IN 2973

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2973, 5. август 2011, 30 дин, Излази петком

У Кованлуку фекалије теку улицом

СМЕШНО, ТРАГИЧНО И ВЕОМА ТУЖНО

Вишедеценијски проблем одла- главне кованлучке улице. лиција. гања отпадних вода кулминирао Инспекцијске службе годинама Отпадне воде су направилe вопре месец и по дана, када су фека- не реагују на примедбе, а у суко- додерину која угрожава неколико лије почеле да теку каналом поред бима грађана интервенисала и по- кућа на клизишту. стр. 9 Интервју: Александар Кравченко, руски добровољац, руководилац пројекта Српска.Ру

УНИВЕРЗИТЕТ ЗА ЖИВОТ

стр. 4

Вода у Врби исправна за пиће

ПРОБЛЕМ НЕУРЕДНЕ ПЛАТИШЕ

стр. 9

Подстицај унапређењу пољопривреде

БЕСКАМАТНИ КРЕДИТИ

стр. 12

Случајно испаљен метак трајно везао за колица младог човека

ЈЕДАН МЕТАК МЕЊА СВЕ

стр. 14

2

5. август 2011.

Народна скупштина Републике Србије

УСВОЈЕНА ДЕКЛАРАЦИЈА

За Декларацију о актуелном стању на Косову и Метохији гласао 181 посланик, против је било 20, четири је било уздржано, а два посланика нису гласала Посланици Скупштине Србије усвојили су декларацију о актуелном стању на Косову и Метохији, у којој се констатује да су институције у Приштини покушале насилно да промене реално стање на терену, као и да су међународне мисије неким својим активностима прекршиле оквире утврђене Резолуцијом 1244 Уједињених нација. Скупштина у Декларацији констатује да су институције у Приштини покушале насилно да промене реално стање на терену, изврше додатни притисак на Србију и суштински пониште Резолуцију 1244 Уједињених нација. У Декларацији се констатује "са посебном забринутошћу" да међународне мисије распоређене на Косову и Метохији, на основу одлука или уз овлашћење Уједињених нација, неким својим активностима крше оквире поверене Резолуцијом 1244 и тиме угрожавају опстанак српског становништва и интересе Србије на подручју Косова и Метохије. Скупштина Србије утврђује да такве активности представљају грубо кршење међународног права. Таквим актима и активностима непосредно су угрожени суверенитет, територијални интегритет и уставни поредак Србије. Скупштина захтева од Владе Србије да предузме неопходне мере како би све статусно неутралне мисије у Покрајини доследно поштовале Резолуцију 1224 Уједињених нација. Уједно осуђује свако насиље на Косову и Метохији и позива да се криза настала једностраним актима Приштине реши мирним путем. Одбрана интереса Србије и народа на Косову и Метохији, као интегралном делу Србије,

под привременом управом Уједињених нација, представља приоритет државних институција и свих јавних чинилаца у држави, све док не буде усвојено

компромисно решење овог питања у складу са Резолуцијом 1244. Скупштина Србије подржава Владу Србије да настави дијалог

који се води са Приштином са циљем да се изнађе решење за конкретне проблеме грађана на Косову и Метохији, као и да дође до трајног компромисног решења. Скупштина позива међународну заједницу да осуди сваки једнострани акт који угрожава успех дијалога који се води између Београда и Приштине. Влада Србије се обавезује да од међународних мисија захтева да не дозволе једностране активности привремених институција у Приштини којима се угрожава мир, стабилност, могућност изналажења компромисног решења и мења постојеће стање на терену. Обавезује се и да донесе кон-

САМО МИРОЉУБИВА ПОЛИТИКА Председник Србије Борис Тадић изјавио је, на крају расправе о Декларацији о Косову, да је најважнији задатак Србије, после болних и тешких искустава из деведесетих година, мир и да једино мирољубива политика може да донесе резултат у одбрани легитимних националних интереса Србије и њених грађана.

- Могу да се придружим онима који су устврдили да питање Косова и Метохије није било, нити ће икада бити улог у изборним кампањама - рекао је Тадић и оценио да је расправа била констуктивна и да ће после парламентарне сесије Србија изаћи снажнија. Тадић је представио дешавања на северу Косова протеклих дана и нагласио да су појединци из међународне заједнице охрабривали Приштину да предузме једностране насилне акте.

- Сматрам да је опасна политика и ти представници међународне заједнице сносе свој део одговорности. Свако ко се игра ратом, сноси одговорност или није свестан чиме се игра - рекао је Тадић и затражио да буду уздржани у кризи и да се владају у складу са својим мандатом статусне неутралности. Председник Тадић је истакао да Србија није била обавештена о акцијама специјалних косовских јединица РОСУ на северу Косова, али да свака земља има своје обавештајне активности, па та операција није била изненађење и планирана је у дужем временском интервалу. По површини, објаснио је Тадић, овај процес се дешава због царинских печата, али суштински, приштинска администрација жели да промени реалност на северу, али и етничку структуру. Србија је спремна да трага за

решењима за Косову и Метохији под условом да га подрже грађани на референдуму и немамо право да било које легитимно решење за Косово и Метохију стављамо ад акта, нагласио је Тадић и затражио од међународне заједнице да се ситуација на северу Косова врати у пређашње стање, јер ако се насиље претвори у корист за насилника, онда се успоставља принцип који свако може да користи. Србима на Косову и Метохији упућена је порука да су Скупштина Србије, Влада и председник Републике са њима, јер се налазе пред озбиљним искушењима. Србија ни експлицитно, ни имплицитно неће признати независност Косова и због тога се воде преговори и трага за решењима која не воде према имплицитном признању независности Косова. ФоНет

кретне мере усмерене на настављање свих државних функција Србије на територији Косова и Метохије, у условима додатних опструкција и притисака привремених институција самоуправе и дела међународне заједнице. Влада треба да донесе конкретан и свеобухватан план мера које ће бити предузете у свим областима њених надлежности за случај погоршања стања на Косову и Метохији. У свим околностима које би могле наступити обавезна је да ефикасно делује на заштити живота и имовине, права и слободе грађана покрајине, а посебно српског и другог насиљем угроженог становништа и да донесе конкретан и свеобухватан план мера које ће бити предузете у свим областима њених надлежности за случај погоршања стања на Косову и Метохији. Скупштина Србије захтева од Владе Србије да је редовно, најмање једном у три месеца, извештава о развоју догађаја на Косову и Метохији и спровођењу овде наведених активности и мера за заштиту суверенитета, територијалног интегритета и уставног поретка Србије, наводи се у Декларацији. За Декларацију је гласао 181 посланик, против је било 20 посланика, четири посланика је било уздржано, а два посланика нису гласала. За њу су гласали посланици владајуће коалиције, изузев посланичке групе мањина који су били уздржани, као и посланици опозиције, Српске радикалне странке, Нове Србије и Српске напредне странке. Против су били посланици Демократске странке Србије и Либерално демократске партије. ФоНет

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум, лектор Љиљана Станковић Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com

3

5. август 2011.

ГЛОБУС Од петка до петка: Чија је реч задња, Уједињених нација или Америке и савезника?

„ШТИТ“ ЦИЉА СРЦЕ КРЕМЉА

Русија открила карте, ракетама које САД распоређују у Европи супротставља се најмодерније оружје. - Нема сна на барикадама. - Нове свађе у региону, али и окупљањa на верској основи Чудили смо се, подоста и изругивали, кад је већ на самом крају осамдесетих у прошлом веку читава мала Словенија одјекивала од поклича ”Еуропа, здај”, са неверицом пратили како су њихови територијалци, скројени и у другим републикама по Титовом науму, прогнали ЈНА за коју се говорило да је по снази можда чак и у првих десет војних сила у свету. Онда је све ишло по ђавољем следу – Европа их је пригрлила, дала државу, НАТО учланио, немилосрдни ратни пропагатор против заједничке државе, онај Кацин, стиже кад му се прохте у Београд и у име ЕУ процењује да ли смо довољно добри да уђемо у европске скамије, а нека Коцијанчичева тумачи шта је у истом смеру хтела о нама да каже често смркнута Британка лејди Кети. И ево сад, због тога и исписујем ове редове, планету облеће фотографија са моста у Косовској Митровици: скрушена старица, по одећи засигурно Српкиња, хтела би својим путем, а момак нарогушен и наоружан до бола у костима, у подножју борних кола са претећим цевима, енергично испруженом руком беспоговорно показује једини правац којим се може ходити. Војник је очито Словенац, испред његових ногу је панцирни штит са јасно исписаним словима: Војашка полиција! Питам се, ето, да ли је отац или стриц, ујка или теча тог јуноше служио, можда, војни рок у оној Југославији баш у тој Титовој Митровици и да ли су их тадашњи становници дочекивали пријатељски као што сад у њему, са свим натовским застрашујућим оружјем, виде окупатора који и изгледом и понашењем то уистину јесте? Питам се и због чега морају хеликоптери хрватске војске да пребацују на вештачки установљене карауле Тачијеве специјалце, нема ли НАТО поклисаре у неким другим земљама или је то само део утабане тактике за додатно понижавање српске државе и народа? И где ће наше момке распоредити кад нас, како запињу из петних жила, одушевљено прихвате за пуноправног члана? Питам се шта је НАТО и против кога је уперен у са-

дашњем вакту кад, рецимо, на Косову и Метохији јавно служи успостављању Тачијевег господства? Да ли важе одлуке Савета безбедности или ће бити увек старија она која се изусти у Вашингтону или међу његовим следбеницима? СТРАХ ОД РАКЕТА Русија већ годинама, откако је Јељцин напустио кормило, побољшава стратегијски положај бранећи границе и нарушени унутрашњи суверенитет. Једном од нових тамошњих политичара, Дмитрију Рогозину, рекла су двојица америчких сенатора да више нема скривања ако га је икад и било – онај фамозни ”штит”, све ракете у Европи и другде су нациљене, фигуративно говорено, на Кремљ и руску државу! Они су, додао је млађани Рус, чудовишта новог Хладног рата, али од такве подоста усплахирене констатације нема фајде уколико не би било конкретног одговора. И Москва је, мимо уобичајене праксе, сместа реаговала, генерал који командује ваздушно-космичком одбраном Валериј Иванов, саопштава да је спремна и техника ”петог поколења”. Реч је о новим ловцима и ракетном штиту С500 са око 800 људи који у сваком тренутку чувају небо над Москвом, а под заштитом је, наравно, комплетна централна индустријска зона државе. Баш сада, последњег дана јула, у одбрамбено дежурство ступио је и оснажени систем С400 под шифром ”Тријумф”, поред ракета из генерације С300. ”Нема шансе“, поручује руски

генерал „ да се било чија ракета или авион пробију кроз такав систем наше одбране!”. Јасно је да и Американци, који се гигантским делом и због војних издатака још рву са панично високим државним дефицитом, не седе скрштених руку. Фабрике што лиферују оружје раде пуном паром, али зналци, који нису само опозиција новој председничкој кандидатури Обаме, указују на опасност од застарелих технологија и спремишта нуклеарног отпада. У војној лабораторији у Аламу, у држави Нови Мексико, беснео је пожар, на удару се налазило 30 хиљада бачви са плутонијумским отпадом и кањон у близини, који деценијама служи као складиште истог нуклеарног садржаја. Комплекс је подигнут у време Другог светског рата као место за програм ”Метхетен” и израду атомске бомбе, од којих су две бачене на Хирошиму и Нагасаки, у Јапану. Онда су, за такву врсту напада, не знам како да га оквалификујем, били неопходни огромни специјални бомбардери, техника је знатно напредовала и, имамо и ми жалосно искуство, ракете шаљу из безбедне даљине, са бродова или из васионе. Либију су, на пример, током напада који трају већ пет месеци, чак 17 хиљада пута напали ракетама, али главни циљ, обарање пуковника Гадафија, нису остварили. У томе је и поента ове приче: да ли велике силе смеју да се изругују одлукама Савета безбедности и као адут намећу своју силу, је ли њихова реч јача од огромне, у ствари, већине становништва која

жели да живи без страха, бесаних ноћи, бодљикавих жица, барикада, претњи оружјем и батом окупаторских чизми? Један од примера је наше Косово и Метохија. Ко може да док постоји Резолуција СБ 1244 заводи ред, па макар био и немачки генерал, по свом ћефу и у корист једне стране, која је не тако давно, не наводим то само узгред, била чак на вашингтонском списку најозлоглашенијих терориста у свету? И како су то, онда, ОВК и Хашим Тачи постали, ваљда у холивудском стилу, преко мркле ноћи, ”добри момци” са подршком без преседана у међународним односима? СЕЈАЊЕ ЗЛА ПОСТАЈЕ МАНИР Сведоци смо да се свакодневно чачка тамо где је посебно ровито, не само на Косову и Метохији. У Хрватској је властима, али и добрим делом бар оне утицајне опозиције, нарочито стало да прилику из прошлости, која није, бар то знамо, увек без најцрњих мрља, искористе у доказивању, рекао бих, популарног у Европи антифашизма. Тако су у Србу славили 27. јул као успомену кад су 1941. године партизани, у огромној већини Срби, отворили борбу против окупаторске немачке и италијанске армаде и усташа Анте Павелића. Тај датум се, памтимо из југословенских дана, славио као Дан устанка у Хрватској, али су га ХДЗ и Туђман избрисали, а у злокобној ”Олуји” јуришници су у том Србу уништили и споменик који је израдио чувени уметник Томо Росандић. Пре неки дан догодило се обнављање споменика, али су свечаност угрозили баштиници идеја Павелића, са иначе легалном партијском организацијом, Хрватском странком права, и предводником чије је презиме, каква иронија, управо Срб! И у суседном селу је грмело, уз католичке свештенике отварали су цркву ”као успомену на жртве србо-ћетничког терора 1941. и даље”. Клер не мирује ни у Црној Гори. Нова држава, како то бива, хоће и сопствену цркву, али постојећа митрополија, у оквиру

Српске православне цркве, неће ни да чује за распопа Мираша Дедејића. То је баш ових дана потврдио и изасланик сверуског патријарха, чији се став изузетно поштује у православљу, као и Синод у Београду. Нису помогла ни убеђивања црногорских политичара из власти, која засигурно неће одустати од наума да све што се донедавно подразумевало, као на пример језик или националност, сведу на банални минимум. Скуп исламиста у Саудијској Арабији, у Меки, вероватно не бих помињао да нема везе са нама. Тамо је, у присуству новопазарског ефендије Зукорлића, говорио о положају муслимана на Балкану, а посебно тешком у Санџаку који има са разлогом службено име Рашка област, реис ул улема Мустафа Церић из Сарајева. На тај начин, како су обећали, интернационализују сопствене прохтеве, док у исто време отварају, у тако ”тешким” условима у Србији, нове џамије у Новом Пазару и Сјеници са именом Алије Изетбеговића... Премијер из Анкаре, Таип Ердоган, који воли да буде капа и муслимана код нас, запретио је, између два петка, Европској унији да неће сести за заједнички сто уколико се Републици Кипар, то је онај грчки део, дозволи редовни мандат председавајућег у Бриселу. Турска, иначе, не признаје Кипар као државу, али даје себи за право да се у много штошта меша, можда сматра да има право кад је члан НАТО. Скренуле су ми пажњу и две личности због ”националних опредељења”. Председник Белорусије Александар Лукашенко, кога западне земље свакодневно оптужују за диктаторство а ни у Москви, на многим позицијама, није такође омиљен, изјаснио се не неочекивано и без повода: ”Ја говорим, као и сви у нашој држави, на руском језику, па сам, као и остали, Рус!”. У Босни и Херцеговини је на ”црној листи” професор Емил Влајки, по мајци Јеврејин и Хрват по оцу. Оптужују га свакодневно да ”србује”. Вероватно због тога што је потпредседник Републике Српске... Да ли се ово све случајно збива или ”нечија рука” поново сврдла тамо где је ровито? Душан ЧУКИЋ

4

5. август 2011.

Интервју: Александар Кравченко, руски добровољац,

УНИВЕРЗИТЕТ - Званичној Русији одговара да Србија уђе у Европску унију, али јој не одговара да напусти Косово.

- Питање је да ли ће Европска унија прихватити нестабилну Србију у политичком смислу Првих година деветнаестог века руски добровољци су почели да долазе у Србију и учествују у борбама за ослобођење од Турака, раме уз раме са српским борцима. Традиција се наставила све до почетка деведесетих година прошлог века, када је око 1000 руских добровољаца учествовало у ратовима на просторима бивше Југославије, а педесетак њих је изгубило живот у тим борбама. Само двадесет година је имао Александар Александрович Кравченко када је 1992. године дошао у ове крајеве као добровољац и ту остао пуних осам година. По завршетку ратних збивања почео је да студира права у Српском Сарајеву, да би се 2000. године вратио у Русију и започео двојезични информациони пројекат под називом Српска.Ру који читаоце редовно упознаје са културом, историјом и особеностима верског живота српског народа. На страницама сајта се објављују аналитички текстови који говоре о току, исходу и последицама последњих оружаних сукоба на Балкану. Како сте доживели рат?

- Дуга је то прича. Хтео бих једно да нагласим. Неке поуке које сам извукао из тог периода воде ме већ 15 година. Био је то универзитет за живот, нешто што не бих постигао да сам остао у том периоду у Русији. Колико сте провели на ратиштима?

- Био сам од новембра 1992. скоро до краја. Био сам више пута рањаван, имао тешку повреду ноге и главе, а доста времена сам провео по болницама. Је ли то оставило последице?

- Јесте, мало шепам, слабије видим. Јесте ли имали неко ратно искуство пре доласка?

- Ја сам одслужио војску, али је морало искуство да се стиче у пракси. Важно је да смо осетили значај присуства руских добровољаца. Видели смо да српски

Римско царство је подељено на источно и западно, православље и католичанство. Граница је била на Дрини. Није битно да ли је она била права или крива. Први пут је православна држава прешла на другу обалу Дрине. То је историјска чињеница. У неком правном смислу то је важно за цео православни свет, не само за Србе.

народ полаже велике наде у Русију и схватили да морамо да будемо бољи него што смо до тада били, што је јако важно. Руски народ још увек није схватао своју улогу у овом свету. Искуство стечено у рату помогло је да схватимо ко смо и шта смо. Како сте овде примљени?

- Добро. Нисмо ми били плаћеници, већ добровољци који су дошли да помогну. На почетку смо сачињавали посебне јединице од двадесет до педесет људи. Све време смо били у саставу војске, а било је ту Бугара, Грка, Румуна. „Бели вукови“ су били интернационална јединица. Били сте на Косову?

- Био сам, али нисам ратовао. Ангажовао сам се више као новинар. Каква су новинарска искуства?

- Та 1999. година била је преломна за мене. После бомбардовања 1999. године нисам могао више да студирам. Видео сам да није било никаквог разлога за бомбардовање. Видео сам неправду целог света, неправду у

глобалном смислу и донео одлуку да се определим за неки другачији начин живота. То је основна поука коју сам извукао те 1999. године. Радили сте као новинар?

- Нисам радио као прави новинар. Слао сам информације о збивањима. У оно време није било интернета и могућности да се дође до правих информација. Слао сам информације за неке руске родољубиве организације. После сам направио тај пројект Српска.Ру. Сад има више таквих пројеката, а ми смо били први. Каква су искуства из рата?

- Ви из политичких и не знам којих разлога занемарујете многе ствари које су јако важне за српски народ. Сваки рат је зло. То не значи да треба да се предамо кад нас неко нападне. Овде се тако сад не тумаче такви ратови и ствара се крива слика о њима. Ја сам својим очима видео шта је то. Разлога за рат није ни било. Рат је био наметнут, а ако је већ наметнут, мораш да се браниш. Људи који су водили српске снаге су људи који треба да се третирају

као хероји, а не као злочинци. Ја сам захвалан Богу што сам своју младост провео у оваквој средини и оваквим збивањима. Имам шесторо деце, а Срби ме питају одакле ми та снага. Ја кажем, од вас сам узео ту снагу. Видео сам вашу унутрашњу снагу из тог доба. Ми смо дошли из неког постсовјетског друштва. То је скоро као западно друштво, само што нисмо били толико богати. По начину живљења и размишљања, ми смо били чак и испред запада. Било нам је јако битно да се нађемо у некој патриотској средини са људима који се жртвују и имају неке идеале. После оног што сам видео и доживео много у мом животу је било промењено. Како се из тог угла гледа испоручивање Хагу?

- Ја то мирно посматрам, јер знам да је то морало да буде тако. Све је последица једног друштвеног стања. Ненормално је колико има странака у Србији. Сва снага друштва се троши на политичку борбу уместо да се овако лепа и богата земља опоравља после свега што се дешавало.

Међутим, и то испоручивање иде у контексту догађаја који се дешавају. Нисам ни тужан ни сретан. То је нешто што мора да се прихвати, а морало је кад-тад да се деси. Да ли су Срби у Босни успели?

- Наравно да су успели и у дужем историјском периоду. Република Српска је права држава. Римско царство је подељено на источно и западно, православље и католичанство. Граница је била на Дрини. Није битно да ли је она била права или крива. Први пут је православна држава прешла на другу обалу Дрине. То је историјска чињеница. У неком правном смислу то је важно за цео православни свет, не само за Србе. Иво Андрић је писао о ситуацији у Босни. Мржња која постоји између народа је очигледна и морамо да прихватимо чињеницу да историјски та мржња постоји. Ми смо окривили садашње генерације за то, али су узроци много дубљи. Мора да се направи нека подела, да људи живе одређено време одвојено једни од других.

5

5. август 2011.

руководилац пројекта Српска.Ру

ЗА ЖИВОТ

ном периоду имало погрешну слику. Кад смо то видели, одлучили смо да прикупљамо информације и шаљемо у руске организације којима је то интересантно и које могу то даље да пласирају. Како сте видели стање на Косову?

- Милошевић је пристао скоро на све што је од њега тражено. Међутим, то није било довољно. До последњег тренутка нисам веровао да тако нешто може да се деси у овом свету. Слика која је створена у мојој глави почетком деведесетих година, након формирања демократског друштва и преласка од комунизма ка демократији, потпуно се срушила. То је најважније искуство које сам понео из тог периода. Како је Русија гледала на то?

- У Русији је била већ друга влада, влада Примакова. До 1. априла 1999. године, за само седам дана, овде је већ стигло 200 руских добровољаца. Од 1. априла граница је била затворена и они који би хтели више нису могли да дођу. Очигледно је било

да се врши једна страшна агресија. Таква је била и реакција руске јавности. Како сте доживели крај рата?

- Било је то велико разочарање и издаја Русије. Психолошки је било јако тешко. Долазак Руса у Приштину 12. јуна ништа није променио. Ипак, иако је било јасно да од тога неће бити ништа, ситуација се променила у психолошком смислу. Вратили сте се у Русију?

- Вратио сам се 2000. године кад сам видео да овде не могу више да радим. Вукла ме Русија и вратио сам се. Колико смо ми Русији значајни као мала земља?

- То је питање јако сложено. Није битно шта мисли Русија о Србији. Битно је шта Срби хоће. Српски народ треба сам да одговори на то питање. Русија ће прихватити сваку одлуку српског народа. Може ли народ да одлучи?

- Десет година је прошло од пада Милошевића. Не можемо сто година да чекамо да дође неки други човек да нам направи бољи

живот. Пре свега мислим на духовне вредности. Очекивали смо да ће ситуација пре да се промени?

- И код нас је било слично 1990. године. Ја сам активно учествовао у рушењу комунизма, а на неки начин се кајем због тога. Зашто?

- Нисмо добили оно што су нам говорили да ћемо да добијемо. То је једна велика превара, као свуда. Људи који су то радили били су свесни да ће нас преварити. После само неколико месеци од пада комунизма почели су да краду, пљачкају, уништавају. Више смо изгубили падом комунизма него што смо добили. Ако би се борили да срушимо ово, питање је шта би донело ново. Има ли у Русији притисака са запада?

- Наравно да има. Колико можете да се одупрете?

- Путин покушава да се одупире, али проблем није у западу већ унутра у Русији, јер имамо ненормалну корупцију. Код нас се краде можда трећина укупног националног производа. Покушава Путин да се бори са тим, али је то слабо. Са једне стране то показује колико смо богата земља, а са друге иде на штету националне безбедности. Где се појављује та корупција?

- Пре свега у државним органима. Покушава се да се то спречи, али увек измишљају друге начине корупције. Народ се доста покварио. У Русији има доста богатих људи?

- Нико од њих није то богатство поштено стекао. И српски произвођачи воћа и поврћа имају проблем да дођу на руско тржиште. У ланце продавница не можеш да уђеш тек тако, чак и ако имаш бољи и јефтинији производ. Од тржишне економије нема ништа. Мито и корупција су на различитим нивоима све до државног врха. Куда по вама иде Србија?

- Искрено да кажем, у пропаст. То је очигледно. Проблем Србије је што не зна куда ће. Има политичких и економских проблема. Политичке странке, од

којих све зависи, сву своју снагу троше на политичке борбе. У програмима партија има таквих противречности да никад не могу те програме да реализују. То је велики проблем. Морамо да се надамо да ће бити боље, да ће да дође неко паметан на власт. Десет година сви само обећавају. Ако упоредим ситуацију са Русијом, не видим долазак на власт неког српског Путина. У Русији је било институција које су сачуване и контролисале ситуацију и у тешком периоду. Овде је то под контролом трећих сила које руководе ситуацијом. Шта мислите о уласку Србије у Европску унију?

- Ни то не може да се оствари, јер постоји проблем Косова. Србија може да се одрекне Косова, али бар један део српског народа то неће лако прихватити, па имамо унутрашњу нестабилност која ће потрајати одређено време, бар пет година. Питање је да ли ће Европска унија прихватити нестабилну Србију у политичком смислу. Неће Србија ући у Европску унију са проблемом Косова. Мора тај проблем да реши. Надања у Русију су узалудна јер је Русија далеко. Не може да пружи већу помоћ. Званичној Русији одговара да Србија уђе у Европску унију, али јој не одговара да напусти Косово, што је нова противречност. Толико је компликовано, тако да не знам где би био излаз. Има ли Русија интереса у Србији?

- Русија нема политику према Србији. Има неких економских интереса у овој регији и ништа више. У политичке сврхе се искоришћава то да Русија хоће нешто овде. Русија неће ништа, осим да прође тај гасовод, да купи што може да купи да уложи паре и ништа више. Прозападне снаге то искоришћавају, а стварно је смешно да Русија води овде неку своју политику и да намешта изборе. Шта бисте поручили Срби ма?

- Србима бих поручио да буду Срби. То највише одговара Русима који воле Србију и желе јој добро. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић Фото: М. Радовановић

У том смислу су успели. Нажалост, Република Српска Крајина није могла тако да опстане. Каква је будућност Републике Српске?

- У ситуацији каква је, могла би и да нестане. Имала је своју војску и полицију, а сад тога нема више. Међутим, колико знам, Русија се залаже за поштовање Дејтона. Може ли ту Русија да помогне?

- Наравно да може, али зависи да ли хоће. То је проблем. Да ли хоће?

- Русија је велика земља. Има многих проблема. Гомиле проблема које има Русија са свих страна не дозвољавају јој да искористи сву своју снагу и моћ. Свест руског народа је далеко од оне која је била у време царске Русије. Већина народа и не зна где се налази Република Српска. Министарство спољних послова све прати. За време бомбардовања цела Русија се дигла на ноге. Био је спреман руски народ и да се жртвује, а влада је морала много да чини да би зауставила тај народни гнев. Мислите ли да је Русија у то време довољно учинила?

- Наравно да није. Ништа није учинила. То је било време Јељцина, једно сасвим друго доба. И садашње доба има проблема, али у оно доба основно је било да се води рачуна о интересима уског круга људи. Србија није спадала у домен тих интереса. Те 1999. године била је поремећена стабилност у целом свету. За време Совјетског Савеза настојало се да се проблеми реше на миран начин. Максимално се чинило. Овде тога није било. Поремећена је стабилност у свету, а наши олигарси и политичари су то схватили. Оно што ради Америка на Балкану пре свега угрожава њихово богатство. Њима одговара мирно решавање проблема, а никако да се ратује. После 1999. године руска политика почиње да се мења. Појавио се Путин. Шта мислите о Косову?

- Све информације које су говориле о збивањима на овим просторима ишле су преко западних медија и руско друштво је у јед-

6

5. август 2011.

Јован Нешовић, народни посланик

ДИЈАЛОГ ЈЕДИНИ НАЧИН ЗА РЕШАВАЊЕ ПРОБЛЕМА

Скупштина Србије заседала је поводом немилих догађаја који су се десили на Косову у неколико претходних дана, везаних за затварање два гранична прелаза, Брњак и Јариње. Јако је важно да је усвојила предложену декларацију, политички став Владе и председника државе који је присуствовао седници. Прва ствар која је важна јесте да је више од 180 посланика подржало декларацију. Нису је подржали само посланици ДСС и ЛДП. Било је близу да декларацију подржи и ДСС, али на консултацијама неки њихови предлози нису подржани. На седници косовског парламента све албанске партије су биле јединствене у подржавању привремених институција, односно владе Косова, за потезе које су извели на северу покрајине. Најважније је да се Србија и овог пута определила за политику мира и дијалога. Не може ниједна ствар на Косову да се реши оружаним акцијама. Новонастали проблеми морају ургентно да се решавају преговорима. Тек после тога долази налажење решења за север Косова. И решење коначног статуса Косова мора да се тражи у дијалогу, а дијалог који је успостављен уз посредство Европске уније нема алтернативу.

Друга ствар о којој је декларација послала јасну поруку јесте да сви потези који се одрађују морају да буду под окриљем Резолуције 1244, документа који је верификован од стране Генералне скупштине Уједињених нација. УНМИК, КФОР и сви други учесници у процесу морају да поштују ову резолуцију. Онај ко изађе из оквира резолуције прави међународни прекршај. Људима који су били на Косову учинило се у једном тренутку да су КФОР и Еулекс имали сазнање да ће припадници РОСУ да крену према ова два гранична прелаза. Постојала је и бојазан да је то урађено са благом дозволом неких великих сила. У декларацији је наглашено

Донација На седници Владе Републике Србије, која је одржана прошлог четвртка, усвојен је закључак да се предложи Скупштини јавног предузећа Аеродром „Никола Тесла“ да за санирање последица земљотреса у Краљеву издвоји педесет милиона динара. Већ следећег дана Скупштина предузећа је прихватила предлог, а прва половина у износу од 25 милиона динара већ је уплаћена на посебан рачун за отклањање последица земљотреса. Новац је обезбеђен из добити предузећа за прошлу годину, а Аеродром „Никола Тесла“ се још једном доказао као друштвено одговорна фирма која је непосредно по земљотресу новембра прошле године уплатила милион динара помоћи. Последњом донацијом од 500 хиљада евра Аеродром „Никола Тесла“ избио је на прво место на листи донатора.

- У следећих десетак дана очекује се уплата остатка новца, а средства ће се користити за санацију објеката и исплату надокнаде која припада грађанима – каже народни посланик Јован Нешовић.

да Србија неће прихватити никакво сврставање међународних институција на једну или другу страну. Њихова мисија је да заштите и обезбеде мир свим грађанима на Косову, без обзира

Јован Нешовић којој националној заједници припадају. Мислим да је добро да су све политичке партије изнеле своје ставове. Одређених размимоилажења има, али је свима

заједничко да се сви проблеми морају решавати мирним путем. Даљи ток догађаја зависиће од позиције великих сила. Последња затворена седница Савета безбедности Уједињених нација показала је да САД, Немачка и Велика Британија на неки начин „навијају“ на косовску страну, а да Русија и Кина објективније сагледавају цело стање. Добро је да после паљења Јариња није било других ексцеса са српске стране. Очекујем да ће се, без обзира колико то у овом тренутку било тешко, стање ипак приближно вратити на онако какво је било, а да ће у септембру кренути преговори Београда и Приштине под окриљем Европске уније.

Никола Крпић, народни посланик

САМО РАЗГОВОРИ Знамо шта је све на Косову. Не знамо све појединости, али сигурно је да је народ угрожен и да је сепаратизам изузетно јак. Сепаратизам се не може избацити из албанских глава никаквим декларацијама и заседањем парламента, јер су они незгодан партнер. Стање на Косову је затечено, траје вековима. Ми, као посланици, и моја партија смо за разговоре, разговоре и разговоре. Морамо хладне главе ступити у разговоре са Албанцима, који траже отцепљење, да би се касније спојили са Албанијом. Мене, као грађанина ове земље и патриоту, радује што су за декларацију гласале и две водеће опозиционе партије, Српска напредна странка и Српска радикална странка. Ниједан национализам не ваља, ни српски ни албански. Ти национализми су нам дошли главе. Доста нам је ратова, црних марама наших мајки, гробова и гробаља. ПУПС и ја лично сматрамо да Влада Србије, а то смо јасно и гласно наговестили, мора предузети све мирољубиве могућности за ре-

Никола Крпић шавање овог проблема. Да је Србија кренула овако према Косову верујем да би свет већ увео неке санкције нашој земљи. Овако, праве се незаинтересовани. Да ли је и ко њима дао миг да крену, ја то не знам, али сумњам у поштење Европске заједнице у нечему. Мислим да се морамо окренути Индији, Кини, Русији и Америци и да више не маштамо да ће нам Европа дати нечега доброг. Испоручили смо све што су желели, а сада ће највероват-

није тражити и Косово. Мислим да то Срби неће дозволити, а међународна заједница нека се стиди. Ефекат декларације је добар, јер су се Срби окупили. Добро је што су је две велике опозиционе странке подржале, што је показало јачину објективног патриотизма према земљи. Реални домети политике су преговори и само преговори. Савет безбедности Уједињених нација и резолуција 1244 дају пуно право да можемо да причамо о свему. Тамо је записано које су обавезе Србије, а које међународне заједнице. Међународна заједница мора да чува Србе на Косову јер је то прихватила. Срби немају право на слободу кретања, а свет, односно силе које су потписале Резолуцију 1244, треба да се стиди. Мислим да све треба да се решава у Савету безбедности. Преговори који су почели са Владом Косова даће ефекта. Албанија нам је била лош сусед и у старој Југославији, а Европа ће кад-тад да се отрезни. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

7

5. август 2011.

Градски одбор Српске радикалне странке

НИШТА БЕЗ РУДНИКА

Основни предуслов за наставак производње у „Магнохрому“ је ревитализација рудника која захтева велика улагања у периоду од најмање две године Покретање призводње у „Магнохрому“ тема је која заокупља пажњу Краљевчана већ годинама. Некада гигант југословенске индустрије, са више хиљада запослених у фабрици и рудницима, обезбеђивао је добре услове за живот великом броју становника града и околине. „Магнохром“ је почео да тоне почетком деведесетих година, а главни разлог за то била је све лошија ситуација у рудницима у које се готово ништа није улагало. Знатна средства била су потребна за припремне и истражне радове, а „Магнохром“ није био у ситуацији да издвоји онолико колико је потребно. За припремне радове се нешто и издвајало, а за оне много важније, истражне, ништа. Залихе руде у рудницима биле су ограничене, а улагање у тражење нових налазишта су изостала. Пад који је почео тих година доживео је кулминацију после 5. октобра 2000. године.

- Од тада ниједан метар ходника у рудницима није урађен. Настављена је само експлоатација и раубовање рудника – каже Цветко Трифуновић, дипломирани рударски инжењер, који је после седамнаест година рада у Трепчи радио и 16 година у „Магнохромовом“ руднику Богутовац. До фебруара 2002. године, када је отишао у пензију, радио је као управник рудника, технички руководилац и руководилац рудника. Сада је члан Сектора за економију и развој Градског одбора Српске радикалне странке. Закон у рударству је, каже, да се нађе руда. Ако нема руде за наредних десет година експлоатације, отвара се санациони програм и тачно дефинише до када ће рудник да ради.

- Од 2000. године све је тотално запуштено, а припрема и истражни радови се нису радили. Раубовало се оно што је раније било припремљено, кадар се осипао, плате нису примане, а много рудара је отишло. У Богутовцу је до 1993. године радило око 120 рудара. Број радника се

Цветко Трифуновић смањивао, тако да је до 2002. године преполовљен. „Магнохром“ је највећи ударац добио после 5. октобра, када је дошло ново руководство које није никада радило у струци. Одмах су повукли сва наша представништва из иностранства. Тако смо изгубили тржиште – каже Трифуновић. До тада „Магнохром“ је извозио у Румунију, Русију, Немачку, Бугарску, углавном ватросталне опеке за високе тунелске пећи у цементарама, шећеранама и челичанама. „Магнохромове“ производе почела је да продаје приватна фирма „Бомекс“, што није дало очекиване резултате. Озбиљна производња у „Магнохрому“ не може да се покрене без рударских стручњака, а сада у овом предузећу нема ниједног. Требало би се, каже Трифуновић, ослонити на оне који су некада водили послове у „Магнохрому“, а који би направили програме и планове инвестирања. За обнову рудника који нису радили неколико година, потребно је најмање две године. Треба да се очисте ходници и рудне шихте, ојача подграда, направи динамика за ископ десетак хиљада тона месечно за период од најмање пет година.

- Тамо те чека хиљаду проблема, а надзор мора да врши

инжењер који је ту радио, који треба да прати и усмерава рудара. Један рудник не може да се отвори без две године припрема. Није то само да отвориш рупу и да се сликаш испред ње. Треба да се ураде компресорске станице, бункери, прилази, просторије за свлачење радника, вентилациони путеви – каже Трифуновић и наводи да на Златибору има доста резерви руде доброг квалитета. Има и у Милићевцима, али је неопходно да се сиђе један хоризонт ниже. Највећи је проблем што треба улагати значајна средства током припрема, а за то време нема добити. Да би се створили услови за експлоатацију неких налазишта треба и више времена, а онда руда постаје превише скупа. Велика је грешка, сматра Трифуновић, што је ротациона пећ у „Магнохрому“ угашена после два месеца рада. У време када је као погонско гориво коришћен мазут било је потребно 25 тона да се пећ загреје пре него се у њу убаци руда. Зато и не би смела да се гаси најмање седам до осам месеци, а за то је потребно 70 до 80 хиљада тона руде.

- Они су имали 10, 12 хиљада тона и то нису радили пуним капацитетом. Сад је то заустављено, па ће пред изборе поново да крену и раде два месеца. Пећ се не испитује кроз рад. Пре паљења ротационе пећи уђу ватросталци унутра, погледају да ли су поломљене опеке, машинци погледају около да ли имају облоге. Не можеш да се играш са пећима. Кад стану пећи после два месеца рада на високим температурама много опека пропада док се не охладе – каже Трифуновић и наводи да је добар потез руководства што планира да пре продаје подели „Магнохром“ у две независне целине, јер „онај ко се бави рударством неће да иде у електронику“. То је, каже он, требало и у почетку да се уради. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Управни одбор ЗЦ „Студеница“

СВЕ ПО ЗАКОНУ Критике рада Управног одбора Здравственог центра „Студеница“ неосноване

Много критика упућено је у последње време на адресу Управног одбора Здравственог центра „Студеница“. Односиле су се на поступак избора, компетентност и начин доношења одлука. Управни одбор Здравственог центра, као један од органа који управља овом установом, има седам чланова, четири које делегира Министарство здравља и три сама установа. Од ова три члана, два су лекари, а један виша медицинска сестра. Остала четири су правник, предузетник и два просветна радника. Председник одбора је Бојан Радибратовић, професор разредне наставе. Управном одбору у раду помажу стручне службе Здравственог центра, а све одлуке које доноси морају да буду усклађене са законом и Статутом радне организације.

- У припреми седница учествујемо директор, стручне службе и ја. Управни одбор не може да донесе ниједну одлуку која није у складу са законом, а по доношењу редовно се прати начин њеног извршавања. На свакој следећој седници, по доношењу одређене одлуке, разматра се извештај о току извршења – каже Радибратовић. Седницама Управног одбора присуствују представници сва три синдиката која постоје у

Дуговања Здравствени центар „Студеница“ дугује краљевачком „Водоводу“ знатан износ средстава за измирење утрошка воде. „Водовод“ је добио судски процес, а покушаји менаџмента центра да се договори са менаџментом „Водовода“ око отписа камата на дуг остали су без резултата. Обавезе према „Водоводу“ за дуг из ранијег периода нису измирене, па је у једном тренутку претила опасност да Здравственом центру „Студеница“ буде ускраћено снабдевање водом. Остале обавезе за утрошену воду измирују се редовно.

Здравственом центру, као и председник, или неко од чланова, Надзорног одбора.

- Ништа се не ради тајно. Поред чланова Управног одбора седницама присуствују директори центра и Дома здравља са заменицима, главне сестре, представници стручних служби, председници одређених комисија, заштитник права пацијената. Пре доношења одлуке консултују се синдикати, а до сада ниједан од њих није имао примедби у смислу да нека одлука на било који начин угрожава рад центра. По неколико пута се проверава законитост пре него се одређена одлука усвоји– каже Радибратовић. Управни одбор доноси план набавке за коју одговарају стручне службе и сам директор. Надлежности свих органа управљања тачно су дефинисане, па се дешавало да се са дневног реда скину оне тачке које не спадају у домен одговорности одбора. Влада Републике Србије продужила је рок за издвајање домова здравља до 2014. године, па су заустављене и одређене активности које су тим поводом започете у Здравственом центру „Студеница“. Искуства установа које су тај процес довеле до краја показала су да резултати нису оправдали очекивања, подсећа Бојан Радибрадовић. Финансирање издвојених домова здравља пада на терет локалне самоуправе које често нису у ситуацији да подмире све материјалне трошкове за одржавање хигијене, набавку санитетског материјала и лекова. Деобни биланс је прављен према препорукама Министарства здравља, а домови који су то раније урадили имали су проблема са наставком финансирања. Локална самоуправа у Краљеву ни до сада, подсећа Радибратовић, није много помагала Здравственом центру у решавању проблема, чак ни оних где је то могла. Један од њих је решење питања прилаза возила службе хитне медицинске помоћи које дужи низ година угрожава рад ове службе. Т. Радовановић

8

5. август 2011.

Вода у Врби исправна за пиће

ПРОБЛЕМ НЕУРЕДНЕ ПЛАТИШЕ - Из локалног водовода у Врби снабдева се око 800 домаћинстава. - Вода у водоводу исправна за пиће, а неуредним платишама предстоји увођење радикалних мера Месне заједнице на територији града Краљева оптерећене су великим проблемима изазваним, пре свега, недостатком финансијских средстава за задовољење свих потреба становника. У таквој ситуацији нису необичне несугласице и различити погледи на решавање проблема унутар локалне заједнице. У зависности од количине и типа информација којима располажу, грађани заузимају ставове који не морају увек да одговарају чињеничном стању. Зато се нашој редакцији јавио Зоран Тимотијевић, председник Савета корисника водовода „Топлик“, да демантује ставове појединих мештана по питању квалитета воде у овом селу. Водовод из кога се здравом пијаћом водом снабдева највећи број домаћинстава овог поморавског села једини је, поред градског, који има уговор са краљевачким Заводом за јавно здравље о редовној контроли квалитета воде. Редовне анализе се врше једном месечно, а радници Завода долазе и у ванредне контроле. Последња контрола квалитета, извршена 14. јула ове године, није показала никаква одступања у квалитету и показала је да је вода исправна за пиће. Зато и чуде реакције неодговорних појединаца на рад Савета корисника и месне заједнице Врба.

- Све је јавно и транспарентно, девет чланова Савета водовода је укључено у рад, а сви знају да се врше анализе. О свим радовима се обавештава Градска управа од које добијамо одређена средства за изградњу и реновирање мреже. Раде се јавне набавке и сто посто је све исправно – каже Тимотијевић. Спора са онима који заступају другачије мишљење нема. То се односи и на осамдесетогодишњег Слободана Радаковића, некада члана Савета водовода, који је изнео озбиљне замерке на рад овог тела.

- Вероватно му је тешко што је раније био укључен у рад тог водовода, а у последње време

Зоран Тимотијевић

Слободан Радаковић

није. Вероватно га нешто жуља по питању тога, а притом је и један од дужника који не плаћа редовно воду. Да би причао о нечему, он мора да буде сто посто исправан, а онда да указује на неке неправилности. Дугује скоро 16 хиљада динара за воду потрошену у последње три године, а указује на неке неправилности – тврди Тимотијевић. Сви корисници воде из локалног водовода у Врби имају водомере који мере потрошњу. Рачуни за утрошену воду штампају се квартално, а све је, тврди Тимотијевић, прегледније него у краљевачком „Водоводу“. Књиже се све уплате, приказује дуг и све претходне уплате. Не плаћају сви корисници у

Врби редовно рачуне за утрошену воду. Смањен прилив средстава намењених првенствено одржавању водовода отежава проширење водоводне мреже. Зато се и планира покретање одређених акција које имају за циљ да се стање у овој области поправи. Препрека су тренутно избори за чланове Савета месне заједнице и водовода, који се очекују у најскорије време.

- Надамо се да ћемо да останемо и даље и да ћемо наставити акцију за измиривање дуговања потрошача, пошто смо претходних четири године акценат ставили на повећање количине воде, квалитета воде и реконструкцију водоводних мрежа. Изградили смо око три и по километра мреже – каже Тимотијевић. Водоснабдевање у Врби је

стабилно, а вода нестане једино у кратком периоду ако дође до пуцања цеви. До сада се још није дешавало да нема воде више дана. Водовод у Врби, који се водом снабдева једним делом из Драгосињаца, а другим из локалних бунара, има око 800 корисника. Проблем представљају неуредне платише, а у Савету водовода покушавају да изнађу решења за наплату дуга. Ранији репрограми дуговања дали су извесне резултате, али су дуговања и даље остала. Зато ће се, у наредном периоду урадити нови репрограм који ће омогућити отплату дуга у једнаким месечним ратама. За оне који и даље не буду измиривали дугове предвиђене су и радикалније мере.

- У селу је тешко вршити искључења. Сада ћемо домаћинствима који не плаћају за утрошену воду смањити притисак у цевима притиска. Никоме нећемо ускратити воду, али неће имати за поливање и купање, јер бојлери неће моћи да раде. То ћемо да радимо на водомеру. Ставићемо вентиле са умањеним притиском и пломбирати. Ко буде скинуо пломбу одговараће кривично за повреду жига – каже Тимотијевић. Иако се увек може и више и боље, доста је током последње четири године, каже Тимотијевић, урађено на територији

месне заједнице Врба. Осветљено је игралиште на коме деца проводе велики део дана, организовано друштво добровољних давалаца крви, сређен спомен-парк. После избора за локалне органе управљања урадиће се и више, у зависности од количине средстава којима локална заједница буде располагала. Савет месне заједнице нема никакав новац на жиро рачуну. На основу утврђених потреба за радове на територији месне заједнице упућује се захтев Градској управи која одлучује шта ће да финансира. Када се одобре радови, расписује се тендер и бира најповољнији понуђач, а Градска управа пребацује новац извођачу радова. Једини новац на рачуну месне заједнице Врба потиче од уплата мештана за утрошену воду од водовода „Топлик“. Новац се наменски троши само за одржавање водовода.

- Тренутни састав Савета месне заједнице је најбољи за последњих 30 година. Све су то млади људи од 45 до 55 година. Савет је ударио много за нашу месну заједницу, од формирања удружења, асфалтирања путева, реконструкције водоводне мреже и рада на будућој канализацији. То значи да ради изузетно добро. Једини је савет једне месне заједнице који није мењао састав од конституисања. После промене градске власти прошле године, ми смо урадили много за село, што значи да је Савет оправдао поверење гласача. Може боље да се ради, али нема услова за то. После земљотреса прегледали смо више од сто кућа, направили осам нових и учинили све комплетно да се квалитет живота мештана побољша. Формирали смо ватрогасно и еколошко друштво, имамо ватрогасни камион и комби, а радимо и на изградњи ватрогасног дома – каже Слободан Радаковић, председник Савета месне заједнице Врба. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

9

5. август 2011.

У Кованлуку фекалије теку улицом

СМЕШНО, ТРАГИЧНО И ВЕОМА ТУЖНО Вишедеценијски проблем одлагања отпадних вода кулминирао пре месец и по дана, када су фекалије почеле да теку каналом поред главне кованлучке улице Деценијама уназад расло је на самом ободу града насеље Кованлук. Досељавали су се овамо људи из различитих крајева и градили породичне куће, најчешће без икаквог плана и документације. Проблеме које су имали решавали су сами, договором. Како је насеље расло, а има више од 1000 кућа, појављивао се све већи проблем одвођења отпадних вода. Ибар је на само неколико стотина метара, па су се становници довијали и цевима доводили атмосферску и фекалну воду до реке. Још пре тридесет две године један од мештана је дозволио групи суседа да преко његовог имања, цевима одређеног пресека, која је задовољавала тадашње потребе, спроведу воду до Ибра. Број стамбених објеката у Кованлуку се повећавао, а како је ко градио нову кућу, прикључивао је канализацију на постојећу цев. Слободним падом није могао да се обезбеди адекватан проток, па су поред пута, на јавном градском земљишту, без дозволе грађене шахте са пумпама које су гурале отпадне воде. Азбестне цеви су, као врло порозне, често пуцале. Како су биле плитко укопане, сав садржај канализације изливао се на имање. Молбе и настојања да се улагањем личних средстава изгради канализациона мрежа и реши проблем остали су без резултата.

- Канализационе цеви су малог пропуста, а ми бацамо све, кокошке, црева од животиња, чаршаве и долази до запушења. Годинама он упозорава људе јер му се излива ревизиона шахта у двориште. Нико не долази, него само повлачи своје казанче и врши физиолошке потребе – каже Петар Тодоровић, један од мештана. Власник парцеле преко које је пролазила цев, од главне кованлучке улице до пет стотина метара удаљеног Ибра, одлучио је пре месец и по дана да затвори одвод и спречи изливање фекалија на имање. Сав отпад из стотинак кућа

наставио је да тече каналом поред пута према најнижим деловима Кованлука стварајући неописив смрад и услове за појаву заразе. Поједини власници постављали су по каналу цеви како им се ова вода не би изливала у дворишта. Кућа Петра Тодоровића је на најнижем делу, па су се ту отпадне воде највише задржавале. И он је решио да заустави доток пре него вода стигне до имања, што је изазвало огорчење власника стотинак кућа. Дошло је до сукоба, интервенисала је и полиција. Одузели су му оружје за које је имао уредну дозволу, да би се избегли озбиљнији инциденти.

- Обраћали смо се председнику месне заједнице, „Водоводу“, заштитнику грађана, комуналној и санитарној инспекцији, инфективној служби, грађевинској инспекцији, водопривреди, еколошкој инспекцији, МУП-у. Одговор је свуда био, није то наш посао, то је нечији други посао – каже Тодоровић. Било је предлога да се уложе одређена средства и направи канализација, али највећи број становника није показао интерес за издвајање новца.

- Лакше им је да фекалије иду по путу. Нама не преостаје ништа него да затворимо магистрални пут према Бањи и натерамо неког да дође и види проблем. Све куће које су нелегално пустиле канализацију на улицу треба да направе привремене септичке јаме док општина не реши проблем изградњом канализације. Од смрада који се појачава у вечерњим часовима не може да се спава – каже Небојша Андрић. Службе локалне самоуправе које су задужене да заводе ред у граду треба да раде по закону, а једна на другу пребацују лоптицу.

- Грађевинска инспекција пребацује лоптицу на комуналну инспекцију, комунална на санитарну, санитарна на еколошку и све у круг. Чекају да грађани између себе поваде очи, да се добро исвађају, па на крају да се реши проблем, уместо да одмах решимо проблем као људи, да градимо канализацију – каже Милан Милуновић. Мештани тврде да постоји пројекат за изградњу канализационе мреже у овом делу Кованлука. Вода која је годинама поред двадесетак кућа отицала према

Ибру поткопавала је обалу. Некада се у реку изливала из цеви која је била на двадесетак метара изнад нивоа реке. У међувремену, створена је велика вододерина, тако да се у Ибар улива у новоу реке. На ободу вододерине је клизиште на коме се налазе куће Драгана Арсића, Живана Весковића и Љубише Васића, чија је безбедност угрожена.

- Грађани морају да се организују, локална самоуправа да ради свој посао, а инспекције једном да узму маказе и пресеку проблем, врате га на почетно стање и да заједничким снагама урадимо да свима буде добро, а никоме зло. Ако вода и даље буде ишла кроз овај канал, тај проблем нико никада неће да реши – тврди Милуновић. Угрожено је око 35 кућа које осећају директне последице. Индиректно је угрожено цело насеље од седамдесетак кућа.

- Овде свака шушумига може на јавном земљишту да гради, да поставља цеви, копа шахте, а да инспекција жмури. Грађевинска инспекција не сме то да дозволи по Закону о градњи. Не сме нико на јавној површини да гради ни кокошар, а камоли канализацију, шахте, пумпе, а све је то постављено у главној кованлучкој

улици у каналу поред пута. Локална самоуправа прима плате, а проблеме пребацује на другог. То је један терор над грађанима, невиђени мобинг. У локалној самоуправи се ни пресуде Врховног суда не извршавају по две године, а камоли да се реши проблем фекалија које се пуштају на улицу – каже он. Председник месне заједнице Милојица Васиљевић је покренуо проблем у оквиру локалне самоуправе тако што је поднео захтев за изградњу канализације. Нема снаге да решава проблем, локална самоуправа не стоји иза њега нити га прати у решавању проблема, па је дигао руке од свега, тврде гневни мештани. Кажу још да ово није само проблем месне заједнице већ и града. Месна заједница је развлашћена и нема никакве ингеренције, „осим да пише представке које ће неко да држи по фиокама“.

- Општинским органима је предао захтеве и рекао реагујте што пре, овде ће неко да падне мртав. Проблем је узео толике размере да ће неко да настрада – каже Милуновић. У време док смо разговарали стигла је и комунална инспекција. Први пут су, кажу мештани, пошли по списку од куће до куће да упозоравају власнике да не смеју да испуштају отпадну воду на улицу.

- Знамо и сами да неће да послушају. Вода иде низ брдо. Треба да се консултује Дирекција за планирање и изградњу и види да ли има слободних средстава, а и грађани да завуку руку у џеп да реше проблем. Они који крше закон, кад су хтели да туже ове што су запушили цевку, нису могли да скупе паре ни за адвоката, а камоли да дају паре за изградњу канализације. Врло смешно и трагично, веома тужно. Ако сами не запну и не дају макар 25 посто учешћа, од градње нема ништа. Лек и инфраструктура никад нису скупи – наглашава Милуновић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

10

5. август 2011.

Изводи из необјављеног романа „Земљо моја“ Љубице - Бубе Рашковић (2)

СТАРО ЈЕЗГРО

Јелки се чини да се њена зграда налази у најлепшем делу Града. Центар, али није на удару аутомобилске буке, гасова, музике из кафића, галаме са улице... Школа је удаљена два минута. Јелка је често излазила из стана када чује звоно  клепетушу, којом је чика Свето, послужитељ, најављивао улазак ђака у учионице. Школска зграда је међу најстаријим у Граду, зидана још у деветнаестом веку. Та стара школа је деловала некако топлије и присније од касније саграђеног „Батаљона“ и уливала је ђацима страхопоштовање још од уласка у двориште. Можда је то било због изгледа саме зграде која је деци деловала огромно, јер је била саграђена из два дела и заузимала читав кварт заједно са Соколаном, а можда и због драгих професора и учитеља који су им преносили знање, грдили их, али и васпитавали. И сада када прође поред своје школе, увек је преплаве лепа сећања. Био је то њен најбезбрижнији период живота, испуњен и школским и ваншколским активностима, које су се онда називале секције. И Соколана у којој су ђаци и чланови соколског друштва вежбали на различитим справама, вајајући своја тела и превазилазећи страх од „летења“, прескакања, пентрања, превртања, вежбања на струњачама и другим справама. Професори су давали себе из чистог ентузијазма, свесни да ако одгаје дечје здраво тело, одгајили су и здрав дух, здраву нацију. Школско двориште се граничило са црквеном портом. Црква и школа зидане су некад, како је и доликовало, једна поред друге. Иако је Град раван као тепсија, православна црква Свете Тројице је ипак на благој узвишици, на врху главне улице. И њу је почео да зида кнез Милош 1824. године. Онако витка и висока подсећа на најлепшу и најчаробнију вилу. Црква је заштићена оградом од камена и кованог гвожђа. Капије порте су такође од кованог гвожђа, а до улаза у цркву води стаза у облику мозаика прављеног од облутака различите боје. Изнад улазних врата је фреска у мозаику од камена у бојама које време не брише: црвеној, бело-сивој, плавој, тиркиз, наранџастој и златној која преовлађује горњом половином фреске.

Тенк испред Дома ЈНА Као да посетиоца обасјава сунце. А Она је млађа, саграђена на иниу том златотиску је назив: Света цијативу грађана, када су пре ДруТројица. гог светског рата у фабрици авиона Порта је пуна дрвећа, зеленила радили стручњаци католичке веи цвећа. И такорећи усред порте је роисповести из Француске и друподигнута чесма са крстом на врху, гих европских држава. на којој, такође златним словима Каква разлика у стилу и елепише ИВАНОВА ЧЕСМА. На ког ганцији старих цркава у поређењу Ивана чесма треба да подсећа, са новосаграђеним богомољама Јелка не зна. Али нека му је вечни прављеним од хладног бетона! мир у овој тишини и лепоти. Да не би било баш све идиШколска зграда, која је некада лично и да би се разбила хармонија била зграда гимназије, потом Ос- мира и спокоја који представља новна школа „4. краљевачки бата- остатке деветнаестог и почетка љон“, а сада зграда Музеја, и црква двадесетог века, у близини правосСвете Тројице окречене су жуто- лавне цркве је саграђен Дом ЈНА, белом бојом и заједно са зеленилом касније назван Дом војске, као траве, крошњама дрвећа и цвећем израз времена и политике после у порти, представљају најлепше Другог светског рата. С обзиром да симболе Града, који доминирају је служење обавезног војног рока околином. укинуто, питање је како ће се за Преко пута цркве и Кара- коју годину Дом војске звати и шта ђорђеве улице, са друге стране се ће та зграда да представља. налази господар Васин конак  Можда ће ту бити смештене стари Музеј, смештен у парку који канцеларије НАТО-а за Град. се раширио до Ибра. А ту је још и Испред Дома ЈНА је годинама, прва зграда суда, па је овај део на каменом постаменту, био поГрада представљао компактну ар- стављен тенк којим се Град, почетхитектонску целину оног времена. ком Другог рата, бранио од У централним улицама, иако Немаца. Стајао је на том месту до не у истом окружењу, постоји и ка- пре неколико година, а онда су неке толичка црква, такође лепа и витка. нове власти поравнале земљиште,

Зграда старог Музеја

склониле тенк и направиле трг. Леп трг, нема шта. Али шта је са обележјем које је подсећало на изгинулу младост баш на том месту, бранећи Град? У коју забит садашњих мозгова је та младост склоњена? Или је скроз заборављена? На старо језгро Града се наставља главна улица. Као и некад, и данас је центар чаршијских збивања. Ту се налазе кафић до кафића са баштама које су у сезони пуне готово у свако доба дана. Старе продавнице су постале неке нове, брендиране. Никли су бутици (углавном са кинеском робом), мењачнице, кладионице, од којих је једна смештена у згради НЕКАДАШЊЕ БИБЛИОТЕКЕ. Нема више „Задругара“, „Црвене звезде“, „Униона“, „Јувеле“, „Бате“, „Борова“, Робне куће „Београд“, „Лувра“, „Стотексових“ продавница, парфимерија где се парфем продавао на грам и пресипао у флашице са распршивачем. Нема оне старе посластичаре „Нада“, која је добила назив по ћерки власника, где су клинци куповали сладолед за пет динара, онако захваћен врхом кашике и стављен у корнет, што је представљало пола кугле. Али био је то најлепши сладолед у Граду! Још увек су ту, за дивно чудо, кафане „Лондон“, „Париз“ и „Задужбина“. „Југославија“ је претворена у продавницу. Биоскоп „Сутјеска“, који се налазио иза овог хотела, такође не постоји. Сала за приказивање филмова је постала дискотека. А сећа се Јелка, када је на репертоару био неки добар филм, да је сатима са другарицама чекала у реду за карте који се формирао између зида и металне шипке. Понекад би им улазнице оставио Мирко, добри човек који је радио у просторији од пет-шест квадрата, и само му је глава вирила иза малог прозора док је размењивао новац за улазнице. Ако су све биле распродате, зна се: ту су тапкароши! На зидовима улаза у биоскоп, са једне стране су били постављени постери актуелних филмова, а са друге фотографије чувених глумаца: Грете Гарбо, Аве Гарднер, Ђине Лолобриђиде, Елизабет Тејлор, Софије Лорен, Лане Тарнер, Одри Хепберн, Брижит Бардо, Мерилинке, Грегори Пека, Гари

Постер за филм Купера, Џона Вејна, Клерка Гебла, Рока Хадсона, Чарлстона Хедсона, Жан-Пол Белмонда, Алена Делона, Џејмса Дина... Набројани и многи непоменути филмски јунаци су гледали посетиоце насмешени. Глумице са дивним фризурама, забаченим главама уназад, у прелепим хаљинама и готово обавезно обнажених рамена, а глумци са заводничким погледима, понеки са подигнутом једном обрвом, да би поглед био што упечатљивији и да би деловали као што већи шармери. Свака девојчица је желела да буде глумица и да изгледа као нека од ових које су биле „урамљене и окачене“ у хаустору пред улазом у биоскоп. А у сали шкрипаве дрвене столице, олајисан патос, али добри стари филмови: без насиља, са пуно емоција, при чему се могао чути понеки гласан уздах или јецај. Пуцњаве је једино било у каубојским и партизанским филмовима, али ту се унапред знало ко ће да победи. У том старом биоскопу неки младићи и девојке су се први пут прстима тражили у мраку, при том седећи на дистанци да нико не примети. Због тих првих љубавних узбуђења и покушаја да утишају лупање срца, од филма скоро ништа нису видели ни запамтили, али зар је то било важно! По завршетку филма олајисани патос је био препун љуспица од семенки бундеве и сунцокрета које је, пре представе, испред биоскопа у папирним фишецима продавао Цале (мерица му је била ракијска чашица), а после представе посетиоце је грдио Ојла, који је и цепао улазнице, и успостављао ред, и сређивао салу за следећу представу.

11

5. август 2011.

Краљево се опоравља од земљотреса

ДЕВЕТ МЕСЕЦИ КАСНИЈЕ Од главног удара 3. новембра у краљевачкој трусној зони регистровано је 688 земљотреса магнитуде веће од једног степена

У земљотресу јачине 5,4 степени који је пре девет месеци погодио Краљево и околину погинули су Наталија и Синиша Сташић, више од 180 особа је повређено, а око 15.000 објеката је оштећено. Укупна штета процењена је на око 2,5 милијарде динара, а држава је одредила 1. октобар као крајњи рок за окончање санације породичних и делом објеката за колективно становање. Првобитно је било процењено да породичних објеката за рушење има 800, али како нису сви пре земљотреса коришћени за становање, биће потребно нешто мање од 500 нових монтажних кућа. До сада је подигнуто више од 400. Почетком априла у Краљеву је формирано посебно одељење које је од Штаба за ванредне ситуације преузело извршне послове везане за санацију последица земљотреса, у оквиру кога је ангажовано тридесетак запослених. Око 12.500 објеката са мањим напрслинама сврстано је у прву, другу и трећу категорију оштећења.

- Новчана накнада за материјал потребан за поправку тих објеката исплаћена је за око

3.000 приложених записника. Динамиком исплате за око 250 корисника дневно, тај посао ћемо завршити до половине септембра - изјавио је ФоНету координатор у Одељењу за санацију последица земљотреса Александар Чоловић. Он је изразио сумњу да ће, због кашњења израде пројеката санације, на време моћи да буде завршен и посао исплате накнаде за материјал потребан за поправку кућа из четврте и пете категорије.

- Стиже свега четири до пет пројеката дневно, добили смо 1.100 од око 1.700 пројеката, па је лако израчунати да до 1. октобра сви пројекти неће бити завршени - рекао је Чоловић. Штету је наплатило око 1.000 од 8.500 власника станова чија су оштећења сврстана у четири групе. У зависности од категорије оштећења, накнаде износе 100, 200, 300 или 400 динара по квадратном метру стана. Пројектима санације обухваћен је 31 објекат колективног становања. На седам зграда су у току завршни радови сеизмичке санације, за радове на осам је расписана јавна набавка, за шест зграда су пројекти урађени, а за остале је у току израда

пројеката санације. Краљево очекује почетак обнове блока Интернистичке болнице и градњу нове зграде Завода за јавно здравље, која је, једина од свих јавних објеката, због тешких оштећења у земљотресу морала да буде срушена. За први објекат рачуна се на донацију од 2,5 милиона евра, а за други је Министарство здравља издвојило 26 милиона динара, што је довољно за изградњу темеља и приземља зграде. Процењује се да ће зграда површине 2.300 квадратних метара коштати око 160 милиона динара. Када је пре 10 дана почела сеизмичка санација 15 основних и средњих школа, за коју је, уз помоћ донатора, обезбеђено око 110 милиона динара, министар просвете Жарко Обрадовић обећао је да ће до почетка школске године сви објекти бити безбедни и моћи да приме ђаке. Према подацима Републичког сеизмолошког завода, од главног удара 3. новембра у краљевачкој трусној зони регистровано је 688 земљотреса магнитуде веће од једног степена. ФоНет Фото: М. Радовановић

Из Полицијске управе Краљево

ПОЛИЦАЈЦИ УСПЕШНИЈИ

Број заведених кривичних дела на подручју града Краљева за период од 25. до 31. јула готово је идентичан у односу на претходних седам дана. Од двадесет кривичних дела, колико је регистровано у овом периоду, једно је сврстано у област привредног, док осталих 19 спадају у област општег криминалитета. Припадници Полицијске управе Краљево успели су да, брзом интервенцијом, реше половину и открију десет починилаца. Истрага за осталих десет починилаца се наставља. У истом периоду забележено је шест нарушавања јавног реда и мира, а у структури повода за нарушавање туче и остали прекршаји су подједнако заступљени, по три пута. На територији под контролом припадника Полицијске управе Краљево током протекле седмице догодило се осамнаест саобраћајних незгода, пет са повређеним лицима и тринаест само са материјалном штетом.

Биланс ових незгода су три лакше и два теже повређена лица, а укупна материјална штета процењена је на 578 хиљада динара. Слику о стању у саобраћају употпуњава и број од 213 прекршаја, што је за четвртину ниже од уобичајеног седмичног просека. У два пожара у којима је учествовала ватрогасно-спасилачка јединица причињена је материјална штета од 60 хиљада динара.

ПОКУШАЈ УБИСТВА Због сумње да је извршио кривична дела убиство у покушају и неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, истражном судији Вишег суда у Краљеву приведен је Зоран Чорбић (1980) из Кра-

љева, који је заједничком акцијом краљевачке и београдске полиције лишен слободе 26. јула у Београду. Судија је осумњиченом, након саслушања, одредио притвор у трајању до 30 дана.

ДВОЈЕ ПОВРЕЂЕНИХ НА МОТОЦИКЛУ

МАРКЕТИНГ 036/312-505

На магистралном путу Краљево – Крагујевац у Витковцу, у четвртак око 21 час и 40 минута догодила се тешка саобраћајна незгода у којој су повређена два малолетника. До незгоде је дошло приликом контакта аутобуса "Озлем турса" марке "мерцедес" подгоричке регистрације, којим је из правца Краљева ка Крагујевцу управљао црногорски држављанин Иљаз Рамовић (1959) из Рожаја, и мотоцикла марке "хонда", без регистарских ознака, којим је у истом смеру управљао петнаестогодишњи дечак из Витковца. Возач мотоцикла је у незгоди

задобио лаке телесне повреде, док је деветогодишњи дечак из истог места, који се превозио на мотоциклу, задобио тешке телесне повреде. Повређени су пребачени у краљевачку болницу где су задржани на лечењу. После увиђаја који је извршио истражни судија Основног суда у Краљеву у присуству Основног јавног тужиоца и припадника полиције, возачу аутобуса је одређено задржавање до 48 сати. Он је, због сумње да је извршио кривично дело тешко дело против безбедности јавног саобраћаја, приведен истражном судији Основног суда у Краљеву.

12

5. август 2011.

Подстицај унапређењу пољопривреде

БЕСКАМАТНИ КРЕДИТИ

- Из буџета града обезбеђено 25 милиона динара за развој пољопривреде. - Створени услови да за средства конкурише већи број пољопривредника него ранијих година Пољопривреда као привредна грана којом се бави највећи број становника града Краљева дели судбину земље у транзицији. Могућности пољопривредних произвођача да улажу сопствена средства у унапређење пољопривредне производње су мале, а локална самоуправа улаже напоре да тај положај побољша. Комисија за развој села Скупштине града Краљева расписала је прошле недеље конкурс за доделу финансијских средстава за развој пољопривреде у овој години. Додела кредита пољопривредницима из градског буџета почела је да се реализује пре четири године. Прве године је за ту сврху обезбеђено пет милиона динара, следеће осам, да би ове године тај износ достигао читавих 25 милиона динара. На последњој седници Скупштине града одборници су изгласали одлуку која ће омогућити већем броју пољопривредника да конкурише за доделу потребних средстава. Услов за добијање кредита, до измене одлуке, био је да пољопривредник мора бити осигураник Фонда за пензијско и инвалидско осигурање. То је великом броју оних који се интензивно баве пољопривредом уз још неко занимање онемогућавало да користе средства за развој пољопривреде. Максимални износ појединачног кредита је милион и 250 хиљада динара. Пољопривредни произвођач је дужан да у унапређење пословања уложи сопствена средства у висини кредита који потражује. Кредит није оптерећен каматама а додељује се на рок од три године. У првој години корисник је ослобођен враћања дуга, а следеће две дужан је да своје обавезе измирује квартално.

- Намера нам је да кредите доделимо млађим људима који започињу посао у пољопривредној производњи, како би могли да упосле чланове своје породице а и друге раднике на

сезонским пословима – каже Миломир Шљивић, председник Скупштине града. Кредит се одобрава наменски за све врсте пољопривредне производње, сточарство, ратарство, воћарство, а намењен је првенствено млађим пољопривредницима којима је то претежно занимање. Интересовање за кредит постојало је и претходних година, а ограничење је поред услова да буде осигураник фонда ПИО, било и немогућност осигурања кредита жирантима или хипотеком. Конкурс је отворен до 29. августа под условима каквих нема ни у једном граду у

Србији.

- Договорено је да се формира фонд у оквиру буџета града Краљева. То мора да буде посебно правно лице које ће се бавити пољопривредом, правити планове и у договору са банкама обезбеђивати знатно већа средства за кредитирање – каже Шљивић. Право учешћа на конкурсу имају пољопривредници - физичка лица са пребивалиштем на територији града Краљева, који су уписани у Регистар пољопривредних газдинстава према важећим прописима у активном статусу. Поред носиоца пољопривредног газдинства

Сточна пијаца Дуго најављивано пресељење сточне пијаце из центра града на нову локацију у Адранима приводи се крају. У завршној фази је израда пројекта а ускоро се очекује расписивање јавног огласа за избор најбољег понуђача за извођење радова.

- Очекујемо да ће до почетка следећег месеца све бити готово. За извођење радова у овој години издвојено је 25 милиона динара, а сматра се да са тим средствима сточна пијаца може да се доведе на ниво да може да функционише – каже Миломир Шљивић, председник Скупштине града. Пијаца ће се простирати на око 2,5 до 3 хектара земљишта које је добијено у размени са Пољопривредном школом. Налазиће се у близини излаза на будући аутопут, тако да се отвара простор и за друге инвеститоре у непосредној близини пијаце.

Миломир Шљивић подносилац захтева може бити и члан породичног пољопривредног газдинства које се налази на територији града Краљева и на којем обављају пољопривредну производњу, само по основу једног пројекта. Пољопривредници који су користили финансијска средства по програму из претходног периода могу равноправно да конкуришу под условом да су у целости измирили све обавезе по претходној финансијској подршци. Уз пријаву на конкурс потребно је приложити пројекат за који се тражи финансијска подршка, потврду о активном ста-

тусу у Регистру пољопривредних газдинстава, потврду банке о измиреним обавезама по претходно коришћеној финансијској подршци и профактуру или уговор о купопродаји за пројекат набавке пољопривредне механизације и опреме. Одлуку о висини и броју додељених финансијских средстава за развој пољопривреде по овом конкурсу, донеће Комисија за пољопривреду и развој села Скупштине града Краљева у року од 30 дана од дана завршетка конкурса, у складу са Одлуком о финансијској подршци пољопривредним произвођачима и Програмом коришћења средстава за подстицање развоја пољопривредне производње за 2011. годину.

- Број корисника и висина појединачно одобреног кредита зависиће од броја пројеката које пољопривредници буду понудили, а очекујем да ће педесетак пољопривредника добити кредите – каже Шљивић. Добијена средства, у комбинацији са подстицајима које додељује Министарство пољопривреде, представљају знатну помоћ пољопривредним произвођачима са овог подручја. Како се Краљево налази на подручју које је проглашено за девастирано, пољопривредници са овог подручја могу да очекују 40 посто средстава уложених у куповину механизације или друга улагања у унапређење производње. Поред средстава за подстицање пољопривредне производње, из градског буџета су обезбеђена додатна средства за изградњу саобраћајница, водовода и нисконапонске мреже.

- То су основне ствари да би се направили подстицаји у развоју села. Кредит је само једна у низу мера које предузимамо како би се створили бољи услови за живот и задржали људи на селу – каже Шљивић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

5. август 2011.

Педесет година друштвено корисног рада

ЈЕДНА ЈЕ ЖИВКА - Од своје двадесете године Живка Манојловић активно је укључена у политички живот града. - Савет месне заједнице Стара чаршија препознао потребу да јој се одужи на адекватан начин Месна заједница је, по дефиницији, место на коме се покрећу иницијативе за комунално уређење насеља, одржавање чистоће улица, уређење и одржавање зелених површина. Ту се, између осталог, организују хуманитарне акције за кориснике социјалне помоћи и реализују заједничке потребе у области културе, организовањем културних манифестација и спортских такмичења. Квалитет рада једне месне заједнице умногоме зависи од ентузијаста који су спремни да се одрекну многих ствари да би друштвено корисним радом допринели развоју локалне средине. Све је мање оних који су спремни да овом раду посвете деценије живота. Једна од ретких је Живка Манојловић, жена која се већ педесет година бави друштвено корисним радом. Од

тога, тридесет је посветила ангажовању у раду месних заједница, пре свега Центар и Стара чаршија. Статут месне заједнице Стара чаршија предвиђа могућност доделе признања истакнутим појединцима који су значајно допринели побољшању квалитета живота становника локалне заједнице. Зато су на свечаној седници Савета ове месне заједнице, која је одржана у суботу, додељена признања истакнутим појединцима. Највише признање Диплома заслужног грађанина месне заједнице Стара чаршија додељено је Живки Манојловић, за дугогодишње ангажовање у раду и развоју месне заједнице. Уз ово, додељена јој је и Златна плакета за 30 година ангажовања у раду и развоју месних заједница и 50 година друштвено корисног рада.

Живка Манојловић Председнику Републике Борису Тадићу упућен је предлог да Живки додели медаљу за заслуге. Савет месне заједнице Центар, чији је председник била више од 20 година, у више наврата је Живку Манојловић предлагао за добијање звања за-

служног грађанина. Током дугогодишњег друштвеног рада посебно се ангажовала у пружању помоћи мањинама, пре свега ромској популацији. Успела је да око виталних питања обједини различите политичке опције које су се појављивале у овој популацији. Никада им није обећавала много, већ их је ангажовала да заједно са њом решавају проблеме. Од 1989. године, када су у Краљево почеле да пристижу колоне насилно исељених Срба са територије Косова и Метохије, Живка је показала велику хуманост. Личним средствима је обезбеђивала одећу и храну за избегле. Својим средствима је помагала и рад месних заједница, ангажовала се на уређењу леве обале Ибра. Зато су њени најближи сарадници препознали потребу да јој се одуже на адекватан начин.

Дугачак је списак значајних дужности које је обављала од тренутка када се из родних Јанчића доселила у Краљево. Од двадесете године живота активно је укључена у политички живот општине Краљево, а цео радни век провела је у ДП „Јасен“. У више наврата бирана је за одборника у Скупштини општине, а као дугогодишњи активиста Општинске организације Црвеног крста значајно је допринела оснивању Народне кухиње и обезбеђењу простора за њен рад. По одласку у пензију активно се укључила у рад општинске организације пензионера и Спортско-еколошког друштва „Женева“. Од 2007. године је и председник месне заједнице Стара чаршија, у чијем раду, због болести, не учествује од фебруара ове године. Т. Радовановић

Шеснаест година од када су Срби протерани из Хрватске

ЗАКУКУЉЕНО, ЗАМУМУЉЕНО Данас се навршава пуних шеснаест година како је на десетке Срба протерано из Хрватске. Е, да је то само на десетке, већ на стотине. Камо, море, на стотине, већ на хиљаде. Ма какви, бре, на хиљаде. То је стварно ситница. Ма, на десетке хиљада. И то им беше мало. Да, да! Протераше они више стотина хиљада Срба. И тако. Све до данас остаде то закукуљено, замумуљено. Обично се каже: закукуљено, замумуљено, задевећено, задесећено. Па се каже: нико то не може раскукуљити, размумуљити, раздеветити, раздесетити, него онај ко је све то закукуљио, замумуљио, задеветио и задесетио. Ко је то замумуљио... и да не пишем даље.... У Србији има оволики број избеглица и прогнаника из бивших југословенских република, а после свега и интерно расељених (а то су, како свет рачуна, избеглице из суседне државе Косово)? А ко ће

то размумуљити... и опет дa не пишем даље? Рат је, наравно, најгоре што нам се могло догодити. Али, наравно, не треба идеализовати бившу Југославију: није то била грађевина од нарочито чврстог материјала. Да јесте – не би се срушила у крви и ужасу коме је још тешко видети крај. У њој су „термити“ деценијама радили свој посао. То су инсекти велике разорне моћи, ненадмашни рушиоци, који тако среде кућу да изгледа читава – све док не тресне. Свевишњи зна колико су кућа до сада срушили, сигурно је само да ниједну нису саградили. Потпуно је, дакле, неразумно очекивати да ће ови специјални термити, којима није довољно ни рушење кућа, него им је потребна и крв

невиних, преко ноћи постати неимари. Онај ко и после свега може у било ком термиту да види спасиоца – слеп је код очију. Трагедија избеглица, прогнаника и расељених најбоље показује о каквим се спасиоцима ради.

Шта је до сада урађено у решавању проблема избеглица? Мало, а могло је више. Брат и даље не може да се сусретне са рођеном сестром на другој страни неке реке или потока. Људима се напросто не дозвољава де се врате у властити дом, или његове рушевине, у за-

вичај. Опустошене су читаве покрајине у које се доводе неки други из других делова бивше државе. Многи чекају црне зиме у такозваним пребивалиштима, те код родбине или знанаца који су и сами, често, на ивици беде. Таква нам је свакодневица – термитска – а шта нас још чека, не бих пророковао. Утешно је, у свему, што нас не окружују само „термити“, него и људи који су, упркос патњама кроз које су прошли и пролазе, сачували душу. Дакле, много је тога закукуљено, а кад ће се раскукуљити? Не зна се. Сетите се оне црногорске: Ђекна још није умрла, а кад ће, не зна се! Додајмо још и ово: на рампама између Србије и Косова гори, а многи се чешљају!!! Не бабе, него они млађи!!! Илија Шекуљица

14

5. август 2011.

Један метак је променио живот Славољуба Живића

ЈЕДАН МЕТАК МЕЊА СВЕ

На повратку са ратишта, на коме је провео све време НАТО бомбардовања, случајно испаљен метак трајно везао за колица младог професора физичке културе Запослење је важан догађај у животу сваког младог човека, поготово у временима када то представља посебну привилегију и велико богатство. Зато је и Славољуб Живић, који је после завршеног Факултета за физичку културу и више различитих послова везаних за ову област, био неизмерно срећан када се скрасио прво у Основној школи „IV краљевачки батаљон“, а онда 1999. године у Пољопривредној школи. Само неколико дана после почетка НАТО агресије мобилисан је као припадник 125. моторизоване бригаде. Уредно се одазвао позиву и врло брзо се, већ 6. априла, нашао у Косовској Митровици, а затим у Пећи на извршењу постављених задатака. У ову јединицу Славољуб је распоређен још две године раније, одмах по одслужењу војног рока. Јединица је после мобилизације била попуњена више од 100 посто. У Косовској Митровици војници су се припремали за дејства на Кошарама, на граници са Албанијом. Као припадници позадинске јединице, резервисти су, по потреби, попуњавали редовни састав и били доста ангажовани на државној граници. Атмосферу на линији фронта тешко је описати. Док су широм Србије НАТО авиони бомбардовали само војне циљеве, тамо су бомбардовали све, током сваког дана. Уз помоћ авиона и хеликоптера, али и минобацачке ватре, бомбардоване су све линије фронта. Гађано је све, војници који су превозили воду, храну, транспортна возила. Иако није било копнене агресије, био је то прави рат.

- У два наврата смо доживели офанзиву на Кошарама. Били смо на другој линији фронта и нисмо имали директан окршај, али смо помагали. Једног другара из Матарушке Бање, који је био повређен дејством агресије, брзо смо извукли са прве линије и пребацили у Пећ. Основни задаци су били логистика јединицама редовне војске које су биле ангажоване на првој линији фронта. Помагали смо у свим задацима које су извршавали, снабдевању водом и муницијом – прича Живић. Јединица коју су углавном сачињавали војници из Краљева, Врњачке Бање и Трстеника дуго је увежбавана, па су резултати које је

остваривала били изузетни. Зато је и проглашена за народног хероја. После потписивања Кумановског споразума 9. јуна, све јединице су се припремале за повлачење.

- Ми смо остали последњи. Размишљао сам да останем у Пећи и видим шта ће се дешавати. Војска се нерадо повлачила, а људи нису могли да схвате да смо толико времена, труда и рада и жртава уложили тамо, а да смо морали то да уступимо другоме. Морал је био на високом нивоу. Сви су у мојој јединици били сложни да се остане и брани територија – сећа се Живић. Славољубова јединица је остала последња на положају. Већ су стигли и италијански војници, а до последњег тренутка повлачења није се знала маршрута за повратак кућама. На крају, иако је војницима било мало нелогично, кренуло се, уз пратњу тенкова и осталих возила, преко Приштине, Ораховца, Подујева према Крушевцу. Уморни од пута и онога што су доживели на фронту, војници су стигли у Крушевац. Људи су са наоружањем и муницијом шетали градом. Било је пуцања, а и рањавања. Касарне у Крушевцу нису могле да приме све војнике, па је одлучено да се аутобусима, којима су пошли из Пећи, врате у Краљево и ту раздуже опрему и наоружање. Кратак одмор у Стопањи, показаће се нешто касније, биће кобан за

Славољуба Живића. Ратни поздрав рафалом из аутомата означио је растанак са другом из овог села. После краћег одмора требало је кренути даље.

- Имао сам пушку преко леђа и кад су означили полазак кренуо сам према аутобусу. Закорачио сам на први степеник кад је, ни данас не знам како се то десило, опалила пушка другара који је био иза мене. Сећам се да сам ставио руку на леђа и како сам померио, видео сам да је крвава. Од тада се не сећам више ничега, до болнице у Крушевцу где су ме оперисали – прича Славољуб. Метак је имао невероватну путању. Погодио је први лумбални пршљен, прошао вертикално кроз кичму, слезину, плућно крило и зауставио се у рамену.

- Само сам чуо пуцањ. То не боли ништа. Људи мисле да боли. Осетио сам само како ме нешто буши кроз организам. Ујутру сам се пробудио. Нисам могао ноге да покрећем и 90 посто сам знао шта ми се десило. Био сам у доста тешком стању. Плућно крило ми је било доста лоше. Захватила ме је инфекција од прљавог метка – каже Славољуб који и данас жали што није био у ситуацији да се захвали лекарима у Крушевцу који су му адекватном интервенцијом спасили живот. Пет пута је на ВМА у Београду био на програму за операцију која никада није обављена и која је била

веома ризична са малим изгледима да успе. Није гарантовала ништа, а постојала је опасност да се стање погорша. После месец дана на интензивној нези, уследила је пластична хирургија и дуготрајна рехабилитација на најеминентнијој клиници за параплегију и квадриплегију.

- Ту сам научио да могу самостално да функционишем. После рехабилитације болесници могу сами да обављају 90 посто послова. Много су ми у обучавању, током шест месеци које сам ту провео, помогли другари који су ту били на лечењу. Ситуација се мењала на боље у свом погледу – каже Славољуб. За успешну рехабилитацију, поред свакодневних вежби уз доста напора, потребна је и јака воља. Зато су на овој клиници и развили изванредну психолошко-педагошку методику. Две године је трајала Славољубова рехабилитација и боравак у бањама. После коначног контролног прегледа на ВМА требало је упорним радом одржавати постојеће стање организма. Повратак кући условљава прилагођавање породице, околине и услова даљег живота.

- Зато је препорука новим оболелим да још за време рехабилитационог периода прилагоде своје станове, како би у кући имали кутак идентичан оном који су имали на рехабилитацији. Много времена треба да се стан прилагоди једној особи са инва-

лидитетом – каже Живић, коме је у прво време највећи проблем представљала комуникација и силажење са првог спрата без обзира на помоћ коју су сви пружали. Велику помоћ пружио му је Мирослав Илић, стручњак за хидраулику који је направио посебан лифт до првог спрата на коме станује Славољуб Живић. Славољуб је активан у Удружењу параплегичара и квадриплегичара Рашког округа. Ангажован је у дружењима и на спортско-рекреативном плану. Од 2005. године је активан члан краљевачког Бриџ клуба.

- Нисам имао никаквих проблема и остварио сам сва права која ми припадају. Требало је да прође одређено време да би се то остварило. Имам статус ратног војног инвалида са стопостотним телесним оштећењем. Све што ми припада добио сам и задовољан сам. Знам да има проблема, да се људи жале, али ја нисам имао проблема. У колицима сам, вежбам, имам неки свој ритам да бих одржао зглобове кукова и колена. Оно што не могу да урадим сам, радим са физиотерапеутом који ме посећује два пута недељно. Покушавам да одржим менталну стабилност, поготову у зимском периоду када има падова и криза и када се јави депресија – каже на крају Славољуб Живић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

5. август 2011.

После 112 давања крви

НА ПРАВОМ ПУТУ

Сто дванаест пута по 375 милилитара крви резултат је којим не може да се подичи велики број становника Краљева Чињеница да је његова крв потекла венама више од сто људи, међу којима и оних којима је живот висио о концу, сврстава Драгана Ступара у ред изузетних људи, чак и међу вишеструким доборовољним даваоцима крви. Сасвим случајан повод за прво давање увело га је у Друштво добровољних давалаца крви Индустрије „Магнохром“, која ће касније одиграти веома важну улогу у његовом животу. Породица Ступар, отац Стеван, мајка Живка и Драганова млађа браћа, близанци Жарко и Томислав, преселили су се, још пре Драгановог поласка у основну школу, у нову кућу у Витановцу. Од најранијег детињства Драган је показивао интерес ка занату, па се, после завршене основне школе у коју је пошао са тек навршених шест година, уписао у Школу ученика у привреди. Као врло добар ђак завршио је електромеханичарски занат, а врло битно је, каже, што је практични део наставе обављао баш у „Магнохрому“. У то време ученици на занатима три дана недељно проводили су у школи, а три на пракси. Током практичног дела наставе примали су ученичку плату, у висини трећине плате мајстора, а имали и обезбеђено здравствено осигурање. Куриозитет посебне врсте је податак да и данас на здравственом картону Драгана Ступара пише - ученик електрослужбе. Иако је његов живот дуго био везан за „Магнхром“ у чијем је тиму играо и фудбал, прво запослење добио је у Цељу, у Железари „Шторе“. Тих година постојале су јаке везе српског и словеначког народа започете још првих дана немачке окупације 1941. године. Годинама су возови „Братствојединство“ довозили у Краљево Словенце који су били смештени у кућама српских пријатеља. Код Ступара у Витановцу боравио је Франц Бобен, који је после завршене Школе ученика у привреди узео за руку младог Драгана и одвео у Цеље. За годину и по дана, колико је провео у Цељу до одласка на одслужење војног рока, Драган

је добро научио словеначки језик, добио пету групу оспособљености, у рангу висококвалификованог мајстора, уписао Вишу техничку школу, а у слободном времену играо фудбал у цељском „Металцу“.

- При крају војног рока 1973. године сазнао сам да у „Магнохрому“ има места и да могу да се вратим. Била је то прекретница у животу. Почео сам да радим у фабрици која је тих година била гигант југословенске индустрије. У Цељу сам стекао репутацију, звање и искуство које ми је помогло да напредујем у послу – прича Драган. Као пословођа на високом напону радио је све до 1996. године, док „Магнохром“ није почео да показује знаке посустајања. За доброг и поузданог мајстора увек има посла, па су уследили позиви из других предузећа. Драган се определио да радни век настави у Дому друштвених организација.

- Постао сам домар Дома друштвених организација и у прво време нисам могао да се снађем, али сам се врло брзо прилагодио и данас сам ту. То је најлепши део радног века у послу који волим и свакодневним сусретима са људима – каже Ступар. Највећи број добровољних давалаца крви у оно време започињао је хуману мисију на одслужењу војног рока. Свако давање скраћивало је служење војног рока за два дана, а у војсци је сваки дан драгоцен. Драган је први пут крв дао по повратку из војске.

- Моја кума је имала неки здравствени проблем и то је био повод. Друштво добровољних давалаца крви у „Магнохрому“ било је изузетно јако у то време, најбројније и најјаче у граду. Имало је 1000 чланова од којих су сигурно половина били активни даваоци. До 1986. године прошао сам целу Југославију и крв давао у 15 градова. Добровољни даваоци крви су учвршћивали пријатељства између градова, друштава, фабрика. Нико није помињао да ли си Србин, Хрват, Босанац. Највише пута сам био у Мостару, јер смо

били побратими са Фабриком авиона „Соко“. Тамо сам 1982. године, у месту Јасеница код Мостара, добио најдражу златну плакету са посветом. То је макета сломљеног моста на Неретви током Другог светског рата – прича Ступар. Било је током дугогодишњег стажа добровољног даваоца крви много награда и признања, као што су сребрне плакете, Златна плакета за 35, Златна суза за 50 и Златни привезак за 100 давања драгоцене течности. Био је то најлепши период у животу. На челу Друштва добровољних давалаца крви Индустрије „Магнохром“ смењивали су се председници, а ову одговорну дужност током једног и по мандата обављао је и Драган Ступар. Великих проблема око прибављања средстава за обављање акција није било. „Магнохром“ је имао свој аутобус, а све трошкове одлазака и учешће у акцијама друштава ван Краљева сносила је синдикална организа-

ција предузећа. Транзициони процеси утицали су на све мање могућности финансирања, што се неминовно одражавало и на рад Друштва добровољних давалаца крви.

- До скоро сам био члан добровољних давалаца крви „Магнохрома“, а када је пре три године основан актив добровољних давалаца крви на градском нивоу прикључио сам се њима, иако учествујем и у другим акцијама – каже Ступар. Све тежа материјална ситуација великог броја становника и пад животног стандарда условили су и смањење броја добровољних давалаца крви. Раније су даваоци крви имали и посебне бенефиције, али су временом све укинуте, осим што имају предност при доласку на преглед код лекара. И то је утицало на огорченост и одустајање од хумане мисије великог броја давалаца. За већи број вишеструких давалаца хуманост је и даље основни мотив при опредељивању да наставе путем који су давно за-

цртали. Драган Ступар има ретку А негативну крвну групу и крв даје најчешће на позив из Завода за трансфузију крви. Ако позива нема, чим истекне три месеца од претходног давања, одлази сам.

- Трајаће то док год сам здав, иако постоји старосно ограничење од 77 година живота. До сада нисам осетио никакав здравствени проблем после давања крви, што ме учвршћује у уверењу да сам кренуо правим путем – каже Ступар и наглашава изузетну сарадњу са радницима трансфузије крви у Краљеву. И поред свести о потреби давања крви Ступар никада није вршио притисак на друге да почну то да раде. Младих давалаца има, али не увек у довољном броју, јер су потребе за овом драгоценом течношћу све веће, нарочито током летњих месеци. Све слободно време Драган Ступар проводи поред река. Како је рођен поред Груже, још од најранијег детињства заволео је риболов.

- Био сам од један од ретких клинаца који су почели да пецају. И данас све слободно време проводим на Ибру и Морави. Ко то није пробао, не може ни да зна колико то лепо изгледа. Одлазио сам на пецање у Чукојевац и Стубал. Била су то идеална места без гужве, а са доста рибе. Касније сам заволео Ибар и пецао на различитим локацијама, све до Ушћа. Пре 20 година сам уловио шарана од 5,5 кила. Волим да пецам клена, а вараличарење је вредније него све остале врсте. Ловити сома на варалицу је нешто изузетно. Тачно се зна у које доба се на којем месту лови која врста рибе. Имам доста скупоценог и вредног прибора, тридесетак штапова разних врста. Пре петнаестак година опрема је била прескупа, а сада се појавила кинеска, која је јефтинија, па има и пет пута више риболоваца. У време кад сам почињао, знало се ко је риболовац – поносно истиче Драган Ступар. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

16

5. авг

Обележен Дан в

Акција Омладинске мреже УРС

ДАН РОДА А

МОЈ ГРАД-ВЕЛИКА ШАНСА Уједињени региони Србије, охрабрени подршком грађана који су потписивањем петиције подржали идеју о децентрализацији Србије, покренули су акцију „Мој град – велика шанса“. Овом акцијом УРС жели да чује и предлоге грађана како створити боље услове за живот у свим општинама и градовима у Србији. Акција Омладинске мреже Уједињених региона Србије одржана је у среду на Тргу српских ратника у Краљеву. Од представника чланова Омладинске мреже чуло се да сваке године десетина хиљада незадовољних младих људи, који у локалној средини не види перспективу, напушта родна места и одлази у велике градове. Уједињени региони Србије желе да промене слику централизоване земље у којој се само у Београду могу пронаћи услови за пристојан живот младих. Зато су и покренули точак децентрализације, како би свако место у земљи могло да добије шансу за бржи развој.

- Желимо да се новац који ће остајати у нашем месту, захваљујући закону који смо предложили и петицији коју је потписало више од пола милиона људи, утроши на то да се створе услови да млади остану овде. То није само питање комуналне инфраструк-

туре и изградње путева. Желимо да се створе нови садржаји који ће наше место учинити бољим за живот. Желимо да млади из градова Србије добију шансу да се након школовања врате кући – каже Сања Илић, представник за штампу Омладинске мреже. Унија младих Уједињених региона Србије жели да окупи што већи број оних којима је стало до сопственог града, без обзира на страначку припадност. Важно је да имају вољу и идеје како да град учине лепшим.

- Зато на нашој првој теренској акцији управо и питамо младе шта је потребно њиховом граду. Новца за такве активности ће, верују млади, бити довољно, јер локалне самоуправе више неће зависити од воље централне власти. Грађани треба само да дају смернице, јер једино сами одлучују град ће велику шансу искористити на најбољи начин. Предлози младих из целе земље објављују се на сајту www.mojgradvelikasansa.rs, a из Краљева је до сада пристигао предлог о изради мастер плана за Матарушку Бању и Гоч, бициклистичку стазу на Гледићким планинама у сарадњи Краљева и Крагујевца, Еко-парк у околини града и Ресорт центар у Лопатници, голф терена на Столовима. Т.Р.

Градско одбор СДП

ХУМАНОСТ И СПОРТСКИ ДУХ Краљевачки одбор Социјалдемократске партије Србије организује 12. августа „под обалом“ турнир у баскету под паролом „Нека победи хуманост и спортски дух“. Ово такмичење има хуманитарни карактер, а сав приход је намењен за лечење две суграђанке Ирене Пауновић и Мирјане Ерцег Михаиловић.

- Омладина Социјалдемократске партије Србије из Краљева обележиће Дан младих спортским догађајем. На овакав корак одлучили смо се из два разлога. Прво, желимо да новац који ће бити прикупљен

од екипа учесница на турниру буде искоришћен за лечење две младе жене, и тај хумани аспект нам је најбитнији. На овај начин шаљемо поруку свима да је живот на првом месту. Друго, намера нам је да путем спортског догађаја промовишемо здрав начин живота међу младим људима - каже Дражен Самарџић, председник Градског одбора Социјалдемократске партије Србије. Социјалдемократе позивају све Краљевчане да покажу хуманост пријављивањем на турнир у баскету. Б. Јовановић

- Централна прослава у организацији 98. ваздухопловне базе одржа оспособљености елитн На војном аеродрому у Нишу одржана је централна прослава Дана рода авијације Војске Србије у организацији 98. ваздухопловне бригаде. У оквиру прославе организован је аеромитинг и тактичко-технички збор, на коме су приказане летелице и борбена средства која поседују. Дан војног ваздухопловства установљен је у знак сећања на наредбу краља Александра Обреновића из 1893. године о осн и в а њ у ваздухопловно-балонских одељења при свакој дивизији Српске војске. Први аеродром изграђен је на Трупалском пољу код Ниша. Србија је тако постала једна од само 15 земаља у свету која је имала ратно ваздухопловство и једна од пет држава које су користиле авијацију у балканским ратовима.

- Иза нас је скоро један век стварања овог рода, век у којем су летачи често и давали своје животе за слободу народа и одбрану отаџбине. Наш дан ове године дочекујемо задовољни резултатима које постижемо. У потпуности смо реализовали циљеве летачке обуке. Ваздухопловство се налази у континуираном процесу изградње оперативне способности, учествује на међународним вежбама и активно ради на осавремењивању ваздухопловне технике и средстава. Са посебним поносом приводимо крају увођење у оперативну употребу домаћег школског авиона „ласта“ – рекао је Живак. Отварајући свечаност, командант Ваздухопловства и противваздухопловне одбране бригадни генерал Ранко Живак истакао је да тај род војске овогодишњи празник дочекује задовољан резултатима које постиже.

- Налазимо се у процесу обуке и изграђивања наших оперативних способности, и то нам је свакако тежишни задатак. Постигли смо одговарајуће успехе, пре свега по питању садржаја летачке обуке и одржавања технике - истакао је Живак и додао

ФОТОГРАФИ

17

густ 2011.

ваздухопловства

Врњачка Бања

АВИЈАЦИЈЕ

ана у Нишу. - Четири хиљаде посетилаца уживало у демонстрацији их летачких јединица да ваздухопловство мисли и на будућност и да се доносе програмска документа за опремање јединица, а да је од посебне важности пројекат опремања јединица школским авионима "ласта" и преобуке пилота, који је започео. Опремање тим авионима биће импулс за развој авијације, квалитет летачке обуке и за безбедност летења. Највиши државни и војни руководиоци препознали су улогу коју авијација има у одбрани земље, а крајем августа српски пилоти ће, после вишегодишњег прекида, обуку из бојевог гранатирања и гађања извести на полигону у Бугарској. На свечаности у Нишу, око 4.000 посетилаца имало је прилику да ужива у демонстрацији оспособљености елитних летачких јединица ВиПВО, 204. и 98. ваздухопловне бригаде, као и Центра за летна испитивања Техничког опитног центра. Посетиоци су имали прилику да виде наступе ловаца "МиГ-29" и „орао“ и транспортних хеликоптера "Ми-17" који су ушли у састав ВиПВО, као и атрактивно формацијско летење хеликоптера "газела" и "Ми-8". Најављени покушај осам падобранки да оборе државни падобрански рекорд тако што ће одржати формацију на висини од 2.500 метара у трајању од пет секунди, одложен је због лоших метеоролошких услова. Т. Радовановић

ИЈА НЕДЕЉЕ

Радио КРАЉЕВО

Фото: ФоНет

98,5 МHz

БИОСКОП СА ДЕВЕТ МЕСТА

Туристичка организација Врњачке Бање уврстила је у своју понуду и 5D биоскоп са најсавременијом технологијом коју не поседује ниједан други биоскоп у Србији. У питању су специјални ефекти кише и мириса који у одређеним ситуацијама дочаравају публици гледање филма, рекао је Горан Карвесовић из Туристичке организа-

ције Врњачке Бање. Осим специјалних ефеката, постоје и додатне симулације покрета и вибрације седишта, које гледаоцима треба да створе утисак да се налазе у средишту збивања филма. Сала за пројекцију има девет места, а цена карте је 250 динара. ФоНет

Трећи пут заредом

МАСКЕНБАЛ У „МАГДАЛИ“

Маскенбали су некада били прилика да се људи бар на тренутак ослободе моралних и друштвених стега и крутих социјалних и класних подела. У данашње време то је само игра која је извориште креативности. Уједно, то је и разлог због кога Хаџи Милена Марија Магдалена трећу годину заредом, за своје пријатеље и људе добре воље организује маскенбал у вили „Магдала“. Ове године, маскенбал ће се одржати у суботу, 6. августа.

- Желим једноставно да, макар тог дана, бар на тренутак будемо ослобођени терета свакодневице, да избором маске покажемо, или ипак прикријемо, оно у нама потиснуто или жељено – каже Милена. Потребу за игром и друже-

њем, као могућим извориштима креативног и духовног, не могу надоместити достигнућа информатичних технологија која нас окружују, иако нам могућношћу креирања лажних идентитета у „виртуелној стварности“ омогућавају да се поиграмо са собом и другима.

- Због тога што нисам баш сигурна да игре у „виртуелној стварности“ подстичу и развијају оно креативно у нама, отварам врата своје „Магдале“ позивајући вас да се придружите мом Брану и мени, наоружани добрим расположењем, жељом да се поиграте и забавите, да носећи неку од мојих маски по вашем избору, или маскирани сами својом креацијом покажете себи и другима да је живот, између осталог, и маскенбал – каже она. Т.Р.

18

5. август 2011.

Радови на санацији школа теку по плану

ШКОЛЕ СПРЕМНЕ ДО ПОЧЕТКА НОВЕ ШКОЛСКЕ ГОДИНЕ

Oсам дана по отпочињању радова на сеизмичкој санацији зграде Гимназије и Економско-трговинске школе све тече по плану. Радове изводи „Интерклима“ из Врњачке Бање - Стартовало је веома квалитетно и за првих седам дана доста тога је урађено. За два дана очекује се довожење дампера који су најбитнији у статичкој реконструкцији објекта. Очекујемо да ће рок од 45 календарских дана бити у потпуности испоштован и да ће радови на статичкој санацији бити завршени најкасније до 7. септембра – каже Мирослав Видић, директор краљевачке Гимназије. У овој фази санације најбитније је да објекат буде статички безбедан за коришћење, а уложиће се максимални напори да у наредних месец дана у потпуности буде завршено сређивање учионица и ходника. У згради Гимназије највише су оштећени ходници у приземљу и на првом спрату, а уколико буду обезбеђена потребна финансијска средства, очекује се да сви радови буду готови у договореним роковима. Радове на реконструкцији Гимназије и Економско-трговинске школе обишао је Зоран Трнинић, помоћник министра просвете, и изразио задовољство њиховим напредовањем, констатујући да су извођачи радова озбиљно схватили постављени задатак и рокове.

Посета градилишту имала је строго радни карактер, а односила се на договор око свих детаља санације. Са извођачима су уговорени радови на санацији свих средњих школа, осим оних које имају мања оштећења за које нису потребни посебни пројекти. Основни разлог за састанак помоћника министра са директорима петнаест средњих школа које се санирају је да се још једном прође кроз тендерски поступак, са циљем да у појединачним случајевима не дође до враћања документације, што би додатно могло да успори радове. Иако се радови у овом тренутку изводе само на зградама Гимназије, Економско-трговинске школе и Основне школе „Вук Караџић“, нема никакве бојазни да планирани радови неће бити завршени на време, до почетка нове школске године. Сви тендери су углавном завршени. Закаснило се једино у Основној школи „Светозар Марковић“ јер је, према пројекту који је урадио београдски ЦИП, за санацију било потребно 45 милиона динара.

- Издвојили смо онај део који се тиче сеизмике и дали сагласност школи да покрене поступак јавне на-

Дампери У зграду ће бити уграђено 40 тона чистог челика. У питању су челични профили дужине око 2,5 километра. Ово је нешто апсолутно ново у нашим условима, а људи из грађевинске струке знају да је то 25 килограма по дужном метру. У случају земљотреса, када дође до љуљања, дампери треба да спрече да дође до кидања и ломова потреса до 9 степени Рихтерове скале.

- И у екстремним околностима, какви код нас нису забележени нити су предвиђани, дампери треба да спрече резонантно кидајуће дејство ударног таласа – каже Мирко Миладиновић, директор Економско-трговинске школе. бавке – каже Трнинић. Поред санације основних и средњих школа, значајна средства, у износу од 10 милиона динара, уложена су у санацију лабораторија на Машинском факултету, а расписан је и тендер за набавку опреме за овај фа-

Зоран Трнинић, Мирко Миладиновић и Мирослав Видић култет.

- То је један од задатака, а и дом ученика у Краљеву ће после санације уједначити квалитет становања деце – каже помоћник министра. О укупној количини средстава која ће бити утрошена за санацију може се говорити тек пошто сви тендери буду завршени.

- Имамо случајеве где смо уговорили радове испод процењене вредности, а негде изнад, што је разумљиво. Кад се ради санација никад

се не зна да ли ће још нешто искочити – каже Трнинић и наглашава да има довољно средстава за завршетак радова на свим школским објектима. У овом тренутку је најважније да се обезбеде услови да школска година почне на време. Радови на улепшавању школа следе након тога, а могу да се изводе и у току школске године, за време викенда и празника, када ђаци нису у школама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Завршен Шести међународни фестивал класичне музике

ВРЊЦИ 2011

Током једанаест фестивалских дана одржано седам концерата. - Четрдесет седам учесника из 8 земаља Свечаним концертом осамнаесточланог Трзалачког оркестра „Ћустендил“ из Бугарске под руководством Ивана Андонова, у Замку културе у Врњачкој Бањи, завршен је Шести међународни фестивал класичне музике „Врњци 2011“, који је ове године имао 47 учесника из осам земаља. У овиру једанаест фестивалских дана, од 20. до 30. јула, одржано је седам концерата: Краљевских гудача светог Ђорђа са Урошем Дојчиновићем, Љубе Димитријевића и ансамбла „Слатка фрула“ и Горана Ромчевића из Србије, Фабиа Барбатаља из Италије, Американаца Грегорија Њутна, Дејвида Грајмса и Колина Беја, Украјинаца Алине Бојко, Олександра Шевченка и Едуарда Авдонина, Мађара Чиле Собос-

лаја и Жолта Варге и Трзалачког оркестра „Ћустендил“ из Бугарске. Предавања су одржали Бруно Роси, о развоју музичке издавачке делатности у Италији, Вилијем Беј, о развоју музичке издавачке делатно-

сти у Америци и Мел Беј, о продукцији, Пол Фоулес, о развоју лауте и гитаре у Великој Британији, а Парагвајац Карлос Салседо Сентурион је одржао семинар о највећем парагвајском композитору и гитаристи Ау-

густину Бариосу Мангореу. Сви полазници семинара су добили сертификат који је припремио парагвајски институт за проучавање Бариоса. Иначе, врњачка публика је имала част да током фестивала премијерно за централну Европу види филм „El inаlcazable“, о Аугустину Бариосу који је режирао Карлос Салседо. Током фестивала посетиоци су могли да виде три изложбе: изложбу тематског карактера, промотивну за музику, под називом „Музика и музичка традиција Балкана (Источна Србија)“ аутора Љубе Димитријевића, професора Факултета музичке уметности у Београду, изложбу промотивну за културно наслеђе Србије „Икона, српска духовна и историјска слика“ Историјског музеја из Београда, чији је аутор Андреј

Вујновић и изложбу промотивну за културно наслеђе Врњачке Бање „Туристичка пропаганда Врњачке Бање“ аутора Јелене Боровић – Димић. У сајамском делу фестивала биле су изложене публикације и носачи звука водећих издавачких кућа. Другог дана фестивала одржан је и едукативни округли сто на тему: „Конкурсне процедуре и инструменти подршке Министарства“ за све оне који аплицирају за средства у Министарству културе. Округли сто је водила госпођа Снежана Стојановић-Плавшић, државна секретарка Министарства културе (која је и отворила фестивал), уз асистенцију саветнице у овом министарству Ђурђијане Јовановић. Јелена Боровић -Димић

19

5. август 2011.

Галерија Народног музеја

ВЕЧЕ СА МИЋОМ МИХАЈЛОВИЋЕМ

Свестрана и необична личност, феномен сам по себи, бриљантан сликар, заједно са свим својим музама, богињама, мадонама и гејшама, како су их већ песници препознали, својим деценијским стваралаштвом уграђен у Петроварадинску тврђаву У Галерији Народног музеја Краљево уприличено је „Вече са Милорадом Мићом Михајловићем“. Повод за представљање истакнутог уметника, у форми разговора, јесте његова самостална изложба, коју суграђани могу погледати током овог месеца у Народном музеју. У оквиру програма уметник је, поред представљања сопственог стваралачког опуса, живота и рада, говорио и о формирању и развоју краљевачке ликовне сцене. Снажна, истраживачка, мисаона и емотивна енергија једне генерације отворила је врата ка просторима који су везани за уметност и неке научне дисциплине. Многи припадници те генерације имали су снажан утицај на значајне институције и организације ове земље.

- Враћам се у Краљево које је било мала варошица, али велика духом, и давала велике људе какве даје и данас. То Краљево, мада је било много зла, памти се на посебан начин. Сви смо ми истекли из сличних оквира. Ретко ко је штрчао богатством. То је била мисаона именица. Сви смо били у буквалном смислу сиротиња – прича Михајловић. У то време у Краљеву није било много оних који су веровали да би припадници ове генерације могли да буду уметници од националног значаја. Генерација која је поседовала неизмеран дух зрачила је флуидом који, како се чуло те вечери, може да се назове „ибровачом“.

- То је ствар коју не треба објашњавати. То је дубоко у

свим људима који су овде рођени, одрасли, стекли прва пријатељства, љубави. Све се увек враћа на своје, без обзира што неко више није овде, али је коренима овде. То је лепа прича и треба је неговати и развијати код млађих да не забораве одакле су кренули, где су отишли и кад се врате да знају где су се вратили – каже Михајловић. Мића је имао срећу да сретне велики број људи који су оставили печат или траг у областима којима су се бавили, почев од музике, сликарства, књижевности и тако даље. У атеље на Петроварадинској тврђави свраћали су знаменити људи попут Мирослава Чангаловића, Јанике Балаша, Матије Бећковића, Стевана Раичковића, Милоша Црњанског. Посебно место у животу знаменитог сликара представља Мирослав Мика Антић.

- Радили смо заједно у истој редакцији. Он је био репортер, ја илустратор, а наш живот је текао кроз редакцију и кроз кафане. Мика Антић је касније почео и да слика. Једно вече је остао код мене у атељеу. Имао сам једну гумену рукавицу која је служила за неке хемикалије. Онда је Мика Антић једне ноћи насликао ту рукавицу. Сутрадан сам рекао да је то један сликар насликао још 1905. године. Он каже, ко може пре мене. Мика је побеснео и рекао, шта он има пре мене да слика. Другом приликом, у лепом расположењу, остао је у мом атељеу да ради. Сутрадан кад сам дошао, спавао

Сликарство - Ја морам да испричам анегдотску ствар везану за сликарство Моме Антоновића. Сви смо у неким младим данима цртали на папиру, а Мома на платну. Откуд му платно? Једног дана Мома је био нешто плављи него што треба. Пребио га тата. Он крао чаршаве и правио слике. Одатле се кретало. Имао је иницијалну капислу за будуће сликарство. То је причица која нас подсећа на неке младе дане. Уметност је била хендикепирана у овој средини. Имали смо једног сликара, чика Маржика, па после Чеду Павловића кога памтимо јер нам је био професор. У нижим разредима гимназије цртање и сликање нам је предавала Оља Симић. Сећамо је се по доброти, јер је памтила своју децу и своје будуће сликаре.

је сав замазан бојама. Питао сам га зашто је сликао по себи кад има платна, папире. Рекао је немој да се љутиш, правио сам аутопортрет. Никад нисам видео тако леп аутопортрет – сећа се Мића. Генерација несташних дечака тога времена, којој је припадао и Мића Михајловић, никада није била проблематична. Сучељавања дечака из једне са онима из друге улице била су нормална за децу тог узраста, никад страшна.

- Није био деликвената каквих данас има, па смо били златна деца у односу на ове. Боемију сам упознао тек касније. Боеми су могли да се препознају по кафанама. За нас је то било недоступно. Могли смо само да прођемо, снимимо, видимо и идемо даље. Са тим светом нисмо имали никаквог контакта – прича Михајловић. Посебно драге успомене везане су за Брану Црнчевића, са којим је делио подстанарску собу током студија у Новом Саду.

- Брана је те године уписао Филозофски факултет и запослио се као магационер у пивари у Новом Саду. Снабдевао нас је пивом, које је било и доручак и вечера. Једне вечери смо кренули кући. Брана је имао четири пива, по два за доручак и вечеру. Купили смо пола киле хлеба, јер

Фанатик Оно што надасве краси овог сликара, то је његова невероватна марљивост. Он је фанатик палете. Он уопште не уме да се умори. Мирослав Антић више нисмо имали пара. Прошли смо поред елитног ресторана „Жута сала“ у хотелу „Војводина“. Брана предложи да свратимо, а немамо ни динара. Седнемо, а келнеру кажемо да чекамо друштво. Наиђе један бркати и пита има ли места за столом за веће друштво. Био је то Мирослав Антић. Долазе, седају новинари, политичари и почињу да наручују. Пита шта пијемо, а Брана каже ми би радије да једемо, јер смо били гладни. Наручим десет ћевапа, а Брана 30. Каже, треба му и за доручак.Тако крене то наше пријатељство и другарство. Мика је запослио Брану Црнчевића у „Дневнику“. Рукописе које је тамо однео прогласе за неписмене. Мика га је касније од беса одвео у Београд и запослио у „Јежу“, касније и мене у „Дневнику“. Велики Михајловићев пријатељ Мика Антић имао је излете ван књижевности. Снимио је неколико филмова, први документарни о Милану Коњо-

вићу, затим о песнику Жељку Петровићу. Први дугометражни филм „Свети песак“ забрањен је чим је завршен.

- Нека екипа задужена за локалну инквизицију забранила га је јер се радило о Голом отоку. Други филм „Доручак с ђаволом“ није дуго трајао на репертоару. Добар је то филм, али је и он забрањен. Чим мало чачнеш у режим, знаш шта те чека. Ја сам био три пута на суду и сва три пута изгубио процес због мојих илустрација. Испоставило се да мајмун кога сам нацртао личи на капетана полиције кога уопште нисам познавао – прича он. Током два лета, колико је Михајловић провео у Сомбору код Милана Коњовића, створено је незаборавно пријатељство.

- Незаборавни су и сусрети са Петром Лубардом, који је често долазио код мене у атеље. Старији одлични, познати сликари изузетну подршку су давали нама млађима. Такву подршку ја данас преносим млађима. Сликар мора да спава, на тај начин има увод у сутрашње стваралаштво, јер мора да сања. Ако не сања, није сликар. Готово је – каже Мића Михајловић, уз присећање да је прве слике видео у манастиру Жичи, касније и у Љубостињи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

20

5. август 2011.

ПД “Електросрбија“ д.о.о. Краљево, Електродистрибуција Краљево Објављује другу ЛИЦИТАЦИЈУ за продају расходованих возила прикупљањем писмених понуда Редни број

Регистарски број

Марка

Тип

Година производње

1

KV 102-621

Застава

Југо Темпо 1.1

1997.

2

KV 266-07

Застава

Југо Темпо 1.1

1997.

3

KV 117-44

Застава

Југо Темпо 1.1

1997.

4

KV 263-65

Застава

Југо Темпо 1.1

1998.

5

KV 409-22

Застава

315Х

2001.

6

KV 392-36

Ваз

Лада Нива 1.7 *

2001.

7

KV 369-81

Ваз

Лада Нива 1.7 *

2001.

8

KV 258-35

Ваз

80Т55БЕ

1986.

Напомена: * Возила поседују уређај за ауто-гас УСЛОВИ ПРОДАЈЕ: 1. Почетна цена за возило под редним бројем 1. је 20.000,00 динара + ПДВ 2. Почетна цена за возило под редним бројем 2. је 20.000,00 динара + ПДВ 3. Почетна цена за возило под редним бројем 3. је 20.000,00 динара + ПДВ

4. Почетна цена за возило под редним бројем 4. је 20.000,00 динара + ПДВ 5. Почетна цена за возило под редним бројем 5. је 40.000,00 динара + ПДВ 6. Почетна цена за возило под редним бројем 6. је 50.000,00 динара + ПДВ 7. Почетна цена за возило под редним бројем 7. је 50.000,00 динара + ПДВ 8. Почетна цена за возило под редним бројем 8. је 60.000,00 динара + ПДВ

Понуде се примају у писаној форми у затвореној коверти, са назнаком: Понуда за оглас за продају расходованих возила – НЕ ОТВАРАТИ , на адресу: Електродистрибуција Краљево Димитрија Туцовића 5, 36000 Краљево Понуде се примају до 11.08.2011.год. до 11.00 часова, а отварање понуда је истог дана у 11 часова и 15 минута. Право учешћа имају само физичка и правна лица која уплате депозит у висини од 20% од почетне цене возила на текући рачун 245-63519-82. Понуда треба да садржи: цену изражену у динарима, назив и адресу, ПИБ или матични број и број текућег рачуна. ВОЗИЛА СЕ МОГУ РАЗГЛЕДАТИ СВАКОГ РАДНОГ ДАНА ОД 12.00 ДО14.00 ЧАСОВА. Накнадне рекламације неће бити прихваћене. Особа за контакт : Горан Пантелић 036/321-146.

На основу члана 17 Одлуке о признањима и награди града Краљева („Службени лист града Краљева“, број 17/09), Комисија за награде и признања Скупштине града Краљева ПОЗИВА предузећа, установе, организације, месне заједнице, друштва, стручна и друга удружења и грађане да поднесу предлоге за доделу признања и награде града Краљева за 2011. годину Образложене предлоге у писаној форми потребно је доставити Комисији за награде и признања Скупштине града Краљева, најкасније до 26. августа 2011. године, а потребне информације могу се добити у Одељењу за скупштинске послове Градске управе града Краљева - канцеларија број 106, или на телефоне 306-017 и 306-064. Признања и награда града Краљева су: 1. Диплома заслужног грађанина града Краљева 2. Диплома заслужне организације града Краљева 3. Октобарска награда града Краљева Диплома заслужног грађанина града Краљева додељујe се грађанима за учињена хумана дела, за дугогодишњи рад и остварења

у области научно- истраживачког рада, здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и у другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град Краљево.

вља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а које је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или доступно на други начин у периоду од 1. Диплома заслужне организације града септембра 2010. године до 31. августа 2011. Краљева додељује се предузећима, устано- године, а може се доделити и за целокупно вама, организацијама или месним заједни- стваралаштво. цама, за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, У разматрање ће бити узети само благовпросвети, култури, уметности, физичкој кул- ремено поднети предлози, а признања и натури, спорту и другим областима, као и за града биће уручени на Дан града Краљева, друге успехе којима се доприноси развоју и Краљевдан - 7. октобра 2011. године. афирмацији града Краљева. КОМИСИЈА ЗА НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА Октобарска награда града Краљева додеСКУПШТИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА љује се појединцима или групама аутора за БРОЈ: 06-254/11-II заједничко остварење, за дело које предстаод 2. АВГУСТА 2011. године

21

5. август 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, на сваки сат) 07:05 – Златно руно (р) 07:30 – Оковани ледом 08:05 – Кики шоу 09:10 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Куба 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Најсмешније животиње 10:30 – Серија: Питање савести (р) 11:30 – Путопис: Света земља (р) 12:10 – Концерт: Витни Хјустон (р) 13:30 – Цртани филм: Магични пудинг 15:10 – Документарни филм: Татин ауто 16:05 – СЕЋАЊА: Јелка Ређеп, 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Питање савести 18:30 – Путопис: Дунав 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:40 – Из архиве ТВ Краљево 20:05 – Путопис: Сијам 20:25 – Филм: Избачен из колосека 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Пињеро

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Серија: Питање савести, реприза 4 епизоде 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 11:10 – Кики шоу 11:30 – РАДОЗНАЛЦИ 12:10 – Са нових извора (р) 13:10 – Филм: Последња освета (р) 15:05 – Концерт: Радује се Српска 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – ОГЊИШТЕ 17:55 – Из архиве ТВ Краљево (р) 18:25 – ОНИ ДОЛАЗЕ...

19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:55 – Етно филм: Село, село, па нека је!

20:00 – Карађорђевићи: 10 година у отаџбини 20:30 – Путопис: Света земља 21:00 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ 22:00 – Дневник ДАНАС 3

07:00 – ВЕСТИ 07:05 – Дечја музика 07:20 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи, реприза 4 епизоде 09:00 – ВЕСТИ 09:10 – ОГЊИШТЕ (р) 09:50 – Огласи (12:05, 14:50, 16:45, 19:30, 00:15) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ 12:10 – СЕЛИМА У ПО-

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Дунав (р) 07:30 – Оковани ледом 08:05 – Дечја музика (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Куба (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:05 – Најсмешније животиње 10:30 – Серија: Питање савести (р) 11:05 – Путопис: Капи завичаја 11:30 – ОНИ ДОЛАЗЕ (р) 12:10 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА, реприза 14:25 – Село, село, па нека је ! (р) 15:10 – 10 година у отаџбини 15:30 – Путопис: Рејунион 16:15 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Питање савести 18:30 – Путопис: Дунав 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – РЕЧ ПО РЕЧ: Веља Илић (р) 21:05 – Херојева порука 21:25 – Са нових извора 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – УЗ ШАНК (р)

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Дунав (р) 07:30 – Оковани ледом 08:05 – ОНИ ДОЛАЗЕ... (р) 08:35 – Најсмешније животиње (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Путопис: Рејунион (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Варијете 10:30 – Серија: Питање савести (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – РЕЧ ПО РЕЧ: Маја Гојковић (р) 13:15 – Филм: Плаво небо (р) 15:05 – ОГЊИШТЕ (р) 15:35 – Брисел, престоница Европе 16:05 – СЕЋАЊА: Радомир Путниковић, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Питање савести 18:30 – Путопис: Дунав 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА 21:00 – Путопис: Гваделупски архипелаг 21:30 – Документарни филм: Вјеруша, Драгица 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Оњегин

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Путопис: Дунав (р) 07:30 – Оковани ледом 08:05 – СЕЛИМА У ПОХОДЕ (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:33 – Гваделупски архипелаг (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Најсмешније животиње 10:30 – Серија: Питање савести (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:10 – ТАЈНЕ ЗДРАВЉА (р) 13:15 – Филм: Бесконачност (р) 15:35 – Путопис: Капри 16:05 – СЕЋАЊА: Радомир Путниковић, 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Питање савести 18:30 – Путопис: Дунав 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:50 – Угаони камен (р) 20:15 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Маринко Роквић (р) 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Зар није сјајна?

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Дунав (р) 07:30 – Оковани ледом 08:05 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 08:35 – Путопис: Капри (р) 09:05 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 09:35 – Најсмешније животиње (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:10 – Вјеруша, Драгица (р) 10:30 – Серија: Питање савести (р) 11:30 – СЕЋАЊА (р) 12:15 – Брисел, престоница Европе (р) 12:45 – Филм: Оњегин (р) 14:45 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:30 – Серија: Питање савести 18:30 – Дивља планета 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:40 – Концерт: Тина Тарнер 21:30 – Путопис: Света земља 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Без доброг алибија

22:30 – Филм: Сенка која хода

ХОДЕ (р) 13:00 – ВЕСТИ 13:10 – ПЕВАМО ЗА ВАС: Рибља чорба (р) 15:00 – Емисија УЗ ШАНК (р)

17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Филм: Плаво небо 19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:40 – Најсмешније животиње (р) 20:20 – Филм: Бесконачност 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Дипломац

Здравствени центар „Студеница“ Краљево на основу Одлуке директора, оглашава ПРИКУПЉАЊЕ ПОНУДА ЗА ИЗДАВАЊЕ У ЗАКУП ПОСЛОВНОГ ПРОСТОРА

Предмет поступка је прикупљање понуда за издавање у закуп пословног простора – кафетерије, површине 18,60 м2 и дела хола – сепаре за постављање столова површине 42 м2 који се налазе у централном делу Хируршког блока. Почетна висина месечне закупнине за предметни пословни простор износи 100.000,00 динара, без ПДВ-а. Пословни простор се издаје на одређено време до 3 године. Порези и друге дажбине (струја, вода , грејање и сл.) по основу закупа падају на терет закупца. Право учешћа имају сва правна и физичка лица. Понуде се предају служби Архиве Здравственог центра (Улица Југ Богданова 112, Краљево) до 12.08. 2011. године до 10.00 часова и то у затвореним ковертама са обавезном назнаком „Понуда за закуп пословног простора – кафетерије – не отварати“. Отварање понуда ће се обавити 12.08. 2011. године са почетком у 10.00 часова и 30 минута у канцеларији директора Здравственог центра (трећи спрат зграде Поликлинике). Разгледање предметног пословног простора могуће је сваког радног дана у периоду од 08 до 14 часова. Са најповољнијим понуђачем закључиће се Уговор о закупу у року од 7 дана од доношења одлуке о избору, и њиме ће се детаљно регулисати права и обавезе уговорених страна. При закључењу уговора изабрани закупац је у обавези да достави безусловну, без приговора и плативу на први позив соло меницу на износ вредности месечне закупнине са месечним овлашћењем и картоном депонованих потписа. За све информације обратити се на телефон 301- 915

22

5. август 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ БЕЛА УКРШТЕНИЦА

ДОБРОТА У осамнаестом веку, Бетовен је рекао : „Не признајем други знак надмоћности сем доброте“. Није том изреком, већ музиком славу стекао, али је дао образац за живот пун лепоте. Да, тако се мислило о животу пре два века, према доброти данас се другачије односи. Да прихватимо ранија гледишта – нема лека, са ранијим мишљењима – време те одмах покоси. Како данас придобити неког добротом својом кад њу нико не цени, па чак ни твоји у кући? И комшија ће се смејати поступцима твојим, а тек колега на послу ће те болно дотући! Данас се ни личним примером ништа не постиже, у време када су добар и луд браћа рођена. О, данас се благостање неморалом достиже, јер је људска душа одавно погрешно вођена.

ВОДОРАВНО

Необична лепота (стр.)

1. Јединица за јачину звука (мн.), 9. Друго слово азбуке, 10. Ознака за летонску валуту, Латс, 11. Борилиште, 13. Мера за површину земљишта, 15. Иста слова, 16. Египатско божанство, 17. Презиме француског сликара, Барок, Никола, 20. Име атлетичара из Тринидада, Болдон, 21. Острво у Полинезији, 23, Апострофирани везник, 24. Познати француски шансоњер Монтан, 25. Ући јашући, 27. Вредност, марљивост, 29. Атол у Полинезији, 30. Показна заменица, 32. Грга Новак, 33. Техничке новине, 34. Озледа, 35. Скр. Институт за урологију и нефрологију, 37. Четврто слово азбуке, 38.

УСПРАВНО 1. Пето слово азбуке, 2. Шпански граматички члан, 3. Град у Немачкој, 4. Земља Илира, 5. Ознака за елемент бор, 6. Ужичанин, 7. Главни град Перуа, 8. Научноистраживачка установа, 9. Велики град у САД, 12. Име познатог стонотенисера, Лиу, 14. Острво у Полинезији, 18. Народна република, 19. врста минерала, 22. Атол у Полинезији, 26. Коњ, 28. Степен, чин, 31. Провалија, 36. Ауто ознака за Никшић, 39. Осамнаесто слово азбуке, 40. Прво слово азбуке

АУТОРИТЕТИ Многобројне заблуде и грешке и глупости данас су на мети, и пропусти кадровске вртешке да извине ауторитети. Грешили су бивши пролетери, родољуби, цели ентитети, и најбољи ратни профитери, нек опросте ауторитети. Већ је пуно празних обећања, дуговања и великих штета, од којих је ипак нешто мања одговорност ауторитета. Већ сте рекли шта заболи кога и остало гласно рећи смете, ал‘ немојте, за бога милога, да рушите - АУТОРИТЕТЕ! Илија Шекуљица

Радомир Јовановић

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Нисмо ми о њему увок говорили најгоре. На пример, кад смо му давали минут ћутања. *** У Србији никада живот није стао. Побегао је главом без обзира. *** Народ је почео да сазрева. На прошлим изборима клептомани су победили пиромане, а сад већ морају да праве коалициону владу.

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ Социјални састав грађана Србије: богати, државни, јавни, јадни и гладни! *** Српски преци, бежали су од туђина! Српски потомци, беже од Србина!!?? *** Умни људи, побегоше са стаза, страначко-моралних наказа! *** Добрица Чакановић

МУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 11977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

23

5. август 2011.

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем „југо флориду“ 1.3, 2006. годиште, хитно и повољно. 064 124 75 00 Продајем стан 70 м2 у Каменој згради, Трг Војске, I спрат, погодан и за пословни простор, потпуно реновиран, ЦГ, две терасе. 036 / 312 545; 063 / 721 70 10 Продајем кућу и разрађен локал у Гружи са 2,8 ари плаца. Због нарушеног здравственог стања хитно и повољно. 063/ 836 21 87; 069/ 155 34 44 Продајем локал на два нивоа, приземни део 25 м2 и подрумски део 98 м2, кеј, изнад тениског игралишта. Цена 25000 евра. 036 313 255; 063 610 527 Продајем нов локал 39 м2 на углу Жуте зграде иза позоришта. Цена 1100 е/м2.

063 44 60 60 Продајем комплетно домаћинство на плацу 23 ара са 3 куће (150 м2, 100 м2 и 100 м2), градска вода, струја, телефон, бунар са хидрофором, 15 км од Београда, 3 градска аутобуса, власник, све је легализовано, све што је на имању остаје.

011 / 83 25 128, 063 / 26 19 19 Продајем кућу са окућницом у Јасици код Крушевца и шпорет Алфа 90 са котлом.

069 132 58 13

036 581 68 55, 064 115 80 50 Продајем кућу брвнару у добром стању у селу Витановац. Цена по договору.

063 / 172 57 41 Продајем штенад кавкаског овчара стара 3 месеца.

065 40 73 882 Продајем товне пилиће: очишћени – 220,00 дин/кг жива мера – 140,00 дин / кг Достава на кућну адресу.

036 420 066, 861 852; 064 18 88 003 Продајем товне пилиће око 3 кг тежине, живе или очишћене. Достава на кућну адресу.

036 671 405, 064 118 73 59 Продајем супрасне и несупрасне назимице расе: ландрас, јоркшир, пиетрен, дурок и нерасте 063 89 12 622 Продајем пица – пећ, прохромски сто, плехове, барске столице и пултеве. 064 27 45 004 Продајем: - котао за централно грејање „Етаж-25“, коришћен - радијатор 120 x 90 цм – Гњилане - пумпу за воду „Север“ Суботица - експанзиону посуду „Горење“ - електрични котао за грејање – 24 КV 036 372 322; 064 124 21 30

Продајем намештен једнособан стан 34 м2 на Новом Београду код хотела „Југославија“ у близини Дунавског кеја, II спрат, ЦГ, доста зеленила и велики паркинг. 064 329 23 07

Продајем машину за производњу фискалних трака за касе. Разрађена производња и обезбеђено тржиште.

060 313 1480

Продајем четворособан стан 110 м2 на кеју. Цена 800 е/м2.

069 012 58 30

Продајем двосед, шатор са два одељења чешке производње, ТА пећ 3 кW, микроталасну пећ, хармонику клавирску ( 48 басова, 5 регистара), плинску боцу 10 л. 036 356 596

Продајем: - плац 5 ари у Рибници иза војске, дозвољена градња; - стеону краву; - малиноа службене псе 036 631 715; 062 11 22 407 Продајем сеоско домаћинство у Поповићима.

036 855 080, 064 26 46 142 Продајем викендицу на Гочу са 4,2 ара плаца у близини пута. Струја, вода.

064 81 55 471 Продајем плацеве у Жичи, поред пута.

Издајем намештен стан 51 м2 на Врачару, I спрат, ЦГ, телефон, на дужи временски период брачном пару или студентима. 064 39 50 774 Издајем намештен једнособан стан у Београду – Ташмајдан, ЦГ, клима, цена 300 евра.

063 743 55 46 Издајем нов, намештен двособан стан 54 м2 у Београду на Лиону, улица Суботичка, ЦГ, клима, телефон и гаража. Цена

420 еура. 063 743 55 46 Издајем намештен, једнособан стан на Звездари, за 3 студента или породицу. Слободан од 1. августа. Хитно и повољно.

060 14 44 176 Издајем стан 54 м2 у центру града, ЦГ, кабловска, телефон, клима.

036 372 953; 065 60 88 712

Ован, 21. 3. - 20. 4. У петак се провуците како знате и то претворите у затишје јер вас у суботу и недељу чекају жешће ситуације пуне интезитета који ћете ви моћи да савладате. Понедељак и уторак су са опуштенијим интезитетом. А среда и четвртак су превише "затегнути" за ваш укус.

Бик, 21. 4. - 20.5. Неко привидно затишје је и у петак. Али зато провала бујице догађаја и активности следи у суботу и недељу које ћете успешно савладати јер вас сада штите звезде. Понедељак и уторак су шарлатански дани, а у среду и четвртак све је под контролом.

Близанци, 21. 5. - 21.6. За вас, и у петак је нови талас озбиљности. Субота и недеља доносе и конкретне захтеве за акцијама по више питања, па ће вас због тога нечија неодговорност у понедељак и уторак, веома иритирати. Среда и четвртак су "строги" дани који могу да допринесу реду и правилу.

Издајем комплетно реновиран локал „Пера Ждера“ 200 м2, погодан за све врсте делатности, теретану, играоницу и остало.

063 163 74 24,062 514 240

Рак, 22. 6. - 22.7.

Издајем или продајем трособан стан 74 м2, ЦГ, телефон, кирија гратис до 01. септембра.

036 54 66 332,064 012 99 64

Лав, 23. 7. - 23.8.

Потребна цимерка за становање у Београду. 064 44 90 147 Нудим половину шљива, обезбеђена дрва, каце, казан и смештај.

036 372 106; 065 40 73 882 Фирма „Mеџик Фрутс Ленд“ врши откуп и уговара производњу воћа и поврћа за извоз.

060 444 12 38 Пекари „Борјак“ потребан радник у производњи хлеба.

036 391 441; 062 212 449 Поликлиници „Медилаб“ Чачак потребан специјалиста микробиологије са паразитологијом за стални радни однос. Адреса: Краља Петра I бр. 24, мејл: меdilabca@еunet.rs 032 227 414 Незапослени, започните сопствени бизнис са мало улагања. 060 313 14 80

И петак ће да покаже да сте ваљда до сада назрели у какве промене сте ушли. А субота и недеља су екстра бурни дани са жестоком борбом на више поља. У понедељак и уторак све изгледа другачије. Среда и четвртак захтевају контакте или посете институцијама.

Петак ће бити за ласкавце и неискрено додворивање, које ћете ви препознати иако вам годи. Зато у суботу и недељу ће бити истине која није лака али је - искрена. Понедељак и уторак су поново уз шарена обећања, а у среду и четвртак конкретне ситуација са институцијама.

Девица, 24. 8. - 22.9. Неодређено затишје је и у петак, а субота и недеља су пуне одговарајућих обавеза, али и страсти. Понедељак и уторак ће вас иритирати нелогичним причама и обећањима, што вас уопште не интересује. Среда и четвртак доносе повољну стабилност и озбиљност у реализацији.

Вага, 23. 9. - 22.10. Још у петак ћете моћи да се провлачите уз или преко неке важне особе и тако добијете на времену. У суботу и недељу ћете морати да будете много конкретнији и одређенији, иначе пропадоше планови. Понедељак и уторак су опуштенији, а среда и четвртак превише "тврди" дани за вас.

Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Петак је само затишје пред буру која следи у суботу и недељу. Неће вам одговарати начин на који се ствари дешавају а ви то морате, условно да прихватите. Понедељак и уторак су дани за релакс и путовања, а среда и четвртак за некретнине и послове са институцијама.

Стрелац, 23. 11. - 21.12. Недефинисаност због пријатељских односа је још и у петак. У суботу и недељу је све много израженије јер су дани интезивни око тајних радњи. То су све припреме и чишћења за ваше важне дане као што су понедељак и уторак. Затим следе среда и четвртак који се односе на старије особе.

Јарац, 22. 12 - 20. 1.

Потребна жена за неговање старије жене 4 сата дневно.

036 821 009

Ви не волите неодређене ситуације као што ће бити и у петак. Субота и недеља су напорни дани али ће се одрадити важне обавезе. Понедељак и уторак доносе опуштеност која вам добро дође, и онда ваши повољни дани су у среду и четвртак.

Хамбургерници „Перпер“ потребне раднице.

036 234 431;232 268

Водолија, 21. 1. - 19. 2.

Кафе – посластичарници „Мираж Екстрим“ потребне девојке за продају сладоледа. Доћи лично или позвати 036 313 336 Потребан возач за такси, пожељно искуство.

063 362 600

Петак је још један дан када бисте могли да се провучете на "требало би", јер ће субота и недеља бити неодговарајућег интезитета. Али, у понедељак и уторак стижу нови идеали са којима ви можете да манипулишете. Среда и четвртак су дани са конкретним захтевима.

Рибе, 20.2. - 20. 3. Ових врелих дана, и петак дође као захлађење али неодговарајуће. У суботу и недељу ћете бити у великим акцијама и обавезама које су неизоставне, а условно ћете одахнути у понедељак и уторак. Среда и четвртак доносе заустављање.

24

5. август 2011.

Др Дане Лукић, председник ПВК „Краљево“

БЕЗ БАЗЕНА ЗБОГ ПОЛИТИЧАРА

Прича је актуелна само у предизборним кампањама, а сутрадан по извршеним изборима ставља се ад акта, да би се поново активирала зато што неки клинци за четири године ступају на сцену и треба их придобити обећањима Није редак случај да деца следећи пример својих родитеља почињу да се баве одређеним спортом. Ређи је случај да родитељи почну да се баве спортом због деце Управо због синова, који су још од самог оснивања ПВК „Краљево“ почели да се баве ватерполом, др Дане Лукић је приступио најужем руководству клуба. У време када је у земљи све пропадало, у Краљеву је основан клуб који свих ових година бележи изузетне резултате. Опасност да то буде клуб „само за једно лето“ отклоњена је захваљујући ентузијастима које је предводио др Лукић.

- Успели смо да опстанемо и на неки начин афирмишемо и децу и град кроз нови спорт. Даривали смо граду спортове на води, међу којима још нема женског ватерпола и синхроног пливања. Имамо пливачке секције и мушки ватерполо са доста импровизација. То је једина реалност како можемо да пливамо – каже др Лукић. Мали број људи је свих ових година био спреман да се укључи и помогне раду клуба, поготову у време када се почињало и када се није имало баш ништа осим добре воље. Данас клуб има сву потребну опрему, осим онога што је предуслов за озбиљније бављење овим спортом, а то је затворени базен.

- Ми смо једини клуб у граду који тренира два и по месеца у отвореном базену. Остатак године тренирамо у другом граду, на другим базенима, што финансијски исцрпљује и тражи велика одрицања, па велики број деце одустаје од бављења овим спортом - каже др Лукић. Прича о градњи затвореног базена у Краљеву траје од оснивања клуба, скоро двадесет година. Прича око изградње спортских објеката је место у предизборним обећањима свих политичара, не само у Краљеву.

- Увек постоји млада популација, гласачка машина коју треба придобити. Придобијате их тако што дајете обећања која нећете да испуните. Ово није нешто што не може да се уради, већ неће да се

уради. Знају они да овом граду требају спортски објекти. Прича је актуелна само у предизборним кампањама, а сутрадан по извршеним изборима ставља се ад акта, да би се поново активирала зато што неки клинци за четири године ступају на сцену и треба их придобити обећањима – каже др Лукић. Спортски терени су пуни деце, а инвестиција у њих није превелика ако се у обзир узме корист која се од њих остварује.

- Ако се стави на папир видеће се да је то смешна инвестиција за град ове величине. Једноставно, то се неће, а зашто не знам. У прошлој години чинило ми се да је све извесно – каже Лукић. За изградњу затвореног базена још пре неколико година урађен је пројекат, а постоји и потребна дозвола за изградњу. Град је конкурисао за средства из Националног инвестиционог плана уз обавезу да обезбеди остатак. Иако је у клубу постојалао уверење да је то процес који не може да се врати назад, поново је све стало.

- Нема тога што ми не можемо да упропастимо. Дошло је до тромесечне промене власти, али ни она није била против тога. Када се стара власт вратила, било је и тада шансе да се то уради. Кривили су претходнике, оптуживали за кашњење и шанса је пропала. Није се уопште било закаснило, јер је све било спремно и речено до ког термина треба да се крене. Политичари то нису урадили јер су се бавили неким другим стварима. Тадашња министарка за Национални инвестициони план, садашња потпредседница Владе Верица Калановић, лично је мени рекла да ако се до 1. септембра крене са било каквим радовима не одустаје се од плана и план се наставља. Имам утисак да то никога није много интересовало, а нашли су добар изговор да се не гради једини објекат за чију су изградњу створени сви услови - каже др Лукић и наводи да је консултовао све најмеродавније људе за спортове на води у земљи.

- Ако смо светски и европски прваци у ватерполу, и нешто значимо у свету, онда вероватно и

људи који раде у спорту нешто значе у свету. Долазили су овде Удовичић, Манојловић, Урош Маровић, Мирко Сандић и плејада других великана нашег ватерпола. Били су ту и професори са Архитектонског факултета који су рекли да ово место представља предност у односу на све друге градове. Неки овде протурају информацију да ова локација није добра, јер постоји тенденција да се изградња минира. Професор архитектонског факултета, који предаје просторно планирање, каже да за све друго можемо имати проблема осим за локацију – каже др Лукић. Поред Краљева, само још Београд има базен у срцу града. Сви други имају овакве објекте далеко на периферији. На локацији поред Ибра једино могу да буду смештени спортски терени, а логично је да поред отвореног буде и затворени базен. И тезе о великим трошковима изградње базена, по др Лукићу, немају реалног основа, јер они који их заступају не воде рачуна о структури трошкова.

- Објекат јесте нешто скупљи него класична зграда. Скупи су

агрегати који филтрирају воду, али се заборавља да тај агрегат треба да опскрби базен олимпијских размера лети, а затворени базен зими. Једно исто постројење опскрбљивало би два објекта. Олако се дају оцене од стране злонамерних људи. Ако не морате да купите два агрегата него један, ствари су јасне – наглашава др Лукић. Пројекат за изградњу затвореног базена прошао је све контроле са највишом оценом. Спортски објекат у центру града мора да задовољи многе критеријуме, па чак и естетске, и да се уклопи у архитектонску целину центра града. Са пројектованом ценом од око 355 милиона динара није га могуће направити за једну годину. Радови би морали да се прекину у време најинтензивније грађевинске сезоне, од јуна до септембра, када ради отворени базен. Узимајући у обзир све тешкоће које имамо, градња би трајала две, највише три сезоне.

- Ако комплетну суму поделимо на три буџетске године, и ако је град дужан да од укупне суме обезбеди 30, а држава 70 посто,

онда се поставља питање да ли је то заиста скупо. То би било око 30 милиона динара годишње, што за град Краљево, када је у питању улагање у капиталне спортске објекте, на значи баш ништа. Чуо сам да село Сурдук поред Бачке Паланке прави пет базена. Много мање средине праве базене, што отворене што затворене, јер постоје људи који хоће то да раде – тврди др Дане Лукић. Краљево је спортски град, спортова има много, а средстава мало. Постоји диспропорција у подели зато што критеријуми или не постоје или се не поштују. У клубу верују да их, ако су застарели, треба мењати. До тада треба поштовати постојеће, а не делити средства на основу самовоље одређених људи, са позадином на политичке структуре.

- Друга ствар је да неко даје средства спортским организацијама, а да за то нико није дужан да оправда трошење. Паре се дају људима који нису дужни на било који начин да дају рачунима поткован одговор о томе за шта је новац потрошен. То оставља много простора за манипулацију, а из те приче треба се склонити да сутра човек не буде прозиван – каже др Лукић. И поред свега, др Лукић се искрено нада да ће доћи боље време.

- Ми нисмо људи који неке ствари предвиђају, него чекамо да загусти, да се неки бунт направи да би неко обратио пажњу. Ако на овом објекту два месеца све врви од активности, то значи да постоји глад за базеном. Зашто школа пливања не може да траје 365 дана у години¬? Ми правимо кампању са којом не можемо да постигнемо много. Пливање спада у базичне спортове, а сви спортисти у тренажном поступку имају и пливање. Јесам оптимиста, али су генерације деце већ осујећене у неком погледу – каже он и наглашава да се краљевачки клуб високо котира у Ватерполо савезу Србије. Један је од најорганизованијих и најуређенијих клубова у држави који би требало да буде окосница развоја ватерпола. За то треба створити услове. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

5. август 2011.

На основу члана 35 и 36 Закона о култури ("Службени гласник РС" број 72/2009) и члана 37 Статута Историјског архива Краљево ("Службени лист града Краљева" бр. 8/2011), Управни одбор Историјског архива Краљево расписује:

Вољеном супругу и оцу

Јавни конкурс за избор кандидата за именовање директора Историјског архива Краљево Назив радног места: директор Именовање се врши на период од четири године. Услови за избор кандидата за директора Историјског архива Краљево су: - VII степен стручне спреме, један од факултета друштвених наука или - Високо четворогодишње образовање стечено у програму друштвено - хуманистичких наука на студијама другог степена у складу са Законом о високом образовању ("Сл. гласник РС" број 76/05) - најмање три године радног искуства у области науке, културе, привреде и образовања - да има организаторске способности - да не постоје законске сметње за именовање директора Конкурсна документација за избор кандидата за директора Историјског архива Краљево треба да садржи: 1. Пријаву на конкурс са личним подацима кандидата 2. Предлог програма рада и развоја установе Историјски архив Краљево 3. Оверену копију дипломе или уверења о стеченој стручној спреми 4. Оверену копију радне књижице или доказ о радном искуству 5. Радну биографију кандидата за директора 6. Уверење Основног и Вишег суда да се против кандидата не води истрага и да против њега није подигнута оптужница (не старије од 6 месеци) за кривична дела која се гоне по службеној дужности 7. Уверење о држављанству Републике Србије и 8. Извод из матичне књиге рођених, издати на новом обрасцу сходно Закону о матичним књигама ("Службени гласник РС" број 20/2009) Пријаве на конкурс подносе се непосредно или поштом Управном одбору Историјског архива Краљево, на адресу: Историјски архив Краљево, Трг Светог Саве бр.1, 36000 Краљево, са назнаком "Пријава на конкурс, не отварати". Рок за пријављивање на конкурс је 15 дана од објављивања конкурса. Непотпуне и неблаговремено приспеле пријаве неће се узети у разматрање.

Председник Управног одбора Др Бобан Јашовић

Саву Јеротијевићу 08.08.2007 – 08.08.2011.

Ни време које је прошло, ни оно које ће проћи, неће ублажити бол за тобом. Остаћеш заувек у срцу твоје породице. Супруга Нена, ћерке Маја и Мира

Две године од смрти нашег драгог

Станка Шљивића 1930 – 2009.

Вољени се никада не заборавља. Твоји: ГОРАН, НОВКА, ИВАНА и МАРКО

Тужно сећање 04.08. 1992 – 04.08. 2011.

Богдан – Боцика Јовић из Краљева

Вољени наш Породице Јовић и Живковић

26

5. август 2011.

Тужно сећање на мог драгог

Ернеста Јовановића Нема времена које може да ублажи бол и не постоје речи којима се може исказати туга за тобом. Твојим одласком је настала превелика празнина у мом животу и само огромна љубав према теби коју носим у срцу помаже да преболим ове тешке дане. Поносна сам што сам те имала. Хвала ти за сву љубав, пажњу и доброту коју си ми несебично даривао. Док је мене, твој драги лик, велико срце пуно љубави и топлине, заувек ће остати у мом срцу и мислима. Вољени никад не умиру. Твоја Нада

Последњи поздрав вољеном брату

Богојевић

Драган

Гордана

05.08. 2002 – 05.08. 2011.

28.06. 2011 – 04.08. 2011. Године теку, дани пролазе. Заувек остајете у нашим мислима. Синови Ацо и Бојан

Богојевић

Драган 05.08. 2002 – 05.08. 2011.

Драгану Трбољевцу Трби Гордана 28.06. 2011 – 04.08. 2011.

Време пролази, туга и бол не престају, празнина је све већа. Живећете у нашим срцима. Богољуб, Малина, Снежа и Олга са породицама

Бићеш и остаћеш део мене. Заувек вољен, увек поштован и никада заборављен. Твоја Дејана – Нена

27

5. август 2011.

IN MEMORIAM

Драган Трбољевац Трбо 1966 – 2011.

Не постоји време које ће ублажити бол. Живећеш кроз наше песме и сећања на дружења која смо провели заједно.

Колектив Радио телевизије Краљево и Ибарских новости

28

5. август 2011.

КОШАРКА Никола Лепојевић тренира у Краљеву чекајући на одлазак у Русију

ЛЕПИ ДО УРАЛА - Од ове сезоне бивши кошаркаш Слоге члан Урала из Екатеринбурга. - Русија "обећана земља". - Углед српске кошарке вратила репрезентација на челу са селектором Ивковићем. - Лоша инфраструктура и менаџери онемогућили стварање нових кошаркашких талената Свако ко прати кошаркашка збивања у Краљеву рећи ће да је последњи успешан изданак Слогине кошаркашке школе Никола Лепојевић. Од његовог одласка у Београд траје сушни период у клубу са Ибарског кеја, а управо ових дана врло напорно, у свом родном граду, тренира популарни Лепи.

- Најлепше је у свом граду и кад год сам слободан користим прилику да проведем што више времена у Краљеву, са породицом, родбином и пријатељима. Чекајући на повратак у Русију, у нови клуб Урал из Екатеринбурга, марљиво радим са својим бившим тренером Драганом Стефановићем који ми увек помаже преко лета - каже Никола Лепојевић, док у башти кафића "КОШ" одмара после тренинга. Од одласка из Црвене звезде променио си неколико земаља и клубова, али Русија је изгледа "обећана земља"?

- Ово ће ми бити четврта сезона у Русији, а прва у Уралу. Највише ми одговара Русија, најбоље сам се ту снашао. Био сам две године у Грчкој, две у Украјини, био сам у Пољској, али у Русији је најбоље. Највише нас цене, највише цене нашу кошарку, српске тренере и играче. Мање је америчких играча, тако да добијамо сасвим довољно простора да покажемо шта знамо. Урал из Екатеринбурга је нови клуб у си-вију кошаркаша из Краљева.

- То је диван и велики град, има преко 4 милиона становника. Раније сам ту долазио са претходним екипама, стварно је лепо. Град има кошаркашку арену у којој је милина играти, а подсетићу да су кошаркашице из Екатеринбурга првакиње Русије и стални учесник Евролиге. Ту је и јака одбојкашка екипа и мушка кошаркашка ће бити врло јака - наглашава Лепојевић

и додаје: - За сада сам једини Србин у тиму, можда дође још један странац на позицију центра, не знам да ли Србин или Хрват, док на позицији плеја већ имамо Американца. Тренер нам је Рус и врло је квалитетан, воли кошаркашку школу са простора бивше СФРЈ, па отуда идемо на двонедељне припреме у Пореч и играћемо са Цибоном, Цедевитом и другим квалитетним хрватским екипама. Повратак Душана Ивковића на место селектора и успеси државног тима вратили су позиције српске кошарке, које су једно време биле озбиљно уздрмане?

- Не могу ни да вам кажем колико смо повратили позиције. Заиста је репрезентација направила велики успех, очекујем и сада на ЕП да освоје медаљу и покажу колико вредимо и можемо. Такође, много је на угледу српске кошарке урадио Душан Вујошевић, прво резултатима са Партизаном, а онда и доласком у ЦСКА. Када је Русија у питању, али знам да је тако и у другим земљама, много

нас цене и уважавају. Давно си отишао из Слоге, али пратиш збивања на кошаркашкој сцени родног града. Из твоје перспективе, зашто је престала да ради фабрика талената крај Ибра?

- Мислим да талената има и у годинама после мене, али доста се тога променило. Нажалост, услови за рад нису бољи, већ су много лошији, инфраструктуре скоро да нема, деца немају где да тренирају. На другој страни, тај тренд раног одласка из Краљева је лош и лоше се одразио по кошарку овде. Деца још не заврше основну школу, а већ имају менаџера, одлазе у велике клубове, очекују славу преко ноћи и брзо се разочарају. Онда нестану са велике сцене, покушају да се врате у родном граду, али то више нису иста деца. То је велики проблем и док се не реши неће кренути на боље. Причати са Николом Лепојевићем, а не поменути Црвену звезду је скоро немогуће?

- Видим, и колико сам обавештен, долазак Небојше Човића у клуб је готова ствар. Спајање са ФМП-ом је у овом тренутку најбоља и вероватно једина опција за "црвено-беле". Убеђен сам да ће се Звезда усправити, кренути напред, јер то је велики клуб, институција. Са ове дистанце гледано, период када је у клубу био Змаго Сагадин је био најбољи по Звезду. Освојен је Куп, али шансу су добили домаћи млади играчи Радивојевић, Драгојловић, Витковац, ту сам и ја. Била је врхунска организација клуба, све је било изванредно и ко зна како би све било да је признати словеначки тренер остао - закључује Никола Лепојевић, краљевачки кошаркаш на привременом раду у Русији. А. Даишевић

Кошаркаши Машинца почињу припреме за нову сезону

"СТУДЕНТИ" ХОЋЕ БОЉЕ - Не мења се концепција, млад тим и стварање играча остају приоритети.

- Из клуба отишао Душан Вулетић у Слогу, биће појачања До прошле године Машинац је био млађи краљевачки кошаркашки прволигаш, али су у клубу са Машинског факултета проценили да је у садашњем тренутку српске кошарке, као и у ситуацији у којој се налази игра под обручима у граду на Ибру, најбоље заменити ранг такмичења. Тако су "студенти" сишли у Прву српску лигу, а Ужице добило кошаркашког прволигаша. Протекла сезона била је тешка за Машинац, нови ранг, нови односи, изузетно млад тим, промена тренера, земљотрес, отежани услови рада... све је довело до тога да Машинац опстанак обезбеди победом у последњем колу.

- Била је то сезона за наук. Сигурно да није било лако, јер смо напустили елитни ранг такмичења, суочили се са лигом где владају другачији односи, где се клубови знају, где је све на импровизацији, аматеризму, каква лига такво и суђење, све се то одразило на нас. Ипак, имали смо довољно снаге и концентрације да сачувамо статус и да калимо неколико врло младих играча каже Драгован Пантелић, генерални секретар КК Машинац. "Студенте" су прошле сезоне водила двојица тренера, после Владимира Ђокића екипу је до краја сезоне успешно водио прекаљени Драган Костић.

- Што се нове сезоне тиче, тек

следе разговори са нашим тренером Костићем. Наша је жеља да остане на клупи, задовољни смо радом, али проблем би могле да буду његове обавезе око СЦ "ОКАНИК". Наравно, разговараћемо и покушати да нађемо право решење. Прозивка и први тренинг обавиће се у понедељак 8. августа?

- Мала исправка, ми тренинге нисмо ни прекидали. Како имамо врло млад тим, дечаци су све време били на терену, радили су и, верујем, значајно подигли квалитет своје игре. У понедељак ће се њима прикључити искуснији Милашиновић, Димитријевић, Чукић, а биће и појачања, јер нам се јављају играчи који би желели да наставе каријеру у бордо дресу. Из клуба је једино отишао Душан Вулетић у Слогу. Да ли то Машинац најављује борбу за врх табеле и улазак у Прву "Б" лигу?

- Наше амбиције, тачније концепцију, нећемо мењати. Стварање играча из сопственог погона остаје приоритет. Али, ако се укаже шанса за добар пласман искористићемо је. Сигурно је да нећемо дозволити да се понови протекла сезона и да чекамо спас у лиги у последњих 40 минута игре. Верујем да овај млади тим може и више и боље - закључује Драгован Пантелић, генерални секретар КК Машинац. А. Даишевић

Дуг пола милиона динара Непријатно су у клубу са Машинског факултета били изненађени дописом из КСС о дуговању клуба у висини од близу пола милиона динара.

- Свако у Србији, ко прати спорт и поготово кошарку, зна да Машинац никоме ништа не дугује. Наравно да нас је изненадио допис о дугу, поготово што се ради о периоду када смо били прволигаши, од пре три године. За дуг нисмо криви, јер је тадашњи спонзор Прве лиге раскинуо уговор и онда су одједном стигле обавезе о којима тада нисмо били обавештени. Упутили смо писмо челницима КСС да нам отпишу поменути дуг у целости, јер ми играмо у Српској лиги, немамо спонзора, а био би то и чин помоћи развоју кошаркашког спорта у Србији, поготово у овом региону. Уосталом, из Савеза су већ отписали такве дугове другим клубовима, конкретно Слоги - наглашава Драгован Пантелић.

29

5. август 2011.

ОДБОЈКА Одбојкаши краљевачке Рибнице почели припреме за нову сезону

МЛАДОСТ КАО АДУТ, НИКАКО ХЕНДИКЕП - "Мускетари" по традицији првог понедељка у августу стартовали са припремама у Борићима на Ратарском имању. - Значајно промењен и подмлађен тим, али младост као адут у новој сезони. - За сада без правих појачања, недостаје коректор, примач и либеро. - И у новој сезони на три фронта Онако како традиција налаже одбојкаши краљевачке Рибнице окупили су се првог понедељка у августу и почели са припремама за нову сезону. Тренеру Бошку Мачужићу, његовим сарадницима Милошу Зекавици и Владимиру Адамовићу јавили су се сви играчи на које се рачуна у овом првенству, изузев Срећка Лисинца који је са јуниорском репрезентацијом у Бразилу на Светском првенству и Риста Николова који ускоро стиже из Македоније. Из прошлосезонског састава ту су били капитен Предраг Бићанин, Никола Вељовић, Слободан Миловановић, Бранислав Радовић, повратници са каљења из крушевачке Антене Лазар Моћић, односно Металца (Горњи Милановац) Мићо Јанићијевић, као и потенцијално појачање из Брчког Ненад Шормаз (1992. годиште). Са Рибницом је, као и прошле године, припреме почео искусни Влада Ђорђевић.

- Одмор је завршен, чека нас јако тежак посао. Тренутно ово није селектиран тим, али сам

убеђен да ћемо, уз ангажовање клупских челника, попунити упражњена места и спремно дочекати нову сезону. Младост ове екипе не видим као хендикеп, већ као адут, јер реално и наша Суперлига је све млађа. Убеђен сам да, уз добар рад, можемо остварити зацртане циљеве, а то је стварање играча, опстанак на елитној сцени и достојно представљање клуба и земље на међународној сцени, у Балканском Купу - нагласио је тренер Рибнице Бошко Мачужић на првом тренингу у Борићима, ваздушној оази Краљева. Краљевчане чека много искушења. Из клуба су отишли Немања Божић (Аустрија), Иван Боровњак, либеро Владимир Јовић (Стеауа), Петар Коларевић (Железничар Београд), Данило Пејовић. Нова лица се тек наслућују, тешка финансијска ситуација оптерећује и не даје много маневарског простора.

- Ми смо већ годинама најбољи спортски колектив који овај град има. Радимо квалитетно у више него скромним

Кајак на дивљим водама

БОГДАН БУКАРА ЗА ЧАСТ СРБИЈЕ Чешка Опава била је домаћин Светског јуниорског првенства у кајаку на дивљим водама. Најбољепласирани српски репрезентативац био је Богдан Букара из краљевачког Ибра, који је у дисциплини „класик“ Ц1 заузео девето, а у дисциплини „спринт“ Ц1 12. место. После ЕП, које је у мају одржано у Краљеву, ово је још један доказ да краљевачки кротитељи дивљих вода напредују и да су све ближи светском врху. А.Д.

условима, а сваке године репрезентујемо град и нашу земљу на међународној сцени. Учинићемо што је до нас да и ове године остваримо најбоље могуће резултате, али очекујемо и конкретну помоћ локалне самоуправе. Није ни прошле сезоне, у ово време, била сјајна ситуација, али смо на крају испливали и били врло конкурентни нашим најбољим тимовима. Наш циљ остаје стварање нових играча и давање шансе

младима да се искажу - поздрављајући играче на првом тренингу нагласио је др Драган Арсић, председник ОК Рибница. "Мускетари" су већ на првом тренингу добро мајице натопили знојем, истрчали километре, а тако ће бити и наредних дана. Очекује се и одлазак на Гоч, на висинске припреме.

- Прошле сезоне се то показало као добар потез, верујем да смо у стању да организујемо припреме и да спремно дочекамо

крај августа, када ћемо почети са одигравањем контролних утакмица. Подсећам, нас већ 7. септембра чека одлазак у румунски Клуж и учешће на БВА Купу где бранимо титулу првака, а месец дана касније креће и Винер Штедише Суперлига. Ту су и обавезе у националном Купу. Зато од првог дана идемо јако и квалитетно и верујем да ћемо имати успешну сезону - закључио је Бошко Мачужић, тренер Рибнице. Наредни дани и тренинзи ће показати да ли ће млади Шормаз бити замена за Божића, хоће ли у клубу остати Владимир Усиљанин и ко ће још обући дрес клуба из Милана Топлице. Било би сјајно ако би актуелно руководство Рибнице, уз подршку неког спонзора, приволело искусног Владу Ђорђевића на повратак у Краљево. Са њим, била би то сасвим другачија екипа Рибнице. Време ће бити најбољи судија и показати шта ће се дешавати у најбољем спортском колективу у Краљеву. А. Даишевић

Тенис

ЛУКА ИЛИЋ ПРАВИ И У РЕПРЕЗЕНТАЦИЈИ

Тениска репрезентација Срби је, играчи до 16 година, учествовала је на Европском првенству и заузела 6. место. Први рекет нашег тима, Краљевчанин Лука Илић, остварио је добре игре и показао завидну форму, поготово у мечевима са Шведском и Румунијом у предтакмичењу које је одржано у Минхену. Упркос поразу од Не-

маца, "орлићи" су се пласирали на финални турнир шампионата Старог континента који се одржава у Паризу, где су у мечу 1/4 финала поражени од Италије резултатом 2-1, али су потом у разигравању од 5. до 8. места победили Аустрију резултатом 2-1. У мечу за 5. место Немачка је поново била боља од Србије резултатом 3-0.

Кошарка

СЛОГА ВАН БАЛКАНСКЕ ЛИГЕ

МАРКЕТИНГ 036/312-505

Вест пласирана у прошлом броју нашег листа, а преузета из канцеларије КСС, о учешћу Слоге у Балканској лиги, показала се као новинарска патка. Кривац седи у Созиновој 9 (адреса Кошаркашког савеза

Србије), где је лоше урађена завршна табела кошаркашке лиге Србије.

- Направљен је превид у кош разлици Слоге и крушевачког Напретка. "Чарапани" за поен имају бољи кош количник тако

да ће они представљати Србију, уз ОКК Београд, у Балканској лиги - кратко нам је саопштио Зоран Миловановић, тренер краљевачке Слоге. Шта друго рећи него, какав Савез таква и лига! А.Д.

30

5. август 2011.

ФУДБАЛ Меморијални фудбалски турнир "Љубиша Јакшић-Јакша" у Јарчујку

СЛОГА ПОБЕДНИК

- На другом "Јакшином меморијалу" учествовале водеће краљевачке екипе Слога и Металац, као и окружни лигаши Карађорђе из Рибнице и домаћин Краљево Хајдук. - Слогина доминација изражена са две победе од 4-0. - Најбољима награде предао Огњен Јакшић, син покојног Љубише Јакшића У краљевачком насељу Јарчујак, на игралишту месног окружног лигаша Краљево Хајдука, одржан је други по реду фудбалски турнир у знак сећања на трагично настрадалог фудбалера Љубишу Јакшића. Поред домаћина, учествовали су Карађорђе из Рибнице (Окружна лига), краљевачки Металац (Моравска зона) и прволигаш Слога из Краљева.

- Наш бивши играч и друг Љубиша Јашић-Јакша је заслужио турнир и заслужио је овакав састав на турниру. Практично најквалитетније градске екипе су се одазвале нашем позиву и у име породице Јакшић и у име Краљево Хајдука им од срца хвала. Гледаоци су имали шта да виде, приказан је добар фудбал и морамо бити задовољни, иако је мој тим на крају заузео последње, четврто место - наглашава Горан Штављанин, тренер Краљево Хајдука и човек који је поднео огроман терет организације самог меморијала. Првог дана турнира Слога је лако поразила Карађорђе са 4-0, док је после велике борбе и голом у последњем минуту сусрета Металац победио Краљево Хајдук 1-0. Јарчујачани су показали да имају добар и компле-

тан састав.

- Од времена када смо играли Српску лигу нисмо имали 25 играча. Такође, припреме смо почели на време, већ смо увелико у погону, стигла су и појачања, тако да имамо много разлога да верујемо у добре резултате у новој сезони. Лично очекујем да будемо међу прве четири екипе, а ако би пронашли спонзора, не би изостао ни напад на прво место и повратак у зонски степен такмичења, где је Хајдуку и место закључује Горан Штављанин. У утакмици за треће место виђен је добар фудбал, оба окружна лигаша су показала завидан степен спремности, гости су на полувремену водили 2-0,

Утакмица за треће место

КРАЉЕВО ХАЈДУК - КАРАЂОРЂЕ 2 -2 (0 - 2) пеналима 6 - 7 Стадион: у Јарчујаку Гледалаца: 200 Судија: Саво Миљковић (Краљево) Стрелци: Рсовац у 70. и 90. минуту за Краљево Хајдук, а Арсовић у 21. и Милевић у 35. минуту за Карађорђе Стрелци из пенала: Миловановић, Павловић, Ђорић, Врљановић, Рсовац, М. Павловић за Краљево Хајдук, а Павловић, Јосифљевић, Хорват, Пузић, Ташић, Понорац, Арсовић за Карађорђе. КРАЉЕВО ХАЈДУК: Штављанин, Ђорић, Павловић, Главчић, Врљановић, Танасковић, С. Карапанџић, М. Карапанџић, Томовић, Рсовац, Стругаревић. Још су играли: Балтић, Денић, Рогљић, Кундовић, Миловановић, М. Павловић КАРАЂОРЂЕ: Понорац, Миланов, Станковић, Младеновић, Шиљковић, Јосифљевић, Марковић, Миновић, Милевић, Лазовић, Арсовић. Још су играли: Стошић, Стојановић, Ташић, Павловић, Пузић, Вукомановић, Хорват.

Финална утакмица

СЛОГА - МЕТАЛАЦ 4 - 0 (2 - 0) Стадион: у Јарчујаку Гледалаца: 400 Судија: Милош Трифуновић (Краљево) Стрелци: Радосављевић у 22, Дринић у 42. и 56. и М. Ђорђевић у 58. минуту Жути картон: Павловић (Металац) СЛОГА: Божовић, Младеновић, Марушић, Дмитровић, Миловановић, Ђ. Ђорђевић, Радосављевић, М. Ђорђевић, Гобељић, Јанићијевић, Дринић. Играли су још: Лукић, Бркљач, Милетић, Вулић, Ровчанин, Цмиљановић, Крунић, Анђелковић. МЕТАЛАЦ: Златковић, Обреновић, Пандрц, Адамовић, Крстић, Ивановић, Павловић, Ђокић, Глигоријевић, Драшковић, Ерак. Још су играли: Милић, Пантовић, Рудинац, Вучићевић, Ђорђевић, Дукић. а "хајдуци" преко одличног Душана Рсовца стигли до изједначења. На пенал рулету Карађорђе је славио 7-6.

- Драго нам је да смо били гости на турниру, "хајдуци" ће нам узвратити учешће на нашем турниру седам дана пред старт првенства. Имамо незнатно промењен тим у односу на претходну сезону, мислим, јачи и све осим борбе за сам врх табеле сматра се неуспехом. Не знамо још снагу осталих тимова на Округу, али верујем да је Карађорђе сазрео за прво место каже Срећко Ђоковић, тренер Карађорђа из Рибнице. Финална утакмица оправдала је очекивања. Слоги се супротставио веома млад тим Металца, прилично мотивисан, али су "бели" показали снагу и квалитет. У првих 45 минута Радосављевић и Дринић су до-

нели заслужену предност Слоги, а у другом полувремену још један гол Дринића и мајсторија потенцијалног појачања Слоге Милана Ђорђевића (бивши играч нишког Синђелића). Искоса са леве стране погодио је супротне рашље гола Металца за овације на отвореној сцени. Тиме је резултатски меч био готов, мада су "бели" имали још правих прилика које су остале неискоришћене.

- Нисам незадовољан, јер у

фази припрема у којој се налазимо ово је био неки максимум мојих дечака. Без обзира на два примљена гола мислим да смо Слоги добро парирали у првих 45 минута. Металац има јако млад тим, пред нама је сезона сазревања, али очекујем да се појачамо неким искуснијим фудбалером. О дометима и амбицијама тешко је сада говорити, видећемо када почне лига где нам је место и колико можемо - опрезан је стартег Металца Сретен Аврамовић. На овом турниру у редовима Слоге је наступио и Ђорђе Ђорђевић из Тополе, још једно потенцијално појачање, док је у другом полувремену на голу био Лукић, бивши голман Телеоптика.

- Лично су ме новајлије задовољиле, мислим да би представљали појачање за Слогу и предложићу да се ангажују, а, наравно, на Управи клуба је да одлучи. Што се тиче наше игре, показали смо квалитет и на овом турниру, посебно ме је задовољило то што нисмо примили гол. Период упознавања са тимом је прошао, ова деца имају таленат и уз права појачања могу много. Усудио бих се да кажем да бисмо могли да будемо и изненађење лиге нагласио је Драган Гацо Јовановић, тренер краљевачке Слоге. Све екипе на турниру су добиле пехаре, а син покојног Љубише Јакшића, Огњен, поделио је признања Бобану Дмитровићу за најбољег играча турнира, Дарку Дринићу као најбољем стрелцу и Бору Штављанину из Краљево Хајдука као најбољем голману. А. Даишевић

ПРОВЕРЕ ЗА СУДИЈЕ И ДЕЛЕГАТЕ Семинар за фудбалске судије и делегате са листе Окружне лиге ФСРО, уобичајен пред старт сваке сезоне, одржаће се у суботу 6. августа у просторијама Савеза. Присуство свих судија и делегата је обавезно, а поред лекарског прегледа, биће обављена провера физичке спремности , као и провера теоретског знања и предавања.

31

5. август 2011.

ФУДБАЛ Слога приводи крају припреме за старт првенства Прве лиге Србије у фудбалу

СЛОГА СЛОЖНО ГАЗИ

- Прволигаш из Индустријске улице победио на турниру у Јарчујку, а потом одиграо са суперлигашем Металцем из Горњег Милановца 1-1. - Досадашња појачања права, остатак веома младог тима на правом путу. - Дечаци ме изненадили, уверили да имамо добар тим - закључује тренер Јовановић. - У суботу у Ивањици генерална проба са суперлигашем Јавором Наредног викенда стартује првенство Прве лиге Србије у фудбалу, а са нестрпљењем навијачи Слоге ишчекују дуеле својих љубимаца у повратничкој сезони. "Бели" су припреме почели 4. јула, а нешто касније се тиму прикључио нови шеф струке Драган Јовановић. Сумњичаво су многи вртели главом на могућности младог тима Слоге и активности актуелног руководства клуба, али сада су "неверним Томама" запушена уста. На Градском стадиону су ћутали и радили, појачања су полако пристизала и већ на првим утакмицама са чачанском Слободом и Баном из Рашке могло се наслутити стварање једног доброг, радног и вредног тима. Уследио је турнир у Јарчујку, где је Слога остварила две убедљиве победе, али се и тада сматрало да противници нису дорасли, да се не може видети права снага Слоге. После дуела са суперлигашем из Горњег Милановца сумње и критике заменили су аплаузи. Пулени Драгана Гаца Јовановића просто су летели тереном Градског стадиона, течна и прецизна пас игра оставила је ривала збуњеног и немоћног, а поред гола новајлије Милоша Миловановића (трећег у три последње утакмице) "бели" су пропустили прилику да декласирају ривала.

- Могу да будем задовољан. Веома озбиљан меч, јак ривал, суперлигаш, али смо одиграли како смо се договорили. Резултат није примаран у овој фази рада, могао сам да задржим стартере до краја меча и да славимо победу, али намерно сам желео да их поштедим, јер нас у суботу чека такође јак меч, генерална проба са Јавором у Ивањици. Када сам дошао у клуб мало сам био сумњичав према овој деци, али су ме они разуверили, показали су да могу и да стварамо јако добар тим - наглашава стратег Слоге Драган Јовановић. Досадашња појачања

"белих" су се показала као пун погодак. Тим воде Бобан Дмитровић, као вино - што старији то бољи, гранитно јаки Дејан Радосављевић, који осим дефанзивних задатака зна сјајно да асистира, и већ доказани Дарко Дринић. Уз њих корацима од седам миља напредује млађарија, играчи поникли у Слоги, на радост клупског руководства и свих навијача.

- Овај тим је то што имамо, мада бих волео још два играча који би донели квалитет и искуство. Чека нас јако такмичење, битан нам је сваки играч и зато и наглашавам да нам требају још два нова играча. Наш циљ је опстанак у лиги, али сам убеђен да бисмо могли да будемо и изненађење првенства - закључује Драган Јовановић. Међу повратницима у тим Слоге је и 21-годишњи Јовица Василић који је протеклих шест месеци играо у суперлигашу Слободи из Ужица. Невероватан напредак је виђен у игри

Принове Слога је у дану када се играла утакмица са Металцем из Горњег Милановца потписала уговоре са тројицом фудбалера. Ђорђе Ђорђевић, родом из Тополе, који је играо у Словенији и прошле сезоне у београдском лигашу Жаркову нови је члан краљевачког прволигаша. Параф на уговоре су ставили и Драган Ђуровић, прошле полусезоне као позајмљен играч Јавора је носио Слогин дрес, као и корпулентни Немања Настић, голман који је протекле полусезоне већ носио дрес Слоге, а сада потписао вишегодишњи уговор са клубом из Индустријске улице. Од доласка провереног Милана Ђорђевића из нишког Синђелића неће бити ништа, јер су финансијски захтеви фудбалера нереални. Како прелазни рок траје до краја августа, могуће су промене у табору "белих" и током лигашког такмичења. овог суперталентованог момка, што само показује колико су финансијер клуба Зоран Милашиновић и сарадници били у праву и гледали много унапред када су га дали на позајмицу "ерама", у тренутку када се Слога борила за прво место у Српској лиги.

- Било ми је сјајно у Ужицу, одлична екипа, квалитетан рад,

изборио сам се за место стартера, одиграо утакмице у којима смо везали серију без пораза, а ја сам два пута био у тиму кола. По уговору сам био дужан да се вратим у Слогу и ево ме опет у мојој другој кући. Имао сам малер на овим припремама да се повредим, тако да сам тек против Металца ушао у тим. Одиграли смо

добро, али можемо ми још боље. Видећете, биће ово добра екипа - уверава вихорни бек Слоге. Млади фудбалер је максимално посвећен обавезама у Слоги, иако још увек постоји могућност да каријеру настави у неком суперлигашу, чак и у редовима неке од наших водећих екипа.

- То је све на клупском руководству. Ја се спремам као да ћу 13. августа истрчати у Нишу на терен против Синђелића. Атмосфера у Слоги је одлична, штимунг дају старији играчи од којих много тога може да се научи. Оптимиста сам и верујем да ће Слога ове сезоне играти запажену улогу у Првој лиги - закључује Јовица Василић. Слога у суботу игра у Ивањици са Јавором и то је генерална проба пред старт сезоне и гостовање на Делијском Вису екипи нишког Синђелића. А. Даишевић

ФС Рашког округа спроводи последње припреме за старт нове сезоне

ИГРАЛИШТА ПОД ЛУПОМ Нова фудбалска сезона је на прагу, а више него озбиљно последњим припремама за старт првенства су пришли у ФС Рашког округа. Извршни одбор поменутог савеза је још 24. јула формирао Стручну комисију која је имала задатак да обиђе све терене клубова Окружне лиге, а посебан акценат је био на теренима новајлија Рибнице из Јовца и Полета из Ратине. На основу ранијих приговора, на тапету су били и терени ФК Борац Адрани и ФК Матаруге. Новајлије у лиги имају обавезу да своја игралишта ограде са све четири стране, а у Јовцу морају да обезбеде и једну просторију за службена лица. У ФК Рибница су озбиљно пришли послу, радови су већ увелико у току и сигурно је да ће игра-

лиште у Јовцу бити једно од лепших у Окружној фудбалској лиги. Код "староседелаца" у Адранима и Матаругама проблем је друге врсте. Кућице за резервне играче као и технички простор нису по прописима које налаже фудбалска организација и оба клуба су у обавези да до 21. августа и старта сезоне отклоне недостатке. Протекле сезоне евидентиран је и проблем на игралишту у Ушћу где постојеће кућице за резервне играче немају довољно места за седење, па ће и вредни фудбалски радници из месног Радника морати да учине напор и реше овај проблем. Стручна комисија ИО ФС Рашког округа ће 14. августа поново обићи терене клубова из овог степена такмичења и

уверити се да ли је све урађено како налажу правила фудбалске игре, односно да ли су све

уочене неправилности отклоњене. А. Даишевић

32

5. август 2011.

ВАТЕРПОЛО Друга ватерполо лига група "Југ"

ПОБЕДНИЧКА СЕРИЈА БЕЗ КРАЈА

- Краљевачки ватерполисти у мечу 7. кола победили у Београду Вождовачки 14-9, а дан касније и Параћин (8. коло) 11-10. - "Делфини са Ибра" убедљиво први на табели са максималним учинком. - Овог викенда завршава се лигашки део, Краљево-Лесковац (субота 20ч), Расина (Крушевац)-Краљево (недеља) Претходни викенд није донео промене на друголигашком "Југу". Ватерполисти Краљева наставили су победничку серију на гостовањима у Београду и Параћину и само потврдили да у овој групи немају правог такмаца. На Ади Циганлији "делфини са Ибра" су лако изашли на крај са Вождовачким, дебитантом у Другој лиги и славили победу резултатом 14-9 (5-1, 2-1, 6-3, 1-4). Све је било одлучено већ после прве четвртине када су пулени Бојана Новоселца стекли предност коју су до краја утакмице само увећавали. Све што је Вождовачки успео јесте да у последњих осам минута ублажи убедљив пораз. Дан касније ВПК Краљево је гостовао у Параћину против ривала кога одлично познаје и који увек има велики мотив против момака са Ибра. Тако је

ВК ВОЖДОВАЧКИ – ВПК КРАЉЕВО 9:14 (1:5, 1:2, 3:6, 4:1) Пливалиште: на Ади Циганлији Судије: Н. Голијанин, Н. Миланковић (Београд). ВК Вождовачки: Брајовић, Радулов, Пурковић 3, Стефановић, Раденковић, Петровић, Лукић, Попов 2, Радмиловић, Лосанчић 1, Радуловић, Крунић, Рађен 1, Смељов 2. ПВК Краљево: Ћаласан, Булатовић 2, Ј.Чабрило 2, Ћирић, М.Чабрило, Бодражић 3, Генчевић, Симић 3, Боловић 3, Бошњак, Пантовић, Розгић, Каљевић, Срећковић 1. Тренер Бојан Новоселац. Фото: М. Радовановић било и у овом сусрету, па је мало недостајало да чета Бојана Новоселца изгуби први првенствени бод. Испоставило се да је одлучила трећа четвртина коју су Краљевчани добили 3-0, издржали притисак домаћина у последњој деоници и уписали 24. првенствени бод. Плеј-оф је од раније обезбеђен, али до краја лигашког дела такмичења ваља оди-

грати још две утакмице. У суботу на пливалишту Градског базена гостује Лесковац, што ће бити прилика за нову убедљиву победу Краљева, док дан касније, у недељу, "делфини са Ибра" гостују у Крушевцу домаћој Расини. Снага и квалитет екипе из града на Ибру говори да би лигашки део такмичења требало да заврше са свих 10 победа. А. Даишевић

ВК ПАРАЋИН – ВПК КРАЉЕВО 10:11 (2:3, 3:2, 0:3, 5:3) Градски базен: у Параћину Судије: А. Станојевић (Ниш), М. Петровски (Крушевац). ВК Параћин: Радовановић, Рудић 3, Марковић, Милосављевић 2, Миловановић 1, Јовановић 1, Јевтић, Пеливановић, Биорад 2, Јанковић, Милојковић 1. Тренер: Ненад Костић. ПВК Краљево: Ћаласан, Булатовић, Ј.Чабрило, Ћирић 1, М.Чабрило, Бодражић 4, Н. Каљевић 2, Симић 2, Боловић 2, Бошњак, Пантовић, Срећковић, Не.Каљевић, Балтић. Тренер: Бојан Новоселац.

ПРЕДСТАВЉАМО - Марко Боловић први странац у редовима ВПК Краљево

ЛЕТО ЗА ПАМЋЕЊЕ

- Марко Боловић стигао из немачког Шпандауа '04 на обале Ибра. - Краљево је диван град, у клубу су сви људи сјајни, а нигде нисам видео више лепих девојака него овде - наглашава Марко Марко Боловић, име и презиме говори, није класичан странац, али како је рођен у Немачкој и има немачки пасош, води се као страни играч у редовима ВПК Краљево.

- Имам 20 година, ускоро ћу напунити 21. Рођен сам у Немачкој, живим у Берлину, члан сам Шпандауа '04, најбоље екипе у Немачкој и једне од најбољих у Европи. Тренер ми је Небојша Новоселац, ватерполо стручњак из Врњачке Бање, а како је његов рођени брат Бојан тренер Краљева, ето везе која ме је довела у Србију, у Шумадију, у овај диван град и клуб - прича искрено Марко Боловић, први страни ватерполиста у историји Краљева. Иако је у град на Ибру дошао случајно, одушевљен је пријемом и атмосфером.

- Када ми је тренер у Немачкој предложио опцију да дођем и преко лета играм овде, нисам имао јасну слику свега, нити шта да очекујем. Од првог дана сам одушевљен, пријем у граду је одличан, људи максимално гостопримљиви, увек љубазни и насмејани, воле спорт и спортисте. У клубу је невероватна атмосфера. То нигде нема, такво другарство, оданост, сви смо као браћа. Заједно смо и ван базена и то је нешто што ћу памтити цео живот, а што сигурно нећу доживети у професионалној каријери. Искрено, када год будем имао слободно лето, ето ме крај Ибра. Матични клуб Шпандау '04 је репрезентација Немачке у малом. У недавном сусрету српске и немачке селекције на

СП у Шангају чак десторица Маркових клупских другова били су у саставу „панцера“.

- У Немачкој нема бољег клуба од Шпандауа. Ради се врло озбиљно, много се улаже, али томе су допринели и српски тренери који су радили и сада

раде у Берлину. Што се тиче репрезентације, скоро сви су играчи Шпанадауа, или су ту почели каријеру. Гледао сам меч у Шангају, било је занимљиво, Србија је озбиљно схватила меч, за разлику од Светске лиге у Крушевцу, када су Немци победили. Сада није било дилеме ко ће славити. Криво ми је што Србија није одбранила злато на СП, мислим да су заслужили. Марко Боловић је већ постао љубимац ватерполо публике у Краљеву, голови са дистанце су његова специјалност и све упућује да ће се са новим клупским друговима борити за титулу првака Друге лиге.

- Овде се више полаже на технику, мање се плива, што мени више одговара - каже уз велики осмех Марко и наста-

вља: - Видим да се добро игра и у последњем рангу такмичења у Србији и то говори колико се овде воли ватерполо. Имамо добру екипу, тешко да ће нас неко изненадити у лиги, а за плеј-оф видећемо. Волео бих да освојимо титулу и мислим да то овај тим може. У Краљево је стигао случајно, али би волео сваког лета да му се врати. Можда разлог треба тражити и у одговору на питање има ли лепих девојака у Краљеву?

- Ја нигде на свету нисам видео више лепих девојака. Невероватно! Стварно је супер и ето још једног разлога да поново дођем у Краљево - закључује Марко Боловић, ватерполиста на привременом раду у Краљеву. А. Даишевић