IN 2971

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

ВРЊАЧКИ КАРНЕВАЛ

У оквиру Седмог међународног велика карневалска поворка са карневала у Врњачкој Бањи, на више од 40 карневалских група и бањској променади одржан је цен- око хиљаду учесника. трални догађај ове манифестације, У Туристичкој организацији

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2971, 22. јул 2011, 30 дин, Излази петком

Врњачке Бање процењују да је за прва четири дана карневала Врњачку Бању посетило близу 150.000 људи. стр. 24

Интервју: Виолета Харезлак, заменик градоначелника пољског града Зелена Гора

ПРВИ УСЛОВ ДОБРА ВОЉА

стр. 4

Одржана седница Председништва ПУЛС-а Србије

ОЗБИЉНА НОВА ПОЛИТИЧКА СНАГА

стр. 6

После посете делегације општине Сен Фоа Краљеву

НЕЗАБОРАВНИ УТИСЦИ И ПОКОЈА СУЗА

стр. 16

После 26 година

БЕЗ СМОТРЕ ФОЛКЛОРА У РАТИНИ

стр. 18

2

22. јул 2011.

Ухапшен Горан Хаџић, последњи хашки оптуженик

ЗАТВОРЕНА ТЕШКА И ТУРОБНА СТРАНИЦА ИСТОРИЈЕ - Хапшењем Горана Хаџића у близини манастира Крушедола на Фрушкој Гори извршена законска и морална дужност. - Затворено најтеже поглавље у сарадњи са Хашким трибуналом

Председник Србије Борис Тадић потврдио је да је у среду у 8 сати и 24 минута, у рејону Фрушке Горе, ухапшен преостали хашки бегунац Горан Хаџић, чиме је Србија затворила најтежа поглавља у сарадњи са Хашким трибуналом.

- Србија ће наставити да испуњава своје међународне обавезе и истовремено још једном желим да потврдим да је хапшењем Хаџића извршена наша законска обавеза и морална дужност - рекао је Тадић и демантовао да је Хаџић ухапшен између војног објекта на Фрушкој Гори и манастира Крушедол. На конференцији за новинаре подсетио је да су се, после хапшења Ратка Младића, крајем маја појавиле информације у медијима и делу политичке јавности у Србији и свету да је Србија крила Младића и да је годинама знала где се он налази. Та информација је била апсолутна неистина, рекао је Тадић и додао да жели да предупреди све могуће информације "на основу тог врло лошег искуства које смо имали", јер види да су се већ појавиле спекулације у медијима око хапшења Хаџића.

Истрага о скривању Младића је у току, а надлежне институције ће обавестити јавност о свим информацијама када она буде завршена. Сарадња са Трибуналом у Хагу била је велики проблем у државној политици, али су после формирања актуелног састава Савета за националну безбедност пре три године, ухапшена три хашка оптуженика Радован Караџић, Младић и Хаџић.

- Од почетка рада успостављена је методологија и истражни поступак који је дао видљив резултат - рекао је председник

Српска напредна странка

ХАПШЕЊЕ КАО ТЕАТАР Српска напредна странка је оценила данас да је Србија, хапшењем Горана Хаџића, испунила међународну обавезу, али да је власт, још једном, испуњавање обавезе претворила једино у политички театар за добијање политичких поена. Доказ је и чињеница да су многе новине и целокупна српска јавност, већ данима биле упознате да је Горан Хаџић ухапшен, а да режим бира погодан тренутак да то објави, оцењује

СНС.

- Српска напредна странка захтева од режима Бориса Тадића да, после хапшења свих Срба оптужених за било какав ратни злочин, крене у правни прогон оних који су починили најтеже злочине против српског народа у акцијама „Олуја“ и „Бљесак“, против оних који су починили злочине над Србима у Сарајеву, Тузли, Братунцу и широм Косова и Метохије - додаје се у саопштењу.

Тадић и истакао да је хапшењем Хаџића затворена тешка и туробна страница историје Србије. Србија је искрено и отворено сарађивала са Трибуналом, а испуњено је обећање које је дао председник да ће Србија окончати сарадњу са тим судом. Учињено је то због грађана Србије, жртава других нација, помирења и промена система вредности. Притисци Европске уније да се ухапсе хашки оптуженици били су безначајни, нагласио је председник Тадић "јер је нас, у сарадњи са Трибуналом, изнад свега водио морални разлог,

наше законске обавезе и свест да је то суштинска претпоставка процеса помирења". Упитан да ли сада очекује добијање статуса кандидата и датума за почетак преговора Србије са Европском унијом, Тадић је одговорио да није реч ни о каквој трговини, да је Србија учинила оно што је била њена обавеза и да чека да види шта ће сада учинити Европа и међународне институције. Добијање статуса кандидата за улазак у Европску унију и датума за почетак преговора до краја године неће бити лако, јер

то зависи и од унутрашњих реформи. Србија има акциони план, одлука Европске комисије очекује се у октобру, а шефова држава Европске уније у децембру. У Европској унији постоји уверење да време економске кризе није погодно за проширење, а у Србији да би било погрешно када би тај процес био заустављен. Тужилац за ратне злочине Србије Владимир Вукчевић потврдио је да је хашки оптуженик Горан Хаџић у рејону села Крушедол на обронцима Фрушке Горе и додао да је имао лажни идентитет и тешко био препознатљив, јер је имао бркове и браду стару два, три дана. Ухапшен је када је његов контакт требало да му преда новац. Операција хапшења је изведена уз минимум безбедносних ризика, а извео ју је тим Безбедносно-информативне агенције за хапшење, а добра сарадња са безбедносним контактима из других земаља спречила је да се Хаџић склони ван територије Србије. ФоНет

Реаговања у свету на вест о хапшењу Горана Хаџића

ВАЖАН ДАН ЗА СРБИЈУ Висока представница Европске уније за спољну политику и безбедност Кетрин Ештон поздравила је данас хапшење Горана Хаџића и оценила да је ово важан дан за Владу Србије и личну преданост председника Србије Бориса Тадића.

- Србија иде напред у решавању проблема из прошлости и иде ка будућности за коју верујем да има снажну европску перспективу - рекла је Ештонова. Вршилац дужности шефа Ми-

сије Организације за европску безбедност и сарадњу у Србији Томас Мор честитао је Влади Србије на испуњењу преосталих обавеза према Уједињеним нацијама хапшењем хашког оптуженика Горана Хаџића. Центар за евроатлантске студије (ЦЕАС) саопштио је да је хапшење Горана Хаџића веома важан чин, којим је Србија омогућила да се, макар делимично и са закашњењем, расветле злочини за које га Хашки суд терети и тиме задо-

вољи правда за жртве и њихове ближње. У саопштењу се подсећа да је Хаџић био предводник мреже "масовне пљачке" и злоупотребе ресурса Славоније, која своје краке има и у Србији. Шеф делегације Европске уније у Србији Венсан Дежер изјавио је да је хапшењем Горана Хаџића Србија испунила очекивања Европске уније, али да то не значи да ће Унија нечим непосредно, тренутно, узвратити. ФоНет

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com

3

22. јул 2011.

ГЛОБУС Од петка до петка: Наметнута финансијска криза тресе и најбогатије државе

„ОБЕЋАНА ЗЕМЉА“ НА МУКАМА

Да ли је могуће да и Америка доживи банкрот. - Путин згрожен због неконтролисаног штампања долара.

- Тешки дани за стандард већине и не само на старом континенту. - Шта ЦИА предвиђа Европској унији Мечка је заиграла и пред њиховом кућом! Томе се мало ко надао, али је, ево, дошао тренутак кад је и Америка почела јавно да говори о могућности да и њихова држава, деценијама проглашавана за ”обећану земљу”, узор и подстицај свима у свету, стане у врсту финансијских губиташа којима прети тотални банкрот! То није, дакако, немогуће да се деси, али ипак не верујем да ће најмоћнија економска и, што је још важније, прва или друга сила на свету по оружју и лидер у војном присуству у готово сваком кутку планете, дозволити да се спусти на колена и самим тим спречи да свој ипак насукани брод не врати у сигурну луку.

последице које стежу око врата већ названом светском финансијском кризом промовисаном из истог средишта. Тај свемоћни ММФ, да овом приликом узгред поменем, створен је у јулу, одмах по завршетку Другог светског рата, за седиште је одређен Вашингтон, а један од основних циљева било је одржавање валутне способности у свету и пружање помоћи и развој међународне трговине. Међу оснивачима, а биле су укупно 44 државе, налазила се и Југославија. За 66 година постојања ММФ, ојачан пребогатом касом захваљујући, између осталог, лихварским каматама и, према томе, осиљен, постао је, по многим експертским мишљењима, основна полуга за политичко овладавање светом наметањем кредита и потом утеривањем дугова. КО ЈЕ СЛЕДЕЋИ ЗА ОДСТРЕЛ У ЕВРОПИ

Владимир Путин Руски премијер Владимир Путин, иначе ретко кад циничан у присуству медија, искористио је прилику да, између два петка, на неуобичајен начин прокоментарише привредну ситуацију у конкурентским САД. ”То што они раде није“, рекао је Путин „ништа друго до најобичније хулиганство! Задужују се у свету, штампају до избезумљења доларе, тобоже улажу, опет штампају, задужују се, издају повериоцима, као тобоже залог, обвезнице на све стране. И тако све у круг и испочетка!”. Не интересује Русе, наравно, како ће Американци водити своју економску политику, али их брине што краци Вашингтона досежу, као концентрични кругови, до сваке државе и, уз помоћ нарочито Међународног монетарног фонда, остављају тешке

Американцима су одувек, што се тиче привреде, у видокругу били Европљани. Због тога и није чудно што готово све земље из наметнуте ”евро зоне” напросто грцају у дуговима и списак народа којима су као појас за спасавање бацали у загрљај скупе, али на први поглед спасоносне дарежљиве кредите, готово да нема краја. Португалци, Ирци, Исланђани, бивше совјетске прибалтичке републике, Шпанци, пословично дужни Грци, сад и Италијани, чији се премијер Берлускони, чини се, у задњи трен спасао губљења власти убедивши парламентарце да ће до 2014. године уравнотежити тешко рањени буџет. Премијер Грчке Папандреу, иначе по мајци и школовању Американац, још није, нарочито у Атини, смирио бунтовничку атмосферу на улицама крцатим гладних и уплашених људи. Поручио је европским административцима у Бриселу да се уозбиље и да на толерантнији начин помажу развој привреде у дужничким државама, да не намећу правила које не могу на исти начин бити прихваћена и спровођена у свим уједињеним деловима ”старог континента”. Мука је натерала Грка да и од

ДУГ ДУГУЈЕ СВАКИ ТРЕЋИ АМЕРИКАНАЦ

Јоргос Папандреу осталих, нарочито оних што у ЕУ имају међу једнакима главну улогу, затражи флексибилнији приступ и више разумевања за специфичности. Тешко, међутим, да ће до измена доћи, јер је већ, рецимо, реаговала канцелар Немачке Ангела Меркел обелодањивањем жеље Берлина да оснује, попут сличног потеза Кине, агенције које ће штитити сопствене националне привредне интересе и обезбеђивати своју сигурну финансијску луку. У Лондону, где ни за живу главу неће да напуштају своју фунту као платежно средство, стално снижавају, са разлогом или намерно, вредност евра и тиме такође подривају заједничко тржиште. А, са друге стране, можда потврђују из извора ЦИА лансирано предвиђање да идуће године драстично пада животни стандард у Америци и Европи и, што је још важније, да већ за неку годину, веома брзо и застрашујуће близу, најкасније до 2025, Европска унија ће се, сама од себе, распасти као кула од карата! Тада би, према предвиђањима, од толико хваљене заједнице остала само три круга. У првом, са свим правима у одлучивању, само Немачка, Француска и Италија. Други прстен би чиниле земље са знатно мањим значајем и, према томе, слабијим утицајем, попут Шпаније, Португалије, Грчке, Мађарске и сличних држава. А на зачељу те некакве нове уније налазили би се, без права да о било чему битном одлучују, Румунија, Бугарска, бивше југословенске републике...

Државни дуг у САД достигао је рекордних 14,3 трилиона долара! Сваки трећи Американац је задужен , а појединачно дуг премашује 43 хиљаде долара. Барак Обама признаје да је под великим знаком питања исплата пензија и накнада ратним ветеранима. Реч је о чак 70 милиона људи! ”Не гарантујем да ће чекови отићи до 3. августа у руке корисницима. Морамо под хитно да усвојимо програм ригорозне штедње, државне расходе смањимо у наредних десет година за приближно четири трилиона долара”, готово панично је, између два петка, саопштио амерички председник, коме су пре избора многи без задршке веровали. Мере штедње предвиђају, између осталог, увођење нових пореских намета, нарочито богатијем слоју становништва Америке. Таквом потезу се енергично супротстављају опозициони републиканци и због тога је питање како ће, иначе неизбежну меру против банкротства, Обама ”прогурати” са својим демократама кроз Конгрес. У питању је подизање нивоа државног дуга, који без обзира на застрашујуће бројке и није толико опасан за САД уколико би повериоцима у свету могли и даље да пласирају, уместо отплате дуга, не много вредне обвезнице. Тај финансијски трик је досад увек пролазио, заинтересовани широм планете су милом или силом прихватали папир као гаранцију силне државе или, по правилу, куповали оружје, али општа криза је сада свугде зачепила славине и интересаната за такве трансакције готово да нема. У расправама у политичком

Вашингону и око њега се, бар јавно, не помиње америчко свеприсутно војно ангажовање у свету. Тај део буџета засад није под знаком питања, авансни добитник Нобелове награде за мир, председник Обама, бежи од те приче као жаба од змије, али се његови министри ипак не либе да смањују новчану помоћ још актуелним савезницима. Тако је, на пример, Пакистан добио само 800 милиона долара за своје трупе уместо обећане две милијарде. Ратни издаци многих држава су, међутим, још изразито високи и нико, бар засад, не најављује кресање тих ставки у буџету. У Либији, у рату против пуковника Гадафија и његове државе, на пример, Американце само један дан стаје 1,5 милион долара, док је Француској досадашње учешће у ”мировној акцији” на истом простору однело чак 228 милиона долара. За ратне трубе и нова освајања некадашњих колонија и издашних извора јефтиних енергената вреднијих од злата, новца има и даље у савременом свету. Посебно у САД, чији војно-индустријски комплекс не одустаје од даљних ”инвестиција” широм света и по цену да њима самим стоји банкрот као мач над главом. Али, они још верују да ће цену њихових прохтева, ипак, неко други платити. И не хају на паничне тврдње угледних економиста да ће већ 2012. и још више 2013. због америчког авантуризма донети свеопшту привредну депресију. Гору од сваке досадашње кризе. И не само по мале народе, који се већ одавно гуше у прљавој води неоколонијализма, ђаво је дошао по своје – мечка је стварно стигла и пред врата богаташа! Душан ЧУКИЋ

4

22. јул 2011.

Интервју: Виолета Харезлак, заменик

ПРВИ УСЛОВ - Зелена Гора је град који користи највећи проценат средстава из фондова Европске уније.

- Велико искуство у коришћењу средстава жели да пренесе Краљеву Сарадња Краљева са пољским градом Зелена Гора започета је још осамдесетих година прошлог века. Почела је узајамним посетама политичара, културних радника и спортиста, а врхунац достигла потписивањем повеља о братимљењу два града и појединх привредних колектива, „Застала“ и Фабрике вагона, фабрике намештаја из Зелене Горе са краљевачким „Јасеном“. Политичка превирања у две земље утицала су на постепено слабљење, а затим и прекид контаката све док, пре неколико година, представници Удружења грађана „Пријатељство за нова времена“ нису добили позив да присуствују фестивалу вина који се одржава сваке јесени у Зеленој Гори. Са краљевачком делегацијом у Пољску су отпутовали и чланови краљевачког Културно-уметничког друштва „Абрашевић“, после чега је уследио позив тадашњем градоначелнику Краљева др Милошу Бабићу да посети Зелену Гору. Посете Пољака Краљеву и Краљевчана Пољској бивале су све чешће. Поново су први амбасадори културе били спортисти, одбојкаши, кошаркаши и коначно рукометаши. Ових дана у Краљеву борави висока делегација града Зелена Гора коју предводи Виолета Харезлак, заменик градоначелника, уједно и саветник за хендикепиране особе и безбедност града. Сфера рада Виолете Харезлак је друштвени сектор, просвета, спорт, култура, промовисање града, здравство, живот старих... Са поносом истиче да је један од „најбогатијих“ челника града, јер располаже великим фондом за задовољавање потреба друштвених делатности. Виолета Харезлак је један од три помоћника градоначелника и прва жена у историји града која обавља ову значајну функцију. Колико то квалитетно

ради најбоље показује податак да ову дужност ради већ у другом четворогодишњем мандату. Како сте се нашли на месту заменика градоначелника?

- Ја сам просветни радник. Била сам директор једне школе, а уједно и одборник у Скупштини града. Једног дана дошао је градоначелник и понудио ми место заменика. Нисам била члан ниједне партије, а нисам познавала ни градоначелника. Био је то велики изазов и обавеза због великог броја проблема који су оптерећивали ову област. Већ током првог месеца рада на новој функцији разболела сам се, а да нисам схватила да је узрок болести управо велико оптерећење због обавезе коју сам прихватила. Поверење које ми је указано било је, ипак, јаче и довољан мотив да пребродим све проблеме. Морала сам да напустим место одборника и ево већ други мандат обављам ову значајну дужност. Јесте ли задовољни?

- У души ја сам ипак просветни радник. Волим тај позив и недостаје ми директан контакт са децом и омладином. Са друге стране, функција коју обављам омогућава ми свакод-

невно велики број контаката и познанстава са новим људима, што ме посебно радује. У послу се сусрећем са великим радостима људи који долазе, али и са великим друштвеним проблемима и трагедијама. Сви они пролазе кроз моју канцеларију и готово све успевам да решим. Имам посебан однос према људским проблемима, што ми помаже да све усагласим и посао обавим са великим успехом. Посебно задовољство чине ми контакти са представницима градова са којима је Зелена Гора збратимљена. Морам да признам да ми у тим контактима више леже словенски народи које много боље разумем. Шта ће се десити по истеку мандата?

- Свесна сам да функција заменика градоначелника није позив и да ћу ту провести само један део свог живота. Ја имам позив просветног радника у коме постоји пауза док траје функција коју тренутно обављам. Испред себе имам још скоро четири године обавеза на месту заменика градоначелника, а живот доказује да треба бити спреман за разне изазове. Током досадашњег рада стекла

сам велико поверење, али ипак мислим да ћу се вратити у школу. У суштини, не зна се ништа сигурно. Данас живимо у таквом свету да треба бити отворен за разне путеве који нам се отварају. Да ли ће градоначелник који ме је изабрао на место заменика изаћи на нове изборе то се још не зна. Знам једино да ме место просветног радника увек чека. Кажите нам нешто о Зеленој Гори.

- Зелена Гора је смештена на северозападу Пољске, близу немачке границе и удаљена је 120 километара од Берлина. Налази се у Лубуском војводству и има 125 хиљада становника. Окосницу развоја града представља туризам, а на обронцима града, великим корацима развија се индустрија. У самом граду нема индустријских предузећа. Она су смештена у индустријским зонама на периферији, тако да запослени одлазе на посао ван града. С обзиром на близину Немачке у којој ради велики број грађана Зелене Горе, и слободног протока радне снаге, незапосленост износи само један посто. Од 1. маја за Пољску је отво-

рено слободно тржиште рада у Немачкој, тако да велики број становника нашег града одлази тамо да ради. Како то тржиште рада утиче на образовање?

- Образовање је окренуто према потребама привреде, како пољске тако и немачке. Када су у питању техничка занимања није редак случај да се читава одељења средњошколаца усмеравају ка одређеним профилима и запошљавају одмах по завршетку школовања. Са друге стране, имамо и пољских предузетника који исказују потребе за појединим профилима радника, па читава одељења школујемо према њиховим потребама. Сви они по завршетку школовања имају обезбеђен посао. Могу да кажем да је сарадња између просвете и привреде добра. А даље школовање?

- Свршени средњошколци могу одмах да почну да раде, али и да наставе школовање на факултетима. Све је чешћи случај да се млади по завршеном школовању у средњој школи запошљавају, а паралелно са редовним радом ванредно студирају. Школују се само они профили који су потребни привреди. Ако бисмо погледали листу захтева за кадровима који су били потребни индустрији пре пет година, видели бисмо да неке струке више не постоје. Образовање је еластично и прилагођава се променама у привреди. Како сте то успели?

- Зелена Гора се истиче у целој Пољској по томе што је успела да изврши прилагођавање образовног система потребама привреде, да школује младе људе за она занимања која ће им обезбедити сигурну перспективу у запошљавању. На почетку је то било веома тешко. Пре пет година када сам почела да радим на овоме било је много противника, али је сада то супер.

5

22. јул 2011.

градоначелника пољског града Зелена Гора

ДОБРА ВОЉА

подршка цркве, која је веома јака у Пољској. Они који су били против и тврдили да ће се изгубити национални дух, да ће патриотизам да падне, да ће неко други да диригује државом и да прича шта ће да се ради, сада више не причају да су били против. Пре уласка у Европску унију знају се правила игре и ништа није непознато. Каква је сарадња са градовима из других земаља?

- Имамо пример Румуније и града са којим смо збратимљени, као и са Краљевом. Њихове радне групе долазе редовно у Зелену Гору и редовно уче. Са њима се већ три године преговара. Није једноставно да им се објасни од чега треба почети и шта треба радити. Сусрети са пријатељима су лепи, забавимо се и изађемо да попричамо, али у суштини радне групе треба да договорено имплементирају у живот. Ми смо учили од Немаца и спремни смо да своја искуства

пренесемо другима, а то је велико богатство. Да ли обичан пољски грађанин сада живи боље него пре уласка у Европску унију?

- Без обзира на све приговоре и скептицизам, апсолутно се боље живи. Имамо боље могућности, боље станове, боље путеве, више се путује, а и осмех на лицима обичног грађанина је израженији. Могу да кажем да припадам старијој генерацији, али богатство уласка у Европску унију и свега што смо постигли је, пре свега, у томе да млади који стасавају имају страховиту перспективу квалитетнијег, бољег и лепшег живота. Имају могућност да студирају где хоће, имају могућност да раде где хоће, у било којој земљи Европске уније. Ко финансира школовање на факултетима?

- Студирање на државним универзитетима је бесплатно. Ако млади људи студирају на

приватним, онда се то плаћа. Десет посто матураната из Зелене Горе студира у Немачкој, јер је она најближа. Перспектива младих је велика и немерљива са оним што смо ми као старија генерација имали. Какав је интерес Немачке у томе?

- У Немачкој преовладава старо становништво. Немају младих људи. Долазе код нас и исказују потребу за неопходним кадровима. Потребна им је квалитетна радна снага, квалитетнија од оне која долази из Турске и других земаља. Осим што школују младе Пољаке, они и брину о њима. Како оцењујете сарадњу са Краљевом?

- Сарадња између Зелене Горе и Краљева је после паузе од неколико година обновљена. Први пут сам дошла овде док је градоначелник Краљева био др Милош Бабић. Ја сам рођена у Зеленој Гори и ту школована, знала сам да у граду постоји Краљевачка улица, али нисам тачно знала о чему се ради. Једном приликом је у Краљеву боравио господин Бонтов са двојицом својих сарадника и Хаџи Момиру Бакрачевићу, председнику „Пријатељства за нова времена“ уручио позивницу за наш фестивал вина. Краљевчани су дошли у Зелену Гору са културно-уметничким друштвом и показали градоначелнику раније потписану Повељу о братимљењу два града. Одмах је уследио позив градоначелнику Краљева да дође у Пољску и тако се распетљала та генеза сарадње. Открило се да то пријатељство и сарадња трају веома дуго, а да је постојала сарадња зеленогорске фабрике „Застал“ и краљевачке Фабрике вагона. Краљевачки омладинци су давних година долазили на радну акцију у Зелену Гору, а пољски омладинци су учествовали на пошумљавању голети у Ибарској клисури на ОРА „Ибар“. Тако је почео нови период сарадње два града у политичким условима који су се променили и у Пољској и у Србији, а почели су и нови облици са-

радње. Што се тиче сарадње на постојећем нивоу, веома је битна клима између људи који треба да сарађују. Сматрамо да је клима у Краљеву веома добра и да постоји искрена жеља да се сарадња унапређује. Културна и спортска сарадња представљају само један вид. Ипак, најбитнија је економска сарадња. Из средстава Европске уније могу да се повуку значајна средства за сарадњу са градовима из земаља које нису чланице Уније. Такав град је Краљево. Сарадњу треба конкретизовати кроз радне групе које су везане за различите области друштвеног и привредног живота. Имамо конкретан предлог да, као град који има велико искуство у писању пројеката са темом сарадње између градова, помогнемо Краљеву. Писање пројеката је највећа препрека на почетку рада, јер га треба написати стручно и вешто да буде прихваћен у Европској унији. Зато би ми, на основу усаглашених ставова о теми, написали пројекат, а уједно и ви би овде научили како се то ради да би касније могли то да радите сами. У таквим пројектима треба да учествују два града из земаља Европске уније и један град ван Уније. Зелена Гора већ има партнерски однос са једним немачким градом, а у ту сарадњу укључили би и Краљево, тако да се отвара веома добра перспектива за реализацију. Шта бисте поручили Краљевчанима?

- Мислим да пре свега треба да ставимо акценат на конкретне пројекте и послове. У сваком деловању и свакој сарадњи је потребна добра воља обе стране. Видим да у Краљеву постоји интерес за сарадњу, а први следећи корак требало би да буде долазак градоначелника Краљева у Зелену Гору да би се договорили око тога шта прво почети. Кад се крене, све ће бити много лакше. Фото: М. Радовановић

А најмлађи?

- У Зеленој Гори сто посто предшколске деце иде у обданишта. За тај пројекат добила сам и награду ресорног министарства. Одлазак све предшколске деце у обданишта омогућен је тако што је донета одлука на нивоу града да ће сваки предузетник који отвори обданиште добити финансијска средства. Као лавина у једној години је настало девет нових обданишта. Највеће има капацитете за смештај 350 деце. Предузетници отварају обданишта захваљујући субвенцијама које даје држава. Пољска је у Европској унији од 2004. године. Каква су искуства, шта се променило, како се живи?

- Улазак у Европску унију је велика шанса коју смо искористили, а све што смо у ових неколико година постигли сигурно не бисмо могли да није било Европске уније. Улазак и сарадња са Европском унијом донели су корист у свим областима живота. Сви инвестициони пројекти који се реализују у граду Зелена Гора плод су сарадње са Европском унијом и коришћења средстава Уније. Углавном у односу 50 посто од Уније, а 50 посто из сопствених извора. Граде се путеви, канализациона мрежа, спортски објекти, све. Велики део тих средстава улаже се у школовање и просвету. Опет смо аплицирали за велика средства и надамо се да ћемо да их добијемо и усмеримо у просвету. Та средства никада не бисмо могли да обезбедимо сами. Да ли је било отпора уласку у Европску унију?

- Било је отпора. То је веома интересантно искуство. Пољска је земља која највише користи европске фондове и која их је најбоље искористила. Поред свих отпора којих је било да се уђе у Европску унију, сада више нико не признаје да је био противник тога. То је истински велики корак у напретку државе, а референдум о уласку у Европску унију направљен је у добром тренутку, када се стекла

Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

6

22. јул 2011.

Одржана редовна седница Председништва ПУЛС-а Србије

ОЗБИЉНА НОВА ПОЛИТИЧКА - Не може један промил људи да има право да живи пуним животом, а 999 промила да живи на ивици беде.

- По истраживањима које је објавио ЦЕСИД, 30 процената људи одлучно да гласа за неке од политичких странака на власти, а 70 % људи више у тим странкама не види шансу за ову земљу Већ дуже време у редовима српске опозиције преовладава мишљење да до значајнијих промена набоље у земљи може доћи после што ранијих избора на свим нивоима власти. Представници владајуће већине остали су неми на све позиве опозиције за расписивање ванредних избора. Опозиционе странке, а и оне које су настале између два изборна циклуса, настоје да збију редове и што боље се припреме за пролеће. Председништо ПУЛС-а Србије заседало је протекле недеље у Краљеву. Основни циљ заседања била је анализа досадашњег рада, пријем нових чланица и формирање нових организационих одбора. Током два последња месеца формирани су покрети за Крагујевац, Ниш, Куршумлију и Нови Београд, а Председништво ПУЛС-а Србије је верификовало пријем у своје редове Србије 21 са Зораном Дракулићем и Драгољубом Којичићем на челу. ПУЛС Србије је формирао Савет за међународна питања и евроинтеграције, а за саветника Председништва за међународна питања и евроинтеграције именовао проф. др Радована Вукадиновића. Извршена је и анализа тренутне политичке ситуације у Србији и утврђене су активности ПУЛС-а у наредном периоду у смислу припрема за локалне изборе и припрема за излазак на републичке изборе. Поред представника Покрета за Краљево седници председништва присуствовали су представници локалних покрета из Ужица, Обреновца, Чачка, Ћуприје, Београда, Нишке Бање, Гаџиног Хана, Ниша, Крагујевца, Рашке и Куршумлије. Пријем Србије 21 у Покрет удружених локалних странака Србије је значајан зато што је ова странка нашла своје политичко место међу странкама које настоје да докажу да Србија није само Београд, а да Србија има далеко шире и квалитетније ресурсе, пре свега људске, што је било мање познато и није се

појављивало у централним медијима, а што јесте будућност Србије. Иницијативи која се у Србији зове децентрализација Србија 21 додаје и деметрополизацију, кроз залагање да концентрација политичке, културне, здравствене и друге моћи буде равномерно распоређена на све делове земље.

- Србија је једна земља и свуда у њој треба да буде омогућено да се доносе одлуке које су важне за живот. За нас је битно да констатујемо да је, по последњим истраживањима које је објавио ЦЕСИД, свега 30 процената људи одлучно да гласа за неке од политичких странака на власти, а 70 % људи више у тим странкама не види шансу за ову земљу. Често говоримо о томе да постоји велики проблем такозваног корпоративног лудила, кад један народ и једна заједница мисле да они који су је довели до безнађа, до дна, могу и да је врате у живот. То није могуће. Србији је потребна једна озбиљна, нова политичка снага, правилно распоређена по читавој територији ове земље са правим људима спремним да се коначно ухвате у коштац са пра-

вим, озбиљним политичким темама. У овој земљи сва велика питања су током година гурана под тепих. Зато је требало да се формира политичка групација која неће да служи за то да се пуне џепови политичких лидера, него ће да буде посвећена добробити грађана и народа ове земље – рекао је Драгољуб Којичић. Програм Србије 21 заснивао се управо на овоме. Сматрајући да је доминантно питање катастрофално економско и социјално стање земље, решење се види једино у интензивирању производње.

- Србија више не може да пуни државни буџет распродајом ово мало државне имовине и драконским опорезивањем грађана које почиње да угрожава сваку домаћинску и озбиљну кућу у Србији. Треба да престане да се буџет пуни неодговорним задуживањем које ћемо и ми морати да плаћамо и, што је најнеморалније, да оставимо дугове својој деци – каже Којичић. Да би дошло до побољшања, Србија мора да уради три ствари, да промени политичко вођство, створи нови економски амбијент који ће да подстиче производњу и стварање реалног

капитала и да промени однос према вредности живота људи.

- Не може један промил људи да има право да живи пуним животом, а 999 промила да живи на ивици беде. Неки су и ту ивицу већ одавно прескочили. Сви заједно морамо да учинимо напор да се Србија промени и да кренемо ка реализацији ова три циља. Тренутак када почиње реализација није далеко од нас. Ако се држимо законске агенде о расписивању избора, а то је идуће године, ми већ сада имамо сасвим добро распоређене политичке снаге. Ово је политичка странка која се шири и сваке недеље може да има нове колективне чланице, што је добар знак. Самим тим је способна да избаци квалитет који ће моћи да управља овом земљом – истиче Којичић. Квалитетних људи има широм целе Србије, а многи од њих заслужују да буду чланови Владе, више него они који седе у Немањиној улици у Београду. У ПУЛС-у су свесни тога, а посебан значај дају улози медија, посебно у Краљеву у коме су они увек били отворени за нове иницијативе, исказивање критичког става и изношење нових пред-

лога. За Србију 21 приступање ПУЛС-у Србије представља нови почетак, а позитивни резултати заједничке активности очекују се врло брзо. Колико су мања места у Србији запостављена најбоље показује случај Нишке Бање која се, како каже Зоран Милошевић, представник Покрета за Нишку Бању, помиње још једино у песми и игри.

- Она је иста као што је била и пре 50 година. Ништа се у њој уназад толико година није променило. Зато смо подржали иницијативу да се сви заједно, јер само тако можемо да постигнемо неке резултате, укључимо у активности које могу да допринесу да свима буде добро. Свесни смо чињенице да нам се села полако гасе. То је све драстичније и све видљивије. У крају из кога потичем седамдесет домова се угасило за три месеца. Пре четири године у школи је било 146 ђака. Данас у тој школи има 17 ђака. Сви смо свесни тога и жеља нам је да бар мало допринесемо да се нешто промени. Надам се да ћемо да успемо са оваквим тимом и да је успех на видику – каже Милошевић.

7

22. јул 2011.

Изабрано најуже руководство СПС у Краљеву

СНАГА Гаџин Хан је само 11 километара удаљен од Ниша. У смислу економске развијености раздаљина је много већа. У општини Гаџин Хан живот је, имајући у виду економску ситуацију, практично стао. Не постоји ниједно предузеће које ради и где људи примају неке плате.

- У пољопривреди, иако има озбиљних потенцијала за развој воћарства, нема иницијативе, људи који воде општину гледају само на себе, а народ је потпуно сам – каже Синиша Гроздановић, председник и оснивач странке Заплање моја кућа. Иако је на два последња избора побеђивала, странка није успела да освоји власт и учествује у решавању проблема локалне средине. Локалне странке нису у могућности да утичу на решавање питања свакодневног преживљавања људи. Потребно је да дође до промена у држави, да земљу поведу „неки други људи којима је важнији народ него лични интереси“.

пара. Потребна је реформа пореског система, који ствара корупцију и предуслове за корупцију у редовима државних органа, пре свега органа пореске управе. Потребна је реформа пензионог система, свеобухватна реформа правосуђа и тако даље – каже Гроздановић. Основни предуслов за побољшање положаја становника је здрава економија, а да би она оздравила потребно је спровести одговарајуће реформе, ослободити предузетнике дугова, смањити притисак државних органа „који могу сваког момента да уђу у фирму и не смеју да се врате у Пореску управу док не донесу неке паре“.

- Потребно је погледати само записнике пореских инспектора по Србији, видети колико у последњој години има записника у којима нема никаквих пара за буџет. Да ли је могуће да нико у овој држави не ради по закону, што се тиче пореских прописа? Постоји велики притисак на предузетнике и ако се овако на-

Зато је ова странка и приступила ПУЛС-у Србије са уверењем да ће ова политичка структура, моћи да уређује и државу Србију на начин како је уређивала и општине у којима је побеђивала на изборима.

- Србија је препуна проблема. Економија је у потпуном колапсу, а национално питање је резултат лошег економског стања које се појавило као озбиљан проблем. Неколико негативних ствари ескалирају у последње време. То је пре свега притисак државних органа на предузетнике, од којих се по сваку цену очекују приходи за буџет, а очигледно је да оваква економија неће моћи да покрије раскалашно трошење јавних

стави они ће завршавати као криминалци због такозване пореске утаје, а држава ће остати без прихода – верује Гроздановић. После коренитих реформи одговорност за стање у земљи требало би, по Гроздановићу, да преузму интелектуалци. С тим у вези, као велики помак напред оцењује приступање ПУЛС-у Србије људи као што су Зоран Дракулић и Драгољуб Којичић.

- То је један велики ветар у леђа. Надам се да ћемо на републичким изборима имати успеха и да ћемо после 2012. године водити ову земљу. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

У ПРВОМ ПЛАНУ ИНТЕРЕС КРАЉЕВА

- Од седамдесет чланова Градског одбора СПС у Краљеву, половина су нови људи. – Председник Градског одбора Мирољуб Балтић, потпредседници Сретен Јовановић, Милун Јовановић, Биљана Зиндовић и Милош Угреновић За разлику од неких ранијих периода, када су избори у једној странци почињали од месних одбора а завршавали се избором председника и других највиших органа странке, у Социјалистичкој партији се кренуло обрнутим редоследом. На последњем партијском конгресу одржаном 11. децембра прошле године изабрано је најуже руководство, а за председника Ивица Дачић. Још тада је договорено да се поступак избора за најодговорнија места на нижим нивоима организовања Социјалистичке партије, у општинама и градовима, оконча до 17. јула, када се обележава Дан партије и 21. годишњица постојања. Редовна изборна конференција у Краљеву, као круна изборних активности, одржана је у среду 13. јула. Оно што се пре избора обећавало, потпуно је реализовано. Подмлађено је руководство партије, а нови Градски одбор од седамдесет чланова има половину нових. Подмлађен је и Извршни одбор. Од укупно 19 чланова, десет су нови. За председника Градског одбора изабран је Мирољуб Балтић, до избора потпредседник, власник „Екофарма“ из Ушћа, а за потпредседнике Сретен Јовановић, Милун Јовановић, Биљана Зиндовић и Милош Угреновић.

- Надамо се да са тим стичемо услове да кренемо у припреме за наредне активности, израду програма који ће обухватити чвршће позиционирање Социјалистичке партије на политичкој сцени нашег града. Ми смо три године у власти у граду који је једини мењао власт четири пута за три године. Наша је жеља да СПС и даље буде у власти, јер сматрамо да нам је ту место. Имамо разлога да са више оптимизма дочекујемо следеће изборе. Сви наши кадрови на нивоу државе и на локалном нивоу радили су коректно, одго-

Сретен Јовановић ворно и савесно. Иза нас нема негативности и афера, а не сме ни да их буде – каже потпредседник Градског одбора Сретен Јовановић. Изборној конференцији је, поред великог броја гостију, присуствовао и Петар Шкундрић, члан Председништва Главног одбора и председник Политичког савета Социјалистичке партије Србије. Као доскорашњи министар енергетике и рударства, а сада саветник премијера Мирка Цветковића за енергетику, говорио је о „врућој теми“ за Краљевчане, почетку радова на изградњи хидроцентрала на Ибру који би требало да се заврше у следећих три до пет година. Од изградње ових централа Краљево треба да очекује знатан финансијски ефекат у висини једногодишњег градског буџета. Уз напомену да изградњом хидроелектрана, поред одређених промена, неће доћи до нарушавања еко система, а Краљевчани не би требало о томе да се изјашњавају по основу ставова одређених политичких партија, већ да слушају струку и науку.

- Наука је рекла да је то корисно за Србију, а ми гледамо интересе Краљева – наводи Јовановић. Руководства на свим ни-

воима организовања треба да буду састављена од менаџера од којих се стално тражи доказивање и нови резултати.

- Ми смо сви у политици због гласова, имамо жељу да повећамо број гласова јер сматрамо да политика Социјалистичке партије као левичарске странке мора да буде заступљенија него до сада, нарочито у временима када је велики број радника остао без посла и када живимо у земљи у којој много тога не функционише. Нисмо ушли у власт да бисмо били подршка ни Демократској странци, ни Г17 плус нити СПО, већ да бисмо спроводили нашу политику. Нисмо у коалицији са њима да се слажемо у свему, већ да остварујемо оно о чему се слажемо – каже Сретен Јовановић. Конференцији су присуствовали и Миломир Премовић, саветник председника Социјалистичке партије Србије Ивице Дачића, др Бојан Миловановић, председник Окружног одбора СПС, председници Градског одбора Крушевца и Општинског одбора Трстеника. Ново руководство странке представљено је коалиционим партнерима на пријему поводом обележавања дана странке. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

8

22. јул 2011.

Градски одбор Српске радикалне странке

ТРОШЕЊЕ БЕЗ ИКАКВЕ КОНТРОЛЕ Новим доказима о неправилностима код санације штете од земљотреса, радикали додају и оне везане за расподелу средстава за рад месних заједница и спортских организација

Високи представници Српске радикалне странке у Краљеву тврде да имају доказе о злоупотребама власти везаним за отклањање последица земљотреса, а да ће их дозирано презентирати јавности. Велики број грађана који тражи помоћ повод је за још једно обраћање јавности са циљем да се укаже на неке неправилности. У Градском одбору Српске радикалне странке тврде да им се обратио велики број грађана, са записницима о процени штете, који нису били у могућности да остваре право на санацију објеката. За санацију старијих објеката грађених без армирано-бетонских елемената прописано је коришћење металних профила за заштиту од даљег урушавања.

- Неки чланови Штаба за ванредне ситуације били су против тога. Ја сам 24. новембра написао апел председнику скупштине, градоначелнику и начелнику Штаба. Апеловао сам да овим људима омогуће да преузму тај материјал. То је заведено 24. 12. Донет је закључак и усвојен апел, јер је требало или обезбедити материјал или исплатити надокнаду за њега. До дан-данас није било ништа од тога. У исто време се прави кућа у Сибници, где земљотреса није било. Прави се кућа у Ласцу од 60 квадрата за једно лице. Одакле 60 квадрата кад имамо четворочлане породице које су смештене у куће од 40 квадрата – каже Мијат Лазовић, шеф одборничке групе Српске радикалне странке у Скупштини града. Сви власници оштећених објеката на које се односи примедба су слабог имовинског стања и у веома тешком социјалном положају. Куће су грађене педесетих година прошлог века према стандардима који су тада постојали.

- Људи који су били у комисијама нису били луди што су ово прописали. Власт се понаша толико бахато да ово постаје стварно неиздржљиво – каже Лазовић. Радикали упућују замерке челницима Градске управе да

супротно свим прописима директно утичу на рад општинских комисија, у конкретном случају Комисије за рад и развој месних заједница, чији је задатак расподела средстава за

различите намене у оквиру месне заједнице. Замерке су упућене на адресу председника Скупштине града који стопира доношење одређених одлука иако, како тврде радикали, по

пословнику о раду нема право на то.

- Толико су постали арогантни да не дозвољавају председнику комисије да закаже састанак за расподелу средстава месним заједницама док се представници коалиције на власти не договоре. Тај исти председник достави по 20 пројеката који би требало да се финансирају. Кад људи у комисији настоје да што правичније поделе средства, а њему се не да све што тражи, он блокира рад комисије. Питам се докле ће то тако – каже Лазовић. Радикали посебно указују на расподелу средстава спортским организацијама коју је, како наводе, извршило Градско

веће. Посебно истичу да је Фудбалском клубу Слога додељено 750 хиљада динара, а свим клубовима Окружне фудбалске лиге само 360 хиљада. Иста је ситуација и код Међуопштинске лиге, док 14 клубова Општинске лиге треба да поделе 280 хиљада динара. На списку оних којима се додељују средства за насипање некатегорисаних путева нашле су се и неке градске месне заједнице, што радикале доводи у сумњу да није баш све у реду.

- Пракса је у свету да радна и контролна тела буду увек састављена од чланова опозиционих странака. Овде опозиције нема ни у траговима - каже Лазовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Последица неслоге мештана Врбе

ЛОШИ УСЛОВИ ЖИВОТА Становници месних заједница на сеоском подручју свакодневно се срећу са проблемима који су најчешће везани за инфраструктурне објекте. Различите групације мештана различито гледају на могуће начине решавања проблема, што често изазива незадовољство и неслогу међу њима. Слободан Радаковић је био одборник Демократске странке у једном од ранијих сазива Скупштине општине Краљево. За то време је, каже, много урадио на стварању услова за безбрижан и квалитетан живот мештана овог села. У последње време, наводи он, то више није тако. Више нико мештанима не полаже рачуне о томе како се троше средства која долазе у месну заједницу, а намењена су изградњи инфрастуктуре. На злоупотребе је указивао и надлежним органима, али до сада нико није реаговао. Не реагују ни у месној заједници у Врби, а председник већ дуже време избегава да сазове збор на коме би се мештани договорили о изградњи канализације, асфалтирању путева, решавању проблема одлагања комуналног отпада. Највећи проблем мештана овог поморавског села је снабдевање здравом пијаћом водом.

Највећи део села се снабдева водом која долази из Драгосињаца, мањи део из бунара у Врби и неколико мањих локалних водовода. Проблеми са квалитетом воде мештане Врбе тиште већ десетак година, иако воде има довољно. Резервоари се не чисте, а у базену се ствара муљ.

- Из воде се осећа смрад који се неутралише хлором, па нам деца пију воду са прекомерном количином хлора, а велики број мештана због тога купује воду – каже Радаковић. Још пре 30 година организивао је Радаковић изградњу канализационе мреже у дужини од километар и по. Већ три, четири године у Врби се прича о пројекту изградње нове канализационе

мреже.

- Од тог доба до сада сакупљали су новац за пројекат, а нема ни пара ни пројекта – каже он и тврди да за израду једног таквог пројекта не треба више од месец дана. Велики проблем мештана Врбе представља складиштење комуналног отпада. Поверење у председника месне заједнице одавно је изгубљено, па су Радаковић и његови истомишљеници одлучили да за недељу закажу скуп мештана у Дому у Врби да би се договорили шта и како урадити да би се стање, првенствено у водоснабдевању, поправило. У Врби постоје два режијска одбора, један чији је задатак брига

о водоводу, други који брине о канализацији. Радаковић је уверен да је управо то разлог за овакво понашање и да ова два одбора треба ујединити и тако кренути са мртве тачке. У условима разједињености стварају се услови за разне злоупотребе. Основни разлог за стање у селу види у чињеници да се „не налазе прави људи на правим местима“. Подршку за своје ставове Радаковић није могао да добије ни у редовима Демократске странке чији је одборник био у једном од ранијих сазива.

- Тражио сам да дође један човек из врха Демократске странке у Месни одбор и да покренемо проблеме. Двадесет пута сам био тамо. Само ме лажу и обећавају фотељаши који нису праве демократе – прича Радаковић. Некада то, каже, није било тако. Некада је Врба била село за углед, а сада је пало на врло ниске гране.

- Ово није страначко питање, ово је озбиљна ствар. Пет стотина младића из Врбе било је на ратиштима, а нико се не пита зашто њихова деца пију неквалитетну воду и немају канализацију – каже Радаковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9

22. јул 2011.

Злакуса: Лонац за Гиниса и мрчајевачку „Купусијаду“

„ФАРАОНСКИ“ ЛОНАЦ ИЗ ЗЛАКУСЕ Борко Сарван, грнчар из Злакусе код Ужица, по идеји Милуна Тошића из Мрчајеваца, направио највећи лонац на свету из кога се може нахранити 1.500 душа Емисија „Селима у походе“ регионалне Радио – телевизије Краљево овековечила је јединствен подвиг младог грнчара из села Злакусе – Борка Сарвана, који је успео да направи највећи лонац на свету, који ће од ове јесени први пут бити коришћен на чувеној мрчајевачкој „Купусијади“. Према процени витеза светског кулинарства др Милијана Стојанића из Косјерића, из овог јединственог лонца, који је направљен у престоници српске грнчарије (или лончарије од глине), из њега ће моћи да се нахрани 1.500 душа, цео један вашар народа.

- Јесте моја идеја, али нисам веровао да ће Борко успети да заврши овај пројекат. Лонац

ћемо прво користити у Мрчајевцима, на овогодишњој „Купусијади“, а онда и на „Пасуљијади“ у Краљеву – пре-

задовољан је Милун Тошић, један од оснивача ове манифестације. Овим подвигом, који ће ући

Сећање на Републику Српску Крајину, шеснаест година после „Олује“

ЖИВЕ У КРАЉЕВУ А ЕРВЕНИК ИМ У МИСЛИМА Петог августа ће се навршити 16 година како је под налетом хрватске „Олује“ кренула колона прогнаника из тадашње Републике Српске Крајине према тадашњој Југославији У тој колони били су и мештани села Ервеник, највећег у општини Книн. Око тридесет мештана тог села, тог кобног августа, скрасило се баш овде у Краљеву. Неки у колективним центрима, док су се други удомили код познатих и непознатих Краљевчана. Многи се свих 16 година налазе овде у граду Краљеву и околини, а мисли су им у Ервенику, где су оставили куће и имања. Тамо су остали гробови њихових најмилијих, које многи читавих ових година нису посетили (писац ових редова је већ више пута био тамо). Како је изгледао Ервеник у време када су га прогнаници морали напустити? Село је бројило око 400 домаћинстава са око 2000 становника. Имало је модерну новосаграђену осмогодишњу школу, са две четвороразредне подручне,

пошту, здравствену амбуланту, пољопривредну задругу и неколико продавница. Ту је била и Фабрика дечје одеће „Ерветекс“, као и погон Далматинских рудника из Обровца. У центру села био је велики Задружни дом, изграђен добровољним радом

ријих, нико није запослен, само је понеко остварио хрватску пензију. Куће се слабо обнављају. Стоке има веома мало. Село је слабо повезано аутобуским линијама са Книном и Кистањама. Пошта не ради, па пошиљке доноси поштоноша из Книна,

мештана одмах после Другог светског рата. Сада је сасма другачија слика у том селу. Ервеник је велика пустош са порушеним и запаљеним кућама. У селу живи стотинак становника, махом ста-

школа не ради, а нема ни због кога. Ето, тако је сада у Ервенику. Једно је сигурно: Ервеничани не могу да забораве свој Ервеник. Илија Шекуљица

у историју Гинисових рекорда, импресиониран је и витез светског кулинарства и носилац Гинисовог рекорда др Милијан Стојанић. Он каже: - Ово је круна Злакусиног лончарства, које траје вековима. У лонац ће моћи да стане око 400 килограма купуса, 90 килограма меса и 10 килограма зачина. Лично ћу учествовати у његовој промоцији. Емисија „Селима у походе“ је заслужила да њена екипа и сви чланови редакције пробају купус из овог лонца. Посебно су били задовољни сви лончари из Злакусе, који су некада, пре више деценија, земљаним лонцима, рабаџијајући са волујским колима – снадбевали овим производима – пола

Србије. А Борков учитељ, мајстор Добривоје Никитовић (70), највише. Аутор лонца Борко Сарван, са Удружењем лончара из Злакусе и својом породицом, за десетак дана завршиће сушење, а затим печење овог „фараонског“ лонца.

- Плашио сам се да све ово неће успети. Морао сам да водим рачуна о много чему, посебно о саставу глине. Ноћима сам сањао овај дан и, ето, успело је и ја сам срећан, као и моје комшије и сви грнчари у Злакуси – рекао нам је Борко. Лонац из Злакусе сада чека потврду Гинисовог рекорда. Милан Глишовић

ИЗГРАДЊА ДЕСЕТ ХИДРОЕЛЕКТРАНА Представници Републичке агенције за просторно планирање, предузећа „Ибарске хидроелектране“ и италијанске компаније „Сећи Енергија“ у суботу су у Краљеву потписали уговор о изради просторног плана посебне намене, за изградњу 10 малих хидроелектрана на реци Ибар. Директор Републичке агенције за просторно планирање Борислав Стојков оценио је да се ради о послу који обезбеђује развој енергетике и коришћење обновљивих извора енергије.

- Имајући у виду развој целог подручја, његове туристичке и културне потенцијале, кроз тај просторни план ћемо сагледати све могућности за развој енергетике, али и за комплементарно развијање осталих активности - изјавио је Стојков и нагласио да ће просторни план отворити пут ка изградњи хидроелектрана. Нацрт плана посебне намене треба да буде урађен за четири месеца, после чега ће ићи на јавни увид, а генерални пројекат и прелиминарну студију о утицају изградње хидроелектрана на Ибру на животну средину урадили су стручњаци Института „Јарослав Черни“.

Републичка агенција за просторно планирање ће уз тај просторни план посебне намене урадити стратешку процену утицаја на животну средину. На питање како ће Србија изградњом хидроелектрана на Ибру подићи своје капацитете обновљивих извора енергије ако ће, према уговору, првих 10 година све произведене количине откупљивати италијански партнери, Стојков је одговорио да не зна какав је споразум између „Електропривреде Србије“ и Италијана.

- Не улазимо у то каква је расподела, ми само радимо техничку страну проблема изјавио је Стојков. Према његовим речима, задатак просторних планера није да помажу развој само једног сектора, па ни енергетике, већ да интегрално гледају све што може да утиче на развој једне територије.

- Онако како данас изгледа, Ибар представља ругло Србије, са мноштвом дивљих депонија. Крајње је загађен и без хидроелектрана - изјавио је Стојков, додајући да италијански партнери обећавају помоћ у чишћењу реке и приобаља. ФоНет

10

22. јул 2011.

Од следеће недеље у „Ибарским новостима“ изводи из новог романа Бубе Рашковић

ЗЕМЉО МОЈА

Љубица-Буба Станковић Рашковић је хтела да остави нешто у наслеђе своме Краљеву, па је књигу „Земљо моја“ посветила „успомени на родитеље и своме Граду“ Љубица-Буба Станковић Рашковић је рођена 1948. године у Рашки. Када је имала пет година преселила се са родитељима у Краљево, где се у забавишту играла, а кроз основну школу и гимназију озбиљно упознавала живот. Буба је ишла у Основну школу „4. краљевачки батаљон“. Школа се налазила на месту садашње зграде Општине, а када су из ње исељени ђаци, до рушења је то била зграда Радничког универзитета. Друга зграда школе „ИВ краљевачки батаљон“ је била у данашњем Музеју, само што је имала још један анекс на који се надовезивала „Соколана“. Буба Рашковић је била добар и вредан ђак. Као најбољи ђак школе је 1962. године, на Дан младости, у Белом двору предала поклон председнику Титу у име пионира Србије. Била је то част коју је ретко ко имао прилику да доживи. По повратку са тог свечаног пута, делегацију пионира на челу са директором школе Прибиславом Лазаревићем, на железничкој станици је чекао хор и оркестар који је предводио наставник Бранко Младеновић. Поносно су пролазили улицом Октобарских жртава кроз шпалир грађана који се спонтано формирао, као да је дошао сам Тито. Годинама је изнад наставничке зборнице стајала велика фотографија Тита и Бубе, на којој је забележена предаја поклона. Буба је у основној школи била члан осам секција и свуда је стизала. Од свега је највише волела да пева, што је рано уочио наставник Бранко, па је учествовала на свакој школској и градској приредби, у хору или као солиста. Љубав према песми и музици је остала до данас, као и љубав према писању. У основној школи је објављивала текстове у школском листу „Будућност“. Неколико текстова се нашло и у тадашњим „Ибарским новостима“. Али њене белешке и писање су углавном остајале у

Буба Станковић Рашковић фиокама, у њеном стану. Наставила је школовање у гимназији „Мирко Луковић“. Била је одличан ђак до очеве смрти, а онда се до краја гимназије борила са врлодобрим успехом. Али у време док је гимназијом владао Драгутин Јововић-Фирга, одличних ђака готово да није ни било, јер петице су биле за Бога, четворка за њега, а за ученике оцене од тројке до јединице. Ипак, било је професора правих легенди гимназије и о некима од њих је Буба писала у монографији која је објављена поводом деведесет година од оснивања Гимназије у Краљеву. Буба је у Београду завршила Економски факултет. Прво запослење које је трајало двадесет три године

било је у Предузећу робних кућа „Београд“. Почела је као приправник, а скоро сваке године је следило неко унапређење. Радила је финансијске послове, а најдражи период јој је био док је постојала Интерна банка робних кућа. У то време неколико година је била шеф потрошачких кредита на нивоу целог система Робних кућа „Београд“, а у „Дунав осигурање“ је отишла са места финансијског руководиоца РК „Нама“. Пензију је дочекала у „Дунав осигурању“ у финансијама Генералне дирекције, радећи различите послове, углавном врло сложене. Буба је удата и са породицом живи у Београду. Има две ћерке, од којих је једна дипломирани архитекта и ради, а друга такође

студира Архитектонски факултет. Одласком у пензију вишак времена, а нарочито енергије коју је одувек поседовала, преточила је у писану реч. Вратила се једној од љубави из младих дана, што је резултирало настанком два романа, од којих је један објављен у мају ове године под називом „Сусрет са бројем 13“. Други роман „Земљо моја“ ће ускоро изаћи из штампе. Оно што повезује оба романа, иако су потпуно различите тематике, јесте љубав према Краљеву која је и данас жива у свим Бубиним сећањима. Никада до сада себе није назвала Београђанком. Она је била и остала Краљевчанка, ма где да се налазила. Захваљујући снажном осећају припадности средини у којој је одрасла, Буба је активан члан и члан Управног одбора Удружења Краљевчана-подружнице у Београду, које је одржало више манифестација различитог повода и тематике. Љубица-Буба Станковић Рашковић је хтела да остави нешто у наслеђе своме Краљеву, па је књигу „Земљо моја“ посветила „успомени на родитеље и своме Граду“. Роман није књига о Краљеву, али се Краљево, Ибар, околина, обичаји, време из друге половине прошлог века описује у великом делу књиге, и у фељтону ће бити објављени одломци који ће старе Краљевчане подсетити, а младима испричати: КАКО ЈЕ ТО НЕКАДА БИЛО. Главна јунакиња романа је Јелка и кроз њена сећања су до-

чаране слике којих више нема. Одлазак из Града који никада није напустила, коинцидирао је са почетком њеног студирања који је Буба описала на следећи начин: „Јелка је пошла у неки свој свет још давне 1967. Тај свет је започео путовањем ДАНСКИМ КРАЉЕВСКИМ ВОЗОМ, који одавно више не постоји. Њен Град је био једини на свету који је имао дански воз, па још краљевски. Њиме је путовала обична раја, студенти, жене са децом и многи други, и увек се тражило слободно место. Мајка јој је давала нешто хране, нешто пара, колико је имала, испраћајући је годинама на воз који је саобраћао два пута дневно: у 12 и у 16 часова у оба смера, и увек каснио. А онда би она, по доласку у Београд, вукла торбе са књигама, храном и гардеробом до неког дома или стана. Често се дешавало да допутује без идеје где би могла да преноћи. Окретала би телефонске бројеве рођака и познатих, најчешће другарица, са надом да ће је неко упитати: „Имаш ли где да спаваш?“ и одлазила би тамо где је неко од пријатеља позове, са кнедлом у грлу, сузама које је једва задржавала и захвалношћу коју никада није заборавила. И у било којој муци да се нашла, призивала је мртвог оца и питала се какав би јој живот био да је он још увек ту. Да је бодри. Да јој да снагу. Да јој обрише сузе. Да јој пружи руку када почне да пада... Јелкино студирање спада у нека давно прошла времена. Она је сада пензионер, али је остала везана за свој Град као што су бебе у стомаку везане пупчаном врпцом за своје мајке. Само што Јелкину пупчану врпцу са Градом нико до сада није пресекао. Одлазила је и враћала се годинама, деценијама. Кад год је одлазила, врпца се одмотавала и истезала, а при повратку „кући“ би се скупљала и остајала склупчана до неког следећег путовања, до неког следећег одласка, можда и до коначног.“

11

22. јул 2011.

Из Полицијске управе Краљево Безбедносна ситуација за време „Врњачког карневала“

БЕЗ ВЕЋИХ ПРОБЛЕМА Током туристичке манифестације „Врњачки карневал“, која је протекле седмице одржана у Врњачкој Бањи, а коју је посетило око 200 хиљада домаћих и страних гостију, остварено је изузетно повољно стање јавне безбедности, што је резултат појачане активности полицијских службеника из Врњачке Бање и Краљева. Оваквом стању, поред полицијских службеника, допринели су и грађани својим одговорним понашањем према пословима безбедности. У складу са прописима, по разним основама приведено је укупно 25 особа, без задржавања, а нису регистрована тежа кривична дела. Припадници криминалистичке полиције Врњачке Бање и Краљева извршили су 5 заплена мање количине биљне материје за коју се сумња да је опојна дрога мари-

хуана и то код Ивана Симића (1985) из Медвеђе код Трстеника, Стевана Милосављевића (1982) и Владимира Милојевића (1991) из Краљева, Горана Маринковића (1980) из Подунаваца код Врњачке Бање и Игора Перића (1981) из Параћина. Против њих су поднете кривичне пријаве због сумње да

су извршили кривично дело недозвољено држање опојних дрога. Тежег нарушавања јавног реда, које би изазвало узнемирење грађана, није било, а на местима одржавања манифестације није регистрована ниједна саобраћајна незгода. Фото: М. Радовановић

НАСИЉЕ У ФАЛСИФИКОВАНА ДОКУМЕНТА Приликом редовних контрола фалсификованим личним картама ПОРОДИЦИ путника на Контролно-безбеднос- Републике Србије. Због основа сумње да је извршио кривична дела наси ље у породици, противправно лишење слободе и фалсификовање и злоупотреба платних картица, припадници Полицијске управе Краљево су привели истражном судији Основног суда у Краљеву Д.

K. (1989) из Краљева. Сумња се да је он у породичном стану протеклих двадесетак дана, свакодневно тукао и малтретирао невенчану супругу којој је одузео личне ствари и документа и тако је спречио да напусти стан. Одузео јој је и платну картицу и са њеног рачуна подигао и потрошио 780 евра. Када је оштећена успела да побегне и затражи помоћ, збринута је у краљевачкој болници, а истражни судија је осумњиченом одредио притвор у трајању до 30 дана.

ном пункту „Рудница“ код Рашке припадници Полицијске управе Краљево - Полицијска станица Рашка све чешће откривају случајеве фалсификовања исправа. Тако је и у уторак приликом редовне контроле путника у аутобусу врањанске регистрације, који саобраћа на линији Драгаш-Београд откривено двоје путника са

ДВАДЕСЕТ ПОВРЕЂЕНИХ У САОБРАЋАЈУ Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 11. до 17. јула ове године биће упамћен по двадесет повређених особа у саобраћајним незгодама. Од укупно седамнаест саобраћајних незгода које су се догодиле у седмодневном периоду, десет је као крајњи исход имало повређена лица. Једно лице је теже повређено, а чак деветнаест ће прву половину јула ове године памтити по лакшим повредама у саобраћају. Укупна материјална штета причињена у свим саобраћајним незгодама премашила је пола милиона динара. Број од 205 прекршаја у области безбедности саобраћаја, који је нешто мањи од уобичајеног, тешко може битније да поправи слику стања у овој области. Број од двадесет три кривична дела забележених током седмодневног периода је готово стандардан на територији коју контролишу припадници Полицијске управе Краљево. Од укуп-

ног броја извршених кривичних дела само једно се сврстава у област привредног криминала. Осталих 22 се сврставају у област општег криминала. Успех у откривању починилаца ових дела је половичан, па је органима реда познато једанаест извршилаца. За дванаест непознатих интензивно се трага. Повод за нарушавање јавног реда и мира у седам од укупно осам случајева биле су туче. Радује податак да у овом статистичком периоду није забележен ниједан пожар.

Шпејтим Илази (1986) из Урошевца и Есад Краснићи (1980) из Подујева, који су приликом легитимисања употребили фалсификована документа, ухапшени су и стављени у притвор у трајању до осам дана. Повод за притвор је сумња да су извршили кривично дело фалсификовања исправа.

БАНАНЕ ШКОДЉИВЕ ПО ЗДРАВЉЕ Заједничком акцијом полицијских службеника Полицијске управе Краљево и припадника Тржишне и Пољопривредне инспекције на Кванташкој пијаци у Краљеву је прошлог петка прекинута продаја веће количине банана за које је проверама утврђено да су неисправне и шкодљиве по здравље људи. Због сумње да су извршили кривично дело производња и стављање у промет шкодљивих про-

извода, у службене просторије су приведени Нехру Барјамовић (1980) и Зоран Барјамовић (1970) из Лесковца и Бесим Цуполи (1987) и Адлан Шахими (1967), са боравиштем у Краљеву. Од њих је одузето 77,5 пакета банана. У циљу утврђивања евентуалне одговорности ЈКП «Чистоћа» и надлежних инспекцијских служби припадници краљевачке полиције наставиће рад на расветљавању овог догађаја.

МАРКЕТИНГ 036/312-505

НЕДОЗВОЉЕНА ТРГОВИНА Заједничком акцијом припадника одреда Жандармерије из Београда и Полицијске управе Краљево – Полицијска станица Рашка спречена је недозвољена трговина веће количине одевних предмета. У селу Мрмоње код Рашке, на алтернативном путном правцу, у суботу су полицијски службеници, приликом контроле комби возила београдске регистрације, којим је из правца АП КиМ управљао Бојан Бабић

(1990) из Рашке, пронашли 67 500 пари чарапа, без пратеће документације, у вредности од око 4,5 милиона динара. Робу су уз потврду привремено одузели припадници Тржишне инспекције из Новог Пазара. Осумњиченом је одређено задржавање до 48 сати, након чега је уз кривичну пријаву приведен истражном судији Основног суда у Краљеву, због сумње да је извршио кривично дело недозвољене трговине.

12

22. јул 2011.

Уместо да гаје корнишоне, Свилајнчани посао препуштају Македонцима

БЕСКАМАТНИ КРЕДИТИ ЗА ПОЉОПРИВРЕДУ Општина Свилајнац почеће са финансирањем камате на кредите које даје Министарство пољопривреде за Свилајнчане који ће улагати у производњу поврћа. Уместо да сто одсто производње корнишона има Свилајнац и Србија, швајцарска фирма „Келеман фудс продактс“ („Koeleman foods products“) увози корнишоне из Македоније.

- Да би корнишони били онакви какви су фабрици потребни за прераду, потребан је систем за наводњавање и око четири до пет хиљада евра по хектару улагања. Ове године радимо више од хиљаду тона корнишона, а из Свилајнца ћемо добити до 350 тона највише, све остало је из Македоније. Такође, бавимо се и прерадом и паковањем маслина које увозимо из Грчке. Ове године прерадићемо и напунити око четири милиона тегли. Имамо могућност и више, али је сировина проблем - каже власник фабрике, Швајцарац Пласид Махуд. Ови корнишони и маслине биће пласирани на српско тржиште и то чак 90 одсто, док ће се само 10 одсто наћи на ино-

ЖЕНЕ ВРЕДНИЈЕ ОД МУШКАРАЦА Швајцарац Пласид Махуд задовољан је свилајначком радном снагом. Он каже да су радници добри и вредни.

- Жене које углавном раде у производњи су јако вредне, добра је атмосфера и нема никаквих проблема. Моја једина замерка на радну снагу је та што не смем да их оставим саме, некако не умеју да се организују. С друге стране, радници општине и градске службе су невероватни, нема тог проблемчића или крупног проблема који нису одмах решили. Јако поштују инвеститоре - каже Махуд.

страном тржишту, засад у Црној Гори, Хрватској и Словенији. У хипермаркетима широм Србије већ се могу пронаћи корнишони и маслине „Келеман фудс“. Свилајнчанка која је веровала у сарадњу са овим инвеститором, једна од двадесетак њих, је Слађана Ценић.

- Корнишон је на шпалиру 2.700 метара, тј. посадили смо га на 10 ари. Потписали смо уговор о откупу са Швајцарцима и то би требало да буде око 20.000 килограма. Уложили смо без семена око 2.600 евра у систем кап по кап и све остало. Семе ћемо платити кроз производ. Надамо се добром послу. Половином јула стиже корнишон, када почиње берба. Иначе смо од општине узели бескаматни кредит 100.000 динара за пољопривреду на шест месеци - каже Слађана Ценић. Начелник Одељења за пољопривреду Горан Деспотовић објаснио је да ће проблема бити и када почне берба корнишона, јер радника нема.

- Дневница за бербу је око 20 евра, то није мало. Нико неће да ради у пољопривреди, сви траже посао у Комуналном предузећу или Дирекцији за изградњу, нико неће да ради него

да преседи осам сати на послу и да за то прима плату. А то не може. Ми смо пољопривредни крај, а срамота је да увозимо поврће. Произвођачи не могу да нађу десет радника или морају да иду 100 км да их довозе каже Деспотовић. У општинској управи такође кажу да је разумљиво да је потребно да се маслине увозе из Грчке, али да увоз није логичан за корнишоне. Зато је и држава решила да помогне.

НЕМА ОСНОВНИХ СТВАРИ Иако су пластичне квалитетне кломпе основна ствар за раднике који раде у фабрици, Швајцарац каже да је основне ствари у Србији тешко наћи.

- Невероватно ми је да не могу да нађем кломпе. Такође ми је невероватно да нешто што ми је хитно и основно не могу да ми доставе одмах. Него је то потребно наручивати, па чекати данима и тако у круг. Ја немам времена за то - каже Швајцарац.

- Свилајнчани врло мало производе, а фабрика ради пуним капацитетом. Ми морамо да обезбедимо средства како би наши пољопривредни произвођачи обезбедили системе за наводњавање и прехрану. Ми спремамо програм који ће их подржати да могу да подигну кредите под повољним условима. Министарство пољопривреде обезбедило је динарске кредите са фиксном каматном стопом од 8 одсто, а наша општина спремна је да плаћа тих осам одсто, тако да ће кредити до пет милиона динара на три године отплате бити за пољопривреднике у Свилајнцу бескаматни. Кредити су намењени пољопривреди, један део је за обртна средства, други део за набавку опреме где се подразумева повртарство и трећи део за увоз јуница које могу да отплаћују или млеком преко „Шабачке млекаре“ или да враћају кредит такође без камате. Грађани су били скептици хоће ли све инвестиције заживети и хоће ли фабрика радити. Много пута су били преварени, сада виде да је све истина. Ако се неком у Македонији исплати да прозведе корнишон и плати превоз и царину, па сигурно ће се

исплатити и неком у Свилајнцу. Ми се надамо да сваке године укључимо по 30 до 40 произвођача. За три године би требало да имамо два до три озбиљна кооперанта који ће производити корнишоне на 100 хектара каже заменик председника општине Свилајнац Предраг Милановић. Анита Митровић

СКУПЉЕ ПАРАЋИНСКЕ ОД ХРВАТСКИХ ТЕГЛИ Пласид Махуд набавља тегле из „Стакларе“ у Параћину. Цена им је у почетку била већа него цена тегли које је фабрика увозила из Хрватске, а квалитет гори. Иако на свега шездесетак километара од Свилајнца, тегле су долазиле из Хрватске и задовољавале потребе „Келемона“. Међутим, касније су Параћинци спустили цену, али квалитет није посебно побољшан. Ова фабрика нема са ким да сарађује у Србији када је реч о стаклу.

13

22. јул 2011.

На градилишту у Кованлуку

САНАЦИЈА СКУПЉА ОД НОВЕ КУЋЕ Припадници Друге бригаде Копнене војске помажу у изградњи куће за породицу борца страдалог у ратним збивањима на Косову и Метохији 1999. године Ратни вихор који је захватио просторе бивше Југославије изазвао је бројне миграције становништва. Напуштали су људи, бежећи испред наоружаних јединица којекаквих војски, вековна огњишта и уточиште тражили на неким другим, сигурнијим местима. Остајали су у привременим домовима све док и ту није постало несигурно. У најтежој ситуацији били су они који су у вихору рата остали без чланова породице, поготову ако су они били једини који су обезбеђивали средства за егзистенцију. Пред налетом албанских екстремиста у колони избеглица са Косова и Метохије нашла се породица Ранђеловић из Истока. Милка Ранђеловић се са две кћери, Силваном и Славицом, и синовима Славишом и Синишом већ 1999. године обрела у Београду. Муж је погинуо у ратним дешавањима на Косову и Метохији, а она се са децом коначно скрасила у Краљеву 2003. године. Дошли су у Краљево јер су ту имали највише рођака.

- Отац је страдао на Косову, а војска нам је доделила ратну одштету. На конто тога купили смо 2004. године кућу у којој се сада налазимо. До тада смо сви заједно становали у изнајмљеном стану. Живи се скромно, није богзна шта, али се живи – прича Милкина млађа кћерка Славица. У Краљеву се тих ратних година нашао и Дамјан Крстић из Ораховца. Из познанства са Силваном родила се љубав која је крунисана браком. Нико од чланова породице Ранђеловић није у радном односу, па су живели скромно од борачке пензије. Део који је примала Милка, са оним који су добијала деца док су на школовању, био је довољан за подмирење основних потреба. Проблеми су настали 3. новембра прошле године када је разорни земљотрес погодио Краљево и околину. На путу стихије нашла се скромна кућа

Ранђеловића и под дејством моћнијег партнера у сукобу попустила. Знатно је оштећена, до те мере да је надлежна комисија проценила да један део треба срушити а други, сврстан у четврту категорију, санирати. Нису Ранђеловићи много размишљали. Ангажовали су пројектанта како би што пре обезбедили услове за живот четворочлане породице. Пред пројектантом је био велики проблем. Како санирати кућу чији је један део од последица потреса потпуно одвојен од другог. Констатовао је да је кућа у тако лошем стању да би санација била прескупа, скупља и од изградње потпуно нове куће мање квадратуре. Додуше, изградња би трајала мало дуже, али би се избегла опасност да санирани делови попусте под дејством неке друге стихије у будућности. Зет Дамјан се већ десет година бави грађевином у Норвешкој и Русији. Има велико искуство, па је његова реч била одлучујућа у опредељењу да се започне изградња нове куће. Ипак, консултовао се са архитектом. Разматрали су све могућности, а затражили и мишљење још једног архитекте. На плацу поред оштећене куће има довољно места за

нову. Материјал који је хуманитарна организација „Хелп“ наменила санацији биће усмерен на изградњу нове куће. У складу са могућностима, донираће још материјала. Остатак трошкова ће Ранђеловићи покрити сопственим средствима током неколико наредних година. Над приземљем од 60 квадрата у основи биће изграђено ниско поткровље. У ситуацији у којој су се нашли Ранђеловићи, свака помоћ је добродошла. Пошто су чланови породице палог борца дошли су на идеју да затраже помоћ Друге бригаде Копнене војске. По савету команде, обратили су се писмом министру одбране Драгану Шутановцу. Убрзо је стигло одобрење министра за ангажовање људства и механизације за ископ темеља. Војска је изашла у сусрет, ископ темеља је започет, а у следећих месец дана, можда и пре, очекује се да буде у потпуности завршен. Материјал је обезбеђен, а радови се изводе под будним оком Дамјана Крстића, који иза себе већ има неколико значајних објеката високоградње. На плацу Ранђеловића већ се налази хиљаду грађевинских блокова, сто џакова цемента и нешто арматурног гвожђа. Биће довољно да се изгради при-

земни део куће и излије прва плоча.

- Ове године тешко да ће моћи да се направи више. Основни циљ је да се зграда стави под прву плочу. Још би боље било да се грађевина стави под кров. То ипак зависи од финансијских могућности породице. Ако не буде могућности да се кућа стави под кров, на плочи ће бити постављен кондор који ће штитити бетон од влаге и мраза – каже Дамјан. Ранђеловићи не журе са изградњом. Желе да изграде сигуран смештај за Милку и децу. Док радови не буду у потпуности завршени и не буду створени услови за пресељење, живеће у старој напуклој кући пуној влаге, са плафоном који прети да се сваког тренутка уруши. Помоћ војске је добродошла. Ранђеловићима је од помоћи значајније сазнање да су имали на кога да се ослоне и да нису заборављени. Зато су неизмерно захвални припадницима Друге бригаде Копнене војске који су се нашли овде када је било најпотребније. Славица је завршила Вишу пословну школу, али је и даље без запослења. Немају, каже, Ранђеловићи у овом граду неке значајније и утицајније познанике који би помогли да се Сла-

Славица, Милка, Славиша и Синиша Ранђеловић

вица запосли.

- Слабо се сналазе у тој средини. Њима можда треба помоћ државе. Најмлађи брат иде у школу, у осми разред, а старији не ради нигде. Завршио је средњу техничку школу, а као машински техничар не може да се запосли због ограничених физичких способности. После обољења десног кука, у четрнаестој години живота, и тешке операције у Београду ограничено је способан, тако да не може да обавља теже физичке послове – каже Дамјан. Пензија коју Ранђеловићи примају у овом тренутку подмирује основне потребе породице, али ће бити умањена у тренутку када најмлађи члан заврши школовање. Онда ће само Милка примати део породичне пензије. Управо због тога би били задовољни уколико би бар један члан успео да се запосли. Војнике који изводе радове у Кованлуку обишао је пуковник Слободан Стопа, начелник Штаба команде Друге бригаде.

-Дошли смо код породице Ранђеловић где реализујемо одлуку министра одбране за пружање помоћи у санацији последица земљотреса. Са нашим инжењеријским јединицама ћемо да отпочнемо ископ темеља за изградњу нове породичне куће коју ће, у оквиру отклањања последица земљотреса, помоћи и сам град Краљево. Славица је ћерка борца који је страдао 1999. године у рату. Велико је, заиста, задовољство када можете да пружите помоћ једној породици без хранитеља и који је дао оно што је најсветије, свој живот, у ратовима који су вођени. Задовољство нам је што смо данас овде и видимо задовољство породице што су припадници Друге бригаде Копнене војске присутни на реализацији овог задатка, а бићемо увек ту да прискочимо и припомогнемо колико је потребно - каже пуковник Стопа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

14

22. јул 2011.

Насиље у породици

ПОРАЖАВАЈУЋИ ПОДАЦИ

Насиље у породици није нова појава. Старо је колико и породица, а интензивније бављење овим проблемом почиње седамдесетих година прошлог века Центар за социјални рад бави се овим проблемом и има обавезу да на посебан начин евидентира све појаве насиља у породици. Осим што са другим институцијама, МУП-ом, тужилаштвом, невладиним организацијама, делује када је насиље извршено, већ неколико година активно ради на превенцији насиља и унапређењу квалитета живота у породици. Насиље у породици проистиче из неравнотеже моћи у породичним односима, о чему говоре различити теоријски приступи. Један од основа неравнотеже моћи су комуникациони проблеми. Различите теорије дају различита образложења за насиље. Савет Европе под насиљем подразумева било који поступак или пропуст начињен у оквиру породице од стране неког њеног члана који угрожава живот, телесни и психички интегритет и слободу другог члана породице, или који озбиљно угрожава развој њене или његове личности. Раније је постојала уска дефиниција која је подразумевала акт извршен са намером, реалном или опаженом, да се нанесе бол или повреда неком члану породице. Центар за социјални рад као институција прати све облике насиља и у обавези је да их третира. Могућности деловања су различите и зависе од тога да ли се ради о породици која има, или нема, малолетних чланова. На основу података добијених у истраживањима, на територији централне Србије 25 посто жена и 8 посто мушкараца има искуство злостављања од стране партнера, а партнерско насиље је оно са којим се ова институција најчешће среће. Студије указују да је 10 до 50 одсто жена злостављано у партнерском односу, 40 посто деце је присутно у насиљу између родитеља, а 30 до 60 одсто има непосредно искуство жртве. Тим за заштиту од злостављања и занемаривљања при Институту за ментално здравље дошло је до податка да су 40 одсто деце сведоци вербалног и физичког насиља између родитеља, а 29 одсто су сведоци само вербалног злостављања. У току је рад на балканској студији о насиљу над децом. Ин-

ститут за ментално здравље, Министарство рада и социјалне политике и Факултет за специјалну едукацију и рехабилитацију су носиоци пројекта истраживања насиља у Србији, а Краљево је један од градова у коме ће средином следећег месеца започети истраживање насиља у породици са посебним акцентом на насиљу над децом. Физичко и сексуално насиље се препознају лакше него емоционално и психичко, док се економско насиље везује за предрасуде везане за родне улоге. У раду са децом препознаје се пасивно насиље у смислу занемаривања неких потреба, пре свега психолошких. Игнорисање, изолација, одбацивање, ускраћивање љубави су ствари са којима се Центар за социјални рад врло често сусреће, а у третману насиља посебну пажњу посвећује индивидуалним карактеристикама насилника и жртве, породичним обележјима и социо- културолошком контексту у коме се оно одвија. Истраживања показују да су жртве насиља најчешће особе са ниским степеном самопоштовања које су имале искуство жртве у детињству, што их често доводи у позицију беспомоћности. Истраживања говоре да су ту-

чене жене најчешће старе између 20 и 34 године, имају двоје или троје деце, а насиље трпе и до 4 године. Након једне до две године први пут се обрате некоме за помоћ. Пре тога су више од 30 пута биле жртве насиља. На насиље у породици често утиче преклапање у особинама жртве и насилника. Потцењивање сопствених могућности и низак степен самопоштовања код насилника доводи до осећања угрожености, па насилно реагују у ситуацији конфликта. Код жртве

ниско самопоштовање доводи до тога да тешко могу да се одбране. Веровање у „митове“ о насилном односу насилницима служи као одбрана и оправдање за своје насиље, а код жена да оправдају насилнике и зато дуго и трпе. И насилник и жртва врло често чувају насиље као тајну. Са позиције насилника се чува приватношћу, а са позиције жртве тајношћу због страха од стигматизације. Психолошки механизми очувања тајности су специфични, па и третман и превенција насиља

захтева посебан приступ. Предрасуде и стереотипи су ризици који постоје када је у питању насиље. Недовољно и површно знање може да буде веома ризично. У приступу насиљу треба пре свега водити рачуна о безбедности свих чланова породице. Центар за социјални рад зато има екипе које дежурају 24 часа, а има и ургентне хранитељске породице у којима може, када је неопходно, да смести жртву насиља у породици. Т. Радовановић

СТАТИСТИКА Према подацима Центра за социјални рад у Краљеву ,који се односе на породице са малолетном децом, насиље је констатовано у 232 породице. Од укупног броја само у 54 случаја члан породице је био тај ко је насиље пријавио. Лице ван породице пријавило је насиље у 5, установе као што су школе, вртићи и дом здравља 7, а МУП у 156 случајева. Орган старатељства је по службеној дужности, у току рада на другим проблемима, иницирао отварање предмета за насиље у породици у 10 случајева. Када је у питању структура жртава, само деца су биле жртве насиља у 18 случајева, само брачни партнер у 156, деца и брачни партнер у 32, дете и неки други члан породице у 7, други члан породице 9, док је других комбинација било 10. У појединим случајевима веома је тешко када је, а када није, дете индиректно жртва насиља у породици. Када мајка трпи било који облик насиља у породици њена функционалност у родитељској улози се мења, смањује се квалитет родитељске комуникације и квалитет родитељства, па је и дете индиректна жртва насиља. Статистика показује да су, када су деца у питању, 58 девојчица а 47 дечака били жртве насиља у породици. Код одраслих, подаци су нешто другачији, па је чак 178 жена наспрам 22 мушкарца, било жртва насиља у породици. У третману насиља у породици је помало занемарена чињеница да расте насиље над старима, па су тако жртве били 37 остарелих лица, међу којима 23 жене и 14 мушкараца. У структури извршилаца насиља у 156 случајева насилник је ванбрачни партнер, у 30 одсто случајева отац, 9 мајка, у једном случају оба родитеља, а брат и сестра у три. Индикативан је и податак да су у 12 одсто случајева насилиници према родитељима била деца пре пунолетства. Физичко злостављање регистровано је у 39 случајева, емоционално насиље у 46, а сексуално у пет случајева. У категорију грубог занемаривања сврстано је 14, а економска експлоатација забележена је у једном случају. У току 2009. године Центар за социјални рад покренуо је само девет поступака за изрицање мере заштите од насиља у породици. Поводом одлучивања у изрицању мере заштите од насиља у породици изнео је 64 налаза и мишљења, а овај број је у току 2010. године смањен на 42. Повратну информацију од надлежних органа центар је током 2008. године добио шест, 2009. седам, а у току 2010. пет пута. Забрана приближавања члану породице на одређену удаљеност током претходне године изречена је два пута, а забрана узнемиравања у три случаја. Покренуто је и осам поступака због злостављања малолетног лица, а три су биле жртве трговине, од којих су две биле пунолетне а једна малолетна особа.

15

22. јул 2011.

Нов изглед ромских насеља

ЖИВОТ ДОСТОЈАН ЧОВЕКА - Санација кућа оштећених у земљотресу у два највећа ромска насеља у завршној фази. – Завршена реконструкција електро, канализационе и водоводне мреже. – Да би се сачувало све што је изграђено треба мењати навике Највећи број краљевачких Рома живи у два ромска насеља, Првом, у непосредној близини Спомен-гробља уз ограду индустријске зоне и Другом, у Грдици. Годинама су ту ницале куће без икаквог плана и било какве документације. Градили су их Роми у складу са својим потребама и могућностима. Инфраструктура није увек пратила константно повећање броја становника, па услови за живот нису били на одговарајућем нивоу. Последњих неколико година услови живота су побољшани асфалтирањем путева, електрификацијом, изградњом водоводне и канализационе мреже. И баш када су услови живота доведени на прихватљив ново, догодио се земљотрес и причинио велике штете на ионако скромним објектима за становање. Негативна искуства из ранијег периода, када је пружање материјалне помоћи у питању, условила су да се санација објеката изврши према посебном плану. Држава је одлучила да изврши санацију свих оштећених кућа о свом трошку. На јавном конкурсу изабран је извођач, а у Другом ромском насељу радови на санацији се приводе крају.

- Објекти су реновирани, а ја сам, као и моји сународници, задовољан. Најзад стављамо тачку на вишегодишњи проблем – каже Славко Марковић, координатор за ромска питања. У овом насељу санирано је више од 80 кућа, а чим све буде готово приступиће се санацији стамбених објеката у Првом ромском насељу, где су оштећења мања. Радови су прво извршени на лакше оштећеним објектима из прве три категорије оштећења. Озбиљније санације су остављене за крај, а радови се налазе у завршној фази. На динамику извођења радова утицала је чињеница да Роми нису имали потребну документацију на основу које се доказивало власништво и обезбеђивало право за накнаду штете од земљотреса. Да би се елиминисала могућ-

ност злоупотребе добијених средстава за санацију кућа, приступило се санацији у организацији локалне самоуправе.

- Ово је много боља варијанта. Тамо где су оштећени кровови раде се нови кровови, зидају калкани, врши препокривање. Због непостојања документације власници објеката са шестим степеном оштећења нису били у могућности да стекну право на изградњу нове монтажне куће. По завршетку радова на санацији и постојеће куће ће изгледати као нове – каже Марковић. Сви власници објеката су више него задовољни, јер куће у којима су живели пре земљотреса нису биле прикладне за становање.

- Сада су добили комфорне објекте, а мислим да сам од свих имао само једну примедбу, апсолутно неоправдану, од дечка који тражи нешто што му по закону не припада. Сви остали су итекако задовољни, јер су коначно добили адекватан смештај и објекте достојне једног човека – каже Марковић. У Првом ромском насељу оштећења су знатно мања. Има само неколико објеката са оштећењима четврте и пете категорије. Сви остали лакше су оштећени, па ће и санација бити брже завршена.

Град је, наглашава Марковић, уложио знатно више средстава у ове послове него што би то Роми добили за индивидуално отклањање последица земљотреса. Недавно је завршена и реконструкција електричне мреже ромског насеља. Кроз цело насеље урађена је улична расвета, а са бандера развучени нови каблови до сваке куће посебно. Сви имају нове прикључке тако да су веома задовољни. Обавеза власника кућа била је само да поставе одговарајуће уземљење па је, пошто неки то нису на време завршили, прикључено 30 објеката. Прикључак на мрежу је бесплатан, као и трошкови струјомера, уклопних сатова, склопки... Остаје само обавеза да у наредном периоду редовно измирују дугове за утрошену електричну енергију. Велики број ромских породица које су корисници материјалног обезбеђења имају право на умањење рачуна за утрошену електричну енергију од 30 одсто.

- Изузетно сам задовољан јер ромско насеље боље светли него трг код Милутина, а и становници ових насеља су задовољни. Радови се изводе у једном па у другом насељу јер нисмо имали довољно средстава да радимо

истовремено – истиче Марковић. По завршетку радова на изградњи канализационе мреже у ромским насељима остао је раскопан део пута. Обезбеђењем дела средстава из међународних донација и помоћ Дирекције за планирање и изградњу Краљево завршено је асфалтирање 400 метара пута према моравској ади, где становници овог дела града имају њиве.

- Добио сам обећање да ће и две мање деонице бити насуте туцаником да би у неко догледно време и овај део пута могао да се асфалтира. У ромским насељима више нема бара. Морам да утичем на то да почну да мењају навике, да не смеју да копају по асфалту, да не смеју да скидају каблове и сами себи праве штету, а и то се дешавало. Дивље депоније су очишћене, али се с времена на време поново појављују. Покушавам да их убедим да је то за добробит њихове деце, да се не би појавиле заразе. Личну хигијену не треба да одржавају зарад других, већ зарад своје породице и своје деце – каже Славко Марковић. Проблем у Другом ромском насељу, посебно у летњим месецима, представља снабдевање водом током целог дана. Водоводна мрежа је реконструисана,

Ромско насеље непосредно после земљотреса

али ипак не задовољава потребе свих становника ових насеља.

- По неким показатељима или није довољна количина воде коју добијају или вода пре него дође у ромско насеље некуда отиче, тако да пола ромског насеља има воде а пола нема. Током летњих месеци људи су принуђени да устану у два или три сата ујутру да се истуширају или да ухвате воду да могу да обаве неке своје потребе. То је озбиљан проблем иако постоји водоводна мрежа. Проблем је предочен људима из „Водовода“, па се надамо да ће у догледно време и он бити решен – каже Марковић. У Првом насељу све породице имају воду, али као рече наш саговорник, има и бахатих појединаца који се немарно односе према ономе што им је дато. Посебно истиче проблем одређеног броја уличних чесми, које су постављене током реализације пројекта који је финансирала Градска управа. Чесме су отворене преко целог дана, вода неконтролисано истиче и тако онемогућава Ромима који живе у вишим зонама да добију довољну количину воде.

- Раде се неке ствари које не би требало да се раде. Канализација је урађена у оба ромска насеља. Један део отпадне воде одводи се према колекторима за пречишћавање, а други иде у градску канализацију. Инфраструктура је у ромским насељима урађена више него добро, а верујем да ћемо и проблем са водом решити у догледно време. Имам разлога да се хвалим, али немам намеру. Хоћу да кажем да је добро што Роми имају свог представника у локалној самоуправи. Координатор за ромска питања може да утиче на доношење одређених одлука и помогне Ромима да реше неке проблеме, а не да се проблеми решавају на неком другом месту, а да од тога ромска популација нема никакву корист – каже Славко Марковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

16

22.

Делегација Зелене Горе у Краљеву

ИСКУСТВО НА ПОКЛОН

- Позитивна искуства са пута према Европској унији представници Зелене Горе спремни да пренесу Краљеву.

- Дани српске културе у Зеленој Гори и пољске културе у Краљеву

Краљево је у последњих десетак дана било место у коме се одвијала интензивна сарадња са два пријатељска града из земаља Европске уније. Тек што су отпутовали представници општине Сен Фоа, француског града Лиона, допутовала је делегација пољског града Зелена Гора. У делегацији, коју предводи Виолета Харезнак, заменик градоначелника Зелене Горе, још су Александра Мрожек, председница Комисије за едукацију и васпитање Скупштине града, Станислав Тарнавски, начелник Одељења за спорт, културу и туризам и Томаш Мисиак, шеф Кабинета градоначелника Зелене Горе. Краљево и Зелена Гора настављају дугогодишњу сарадњу са циљем да се она још више унапређује. Током последње посете са представницима Градске управе разговара се о формирању радних група које ће конкретизовати даљу сарадњу у области привреде, културе и спорта. Поред овога, разматра се могућност организовања Дана пољске културе у Краљеву и Дана српске културе у Зеленој Гори. Активност радних група требало би да буде оријентисана на преузимање пољских искустава у коришћењу средстава из фондова Европске уније. Пољска има велико искуство у овој области и ко-

ристи највећи део тих средстава у односу на друге земље чланице. Предмет разговора је и започињање сарадње са једним градом са севера Немачке са којим Зелена Гора има дугогодишње партнерске односе. Представници обе стране били су изузетно задовољни током разговора, првенствено могућношћу за остваривање пријатељских веза млађих генерација.

- Веома смо радосни што смо гости у вашем граду. Наша сарадња се одвија врло успешно у размени спортиста, а сада ћемо је проширити на део културе и привреде – рекла је Виолета Харезнак, уз напомену да поред Краљевачке улице, у Зеленој Гори има и доста пријатеља Краљевчана. Из тешкоћа са којима се Пољска сретала на путу ка пуноправном чланству у Европској унији проистекла су одређена позитивна искуства, која су представници Зелене Горе спремни да пренесу Краљеву. Осим појединачних искустава, неке конкретније сарадње два града у последњих неколико година није било. Зато понуђена помоћ има велики значај, тим пре што су Пољаци изабрали баш Србију као земљу са којом желе да сарађују. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

После посете делегације о

НЕЗАБОРАВНИ УТИС

- Седмодневну посету Краљеву петнаесточлане делегације општине здравства, образовања, културе и туристичким дестинацијам Како се приближавао последњи дан боравка петнаесточлане делегације општине Сен Фоа Краљеву, све више је постајало јасно како је седам дана премало за све што би једни другима желели да кажу. Зато је ваљда и опроштај у суботу испред зграде Градске управе био толико тежак да се пролила и покоја суза. Присне везе два града, које трају већ дужи низ година, продубљују се све више, а Французи, који су и овога пута били смештени у домовима Краљевчана, нису крили пријатно изненађење и задовољство што су стекли нове искрене пријатеље. Пословично гостољубиви домаћини настојали су да гостима пруже максималан комфор и покажу много тога што није предвиђено уговореним протоколом посете. Малу сенку на све баца чињеница да сваки пут када долазе гости неко од оних који су били спремни да их прихвате, у последњем тренутку откаже. На срећу, у Краљеву има довољно оних других, спремних да у сваком тренутку прихвате драге госте. Током седмодневног боравка у Краљеву гости су, по групама, обавили низ успешних разговора приликом посета градским институцијама. Здравствени радници су посетили Здравствени центар „Студеница“ и предали помоћ у санитетском материјалу, а просветни радници краљевачку гимназију и основне школе „Светозар Марковић“ и „Димитрије Туцовић“. Приликом посета уручили су домаћинима пригодне поклоне у школском прибору. Највиши представници два града разговарали су и о унапређењу односа на пољу социјалне политике. Посета библиотеци, Француској кући, Народном музеју и концерту који је само за њих организован у КУД „Абрашевић“ остали су, по речима гостију, у незаборавној успомени. После једнодневног, и како рекоше, прилично напорног боравка на Гочу, гости из Француске посетили су манастире

ФОТОГРАФИ

17

јул 2011.

општине Сен Фоа Краљеву

СЦИ И ПОКОЈА СУЗА

Сен Фоа француског града Лиона обележиле посете институцијама ма. - Отворена могућност за нове видове сарадње два града Жичу, Студеницу и Градац. Гостољубиви домаћини су настојали да гостима покажу и оно што није планом посете било договорено. Боравак гостију из Француске био је оријентисан на посету културних, образовних и здравствених институција. Зато је ваљда непланирана посета краљевачком предузећу „МТИ –Прерада дрвета“, које управо довршава одређену количину производа за француско тржиште, оставила незабораван утисак и отворила путеве нове сарадње. У том смислу, у Краљеву се у најскорије време очекује долазак француских студената, са циљем да се упознају са начином рада локалних предузећа. У оквиру практичног дела студија, радили би на проналажењу партнера за пласман наших производа у земље Европске уније. Чини се да је најјачи утисак на део француске делегације оставила посета Петровданском сабору у Роћевићима. Уживање у извођењу фолклорних група из целе земље употпуњено је незаборавним дружењем уз печење и музику Мише Мијатовића, Владе Пановића, Александра Софронијевића и песме Радише Урошевића. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ИЈА НЕДЕЉЕ

Рачун за помоћ Ирени Пауновић 908-16001-87 са позивом на број 53-102-0005612/1 Уплате из иностранства SWIFT DBDBRSBG са позивом на број RS35/160/53302006362 85-11

Радио КРАЉЕВО

Фото: ФоНет

98,5 МHz

Краљево

СМОТРА АРХЕОЛОШКОГ ФИЛМА

Пројекцијом италијанског филма "Свети камен из Јерменије" у Краљеву је отворена 12. међународна смотра археолошког филма у оквиру које су, током четири дана, приказана остварења аутора из Италије, Немачке, Грчке и Мексика. Организатори смотре која је почела у петак увече су Завод за заштиту споменика културе у Краљеву, Духовни центар "Свети владика Николај" и Народни музеј у Београду. Према речима директора Завода за заштиту споменика културе у Краљеву Гордане Гаврић, циљ манифестације је да покаже да је археолошка баштина једнако важна, не само стручњацима и научницима који се баве овом проблематиком, већ и широј јавности.

- Потрудили смо се да изаберемо најразличитији репертоар филмова, у временском и територијалном смислу, али и да прикажемо филмове које се баве различитим религијама, зато што су у прошлости све велике цивилизације највећа достигнућа стварале у славу богова - рекла је Гаврићева.

Филмови који су приказани приповедају о занимљивим и важним достигнућима минулих епоха, изузетним појединцима и поприштима важних историјских догађаја.

- Филм, као савремени медиј, треба да помогне гледаоцима да на прави начин сазнају историју истраживања древних култура и локалитета који чувају остатке прошлости - додала је Гаврићева. Филм "Свети камен из Јерменије", којим је смотра отворена, говори о гвозденом камену старом 1600 година који није зарђао. Исте вечери приказан је и немачки филм "Тајне Наска", који говори о загонетним цртежима који могу да се виде само из авиона, а снимљен је на заравнима пустиње Атакама, где су живела племена Наска, која су урезивала гигантске пејзаже. До уторка, 21. јула, публика је, имала прилику да, посредством десетак филмова пропутује велике географске и хронолошке распоне истражујући мистерије и упознајући различите културе, историје и народе. ФоНет

Врњачка Бања

ЗАВРШЕН КАРНЕВАЛ У оквиру Седмог међународног карневала у Врњачкој Бањи, у суботу је на бањској променади одржан централни догађај ове манифестације, велика карневалска поворка са више од 40 карневалских група и око хиљаду учесника. У Туристичкој организацији Врњачке Бање процењују да је овогодишњи карневал оборио рекорд у посећености, јер је само за прва четири дана Врњачку Бању посетило близу 150.000 људи. Директор Туристичке организације Врњачка Бања Никица Пантовић каже да је разлог тако доброј посети, пре свега, разноврстан програм који обухвата концерте, позо-

ришне представе, маскенбале и акробатске перформансе.

- Врњачки карневал је, после Гуче и Егзита, најпосећенија манифестација у Србији. Врњачку Бању све чешће називају „Српски Рио“, а овогодишњи карневал ће доказати да јесте тако - рекао је Пантовић. После карневалске поворке на популарној „Коцки“ одржан је концерт Наташе Беквалац, а карневал је у недељу увече затворен међународним фестивалом фолклора под називом „И ми бисмо били странци да нам нису ти опанци“ и концертом групе „Валентино“. ФоНет

18

22. јул 2011.

Изложба у врњачком Замку културе

После 26 година

БЕЗ СМОТРЕ ФОЛКЛОРА У РАТИНИ

Богато поморавско село Ратина двадесет шест година било је домаћин Републичке смотре дечјег народног стваралаштва. Окупља ло се овде сваког маја на хиљаде деце из културно-уметничких друштава, са територије целе Србије, који су пласман на завршну смотру изборили на неком од окружних такмичења. Ове године у Ратини није одржана Републичка смотра. Зоран Вукадиновић, одборник у Скупштини града и човек који је све ове године учествовао у организацији Смотре, разлоге за ово види у непостојању Културно-просветне заједнице Краљева и незаинтересованости Културно-просветне заједнице Србије за организацију квалификационих такмичења. Део кривице требало би, по њему, да прихвати и министар културе, који би „због непоштовања онога што се зове дете и онога што се зове неговање баштине и чување традиције српског народа, часно требало да поднесе оставку“.

- Зар има у свету што честитије, поштеније и лепше него када деца узраста од пет до десет година играју и певају песме свога народа? Хоћу да изразим лично незадовољство и бес зато што неко ко по политичкој функцији дође на место у културнопросветној заједници општине, града или републике, нема никакву обавезу него да сваког првог у месецу прими лични доходак. Све док тако будемо ра-

дили, не будемо се бавили ентузијазмом и волонтерским радом, ова држава срља у пропаст – каже Вукадиновић. Ратина је надалеко позната по лепоти простора на коме је смештена још у неолиту.

- Од ушћа Ибра у Мораву па до терасе на обронцима Гоча слови за лепо културно и богато место са вредним, часним и поштеним људима. И због тога што у Ратину сви долазе, а нико не одлази, ми смо 26 година неговали, чували и поштовали традицију, учили децу да буду честити, вредни, поштени, паметни и учени људи – каже он. Током свих ових година на Смотри су се чуле обичајне песме извођене на старим инструментима и игране старе игре. На само стотину метара налазе се Храм светог Јована Крститеља, основна школа, Дом културе и спортски терени. На тај простор свако је из Србије волео да дође, а гостољу-

Свих претходних година одржавање Републичке смотре помагала су претежно јавна предузећа „Чистоћа“, „Водовод“, „Путеви“, Полицијска управа, ватрогасци, али и приватна предузећа „Белт“, „Маки комерц“, „Изопан“, „Радекс“, „Дуга колор“, Фабрика сточне хране, трговинске радње и многи други.

биви домаћини су се трудили да свакога дочекају и испрате онако како доликује једном српском домаћину.

- Због нерада и небриге Министарство културе и Културнопросветна заједница Србије заслужују сваку врсту осуде. Позивам их да седнемо за српски православни сто и прозборимо по коју реч, да објасне како могу да кажу да немају средстава да прикажу свету једну овакву манифестацију – каже резигнирано Вукадиновић, уверен да ће се већ у следећа два дана, суботу и недељу, на месту на коме су се толико пута сретала деца из целе Србије, поново чути звук фруле и српска народна песма. Интересовања из многих градова има, али месна заједница Ратина нема право да преузима послове Културно-просветне заједнице Србије. Вукадиновић жели да верује да ће се, после израженог бунта и протеста, створити услови да следеће године о Тројицама, на дан храмовне и сеоске славе, око 1500 деце заигра коло око споменика на Тргу српских ратника, пре него се сви преселе у Ратину. У знак сећања на Републичку смотру током следећа два дана окупиће се културно-уметничка друштва из Ратине, Драгосињаца, Врбе, Рибнице, Краљева, па заиграти и запевати на једној од само две отворене сцене овог типа у Србији. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

ИКОНА, СРПСКА ДУХОВНА И ИСТОРИЈСКА СЛИКА У музејском простору Замка културе у Врњачкој Бањи, 18. јула 2011. је отворена изложба „Икона, српска духовна и историјска слика“ Историјског музеја Србије. Врњач ка публика имаће привилегију и прилику да ову изложбу види одмах после њеног излагања у Галерији Српске академије наука и уметности у Београду. Реализација ове изложбе представља велики подухват за Историјски музеј Србије и Галерију САНУ и била је изазов за све који су учествовали у њеној реализацији, посебно за Народни музеј у Београду и Музеј Српске православне цркве. Аутор изложбе је Андреј Вујновић, музејски саветник, који је изложбу и отворио. Изложени експо нати прате појаву иконе, њен историјски развој и нераскидиву везу са религијом и теологијом, њену канонизацију у оквиру Византијског царства, оспоравања и прихватања током векова, као и нова значења иконе у популарној култури. У каталогу посвећеном овој изложби јасно је дефинисана улога иконе, и каже се: ,,Пред иконама одувек стоји задатак чије је испуње ње мера њихове веродостојности: оне треба да буду и духовне слике и да чине присутним оне којима се верници моле. Да би то постигле, оне треба да задовоље представу о изгледу светитеља коју има било учени цариградски патријарх Мелисин у XV столећу, било верник из околине Краљева у предвечерје XXI века. У противном, између верника и светитеља не може доћи до комуникације“. Са значењем и местом које има у животу верника, у дугој историји хришћанства икона је на најснаж нији и на најнепосреднији начин изражавала хришћанско учење. Иконе су код Срба увек имале посебно место. Оне су сакралног карактера и везане су искључиво за православље. Отварајући изложбу, Вујновић је истакао: „Свети Сава је био тај који је Србе снажно усмерио према Византији. У његовом говору еписко пима новоустановљене српске архиепископије у Жичи 1219. понoвљени су ставови васељенске цркве о икони, и затим је икона кроз широка врата, која јој је отворио свети Сава, ушла у српску веру и културу. На изложби смо покушали да ухватимо и следимо нит која је пратила развој приказивања лика

српских светитеља од портрета до иконе. За то кретање, ако се има у виду време у коме се одвија, ликовно и литерарно приказивање Стефана Немање обилује подацима. На његовом примеру и примеру његовог сина Растка - светог Саве истакли смо однос српске политичке елите, која је истовремено била и културна елита, према икони. У свом земаљском животу српски владари се клањају пред иконама, да би временом после смрти и канонизације, и сами ушли у простор иконе, односно добили своје иконе пред којима се њихов род моли да их они заступају пред Христом. Преко ликовних приказа на зидовима српских сакралних грађевина и текстуалних описа у српским хагиографијама у могућности смо да прилично егзактно пратимо успон српских светитеља из рода Немањића, Лазаревића и Бранковића према небеским дворовима, али и у њима. Све се сачуване покретне иконе из периода средњовековне српске државе, кад се изузму дечанске, налазе изван граница Србије: у Грчкој, Француској, Ватикану, Италији, Македонији, Бугарској, Шпанији. У Србији су остале само оне изведене или приказане на зидовима храмова. Међутим, крај српске средњовековне државе није био и крај развоја српског иконописа. Са обновом Пећке патријаршије доћи ће и до снажног замаха у области иконописа. Од друге половине шеснаес тог до средине осамнаестог столећа формираће се ред великих мајстора иконописа, кога чине Лонгин, Георгије Митрофановић, зограф Јован, Радул, Андрија Раичевић, Максим Тујковић. Средином осамнаестог столећа, када је на челу српске цркве патријарх Арсеније IV Шакабента, преко Украјине српски иконопис ће почети да преузима не само западњачку ликовну синтаксу и технике попут уљане слике или графике, него и иконографске обрасце. Ликовни ниво и религијска убедљивост старог иконописа сведени су на могућности махом сеоских занатлија, зографа, чија ће се пракса продужити до у прва десетљећа двадесетог столећа. На крају, отварају се питања о даљем кретању нашег религиозног сликарства. У претпоставке о могућим правцима тога кретања ова изложба се није упуштала.“ Јелена Боровић-Димић

19

22. јул 2011.

Необичан сусрет

А АР РС СА АС СА АМ МА АР РС СА А - Ја сам Арса, долазим вам право с Марса. Желео бих с ове бине, да донесем ја ведрине. Да засмејем нашу децу, шетаћу се по Месецу. Овим речима дочекао нас је на Врњачком карневалу Драган Арсеновић, који за себе каже да је по занимању кловн. Кловн је, каже он, мала уметничка радионица за производњу топлих људских осећања. За малог клињу и драгу клинку, кловн бира најлепшу шминку. На своје лице осмехе ставља и жури децу да забавља. И смеха треба деци, смех је најбољи лек, али га нема у апотеци. Иако га, каже, нису питали где ће да буде рођен, да је могао да бира, опет би изабрао Шабац, центар Чивијашке републике у коме су људи увек насмејани, пуни шала и духа, град у коме „само онај коме је срце пуно туге жели да засмеје друге“.

- Ово је моја терапија и лек. Дајући деци енергију добијам повратну енергију, која је јако пријатна. Волим да се дружим са тим створењима од две до дванаест година. Као што рече Душко Радовић, нису они толико симпатични кад почну да личе на нас – каже Арса који је од најранијег детињства имао велику жељу да буде кловн. Кућа у којој је живео била је поред велике пољане на којој су често гостовали циркуси. Као мали био је доста усамљен, а највеће задовољство доживљавао је при доласку циркуса чије га је шаренило освајало. Оцу, ратном војном инвалиду, тешко је било објаснити да његов син жели да буде кловн. Арса и данас жали што велике резултате као кловн није постигао за очева живота. Иако пред децом увек рецитује стихове, који сами излазе из његове главе, увек тврди да је непознат писац. Чак ни његова мајка, док је била жива, није знала да Арса пише. Времена су тешка, економска криза неминовно погађа све слојеве становништва, а Арса верује да није смеха, морао би да кука.

- Шалимо се на свој рачун, па на рачун оног до себе, онда оног даље и само тако ћемо по-

бедити неки страх у себи и страх од себе – каже он. Овим послом се бави искључиво због личног задовољства. Зато користи сваку прилику да буде првенствено са децом. Долазио је у Врњачку Бању на карневал три године заредом. Следеће три је пропустио због здравствених проблема, а ове године појавио се опет.

- Овај народ је научио да прихвата госте, па је научио да прихвати и мене. Туристичка организација ме је ове године позвала, јер их је народ питао где је онај Арса. То ми је највећа награда у животу, да је народ Врњачке Бање и публика питала где је Арса. Прве две године био сам Зановетало и Лево сметало. Ја сам измишљатор, замишљатор, измотатор, заниматор. Бог ми је дао то и сад сам то јер сам занимљив деци. Прошло је малопре једно дете и сви су мислили да ће да плаче. Човек се убио показујући неку дрвену играчку, а дете је гледало у мене. Ја сам дечја играчка – каже Арса. Велика љубав према овом послу одвела га је у драмски студио у Шапцу, који је са успехом завршио у класи Бориса Ковача. Тако је стекао квалификацију да се бави овим послом.

- Ја сам доктор за дечје проблеме, а то може да буде само онај ко своје слободно време посвећује деци. Не могу да се на-

Драган Арсеновић чудим детету, од две до шест година, колики има фонд речи и шта све уме да каже и да пита. Данашња деца највећи део слободног времена проводе пред телевизором. Немам ништа против телевизије. Светска је криза, па родитељи морају да раде често и по 12 и 13 сати. За то време треба неко да буде са децом која шамарају даљинским управљачем лево - десно, бирајући забаву. Они су мали сунђери који све то упијају. Кад је дете мало, споро му протиче време, а онда све брже, тако да је темпо живота у четрдесетим годинама убитачан – каже Арса. Са 56 година није способан ни за какав други посао, а време тече све брже.

- Један човек ми је објаснио и рекао, Арсо, ти си хладно, а дете је вруће. Топло и хладно дају ветар, а то је позитивна енергија. И мени је потребно да се играм и уживам да се играм. Сви знају да Арса с Марса воли децу чистом љубављу као што и дете воли – каже он. Купио је три мала шатора који личе на циркуске у којима се одржавају сликарске, вајарске и луткарске радионице. Планира да са људима сличним њему крене по градовима Србије.

- Приметио сам да дете још док је у вртићу има уметност у малом прстићу. То je мото мог стварања. Кад почнете детету да сервирате правила, ово је правилно а ово није, онда се оно спута. Уметност настаје из игре. Ако уметност настаје ради уметности, то више није уметност. За импровизацију је потребно бити велики мајстор. Кад ме деца повуку, кад осетим ја њих, а они мене, онда се јавља нешто што ми је довољно. Писао сам стихове као млад очекујући да ме неко похвали. Нико никад ништа. Прекинуо сам да пишем пре 40 година, а сви се и даље диве мојим стиховима. Или сам ја ишао 40 година напред, или је народ такав да ти неће изрећи речи похвале. Прочитао сам једну песму госпођи Радојки Пушић, мајци Рамба Амадеуса, која је велики песник. Заплакала

је и рекла, Арсо, ти мораш писати песме. Оливера Цветић из Трстеника је рекла, па ти си ненормалан, ти мораш писати песме. Сви ме терају да пишем, а написаћу кад песма сама излети из мене – објашњава Арса. Инспирацију за стихове који сами навиру налази свуда око себе, а највише међу децом. Папир, каже, вреди онолико колико оно што је на њему написано. Зато је Арса и смислио песму о папиру и оловци.

- Свађали се папир и оловка и ту падне и по нека псовка. Почео си по мени да шврљаш, пази добро, можеш да надрљаш. Притиск`о си из петиних жила, па сад мислиш да си нека сила. Оловка је рекла да је папир глуп, ишарала га, извређала и уништила. Шта се дереш ко да ниси цео, што ми ниси рек'о док си био бео – изговара стихове за које верује да би могли да буду поучни. Арса тврди да није довољно паметан да би продавао памет.

- Кад су најтежа времена, а сви говоре о кризи, потребно је да се волимо и разумемо. Арса је убеђен да не можемо изаћи из кризе тако што ћемо престићи Јапан, али уз мало више ведрог духа, љубави, карневала, можемо да отворимо вентил за бекство од суморне стварности. Арса је витез из галаксије смеха и суза што ради за децу за прегршт аплауза. Гостовао је и у Краљеву, упознао будуће пријатеље и наступао више пута у СОС дечјем селу. Још при првом гостовању, не сећа се које године, анимирао је децу уверен да се то никада неће зауставити.

- Имали смо публику два сата и толико добро успели то да урадимо да је на крају човек из Чачка, који вози децу у школу у Слатину, узео и поцепао путни налог који је требало да наплати. Рекао је, кад можеш ти тако да анимираш, могу и ја једном бесплатно да возим – са поносом истиче Арса. После једне представе у Пожеги, Арса је донирао 50 хиљада динара краљевачком Театру „Сунце“ и 22 хиљаде Краљевачком позоришту. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

20

22. јул 2011.

Предраг Цвијовић, атлетски тренер

НЕАДЕКВАТАН ОДНОС ПРЕМА БАЗИЧНОМ СПОРТУ Током четрдесет две године тренерског рада у атлетици Предраг Цвијовић извео генерације младих и успешних спортиста После више од четрдесет година проведених у спорту Предраг Цвијовић је компетентан саговорник о ситуацији у овој области живота. Машински техничар који је 31 годину провео у Фабрици вагона, после оствареног пуног четрдесетогодишњег радног стажа, већ три године пензионерске дане углавном проводи на атлетском стадиону. Док је још био запослен, свако поподне је проводио са атлетичарима, а послом тренера се, каже, бави већ 42 године. Одувек се осећао као атлетски тренер, а покушава да то буде и данас. Од малена је заволео спорт, поред оца који је био голман у локалном клубу. Следећи очев пут и Предраг се опробао као чувар мреже, али се, после завршене средње школе, окренуо индивидуалном спорту. Још пре војске се определио за атлетику, а већ 1969. године био послат на курс за атлетске тренере.

- Нисам имао амбиција да будем тренер, али сам желео да помогнем. Игра случаја је показала да су нека деца већ првих година, после само две године рада, освојила медаље на кросу и више сам због те деце остао да радим као тренер – сећа се данас Цвијовић. Била су то времена када се однос према спорту разликовао од данашњег. Професори физичке културе доводили су на атлетски стадион децу за коју су мислили да могу да постигну нешто више у овом спорту. Било је деце која су била активна у више спортова у којима нису била у ситуацији да дођу до изражаја и покажу праве квалитете. Атлетика је спорт специфичан по томе што се, за разлику од осталих, највише тражи таленат. Краљевачку атлетику потресали су проблеми који су резултирали распадом Атлетског клуба Металац. Данас Атлетски клуб Краљево наставља традицију Металца.

- Краљево као град издвајао је за спорт много мање од Крушевца или Чачка. Увек је у буџету било мање него у овим градовима. Половину је трошило предузеће Спортски центар „Ибар“ на одржавање објеката, плаћање трошкова струје, воде, а по-

ловина се делила спортистима. Од тих педесет посто, који треба да се дају спорту, никад се у целости није исплатио планирани износ. До 1998. године је и било неког реда. Ми смо, као базични спорт, имали право на 4 посто од тих пара, које добијемо до краја календарске године. После ребаланса добијемо и више од тога. Већ 1999. године буџет је умањен, али смо схватили да је то због бомбардовања. Дошла је обнова земље, зидање мостова, па смо схватили да мора тако. Спали смо на два посто, па чак пристали на то због спортова који нису постојали раније – каже Цвијовић и подсећа на експанзију борилачких спортова. Основа квалитета у свакој спортској грани је масовни спорт. Због тога дугогодишњем спортском раднику и даље изгледа несхватљиво да Фудбалски клуб Слога сваке године доводи појачања са стране, поред изузетно квалитетних подмладака. Омладинци Слоге су у све три категорије толико добри да клуб у наредних неколико година не треба да размишља о кадровима. Са друге стране, верује да није фер према онима који су изборили прво место у лиги да место у тиму препусте другима. Количина новца који се улаже у спорт све је мања, па су издвајања за атлетику пала на мање од једног процента средстава која се из градског буџета издвајају за спорт.

- Изгледа ми да, кад је буџет у питању, постоји преливање из спорта у нешто друго – каже Цвијовић. Средства се деле квартално, а исплата за први квартал ове године атлетичарима је стигла 1. марта, и то у половичном износу. Средства за други квартал уплаћена су дан пре његовог истека. Два краљевачка клуба Краљево и Карановац деле 60 посто од планираних средстава.

- Добили смо 45 хиљада динара, а Карановац 20. Прошле године смо, у другом и трећем кварталу, добили по 100 хиљада. Само одлазак на такмичење у Сремску Митровицу коштао нас је 24 хиљаде динара. Постигли смо невероватан успех, освојили четири медаље, а толико нисмо имали неколико последњих

година. То су остварили пионири који су стасали за млађе јуниоре. Група дечака је четири, пет година провела на стадиону и дочекала да оде на једно такмичење – истиче Цвијовић. Срећну околност представља чињеница да се највећи број такмичења током ове сезоне одржава у Крагујевцу, што знатно смањује трошкове. Иако меродавни истичу да у атлетику, као базичан спорт, треба улагати више, значајнија подршка је изостала.

- Клуб се доста дуго залагао да се вреднују резултати и види ко је бољи, а ко слабији, ко је напредовао, ко је пао, па да се мало то цени, да постоји систем вредновања и да се део пара тако дели – истиче он. Због немарног односа према овом спорту изостао је традиционални крос на Ратарском имању. Део кривице требало би да прихвате и наставници физичке културе, али и они који нису обезбедили 20 до 30 хиљада динара, колико је потребно да се плате судије и одштампају дипломе за учеснике. На Ратарско имање су 5. маја дошли наставници са ученицима три основне школе, али није било никога да организује крос, па су деца трчала рекреативно. Није одржано ни општинско такмичење на стадиону ове године.

- Ја сам био организатор до 2005. године, па у име клуба позо-

вем директоре школа. Никада се није десило да све школе дођу, јер се у некима више гура кошарка, у другим атлетика... На кросу је максимално учествовало петнаестак школа – наводи Цвијовић. Све активности једног спортског клуба током сезоне такмичења треба бодовати, као и постигнуте резултате, па на основу претходно утврђених критеријума извршити расподелу средстава која су на располагању. Атлетски савез Србије је прошле године увео бодовање клубова, али до сада по том основу нису добили ништа, јер се од Министарства за омладину и спорт очекује да одреди средства. Краљевачки атлетичари се, на лествици од 70 клубова, налазе око тридесетог места. Резултат би био и бољи да нису одсуствовали са неколико такмичења због недостатка финансијских средстава. Стање у спорту се погоршало од тренутка када је политика уплела прсте у ову област живота.

- Томе можда и не треба придавати важност. Показало се да је мало упропастило ствар што је неко желео да буде нешто што не разуме. Видим да неке странке и између себе имају неки проблем. Који је то проблем, никако не разумем. Чини ми се да због тога спорт трпи. Стање спортских објекта је катастрофално. Халу спортова, ја који са тим немам никакве везе, сматрам нечим што је

требало одавно да се уради. Има и јефтиних начина да се изгради хала. Стално нешто преправљају. Постојећа хала је проширивана неколико пута због кошарке, а запостав љан је рукомет – каже Цвијовић. Краљеву је неопходна атлетска стаза. На постојећој се не могу организовати такмичења, а тешко је одржавати и тренинге. Велики је притисак на стадион на коме се игра и фудбал, а школа фудбала је велика сметња атлетици. Неколико школа користи термине који би одговарали атлетичарима, а решење се види у изградњи нових фудбалских терена. У тешкој ситуацији је и ФК Слога јер нема помоћни терен, а и млађе селекције првенствене утакмице играју изван матичног.

- Закон о спорту нисам прочитао. Имам утисак да се опет неће урадити нешто битно. Можда је то неко негде видео и преписао. Ми смо земља са чудним стварима. Гледамо да заобиђемо оно што пише у закону. Закону да чланарина у клубу може да буде до трећине просечне плате, па се те паре узимају деци. Стручни рад је једно, а чланарина друго. Родитељи већ сад не могу да издрже толике трошкове, па ми долазе деца која беже из фудбала. Они који одлучују о судбини спорта треба мало да сиђу доле и увере се каква је ситуација у овој области – каже Предраг Цвијовић. Т, Радовановић Фото: М. Радовановић

21

22. јул 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, на сваки сат) 07:05 – Изгубљене цивилизације (р) 07:45 – Дневник слонова 08:05 – Путопис: Историјска Грчка 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Величани 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Серија: Кармелита р 11:05 – Путопис: Лас Вегас, 2. део (р) 11:30 – Са нових извора 12:15 – КОНТРАСТ (р) 13:20 – Филм: Рат на штиклама (р) 15:10 – Путопис: Вашингтон (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Милоје Пршић, 3. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Кармелита, реприза 4 епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 11:05 – Кики шоу 11:30 – РАДОЗНАЛЦИ 12:20 – Вера у кутијама (р) 13:10 – Филм: Европски комесар 15:05 – ЕКОНОМЕТАР (р) 15:35 – Документарни филм: Бајка о Богосаву 16:05 – Ризница: Рашанке

07:00 – ВЕСТИ 07:20 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза 4 епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:05 – ОГЊИШТЕ (р) 09:45 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Изгубљене цивилизације (р) 07:30 – Свет буба 08:05 – Ризница (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Кнежица 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Путопис: Мексико (р) 11:30 – ОНИ ДОЛАЗЕ (р) 12:10 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:10 – ЕКОНОМЕТАР (р) 15:15 – Чикаго: Град ветра (р) 15:40 – Путопис: Ватикан 16:15 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:30 – Путопис: Прованса, 1. део 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – РЕЧ ПО РЕЧ 21:30 – Амерички снови 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – УЗ ШАНК, реприза

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Изгубљене цивилизције (р) 07:35 – Свет буба 08:05 – ОНИ ДОЛАЗЕ... (р) 08:35 – Бајка о Богосаву (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Борике 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Серија: Кармелита р 11:05 – Путопис: Прованса, 1. део (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ (р) 13:15 – Филм: Отело (р) 15:05 – ОГЊИШТЕ (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Бранко Крга, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:35 – Путопис: Прованса, 2. део 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:40 – Духовна лира 20:00 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:00 – Гегови 21:30 – Америка: Кад време стане 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Грешна заједница

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Духовна лира (р) 07:30 – Свет буба 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Кики шоу 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита (р) 11:05 – Путопис: Прованса, 2. део (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА (р) 13:20 – Филм: Тајне прерушене супруге (р) 15:05 – Америка: Кад време стане (р) 16:05 – СЕЋАЊА: Бранко Крга, 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: КАРМЕЛИТА 18:30 – Путопис: Златно руно 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:50 – Гегови 20:15 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Миљан Миљанић (р) 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Колачић судбине

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Златно руно (р) 07:30 – Свет буба 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 08:30 – Свадба у махали Подворце 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Сремски Карловци, 1. део 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: Кармелита р 11:05 – Путопис: Капи завичаја 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – Путопис: Фиренца (р) 12:45 – Филм: Колачић судбине (р) 14:50 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Кармелита 18:30 – Путопис: Златно руно 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Са нових извора 20:30 – КОНТРАСТ

17:30 – Серија: Кармелита 18:15 – ЕКОНОМЕТАР 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Вера у кутијама 20:25 – Филм: Слатка птица младости 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Жена из сенке

17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – ОГЊИШТЕ 17:55 – Духовна лира 18:25 – ОНИ ДОЛАЗЕ...

19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:40 – Ин вино веритас 20:00 – Концерт: Етно група ТРАГ 21:00 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ

22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Лантана

12:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Ханка Палдум (р) 15:00 – Емисија УЗ ШАНК

17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Филм: Тајне прерушене супруге 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Чикаго: град ветра 20:30 – Филм: Мале лажи 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Отело

22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Убиство

22

22. јул 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

КОЛАТЕРАЛНА ШТЕТА Коме може да представља претњу и да смета та поубијана недужна одојчад широм света, за којим и небо и земља плаче док их зликовац бомбардује све јаче, да би на крају злочинац објаснио својој и другим нацијама да деца нису жртве разуздане силе, већ колатерална штета у легално изведеним војним акцијама! Смеју ли људи, смеју ли народи, смеју ли државне власти имати свог достојанства и части и против Новог Светског Поретка дићи свој глас (а, богами, и стас) за добро и за спас свих нас, па да мали народи и њихове достојне вође не буду само колатерална штета у торнаду када овај прође, ураганима који се понављају до воље миле и у режији Апсолутне Светске Силе!

ВОДОРАВНО 1. Мајстор за ципеле, 8. Готовина у новцу, 11. Неморал, 12. Позоришна улога (мн.), 13. Део плуга за преваљивање бразде, 12. Мајстор који прави куче, 16. Двадесет пето слово азбуке, 17. Наш песник Војислав, 19. Позната марка патика, 21. Нарез на шрафу, 23. Висина воде (мн,), 25. Инсфрацрвени (скр.), 26. Горњи део куће, 28. Ономатопеја крчања, 29. Келвин (скр.), 30. Врста посуде за пиће, 31. Чувена атлетичарка марлен, 32. Непобитна чињеница, 33. Речни рибар, 34. Спортски израз за лопту ван игре, 35. Борба, битка (мн.), 37. Исток (скр.), 38. Однос голова у спорту, 40. Онај који лети, 42. Зидна облога, 44. Пушчано зрно, ртане, 46. Коњ, 47. Путна торба, 49. Нота солмизације, 50. Тринаесто слово азбуке,

51. Назив за млетачки златник, 52. Дубоко место у води, вртлог УСПРАВНО 1. Радник на царини, 2. Поседник, 3. Апел, 4. Ербијум (скр.), 5. Пропланак, 6. Траг дивљачи, 7. Двадесето слово азбуке, 8. Бескорисна биљка, 9. Шпански граматички члан, 10. Претпостав љени, 12. Јеврејски свештеник, 15. Наш новац, 18. Батина, штап, 20. Безалкохолно освежавајуће пиће, 22. Онај који јаше, 24. Перуника (мн.), 27. Поданик, кмет, 30. јака киша, 31. Слика рађена уљаним бојама, 32. Златни новац, 33. Учесник у догађају, 34. Сто, 36. Појас, опасач, 39. Водени ток (мн.), 41. Драж (мн.), 43. Течење, протицање, 45. Пас, 48. Грчко слово, 51. Цент (скр.),52. Волт (скр.)

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Глад је почела да куца и на наша врата. А ми смо одувек били познати као гостољубив народ! *** Наш вођа је веома стидљив човек. Он се стално вози у блиндираном џипу са затамњеним стаклима. *** Сада ми је јасно зашто пензионери хране голубове. Да би их утовили!

Радомир Јовановић

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Чисти излози не искључују прљаве руке. *** Предузели су све мере за опоравак привреде како би могли поново да је пљачкају. *** У лажи су кратке ноге, а у крађи дуге руке. *** Водостај низак, а вода нам до грла!

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Ево нама домовине праве!? Житељи смо: „Остатак државе“!? *** Чак, и наша чистачица Деса; мора бити чланица ДС-а! *** Док су партиократе на „површини“; Србија ће, све дубље да тоне! *** Кад би видео драги друже Тито, у Србији, што је бајковито! Добрица Чакановић

МУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 11977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

23

22. јул 2011.

ХОРОСКОП за период од 22. до 28. јула

Пише Ружица Ракочевић ruzica_rakocevic@yahoo.com Скajp адреса: ruzica_rakocevic

МАЛИ ОГЛАСИ

Ован, 21. 3. - 20. 4. Само још петак је привидно миран увод за овај викенд. А, онда у суботу, недељу и понедељак имате веома бурне и непредвидиве дане. У уторак нагло "кочење" које се продужава и на среду. У четвртак се креће од нових информација и наглашене комуникације која најављује наредне важне догађаје у овом месецу.

Бик, 21. 4. - 20.5. И данас је промет новца, а већ од сутра то више није важно. Тако ће интезивни догађаји да преузму примат над досадашњом ситуацијом и то ће се наставити и током недеље и понедељка. Смиривање али и ваша стабилизација почињу са уторком и у среду. А у четвртак стижу нове вести и нове најаве за предстојећи период.

Продајем нову неусељену кућу, 500 м од строгог центра Краљева, кућа има два засебна стана од по 180 м2, два улаза и два одвојена дворишта. 060 47 47 707

Издајем намештен, једнособан стан на Звездари, за 3 студента или породицу. Слободан од 1. августа. Хитно и повољно.

060 14 44 176

Близанци, 21. 5. - 21.6.

Продајем стан 70 м2 у Каменој згради, Трг Војске, I спрат, погодан и за пословни простор, потпуно реновиран, ЦГ, две терасе.

036 312 545; 063 721 70 10

Издајем намештен стан 51 м2 на Врачару, Господара Вучића 51, I спрат, ЦГ, телефон, на дужи временски период брачном пару или студентима. 064 39 50 774

Рак, 22. 6. - 22.7.

Продајем две куће у Карађорђевој улици (Стара чаршија) или мењам за стан уз доплату. Цена по договору. 063 62 43 52

Издајем намештен, једнособан стан са гаражом, на Аутокоманди у Београду.

036 351 152 ; 064 359 30 77

Продајем – издајем у Ратини викенд-кућу комплетно опремљену, плац 60 ари. 036 862 073

Фирма „Mеџик Фрутс Ленд“ врши откуп и уговара производњу воћа и поврћа за извоз.

060 444 12 38

Продајем кућу од 200 м2 са двориштем од 6,5 ари на лепој локацији у Врњачкој Бањи. Може и са свим стварима. Цена по договору.

036 613 736 и 322 758 Звати увече

Кафе бару „Сото сопра“ потребни бармени и конобари. За више информација доћи лично или позвати 036 327 300; 069 121 95 02

Продајем локал на два нивоа, приземни део 25 м2 и подрумски део 98 м2; кеј, изнад тениског игралишта. 036 313 255; 063 610 527

Потребна жена за чување деце (девојчица) од 8 и 11 година у Швајцарској.

036 871 298 ; 063 73 23 516

Продајем „алфа 90“ са котлом за парно грејање и „заставу“ пик- ап 1989. год. у возном стању.

063 197 18 60

Предузећу „Вирџинија“ д.о.о. потребни радници за утовар, истовар и развоз робе. Предност имају кандидати са Ц и Е категоријом до 30 година старости. Пријаве лично у просторијама у насељу Адрани.

Продајем полован цреп.

064 20 02 321 Продајем товне пилиће: очишћени – 220,00 дин/ кг жива мера – 140,00 дин/ кг Достава на кућну адресу.

036 420 066, 861 852; 064 18 88 003 Продајем товне пилиће тежине око 2,5 кг у Грачацу.

036 671 405; 064 118 73 59 Продајем приплодне јарчеве и козе са јарићима расе алпина, у Горичанима. 060 333 19 06; Продајем овце и јагњад расе виртемберг 064 834 52 53 Издајем ненамештен једнособан стан у Доситејевој улици, код авиона.

036 420 512; 064 22 22 797 Издајем стан на Берановцу.

036 373 991

Изгубљена ауто-таблица регистарских ознака КV-017-DY. Налазачу следи награда.

069 661 503

Овај петак ће вам пружити само новац, што је иначе, само један део онога што вама треба. А онда у суботу, недељу и понедељак треба да запнете. У уторак и среду ћете нешто добро и конкретно да одрадите. И од четвртка вам је већ све јасније и чућете прве резултате.

Повољан је и петак, и то не само због новца, него и због емоција. За вас је врело лето вец почело. У суботу, недељу и понедељак се тако и продужава. А у уторак и среду се све мало смирује и постаје реалније. У четвртак ћете чути много важних вести или договоре који су карактеристика ове године.

Лав, 23. 7. - 23.8. Овај петак је важан у вези новца, али није онако као што ви желите. Без обзира на то, у суботу крећете у нову ситуацију и то се проширује и на недељу и понедељак. У уторак и среду је мало затегнуто, али већ у четвртак стижу вести које ће вам све појаснити, а нове спознаја се односи и на ваше окружење.

Девица, 24. 8. - 22.9. И у петак ћете бити у ситуацији да се потрудите, што финансијски што организационо. У суботу већ крећу еxтра ангажовања по више основа и то ће да се продужи и током недеље и понедељка. И тек у уторак и среду ћете моћи да предахнете, мада је и тада активно. А у четвртак долази нови талас, и вести и комуникација и контакти....

Вага, 23. 9. - 22.10. Овај петак вам није све по вољи по питању финансија. Зато ћете морати додатно да се трудите током викенда, па и у понедељак.У уторак и среду непланирано стиже смиренија али захтевна ситуација. И коначно, у четвртак вас чекају најаве у вези предстојећих догађаја, и то уз наглашену комуникацију.

Шкорпија, 23. 10. - 22.11. И петак је дан у коме се све врти око новца иако друге околности вам, можда, нису по вољи. У суботу и недељу ћете имати посла преко главе, а такав темпо ће се продужити и у понедељак. Уторак и среда ће вам донети предах уз бољу организацију, а у четвртак се спремите за телефонске позиве, информације, гласове....

Стрелац, 23. 11. - 21.12. Поред новца, у петак ћете имати и јурњаву других врста. А у суботу, недељу и понедељак следе за вас, конкретне активности, па и физичке, али вам ништа неће тешко пасти. У уторак ћете мало да се зауставита да би конструктивно размислили да би у четвртак стигле инсформације и инструкције за нове, будуће изазове.

Молерски радови Све врсте молерских и фарбарских радова, адаптације фасада и термоизолације. Сезонско снижење.

036 323 921; 064 203 27 16

Јарац, 22. 12 - 20. 1.

Традиционални турнир у малом фудбалу 2+1 у Врби. Од 22. јула у 20.00 часова, пријаве екипа од 19.00 часова. Уплата по екипи 2.500,00 динара.

063 10 80 769

Водолија, 21. 1. - 19. 2.

Друштво пчелара Краљево организује пчеларску славу 02.08.

2011. за Светог Илију у Каменици, познатом месту пчелара Краљева. За све информације петком и суботом од 09.00 до 12.00 часова на телефон: 232 - 606

Петак ће бити мало разнежен дан, али уз промет и новца и емоција, што ће вас веома загрејати. Субота, недеља и понедељак ће бити мало "на врат на нос" што, иначе, није ваш стил. Зато ћете у уторак и среду моћи да завршавате све у вама одговарајућем ритму. А од четвртка, све се одвија са новим вестима, спознајама.....

Пошто су паре већ ту, а и у петак је промет новца, ви сте условно, задовољни. А, онда следи пуно активности и ангажовања која нећете моћи да избегнете, а трају у суботу, недељу и у понедељак. Среда и четвртак вам налажу више одговорности које ви избегавате. У четвртак покушавате да речима решавате ситуацију.

Рибе, 20.2. - 20. 3. И петак је ваш дан, иако мало "хот", али око новца и љубави, па вам је све лакше. У суботу, недељу и понедељак ћете морати пуно да се ангажујете иако вам није до тога и на тај начин. У уторак и среду ће све бити смиреније па ћете се мало примирити. А са четвртком долазе нови таласи јаких догађаја по свим основама....

24

22. јул 2011.

Фото: М. Радовановић

22. јул 2011.

25

26

22. јул 2011. Сећање

Слободан Јовановић

У суботу 23.07.2011. године у 13.00 сати на старом гробљу у Краљеву даваћемо четрдесетодневни помен нашем драгом

Пролазе дани, туга све већа, свака секунда нас на тебе сећа. Истина је тешка и нас много боли. Оставио си доброту и наук свима да таквог пријатеља, друга, брата, сина, унука треба свако да има. баба Драгица, деда Раде и прабаба Коса

Дана 23.07.2011. у 14.00 часова на гробљу у Врби даваћемо полугодишњи помен нашем

Слободану Јовановићу Слобу Више га нема, тек живети је хтео. Његова младост тек почела да цвета у срцу жеља имао је безброј али прерано је нестао са овога света.

Драгану Станишићу Кају 1946-2011.

Ожалошћена породица

Твоји: мајка Оливера, отац Ђорђе, сестра Сузана и зет Дејан

Дана 17.07. 2011. године напустио нас је наш драги

Момир Бојовић из Врдила 1923 – 2011.

Сећање

Радосав Петковић 06.05.1938 – 26.07.1999.

Угасило се једно велико срце, заспала је једна топла душа. Отишао си тихо, без иједне речи. Тако у вечност одлазе само одабрани. Твоји: синови Милан и Зоран, ћерке Милена и Мира, унуци: Драган, Немања и Дејан, унуке: Снежана, Данијела и Маја, праунуци: Марко, Владо, Огњен и Јован, праунуке: Милица, Сара, Неда, Нађа и Марија

ОБАВЕШТЕЊЕ „Електродистрибуција обавештава дужнике који нису реаговали на последњу опомену и нису измирили своја дуговања, да су истекли сви законски рокови и да ће обустављање испоруке електричне енергије почети без додатних обавештења. Поред искључења са мреже против свих дужника биће покрентуи судски поступци који су уједно и додатни материјални трошак који је могуће избећи само измирењем дуга или постизањем споразума о плаћању. Редовним плаћањем рачуна за утрошену електрочну енергију и измирењем обавеза до рока доспећа сви купци остварују право на попуст за редовно плаћање и стичу услов на попуст за рационалну потрошњу“.

С љубављу, поштовањем и тугом чуваћемо те заувек у нашим срцима. Твоји најмилији

Сећање 25.07. 1995 – 25.07. 2011.

Радиша Шалинић

Драги брате! Никада заборав неће покуцати на наша врата. Чувају твој лик у себи брат Љубомир и сестра Милоратка са породицама

27

22. јул 2011.

Бркушанин

брат

Милинко

брат од стрица

1951 – 2007.

мајка

Бранка

Татомир

Миомир

1957 – 1977.

Драгојло

стриц

1923 – 1993.

1925 – 2007.

отац

24.07.2009 – 24.07.2011.

стрина

Ружица

1927 – 2005.

1912 – 1994.

тетка Зорка удато Милићевић

Мирољуб Вукадиновић

1914 – 1997.

Стално мисле на тебе Моји драги су моје најболније сећање и најлепша успомена! Милена са породицом

Сећање 28.07.2011. навршава се 15 година од смрти вољеног супруга

Јанка Дробњаковића из Краљева Дан исти као пре 15 година, само моје срце хладно и залеђено,будим се са болом, тугом и сећањем на тебе. Превише сам с тобом изгубила да би утеху тражила у времену које није лек већ тиха патња. Ниси ме научио како да живим сама без тебе. Остаје ми најтежи пут, љубав у тишини и молитва за твој вечни мир. Твоја Марија

Дана 24. јула 2011. године навршава се десет година од смрти нашег драгог

твоје Вишња и Биљана

У суботу 23.07.2011. године у 11.00 сати даваћемо годишњи помен нашем драгом

Милошу Николићу из Краљева

Позивамо родбину, пријатеље и комшије да узму учешћа у помену. Поносни на животне вредности којима си нас научио. Твоја деца Мирко и Биљана са породицама

У суботу 23.07.2011. године у 11.00 сати на старом гробљу у Краљеву обележићемо трогодишњицу смрти наше драге

Сретена Пауновића из Рибнице

Ружице Анђелковић Са нежним сећањима која не бледе.

С љубављу и поносом чувамо успомену на тебе. Твоји најмилији

Син Сава, рођаци и пријатељи

28

22. јул 2011.

ОДБОЈКА Oдбојкашки камп "Асикс Митрово Поље“ прославио пет година рада

ОДБОЈКАШКА ВРЕЛИНА СА ЖЕЉИНА - Преко 100 девојчица и дечака из многих места Србије десет дана радило под надзором селектора универзитетске репрезентације Србије Драгана Ђорђевића и сарадника. - Камп посетила делегација ОСС, начелници Расинског и Рашког управног округа, велики број одбојкаша и тренера. - Догодине можда у две смене Селектор универзитетске репрезентације Србије и тренер крагујевачког Радничког Драган Ђорђевић 2007. године покренуо је одбојкашки камп у Митровом Пољу, на средокраћи пута КраљевоВрњачка Бања-Александровац. Ових врелих јулских дана камп под именом „Асикс Митрово Поље“ прославио је мали јубилеј, пето издање и био више него успешан.

- Могу слободно да кажем знатно успешнији него претходна четири. Због обавеза у јуниорској репрезентацији нисмо могли да реализујемо рад у две смене, али смо успешно са 106 полазника радили од 11. до 20. јула. Деца не скривају своје одушевљење и њихов осмех је најбоља потврда колико смо били успешни. Као и претходних година у Митровом Пољу су радила деца из Краљева (Техничар, Гимназијалац и Рибница) односно из Александровца (Жупа), али је сада интересовање било много веће, па су на предивним теренима у Митровом Пољу радила деца из Шапца, Љига, Смедерева, Београда, Прокупља, Ниша, а Тамара Луковић из Италије је овом асиксовом

Кампу дала међународни карактер каже Драган Ђорђевић, оснивач и руководилац Кампа "Асикс Митрово Поље 2011". Због обавеза у јуниорској репрезентацији ове године је изостао Милан Жарковић, што је растужило све учеснике, али тренерски рад се несметано одвијао.

- Тренерски рад појачали смо ангажманом Александра Бошковића. По традицији су са нама били Анђелка Тијанић, Соња Мојсиловић (ОК Гимназијалац) као и три тренера краљевачког Техничара. Радило се на четири терена, док због

јаког невремена прве вечери Кампа нису за употребу била два терена на песку. Ипак, комплетан план и програм рада смо реализовали. Остаје наша велика жеља да наредне године коначно почнемо рад у две смене. Митрово Поље се налази на идеалној локацији, стешњено између планина Гоч и Жељин, на 700 метара надморске висине, са благом климом и условима за спортске припреме какви се само могу пожелети. Највећа благодет за све учеснике Кампа и бројне туристе је базен са водом која има лековита

својства.

- Морам да нагласим изузетну услугу и пажњу којом нас је обасипало особље одмаралишта Црвеног крста. Имали смо и више него што нам је било потребно, а, срећом, пратило нас је и лепо време, па смо поред рада два пута дневно имали могућности да уживамо у благодетима које нуди Митрово Поље. Истовремено, у госте су нам долазили Жељко Булатовић, помоћник селектора наше мушке репрезентације, Александар Сеничић, који сада ради у Кувајту, у име ОСС Чедомир Недељковић и Јелена Рељин,

Милан Илић, капитен крагујевачког Радничког, те бивши одбојкаши Рибнице Иван Тодоровић, Владимир Усиљанин, Владан Алексић и Мирко Радевић. Такође, овај Камп су посетили начелници Расинског и Рашког управног округа Драган Вељковић и Матеја Мијатовић, што довољно говори колики значај има све ово што радимо. Било је занимљиво и, што је најбитније, деци није било монотоно. Са сигурношћу могу да тврдим да ће неколико девојчица и дечака, који су овог лета били на кампу „Асикс Митрово Поље“, имати завидну и одбојкашку и репрезентативну каријеру – закључује Ђорђевић. Да пета година Кампа буде и најбоља, помогли су бројни спонзори, поготово „Асикс“, односно заступник за Србију „Универс“ , „Банини“, „Јамница“, „Одмењска“, месара „САН“, пекара „Млади Радник“, „Трговина 036“ Краљево, златара „Атријум“ и „Лореал“. На крају овогодишњег рада одбојкашког кампа „Асикс Митрово Поље“ поздрав свих учесника је био заједнички: „Видимо се и догодине“. А. Даишевић

ОК Гимназијалац у сусрет почетку припрема за нову сезону

ОСТАТИ СТАБИЛАН ПРВОЛИГАШ - Клуб који постоји од 2006. године опстао у премијерној сезони на прволигашкој сцени. - Тим за нову сезону незнатно промењен. - Осим нових играча чека се и генерални спонзор. - Припреме почињу 1. августа Када је 2006. године основан ОК Гимназијалац мало је ко очекивао вртоглави успон овог спортског колектива. После само четири године такмичења "шармерке" су стигле до Прве лиге Србије, а у премијерној сезони избориле су опстанак и најавиле да би могле да постану стабилан прволигаш. Управо то је и циљ у сезони који долази.

- Имали смо тешку сезону, али постављени циљ смо остварили и девојкама само још једном можемо честитати. Подсетићу да смо били дебитанти на прволигашкој сцени, да смо преживели земљотрес, играли ван своје дворане, пред праз-

ним трибинама, шок је био огроман, али када је било најпотребније девојке су одиграле најбоље и заслужено смо остали прволигаши - каже творац успеха ОК Гимназијалац тренер Анђелка Тијанић.

Тим који чине углавном краљевачке средњошколке и који је наступао претходне сезоне претрпеће минималне измене?

- Клуб је напустила Ана Васиљевић и отишла у Македонију, док

„ШАРМЕРКЕ“ ОК Гимназијалац је редован учесник Кампа у Митровом Пољу, а овогодишње пето издање није могло да прође без младих "шармерки".

- Имамо одличну сарадњу са Драганом Ђорђевићем, прихватили смо његову идеју око Кампа од самог почетка и врло масовно долазимо у Митрово Поље. Тако је било и овог јула, изостале су првотимке, али су ту биле девојке које куцају на врата најбоље екипе и млађе девојчице. Било је сјајно, деца су уживала и овај Камп заиста постаје један од најбољих у Србији - наглашава Анђелка Тијанић.

је либеро Даница Гаљак изразила жељу да покуша у некој другој средини. Видећемо шта ће се ту дешавати. Остале играчице су ту, појачања чекамо, али поменула бих млађу гарду која је наступала за Гимназијалац 2 у Регионалној лиги и из тог тима пар девојчица добиће шансу у првој екипи. За сада имамо једну принову у лику средњег блокера из Врњачке Бање Наташе Симовић, али верујем да ћемо попунити дефицитарне позиције. Стручни штаб клуба из Доситејеве улице остаје непромењен, уз Анђелку Тијанић остају Соња Мосјиловић и Ненад Димић. Познат је и план и програм рада?

- Припреме почињемо 1. августа, а негде крајем месеца идемо на припреме на Гоч, који постаје наша база. Могуће је да ћемо имати и неколико учешћа на међународним турнирима у Црној Гори и Републици Српској, а све са циљем да склапамо нова пријатељства и, наравно, одиграмо што више контролних утакмица. Верујем да са новостеченим искуством више нећемо бити екипа за доњи дом прволигашког каравана. Уосталом, Гимназијалац увек најбоље игра другу сезону у неком такмичењу са осмехом закључује Анђелка Тијанић, тренер краљевачких "шармерки". А. Даишевић

29

22. јул 2011.

ВАТЕРПОЛО Друга ватерполо лига Србије група "ЈУГ"

СЕЗОНА ПОЧЕЛА ПОБЕДАМА - Фуриозан старт краљевачких "делфина", три победе у исто толико одиграних мечева. - Млад састав добио права појачања, Фајнал фор известан. - Овог викенда ватерполисти Краљева гостују у Лесковцу (субота) а у недељу дочекују Расину (20h) Врели јулски дани означили су почетак још једне ветерполо сезоне на отвореним базенима, у такмичењу Друге лиге Србије. "Вечити првак" овог такмичења, ватерполисти Краљева, који због вишедеценијског недостатка затвореног пливалишта никада нису заиграли у Првој лиги, нову друголигашку сезону су почели више него успешно. Подмлађени тим Бојана Новоселца, одличног младог стратега из Врњачке Бање, одиграо је три првенствена меча и забележио исто толико победа. Редом су падали Валис (у Ваљеву), на отварању сезоне, 12-10, те Вождовачки 11-4 , односно Параћин 14-6. Отварање ватерполо сезоне на базену крај Ибра догодило се протеклог викенда. Први гост на премијери пред краљевачком публиком био је новоформирани београдски Вождовачки, који је добио прву четвртину и то је било све што су момци са београдског асфалта урадили. Када је младе "делфине са Ибра" пустила трема и када су почели да приказују оно што знају и колико могу, показала се разлика у квалитету. Одлична одбрана и само 4 примљена гола за 32 минута, омогућила је

контранападе из којих су Краљевчани најчешће поентирали. Навијачи домаћих су били задовољни приказаним, поготово физичком спремом својих љубимаца, иако раде у јако тешким условима. Победа против Вождовачког била је увод у стари добри дерби са Параћином, екипом која увек у Краљеву игра са много мотива. Ништа пулени Бојана Новоселца нису препустили случају, максимално озбиљно су ушли у сусрет који је

ПВК КРАЉЕВО – ВОЖДОВАЧКИ 11:4 (0:1, 3:0, 4:2, 4:1) Градски базен Гледалаца: 250 Судије: Горан Јованчевић (Врњачка Бања) и Милан Марковић (Крушевац) ПВК КРАЉЕВО: Ћаласан, Булатовић 2, Ј. Чабрило, Ћирић 2, М. Чабрило 1, Бодружић, Генчевић 3, Симић 2, Боловић 1, Бошљак, Пантовић, Срећковић, Каљевић, Мацан. Тренер: Бојан Новоселац. ВОЖДОВАЧКИ: Брајовић, Радулов, Пурковић, Стефановић, Раденковић, Петровић, Лукић, Попов 2, Радмиловић, Ломсанчић, Марколин, Радуновић, Крунић, Рађен, Шмељов 2. ПВК КРАЉЕВО – ПАРАЋИН 14:6 (1:0, 5:1, 3:2, 5:3) Градски базен Гледалаца: 250 Судије: Милан Марковић и Мирослав Петровски (обојица из Крушевца). ПВК КРАЉЕВО: Ћаласан, Булатовић 4, Ј. Чабрило, Ћирић 1, М. Чабрило, Бодружић 2, Генчевић 2, Симић 4, Боловић 1, Бошљак, Пантовић, Срећковић, Каљевић, Мијатовић. Тренер: Бојан Новоселац. ПАРАЋИН: Радовановић, Рудић 1, Марковић, Милосављевић 2, Милановић, Јовановић, Јевтић, Пеливановић, Биорац 2, Максимовић, Јанковић 1, Радељ. Тренер: Ненад Костић.

одлучен после прве две четвртине, када је на семафору стајало 6-1. И овога пута су домаћи играли јаку одбрану, бриљирао је на голу новајлија Страхиња Ћаласан, чије су интервенције донеле додатну сигурност целом тиму и подигле самопоуздање. На добитку је поново била краљевачка публика, која је са уживањем пратила игру ватерполиста Краљева. Нова убедљива победа учврстила је Краљевчане на врху табеле и трасирала пут ка сигурном Фајнал фору и борби за титулу. По свему виђеном до сада, само чудо може да спречи да Краљево са прве позиције не уђе у доигравање за најбољи тим Друге лиге Србије.

- Ова сезона је другачија јер у такмичењу нема Гоча из Врњачке Бање. Дакле, остали смо без комшијског дербија који је пунио трибине пливалишта у Врњачкој Бањи и Краљеву. Сада је ту пар нових екипа, али ми смо оправдали епитет фаворита и староседеоца у лиги. Задовољан сам залагањем и игром мојих момака, три победе на старту су велика ствар, а последњи тријумф против Параћина можда је и пресудан за одлазак на Фајнал фор и борбу за највиши пласман - каже Бојан Новоселац, стратег ватерполиста Краљева. Игра Краљевчана је остала иста, иако је тим претрпео из-

мене у односу на претходно лето?

- Као и прошле године, и ове је екипи прикључена неколицина играча из нашег подмлатка. Из Суботице је стигао голман Ћаласан, Лука Симић је дошао из Партизана, а Никола Булатовић из берлинског Шпандау 04. Сви су лепо прихваћени у екипи и сјајно су се уклопили и створили смо добар тим. Колике су му стварне могућности, видећемо како сезона буде одмицала. И овога пута не можемо а да не поменемо јако тешке услове у којима егзистира један од водећих краљевачких спортских колектива, "вечити првак" Друге лиге.

- Лети тренирамо на нашем базену, али зими се сналазимо како умемо и можемо. Само захваљујући огромном ентузијазму челних људи клуба и наших пријатеља опстајемо на ватерполо сцени Србије на препознатљивом нивоу. Напоменуо

бих да током зиме у хотелу „Бреза“ имамо три једночасовна термина седмично и да 20 момака тренира ватерполо у једној стази за пливање. Смешно је помињати наше (не)услове за рад, али и у таквим околностима наше млађе категорије су успеле да се пласирају у завршницу државног првенства са Партизаном, Војводином и Београдом, екипама које су много испред нас у сваком погледу. Нажалост, ситуација око базена је таква од оснивања клуба, већ готово две деценије, али ето парадокса да сваке године бележимо боље и боље резултате закључује Бојан Новоселац, тренер ВПК Краљево. Лидер друголигашког "Југа", ватерполисти Краљева, овог викенда гостују у Лесковцу (субота), у недељу дочекују Расину), а све сем победа "делфина са Ибра" било би велико изненађење. А. Даишевић Фото: М. Радовановић

ЛУКА ИЛИЋ СТИГАО ДО МОСКВЕ Главни град Русије домаћин је појединачног Првенства Европе у тенису за играче до 16 година старости. Краљевчанин Лука Илић је стигао до 3. кола овог значајног такмичења, међу 32 учесника, где је поражен од италијанског тенисера Наполитана 6-2, 6-4. У игри парова наш тенисер имао је више успеха. У тандему са Ласлом, Лука је остварио три победе и стигао до четвртфинала. А.Д.

30

22. јул 2011.

Александар Сеничић, одбојкашки тренер у Кувајту, на одмору у Краљеву

КРАЉЕВАЧКИ ПЕЛЦЕР ШЕИЦИМА

- Некадашњи играч и тренер Рибнице, помоћник селектора мушке репрезентације, врло успешно ради у Кувајту. - Комплетан стручни штаб из Краљева, са популарне „Женеве“. - Квалитет одбојке у Кувајту слабији, али земља идеална за живот Одбојкашки Камп "Асикс Митрово Поље 2011" окупио је велики број људи из овог спорта, еминентних стручњака, одбојкашких радника и играча. Међу онима који су посетили полазнике овог Кампа је и Александар Сеничић, бивши одбојкаш Рибнице, потом тренер у матичном клубу, затим у Смедереву, Младом Раднику, Бахреину, а данас у Кувајту. Било је лепо видети Сена у пратњи супруге Весне и сина Андрије, подсетити се неких лепих тренутака из дана када је играо и тренирао Рибницу, а задовољство су имали и полазници Кампа.

- Ово је ретка прилика када се поклопило да сам слободан у време када моји пријатељи одржавају одбојкашки Камп и, наравно, са задовољством сам прихватио позив да се дружим са децом пар дана. Евидентно да је одбојка све популарнија у Србији, успеси наших државних репрезентација су томе највише допринели и лепо је видети на једном месту преко стотину де-

војчица и дечака како откривају тајне нама најлепшег спорта. Камп у Митровом Пољу је сигурно, по свему што сам видео, један од најбољих у земљи каже Александар Сеничић, тренер кувајтске екипе Казим. Својевремено, одлазак у Бахреин на место селектора ове заливске земље био је пионирски корак за овог краљевачког стручњака. Убрзо је уследио прелазак у Кувајт.

- Рад у медитеранској селекцији наше земље, па потом сарадња са селектором Веском Вуковићем у "А" селекцији, значајно је утицала на моју тренерску каријеру. Понуда из Бахреина је била одлична, а касније је уследио позив из Кувајта и оберучке сам прихватио. Како се такође ради о заливској земљи, значајно је користило искуство из Бахреина и веома сам задовољан. Одрадио сам већ један уговор, иде други, а врло је могуће да се сарадња и продужи. Од почетка рада у иностранству сарадник је исти?

Александар Сеничић - Још из периода рада у Пожаревцу са мном је Милан Симојловић из Краљева, такође „Женевац“ као ја, а сада је са нама као физиотерапеут и његов брат Марко. Ослонио сам се на праве сараднике, људе којима верујем и са којима може да се ради. Подсећам да су овде на мој

позив долазили да играју Иван Тодоровић, Мирко Радевић, па бивши репрезентативац Немања Петрић, увек сам за наше људе. Ипак, ситуација је доста тешка по том питању, у Кувајту може да игра само један странац, а у конкуренцији су одбојкаши из околних земаља, са афричког и азијског континента, тако да је тешко остварити долазак неког нашег играча. Казим је ове сезоне стигао до једног трофеја?

- Али највреднијег! Победници смо Голфског Купа, што се највише цени и том такмичењу се прилази најозбиљније. Морам да истакнем да смо прве године освојили све што се могло освојити (сва три првенства), а ове је уз много персоналних проблема ово био неки максимум. Ипак, људи у клубу су задовољни, када је тако, нема разлога ни ја да не будем. За нову сезону имаћемо перспективан млад тим, који ће бити појачан једним Мароканцем са искуством играња у Француској. У Кувајту где по-

чнеш да играш, ту играш до краја каријере, нема трансфера, тако да је лутрија каква ће генерација играча да "наиђе", али морам да кажем да мој клуб има јако даровиту генерацију играча. Квалитет одбојке у Кувајту није на високом нивоу?

- Није, то је тачно. Тешко је и очекивати, јер овде, као и у свим суседним земљама, лудују за фудбалом. Нас се сете тек онако, честитају на резултатима, али не прати се то толико. Ипак, Кувајт је пун погодак са животног аспекта?

- Јако лепа земља, одлична за живот. Нама одговара јер има све више наших људи. Често смо заједно, дружимо се, деца нам заједно одрастају, славимо рођендане, једном речју, држимо се заједно. Што се тиче уговора, све вам гарантује држава и онда заиста нема никаквих проблема - закључује Александар Сеничић, изданак краљевачке одбојкашке школе чији су пелцер примили и кувајтски шеици. А. Даишевић

Слика за портрет – Никола Отовић, млади кошаркаш у САД

НИК СА ИБРА - Од терена испред зграде до Ен-Си-Еј-Еј лиге, то је укратко пут младог кошаркаша из Краљева Николе Отовића. - Није мала ствар у првој години заслужити капитенску траку универзитетске екипе Колдвел из Њу Џерсија. - Сан је да једног дана постане првотимац Слоге Никола Отовић је још као клинац "висио" на терену у свом насељу, испред зграде, маштајући да ће једног дана и он кренути путем својих старијих и у свету кошарке признатих и познатих сугрђана. Зато и није чудо што је убрзо почео да тренира у старијем прволигашу из града на Ибру, да би на прагу пунолетсва био прикључен првом тиму, а његово име нашло се и на ширем списку јуниорске репрезентације. Пошто је желео да игра, а не да седи на клупи, одлучио је да покуша "преко баре", што се испоставило као одличан потез. Никола, кога у Америци зову Ник, убрзо је постао један од носилаца игре колеџа Колд-

вел у Њу Џерсију, сјајни плејмејкер и капитен тима који наступа у ЦАЦЦ конференцији. Ова сезона била је веома успешна, јер је добио признање од Колеџ асоцијације САД за постигнуте разултате на спортском пољу. Ушао је међу 20 најбољих играча лиге, био 17. стрелац (18 поена у просеку) и 13. по проценту слободних бацања и убачених тројки. Неколико пута проглашаван је за МВПја недеље.

- Заиста могу да будем задовољан. Постао сам капитен тима, иако играм на позицији плејмејкера на којој је конкуренција изузетна. Одлично сам се снашао и наш тим је

овде прилично популаран, тако да имамо доста гледалаца на утакмицама. Дешавало се да играмо и пред 15.000 људи, што је феноменално - прича Никола. Од када му је Ненад Крстић такорећи комшија, за Николу је боравак у Америци постао још занимљивији.

- Крле је супер. Знамо се из Краљева и баш ми је драго што је дошао у Бостон. Често ме зове, пита да ли ми је нешто потребно. Људи овде не могу да верују да ми је он пријатељ. Понекад ми обезбеди карте за утакмице, гледао сам Бостон против Нетса у Њу

Џерсију и навијачима домаћег тима је остао у лепом сећању. И сада на утакмице долазе фанови Нетса са дресовима на којима је број 12 и натпис "Крстић" на леђима. Следећа сезона биће му и последња у дресу Колдвела. Завршиће колеџ, добиће диплому из области биологије, али планира да настави са кошаркашком каријером.

- Вратићу се у Србију, покушаћу да се наметнем неком домаћем тиму. Сматрам да бих могао успешно да играм код нас. Сваког лета кад дођем у Краљево тренирам са Слогом и хвала им што ми то омогућавају - закључио је Никола Отовић. А. Даишевић

31

22. јул 2011.

ФУДБАЛ ПРЕДСТАВЉАМО - ФК Рибница (Јовац) нови члан Окружне фудбалске лиге

НЕ ТРЕБА НОВАЦ ДА СЕ ВОЛИ ЈОВАЦ

- Освајањем другог места у МОЛ Краљево Рибница после осам година изборила пласман у Окружну лигу. - Само првак из Ратине бољи од Јовчана. - Рибница последњих 18 утакмица без пораза, тријумф у Новом Пазару одлучио о другом месту.

- У сезони када ће прославити јубилеј, 40 година постојања, циљ средина табеле Питање првака у Међуопштинској фудбалској лиги протекле сезоне се није постављало. Полет из Ратине је у свему доминирао и заслужено понео епитет најбољег тима. Ипак, борба за друго место и последњу улазницу за Округ била је врло неизвесна и занимљива. На крају, радовали су се фудбалери Рибнице из Јовца, који ће после осам година поново играти у Окружном степену такмичења. Јовчани су се минуле сезоне водили девизом „НЕ ЗАНИМА НАС НОВАЦ, ИГРАМО ЗА ЈОВАЦ“! Посебно су на то утицале разне закулисне радње директног конкурента Олимпика из Новог Пазара, који је премирао ривале Јовчана у финишу сезоне како би им откинули по који бод. На другој страни, фудбалери Рибнице нису видели "жуту банку", играли су за свој клуб, своје село, гледали своја посла и то је оно на чему се заснива клупска политика. Годину дана раније Јовчани су сезону окончали на трећем месту иза Грдице и Полета, а до самог краја водили велику борбу за улазак у виши ранг. Ипак, на то су морали да чекају још 365 дана и дочекали да у великом стилу поново постану члан Окружне лиге у којој ће наступати у години када славе 40 година постојања клуба.

- Верујте ми да је лако бити председник оваквим момцима, играчима и пре свега људима! Срцем против свих, тако су играли, такав успех и остварили. Није било лако, сезона је била напорна, није било терена или противника где се победа могла унапред уписати. Ипак, вера у успех, изванредна атмосфера у клубу и око њега, били су пресудни за коначан резултат - каже Владимир Шалинић, председник ФК Рибница из Јовца и додаје: - Верујем да ћемо дуги низ година бити стабилан члан Окружне лиге, а посебну захвалност дугујем људима око клуба, као и највер-

ФК Рибница из Јовца основана је 1972. године и данас је највећи успех улазак у 1/16 финала Купа Југославије. Гро тима који је освојио друго место у МОЛ Краљево чине фудбалери поникли у Јовцу. Остаће забележено на новој страници клупске историје да су Рибницу после осам година у Окружну лигу вратили: Голмани - Рајковић, Весић, Шиљковић Одбрана - Павловић, Дубравац, Н. Луковић, К. Дончић, Папић, С. Шалинић, Каровић, Милуновић, Милић. Везни ред - Милосављевић (капитен), Марковић, Милановић, Ристић, Божић, Г. Шалинић, С. Дончић, Ђуришић. Напад – Пауновић, М. Луковић, Савељић, Митић. нијим навијачима на свету! На половини тек окончане сезоне, тачније после 13 кола, Рибница је била трећа са истим бројем бодова (26) као и другопласирани Лазац, док је за вратом дисао Олимпик, као и Чибуковац. Међутим, после 12. кола и пораза у Ратини од до-

маћег Полета 3:1, што је уједно и најубедљивији пораз у сезони, Јовчани су везали серију од 18 утакмица без пораза. Уз само три нерешене утакмице до краја првенства, то је било довољно да се задржи друго место и овери пласман у Округ. Круна сезоне свакако је била

победа у Новом Пазару над директним конкурентом Олимпиком.

- Није ово екипа која је створена преко ноћи. Костур постоји већ три године, а ове сезоне само смо надоградили младост и дечаке који су поникли у клубу, са неколико проверених играча. Бескрајно сам срећан и задовољан, побеђивали смо када је највише требало и најтеже било, те нам овакав успех не може нико оспорити - јасно закључује стратег Рибнице Горан Савељић. Рибница је освојила 71 бод, по ефикасности била друга екипа у лиги са 69 постигнутих голова, док је тим одисао гранитном сигурношћу испред гола, па су само 22 пута вадили лопту из мреже. Треба истаћи

да само на једном мечу, у поразу од Чибуковца, чета тренера Савељића није постигла гол, док је на 15 утакмица мрежа иза голмана Рибнице мировала, или у преводу целу полусезону!!! Рибница у својим редовима има најефикаснијег стрелца лиге Бојана Пауновића, који је постигао 20 голова, а куриозитет је да је он наставио оно што је његов колега из напада Милош Луковић урадио у прошлој сезони, када је понео титулу „прве пушке“ првенства.

- Искрено, живео сам за овај дан, јер сам поникао у овом клубу. Одбрана је изнела највећи део сезоне, неизмерно им хвала. Лепо је кад постигнеш 20 голова и сви те хвале, али верујте ми, све индивидуалне титуле и трофеје мењам за један клупски. Дисали смо као велика и сложна породица каже Бојан Поповић, први стрелац МОЛ Краљево за сезону 2010/2011. Најубедљивију победу Јовчани су остварили у последњем колу, када је у Врдилима демолирана Младост са 8:3! Екипа из Јовца је била и најгледанија екипа у лиги, понекад и 500 навијача код куће, а на страни никада испод 50-100!

- Доказали смо пре свега себи да можемо и умемо. Срцем улазили у сваку утакмицу и дуел, нисмо изгубили 18 утакмица заредом, не сећам се таквог низа у оваквом степену такмичења, а верујте, дуго сам присутан на овим теренима. Желели смо Окружну лигу, по традицији и инфраструктури, по квалитету тима ту нам је и место и не плашимо се изазова. Сигурно нисмо кандидат за прво место, али нећемо се борити за опстанак. Ако се све коцкице у клубу сложе, очекујем да будемо у златној средини, за почетак - закључује Бошко Павловић, заменик капитена Рибнице из Јовца. А. Даишевић

32

22. јул 2011.

ФУДБАЛ Краљевачка Слога после три недеље припрема добила новог тренера

ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ НА КЛУПИ "БЕЛИХ" - Бивши фудбалер и тренер клуба из Индустријске улице после 12 година поново на Градском стадиону.

- Изазов коме није могао одолети. - Циљ остаје опстанак у Првој лиги и стварање тима. - Упознавање играчког кадра кроз тренинге и контролни меч са чачанском Слободом

Краљевачки прволигаш је 4. јула почео припреме за нову сезону, али без тренера Игора Туфегџића, који је поднео оставку. Све до јуче са играчима је радио Иван Каралић, помоћни тренер и члан стручног штаба, а са повратком са одмора финансијера клуба Зорана Милашиновића решено је и питање новог шефа струке „белих“. То је Драган Гацо Јовановић, бивши фудбалер и тренер Слоге, који се у матични клуб враћа после пуних 12 година.

- Све то време био сам ван Србије, радио сам у Кини, Саудијској Арабији и Кувајту и дошло је време за повратак кући. Не могу описати како се осећам због повратка у моју Слогу, на Градски стадион и траву на којој сам фудбалски проходао. Позив челних људи клуба био је довољан да се прихватим овог посла – каже Драган Јовановић, шеф струке краљевачке Слоге. Стратег „белих“ признаје да не познаје довољно екипу, да је играче видео на првом тренингу, али да има времена да све ствари дођу на своје место.

- Екипа је јако млада, то је интенција људи који воде клуб, мени је блиска јер волим младог играча и сигуран сам да ће они

Драган Јовановић на прави начин искористити своју шансу. Задовољан сам првим тренингом, види се да екипа има потенцијала, момци су фудбалски писмени, воле да раде и надам се најбољем. Слога je већ ушла у трећу недељу рада, новом стратегу ће помагати Иван Каралић, који је и до сада био помоћни тренер у стручном штабу, док ће о кондицији бринути Жељко Милићевић. Клуб је напустио тренер голмана Слободан Тролаковић који рад наставља у Саудијској Арабији, па је у овом тренутку отворено место тренера вратара "белих". Краљевчани ће радити све време у граду на Ибру.

Нови деби Тренутак када је у контролном мечу са Слободом, у других 30 минута, заиграо у белом дресу са бројем 16 Бобан Дмитровић навијачи Слоге су дочекали аплаузом и усхићењем. Екс-репрезентативац из Слоге је отишао пре скоро 20 година, прво у Рад, па у Аустрију, потом је играо за чачански Борац. Још зимус, после спора са "гребићима", искусни фудбалер је почео да тренира са "белима", очекивао се његов деби у финишу пролећног дела првенства Српске лиге "Запад", али чекање је потрајало све до врелих јулских дана.

- Јако узбудљив тренутак, не могу да кријем, драго ми је што сам поново обукао Слогин дрес и заиграо на стадиону где сам почео своју афирмацију. Ту сам најстарији, тренирамо, радимо, стигао је и нови тренер, такође повратник у матични клуб и верујем да ће Слога имати успешну сезону - нагласио је Бобан Дмитровић пар минута по завршетку пријатељског меча са Слободом. Нови деби у белом дресу зачинио је и голом са беле тачке.

- Нисам присталица неких припрема, поготово лети. Можемо све да одрадимо у Краљеву, биће и доста утакмица. Своју фудбалску филозофију нисам променио, играћемо допадљиво за око, али и чврсто. Нећемо се бранити. Наравно, модел игре ће зависити и од могућности кадра који будемо имали, али очекујем да ова младост уз моје искуство може да оствари жељени резултат. Очекујем наредних дана и неколико појачања, на дефицитарним местима. Слога је у првом контролном мечу доживела пораз од новог српсколигаша Победе из Белошевца 1-0. Премијерна

такмичарски погон и до краја припремног периода ћемо имати још четири сусрета. Циљ Слоге је јасан, стварање и сазревање младог тима и опстанак у лиги. Верујем да ћемо све постављено и остварити – закључује Драган Јовановић, некада чигра у копачкама, када је носио Слогин дрес, данас нови шеф струке краљевачких „белих“. Што се играчког кадра тиче, на Градском стадиону тренира већи број играча који би ускоро могли да постану чланови Слоге и чији би долазак значио младом тиму. У погону су поново Дарко Дринић и Милош Јанићијевић, после двадесет го-

провера под вођством новог тренера резултатски је прошла много боље, побеђена је чачанска Слобода 3-1.

- Ово је било класично упознавање са екипом, желео сам да се уверим ко колико може, какве су могућности и таленат играча које имамо, као и да видимо пар потенцијалних појачања на делу. Нисам разочаран, одиграли смо тест 3 пута 30 минута, типична контролна утакмица и доста тога ми је сада јасније. У суботу на Градском стадиону играмо против Бана из Рашке и то је последњи меч у коме ће играти два комплетна тима. У наредној седмици имаћемо селектиран

СЛОГА - СЛОБОДА (ЧАЧАК) 3-1 (0-1, 2- 0, 1-0)

дина поново је бели дрес (у мечу са Слободом) обукао Бобан Дмитровић који би могао да буде и звезда прелазног рока и топ појачање краљевачког прволигаша. Вратар Драгојевић и млади леви бочни Богдановић су стигли из ОФК Београда и до краја недеље знаће се и њихов статус, али ту није крај појачањима. После повратка финансијера Слоге Зорана Милашиновића са одмора, на Градском стадиону ври као у кошници, а Слога постаје све јача и моћнија. У суботу Слога на Градском стадиону (највероватније 18 часова) дочекује зонаша из Рашке, екипу Бана. А. Даишевић

Градски стадион Гледалаца: 200 Судија: Лазар Трипковић (Краљево) Стрелци: Дмитровић (из једанаестерца) у 57, Ђуровић у 59. и Марушић у 80. минуту за Слогу, а Глигоријевић у 15. минуту за Слободу. СЛОГА (првих 30 минута): Драгојевић, Младеновић, Милетић, Бабић, Богдановић, Антонијевић, Гобељић, Јанићијевић, Вулић, Дринић, Ћуковић СЛОГА (других 30 минута): Божовић, Василић, Пантић, Дмитровић, Де. Парезановић, Радованчевић, Ровчанин, Цмиљановић, Живаљевић, Анђелковић, Ђуровић СЛОГА (трећих 30 минута): Пантовић, Колаковић, Милојевић, Марушић, Трипковић, Бркљач, Др. Парезановић, Милосављевић, Вукадиновић СЛОБОДА: Марковић, Вељовић, Милетић, Чоловић, Вулетић, Кувељић, Симовић, Матијашевић, Глигоријевић, Павловић, Петровић. Играли су још: Војиновић, Новаковић, Андрић, Василијевић, Николић, Арсенијевић