IN 2957

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

НЕУСПЕЛА ПРЕДАЈА

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2957, 15. април 2011, 30 дин, Излази петком

Уверени да притварање два нова ПУЛС-а Србије Покрет за Кра- шало да се преда службеницима члана њиховог правног тима има љево, предвођени председником Полицијске управе у Краљеву. политичку позадину, десетак чла- др Љубишом Јовашевићем, покустр. 9 Интервју: Леонардо Ердељи, председник Уније синдиката просветних радника Србије

ШКОЛА КАО ХОБИ

стр. 4

Још један протест бивших радника „Магнохрома“

МРТВИ ЉУДИ КОЈИ ХОДАЈУ

стр. 15

Градски одбор Српске радикалне странке

НА ПОМОЛУ ВЕЛИКА ПРЕВАРА?

стр. 8

2

15. април 2011.

Европскe интеграције западног Балкана

ПОВЕЗИВАЊЕ МЛАДИХ ИЗ БИВШЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Мрежа младих из Хрватске, Омладинска информативна агенција из Босне и Херцеговине и Програм за младе Грађанских иницијатива из Србије покрећу Регионалну иницијативу за мобилност, чији је циљ повезивање младих из земаља бивше Југославије. Јан Златан Куленовић из БиХ, Маја Стојановић из Србије и Катарина Павић из Хрватске надају се да ће се у такве пројекте коначно укључити и владе њихових држава. До сада су такве иницијативе углавном финансиране новцем пореских обвезника земаља географски веома далеких од Балкана, а млади из региона данас се, више од деценију и по од рата, и даље недовољно крећу по суседству. Разлоге што млади у Босни и Херцеговини мало путују Јан Златан Куленовић види у неповољној економској ситуацији, али и врло ниском степену културе путовања и односима младих у региону који су оптерећени ратним наслеђем деведесетих година прошлог века. Путовање се не афирмише ни од стране институција, ни од стране школског система.

- Мислим да млади у Србији уопште немају ни опцију да иду по региону, да ни не размишљају у том смеру, што је један од највећих проблема који треба решити. Дешавало се да када питамо младе да ли желе да иду у Загреб, они кажу, ма не, шта ћемо ми у тој Босни... - наводи Маја Стојановић. И Катарина Павић верује да међу младима у региону и даље постоји много предрасуда јер је прошлост оставила "ужасно

пуно трагова, поготово међу генерацијама које нису рођене почетком осамдесетих... они су потпуно били уроњени у контекст реалности својих земаља". Унутар Босне и Херцеговине ствара се менталитет гета, јер млади не путују ни унутар државе.

- Креирају се табуи, предрасуде, па и профили како то изгледају они други, какве су њихове карактеристике... које су увек, наравно у комбинацији са страхом, угроженошћу од њих, па онда, наравно и мржњом и неким другим стварима које имају везу са траумама из прошлости – наводи Јан Златан Куленовић. Велика рупа у образовном систему и свим осталим системима који информишу младе о региону представља велики проблем.

- Имали смо раније СФРЈ, а сада се некако та компонента изгубила и у географском смислу. Млади немају никакво знање, а покупили су све предрасуде и стереотипе везане и за регион и за ратове из деведесе-

тих - оцењује Маја Стојановић.

- Млађе генерације су делимично ослобођене непосредног страха... Постоји више страх од непознатога, као, не знам шта ћу тамо затећи, пре је таква врста страха. Иако су сусрети младих из региона чешћи него раније, и даље им је потребно дати подстицај, и то је један од циљева Регионалне иницијативе за мобилност - каже Катарина Павић.

- Иако су млади по природи знатижељни, ако то не буде подржано од стране институција и у већем броју, онда мислим да неће постојати довољно добар амбијент за развој свих ових земаља - сматра Јан Златан Куленовић.

- Мислим да је за почетак потребно погурати... Па, онда када се ствар зарола, она се онда даље рола сама од себе. Она се сама од себе неће догодити. Али верујем да ако системски то будемо гурали у неком наредном периоду, да ће доћи до ефекта снежне грудве, знате - зарола се и онда само крене и расте - закључује Катарина Павић. ФоНет

Трећа рунда преговора Београда и Приштине

НА РЕДУ И СЛОБОДА КРЕТАЊА

Борислав Стефановић У трећој рунди дијалога Београд - Приштина, која би требало да буде одржана крајем недеље у Бриселу, пажња ће бити усмерена на већ покренуте теме, с тим што би дијалогу с приштинском екипом евентуално могла да буде додата и тема слободе кретања. Нова, трећа по реду, рунда дијалога између Београда и Приштине биће одржана крајем ове недеље, највероватније данас, потврдили су у седишту европске

администрације. Овога пута, према речима шефа београдског преговарачког тима Борислава Стефановића, неће бити отворено превише нових тема. Пажња ће се усредсредити на оне које се већ налазе на столу. Стефановић је наговестио да би дијалогу с приштинском екипом евентуално могла да буде додата и тема слободе кретања.

- Председавање ЦЕФТА и питање авио-саобраћаја су скинути с дневног реда, јер је то аранжман између нас и НАТО - рекао је Стефановић. Према његовим речима, остаје да се реше питања „око којих смо близу, као што су катастар и матичне књиге, као и електрична енергија и телекомуникације, с тим што код ове две последње теме још нисмо близу решавања.“ - Преговори нису ни лаки, ни једноставни, и сви кораци су мали. Важно је, међутим, да се настави с овим процесом и сигуран сам да ће резултати доћи“, закључчио је Стефановић. ФоНет

Интеграција Србије у Европску унију

ЂЕЛИЋ ВОДИ ПРЕГОВОРЕ СА ЕУ Председник Владе Србије Мирко Цветковић именовао је потпредседника за европске интеграције Божидара Ђелића за шефа преговарачког тима у процесу интеграције Србије у Европску унију и задужио га за спровођење Акционог плана за добијање статуса кандидата. Поред досадашњих задужења везаних за европске интеграције, Ђелић је добио овлашћења да усмерава и координира инвестиције у научну и технолошку инфраструктуру, као и да води преговоре за учлањење Србије у Европску организацију за нуклеарна истраживања (ЦЕРН), саопштила је Влада Србије. Ђелић је овлашћен да усмерава и координира рад Министарства финансија у домену уређивања права јавне својине, права својине Србије, јавних набавки, банкарског система, хартија од вредности и тржишта капитала. Поред тога, потпредседник Владе има овлашћења да координира систем финансијских односа са иностранством, као и сарадњу Србије са Европском инвестиционом банком и Банком за развој Савета Европе. ФоНет

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com

3

15. април 2011.

ГЛОБУС

Од петка до петка : Није више само Балкан буре барута

СИНЕ МОЈ, ДРАГИ ОБАМА!

- Зашто се амерички председник оглушио на писмо пуковника Гадафија. - За и против несврставања. - Сезона пописивања становништва док власти у разним земљама убијају на улицама. - Француз Кушнер не верује у трговину људима на Космету Многи у свету тврде вековима чак, а и даље то чине, да је Балкан буре барута, често је ту заискрила варница и претворила се у ратни вихор. Регион је, очигледно, погодан за изазивање сукоба на путевима разноразних светских интереса. У овом тренутку нисмо, на срећу, баш толико ”у моди”, па падају владе и треште бомбе и гранате, вију се грађански ратови на северу Африке и још мало у дубину истог континента, а онда и на Блиском и Средњем истоку. Нико не зна, чак ни налогодавци, кад ће тај кошмар, у којем се већ на хиљаде људи преселило на онај свет, престати и завладати насушни мир. Из Триполија је пуковник Гадафи отпослао ферман у Белу кућу. Писмо је насловио неуобичајено, мимо дипломатске етикеције, сматрао је, ваљда, да се обраћа саплеменику по пореклу. Написао је: ”Сине мој, драги Бараче!”. Потом је био мање увиђаван, упозорио је америчког председника да се демократија не може уводити ракетама. Обама није одговорио, он је ипак добитник Нобелове награде за мир, њему не приличи да се упушта у преписку са већ, по опробаном правилу из разних прилика и доба, унапред проказаним ”лошим момком”. Огласила се, међутим, још званична супруга претходног ратног председника, Хилари Клинтон – Гадафи зна шта треба да уради, нека напусти власт и оде из Либије!

ИДИТЕ ИЗ СВОЈЕ ЗЕМЉЕ! Клинтонова није те речи изговорила тек тако, нису јој неопрезно излетеле, став је испланиран и утаначен да га у пропагандне сврхе користе сви савезници. Тако је и уредник британске телевизије Би-Би-Си питао Гадафијевог најстаријег сина Сејфа ел Ислама: ”Зашто не одете у Зимбабве, на Малдиве, било где, што сте се толико ве-

зали за тај Сирт, где је рођен ваш отац, или за Триполи, за Либију уопште?”. Младић се није изненадио, на течном енглеском језику, па он се, забога, школовао на најбољим њиховим универзитетима, одговорио је питањем: ”А, како то мислите да одемо из своје земље? Нисмо ми пали са Марса, Либија је наша родна груда!”. Можда ће ових дана доћи и до преокрета, јер ни Америка ни НАТО не виде бољитак у бесомучном ракетирању од којег је и веома много недужних страдало. А и званичној либијској власти је наметнутог ратовања преко главе, тако је и Гадафи изговорио преговарачима из Афричке уније, који заступају разноразне интересе. Због тога је извесно једино да ће на штети, било шта да буде исход, ако једног дана пристану на договор они што су најпре називани цивилима и онда, сасма отворено, побуњеницима из Бенгазија, остати народ Либије, из чијих руку све брже мигоље у туђе џепове долари од нафте и осталих природних благодети. У државама бивше Југославије углавном ”јединствено антигадафијски” мисле на погром у Либији, само су у Босни и Херцеговини подељени. Једна страна, наиме, упозорава на огроман приход од уговорених послова са владом из Триполија, не бисмо, кажу, преживели без тих милиона конвертибилних марака сваког месеца, док други, окупљени око велелепне џамије у насељу Мојмило, у Сарајеву, изграђене парама Саудијске Арабије, из свих калибара испаљују у либијског пуковника, за којег тврде да је несебично помагао Србе у минулом грађанском рату. Познаваоци прилика ми кажу да је поменути исламски храм средиште Бин Ладенових истомишљеника, чије учешће у злочиначким оргијањима деведесетих такође није непознато... Нас, односно нашу међународну политику, приметили

сте уважени читаоци, по правилу не дотичем, али овог пута не могу да одолим због два детаља и једне личности. Дуговечни политичар, председник Одбора за спољну политику Скупштине Србије Драгољуб Мићуновић, изјаснио се, између два петка, двапут у основи о истој теми. Најпре се дубоко извинио делегацији Конга због Чеде Јовановића, који је са скупштинске говорнице Африканце назвао канибалима, ваљда најстарији наш посланик је рекао са пуно патоса да се такве речи нису чуле у богатој историји српског парламентаризма, а онда се, у новој пригодној прилици, обрушио на млађаног Вука Јеремића што шаље (као да је он то одлучио) лош сигнал ЕУ кад у Београду, у септембру, организује свечаност поводом педесетогодишњице одржавања Прве конференције несврстаних земаља. Југославија је 1961. године, да подсетим, била домаћин и суоснивач покрета који је имао веома значајну улогу катализатора у светским односима и заслужила велике привредне користи. Мићун у то време није био познат, али је постао популаран 1968, кад је студентима Београдског универзитета држао ватрене говоре и предлагао да њихова школа даље носи име ”Црвени универзитет Карл Маркс”! Предлог, срећом, није усвојен.

СРБА СВЕ МАЊЕ Није први пут да се каже како је Срба све мање, одумиремо баш према оној Тарабићевој да ће доћи време кад ћемо сви заједно стати под једну шљиву! Учени људи већ су израчунали да ће до 2052. године на простору Србије живети милион људи мање него што нас сада има. Број младих се већ, у односу на 2002, смањио на 690 хиљада, а умрлих је више за 30.000 у поређењу са рођенима. И у околишу нас пуном снагом бришу из спискова. Сло-

венци су, заједно са Хрватима, то одавно урадили, сада ће, приликом репресивног пописа, учинити слично и у Црној Гори – тамо су се већ збиле и смешне догодовштине, у Пљевљима је, рецимо, домаћин псом отерао анкетарку, која је, случајно ваљда, била муслиманка... Слично нам раде, што се тиче спискова, у Мађарској, Бугарској, Румунији... Фамозни Викиликс, откривач тајних америчких дипломатских депеша, саопштава да је још један Србин постао претња стабилности на Балкану! Наравно, он је из Републике Српске и ко би други до Милорад Додик. Српска је сада поново на тапету баш подстрекача да се у Дејтону договори споразум о прекиду грађанског рата у Босни и Херцеговини. Додик, међутим, неће да ћути, храбро одговара: ”Америка тражи послушнике, сметају им сви који се не повинују њеним интересима!”. А зна ли се како то ”велики брат” бира? Нема бољег и тачнијег примера од оног из Приштине. Сећате се да су за шефа хаос-државе поставили Беџета Пацолија, који се прославио својевремено женидбом италијанском певачицом Аном Оксом и потом Рускињом кад је зарадио у Москви, за време Јељцина, огроман новац бавећи се, углавном, грађевинским радовима. Тобожњи уставни суд Косова морао је избор наводног председника да поништи због разних мућки, а онда су на ”трон” поставили полицајку родом из Ђаковице, с курсом у Вучитрну, али и у школи америчког Еф-Би-Аја. Име председнице су некадашњи терориста са међународних спискова, Хашим Тачи, и његови садашњи политички савезници добили у коверти од амбасадора САД. Као на бирању за најбољу певачицу или мис! Тако у садашње време, без икаквог скривања, Американци инсталирају своје људе. Није такав поступак измиш-

љен у Приштини, миљеник је, рецимо, донедавно био и египатски председник Хосни Мубарак. Отерали су га, а онда, ево, после извесног времена, хушкају народ, кога војска, баш као што сам и предвидео, гађа бојевом муницијом, бранећи, наводно, дугогодишњег председника од одмазде. Тако пролазе свугде у свету кад се сили капитала супротставе. Тако ће бити и надаље, све док се не успостави рационална равнотежа снага. А за то већ има услова. Куризиотет, за крај, из Париза. Саркози тврди да је Француска стамени ослонац Србији, а његов бивши министар спољних послова, Бернар Кушнер, не верује да су шиптарске главешине трговале српским јетрама, бубрезима и сличним органима. Спрда се са Диком Мартијем, Швајцарац је ту светску бруку обелоданио, иронично препричава како су јурцали по Албанији да пронађу ”жуту, а нашли плаву кућу”. Кушнер је лекар, предводио је неку хуманитарну организацију, а на почетку отимања Косова и Метохије засео је у фотељу међународног администратора, који ”ништа није видео, ништа чуо” кад су тамо мрцварили Србе. Запамтили су га и у Африци по сличним доброчинствима за сопствене циљеве. Толико, да се зна, о појединим француским званичницима. У Француској, која се, иначе, дичи својом демократијом и људским правима, првог дана ове седмице ступио је на снагу закон по којој муслиманке не смеју на јавним местима да се појављују са марамама које сакривају лице. Бурке су, како их зову, протеране и за противљење ригорозном пропису одређене су драстичне новчане казне. Из Париза већ стижу снимци бурних протеста. А шта ће тек милиони бирача исламске вероисповести рећи кад се ускоро нађу пред гласачким кутијима на председничким и парламентарним изборима? Душан Чукић

4

15. април 2011.

Интервју: Леонардо Ердељи, председник Уније

ШКОЛА - Образовање у Србији у кризи двадесет година. - Резултат штрајка измена Закона о основама образовања и васпитања. - У Краљеву у мају велики митинг просветних радника и родитеља. - Србија по одливу мозгова међу првим земљама у свету У време када је свако синдикално организовање значило губитак радног места, још 1997. године, Леонардо Ердељи је са још шест људи основао Унију синдиката просветних радника на нивоу Расинског округа. За само две године израсла је у синдикат који данас има скоро 40 хиљада чланова, тако да фактички представља једини синдикат образовања у Србији. Овај синдикат се разликује од свих других по томе што се бави реформом образовног система. Издавач је четири књиге које су представљене у Клубу књижевника и Академији наука. У једној од тих књига је излагање госпође Јасмине Вујић, директорке борда свих декана на Берклију, о томе како се уништава српски образовни систем. Пре него што је постао синдикални активиста и лидер Уније синдиката Леонардо Ердељи је магистрирао право, свирао као рокер по разним европским земљама и радио као новинар у емисји за младе на италијанској телевизији РАИ УНО. Рођени Београђанин већ тридесет година ради у Крушевцу у Машинској техничкој школи. По чему се још разликујете од осталих синдиката?

- Имамо најмању чланарину, највећи број чланова и бавимо се фундаменталним стварима. Имамо подељене ресоре, за аналитику и финансије, правни сектор, информисање и ресор за реформу образовног система. У нашем синдикату највише пара остаје школској организацији. Чланарина је 12 динара, а 80 посто остаје школској организацији. Какви су односи са другим синдикатима?

- Синдикат „Независност“ је грански синдикат и зависи од Бранислава Чанка. Ми тражимо репрезентативност свих синдиката да би знали колико ко има

чланова. Због последњег штрајка иселили су нас из Дома синдиката. Имамо најпосећенији сајт у Србији за просвету. Издржавамо се само од чланарине и некако преживљавамо. Нас интересује образовни систем. Немамо други начин да се организујемо него као синдикат. У сваком граду од Вршца па до Врања, Унија је убедљиво најјачи синдикат. Људи препознају аутентични синдикат који се бави фундаменталним стварима, а не радничко-спортским играма, летовањима, бањама, корнишонима и дугачким гаћама. Какво је наше образовање?

- Образовање је 20 година у кризи и ово је сад ескалирало. Нисам присталица теорије завере, али ако је Европа нешто пробала, па видела да не ваља, тога се одрекла, а ми сад то уводимо. У Србији имамо 6 посто становништва са високом стручном спремом, а највише факултета. Зар то није мало необично? На сваком ћошку имате неки приватни универзитет, а београдски Универзитет пао је на 600. место у свету. То је трагично, али то никога не занима у овој држави. Кад смо видели пројекцију буџета до 2015. године, видели смо да се све мање улаже у образовање, иако се у Европи, и у време кризе, највише улаже у образовање. Показало се да имамо катастрофалан систем и да нешто треба мењати, али се све свело на политику, јер се образовањем не баве стручњаци него политичари. У министарству седе људи који нису држали ниједан час у учионици. Кроје образовну политику, а направили су закон најгори од свих. Какво образовање имамо? Ја не знам како ће се ова држава развијати економски следећих година, а камоли образовање које то прати. Образујемо банкарске чиновнике и неке глупе профиле који никоме

не требају. Имате 300 образовних профила који не могу да се запосле никад. Када се одричете образовања, одричете се и будућности земље. Значи систем не ваља?

- Скроз је изокренут. Ту немате квалитет, немате ништа. Шта деца могу да науче кад биолог предаје математику, а запошљавање је искључиво по партијској линији. Мање сте били незадовољни деведесетих година?

- Деведесетих година сви су били незадовољни. Ја их зовем „веселе деведесете“. Тада ниси смео ништа да кажеш. Нек буде плата колико било, само нека буде на време. Онда је почело нагло урушавање свега, а образовање ову државу никада није ни интересовало. Све што је имало паметно, побегло је из земље. Ми смо по одливу мозгова међу првим земљама у свету. Шта се дешава последњих десет година?

- То је период који зовем „демократска револуција“. Ништа се није променило. Променили су се људи, а образовање је остало тамо где је било. Ми усвајамо неке европске

стандарде и измишљамо чак и нешто што Европа није прихватила. У Енглеској ако ђак за време викенда направи прекршај на јавном месту, може да буде искључен из школе. Код нас можете да возите мотор по школи и не можете бити искључени. Има ли таквих примера?

- Имате у Београду у средњим школама. Ученик дође „веспом“ у ходник. Средња школа није обавезна?

- Школа је обавезна за наставнике, за ђаке није. Питање је ко сад манипулише том децом. Ми смо наш штрајк завршили. Сад деца штрајкују, хоће часове од 30 минута. Анализа је показала да смо пре штрајка имали 81 неоправдани изостанак по ученику. Таквог ученика не можете да искључите. Сада је и министарство схватило да је деци дато превише слободе. Који су били захтеви штрајкача?

- Када смо 1. септембра прошле школске године имали велики митинг на Тргу Николе Пашића, где је било три хиљаде просветних радника, медији

нису то забележили. На првом месту је била национална стратегија, затим издвајање из националног дохотка, реформа образовног система, а паре су биле на деветом месту. Гимназије код нас раде по плановима из деведесетих година. Какво је стање у школама?

- Имали сте протест радника у Панчеву који се звао „Протест за креду“. Усред Београда имате школе које немају креду. Преко педесет посто школа је старо сто година. Треба прво створити техничке услове. Са друге стране, имате све мање деце у школама. Ове године ће бити још мање првака, па и потреба за мање просветних радника. Од 2000. године огромне паре су ушле у земљу за просвету. Трошило се на неке глупе реформе и глупе пројекте. Дневница некоме ко држи семинар кошта 500 евра. Има и других проблема?

- Има. Немам ништа против укључивања свих социјалних група у образовање, али за инклузију морате да имате специјалне школе. Не можете да дозволите да ни технички, ни кадровски ни финансијски нисте опремљени, улазите у то

5

15. април 2011.

синдиката просветних радника Србије

КАО ХОБИ смо им рекли, али не вреди им причати. Европа их тера да уведу платне резреде у јавним службама. Морамо да будемо адекватно плаћени и да напредујемо у служби. Ако хоћете квалитетног наставника, морате да улажете у образовање. Овако доживљавате да из свог џепа плаћате семинаре суботом, што је дужност локалне самоуправе и министарства. Шта сте се договорили на крају?

- Потписали смо споразум да се по хитном поступку мења Закон о систему васпитања и образовања и уради колективни уговор до 30. маја. Успоставили смо социјални дијалог и формирали заједничку комисију која ћа пратити споразум. Да би пратили динамику, инсистираћемо да се састајемо сваких 15 дана. Тражимо широку расправу стручњака, родитеља и ученика о изменама закона. Добили смо повећање од 7 посто. Ребаланс буџета мора да буде у априлу, а до 20. априла морамо да видимо колики је прилив у буџет и како ће да се поделе паре. Буџет је полигон где се сударају интереси, а код нас је превладао партијски интерес. Како оцењујете реакцију родитеља?

- Ми нисмо имали подршку родитеља јер смо „у рату са министарством“. Они имају на својој страни медије. Господин Цветковић је звао све уреднике и рекао да се пише како је све лепо, све ће бити боље и боље, иако смо сведоци катастрофалног стања и свакога дана пропадамо све више. Они имају средства принуде. Полиција је ишла по школама да се види ко штрајкује. То се ни у време Милошевића није дешавало. Свесни смо тога да ће они да окрену причу на паре и како су деца на губитку, а нико није покренуо причу да се ми боримо за образовни систем. Тражили смо да се промени закон, а плате су нам на четвртом месту. Рекао сам данас да ћемо лакше да живимо у Србији пошто су се Наташа Беквалац и Данило Икодиновић помирили. А ђаци?

- Ђацима неко покушава политички да манипулише. У Крушевцу сам видео триста ђака протествује, а међу њима посланик Српске радикалне странке. Док је ученик у учионици, ја бринем о том детету. Чим изађе из учионице чека га дрога, насиље, улица. Да ли родитељи знају да им деца долазе у три, четири ујутру из кафића, играоница, по цео дан су на фејсбуку и немају потребе да уче. Родитељи нерадо прихватају продужење школске године?

- Министарство продужава школску годину противзаконито. То је политичка игра. Нека виде родитељи са министром како то изгледа. Није то због нас. Ситуација у Краљеву?

- Ово је страшно и не дао бог да се икоме у милион година понови. Министар је ту дошао

да се слика и више га нема. Каже да је настава нормализована, што се не може рећи за Краљево. Ако је 30 минута био законски штрајк, а ви радите у Краљеву 25 минута, да ли је то регуларна настава? Пре два месеца на Главном одбору у Чачку тражили смо да држава помогне Краљеву, јер ово више није питање просвете него питање државе. Деца су траумирана. Краљево мора да буде изузетак свих изузетака. Објекти нису урађени и долази у питање почетак следеће школске године. Људи то олако схватају. Они су у изборној кампањи и ништа их не интересује. Једино се ми као Унија боримо за ту децу. Ми се боримо, али смо усамљени. А родитељи?

- Родитеље то не интересује. Нисмо ми продужени боравак да чувамо децу. Погледајте колико има малолетничке проституције, колико отимају децу.

Дрога је данас јефтинија од чоколадице. У Београду у једној школи дете, ученик седмог разреда, три дана није долазило кући. Спавало је у кладионици. Да ли може да се каже да је школска година нерегуларна?

- Јесте нерегуларна школска година, мада министар каже да је све нормализовано. Припремате велики митинг у Краљеву?

- Имаћемо један велики митинг родитеља и наставника. Питаћемо десет хиљада људи шта је са Краљевом. Нису ту у питању ни плате ни штрајк, него шта је са Краљевом. Сви су се они сликали и оставили овај град да се сам сналази. Урађени су пројекти, а пара нема. Има пара, него нису добро распоређене. Да су само узели од Бека, Мишковића и тих тајкуна, Краљево би имало 20 нових школа. Порука просветарима?

- Просветним радницима поручујем да не одустају. Ми никад не одустајемо. Родитељима?

- Родитељима поручујем да мало обрате пажњу на то колико сами учествују у васпитавању своје деце. Ђацима?

- Оно што треба да одраде, нека одраде. Протест праве деца која имају лоше оцене и велики број изостанака. Министру?

- Пожелео бих му срећан пут, пошто неће више бити министар, а после нових избора окрећемо се новом министру. Мања је штета ако ништа не уради, него ако ради, а нема решења. Са тридесет година стажа имам 40 хиљада динара плату и 20 хиљада динара на основу одлуке Главног одбора за рад у синдикату. Ја знам колико имају други, као што знам да министар има 260 хиљада динара на Мегатренду. Он разуме нас просветне раднике, а има стан од два ара. Ја сам чак организовао СМС игру, СМС порука - један динар министру за намештај. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић Фото: М. Радовановић

и кажете, ако не ваља мењаћемо успут. И закон је донет противуставно, по хитном поступку 31. августа, у време распуста кад није могла да реагује ни стручна ни шира јавност. У редовну процедуру иду Закон о пиву, Закон о обележавању крава, а системски закон који регулише образовање донесен је на брзину и сада показује катастрофалне прве ефекте. Свесни и сад гледају како да испливају. После нашег штрајка, направили смо споразум да заједнички урадимо измене и допуне да би започели следећу школску годину по изменама новог закона, да би се сузбило насиље по школама и да школа постане обавеза. Ово се свело на хоби. Докле се стигло у преговорима?

- Медији су манипулисали. Били смо под јаком медијском блокадом, јер се тврдило да штрајкујемо због пара, што није тачно. Тражили смо прво стратегију и издвајање из националног дохотка. Зато је у почетку била прича о 20 милијарди динара. До 2015. опада учешће националног дохотка у образовању, а од 2014. године тражи се финансирање по ученику. Биће најмање 10 хиљада људи вишка. Шта ћемо с тим људима? Не постоји социјални програм, не постоји мрежа школа, не постоји стратегија. Сад су у предизборној кампањи и не интересује их ништа. Јесте ли добили нешто?

- Добили смо то што смо подигли 20 хиљада људи и цео јавни сектор. Направили смо један блок јавних служби. То је средњи слој који је уништен у свим државама у транзицији. Средњи слој одређује судбину једне државе и изборе. Ми не тражимо неке енормне плате, него да будемо адекватно плаћени. Нисам ја крив као просветни радник што је нека фирма приватизована од неког тајкуна или криминалца и што је неко остао без посла, или има 15 хиљада динара плату. Ово је била интелектуална побуна против система који прелази на европски пројекат који је требало да заживи још 2000. године. Ми

6

15. април 2011.

Стратегија развоја услов за напредак спорта

РАЗУМНА И ПАМЕТНА ПОЛИТИКА - Смањен износ новца за финансирање спорта. - Трошење додељених средстава без контроле.

- Куповина гласова на изборима спортским динаром. - Спортски клубови као предузећа

Стање које је владало у различитим областима живота уласком у транзицију створило је велике проблеме. Мањи износ финансијских средстава, а све већи број оних који троше, довели су кориснике буџетских средстава у врло неповољан положај. Све ово, али и субјективне слабости, неминовно су се одразиле и на спорт. „Ибарске новости“ су у прошлом броју покренуле расправу која има за циљ указивање на стање у овој области и могуће правце изласка из кризе. Дугогодишњи активни спортиста и спортски радник др Милан Матијевић, секретар Спортског савеза Краљево, компе- тентан је саговорник. Опште стање у краљевачком спорту оцењује незадовољавајућим, тим пре што све указује да он долази у још сложенију ситуацију. У Краљеву не постоји стратегија развоја нити јасно дефинисан правац у коме он треба да иде. Финансирање се врши без одређених критеријума, а много више пажње требало би посветити базичном спорту.

- Све више имамо спортске организације које су ушле у такозвани бизнис. Морали бисмо да учинимо нешто више на организационој консолидацији спортских савеза и спортских организација. Спортски савез треба да се учврсти и да буде институција каква је некад била СОФК (Савез организација за физичку културу). Таква институција мора да буде основни координатор свих активности у спортским организацијама – каже др Матијевић. Спортски савез је организација која је формирана по Закону о спорту, а чије су чланице спортске организације. Нема својих извора финансирања, а некада је имала улогу да предлаже критеријуме финансирања, врши основну координацију и буде у контакту са одговарајућим органима општине у вези са финансирањем. Спортски савез се више не финансира, а нема чак ни своју канцеларију. Његов рад свео се на предлагање критеријума фина-

нсирања које нико не уважава.

- Спортски савез је понудио стратегију развоја спорта. Указали смо шта је потребно краљевачком спорту по питању развоја, финансирања, спортских терена... Приватизација је девастирала спортске терене, а многи који су били у власништву друштвених предузећа постали су лична својина појединаца. Лепо фудбалско игралиште Грађевинског предузећа „Каблар“ више не постоји. Власник има други интерес и то је сада грађевинско земљиште – каже Матијевић. У време када се говори о уласку у Европску унију, нико и не говори о стандардима који у њој владају, а односе се на број спортских терена према броју становника. Некада је у Краљеву постојало пет атлетских стаза, а сада само једна, многи клубови немају подмладак, а оне врхунске чини скуп играча који раде свој посао, а дошли су са стране. Плаћа им се хранарина, стан, трансфер за куповину играча... Клубови не могу да остваре неке велике приходе, база је ограничена и долази се до задуживања и проблема који се преливају на публику. Због свега тога треба направити сталне критеријуме финансирања, без обзира на то колико има средстава. Буџетски динар би требало да се троши за масован спорт, школски спорт и учешће најбољих екипа у врхунском систему такмичења, а критеријуме најбоље може да направи Спортски савез. Временом је систем који је добро функционисао разграђиван.

- По Закону о спорту, два физичка лица могу да оснују клуб и окаче се на буџет. Они који оснивају клубове морају да воде рачуна како да их финансирају. Имамо ситуацију да се из једног спорта финансира по 14 до 20 клубова. Зато треба донети строге критеријуме који треба да дефинишу финансирање према нивоу, рангу такмичења и врстама спортова. Осамдесет посто средстава за спортске организације треба да

Др Милан Матијевић се формира на бази ранга и квалитета такмичења, а 20 посто на бази тренутног годишњег успеха – каже наш саговорник и наводи да је финансирање школског спорта потпуно запостављено. Зато велики број спортиста доводимо са стране, а на квалитет би требало пре свега рачунати са подмлатком који стварамо. Колико се средства у спорту троше без контроле потврђује податак да постоје клубови који никада нису одржали скупштину, нити било коме поднели извештај о трошењу средстава. Др Матијевић сматра да треба бити агресивнији у погледу пропаганде традиционалних спортова и не дозволити да се из једног спорта финансира и по 25 клубова. Треба да финансирамо један или два клуба у зависности од ранга такмичења.

- Ситуација у спорту је доста компликована. Раније се много већи проценат из буџета издвајао за спорт и спортске организације. Мало се издваја и за спортске објекте који се убрзано раубују. Раније смо имали ситуацију да су се организовале масовне активности, кросеви и тако даље, на којима сакупимо велики број деце. Данас на прсте једне руке можемо да избројимо колико је спортиста у једном врхунском клубу из Краљева. Са друге стране, политика се сувише меша у спорт и рад спортских организација, а финансирање према појединима је све више усмерено из политичких разлога. Дневнополитичке догађаје треба искљу-

чити из спорта. Ако се новац да некоме да би сутра био бирач, то није у реду и увек је контрапродуктивно. Зато политика треба да буде разумна и паметна, да спортске организације остави по страни, јер то може веома лоше да делује на даљи развој и рад спортских организација. Ниједна спортска организација не сме да буде сфера утицаја било ког политичара или неке странке – каже др Матијевић. Стање у спорту додатно оптерећује све лошије стање спортских терена. Основни разлог за то је све мање средстава за њихово одржавање. Број спортских терена у школама и месним заједницама није задовољавајући, па би требало учинити максималне напоре да се њихов број повећа и тако створе услови за укључивање у спорт што већег броја деце и ученика. У том смислу неопходна је сарадња са националним спортским асоцијацијама, а Градско веће и други представници локалне самоуправе би требало да успоставе приснију сарадњу са Спортским савезом Србије и са њим утврди стратегију развоја спорта на територији града. Вишедеценијски проблем Краљева је и непостојање одговарајуће спортске хале која је веома важна, не само за спортове који су везани за коришћење овог простора, већ и за остале спортове. У том смислу веома је важно да се око будуће спортске хале изграде и пратећи помоћни спортски терени који би имали разноврснију примену.

- Ми смо град на три реке, везани за воду и спортове за води. И после Другог светског рата имали смо ватерполо клуб, а дошли смо у ситуацију да немамо базен као основни инфраструктурни објекат који треба да се направи због деце и генерација које долазе. Базен и хала су кључни објекти. Уз то да додам и атлетску стазу, која је пет пута грађена и уништавана, јер немамо средстава да је одржавамо – каже др Матијевић. Недавно усвојени Закон о спорту, по Матијевићу, неће

битно утицати на побољшање стања у спорту. Биће то лов на атрактивне локације. Условни члан закона који спречава промену првобитне намене ових објеката не улива много оптимизма када је судбина спортских објеката у питању.

- Творци закона сматрају да ће приватни капитал кроз процес транзиције да улаже у градњу нових спортских терена, што неће да се деси. Ако неко купи спортски клуб који има у власништву и спортске објекте, питање је колико ће нови власник већинског пакета акција имати интерес да гради даље. Неће ли он једног дана променити намену? Наш закон о приватизацији мањкав је у томе што се у многим сегментима организовања предузећа уместо државне и друштвене прешло у личну, а не корпоративну својину – каже он и наводи да би нешто тако могло да се деси и са спортским објектима. Но, и поред свега, треба бити оптимиста и очекивати да ће за спорт доћи бољи дани. Услов за то је стратегија развоја спорта коју је донео Спортски савез Краљева и усвајање сталних критеријума финансирања квалитет них спортских организација, финансирање једног или два клуба из одређене спортске гране на бази квалитета и ранга у постојећем систему такмичења. Краљево је деценијама уназад град спорта и спортиста који су остваривали врхунске резултате. Такмичари у кајаку на дивљим водама су учествовали на балканским и европским првенствима, врхунски резултати су постизани у параглајдингу. Екипе колективних спортова, кошарке и одбојке, деценијама су у врху националних такмичења.

- И други клубови могу то да дају. Ми смо у атлетском клубу имали балканске прваке и државне прваке. Нажалост, нема више средстава, не можемо да купимо ни опрему нити да атлетичаре пошаљемо на специјалис тичке припреме да би остваривали неке врхунске резултате. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

7

15. април 2011.

Омладинска мрежа Г17 плус

ПРОТИВ ПОЛИТИКЕ УЦЕНЕ Омладинска мрежа не може да се избори за неке крупније циљеве. - Коалициони партнери су минирали многе акције а Краљево је једини град у Србији који, због опструкције, нама Канцеларију за младе Омладинска мрежа Г17 плус је прва омладинска организација политичких партија која је имала свој програм још пре четири године. Модификован је пре две године, а као резултат настојања Омладинске мреже да се у земљи посвети већа пажња проблемима младих, настало је Министарство омладине и спорта. Један од три потпредседника председништва које креира и спроводи политику Омладинске мреже Г17 плус на нивоу републике је и Краљевчанин Марко Крндија. Шест одборника Г17 плус у Скупштини града до сада нису могли битније да утичу на креирање потребне политике према младима, а Крндија је само један од њих који није „у овом мртвилу могао да се избори за оно што је замислио“.

- Омладинска мрежа не може да се избори за неке крупније циљеве. То морају да ураде сениори, а коалициони партнери су много пута минирали целу причу – каже Крндија истичући да је велика срамота што је Краљево, због опструкције, једини град у Србији који нема Канцеларију за младе. И поред средстава која су обезбеђена од донатора за ову сврху, Канцеларија није отворена, јер за њу није било адекватног простора. Међу члановима Омладинске мреже влада уверење да је могла да се нађе погодна просторија у згради Градске управе, али да су превладали уски страначки интереси и страх да би неко из Г17 плус могао да буде на челу Канцеларије за младе, која би требало да буде место окупљања свих младих, размене искустава и идеја за побољшање положаја у граду.

- Да је има, било би то место окупљања младих, давање идеја младих. Све оно о чему странке причају ми би могли у том телу да имамо, људе који би ту били запослени, који би писали пројекте за младе и идеје које млади доносе спровели у дело. Министарство омладине и спорта има средства које је опре-

делило за канцеларије за младе. Сви ми само причамо о младима. Ту не би седео човек из Г17 плус, нити би било утицаја од Г17 плус. Наша је жеља била једино да се оформи и да ради. Знам да је било простора јер знам које су просторије дате Културном центру Рибница на шеталишту, знам колико канцеларија је празно у општини или би могло да се испаразни за ту сврху, тако да тврдим да је могло да се нађе да је било разумевања – каже Крндија, уверен да ће после неких нових избора његова странка имати већи утицај на политику града, а самим тим и решавање проблема младих.

- Ми се никада нисмо бавили политиком уцене. Апсурд је да се неко уцењује зарад потреба младих. Требало је да градоначелник сам покрене, а не да одбије нашу иницијативу – каже наш саговорник. Иако у Краљеву и друге политичке партије имају своје омладинске организације, сарадња међу њима не постоји. Постоји неформална комуникација, неки разговори, али нема конкретне сарадње. Крндија верује да су „неки људи подлегли старијим страначким колегама, баве се само причама, а млади их не интересују“. Сетиће их се, каже, пред неке нове изборе. У Краљеву свака странка делује потпуно самостално, а има и минирања неких акција друге партије. Иако се сви декларативно залажу за сарадњу, до ње се још није дошло.

- Понављам да су неки људи подлегли својим старијим страначким колегама. Старији диригују, и играју се са њима, а они очигледно не пружају никакав отпор – наводи Крндија. У настојању да на најадекватнији начин сагледа потребе и интересовања младих, Омладинска мрежа Г17 плус је организовала акцију под називом „Дрво очекивања“.

- Млади су стављали своје идеје и проблеме на то дрво. Обрадили смо анкету која је, као што смо и очекивали, показала да је највећи проблем младих

Марко Крндија Краљевчана то што немају посао. Али, добили смо податак да немају места где би играли фудбал, да су лоши спортски терени, да недостаје спортска опрема и неке ситније ствари на које можемо да утичемо. Ми млади не можемо решити проблем незапослености. Морамо настојати да се он смањи, да се

Амандмани - Ја сам као одборник поднео и пар амандмана који се односе на младе, на Машински факултет. Покушали смо да обезбедимо нека средства за реновирање једног дела те установе. Амандман је одбијен под изговором да ће се наћи нека средства у некој другој прилици, а то ни до данас није спроведено. То је један од примера где смо конкретно хтели да се изборимо за побољшање услова људи који ће студирати и који ће, на крају крајева, овај град и водити у неко догледно време. Нисмо успели да убедимо ни одборнике позиције ни опозиције да подрже ту идеју.

доведе на неку границу која је и у Европи нормална. Оно што можемо да решимо то су те ситније ствари. Успели смо преко Министарства омладине и спорта, и људи који се баве омладином и спортом у граду, да обезбедимо да се обнове и реконструишу спортски терени, да се добије комплетно нова опрема и поделе лопте младима по школама. Нема школе у коју нисмо ушли и донирали опрему, реквизите и све друго што је било потребно – истиче Крндија. У Омладинској мрежи Г17 плус верују да је проблем у Србији то што се младих сви сете само пред изборе. Први дан после избора они се заборављају. Г17 плус је пример да се млади никада не заборављају. Доказ за то је велики број младих на одговорним местима у Градској управи. Марко Крндија је шеф одборничке групе у градском парламенту, две године млађи Радован Вукомановић је члан Градског већа, а заменик градоначелника Вукман Ракочевић је потекао из Омладинске мреже. Образовање као један од великих проблема овога града додатно је оптеретио штрајк просветних радника.

- Незамисливо је да се штрајкује у Краљеву после земљотреса и после ионако отежаних услова за рад у нашим школама. Просветари су морали да имају мало осећања, бриге и разумевања према деци, прво због стреса, а и чињенице да су школе биле руиниране па су били онемогућени да похађају наставу – каже Крндија. Омладинска мрежа подржава децентрализацију Србије и обезбеђење услова какве имају становници Београда, Новог Сада, Ниша, Крагујевца, како би после завршеног школовања остали да живе у свом граду. Пропуштена је и прилика да се, после великог прилива људи са Косова и Метохије, у Краљеву стационира неки од факултета Приштинског универзитета. Услова за то је, верује Крндија, било, а и простора за смештај студената.

- Незадовољан сам животом

младих људи у Краљеву. Осим кафића немају место где би се окупили и нешто конкретно урадили за себе. Препуштају се кућним дружењима. Толика је апатија завладала међу младима да је то велики проблем. Једно друштво покрећу млади и идеје које потичу од њих. У Краљеву млади људи не дају идеје и то ме плаши – каже он. Решење за велики број проблема је била Канцеларија за младе. Доказ за то су примери других градова у којима су заживеле и добро функционишу. Учлањење у странку великом броју младих је један од начина за добијање посла.

- То је, нажалост, тако. Мислим да је веома лоше постављен систем и да се то мора другачије решавати. Велики број младих људи долази у политичке странке са идејом да нађу посао, што је велики проблем друштва. Да нам нешто друго недостаје вероватно би преко странака покушавало да се добије. Странка је интересно удружење, скуп разноразних интереса. Најлошије постављен систем је да се преко странке тражи посао. У овом граду би требало да се цени стручност пре свега, да се цени шта човек зна да ради, а не чију партијску књижицу има. То ће у догледно време морати да се промени. Ми смо странка која се залаже да се за свако радно место распише конкурс, као једино право решење. Када људи дођу, ако их има сто за једно радно место, победиће најбољи. Цени се просечна оцена, али се највише цени то што човек зна да ради. Што је опет везано за систем школства. Код нас се људи најмање баве праксом, која би требало да буде кључна ствар у школама. Деца се затрпавају небитним стварима и информацијама, уче напамет, па после то заборављају. Са друге стране, ни потребе привреде нису усаглашене са школама, па се зато налазимо на 83. месту у свету по примењивости знања у пракси – каже Крндија. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

8

15. април 2011.

Градски одбор Српске радикалне странке

НА ПОМОЛУ ВЕЛИКА ПРЕВАРА?

- Проблеми са набавком материјала за санацију објеката оштећених у земљотресу. - Нове монтажне куће добијали и они који на то немају право Основни задатак сваке опозиције је да контролише власт и указује на пропусте и неправилности у раду који могу негативно да утичу на живот грађана. Руководећи се овим, краљевачки радикали указују на низ неправилности које су представници локалне самоуправе учинили у вези са отклањањем последица земљотреса. Шеф одборничке групе Српске радикалне странке у Скупштини града Мијат Лазовић указује да је 6. априла Комисија за тендерску набавку донела одлуку о набавци материјала за санацију објеката који су оштећени у прошлогодишњем земљотресу. Материјал је намењен власницима оштећених објеката који имају уредне записнике о процени штете које су направиле лиценциране комисије, а његова вредност износи 50 милиона динара. Мијат Лазовић указује на чињеницу да, према проценама меродавних комисија, на територији града има око 1.600 објеката са оштећењима четврте и пете категорије.

- Када би се ових 50 милиона поделило само на ове две категорије, испало би по 25 хиљада динара по једном објекту, што значи да је ово велика превара и изигравање свих обећања које су дали – каже он. У зависности од степена оштећења, за санацију сваког од ових објеката потребно је, по речима Мијата Лазовића, између 100 и 500 хиљада динара. Ово образлаже чињеницом да објекти сврстани у четврту и пету категорију имају знатна оштећења, јер је за њихово санирање неопходна израда одговарајућег пројекта.

- Друго је питање шта да радимо са 13 хиљада власника објеката сврстаних у прве три категорије. Да ли ће они било шта добити? Ни за најлакше оштећене објекте сврстане у прву категорију, на којима оштећење износи до 5 посто, ових 25 хиљада динара није до-

Витомир Дмитровић и Мијат Лазовић вољно. На помолу је велика превара. Испада да ће до материјала доћи ко први дође на стовариште – каже Лазовић. Уз све ово наводи и податак да на стовариштима има грађевинског материјала који није потребан, између осталог и 30 до 40 хиљада гитер блокова, што је довољно за изградњу десетак кућа. Са друге стране, нема материјала који грађани траже.

- Нису ни покушали да набаве челик, Л профиле и шипке којима би људи са мањим оштећењима утегли куће. Само у Мрсаћу има скоро 40 таквих објеката – тврди он. Материјал је, према сазнањима радикала, већ почео да се из града транспортује на стовариште у Витановцу, што ствара велике проблеме и непотребне трошкове појединим грађанима који би морали да пређу и по „60 километара да би узели десетак џакова цемента и стотинак цигли“. Радикали указују и на неправилности код изградње монтажних кућа. Још пре неколико месеци координатор Владе Србије за помоћ Краљеву указао је на неправилности и изградњу кућа грађанима који на то немају право тврдећи да полиција детаљно проверава све чињенице у вези са овим. Са друге стране, власници објеката који имају меродавне записнике и решења не могу још да остваре право на изградњу монтажне куће.

Мијат Лазовић наводи пример Станимирке Вучковић из Адрана, којој је утврђено оштећење шестог степена на стамбеној згради. Када је комисија која је одређивала приоритете и редослед изградње монтажних кућа обишла домаћинство Станимирке Вучковић, тражено је да упути захтев Штабу за ванредне ситуације о промени категоризације и сврставање у пету категорију. Тако би уместо куће добила само материјал за санацију, тврди Мијат Лазовић.

- У исто време, направили су кућу у Сирчи Маријани Вучетић, рођеној Васиљевић, која живи у Београду на територији општине Вождовац последњих 20 година. Да је повремено и живела ту, испало би да је то викендица. Станимирка у исто време живи у оштећеном објекту и чека да јој сваког тренутка кров падне на главу – каже Лазовић и истиче да ће испред одборничке групе и Градског одбора Српске радикалне странке поднети пријаву против полиције која је проверавала сваки појединачни случај и лица која су одобрила изградњу такве куће. Да иронија буде већа, кућа је, тврди Лазовић, направљена у јануару, а Штаб за ванредне ситуације је донео одлуку о изградњи исте куће тек 29. марта ове године. Радикали најављују нове доказе везане за овај случај. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Пред сутрашњи митинг СНС у Београду

ПРОМЕНЕ А НЕ ВЛАСТ

- Ванредни избори једини начин за изјашњавање грађана о томе какву власт желе. – Напредњаци нису организатори протеста грађана незадовољних начином расподеле средстава за санацију оштећених објеката Дуго најављивани митинг Српске напредне странке на коме се тражи расписивање ванредних парламентарних избора одржава се сутра у Београду, испред Дома Народне скупштине. Очекује се да ће на њему бити и 800 до 1000 чланова и симпатизера странке из Краљева, али и страначки неопредељених грађана који желе промене у Србији. Маја Даниловић, портпарол Градског одбора СНС у Краљеву сматра непримереним алузије и сарказам владајуће већине и медија који су им наклоњени када предстојећи митинг називају „стиропор револуција“. Потпредседник Градског одбора Предраг Нерић, који обавља и дужност заменика председника, објашњавајући разлоге зашто напредњаци организују митинг, наводи на закључак да у Србији више нема задовољног човека и задовољног становника који може да прихвати стање које влада у земљи.

- Подаци са којима располажемо, подаци који су објављени у медијима, подаци који једноставно дефинишу наше стање говоре да је ово дефинитивно крајњи рок у коме може да се трпи. Милион људи је на ивици егзистенције, 40 хиљада зависи од народних кухиња, 200 хиљада људи је остало без посла у 2010. години, 44 запослених сваког дана остају без радног места. По проценама синдиката, од 90 до 100 хиљада запослених не прима зараду – каже Нерић. Ванредни парламентарни избори су, по њему, једини начин за изјашњавање грађана о томе какву власт желе. Стављајући у први план констатацију да напредњаци не траже

власт, већ промене, истиче увереност да ставове које заступају подржава већина бирачког тела у Србији. Зато је упутио позив истомишљеницима да сутра пођу у Београд. Наглашавајући да 200 хиљада запослених који примају какве-такве зараде, који су испод минималне, могу да покрију само 70 посто вредности потрошачке корпе, док држава привреди и грађанима дугује милијарду и 300 милиона евра.

- Много је тих ствари, много је тих проблема који дефинитивно говоре да смо у праву и да народ треба да покаже своје опредељење и да тражи изборе – каже Нерић. Заменик председника Градског одбора наглашава да су се краљевачки напредњаци осетили прозваним у вези прошлонедељних протеста незадовољних грађана који су претрпели штете у прошлогодишњем земљотресу.

- Обавештавамо јавност, ми нисмо организатори тог протеста, нисмо иницијатори тог протеста, али у потпуности разумемо и подржавамо све оне који имају проблем те природе. Доказ да разумемо и да смо нешто урадили, наспрам власти која покушава, а не успева да докаже колико је то урадила за грађане Краљева у овој ситуацији у којој смо се нашли 3. новембра, јесте податак да смо изградили шест кућа, да смо преко стотину људи снабдели материјалом, да ће још бити оних којима ћемо помоћи у реконструкцији, односно санацији њихових објеката, што испоруком материјала, што евентуалном организацијом неких радова – каже Предраг Нерић. Т. Радовановић

9

15. април 2011.

Чланови Покрета за Краљево покушали да се предају полицији

ПРОКЛЕТА АВЛИЈА

После притварања два члана правног тима Покрета за Краљево, у процесу изведеном по хитном поступку, десетак његових чланова са председником др Љубишом Јовашевић се предало полицији Сукоби између странака које заступају различите политичке опције нису ништа ново на политичкој сцени. Речи које у појединим ситуацијама упућују једни другима често одударају од имиџа озбиљне политичке партије. Позивајући се на непримерену кампању Уједињених региона Србије, из ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево истичу да је основни предуслов за напредак једног друштва ослобађање од неистина, оне који учествују у пласирању неистина треба одстранити из политичког живота.

- Политичке странке су једна од институција система, а формирањем организације за коју се не зна шта је, директно се урушава политички систем државе. Зашто постоје политичке странке ако неформалне групе могу да се баве политичким животом и креирају га и на неконтролисан начин троше буџетска средства – пита Радован Марковић, председник Извршног одбора ПУЛС-а Србије. Децентрализација Србије коју у последње време промовишу Уједињени региони Србије само је наношење штете овој идеји, тврди др Љубиша Јовашевић, председник Покрета за Краљево.

- Да би дошло до децентрализације потребно је да дође до реституције, која подразумева враћање одузете имовине од 1944. године до данас. У противном, опет имамо једну замку и кварну намеру која потиче од Г17 плус, а то је да се врати градовима и локалним самоуправама што није њихово. Онда ће ти градови и локалне самоуправе морати да обештете људе којима је нешто одузето у име државе – каже он и наводи да је прво донет акт о реституцији који се очекује у јуну ове године. По мишљењу др Јовашевића, акт ће бити „крајње исхитрен и нефункционалан“ и сигурно неће моћи да заживи.

- Из тих разлога Динкић и нуди преко децентрализације враћање имовине, заборављајући да је потребно вратити

Чланови Покрета за Краљево на улазу у зграду ПУ шуме, пашњаке, пољопривредно земљиште, станове, фабрике, зидане објекте - рекао је др Јовашевић и нагласио - С обзиром на неке немиле догађаје, приватизацију тужилаштва, судова и полиције у овој држави, морам да констатујем да све више и више губимо државу и живимо у ономе што је Андрић назвао проклетом авлијом. Од када је Покрет за Краљево иступио из коалиције са Демократском странком, марта прошле године, чланови ове странке трпе такво шиканирање и малтретирање, саслушавање, истеривање са радних места да то историја нигде до сада није забележила, тврди Верица Милановић, заменик председника Покрета за Краљево. Повод за овакву тврдњу је притварање два члана овог Покрета. Реч је о два члана правног тима који су написали сто тужби Управном суду којима су оспорили легитимност власти у Краљеву, а написали су и 25 кривичних пријава и приватних тужби.

- На наше инсистирање да полиција и тужилаштво раде свој посао, а судови почну да доносе пресуде по нашим тужбама, дешава се нешто сасвим супротно. Полицијска управа је у једном дану поднела кривичну пријаву против два наша члана. У истом дану, Више јавно тужилаштво поднело је захтев за спровођење истраге. Виши суд доноси одмах решење о притвору. То је начин да се обрачуна са Покретом за Краљево и омогући да се ови

људи малтретирају на начин који то закон не дозвољава. Било је потребно да се испита приватизација Баште „Ибар“ која је продата за 22 милиона динара, а при том их не занима продаја једанаест других објеката АД „Србије“ који су продати за 40 милиона динара – каже Верица Милановић. Повод за привођење је, како стоји у саопштењу Полицијске управе Краљево, сумња да су извршили кривично дело злоупотреба службеног положаја у саизвршилаштву и притом нанели штету АД „Србија“ у износу од 9.817.500 динара. Продаја Баште „Ибар“, која је била повод истраге и доношења решења о притвору, извршена је, како тврде у Покрету за Краљево, на законит начин.

- Страшна је политичка позадина и чињеница да полиција, тужилаштво, а ни суд нису имали ништа да размишљају. Из Београда су донесени сви акти који је требало да буду донети. На полицији, тужилаштву и истражном судији је било само да их потпишу и потруде са да у што краћем року све буде завршено – наводи Верица Милановић. Као повод за овакво понашање наводи да је Управни суд донео пресуду којом се одбија захтев Српске напредне странке да им се врати 621 одборнички мандат. Исте пресуде су, тврде, донете и по тужбама Покрета за Краљево, с тим што се оне држе у фиокама. - Пошто нису сигурни колико су у стању да их држе у фиокама, поступили су

овако. Други разлог је потпуно празан рачун у буџету града Краљева, који је отворен за санирање штета од земљотреса. Новац је отишао на плаћање рачуна у хотелу „Турист“ за инжењере из целе Србије, који до дана данашњег нису завршили свој посао. После шест месеци и даље се не зна колика је штета од земљотреса – каже Милановићева и указује да је део новца потрошен на „закључење уговора о делу са члановима Демократске странке“ за разноразне активности и куповину монтажних кућа „које су у распадању, а забрањено је да се то у јавности каже“. Из свих ових разлога од надлежних органа се тражи да се са истим еланом приступи испитивању где је новац за санирање штете од земљотреса, како је утрошен и ко се користи несрећом грађана Краљева, а „малтретира и шиканира чланове Покрета за Краљево“.

- По цену да нас све до једног похапсе, чланови Покрета за Краљево наставиће да раде онако како су и до сада радили – каже Милановићева и наводи да су чланови Покрета за Краљево стручни и храбри људи који имају снаге да играју на дуже стазе. Због свега што се догађало у претходна два дана, чланови Покрета за Краљево су одлучили да колективно оду у Полицијску управу и предају се, јер сматрају да је привођење два њихова члана изведено да би се зауставила жалба републичком тужиоцу којом др Љубиша Јовашевић тражи заштиту законитости, а у вези са продајом неких објеката предузећа АД „Србија“. Заштита законитости односи се на продају локала „Париз“, „Лондон“, „Југославија“ и „Шумадија“.

- Власници „Србије“ у моменту куповине апеловали су код Агенције за приватизацију да се провере услови продаје ресторана Башта „Ибар“. Кад је долазила комисија потврдила је да је све било исправно и у реду

– каже др Јовашевић и наводи да одлази да се преда полицији јер верује да је хапшење два члана правног тима Покрета за Краљево усмерено против њега. Брзоплетост полиције потврђује наводом да је при хапшењу направљена грешка, па је прво хапшена погрешна особа, а покушано привођење још једног члана Покрета за Краљево за које није постојала никаква основа. Наводећи да је ресторан Башта „Ибар“ продат по налогу Агенције за приватизацију, уз њену контролу и ангажованог судског вештака, др Јовашевић наводи и нетачне податке који су послужили као основ за привођење.

- Задржавају се у притвору до месец дана да не би деловали на сведоке. Овде сведока нема. Постоје папири и документа. Постоје оригинали докумената и копије које су оверене као оригинали, иако постоје индиције да су покушали са једним документом да направе фалсификат и малверзације – тврди др Јовашевић. Десетак чланова Покрета за Краљево отишло је у Полицијску управу Краљево са намером да се предају. По повратку, др Јовашевић је обавестио новинаре да начелник Полицијске управе није био присутан и да је од стране заменика шефа Криминалистичке полиције добио уверавања да они немају никакве везе са привођењем, већ да су само пружали логистичку подршку.

- Изнели смо забринутост за толеранцију која постоји према елементима јасног криминала, поготову у последњих шест месеци, када је у питању трагедија која је Краљево задесила. Обећао је да ће наводе испитати. Није хтео да нас задржи. Сутра идемо у Виши суд и тужилаштво. Затражићемо да нас и они задрже – каже др Љубиша Јовашевић и наводи да је од полиције затражио заштиту јер сматра да су његова грађанска права угрожена. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

10

15. април 2011.

Др Милан Матијевић: Краљевачке кафане (7)

СВАКА УЛИЦА СЕ РАСПОЗНАВАЛА ПО КАФАНАМА У Краљеву је увек радио већи број кафана. Оне су најчешће отваране у улицама којима се највише пролазило и одвијао колски и аутомобилски саобраћај. Како се варош ширила и развијала, тако се усмеравало кретање пешака и саобраћаја. Изградња железничких станица, најпре старе, а потом нове, утицала је на усмеравање кретања краљевачким улицама, па је то имало утицаја на отварање кафана. До појаве обележавања улица именима било је нумеричко обележавање улица и то редоследом њиховог уређења-постављања калдрме. Тако су улице добијале називе: Први сокак, Други сокак, Трећи сокак, Четврти сокак, или Сокак идући Чачку. Прве називе улица Краљево је добило у време краља Александра Обреновића. У време од 1937-1940. године у Краљеву је наизменично радило око 112 угоститељских радњи, хотела, гостионица, кафана, крчми, механа, бифеа и народних кујни. Свака кафана имала је своју улицу. Многе улице се памте по кафанама, а многе кафане по улицама.

Kраљевчани су лакше распознавали и памтили називе кафана него називе улица. Бројни су примери да се када би се неко распитивао где се налази неки дућан или радња, одговарало „у оној улици где се налази кафана та и та“, или „види то у књижари „код Лондона“, или „тај дућан је у улици где се налази кафана „Русија“. Тако су се улице препознавале лакше по кафанама, него по називу. На Тргу Краља Александра, у центру Краљева, око споменика „Српским ратницима палим за ослобођење отаџбине 1912-1918.“, који је био симбол Краљева, радило је више угоститељских објеката. Око Трга налазиле су се бројне трговачке и занатске радње, банке и кафане. Поред широких тротоара около споменика налазили су се познати варошки угоститељски објекти: краљевачки хотели „Париз“, „Београд“, „Европа“, „Империјал“, у којима су музичке капеле свирале народну и забавну музику. У летњем периоду, на тротоаре су изношени столови, за којима су гости проводили пријатне летње вечери. Тротоаром око Трга увече се кретао варошки корзо. На Тргу су биле гостионица „Бристол“, кафана

„Централ“, кафана „Код Борке“, кафана „Корзо“, „Крчма Пауновића“ , бифе „Драгослава Богавца“, бифе „Клефиш“, народне кујне „Вардар“ и „Гостивар“ и три ћевабџинице. Улица Краља Петра, данашња улица Омладинска, била је једна од најлепших улица у граду. Улица је била лепо калдрмисана, са доста лепих старих и нових зграда, густо поређаних једна уз другу. Улицом Краља Петра кретао се велики број пешака, трговаца, занатлија, шегрта, ђака. Посебно петком, за време пијачног дана, овом улицом пролазило је много запрежних кола. Увече, за време приказивања филмова у хотелима „Студеница“, „Југославија“ и „Париз“ било је посебно живо. На разгледницама вароши, из тридесетих година прошлог века, за ову улицу писало је „Краљево, главна улица“. Овом улицом, идући од споменика према цркви, кретале су се свечане поворке поводом црквених и државних празника. Кроз ову улицу су пролазиле војне параде. Овом улицом су често пролазиле пратње, које су покојника пратиле у црву на опело, а одатле према варошком гробљу. У овој улици, у периоду од 1932-1941. године, радило је 15 угоститељских објеката: 2 хотела „Југославија“ и „Гранд хотел Студеница“, гостионице: „Тихомир Тошић“ „Цар Душан“, „Лондон“, „Балкан“ и „Златан Праг“, „Дугалића кафана“, крчме „Тодора Тошића“, бифе „Чоловић“, народна кујна „Косте Костића“ и два бифеа. Улице Цара Лазара, Цара Душана, Марка Трифковића и Југ Богданова више су служиле за становање и у њима није било познатих кафана. У улици Немањиној, данашња улица Олге Јовичић, преко пута „Соколане“ налазила се крчма и познати подрум пића Филипа Цветића. У улици Кнеза Михаила, данашња улица Танаска Рајића, која је водила од трошарине ка Ратарској школи и даље према Чачку, саобраћај је био развијен. Због тога су у овој улици радиле 4 кафане и један подрум пића: гостионице

„Драгачево“, „Зелени венац“, гостионица Наталије Ђуровић, гостионица Петронија Терзића, затим једна крчма и подрум пића. У улици Војводе Степе, која је водила према железничкој рампи, преко Грдичке косе и даље према моравским селима радиле су кафане „Добра срећа“, затим крчма Радојице Новаковића, а на углу улице Војводе Степе и Курсулине улице налазила се позната „Крчма код Чеде Лазовића“ познатија као „Лазовића кафана“. У Курсулиној улици налазио се чувени подрум пића Алексе Матића. У Карађорђевој улици, која је спајала центар вароши са „Старом чаршијом“ и даље са друмом за Конарево, Богутовачку Бању, Ушће и Рашку налазиле су се познате кафане Мике Радомировића, кафана „Женева“ Милентија Божовића, кафана „Излетник“ Лесе Марковића и крчма Богдана Анђелића. У улици Јевремовој, данашњој Скопљанској, Радиша Воштинић је имао крчму и велики подрум пића. Радиша је сам производио и у флаше паковао ракију за продају. Улица Рајићева, данашња улица Октобарских жртава, водила је од центра вароши према железничкој станици. Улица се укрштала са 6 улица: Цара Лазара, Цара Душана, Марка Трифковића, Југ Богдановом, Обилићевом и излазила на Хаџи Милентијеву улицу. У овој улици налазила се Основна школа, неколико трговачких радњи, две пекаре и 15 угоститељских радњи, међу којима

су биле познате: гостионице Божидара Тодоровића, гостионица „Бела ружа“ Драгана Анђелковића, гостионица „Нови Сад“ Косте Драгојловића, крчме Душана Сењевића, Љубице Воштинић, крчма „Уђи бато“, затим крчме Стојана Обрадовића, Марка Петровића, Милорада Јовановића, бифе Светозара Васића, подрум пића Станимира Вукомановића, народна кујна Милосава Удовичића и две народне кујне које су радиле краће време. На углу улица Хајдук Вељка и Милоша Великог радио је хотел „Национал“ Луке Луковића, а на углу Обилићеве и Хајдук Вељкове радила је кафана „Код српског краља“ Радослава и Ђурђа Тешића. У Пљакићевој улици радила је кафана „Велика Дренова“. У Обилићевој улици, између раскрсница са улицама Рајићевом и Хајдук Вељковом, радила је кафана и јавна кућа „Краљевић Марко“ Марка Васиљевића. У улици Хаџи Милентијевој, која је водила од Дудињака, поред пруге и касарне до Игњатове пекаре, било је неколико кафана. Ова улица се распознавала по кафанама „Уђи бато“ или како су је Краљевчани називали „Абисинија“, гостионица „Нови Сад“ Косте Драгојловића, гостионица „Солун“ у којој је Илија Радовановић држао јавну кућу, „Железничка касина“ Радована Алексића, бифе „Вис“ Здравка Вранешевића, а испод ње гостионица „Јадран“ Буде Ерчевића. Поред железничке станице радила је „Же-

Улица Краља Петра са бројним кафанама и два хотела 1935. године

лезничка ресторација“ Душана Сењевића и Николе Шћекића. Поред касарне коњичког пука радила је крчма „Експрес“ Алексе Ружића. Од Споменика према старој касарни, у улици Милоша Великог, налазило се највише занатских и трговачких радњи. На предратним разгледницама ова улица се називала „Трговачки центар Краљева“. У овој улици је радило 12 угоститељских објеката: један хотел, 2 гостионице, 4 кафане, 4 крчме и 1 ћевабџиница, међу којима су познатији: хотел „Национал“, „Кнежевића кафана“, гостионица „Задужбина“ коју је држао Станко Николић, кафана „Занатлијска касина“ Милана ЈовановићаДрмоње, гостионица „Јеленац“ Влаја Таировића, „Мусина кафана“ Боже Крстића, кафана „Шумадија“ Панте Пантовића и кафана „Русија“. У улици Анђелка Савића, од „Задужбине“ према „Ђеризу“ на обали, радило је четири крчме, два бифеа и четири кујне. Краљевчани су ову улицу, због бројних народних кујни називали „Паприкаш-мала“. У улици Војводе Путника, која је била једна од лепших улица у вароши, радиле су 3 гостионице, 5 крчми и једна народна кујна, међу којима су познатије: гостионице „Гружа“ Раке Орестијевића, „Крагујевац“ Боже Мартиновића и кафана „Ибар“ Стојана Миленковића у којој је била јавна кућа, кафана „Пролеће“ Николе Алексића и народна кујна код „Загорца“. У улици Генерала Станојловића радило је 11 кафана, највећи број у „Пиц-мали“, од којих су познате кафане „Оријент“ Милана Прибаковића, „Ресава“, „Црна маца“ и кафана „Брегеј“, у којој је била јавна кућа. У Краљеву су радили бројни подруми пића у којима су се производила пића, претежно ракија, мека и љута, међу којима су познатији: Филипа Цветића, Боже Марковића, Велисава Томовића-Тиловца, Милана Јовановића-Дрмоње, Жике Вишљанина, Радише Воштинића, Алексе Матића, Божидара-Боке Црвчанина, Станимира Вукомановића.

11

15. април 2011.

Из Полицијске управе Краљево

УХАПШЕНИ РАЗБОЈНИЦИ

Томислав Ниловић

Владимир Ниловић

Момчило Радивојевић

После дуготрајне и опсежне истраге, инспектори криминалистичке полиције расветлили су низ кривичних дела и разбојништава на подручју Краљева и Врњачке Бање. Полицијски службеници Полицијске управе Краљево ухапсили су Владимира и Томислава Ниловића, обојица рођени 1977. године, из Каменице и Момчила Радивојевића (1979)

из Краљева због сумње да су од 2009. године до лишавања слободе вршили кривична дела у златарама, мењачницама и поштама. Осумњичени су маскирани, и уз претњу пиштољем, од радника узимали накит и новац. На овај начин су у златари „Савић“ у Врњачкој Бањи узели око три килограма злата, а у златари „Златарна Цеље“ златни и сребрни накит укупне вредно-

сти око једанаест милиона динара. Из мењачнице „Центар 4“ у Краљеву осумњичени су однели 394, из поште више од 317 хиљада динара, а из мењачнице „25. март“ 1.725 евра и осам хиљада динара. Сва тројица осумњичених су, уз кривичну пријаву, приведени истражном судији Вишег суда у Краљеву.

Велика трагедија у Мрчајевцима

ЧЕТИРИ ЖРТВЕ ПАДА АВИОНА Четири мушкарца су погинула приликом пада малог приватног авиона "Цесна 172" који се у недељу око 14 часова срушио у месту Мрчајевци код Чачка Спортски авион "Цесна 172" срушио се и запалио нешто пре 14 часова недалеко од центра Мрчајеваца, 50 метара поред магистралног пута Мрчајевци Прељина. Авион је пола сата пре удеса полетео из Прељине. Погинули су педесетдеветогодишњи пилот Милун Вуколић из Ариља, тридесетседмогодишњи Драгутин Ђорем и четрдесетдеветогодишњи Борислав Илић из Мрчајеваца, док идентитет четвртог настрадалог није познат. Угљенисана тела извучена су касно поподне из олупине авиона.

- Мали приватни авион "Цесна 172", у којем су погинуле четири особе, био је технички исправан - изјавио је сувласник авиона Перо Марић.

- Пилот је проверио мотор, леви, десни магнет, мирно направио заокрет и одлетео ка Чачку - рекао је Марић, који је требало да обави наредни лет, ка Горњем Милановцу.

Марић је изјавио да је контрола летења из Лађеваца дала сагласност да авион полети са спортског аеродрома Прељина, код Чачка, у 13 часова и 30 минута.

- Било је предвиђено да лет траје 15 до 20 минута од Прељине до Чачка, али су пилот и чланови посаде одлучили да промене правац и одлетели су на супротну страну, ка Мрчајевцима - рекао је Марић и нагласио да се несрећа догодила десетак минута после полетања.

Према Марићевим речима, у 14 часова је требало да се обави наредни лет ка Горњем Милановцу, а затим и према Краљеву. Са прељинског аеродрома се организују панорамски летови, а у недељу је био летачки дан, изјавио је Марић. Авион који се срушио произведен је 1978. године, а увиђај су обавили истражни судија из Чачка и чланови Комисије за удесе Директората за цивилно ваздухопловство из Београда. Т.Р.

ОТКРИВЕНА САМО ТРЕЋИНА ПОЧИНИЛАЦА Иако је број регистрованих кривичних дела у односу на претходни статистички период готово преполовљен и сведен на 25, у области општег криминалитета не може да радује чињеница да је откривена само трећина починилаца. Осам починилаца ових кривичних дела је познато припадницима Полицијске управе Краљево, док се за преосталих седамнаест трага. Повод за нарушавање јавног реда и мира у највећем броју случајева су туче. Тако је било и претходне недеље када их је регистровано пет, од укупно шест прекршаја у овој области.

Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 4. до 10. априла бележи и деветнаест саобраћајних незгода, од којих седам са повређеним лицима. Три особе су тешко, а четири лакше повређене, а укупна материјална штета је процењена на 172 хиљаде динара. Биланс стања у области безбедности сабраћаја допуњава и 259 заведених прекршаја. У пет заведених пожара причињена је материјална штета од 55 хиљада динара. Т.Р.

ДОЛИЈАЛИ КРАДЉИВЦИ Припадници Полицијске управе Краљево поднели су кривичне пријаве против више лица осумњичених за тешку крађу, недозвољено држање оружја, прикривање и помагање у извршењу кривичног дела. Према подацима које имају инспектори криминалистичке полиције, Жика Вукадиновић (1983) из Краљева је у периоду од 26. до 29. марта ове године обио приватну кућу у Змајевачкој улици у Краљеву, из које је узео већу количину електроматеријала. Са Десимиром Попадићем (1985), Жељком Ракићем (1984) и Дарком Симићем (1987) из Краљева отишао је у ноћи између 30. и 31. марта изнајмљеним аутомобилом у Милаковац, где је из обијене породичне куће узео метални сеф у коме се налазио пиштољ са три метка, малокалибарска пушка, три камере, фотоапарат и већа количина алкохолног пића.

Против Вукадиновића и Павловића поднета је кривична пријава због сумње да су извршили кривична дела тешка крађа и недозвољена производња, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Жељку Рајковићу се приписује кривично дело прикривање, а Дарку Симићу помагање Дејану Стаменчићу (1987) из Жиче у извршењу кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Полицијски службеници су од Вукадиновића, уз потврду, одузели пиштољ, од Стаменчића пушку, а од Попадића150 метака које су пронашли у његовој гаражи, а за које није имао одобрење. Вукадиновић и Попадић су приведени истражном судији Основног суда у Краљеву који им је одредио притвор у трајању до месец дана. Т.Р.

СТРАДАО МОТОЦИКЛИСТА У саобраћајној несрећи која се догодила у Чачку, на кружном путу код ОМВ пумпе, живот је изгубио Војин Бралушић (1981) из Чачка, док је Славиша Васиљевић (1975) из Атенице задобио лаке телесне повреде, саопштио је МУП. До несреће је дошло када се Васиљевић својим аутомобилом укључивао на магистрални пут

са платоа испред бензинске пумпе, не уступивши право првенства пролаза мотоциклу којим је управљао Бралушић. Бралушић је мотоциклом ударио у задњи део путничког возила и пао са мотора. Са тешким телесним повредама превезен је у чачанску болницу, где је преминуо. ФоНет

ут ове а“ зне

ни аома ла али у, ем ку т, да не дне из

Ћ

12

15. април 2011.

Приватизација краљевачке Ветеринарске станице пред поништењем

КОНЗОРЦИЈУМУ РОК ДВА МЕСЕЦА Новом власнику наложено да испоштује обавезе из купопродајног уговора

Председник синдиката Ветеринарске станице Ненад Парезановић, Саша Кошанин, члан УО, и Милан Виријевић Уколико у року од 60 дана нови власник краљевачке Ветеринарске станице не достави доказе о испуњеним обавезама из купопродајног уговора, приватизација ове некада угледне ветеринарске установе биће поништена. Ову одлуку Агенција за приватизацију донела је после контроле у Ветринарској станици, и то по захтеву запослених да се приватизација поништи. До краја маја нови власници – Ветеринарски завод из Суботице и Бојан Бранковић из Београда - у обавези су да доставе доказе да је одржан континуитет рада, исплаћене

АМБУЛАНТЕ КРАЉЕВАЧКА Ветеринарска станица располаже са 17 ветеринарских амбуланти на подручју три општине. Данас, међутим, ради само седам, док је осталих десет, због лоших санитарних услова, затворила инспекција.

- Ни Станић, а ни суботички Ветеринарски завод нису реновирали амбуланте, ни допунили дотрајали возни парк, нити су набављали основна средства за рад, што говори о њиховој неозбиљности и сумњивим намерама – каже Милун Виријевић, заменик председника синдиката.

све заостале плате, испоштован социјални програм, као и о обавезним инвестицијама.

- За сада нема назнака да ће бар нешто од овога бити испоштовано. Дугују нам чак девет плата, а до сада Агенција је више пута опомињала власнике да испоштују социјални програм и инвестиционе обавезе. Како ништа од тога није урађено, најбоље је да се приватизација поништи – каже Саша Кошанин, радник и члан Управног одбора ове установе. Краљевачку Ветеринарску станицу, која покрива још две општине – Рашку и Врњачку Бању, првобитно је, пре четири године, по почетној цени од 5,9 милиона, и уз обавезу инвестирања 2,9 милиона динара, купио извесни Ђуро Станић. После тога, како тврде запослени, под притиском Станића, Станицу су без социјалног програма, од 64 напустила 32 радника, а нови власник је потом, у јануару ове године, Ветеринарском заводу из Суботице - уступио већински пакет акција.

- До тада Станић је купио десетак ветеринарских станица широм Србије, али је Агенција због неиспуњавања обавеза поништила све уговоре. Нас је, међутим, успео да „утопи“ Суботичанима. Очигледно да га није ни занимала ова делатност. А ни Завод из Суботице није се баш показао као поуздани газда – нагласио је Кошанин. Г. Ћировић

Полазници Курса обуке за стицање отпорности и обнове посетили Краљево

РАЗМЕНА ИСКУСТАВА После земљотреса који је 3. новембра прошле године погодио Краљево, Уједињене нације су пружиле помоћ Влади Србије у координацији реаговања међународних донатора и постављању темеља за дугорочну обнову и стицање отпорности. Као део ангажовања на пружању помоћи надлежним органима Републике Србије у фази након земљотреса, и у циљу учвршћивања капацитета за планирање дугорочне обнове у земљи, Програм за развој Уједињених нација у уској сарадњи са Сектором за ванредне ситуације Министарства унутрашњих послова, Међународном стратегијом Уједињених нација за смањење катастрофа и Међународном платформом за обнову из Кобеа (Јапан), организује курс обуке на плану стицања отпорности и обнове. Циљ обуке је утврђивање празнина и ограничења у фази после катастрофе. Она служи као катализатор за развој средстава и капацитета за обнову и стицање отпорности. Модули обуке се надовезују на случајеве позитивне праксе у свету на плану обнове и обрађују девет тема: смештај, инфраструктуру, изворе прихода, здравље, родна питања, управљање, животна средина, психосоцијална питања и интегрисање питања прилагођавања на климатске промене у дугорочну обнову. Обука је замишљена као „студија случаја“ о катастрофама и намењена је доносиоцима одлука у Србији – из министарстава, института и организација које су укључене у овај процес. У понедељак су у Краљеву боравили учесници обуке за стицање отпорности и обнову која се одржава у Београду. Поздрављајући учеснике обуке са којима је била и Ецуко Цуназаки, супруга јапанског амбасадора, заменик градоначелника Краљева Вукман Ракочевић је изразио посебну захвалност гошћи из Јапана. Госпођа Цуназакаи и њен су-

Ецуко Цуназаки и Вукман Ракочевић пруг су, поред великих проблема после катастрофалног земљотреса у Јапану, нашли времена и могућности да помогну Краљеву.

- То говори о величини јапанског народа – рекао је Ракочевић и подсетио на велике људске жртве, материјалну штету и нуклеарну катастрофу која представља опасност и велики изазов не само за Јапан него и за целу планету. Учесници обуке дошли су да са Краљевчанима размене искуства у циљу што боље организације и проналажења одговора на питања везана за успешну борбу против оваквих катастрофа.

- Пре свега желела бих да изразим захвалност на речима подршке и охрабрења које добијам од свих вас везано за велику трагедију која је задесила Јапан. Били сте толико љубазни према народу Јапана, а ваша подршка и помоћ је оно што веома ценим. Желела бих да овом приликом изразим своје саучешће онима који су настрадали од последица земљотреса у Краљеву, који није био оне јачине као што је наш – рекла је госпођа Цуназаки са уверењем да ће искуство Владе и народа Јапана бити од помоћи у обнови и реконструкцији Краљева. Посебно задовољство изразила је због чињенице да је влада Јапана нашла могућности да помогне реконструкцију Основне школе „Димитрије Туцовић“. Госпођа Цуназакаи је под-

сетила да њена земља у последњих пола века пуно улаже у превентиву у области руковођења кризним ситуацијама, грађевинарства и метеорологије, због чега је број жртава у катастрофама данас десет пута мањи него пре неколико деценија. У име Међународне платформе за обнову, домаћинима се на времену које су посветили учесницима обуке захвалио Санџаја Батиа.

- Надамо се да ћемо у наредних неколико дана имати прилику да са вама поделимо искуства оног најбољег у пракси одређених држава широм света. Истовремено желимо да чујемо и ваша искуства и да нешто научимо из онога што сте ви преживели, везано за обнову, како бисмо то могли да поделимо са владама других земаља. Овде се ради о двосмерном процесу како би што је могуће више влада могло да користи искуства других и боље приступи плановима обнове. Добра обнова је најбоља припрема за несреће које могу да се десе у будућности. Имамо намеру да овај модул обуке оставимо представницима ваше Владе, како би они могли да га искористе за даљу обуку и изградњу капацитета за исти модул – рекао је он. После сусрета са представником локалне самоуправе, гости су обишли земљотресом оштећене објекте у улици Драгослава Богавца. Т.Р. М.Р.

13

15. април 2011.

Имендан Краљева

ИМЕ СТАРО 129 ГОДИНА У уторак 19. априла навршава се 129 година од када Краљево носи данашње име Велики празник Завичајног друштва Краљево је и велики празник града Краљева. У уторак 19. априла навршава се 129 година од дана када је 1882. краљ Милан дао граду име које и данас носи. Те године је Кнежевина Србија постала краљевина. У част тог великог датума, краљ Милан је почео да обилази Србију, а на том путу је, после Шапца, дошао и у град Карановац у намери да посети светиње српског народа Студе ницу и Жичу. Том приликом делегација града Карановца, коју је предводио тадашњи градоначелник, дошла је код краља Милана са молбом да се турски назив града Карановац замени српским називом Краљево, у част седам српских краљева који су крунисани у Жичи. На молбу грађана краљ је брзо одговорио. Донео је ту, на лицу места, у граду Карановцу указ да се град Карановац од 19. априла 1882. године има звати град Краљево, да је општина краљевска, а срез краљевски. Од тада је прошло 129 година, а Завичајно друштво Краљево је тај дан прогласило за дан свога друштва, дан који свечано обележава сваке године 19. априла. Средином јуна 1991. године петнаест Краљевчана ентузијаста дошло је на идеју да формира једно овакво друштво. Велики број Краљевчана живи ван Краљева, нарочито у Београду, Новом Саду, Зрењанину и другим местима. Много Краљевчана живи и у иностранству, па се указала потреба да се формира друштво које ће објединити све Краљевчане, а нарочито оне који живе у граду, како би својим учлањењем у друштво и активностима помогли развоју града.

Као и сваке године, имендан Краљева биће обележен бројним манифестацијама. Централни део прославе сваке године представља свечана академија на којој чланови и поштоваоци друштва у пригодном програму евоцирају успомене на дешавања у граду у претходном периоду. То је прилика и да се доделе значајна признања и награде члановима друштва и свима који су дали допринос његовом развоју. Дружење чланова се сваке године, после свечане академије, наставља до касних сати у неком од краљевачких ресторана. Основна претпоставка за учлањење у друштво је осећање припадности граду и жеља да се све снаге ставе њему на располагање. Већ традиционална посета делегације Завичајног друштва краљевачком породилишту и уручивање пригодног поклона прворођеној беби није и крај везе са најмлађим Краљевчанима. Завичајно друштво прати бебу током годину дана, и на први рођендан поново одлази у посету са поклонима. Тако на симболичан начин исказује жељу за повећањем броја становника који представљају нову снагу града. Имендан града се обележава и низом спортских такмичења, у последње време и у стрељаштву, на којима учествују ученици краљевачких

основних школа. Сусрет књижевника и вече поезије прилика је да краљевачки глумци љубитељима писане речи представе стихове најеминентнијих лиричара. Не пропушта се прилика да се положе венци на градско гробље, Споменгробље и споменик на Тргу српских ратника, са уверењем да ће се чланови друштва и на овај начин одужити овако значајном дану за град Краљево. Због недостатка подршке локалне самоуправе и помањкања финансијских средстава ове године ће имендан Краљева бити облежен скромније. Основни задатак Завичајног друштва је да окупи што већи број Краљевчана. Краљево је велики град са више од сто хиљада становника. Уверени да сви становници воле свој град, у Завичајном друштву Краљево чине максималне напоре да помогну да се та љубав све више развија и расте, да град што је могуће више напредује и да буде лепши. Приступање Завичајном друштву прилика је да чланови улагањем свих својих способности допринесу развоју града. У Завичајно друштво учлањено је више стотина Краљевчана, а различити видови сарадње постоје и са Краљевчанима из Београда и Новог Сада. Организују се редовна дружења и излети у иностранство, али и по Србији. Кроз различите органе управљања разматрају се сви предлози чланства како би били прослеђени градским властима са жељом да се отклоне неки недостаци у граду и покрену неки нови садржаји који би улепшали град и живот у њему. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Спор града и ,,Магнохрома“ прети да угрози велики грађевински пројекат

ВАТРОСТАЛЦИ ХОЋЕ НАКНАДУ ЗА СВОЈУ ЗЕМЉУ - Град нама уредно све фактурише и наплаћује, а хоће земљу џабе, што неће проћи - каже заступник државног капитала у ,,Магнохрому“ Два хектара земље на коме се налази део комплекса зграда у Доситејевој улици оштећених у земљотресу за које су стручњаци проценили да је исплативије да буду порушене и изграђене нове, а град вољан да уђе у кредит и обезбеди нове станове за оне који сада ту живе, а део новоизграђених квадрата понуди на тржишту, и даље су спорна, јер ,,Магнохром“, који је званични власник, не жели земљу да уступи без надокнаде. У граду кажу да би било поштено да ватросталци дају земљу бесплатно, јер ту живе и њихови радници и пензионери. У ,,Магнохрому“ одговарају да град уредно фактурише и на ту, али и на друге плацеве и за друге обавезе рачуне ,,Магнохрому“ и да би био ред да се за земљу нађе начин да се део тог дуга компензује.

- Цео тај пројекат би био вредан око десет милиона евра и за њега би се конкурисало код европских инвестиционих банака. Први сигнали показују да су ЦЕБ и ЕИБ вољне да нам одобре тај новац. Пројекат би се одвијао фазно, тако што би у објекте који би били урађени усељавани станари из зграда које треба рушити и тако док се читав простор не приведе намени - каже Љубиша Симовић, градоначелник Краљева. Мука је, међутим, што су титулари својине на земљишту где треба да се зида углавном Фабрика вагона и индустрија ,,Магнохром“. И једна и друга фирма тренутно су под патронатом Акцијског фонда Србије, који је у њима именовао привремене заступнике капитала. Са њима су градске власти прошле седмице организовале састанак ради договора о трансферу права на земљу.

- У Фабрици вагона су вољни да земљиште уступе граду, али је ,,Магнохром“ тражио надокнаду за плац којим газдује. Бојим се да због тога цео

пројекат не буде угрожен - каже Љубиша Симовић, градоначелник Краљева. Као и на многим другим локацијама у граду, од Дома друштвених до подвожњака у Доситејевој, ,,Магнохром“ је и овде званични газда на 1,9 хектара изузетно скупог земљишта.

- Тачно је да у тим зградама живи доста садашњих, али и бивших радника ,,Магнохрома“, али је исто тако тачно да се ,,Магнохрому“ за то земљиште уредно фактурише све што град треба да наплати, што држава треба да наплати такође, а ми де факто сем да плаћамо рачуне немамо други интерес од тог плаца. Добијамо ми фактуре и за друга земљишта која се воде на нас. Подвожњак у Доситејевој је, рецимо, наше власништво. Целу Доситејеву је од калдрме направио ,,Магнохром“. Само ФЕТП за изношење смећа добија фактуру од 147.000 динара, а када треба да ми изнесу лишће за велики контејнер траже још по 3.500. Ми имамо углавном индустријски отпад који не иде на депонију. Шта то кошта 147.000 динара. Коштају квадрати простора јер је град прописао да се плаћа по квадрату, а не по обављеном послу. Одбили су, иако је држава донела закон, да отпишу фирми дуг за воду. Град све фактурише, а хоће земљу џабе. Може земља, али да видимо да се нагодимо, да ,,пребијемо дугове“ - каже Драгомир Мајсторовић, заступник државног капитала у индустрији ,,Магнохром“. По његовим речима, ова фирма не тражи од града жив новац, већ начин да се кроз одбијање дугова према градској каси и касама јавних предузећа компензује дуг фирме. Без тога неће бити ни кредита ни нових зграда, јер је услов за добијање новца који постављају европске банке да власништво над земљом буде неспорно, односно да оно буде у поседу града. А.Т.

14

15. април 2011.

Ромска популација у Краљеву

РУКЕ ПРИЈАТЕЉСТВА Поред добре комуникације са локалном заједницом постоји тиха дискриминација у односу са локалном самоуправом Тачан број припадника ромске популације у Краљеву никада није тачно утврђен. Роми, као народ без државе, живе у Краљеву као национална мањина, а о њиховим проблемима проговори се по која реч врло ретко, најчешће на Светски дан Рома, који је обележен прошле недеље. Зоран Петровић је председник невладине организације рома „Руке пријатељства“ која се бави еманципацијом ромске заједнице са жељом да донесе бољитак у образовњу, очувању здравља и заштити животне средине. Основана је 2003. године са основним циљем да утиче на едукацију и образовање чланова ромске заједнице. Реализацијом низа пројекта у сарадњи са локалном самоуправом и донаторским организацијама постигнути су значајни резултати тако да је сада, по речима Петровића, скоро 99 процената ромске деце укључено у образовне системе, од предшколског пбразовања до факултета. Током деветомесечног рада са три групе деце васпитач је радио са најмлађим Ромима који још нису добро познавали српски језик како би се што боље припремили за полазак у школу.

- Родитељи су схватили значај припреме деце и њихово праћење кроз образовне институције. Схватили су значај помоћи у виду књига. У почетку смо имали 40 деце, а касније их је било чак 120. Ишли смо на разне културне манифестације и радионице – каже Зоран Петровић и са нескривеним незадовољством наводи да су пројекат наставили да реализују грађани који нису ромске националности.

- Ја се не слажем са тиме и мислим да ће пројекат изгубити на значају и на важности јер су Роми једини који познају и разумеју ромску душу – каже он. Реализован је и низ других пројеката, у сарадњи са локалном самоуправом преко канцеларије ОКОСП-а, као што су „Укључио њих“ са партнерском

Зоран Петровић организацијом „Плави цвет“ и „Деца на маргини“ са Центром за социјални рад. Пројекти се односе се на заштиту деце од злоупотребе просјачења и могућност њиховог укључивања у образовни систем и пружиње адекватне здравствене заштите. У сарадњи са ЛЕАП-ом радили су на заштити животне средине ромске зајденице, омогућили деци из колектвног центра Рома да имају своје игралиште, очистили смо насеље, обезбедили контејнере за сакупљање смећа.

- У Ромском 1 чистили смо насеље, садили саднице, правили дечја игралишта и омогућили људима из самог насеља да то одржавају. За 13 ромских породица обезбедили смо типске дворишне чесме, које су инсталирали у свом дворишту, и на тај начин избегли нехигијенско коришћење градске воде, јер су имали старе и неуређене водоводне иснталације које су сакупљале бактерије из околине и на тај начин тровали своју породицу – каже Петровић. Оцењујући да постоји известан напредак у животу Петровић наглашава да је набитније да се побољша образовни стандард.

- Они треба да схвате да треба да живе у једном здравом и чистом окружењу. Постоје, због сиромаштва, породице које то не могу да остваре. Ми покушавамо утичемо на њих, да побољшамо стандард, укључимо

Центар за социјални рад, Црвени крст, Одељење друштвених делатности, школе и тим породицама пружимо подршку. Иако у граду делује више ромских невладиних организација „Руке пријатељства“ је водећа. У сарадњи са школском управом помаже упис у школе и прати децу током школовања све до уписа на факултет. Ситуација у овој области је задовољавајућа захваљујући првенствено сарадњи школа и родитеља али једних родитеља са другима. Постоје и два савета родитеља који прате редовност похађања наставе а на састанцима који се одржавају једампут месечно анализира се стање. Све ово допринело је да тридесет одсто уписане ромске деце заврши школу. Тај проценат се битније повећао током последње четитири године, од када постоје педагошки асистенти, када се присуство ромеске деце у школама повећао три до пет пута. Иако у први план ставља добру сарадњу са локалном заједнцом Петровић наглашава постојање тихе дискриминације када је у питању сарадња са локалном самоуправом.

- Када желимо састанак са градоначелником или председником скупштине, да изнесемо неки глобални проблем и напарвимо партнерство и стратегију за даље настуапње, не можемо да дођемо до тога зато што они фа-

воризују неког свог човека у оквиру ромске заједнице. Они не схватају да фаворизовањем својих људи не заступају ромску заједницу на адекватан начин и да тако спречавају еманципацију Рома. Желели бисмо да кроз један радни састанак укажемо на то да су неваладине ромске организације важније од неког човека и појединца – каже Петровић. Ромске организације су незадовољне радом координатора за ромска питања затражиле његову смену. На изборима по препоруци локалне смоуправе, народ је дао свој глас.

- Кад се све то завршило градска власт, видевши да није добио њихов човек од поверења, није прихватила човека који је добио легалне изборе у оквиру ромске заједнице. Став већине представника ромских организација је да хитно мора да дође до смене садашњег координатора. Мислимо да на то место треба да дође млада, школована особа која ће сарађивати са представницима свих организација и институција које желе бољитак ромској заједници. Постоје деца која иду на факултете, млади људи који су отворени за све организације и који нису сујетни– наводи Зоран Петровић. Обележавање Светског дана Рома било је прилика да се са замеником председника Скупштине града састану представници четири организације Рома, шест представника ромских насеља и Месне заједнице „Центар“ - Господин Шљивић није хтео да нас прими. Не знам зашто, али мислимо да има доста утицаја човек кога смо већ поменули. Господин Шљивић је раније био отворен за сваку сарадњу. Шта га је овога пута спречило то он сам нек размисли – каже Петровић и тврди да је погрешно уврење једног дела грађанства да су Роми разједињени. Јединствени су, наводи он, у

жељи да се побољша живот заједнице о чему би представници локане смоуправе требало да се увере у разговору са представницима свих ромских организација. Досадашњи резултати рада координатора за ромска питања нису довољно транспарентни јер о свом раду не обавештава представнике ромских удружења. Петровић верује да и Роми сами могу да учине доста на побољшању животног стандарда, да кроз активност и сарадњу са представницима ромских удружења треба да превазиђу свађу и сукобе и унапреде међусобно разумевање.

- Једино тако могу да обезбеде да њихова деца живе у Србији боље. Тако ће афирмисати ромску културу, традицију и обичаје и наставити живот са припадницима већинског народа, јер ми познајемо само једну земљу Србију – наводи Петровић и указује да поједине политичке партије које због личних интереса подстичу сукоб између представника Рома. Позивајући се на Закон о слободи изражавања по коме је градска власт дужна да поштује вољу националних мањина Петровић подсећа на протесте ромских организација после спроведених избора због неуважавања локалне самоуправе.

- Шут са рогатим не може изаћи на крај. Ми немамо заштиту, немамо земљу, немамо државу која ће да стоји иза нас. Градска власт разуме и види где греши, али неће да призна своју грешку. Странке не треба да се мешају у ствари које се тичу ромске заједнице. Роми су ти који треба да напреве избор, а странке су те које треба да сарађују са изабраним лицима у циљу побољшања животног стандарда људи ромске заједнице. Роми упадају у ћорсокак, не знају ко је њихов представник и то је један зачарани круг. Да ли то градској власти одговара не знам, Ромима не одговара сигурно – каже Зоран Петровић Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

15. април 2011.

Још један протест бивших радника „Магнохрома“

МРТВИ ЉУДИ КОЈИ ХОДАЈУ

- Износ од 570 милиона динара које „Магнохром“ дугује радницима по основу неисплаћених зарада до напуштања предузећа, са каматама премашио милијарду. - Исплата стопирана због процеса реструктурирања.

- Радници дугују суду по 30 хиљада динара Плато испред зграде Основног суда у Краљеву био је у понедељак место окупљања педесетак бивших радника „Магнохрома“ који су протествовали због тога што не могу да наплате у просеку по 18 зарада по правоснажним судским пресудама. Са друге стране, у обавези су да суду исплате око 30 хиљада динара по раднику на име трошкова судског процеса. Прихватајући социјални програм око 2.500 радника је 2008. године напустило највећи краљевачки колектив, а 1300 њих је тужило предузеће због неисплаћених зарада. Основни дуг предузећа од око 570 милиона премашио је са каматама милијарду динара. Извршење судских пресуда је стопирано због чињенице да се „Магнохром“ налази у процесу реструктурирања. Марија Стефановић је 27 и по година радила као секретар администрације у Бироу контроле квалитета индустрије „Магнохром“. У 55. години живота проглашена је за технолошки вишак и, као и многи други радници, већ три године покушава да наплати потраживања.

- Извршне пресуде су стигле, а не можемо да остваримо своје право, јер фирма не може то да нам исплати. По неком уговору треба нешто да се прода, али се ништа не продаје нити ће се вероватно продати.Обраћали смо се и руководству „Магнохрома“. Рекли су нам да морамо да чекамо док се не створе услови да се нешто прода. Ти се услови створити неће, јер мислим да је производња која је покренута у старом делу „Магнохрома“ само политичка промоција док прођу избори. После тога угасиће се и та пећ – каже Марија. Радници који су 31. маја 2008. године напустили „Магнохром“ као технолошки вишак добили су по 16 хиљада динара по години радног стажа. Према споразуму који су потписали, требало је у року од годину дана да им се исплати по 12 или 13 заосталих плата до тренутка када им је престао радни однос. Просечан дуг по једном раднику износи око 250 хиљада динара без камате и варира у зависности од раног места и коефицијента. Марија верује да адвокати тешко могу да се изборе са судством на

чији рачун се упућују тешке оптужбе, а ако се ништа битније не реши у догледно време, покушаће да своја права остваре пред међународним судом у Стразбуру.

- Државу уопште не занимамо ми као људи, да ли смо уопште живи, како живимо и преживљавамо до пензије, кад не можемо нигде да се запослимо. Ми смо мртви људи који ходамо. Немамо ни минималац од 100 евра које је господин Динкић неким фирмама обезбедио до пензије. Када су по одласку из „Магнохрома“ наплатили у просеку по пет хиљада евра за 28 до 30 година проведених у предузећу, били су суочени са великим дуговима насталим у периоду у коме нису примали плате.

- Након неколико дана евро је већ скочио, а ми смо одмах изгубили. Кад смо тај новац узели сви смо већ били у дуговима. Годину и по дана пре тога нисмо динара примили, па су људи морали да се зајме да би преживели. Кад су подигли новац, половину су одмах дали за дуг. Није то моје мишљење већ мишљење свих људи. Још 1000 евра је отишло на комуналије, а следеће две хиљаде од 2008. године до данашњег дана су једини извор прихода четворочлане породице – каже Марија. Највећи број ових људи има више од 50 година. Међу њима има неквалификованих и полуквалификованих радника и службеника. Воде се на тржишту рада као незапослени, а немају ни здравствено осигурање. И Маријин муж Рако је остао без посла. Радио је у Војно-грађевинској установи у Чибуковцу. Ни њему није у потпуности регулисан радни стаж, а очекује и неисплаћене зараде. Син Виктор повремено ради као таксиста, а ни он нема здравствено осигурање.

- Ово вам је једна реалност, једна истина. Људи који су отишли избрисани су, више никоме нису потребни. У пензију треба да идем 2014. године. Видите како нас је лепо држава удесила. Искључили су нам отпремнине за пензију коју треба да добије сваки човек. Тако су нам умањили просек за пензију. Колика ће нам бити пензија после оволиког чекања, ја заиста не знам, вероватно нека беда од 13, 14 хиљада динара, ако и

Марија Стефановић то буде. Ту сте провели 30 година, оставили живот, младост... Марија верује да им је одузимањем права на рад ускраћено и право на живот.

- Сваки други, трећи дан чујем да је неко од радника „Магнохрома“ умро од стреса, од проблема и немаштине, беде. То вам је реалност. Покушавала сам да се запослим у две приватне фирме. Иако сте способнији од неких младих, године старости су ограничавајући фактор. Неко је старац у тридесет, а неко није ни у шездесет. Све су ово способни, искусни, савршени радници. Није било фирме у којој је постојала већа колегијалност него што је то било у „Магнохрому“. Последњих година, кад нисмо те плате примали, коме год је од радника требала нека помоћ, ми се снађемо, направимо спискове и од

ничега давали смо. Жалосно је што су ту сви ови радници који су још способни да раде. Ја могу још да радим свој посао, али немам где. Мени не треба социјална помоћ. Треба да је тражим, а због свог достајанства срамота ме је да одем – каже Марија. Додатне проблеме великом броју бивших радника „Магнохрома“ донео је прошлогодишњи земљотрес. Марија каже да су она и муж више од педесет година издвајали средства из плата за стамбену изградњу. Само се, каже, узимало, а сада нема никога да помогне.

- Где је та држава да надокнади људима то што је узела. Они су ми узимали педесет година, а нису ме питали. Ја нисам узела ни кредит, ни ништа. Тридесет девет година, колико сам у браку, правимо кућу, а још ни цело приземље није завршено. Мислим да никада нећемо ни да га завршимо. Изгубила сам сваку наду, јер немам никаква примања. Од чега да је завршим. Треба да наплатим неких 40 хиљада динара одштете за кућу, која стиже у октобру. Шта да урадим са 40 хиљада кад цео кров морам да скинем. Марија са породицом живу у делу Јарчујка који је највише страдао у земљотресу. Цела кровна конструкција је померена за десет сантиметра из првобитног положаја и захтева комплетну реконструкцију. И поред свега срећна је, каже, што су сви укућани живи и што је кров, какав-такав, још на кући, па не мора са породицом да буде смештена у

неки од колективних центара. Верује да само истрајношћу радници могу да остваре права која им по закону припадају.

- Пошто се држава не оглашава, јер је то не занима, ми морамо сами. Где је излаз у овом тунелу затвореном? Има ли светла? Нема. Ја сам по природи оптимиста, али прелазим у песимисте. Више ничему не могу веровати. Отишли смо као технолошки вишак из „Магнохрома“, а били смо још жељни да радимо до пензије. Зар нема веће среће за једног човека него да заврши свој радни век ту где се запослио и да оде достојанствено у пензију? Нису само у питању паре. Повређене су људске душе и емоције. Избачени смо на улицу, а нисмо то заслужили. Живот је некоме вреднован много, а неки не вреди ни мало. Кад смо били на протестима у Београду, добили смо упозорење на папиру да се склонимо са улице. У супротном, нећемо добити ни тих 16 хиљада динара по години радног стажа и отићи ћемо без ичега из фабрике. Био је то мач са две оштрице, или да узмете ту беду или останете без ичега. Жао ми је само што тај папир нисам сачувала. Да није било Веље Илића, ми би били тучени од стране полиције – тврди Марија. Радници „Магнохрома“ најављују нови скуп испред зграде Основног суда већ у следећи понедељак, а продужиће са окупљањима до решења својих проблема. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

16

15. ап

Шумарска школа

ВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА Реализација пројекта вредног 500 хиљада евра током две године трајања, требало би да помогне унапређењу конкурентности дрвне индустрије на територији Рашког и Моравичког округа Иницијална конференција поводом почетка реализације пројекта „Унапређење конкурентности дрвне индустрије“, одржана у краљевачкој Шумарској школи, окупила је влас нике регистрованих дрвопрерађивачких предузећа са територије Рашког и Моравичког округа. Поред упознавања дрвопрерађивача са основама пројекта, започето је формирање мреже из које ће се квали фиковати фирме за сертификацију ФЦС и ИСО стандардом. Реализација пројекта вредног 500 хиљада евра трајаће две године, а поред успостављања мреже и сертификације одређеног броја дрвопрерађивача, пројектне активности ће се састојати из низа обука менаџера и радника, као и обезбеђивања савремених машина које се користе у производњи намештаја. Дрвопрерађивачка индустрија на територији Рашког и Моравичког округа идентификована је као сектор у којем фокусирана акција може да донесе позитивне промене и где приватна иницијатива има потенцијал да расте и да се развија. Зато је циљ пројекта да допринесе конкурентности дрвне индустрије и да отварањем нових радних места допринесе очувању запослености на територији ова два округа. Акција је у потпуности усмерена према приватном сектору и повећаној продуктивности 50 компанија за прераду дрвета на овој терито рији. Дрвопрерађивачка индустрија је отворена за запошљавање, па чак и мало повећање

продуктивности може довести до отварања знатног броја нових радних места. Због своје разноврсности, ова област омогућава запошљавање широког спектра занимања и квалификација, од ниже квалификованих до високо обучених менаџера и дизајнера. Дугорочније гледано, корист од кумулативних ефеката реализације пројекта имаће дрвна индустрија. Свршени ученици Шумарске школе, оријентисани на дрвну индустрију, имаће дугорочних користи кроз нове могућности учешћа у обуци или преквалификацији која ће бити обављана у оквиру Шумарске школе. На тај начин се повећавају њихови изгледи за налажење посла. Очекује се да ће и локална заједница имати користи од повећане економске активности и запослености, у смислу већих плата и пореских прихода који би условили повећање животног стандарда и отворили могућности за нове инвестиције и заустављање одлива становништва. Прилику за добро плаћен посао у повећаном броју нових предузећа требало би да добију млади менаџери и дизајнери и тако обезбеде сигур ну егзистенцију локалним заједницама или обезбеде егзистенцију путем самозапошљавања. Кроз низ предавања, састанака, округлих столова, предузећима различитих величина отвара се могућност за сарадњу засновану на међусобном поверењу и свести о заједничкој користи. Т. Радовановић

МАРКЕТИНГ 036/312-505

Запажен наступ Краљевчана

ДАНИ СРПСКЕ КУЛТУРЕ У ИСТРИ Трећи Дани српске културе у Истри у знаку дувачког оркестра „27. септембар“

Дани српске културе у Истри одржавају се већ трећу годину заредом. Идеја o њиховoм одржавању родила се пре неколико година на иницијативу краљевачког Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“. Председник „Пријатељства“ Хаџи Момир Бакрачевић и Краљевчанин Миомир Јеремић, председник Заједнице Срба у Истри, добили су 2009. године подршку градоначелника Пуле. Те године први пут су организовани Дани српске културе, а домаћин је био град Краљево. Из Краљева су пут Пуле кренули чланови Културноуметничког друштва „Абрашевић“, сликари и карикатуристи. Били су то први Срби који су, после много година, организовано отишли на неку манифестацију у Хрватску. Следеће године домаћин манифестације био је град Београд, а ове Чачак. Као гости Чачана отпутовали су чланови краљевачког дувачког оркестра „27. септембар“, представници јавних предузећа са градоначелником Љубишом Симовићем. Први дан манифестације посвећен је педесетој годишњици доделе Нобелове награде Иви Андрићу, а били су присутни представници Министарства за дијаспору и конзул Србије из Ријеке. После посете Брионима, следећег дана манифестације, на централном пулском тргу Форум наступили су краљевачки трубачи, који су у сенци оставили

изврстан наступ чачанског КУДа „Железничар“. У наредном периоду настојаће се да се успостављени односи на пољу културе прошире и на привредну сарадњу. Од следеће године, Дани српске културе у Истри биће одржавани у јесен. Т. Радовановић

Обласно такмичењ

КРАЉЕВ

- У последњих пет г најбољих у Србији. – Министарство просвете и Заједница машинских школа Србије орга- низатори су такмичења ученика у подручју рада машинство и обрада метала. Такмичење се организује за образовне профиле у трогодишњем и четворогодишњем трајању (аутомеханичар, аутолимар, бравар, оператер машинске обраде - стругар, оператер машинске обраде глодач и машински техничар за компјутерско конструисање). Машинска техничка школа „14. октобар“ још једном је била успешан организатор обласног такмичења за трогодишње образовне профиле. Четрдесет два такмичара представника Расинског, Рашког, Моравичког, Златиборског, Мачван ског и Колубарског округа такмичили су се за звање најбољег у категоријама аутомеханичар, ауто- лимар и бравар. Три ученика који покажу најбоље знање и сакупе највећи број поена у сваком од профила, квалификују

ФОТОГРАФИ

17

прил 2011.

ње ученика машинских школа

ВЧАНИ ДОБРИ ДОМАЋИНИ

година ученици краљевачке Машинске техничке школе увек међу пет У мају републичко такмичење за четворогодишње образовне профиле

се за републичко такмичење. Тест знања се састоји од 25 питања од којих се десет односе на општи део струке и фундаменталне дисциплине, машинске елементе, техничко цртање и технологију обраде, а петнаест на питања из самог занимања за које се ученици школују. Тачним одговорима на сва питања ученик може да освоји тек четвртину од

максималних двеста бодова. Остатак треба да добије на практичном делу провере знања на коме у времену од 50 до 60 минута треба да покаже шта зна. Задатак ученика који се оспособљавају за занимање бравара овом приликом је био да направе подесиви угломер. Аутолимари су постављали један део сајтне аутомобила са пеглањем и обликова-

ИЈА НЕДЕЉЕ

Фото: ФоНет

њем лима. Стиче се утисак да су најкомпликованији задатак имали будући аутомеханичари, чији је задатак био да у само пола сата замене пакнове на возилу, подесе угао паљења, вентиле и зупчасти каиш. У конкуренцији аутомеханичара најбољи су били Милан Станић из Ужица, Михаило Вучићевић из Чачка и Марко Симић из Коцељеве. За нијансу слабији резултат постигао је четвртопласирани Александар Милић из Краљева. Други краљевачки такмичар Марко Михаиловић био је једанаести. Међу аутолимарима најбоље резултате остварио је Миломир Милинковић из Уба испред Предрага Курсулића из Краљева и Ивана Благојевића из Чачка. Други краљевачки такмичар Немања Пантић заузео је девето место. Игор Милићевић из Коцељеве за неколико стотих делова бода победио је Василија Поповића из Пожеге. Треће место је заузео Никола Митровић из Уба, док су Краљевчани Лазар Радојевић и Стефан Жупањац освојили пето, односно једанаесто место. Краљевачка Техничка школа и овога пута доказала се као успешан организатор такмичења, а њени ученици су на свим досадашњим такмичењима остваривали добре резултате. У пос ледњих десет година њени представници су редовни учесници завршног републичког такмичења. На основу пласмана и освојених медаља на ранијим такмичењима, Машинска техничка школа „14. октобар“ се током последњих пет година налазила око петог места у конкуренцији 115 школа, што се може сматрати значајним успехом. До сада остварени резултати, као и успешна организација такмичења у ранијем периоду, допринели су да Краљево ове године буде домаћин републичког такмичења ученика машинских школа Србије за четворогодишње образовне профиле, које ће се одржати половином маја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Акција ПСК „Железничар“

ВИШЕ ОД ПЕТСТО УЧЕСНИКА Први пролећни дани активирали су велики број заљубљеника у природу да изађу из својих кућа и све слободно време проведу на свежем ваздуху. Планинарска друштва организованим акцијама окупљају љубитеље природе на вишедневним дружењима почетком сваког пролећа. Планинарско смучарски клуб „Железничар“ који у Краљеву постоји од 1976. године и окупља велики број чланова, током овог викенда организује велику републичку акцију на

простору Жиче, Столова и Матарушке Бање, на којој очекује учешће око пет сторина планинара из Србије, Црне Горе и Македоније. Већ данас у поподневним сатима почиње окупљање у Жичи, а сутра све учеснике очекује успон на врх Усовица на Столовима. По повратку, очекује их пригодна приредба испред ресторана „Југославија“ у Матарушкој Бањи, а у недељу обилазак манастира „Жиче“, Матарушке Бање и Краљева. Т.Р.

Хуманитарни рок концерт

ЗА ГИМНАЗИЈУ И ПОЗОРИШТЕ Целодневни хуманитарни рок фестивал „Кингстаун“ (Краљевград) биће одржан 1. маја на планини Гоч, недалеко од Краљева. На овом фестивалу са којег је сав приход намењен обнови краљевачке Гимназије и позоришта, тешко оштећеним у новембарском земљотресу, наступиће новосадски „Ритам нереда“, „Отродокс Келтс“ и „С.А.Р.С“ из Београда, хрватски „Елементал“, као и краљевачки бендови „Дечија радост“

и „Вотекс“. Осим музичког програма, на малој бини испред Дечјег одмаралишта биће изведене две луткарске представе за најмлађе посетиоце, а предвиђено је и одржавање мини-ликовне колоније. Улазнице, по симболичној цени од 500 динара, осим у Краљеву моћи ће да се купе и у Чачку, Горњем Милановцу, Крушевцу, Крагујевцу... Г.Ћ.

Грчка хуманитарка други пут у Краљеву

КОНТИГЕНТ ПОМОЋИ ЦРВЕНОМ КРСТУ Хуманитарни радник Кириаки Панагиотиди допремила у среду у Краљево контигент нове помоћи у новцу, храни, постељини и намештају, које је наменила Црвеном крсту и локалној самоуправи за санацију последица земљотреса. На девизни рачун за помоћ Краљеву уплаћено је 5.000 евра, а три породице добиле су по 500 евра за санацију последица земљотреса.

- Помоћ коју сам донела је помоћ грчког народа који на овај начин несебично изра-

жава љубав према српском народу", рекла је Панагиотиди. Пре нешто више од месец дана, приликом своје прве посете Краљеву, Кириаки Панагиотиди је у Краљево донела 26 тона црепа и 16 тона друге помоћи. Грчку хуманитарку примио је заменик председника градске скупштине Сретен Јовановић и захвалио на свему што Кириаки Панагиотиди ради за Краљево и његове грађане. ФоНет

18

15. април 2011.

Култура на ветрометини: Гордана Тошић (1)

КУЛТУРА ЈЕ УВЕК НА МАРГИНИ

Као дугогодишња директорка Завода за заштиту споменика културе у Краљеву Гордана Тошић је добро упозната са свим дешавањима и проблемима који оптерећују културни живот града Када је културни живот у Краљеву у питању запажа се несразмера између броја културних манифестација и количине финансијских средстава која долазе из различитих буџета. Имамо библиотеку која ради изванредно. Сваке седмице имате неки догађај из области културе, промоцију књиге или стручно предавање из одређене области. Гостовања се у континуитету одвијају током читаве године. Говорим о институцији коју посећујем са аспекта грађанина који је заинтересован за културна догађања у овом граду. Осим тога, библиотека има низ радионица које су посвећене деци најразличитијег узраста. То је богатство у граду у коме је изражена брига за потомство. Музичке, сликарске, археолошке и друге радионице где могу да се задовоље интере совања најразличитијег спектра посетилаца. Библиотека је институција која доста ради са младима, а заступљене су и друге старосне доби. Друга институција која изванредно ради је Народни музеј. У Краљеву гостују најразличитије изложбе најреномиранијих уметника, тако да је та делатност веома интензивна. Завод за заштиту споменика културе се превасходно бави заштитом културног наслеђа, од споменика културе до читавих градских целина, као што је Стара чаршија која је проглашена за културно-просторноисторијску целину. Завод се бави и афирмацијом културног наслеђа у најширем смислу. Бавимо се издавачком делатношћу, како бисмо научној и широј јавности презентовали радове које изводимо на споменичком наслеђу и дали све неопходне податке који се односе на историјат споменика. Сви наши истраживачки радови пропраћени су у медијском смислу емисијама које су посвећене истраживањима. Организујемо округле столове на одређене теме и доводимо стручњаке из области заштите културног наслеђа. Недавно је било организовано предавање о Новој Павлици, у оквиру циклуса „Кроз српске манастире“. Широј публици се приближава оно што се налази у нашој непосредној околини, али је било и предавања која су се односила на националну културну баштину. Током

лета имали смо предавање проф. др Мирка Ковачевића о Хиландару и у сарадњи са музејом приредили изложбу „Обнова манастира Хиландара“. Овакве и сличне активности подстичу грађанство на размишљање о заштити културног наслеђа. Посетиоце ових манифестација чини углавном исти круг људи најразличитијих струка који имају вокацију и сензибилитет за културу. Пре неколико година, када смо организовали промоцију Дана европске баштине, организовали смо такмичење на тему културног наслеђа, а после тога смо за сву децу која су учествовала у манифестацији организовали путовање до Студенице. Направили смо пропагандни материјал чији је главни мото био „У срцу носим културно наслеђе“ и то је један од начина да се млади привуку да присуствују оваквим манифестацијама. Годинама уназад организујемо међународну смотру археолошког филма, а кад нам то временске прилике дозволе, под отвореним небом испред конака светог владике Николаја Велимировића. Приметила сам да и људи који нису планирали да то вече проведу са нама гледајући филмове, дођу да виде шта се дешава на великом платну. Смотра се одржава неколико година и људи су већ стекли навику да долазе. То је оно што даје наду да култура није замрла. Ма колико да ова свакодневица и немаштина све нас притиска, људи су и даље гладни културе. Ако на једну добру промоцију, или добро предавање, дође само неколико људи, то је велика ствар, тако да ми се чини да сва ова наша улагања и залагања имају смисла. Позориште се показало у најбољем светлу с обзиром да су представе које се овде реализују побрале силне награде. Што се тиче збивања у такозваном Културном центру „Рибница“, ту имам посебан став. Било би занимљиво направити пресек стања у институцијама културе. Када видите колико има запослених у музеју, биб-

лиотеци, позоришту или Заводу за заштиту споменика културе и какав је обим и квалитет делатности и када упоредите колико је људи запослено у Културном центру „Рибница“, онда ћете схватити који је то дисбаланс и разлика. Не ниподаштавам ничији рад, али сматрам да су то институције које троше много пара, и на запослене и на своју делатност, а учинак у односу на све ово што сам до сада говорила није приметан. Када сам на више места постављала то питање добила сам одговор да је град оснивач и може да организује ту институцију онако како мисли да треба. Завод за заштиту споменика културе је институција која је дуго година била на републичком буџету, будући да покривамо територију од 25 општина на којој се налази око 350 заштићених непокретних културних добара. Има 26 запослених чије зараде тренутно финансира општина, јер закон то још није добро регулисао. Још 2003. године Министарство културе је једним дописом одлучило да финансијска средства за плате запослених и материјалне трошкове сноси град, па су сви регионални заводи прешли на градске буџете. Програмске делатности и даље финансира Министарство културе. Последњи закон о култури предвидео је доношење неких подзаконских аката, којима се отвара могућност да се вратимо на републички буџет. Рокови су пробијени, а акта још нису

донета, тако да функционишемо захваљујући доброј вољи града. Из сопствених средстава финансирамо све материјалне трошкове, а да су нам обезбеђена основна материјална средства не бисмо бринули за своју делатност. Било би нормално да средства која зарадимо од наплате услова и сагласности на пројектну документацију трошимо на издавачку делатност и промоцију културног наслеђа. У Краљеву не постоји адекватна концертна сала и не можете довести професионалца који ће извести концерт. Позоришна сала је мала и недовољна, али знам да се годинама уназад причало о томе како је могуће да се зграда Дома Војске Србије претвори у културни центар. Мислим да је то изванредна идеја. Постоји објекат за који не знам чему служи. Читав Трг светог Саве оријентисан је на догађаје из културе. Ту су музеј, црква, Историјски архив, Господар Васин конак. Још кад би се затворио део Карађорђеве улице, то би било изванредно. Библиотека и њихова издавачка делатност допринели су афирмацији наших књижевника, од Горана Петровића преко Дејана Алексића, који су добитници многих награда. Ако имамо у виду колико је књига преведено на европске језике, онда је то велико достигнуће, не само појединца и човека из нашег града, него афирмација и Краљева. Од осталих манифестација пажњу завређује Жички духовни

сабор, који се годинама одвија у континуитету, а вредно пажње је све оно што траје. Када се нешто прекине, онда је то врло тешко обновити, а имати снагу да нешто одржавате сваке године је велика ствар. Што се тиче издавачке делатности, поменула бих књигу игумана Тихона „Икона и литургика“, која је изузетно важна за културну историју и сагледавање теолошког аспекта и утицаја богословске мисли на развој уметности и иконописа у најширем смислу речи, посебно у средњем веку. Стално говоримо о томе како нема довољно пара, а мени се чини да увек има довољно пара, само је битно где се та средста усмеравају и да је култура увек на маргини. Кад погледам где се све новац одлива, на шта се даје, које се све агенције измишљају и колике плате имају поједини људи, покушавам да израчунам шта бисмо могли ми за тај новац да урадимо. Образовање и култура су нужно повезани. Ми не знамо у које ће школе деца ићи у септембру. Локална заједница није задужена да брине о школама, а министар образовања каже да нема пара. Шта ћемо да радимо са том децом? Да ли ће и следећа школска година да буде изгубљена и на коју ће културну манифестацију доћи та деца која похађају наставу у полузапуштеним неусловним школама? Гимназијалци седе у клупама у којима седе основци и тамо криве кичму. Имају часове од пола сата, а час не траје ефективно ни 20 минута. То измучено дете има наставу од 5 до 8 увече. Па и ако би хтело да посети неко предавње које би му било од користи, како ће дете које иде у трећу смену да дође до библиотеке или неке друге институције? Ова година је суноварат и у менталном смислу. Деца су изгубила радне навике, не зато што су то хтела, него зато што су присиљена. Околности су такве. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

15. април 2011.

Културни центар „Рибница“

ЗАПАЖЕНИ ЛИКОВНИ ПРОГРАМИ

- Велики број значајних изложби. - Акценат на раду са младима. - Књижара Културног центра „Рибница“ један од најпосећенијих културних кутака у граду Поред веома атрактивних и запажених музичких и књижевних програма, посетиоци Културног центра „Рибница“ приметили су да се уназад неколико месеци у Галерији Културног центра редовно одржавају изложбе слика и цртежа истакнутих ликовних уметника. Своје радове излагали су професори са Факултета ликовних уметности Милета Продановић, Милица Којчић, Драган Јовановић и Тамара Ракић, као и магистри Владан Мартиновић, Милан Тодоровић, Данка Димитијевић и Мила Гвардиол. Одржане су и две годишње изложбе, и то: Дечја годишња изложба и Годишња изложба фотографија чланова Фото-кино клуба „Краљево“. Последња у низу јесте изложба фотографија „Мало-велико“ Александра Рафајловића, магистра сликарства у класи професора Зорана Петровића. Овај апстрактни сликар или, како сам каже, сликар-фотограф, који је својевремено био стипендиста француске владе, однедавно је добио статус истакнутог уметника.

Александар Рафајловић је један од најзначајнијих савремених српских сликара. Бројне самосталне и групне изложбе у Србији, Француској, Енглеској, Немачкој, Италији, Португалу, Грчкој, Белгији и Словачкој, као и многобројне награде од којих се истичу награда на Октобарском салону 1999. и 2003. године и Награда „Политике“ из Фонда“ Владислав Рибникар“ за ликовно стваралаштво 2004. године, последица су вредног рада и упорног настојања уметника да својим ликовним језиком постави и одгонета најважнија питања уметности, уметника и самога живота. Радови који ће бити изложени до 19. априла у Галерији Културног центра представљају фотографије које је аутор ранијих година снимио у Португалу. Окупљеним посетиоцима Александар Рафајловић је рекао да се на претходним изложбама бавио сопственим позиционирањем и односима на релацији уметник-друштво, те да је често

постављао питање о односу заједнице према вредностима културне баштине, местом и значајем уметника и његовог дела у прошлости и садашњости. Овај истакнути стваралац сматра да

Поводом смрти Мирослава Качаревића

ЗВУЧНА МАСКОТА РАДИО КРАЉЕВА

„Овде Радио Краљево“, дубоким и пријатним гласом саопштио је кроз етар 31. децембра 1970. године Мирослав Качаревић и на тај начин обавестио јавност да је град Краљево добио своју радио-станицу. Био је то историјски дан за овај град који више неће морати да чека милост великих медија да известе о понеком овдашњем догађају. Сада имамо Радио који ће нас свакодневно обавештавати о догађајима у граду и читавој тадашњој општини. Мирослав Качаревић, звучна маскота Радио Краљева, врло брзо се, осим читања вести преко радија, прихватио одговорнијег и захтевнијег посла –

новинарства. Није скидао са рамена онај не баш тако лак магнетофон марке „ухер“, трчао је од догађаја до догађаја, јављао се у програм директно са улица Краљева, извештавао понајвише о културним дошавањима... Потом је, уз рад на радију, али не само на Радио Краљеву, на којем је уредник Културног програма, већ и на Радио Београду, почео интензивно да пише и за „Ибарске новости“, у којима убрзо постаје уредник Културне рубрике. Међутим, захваљујући оној превеликој љубави према радију, на који је дошао победивши на општејугословенској аудицији за спикере, Мирослав Качаревић

неуморно снима репортаже о обичним људима и њиховим судбинама и бива награђиван на домаћим и интернационалним фестивалима радијског стваралаштва. Нажалост, овај талентовани и изврсни радијски стваралац, седам година пре истека радног стажа, напушта Радио Краљево и „Ибарске новости“. Побунио сам се против те његове одлуке сматрајући је непромишљеном. Међутим, он ми тада рече да се са брода који тоне ваља на време искрцати. Сада видим да је био у праву. Али, није праведно што се његов живот тако брзо завршио. Драган Бајовић

се позиција данашњег ствараоца није много променила и да и даље доминира игнорисање комуникације и очигледно одсуство интересовања за уметнике и да се савремена уметност и даље упорно ставља на маргинално место у целокупном друштвеном систему. Културни центар „Рибница“ је од прошле године знатно проширио своје делатности. Акценат је стављен на рад са младима који последњих месеци врло радо посећују садржаје које организују књижевна, ликовна и музичка редакција ове установе. Тако сада, еминентне личности и уметници који гостују, поред официјалног дела програма, радо издвоје време за интерактивно дружење са младима, пре свега у просторијама библиотеке. Библиотека Културног центра „Рибница“ је, после Народне библиотеке „Стефан Првовенчани“, најопремљенија и најпосећенија библиотека у нашем граду. Услуге наше библиотеке која има преко 12 хи-

љада књига, поред школараца из „Вука Караџића“ и „Светог Саве“, свакодневно посећују и становници Рибнице, најмногољуднијег приградског насеља. У просторијама библиотеке одржавани су семинари, састанци културних удружења, течајеви страних језика, књижевне вечери, а однедавно се, сваког четвртка, под окриљем и на иницијативу Културног центра, а у сарадњи са удружењем грађана „Имам идеју“, одржавају радионице „Млади у акцији“ на тему омладинског активизма. Градска књижара Културног центра „Рибница“ у Омладинској улици годинама представља један од најомиљенијих и најпосећенијих културних кутака у нашем граду. Књижара успешно сарађује са готово свим најважнијим издавачима у Србији. Предлажемо вам неколико наслова који могу да заокупе вашу пажњу: „1Q84“ Харуки Муракамија, „Сенка ветра“ К.Р.Сафона, „Ловац на змајеве“ Халеда Хосеинија, „Хитлеров нови антипоредак“ Стевана К. Павловића и „Отац“ Миљенка Јерговића. К.Ц.Р.

20

15. април 2011.

Појава „Рибље чорбе“ је била нешто сасвим ново на музичкој сцени

ТОТАЛНА РЕВОЛУЦИЈА - Обележено педесет година рокенрола у Чачку. - Сингл „Лутка са насловне стране“ представља прекретницу у развоју југословенског рокенрола, нов начин писања текстова. – „Рибља чорба“ наступала свуда где је имало струје У време ескалације рокенрола шездесетих година прошлог века, готово свака улица у Чачку имала је свој бенд. На обележавању педесете годишњице рокенрола пре неколико месеци у Чачку су се појавиле антологијске „Беле вишње“, Радомир Михајловић-Точак и фронтмен „Рибље чорбе“ Бора Ђорђевић.

- Од тринаесте године сам почео да компонујем. Први бенд у коме сам свирао звао се „Хермелини“. Били смо ту Прле, Борко, Аца и ја. Било је то баш пионирско време. Бубањ је било једно сито прекривено скајем, а прво појачало један „Космај“ радио. Када дођеш до правог појачала и праве електричне гитаре, била је то сензација. Ко су вам били узори тада?

- „Битлси“ и „Стоунси“, а масовно се слушао Радио Луксембург и „Вече уз радио“ покојног чика Николе Караклајића. Глав ни је био онај ко „скине“ песму са Радио Луксембурга која је била на топ листи, па је сутра свира на игранци. „Беле вишње“ су ту биле неприкосновене. На шта су личили први наступи?

- На првој игранци коју су „Хермелини“ свирали продали смо целих седам карата. Углавном су се „скидале“ стране песме. Ми смо рано почели да компонујемо. Малтене је било срамота казати то је наша ствар. Направим једну песму коју сам касније снимио са „Рибљом чорбом“. Зове се „Бебе“. У парку где су се скупљале све групе које су свирале по Чачку, „Црне мамбе“, „Звечарке“, „Беле вишње“, „Дечаци с Мораве“, свирали смо ту песму. Кажем им то је песма „Спенсер Дејвис групе“, а они само климају главом. Је ли било контакта са Краљевом?

- Када сам прешао за Београд, дошла је једна група из Кра љева. Звали су се „Безимени“. Тад сам већ био мало афирмисан. Никола Караклајић ми је дао студио да „Безимени“ нешто сниме, а мене је поставио за продуцента. У „Безименима“ је сви-

рао Лазар Ристовски, Кими Птровић, Драган Јањић-Кики... Кими је био добар певач, мада је имао неки шпрах фелер. То је мало сметало, а ухватила га је и трема. Јако строг сниматељ који је имао високе критеријуме био је неки Балаћ. Ја као продуцент отпевам то Кимију. Видим обесио пушку, није му право. После тога је отпевао беспрекорно, а „Безимени“ су снимили први трајни снимак за Радио Београд. Шта сте радили у Београду?

- Београд је био велики град и центар свега што се догађа у музици. Променио сам школу и прешао тамо. Једно време се нисам бавио музиком. Био сам мало у гимназији, а онда сам ушао у позориште, статирао у „Исусу Христу суперстару“. Направио сам прву групу „Заједно“, која је снимила синглове „Визија“ и „Горо моја“ који су били велики хитови. Била је група „Хајдук Станко и јатаци“. Другу групу „Хајдук Станко и јатаци“ сачињавали смо Зоран Модли и ја. Касније је дошао Љуба Седлар који је свирао у „Силуетама“, Роберт Немечек, сада филмски уредник а тада басиста „Рок машине“. Била је то експериментална група која је постојала док нисам направио „Сунцокрет“. Ту су певале Биља Крстић, Горица Поповић и Снежана Јандрлић, а свирали смо Бата Сокић из Чачка, Ненад Божић, који сада свира са Биљом Крстић и ја. Горица је пре тога са Љиљом Драгутиновић и Тањом Бошковић певала са групом „С времена на време“. Имали смо неколико синглова и албум „Моје бубе“, а и данас се памте песме „Први снег“ и „Успаванка“. Када сам дошао из Чачка мислио сам да ће ми највећи успех бити ако икада уђем у прави студио. Кад ми се та жеља испунила, дошло је време да пређем на другу врсту музике, ону којом сам се бавио у Чачку, на рокенрол. У то време постојала је група „СОС“ која је свирала углавном стране компо-

зиције. У њој су били Миша, Вицко и покојни Рајко Којић. Као гост отпевао сам све песме на њиховом албуму, па се договоримо да направимо рокенрол групу. Имао сам песму „Лутка са насловне стране“ која се „Сунцокретима“ није допала. Допао им се текст, али, као, музика им не одговара. То је било довољно да напустим „Сунцокрет“ и 15. августа 1978. године, око три поподне у кафани „Шуматовац“ настала је „Рибља чорба“. Како?

- Била је гомила разних имена као „Попокатепетл“, „Бора и ратници“ и други. „Рибља чорба“ је звучала довољно глупо. Ускоро је Зоран Предић објавио наш постер у „ТВ ревији“, иако нисмо имали ниједну снимљену песму. Откупили смо малтене цео тираж и то нам је служило као плакат. По Војводини је било тезги колико хоћеш. Свако место је имало ко-

мунистичку славу и црквену славу и свуда је могло два пута да се свира. Свирали смо по четири сата, у четири блока са паузом, а пре сваке паузе обавезно колце. Било је то пионирско време, а наступали смо свуда где је имало струје. Када је изашао први сингл „Лутка са насловне стране“ и „Он и његов БМВ“ био је то шок за све, јер је био потпуно нов приступ писању текстова, тотална револуција. Како су вас дочекали критичари?

- Сви су били запрепашћени и чекали први албум „Кост у грлу“, када је настала ерупција одушевљења. „Рибља чорба“ је представљала нешто ново, другачије од свега. Данас постоји велики број добрих музичара, али и криза аутора. У то време постојала је гомила аутора које си могао одмах да препознаш чим их чујеш. Неле Карајлић, Ђорђе Балашевић са којим сам

наступао у „Раном мразу“, Бајага, који је првих шест година био у“ Рибљој чорби“. Какви су били односи између рок група?

- Јако добри. Није ту било неке нездраве конкуренције. Савршене манифестације су биле „Београд у Загребу“ и „Загреб у Београду“. Рокенрол је цветао, а медији су нам посвећивали довољно пажње. Постојале су специјализоване емисије на телевизији. Турнеје су трајале по месец дана, а у градовима у којима смо наступали запамтиш само хотел и халу. Добро се зарађивало?

- Тачно. Зарађивало се, али је све прошло кроз ових десет прстију. Шта се догађа деведесетих година?

- Више пута су нас отписивали, а ми смо се увек враћали. И данас имамо мотива да правимо нове песме, јер не желимо да живимо од старе славе. Дошла су нова времена?

- Нове генерације су одрасле са нама, тако да на концертима имамо и клинце и старије и врло сам поносан на то. Никад нисмо подлегли трендовима да нешто мењамо како бисмо се прилагодили времену. „Рибља чорба“ је остала „Рибља чорба“ и увек ће остати таква док год будемо свирали. Планови?

- Док не избацимо нови ЦД, који је у припреми, нећемо свирати, јер су последњи концерти у Београду били заиста изузетни. Прави концерт ће вероватно бити у Арени када будемо имали шта ново да кажемо. Путовали сте доста и по свету?

- Наступали смо углавном пред нашим људима, а кад залутају странци запрепасте се, јер не могу да верују да у тамо некој Србији, за коју не знају где је, постоји неко ко тако добро праши рокенрол. Тако је било и у Америци, и у Аустралији и у Јужној Африци. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

15. април 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Мађионичари (р) 07:30 – Забавни програм 08:05 – Документарни програм: Речни коњ, 1. део 08:30 – Приче са острва: Џерси (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Жене - истраживачи 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Ризница: Тутин и Сјеница 12:15 – КОНТРАСТ (р) 13:30 – Филм 15:15 –Концерт: Ветерани Абрашевића (р) 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, Живан Берисављевић, 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Шри Ланка 19:00 – Дневник ДАНАС 2

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Кармелита, реприза од 27. до 30. епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 11:30 – Емисија за децу: РАДОЗНАЛЦИ 12:10 – Из архиве ТВ КВ: Човек који је волео возове (р) 13:05 – Филм 15:15 – Наш Хиландар 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Емисија: ОГЊИШТЕ 17:50 – Путопис: Медитеран 18:50 – Цртани филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2

07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза 4 епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – ОГЊИШТЕ (р) 09:45 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Мађионичари (р) 07:30 – Забавни програм (р) 08:05 – Документарни програм: Речни коњ, 2. део 08:30 – Приче са острва: Шри Ланка (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Климатске промене 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Гегови 12:15 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:15 – Ризница: Рашка 15:05 – Путопис: Медитеран (р) 16:15 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Пенанг 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Емисија: РЕЧ ПО РЕЧ 21:00 – Забавни програм: Мађионичари 21:35 – Из архиве ТВ КВ: Берем грожђе, бирам тамњанику 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Емисија: УЗ ШАНК, реприза

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Мађионичари (р) 07:30 – Забавни програм (р) 08:05 – Документарни програм: Игра парења, 1. део 08:30 – Приче са острва: Пенанг (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Туристи на Антарктику 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Гегови 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ (р) 13:15 – Филм 15:10 – Путопис: Бициклом до Хималаја 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, Живан Берисављевић, 3. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Ланцароте 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Емисија: ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:00 – Документарни програм: И ми смо ту, 1. део 21:30 – Забавни програм: Мађионичари 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Мађионичари (р) 07:30 – Забавни програм (р) 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Велике равнице, 1. део 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Гегови 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА (р) 13:05 – Филм (р) 15:15 – И ми смо ту (р) 16:05 – Документарни програм: СЕЋАЊА, Живан Берисављевић, 4. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Скривена камера (р) 07:30 – Забавни програм (р) 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 08:30 – Приче са острва: Ланцароте (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Документарни програм: Игра парења, 2. део 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:05 – Музички програм 13:15 – Филм, реприза 15:05 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – Приче са острва: Ибица 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Из архиве ТВ КВ: Култура, пре свега!

20:30 – Политички магазин: КОНТРАСТ

20:00 – Филм 21:15 – Забавни програм: Мађионичари 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Камил

20:00 – Документарни филм: Срећни људи 21:00 – Емисија: СЕЛИМА У ПОХОДЕ

12:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС (р) 15:00 – Емисија УЗ ШАНК

17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Филм 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Забавни програм: Најсмешније животиње 22:15 – Филм 22:00 – Дневник ДАНАС 3

22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Викенд филм: Трећи Рајх, 1. део 22:30 – Викенд филм: Трећи Рајх, 2. део

водитељка: Слободанка - Боба Опачић

17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА 18:15 – Приче са острва: Крит 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Скривена камера 20:15 – Емисија: ПЕВАМО ЗА ВАС 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм

21:30 – Скривена камера 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм

22

15. април 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Државе у Европи се деле на оне без визе и оне - без везе ! **** Док ми пролазимо кроз иглене уши, други нас шију. **** Демократија нам је у повоју. Мало, мало, мало, па се унереди.

Небојша Вујовић - АФОРИЗМИ Кад бисте одсекли уши не би оглувели, али би слабије видели. Капа ви вам пала на нос! *** Српски политичари имају античку лепоту. Личе ми на Тројанског коња! *** Тек кад се заклела у дете поверовао сам јој да је невина! ВОДОРАВНО 1. Мајстор за ципеле, 8. Готовина у новцу, 11. Неморал, 12. Позоришна улога (мн.), 13. Део плуга за преваљивање бразде, 12. Мајстор који прави куче, 16. Двадесет пето слово азбуке, 17. Наш песник Војислав, 19. Позната марка патика, 21. Нарез на шрафу, 23. Висина воде (мн,), 25. Инсфрацрвени (скр.), 26. Горњи део куће, 28. Ономатопеја крчања, 29. Келвин (скр.), 30. Врста посуде за пиће, 31. Чувена атлетичарка марлен, 32. Непобитна чињеница, 33. Речни рибар, 34. Спортски израз за лопту ван игре, 35. Борба, битка (мн.), 37. Исток (скр.), 38. Однос голова у спорту, 40. Онај који лети, 42. Зидна облога, 44. Пушчано зрно, ртане, 46. Коњ, 47. Путна торба, 49. Нота солмизације, 50. Тринаесто слово азбуке,

51. Назив за млетачки златник, 52. Дубоко место у води, вртлог УСПРАВНО 1. Радник на царини, 2. Поседник, 3. Апел, 4. Ербијум (скр.), 5. Пропланак, 6. Траг дивљачи, 7. Двадесето слово азбуке, 8. Бескорисна биљка, 9. Шпански граматички члан, 10. Претпостав љени, 12. Јеврејски свештеник, 15. Наш новац, 18. Батина, штап, 20. Безалкохолно освежавајуће пиће, 22. Онај који јаше, 24. Перуника (мн.), 27. Поданик, кмет, 30. јака киша, 31. Слика рађена уљаним бојама, 32. Златни новац, 33. Учесник у догађају, 34. Сто, 36. Појас, опасач, 39. Водени ток (мн.), 41. Драж (мн.), 43. Течење, протицање, 45. Пас, 48. Грчко слово, 51. Цент (скр.),52. Волт (скр.)

Заборавио сам да направим бекап мозга тако да сам заборавио све што сам учио у претходном семестру.

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Од главе породице до шефа фамилије делио га је само један корак - победа на изборима! *** Добили су нови посао. Да забране радницима улаз у фабрику. *** Код нас није баш лако сачувати мир. Много је, брате, несташан!

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Социјални састав грађана Србије: Богати, државни, јавни, јадни и гладни! *** Страначки „прваци“, не могу у други разред; Стално понављају исто градиво! *** Почела су предизборна „удварања“; У најави је страначки - групни! *** Србин је српско највеће богатство; Због тога га треба - пљачкати! Добрица Чакановић

УП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

23

15. април 2011.

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем трактор ИМТ 533, de lux. Ремонтован, повољно.

036 392 577; 063 83 24 701 Продајем опел кадет сузу ’86 годиште, регистрован до 05.09.2011.год. атестиран плин, очувану чезу и тракторску прскаћу канту „Морава“ 036 881 086; 060 37 75 932 Продајем: регал,огледало, собни бицикл, акваријум, тепих, итисон, лустер, фрижидер, хармонику, плинску боцу 40 кг, аутић за децу, сто, столице, врата, прозоре, ел. мотор, бицикл, децималну вагу, цреп ћерамиду, половну грађу.

036 361 691; 064 80 65 806; 063 82 76 173 Продајем прасиће од 25 до 30 кг.

036 421 730 Продајем или издајем гаражу на скверу код “Пампуле”.

036 354 708; 063 88 27 411 Продајем стан 44 м2, тераса, ЦГ, 4. спрат. Улица Владике Николаја Жичког. 060 31 06 544 Продајем једнособан стан 43 м2. Зграда „Елмостана“.

063 606 295 Продајем стан 125 м2 (четворособан) у Краљеву, улица Цара Душана, цена по договору.

064 82 06 914 Продајем парцеле 27 и 32 ара у Метикошима. Струја, вода, телефон, асфалтни пут, 300 м од продавнице и аутобуске станице.

036 235 492 Продајем плац 5 ари, погодан за викендицу и башту. 25 м од корита реке Рибнице и 3 км од центра града. Цена целог плаца је 500 евра. 061 19 08 499 Купујем мањи трактор са приколицом и прикључним машинама.

064 22 76 808 Издајем нов, ненамештен стан са парним грејањем,преко пута поште у Јарчујаку.

064 26 61 010; 062 313 606 Издајем једнособан стан 43м2. Димитрија Туцовића 8.

065 25 24 310 Радионици за торте и колаче потребна радница са искуством.

036 323 546 Кафе – посластичарници “Mirage Extreme” потребне девојке за рад на продаји сладоледа.

Доћи лично ул. Милоша Великог 9. МТИ прерада дрвета расписује конкурс за пријем радника и контролора квалитета Пријаве доставити лично, Индустријска бб, радним даном од 07-17 часова Потребне две раднице за рад у брзој храни и две раднице за рад у ресторану. Смештај и храна обезбеђени. Плата 24.000,00 динара.

061 81 24 599 Професор математике даје часове ученицима основних, средњих школа и студентима. Цена повољна.

063 88 40 616; 064 06 37 459; Дневно чување деце у кући са великим двориштем.

063 85 91 233 Ауто школа ’Интервал’, Краљево, Београдска 44 Обука возача Б категорије, полагање возачког испита Б категорије по старом закону и старим ценама.

036 421 150; 063 88 09 707 Агенција за запошљавање “Trenkwalder” незапосленима нуди повољну могућност добре зараде и дужег ангажовања на црногорском приморју у областима угоститељства, туризма и трговине. Омладинска задруга „Краљево“, Ул. Војводе Степе 13 036 234 714 ; 325 777 Предузеће „Обнова“ Краљево у свом новом Пословном центру Грдичка коса бб продаје и сервисира FIAT аутомобиле. Попуст у зависности од модела од 200 до 1.300 евра. Сваком купцу поклон пакет: прва помоћ, уже за вучу, комплет сијалица, трокут, прслук, ланци за снег.

036 392-202, 316-520, 062/80-28-356 „ИДЕЈА“ салон половног намештаја из увоза по веома повољним ценама врши продају угаоних гарнитура, двоседа, троседа и осталог комадног намештаја 036 / 322 728; 064 / 94 14 549 Ако још увек нисте извршили резервацију вашег летовања, учините то одмах! Грчка, Црна Гора, Бугарска, Турска, Шпанија, Египат, Тунис, Хрватска, Словенија, Италија. Повољно, квалитетно, кредитирано до 25.12.2011.год. ’’Gajo Tours’’ IV Краљевљчки батаљон 15/1-6 036 327 200

Писма читалаца: Сајам запошљавања

НЕКИ ОД НАЧИНА ПРОНАЛАЖЕЊА ПОСЛА Недавно одржан Сајам запошљавања у Краљеву само је потврдио сурову реалност нашег града, преко 14 000 лица која траже запослење! Велики број лица која су као технолошки вишак остала без посла, велики број избеглица, а чини се много мање младих. Веома добро замишљен и организован Сајам запошљавања био је прилика за успостављање личног контакта између послодаваца и незапослених. Једини проблем је што се, међу онима који траже посао, нашло много више људи старих између 45 и 50 година него оних млађих. Послодавци траже углавном раднике млађе од 35 година. Сала Дома војске била је премала да прими све оне који траже и оне који нуде посао. Тачно је да су се млади људи мучили док су учили. Родитељи су много трпели и много чега се одрицали да би децу школовали на факултетима, па је сасвим логично да траже посао у својој струци. Али, веома је мали број оних који би прихватили било какав посао док чекају онај прави, за разлику од великог броја радника који су као технолошки вишак остали без посла. За њих није понижење да с факултетском дипломом раде на пијачној тезги, да са средњом школом чисте по кућама, очитавају струјомере и раде свакојаке физичке послове. Враћајући се с тог фамозног Сајма запошљавања, могло се приметити да је много више младих људи који седе у кафићима у центру града него што их је било на сајму. Како је то у току радног времена, очигледно је да су и они без посла. Готово да се не назире празна столица. Обичан пролазник не може а да се не запита – докле смо то стигли и где нас све ово води? Да ли наша деца имају „резон“ – нећу да радим за мале паре, јер родитељи „морају“ да ме издржавају док не нађем посао! Сасвим је сигурно да ће онај ко хоће да ради наћи посао. После недавног разорног земљотреса многе куће су уништене, чекају на санацију. Многа домаћинства су принуђена да плате радну снагу за разне врсте поправки на својим домовима. Волонтера је све мање или их уопште више нема. Било би довољно да наши млади крену по селима која су претрпела највећа оштећења (Сирча, Опланићи, Грдица, Јарчујак, Мусина Река, Дракчићи, Самаила итд.) где би сигурно нашли посао бар на неколико дана, за пристојну дневницу и два оброка дневно, јер последице земљотреса се не могу санирати до краја године. Постоји још један сигуран начин проналажења посла за који није потребан ЦВ нити било каква препорука! Довољно је да сте физички ак-

тивни и имате добру кондицију, упутите се у било које село где ћете сигурно пронаћи посао, бар на неколико дана, на свежем ваздуху, уз здраву природну храну. Тиме ћете остварити двоструку корист – нећете плаћати теретану, нити вештачке протеине, а и дневницу ћете зарадити. Околна села вапе за младом радном снагом. Много је прелепих домаћинстава у којима живи само по једно или двоје стараца којима је неопходна помоћ. Многа имања су запуштена и необрађена. Због све мање засејаних ораница пшеницом све су већи изгледи да ће се цена хлеба опет повећавати. Вратиће се слика из деведесетих година прошлог века, када се у редовима чекало за хлеб, или ће се вратити оно време када су наши стари на селу радили за неко кило брашна! И зато, сачувајмо наша села, сачувајмо наше оранице, не претварајмо их у градилишта, помозимо нашим старима да обраде земљу, јер само тако ћемо опстати – и ми у граду и наши на селу ! Р. Лазовић

Писмо са Берановца

ОТИМАЧИНА Живим у насељу Берановац и често путујем на релацији Берановац – Краљево и обратно. Пошто Берановац од Краљева није толико удаљен, често идем и пешке. Међутим, некад пожелим да се превезем аутобусом, па на станици поред зграде Социјалног осигурања почекам један од аутобуса краљевачког „Аутотранспорта“ или „Ненад – комерца“. Ту могу да приметим да се ради о великој ОТИМАЧИНИ за путнике. Испред редовних полазака аутобуса путнике узимају разни таксисти, па чак и они који немају ни Т од такси возила, а кад наиђу аутобуси морају да се задовоље са по неколико или ниједним путником. Чуди ме како нико не предузима ништа да се та отимачина спречи, па зато аутотранспортна предузећа остварују велике губитке. Донекле, треба да се свако од њих бори да заради који динар. Међутим, „Аутотранспорт“ и „Ненад – комерц“ су регистровани за то и то је њихов посао. Илија Шекуљица

24

15. април 2011.

Организациони одбор ЕП у кајаку на дивљим водама пред новинарима

КРАЉЕВО ПРЕД ОЧИМА ЕВРОПЕ

- Најзначајније такмичење у овој деценији окупиће 24 репрезентације. – У току последњи радови на инфраструктури стазе. – Финансијски шампионат Старог континента потпуно покривен. – Посебан значај такмичења да се Краљево представи Европи у најлепшем светлу Европско првенство у кајаку на дивљим водама одржаће се у Ушћу, на стази Бук Грмчић од 1015. маја, а тим поводом Организациони одбор такмичења изашао је пред медије. Краљево спремно дочекује најзначајније такмичење у овој деценији. ЕП у кајаку на дивљим водама најбоља је прилика за промоцију града и околине, а овом приликом добро дође искуство из прошле године, када је у граду на Ибру одржано јуниорско првенство Старог континента. Према првим подацима, на сениорском ЕП у кајаку на дивљим водама, учествоваће 24 репрезентације, до сада је пријављено 16, а 15. април је крајњи рок за пријаву свих учесника. Половином месеца очекује се долазак појединих селекција на припреме у Краљево, како би осетили и упознали стазу.

- Пред нама је веома велико такмичење у коме полажемо важан испит као организатори и дома-

ћини. Желимо да наш град и околину представимо што је могуће боље и убеђен сам да ћемо у томе успети – нагласио је народни посланик Јован Нешовић, председник Организационог одбора ЕП у кајаку на дивљим водама и одмах наставио - Рачунајући такмичаре, вође екипа, тренере и навијаче, наш град ће у данима шампионата посетити преко хиљаду људи из разних делова Европе. То је за Краљево веома битан детаљ и морамо спремно дочекати госте, омогућити им да се у нашој средини лепо осећају, одавде понесу најлепше утиске и да нам се у будућности врате. Радови на инфраструктури, пре свега везани за стазу на Буку Грмчић, приводе се крају. Биће значајних побољшања у односу на прошлогодишње јуниорско првенство Европе.

- У односу на прошлогодишње такмичење, ово је далеко значајније и тако смо му и пришли. Квалитет стазе је на врхунском нивоу, али ра-

димо на томе да буде још бољи. Није безначајан податак да уколико сада положимо испит можемо да рачунамо да 2014. године будемо домаћини и Светског првенства. Ових дана „Путеви“ Нови Пазар уређују паркинг код циља, сређује се „старт“, приступне саобраћајнице око стазе и све што је важно око контролног торња. Много је послова у току и очекујем да све буде готово до 1. маја. Потом следе финесе, тако да ћемо отварање шампионата и тих пет дана такмичења дочекати јако спремни. Када се каже организација такмичења најчешће се мисли на финансије. И у том делу много је разлога за задовољство?

- Ово Европско првенство финансијски је потпуно покривено. Ове године имали смо значајну помоћ Министарства омладине и спорта, које је на посебан рачун Кајакашког савеза Србије за овај шампионат уплатило 6 милиона динара. Град Краљево је за ово првен-

ство уплатио 2 милиона динара, а ту су и донатори, тачније јавна предузећа републичког значаја, где посебно апострофирам Аеродром „Београд“. Очекујем финансијску помоћ од „Електромрежа Србије“ и „Телекома Србије“, тако да оно што смо зацртали пре пар месеци у потпуности ће бити испуњено, првенство ћемо организовати врло квалитетно и неће остати никакви дугови, што је у држави Србији чест случај – закључио је Јован Нешовић, председник ОО ЕП у кајаку на дивљим водама. Краљево је прошле године било домаћин јуниорског првенства Европе у кајаку на дивљим водама када се догодио инцидент, односно напад на делегацију хрватских кајакаша. Тако нешто ове године се неће десити, уверавају надлежни.

- Ми смо и прошле године предузели све мере за безбедност и сигурност свих учесника. Ипак, пала је мрља због тог напада на кајакаше из Хрватске, што је доста повезано

и са маршутом којом је ишла поворка учесника, као и локалним дешавањима на градском тргу. Сада је све другачије, предузели смо све мере и сигурно је да се тако нешто неће и не сме догодити. Максимално ћемо обезбедити учеснике, комплетан превоз пловила дуж Ибарске магистрале, као и по местима смештаја гостију. Ако смо се прошле године осрамотили, сада ћемо учинити још већи напор да Србију и Краљево представимо у најлепшем светлу – каже Горан Терзић, начелник одељења Полицијске управе Краљево. У Организационом одбору посебно су поносни на чињеницу да је предстојећи шампионат Старог континента једини ове године који се одржава јужно од Саве и Дунава. Отуда је обавеза и одговорност већа да се Краљево представи Европи као „краљевски град“. А. Даишевић

Одстрељен капиталац

ВУК ДУГ ДВА МЕТРА Два дана у заседи чекали вука који је нападао овце

Куршумлијски крај већ дуго, због пасивности и немогућности запошљавања, напушта све већи број младих људи. У насељу Кастрат у непосредној близини Куршумлије, према последњем попису, у 98 домаћинстава живи 227 пунолетних становника просечне старости између 40 и 50 година. Кастрат је пре три године напустио и Милан Стевић и запослење потражио у Краљеву. Снашао се врло брзо и отворио чак две продавнице у којим успешно продаје обућу. Али, није заборавио место из кога је дошао и кад год може одлази тамо да проведе викенд. Приликом последњег боравка сазнао је и за невоље комшије Вукосава који живи на самом ободу села уз шуму. Ту на једној ливади чува стадо од тридесетак оваца. Зиму су овце провеле затворене у тору, а са првим пролећним данима Вукосав је искористио прилику да их изведе на пашу. Али, није се само Вукосав

радовао што ће стадо да протегне ноге и проведе дан на свежем ваздуху. Из прикрајка сваки њихов корак пратила су два вука, тако да је Вукосав врло брзо остао без две овце. Чим је сазнао за невоље свог комшије, Милан је одлучио да са једним другом постави заседу. Прошлог петка је дежурао цео дан све док није пао мрак. Како се вук није појавио, одлучио је да чека и следећег дана. У смирај другог дана на ивици шуме, удаљен осамдесетак метара од заседе, појавила су се два вука. Требало је реаговати брзо. Оштро око и сигурна рука допринели су да после првог пуцња вук падне.

- Имам добро око, али и добру пушку. Руска ловачка пушка петометка Бајкал 153 је била непогрешива. Користим квалитетну супермагнум муницију. Један метак има петнаест драмлија. Једна га је погодила у главу, једна у предњу

ногу, друге у стомак и задњи део тела – прича са поносом Милан и каже да је први пут устрелио вука. Други је успео да побегне, али ће га чекати поново следеће, или неке друге недеље. Најсрећнији је ипак био Вукосав. Прво је изљубио ловца, а онда бес покушао да искали на вуку. Иако ловна сезона још није почела, Милан није могао да дозволи да вукови харају и праве штету. Овај капитални примерак био је дугачак око метар и 95 сантиметара, а тежак 51 килограм. Ноге су му биле дугачке више од пола метра. Милан га је донео код мајстора за препарирање животиња чак у Смедерево.

- Испред куће у селу имам запрежна кола офарбана у неколико боја. У колима је цвеће, а пошто се налазе поред магистралног пута, кад вук буде препариран ставићу га

поред кола. Ту ћу да му направим надстрешницу, а он ће да стоји на неком пању, тако да ће да буде атракција у том амбијенту – каже Милан и наводи да Вук ове величине ретко може да се види. По зубима се, каже, види да није био много стар, можда око пет година.

У овом крају има доста вукова који се углавном појављују у чопору. Често се организују хајке, а ретко када је одстрељен вук ове величине. Чак се и Вукосављев пас, кад је видео мртвог вука на хауби аутомобила, уплашио и побегао у амбар. Т. Радовановић

25

15. април 2011. ЈАВНО ЕНЕРГЕТСКО ПРЕДУЗЕЋЕ "ТОПЛАНА" КРАЉЕВО расписује

Вољеном оцу и супругу

ОГЛАС за продају котлова, горионика и припадајуће опреме Позивамо заинтересована правна и физичка лица да поднесу своје понуде за куповину следеће опреме и материјала: 1. Котао VIESSMANN 9.3 MW,1977. год., cca 25t 2. Котао MINEL 9.3 MW,1992. год., cca 25t 3. Горионик WEISHAUPT 9.3 MW,1975. год. (гас/мазут) 4. Горионик WEISHAUPT 9.3 MW,1977. год. (гас/мазут) 5. Електро ормани: 2 комада 6. Гасне рампе: 2 комплета 7. Мазутни вод: 2 комплета 8. Ваздушни вод: 2 комплета 9. Хемијска припрема воде (посуде ирезервоари) опрему 10. Пумпна станица (циркулационе пумпе): 3 комада 11. Остали материјал: - челични профили, лимови, газишта, цеви - алуминијумски лим - разни бакарни каблови

_________дин./комад _________дин./комад _________дин/комад _________дин./комад _________дин./комад _________дин./комп. _________дин./комп. _________дин./комп. __________дин. за комплетну ________дин./ комад ___________дин./кг ___________дин./кг ___________дин./кг

Ближе информације о продаји опреме и материјала могу се добити на сајту www.toplanakv.rs, или на телефон 064/8238503 , радним данима од 07:00-15:00 часова. Особа за контакт: г-дин Мирољуб Велимировић. Понуда се може доставити за откуп целокупне опреме и материјала или појединачно за ставке из огласа. Цене се дају без ПДВ-а. Предност имају понуђачи који понуде највишу цену и откуп целокупног материјала и опреме. Опрема и материјал су у радном стању ( Котларница Нова Колонија) и могу се видети сваког радног дана од 07:00 - 14:00 часова. Купац преузима демонтирану опрему са плаца котларнице у виђеном стању а након потписивања уговора. Рок за преузимање купљене опреме је 3 дана од дана закључења уговора и уплате. Понуде се достављају у затвореној коверти са назнаком "за откуп котлова и опреме" на адресу ЈП "Топлана", Краљево, ул. Цара Лазара 52А Крајњи рок за достављање понуда је 21.04.2011. године до 12:00 часова. Отварање понуда ће се обавити по истеку рока за подношење понуда, односно 21.04.2011. године у 13:00 часова . Заинтересовани понуђачи могу присуствовати отварању понуда.

ИМПРЕГНАЦИЈА АД БЕОГРАД ОГРАНАК ЋИЋЕВАЦ врши откуп букових и храстових прагова за потребе железница као и борових и чамових стубова за електро и ТТ водове од 7 до 12 метара дужине. Плаћање одмах. Информације на телефоне: 037/811-261, 037/811-118, 037/811-504 На основу члана 9. Правилника о поступку јавне набавке мале вредности („Сл. Гласник РС“ број 20/2009) ОШ „Витановац“ Објављује

Саши Чингелићу Даваћемо четрдесетодневни помен 20.04.2011. године на гробљу у Змајевцу у 13:30 часова. Можда спава са очима изван сваког зла, изван ствари, илузија, изван живота, и с` њим спава, невиђена, његова лепота можда живи и доћи ће после овог сна... Твоје: Жељана, Софија и Марија

Последњи поздрав драгом зету

Саши Чингелићу Чигију

Ташта Мирјана и таст Мирољуб

Дана 19.04.2011. год. навршавају се три тужне године од када није са нама наша најдража

ПОЗИВ За подношење понуда у поступку јавне набавке мале вредности ОШ „Витановац“ 36206 Витановац позива сва заинтересована лица да доставе своје понуде за јавну набавку – набавка и замена столарије (врата) – у складу са захтевима из конкурсне документације I Предмет јавне набавке: набавка и замена врата у ОШ „Витановац“. Право учешћа на јавном позиву имају правна и физичка лица која испуњавају услове из члана 44. и 45. Закона о јавним набавкама. Заинтересовани понуђачи могу подићи конкурсну документацију радним данима од 9-13 часова а у обавези су да доставе своје понуде до 20.4.2011. г. У 11,30 ч. На адресу ОШ „Витановац“, 36206 Витановац у затвореним ковертама са назнаком „Не отварати – понуда за ЈН – набавка и замена врата у ОШ „Витановац“. Критеријум за оцењивање понуда је економски најповољнија понуда а елементи су: цена, услови плаћања и гарантни рок. Отварање понуда је 20.4.2011. г. у 12 часова у просторијама школе. Одлука о избору најповољније понуде ће се донети 21.4.2011. г. Све информације могу се добити на телефон 036 5871-587.

Зорка Сузовић Срећни смо што смо те имали и бескрајно тужни што смо те изгубили.

Твоји: супруг Ђурђе, син Дејан, снаја Бранкица, ћерка Цица, зет Небојша и унучићи Катарина и Бојан

26

15. април 2011.

У среду, 20.04.2011. године у 11 часова даваћемо четрдесетодневни помен нашем драгом

Последњи поздрав

Томиславу Крљару

Мирославу Качаревићу

С љубављу и поштовањем чуваћемо успомену на твоју доброту, поштење и племенитост. Ожалошћени: син Дарко, ћерка Јадранка, сестра Милица

Радио телевизија Краљево и Ибарске новости

Дана 19. априла 2011. године навршава се дванаест година од погибије на Косову

Драги Качо, Топлином твог срца, лепотом твог гласа, узвишеношћу твоје душе, исказивањем човека посебних вредности и у професији, ушао си нам у срце. Уз то, кроз радио емисије си исказао и нашег сина Недељка, а то се памти. Жалимо за тобом, памтићемо те. ДРАГИЦА и др ЉУБА

Срђaн Д. Кошанин

Сећање на нашег оца и супруга

Сећање

капетан I класе из Ушћа

Тога дана у 12 часова посетићемо његову вечну кућу на гробљу у Ушћу. Бол je превелики, много ми недостајеш сине. Тешко и претешко брате једини. Вечно ожалошћени: мајка Милена и брат Саша

Крсто Трајковски

Коса Ћосовић 21.04.2006 – 21.04.2011.

17.04.2011. год. навршава се шест година како ниси са нама али си у нашим срцима и мислима заувек.

Увек ћеш живети у нашим срцима.

Супруга Рада, синови Саша и Срђан

Твоја ћерка Радица са децом

27

15. април 2011. Обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо нашем драгом

Вољеној кћерки, супрузи, мајци и баки Гаги

Мирку Пецићу из Краљева У петак 15.04.2011 год. у 13 часова на новом гробљу у Краљеву давати четрдесетодневни помен. Позивамо рођаке и пријатеље да узму учешћа при помену. Ожалошћена породица

Вољеном деди Мирку

Мирко Пецић из Краљева

Вољени не умиру док живе они који их воле. Твоји најмилији : унуке Кристина и Нина и унук Никола

Вољеном сестрићу и брату

Вољеном сину јединцу

Мирку Пецићу из Краљева

Твој лик, племенитост и доброта увек ће живети у мом срцу. Мајка Ружа

Вољеном брату

Драгани Милојевић 21.04.2011. године навршава се најтужнија година од када си нас све изненада и заувек недоречено напустила. Сваки дан од како ниси са нама је све тежи и болнији. Твој лик, твоја доброта и ненадокнадива љубав и топлина које си нам пружала, биће увек присутна у нашим срцима. У тишини вечног мира, нека те прати наша љубав, јача од заборава. Почивај са анђелима. Ожалошћени: мајка Лепосава, супруг Мирослав, син Иван, кћерка Ирена, зет Дејан, унуци Зарија и Зорана

Дана 17. априла навршава се 12 година неизмерног бола и туге за нашим сином

Сашом Муњићем 1973 – 1999. ( официр )

Мирку Пецићу из Краљева

Мирку Пецићу

Нека ти Бог подари вечни мир, а у нашим срцима остаћеш заувек.

Увек ћеш живети у нашим срцима.

Тетка Драгица са породицом

Брат Мирослав, Душка и Урош

Вољеном сину

Дана 13.03.2011. године преминула је наша драга

Сине, шта нам ово живот учини, ко ти скреса крила младости, анђеле наш, зашто? Твоју лепоту, доброту, велико срце, добру душу, чуваћемо од заборава док живимо. У доживотном болу и тузи твоја мајка Светиславка и отац Божидар

Мом официру

Саши Муњићу 1973 – 1999.

Мирку Пецићу

Лепосава Новчић

Време неће ублажити тугу, нити сузе којима те оплакујемо.

у 78. години живота. Чуваћемо њен племенити лик у нашим срцима.

Отац Љубомир и Даница

Њени: синови, снахе, унуци, сестра и братанци

Пролеће се опет спрема, све је као некад. Само тебе нема. Тужни смо, бато зашто тебе НАТО уби?

Вечно ће те волети и чувати од заборава сестра Славица са породицом

28

15. април 2011.

РУКОМЕТ

КОШАРКА Прва српска лига група "Запад" за кошаркаше

ПОСЛЕДЊЕ КОЛО РЕШАВА ДИЛЕМЕ

- Мионица-Полет (Ратина) 110-90, Машинац-Прва Петолетка 84-72 у сусретима претпоследњег 25. кола. – Овог викенда ПолетСлога (Пожега) (недеља 20ч), Пожаревац-Машинац (недеља 18:30ч) Претходног викенда одигране су утакмице претпоследњег 25. кола Прве српске лиге група „Запад“ за кошаркаше. Полет из Ратине је декласиран у Ваљеву од Мионице резултатом 110-90 (30:13, 22:28, 31:22, 27:27), док је Машинац у Краљеву победио Прву Петолетку из Трстеника резултатом 84-72 (18:17, 22:18, 19:18, 25:19). Полет је наставио серију лоших игара и убедљивих пораза. Иако су пре неколико недеља били у јако доброј позицији, требала им је једна победа за сигуран опстанак, пулени Зорана Миловановића су својом индолентношћу довели клуб на ивицу амбиса и провалије зване испадање из овог ранга такмичења. У Ваљеву су Ратињани поново били бледи, податак да су у првих 20 минута примили 52 поена довољно говори, али је још лошије било у наставку. У наредних 20 минута скромна Мионица постигла је 58 поена и забележила најубедљивију победу ове сезоне. Истовремено, Мионичани су обезбедили опстанак и стигли коло пре краја до 6. места на табели. Последње коло даће одго-

вор на питање да ли ће дебитантски наступ Полета у Првој српској лиги бити „лабудова песма“ или ће Ратињани и наредне сезоне бити у овом друштву. За остварење постављеног циља потребна је победа против Слоге из Пожеге (недеља 20ч), која је у протеклом колу победом против Пожаревца изборила опстанак, а Пожаревљанима трасирала пут у Другу српску лигу. Машинац је серију од три узастопна пораза прекинуо у дуелу са комшијама из Трстеника, екипом Прве Петолетке. „Студенти“ су све време били у вођству, док су Трстеничани кратким серијама претили да би могли да изненаде. У игри Машинца одскочила је четворка Чукић, Савић, Милашиновић, Вулетић, али је наступ петнаестогодишњег Илића одушевио све у дворани и један је од заслужнијих за 10. тријумф свог тима. „Студенти“ су већ у првом полувремену, после „тројке“ Стојановића стигли до двоцифрене предности 38-26, али је времешни Горан Лазић, бивши кошаркаш Машинца, серијом поена омогућио П. Петолетки да на одмор

оде са пристојним минусом 40-35. Почетком треће четвртине Краљевчани су стекли нову двоцифрену предност 60-48, али су гости режирали нову серију и предност се истопила на 62-60. Ствари су дошли на своје после тројки Милашиновића и Савића, као и серије поена Чукића и утакмица је завршена резултатом 84-72. Као подсетник, у првом делу сезоне Прва Петолетка је славила победу после три продужетка са 10 поена предности, па је тријумф Машинца значајан и због бољег међусобног скора. „Студенти“ у последњем колу (недеља 18:30ч) гостују Пожаревцу који је већ испао. Свака победа оставља Машинац у лиги, јер је у међусобном скору бољи од Слоге, П. Петолетке, Полета из Ратине. Са пажњом ће се пратити дешавања на утакмицама у Трстенику, где гостује Нови Пазар и у Чајетини, где Златибор дочекује Свилајнац Компо. Како се поменуте утакмице играју у суботу, могуће је да дуели краљевачких српсколигаша неће имати такмичарски значај. А. Даишевић

Прва "Б" лига за кошаркашице

„МАЛЕНЕ“ ИЗБОРИЛЕ ОПСТАНАК Претходног викенда одигране су утакмице претпоследњег 25. кола Прве „Б“ лиге, али је најзначајнији меч одигран у уторак у Чачку. Домаћи Моравац и ЖКК Краљево водили су битку у којој победник задржава статус „Б“ лигаша, док пораженом следи селидба у Српску лигу. „Малене“ су одиграле максимално одговорно, показале више од домаћина и славиле победу резултатом 70-65 (22:22, 16:14, 19:18, 13:11). Краљевчанке су све време биле у вођству, нису дозволиле Моравцу да загосподари рекетом, па су се Чачанке определиле за шут за три поена. И постигле су чак 15 тројки (или 45 поена од 65

укупно), али то им није донело тријумф, „Малене“ су на велики одмор отишле са минималним вођством 38-36, али колико су спремно ушле у меч показале су трећа и четврта четвртина које су припале изабраницама Игора Вујовића.

- У Чачку је била свечарска атмосфера, домаћин је славио успех свог кадетског тима на првенству Србије, чији су били домаћини. Ипак, ми нисмо подлегли атмосфери, знали смо важност меча, шта добијамо и колико губимо и девојке су заиста одиграле сјајно. Податак да је Моравац само једном био у вођству све говори, а њихову серију тројки анулирали смо

бољом игром испод коша. Све у свему, врло сам задовољан игром и победом, остварили смо циљ постављен пред почетак првенства – у даху говори Игор Вујовић, тренер ЖКК Краљево. Победи Краљевчанки, осмој ове сезоне, највише су допринели Милена Марјановић са 20, Александар Рачић са 17, Драгана Биорац са 13 и Невена Ракићевић са 11 поена. ЖКК Краљево коло пре краја има скор од 8 победа и 17 пораза и тренутно заузима 11. место на табели. У последњем колу (недеља 16ч) „малене“ дочекују ужички Плеј Оф, а победа већа од 12 разлике донела би скок на 9. место на табели.

Друга лига група „Југ“ за рукометашице

КРАЉЕВЧАНКЕ ПРЕГАЗИЛЕ КОПАОНИК - У сусрету 15. кола ЖРК Металац – ЖРК Копаоник 53 – 26 (31 - 8). – Металац преузео лидерску позицију на табели. – Овог викенда (субота 16ч) краљевачке рукометашице гостују у Кладову домаћем Ђердапу

Утакмицама 15. кола претходног викенда настављено је првенство Друге лиге група „Југ“ за рукометашице. ЖРК Металац из Краљева је декласирао последњепласирани Копаоник из Бруса резултатом 53-26 (31-8), што не представља сензацију, јер су Брусјанке најслабија екипа у лиги, без освојеног бода. Била је ово прилика да тренер „домаћих“ (утакмица играна у Врњачкој Бањи) Александар Несторовић пружи шансу свим играчицама, што су оне зналачки искористиле. Од почетног вођства Металца 4-0 било је јасно да ће гошће тешко пратити ритам Краљевчанки. Нешто касније на семафору је стајало 20-3 и до краја првог полувремена гледали смо игру „мачке и миша“. Краљевчанке су на одмор отишле са рекордним вођством 31-8, а у наставку су домаће мало одузеле гас и дозволиле себи луксуз да приме 18 голова.

- Ово је био јачи тренинг за моје играчице. Знали смо да Копаоник није ривал од кога треба зазирати, али смо врло мотивисани ушли у меч. У јаком ритму смо одиграли полувреме и било је логично да темпо мало спласне у наставку. Шансу сам пружио свим играчицама и врло сам задовољан како је све функционисало – каже Александар Несторовић, тренер ЖРК Мета-

лац из Краљева. Колико су рукометашице из града на Ибру биле расположене говори и податак да се само два голмана нису уписала у листу стрелаца. Посебно су се истакле Дејана Коматовић и Јулијана Ракоњац. Крајњих 53-26 је рекордна победа Металца ове сезоне и рекорд у броју датих голова. Одлична припрема за предстојеће гостовање у Кладову?

- Идемо на ноге Ђердапу који не би требало да нам представља проблем. Екипа мало боља од Копаоника треба да нам послужи за још један јачи тренинг пред важније дуеле. Подсећам да ћемо после овог меча бити слободни, дакле имаћемо више времена да се добро спремимо за наставак такмичења. Искористили смо чињеницу да је у протеклом колу слободан био Црвени Крст из Ниша и преузели смо лидерску позицију, али је сада свима јасно да ће наш међусобни дуел у последњем колу решити питање првака и новог прволигаша – закључује Александар Несторовић. Металац је преузео лидерску позицију на табели са 25 бодова испред Црвеног Крста из Ниша са бодом мање. У наредном колу ЖРК Металац гостује у Кладову екипи Ђердапа (субота 16ч). А. Даишевић

Прва српска лига група „Шумадија“ за рукометаше

ПОБЕДА МЕТАЛЦА У СЈЕНИЦИ Рукометаши Металца победили су у гостима Сјеницу резултатом 28-22 (14-11) у сусрету 15. кола Прве српске лиге група „Шумадија“. Краљевчани нису имали проблема да упишу 6. првенствену победу, иако су у овај меч ушли без оправдано одсутног тренера Марка Прибаковића. Најефикаснији у победничком тиму био је Мирко Димитријевић са 7 голова. На табели и даље води

Жупа 54 из Александровца са 25 бодова, испред Кнез Лазара из Крушевца са бодом мање и две утакмице више. Краљевачки Металац је и даље 5. на табели са 13 бодова, а у наредном колу дочекује другу екипу Ариља. Овај сусрет ће после дуже паузе бити одигран на отвореном терену у Доситејевој улици, популарној „Зеленгори“ у недељу од 17 часова. А.Д.

29

15. април 2011.

ОДБОЈКА Прва лига Србије за одбојкашице

ГИМНАЗИЈАЛАЦ ОДЛИЧАН ОСМИ

- У мечу последњег 22. кола Гимназијалац-Шумадија (Аранђеловац) 3-0. – Дебитантска сезона завршена успешно, изборен опстанак и стечено велико искуство. – Могућности тима велике, али много тога зависи од финансија. Првенство Прве лиге Србије за одбојкашице завршено је протеклог викенда утакмицама 22. кола. Краљевачки Гимназијалац је у сали ЕСТШ „Никола Тесла“ победио екипу Шумадије из Аранђеловца резултатом 3-0 (25-20, 2517, 25-19). Тријумф у последњем мечу сезоне био је очекиван, јер су Аранђеловчанке међу најслабијим екипама у лиги, а „шармерке“ су славиле тријумф и у првом делу сезоне у граду под Букуљом. Изабранице Анђелке Тијанић могле су опуштено да играју овај меч, јер

се и пре његовог почетка знало ко испада из лиге. Како је Спартак из Љига у Новом Саду поражен од истоимене домаће екипе, то су и теоретски Краљевчанке осигурале опстанак. Гимназијалац је отуда играо полетно, лепршаво, не дозволивши противнику да озбиљније припрети. У финишу сусрета стручни штаб краљевачког прволигаша искористио је прилику да у игру уведе играчице које су највећи део сезоне седеле на клупи.

- Пресрећна сам оствареним у овој сезони. Циљ је на почетку

АТЛЕТИКА Првенство Балкана у кросу за ветеране

МАТИЈЕВИЋУ ЗЛАТНА МЕДАЉА

Милан Матијевић на победничком постољу (у средини) Домаћин атлетским ветеранима из балканских земаља: Грчке, Турске, Бугарске, Румуније, Албаније, Црне Горе и Босне и Херцеговине у кросу била је ове године Србија. Балканско првенство у кросу одржано је у Нишу, на теренима у Тврђави. Ветерани су се у кросу такмичили на стазама у дужини од 8 км (35-50 година старости), 6 километара (50-60 година), 4 километра (6070 година) и 2 километра (преко

70 година). На овом првенству учешће је узео и познати краљевачки атлетичар ветеран Милан Матијевић, који је у категорији ветерана М-75-79 година на стази од 2 километра заузео прво место и освојио златну медаљу. Овај успех ветерана из Краљева је бољи у односу на прошлу годину, када је на Балканском првенству, које је одржано у Истамбулу, Матијевић заузео 3 место и бронзану медаљу.

окупљања био да изборимо опстанак и у томе смо успели, иако је ово била врло тешка сезона, са много проблема. Све су девојке стоички издржале, максимално тренирале, а та атмосфера са тренинга давала је разлога за велики оптимизам. Можемо бити срећни и што су кроз ову сезону сазревале младе снаге попут Јаношевићеве, Андрићеве, Медановићеве, Коцићеве... јер те девојке представљају будућност Гимназијалца и краљевачке одбојке – каже Анђелка Тијанић, тренер Гимназијалца. Сусрет са Шумадијом протекао је у свечарској атмосфери за шта су посебно били заслужни првотимци Краљевских Круна (клуб америчког фудбала) који су бодрили „шармерке“ све време. И последњи меч сезоне је показао колико значи домаћи паркет, јер у „Тесли“ никоме није лако освојити бодове.

- Када се сетим земљотреса појави се сета, јер нас је то потпуно пореметило. Верујем да бисмо сезону завршили са више бодова и бољим пласманом. Но, и овако је лепо и слатко, имамо чиме да се поносимо. Наша екипа је млада, неискусна, гро тима чине средњош-

Првак Прве лиге Србије за одбојкашице је екипа новосадске Војводине која је победила у све 22 утакмице и освојила 62 бода. У баражу за попуну Суперлиге Србије играће Клек (претпоследњи у Суперлиги) и Варадин БМГ Градња (другопласирани у Првој лиги Србије 55 бодова). Из лиге испадају Спартак из Љига, Лазаревац, Шумадија и Путеви Трендекс из Пријепоља. Нови прволигаши су Железничар из Лајковца, Студент из Ниша и Зрењанин. Остаје још дилема у Другој лиги „Запад“ где се, два кола пре краја, на деоби лидерске позиције налазе Таково из Горњег Милановца и Црнокоса из Косјерића.

ГИМНАЗИЈАЛАЦ – ШУМАДИЈА (АР) 3 – 0 (25-20, 25-17, 25-19) Сала: ЕСТШ „Никола Тесла“ Гледалаца: 300 Судије: Тодоровић и Миловић (Косјерић) ГИМНАЗИЈАЛАЦ: Раковић, Миновић, Раденковић, Гаљак (либеро), Јаношевић, Тркуља, Андрић, Тијанић, Коцић, Ђорђевић, Медановић, Васиљевић Тренер: А. Тијанић ШУМАДИЈА: Васиљевић, Раковић (либеро), Станишић, Терзић, Дожић, Крстић, Милачић, Митровић Тренер: С. Антељ колке, нисмо професионалци, али смо посао одрадили потпуно професионално. На све ово треба додати добре резултате друге екипе у Међурегионалној лиги, учешће на полуфиналном турниру првенства Србије за јуниорке и све масовнију школу одбојке из које црпимо будуће првотимке. Ми се ни у једном рангу такмичења нисмо задржале дуже од две сезоне и увек смо ишле напред. Сада је тешко очекивати да можемо до Суперлиге, немамо фи-

нансија за тако нешто, али бићемо тврд орах сваком ривалу. Битно је да сада цела Србија зна за Гимназијалац, преко нас се зна да Краљево има женску одбојку – закључила је Анђелка Тијанић. „Шармерке“ су дебитантску сезону у Првој лиги завршиле на врло добром 8. месту са 9 победа и 13 пораза и 28 освојених бодова (сет количник 39:47). За клуб који постоји тек 5 година, учинак ове сезоне добија високу оцену. А. Даишевић

30

15. април 2011.

ФУДБАЛ

Општинска фудбалска лига

БЕЗ ВЕЋИХ ПРОМЕНА НА ВРХУ

У најнижем фудбалском степену такмичења претходног викенда десило се једно, али велико изненађење. Млади тим Старе Чаршије је у Тавнику победио лидера Јову Курсулу из Цветака и на три дана омогућио Партизану из Врбе да буде на трону. Врбљани су рутински

победили Каблар, док је кикс у овом колу имао и Омладинац из Дракчића који је поражен у Самаилама. Стубал је у Милочају славио победу и избио на друго место са бодом заостатка за водећим, а серију од 14 утакмица без пораза наставила је и Звезда која је у Чукујевцу

Резултати 18. кола: Будућност-Омладинац 3-1, Милочајац-Стубал 2-3, Партизан-Каблар 2-0, ЗгодачицаТавник 2-4, Јово Курсула-Стара Чаршија 0-2, Богутовачка Бања-Прогорелица 1-1 и Звезда-Мусина Река 3-0. Резултати 19. кола: Звезда-Будућност 2-0, Прогорелица-Јово Курсула 0-3, Стара Чаршија-Згодачица 6-1, Тавник-Партизан 3-0, Каблар-Милочајац 2-4, СтубалОмладинац 2-0. У овом колу слободни су били Мусина Река и Богутовачка Бања. На табели води Јово Курсула из Цветака са 34 бода испред Стубла са 33, Партизана, Тавника и Звезде са по 31 бодом. На зачељу Богутовачка Бања и Будућност (С) по 13, Згодачица 9, Мусина Река 4 бода. Парови 20. кола: Богутовачка Бања-Мусина Река (субота), Милочајац-Тавник (11ч), Будућност-Стубал, Омладинац-Каблар, Партизан-Стара Чаршија, Згодачица-Прогорелица (недеља). У овом колу слободни су Јово Курсула и Звезда.

лако поразила Мусину Реку. Најефикаснија екипа лиге Тавник остварио је прву пролећну победу и то у гостима против Згодачице. У среду су одигране утакмице ванредног 19. кола, а клуб из Цветака се вратио на прво место на табели. Јово Курсула је у гостима победио Прогорелицу, док је Партизан из Врбе на исти начин поражен у Тавнику који најављује пролећно буђење. Стара Чаршија није случајно победила лидера у претходном колу, а то су "бескућници" показали декласиравши Згодачицу. У овом колу изненадио је Милочајац победом у Сијаћем Пољу, док је Стубал био сигуран у својој авлији. Звезда из Чукујевца је раритет екипа, јер је серија без пораза продужена на 15 утакмица. Победом против Будућности "црвено-бели" су најозбиљнији кандидат за виши ранг такмичења. А.Д.

ГОСТИ СЕ СЛАДИЛИ Резултати 19. кола: Борац (В)-Браћа Вуковић 0-1, Магнохром-Матаруге 1-2, Краљево Хајдук-Борац (А) 12, Гоч-Грдица 0-1, Ибар-Раднички 1-0, Карађорђе-Рудар 0-0, Будућност-Радник 4-1, Пролетер Ласта-Морава (С) 0-1 (прекид у 90. минуту због напада домаћих фудбалера на судију). Будућност из Конарева води на табели са 44 бода испред Борца из Адрана са 38, Грдице са 36, Браће Вуковић и Матаруга са 34 бода. На зачељу Борац (В), Гоч и Пролетер Ласта имају по 17, Радник 16, а последњепласирани Магнохром 14 бодова. Парови 20. кола: Грдица-Краљево Хајдук (субота), Браћа Вуковић-Будућност, Радник-Карађорђе, РударИбар, Раднички-Пролетер Ласта, Морава (С)-Гоч, Борац (А)-Магнохром и Матаруге-Борац (В) (недеља). Магнохром је остао прикован за дно табеле после пораза од, ове сезоне, јако добрих Матаруга. Први прекид овог пролећа забележен је у Витковцу где је гостовала Морава из Сирче. Гости су водили 1-0, а домаћи у смирај меча напали арбитра утакмице Момира Кошанина из Краљева, што је био знак да крај свира пре вре-

МИНА ЗА ЛИДЕРА КОД „СТАРОГ ЈАСЕНА“ Утакмицама 18. кола претходног викенда настављено је такмичење у Међуопштинској лиги, а дерби је игран у Карађорђевој улици, код "Старог Јасена". Чибуковац је надвисио лидера из Ратине и нанео му тек други првенствени пораз, што је борбу за сам врх табеле учинило још неизвеснијом. Кикс Полета искористили су први пратиоци, Рибница је у Јовцу без проблема славила против Мораве из Мрсаћа, док је Олимпик тријумфално завршио тешко гостовање у Врњцима. Пазарци су једина екипа која је у овом колу славила у гостима, а занимљиво

мена. Комесар за такмичење неће имати тежак задатак око регистрације овог сусрета, а против тројице фудбалера Пролетер Ласте, виновника инцидента, поведен је поступак. Ово је било једно од најнеефикаснијих кола, само 14 голова на 8 утакмица, али је зато додељено 39 жутих и 4 црвена картона. А. Даишевић

да није било ниједног ремија. Последњепласирана Млада Крила су у Метикошима славила победу против Јединства из Драгосињаца, а после дуже времена до победе је дошао и Напредак и то у Грачацу где је бодове оставила екипа из Годачице. Гружа у Витановцу и Гранит у Јошаничкој Бањи рутински су дошли до победа против Младости из Врдила, односно Жиче. Овог викенда у центру пажње биће дерби у Ратини где лидер дочекује одличну екипу Олимпика из Новог Пазара. А.Д.

Резултати 18. кола: Врњци-Олимпик 1-3, Чибуковац-Полет 2-0, ЛазацШумадија 1-0, Напредак-Јединство (Г) 3-0, Гружа-Младост (В) 2-0, ГранитЖича 3-1, Млада Крила-Јединство (Д) 3-2, Рибница-Морава (М) 2-0. На табели води Полет из Ратине са 44 бода испред Рибнице из Јовца са 39, Олимпика из Новог Пазара са 37 итд. На зачељу Жича, Гружа из Витановца и Напредак из Грачаца имају по 18 бодова, Младост (Врдила) 17, Јединство (Годачица) 15 и Млада Крила 14 бодова. Парови 19. кола: Јединство (Г)-Лазац (субота), Рибница-Врњци, Морава (М)-Млада Крила, Јединство (Д)-Гранит, Жича-Гружа, Младост (В)Напредак, Шумадија-Чибуковац и Полет-Олимпик.

СПОРТСКЕ ВЕСТИ ЏУДО

Окружна фудбалска лига

Претходног викенда одигране су утакмице редовног 19. кола, а општа карактеристика је чак пет победа гостујућих екипа. Лидер је у Конареву лако поразио Радник из Ушћа, али врх табеле није доживео промене, јер су тријумфе уписали и први пратиоци Будућности. Комшијски дерби у Јарчујаку припао је спремнијем и бољем Борцу из Адрана, док је сјајна серија Гоча од пет утакмица без пораза прекинута у Врњачкој Бањи. Грдица је минималцем освојила три бода која је остављају у трци за највишим пласманом. Минималац је виђен и у Вранешима где су славили фудбалери из Лађеваца, али и у Матарушкој Бањи где је Ибар победио Радничког. Карађорђе наставља са променљивим играма и резултатима, на "Блатуши" није било голова против Рудара, што је осми реми Рибничана ове сезоне.

Међуопштинска фудбалска лига

На појединачном првенству Србије за млађе пионире у џуду, које је протеклог викенда одржано у Кикинди, такмичарка Џудо Клуба "Стара Чаршија" Јована Милетић освојила је златну медаљу у категорији до 56 кг.

КАРАТЕ

викенда под покровитељством истакнутог режисера Емира Кустурице. У конкуренцији 310 такмичара из 27 клубова из БиХ, Црне Горе и Србије каратисти ИПОН-а из Врбе остварили су запажене резултате. Кристина Јовановић, Марко Бачаревић, Моника Бутачевић и Андрија Ракић су освојили у својим категоријама прво место. Кристина Јовановић и Андрија Ракић су освојили и по друго место, док је Ђорђе Медар био трећи. На Мећавнику су одржане припреме сениорске репрезентације за предстојеће Светско првенство у чешком Либерецу, а међу репрезентативцима била је и Ивана Стаменчић из КК ИПОН из Врбе.

ТЕНИС Каратисти краљевачког Реикона су протеклог викенда учествовали на Тигар Крагујевац карате купу. У конкуренцији 155 такмичара из 16 клубова, краљевачки каратисти су освојили 4 прва и једно треће место. Андреа Веселиновић ( 2000. годиште кате 1. ниво), Немања Братић (2002. годиште кате 1. ниво) и Страхиња Божовић (2002. годиште кате 2. ниво и кихон ипон кумите) освојили су прво место, док је Софија Гајовић (2002. годиште кате 1. ниво) на овом такмичењу била трећа. Реиконови такмичари овог викенда такмичиће се у Панчеву и Чачку. Традиционални „Мећавник ОПЕН 2011.“ Карате турнир одржан је претходног

На ЕТА турниру за играче до 16 година Краљевчанин Лука Илић је остварио победу против хрватског тенисера Звонимира Бабића 6-4, 7-5,а у другом колу славио је тријумф против Аустријанца Филипа Мориса резултатом 6-3, 7-5. Овим победама краљевачки најбољи тенисер изборио је улазак међу 16 најбољих на турниру који се одржава у Новом Саду. На сениорском тениском турниру у Сремској Митровици чланица ТК Краљево Катарина Адамовић забележила је велики успех освајањем првог места. Она је у финалу са 6-2, 6-2 победила сомборку Бауер и потврдила да ће и ова година бити врло успешна. А.Д

31

15. април 2011.

ФУДБАЛ Моравска фудбалска зона

ПОБЕДА ОПЕТ ГЛЕДА СА ВРХА

- У 19. колу Победа (Белошевац)-Младост (Опланићи) 2-0, јуче играли Орловац-Металац (Краљево). - Дерби кола у Звечану пред 2000 гледалаца. - Овог викенда Младост (О) - Тутин (недеља 11ч), Металац Бане(недеља 15:30ч)

На теренима Моравске фудбалске зоне претходног викенда одигране су утакмице 19. кола. После пада авиона у Мрчајевцима, несреће која је однела четири жртве, сусрет Орловац-Металац (Краљево) одигран је јуче поподне. Младост из Опланића гостовала је у Белошевцу, где је поражена од домаће Победе резултатом 2-0 (1-0), а овај тријумф омогућио је Белошевчанима да поново запоседну лидерску позицију на табели. "Пескари" су пружили снажан отпор, али су голове примили у завршници оба полувремена, тако да се изненађење није догодило. Промена на врху режирана је у Звечану где је одигран дерби кола. Пред преко две хиљаде гледалаца, у фантастичном амбијенту, Трепча из Косовске Митровице победила је, до овог кола водећу, Мокру Гору резултатом 2-0. Тако је тим из Зубиног Потока, после петог пораза сишао степеницу ниже, док су Митровчани озбиљно ушли у борбу за прво место и улазак у Српску лигу. Највеће разочарање пролећног дела првенства је Шумадија из Крагујевца. И четврти пут у другом делу сезоне јесењи првак је поражен, овога пута на свом "Бубњу" од Полета из Трбушана у мечу са девет голова. Убедљив у овом колу био је Бане из Рашке који је демолирао

"омладинце" из Новог Села и у лепом расположењу овог викенда стиже на дуел са Металцем на стадиону код Ложионице. Било је ово коло без ремија, а домаћини су били више него успешни. Редовно 20. коло доноси неколико врло занимљивих дуела. Краљевачки зонаши ће своје утакмице одиграти у недељу, Младост у Опланићима дочекује Тутин (11ч), док Металац у старом добром дербију чека Бана из Рашке (15:30ч). Водећа Победа гостује у Трбушанима, а Трепча иде на ноге претпоследњој Славији. Мокра Гора не би требало да има много проблема на "малој Маракани" против Водојаже. РЕЗУЛТАТИ 19. кола: ПобедаМладост (Опланићи) 2-0, ТутинСлавија 4-0, Шумадија

(Крагујевац)-Полет (Трбушани) 4-5, Бане-Омладинац 6-0, Партизан (Церовац)-Јошаница 2-0, Водојажа-Таково 1-0 и Трепча-Мокра Гора 2-0. Утакмица Орловац-Металац (Краљево) одиграна јуче у Мрчајевцима. На табели води Победа из Белошевца са 41 бодом испред Мокре Горе из Зубиног Потока са 40, Трепча има 37, Шумадија 35... На зачељу Јошаница има 21, Орловац 19 (-1), Славија 15 и Младост (О) 13 бодова. ПАРОВИ 20. кола: СлавијаТрепча, Мокра Гора-Водојажа, Таково-Партизан (Ц), Омладинац-Шумадија (субота), Младост (О)-Тутин (11ч), МеталацБане, Јошаница-Орловац, Полет (Т)Победа (недеља). А. Даишевић

IN MEMORIAM

АЛЕКСАНДАР ПЕТАКОВИЋ 10.02.1930 – 11.04.2011.

УПАМТИЛИ ГА И ЕНГЛЕЗИ У 81. години јуче је у Краљеву преминуо Александар Ацо Петаковић, легендарни фудбалер, репрезентативац Југославије и дугогодишњи тренер краљевачке Слоге. У богатој играчкој каријери Петаковић је носио дресове београдског Радничког, француског Лила, Стандарда из Лијежа и холандске Фортуне. У дресу са државним грбом наступао је 19 пута, од 1954. до 1959. године и постигао осам голова. Са легендарном генерацијом југословенских фудбалера – Беара, Чајковски, Бошков, Зебец, Вукас, Бобек и Митић, Петаковић је био члан националне селекције на светском првенству у Швајцарској 1954. године, а потом, четири године касније на мондијалу у Шведској, Петаковић је заједно са Шекуларцем, Милутиновићем, Бошковим, Зебецом, Беаром и Веселиновићем стигао до четвртфинала, постигавши два гола на четири утакмице. Старијим љубитељима фудбала посебно је у сећању остала Петаковићева маестрална игра против Енглеза, у пријатељској утакмици на београдском ста-

диону ЈНА 1958. године, када је у победи Југославије од 5:0 мрежу „гордог Албиона“ затресао чак три пута! По окончању играчке каријере Петаковић се посветио тренерском послу. Осим краљевачке Слоге, тренирао је и Раднички из Пирота, Куманово, Победу из Прилепа, као и турске клубове ВЕФ Истанбул и Измирспор. Александар Петаковић сахрањен је на старом краљевачком гробљу. Г.Ћ.

Амерички фудбал

ДОМИНАЦИЈА КРАЉЕВСКИХ КРУНА

- Нишки Императори поражени у 2. колу националног шампионата у америчком фудбалу резултатом 54-12 Краљевске Круне се не шале. Клуб америчког фудбала из Краљева је после убедљивог тријумфа над Младеновцем (61-0) славио и победу у Нишу против домаћих Императора 54-12. Било је ово прво гостовање Краљевчана у сезони, а на стадиону ФК „Врежина“, пред око 350 гледалаца, момци из града на Ибру су демонстрирали врхунску игру. Нишлије су током утакмице успеле да постигну два тачдауна, први одличним трчањем ранингбека Огњена Илића, који је сигурно и један од најбољих играча домаћих, а и

други такође трчањем Томислава Јанковића, пред сам крај сусрета. Остале покушаје напада Императора одбрана Круна је веома ефикасно заустављала. Дефанзивна линија и лајнбекери су вршили веома снажан притисак на Нишлије, тако да је мало простора остављено за њихово напредовање. У одбрани Круна су одлично одиграли дефанзивни линијаши Маркус Вајч и Марко Топличевић, као и лајнбекер Љубодраг Анђелковић. Поред њих посебно се истакао млади играч дефанзивне линије Иван Белоица, који је снаж-

ним и технички савршеним продорима кроз офанзивну линију често заустављао сваку иницијативу напада Нишлија. Белоица је овако добром и пожртвованом игром у одбрани Краљевчана заслужено понео наслов МВП-а гостујуће екипе. Напад Круна је био надмоћан и поред неиграња, претходну утакмицу искљученог, вајдрисивера Џереми Брауна. Ранингбек Кристијан Забуновић је одлично пролазио кроз одбрану Императора, а квотербек Страхиња Степовић је поново маестрално предводио напад

Краљевчана, често и сам трчањем поентирајући. Међутим, у другом делу утакмице, након једног жестоког дуела, Степовић је морао да напусти игру да би му се указала медицинска помоћ, а улогу квотербека је преузео капитен Жељко Терзић, који је до тог тренутка перфектно играо на тајтенд позицији. Терзић се одлично снашао и на новој позицији бацивши два тачдауна на вајдрисивера Стефана Ђурића, и тако утакмицу довео до краја. Краљевске Круне су ове сезоне промениле и систем игре, на

који су се прилично добро адаптирале, а поред три играча из Америке и тренерски кадар Краљевчана је респектабилан, јер га чине тренери који јесу, или су били тренери селекција националног тима Србије, а ту су и стручњаци из Сједињених Америчких Држава. Остаје да се после трећег кола искристалише да ли ће Краљевске Круне оправдати улогу фаворита у Дивизији Југ. Краљевске Круне 30. априла дочекује тим Пожаревац Одметника, а меч се игра на Атлетском стадиону од 15 часова. А.Д.

32

15. април 2011.

ФУДБАЛ Српска фудбалска лига група „Запад“

КРАЉЕВЧАНИ НА ТРОНУ - У 19. колу Слога-Слобода (Чачак) 2-0, Полет (Љубић)-Слога (Бајина Башта) 1-1. - Краљевачки "бели" стигли и престигли имењака из Бајине Баште. - Слогина импозантна серија од седам везаних тријумфа. - У недељу у Клупцима (код Лознице) Раднички Стобекс-Слога (15:30ч) Предвиђања су се обистинила. Краљевачка Слога је успела у прва четири кола пролећног дела првенства да стигне и престигне пет бодова предности имењака из Бајине Баште и да запоседне врх табеле српсколигашког "Запада". "Бели" су на Градском стадиону победили чачанску Слободу резултатом 2-0 (0-0), док је јесењи првак из Бајине Баште у Љубићу одиграо нерешено 1-1 у бурном мечу који су "гребићи" завршили са два играча мање, а гости промашили једанаестерац. Краљевчани су против комшија из Чачка наступили десетковани и одиграли најслабију партију ове сезоне на свом терену. На то је утицао и императив победе која је доносила лидерску позицију, а са тим су се млади фудбалери Игора Туфегџића тешко изборили. На другој страни, Чачани су играли опуштено, чврсто пред својим голом, вребајући сваку шансу за контранапад. У 19. минуту Мемедовић је имао лепу прилику, али је добро интервенисао Радосављевић. Гости су у другом делу првог полувремена преузели иницијативу и прву прилику је имао Александрић, али је шутирао преко гола домаћих. После тога, шутевима са дистанце су покушавали Филиповић, Матијашевић и Андрић, без успеха, али је Слобода

екипа која је највише пута шутирала ка голу "белих" ове сезоне на Градском стадиону. У другом полувремену нешто бржа игра, са доста грешака на обе стране. Прву колосалну прилику су имали Чачани, али је после центаршута са леве стране Павловић, бивши фудбалер Слоге, главом шутирао тик поред стативе гола већ савладаног Божовића. Мучила се Слога, али је ипак у 70. минуту стигла до вођства. Дринић је примио једну дубинску лопту, ушао у шеснаестерац гостију, на леђима је имао Чоловића који га руши и арбитар Срећковић из Крагујевца показује на белу тачку. Сигуран реализатор био је Влашић, али је несхватљив потез у том тренутку направио капитен домаћих Гојковић, који је добио црвени картон. Са играчем мање Слога је бранила минимално вођство, а гости безидејно нападали. У 86. минуту Дринић је са своје половине умакао одбрани Слободе, био очи у очи са Радосављевићем, али је шутирао високо преко гола. Оно што није урадио тада, учинио је у 89. минуту из пресликане акције. Искусни нападач новог лидера српсколигашког "Запада" не греши два пута и поставља коначан резултат ове утакмице.

- Играли смо слабо, прилично споро, нарочито у првом полувремену. Тешко је играти

против ривала чији су играчи сви иза лопте, мучили смо се да пробијемо тај бедем. Најбитније је да смо победили, да смо наставили успешну серију, а игра се брзо заборавља. Стигли смо до лидерске позиције, оно што је многима деловало као немогућа мисија, ми смо остварили. Наравно, сада нам тек предстоји прави посао, јер треба прво место одбранити - нагласио је Игор Туфегџић, тренер фудбалера Слоге. У дуелу са Чачанима Слога је опет била некомплетна, а императив победе је оковао ноге младих играча.

- Знали смо да нам тријумф против Слободе доноси лидерску позицију, било је нервозе, поготово што нисмо одиграли добро. Ипак, одлике великих екипа су да победе и када играју слабо. Недостајало нам је неколико важних играча, али се показало да имамо потенцијала у резервистима. Много смо желели прво место, постали смо лидер и надам се да ћемо ту остати до последњег кола. Циљ је све време био повратак у Прву лигу, где нам је и место каже Милош Ђорђевић, најбољи играч Слоге у сусрету са Слободом. Краљевачки српсколигаш одбрану трона почиње у недељу (15:30ч) када се у Клупцима састаје са домаћим Раднички Стобексом, једином екипом која је

јесенас избегла пораз на Градском стадиону. Клупчани играју одлично на свом буњишту, врло су ефикасни, за разлику од мечева у гостима. Ипак, ако по-

нови игру са гостовања у Лајковцу, Слога може да рачуна на цео плен из Подриња. А. Даишевић

СЛОГА КВ - СЛОБОДА 2 - 0 (0 - 0) Градски стадион Гледалаца: 400 Судија: Марко Срећковић (Крагујевац) Стрелци: Влашић у 70. минуту (из једанаестерца) и Дринић у 89. минуту Жути картони: Младеновић, Гојковић, Ђорђевић, Дринић (Слога), Чоловић, Вулетић, Луковић, Павловић, Матијашевић, Филиповић (Слобода) Црвени картон: Гојковић (Слога) у 70. минуту СЛОГА: Божовић 7, Младеновић 6,5, Гојковић 6, Ђорђевић 8, Влашић 7,5, Милетић 6,5, Мемедовић 6,5 (Марушић -), Атонијевић 6,5, Дринић 8, Вулић 6 (Гобељић 6,5), Ђуровић 6 (Чукановић 6) СЛОБОДА: Радосављевић 6,5, Ристановић 6, Глигоријевић 6,5 (Арсенијевић -), Чабак 7, Чоловић 6,5, Вулетић 6, Луковић 6 (Павловић 6), Андрић 6,5, Матијашевић 6,5, Филиповић 7, Александрић 6,5 (Савић 6) Играч утакмице: Милош Ђорђевић (Слога)

Квалитетна фудбалска лига Србије

ПОБЕДА КАДЕТА, РЕМИ ОМЛАДИНАЦА

Утакмицама 21. кола протеклог викенда настављено је првенство Квалитетне фудбалске лиге Србије. Омладинци Слоге и Радничког из Новог Београда одиграли су без голова 00. Јак ветар омео је играче два тима да пруже више и боље. На прву прилику се чекало сат времена, имао је Гуњић, али је најбољи актер утакмице вратар Радничког Павловић, био сигуран. Узвратили су гости преко Делетића, али мрежа Мирјанића је остала мирна. Све што је било занимљиво у овом мечу десило

се у 80. минуту. Парезановић је

одлично шутирао, све пратио

СЛОГА - РАДНИЧКИ (НБ) 0 - 0 Игралиште: ФК Карађорђе у Рибници Гледалаца: 100 Судија: Срђан Обрадовић (Јагодина) 7 Жути картон: Анђелковић (Слога) СЛОГА: Мирјанић 6,5, Бркљач 6, Килибарда 6,5, Милојевић 6, Марушић 6,5, Џамић 6 (Радовић 6), Парезановић 6,5, Тасић 6, Анђелковић 6, Гуњић 6, Трипковић 6 РАДНИЧКИ (НБ): Павловић 7,5, Гмизић 6, Домај 6, Гарабиљевић 6, Ђелић 6, Митровић 6,5, Вукотић 6 (Нешовановић -), Ћирић 6 (Томић -), Дворанчић 6 (Стаменковић 6), Милинковић 6, Делетић 6,5 (Остојић -) Играч утакмице: Иван Павловић (Раднички)

Анђелковић и главом шутирао у небрањени угао гола гостију, али пантерска интервенција Павловића спречила је сигуран погодак. У наставку те акције Милојевић је имао добру прилику, али је шутирао мало преко гола. „Бели“ су тренутно 10. на табели са 26 бодова. У наредном колу Слогини омладинци гостују вршњацима ОФК Београда. Кадети Слоге су у Краљеву победили Тимок из Зајечара резултатом 2-0 раним головима Пантића из једанаестерца и Јев-

товића. Ова селекција „белих“ је са 23 бода на 8. месту на табели, као и омладинцима следи им борба за опстанак у елити. У наредном колу кадети Слоге гостују вршњацима београдског Телеоптика. Утакмица пионира Слоге и Земуна је одложена, а најмлађа селекција краљевачког српсколигаша је са 28 бодова и две утакмице мање на 8. месту на табели. Овог викенда пионири Слоге гостују екипи Бежаније. А. Даишевић