IN 2967

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

ЖИВЕТИ КАО САВ НОРМАЛАН СВЕТ

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2967, 24. јун 2011, 30 дин, Излази петком

Од 42 године живота Ирена Пау- једно плућно крило, које функцио- пријатељи покушавају да прикупе новић је 35 провела под дејством ан- нише са 25 посто капацитета. средства потребна за скупу транстибиотика. После тешке операције у Док води битку са временом у жи- плантацију десног плућног крила. осмој години у функцији јој је само воту је одржава само јака воља, а стр. 9 Интервју: др Љубиша Јовашевић, председник ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево

ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ НОВИ ИЗБОРИ

стр. 4

Уз Међународни дан избеглица

НОВИ ЖИВОТ НА РАЗРУШЕНИМ ДОМОВИМА

стр. 7

Са трном у нози на дугачком путу

СРПСКО СЕЛО У КАНАДИ

стр. 14

Два дана пред одлучујући наступ у емисији „Ја имам таленат“

ПОБЕДНИК ПРЕ ФИНАЛА

стр. 24

2

24. јун 2011.

Интензивна дипломатска активност усмерена ка евроспким интеграцијама

КЉУЧНА ЗЕМЉА ЗАПАДНОГ БАЛКАНА Вербална подршка европским путу Србије стиже са свих страна

Делегација посланика немачког Бундестага, коју чине посланици највеће групације у парламенту, боравила је у Београду са циљем да добије јасну представу о стању Србије на путу приближавања Европској унији. Шеф делегације Петер Бајер изјавио је после разговора са потпредседником Владе Србије Божидаром Ђелићем да је Србија кључна земља на Западном Балкану, а да су добросуседски односи од пресудног значаја. Немачки парламентарци су разговарали са шефом преговарачког тима Београда Бориславом Стефановићем, који је представио план и агенду разговора планираних за 2. јул. Делегација је задовољна прагматичним приступом Београда у дијалогу са Приштином, али жели да види конкретан и осетан помак који је важан за обе стране. Србија је као стратешки циљ у овој години поставила добијање статуса кандидата за чланство у Европској унији и датума за почетак преговора, али јој, упозорава Ђелић, у том процесу не треба постављати никакве услове. Србија ће испунити своје обавезе према Хашком трибуналу и обавезе из Акционог плана, а очекује и позитивне резултате дијалога са При-

Божидар Ђелић и Петер Бајер штином. Зато се очекује да се и Европа држи своје формуле и не поставља нове услове на европском путу Србије. Вербалну подршку пружа и Словенија, која се залаже да Србија до краја године добије статус кандидата и датум за почетак приступних преговора. То је потврдио и министар спољних послова Самуел Жбогар, после разговора са српским министром спољних послова Вуком Јеремићем и потврдио да је његова земља одувек снажно подржавала европски пут Србије, уверен да ће и Европска комисија дати препоруку за добијање статуса и почетак преговора.

Истакавши да је будућност Србије у Европској унији важна за цео регион, да је дошло време за почетак преговора, потврдио је да се многа отворена питања могу решити кроз тај процес. Европска комисија препознала је значајне кораке које је Србија предузела, али треба извршити и потребне реформе на успостављању правне државе. Словенија је, као највећи инвеститор у Србији, који овде запошљава 25 хиљада радника, задовољна због пораста трговинске размене две земље, а обострани интерес је да се економски односи стално унапређују. Српски извоз у Словенију је, у прва четири

ПРОТЕСТ АМБАСАДЕ РУСИЈЕ Министар спољних послова Србије Вук Јеремић потврдио је да је Амбасада Русије у Београду упутила званичан протест Министарству спољних послова Србије због изјаве лидера Либерално демократске партије Чедомира Јовановића о односима Београда и Москве, јер сматра да оне недолично говоре о Русији и највишим руским званичницима. Јовановић је у недељу у те-

левизијској емисији „Утисак недеље“, у којој је гостовао са Јеремићем, рекао да је однос Москве према Београду понижавајући и колонијалан, а да се српски министар и министар иностраних послова Русије Сергеј Лавров грле као медведи.

- Таквом речнику не би смело да буде места у јавности - оценио је Јеремић после разговора са шефом словеначке

дипломатије Самуелом Жбогаром и додао да то није први пут да се нешто слично дешава. Вређање страних држава, званичника тих држава оставља јако лоше последице по углед Србије у свету и мислим да би сви учесници у нашем јавном животу морали о томе да поведу рачуна - закључио је Јеремић. ФоНет

Вук Јеремић и Самуел Жбогар месеца ове године, порастао за око 30 посто, док је укупан обим размене за четвртину већи него претходне године. За Србију је значајно и потписивање уговора о социјалном осигурању са Словенијом и решавање питања избрисаних из држављанства, а за супротну страну питање сукцесије. Нови састанак Мешовите комисије две земље може се очекивати већ на јесен. Турски министар иностраних послова Ахмет Давутоглу ниједном није посетио Косово, док је Србију посетио седам пута, рекао је амбасадор Турске у Београду Риза Чолак, а разлог за то чињеница да је Србија кључ за мир и

стабилност на Балкану. Упитан зашто је Турска толико заинтересована за Санџак, одговорио је да је то зато што "Влада Србије то тражи од нас". Турска се не бори да доминира у овом региону, а све што ради и све њене поруке су добронамерне и треба их схватити као пријатељске савете, подсетио је амбасадор. Уз то напомиње да његова земља не подстиче Владу Србије да обави свој део посла зато што је то у интересу Турске, него зато што је важно да се ти пројекти што пре заврше ради економског развоја регије Санџак и стабилности Србије.

T. Радовановић

ЈАСНА И ЧВРСТА ОПРЕДЕЉЕНОСТ Председник Српске напред не странке Томислав Николић и његов заменик Александар Вучић су шефу словеначке дипломатије Самуелу Жбогару пренели јасну и чврсту опредељеност ове странке за наставак процеса европских интегра ција Србије. После избора би нова власт, чију би окосницу чини ла СНС, наставила са напорима да Србију уведе у члан-

ство Европске уније, рекли су Николић и Вучић током састанка са Жбогаром. У разговору је акценат стављен на потребу унапређења економске сарадње, посебно у погледу даљег подсти цања директних страних инвестиција на тржиштима две земље, повећања обима трговине, као и укупног јачања билатералних веза Србије и Словеније, саопштила је СНС.

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com

3

24. јун 2011.

ГЛОБУС Од петка до петка: Још један доказ како није злато све што сија

И ЕВРОПА ЗНА ДА БУДЕ ПИЈАНА

Зашто су београдски џетсетери побегли са Калемегдана. - Џентлмени са цилиндром и у смокинзима шибају се пред краљицом мајком. - Како Босна постаје део Турске, а у Новом Пазару Турци мире верске главешине.

- И Иран „у игри” за наметнуте немире Сваким даном, а не само од петка до петка, у нашим медијима, без обзира на то где им је седиште и ко њима влада, све је више „објашњења” како је, у ствари, веома пожељно и надасве корисно да Србија уђе у НАТО, а о чланству у Европској унији и да не говорим – кад се то деси, тамо негде, ако икад, у наредних десет година, овим нашим вододеринама кренуће мед и млеко! И ја сам, дакако, рад да се тако нешто оствари, али ме искуство учи да није злато све што сија, треба бити, значи, обазрив на сва обећања, а и из Брисела поручују, ако добро ослушкујемо и све не схватамо у стилу баби се снило што јој било мило, да и ми, као уосталом и остали Европејци, не можемо да тражимо хлеба преко погаче. Морамо, другим речима, да засучемо рукаве и, пре свега, схватимо тај тамошњи начин живота који није, као ни пакао, поплочан само ружама и добрим жељама, па је, у том смислу, улога и медија, не само политичара, да тачно и искрено представљају стање. А примера за наук има сијасет. Нису у питању само ратови, доста је беде и штрајкова попут оних у Грчкој или Шпанији, епидемија наручених, трговине људима, проституције, револверашких обрачуна у по бела дана. Одлучио сам због тога да у овом прегледу скренем вашу пажњу и на збивања која су управо сада доказ да су део Европе без које се не може. Београдски џетсетери су, али и многи из, како се то каже у задње време, нашег региона, попунили ономад још пре мрака огроман простор испод Калемегдана да би за велике паре (улазнице су стајале од 3700 до 9000 динара) слушали извикану музичку икону Ејми Вајнхаус. Певачица из Велике Британије је баш код нас отворила европску турнеју, па је очекивано што су у гледалишту, поред оних истинских фанова, били и министри, градоначелници, лидери странака, амбасадори. Али, не лежи враже! Ејми је само мрмољила, спотицала се, преслишавала да ли се налази у Атини и који је месец у години, на све жешће звиждуке није одговарала, а стручно је избегавала и лименке и пластичне боце... Тај део

концерта са прослављеном дивом није, у ствари, ни одржан, певачица је потврдила да и цивилизована Европа зна јавно да се напије или шта већ уради и у средини која, ипак, није научила да се према њој понашају као да су дивљаци у џунгли. ТУЧА ПРЕД КРАЉИЦОМ Негде у исто време, само по белом дану, у британском елитном Аскоту, на помпезним коњским тркама које управо славе ни мање ни више него 300 година постојања, догодила се туча равна најспектакуларнијем холивудском филмском трилеру. Севале су песнице, џилитали се џентлмени у смокинзима и са цилиндрима за параду, вриштале даме у разнобојним монденским свиленим хаљинама и обавезним цветним шеширима. А све то се, да брука буде већа, дешавало у непосредној близини британске краљице Елизабете! Знате због чега је кренула општа макљажа? Један од богатуна није могао да смести свог скупоценог љубимца са више коњских снага! У питању је, наравно, луксузни ролс-ројс. И то је, ето, Европа! У којој један премијер, као онај италијански, може да одолева некажњено кад не одустаје од оргија као у цезарска времена у старом Риму или кад северније, у Француској, председник не признаје оптужбе да је нешто забрљао у блиској сарадњи са министарком правосуђа... И тако, у недоглед! У Америци је десет конгресмена, из обе партије, одлучило да пријаве суду Барака Обаму што води нелегалан вишемесечни и бруталан рат у Либији. Бела кућа се није због тога потресла, одговорила је да председник има овлашћења да разара било коју самосталну државу ако је то у америчком интересу. Исто су рекли и 1999. године кад су се такође неки конгресмени побунили што је Бил Клинтон онако немилосрдно ракетама рушио Србију. И то је поимање нових светских односа, о којима баш сада, у Јапану, шефица Стејт дипартмента, такође Клинтон али Хилари, каже да САД морају да

имају, и имају, стратегијски утицај на свим странама од Атлантског океана до Пацифика и обратно. Ко то и како да заустави? Реорганизована Ал Каида, после оног спектакуларног и у стилу видео игрица убиства Осаме бин Ладена (ако се то тада и тако уопште десило), прети новим терором нарочито Америци. Глава новог вође, Египћанина Ајмана ал Завахирија, процењена је у Вашингтону на 25 милиона долара. Хирург, који је досад био „број 2” у џихадској организацији, напунио је 19. јуна 60 година и скрива се већ деценију од америчких специјалаца. Дужан им је за серију атентата, а они њему због убиства комплетне породице у авганистанском Кандахару 2001- супруге, сина и две кћери. Ал Каида неће мировати, али ће терористичке акције водити селективно и користити, као и досад, поједине муслиманске земље, попут Јемена, за доста поуздане базе. Није искључено да поново загусти и у Египту. Не само због тога што је Завахирија по рођењу одатле, реалнији је разлог податак да се он 1998. повезао са Ал Каидом управо као вођа египатског муслиманског џихада. Нереди у Каиру и Александрији, изазвани социјалном кризом и упорним подстрекивањем са стране, нису уродили плодом ни после свргавања председника Мубарака. Пала је на исти начин власт у Тунису, сада је на реду Мароко, а у Либији се пуковник Гадафи још не да, наруку му тренутно иде, без обзира на даноноћно натовско ракетирање, што су побуњеници гласно зајечали против савезника са запада јер им редовно не достављају обећану новчану апанажу. Тај арапски део света, као и посебно Сирија, деценијама су, свако на свој начин, главна сметња западним интересима. Сирија је сад претворена у полигон за крваве обрачуне, свакодневно се побуњеницима дотурају из иностранства огромне количине оружја, шири невиђена пропаганда путем интернетских мрежа и телевизијских канала, у рубним деловима државе, посебно према Турској, сугерише се општа бежанија становништва. То је у масовнијем облику већ при-

мењено са Јеврејима у рату против Египта 1967. године, али права моћ пропагандне машинерије је виђена 1999. кад су Албанци са Косова и Метохије наговарани да беже у Македонију, где су их чекали шатори и Црвени крст са, наравно, запетим пушкама у облику камера најважнијих телевизијских глобалних кућа. Тако се тада, код нас, и ево сада у Сирији, са логорима за избеглице у Турској, ствара слика о етничком и ко зна каквом чишћењу и протеривању недужног становништва из политичких разлога. Власт у Дамаску има, међутим, чврсту подршку Москве, Пекинга и Делхија, па покушај наметања санкција или сличних одлука Савета безбедности досад нису и тешко је да ће и у скорој будућности моћи да прођу. Невоље у Сирији, већ исцрпљујућа борба власти и побуњеника, имају и, како се то каже, другу страну медаље. Конфликт прераста, наиме, у предигру за комплетну дестабилизацију Јемена и потом, што је крајњи циљ, нови отворен сукоб са Ираном. Власт у Техерану, на челу са Махмудом Ахмединеџадом, одавно је кост у грлу Запада, али је очигледно да увлачење у ратну игру неће моћи да прође на начин као са Ираком и Садамом Хусеином. Иран је, без сумње, озбиљна регионална сила, са којом, свако из својих разлога, рачунају и Русија и Кина и Индија. ТУРСКА У СВОМ И ТУЂЕМ КОЛУ У истом склопу је активно учешће Турске, која има, скривајући или јавно исказујући појединачним потезима, мегаломанске апетите да као такође регионални истакнути фактор држи под контролом и такозвано „арапско пролеће” у Африци и, подривајући доскорашњег партнера у Дамаску, председника Башара Асада, измиче својим пријатељима у НАТО тепих испод ногу према властима у Ирану. Тако Анкара игра у исто време у два кола, у свом и западном. Премијер Тајип Ердоган, који је управо између два петка победио на изборима, иако не тако убедљиво као што је очекивао, об-

ратио се у слављеничком заносу својим бирачима констатацијом да је највећи број посланичких мандата у парламенту Турске значајан за све муслимане и без обзира на то где се налазе. Под влашћу Ердогана Турска бележи уистину веома значајан привредни раст, а он сам побија тврдње да је оптерећен исламом и поред тога што не крије да ниједан женски члан његове породице не излази на светло дан без зара и фереџе. И Босну је поменуо Ердоган пред својим гласачима, што би у неким другим временима било довољно да се такав поступак оцени као, најблаже речено, дипломатски скандал. Сада, међутим, нико и нигде не реагује! Политичари, посебно ови „у региону”, сигурно знају о чему је реч, јер тешко да је више тајна како су, нарочито Немци, препустили Анкари огроман утицај на збивања на Балкану. То и ми осећамо на сопственој кожи кад је у питању Рашка област. Доказа је много, а најсвежији је долазак у Нови Пазар турске делегације да мири муслиманске, верске главешине у Србији. Покушај није успео у првом налету, али сваки разложан бар посматрач мора да увиди, нарочито и после оснивања наводне бошњачке академије наука са центром и у Сарајеву, да сигнала за забринутост има на претек. Недавно су, без сумње по истом договору и диктату, из школских уџбеника у Бугарској, избацили квалификацију да су столећима били под турском окупацијом, сада деца уче како се њихова отаџбина својевремено налазила у склопу отоманске империје! Звучи племенитије и можда у склопу тренутних демократских западних правила и људских слобода у оквиру новог светског поретка, али ко зна шта следи после таквих и сличних измена у историјским књигама. Па, и код нас, овде, у Србији. Време је онда, зар не, да се и „у региону” ствари назову правим именом. Док не буде, као недавно, касно! Душан Чукић

4

24. јун 2011.

Интервју: др Љубиша Јовашевић, председник

ЈЕДИНО РЕШЕЊЕ - Желимо да понудимо децентрализацију која ће омогућити најминималнији али регуларни приход најмањој јединици локалне самоуправе, који ће моћи да обезбеди привредну делатност На политичкој сцени Краљева, од демократских промена 2000. године, веома истакнуто место заузео је др Љубиша Јовашевић. И поред тога што га један део бирача категорички оспорава, а други здушно подржава, несумњиво је да представља политичара који је оставио дубок траг у политичком животу. На разговор са њим чекали смо готово годину дана, а бурне реакције свих опозиционих партија на последње заседање Скупштине града биле су повод за наше прво питање. Како коментаришете последњу седницу Скупштине града?

- Последња седница у Ушћу показала је сву трагичност и несрећу у којој се налазимо. Прво, видите једног човека који треба да буде спикер парламента, то је председавајући, који се свађа са одборницима, напада и коментарише одборнике, крши Статут, не излази сам да говори, иако га на то обавезује члан 59. С друге стране, имали смо несрећу да демагогија у једном најгорем смислу дође до изражаја управо у Ушћу. Своју спремност ка децентрализацији хтеле су да покажу оне странке које саме нису устројене као децентрализоване, са вечитим шефовима и председницима, како у Београду тако и овде на локалу, са особама које немају едукативни, морални и етички капацитет да прихвате компетицију. Заузете позиције на којима се налазе одржавају на све могуће начине, и јавно и тајно, инсинуацијама, измишљотинама и причама без почетка и без краја. Шта још?

- С друге стране, имали сте невешт покушај одборничке групе Г17 плус, која никада није изашла самостално на изборе. Увек је излазила под нечијим окриљем, а увек настављала да води деструктивну политику према најближим савезницима, било да је у питању власт у Београду или локалне коалиције, конкретно у Краљеву. Они покушавају да прикажу, уместо регионализације која је нападнута, своје виђење децентрализације, заборављајући да тај поступак у модерним европским друштвима мора да буде двојак. Ми тражимо децентрализа-

цију провинција у односу на престоницу, а када кажем престоницу мислим на централну власт и на Владу. Тако и они, који су до пре две године или годину дана, тврдили да је то немогуће и да то не дозвољавају, морају да прихвате чињеницу да морају да буду децентрализовани. Шта то значи?

-То значи, није потребно дати Ушћу да буде општина. Треба дати средства Ушћу, изворе прихода, да би могло да преживи, дати му ингеренције, одређене надлежности које данас нису сконцентрисане само у граду Краљеву него и у Рашком округу. Инспектор саобраћаја, инспектор за шумарство, водопривреду, школство и читав низ ствари мора да буде лоциран у тој општини, а не да све то буде централизовано и лоцирано у једном округу. Ја говорим ово са намером не да одсечем грану на којој политички и идеолошки Покрет за Краљево седи, као творац једне материје која се зове децентрализација, него да извршим додатну едукацију оних који желе да представе децентрализацију на један неук начин. Другим речима, желим да обавестим грађане, јавност и људе који живе у будућим општинама, а наш пројекат је да град Краљево треба да има четири општине које би перфектно функционисале, шта значи та децентрализација. Не значи то вишак чиновника и вишак функционера. То значи нешто обрнуто, да власт која треба да буде на услузи грађанима, мора да буде у истој равни са грађанима и да буде одговорна. А децентрализација коју нуде Удружени региони Србије?

- То је један јефтин маркетиншки трик који покушава Динкић да пласира не би ли поново добио изборе. Имам утисак понекад да је све то договорено. Они који су све урадили да дође до централизације у држави сада покушавају да се са платформом децентрализације оките новим гласовима. Оно што је најбитније, то је да једна политичка организација, која сама себе није децентрализовала, не може да изврши никакву озбиљнију форму де-

централизације на државној територији. Децентрализација је директно повезана са новцем?

- Новац је потребан да би централне власти функционисале без икаквих уцена и притисака, а понајмање политичких и локалних самоуправа. Предуслови за децентализацију морају да постоје. Који су то предуслови?

- Ти предуслови су двојаки. Како се врши децентрализација у односу на сам Београд, а мислим на централну власт, тако мора и та регија, јединица локалне самоуправе, да врши сопствену децентрализацију и да поверене послове пребаци нижим јединицама, градским општинама или приградским насељима. Посебно питање је зашто се Г17 плус представља као Уједињени региони Србије. Који су се то региони ујединили? Чији су региони то уједињени? Да ли је могуће да једна административна територијална јединица као што је регион ове државе, а 29 је тих региона, може да се уједини у платформу политичке групације која је у суштини Г17 плус? Како оцењујете стање у држави?

- У држави 45 посто радно спо-

собних људи није запослено. Имамо податак да ће до краја године само 45 посто радног становништва радити, што подразумева да ће још један број становника остати без посла. То имплицира појаву социјалних немира. Не можете очекивати да људи од 20 до 50 година живота буду задовољни статусом који имају, да немају приходе, да морају да се довијају, да им је спречено сиво тржиште које је било вентил у доба Слободана Милошевића, а нисам за формирање сиве економије. Ти људи су препуштени сами себи, нема озбиљних програма, социјални програми имају читав низ злоупотреба. Имамо маркетиншке трикове, Г17 плус доминира када се уништава једна фирма која има 6 или 7 хиљада запослених, конкретно у Краљеву то је био „Магнохром“. На све фанфаре објављује се да 250 људи ради, да је 50 нових људи примљено, да се неке ротационе пећи отварају, да ће да раде, а онда после три месеца нико не објављује да су те ротационе пећи затворене, да су неке оплате поиспадале, а сва је срећа да нико није страдао. То су ствари које су врло индикативне. Шта ви, у ствари, тражите?

- Ми тражимо транспарен-

тност. Тражимо да видимо шта су то поједини посланици радили, где су то били умешани, посебно кад је у питању „Аутотранспорт“, какав је био ангажман члана Управног одбора Фабрике вагона и ко је вршио продају „Магнохрома“ . Шта желите да кажете?

- Потребно је прво доказати се у својој струци, бити успешан студент, радник, експерт. Немојмо да дозволимо себи луксуз да нам бински радник позоришта буде високи функционер града Краљева, да нам врло сумњиво успешан ђак цвећарског смера Пољопривредне школе, који је толико дуго ишао у школу да смо очекивали да у најмању руку заврши европски факултет, буде други функционер у овом граду, да нам трговац, који преко ноћи постаје економиста, доспе на високе функције у овом граду, да нам неки тумачи уметности, који су се прославили покушајима пласирања изложби уметничких фотографија, буду носиоци привредних кретања и оживљавања овога града. Докле год је тако имаћемо 2010. године обећања о 650 милиона евра који улазе у град а 2011. године навратнанос задуживање града да би се правила Потемкинова села, фискул

5

24. јун 2011.

ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево

НОВИ ИЗБОРИ не може више да аболира економска криза. Овде се ради систематска пљачка годинама, а ради се о отимачини без икакве контроле. Овде, изгледа, ко шта захвати и како захвати, тај је добар и успешан. Једини закон који је донела Демократска странка и који је добар у протеклом периоду је закон о одузимању нелегално стечене имовине. Који су локални проблеми?

- Ми имамо толико проблема да је беспредметно говорити само о локалу. Право је чудо да смо живи. Шта ће нови избори да донесу?

- Нови избори ће донети ред, натераће локалну администрацију да буде адаптабилна, да не буде гломазна, да се види ко шта ту ради, ко је кога довео, ко има услове да ради, а ко да не ради. Овде имамо једну невероватну ситуацију. Никада већи број људи није био у администрацији, у јавним комуналним системима и установама културе. На примеру позоришта видели сте како се примају радници, како се примају кадрови појединих политичких странака, људи који немају квалификације да обављају важну делатност. Имам утисак, не кажем да је то тачно, да „Водовод“, „Топлана“, или неко трећи, крене да копа улицу која тек што је завршена не би ли набавио посао „Путевима“ који су у дубиози. Улица Цара Лазара за десет година је пет пута прављена и реконструисана. Једна улица кад се направи треба да буде решење за 100, 150 година. Шта ви нудите грађанима?

- Ми желимо да понудимо ону децентрализацију која ће омогућити најминималнији али регуларни приход најмањој јединици локалне самоуправе који ће моћи да обезбеди привредну делатност. Да се овај новац који се пласира по халама, узима од банака под интерес пласиран у привреду, у пољопривреду, ми би имали велике могућности да ангажујемо радно способно становништво. Ми и даље пресипамо из шупљег у празно и говоримо о великим инвестицијама. Те велике инвестиције свеле су се на то да крупни грађевински предузимачи зарађују новац. Овде нико није одговарао за оно што је учинио. Сетите се земљотреса и конференције сеизмолошког института, односно геолошког факултета, када су јасно и недвосмислено рекли да најуже

окружење градоначелника града Краљева, а он је организовао ту конференцију, криво за надзиђивање и тешко оштећење у земљотресу објеката. Не треба држава да сноси трошкове санације него они који су изводили радове, односно архитекте, пројектанти, статичари и онај ко им је дао дозволе. Нема инвестиција?

- Како кад је 650 милиона обећано прошле године. Какву инвестицију хоћете када имате? Кад се један део фирме приватизује онда се хапсе они који су вршили приватизацију у име Агенције за приватизацију. Али, кад се други део фирме да на поклон некоме, онда се не врши ни привођење ни сагледавање те материје. Онога ко је добио фирму са банкарском гаранцијом а није дао новац, а дошао у посед девет ресторана и два хотела, закон не качи јер има неке контакте са председником Демократске странке и председником државе. Чини ми се да се времена ипак мењају и да ће морати да га качи. Ми смо у групи градова који добијају високе субвенције за запошљавање?

- Инвестира се само тамо где

уплива имају они који располажу новцем. И то је потпуно јасно. Шта ви имате овде да би могли да нађете инвестицију. Имате разрушен град са великим социјалним тензијама и проблемима, узурпацију локалне власти и кабадахије који терају инвеститоре, као што су отерали немачку фирму која је требала да гради депонију регионалног типа. Доводе вам сумњиве инвестиције на реци Ибар, од којих Краљево неће имати ниједан динар прихода. Неће имати ни један једини киловат, јер све треба да иде за Италију. Одобрење да се подижу бране дато је под сумњивим околностима без тендера. О чему говорите, о „Медиапану“, где неко хоће да угура пошто-пото еколошки грозоморне и неприхватљиве пројекте, да неко доноси гуме из Немачке, Француске, Мађарске, Италије и да их овде прерађује и да каже притом да је то богом дано, да је то апотекарски чист посао и да неће еколошки никоме да смета. Зашто ти људи, који имају те гуме, плаћају превоз довде, зашто нису радили тамо? Шта може локална самоуправа да уради у таквој ситуацији?

- Може да тражи да се изврши

децентрализација, да буде одговорна. Ми морамо да имамо одређена овлашћења и принадлежности, а не да новац који је битан за инвестирање и покретање привреде и пољопривреде диктира неко ко седи у Београду. Када ће то да се оствари?

- Онда када становништво буде сазрело, када буде довело оне политичке структуре које ће да ускладе уставне норме и начела са елементарним стварима преживљавања и финансирања једне територије, било да је у питању држава, град, месна заједница или улица. Ако ја стално кокетирам са заједничким новцем, имам то овлашћење да га усмерим тамо или овамо, па ако си добар и мој, ја ти дајем паре, а ако си против мене, ја те паре не дајем, онда се јасно ради о једној невероватној централизацији и кривичном делу трговине политичким утицајем. Зашто не кажу да је то кривично дело у Европској унији, него га овде спроводе и даље и многи из опозиције, али комплетно цела позиција. Је ли становништво сазрело?

- Становништво ће да буде сазрело и прихватиће оно што је његово. Немојмо ми да кажемо да ли је болесник заслужио да оздрави. Који болесник није заслужио да оздрави? Заслужио је да оздрави чак и онај ко је радио против свога здравља. Заслужио је и овај народ да живи боље и да има бољу управу него што је има сада, бољу, поштенију и мање корумпирану. Када очекујете да ли ће се то десити? Не очекујем после ових избора, можда после пет нових, али очекујем да ни једна ни друга Влада нема пун мандат уколико се покаже као неуспешна, компромитована, корумпирана, статична, полтронска у односу на стране центре моћи. Шта је са ПУЛС-ом?

- ПУЛС пулсира, а пулсирање значи напредовање. Ми смо спремни за изборе, и локалне и републичке. Биће изненађење кад се будемо појавили на утакмици, а наша листа ће бити врло компетентна. Привредни програм и све остало ћемо представити у Центру „Сава“ у септембру. Фото: М. Радовановић

турне хале са три, пет или не знам колико хиљада седишта. Постоји једна латинска изрека која каже „Родос је овде, скочи овде“. Нека господа ураде нешто, па нека рекламирају да су урадили. Неукусно је да у једном граду сваких 20 година, у пројекцији једне политичке организације, имате прављење градског трга. Сваких 20 година имамо велике инвестиције да се прави један градски трг који би требало да живи и постоји 300, 400 па и више година. Сад кад заврше овај трг око Милутина узеће поново неки посланик, или одборник, тестеру и почети да прави неки споменик око споменика. Надам се да му неће дозволити да поново сече камене плоче и да прави рупе по овом тргу. Шта вас још интересује?

- Како је могуће да један градски функционер, који је дуговао 30 хиљада евра, одједном ту количину новца исплати својим повериоцима. То су ствари које нас врло интересују. Уколико полиција буде спречена да обави посао до краја, ми ћемо пласирати сву документацију коју имамо од грађана, али верујемо да органи реда могу да заврше тај посао. Све што је Демократска странка у овој земљи са својим сателитима пипнула, погледала, односно њени одговорни представници који су се неодговорно понашали, све је уништено. Уништен је смисао постојања и имамо невероватну разлику, ако поредимо период Слободана Милошевића и период Бориса Тадића. Шта мислите о обећањима о уласку у Европску унију?

- Уколико неко мисли да може живети на обећањима уласка у Европску унију и не види да постоје уцене онда се грдно вара. Оно што властодржац овде не жели да каже јесте врло јасно. Онај привредни субјекат, она земља која има привреду као што је имамо ми, односно нема је више, та земља не може да уђе у Европску унију јер постаје још једна издржавана регија, а њима је доста једне Грчке, Португалије, Ирске, Литваније, Румуније и Бугарске. Где је решење?

- Решење је у хитним изборима. Они који су нас довде довели не могу да остану више на власти. Њих

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

6

24. јун 2011.

Завршена четиристота монтажна кућа

КРАЈ САНАЦИЈЕ СВЕ БЛИЖИ Четиристоту монтажну кућу, дом породице Косовић у Сирчи, обишли министар Милан Марковић и Горан Ћирић, генерални директор Јавног предузећа „ПТТ Србија“

Министар за људска и мањинска права, државну управу и локалну самоуправу и координатор Владе Србије за помоћ Краљеву Милан Марковић у среду је обишао радове на обнови објеката страдалих у земљотресу. Министар Марковић је са градоначелником Краљева анализирао рад Комисије за одлучивање по приговорима-жалбама за процену оштећења објеката од земљотреса. Влада Србије је саградила 400 нових кућа на подручју Краљева. У насељу Сирча министар Марковић обишао је четиристоту новосаграђену кућу у коју ће се уселити Димитрије Косовић. У пратњи министра Марковића био је генерални директор ЈП „ПТТ Србија“ Горан Ћирић. Ово предузеће донирало је Краљеву 50 милиона динара помоћи.

Радио КРАЉЕВО

98,5 MHz

Пошта је већ првог дана после земљотреса донела одлуку да помогне грађанима Краљева и донира 50 милиона динара за наставак радова на санацији средњих школа. Додатних 30 милиона динара издвојила је Банка „Поштанска штедионица“.

- Ми смо овде да бисмо видели на који начин се та средства улажу. Наша је жеља да оној деци која у овом тренутку имају скраћене часове у средњим школама олакшамо организацију живота. Сигуран сам да ћемо из овог периода тешког за Краљево заједно изаћи на прави начин и поделити тешке тренутке, уз жељу да што пре заборавимо ово и окренемо се неком нормалном животу - навео је Горан Ћирић. Домаћин је искористио прилику да се захвали свима који су помогли да његова породица добије кров над главом и настави да живи онако како су некад живели. Посебни тимови воде рачуна о томе да се испоштују одлуке Штаба за ванредне ситуације и избегну евентуалне злоупотребе, а да куће добију само они грађани којима су потребне за становање, а не они који би их користили као викендице. Министар Марковић каже да је постављен стандард у оба-

вљању једног компликованог и осетљивог посла. Основна начела, поред ефикасности и транспарентности подразумевају врло јасне и круте процедуре, што је допринело крајњем врло повољном резултату. На састанку са члановима, Комисија за жалбе је примила преко 2000 жалби на одлуке првостепених

комисија које се тичу категоризације штете. Након процесуирања жалби остало је само 118 за супервизију, коју врши комбинована комисија састављена од људи из штаба и инжењера. Када се сумира цео поступак може се закључити да је штета санирана у рекордно кратком року, а 11 месеци од земљотреса сви објекти би требало да буду санирани. Грађани који су сматрали да према њима није поступано на једнак начин као према другима имали су прилику да се обрате различитим инстанцама. По завршетку и последње монтажне куће предстоји завршетак радова на санацији стамбених зграда и, након рушења, изградња стамбеног комплекса уз помоћ Европске инвестиционе банке. Нови комплекс требало би, по речима министра Марковића, да буде „развојна шанса Краљева“.

- То је изузетна идеја коју су покренули градоначелник Краљева и његови сарадници која ће, уколико се оствари, а надамо се да ће се остварити, бити један помак даље да се не заврши све само на санирању штете, него да

се створи развојна шанса, након чега би Краљево могло да добије изглед једног сасвим модерног града - каже Марковић. Када је прављен план за санацију штете од земљотреса мислило се на многе појединости, на грађевински материјал, али и додатна финансијска средства за занатске радове.

- На све смо мислили. Били смо свесни да људи немају пара да плате пројекат санације за четврту и пету категорију. Онда смо рекли, добиће свако 120 хиљада динара да уради пројекат санације, а након тога по спецификацији добиће комплетан материјал, односно новац у вредности материјала за санирање штете. Не видим ниједан пропуст у свему томе. Имамо 80 хиљада људи који су погођени земљотресом. Предвидели смо да ће и ови који добијају нове куће добити додатних 20 хиљада динара за оно што је морало да се плати да нам се не би десило да неко због рушења или инсталирања струје страда. Само тако компликован и ригдан план може да успе - рекао је министар Марковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

РАДОВИ НА 455 ЛОКАЦИЈА Градоначелник Краљева Љубиша Симовић нагласио је да се радови се тренутно изводе на 455 локација, а ускоро ће по-

чети на још 20 нових. Очекује се да ће сви радови бити завршени у наредних месец дана, а до продужења рокова дошло

је због провера података уз помоћ Министарства унутрашњих послова и „Електродистрибуције“.

7

24. јун 2011.

Уз Међународни дан избеглица

НОВИ ЖИВОТ НА РАЗРУШЕНИМ ДОМОВИМА У току ове и следеће године очекује се затварање колективних центара у којима су неке избеглице провеле и по 20 година Првих 2000 избеглица стигло је у Краљево, са простора Босне и Херцеговине и Хрватске, пре тачно двадесет година. Четири године касније, након операција „Бљесак“ и „Олуја“ стигло је још око три хиљаде избеглих из Хрватске, тако да је у граду било укупно око пет хиљада избеглица. Комесаријат за избеглице Републике Србије формиран је 1991. године, усвојен је и Закон о избеглицама, а морало се пронаћи решење за привремени смештај ових лица. Најугроженије породице смештене су у један од 28 колективних центара, колико их је било на подручју Краљева после масовног егзодуса српског и неалбанског становништва са Косова и Метохије 1999. године. Према најновијим подацима Комесаријата за избеглице Републике Србије и Високог комесаријата Уједињених нација, на подручју града Краљева тренутно се налази преко 20 хиљада расељених лица са Косова и Метохије и око 600 избеглих из Босне и Херцеговине и Хрватске.

- Број избеглица је драстично смањен, али само у смислу формалне интеграције тих људи у локалну заједницу. Велики број њих добио је решења о прихвату држављанства Републике Србије, чиме је укинут избеглички статус као услов за добијање личних докумената. Процењује са да се на територији града Краљева и даље налази близу две хиљаде оних који су укинули избеглички статус, али још увек нису решили многе егзистенцијалне проблеме – каже Слободан Станишић, повереник Комесаријата за избеглице за град Краљево. Један број људи је отишао са територије града, око 10 посто се вратило у место претходног пребивалишта, а исто толико је отишло у треће земље. Данас су у Краљеву остала само још два званична и три неформална колективна центра. Иако су планирани да буду привремени објекти за смештај избеглих и интерно расељених лица, та привременост траје веома дуго. У Матарушкој Бањи

Колективни центар у Матарушкој Бањи налазе се лица која су већ пуних 20 година у колективним центрима, а њихови проблеми још нису решени. Број избеглих и интерно расељених лица је велики, а могућности за проналажење трајног решења сужене, без обзира на помоћ међународних организација. Без обзира на тако дуг временски период у односу на нормалне околности и укупну друштвену и политичку ситуацију, уз помоћ Комесаријата за избеглице Републике Србије, и учешће града у финансирању пројеката трајних решења, број колективних центара је сведен на најмању могућу меру.

- У неформалним центрима се налази само неколико породица, а надамо се да ћемо у току ове, или почетком идуће године, решити проблеме ових људи – каже Станишић. Став Владе Србије и део националне стратегије је да, током ове и следеће године, сви колективни центри буду укинути. Очекује се скоро решење за 30 избеглица и око 80 расељених лица из центра у Матарушкој Бањи, као и ромског насеља Стари аеродром у коме је смештено близу 150 Рома са Косова и Метохије. У Матарушкој Бањи су остале искључиво старе особе за које нема адекватних решења, јер не прихватају смештај у геронтолошке установе. Све релевантне институције спремне су да делом финансирају њихов смештај у ове установе, али је процедура без сагласности ових лица немогућа. Досадашња решења нису оп-

тимална, али су била једино прихватљива. У Краљеву је изграђено око 200 станова за смештај избеглих и интерно расељених лица уз финансијску помоћ међународних хуманитарних организација и Високог комесаријата Уједињених нација за избеглице. Град је обезбедио локације и изградио инфраструктуру, велики број породица добио је помоћ у грађевинском материјалу, а одређен број породица реализовао откуп сеоских домаћинстава. Скупштина града Краљева донела је пре две године Акциони план за решавање проблема избеглих и интерно

расељених лица који је готово у потпуности испуњен. У колективним центрима људи су имали обезбеђен смештај и исхрану. Помоћ у грађевинском материјалу обезбеђивале су међународне хуманитарне организације уз сагласност комесаријата у сарадњи са градом Краљевом. У ситуацији када је велики број локалног становништва угрожен, тешко је решавати све проблеме избеглих и интерно расељених лица.

- Неке мере позитивне дискриминације немогуће је применити у оваквом амбијенту, с обзиром да је и велики број локалног становништва социјално угрожен. Омогућавање предности при запошљавању избеглим и расељеним лицима не би било у овом тренутку баш најподесније, јер би могло да створи антагонизам и незадовољство локалног социјално угроженог становништва. Било је покушаја да се предузетницима дају неке бенефиције, ако би запослили припаднике угрожене категорије, али у пракси то није дало неке посебне резултате – каже Станишић. За решавање проблема избеглих лица најважније је запо-

шљавање. Све више оних који су добили станове и помоћ у грађевинском материјалу жали се да не може да плаћа ни најосновније трошкове, поготову што се у становима на Берановцу плаћа и станарина. Било је случајева да су само после неколико дана по потписивању уговора којим се обавезују на плаћање станарине, утрошка електричне енергије и комуналних услуга људи долазили у Комесаријат да се жале да не могу да плаћају.

- Очекујемо нека боља времена, у којима ће људи моћи да живе од сопственог рада. То је највећи проблем одрживе интеграције избеглих и интерно расељених лица. Избеглице су показале невероватну виталност у свим ситуацијама у којима су се нашли. Велики број њих је схватио да мора својим радом и ангажовањем да креира своју будућност. Изузетно је тешко, а овај дан који је означен као Дан избеглица, тренутак је да се сетимо свих страдања и патњи и помогнемо у напорима да на разрушеним домовима које носе у својој души изграде један нови живот – каже Станишић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Марта Матијевић, најстарија избеглица на подручју Краљева

ЧЕЖЊА ЗА ЗАВИЧАЈЕМ

Деведесетседмогодишња Марта Матијевић из Ервеника код Книна за 16 година у Краљеву променила три колективна центра Светски дан избеглица, 20. јун прилика је да се сетимо да је Србија, од почетка деведесетих примила на стотине хиљада избег-лих, прогнаних и расељених лица. Општина, сада град, Краљево је такође на свом подручју пружила уточиште великом броју изгнаних и прогнаних са подручја Хрватске и Босне и Херцеговине. Поводом овогодишњег дана избеглица није сувишно нешто забележити о Марти Матијевић из Ервеника, код Книна. Претпостављамо да је она најстарија прогнана душа

на подручју Краљева. Марта је рођeна 1914. године, па тако има ни мање ни више него 97 година. Дакле, она већ скоро пуних 16 година живи овде међу осталим грађанима Краљева. Она је 1995. године, када је после „Олује“ дошла у Краљево, имала 81 годину. Дакле, већ тада је била старица. И после доласка у Краљево у својим старачким годинама морала је да се сељака од једног до другог колективног центра. Најпре је била у фискултурној сали осмогодишње школе „Светозар Марковић“, затим не-

колико година у баракама Грађевинског предузећа „Каблар“, а по трећи пут се прошле године преселила у просторије које се налазе у Матарушкој Бањи. Међутим, Марта и у овим позним годинама чезне за својим завичајем. Прича о свом засеоку Кочевић на подручју Ервеника. Већ су је издале ноге, па мора бити скоро привезана за постељу. Са огромним животним искуством, са 97 година, Марта прича о свему што је некад било, што ни у дубокој старости није заборавила. Илија Шекуљица

8

24. јун 2011.

Награда за хуманост

МИСИОНАР ХУМАНОСТИ - Владимир Новић је први је Краљевчанин који је још пре неколико година завештао органе. - Схватајући значај ове изузетно хумане акције, покушава да омасови кампању која је подигнута на највиши, национални, ниво. - Мисионарски пут завршиће када у Краљеву буде више од хиљаду власника донорских картица Владимир Новић (1972), медицински техничар на Грудном одељењу Здравственог центра „Студеница“, иако има огромну жељу да што више људи постане власник донорске картице, врло скромно говори о себи и својим „подухватима“ да акцију омасови. Каже да то ипак не може сам, очекује велику помоћ медија, па можда и овај текст о њему и значају завештања органа пробуди свест код људи.

- Ако ме питате шта је мене инспирисало да завештам органе, рећи ћу вам да су за то управо одговорни медији. Наиме, не знам да ли се сећате прилога у емисији Мире Адање Полак у којем се говорило о младом Немањи Стамболији из Апатина, који је настрадао у новогодишњој ноћи када га је претукла група младића. Емисија је била веома потресна, а акценат је био на хуманом гесту породице Стамболија, која је одлучила да поклони бубреге свог сина онима којима је таква помоћ била преко потребна. Бубреге су добила два пацијента који су годинама били на дијализи и њима је ова хумана одлука у потпуности променила живот. Управо ова емисија и прилог из ње подстакли су ме да завештам органе. Можда се и многи други, када буду читали овај текст, одлуче да ме следе на мисионарском путу. Лепо је некоме помоћи - испричао нам је Владимир. И баш следећи његову идеју, готово цела служба у којој Владимир ради, односно његове колеге из Службе за плућне болести, завештали су органе. Ипак, Владимир каже да свест о завештању органа код нас још увек није довољно развијена. Каже да је најпре потребно разбити табуе и предрасуде о томе да то није у православном духу, да техника узимања органа може да унакази тело итд.

- Таквих предрасуда је на хиљаде. А као први податак који

ћу вам рећи јесте то да је упокојени патријарх Павле први свештеник који је на ВМА завештао своје органе још 2002. године, затим и патријарх Иринеј који је јавно рекао да завештање органа представља посмртно доброчинство. Зар је потребно даље причати о овој заблуди? Владимир истиче и то да је једна од највећих заблуда да се органи донора препродају. Скупштина Србије је 2009. године донела закон који се односи на то да су најстрожи критеријуми обезбеђени, који јасно одређују када се трансплантација може обавити. Свака одука супротна овом закону се најстроже кажњава.

- Трансплантација представља захват којим се нефункционални орган замењује хируршким путем, финим резовима. То значи да се тело не може унаказити. Најважнију улогу имате ви, новинари и сви други запослени у медијима, тако да и вама дугујем захвалност због тога што редовно пратите све акције. На неки начин сте били одскочна даска за даљи развој ове акције, када сте објавили информацију да су на Грудном одељењу завештали органе - додао је Владимир. Подизање свести је ипак споро, јер, како нам је рекао Владимир Новић, сви смо заокупљени дешавањима око нас, због некакве светске кризе, зем-

љотресом у Краљеву... Све то утиче на људску свест , али треба размишљати о будућности , јер је веома лепо некоме помоћи, истиче Новић.

- Акција завештања органа спроводила се тако што се попуњавао образац за завештање органа или телефонским путем са Војномедицинском академијом или Клиничким центром Србије. Кол центру оставите податке и адресу и они након неколико дана на кућну адресу доставе приступни образац,

који када попуните шаљете назад у одређену установу коју сте контактирали. Након две седмице достављају донорске картице. Будући да сам остварио изузетно успешну сарадњу са ВМА и Одељењем за трансплантацију Клинике за нефрологију, овај поступак је поједностављен, тако што добијем више образаца, па је тако и „скраћен“ пут за добијање донорске картице. То практично значи да је довољно доћи у Службу за плућне болести (6. спрат зграде Хируршког блока), заинтересовани попуне образац, који већ сутрадан шаљем и на кућну адресу за 10 до 15 дана стиже донорска картица - објаснио је Новић. Владимир овим путем жели јавно да похвали раднике ЗЦ „Студеница“ који су завештали органе, појединце града Краљева, Трстеника, Врњачке Бање и Новог Пазара, а највећу похвалу упућује ЈКП „Водовод“ из Краљева, односно Друштву добровољних давалаца крви, који су недавно током традиционалне акције давања крви

омогућили да тога дана и добровољно завештају органе. И баш тога дана, поред тога што је сакупљено 99 јединица драгоцене течности, 30 давалаца је завештало органе. Због своје хуманости и идеје коју шири, Владимир Новић је 12. маја на свечаној Академији поводом обележавања Међународног дана медицинских сестара добио посебно признање за хуманост. И опет скромно, Владимир каже да је покушао да оправда поверење свих оних који су га назвали мисионаром хуманости, а који су озбиљно схватили ову акцију, донирали органе и придружили се највећој хуманитарној акцији.

- Мислим да смо тако покушали макар мало да разбијемо предрасуде о завештању органа. Наравно да би ово признање свакоме подигло морал и свест и било одскочна даска за ове хумане подухвате и идеје које имам ја лично и које планирам убудуће - завршава своју причу Владимир Новић. А.М.

Ванредна седница Градског већа

РАЗМАТРАНО ПОСЛОВАЊЕ ЈАВНИХ ПРЕДУЗЕЋА На двадесет седмој ванредној седници Градског већа града Краљева разматран је извештај о пословању и годишњем обрачуну јавних и јавно комуналних предузећа „Топлана“, „Путеви“, „Водовод“, „Дирекција за планирање и изградњу Краљево“, „Чистоћа“, „Пијаца“ и „Општинска стамбена агенција“. Утврђени су предлози закључака о усвајању извештаја за седницу Скупштине града. Између осталог, разматрани су нацрти Решења о давању сагласности на статуте Народног музеја и Народне библиотеке и распоређивању средстава за период април – јун ове године. Пре почетка седнице Градског већа одржана је кон-

султативна седница којој су присуствовали градоначелник и његов заменик, чланови Већа, координатори градоначелника, председник и заменик председника и секретар Скупштине и

начелници одељења за привреду, друштвене делатности, урбанизам, као и јавни правобранилац и заштитник права грађана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9

24. јун 2011.

Највећа жеља Ирене Пауновић

ЖИВЕТИ КАО САВ НОРМАЛАН СВЕТ

- Од осме године живота Ирена Пауновић из Адрана живи са 25 посто капацитета плућа. - Трансплантација плућног крила кошта 130 хиљада евра, држава нема правни основ за плаћање трошкова, а сваки дан је драгоцен Срећи Радмиле и Драгољуба Пауновића из Адрана није било краја када су 14. децембра 1968. године добили кћи Ирену. Та срећа је мало помућена када је она, после само три дана, добила запаљење плућа. Родитељи нису ни претпостављали да од тог дана почиње бесомучна борба за живот која траје и данас. Већ седмог дана по рођењу, Ирена је прикључена на апарат са кисеоником. Констатовано је да болује од хроничне опструктивне болести плућа бронхиектазије. Тек што је пошла у први разред, у осмој години живота, одстрањена јој је половина левог плућног крила. Лекари су веровали да ће друга половина да се подмлади, али се то није десило. Ускоро је и она морала да се одстрани. Тежак опоравак, који су пратиле честе упале плућа и инфекције изазвале су потпуни поремећај школовања. И поред свега, Ирена је успела да заврши основну и средњу трговачку школу. Пре пет година уписала је и успешно завршила Високу пословну школу на смеру за банкарство и осигурање. Од четрдесет две године живота Ирена је 35 провела под дејством антибиотика, а сваки други рођендан и Нову годину провела је у болници. Све ове године борила се и трудила да има нормалан живот и у томе, са неким ограничењима, успевала. Иако није смела да се креће брзо или потрч, успела је да положи возачки испит и мало путује. Здравствено стање јој се нагло погоршало пре пет година и једино решење за наставак живота било је замена оболелог плућног крила новим. После очеве смрти августа прошле године, екипа лекара АТД-а са др Драганом Јованчевићем једва је успела да је одржи у животу. Скоро два месеца провела је на интензивној нези у београдском Институту за плућне болести. Од августа прошле године до данашњих дана провела је у болници осам месеци. Од тада не може да живи без кисеоника и антибиотика. Трачак наде за оздрављење стигао је из Беча са клинике на којој је трансплантација плућа рутински посао. Први одлазак у Беч, осмог марта ове године, давао је неку наду. Републички завод за здравствену заштиту сносио је трошкове пута

само до границе са Мађарском. Све даље морала је да плати сама, возача, гориво, дневнице, преглед. Професор Валтер Клепетко, директор клинике, утврдио је да трансплантација мора хитно да се уради, али само једног плућног крила. Чињеницу да операција кошта 130 хиљада евра ублажавао је податак да је држава за лечење тешких болесника одвајала по 100 хиљада. Уверена да ће њеним мукама коначно доћи крај, Ирена је потребну документацију предала Републичком заводу за здравствено осигурање. После само два месеца добила је одговор да не постоји правни основ да држава сноси трошкове операције. Уложила је жалбу на решење са малим изгледима да нешто промени.

- Када смо обавестили бечку клинику о овоме рекли су ми да сам препуштена сама себи. Питање је колико могу да живим, и колико дуго други органи могу да издрже под јаким антибиотицима, а посебно срце које је под великим притиском због плућа – мирно и тихим гласом говори Ирена. Пример овакве болести код нас још није забележен, а Ирена је дубоко убеђена да готово нико није свестан озбиљности њене здравствене ситуације.

- Покушавам преко градоначелника да сакупим тај новац. Рачуни су отворени, одзива има, али је то јако слабо јер имам утисак да људи окрећу главу од туђих проблемакаже она. Дуготрајна употреба антибиотика негативно је утицала на Иренино срце које је сваким даном све слабије. После седам година рада у трговини, силом прилика је пензионисана. Радила је у време највеће кризе деведесетих година када нико није пријављивао раднике.

- Тада сам још и могла да радим, али ограничено. Одем, испримам инјекције и вратим се да радим. Ситуација је била боља јер сам могла да функционишем колико-толико. Ве-

лики сам борац и оптимиста, комуникативна и доста ме људи зна као такву. Од пре пет година сам препуштена мајци. Пензија стиже тек за лекове, а само преглед и трошкови одласка у Беч изнели су око 1000 евра – каже Ирена. Мајка Радмила, која годинама носи висок притисак, бори се за обе. Ирена се умори већ после три, четири корака, а радијус кретања јој је ограничен на шест метара, колико је дугачко црево до концентратора за кисеоник. До прошле године кисеоник је користила само током ноћи, од тада стално. Кретање је потребно да мишићи не би атрофирали, јер за операцију треба бити и физички спремна. Иренини пријатељи су се укључили у акцију прикупљања новца за операцију. Иду од куће до куће и покушавају да скупе колико се може. Неки људи имају разумевања, неки немају. Иренина група на „Фејсбуку“ има око 1300 чланова који дају подршку, али од ње се не може урадити трансплантација.

- Краљево има 120 хиљада становника. Кад би свако дао по евро, ја бих имала нова плућа. Људи немају разумевања за туђу муку и бригу. Они који се разболе у познијим годинама имају привилегију што су створили породицу. Ја ни то нисам могла. Нисам се остварила ни као мајка ни као супруга. Шта сам само суза пролила. Сваки одлазак на месечне контроле у Београд изазивао је море суза. Имам толику вољу и жељу да радим, а не знам ни како изгледа нормалан живот – каже Ирена. Оног момента када се уплати новац на рачун клинике, пацијент доспева на листу чекања. Чека се од три месеца до годину дана, а време је највећи Иренин непријатељ. Досадашња искуства показују да после трансплантације људи воде норма-

Рачун за помоћ отворен је код Банке Интеза 908-16001-87 са позивом на број 53-102-0005612/1 Уплате из иностранства SWIFT DBDBRSBG са позивом на број RS35-160-5330200636285-11

лан живот, раде, имају породице и функционишу нормално. После трансплантације предстоји тромесечни боравак у Бечу, а затим контрола на свака три месеца. Свака кошта 600 до 1000 евра, али тек пошто се обезбеди оних 130 хиљада.

- Ако сам успела да функционишем оволико са болесним плућним крилом, кад бих добила ново, живела бих као сав нормалан свет. Надам се у Бога, људе добре воље и власт. Неко ко је цео живот радио, био поштен и узоран грађанин ваљда има право да живи нормалним животом – каже она. Једне ноћи се др Јованчевић од пола десет увече до пола два после поноћи борио за Иренин живот који је у више наврата висио о концу. Успео је, а да ли ће следећи пут, остаје да се види. Министар Драган Шутановац је дао свој прилог и обећао да ће ускоро да посети Ирену. - Кад би сви политичари били такви, не би постојала потреба за ове групе на „Фејсбуку“ за помоћ. Важно је да се шири прича, кад си, поред државе, принуђен да просиш за свој живот. Увек сам била задовољна оним што имам, али кад ти је живот у питању то је сасвим друга ствар. Сваки дан је велико богатство. Кад легнем увече молим Бога да устанем ујутру, јер су погоршања углавном током ноћи. Плашим се сваког убрзанијег откуцаја срца, а због силних анестезија слабо се и сећам ствари из детињства – поверава нам се Ирена. Време прекраћује уз књиге, телевизијски програм и интернет. Понекад помисли да би могла и роман да напише о свом животу. Узима витамине јер не сме све ни да једе. Има

четрдесет осам килограма, а имала је 41.

- Још као дете осетила сам како изгледа бити напаћен и намучен, живети већи део живота без родитеља. У град изађем само кад пођем код лекара и тек тада видим како је леп живот, а како наши људи не знају да цене то што имају. Не знају колико је драгоцен сваки удах. Ако успем да урадим трансплантацију, сигурно ћу да покренем неку хуманитарну организацију, да помогнем људима који имају проблеме, да их упутим како треба да се живи – каже Ирена. Многи лекари су јој рекли да је медицински феномен, специфичан случај особе која успева толико година са једним плућним крилом да се бори оптимизмом и јаком жељом за животом.

- Увек сам се трудила да будем као и сва друга деца и то ме је одржало у животу. Понекад чујем да је неко покушао да се убије. Тужно је када се неко бори и рукама и ногама да дође до трунке здравља, а други баца живот у реку. Таквим људима треба држати предавања како да се боре и да се изборе са проблемима који нису ништа за разлику од овог кад се борите за свој живот. Млади људи нису свесни које богатство имају. Не бих дала свог брата ни за шта на свету. Живим за њега, за његову децу и своју мајку, а могу да захвалим само Богу што сам увек била весело, немирно дете и оптимиста, а то ме је одржало у животу – каже Ирена која дуго живи са само 25 посто капацитета плућа, дубоко уверена да ће настојати да, барем у Краљеву, утиче на промену свести код младих људи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

10

24. јун 2011.

Др Милан Матијевић: Краљевачке кафане (17)

УГОСТИТЕЉСТВО ЗА ВРЕМЕ НЕМАЧКЕ ОКУПАЦИЈЕ Пред почетак Другог светског рата, на подручју среза Жичког, радило је 86 протоколисаних угоститељских фирми: 6 хотела, 8 кафана, 10 гостионица, 30 крчми, 4 механе и 13 бифеа, 12 кујни и 3 ћевабџинице. Након уласка у Краљево, априла 1941. године, немачка окупаторска војска веће угоститељске објекте је реквирирала за своје потребе. Тако су одмах по уласку немачке окупаторске војске реквирирани хотели „Париз“ и „Национал“, кафане „Шумадија“, „Занатлијска касина“, „Код српског краља“, „Оријент“ и друге кафане. Пред масовно стрељање у Краљеву од 13. до 20. октобра 1941. године немачке војне патроле извршиле су рацију. Ноћу, између 13. и 14. октобра, приликом рације немачке патроле убиле су Милована Томовића, власника кафане „Драгачево“ и Владислава Таировића, власника кафане „Јеленац“. Патроле су улазиле у куће и магазе, у кафане, претресале таване и хапсиле. Ухапшене су спроводили директно у лагер Железничке радионице. У спроведеној рацији ухапшено је око 60 кафеџија и угоститељских радника из Краљева и околине и неколико избеглица који су у својим местима били кафеџије. Један број кафеџија је успео да се спасе током рације. Ове, 2011. године, навршава се 70 година од извршеног масовног стрељања талаца у Краљеву октобра 1941. године, због чега са дужним сећањем износим да су у масовној одмазди окупатора стрељани следећи угоститељи: АЛЕКСИЋ АРСЕНИЈЕ, кафеџија, рођен 1903. у Студеници; АЛЕКСИЋ БОЖИДАР, кафеџија, рођен 1906. у Студеници; БОГАВАЦ РАДОМИР, кафеџија, рођен 1910. у Грдици; ГАЈОВИЋ ДУШАН, кафеџија у Рибници, рођен 1910. у Рибници, ДЕДРА ИЛИЈА, кафеџија, рођен 1897. у Краљеву;

Бетонска ограда фабричког круга Железничке радионице (Фабрике вагона), која је служила као лагерски затвор у коме су стрељани невини таоци ДРАГОЈЛОВИЋ КОСТА, кафеџија, кафана „Нови Сад“, рођен 1900. у Баљевцу; ЖИВКОВИЋ СВЕТОЗАР-ТОЗА, кафеџија и хармоникаш, кафана „Корзо“, рођен у Студеници; ЗАГОРАЦ ПЕТАР, кувар, народна кујна у Краљеву, рођен 1901. у Отешићу, Сплит; ЈОВАНОВИЋ ЈОВИЦА, бивши кафеџија, рођен 1893. у Краљеву; ЈОКСИМОВИЋ ВУКОЈИЦА, кафеџија, рођен 1886. у Адранима; КОЛАКОВИЋ ИЛИЈА, кафеџија, рођен 1881. у Витановцу; ЛУЧИЋ БОГОЉУБ, кувар, народна кујна у Краљеву, рођен 1909. у Липљу, Љиг; МАРТИНОВИЋ ДРАГОСЛАВ, кафеџија, кафана „Крагујевац, рођен 1902. у Сирчи; МАСОРА ИЛИЈА, кафеџија, рођен 1882; МИЛЕНКОВИЋ СТОЈАН, кафеџија, кафана „Ибар“, рођен 1889. у Великој Дренови; МИЛИЋЕВИЋ СТЕВАН, кафеџија, рођен у Каони; МИТРОВИЋ СВЕТОМИР, кафеџија, рођен 1909. у Буковици; НЕНАДИЋ СИМО, кафеџија, рођен 1904. у Лотвици,

Ариље; НИКОЛИЋ ЈОВАН, кафеџија, рођен 1898. у Лапову; РАДОВАНОВИЋ ИЛИЈА, кафеџија, кафана „Солун“, рођен 1903. у Гуњици, Љиг; РИСТИЋ ЖИВОРАД, кафеџија, рођен 1908. у Опланићима; САВИЋ ДРАГУТИН, кафеџија, рођен 1897. у Бајиној Башти; САВИЋ ЈОВИЦА, кафеџија, рођен 1891. у Штитарима; ТАДИЋ ВЛАДИМИР, кафеџија, рођен у Ваљеву; ТАИРОВИЋ ВЛАДИСЛАВ, кафеџија и рентијер, власник кафане „Јеленац“, рођен у Адранима; ТЕШИЋ ЂУРЂЕ, кафеџија, власник кафане „Код српског краља“, рођен 1913. у Поповићима, Краљево; ТОМОВИЋ МИЛОВАН, кафеџија, власник кафане „Драгачево“, рођен 1891. у Ласцу, Краљево; УЗЕЛАЦ НИКОЛА, кафеџија, рођен 1904. у Андрићима, Удбина, Лика; ДЕНЕК АЈАНЕЛ, ћевабџија, рођен 1902. у Сомбору; ПАЈОВИЋ АНДРИЈА, ћевабџија, рођен у Подгорици;

ЂОКОВИЋ ДРАГОСЛАВ, келнер, рођен 1925. у Чукојевцу; КУЗМАНОВИЋ ДОБРИВОЈЕ, конобар, рођен 1911. у Лазаревцу; ЛАЗАРЕВИЋ МИЛОВАН, келнер, рођен 1912. у Бајчетини, Крагујевац; МАРКОВИЋ ДУШАН, келнер, рођен у Ужицу; МАТОВИЋ ПАВЛЕ, келнер, рођен у Краљеву; НИКОЛИЋ БРАНКО, келнер, рођен 1908. у Речици, Пожега; СЕКУЛИЋ АЛЕКСАНДАР, келнер, рођен 1922. у Подгорици; СЕКУЛИЋ ПЕТАР, кувар, рођен 1900; ШКУНДРИЋ ИЛИЈА, конобар, рођен 1911. у Санском Мосту. У масовном стрељању са осталим таоцима стрељано је 39

угоститеља, од којих 22 кафеџије који су држали кафане у Краљеву и срезу Жичком, 5 кафеџија избеглица, 8 конобара и келнера, 2 кувара, 2 ћевабџија, радника заједно са осталим таоцима у времену од 14. до 20. октобра 1941. године. Од укупно стељаних угоститеља 53,84% су били у најбољим годинама радне кондиције и од 30 до 40 година старости. Један број угоститеља је стрељан од стране казнене експедиције немачке војске после пробоја блокаде око Краљева, октобра 1941. године. Други светски рат оставио је тешке последице на краљевачко угоститељство. Доласком немачке окупаторске војске већина угоститељских објеката је била одузета за потребе немачке војске. Хотели „Париз“ и „Национал“ су претворени у немачке војне забавне клубове за официре. У хотелу „Гранд“ била је смештена једна јединица немачке војске. У кафани „Оријент“ и „Код српског краља“ је припремана храна за немачке војнике. Кафане „Шумадија“, „Занатлијска касина“, „Лондон“ користила је немачка војска за смештај. За време окупације само је радио мали број хотела и кафана, као што су хотели „Европа“ и „Београд“, и неке мање кафане. Неколико кафана Општинска управа је одузела ради коришћења за смештај намирница намењених за рационирано снабдевање грађана. Краљевачко угоститељство дочекало је ослобођење 29. новембра 1944. године у тешком стању. Хотели и кафане су остали без инвентара и опреме. У хотелима је смањен број лежајева.

МАРКЕТИНГ 036/312-505

11

24. јун 2011.

Из Полицијске управе Краљево Полицијска управа и одред Жандармерије заједно прославили празнике

РАДНО И СВЕЧАНО И ове године, када се прославља два века Министарства унутрашњих послова, Полицијска управа и одред Жандармерије у Краљеву заједнички су радно и скромније него до сада, обележили Тројице као Дан Министарства унутрашњих послова, славу Министарства и Дан полиције. Уз истицање значаја овог дана, представљени су награђени полицијски службеници и организован сусрет и свечани пријем пензионисаних радника, којима је начелник Богољуб Живковић уручио пригодне поклоне. Свечаним пријемима код градоначелника Краљева, и у седишту Полицијске управе, присуствовали су представници Полицијске управе, Oдељења за ванредне ситуације, одреда Жандармерије, Рашког управног округа, Министарства правде, Војске, Епархије жичке, јавних предузећа, награђени радници и други. Уприличен је и обилазак оболелих полицијских службеника, полагање цвећа на гробове радника који су изгубили живот извршавајући службене задатке, обилазак њихових породица, као и спортска такмичења у малом фудбалу и стоном тенису. У сарадњи са Здравственим центром „Студеница“ успешно је изведена још једна акција добровољ-ног давања крви за коју се, поред грађана, пријавило и 50 полицијских службеника, а осморици су уручена признања за више од 35 давања. На централној свечаности у седишту Полицијске управе заклетву је положило 20 новопримљених радника Полицијске управе и два радника Одељења за ванредне ситуације.

Награђени вишеструки даваоци крви Указом председника Републике Србије, за изузетне заслуге и резултате у обављању дужности и задатака у области јавне безбедности, сребрном медаљом за ревносну службу одликована је Кристина Николић, шеф Одсека за аналитику и евиденцију Полицијске управе Краљево. Министар унутрашњих послова Републике Србије Ивица Дачић доделио је ванредна и превремена унапређења због остварених изузетних резултата у раду четворици радника из Краљева. У звање главни полицијски саветник унапређени су начелник Полицијске управе Краљево Богољуб Живковић, начелник Одељења за ванредне ситуације Радоица Кочовић и шеф одсека у Одељењу криминалистичке полиције Ненад Ивановић. У звање виши полицајац унапређен је полицајац Саобраћајне полицијске испоставе Милутин Токалић. Поводом два века Министарства унутрашњих послова, министар је сребрне плакете доделио Горану Тодоровићу, командиру Полицијске станице Рашка и Миланку Обреновићу, заменику командира Ватрогасно – спасилачке јединице

Свечаност у Полицијској управи Краљево

Одељења за ванредне ситуације Краљево. За изузетно залагање и пожртвовање у остваривању функције безбедности, као и постигнуте резултате у активностима на санацији последица земљотреса у Краљеву, градоначелник Краљева доделио је четири награде најуспешнијим радницима Полицијске управе, Одељења за ванредне ситуације и одреда Жандармерије, Јовици Дошићу, командиру Полицијске испоставе у седишту Полицијске управе, Радоици Кочовићу, начелнику Одељења за ванредне ситуације, Зорану Боровићанину, командиру Техничког одељења Ватрогасно – спасилачке јединице Одељења за ванредне ситуације и Новици Плескоњићу, мајору полиције одреда Жандармерије у Краљеву. Председник општине Врњачка Бања Зоран Сеизовић наградио је најуспешније раднике Полицијске станице Врњачка Бања, полицајце Миодрага Ђуровића и Горана Петровића, као и овлашћено лице за вођење прекршајног поступка Љиљану Гочанин. Увећањем коефицијента плате, због изузетних резултата и значајног доприноса у остваривању безбедности грађана, као и испољеног професионализма и ефикасног извршавања задатака, начелник Полицијске управе је наградио 48 полицијских службеника. Виши јавни тужилац у Краљеву Милош Бзенић добитник је сребрне плакете за допринос у пословима безбедности и успешну сарадњу, а посебна признања добили су појединци и екипе који су остварили најбоље резултате на спортским такмичењима. Т. Радовановић

НАЈКРИТИЧНИЈЕ У САОБРАЋАЈУ Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 13. до 19. јуна 2011. показује погоршање у готово свим категоријама. У статистици ће остати забележено да је јавни ред и мир нарушаван девет пута, а да су у осам случајева повод за нарушавање биле туче. За седам дана на територији под контролом Полицијске управе Краљево догодило се чак 24 саобраћајне незгоде, једна са погинулим лицем, 12 са повређеним и 11 само са материјалном штетом. Једна особа је тешко повређена, дванаест лакше, а укупна материјална штета процењена је на 648 хиљада динара. Број од 272 прекршаја у области безбедности саобраћаја је готово уобичајен. У три мања пожара причињена је материјална штета

од 4 хиљаде динара. За нијансу мирније било је само у области криминалитета. Регистровано је 21 кривично дело из области општег криминалитета, а инспектори криминалистичке полиције успешно су открили 8 починилаца, док се за осталих 13 интензивно трага.

УБИО МАЈКУ У породичној кући у Роћевићима у понедељак је око 17 часова пронађено беживотно тело Сибинке Павловић (1938). Због сумње да је извршио кривично дело тешко убиство, припадници криминалистичке полиције су током ноћи лишили слободе и одредили задржавање до 48 сати сину убијене Радојку

Павловићу (1961). Увиђај је извршио истражни судија Вишег суда у присуству заменика Вишег јавног тужиоца и припадника Одељења криминалистичке полиције из Краљева, а даљи рад на расветљавању свих околности везаних за извршење овог кривичног дела је у току.

СМРТ ПОД ТРАКТОРОМ

У селу Тавник у тешкој саобраћајној несрећи, која се догодила у раним јутарњим часови ма, у недељу 19. јуна, живот је изгубио осамдесетпетогодишњи тракториста Бранко Раденковић из Лађеваца.

Он је управљајући трактором марке ИМТ 533 без регистарских ознака слетео са локал ног пута, услед чега је дошло до превртања трактора. Од задобијених повреда Раденковић је преминуо на лицу места.

12

24. јун 2011.

Нова кућа за Радивојевиће

ПОКЛОН АРИЉСКИХ ПРЕДУЗЕТНИКА

Чланови Општег удружења предузетника прикупили средства за изградњу куће породици Радивојевић из Грдице После земљотреса који је 3. новембра прошле године погодио Краљево, Опште удружење предузетника Ариља покренуло је хуманитарну акцију прикупљања помоћи за пострадале. Уз помоћ Полицијске управе Краљево, Удружење је одлучило да помогне породици Мирка Радивојевића из Грдице, чија је кућа до те мере оштећена да је морала бити срушена. Породица Радивојевић живи у веома тешким условима, пунолетни чланови су без посла, а имају дете са тешким хендикепом коме је све време неопходна помоћ једног родитеља. Опште удружење предузетника донело је одлуку да се од новца који сакупе изгради чврсто зидани објекат површине 70m2 . У хуманитарној акцији, у којој је учествовало 180 привредних субјеката општине Ариље, прикупљено је око 23 хиљаде евра, а као најповољнији понуђач за извођење радова одабран је ГПТУР „Градинг“ из Краљева. У рушењу постојећег објекта, оштећеног у земљотресу, учествовали су полицајци Полицијске управе Ужице из полицијских станица Пожега и Ариље, а опремање новоизграђене куће помогла је Полицијска управа Краљево. Опште удружење предузетника општине Ариље је осно-

вано 1981. године . Тренутно има 130 чланова од око 1000 привредних субјеката који послују на територији општине која има око 20 хиљада становника. Постоји доста дуго, а његови чланови се увек окупљају када су у питању акције помоћи угроженима. Милутин Стефановић, председник Управног одбора Удружења, истакао је да су чланови Удружења већ првих дана трагедије осетили потребу да помогну људима у невољи, а да

Агенција „АЛФА“ Краљево, Омладинска 5, Регионална привредна комора, Краљево, тел. 036/311-094, тел/факс 311-134, моб 064/2776003 Најквалитетније вођење пословних књига правних лица и предузетника. Регистрација правних лица, предузетника, задруга и удружења Саветодавне услуге у предметима пореза и доприноса. Промет некретнина и остале правне услуге. Превод возила. НАЈВЕЋА АГЕНЦИЈА У ГРАДУ ЗА ВАШУ СИГУРНОСТ!

су непосредно по одабиру породице ступили у акцију и у рекордном року изградили кућу од чврстог материјала.

- Нас је пре седам месеци на овом месту окупио један трагичан догађај, који је ову породицу довео у доста непријатну ситуацију. Ми у Ариљу, а верујем и сви људи у Србији, осећали смо потребу да се на неки начин укључимо у помоћ и саучествујемо у трагедији. Наше удружење се окупило и донело одлуку да пронађе једну породицу која је угрожена и што пре

крене у реализацију помоћи на начин да изгради један чврст и трајан објекат за егзистенцију једне породице, а помогли су нам начелник краљевачке управе полиције и локална самоуправа – рекао је Стефановић. Први спрат изграђеног објекта површине 70 квадрата је у потпуности опремљен, а постоје и услови за опремање поткровља и стварање преспекти ве да породица Радивојевић настави са квалитетним животом. Своје задовољство изразили

су начелници полицијских управа Краљево и Ужице Богољуб Живковић и Драгица Јевтовић, уз нагласак да припадници полиције настоје да увек буду са грађанима кад је то најпотребније.

- Ова донација нам изузетно пуно значи за наставак живота. Ја сам остао без посла, мајка је примала неку пензију, а дете је једно болесно. Нисмо знали куда ћемо и шта ћемо. Овом донацијом добили смо сигурност која ће нам пуно значити. Захваљујем се свим људима добре воље, удружењу предузетника из Ариља и полицијских управа Краљево и Ужице, као и многим комшијама који су нам дали несебичну подршку у тешким тренуцима. Добили смо и више него што смо имали, јер је кућа била педесетак година стара, а претила је опасност да буде и без земљотреса руинирана. Мирко Радивојевић је до пре десетак година био запослен у „Магнохрому“, одакле је отпуштен као технолошки вишак. За живот породице зарађује обављајући повремене и сезонске послове. Супруга Зага никада није биле запослена због десетогодишњег сина Предрага, који од рођења болује од церебралне парализе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

24. јун 2011.

Специфичан јер истерује правду

ЈЕДНА КУЋА А ТРИ КАТЕГОРИЈЕ Четрдесет дана после земљотреса Цане Трифуновић из Јарчујка спавао у „астри“ а супруга Бранка у „шкоди“

Број Краљевчана незадовољних радом органа локалне самоуправе при утврђивању штете од земљотреса није коначан. Свакога дана појављују се они који изражавају сумњу у рад комисија за процену штете, тим пре што се закључци различитих комисија дијаметрално разликују. Станислав Трифуновић Цане, надалеко познати произвођач ракије од воћа и вишеструки шампион квалитета са многих сајмова, био је пресрећан када је 1978. године започео изградњу породичне куће у Јарчујку. Много година касније, испоставиће се да та срећа и није нешто посебно кад се зна да је кућа прво тешко оштећена приликом бомбардовања војних објеката у непосредној близини, а касније и у земљотресу који је најтеже погодио баш овај део града. У кући са три нивоа и три засебна улаза живеле су до земљотреса три породице Трифуновића, у приземљу Цане са супругом Бранком, а на спратовима синови са породицама. На првом старији син Саша и снаха Марија са Марком и Нађом, а изнад њих млађи Дејан са својом породицом, Лидијом и Матејом. Четири комисије су долазиле након земљотреса, три записника направљена и утврђено да је приземље претрпело оштећење пете, први ниво четврте, а други треће категорије. Било је и предлога да се сруши и на њеном месту изгради нова. Цане је уважио препоруку да прво треба урадити статичку санацију, па је одмах ангажовао пројектанта. Пројекат је брзо био готов, али су тек тада настали проблеми. Са предлогом пројектанта се, каже Цане, није сложио градоначелник ни после жалбе коју је упутио по његовој препоруци.

- Министар Марковић ми је два, три пута раније додељивао пехаре, па ме је препознао приликом једне посете Краљеву када сам му указао на свој проблем. Интервенисао је два пута Фото: М. Радовановић код градоначелника, али ни то

није уродило плодом, иако је имао све папире и обећао да ће то да реши – прича Цане и наводи да му је, у каснијем једноминутном разговору, градоначелник обећао да мора да се лично увери да кућа има три улаза и да у њој живе три породице.

- О, Цане, колика ти је кућа, каже градоначелник. Ни детету се не каже што си лепо, или ружно, а не колика ти је кућа. Направио сам колико сам могао, нисам ником ништа украо. Нисам добио кредит и нико ми није помогао ништа – каже Цане. Радио је 28 година у предшколској установи као главни кувар и шеф кухиње одговоран за исхрану деце од осам месеци до поласка у школу. Каже да је то најодговорнији посао, једном ногом у затвору, другом на слободи. Спремало се и до 10 хиљада оброка дневно, никад мање од 3 до 4 хиљаде. И данас се сећа тешких ратних времена када су људи доводили децу у обданиште јер код куће нису имали шта да им дају да једу. Групе су уместо по 25 имале по 50 деце. Од стреса коме је свакодневно био изложен једног дана је приметио да слабије види на једно око. Један део телевизијског екрана уопште није видео. Вид се губио великом

брзином тако да је, док је дошао на ред за преглед, могао да види само једну трећину ТВ екрана.

- Одмах су ме упутили за Београд, код др Мише Јанићијевића. За оно што је др Јанићијевић учинио за наш град треба му подићи споменик у самом центру – каже Цане и тврди да је лечење од последица великог стреса трајало четири и по године. Лекари су учинили шта су могли, али је оштећење на једном оку достигло читавих сто а на другом 75 посто. Силом прилика Цане је пензионисан и више никада није ушао у кухињу у којој је до тада радио. Уз помоћ породице, својих и жениних родитеља завршавао је кућу, а додатно радио као кувар на свадбама и испратницама. Више од опаске да има велику кућу заболело га је када је помоћник градоначелника за социјална питања рекао да Цане оснива неку странку.

- Мислио сам да се шали. Градоначелник само поцрвене. Уђу у кући и питају што сам поправљао. Па где бих живео да нисам поправио. Узео сам у банци кредит од 20 хиљада евра са 20 посто камате. Само неколико дана пре земљотреса завршио сам фасаду на кући и исплатио мајсторе – каже Цане. После земљотреса видео је да нема крова, унутра све по-

ломљено, зидови попадали, уништени шпорети, делови кухиње, намештај. Оџак са куће упао је кроз кров у ауто. И службени ауто његовог сина је оштећен. Првостепена комисија је поставила црвену траку, а другостепена рекла да није за рушење.

- Погледали су фасаду, а нису ни улазили унутра. За то време шест мајстора је радило у кући. Киша пада, а мешалица у кући – прича Цане. Дошла је нова комисија, погледала кућу и није направила никакав записник. Цане је за санацију добио 120 хиљада динара. Од тада стално траже нове доказе о власништву, дозволи за градњу и ко зна све чему.

- Стално ми неко подмеће нешто ружно, нешто прљаво, а све је почело када су сазнали да сам један од активнијих чланова Удружене сељачке странке. Стално измишљају неке папире. Пет пута су ми враћали пројекат. Пролази само онај пројекат који одговара градоначелнику. Има тамо људе који су постављени и који настоје да буде што јефтиније. Ако инжењеру неко врати пројекат пет пута, онда нешто није у реду или са њим, или са овима овде – каже наш саговорник. Радове на кући која у основи има 160 квадрата, а у два следећа нивоа по 120, изводи о

свом трошку који ће премашити 40 хиљада евра. Ради према првобитном пројекту, јер му је најважнија сигурност породице. Према пројекту који је одобрен, следује му, каже, три кубика песка за онолику кућу. То није ни пет посто од онога што је потребно.

- Поента је да се што мање пара да грађанима, а по моме мишљењу неко има пик на мене. На крају су ми рекли да чекам на ред, а ја ћу пре да умрем него што ћу да дођем на ред. Преостаје ми да платим све, а кажу да сам богат човек. Јесам. Мислим да ће пре земља да пропадне него ја. Поштен човек не може да пропадне никад. Мени ће Бог да помогне, једино он – каже Цане. После свега што је преживео, током неколико месеци после земљотреса повећао му се ниво шећера у крви. Правовременим реаговањем лекара у Краљеву и Врњачкој Бањи враћен је у нормалу. Цане не би смео да се нервира, а то често не може да контролише.

- Не верујем да ћу да решим проблем. Добре ствари сам радио цео живот, хранио туђу децу, а своју нисам видео. Тек кад ми је син тражио паре за одело за матурско вече схватио сам колико нисам био са њим. На последњим изборима сам гласао за Тадића. Ако мисли да победи у Краљеву мора прво да макне ове који раде свашта. То како се овде пљачка и муче поштени људи, а други добијају куће, нема нигде. Ружно раде дозлабога. Не ваља то. Да сам пријавио ону чатмару у пољима добио бих до сада нову кућу, али срамота ме било. Сви који су такве куће пријавили добили би нове. Ено у мом комшилуку кућу једном човеку прави војска, другом политичка партија, трећем ПТТ, „Телеком“, друге радне организације. Преко пута мене у дворишту три члана породице, а никле две нове куће. Ја сам специфичан јер терам правду – каже Цане Трифуновић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

14

24. јун 2011.

Са трном у нози на дугачком путу (2)

СРПСКО СЕЛО У КАНАДИ

На некадашњем имању Миломира Главчића никло је ново насеље. Улице носе имена чланова његове породице Док је Миломир Главчић у Канади започињао да гради империју, у родном поткопаничком селу само је још сестра Десанка мислила на њега. Како су дани пролазили, а никавог гласа од њега није било, полако је почела да губи наду да је уопште жив. Прве вести о Миломиру стигле су у Попе двадесет година после његовог одласка. Средином шездесетих година прошлог века у овај крај дошао је из Канаде извесни Лико, један од исељеника, са информацијом да је чуо за Миломира, али није сигуран колико је оно што је чуо тачно. Сестра Десанка, жељна било каквих информација о брату, видела је у Лику човека који може да јој помогне да реши дилему која је оптерећује двадесет година. Дала му је фотографије свог брата и замолила да га потражи. Са друге стране океана Миломир је годинама имао исту дилему. Да ли је његова сестра жива? Са друге стране, још се плашио да као дезертер из војске не дође под удар закона ако се врати у земљу. У међувремену, држава се обрачунавала са онима за које је сматрала да су је издали. Тако је одузета сва земља која се водила на име Миломира Главчића. Његова сестра Десанка и њен син водили су тешку борбу да поврате имање. На крају су и успели, али су морали да плате као да су купили туђе. Прво писмо написао је Душану, брату од стрица. Писао је и сестри, али увек заобилазним путем, преко других људи. Плашио се да нема последица због онога што је он учинио. У писму је увек био неки поклон. У Краљеву живи Радмило Главчић, син Миломировог брата од стрица. Још од раног детињства имао је велику жељу да упозна стрица. После одслужења војног рока 1974. године зажелео је да оде у Канаду и тамо покуша да се запосли. Очекивао је и подршку рођака Миломира са којим је његов отац био у сталном контакту.

- Отац је стално писао, али стриц никога није мазио, кад је

бизнис у питању, јер се плашио нежељених конфликата. Желео сам да одем тамо да радим, али он није показивао интерес за то – прича Радмило и тврди да га је стално нешто терало да се упозна са Миломиром, код кога је још постојало неповерење, па није било ни телефонских контаката. Први покушај да добије канадску визу није уродио плодом. Двадесет седам година касније, пошто је већ обишао две трећине света, пожелео је да посети Канаду. Ни у другом покушају није добио канадску визу. Десанка је имала троје деце, а двоје живе у Краљеву. На имању нема више никога. У међувремену, Радмило је покренуо у селу акцију да се пронађе и среди гроб Миломировог оца Добривоја, чије се име једва назирало на старом у коров зараслом споменику.

- Имали смо доста алата, очистили целокупну површину, направили оквир, избетонирали, посадили цвеће, избрусили споменик, освежили слова. Направили смо таблу на којој пише да је уређење гробља помогао стриц Миломир из Канаде – прича Радмило који је одржавао контакт са својим рођаком и све што је радио документовао видео записима.

Радмило Главчић Коначно је стигао дуго жељени позив и гаранција на основу које је Радмило коначно добио дозволу да посети земљу својих снова. На аеродрому у Торонту њега и супругу сачекао је

Миломир, неуобичајено скроман човек. Ничим није одавао утисак да поседује велико богатство. Чак је, прича Радмило, годинама куповао увек аутомобил исте марке и боје, смо новији модел. У кући удаљеној петнаестак километара од имања Амери-Кана, гости из Србије провели су три недеље у разговорима о различитим стварима. Између осталог и о књизи у коју је Миломир преточио свој живот. Већ је била написана, требало је да буде штампана у Србији, али је негде запело. Зато је Радмило прихватио обавезу да заврши овај за Миломира веома значајан посао. Са сто примерака он ће се, десет месеци после прве посете, поново запутити преко океана.

- Одушевио се кад је видео књигу. Већ раније смо се договарали о свим детаљима, врсти папира, изгледу корица – каже Радмило и са усхићењем прича о Миломиру као човеку који је много помогао свом народу полазећи од идеје да је срећа у давању, а не узимању. Поклањао је свима којима је то било потребно замишљајући осмех онога ко ту помоћ прима. Током дугогодишњег живота у Канади, Миломир је дуго размишљао да, на имању које је купио, направи српско село. Имао је доста понуда да прода имање под веома повољним условима, али је то стално одбијао. Како су године пролазиле, а све мање изгледа било да се икада врати у домовину, желео је да бар у Канади има нешто што ће да подсећа на Србију. Продао је имање које је нови власник испарцелисао, направио улице, средио инфраструктуру и претворио у грађевинско земљиште. Прихватио је и обавезу да улице добију имена чланова породице Главчић, Миломир, Десанка, Армелина ... Ново насеље које је никло зове се Српско село. Миломир Главчић живи ква-

Миломир Главчић 2002. године литетно, али дисциплиновано. Сваки дан му је, каже Радмило, испрограмиран до најситнијих детаља. Ни после толико година никоме није причао о разлозима због којих никада није дошао да посети родни крај. На имању у селу Попе више нема родне куће Миломира Главчића. О предлогу да се она реконструише и претвори у спомен-кућу, још се размишља. Највећи број потомака Миломирових рођака данас живи у Краљеву и дели тешку судбину града и земље. Зато је Радмило размишљао да предложи Миломиру да овде покрене породични бизнис који би обезбедио посао за чланове породице. Постоји идеја да то буде хотел, мотел, спортско-рекреативни центар који би се звао Миломир.

- Није одустао, постоје шансе, а размишљао је и о мосту преко Ибра. Има намеру да уложи део средстава у изградњу, али још не постоји готов пројекат – каже Радмило. У претходне две или три године Миломир Главчић је, на темељима старих, изградио цркве у Ковачима и Жерађи. Никада није заборавио обавезу коју је давно преузео да изгради нове цркве тамо где је понекад кри-

шом узимао по коју пару да би купио хлеб.

- Рекао је, кад будем имао, вратићу. Осећао је да је дужан – каже Радмило и подсећа да је као један од значајних донатора помогао изградњу цркве Студенице на Нијагари. Када је почињао да пише књигу о свом животу, размишљао је о два наслова „За птице нема границе“ и „Трн у нози на дугачком путу“.

- Тај трн у нози је асоцијација на трновит животни пут. Тај трн који је још у нози, који није извадио и питање да ли ће га икад вадити, боли јер не може да види Србију – објашњава Радмило. Миломир прати збивања у Србији и познаје српску историју, много боље него људи у Србији. На њу се осврнуо и у својој књизи, посебно на бомбардовање од стране НАТО алијансе које је врло тешко поднео због патњи које је претрпео његов народ, али и осећаја нелагодности да је и сам финансирао то бомбардовање плаћањем пореза који није био мали. Остварио је свој сан и мукотрпним радом стекао велико богатство. Његова срећа мало је помућена чињеницом да није направио бизнис у својој држави. Одувек је размишљао, а још није одустао од идеје да средства која има пребаци у Србију. Велика енигма и тајна која ће једног дана нестати са Миломиром су разлози због којих никада није могао да скупи довољно снаге и воље да посети родни крај. Његов син Михајло је прошле године, у паузи крстарења Медитераном, са породицом без знања Миломира, допутовао у Краљево. Посетио је родни крај свог оца, упознао се са Радмиловим синовима и другим рођацима, са великом жељом да се везе са овим крајем не прекину. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

24. јун 2011.

Организација глувих и наглувих у тешком положају

СИГУРАН ДЕО КОЛАЧА

Издвајањем седам удружења особа са инвалидитетом и сигурнијим финансирањем не би се угрозио рад других удружења грађана Од новог Закона о удружењима грађана очекивало се да донесе погодности пре свега онима која окупљају инвалидна лица. Различито тумачење одредби овог закона у појединим локалним самоуправама додатно је закомпликовало положај ових организација. У групи градова у којима се он тумачи на неадекватан начин је и Краљево. Организација глувих и наглувих у Краљеву постоји од 1950. године. Захваљујући великом раду и ентузијазму Ружице Коматине, особе са оштећеним слухом, направљени су први кораци ка формирању удружења које је са успехом радило шездесет година. У последњих неколико месеци, функционисање удружења доведено је у питање због недовољних средстава које је локална самоуправа спремна да одвоји за његов рад. Половином прошлог века, када је Организација основана, делила је просторије са организацијом слепих. Свака је на свој начин помагала особама са хендикепом због којих је и основана. Данас Организација глувих и наглувих у Краљеву има стотинак чланова, а број оболелих свих узраста далеко је већи. У својој организацији чланови могу да добију стручну и сваку другу помоћ која им је потребна. Хендикеп условљава да нису у ситуацији да се споразумеју и добију информације које су им потребне код различитих институција. Зато им Биљана Јанковић, дефектолог, секретар Организације, помаже да их неко саслуша и, ако је могуће, реши проблем. Рад Организације се реализује кроз план и програм који усвајају изабрани органи. Организација функционише на принципу клуба у коме се свакодневно окупљају особе са хендикепом, друже, попију кафу, гледају телевизијски програм и читају дневну штампу.

- Имамо активности које се током целе године спроводе на нивоу републичке организације, па је потребно све то координирати да би отишли да вежбају и упуте се на такмичење. Стандардне активности су куглање, стони тенис, стрељаштво, фудбал, шах. Од кул-

турних дешавања највише су заступљени пантомима и фолклор, који је врло специфичан и заснива се на праћењу покрета коловође који има само оштећен слух – објашњава Биљана Јанковић. Сва удружења у различитим градовима бар једном месечно организују такмичења, као добар повод за дружење, које представља поенту сваког такмичења. Иако се са такмичења често доносе пехари и друга признања, ипак је, каже она, дружење примарно. Глува и наглува лица представљају специфичну категорију особа са инвалидитетом. Прилично су затворена средина, упућена на свој простор, своју другу кућу, и не воле да се друже са другима. Глуве особе и особе са оштећеним слухом од најраније младости уче да се споразумевају гестом. Ранијих година образовање су стицали у специјализованим школама за глуву децу која се налазе у Јагодини и Крагујевцу. Последњих година им је, захваљујући реформи школства, пружена могућност инклузије, а родитељима препуштено да сами одлуче у коју ће школу уписати дете са оштећеним слухом. С обзиром на кратко време од примене нових прописа, нема великих искустава када је у питању нов начин школовања ове деце. Сваког септембра, када се обе-

лежава Међународни дан глувих, краљевачко удружење организује годишњи излет за све чланове. Претходних година били су на Сребрном језеру, у Виминацијуму и Ђавољој вароши.

- Седамдесетих и осамдесетих година прошлог века материјални статус Организације је био много бољи него данас, па смо имали могућност чешћих излета. Данас смо препуштени сами себи и одрадимо само оно што можемо сами – каже Јанковићева. Захваљујући новом Закону о запошљавању инвалида, који обавезује послодавце да се већи број инвалидних лица укључи у радни однос, запослен је већи број чланова краљевачке организације. Већ годину и по дана у „Темпу“ је запослено пет особа, а има их у Фабрици вагона и штампаријама, јер велики број њих завршава школе графичког смера. Имају углавном трећи степен средње школе различитих занимања, међу којима су аутолимари и други механичари, а нуди им се и могућност преквалификације. Транзициони процеси, пад економије и погоршавање економске ситуације у земљи одразио се на Краљево, а и на организације особа са хендикепом. Нови Закон о удружењима грађана ставио је удружења инвалида у исту раван са свим осталим удружењима, што их је довело у неравноправан по-

ложај.

- То је основна грешка и полазна тачка која је довела до ове ситуације. Много би боље било када би се ова удружења издвојила. Сви су стављени у један кош и сви имају иста права код расподеле средстава – наводи Јанковићева. За доделу средстава конкурише се на основу јавног позива који расписује локална самоуправа два пута годишње. Одговарајућим пројектима са осталима дели оно мало средстава које локална самоуправа може да обезбеди. Али, има и локалних самоуправа које нису мењале начин финансирања организација особа са инвалидитетом и обезбеђују потребна средства, бар за плате радника без којих удружења не би могла да функционишу. Јавни позив за доделу средстава за финансирање пројеката у другој половини године расписан је почетком овог месеца, али је недељу дана касније поништен. Када ће бити расписан поново и колико ће трајати период одлучивања за сада није познато. До тада сва удружења грађана мораће да се сналазе сама и обезбеде средства за функционисање. Наговештаја из локалне самоуправе да ће бити боље има. Да ли ће се обећања обистинити, остаје да се види у месецима који долазе. И у претходном периоду, према последњем пројекту чија је реализа-

ција финансирана четири месеца, требало је средства распоредити на шест, до новог конкурса. Са 170 хиљада динара, колико је Организација глувих и наглувих добила од локалне самоуправе за шестомесечни рад, мало шта је могло да се реализује. У организацијама особа са хендикепом жељно очекују испуњење обећања да ће се финансирање вратити на стање какво је било раније, али уз контролу трошења средстава. Захваљујући људима који су водили организацију седамдесетих година прошлог века остварено је власништво над просторијама за рад. Уз помоћ Министарства за рад и социјалну политику обезбеђена су средства за адаптацију простора, како би се обезбедили што бољи услови за рад и дружење. У Краљеву постоји седам удружења тешких инвалида којима, како нам рекоше, треба обезбедити сигуран део колача који се дели. У односу на укупан број удружења грађана, која се финансирају из градског буџета, то није велики број, па се њиховим сигурнијим финансирањем не би угрозио рад других удружења. У ситуацији каква је, више од недостатка средстава погађа чињеница да се закон у различитим срединама тумачи на различите начине. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

16

24.

Почела сезона купања на Градском базену

УЗ ВЕЋУ СИГУРНОСТ СТАРЕ ЦЕНЕ

- Протекле године забележена рекордно ниска бројка од 15 хиљада посетилаца у сезони. - Рекорд 60 хиљада посетилаца

Почетак рада отвореног базена, који годинама послује у оквиру Спортског центра „Ибар“, поклапа се редовно са крајем школске године. Тако је било и овога пута, а базен је, после интензивних радова на оспособљавању, који су трајали читавих 45 дана, почео да ради 14. јуна. Улазница за целодневно коришћење услуга градског базена је 100 динара, колико је износила и неколико претходних година. У Спортском центру „Ибар“ тврде да су предузели све потребне активности како би се, пре свега, осигурала безбедност посетилаца. Најобимнији радови извршени су на реновирању корита базена специјалном бојом која би, како верују, требало да издржи годину дана. Радници Завода за јавно здравље свакодневно контролишу квалитет воде, а о

сигурности посетилаца бригу, током целог дана, води пет спасилаца, што је више него на многим другим базенима већег капацитета. У суботу је на базену регистрована посета седам стотина купача, што не може бити поуздан показатељ о економским ефектима за целу сезону. Претходна сезона је била најслабија до сада, а базен је посетило само 15 хиљада купача, што у односу на рекордних 60 хиљада у ранијем периоду не представља значајну цифру. Иако се неколико последњих година цена једнодневне улазнице није мењала, бележи се константан пад посета, који се везује за неповољан материјални положај становништва. Цена улазнице за целу сезону ове године је снижена и износи 1500 динара. Т.Р. М.Р.

Црвени крст Краљево

ПОМОЋ ИЗ ШКОТСКЕ У Црвени крст Краљево стигла је помоћ у животним намирницама шкотске хуманитарне организације „Блајтсвуд кер“ (Blythswood Care), која је намењена потребама Народне кухиње и социјално угроженом становништву Краљева. Предаји хуманитарне помоћи присуствовао је пред-

ставник донатора Фил Шортхаус, почасни грађанин Краљева. У оквиру дана „Веселог спуста“ Црвени крст Краљево, Организациони одбор „Веселог спуста“ и Трансфузија крви Здравственог центра „Сту деница“ организовали су акцију добровољног давања крви.

Протест краљева

НЕРАВНОПРАВНИ У

Краљевачки матуранти, због поремећене наставе изазване земљотр на којима положе Прошлогодишњи земљотрес проузроковао је на подручју Краљева велику материјалну штету чије се размере још утврђују. Поред материјалне, проузроковао је и друге штете чије размере највероватније никада неће бити тачно утврђене. Ненадокнадиву штету земљотрес је причинио, због поремећаја у настави, ученицима основних и средњих школа, а прве последице већ трпи последња генерација матураната. Због наставе која се током готово целе школске године одвијала скраћено, са часовима у трајању од 25 и 30 минута и радом у четири смене, нису били у ситуацији да градиво савладају као и остали матуранти у Србији, па на пријемне испите за упис на факултете излазе у неравноправним условима. Зато је неколико десетина њих у суботу протествовало тражећи од Министарства просвете да на пријемним испитима буду у равноправном положају са вршњацима из других градова. Захтеве матураната подржао је и један број професора. Једна од њих је и Драгана Костадиновић, професор верске наставе у Медицинској школи, која сматра да је овај протест последња шанса, после два месеца колико траје борба за остваривање ђачких права. Краљевачки матуранти од Министарства просвете траже да буду примљени на буџетско финансирање на оним факултетима на којима буду положили пријемни испит, а да им се на оним на којима не постоји самофинансирање додели 10 бодова више од броја освојених.

- Настава се током готово целе школске године одвијала са часовима скраћеним на 25 минута. У једној школској згради радиле су две средње школе у четири смене. Неке школе су наставу одржавале у неколико зграда других основних и средњих школа, и у установама у којима су некада биле ординације. Сматрам да имају потпуно право да траже испуњење свих захтева, а реално сматрам да су мање спремни за полагање

пријемних испита – наводи Костадиновићева и каже да су професори покушавали да им помогну да боље припреме полагање пријемних испита организо-

вањем додатне наставе, што је, најчешће, било онемогућено због недостатка простора. И ученици из других школа долазили су на додатну наставу, трчали из једне

ФОТОГРАФИ

17

јун 2011.

ачких матураната

УСЛОВИ ПОЛАГАЊА

ресом, траже да буду као буџетски студенти уписани на факултете е пријемни испит

у другу школу, а један сат недељно, колико је обезбеђено, није био довољан. Осим поремећаја у настави, има и матураната који су још под

стресом после земљотреса, а и оних чији су стамбени објекти знатно оштећени.

- Ово траје више од седам месеци. Бомбардовање је трајало

ИЈА НЕДЕЉЕ

Фото: М. Радовановић

два месеца, а цела Србија је била на буџету и суфинансирању, а сада су професори скептични да ће било ко да помогне Краљеву и његовим матурантима. Ђаци су упорни и спремни, али међу њима има и оних који су још увек без домова и требало би им пружити бар неку олакшицу. Ми смо заборављени и то је узрок изостанка подршке. Сви су заборавили да се Краљево и даље тресе седам месеци после земљотреса. Матуранти су полагали 14. и 15. јуна изборне предмете, а у току полагања била су два земљотреса - каже Костадиновићева. Међу матурантима је велики број одличних ђака са великим потенцијалом, који неће бити у могућности да сами финансирају даље школовање. Током последњих месеци било је и предлога да се школска година понови, како би ученици завршних разреда са вишим нивоом знања наставили школовање. И Илијана Радуловић, матурант Економске школе, сматра да би требало да краљевачки матуранти добију неке олакшице када је у питању упис на факултете.

- Ми већ седам месеци радимо скраћено. Наши часови трају 25 минута. Радили смо у другим школама. Градиво је било доста сажето, а морали смо све да научимо и изгубили доста времена. Сматрамо да министарство треба да одговори на наше захтеве, а одговор чекамо четири месеца. Економска школа је ишла у школу у Конареву, а онда су нас поделили у две школе, медицинску и специјалну. Нисмо могли све часове да одржавамо јер немамо одговарајуће кабинете. Сви други су могли градиво да савладају у нормалним условима. Спремамо пријемни, дајемо све од себе, а неки су тек јуче завршили са матурама – каже Илијана. До првих пријемних испита остало је још врло мало времена, а очи највећег броја краљевачких матураната упрте су према Министарству просвете. Т.Р. Фото: М. Радовановић

Превентивно пропагандна акција

ИСПРАВНО ВОЗИЛО СИГУРНО ВОЗИЛО

У циљу припреме возила за безбедније учешће у саобраћају, Министарство унутрашњих послова Републике Србије, у сарадњи са Аутомото савезом Србије и Асоцијацијом техничких прегледа возила, у периоду од 20. до 25. јуна у времену од 7 до 20 часова, спроводи превентивнопропагандну акцију појачане контроле саобраћаја под називом „Исправно возило – безбедно возило“. Основни циљ акције је да се бесплатно провери техничка исправност возила, како би се уочене неисправности благовремено отклониле, а тиме остварили повољни предуслови за безбедно одвијање саобраћаја. Осим поменутог, знатно би се повећао степен исправности возила на нашим путевима. За време спровођења акције, саобраћајна полиција ће

вршити појачану контролу возила и возача, посебно на путевима и улицама у насељеним местима. Полицајци ће возачима указивати на значај исправности возила у саобраћају, посебно уређаја за управљање и заустављање, уређаја за спајање вучног и прикључног возила, пнеуматика, светлосно-сигналних уређаја, уређаја за погон на сабијени или течни гас, као и поштовања правила саобраћаја. Током спровођења акције полицијски службеници указују возачима на могућност бесплатне провере техничке исправности возила. Након завршетка акције, саобраћајна полиција ће појачано вршити контролу техничке исправности возила, уз доследно санкционисање прекршаја и искључивање из саобраћаја технички неисправних возила. Т.Р.

ПОЖАР У ХЛАДЊАЧИ

Када је Петар Анђелковић, брзо локализован, а затим у радник „Екотека“, приметио потпуности угашен.

- У канцеларији се није нада се из објекта који се налази у кругу краљевачке „Хлад- лазило ништа вредно, али је њаче“ вије густ дим, одмах је постојала опасност од шио томе обавестио Ватрогасно- рења пожара на остале проспасилачку јединицу Поли- сторије, а није познато да ли се у систему за хлађење нацијске управе Краљево. Припадници су се после лази амонијак који би могао само четири минута нашли на да изазове еколошку каталицу места. Обили су капију строфу – изјавио је Миланко на улазу у круг предузећа и Обреновић, командир Ватроврата на објекту и установили гасно-спасилачке јединице. да је пожар избио у једној од Истрага која је у току подве канцеларије које су биле казаће шта је узрок избијања Фото: М. Радовановић захваћене ватром. Пожар је пожара. Т.Р. М.Р.

18

24. јун 2011.

Сто две године Гимназије у Краљеву

РЕЗУЛТАТИ ЗА ПОНОС За допринос развоју образовања краљевачка Гимназија је 2004. године добила Вукову награду, 2009. Октобарску награду града Краљева и Вукову повељу Педагошког друштва Србије И поред велике жеље грађана Карановца да се још средином 19. века у вароши отвори гимназија, на то се чекало све до 1909. године, када је Указом краља Петра I Карађор ђевића основана Приватна гимназија. У први разред уписало се 47 ученика, а први матуранти положили су матуру у мају и јуну 1912. године. „У погледу реда, рада и резултата ова мала приватна школа може служити за пример многим државним школама. Све је спроведено по пропису, радило се потпуно по програму, са знатним резултатима. Администрација је беспрекорна, уредност и чистоћа за сваку похвалу“ – записао је 1910. године у свом извештају после посете школи инспектор Министарства просвете Јован Скерлић, истакнути књижевни критичар. Током стогодишњег постојања, школа је мењала назив да би последњи, Гимназија Краљево, добила после реформе од 1990. године. Поред имена, школа је често мењала и седиште. Радила је у Господар Васином конаку, згради Ратарске школе, касарни у центру града, згради у којој се данас налази Народни музеј. Настава се одвијала без прекида свих ових година, изузев периода Првог светског рата. За време Другог светског рата настава се одвијала по приватним кућама. Од 1954. године ради у садашњем објекту који користи са Економскотрговинском школом. Планови и програми за гимназије стално су мењани и реформисани, последњи 1990. године. Дуго очекивана реформа гимназија одложена је још за годину дана. Очекује се да буде реформисана по узору на западне системе образовања. Нов закон о систему образовања и васпитања предвиђа полагање опште матуре која ће ученицима гимназије обезбедити проходност на све факултете, за разлику од ученика средњих стручних школа. Током стогодишњег постојања кроз краљевачку Гимназију прошло је око 15 хиљада ученика, а управо је из школе изашла последња генерација од 192 матуранта. Велики број свршених ученика Гимназије ради на престижним универзитетима широм света. За допринос образовању школа

је 2004. године добила Вукову награду, 2009. Октобарску награду града Краљева и Вукову повељу Педагошког друштва Србије. Ученици школе постижу одличне резултате на такмичењима из различитих предмета, али и у спортским активностима. Спортске екипе школе освајале су прва места у кошарци и одбојци на нивоу републике, а школски Женски рукометни клуб „Гимназијалац“ са успехом се такмичи у Првој лиги Србије. Осамдесет посто играчица потиче из саме школе, а тренери су професори физичке културе. Гимназија је одувек била носилац значајних културних активности у граду, а њени професори и ученици организатори бројних културних манифестација, концерата хорова и позоришних представа. У радном односу има деведесет троје запослених, од којих су седамдесет троје ангажовани у настави. Највећи број њих су бивши ученици ове школе, међу којима је седам магистара наука. У року од највише месец дана, Гимназија ће добити и првог доктора наука. Дужи низ година Гимназија у нову школску годину уписује исти број ученика. Од шест одељења класичне гимназије, два су природноматематичког и три друштвено-језичког смера, а једно општег типа. Краљевачка гимназија спада у ред од десет школа у Србији које у свом саставу имају специјализована одељења математичке и филолошке гимназије, за посебно надарену децу из ових области. Пријемни испит за упис у следећу годину успешно је завршен, а уписано је 19 ученика у математичку и 24 у филолошку гимназију.

- Судећи по интересовању деце за ова два одељења очекујемо и веће интересовање за одељења класичне гимназије, мада у последњих неколико година доста одличних ученика основних школа уписује стручне школе. Анализе и статистички подаци показују да деца одлазе у стручне школе јер закон још увек омогућава да из тих школа уписују све факултете. На то утиче и материјална ситуација родитеља, а праг поена на пријемном испиту је последњих година нижи – каже Мирослав Видић, директор Гимназије.

У прве три године сви ученици класичне гимназије раде по истом програму. Од другог разреда на природно-математичком смеру повећава се број часова за природне науке, пре свега из математике, физике, хемије и биологије. Слична ситуација је и у три одељења друштвено-језичког смера, где се већа пажња поклања језицима и друштвеним наукама. Општи тип има уравнотежен однос броја часова друштвених и природних наука током све четири године школовања.

- За специјализована одељења треба напоменути да је код математичког заступљено неколико математика, анализа, геометрија, алгебра, програмирање и предмети природних наука. Врло мало има предмета друштвених наука. Обратно је у филолошком специјализованом одељењу, где ђаци имају пет часова енглеског језика недељно, а подељени су у две групе од по 12 ученика. Посебни предмети су књижевност, реторика, беседништво и други везани за друштвене науке – каже Видић и са поносом истиче да ученици ове школе показују изузетне резултате на пријемним испитима за упис на факултете.

- Више од половине ученика упише се на буџет факултета београдског универзитета, али их има и на другим универзитетима. Статистика показује да десет до 15 посто ученика студије наставља на приват-

ним факултетима – каже Видић. Доказ овој тврдњи су изрази захвалности који стижу са Правног, Електротехничког, Грађевинског, Факултета организационих наука... Ученици ове школе су прошле године били најбоље рангирани на Факултету политичких наука. Гимназија је одувек била позната по високим критеријумима када је у питању оцењивање ученика. Целокупна ситуација после земљотреса и скраћење наставе на часове до 30 минута утицала је на ниво знања које је последња генерација понела из Гимназије. Предметни наставници су се трудили да сажму градиво колико је то било могуће и прораде најосновније делове битне за наставак школовања, а резултати са пријемних испита показаће колико се у томе успело.

- Опремљеност школе пре земљотреса била је на нивоу од 70 посто норматива прописаних законом. Имали смо изузетно добро опремљене кабинете за поједине предмете, физику, хемију, рачунарство и информатику, а постојали су и планови за опремање кабинета за језике, математику и биологију. Реконструисана фискултурна сала је добро опремљена, али нема димензије које су прописане нормативима. Након санације школског објекта планирамо да опремимо простор по најсавременијим стандардима – каже директор.

Средства су обезбеђена из донација које су пристигле из више од 50 гимназија Србије и наменски ће бити утрошена на осавремењавање наставе. Краљевачка гимназија је међу првим школама у Србији донела одлуку да се ђачке екскурзије организују само једном током четворогодишњег школовања, на крају трећег разреда. Основни мотив за овакву одлуку је да се родитељи поштеде великих трошкова, а средства намењена екскурзијама усмере у друге сврхе. Већ неколико последњих година школа је укључена у размену ученика са другим гимназијама. Ученици се од првог разреда мотивишу за постизање добрих резултата, како би стекли могућност да учествују у тим разменама. Размена се са великим успехом одвија са школама из Француске, Немачке и Словеније, а у овој средини ускоро очекују ученике из Црне Горе и ученике из Сенте, који гимназију уче на мађарском језику. У току је поступак расписивања јавне набавке за статичку санацију школског објекта. Од рокова које извођачи радова понуде на тендеру зависи да ли ће ђаци од септембра моћи школску годину да почну у матичној школској згради или ће још неко време то бити у згради Основне школе „Вук Караџић“. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

19

24. јун 2011.

У Замку културе изложба посвећена Иви Андрићу

КЊИЖЕВНИК И/ИЛИ ДИПЛОМАТА Изложбом „Иво Андрић књижевник и/или дипломата“ Музеја града Београда, која је отворена у Замку културе, почело је обележавање педесетогодишњице добијања Нобелове награде за књижевност овог књижевника. Аутор изложбе је кустос саветник Татјана Корићанац. У дипломатским представништвима Краљевине Србије, Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевине Југославије почетком 20. века, појавила се бриљантна генерација књижевника, која је, захваљујући надарености, сјајном образовању, бриткој интелигенцији, познавању више језика, отменом опхођењу и манирима, лако ушла у дипломатију. Њихов заједнички именитељ је њихово стваралаштво и висока свест о мисији која им je поверена. Међу њима су: Јован Дучић, Милан Ракић, Станислав Винавер, Растко Петровић, Милош Црњански и једна од најмаркантнијих личности Иво Андрић, личност која je с

лакоћом говорила, писала и читала девет страних језика, и преко двадесет година била дипломатски представник своје земље с краљевским акредитивима. Иво Андрић је рођен у Доцу код Травника 1892. године. Одрастао је код рођака у Вишеграду, у породичној кући на обали Дрине, с погледом на Мехмед-пашину ћуприју. Ту је завршио основну школу. У Сарајеву уписује гимназију и постаје члан тајне омладинске организације „Млада Босна". У часопису „Босанска вила" објављује своју прву песму у прози. Потом се, 1912. уписује се на Мудрословни факултет у Загребу. Ту објављује свој превод с немачког одломка Стриндберговог романа „Црне заставе", и стихове са словеначког, и упознаје се са младим загребачким писцима и сликарима. У Беч одлази 1913. где слуша предавања из историје држава и народа Балканског полуострва, филозофију, књижевност и открива филозофију Серена

Кјеркјегора. На Јагелонски универзитет у Кракову се уписује 1914. Као члана револуционарне омладине, убиство престолонаследника Франца Фердинанда у Сарајеву посредно га одводи у сплитски, потом шибенски и мариборски затвор, из кога га пребацују у Зеницу. Године 1917. бива помилован и мобилисан у војску, али како је био слабог здравља, шаљу га на лечење у Загреб, где упознаје Иву Војновића, Владимира Ћоровића, Бранка Машића и Нику Бартуловића, књижевнике с којима припрема издавање листа југословенске оријентације „Књижевни југ". Из штампе излази његова прва књига песама у прози „Екс Понто". Загреб напушта 1919. и сели се у Београд, где најпре ради у Министарству вера, а потом одлази у европске престонице у којима је градио дипломатску каријеру у периоду од 1920. до 1941. године. Службовао је у Ватикану, Риму, Трсту, Букурешту, Грацу, Марсељу, Паризу, Мадриду, Бриселу, Женеви

и Берлину. Докторирао је на Филозофском факултету Универзитета у Грацу 1924, након чега се његова службеничка каријера сигурно успињала ка врху. Из дипломатије се повлачи 1941. године, враћа се у Београд и посвећује књижевном раду. Дела су му романи „На Дрини ћуприја“, „Травничка хроника“, „Госпођица“, „Проклета авлија“, „Омер Паша Латас“, збирке приповедака „Немирна година“, „Жеђ“, „Јелена, жена које нема“, „Знакови“, „Деца“,

„Кућа на осами“, лирска проза „Екс понто“, „Немири“, „Знакови поред пута“, есеји, критике и чланци. Нобелову награду је добио 1961. године. Умро је у Београду 1975. године. Интелектуалац образован на тековинама европске уметности, господин у опхођењу и мишљењу, човек који је знао и да говори и да ћути, Андрић je надрастао и своју службеничку каријеру и сопствену књижевну творевину. Јелена Боровић - Димић

Култура на ветрометини

ПОЛИТИКА У КУЛТУРИ Утицај политике на кадровање у установама културе није донео ништа добро овој области друштвеног живота. О томе су за „Ибарске новости“ говорили еминентни културни посленици. При Министарству културе формиран је тим, састављен од различитих стручњака, са задатком да направи стратегију развоја културе. Анализом стања, на једној од радионица у чијем раду су учествовали стручњаци из целе Србије, закључено је да је један од кључних проблема у овој области политизација културе и кадровска политика.

- Често се мењају директори, долазе неки који нису компетентни да буду директори музеја, који је посебна и специфична институција. Отворен према јавности, а истовремено мора да брине свим силама да омогући одговарајуће услове како ће предмети у њему бити сачувани. Ми радимо за будућност, иако се бавимо про-

шлошћу. Музеј је ужасно компликован организам и најчешће људи који долазе преко партијских функција нису компетентни, па се врло често мењају. Такви директори најчешће нису ни заинтересовани за рад, јер је то само пролазна станица за неки други посао. И они који покажу неки интерес врло брзо буду замењени – каже др Мила Поповић Живанчевић, археолог, директор Централног института за конзервацију, који је 2009. године формирала Влада Републике Србије. Пракса је показала да најбоље раде музеји у којима се директори нису мењали дужи временски период. У три музеја који су најдаље отишли директори су на том месту више година. Они су своје музеје у складу са својом професијом организовали и дефинитивно најдаље отишли. Политика на тај начин има утицаја на рад установе културе, у овом случају музеја. Има и неких других ствари које се често дешавају где политика може врло

битно да утиче на културу.

- Прошле године сам на једној конференцији Унеска дошла на идеју и предложила да се организује скуп за регион југозападне Европе, а то се пре свега односи на нас, да покажемо како се конзервација може злоупотребљавати у политичке сврхе. То је врло интересантна тема којом се нико није бавио, а примера има у Македонији, Србији, Хрватској. Имали смо интересантну ситуацију са манастиром Бањска. Тадашња директорка републичког Завода за заштиту споменика културе одобрила је рушење зида подигнутог у турско време, јер га је протумачила као турски зид и нешто што није компатибилно са српским деловима архитектуре. То је злоупотреба конзервације у политичке сврхе. У Македонији, на Охриду који је под заштитом Унеска, у духу новијих кретања у политици, једну базилику која је имала само темеље потпуно су подигли кори-

стећи нека своја схватања и разгледнице. То је страшно. Нова црква подигнута је на темељима старе, а веома је проблематично да ли је уопште смело да се иде са таквим архитектонским решењима. Оскрнавили су остатке који су били заштићени, да би подигли објекат крајње проблематичног садржаја – објашњава др Поповић Живанчевић. Злоупотреба конзервације је много раширенија у оном домену где се подређују интереси институције личним интересима. Користи се институција да би се добио конзерваторски посао за потребе малог музеја који нема конзерваторску службу, а онда се то пребацује на приватни терен. Често се дешава да конзерватори јако добро зарађују на такав начин, што је злоупотреба конзервације.

- У мом институту је свака врста приватног посла апсолутно забрањена, чак и код куће ако конзерватори имају свој атеље. Према Ипомовом кодексу, свака врста

било каквог посла, било да је реч о кустосу или конзерватору, ако није под окриљем институције сматра се сукобом интереса. Ја то тумачим врло ригидно, а људе сам више од десет година припремала за рад. То су сад сјајни млади људи који су на докторским студијама, прошли су најбоље специјализације у Европи и Америци – наводи др Поповић Живанчевић, уз тврдњу да једна институција као што је Централни институт за конзервацију, не може да се прави без нових кадрова. Држава не би могла да направи нову институцију са новим приступом и новом методологијом, а са старим кадровима.

- Ти стари кадрови су против нас, тако да постоји озбиљна опструкција са свих страна и из других институција, прво из неразумевања шта нова институција треба да ради, а ми попуњавамо простор који је недостајао. Т. Радовановић

20

24. јун 2011.

И Краљевчани имају „чудо од детета“

МАГНЕТ КОЈИ ХОДА Александар – Саша Димитријевић (11) металне предмете “лепи” на кожу, компјутер у његовим рукама може да ради највише сат времена, док се ласерски штампач одмах гаси СВОЈЕ “чудо од детета” имају и Краљевчани. Једанаестогодишњи Александар – Саша Димитријевић, ученик четвртог разреда Основне школе “Четврти краљевачки батаљон” поседује одиста необичну моћ да, као прави магнет, привлачи на себе металне предмете. Уз то, компјутер, којим иначе изузетно вешто барата, у Сашиним рукама може да ради највише сат времена, а онда се

сам угаси, док ласерски штампач уопште не може да ради ако Саша стоји, или макар само пролази крај њега!

- Приметио сам да све то могу лако да урадим, пре отприлике годину дана, и то сасвим случајно. А, онда сам понављао више пута да бих уверио и себе и друге који ми нису веровали кад сам им о томе причао – отресито говори Саша. Дечакову причу потврђује и

ЈЕДИНСТВЕН - МАДА ова појава и није неуобичајена, ми у лекарској пракси на територији Краљева још нисмо имали човека, па ни дете с таквим особинама, или нам се, напросто, нико такав досад није ни јављао. Не ради се, наравно, ни о каквим натприродним силама, али ни наука још није дала потпуно објашњење. У сваком случају би било добро да Саша обави један детаљан преглед и да његово здравствено стање бар надаље пратимо редовно – каже др Мирјана Крчевинац, директорка краљевачког Дома здравља и лекар са дугогодишњим искуством.

мајка Снежана која ни сама не зна шта би са таквим Сашиним особинама. Најважније је само да је Саша здраво, и за свој узраст, снажно и стасито дете и да му та несвакидашња моћ уопште не смета да води нормалан живот. Мало проблема Саша има једино док је за компјутером који с времена на време мора и да “одмори”, пошто се са овом електронском направом дружи сатима, мада је, у суштини, хиперактивно дете које се одушевљава фудбалом и Партизаном. Има Саша и других “натприродних” особина које тек открива чудећи се и сам што понекад може нешто што његови вршњаци, па ни старији од њега, не могу. Дечаково памћење је готово фотографско, тако да, кад неку песмицу треба да научи напамет, он не “буба” као већина других ђака. Довољно је да само једном прочита или да, зависно од дужине текста баци тек лети-

мичан поглед, и – песмица је научена! Веома добро памти и бројеве а, неретко, себе изненади и неком другом, новом “моћи”. Зато, иако не проводи баш много времена с књигом и школским задацима, Саша је одличан ђак, а нарочито му од руке иду природне науке, посебно математика.

- Кад одрастем бићу лекар, или ћу студирати математику, можда електронику. Не знам, има још времена – каже лаконски и, као и свако друго дете, готово незаинтересован за оно што може, а камоли за оно што би тек могао. Г. Ћировић Фото: Г. Шљивић

21

24. јун 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, на сваки сат) 07:05 – Крстарење Тисом 07:30 – Опстанак: Пустињска песма, 1. део 08:35 – Гегови 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Позориштанце „Пуж“ 12:15 – КОНТРАСТ (р) 13:20 – Филм: Потрага за бескућником 15:10 – Азија експрес: Бурма и Бангладеш 16:05 – СЕЋАЊА: Добривоје Радовановић, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:35 – ЕКОНОМЕТАР

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Кармелита, реприза 4 епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 11:30 – РАДОЗНАЛЦИ 12:10 – КРАЉЕВО ПОСЛЕ ЗЕМЉОТРЕСА (р) 13:20 – Филм: САЛАШ У МАЛОМ РИТУ 15:25 – ЕКОНОМЕТАР (р) 16:15 – Разговор за овај век: М. Р. Мргуд 17:00 – Дневник ДАНАС 1

07:00 – ВЕСТИ 07:20 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза 4 епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – ОГЊИШТЕ (р) 09:45 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Тамиш, 1. део (р) 07:30 – Опстанак: Пустињска песма, 2. део 08:05 – Азија експрес (р) 08:30 – Најсмешније животиње 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Добри поток оца Александра (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Гегови (р) 11:30 – Разговор за овај век (р) 12:10 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:30 – Путопис: Куба (р) 15:10 – Позориштанце „Пуж“ (р) 16:20 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:25 – Скривена камера 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – РЕЧ ПО РЕЧ 21:10 – Разговор за овај век: Тања Бошковић 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – УЗ ШАНК, реприза

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Духовник: Видовдан 07:10 – Путопис: Тамиш, 2. део(р) 07:35 – Опстанак: Пустињска песма, 3. део 08:05 – Ризница 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Гегови (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ (р) 13:15 – Филм: Хепи – Тексас (р) 15:05 – ОГЊИШТЕ (р) 15:35 – Духовна лира 16:05 – СЕЋАЊА: Добривоје Радовановић, 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:25 – Духовна лира 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:05 – Гегови 21:30 – Разговор за овај век: Воја Мирић 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: КАМИОНЏИЈЕ ПОНОВО ВОЗЕ

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Духовна лира (р) 07:30 – Опстанак: Борбе овнова 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Гегови (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Најсмешније животиње (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА (р) 13:05 – Филм: Камионџије поново возе 15:10 – Разговор за овај век (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Добривоје Радовановић, 3. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА 18:15 – Скривена камера 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:50 – Путопис: Сијам Тајланд 20:15 – ПЕВАМО ЗА ВАС 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Болничарка Бети

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Сијам – Тајланд (р) 07:30 – Опстанак: Мачке – убице , 1. део 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 08:30 – Најсмешније животиње (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:30 – Путопис: Куба (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Гегови (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – Разговор за овај век (р) 12:40 – Филм: Врхунски поклон (р) 14:45 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:25 – Скривена камера 18:50 – Цртани филм: Клик и Кет 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Разговор за овај век: Цига Миленковић 20:30 – КОНТРАСТ 21:35 – Најсмешније животиње 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Судбински сусрет

19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – КРАЉЕВО ПОСЛЕ ЗЕМЉОТРЕСА 21:30 – Разговор за овај век: Владан Живковић 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Момци из Бразила

ЕМИСИЈА РТКВ 12:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Александар Илић (р) 17:20 – ОГЊИШТЕ 18:10 – Документарни филм: Добри поток оца Александра 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:05 – Путопис: Медитеран 21:00 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Свет духова

15:00 – Емисија УЗ ШАНК 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:15 – Филм: Хепи – Тексас 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:15 – Филм: Шерлок Холмс 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Неверство

РЕПУБЛИКА СРБИЈА ГРАД КРАЉЕВО – ГРАДСКА УПРАВА ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ ПОСЛОВЕ ОДСЕК ЗА ЗАШТИТУ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ БРОЈ: VIII 501-79/11 ДАТУМ: 20.06.2011. ГОДИНЕ КРАЉЕВО

На основу Закона о процени утицаја на животну средину, члана 10. став 1. а у вези члана 29. став 1. и 3. („Сл. гласник РС“, бр 135 / 04 и 36/09) Одељење за инспекцијске послове – Одсек за заштиту животне средине ОБАВЕШТАВА Јавност и заинтересоване органе и организације да је по захтеву носиоца пројекта Предузећа „Гир“ д.о.о. из Краљева, Шеовац број 572а, Адрани донето Решење да није потребна процена утицаја на животну средину за Пројекат прераде дрвета (површинска обрада елемената за намештај, лакирање и сушење) у процесу производње намештаја у постојећем производном комплексу изграђеном на к.п. бр. 1879/69 КО Адрани, у индустријској зони Шеовац. Одсек за заштиту животне средине је констатовао да се предметни пројекат налази на Листи II, под редним бројем 10, тачка 3 Постројења за прераду, обраду и оплемењивање дрвета, Уредбе којом је утврђена Листа пројеката за које је обавезна процена утицаја на животну средину ( „Сл. гласник РС „ бр. 114/08) и прописао обавезне опште мере које се односе на спречавање, смањење и отклањање сваког штетног утицаја на животну средину утврђене законским и подзаконским прописима. Зинтересована јавност може изјавити жалбу против овог решења у року од 15 дана од дана објављивања, Министарству животне средине, рударства и просторног планирања РС, преко првостепеног органа.

На основу Правилника о поступку јавне набавке мале вредности ( Сл. Гл. РС број 50/09) Пољопривредно-хемијска школа „Др Ђорђе Радић“ ОБЈАВЉУЈЕ ЈАВНИ ПОЗИВ За достављање понуда у поступку јавне набавке мале вредности 1. Пољопривредно-хемијска школа ,,Др Ђорђе Радић“ Ратарско имање , спроводи поступак јавне набавке мале вредности и позива сва заинтересована лица да доставе своје понуде за јавну набавку 2. Предмет јавне набавке је: - набавка концентроване хране за домаће животиње на школској економији Пољопривредно-хемијске школе ,,Др Ђорђе Радић“ -прибор и алат у пољопривреди -средства за чишћење и одржавање хигијене -нафта и нафтни деривати 3.Право учешћа имају сва заинтересована правна и физичка лица која испуњавају услове из члана 44. и 45. Закона о јавним набавкама. Услови су дати у конкурсној документацији као и шта је неопходно доставити као доказ о испуњености услова. Испуњеност услова понуђач доказује писаном изјавом датом под пуном моралном, материјалном и кривичном одговорношћу из Правилника о поступку јавне набавке мале вредности.

4.Преузимање конкурсне документације врши се у просторијама Пољопривредно-хемијске школе „Др Ђорђе Радић“ Краљево сваког радног дана од 10,00 -13,00 часова код секретара школе. Заинтересовани понуђачи своје понуде достављају у затвореној коверти, непосредно или поштом у запечаћеном омоту са назнаком ,,Понуда-не отварај“ На коверти назначити предмет набавке. Адреса: Пољопривредно-хемијска школа ,,Др Ђорђе Радић“ ул. Ђуре Ђаковића 2/22 36000 Краљево На полеђини коверта обавезно назначити назив, адресу и телефон понуђача и име особе за контакт.

5. Благовременом се сматрају понуде које су код наручиоца приспеле дo 05.07.2011. до 12 сати у које време ће се извршити и јавно отварање понуда. Понуде које пристигну после наведеног часа сматраће се неблаговременим.

6.Отварању понуда може присуствовати понуђач или овлашћени представник понуђача са уредно написаним и овереним овлашћењима које се предаје Комисији пре отварања понуда.

7. Критеријум за оцењивање понуда је економски најповољнија понуда Критеријуми за вредновање налазе се у конкурсној документацији .

22

24. јун 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

ВРХ ПРАВДЕ Ниједан суд на свету, за које се каже да су слободни као птица у лету, нема право да суди ниједном Амеру, ни за ратни злочин, ни за злочиначку намеру, (како су им у много ваката руке крваве од лаката) док нама измисле злочин, прво, да би нас лакше вешали о дрво, (као : стварање велике Србије – што нам на нос набијају, а за стварање велике Албаније навијају) да нас после прогласе за луде и на крају нам због тога суде, јер, кажу Амери, злочине правити не смеју, они само смрт, и ништа више, по целом свету некажњено сеју, и ми се још таквом праву и правди не само повинујемо, већ и дивимо, о, у ком то времену и у каквом свету живимо!

ВОДОРАВНО 1. Мајстор за ципеле, 8. Готовина у новцу, 11. Неморал, 12. Позоришна улога (мн.), 13. Део плуга за преваљивање бразде, 12. Мајстор који прави куче, 16. Двадесет пето слово азбуке, 17. Наш песник Војислав, 19. Позната марка патика, 21. Нарез на шрафу, 23. Висина воде (мн,), 25. Инсфрацрвени (скр.), 26. Горњи део куће, 28. Ономатопеја крчања, 29. Келвин (скр.), 30. Врста посуде за пиће, 31. Чувена атлетичарка марлен, 32. Непобитна чињеница, 33. Речни рибар, 34. Спортски израз за лопту ван игре, 35. Борба, битка (мн.), 37. Исток (скр.), 38. Однос голова у спорту, 40. Онај који лети, 42. Зидна облога, 44. Пушчано зрно, ртане, 46. Коњ, 47. Путна торба, 49. Нота солмизације, 50. Тринаесто слово азбуке,

51. Назив за млетачки златник, 52. Дубоко место у води, вртлог УСПРАВНО 1. Радник на царини, 2. Поседник, 3. Апел, 4. Ербијум (скр.), 5. Пропланак, 6. Траг дивљачи, 7. Двадесето слово азбуке, 8. Бескорисна биљка, 9. Шпански граматички члан, 10. Претпостав љени, 12. Јеврејски свештеник, 15. Наш новац, 18. Батина, штап, 20. Безалкохолно освежавајуће пиће, 22. Онај који јаше, 24. Перуника (мн.), 27. Поданик, кмет, 30. јака киша, 31. Слика рађена уљаним бојама, 32. Златни новац, 33. Учесник у догађају, 34. Сто, 36. Појас, опасач, 39. Водени ток (мн.), 41. Драж (мн.), 43. Течење, протицање, 45. Пас, 48. Грчко слово, 51. Цент (скр.),52. Волт (скр.)

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Нама закон више не лежи у топузу. То могу да потврде сви они који су осетили пендрек. *** Када не бисмо правили оволике глупости, ми бисмо били веома паметан народ. *** Ко сеје страх, кад - тад ће обрати бостан!

Радомир Јовановић

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Није све црно. Мени су очи побелеле. **** Он је човек од става. Једнако се правио луд и у бившој држави. *** Не зарезујем никога! Отупео сам на све. *** Познајем сатиричара који је прешироко отворио уста, па су му запломбирали - језик!

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Ако је политика „лака женска“, Политичар је - „лака роба“! *** Себи су саградили дворце. Нама су обећали „куле у облацима“! *** Полиција, неће тући народ! Политичари су га - дотукли! *** Избором сваке нове власти, Срби изаберу и нове - невоље! Добрица Чакановић

МУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

23

24. јун 2011.

ХОРОСКОП за период од 24. до 30. јуна

Пише Ружица Ракочевић ruzica_rakocevic@yahoo.com Скajp адреса: ruzica_rakocevic

МАЛИ ОГЛАСИ

Ован, 21. 3. - 20. 4. Ова недељељу дана за вас почињу строго и озбиљно, па вам све то изгледа као неодговарајуће. Међутим, већ у недељу и понедељак све изглдеа много опуштеније, али је то само привидно, што је много опасније. У уторак, среду и четвртак је све муљаво уз новац, и петак је ваш дан!

Бик, 21. 4. - 20.5. Петак и субота су повољни дани за сређивање узбурканих ситуација протеклих дана. Недеља и понедељак су дани за "рекла-казала" али деструктивно. Током уторка, среде и четвртка следи промет новца, као и емоција којима ви сада можете да руководите.

Близанци, 21. 5. - 21.6. Продајем две куће са помоћним просторијама на 20 ари плаца. Телефон, струја, вода.

065/ 461 50 67 Продајем кућу 70 м2 са помоћним објектом и окућницом 30 ари. Опарић, код Рековца.

062/ 398 392 Продајем кућу са поткровљем иза бивше Конфекције „Рудник“. Повољно, хитно. Могућа замена стан – кућа уз доплату.

036/ 352 907; 064/ 17 66 862 Продајем комплетно породично домаћинство на 23 ара плаца са 3 куће (150 м2, 100 м2 и 100 м2), ограђено, ЦГ, струја, вода, телефон, део плаца под воћем и виновом лозом. Све укњижено. 15 км од Београда, Ибарска магистрала, преко пута ресторана „Шарић“.

011/ 83 25 128; 063/ 26 19 19 Продајем плац 10 ари у Матарушкој Бањи и плац 20 ари у Готовцу, поред плаца текућа планинска вода. 036 / 366 220 Продајем плац 12 ари, 100 м од школе у Грдици, погодан за градњу ниских стамбених објеката. 063/ 32 99 99 Продајем округли базен за купање ширине 370 цм, дубине 70 цм, са пумпом за пречишћавање воде, коришћен 2 месеца.

036/ 353 568 Продајем „заставу“ 615 (2,5 тона), резервни мотор за трактор 560, козе са јарићима, у Горичанима.

060/ 333 19 06

дин. Дисконт „Микано имекс“ д.о.о. Жички пут 757 b, код хотела „Ђердан“. 036/ 5817 628 Издајем једнособан стан, одмах усељив. 064/ 578 2 522 Продајем 15 коза мешовите расе, по пијачној цени. Предраг Аћимовић, Дубље код Трстеника.

036/ 651 184 Продајем стан 70 м2 у Каменој згради – Трг Војске, I спрат, ЦГ, две терасе, потпуно реновиран, погодан и за пословни простор.

036/ 312 545; 063/ 721 70 10 Нова Србија организује дружење пензионера у Смедереву 08.07.2011. год. са поласком у 13.30 часова испред „Кајак клуба“. Телефон за информације: 036/ 315 004, 323 620; 069/ 33 23 620 Привредно друштво „ТРГОМЕН“ Краљево расписује оглас за радно место: - Референт општих и правних послова (два извршиоца) Услов: дипломирани правник са радним искуством Радну биографију послати на адресу: Ратина бр. 326г Краљево или на e-mail: marijas@trgomen.com Предузећу „ГАЛА ПРОМЕТ“ потребно више продаваца за рад у маркетима „Гала“. Заказивање разговора лично у дирекцији предузећа Војводе Степе 18 или на телефон 036/ 318 730

Пуно свакојаких прича и ситуација око вас, и ви у свему томе. У петак и суботу је све под контролом, али у недељу и понедељак ће поново бити хаос у комуникацији, а потом у уторак, среду и четвртак ће све да се умири новцем који треба да се потроши.

Рак, 22. 6. - 22.7. Вама неће пријати петак и субота, али је све у реду. Недеља и понедељак ће вас збуњивати свакојаким преокретима, што ће вас само привремено окупирати. Уторак, среда и четвртак су повољни дани јер ће бити промета у новцу и емоција.

Лав, 23. 7. - 23.8. Пошто је вас живот ухватио нови курс, све ове информације које се врте око вас, треба да вам донесу повољне промене. Постојаност је наглашена у петак и суботу. У недељу и понедељак ће бити пуно изненадних преокрета, а у уторак, среду и четвртак затишје....

Девица, 24. 8. - 22.9. Петак и субота су постојани дани када можете мало да се пресаберете. Недеља и понедељак доносе бурне гласове који вам праве пометњу у организацији, али се све то стишава и смирује јер се треба ангажовати око новца, и то у уторак, среду и четвртак.

Вага, 23. 9. - 22.10. Све ово што се дешава ових дана ће да се смири у петак и суботу. Затим ће, у недељу и понедељак да се покрену нове лавине информација које треба да вам најаве нове ситуације. А уторак, среда и четвртак доносе привидно затишје.

Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Пошто су вама информације од драгоцене вредности, ових дана их има на претек. Смиривање свега тога и довођење у ред је у петак и суботу. Недеља и понедељак ће вас баш иритирати, али ништа зато, јер уторак, среда и четвртак доносе информације и о новцу.

Стрелац, 23. 11. - 21.12. После свега, имаћете прилику да се консолидујете у петак и суботу. У недељу и понедељак ћете бити поново у еуфорији што се тиче информација и спознаја. А уторак, среда и четвртак доносе трку и фрку са информацијама о новцу.

Јарац, 22. 12 - 20. 1. Петак и субота су посебно важни дани за вас у овој недељи, па искористите то одмах, јер већ у недељу и понедељак стижу нови таласи бурних информација, мада су пролазног карактера. Уторак, среда и четвртак ће вам донети новцане информације.

Продајем локал 38,5 м2. Улица Олге Милутиновић.

065/ 33 17 217

Пицерији „Mirage“ потребни конобари, достављачи и девојке за продају сладоледа. Доћи лично или позвати 036/ 313 336

Водолија, 21. 1. - 19. 2.

Акцијска продаја оригиналног немачког пива „Гранд Л“ од 20.06. до 29. 06. 2011. по цени од 35,00

Фирма „Magic Fruits Land“ врши откуп и уговара производњу воћа и поврћа за извоз. 060/ 444 12 38

Већ неколико дана све бруји око вас од информација, комбинација и спознаја...То ће све мало да застане у петак и суботу, а у недељу и понедељак све креће турбо брзином, и то су ваши посебни дани. Резултати свега тога стижу у новчаном облику, и то у уторак, среду и четвртак.

Рибе, 20.2. - 20. 3.

Маркетинг 036/312-505

До сада сте схватили шта се све дешава око вас. У петак и суботу ћете све то моћи да за кратко зауставите. А недеља и понедељак и даље доносе нове непредвидиве и чудне информације и констатације. Уторак, среда и четвртак су ваши дани.

24

24. јун 2011.

Два дана пред одлучујући наступ у емисији „Ја имам таленат“

ПОБЕДНИК ПРЕ ФИНАЛА Осмогодишњи Краљевчанин најмлађи финалиста такмичења „Ја имам таленат“

Само два дана пре одлучујућег наступа у емисији „Ја имам таленат“ најмлађи финалиста Ђурађ Ђуричић вредно вежба. Не оптерећује га размишљање о могућности освајања првог места и новчане награде од 100 хиљада евра. Ако којим случајем победи новац ће, каже, употребити да поправи школу да не мора да ради у четири смене. Од остатка ће, пошто одведе млађу сестру на летовање, поправити Ђурђеве ступове „који делују поприлично срушено“. Када је имао само годину дана родитељи су приметили да Ђурађ има осећај за ритам и склоност ка опонашању музичара које је гледао на ТВ екранима. Како је у породици Ђуричић стално био укључен МТВ, приметили су да малишан посебну пажњу посвећује панк групи „Грин деј“. Уз тај бенд почео је да слуша музику која му је пријала, опонашао покрете и кретао се као они. Имао је само годину дана, а његовој срећи није било краја када је од тетке добио на поклон гарнитуру пластичних бубњева. Почео је да се игра са њима, а родитељи су приметили да је пред телевизором уз њих испратио целу песму омиљеног бенда. Почео је да свира пре него што је проговорио. После пола године свирке родитељи су одлучили да му купе гарнитуру правих бубњева прилагођених његовом узрасту. Имао је тек две године када су из Немачке стигли бубњеви који су изазвали неописиво одушевљење, првенствено због потпуно новог звука који је из њих излазио. Од тада је почео да слуша и друге врсте музике. За бубњевима никада није проводио превише времена. Одслуша са пажњом неку песму, па седне за бубњеве да одсвира. Једном приликим гледао је на телевизији концерт током кога су Џибонија пратили врсни музичари, међу којима Влатко Стефановски и светски познати бубњар Ману Каче.

- До тада није знао ко је Ману Каче, али кад је гледао тај концерт залепио се за њега. Био му је интересантан па је нон-стоп понављао покрете и нешто што му је било интересантно – прича Ђурађов отац Игор. Таленат није остао незапажен, па је од пријатеља његових родитеља, власника музичке куће,

ускоро стигао нови поклон, комплет профи бубњева који су имали сасвим нови звук. Није имао још ни 4 године. Први јавни наступ имао је, као гост, на јавном часу школе гитаре, коју у Крагујевцу води Радомир Михајловић-Точак. Када је онако мален, са само три године, изашао на позорницу Градске дворане „Шумадија“ проломио се аплауз који га је толико препао да је побегао у загрљај родитеља. Неко се сетио да би можда могао да помогне ауторитет

Награда Када су снимали његов профил био је у студију, без родитеља. На питање шта би радио са новцем ако победи, рекао је да би поправио школу да не иде у четири смене. Нису га схватили и нису то повезали са земљотресом. Рекао је да би купио пса, али не било какво, већ харлекин догу, и водио млађу сестру на летовање. Помогао би и манастиру Ђурђеви ступови, у коме је крштен, пошто му делује поприлично срушено.

који је имала једино васпитачица Јелена из обданишта „Искрица“, са којом је имао посебан однос. За само 45 минута дошла је из Краљева, озбиљно поразговарала са Ђурађем, након чега се он вратио на сцену и одсвирао своју партију. Пола године касније наступио је на Врњачком карневалу. Пријатељ породице Ђуричић показао је снимак наступа на карневалу познатом бубњару Драгољубу Ђуричићу. Његовом одушевљењу није било краја када је први пут упознао младог колегу. На основу снимка који је гледао није могао да стекне праву слику о узрасту младог бубњара. Звучи невероватно, али је, кажу, истина да је заплакао кад је видео колико је Ђурађ мали. Од тада започиње сарадња на великом броју значајних концерата. Пре двадесетак дана су наступили заједно у Подгорици, а нови концерт је заказан за 30. јун. Људи су га препознавали на улици, тражили да се фотографишу са њим. Ђурађ и Драгољуб свирали су заједно у Центру „Сава“, у децембру прошле године. Драгољуб је после 40 година рада завршио каријеру и предао палице Ђурађу. Уследио је концерт у Бору, наступ на Џез фестивалу у Косовској Митро-

вици, Фестивалу уличних свирача у Новом Саду. Ђурађ Ђуричић може да се похвали да је једини Краљевчанин који је, још пре две године, када је имао само пет година, свирао на Коларцу на хуманитарном концерту под називом „Џинови и патуљци“. Иако је заљубљен у бубњеве, Ђурађ им не робује. Свира петнаестак минута дневно и то не сваки дан. Од када је први пут сео за бубњеве не дозвољава било коме да му шта показује. Драгољуб Ђуричић учи га неким другим стварима везаним за излазак пред публику и понашање на позорници. Учешће на првом серијалу „Ја има таленат“ изостало је јер је имао само пет година када су почеле квалификације. На аудицији за овогодишњи, појавио се у Крагујевцу када је имао само шест година. Између 5000 пријављених Ђурађ је кроз три круга елиминација ушао у 40 најбољих. Пласманом у финале нашао се у групи од 10 такмичара од којих ће само један освојити високу награду. За њега, родитеље Бранку и Игора и највећег обожаваоца сестру Мајду, Ђурађ је већ победио, без обзира на исход финала. Композиције за наступ у Позо-

ришту на Теразијама бирао је сам. На свим наступима прати га породица у комплетном саставу. У полуфиналу, кажу, нису нешто посебно очекивали. До прве полуфиналне емисије није био познат ни систем гласања, па није било прилике да се организују пријатељи, рођаци, другови и остали фанови. Најважније је ипак било да добро одсвира изабрану композицију. Поносним родитељима импонује што су и чланови жирија препознали таленат који у себи носи Ђурађ Ђуричић. Финалисти из четири прве полуфиналне емисије од уторка су у Београду, где се свакодневно одржавају пробе сцене, костима и осталих елемената шоу програма. Данас је проба, а сутра пето полуфинале. У недељу сви са нестрпљењем очекујемо финале са мобилним телефонима у рукама. Ђурађ је заслужио да му помогнемо да се што боље пласира. Док ово пишемо његов наступ на „Јутјубу“ видело је око 40 хиљада људи, а тај број се из сата у сат повећава. На мејл стиже по више од 300 писама дневно. Када га препознају на улици, труди се колико може да се смешка и свима захвали, али све чешће избегава да излази у град. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

24. јун 2011.

Велики рок спектакл

ПОЧЕО ХЕПИЦЕНТАР - Шести „Хард рок сешн“ увод у највећи рок спектакл који је икад одржан у Краљеву. - Вечерас „Атомско склониште“, „Галија“ и „Дивље јагоде“, сутра „Ју група“, „Ван Гог“ и Дадо Топић Највећи рок спектакл који је икада одржан у Краљеву окупиће током три дана19 рок бендова, од оних из времена када је рок настајао на овим просторима, до најмлађих поборника рокенрола. Рок фестивал под називом „Хепицентар“ има хуманитарни карактер, а средства од продатих улазница намењена су санирању последица земљотреса. Током готово осам месеци од земљотреса интензивно се радило на санацији оштећених објеката, али се размишљало и о поправљању атмосфере у граду. Хепицентар треба да побуди пажњу јавности у Србији и покаже да се у Краљеву не дешавају само непогоде, већ и неке позитивне ствари. На основу података којима располаже организатор, интересовање за посету фестивала је велико, с обзиром да на њему учествују најпознатији рок бендови са простора бивше Југославије, а организатор се потрудио да обезбеди све потребне услове како би фестивал протекао безбедно. У време одржавања фестивала у Краљеву ће се окупити и велики број бајкера из целе земље. Списак учесника је јасно де-

„Хепицентар“ у бројкама У 19 бендова наступиће 98 музичара. У организацији фестивала оперативно је ангажовано 65 људи, а акредитоване су 22 редакције са 35 новинара, сниматеља и фоторепортера. Међу 12 хиљада посетилаца очекује се око 1000 бајкера, а биће постављена три шанка укупне дужине 25 метара и два пулта за храну. Контрола на улазу ће бити појачана, а уношење пића није дозвољено. финисан и ту више неће бити никаквих промена. Прве вечери одржан је традиционални, шести по реду, „Хард рок сешн“ на коме су наступили, поред краљевачког „Стормбрингера“, још и „Сантос брадерс“ из Бачке Паланке, „ЕКГ“ из Крагујевца и београдски „Рок хаус бенд“ и „Краљевски апартман“. Првог дана фестивала „Хепицентар“ од 18.30, током полусатних наступа, представиће се реактивирани краљевачки бендови „Отом потом“, „Говорна

мана“, „Перпетуум мобиле“ и „Гама зрак“. У главном делу програма, од 21 сат, су три једноипосатна концерта „Атомског склоништа“, „Галије“ и „Дивљих јагода“. Другог дана од 18.30 на сцену ће изаћи „Контрол“, „Фанкд“, „Топовско ђуле“ и „Гудвил“, а у главном делу „Ју група“, „Ван Гог“ и Дадо Топић. Скоро све везане улазнице за два дана фестивала већ су рас-

продате и неће се продавати на дан почетка концерта. Једнодневних карата по цени од 300 динара има довољно за све љубитеље добре забаве. Организатори очекују да ће великом рок спектаклу током три дана присуствовати око 12 хиљада посетилаца, а на основу праћења метеоролошких кретања очекује се пријатно, ведро и топло време. У организацији мото скупа

учествују чланови Мото клуба „Кингс“. Александар Вулић, председник клуба, најављује долазак великог броја бајкера са око 1000 мотоцикала. Сви ће бити смештени у кампу на обали Ибра, непосредно поред места на коме се одржава фестивал. За суботу у 17 часова планиран је дефиле свих учесника улицама Краљева и више других дешавања. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Хуманост на делу

СОЛИДАРНИ БАЈКЕРИ

Чланови краљевачког Мото клуба „Кингс“ организовали су хуманитарне акције за помоћ грађанима Краљева кад год је то било потребно. Током прошле године, у оквиру акције

„Деда Мраз на моторима“, поделили су око двеста новогодишњих пакетића становницима из СОС Дечјег села и деци смештеној у хранитељским породицама.

Последња акција имала је за циљ прикупљање помоћи породицама које су претрпеле штету у земљотресу.

- Краљевчани Владица Вукмановић и Саша Терзић, који живе и раде у Лондону, прикупили су око 130 хиљада динара, ми смо додали још нешто и трима породицама доделили по 50 хиљада динара – каже Александар Вулић, председник Мото клуба „Кингс“. Помоћ је уручена једној породици са троје малолетне деце из Рибнице којој је стамбени објекат знатно оштећен, живе у веома тешком положају, а контејнер који су добили за смештај није у функцији. Поклон бајкера обрадовао је и поро-

дицу избеглица из Босне и Херцеговине са троје деце, из Каменице. Њих петоро живе у две просторије са три кревета у кући без воде за пиће, у којој само отац привређује обављајући у шуми сезонске послове. Трећа је породица Драгана Балшића са Берановца, бајкера коме је кућа, у којој живи са мајком и двоје деце, знатно оштећена. Поред новчане помоћи, деци су уручени и пакети школског прибора и слаткиша. Део новца бајкери из Лондона сакупили су на журци. Остатак је обезбедила супруга Владице Вукмановића, Енглескиња, која је месила колаче и продавала их колегама у банци

где ради, са напоменом да је новац намењен пострадалима у земљотресу у Краљеву. Током предстојећег рок фестивала „Хепицентар“ чланови Мото клуба „Кингс“ ће, у кампу на обали Ибра, угостити друге бајкере и све људе добре воље који су спремни да се друже. Иако је незахвално вршити било какве процене, јер се истог дана одржава традиционални мото скуп на Косову и Метохији, очекује се да ће у Краљеву бити око 1000 мотора. Простор за камп ће бити обележен, обезбеђени су сви услови за дружење, а улазак у камп је бесплатан. Т. Радовановић Фото: Г. Шљивић

26

24. јун 2011. На основу члана 9. Правилника о поступку јавне набавке мале вредности Специјална болница за рехабилитацију „Агенс“ Матарушка Бања расписује

Нашој мајци сахрањеној 19.06. 2011. год.

ЈАВНИ ПОЗИВ За прикупљање понуда у поступку јавне набавке мале вредности Предмет набавке су грађевинско занатски и завршни радови на санацији купатила. Тендерска документација може се преузети у Специјалној болници „Агенс“ сваког радног дана од 8:00 до 15:00 часова. Рок за подношење понуда је 8 дана од дана објављивања јавног позива у јавном гласилу. Отварање понуда је 04.07.2011. год. у 10:00 часова у просторијама „Агенса“. Понуде слати у затвореној коверти са назнаком „понуда не отварати“. Понуде се могу предати лично или поштом на адресу: Специјална болница за рехабилитацију „Агенс“ 36201 Матарушка Бања

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 20 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 И У МАРКЕТИНГ АГЕНЦИЈИ „ГОРАН“ МИЛОША ВЕЛИКОГ 14/1 У ПАСАЖУ ПРЕКО ПУТА РОБНЕ КУЋЕ

Љиљани Вукадиновић из Краљева

С поштовањем и љубављу.

Зорица, Неранџа и Будимир

Градска управа града Краљева, на основу члана 6. и 9. Закона о радним односима у државним органима („Службени гласник РС“, број 48/91, 66/91, 44/98-др. закон, 49/99-др. закон, 34/01-др.закон, 39/02, 49/05-ОУС и 79/05-др.закон), члана 31. и 32. Закона о комуналној полицији („Службени гласник РС“, број 51/09) и одлуке о Градској управи града Краљева („Службени лист града Краљева, број 6/08, 17/09, 20/10, и 27/10), објављује ОГЛАС ЗА ИЗБОР КАНДИДАТА ЗА ОБАВЉАЊЕ ПОСЛОВА КОМУНАЛНЕ ПОЛИЦИЈЕ 1. НАЧЕЛНИК ОДЕЉЕЊА - 1 извршилац 2. КОМУНАЛНИ ПОЛИЦАЈАЦ – 24 извршиоца Поред општих услова прописаних чланом 6. Закона о радним односима у државним органима, кандидат који се пријави на оглас треба да испуњава и посебне услове прописане чланом 32. Закона о комуналној полицији. Општи услови: - да је држављанин Републике Србије; - да је пунолетан; - да има општу здравствену способност; - да има прописану стручну спрему; - да није осуђиван за кривично дело на безусловну казну затвора од најмање шест месеци или за кажњиво дело које га чини неподобним за обављање послова у државном органу. Посебни услови: - кандидат из тачке 1. мора да има високо образовање стечено на студијама другог степена (дипломске академске студије-мастер, специјалистичке академске студије, специјалистичке струковне студије), односно на основним студијама у трајању од најмање 4 године и најмање 5 година радног искуства у струци и положен возачки испит „Б“ категорије; - кандидат из тачке 2. мора да има средњу стручну спрему у четворогодишњем трајању, вишу школску спрему или високу школску спрему (VII степен стручне спреме), најмање једну годину радног искуства у струци и положен возачки испит „Б“ категорије; - да има психофизичке способности потребне за обављање послова комуналне полиције, које се доказују лекарским уверењем овлашћене здравствене установе; - да му раније није престао радни однос у државном или другом органу због теже повреде дужности из радног односа. Кандидати, који буду изабрани, упућују се на стручно оспособљавање и обуку о трошку Градске управе града Краљева.

После обављене стручне обуке, кандидати полажу испит за обављање послова и примену овлашћења комуналног полицајца. Кандидати који положе испит заснивају радни однос у Градској управи града Краљева. Рок за подношење пријава је 30 дана од дана објављивања огласа у листу „Послови“. Уз пријаву са биографијом, кандидати подносе следећа документа у оригиналу или овереној фотокопији: - извод из матичне књиге рођених (издат на новом обрасцу сходно Закону о матичним књигама, објављеном у „Службеном гласнику РС“, број 20/09); - уверење о држављанству (не старије од 6 месеци); - уверење Полицијске управе да кандидат није осуђиван (издато након објављивања овог огласа); - уверење Основног и Вишег суда да против кандидата није покренута истрага и да није подигнута оптужница (издато након објављивања овог огласа); - лекарско уверење издато у домовима здравља у Београду: Вождовац, Врачар, Савски венац, Стари град, Нови Београд, и „Др Симо Милошевић“ Чукарица и Заводу за здравствену заштиту радника МУП-а, Ул. Дурмиторска 9 (издато након објављивања овог огласа); - доказ да кандидату раније није престао радни однос у државном или другом органу због теже повреде дужности; - диплому о стеченој стручној спреми; - доказ о радном искуству у струци; - радну књижицу. Пријаве уз које нису приложени сви потребни докази у оригиналу или фотокопији овереној у општини или суду, као и непотпуне, неуредне и неблаговремене пријаве, неће се разматрати. Пријаве са доказима о испуњавању услова из огласа доставити на адресу: ГРАДСКА УПРАВА ГРАДА КРАЉЕВА-ОДЕЉЕЊЕ ЗА ОПШТУ УПРАВУ, Трг Јована Сарића број1, са назнаком „За оглас“.

27

24. јун 2011.

Дана 24.6.2011. године навршава се девет година oткад није међу нама

Драган Глишовић

Судбина је сурова, а стварност је тужна и болна. Време које пролази не односи успомене, сећања, тугу и бол. По добру ћемо те памитити, са поносом помињати и никада те нећемо заборавити. Колектив „Радијатор инжењеринга“

Дана 26.6.2011. године навршава се девет година од смрти нашег вољеног

Јанић Тихомира - Тићка

Дана 25.06. 2011. у 10 часова у Јовцу, даваћемо годишњи помен

Верици Тодоровић

Био си широког срца, добре душе у коме је било места за све нас. Много је лепих успомена да те вечно памтимо, да о теби с поносом причамо и да те никад не заборавимо. Супруга Оливера, синови Радојко и Миљојко са породицом

Неутешни супруг Чедомир Тодоровић

25. јуна 2011. год. навршава се седам година од када више није са нама наш вољени

Дана 24.06.2011. год. навршава се шест месеци од смрти моје драге мајке

Зоран Славковић

Ковине Митровић

1967 – 2011.

1934 – 2010.

Време никада неће избрисати сећање на тебе. Заувек ћеш живети у нашим срцима, вечно вољен и никад заборављен. По доброти те памтимо, од заборава чувамо, с тугом живимо без тебе.

Мајко, дани пролазе, али ни један без сећања на тебе. Била си ми велики узор, уредна, поштена, знала од ничега да направиш нешто и имала велику вољу за животом. Хвала ти на свему.

Твоји најмилији: отац Рато, сестра Зорица

Ћерка Милка са породицом

28

24. јун 2011.

БИЦИКЛИЗАМ Иван Стевић победник 51. бициклистичке трке „Кроз Србију“

КРАЉЕВЧАНИ, ВЕЛИКО ХВАЛА - Наш најбољи бициклиста, члан београдског Партизана, постигао велики успех и постао први српски возач који је победио на трци „Кроз Србију“ од 2002. године. – Значајан учинак бициклиста краљевачког Металца који су возили за Стевића и победу Србије на овом престижном такмичењу. Претходног викенда завршена је 51. међународна бициклистичка трка „Кроз Србију“, а после девет година победник је српски такмичар. Иван Стевић, бициклиста београдског Партизана, успео је да освоји жуту мајицу коју је пре њега последњи пут од наших бициклиста обукао један Краљевчанин Александар Никачевић 2002. године. Стевић је фантастично возио трку и после седам етапа и 1.124,8 км победио са две секунде предности испред фаворизованог данског бициклисте Михаела Расмунсена, некадашњег победника Тур де Франса и два пута 2005. и 2006. власника тачкасте мајице за првог брдског возача на најпрестижнијој трци на свету. У генералном пласману треће место заузео је Француз Матје Конверсет. Српски бициклиста Габор Каса, члан суботичког Спартака, који је на овој трци возио за турски тим Маниса спор, заузео је одлично четврто место у укупном поретку, али је освојио и белу мајицу Планинка воде за најбољег бициклисту до 23 године у каравану. Стевић и Каса су донели

српском бициклизму 85 олимпијских бодова на овој трци воженој у категорији 2.2 за Европа тур. На великим такмичењима као што је трка „Кроз Србију“, где је учествовало 20 екипа из читавог света, немогуће је остварити победу без подршке јаке екипе. Партизан је због повреде једног возача добио помоћ од најмлађе и најнеискусније екипе Металца. Краљевчани су храбро и зналачки

БОКС

СТАНКОВИЋ СТАО У ЧЕТВРТФИНАЛУ

Милутин Станковић најбољепласирани српски боксер Турски град Анкара домаћин је 39. сениорског првенства Европе у олимпијском боксу. Српски репрезентативци остали су без медаља, а најдаље је догурао члан краљевачког Металца, супертешкаш Милутин Станковић. Он је у четвртфиналу поражен од руског боксера Магомеда Омарова на поене 17-13 (по рундама 5-2, 7-5, 56). Иако је добио последњу

рунду уложивши максимум напора, Милутин Станковић није успео да дође до тријумфа и истовремено бронзане медаље. Остаје утисак да је Србија у супертешкашу из краљевачког Металца добила потенцијал за највише домете. Прва прилика биће предстојеће Светско првенство у Азербејџану од 25. септембра до 10. октобра. А.Д.

чували предност Ивана Стевића од само 2 секунде, све су изненадили како су физички и тактички издржали на челу каравана трке „Кроз Србију“ и тако однели ловор заједно са Иваном Стевићем.

- Немам речи да опишем колико сам срећан - рекао је Иван Стевић, на циљу испред Народне скупштине, када је добио и громке аплаузе и овације више хиљада гледалаца. - Ово је најлепша награда за труд и рад у сезони. Било је тешко, конкуренција је била изузетна. Много су ми помогли моји сувозачи из Партизана Хасановић, Јовановић, Зекавица, Козомара и Спасић, као и комплетно руководство екипе предвођено Бранком и Душаном Бановићем. Ипак, бициклисти краљевачког Металца су ме одушевили, све време су били уз мене, када је било најтеже и најпотребније... На томе им од срца захваљујем – закључио је победник 51. трке „Кроз Србију“. Металац је на овогодишњој трци наступио у саставу Александар Миливојевић, Марко Станковић, Владимир Вулићевић, Милош Стојановић, Дејан Видаковић и Филип Павловић.

- Момци су показали велику срчаност и својом борбеношћу

показали да БК Металац заслужује све похвале и да може да се носи са многим великим екипама из светског бициклизма. Морам да подсетим да Металац нема "буџет" и да је екипа сачињена од 2 репрезентативна возача савезног ранга (Миливојевић, Станковић), а сви остали су чисти аматери и ентузијасти – у даху је говорио о учинку својих пулена Радиша

Гиле Чубрић, тренер бициклиста Металца и актуелни селектор репрезентације Србије. Први човек струке БСС осврнуо се и на победу Ивана Стевића.

- Чували смо две секунде предности од Бајине Баште и сачували у неколико паклених етапа. Добро је што смо у последњој пустили бег безопасне групе бициклиста, избегли смо да на пролазним циљевима Стевићеви конкуренти покушају да јуре бонификације. Стевић и Каса су у најлепшем светлу представили српски бициклизам у врхунској конкуренцији и дуго ћемо се сви сећати ове лепе трке, која служи на част организаторима, Србији и нашем спорту уопште – закључио је Чубрић. Овог викенда (24 - 26. јуна) на Берановцу ће се одржати државно првенство у вожњи на хронометар и најважнијој дисциплини друм. Права прилика да бициклисти Металца још једном покажу да су уз Партизан и Раднички најјачи клуб у Србији. А. Даишевић

Сви српски бициклисти победници трка “Кроз Србију” На трци „Кроз Србију“ од возача из Србије побеђивали су Радош Чубрић (1965. и 1970), Момчило Лајзер (1976), Драгић Боровићанин (1982), Микош Рњаковић (1985, 1990, 1991, 1996), Рајко Чубрић (1988. и 1989), Зоран Илић (1992), Саша Гајичић (1997. и 2001), Александар Никачевић (2000. и 2002) и Иван Стевић (2011). Другим речима, од деветорице бициклиста, чак четворица су рођени Краљевчани, односно чланови Металца (Радош и Рајко Чубрић, Драгић Боровићанин и Александар Никачевић). Мало ли је!?

МАРКЕТИНГ 036/312-505

29

24. јун 2011.

ГИМНАСТИКА ДТВР „Партизан“ из Краљева организовао градско првенство у гимнастици

ГИМНАСТИЧАРИ ИЗАШЛИ ИЗ СЕНКЕ

- После више од три деценије у Краљеву је одржано такмичење у спортској гимнастици, а у главним улогама су били најмлађи гимнастичари и гимнастичарке. – Ива Анжел победница у женској, а Урош Чингелић у мушкој конкуренцији. – Како се бавити гимнастиком без справа!? Некада Соколско друштво, данас Друштво за телесно васпитање и рекреацију (ДТВР) „Партизан“ из Краљева, постоји дуже од једног века, и тренутно је једина спортска организација у Краљеву у којој се омладина може бавити гимнастиком. Један од базичних спортова у потпуном је запећку, па је право изненађење била организација првенства града у гимнастици.

- Хтели смо и мислим да смо успели да изађемо из вишедеценијске сенке. Наше друштво је седамдесетих било једно од најбољих у великој Југославији, али заиста дуго нисмо организовали неко такмичење, као да нисмо имали храбрости да се упустимо у такав изазов. Сада смо решили да ову децу која вредно тренирају наградимо за труд и већ сада могу да најавим да ћемо у септембру организовати такмичење у коме ће наши чланови одмерити снаге са децом из неког другог града у Србији – каже Драган Бајић, тренер ДТВР „Партизан“ Краљево. У сали ОШ „IV краљевачки ба-

таљон“, пред скромним бројем знатижељних, углавном родитеља деце учесника првенства, одвијало се такмичење на партеру и круговима, а најмлађи су показали завидан таленат.

- Ученик сам ОШ „Браћа Вилотијевић“, имам 11 година и тренирам гимнастику у „Партизану“ три године. Врло ми је занимљиво, лепо

се дружимо, тренери одлично раде са нама и сваки тренинг је посебан, увек научимо нешто ново. Сигурно је да ћу наставити да се бавим гимнастиком – каже Жељко Марковић, млади гимнастичар, учесник градског првенства.

- Идем у ОШ „4. краљевачки батаљон“ и бавим се гимнастиком 3 године. Много ми је лепо овде у

друштву „Партизан“, лепо се дружимо, тренирамо и сигурно је да ћу наставити да се бавим обим лепим спортом – каже Ива Анжел, иначе, првак града у спортској гимнастици у женској конкуренцији. Поред Иве на победничко постоље попеле су се Катарина Станковић и Магдалена Дробац. Код дечака, првак Краљева у спортској гимнастици је Урош Чингелић испред Андрије Станишића и Жељка Марковића. ДТВР „Партизан“ окупља 60-ак гимнастичара, деце различитог узраста, док је број рекреативаца далеко већи. Гимнастика је изгубила битку у конкуренцији спортова са лоптом, па чак и борилачких спортова.

- Генерално је гимнастика спорт у запећку у Србији, у нашем граду поготово. Ипак, деце има заинтересоване да се баве овим базичним спортом. Овде се ствара база која омогућава да деца несметано могу да се касније баве неким другим спортом. Нажалост, у Краљеву нема

услова да се деца баве врхунском спортском гимнастиком, нема справа, углавном су оштећене, опасне за децу. Док се то не реши, не можемо да очекујемо корак напред – наглашава Драган Бајић. Највећи број сала основних и средњих школа у граду нема справе, мало се поклања пажње овом веома битном спорту.

- Организацијом овог такмичења смо хтели да скренемо пажњу одговорних у локалној самоуправи на овај акутни проблем. Нигде у свету се деца не баве гимнастиком, а да немају адекватне услове и справе, само код нас је такав случај. Можда ће се неко сетити да у Краљеву постоји и наше друштво и гимнастика – последњи вапај упућује тренер у ДТВР „Партизан“. Ако се зна да у Краљеву три базична спорта пливање, атлетика и гимнастика једва егзистирају, будућност спорта у нашем граду није светла. Вредело би пробудити се док не буде касно, јер у питању су наша деца. А. Даишевић

Финални турнир пионирског првенства Србије

ТРОН ПРИПАДА НИШЛИЈАМА Матарушка Бања и СТЦ "ОКАНИК" били су домаћини финалног турнира пионирског првенства Србије за одбојкаше. Домаћин такмичења био је нишки Миленијум, а учествовале су и екипе крагујевачког Радничког, новосадске Војводине и Лучана. У три дана такмичења приказана је јако добра одбојка, виђен је велики таленат дечака који представљају истинску будућност српске одбојке. Нишлије су на крају искористиле "предност домаћег терена" и окитиле се титулом државног првака, што представља изненађење само за неупућене. Иако су првог дана турнира изгубили "тесно" од Војводине, пулени Марка Вуканца су одиграли најбоље када је било најпотребније и у последњој утакмици на турниру тријумфовали против Лучана, што је било довољно да титула оде у град на Нишави.

- Невероватан осећај! Тријумфовали смо на турниру где није било аутсајдера, где се играло јако квалитетно и зрело за дечаке овог узраста. Матарушка Бања нам се посрећила, били смо овде победници полуфиналног турнира, одлучили смо да овде будемо домаћини и нисмо погрешили. Сјајни услови, сјајан амбијент, изу-

зетна гостопримљивост и на крају наше славље. Није могло боље - у даху, узбуђен, нагласио је стратег Миленијума Марко Вуканац. Лучанци, чију екипу чине школски прваци Србије, били су на корак од новог трофеја, победе у прва два кола су говориле у прилог овој констатацији, али дијагонала

Алемпијевић-Лалић није издржала у последњем сусрету са Нишлијама. Доминирао је фантастични Милутин Нејић, примач сервиса Миленијума, па се може рећи да Ниш после Ивана Миљковића, поново добија играча о коме ће се причати.

- Никада у животу нисам био срећнији. Нико није очекивао да можемо да победимо овде, али смо се потајно надали. Чак ни после стартног пораза од Војводине нисмо губили наду и исплатило се. Ово је победа целе екипе, једне сјајне генерације која дише као један рекао је после утакмице МВП финалног турнира у Матарушкој Бањи Милутин Нејић. Војводина из Новог Сада је једина која се може подичити победом над новим прваком. "Лале" су одиграле три меча и сва три су трајала пет сетова, пораз од Лучана и неочекивани губитак бода од Радничког кош-

тали су Новосађане пласмана на треће место. Од Радничког се очекивало више, али на крају су се морали задовољити освајањем једног бода и пласманом на последње, четврто место. Ипак, и у овој генерацији играча из града на Лепеници има потенцијала. Поред ласкавог признања за најбољег играча турнира, Милутин Нејић је и најбољи примач сервиса. Најбољи дизач на турниру је Владимир Алемпијевић (Лучани), најбољи коректор његов клупски друг Лука Лалић, док је за најбољег средњег блокера проглашен Александар Петров (Војводина). У Ниш одлази и признање за најбољег либера које је заслужио Душан Јовић (Миленијум). Организација турнира била је перфектна, а све утакмице пратило је неколико стотина гледалаца. А. Даишевић

30

24. јун 2011.

ФУДБАЛ

Окружна фудбалска лига

ШАМПИОНСКА ЗВОНА У КОНАРЕВУ

Претходног викенда спуштена је завеса на такмичарску сезону 2010/2011. у фудбалској лиги Рашког округа. И пре последњег 30. кола био је познат првак, па је Будућност у свечарској атмосфери на игралишту у Конареву са неугодном и врло добром екипом Грдице одиграла нерешено 1-1. Капитену првака и новог зонаша Бранку Луковићу (рођени брат репрезентативца Александра, п.а.) пехар за прво место уручио је Мирослав Карапанџић, председник ФСРО. Иако су многи сумњали, Будућност ће ипак играти у Моравској зони и то је повратак Конареваца у овај ранг такмичења после шест година. Будућност је 2003. године била члан и Српске фудбалске лиге група "Морава". Једина утакмица последњег кола која је имала такмичарски значај био је меч у Врњачкој Бањи где је домаћи Гоч са Магнохромом одиграо нерешено 1-

1. На трибинама СЦ "Рај" било је неколико стотина гледалаца, а Бањчани су овим бодом избегли селидбу у нижи степен такмичења. У томе им је помогла и одлука Будућности да у новој сезони заигра у Моравској зони. Магнохром, клуб са најдужим стажом у Окружној лиги, ове сезоне је остао испод црте, па ће се на прелепом стадиону код

Старог аеродрома од јесени играти утакмице Међуопштинске фудбалске лиге. У последњем колу није било ниједне победе гостујућих тимова, ако се изузме службени резултат меча Пролетер Ласта-Борац (В). Бод на страни освојила је и Морава из Сирче и то у Ушћу, где су домаћи прославили још једном тешко извојеван опстанак у

РЕЗУЛТАТИ 30. кола: Браћа Вуковић-Краљево Хајдук 4-0 (прекид у 74. минуту, гости остали са седам играча), Гоч-Магнохром 1-1, Ибар-Матаруге 1-0, Карађорђе-Борац (А) 2-1, Будућност-Грдица 1-1, Радник-Морава 1-1, Рудар-Раднички 3-1 и Пролетер Ласта-Борац (В) 0-3 (службени резултат) КОНАЧНА ТАБЕЛА: Будућност 63, Рудар 61, Грдица 54, Карађорђе 53, Браћа Вуковић (-3) 50, Матаруге 48, Борац (А) 47, Ибар 43, Борац (В) 36, Краљево Хајдук 35, Раднички 34, Морава 34, Радник 33, Гоч (-1) 30, Магнохром 27, Пролетер Ласта 18. Будућност из Конарева је као првак стекла право наступа у Моравској фудбалској зони. Из лиге испадају Пролетер Ласта (Општинска фудбалска лига) и Магнохром (МОЛ Краљево). Нови чланови Окружне лиге су Полет из Ратине и Рибница из Јовца.

Општинска фудбалска лига

ЗВЕЗДА СИЈА ЈАЧЕ

Претходног викенда спуштена је завеса на такмичарску сезону 2010/2011. у Општинској фудбалској лиги. Првак је већ био познат, али је тек 30. коло одгонетнуло ко је други путник у виши степен такмичења. Под лупом су биле утакмице Стара Чаршија-Звезда и Стубал-Јово Курсула, а после 90 минута велике борбе разлога за задовољство имали су у Чукујевцу. Звезда је засијала јаче од осталих и после пораза од Тавника, у претходном колу, успела да слави против Старе Чаршије у Јовцу. Занимљиво је да су и у првом делу сезоне „звездаши“ славили истим резултатом, али је недељна победа имала далеко већи значај. Навијачи који су пратили свој тим на овом гостовању знали су да прославе успех, јер клуб из Чукујевца после дужег времена напушта најнижи степен такмичења и од наредне сезоне ће играти у МОЛ Краљево. Губитник кола и целог првенства је Јово Курсула из Цветака. Дуго су били водећи на табели, а у последњем колу ни победа у Стублу није им помогла

РЕЗУЛТАТИ 30. кола: Прогорелица-Мусина Река 1-2, Стара Чаршија-Звезда 0-3, Каблар-Богутовачка Бања 0-3, Стубал-Јово Курсула 2-3, Омладинац-Згодачица 0-3 (службени резултат), Милочајац-Партизан 4-3. Слободни су били Будућност (Самаила) и Тавник. КОНАЧНА ТАБЕЛА: Тавник 56, Звезда 56, Јово Курсула 54, Стубал 47, Омладинац (-1) 38, Стара Чаршија 38, Партизан 38, Прогорелица 35, Богутовачка Бања 30, Милочајац 29, Згодачица (-1) 28, Каблар 20, Будућност (-1) 19, Мусина Река (-2) 12. Тавник и Звезда из Чукујевца од наредне сезоне ће играти у МОЛ Краљево, а нови чланови Општинске лиге су Јединство из Згодачице и Пролетер Ласта из Печенога. да се докопају друге позиције, па ће и наредне сезоне играти међу „патикарима“ (као домаћини највероватније у Обрви, п.а.). Да су целе сезоне играли као у последњих неколико кола, фудбалери Мусине Реке не би били последњи. До треће првенствене победе су стигли у Прогорелици, али фењер нису могли да избегну. Победу у гостима остварила је и Богутовачка Бања од које се реално више очекивало ове сезоне, док је највише голова виђено у Милочају. Домаћин је победио госте из Врбе и на леп начин се опростио од својих навијача. Омладинац је у Дракчићима победио убедљиво

Згодачицу, али овај сусрет је ипак решен за „зеленим столом“. Фудбалер Омладинца Јован Ристић требало је да одмара у последњем колу због жутих картона, али се он појавио на терену, што је био довољан разлог да Згодачица меч добије службеним резултатом 3-0, док је Омладинцу одузет један бод. Првак лиге за ову сезону Тавник у последњем колу је био слободан, али ће Тавничани у недељу прославити велики успех ревијалном утакмицом, када ће им бити уручен пехар за најбољи клуб у Општинској фудбалској лиги. Наравно, заказано је и обавезно треће полувреме.

овом рангу такмичења. Радник је екипа која је примила највише голова, 60, али ипак је остала у пробраном друштву. Најубедљивији тријумф претходног викенда остварила је екипа Браће Вуковић, која је у Лађевцима спаковала четири лопте у мрежу "хајдука" из Јарчујака, али је ова утакмица неславно завршена у 74. минуту, јер су гости остали са седам играча на терену (допутовали на меч са 8 играча, п.а.). На опроштају од својих навијача Рудар из Баљевца је побе-

дио Радничког, али то није било довољно да се стигне и престигне Будућност. Комшијски дерби са пуно набоја Ибар-Матаруге одигран је игром случаја у последњем колу, а на игралишту крај Ибра домаћин је уписао минималну победу. Иако утакмица није имала такмичарски значај, виђена су два црвена картона. Тријумф је остварио и Карађорђе који је у Рибници био бољи од Борца из Адрана и тако се на леп начин опростио од својих навијача. А. Даишевић

Међуопштинска фудбалска лига

ГОЛГЕТЕРИ ПОЦЕПАЛИ МРЕЖЕ Изванредан крај сезоне у Међуопштинској фудбалској лиги. На 8 утакмица гледаоци су видели 43 гола, односно 5,3 по мечу. Голгетери су просто поцепали мреже на опроштају од фудбалских тифоза. Највише погодака било је у Врдилима, где је Рибница из Јовца потврдила да није случајно, као другопласирана, обезбедила улазак у Окружну лигу. Домаћин је завршио сезону на претпоследњем месту, "малинари" су обезбедили опстанак, што може да се промени само уколико још једна екипа напусти лигу Рашког округа. Шумадија је ове сезоне играла неубедљиво, али на опроштају од своје публике Шумаричани су декласирали Гранит из Јошаничке Бање, што им је на крају омогућило да имају исти број постигнутих и примљених голова. Исти број голова виђен је и на игралишту код Старог Јасена где је Чибуковац по-

тврдио да је целе сезоне био уз бок водећем двојцу. Фешта у Ратини и промоција новог првака и Окружног лигаша протекла је у доброј игри, виђено је шест лепих голова, а Полет је остварио рекордну 24. победу. Ратињани су постигли 81 гол, што звучи невероватно и једини су тим са свим победама на свом терену. Председник ФСО Краљево Љубиша Вујовић уручио је капитену Полета Ивану Главчићу пехар за најбољу екипу МОЛ Краљево за сезону 2010/2011. У последњем колу Млада Крила су забележила победу у Годачици, где ће се наредене сезоне играти месни дерби Општинске лиге. У Врњцима није било победника, а домаћин је једно од већих разочарања ове сезоне. Олимпик је на крају сезону завршио минималним тријумфом против Напретка, док је Жича победила Мораву из Мрсаћа и сезону окончала на половини табеле. А.Д.

РЕЗУЛТАТИ 30. кола: Врњци-Јединство (Д) 1-1, Жича-Морава (М) 2-1, Младост (В)-Рибница 3-8, Јединство (Г)-Млада Крила 1-3, Шумадија-Гранит 8-0, Полет-Гружа 4-2, ОлимпикНапредак 1-0 и Чибуковац-Лазац 6-2. КОНАЧНА ТАБЕЛА: Полет 75, Рибница 71, Чибуковац 56, Олимпик (-3) 55, Гранит (-1) 49, Лазац 48, Напредак 39, Јединство (Д) (-1) 37, Жича 35, Гружа (-1) 35, Шумадија 33, Морава (М) 33, Млада Крила (-1) 30, Врњци 29, Младост (В) 26, Јединство (Г) 22. Првопласирани Полет из Ратине и другопласирана Рибница из Јовца од наредне сезоне играће у лиги Рашког округа. Из лиге испада Јединство из Годачице, а нови чланови МОЛ Краљево су Тавник и Звезда из Чукујевца.

31

24. јун 2011.

ТЕНИС Тениски турнир прве категорије Краљево Опен у потпуности успео

ПОБЕДНИЦИ ИСИДОРА ПЕЈОВИЋ И МИЛОШ МРДАКОВИЋ

- Краљево Опен, турнир 1. категорије за тенисерке и тенисере до 18 година, трајао пет дана на теренима крај Ибра. - Краљево имало представнике у оба финала, али трофеји отишли у Београд и Прокупље Изузетно јак турнир, који је окупио по 32 учесника у обе конкуренције, привукао је велику пажњу јавности, највише због учешћа Луке Илића, најбољег краљевачког тенисера. ТК Краљево, који ове године може да се похвали фантастичним резултатима својих чланова, био је одличан организатор и узоран домаћин, а захваљујући генералном спонзору „Делта Спорту“, победницима су обезбеђене вредне награде. У мушком делу турнира први носилац је био Страхиња Трећаков из Кикинде, али фаворит на интерној кладионици је био Лука Илић. Краљевчанин, који ове сезоне игра сјајно, двоструки државни првак, на свом терену је био неприкосновен. Победио је у четвртфи-

губио 16 гемова. Остаје жал што није било времена да се одигра мушко финале Краљево Опена, јер би то био сигурно одличан меч. Много занимљивије је било у женској конкуренцији. Краљевчанка Тијана Лукић је, на свом првом турниру за играче до 18 година, стигла до финала. И то на импресиван начин. После убедљиве победе над Смиљаном Кљајић 6-1, 6-1, млада краљевачка тенисерка је у 2. колу победила првог носиоца Милицу Тешић из београдског клуба Оаза, да би у полуфиналу била боља од крагујевчанке Милане Вујовић (ТК Радо) 6-3, 7-6. Финале је овога пута био крајњи домет девојчице која је тек завршила 8. разред

РЕЗУЛТАТИ Полуфинале Тенисерке: Тијана Лукић (ТК Краљево) – Милана Вујовић (ТК Радо) 6-3, 7-6, Исидора Пејовић (ТК Вентерис) – Оливера Вешковац (ТК Крушевац) 6-2, 6-3 Финале Исидора Пејовић (ТК Вентерис) – Тијана Лукић (ТК Краљево) 6-1, 6-2

налу и поменутог Трећакова 6-2, 7-6, у полуфиналу Београђанина Милана Савића (Локомотива) 61,7-5 и победа се очекивала у финалу са Милошем Мрдаковићем из прокупачког Топличанина. Ипак, како је Лука имао обавезу да се појави на јаком међународном турниру, финале је предао без борбе, а Милош Мрдаковић је постао победник Краљево Опена. Вреди поменути да је Мрдаковић на турниру био постављен за 4. носиоца, а до финала је стигао убедљивим победама у којима је укупно из-

Полуфинале Тенисери: Лука Илић (ТК Краљево) – Милан Савић (ТК Локомотива) 6-1, 7-5 Милош Мрдаковић (ТК Топличанин) – Дарко Јандрић (Беочин) 6-4, 6-2 Финале Милош Мрдаковић (ТК Топличанин) – Лука Илић (ТК Краљево), предаја Илића без борбе

ОШ „IV краљевачки батаљон“. Ипак, иако знатно млађа од конкуренције, својом појавом и игром плени пажњу и о њој ће се тек причати. Тијана Лукић је у последњем мечу на турниру поражена од сјајне тенисерке београдског клуба Вентерис Исидоре Пејовић са 2-0, по сетовима 6-1, 6-2.

- Ја сам презадовољна што сам уопште стигла до финала. Мени је ово деби на турнирима ове категорије и за играче до 18 година, али имала сам срећу да је то било у мом граду, на теренима

где тренирам, била сам опуштена, јако добро одиграла и резултат је дошао. У финалу сам била без шансе, јер је Исидора играла изванредно. До краја сезоне ми следе турнири по Србији, али за играчице до 16 година и надам се неком трофеју – каже Тијана Лукић, тенисерка ТК Краљево, која креће крупним корацима напред пратећи славне претходнике и клупске другове Катарину Адамовић и Луку Илића. Љубитељи „белог спорта“ у Краљеву, у данима када је почињао Гран слем турнир или незванично светско првенство Вимблдон, уживали су гледајући женско финале. Видели су одличну Исидору Пејовић која је показала велики потенцијал.

- Ово је моја прва титула, односно победа на једном турниру. Како ми је у данима турнира био рођендан, сама сам себи „сервирала“ најлепши поклон. Веома сам задовољна, играла сам јако

Тијана Лукић и Исидора Пејовић добро у Краљеву, конкуренција је била јака, али сам веровала у себе, веровала сам да могу до трофеја. Тијана је имала предност домаћег терена, али одлично сам ушла у меч и заслужено победила. Средином јула би требало да играм на ИТФ турнирима у Швајцарској и тренутно сам окренута тим обавезама – задовољно, док је примала честитке за тријумф на Краљево Опену, го-

вори Исидора Пејовић, тенисерка београдског Вентериса. Чињеница да овај турнир из године у годину постаје све јачи и квалитетнији довољно говори о позицији краљевачког тениса на мапи Србије. Уз вредног спонзора „Делта Спорт“ све је било лакше и лепше, а краљевачки тениски радници већ спремају нова изненађења. А. Даишевић

КАРАТЕ

РЕИКОНУ КУП ГРОЦКЕ Претходног викенда одржан је видовдански Куп Гроцке у каратеу који су у потпуности обележили такмичари Реикона. Краљевчани су освојили 9 медаља и пехар за најуспешнију екипу на овом такмичењу. Страхиња Божовић (2003. годиште) освојио је две златне медаље у катама и дог спарингу, а златна одличја припала су и Андреи Веселиновић (2000) у борбама и Глигорију Тодосијевићу (1999) у катама. За Реикон су три сребрне медаље у катама освојили Андреа Веселиновић, Немања Братић и Софија Гајовић, док су бронзе припале Александру Јовановићу и Марку Богојевићу. Наредног викенда такмичаре Реикона чека учешће на

Купу Барајева. ************ КК Реикон овог викенда (субота 25. јун) организује једнодневну екскурзију до Аква парка у Јагодини за све карати-

сте Краљева. Програмом је обухваћен промотивни тренинг у Јагодини од сат времена, боравак у Аква парку и ручак. А.Д.

32

24. јун 2011.

ФУДБАЛ Слога сезону завршила елиминацијом из Купа Србије

„БЕЛИ“ СТАЛИ НА „БЕЛОЈ ТАЧКИ“ - У финалу Купа Западне Србије Мачва-Слога 0-0, пеналима 4-2. – Голман Мачве Немања Радукић најзаслужнији за Слогину елиминацију. – Статистички приказ Слогиног похода на прво место српсколигашког „Запада“.

– „Бели“ на одмору до 4. јула Слога је првенство у Српској лиги група „Запад“ одиграла на врло виском нивоу и освајањем наслова првака обезбедила експресни повратак међу прволигаше. Ипак, пред пуленима Игора Туфегџића била је и обавеза у Купу Западне Србије, где им се пружала могућност да освоје дуплу круну. У тек завршеној сезони Слога је играла 1/16 финала Купа Србије када је у Краљеву гостовала Црвена звезда, али сада су Краљевчани стали на претпоследњој степеници пред улазак у 32 најбоља српска клуба у Купу. Мачва је у Шапцу славила после бољег извођења једанаестераца 4-2, иако су пулени Игора Туфгеџића били много бољи ривал у регуларних 90 минута сусрета. Слога је доминирала на стадиону Мачве, по спарном дану, већ у 9. ми-

нуту Антонијевић је био у шанси, очи у очи са Радукићем, а вратар Мачве је наговестио да ће бити јунак меча. До краја првог полувремена у прилици су били Јанићијевић и Ђорђевић, док Шапчани нису озбиљније запретили голу Немање Настића. У другом полувремену Гобељић је са близу 40 метара страховито шутирао, а пречка је спасила већ савладаног вратара домаћих, док је најбољу прилику пропустио да реализује Јанићијевић. Популарни Мољац је у завршници сусрета био сам на пар метара од гола Радукића, али је погодио лоптом вратара Мачве и остало је 0-0. Пенали су класична лутрија, а домаћин је имао јаче нерве и изванредног Немању Радукића који је одбранио удраце Радослава Влашића и Александра Гојковића и пехар за победника Купа Западне

МАЧВА – СЛОГА 0 – 0 (пеналима 4-2) Стадион: ФК Мачва Гледалаца: 500 Судија: Слободан Веселиновић (Ваљево) Стрелци из пенала: Пејовић, М. Ковачевић, Обровац и Ђукановић (за Мачву), а Дринић и Јанићијевић (за Слогу) Мачва: Радукић 9, Тајдић 6, Марковић 6, Пејовић 6,5, Лазић 6,5, Ђукановић 7, Драгићевић 6 (Живановић 6,5), Милинковић 6 (М. Ковачевић 6,5), Туфегџић 6,5, Гаврић 6 (Н. Ковачевић 6,5), Обровац 7 Слога: Настић -, Милетић 6,5, Гојковић 6,5, Гобељић 7, Влашић 7, Бабић 7,5, Килибарда 6,5 (Ћуковић -), Ђорђевић 6,5, Дринић 7,5, Јанићијевић 6,5, Антонијевић 6,5 Играч утакмице: Немања Радукић (Мачва)

Србије остао је у Шапцу. Мачва ће играти претколо Лав Купа Србије, док краљевачки „бели“ могу у потпуности да се посвете обавезама у предстојећем првенству Прве лиге Србије. Захваљујући вредном секретару Слоге Дејану Несторовићу у прилици смо да видимо статистички приказ тек завршене сезоне у којој су „бели“ освојили прво место у Српској лиги „Запад“. Стручни штаб „белих“ је кроз првенство шансу дао двадесет осморици играча. Највише утакмица одиграо је Милош Јанићијевић, 27 или 2331 минут. Следе га Александар Гојковић (2250 минута) и Радослав Влашић (2066 минута) са по 25 утакмица. Млади Сте-

фан Јанићијевић је одиграо само једну утакмицу ове сезоне (90 минута). Слога се није прославила када је реализација у питању, само 36 голова на 30 утакмица. Да „бели“ немају правог нападача говори податак да је најбољи стрелац био штопер (!!!) Радослав Влашић са 8 голова (од чега 4 са беле тачке). По четири гола су постигли Милош Јанићијевић и Драгољуб Анђелковић. За Слогу је досуђено 5 једанаестераца, Влашић је погодио 4, док је Дарко Дринић промашио гол са беле тачке. На голу Слоге стајала су тројица голмана који су заједно примили 20 голова. На 22 утакмице први вратар Александар Божовић је примио 15 голова,

Далибор Дивац на 5 утакмица 4 гола, а Немања Настић на 3 утакмице 1 гол. У току сезоне Слогини фудбалери су добили 78 жутих и 1 црвени картон (Александар Гојковић). Највише жутих картона добио је Милош Ђорђевић 9, Дарко Дринић је добио 8 јавних опомена, а Александар Гојковић и Емир Ровчанин по 7. Слогини фудбалери су на заслуженом одмору до 4. јула, када је заказана прозивка и први тренинг. Летњи прелазни рок је почео 21. јуна и трајаће до краја августа, па остаје довољно времена да се састав „белих“ појача за нову такмичарску сезону. А. Даишевић Фото: М. Радовановић

Вечерас промоција књиге о Милутину Шошкићу

ФУДБАЛСКА ЛЕГЕНДА У КРАЉЕВУ Промоција књиге „Шоле“, која је посвећена једном од највећих голмана са ових простора Милутину Шошкићу, коју је написао познати новинар и публициста Вања Булић, биће одржана данас у Свечаној сали - Клубу одборника Скупштине града. Поред аутора и главног јунака, на промоцији ће говорити и песник Добрица Ерић, песник, некадашњи фудбалер и генерални секретар Партизана Ненад Бјековић, рецензент књиге Перо Златар, новинар и некадашњи председник НК „Динамо“ и

КК „Цибона“ из Загреба и Душан Савић, легенда Црвене звезде и српског фудбала. Милутин Шошкић је као голман репрезентације Југославије освојио златну медаљу на Олимпијским играма у Риму 1960. године и 4. место на Светском првенству у Чилеу 1962. године. Био је капитен Партизана 1966. године, када је београдски тим играо финале Купа шампиона са мадридским Реалом. Као тренер учествовао је на четири Мондијала.

- Одиграо је више од 50 утак-

мица за репрезентацију Југославије и више од 350 за екипу Партизана. После кратке и успешне међународне каријере у Немачкој имао је изузетно успешан период у Америци, где је био шест година тренер голмана, а оснивач је и голманске школе у Партизану која и данас добро функционише – рекао је на конференцији за штампу одржаној поводом промоције књиге Милан Шћеповић, председник Клуба навијача Партизана. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић