IN 2993

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

Фото: М. Радовановић

Година LVIII, Број 2993, 23. децембар 2011, 30 дин, Излази петком

ЈОРГОВАНИ ПРОТИВ ДЕПОНИЈА Свест о значају очувања природе које реализују различите невладине и здраве животне средине све је при- организације, али и Јавно комунално сутнија међу грађанима Краљева. прдузеће "Чистоћа". Томе доприносе многобројне акције У Краљеву се тренутно реализују

три пројекта која се баве заштитом животне средине, у мањој или већој мери, финансирана су средствима Европске уније. стр. 9

Интервју: Раде Кубуровић, управник Културно-уметничког друштва „Абрашевић“

„АБРАШЕВИЋ“ КАО КОНЦЕПТ

стр. 4

Трибина Уједињене сељачке странке

АКО СУ НАМЕРЕ ПОШТЕНЕ УВЕК СЕ НАЂЕ ДОБРО РЕШЕЊЕ

стр. 8

Масовна туча у ромском насељу

КРВАВА СВАДБА Сви Ваши огласи на Радију, Телевизији и у новинама

САМО 180

стр. 12 динара + ПДВ

2

23. децембар 2011.

Противуречне информације о признавању Косова

НЕ МОЖЕ БЕЗ ПРИЗНАЊА КОСОВА? Министар спољних послова Србије Вук Јеремић изјавио је да су му четири министра спољних послова Европске уније рекла да Србија не може ући у Унију без формалног признања независности Косова На дебати Србија и Европска унија Јеремић је рекао да до сада нико у утицајним центрима моћи није размислио о било којој другој могућности за Косово, осим да Србија прихвати Ахтисаријев план и на крају призна независност у пуном формалном смислу те речи. Спољнополитички приоритети Владе Србије се не мењају и заснивају се на наставку процеса европских интеграција, очувању суверенитета и територијалног интегритета, нужности најбољих могућих регионалних односа и економској дипломатији. Уверен сам, нагласио је Јеремић, да ће таква врста политике бити поново кандидована на изборима и грађани ће имати прилику да се о њој изјасне. До 9. децембра није било могуће добити статус кандидата без експлицитног одустајања од Резолуције 1244 у регионалном представљању Приштине на међународним скуповима. Одговор Србије био је нагативан, а исти ће на такву врсту захтева бити и у будућности. Став Европске уније који би могао да буде објављен у марту следеће године, није познат. Министар подсећа да је још пре шест месеци, изнео резерву о томе да ли је могуће да Србија у децембру добије статус кандидата, због чега је проглашаван за птицу злосутницу и евроскептика. Зато и верује да треба бити још суздржанији у предвиђањима када је реч о марту наредне године. Говорећи о Косову, Јеремић је нагласио да Ахтисаријев план нема легалност и легитимитет, па не може бити основа за преговоре о будућности Косова и успостављање мирних и нормалних односа између Срба и Алба-

наца на Балкану. Проблем угрожавања територијалне целовитости једне земље унилатералним актима представља изузетно "клизав терен", због чега један значајан број држава има велики отпор да призна такву независност. КОРАК КА ПРИЗНАВАЊУ КОСОВА? Представници већине опозиционих странака у Скупштини Србије оценили су да предаја копија матичних књига Приштини представља корак ка признавању независности Косова, док посланици владајуће већине истичу да то ни на који начин није учињено, већ је почело спровођење постигнутих споразума са Приштином. Лидер Српске напредне странке Томислав Николић, рекао је новинарима у парламенту да је предаја копија матичних књига Косову, по његовом мишљењу, почетак укидања српских институција на Косову и Метохији, а шеф посланичке групе Демократске странке Србије Милош Алигрудић, да су већи утисак на њега од вести да је предата прва копија матичних књига Косову, оставиле изјаве председника Србије Бориса Тадића и министра одбране Драгана Шутановца.

- Изјава Тадића у којој каже да се Србија никада неће одрећи Резолуције 1244 и онда набраја зашто, а заборави прву и једину важну ствар, да се Србија неће одрећи свог територијалног интегритета и суверенитета, значи да је му оно што је прескочио није ни битно - рекао је Алигрудић. Подсећајући на изјаву министра одбране да се паралелне институције не могу укинути

Вук Јеремић преко ноћи. Шеф посланичке групе Нова Србија Велимир Илић оценио је да "чим дате царину, чим дате границу, чим признате њихове изборе значи да сте им дозволили да буду независна држава". То је индиректно, на мала врата, давање независности, што је већ и учињено истиче он уз оцену да предаја копија матичних књига представља признавање независности Косова. И шеф посланичке групе Српске радикалне странке Драган Тодоровић сматра да су преговори и оно на шта је пристао преговарачки тим Београда, кораци који воде ка независности Косова. Посланик Либерално демократске странке Србије Бојан Ђурић оценио је да је вест о предаји копија матичних књига требало да дође из Београда, а не из Приштине, јер је то директна реализација договора постигнутих у Бриселу и владине уредбе.

- Власт нам дугује одговор на друга питања - како ће убудуће Србија водити матичне књиге за те делове Косова, шта ћемо за шест месеци када по-

ново дође до не поклапања података и шта се десило са надлежношћу Врховног суда Косова питао је он и упозорио да ће за месец дана ће Срби доћи у ситуацију да ће морати ићи пред Врховни суд Косова. У том тренутку неће помоћи уредба Владе Србије која о томе ништа не говори и заклињање Београда да нема признања Косова. Посланик Социјалистичке партије Србије Дејан Раденковић оценио је да се предајом копија матичних књига ни на који начин не признаје независност Косова и да је добро што је почело спровођење постигнутих споразума са Приштином, што ће релаксирати односе, довести до трајних решења и до дугорочне стабилности у региону. МЕЊАТИ КОСОВСКУ ПОЛИТИКУ Начин на који Влада Србије решава питање Косова и Метохије није добар и треба га мењати, сагласили су се представници Демократске странке Србије, Српске радикалне странке и Либерално демократске партије, али су изнели различите ставове о томе како би требало убудуће водити косовску политику. Посланик ДСС Слободан Самарџић заложио се за прекид преговора са представницима Приштине и поништавање свих до сада постигнутих споразума. Косовски проблем требало би замрзнути на неко време, али у исто време водити рачуна о Србима на Косову и Метохији и започети дипломатску иницијативу како би се наставили преговори под окриљем Уједињених нација, који су прекинути 2007. године. Оценио је и да би

Европској унији и Сједињеним Америчким Државама највише одговарало да Србија призна независност Косова, али држава мора да јасно каже да не пристаје на такву игру. Посланик СРС Александар Мартиновић изјавио је да се његова странка залаже да се питање Косова и Метохије решава у складу са уставом Србије и резолуцијом 1244. Србија не сме да води статусно неутрално политику према Косову, јер онда признаје да се не зна чије је Косово, упозорио је он. Једино о чему може да се разговара је степен аутономије које Косово треба да има у оквиру Србије, а за Српску радикалну странку неприхватљива је политика коју према Косову воде председник Борис Тадић, Влада Србије и преговарач Борислав Стефановић. Зоран Остојић, посланик Либрално демократске партије тврди да се ЛДП никад није залагала за независност Косова, али је упозоравала да ће Косово постати независно.

- Говорили смо преговарачима и 2005, 2006. и 2007. године да искористе преговоре да добију што чвршће гаранције за Србе на Косову - рекао је Остојић и нагласио да ће Косово бити српско у мери колико Срба живи на њему. Суштина политике ЛДП је очување српског карактера Косова, а решење је историјски договор косовских Албанаца и Срба, уз посредство и утицај Београда. Према његовим речима, Ахтисаријев план, уз поправку која се тиче севера Косова, може да буде решење за проблем. припремио Т. Радовановић

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com

3

23. децембар 2011.

ГЛОБУС од петка до петка: У Европи свако гледа сопствене интересе, а повлашћени бране евро и учвршћују статус

ПРЕМИЈЕР НИКАКО ДА ОДРАСТЕ

Саркози ”заменио” Берлусконија, дели пацке коме стигне, напао Комерона. - Путин се не плаши тргова, а још мање Американаца којима смета јака Русија. - Убиство Гадафија је ратни злочин, мук о масакру преко 40 хиљада Либијаца. - Да ли Грачаница остаје српско благо, шта је са осталим светињама на Косову и Метохији? Постоје на делу две Србије, „жучљиво“ уверавају већ годинама разни код нас, а зашто онда, по истој логици, не би бивстовале и две - Европе?! И ево сада, баш између два петка, стиже одговор: Никола Саркози тврди, а што не бисмо веровали дејствујућем председнику ”галских петлова”, да стари континент више није цео, преполовљен је и опстаје искључиво као Француска и Немачка и још неки са задатком трабаната. Остатак преосталих чланица употпуеава гласачку машину. Европске уније, другим речима, више нема! Нема је бар у облику на који су нас терали да верујемо да постоји заједница европских држава. КО ХОЋЕ, АЛИ И МОЖЕ Новом моделу, према распореду два одлучујућа центра моћи, никако не одговара очигледна српска заблуда да се и сићушних глас чује приликом било каквог одлучивања. Отуд и упорна прича о непрестано измишљаним условима који се, наводно или стварно, постављају тобожњим кандидатима, кад наступа расправа о могућем чланству ,ако инструирани арбитри буду вољни да подаре статус за размишљање да једног дана евентуално предложени кандидат и уђе на списак чланства. Меркелова је више пута поновила да стари континент никад није, као сада био у кризи, поменула је чак и Други светски рат као међаша за безнађе и позвала савезнике да ставе прст на чело. Није грмела, ту улогу је преузео све више „џангризави“ Саркози. Француски председник, коме у сопственом дому не цветају политичке руже (приближавају се избори и питање је колико ће успети због низа грешака у корацима, на унутрашњем плану посебно). Не скрива како Европа није више јединствена, напукла је по средини као трула јабука и тешко да ће у јединственом систему опстати без обзира на колико-толико постигнут консенсус приликом задњег окупљања лидера. Саркози је посебно киван на Дејвида Камерона, окомио се на њега баш онако, иронично и без дипломатског увијања, као што је донедавно, док је био у директној комуникацији, чинио италијански вођа Берлускони, „опаучио“ је из свих оруђа и не бирајући речи. ”Британски премијер се понаша као узјогуњени деран! Са таквим парцијалним схватањима се - беснео је становник палате на Јелисејским

пољима у Паризу - не долази на велики политички скуп који решава судбину целог континента. А оно што се дешава у Европи, то никако не смемо да заборавимо, има првокласни значај и по остатак света!”. А шта је урадио Камерон, шта једни хоће, а другима то исто не дозвољавају? НЕКОМ ИДЕЈЕ, ДРУГИМА БЕНЗИН Још пре више деценија су светски признати сатиричари, руски књижевни двојац Иљф и Петров, промовисали идеју како на лак начин привући зараду – ми ћемо вама дати идеје, писали су, а за узврат тражимо бензин! И сада, изгледа, владају слична правила, али моћне државе, попут британске краљевске империје, знају да, у одлучујућем трену, ударе ћифте без обзира на то ко се налази на другој страни. Премијер из Лондона је због тога засметао, међу лидере Европске уније дошао је са прегрштом одбијајућих предлога: ”Док сам на челу владе - узвикнуо је Камерон сав црвен у лицу нема у Британији укидање фунте као основне валуте, одбијамо евро и шенгенски безвизни режим. У свему бранимо националне интересе, морамо да чувамо властите институције, због тога смо против централизације, преливања дугова и плаћања бесмисленог и диригованог задуживања, безглавог отварања граница и на тај начин готово јавног позива терористима из разних региона да неометано циркулишу...”. Дејвид Камерон је навукао гнев савезника и ментора у свету, можда ће, у политичком смислу, једва извући живу главу у предстојећем делењу карата на изборном столу, али је у правила понашања у Европи унео веома значајну димензију. Успротивио се јачању одлучујуће улоге Брисела у свим доменима живота, значи тоталном обесмишљавању појединачних држава, а затражио је, с друге стране, да се национални интереси уважавају до максимума. У сазвучју са премијером био је, гле чуда, његов ривал из Енглеске. У Стразбуру, у Европском парламенту, попут труба на јуриш јечале су опомене и оптужбе посланика Нејџела Фариџа, у брк је скресао вођама уније: ”Ко је вас изабрао, где вам је тај демократски легитимитет да одлучујете о судбини народа? Ко се супротставио, решио да референдумом проговори о вашим

катастрофалним неуспесима, попут премијера у Грчкој и Италији, одмах сте потегли свој механизам, отерали их и довели своје послушне чиновнике! Нећемо ту вашу заставу, химну, доминацију једне или две државе, не дозвољавамо да убијате све што има и предзнак националног, погазите у Европи успомену на милионе што су дали животе да никад не буде ово што сте ви сад наметнули...”. И за Европски парламент су овакве речи новост, али верујум да ће, с обзиром на расположење у добром делу држава, у скорој будућности бити још сличних исповести усамљених стрелаца. Унија ће се одржати и без обзира на кризу и ево сада, после наговештаја Саркозија, ригорозних реформи по моделу ред јаких што о свему одлучују и онда остали – о томе, међутим, више у наредном броју. КАКВЕ ВЕЗЕ ИМАЈУ ГАДАФИ И ПУТИН? У Русији ће опет митинговати. И на удару ће бити Владимир Путин. Фотеља у Кремљу је за многе мамац, па иако до 15. марта има још времена, битка за председника улази у завршније фазе и ван граница те велике државе. Тим пре што је кандидовање окончанo, па је јасно ко се све упустио у надметање. Парламентарне партије, које су освојиле свих 450 места у Државној думи, дале су кандидате. Владимир Путин ће заступати Јединствену Русију, али и општенационални Народни фронт. Комунисте предводи Генадиј Зјуганов, такозване праваше Сергеј Миронов, а либерале Владимир Жириновски. Потврђени су папири и неколицине ”самосталаца”. Колико су баш ослоњени на себе,доказ је средовечни Михаил Прохоров, новопечени богаташ, власник многих рудника у Русији и чак кошаркашког клуба у америчкој гласовитој професионалној лиги НБА, који је најавио да ће поред дозвољених, по закону, сопствених 40 милиона рубаља за кампању, сакупити ”од пријатеља” најмање 800 милиона. Каква ће ту прорадити машинерија! Могу да замислим, у агитовање је кренула и најпознатија руска певачица Ала Пугачова... О овим председничким изборима се распреда у свим светским медијима и, по старом добром сценарију, изналазе слабе тачке у Путиновом окружењу и поред тога што,

ако није део опробане игре, нико бар јавно не сумња у исход. Страни пропагандисти, али и истурена домаћа јавност, напросто изазивају садашњег премијера и претњама да ће проћи као Гадафи! Није лако, наравно, остати уздржан после таквих ниских удараца, али Путин не прихвата, бар засад, очигледне провокације. Пита само да ли призивају грађански рат у Руској федерацији и подсећа на најновије тражење и разних светских форума да се смрт лидера Либије истражи као мучко криминално убиство ратног заробљеника и уз садејство америчких и сличних специјалаца. Путин не страхује од тргова у својој земљи, али „не бренује“ америчка настојања да се Русија дестабилузује. Каже: ”Хоћемо и даље сарадњу са САД на свим пољима, али њиховим руководиоцима нису потребни савезници. Они искључиво траже вазале!”. Скренуо ми је пажњу интервју истакнутог интелектуалца из Москве, Вјачеслава Никонова, иначе унука некадашњег премијера и шефа дипломатије Совјетског Савеза, Вјачеслава Молотова, који говори о различитим, по потреби, критеријумима: ”Американци се љуте на протекле изборе, а 1996. су прогурали Јељцина за председника и такву победу прогласили као демократски и слободарски образац. А силно је стварни победник, комуниста Зјуганов, покраден...”. Већ сам у овом листу писао да је Казахстан на удару са стране. И ево, између два петка, траје полицијски час у градићу за та пространства, избила је побуна групе нафташа у Жаноазену. Има и мртвих, на десетине рањених. Варница је упаљена на светковини поводом двадесетогодишњице одвајања од СССР и стварања самосталне државе. Повод су неисплаћене зараде, али ”црно злато” и даље тече према Кини, Ирану, Туркменији, Азербејџану и даље у свет... Власт у новој престоници, у Астани, као и председник из комунистичког времена, Нурсултан Назарбајев, одавно су изложени жестоком притиску, посебно из иностранства, да спроведу демократске реформе и, другим речима, милом препусте државу или им прете ”дугине боје” или ”пролећа” на начин изведен у разним деловима света. У КАИРУ НИШТА НОВО Баш ових дана видимо, захва-

љујући пре свега разним мрежама, језиве слике учинка досадашњих револуција. Најтрагичније је тренутно у Египту, где нове власти, ангажујући војне јединице, крајње брутално прогањају неистомишљенике који траже да се успостави цивилна власт и генерали и пуковници не напуштају касарне. У Каиру, на оном истом тргу где су пре годину дана кренули у рушење Хоснија Мубарака, оклопљени солдати батинају до бесвести, такви крволоци су се доказивали недавно још само у Либији где је у испровоцираном грађанском рату убијено више до 40 хиљада цивила. Нема краја терору у Египту, тим пре што су власт, не само у војсци, покупили чланови ”Муслиманске браће” познати по милитантном исламизму и заговарању политике Ал каиде. Ни код нас нема новог. Меркелова је боравила на Косову. Сад су тамо њене, немачке трупе. У оквиру НАТО и,ваљда, ОУН. Некад, у време Другог светског рата, од Руговске клисуре до Косова поља и у круг шепурили су се Италијани као савезници Хитлерове солдатеске. Американка Хилари Клинтон поклонила је државним уговором српске православне светиње на Косову и Метохији некој приученој полицајки која се у Приштини и тамо где се свиђа представља као неки председник. Патријаршија, Дечани, Грачаница и још и још светиња наших биће ”косовско благо”! Зар се о томе Унеско није већ изјашњавао? Има ли краја дрскости, свакодневном фалсификовању? У региону, како воле да кажу, из Сарајева, поручују из странке рахметли Алије да Срби из Босне могу само, ако желе још неко издвајање, да однесу блато које су унели на ципелама. Подржао из је и Стипе Месић, његов вођа Туђман је, у предвечерје бруталног етничког прогона Срба у Хрватској, исто говорио, само су сада опанке заменили ципелама. Ваљда према моди и времену, ово је ипак 21. век. Нешто се, ето, мења, само остаје опсесија о ”великој Србији” кад треба опаучити по суседу из бивше заједничке земље и сопствену кривицу и грехе пребацити у туђе двориште. Да ли је и то део обавезе које намеће неко из Европе или, можда, негде из респектабилније даљине? Душан ЧУКИЋ

4

23. децембар 2011.

ИНтервју: Раде Кубуровић, управник

„АБРАШЕВИЋ“ - Осамдесет пету годишњицу постојања и уметничког рада Културно-уметничко друштво "Абрашевић" обележава низом успеха. - Из финог и суптилног споја жеље за социјалном правдом и уметничким исказивањем, које на први поглед изгледају неспојиво, проистекло је масовно уметничко изражавање у концепту који је надживео самог иницијатора Косту Абрашевића Тешко да би се могло наћи веће место у земљи где не постоји удружење које окупља ствараоце из различитих врста уметности, највише оних заљубљених у музику и фолклор. Окупљени су у различитим културно-уметничким друштвима од којих највећи број носи име Косте Абрашевића. Прва друштва која су понела име Косте Абрашевића формирана су још почетком прошлог века, 1905. године у Шапцу, затим Београду, па онда широм целе Србије. У општој експанзији формирања културно-уметничких друштава, група младих ентузијаста формирала је у Краљеву, друштво које је настало из потребе да се људи уметнички изразе у масовном облику. Иницијатор за оснивање био је Драги Тешић, који је половином 1926. године постао први председник друштва, а међу оснивачима помињу се и имена Даре Марковић, Живка Пишчића, Велимира Петровића, Павла Пајића... Иако се данас при помену било ког културно-уметничког друштва првенствено мисли на музику и фолклор у оквиру краљевачког "Абрашевића" прво је формирана драмска секција, затим тамбурашки оркестар па хор. Сакупљали су се они који су имали потребу да се уметнички изразе у овим областима на различитим местима, прво у Улици цара Душана, затим у зградама Хотела Париз и Хотела Европа, који се налазио на месту данашњег Туриста. Рад је прекидан само за време рата, а политичка ситуација је условљавала и повремене промене имена тако да је друштво у одређеним периодима носило име "Полет" и "Гоч". Непосредно после Другог светског рата, већ 1946. године, друштво поново почиње да ради, а под данашњим именом "Културно-уметничко друштво Аврашевић" постоји од 1947. године.

Осамдесет пет година постојања овог друштва повод је за разговор о томе шта је у претходном периоду постигнуто и шта очекује „Абрашевић“ у будућности. Најмеродавнији саговорник је Раде Кубуровић, актуелни управник друштва.

- У Хотелу Париз је радила драмска секција све до 1949. године када ја формирано аматерско позориште од трупе која се издвојила из „Абрашевића“. Хорска секција је наставила да ради у оквиру друштва све до почетка рада Музичке школе „Стеван Мокрањац“. Кад је формирана Музичка школа сви који су певали у хору били су повезани са њом, а хор је постојао све до 1970. године. Шта је са осталим секцијама?

- Тамбурашки оркестар и музичка секција радили су по ресторанима. Како је технологија напредовала прикључивали су се различити инструменти и мењана је структура секције. Од 1964. године, када је направљен Дом друштвених организација планом Скупштине општине предвиђено

да и "Абрашевић" добије стално место и буде један од корисника новог простора. По први пут су све преостале секције скупљене на једном месту. Колико је то трајало?

- Ту смо били до 1979. године. Битно је да је коначно на институционалан начин формиран "Абрашевић", а све разуђене групе које су радиле на различитим местима, скупљене су на једно место. То је време убрзане индустријализације земље, силаска сеоског становништва у градове, доношење те културе. То је довело до формирања фолклорне секције и народног оркестра који доживљавају процват од тог доба, а "Абрашевић" постаје друштво које има јасно дефинисану физиономију. Како је тада изгледао "Абрашевић"?

- Иако није била прва која је формирана, фолклорна секција постаје најмасовинија и то остаје до данашњих дана. До тада најатрактивнији су били позориште, тамбурашки оркестар, хор, ти начини изражавања који су били

иманентни урбаном становништву. Како се мењала друштвена слика града мењао се и "Абрашевић" и као флексибилан концепт прихватао све нове изразе. Уследила је нова селидба?

- Да. Скупштина општине је донела одлуку да се "Абрашевић" привремено измести из Дома друштвених организација у просторије Добровољног ватрогасног душтва, у којима је до тада био Нолитов магацин. Тадашњи секретар друштва Жико Јовићевић је са сарадницима уложио максимални напор да се запуштене просторије среде и створе почетни услови за квалитетнији рад. Услови су се временом мењали, а просторије коначно попримиле изглед какав имају данас. Шта је данас "Абрашевић"?

- Трудимо се да буде оно што је одувек био, не крута затворена институција, већ концепт. Посао нам је да препознамо потребу људи да се изразе на овај или онај начин и створимо услове за то. "Абрашевић" у овом тренутку има најбројнију фолклорну секцију, али има и масован дечји хор,

секцију модерног балета са деценијским стажом, драмску секцију, дечје позориште које има врло запажене резултате. Музичка секција обухвата најразличитије музичке жанрове, од народне музике до рокенрола. Све то потврђује да је "Абрашевић" пре свега отворен концепт који омогућава различите видове уметничког изражавања. Ко су чланови "Абрашевића"?

- Старосна структура је шаролика. Најмлађи члан има 4 године, а најстарији 68. Говорим о активним члановима. Људи који имају довољно стажа у "Абрашевићу" су део друштва и кад не учествују у самом раду неке од секција. Имамо широку мрежу подршке у граду, а и ван града, међу људима који су некада били део "Абрашевића" и увек можемо да им се обратимо за помоћ. Простор условљава одређени број чланова. Без обзира што рад у друштву подразумева масовност, водимо рачуна и о нивоу музичког квалитета. У "Абрашевић" може да се упише свако, а из "Абрашевића" иде само онај ко не може да пружи то што се од њега очекује. С те стране смо условљени објективно, а и сами смо себе ограничили одређеним уметничким стандардима. Колико чланова има друштво?

- "Абрашевић" увек има између 350 и 400 чланова. То је стандардан број који постоји већ већ годинама. Краљевачки "Абрашевић" је изнедрио многе значајне уметнике?

- Да. Шеф народног оркестра Радио-телевизије Србије Влада Пановић је човек који је провео дане и ноћи у "Абрашевићу". Прва виолина тог оркестра Мома Станојевић је такође човек који је 1980. године био део "Абрашевића", а има информација да је и Весна Змијанац овде почела да пева. Који су навећи успеси?

5

23. децембар 2011.

Културно-уметничког друштва „Абрашевић“

КАО КОНЦЕПТ - Што се тиче успеха, "Абрашевић" је увек негде на почетку, јер стално има обавезу да се доказује изнова. Свака нова генерација носи неки уметнички квалитет који мора негде да се валоризује. То све остаје као некакав фонд и ресурс "Абрашевића". Били смо на свим континентима, прокрстарили Европу, далеки исток, били у Кини, Аустралији, учествовали на великим светким фестивалима. Играли смо пред десетинама хиљада људи у Кини, али и у сеоским домовима културе, на ливади. Није нам страно ни једно, ни друго. Кроз та путовања стекли смо много пријатеља, па их имамо широм света. Комуникације су данас поједностављене, свет је постао глобално село, па смо са свима у контакту и трудимо се да те везе одржимо функционалним. У том смислу помажемо пријатељима које смо стекли. Одавде извозимо оно што је њима потребно, вештину, нова сазнања, нова достигнућа у свим областима уметности којима се бавимо. Са друге стране, они су увек добри домаћини када одемо у било који крај света. Каква је сардња са локалном заједницом?

- "Абрашевић" је регистрован као удружење грађана и једно је од најстаријих удружења грађана у Србији. Данас је исто што је био и раније, а финансирамо се кроз пројекте учешћем на конкурсима. Аплицирамо на конкурсима које расписује Градско веће, и према квалитету и другим критеријумима, добијамо некаква средства за реализацију тих пројекта. Зато морамо да оправдамо средства, где смо утрошили сваки динар. У Краљеву има још друштава. Никад нема довољно средстава за реализацију свих наших идеја, пара никад није доста. Количина коју добијамо од локалне самоуправе на кварталном нивоу је приближно иста, а економска криза се одражава и на наш рад. "Копао сам и рукама и ногама" да неке људе уверим колико је нелогично смањење средстава у одређеним периодима. Ионако смо доведени до црвене лампице, и возимо на резерви, али кад се за 40 посто спусти ниво средства у

односу на претходни период, онда нема ни црвене лампице, па идемо "на гурку". А чланарина?

- Ми имамо чланарину која се редовно плаћа. Откад сам ја на месту управника друштва, то је сегмент који сам ставио на своје место. Редовним плаћањем чланарине чланови друштва доказују своју одговорност. Сваки члан је при доласку у друштво прихватио одређене обавезе, из којих произилазе и права, зато чланарина представља значајан и веома стабилан извор прихода друштва. Како оцењујете сарадњу са другим културно-уметничким друштвима у граду?

- Најбоље сарађујемо са КУД "Железничар". Сарадња два друштва подразумева размену ресурса, народних ношњи, музичких инструмената, испомоћ у људству, музичарима, нотном материјалу. "Железничар" и "Абрашевић" су друштва која су сродна, блиски по годинама, по искуству и по ресурсима којима располажемо, па смо упућени једни на друге. Како успевате да организујете велике турнеје?

- Имам овлашћења, а и обавезу да дефинишем приоритете "Абрашевића". Уколико друштво добије позив за гостовање моја је обавеза да проценим колико је то значајно за само друштво. Ако је

то значајно онда "Абрашевић" више учествује у трошковима путвања. Кад проценим да је значај мањи, а да постоји интерес за одлазак, онда је учешће друштва у финансирању мање. Код одлазака у иностранство морамо да укључимо и суфинансирање уз помоћ спонзора, донатора и родитеља чланова. Како протиче јубиларна година "Абрашевића"?

- Ове године, осамдесет и пет година од оснивања, "Абрашевић" бележи значајне резултате, а ти резултати су потврђени на неким референтним местима. Фолкорни ансамбл је учествовао у емиснији

Коста Абрашевић Коста Абрашевић, син Србина и Гркиње, после завршена три разреда грчке школе у Охриду, школовање наставља у гимназији у Шапцу, где почиње да користи очев надимак "Абраш" као презиме. Врло рано је дошао у контакт са социјалистичким идејама што је био повод за оснивање политичко-књижевног кружока у Шапцу. Овај кружок ускоро почиње да издаје листове "Омиров венац“ и "Грбоња". Још од школских дана, млади Коста почиње да се бави поезијом у којој доминирају социјалистичке и социјалне идеје. Поред писања Коста почиње да певоди дела немачких социјалних песника Левера и Обенхалда. Оригиналне песме и препеви Косте Абрашевића објављивани су после његове смрти у радничким и социјалистичким часописима, а збирку песама која је издавана више пута, издала група високошколаца 1903. године. Иако је умро млад, и иза себе није оставио значајнији песнички опус, његове песме су превођене на руски, мађарски, албански и румунски језик, а неке су као текстуална подлога користиле и за компоновање.

"Шљивик" Радио-телевизије Србије. Прошли смо "кроз густо сито" и изборили место међу девет најбољих ансамбала полуфиналиста. Жири који одређује ко је био најбољи чине директор Националног ансамбла "Коло" Радојица Кузмановић и шеф катедре на Етномузиколошком одсеку Музичке академије у Београду др Димитрије Големовић, еминентни стручњаци из те области, два човека који су "алфа и омега" у ономе што је фолклор у Србији. То је један од успеха који је најважнији. Све секције "Абрашевића" добро су радиле. Представа драмске секције изборила је место међу пет најбољих дечјих представа на Фестивалу дечјих и омладинских позоришта Србије у Јагодини. Дечји хор је заузео друго место и освојио сребрну медаљу на Десетом међународном фестивалу хорова у Бијељини. Секција модерног балета је потврдила висок ниво на гостовању Шпанији. Могу да кажем да сам задовољан јер су све секције потврдиле висок уметнички ниво који негујемо. Којим путем иде даље "Абрашевић"?

- "Абрашевић" не чека да види шта ће се догодити. Трудимо се да, колико год је то могуће, судбину овог друштва држимо сигурно у својим рукама. Ми смо усмерени на то да останемо најјаче, највеће и најмасовније друштво у граду. То је обавеза

према генерацијама које су прошле кроз "Абрашевић" и које су му оставиле све ово што има у материјалним и нематеријалним добрима. Окренути смо према граду и локалној заједници у сваком смислу, па и материјалном, а окрећемо се и према неким другим изворима финансирања. Управо смо одрадили један пројекат прекограничне сарадње са Црном Гором и заједно са невладином организацијом ФОРС Монтенегро аплицирали према фонду Европске уније. Чекамо, ако не прођемо трежићемо опет, и опет. Трудићемо се да држимо судбину друштва у својим рукама и да нове путеве тражимо сами, а не да чекамо да нас носи вода. "Абрашевић" има зацртан пут, а ако буде прилике ми ћемо бити још неки спрат више. Оно што се дешава у друштву неминовно се одражава и наш рад. Велика нам је жеља да направимо један фестивал у коме ћемо промовисати културе других нација из региона. Зато смо урадили пројекат који смо упутили на адресу Министарства културе. Чекамо резултате. Никад нисмо задовољни са нивоом који постоји у организационом смислу, зато се трудимо да увек постигнемо више, па гдегод постоји простор да се "Абрашевић" рашири, да се препозна, ми у ту страну идемо. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

6

23. децембар 2011.

ДСС помаже у изради градског буџета

СОЦИЈАЛНИ А НЕ РАЗВОЈНИ БУЏЕТ

Економско-правни тим, верују у Градском одбору ДСС, има капацитет да може да прави буџет и сугестијама допринесе да он буде бољи Упркос настојању медија да грађане Краљева обавештавају о актуелним догађајима има и оних који, из различитих разлога, промакну. На неке од њих указују представници углавном опозиционих странака. Тако у Градском одбору Демократске странке Србије подсећају да су се до пре пар недеља представници локалне власти хвалили успостављањем пријатељских односа са руским градом Иваново. Ова вест је обрадовала и представнике опозиције, јер сарадња са једном светском економском силом може само да допринесе граду. После само пар нeдеља конвој руских камиона који се, после доставе хуманитарне помоћи, враћао са Косова и Метохије, зауставио се у Краљеву, где су возачи и друго особље остали два дана. Српски родољуб Станко Лакић из Врњачке Бање организовао је пријем на коме су се појавили само представници Демократске странке Србије и Нове Србије.

-У конвоју су били војници са генералом Сектора за ванредне ситуације и вицеконзул Руске федерације и апсурдно је да га не дочека нико од краљевачких званичника. Поновила се стара пракса када градоначелник није, после земљотреса у Краљеву, примио руског амбасадора Конузина – каже Александар Ерац, одборник ДСС у Скупштини града. Зато се поставља питање да ли уопште може да се успостави боља сардња са једном светском силом са оваквим односом према њеним представницима. У Демократској странци Србије верују да ће врло брзо доћи на власт, а први корак биће да у име грађана Карљева упуте извињење руском амбасадору због оваквог понашања. Ерац подсећа и на период од пре само четири године, када је садашња власт обећавала отварање 500 хиљада нових радних места, а „чини се да их има 500 хиљада мање“.

- У Градској управи се свакодневно неко запосли, а све-

доци смо да пре неки дан није продужен уговор о раду са двема радницама. Мислили смо да се ради о радионализацији, а у међу времену су примљени нови радници – каже Ерац и подсећа на догађаје од пре само неколико дана. Да парадокс буде већи без продужетка уговора о раду остала је радница којој је позлило на послу, после чега је хитно пребачена на операцију у Београд.

- Била је на операционом столу са отвореном главом, и тог тренутка неко није нашао за сходно да јој продужи уговор о раду. Друга је једна од 28 жена које су укључене у програм вешатачке оплодње Владе Србије у који су уложена велика средства – каже Ерац и наводи да је у Градску управу већ примљен одређен број нових радника у сарадњи са Националном службом за запошљавање. Крај године је време када је главна тема свих оних који се баве политиком усвајање буџета. Економско-правни тим је, каже Ерац, видевши да код владајуће већине не постоји сагласност о градском буџету, направио предлог за који сматра да подражава потребе становника овог града.

- Према нашим информацијама они су на последњој коалицији, на основу својих жеља, дошли до цифре од 4 милијарде динара. Сада мислим да ће то да скрешу на две милијарде и 800 милиона. То говори да ће већ почетком наредне године да се задуже и до 300 милиона динара. Краљевачки буџет не може да буде развојни већ социјалног карактера, а све развојно мора да ради република. Лепо је што је планирана изградња неколико кружних токова, од којих сваки кошта по 30 милиона дианра, али то треба да ради Република која има обавезу да ради све што је капитално, а не град – каже Ерац. Знатна средства која се планирају за инфраструктурне радове у најужем центру града, који се понављају сваких неко-

лико година, требало би усмерити на друге пројекте. Један од њих би био изградња затвореног базена у Матарушкој Бањи. У Демократској странци Србије верују да би боље било изградити балон базен вредан око 150 хиљада евра, него раније планирани затворени базен који кошта око 5,5 милиона. Термална вода са температуром од око 30 степени пружила би оптималне услове за трнинге и такмичење краљевачких ватерполиста у највишем рангу такмичења, а Матарушкој Бањи би могао да буде враћен статус природног лечилишта. У време када скоро сваки град у Србији има клизалиште, улагање само десетак милина динара за једно такво у Краљеву, било би оправдано. Изградња мини хладњача по околним селима олакшала би пласман пољопривредних производа, пре свега на руско тржиште, и допринела повратку свих оних који су из економ-

Александар Ерац ских разлога напустили села.

- Подстакли би многе људе да се врате у села у којима домаћинства вреде само по десетак хиљада евра. Боље је уложити средства у то, него дати 5000 евра да би се неко за-

послио у неком јавном предузећу – каже Ерац. Уз повећање количине средстава за стипендирање најбољих ученика и студената, требало би обезбедити средства за подстицај пољопривреде у износу не мењем од 50 милиона динара, али и за побољшање противградне одбране, како се не би десило да воћари из околине Краљева опет претрпе штету, која се мери милионима евра. Економско-правни тим, верују у Градском одбору ДСС, има капацитет да може да прави буџет и сугестијама допринесе да он буде бољи. Дотације за спорт требало би да буду бар удвостуручене, јер се сваки динар уложен у спорт враћа стоструко. Дете које се бави спортом неће постати наркоман, чије лечење кошта многоструко више – каже на крају Александар Ерац. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Градски одбор ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево

НИШТА ОД КРЕДИТА Највећи број пољопривредника уопште не може да реализује кредит за подстицај пољопривреде Још у августу ове године започео је поступак додељивања кредита за подстицај пољопривредне производње. Члан Одбора за пољопривреду ПУЛС-а Србије Покрета за Краљево Арсеније Биорчевић подсећа да су пре два месеца пољопривредницима уручена решења о одобраввању кредита, али највећи број њих још није успео да их реализује. Да проблем буде већи, у авансирање пројеката за који су тражени кредити уложена су значајна материјална средства, која ће отићи у неповрат, ако новац који су планирали не стигне ускоро. Воћари су већ авансирали куповину садног материјала, произвођачи млека у оно што им је потребно за повећање производње. Сада прети

опасност да уложена средства пропадну.

- Сељачке жуљевите руке су отхраниле, школовале и лечиле бесплатно, оне који су им сада окренули леђа. То треба да знају сељаци и радници чије су фабрике продате, а власт тражи од њих да редовно измирују обавезе, иако су на улици. Ово износим у јавност да грађани и поштени људи сутра добро отворе очи и размисле коме ће да поклоне свој глас. Бирократе су се добро добро најеле и напиле из сељачке торбе, а уместо захвалности сељаку окренули леђа и пљују у ту исту торбу – каже Биорчевић. Подаци о броју оних који могу да реализују кредите су непоуздани. Услови које постављају пословне банке се тешко

могу испунити, јер се уместо хипотеке као осигурање траже жиранти, које је због енормно ниских зарада, веома тешко обезбедити. У Покрету за Краљево верују да је новац који је планиран за ове кредите потрошен за нешто друго, па се изналазе различити разлози, како би се пољпривредници онемогућили да их добију.

- Све се врти око пара, али отом потом. Све ће се сазнати у врло кратком , а јавност ће бити благовремено обавештена, када се прикупе сви докази – каже Биорчевић. За сада још нема аргумената који могу да поткрепе овакве тврдње, али ће их, кажу у Покрету за Краљево, ускоро бити. Т. Радовановић

7

23. децембар 2011.

Транспарентност локалне власти

ОЧИ У ОЧИ СА ГРАДОНАЧЕЛНИКОМ Током разговора са градоначелником Краљева Љубишом Симовићем млади без устезања поставили веома велики број интересантних питања

На који начин млади могу да се укључе у унапређење заједнице?

- Ово је један озбиљан рад и овим чином сте показали да сте одређена снага, јер имате висок степен радозналости и потребу за друштвеним ангажовањем. Ми покушавамо да формирамо озбиљан центар за младе за који нам је потребна инфраструктура. У разговорима смо да обезбедимо зграду где ћемо покушати да формирамо неку врсту дома омладине и где ће млади, али не по нашем диктату већ сами, моћи да се организују. Не могу да прихаватим да се на нивоу града организују, под плаштом организације или канцеларије младих, партијске канцеларије, где ће се водити једна страначка политика. Покушавамо да створимо амбијент у коме ће млади, без обзира на припадност странкама, моћи да артукулишу своје потребе, вољу и жељу за упливом у промену друштвене стварности. Имамо још један простор у коме се данас налази државна безбедност. Имамо пуно право да инсистирамо на томе и ја сам учествовао у неким разговорима око враћања тог простора омладини. Мислим да ће садашња БИА имати слуха и када се створе услови за њен прелазак у други простор, а мислим да ћемо то моћи веома брзо да урадимо, мислим да ће ту зграду вратити омладини која ће се организовати. Да ли Краљево спремно за европске интеграције? Краљево је град који је показао потпуну отвореност, али не и довољну спремност у погледу на унутрашњу организацију. Зато кроз Пројектни развојни центар покушавамо да ухватимо што више пројеката који ће омогућити функционалнију градску управу. Треба да будемо спремни, када се појаве инвеститори у овом граду, да могу много лакше и брже да долазе до потребне папирологије и избегну административне препрека које

смо наследили. Из тог разлога се Градска управа модернизује, уводе се нове технлогије и ствара боља комуникација међу одређеним службама, да би онај ко дође на шалтер Градске управе био сигурнији да ће на најбржи начин доћи до папира неопходних да гради и инвестира. Још увек смо неспремни у том делу. Са друге стране, када је у питању однос отворености града према другим градовима ту смо потпуно спремни. Стално настојимо да, не само кроз препознавање у културном и духовном простору са Европском заједницом, успоставимо релације са градовима у Европи на привредном плану. Шта ви као градоначеник чините за стварање бољих услова за улазак у Европску унију? Кроз буџет града улазимо у суфинансирање свих пројеката који су везани за унапређење рада Градске управе и сегмената да би створили што боље подлогу да, када дође до услова и кандидатуре и датума преговора, будемо спремни за све послове у оквиру Европске уније. То је као када имате у оквиру планирања трошкова буџета потребу да поспешите равномерни развој свих делова града. Краљево је највећи град у Србији и из тог разлога има удаљене делове који су на

најнижем степену развијености. Суфинансирате инфраструктуру тих делова да би се њихов ниво подигао. То радимо тако што тај део јесте већи, али локална заједница мора да искаже потребу кроз своје учешће. Тако и ми показујемо потребу за стварање услова за прикључак Европ ској унији што суфинансирамо све пројекте који су у духу стварања бољих услова и финкционалности Градске управе да би били спремни за улазак у Европску унију. Ниједан пројекат који је био усмерен ка припреми за улазак у Еропску унију није одбијен већ је суфинансиран, издвојена су средства из буџета и учествовали смо у тим пројектима. Који су то пројекти? Водимо рачуна о равномерном развоју када је у питању инфраструктура. Покренули смо и развој и урбанизовање дела града на другој обали Ибра и инфрструктурно отварање за улагање у том делу. Из ИПА фондова повукли смо средства за инсталирање Географског информационог система који омогућава мрежу информација из свих инфраструктурних поља. Овај систем је тековина боље уређености у Европи, а инсталира се у Краљеву кроз пројекат вредан 316 хиљада евра. Краљево ће у наредним периоду

имати систем, а када дође неки инвеститор имаће податке о томе шта се налази испод земље. Стално смо у проблему са роковима градње. Рокови се пробијају јер се сви понашају као да имају мачку у џаку, јер немамо појма шта се дешава испод нивао земље, у смислу различитих инсталација. Да ли се планира изградња нове депоније? Већ две године покушавамо да уђемо у решавање тог проблема који уопште није једноставан из политичких разлога, закона и сталне измене и побољшања стандарда које Европа намеће у свом окружењу. Оно на чему смо радили је увећање регије која ће заједнички решавати тај проблем. Направили смо добре везе са Новим Пазаром и општинама на том подручју, што је било недовољно за решавање по европским стандардима с обзиром на то да неки системи и фабрике комуналнлог отпада бивају економични тек на нивоу скупљања отпада са територије коју насељава 600 хиљада становника. Имамо заједничку регију која покрива територију од Пазара и Тутина преко Краљева, Трстеника и Врњачке Бање до Крушева и Александровца са преко 600 хиљада становника, а пре двадесетак дана смо заказали састанак са француским

партнерима. Имамо жељу да уђемо у стратешко партнерство са неким ко је моћан, јак и ко може да помогне у том погледу. Имали смо разговоре са једном корпорацијом која се бави комуналним отпадом, отпадним водама и транспортом и има негде око 340 хиљада запослених. Комапнија би требало да нам помогне у решавању проблема, а аплицирали смо према једном фонду француске владе за студију која претходи сваком озбиљном послу. Аплицирали смо за средства са Министарством екологије, очекујемо 75 посто од владе Француске и 25 владе Србије да дођемо до студије оправданости и поставку најбољих модела за решавање тог проблема. Студија ће коштати око милион евра, а очекујемо одговор француске владе. Неки наши француски партнери су се ангажовали, па очекујемо позитиван одговор. Ако буде тако ући ћемо у саму процедуру решавања тог проблема. Проблем је у томе што градња регионалних санитарних депонија у Европи улази у завршницу, више их неће бити, а проблем комуналног отпада решава се на много сложенијим технологијама које поразумевају обавезу за селекционисање. Ми смо у процесу израде рециклажног дворишта у Краљеву, а проблем селекције решавамо са владом која је уложила 45 милиона у тај пројекат. Проблем компостирања смећа од онога што је адекватно је један од неопходних елемената у укупној структури фабрике комуналног отпада. Проблем добијања енергије из органског дела отпада, који је остатак у укупној маси отпада, установљен је у Европи. Требало да га испоштујемо, а то је нешто што је јако скупо. Требаће нам добар приступ европским фондовима, а да би га имали морамо имати кандидатуру за улазак, а са друге солидног стратешког партнера који има отворен пут ка европским фондовима. Сада се налазимо се на почетку. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

8

23. децембар 2011.

Трибина Уједињене сељачке странке

АКО СУ НАМЕРЕ ПОШТЕНЕ, УВЕК СЕ НАЂЕ ДОБРО РЕШЕЊЕ Остало је само још неколико дана до почетка следеће календарске године, коју су Уједињене нације по други пут прогласиле Међународном годином задруга. Први пут је то било 1965. године на двадесету годишњицу организације јер се међународне задружне вредности и принципи највише подударају са Повељом Уједињених нација. Још 2009. године Генерална скупштина Уједињених нација на предлог 55 земаља чланица донела одлуку о поновном проглашењу Међународне године задруга које су једини облик организовања који опстаје и у доба велике економске кризе. Иако задругама нико није помагао, оне су у свету направиле повећање промета у 2009. у односу на претходну годину чак за 17 одсто, што се није десило ни у једној другој области привређивања. Све ово били су мотиви за организовање трибине под називом "Ако су намере поштене, увек се нађе добро решење" у организацији Градског одбора Уједињене сељачке странке у Краљеву. На трибини је говорио редовни професор Пољопривредног факултета у Београду др Миладин Шеварлић. То је био и позив пољопривредним произвођачима да поклоне поверење овој странци, јер га ниједна друга не заслужује из разлога што нема ниједног пољопривредника у републичком парламенту. Кад би сељаци гласали само за себе, имали би у скупштини 27 посланика и били, према садашњем односу снага, друга по јачини посланичка група.

- Ако 27 истинских представника, четири пута годишње, дискутује по десет минута о пољопривреди и селу то је 270 минута, пута 60 секунди, пута 100 евра, колико кошта минимално сваки секунд рекламе на РТС, то су милиони евра које неко други користи да рекламира политичке интересе, а ми сви плаћамо ту рекламу, каже Шеварлић, уз препоруку пољопривредницима да

изаберу најбоље међу собом који ће их на адекватан начин представљати. То би могло да се обави већ у јануару, на тајном гласању по селима, која би на сваких 1000 становника изабрали по једног кандидата. Они који тајним гласањем добију поверење пољопривредника постали би аутоматски лидери од којих би се на нивоу општина и округа сачинила веома јака изборна листа. У свакој улици, граду, предузећу има добрих људи и добрих домаћина. Ако се сличан принцип примени и на ове категорије, врло лако би се власт могла вратити народу.

- Милошевића су оптуживали за банкарски хаос, суперинфлацију. Шта данас ради Европска унија?! Штампали су десет хиљада милијарди евра безвредног папира и њиме купују земљиште, фабрике, водне ресурсе и остало по читавом свету. Кад десет хиљада милијарди поделите на пет стотина милиона становника, колико имате у Европској унији, то је 20 хиљада евра безвредног папира по становнику. Кад ти папири не би изашли из граница 27 држава, онда би видели колика би код њих била инфлација. Сви који имамо евро у џепу, или на штедњи, помажемо њима да немају инфлацију - каже Шеварлић. Удруживање на интересним основама је неопходно, јер тамо где нема интереса, нема ни перспективе за опстанак. Зато и каже да, ако су намере поштене, увек се нађе добро решење, чак и ако се направи грешка. Просечна зарада једног запосленог у Србији износи око 300 евра, а земља је оптерећена кредитима које ће морати да отплаћују многе генерације које долазе.

- Сви се хвале да је пољопривреда стуб Србије, да има суфицит у спољнотрговинској размени. Ја одговорно кажем, као човек који влада подацима, да је у пољопривреди мање лоше него у другим делатностима, али пољопривредницима није добро. Ако ће суфицит ове године бити нешто близу

милијарду и по долара, хајде да видимо да ли је то реалан суфицит. Србија се смањила за 400 хиљада глава у последњих десет година. Тих 400 хиљада уста, по три оброка дневно, је милион и 200 хиљада оброка. За 30 дана то је 36 милиона оброка месечно. Помножено са дванаест месеци то је пола милијарде оброка. Ако један оброк вреди само један долар то је пола милијарде долара. Једна трећина суфицита је „допринос“ демографског губитка Србије. Зар тиме треба да се хвалимо? Друга трећина суфицита су они који су гладни у Србији. Како је то могуће у Србији у којој има 400 хиљада празних кућа према првим прелиминарним резултатима пописа станова у овој години. Словенија има 170 хиљада хектара ораница, а Србија по статистици 250 хиљада хектара необрађених ораница. Они који свакодневно шетају кроз атаре кажу да је има и 400 хиљада хектара. Ако би 400 хиљада хектара засејали само силажом, израчунајте колико би јунади могли да утовимо и извеземо „бејби бифа“. Србија десет година не успева да извезе више од 20 посто одобрене квоте од осам хиљада тона, а пре 30 година извозили смо 36 хиљада тона - каже Шеварлић.

У ситуацији када не можемо да извеземо више од 1700 тона меса годишње с правом се поставља питање шта Србија може да понуди Европској унији.

- Ми смо доказали да нисмо спосбни, или да нећемо. Мислим да се у свим земљама свака власт бори против сељака, јер сељаци једини слободно размишљају и не могу да се лако купе. Нисам професор који студентима „сипа знање у главу кроз левак“, као у танк, јер то што „сипам“ може да вреди четири, пет година, а они треба да раде 40 година. Ако их не научимо методологији где се шта налази, онда неће знати да размишљају. Студирање значи размишљање. Постоји разлика између учења у основној и средњој школи, где ученици треба да репродукују оно што им учитељи и професори кажу, и студената који треба да размишљају шта студирају. Како ми мислимо да се удружимо са пола милијарде Европљана, ако нећемо да се удружимо са нашим, комшијом, рођаком, пријатељем, другом... - пита Шеварлић. Најбогатији сељаци су одавно напустили задруге уверени да су довољно јаки уколико имају неколико стотина хиљада хектара обрадиве земље. Светска искуства

показују да нико не може да изађе на европску пијацу, ако се не удружује. Уколико се не буду удруживали, пољопривредни произвођачи ће, пре или касније, потпуно пропасти, не само као извозници на европском, већ и на домаћем тржишту. Према споразумима који су већ склопљени са Европском унијом кроз две године ће и у нашој земљи морати да се производи према стандардима који важе у њој. У таквим условима домаћи пољопривредници неће моћи да издрже конкуренцију знатно боље организованих пољопривредника из земаља које су већ постале чланице Европске уније.

- Ако се удружујете са поштеним намерама, задруга има изгледе за успех. Ако се удружујете да профитирате на рачун другога у задрузи, она ће врло брзо да пропадне. Ако директор задруге прихвата ту функцију, не да би унапредио рад задруге и помогао развоју пољопривреде и села на свом подручју, него да би се „овајдио“ што више онда је та задруга пропала. Ако бирате председнике задружних савеза који више воде рачуна о томе како ће живети, на рачун онога што су генерације задругара стовриле пре тога, онда нема „вајде“ од тог савеза - каже Шеварлић.

9

23. децембар 2011. Али ни само формирање задруга не може да допринесе много побољшању пословања, уколико се и оне не удружују у асоцијације. У свету не постоји ниједна делатност у којој се не могу удруживати, а професор Шеварлић наводи пример једног америчког фармера из Пенсилваније, који је био члан осам задруга истовремено. Задруга за дизел гориво може да набавља за фармере велику количину горива, по далеко повољнијим условима, него појединац. Као и да направи распоред кад којем фармеру да довози и истовари гориво у цистерну, да не би одлазио на безинску пумпу. Набавка механизације на начин који сада имамо, оптерећује трошкове производње до граница које не обезбеђују конкурентност. Једна линија за вађење шећерне репе не може да буде исплатива ни на 200 хектара земљишта под овом културом. Зато се пољопривредни произвођачи морају удруживати како би заједнички набавили што им појединачно није потребно током целе године. Задружни савез би могао да распише тендер за набавку велике количине минералног ђубрива за своје чланове и тако га на тржишту добије по повољнијим ценама. Слично би могло да се уради и кад је у питању продаја великих количина пољопривредних производа.

- Нас је стигла јеврејска клетва "Дабогда имао, па немао". Задругарство смо почели да развијамо много пре других у свету, али смо га уништили пре свега после 1953. године и данас се налазимо у много лошијем положају, него што је оно у оним земљама које су почеле после нас да га развијају - каже проф. Шеварлић. Посебан проблем представља брендирање домаћих производа. Ниједан пољопривредни производ не појављује се ни на

нашем тржишту, а ни на међународном, под задружним брендом осим футошког купуса.

- Некстова четвртаста боца проглађшена је једне године за "мис света" на изложби најбоље стаклене амбалаже за воћне сокове. Отвара се само на притисак и окретање и потпуно је безопасна за најмлађе. Наредне године на конгресу произвођача сокова у Амстердаму воћни сок од малине проглашен најбољим воћним соком на свету. Две године заредом Србија је имала, у сектору малинарства, две светске титуле које није знала да искористи. Уместо да извозимо малину у цистернама, извозом само 20 посто малине у воћним соковима добили би исти девизни прилив као што добијамо сада за 60 до 80 хиљада тона малине. Ових 60 хиљада тона можемо да поклонимо школама, болницама, домовима пензионера да једу џабе. Морате почети да размишљате - поручује пољопривредним произвођачима професор Миладин Шеварлић. Пољоприврдним произвођачима, жртвама трговачких лобија, препоручује да направе задружни систем и удружују задруге у пословне земљорадничке савезе. Врло је важно да се задружни сектор пољопривреде удружи са штедно-кредитним сектором пољопривреде како би се обезбедила што јефтинија новчана средства за унапређење производње. Са друге стране и потрошачи би требало да имају интерес да се удружују са пољопривредницима како би избегли разне накупце и прекупце. Тако ће више средстава остати и произвођачима и купцима, а да би се извршила дистрибуција робе без посредника, требало би искористити празне хале и складишта којих у Србији има на претек. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Заједно за природу „Чистоћа“ и гимназијалци

ЈОРГОВАНИ ПРОТИВ ДЕПОНИЈА

Свест о значају очувања природе и здраве животне средине све је присутнија међу грађанима Краљева. Томе доприносе многобројне акције које реализују различите невладине организације, али и Јавно комунално прдузеће "Чистоћа". У Краљеву се тренутно реализују три пројекта која се баве заштитом животне средине, у мањој или већој мери. Финансирана су средствима Европске уније. У оквиру пројекта прекограничне сарадње Србије и Црне Горе, краљевачка "Чистоћа" са партнером ФОРС Монтенегро реализује пројекат под називом "Заједно за природу". У другом пројекту партнери су гимназије из Краљева и Жабљака, док се трећи, који реализује градска управа, односи на облежавање бициклистичких стаза у граду. Завршни дани реализације пројекта "Заједно за природу" били су прилика да се он укрсти са пројектом који реализују гимназијалци и да се у школском дворишту засади петнаест садница јоргована. Запослени у ЈКП "Чистоћа" и партнер из Црне Горе препознали су могућност заједничког решавања еколошких проблема са обе стране границе. Реализација пројекта трајала је годину дана, а последњи дани децембра прилика су да се сумирају резултати досадашњег рада. Током реализације очишћено је више дивљих депонија него што је то пројектом предвиђено, а помоћ су пружила и разна удружења грађана, невладине организације и појединци који су схватили значај акције и одлучили да се укључе. Обавеза "Чистоће" била је да на месту где су некада биле депоније засади јорговане. Директор "Чистоће" Горан Трифуновић каже да је обавеза овог предузећа била да очисти пар депонија, посеје траву, засади јорговане и постави заштитну ограду око овог појаса. Искуства у раду су позитивна јер је доказано да је велики број грађана изразио жељу да помогне. Медијска кампања пројекта која је обухватала емитовање ТВ спотова, поделу штампаних лифлета, радио и ТВ емисије, у потпуности је успела.

- Задовољни смо постигнутим резултатима током рализације пројекта, а имали смо и билборде на граничним прелазима према

Црној Гори. Због проблема проузрокованих прошлогодишњим земљотресом продужили смо активности за још три месеца каже Трифуновић. У околини Краљева постоји велики број дивљих депонија које су велики проблем града. Реализацијом оваквих пројеката, поред уклањања депонија, директно се утиче на свест грађана о њиховом штетном деловању на животну средину. У ЈКП "Чистоћа" кажу да ће и по завршетку овог пројекта наставити са укалњањем дивљих депонија, а на места на којима су се налазиле поставити одговарајуће судове за одлагање смећа. Тако ће потврдити одрживост пројекта и оправданост напора уложених током реализације пројекта.

- Врло је битно проширење наших услуга и на сеоска подручја, јер је једини прави начин за спречавање стварања депонија ако се пружи услуга изношења смећа. Технички нисмо баш опремљени, јер се кроз пројекте тешко набавља потребна механизација. Нисмо технички довољно опремљени да обухватимо комлетну територију града која је велика и простире се на око сто километара од једног до другог краја. За покривање целе територије потребна је велика количина механизације. Сарадња гимназија из Краљева и са Жабљака резултирала је заједничком реализацијом пројекта под називом "Екологијом и спортом заједно ка здравој Европи".

- Циљ је да успоставимо везе између ђака, пријатељство и комуникацију која ће да траје много дуже од пројекта, током њиховог

целог живота. Други циљ је да подигнемо свест о здравом начину живота. У акцији за уређење школског простора и садњи јоргована, који су симбол града Краљева и историје ових простора, укључено је 60 ученика. Поред садње 15 јоргована ученици су очистили школско двориште и тако уредили свој животни простор. Акција за уређење дворишта покренута је још у септембру од стране ђачког парламента, а интересовање ученика је било много веће од потребе, па смо број ђака ограничили - каже професор физике Предраг Савић, уверен да ће јорговани процветати већ на пролеће. Иако су се два пројекта одвијала независно, постојале су додирне тачке и сарадња. Током акције испитивања квалитета воде Жичке реке ученици гимназије су чистили простор, сакупљали смеће, а потом јављали "Чистоћи" где су оставили џакове са отпадом. Средствима која су обезбеђена пројектом, Гимназија је набавила једно комбиновано возило, мобилну еко лабораторију и интерактивну таблу за презентопвање резултата мерења.

- Деца једном у две недеље излазе на терен, узимају узорке воде и чисте део терена као што су то чинили у околини Краљева, око Жичке реке, у Рибници и Лопатници. Еко секција ће радити и убудуће, а гимназијалци се припремају да узврате посету вршњацима са Жабљака током зимског распуста, када ће провести две недеље на скијању. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

10

23. децембар 2011.

Сакрално значење виолине и древно мировозрење КолоВена (СлоВена) (1)

ОТКРИВЕНА ТАЈНА ПОРУКА АМАТИ

У науци о музици сви који су писали о виолини и њеном пореклу разматрали су и питање божанског/сакралног значења виолине, питање зашто су се прве и најзначајније породице градитеља виолина Амати, Страдивари и Гварнери појавиле баш у ХVI веку и питање зашто су се ови најпознатији виолинари појавили управо у Кремони, градићу на левој обали реке По. Ова питања су одгонетнута тек недавно од стране Божидара Митровића, доктора правних наука, аутора књиге «КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права» „Искони бје Слово и Слово бје от Бога“ (Пролог Мирослављевог Јеванђеља по Јовану). Нико вековима није схватао зашто бје прво Слово. Вук Караџић је то превео као „У почетку бјеше Ријеч“, али није унео ни мало јасности, као ни чланови савремене Комисије Светог архијерејског синода Српске православне цркве, који тај део Јеванђеља „преводе“: „У почетку бјеше Логос“. Изворно значење може да се схвати само ако се зна да су многи појмови, па и мировозрење (поглед на свет) древних СлоВена, који су себе звали КолоВени, неосновано приписани или Грцима или Риму, па је тако и реч КолоВени преко речи ХелВени погрешно поистовећена са термином Грци, који су руску/српску реч голос (глас Божји) у облику бустрофедона приказали, као лоГоС. Тачност овога потврђује „Закон Божји“: „И рече Бог: „Да буде Свет“„. Зато је реч па и звук – божански. Божански звук виолине (рус. скрипка, итал. violino, фр. violon, нем. Violine или Geige) има основ у овом божанском значењу звука. Али сакрално/божанско значење виолине, пре свега, има везу са сличном технологијом потискивања и скривања изворних симбола и знања древних СлоВена.

прекривач) виолине од дрвета чији назив мора да се завршава на слово „а“ (женско дрво): смрека или јела, јер је то меко дрво које упија звук, док се доња плоча прави од мушког дрвета (јавор), које је тврдо и одбија звук да ваздух виоли/виори до пужа/волуте на врху виолине одакле се враћа обогаћен, подмлађен и оснажен. У мојим књигама „РасСија (КолоВенија) и фреска Српски чудотворци“ и „КолоВени (СлоВени) и континуитет културе и права“ већ сам био објаснио да је реч култура настала из речи култ Коло, онда када су древни Словени помоћу схватања „Све је Коло“ (о јединству кретања Мајке Земље око свога чеда Сунца, природе и човека) открили да се то Коло свеВишњег кретања материјализује на пресеку дрвета у облику годова (Руси и данас кажу год – година дана), те су тако одредили колико траје година дана обнове природе, захваљујући чему су могли да пређу са номадског на седелачки облик живота. Али такво знање не би било довољно да се схвати зашто су, управо у Кремони стасали први мајстори виолине и зашто виолина има управо ту форму. Срби су били предодређени да разумеју поруку првог градитеља виолине – Андреја Аматија

Древни назив СлоВена – КолоВени очуван на Златној плочици из Пиргија VI в.п.н.е. (лево), исписан савременом графиком (у средини) и у форми СлоВени, како су га ишчитали глосатори при транслитерацији азбучног текста на латиницу (десно) Зато није чудо да су оба кључа за дешифровање „тајне виолине“ изнела два Србина. Један је виолинар, који је у емисији „Квадратура круга“ мајсторски, генијално једноставно објашњавао да се виолина прави од женског и мушког дрвета које спаја душица (ваљкасто дрво) тако да је горња плоча (дека -

(око 1505 – око 1578), пре свега зато што су и пријатељи и непријатељи од 1991. више од десет година спроводили против Срба незаконите санкције, које по систематичности и неморалности превазилазе чак и злочиначке мере Камријске лиге против Венеције од 1508. до 1510./1516. године у оквиру тзв.

Папских ратова. Под прикривеним нацистичким кукастим крстом НАТО је бомбардовао Србе уранијумским бомбама и зрачио, за сада непознатим, сноповима за онеспособљавање навигационих система српске авијације и одбрамбених система. У православним црквама литургија се обавља на савременом српском језику, којим није појао Свети Сава, што је својеврсна форма геноцида српског народа, јер ће нас већ за десет година са Запада убеђивати да су очувани преписи Крмчије/Законоправила Св. Саве написани на непознатом језику, Тако сада тврде за текстове написане на етруском језику, због чега ћемо остати и без историје до XIV века, јер за десет година ни један православни свештеник неће знати да чита старословенски. Из државне управе уценама и Законом о смањењу запослених у органима управе удаљују правнике, јер системски уништавају управни поступак. Тако је банда иностраних најамника још 1917. учинила у Русији, а управно право у Русији није ни до данас обновљено, иако тај назив потиче од старословенске/руске речи „управá“/брана (од самовоље бирократије). Помоћници минстара у Влади Србије не скривају да на државне рачуне, а некад и на рачуне својих приватних фирми примају огромне суме новца из западних земаља (због чега је помоћник министра културе смењен) да би обнављали и величали, као највише културолошко достигнуће овог простора римске логоре, а да претходно нису конзервирали на тим местима далеко старија и далеко вреднија археолошка налазишта древних СлоВена/КолоВена, које су римске окупационе легије системски уништавале. Туристичка организација Србије презентује православне једнобродне цркве као романске (иако су оне изникле из композиције богумилског/древно слоВенског

стећка) само зато што им то плаћа организација "Транс Романа" из Беча. Тиме и једни и други провинциализују Србију (која је својим Лепенским Виром и Винчом била центар и извориште европске културе), што је облик културне ромеизације Србије и сигуран пут унијаћењу Срба. Реч култура потиче од српске речи коло/култ па је чак у латинском језику очувано да је реч култура настала из речи collo/коло!! Виолина је, иако данас симбол духовности Запада, настала

Управо због свих тих околности и чињеница Србима је суђено да први схвате тајну поруку Аматија и свих других градитеља виолина из Кремоне и околности у којима су ти први виолинари били принуђени да у нови музички инструмент преточе древна знања својих колоВенских/слоВенских предака. Историја учи да је прве виолине сачинио Андреја Амати,

Гусле са српским огњилима

Фидељ (гудачки) инструмент очуван у Немачкој – могуће код Лужичких Срба

из гудачког инструмента „фидељ/фидуља/нем. Fiedel“ Јужних Словена. Сам назив фидељ/fiddle је латинизован термин гудити/scripati („Самые ранние сведения о существовании фиделя/виелы относятся к VIII—IX векам. По всем данным, он появился у южных славян, а затем получил распространение и среди других народов Европы“ Рабен Л. „Скрипка“ 1963 г. према www.gmstrings.ru/articles.htm). Претпостављам да ће свим могућим технологијама ћутања и ниподаштавања покушати да прикрију чињеницу да је виолина, па и виола, настала из српских гусала, јер преноси знање о етици и погледу на свет наших предака.

који је живео у у XVI веку у Кремони. Овај градић се налази на левој обали реке Воденко, која је у средњем веку латинизована у реку BОdincus, да би касније била преименована у реку По. Најпознатији слависта ХХ века Трубачов није могао да одгонетне значење речи Bodincus у преко 15 језика. Река По је називана и Padusa, што је такође само латинизован српски назив Падуша, јер пада са Алпа. Нашем познатом научнику М. Будимиру никако није могло да падне напамет да реч Padusa значи Падуша, иако је тражио значење речи Padusa у преко десет језика.

- наставиће се др Божидар Митровић

11

23. децембар 2011.

Из Полицијске управе Краљево Ефикасна акција полиције

УХАПШЕНЕ УБИЦЕ

Код припадника четворочлане криминалне групе из Јагодине и Ћуприје пронађена велика количина наоружања и муниције Полицијски службеници Управе криминалистичке полиције, Полицијске управе Краљево, Полицијске управе за град Београд, Полицијске управе Јагодина и Специјалне антитерористичке јединице, у сарадњи са Вишим јавним тужиоцем из Краљева, брзом и координираном акцијом на територији Београда и Јагодине, лишили су слободе чланове четворочлане криминалне групе из Јагодине и Ћуприје. Ухапшени су Милан Новаковић (1978) из Јагодине, власник фирме „Новаковић НЕНФ градња“ д.о.о, Саша Јовановић (1977) из Јагодине, Владан Радисављевић (1979) и Бошко Марковић (1976) из Ћуприје, обојица аутомеханичари из Ћуприје. На основу прикупљених доказа опавдано се сумња да су извршили више кривичних дела, међу којима оно које се карактерише као тешко убиство и недозвољено држање оружја и експлозивних материја. Осумњичени Новаковић је под изговором да има намеру да врати дуг, позвао на планину Гоч педесетогодишњег Славишу Симића, власника и директора приватног предузећа "Гранит" из Врњачке Бање.Уз претњу пиштољем, пластичним везама и лепљивом траком осумњичени су везали Славишу и сместили у гепек аутомобила с намером да од његове супруге захтевају откуп у износу од 300.000 евра. Намеравали су да после добијања траженог износа Славишу убију уз употребу експлозива. Славиша је некако успео да се ослободи и побегне из гепека аутомобила, али они су га сустигли и пуцањем из ватреног оружја убили, а након извршења кривичног дела сакрили се у становима на подручју градова Београда и Јагодине. Полицијски службеници су, на основу наредбе дежурног истражног судије, извршили претрес станова и других просторија осумњичених и пронашли већу количину оружја и муниције, две аутоматске пушке 7,62 мм, две малокалибарске пушке 5,56 мм, једну "берету"

Милан Новаковић

Саша Јовановић

ЗНАТНО БЕЗБЕДНИЈЕ У САОБРАЋАЈУ Седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 12. до 18. децембра показује знатно смањење броја саобраћајних незгода. У овом периоду евидентирано је свега шест саобраћајних незгода, од којих су по једна за исход имале погинуло и повређено лице, док су четири прошле само са материјалном штетом. Једна особа је задобила теже телесне повреде, а материјална штета је достигла износ од 400 хиљада динара. Нешто мирније било је и у области криминалитета, где је евидентирано петнаест кривичних дела. Само једно од њих сврстава се у област привредног, док остала припадају области општег криминала. У односу на број извршених кривичних дела, може се рећи да су инспектори криминалистичке полиције били успешни, јер су открили осам извршилаца. За седам преосталих још се трага. Осам туча,

нешто повећан број у односу на претходни период, не би требало да забрињава, ако се изузме масовна туча у ромском насељу која је као последицу имала петнаестак ухапшених и више повређених особа. Ватрогасно-спасилачка јединица Полицијске управе Краљево интервенисала је у гашењу три пожара у којима је причињена материјална штета од око 150 хиљада динара.

СТРАДАО ПЕШАК

Славиша Радисављевић 7,65 мм, четири бомбе од којих једна офанзивна и три дефанзивне, један малокалибарски пиштољ, 600 комада муниције различитог калибра, један гасни пиштољ, 780 грама прашкастог експлозива, 2 килограма тротила, преко 100 детонаторских капсли за наведени експлозив, преко 50 метара штапина, као и друге предмете. Ухапшеним члановима криминалне групе одређено је задржавање до 48 часова, након чега су уз кривичну пријаву спроведени истражном судији Вишег суда у Краљеву. Убиство је откривено када је у суботу, непосредно након поноћи, Дежурној служби Полицијске станице Врњачка Бања, један грађанин је пријавио да је на регионалном путу Врњачка Бања – Александровац наишао на путничко моторно возило које је радило у месту и да, њему

Бошко Марковић неуобичајено, у близини возила није видео никог. На означено место је одмах изашла екипа Полицијске станице, који су у близини возила, поред пута, пронашли беживотно тело педесетогодишњег мушкарца, за којег је касније утврђено да се ради о Славиши Симић из Врњачке Бање. Дежурни лекар Дома здравља у Врњачкој Бањи је констатовао смрт, а због сумње да се ради о извршеном кривичном делу убиства, о догађају су одмах обавештени истражни судија Вишег суда и Виши јавни тужилац у Краљеву. На лице места су, поред припадника криминалистичке полиције Полицијске управе Краљево, дошлe и специјализоване екипе Управе криминалистичке полиције Министарства унутрашњих послова. Т. Радовановић

На локалном путу Опланићи - Сирча у суботу је у Опланићима у поподневним часовима у саобраћајној незгоди живот изгубила 82 годишња мештанка Олга Ћурчић. До незгоде је дошло приликом контакта путничког моторног возила марке "застава 101", краљевачке регистрације, којим је према Сирчи управљао Ни-

кола Ђ. (1991) из Краљева и пешака Олге Ћурчић која је од задобијених повреда преминула на лицу места. Увиђај на месту саобраћајне незгоде обавио је истражни судија Основног суда у присуству Основног јавног тужиоца и полицијских службеника Саобраћајне полицијске испоставе из Краљева.

РАСВЕТЉЕНА ТЕШКА КРАЂА Брзом и ефикасном акцијом, припадници краљевачке полиције, непосредно након извршења, расветлили су тешку крађу извршену на дрзак и безобзиран начин на штету шездесеттрогодишње Краљевчанке. Припадници криминалистичке полиције дошли су до података да је Ивица М. (1980) из Крагујевца, у Краљеву у Улици Димитрија Туцовића 13. децем-

бра око 10,30 часова из руку оштећене истргао кесу са новчаником у коме су се налазили новац и лична документа и побегао. Након пар сати Ивица М. је пронађен, идентификован и против њега је поднета кривична пријава због сумње да је извршио кривично дело тешка крађа. Одузети новац и лична документа су враћени оштећеној.

МАРКЕТИНГ 036/312-505

12

23. децембар 2011.

Масована туча у ромском насељу

КРВАВА СВАДБА

Узроци масовне туче започете приликом свадбеног весеља, а настављене следећег дана, у којој је учествовало између 50 и 70 припадника ромске националности, још се утврђују Свадбена весеља у другом ромском насељу у Стадионској улици одувек су била позната по веселој атмосфери. Уз пиће, песму и игру какву могу да приреде само Роми славило се данима, а није необично било ни да неко запуца из ватреног оружја. Када су се претходног викенда из овог дела града зачули пуцњи из пиштоља, последње што би пало на памет случајном пролазнику било је да то пуцају полицајци у намери да раздвоје две завађене стране. После вишемесечног познанства са лепом и младом Новосађанком Мајом Живков одлучио је да склопи брак Наим, син Аслана Раковића. Довели су младу претходног дана, па окупили родбину, пријатеље и комшије, да се у недељу мало провеселе. Хабиб Глогов увесељавао је госте за клавијатурама све до тренутка када је дошло до препирке око наручивања песама, која ће довести до масовне туче са тешким последицама. Под дејством алкохола, на младожењиног оца је насрнуо Џафер Селимовски. Глогов Шабан, један од гостију каже да је све почело када је његов брат Рамадан покушао да наручи песму, што није дозволио њихов зет Џафер под изговором да му се друг разболео и да није време за весеље. Били су гости већ под дејством алкохола, па је после вербалног сукоба, у настојању да раздвоји Џафера и Рамадана, неколико ударца задобио и Аслан. Изгледа да је Џафер, бар се њему тако чинило, у тучи извукао дебљи крај, али се препирка релативно брзо смирила. Када се све наизглед примирило, на сцену ступа Џаферов син Хамдија, познатији као Роки, и са десетак својих пријатеља долази да изравна рачуне са онима који су му изударали оца.

- Претио је да ће да запали све и да нас исели. Покушао сам да га смирим, али је он наставио. Дошло је двадесетак њих, више са оне стране брда, него са ове. Напали су нас моткама, безбол палицама, сабљама, мачетама. Нисмо очекивали, а немамо чиме ни да се бранимо. Кад су отишли позвао сам полицију. Јесети Мане је био ударен у нос, „искрварен и изшутиран“. Ја сам ударен у главу дршком од метле, мој син Хабиб који је свирао

такође, а и моја жена која је покушавала да их раздвоји - прича Шабан. Убрзо је стигла и патрола полиције, али су полицајци врло брзо напустили место догађаја, јер ништа није указивало да би сукоби могли да се наставе. Ни пет минута није прошло, а Роки се вратио, овога пута са још већом групом људи. Ушли су у куће и почели да разбијају, али је убрзо поново стигла полицијска патрола и смирила страсти. У страху да се напад не понови у породици Јесети су организовали држурство, а Елма Глогов која је била у осмом месецу трудноће, због стреса је морала да потражи помоћ лекара. Сутрадан су се у Здравственом центру нашли представници обе стране. Ране су видали Џафер и Роки, а Шабан дошао да обиђе чланове породице Јесети.

- Кажем Џаферу како је то што се десило срамота, јер је он наш зет кога нисмо одвајали од породице. Рекао ми је да смо му ми разбили ребра, а Роки каже да то што се десило није ништа у односу на оно што ће се тек десити - прича Шабан који је о свему обавестио полицију. Млада Маја Живков и даље тврди да никако није веровала да нешто тако може да се деси. Кад је почео напад у понедељак, побегла је у кућу и затворила се са децом.

- Лупали су на врата, хтели су да уђу, али нису успели. Држала сам врата колико сам могла са троје мале деце која су видела крв и сви су плакали. Преко 60 људи напало је само четворо наших. Наима су уболи вилом, тукли су га прво унутра, а затим извели напоље и наставили - прича Маја. Сведок немилих догађаја био је и Рамадан Јесети. Са супругом Џевријом био је код стрица Радослава Раковића и Аслана Јесетија када је пред њихову кућу дошло седамдесетак наоружаних људи.

-Ушао је Бериша Неџмедин, кога је неко претходног дана повредио ножем, па је хтео, кобајаги, да се помире. Преварио нас је јер је дошао са 70 људи. У том тренутку пред кућу је стигла полицијска патрола која је са саслушања због неке крадене робе вратила Наима. Пријавила га је кажу бивша ташта

Тереза. Кад су видели Наима почели су да га ударају испред полицајца. Прво је Селимовски Хамдија ударио брата Раковић Радослава. После су ударили мог брата Аслана, а ја сам покушавао да их раздвојим, када ме је Султан Мехић ударио по глави гвозденом шипком дугом два метра. Био је то хаос, прави масакр, као у хорору. Полицајци су пуцали у ваздух, али није помогло. Бериша Скендер је хтео као нас да брани, узео шипку од моје жене, а ја сам добио седам, осам песница. Неколико пута ме ударио Рамо Мехић, онда његов брат Султан шипком мене и моју жену. Ударали су и Аслана све док није дошло двадесетак специјалаца из Жандармерије - прича Рамадан. Шабан тврди да су троје, четворо њих и хтели да се нешто договоре.

- Сматрали су да су оштећени, па су ваљда дошли да наплате неке паре. Кад су Аслан и Радослав изашли испред куће, Роки је напао Аслана са нечим што је имао у руци, расекао му главу и онда је почео хаос. Полицајци су покушали да их раставе, али пошто нису могли почели су да пуцају у ваздух по три, четири метка. Ту су претукли ову тројицу, Наима, Аслана и Радослава. Били су крвави исечени ножевима, унакажени, разбијених ребара. Тукли су их како је ко стигао, држали за руке и тукли све док није дошла интервентна када су се

разбежали - каже он. О наплати дуга говори и Рамадан.

- Пре последњег напада ушао је Бериша Неџмедин и обратио се брату Радославу и тражио паре, „рекет“ што га је овај мали, што се бранио посекао по прсту. Тражио је 50 хиљада евра да би се помирили каже он. Екипа Здравственог центра могла је само да на превијање одведе повређене међу којима су били Рамадан и његов син Роберт, брат Аслан, младожења Наим и Раковић Радосалав који тврди да су главни кривци и организатори немилих догађаја Џафер и Хамдија Селимовски. У нападима је са Рокијем оба дана био и брат Самир. Породица Јесети се доселила у Краљево 1974. године из Дубраве код Истока. Одувек су се декларисали као Роми и тешко им је падало што су их комшије у Краљеву понекад називали Шиптарима. До свега овога, каже Рамадан, није морало да дође, поготово што је Џафер као члан породице, муж Рамаданове сестре од тетке. Сведок догађаја била је и Санија, супруга Раковић Радослава, који је био домаћин свадбе. Тога дана била је у друштву са Наимом, док је давао изјаву у Полицијској управи у вези куповине крадене робе о којој је говорила његова бивша ташта Тереза. Вратила се кући аутомобилом са полицијском патролом.

- Остала сам у колима са Наимом. Њих двадесетак су опколили полицијски аутомобил, а полиција није могла ништа да уради. Наим је изашао сам и како је изашао сви су скочили на њега. Кад сам изашла из кола, Роки ме је ударио у главу. Оставила сам и ташну и све у полицијским колима. Кад је дошла интервентна сви су побегли, бацили све оружје, које је покупила полиција. Касније су приводили једног по једног, њих деветоро. Са њима је и троје са наше стране, повређени, а у затвору. Координатор за ромска питања Славко Марковић каже да кривица још није утврђена, а одређен број учесника у тучи ухапшен је због превентиве, а не зато што је утврђена кривица.

- У разговору са истражним судијом, замеником јавног тужиоца и начелником Полицијске управе договорили смо да припремимо петицију коју би потписали сви пунолетни Роми, како би људи који се налазе у притвору били пуштени. Суд ће радити свој посао, а свако ће сносити одговорност према ономе колики је степен његове кривице. Људи треба да се договоре да не врше оваква дела како не би њихове породице испаштале, а истрага ће да утврди степен кривице за сваког појединца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

13

23. децембар 2011.

Проблеми грађана из центра града

ОД БУКЕ НЕМАЈУ СНА

Око 150 породица у непосредној близини надвожњака, који из улице Зелена Гора преко пруге Краљево-Скопље води према улици Ђуре Ђаковића, због несносне буке на спојевима моста, месецима нема миран сан Дуги низ година велике проблеме учесницима у саобраћају причињавала је рампа преко пруге Краљево-Скопље између улица Танаска Рајића и Ђуре Ђаковића. Веома фреквентан железнички саобраћај и често спуштена рампа успоравали су одвијање саобраћаја на овом путном правцу и поприлично повећавала нервозу оних који су чекали да се она подигне. Велико олакшање стигло је тек почетком 1990. године када је после скоро три године завршен надвожњак преко пруге, а рампа "отишла у пензију". Млађе генерације се више и не сећају времена када су дуге колоне аутомобила и нервозних возача у њима чекале на пролазак воза. Данас, после више од двадесет година, становници у близини надвожњака са сетом се сећају времена у коме није било проблема који им ових дана загорчавају живот. Са обе стране надвожњака на местима где се он спаја са улицама Зелена Гора и Ђуре Ђаковића, целом ширином коловоза налазе се гумени елементи који треба да омогуће да ниво надвожњака увек буде у нивоу улице. Због оптерећеног саобраћаја на овом делу пута, а и због атмосферских утицаја, гуме временом губе еластичност, пропадају у тој мери да наилазак аутомобилских точкова ствара велику буку, која из дана у дана све више смета становницима овог дела града. Зато становници улица Ђуре Ђаковића, Танаска Рајића, Зелена Гора и Шумице, које се налазе у близини надвожњака, већ дуже немају сна, поготову они чије се куће налазе на само петнаестак метара од поменутих састава. У више наврата су становници овог дела града интервенисали код различитих служби, али нису никако могли да реше проблем.

- Обавили смо телефонски разговор са градоначелником, а

обраћали смо се писмено различитим дирекцијама у граду, за урбанизам и за путеве. Иако је пут у надлежности локалне самоуправе, увек су нас упућивали на неког другог. Градоначелник је и синоћ гостовао на телевизији, а нису нам дали да га питамо - каже Драгољуб Селечанин, један од угрожених. Испод надвожњака, каже он, свакодневно прође и по неколико стотина ученика школа које се налазе у близини. Пре годину дна почео је са надвожњака да отпада малтер и угрожава безбедност ученика који пролазе испод њега. Било је, кажу мештани, покушаја да се нешто поправи, али без много успеха. Када су пре три године мајстори једног приватног прдузећа из Београда санирали оштећења и мењали гуму до мештана је допрла информација да фино подешавање нивелације треба да се ради свака три месеца. Прошло је од тада три године, бука је сваким даном све већа,

па су ангажовани и стручњаци са краљевачког Машинског факултетеима са уређајима за мерење нивоа буке. Били су ту и прошлог петка.

- Јутрос су дошла два младића са Машинског факултета да снимају ниво буке. Када смо их питали колика је, кажу ово не би нико издржао. Детаљнији извештај добићемо касније каже Селечанин. На око 150 метара са обе стране надвожњака налази се велики број станова, о чијем броју наши саговорници немају прецизне податке. Кажу да највеће проблеме има петнаестак домаћинстава.

- Обраћали смо се на више адреса, а највише гадоначелнику. Обратио сам се свима, али ништа није урађено. Питао сам да ли имате начина да растеретимо саобраћај, да бар теретни саобраћај иде улицом Војводе Степе, да би се овај део поштедео буке - прича Селечанин и наводи примере других градова који воде рачуна о нивоу прекомерне буке, која

ствара проблеме грађанима. Тако је у Крагујевцу питање делимично решено, тако што је током ноћи забрањена употреба звучних сигнала приликом проласка возова кроз град. Овде ни о томе нико не води рачуна. Сирена током дана и не би била велики проблем. Током ноћи ипак јесте. Свира, кажу мештани, ако локомотива вуче и само један вагон. Имају становници овог дела града и других проблема. Ипак, највише им смета бука. После интервенција код железнице, учестаност сирена се смањи, али се врло брзо врати на пеђашњи ниво. Уверени су становници овога краја да нема проблема који не би могао да се реши. Треба само мало добре воље које је, чини им се, сваким даном све мање.

- Верујем да може да се обезбеди да не лупа тако. Све има свој рок трајања и треба да се одржава, а и надвожњак треба да се одржава. Кад сам питао градоначелника и дирек-

тора "Путева" рекли су ми да не знају то да исправе. Нису, кажу, квалификовани да отклоне квар - прича Селечанин. У непосредној близини надвожњака је и улица коју становници овог краја зову Чумино сокаче. Сва је инфраструктура сређена, уведен гас, површина изравната. Остало је још једино да се положи слој асфалта, а од грађана је тражено да са делом средстава учествују у финансирању. Више од тражених 15 посто вредности радова, становнике овог краја, погодила је чињеница да на само 800 метара од центра града неко тражи од грађана паре да би асфалтирао улицу.

- Да ли и они са друге стране тих 800 метара плаћају асфалт - питају се Драгољуб и Драган Селечанин, Радосав Зимоњић, Игњат Даниловски и други становници овог краја. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

14

23. децембар 2011.

Акција запослених у ЗЦ "Студеница"

ПРОДУЖИ ЖИВОТ Великим ангажовањем запослених на Одељењу за плућне болести Здравственог центра "Студеница" више од 400 Краљевачана су постали власници донорских картица Постоје болести које се могу лечити само пресађивањем органа са друге особе, али то захтева озбиљно деловање система и много знања. Зато је неопходно подићи ниво свести код сваког појединца, јер се тим процесом продужава живот друге особе. Министарства здравља Републике Србије покренуло је Националну кампању под називом "Продужи живот" као подршку програму трансплантаци је органа. Подизањем свести грађана Србије о трансплатацији и донаторству органа, које би резултирало повећањем броја донора, смањила би се дужина чекања на органе за трансплатацију. То значи и наду да ће многи пацијенти, којима трансплантација представља једини вид лечења, бити оперисани на време и њихови животи спасени. Иако се број власника донорских картица сваким даном повећава, још није на нивоу који би обезбеђивао довољну количину органа потребних за трансплантацију. На то утичу и бројне предрасуде које владају међу великим делом становништва, па различите акције које се организују имају за циљ промену свести грађанства о овом питању. То је био и мотив запослених на Одељењу за плућне болести и туберкулозу Здравственог центра "Студеница" да протеклог викенда организују акцију као подршку завештању органа. Координатор за донорске картице у Здравственом центру "Студеница" Владимир Новић каже да се овако пружа помоћ Министарству здравља и Управи за биомедицину у оквиру акције "Продужи живот". Шездесетак Краљевчана, током само једног дана, постали су власници донорских картица, тако да се овај број попео на четири стотине. Како би се имала што боља евиденција о онима који су се одлучили на овај хумани гест планирано је да се већ од следеће године подаци о донорима уносе у здравствене књижице, које ће бити чиповане, као и одгова-

рајуће личне карте. Поред запослених у Здравственом центру "Студеница" акцију су као волонтери помогли активисти Црвеног крста и ученици завршног разреда Медицинске школе. Директор Здравственог центра "Студеница" др Драган Арсић каже да ова установа предњачи у популаризацији завештања органа првенствено захваљујући ентузијазму Владимира Новића који се већ дуже време бави хуманитарним радом. Запослени у центру пружају му потребну подршку и логистику како би ефекти ангажовања били што већи, а више до стотину радника овог центра већ има донорске картице.

- То је најузвишенија мисија којом показујемо највећу врсту друштвене одговорности и солидарности, јер нажалост у овој земљи владају велике заблуде и табуи. Када је трансплантација органа у питању један од великих проблема су те врсте заблуда и табуа код родбине некога ко је

практично доживео мождану смрт, а то значи да је сигурно нема повратка у живот - каже др Арсић и објашњава да мождану смрт утврђује комисија на основу меродавних показатеља и да никаква злоупотреба није могућа. У краљевачком Здравственом центру очекују да ова установа ускоро постане експлоатациони центар што значи да екипе лекара буду оспособљене да у најбржем могућем року изваде одређени орган, да га прописно конзервирају и за оптимално време допреме до неког од центара за трансплантацију. У том процесу потребна је савршена организација и време, а значајан фактор у целој причи биће отврање за редован саобраћај Аеродрома "Морава".

- Нажалост, ми не можемо да обећамо када ће то бити, а када задовољимо услов да имамо довољан број донора могли бисмо да уђемо и у Еуротрансплант, па да наши грађани буду могући

примаоци у тим центрима на много једноставнији начин него што је то било до сада - каже др Арсић. За потпуни успех потребна је савршена организација и комуникација између експлоатационог и трансплантационог центра у оптималном времену. Када се утврди мождана смрт прво се контактира родбина. Уколико је особа код које је утврђена мождана смрт власник донорске картице то није неоходно, родбини се само саопштава да је смрт наступила, а органи у складу са Законом о здравственој заштити, стављају на располагање одређеној сдравственој установи.

- Особље медицинског центра није још едуковано. Професор Милошевић, који је био председник Комисије за организацију експлоатационих центара, и ја договорили смо се пре неколико месеци и напаравили смо комисију за утврђивање мождане смрти. Потребно нам је време да неколико хирурга оспособимо на Војно медицинској академији или Клиничком центру. То је хи-

руршка техника, треба да се усвоје неки постулати и ми бисмо врло брзо могли да будемо експлоатациони центар. До тада, када се код неког пацијента утврди мождана смрт, позвамо најближи експлоатациони центар, а то је Ниш, и транспортујемо пацијента уз одржавање функције дисања како би се одређени органи што боље сачували - објашњава др Арсић. Највећи број до сада извршених трансплантација изведен је после пристанка чланова најуже породице, а најчешће се радило о трансплантацији бубрега. Идаелно би било, каже др Арсић, да се од једног здравог донора узму бубрези, јетра, срце и плућа. Технички је најсложенија трансплантација плућа која се ради и у нашој земљи, у београдском Клиничком центру.

- Ово је племенита мисија и ја се поносим запосленима, посебно са одељења пулмологије каже на крају др Драган Арсић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

15

23. децембар 2011.

Муке Василија Асановића

ДИРЕКТОР КАО БЕБИ СИТЕР У стану од 43 квадрата, у Доситејевој улици живи Василије Асановић са породицом чији број варира од четири до осам. - У време док је са супругом правду тражио у Београду, децу им чувао директор Магнохрома Много је речи изговорено током претходне године дана о неспорним резултатима санације последица земљотреса у Краљеву. Говорило се безброј пута и о плановима за урбану ревитализацију читавог насеља у Доситејевој улици, за комплетно рушење неколико зграда и изградња новог насеља као једне од развојних шанси града у наредном периоду. Месецима се већ говори о кредиту Европске инвестиционе банке као једном од услова да се овај храбар потез реализује. Али, све речи и обећања мало значе онима који у овим зградама станују. И док највећи број власника оштећених објеката у граду има већ извесну будућност становници овог дела града са неверицом ишчекују било какво решење. Василије Асановић се са својом породицом уселио у стан у Доситејевој улици као радник „Магнохрома“. Годинама је конкурисао за стан који му је сваки пут за длаку измицао. Зато данас и тврди да су му три пута узимали стан неки радници који су били спретнији и имали бољу залеђину. Сваки пут када се нашао на првом месту ранг листе и чекао на усељење у стан се уселио неко од руководилаца. Четворочланој породи ци у којој су поред њега и супруге Милице били син Дејан и кћерка Андријана следовао је, каже Василије, трособан стан. Први му је био додељен у близини касарне у Рибници, али се на чудан начин измигољио. Други, ближе центру града, у Симкиним ливадама опет је добио неко други. Жалбе комисији за расподелу, предузећу и тужбе суду нису давале резултате. Пролазило је време, а деца расла са родитељима у шест кавдрата у непосредној близини бензинске пумпе код аутобуске станице. Онда су Асановићи одлучили да ствар узму у своје руке. Сазнали су за празан стан у власништву „Магнохрома“, обили браву и уселили се у њега. Стан који је припадао Асановићима добије други радник иако је већ имао један.

- Доделе човеку тај мој стан иако поседује трособан стан у Леснини. Развео се од жене, треба му

Милица и Василије Асановић стан, а мене исељавају са четворочланом породицом – прича Василије. Зато он и Милица одлуче да направе несвакидашњи потез, да децу оставе на чување директору „Магнохрома“, а они правду потраже код државних органа у Београду.

- Ја радим, а она дође. Забранили јој да дође са децом у „Магнохром“, она их сакрије под капут и уђе право код директора – каже Василије. Питао је директор Милицу како је успела да прође поред чувара и фабричког обезбеђења. Искористила је гужву када су радници око пола шест улазили у круг фабрике и ушла са њима.

- Рекла сам да су ме истерали из стана и ја немам где децу да сместим, па сам дошла да му се обратим. Он каже нисам ти ја муж, а ја кажем јеси. Секретарица се запрепастила – каже Милица. Понудили су Асановићима цираду да покрију ствари да не пропадају док не нађу неки стан да се сместе.

- Децу морам да негде сместим. Оставим их код директора у канцеларији, па са Мицом на аутобус и у Београд. Одем прво у скупштину код генерала Љубичића. Испричам му ситуацију. Кажем да људи имају бољи кокошар и обор

него ја, а исељују ме. Кажем да зато што сам Циганин не могу да се уселим у тај стан. Нагласим да сви ми служимо војску, а и ја имам сина који ће да служи армију. Одем после код председника Југославије, онда је био Сергеј Крајгер. И тамо ме приме, нуде паре за пут, питају да ли имамо. Испричам ситуацију, понео сам и слике, а он каже ништа не брините. Одемо да обиђемо и синдикат Југославије. Прими нас, богзна како, Живојин Ајдић. Објаснимо зашто смо дошли, он обећа и каже да идемо кући – прича Василије. Вратили су се задовољни у Краљево и сутрадан добили обавештење да ће да добију стан. До повратка деца су била у „Магнохрому“. Обезбедили су и жену која ће да их чува док се родитељи не врате из Београда.

- Дођемо кући, узимамо децу и чекамо. Продужили смо боравак у овом стану док ми не нађу неки други стан. Неки човек је добио стан у коме смо ми, али неће да га прихвати. Предложим да се он усели у трособан стан у Симкиним ливадама кад се заврши, а ја да останем овде. Они пристану, ја привремено уђем у овај стан и од тада сам овде – каже Василије. Много шта се издешавало од тада, мењали су се услови и власничка структура, па су и Асано-

вићи, као и сви остали радници „Магнохрома“ откупили стан и наставили да живе у њему са породицом која се увећавала. Син и кћи су засновали своје породице, изродили децу и опет се, после развода, нашли са остатком фамилија код Василија и Милице. Живели су скромно Асановићи, борили се са беспарицом, бавили мало различитим пословима, све док почетком новембра прошле године земљотрес није добро уздрмао зграду у којој станују. Попуцали су прозори, извитоперили се, почело да дува одасвуд, па су морали крпама да затварају рупе. Извитоперила су се и врата у стану па су морали да их мењају.

- Долазила је комисија, али нису хтели да уђу унутра. Сликали су само напољу. Гледали су степеништа, а улазили само у неке станове. На силу сам их увео унутра. Одређена нам је друга категорија оштећења и док су комшије за санацију добијале између 12 и 20 хиљада динара, ми смо добили само осам. Стан је у лошем стању, мора цео један зид да се сруши. Немају пара ни комшије, а колико је ко имао толико је и урадио у стану. Ми немамо – каже Василије. У сваком од три улаза има по осам станова. Са две самачке у шест зграда од Гимназије низ Доситејеву улицу, има око 150 ста-

нова.

- Било је истакнуто на вратима да је зграда за рушење. Кад би се срушиле зграде добили би хиљаде квадрата стамбеног простора. Чули смо да треба да се руши цело насеље. Не знамо ништа о томе, нико нас није обавештавао. Кажу да ће зграда да падне, ако се догоди нови земљотрес јачине 4 степена – прича он. Зграда је сазидана 1949. године по стандардима који су тада важили. Нема ни анкера и бетонске греде. Задовољни би били станари ових зграда кад би се било шта радило, ако не рушење и изградња нових станова онда бар саниција ових. Василије Асановић дели судбину великог броја радника „Магнохрома“. Још годину и по дана, када ће напунити 65 година живота, дели га од старачке пензије. До тада саставља крај са крајем са 7200 динара које прима месечно. Зато је принуђен да се бави допунским радом.

- Принуђен сам да се бавим допунским радом. Ако данас не зарадим неки динар сутрадан немају за хлеб. На кредит сам кредит купио замрзивач и шпорет. Да нема улице помрли би од глади – каже Василије. Дани су све хладнији, а примања нису довољна само за струју па се пећ укључује да акумулира само у току ноћи. Једна пећ тешко може да загреје стан од 43 квадрата. Са Милицом и Василијем је син Дејан и његова кћи Тијана, ученица средње техничке школе. Повремено је ту и Андријана са своје троје деце. Иако се развела живи у кући бившег мужа. Кад овај дође кући са другом женом истерају их на улицу, а онда сви у Доситејеву. Одатле иду у школу. Једно од њих, рођено пре времена, две године је провело у инкубатору, плућа му нису довољно развијена и болује од астме као стопостотни инвалид. Спремио би Василије нешто пара да набави материјал за поправку стана. Кад би му неко обезбедио мајсторе које не би морао да плати све би било много лакше. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

16

23. децем

Додељене новчане награде из фонд

Матица исељеника Краљево

МАТИЦА ПОЗДРАВЉА ДИЈАСПОРУ

Традиционална манифестација "Краљево поздравља дијаспору" ове године траје месец дана, од половине децембра до половине јануара наредне године Министарство вера и дијаспоре, град Краљево и Матица исељеника Краљево у времену од 15. децембра ове до 15. јануара следеће године организују традиционалну манифетсцију "Краљево поздравља дијаспору". Манифестација се организује са циљем да поспеши развијање позитивног односа исељеника и њихових потомака према Србији, објективно информисање наших људи у расељењу о приликама у земљи, као и интеграција Србије у Европу и светске токове. Поред осталог циљ је и познавање исељеника са културним вредностима дијаспоре и развијање свестране сарадње са свим Србима у свету. Након дефинисања свих активности у Матици исеље-

ника интензивно ће се до краја децембра радити на информисању свих исељеника путем масовних медија, листа "Матица" и званичног веб сајта организације. Након евидентирања свих који из дијаспоре долазе у Краљево поводом новогодишњих и Божићних празника приступиће се повезивању заинтересованих са градским институцијама, а организовати и посета жељеним радним организацијама. У Малој сали Регионалне привредне коморе Краљево 27. децембра биће одржана свечана седница Скупштине Матице исељеника, а активности на повезивању гостију из дијаспоре са 036/232-200 органима и организацијама према исказаном интересовању наставити до половине јануара следеће године.

Акција Матице исељеника и Завичајног друштва

РЕКОНСТРУКЦИЈА ДОМА ВОЈСКЕ Матица исељеника Краљево и Завичајно друштво "Краљево" организовали су 26. септембра ове године округли сто поводом покретња иницијативе да се отвори поступак стављања Дома Војске Србије у Краљеву у функцију културе града. Поред представника организација из области културе, јавних и културних радника округлом столу су присуствовали и представници Војске Србије, као и заинтересовани грађани. На основу исказаног опредељења, а позивајући се на Закон о удружењима грађана, организатори округлог стола су донели декларацију у којој констатују да град Краљево неме потребних просторних претпоставки за сценско-ства-

ралачку делатност, посебно за потребе организација културе чија је делатност условљена савременим простором, опремом и условима. Интерес дијаспоре за решавање овог проблема је препознатљив и представља оквир у коме се може тражити учешће у финансирању и од страних држава. Како је постојеће стање оцењено неодрживим закључено је да се Скупштини града упути захтев да се уочени проблем разреши на начин који највише одговара грађанима Краљева. Ово капитално питање, каже се на крају, у тексту декларације, могуће је разрешити у сарадњи са Војском Србије, а кроз реконструкцију Дома војске у Краљеву.

ПОДСТРЕК ЗА

- Већ четрнаест година заредом Краљево настоји да се на адекв младих за 14 година доб На Никољдан сваке године додељују се стипендије Фондације "Петар Богавац и Анђелко Савић" која је и ове године обезбедила новчана средства за краљевачке одликаше. У Клубу одборника најбољим ученицима средњих школа додељена је једнокатна новчана помоћ у износу од 20 хиљада динара. За стипендије које је ове године добило 126 младих, из градског буџета је издвојено три и по милиона динара. Према речима Миломира Шљивића, председника градске скупштине стипендије из фонда задужбинара Татије и Анђелка Савића и Бисеније и Петра Богавца, који су живели и стварали почетком прошлог века, до сада је добило око 1.000 младих, којима та средства служе као подстицај за даљи успех у школовању и напредовању. Фондација "Петар Богавац и Анђелко Савић" и ове године обезбедила је новчана средства за Карљевачке одликаше. У клубу одборника најбољим ученицима средњих школа додељена је једнокатна новчана помоћ у износу од 20 хиљада динара. Право на стипендију имали су буџетски студенти од друге до завршне године студија са просечном оценом већом од 8,5, ученици са просеком већим од 4,5 или они који су освојили неко од прва три места на такмичењима, као и најталентованији млади спортисти.

- Поштујући вољу задужбинара нашег града ми данас, на Светог Николу, додељујуемо помоћ најбољим ученицима у свим сферама живота, како у спорту тако и у знању и тиме настављамо традицују и поштујемо вољу задужбинара који су своје објекте, као што су Задужбина и Богавчево здање, оставили краљевачкој омладини на коришћење. Верујем да ће задужбинарство добити посебан замах током наредних година, с обзиром на околност да је то један од најлепших видова заоставштине. Веруејм да ће се наредних година овај фонд само увећавати и омогућавати и да они који одлучују што већем броју деце, и у што већем износу, по-

могну у школовању - каже Шљивић. Седамдесетједногодишњи Петар Богавац, који није имао

децу, је у тестаментиу нагласио да има мноштво плацева, пашњака, кућа, дућана, њива, воћњака. За живота је одлучио да се

ФОТОГРАФИ

17

мбар 2011.

да "Петар Богавац и Анђелко Савић"

НОВОГОДИШЊА СКОБАЉИЈАДА

А БУДУЋИ РАД

ватан начин одужи најбољим ђацима и спортистима. - Око хиљаду битници новчаних награда

после његове смрти плац са кућом и просторије у улици Кнеза Лазара доделе на коришћење трговачкој омладини у Кра-

љеву. Овој омладини оставио је и салон и собу за рад са библиотеком. Од целокупне имовине, како покретне тако непокретне, осно-

ИЈА НЕДЕЉЕ

Фото: ФоНет

вана је задужбина, којом је у складу са Законом о задужбинама управљао Управни одбор. У име свих добитника једнократне новчане награде дародавцима се захвалила ученица трећег разреда краљевачке Гимназије Душица Чкворић уз нагласак да помоћ које додаје Фондација "Петар Богавац и Анђелко Савић" младим талентима и средњошколцима много значи и као награда за досадашњи уложени труд, али и као подстрек за даље успехе. Уједно то је и леп поклон пред новогодишње и божићне празнике.

- У нашем граду постоји пуно младих спортиста и добрих ученика и лепо је што постоји оваква фондација, али и људи који улажу у младе таленте и у њима виде снагу за боље сутра. Племенити људи Петар Богавац и Анђелко Савић су то препознали у краљевачкој омладини. Представници Управног одбора Фондације "Петар Богавац и Анђелко Савић" присуствовали су парастосу који је одржан на гробу краљевачког добротвора Анђелка Савића на старом краљевачком гробљу. Скупштина општине Краљево је још 1997. године обновила традицију задужбинара Петра Богавца и Анђелка Савића, а при додели новчане помоћи поред успеха и постигнутих спортских резултата вреднован је и социјални статус ученика.

- Наравно, овде се посебно узимао у обзир социјални статус породица тако да у комбинацији одличних ученика, спортиста и телената и социјалног статуса добијемо практично 126 ученика који су добили ову лепу помоћ. Верујем да ћемо у наредној години макар за 50 одсто увећати средства у овом фонду, а време у коме живимо налаже потребу да се награде добри ученици - рекао је Шљивић. Доделу новчаних награда увеличали су пригодним програмом ученици краљевачке Музичке школе. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Такмичења риболоваца нису ништa неуобичајено заљубљеницима у овај спорт. Другима може да буде интересантно када поред Ибра, у самом центру града, види на десетине рибиловаца, који са великим стрпљењем гледају према месту на које су забацили своје удице. Претходне суботе окупио их је Бојан Милошевић Бамби, власник продавнице риболовачке опреме „Ибар спорт“. Организована је друга по реду „Новогодишња Скобаљијада“ на којој су учествовали риболовци из многих градова широм Србије. Међу такмичарима из 66 пријављених екипа било је заљубљеника у реку из Београда, Ниша, Крушевца, Јагодине, Параћина... Временски услови нису погодовали такмичарима, па сви пријављени нису ни дошли у Краљево. Ибар је богат белом рибом, а они најхрабрији и најупорнији борили су се за вредне награде које је обезбедио „Ибар спорт“. Поред квалитетних риболовачких штапова за три првопласирана такмичара награде су припале најмлађем, али и ономе ко је уловио највећег скобаља. Противник такмичарима, а савезник скобаља, био је ветар. Они скобаљи који су се полакомили на мамац и упе-

цали, били су после мерења, у присуству квалификованих и веома пажђљивих судија, са пажњом враћени у реку. Друга Скобаљијада је била масовнија него претходна, а Милошевић верује да ће следеће године бити још више такмичара, а такмичење постати традиционално. Организовање Новогодишње Скобаљијаде искористила је група грађана који су свим такмичарима поделили летке у којима упозоравају на промене, које могу да изазову бране на Ибру, ако буду, као што је то најављено, изграђене. Струју која ће бити произведена у малим хидроцентралама, каже се у летку, неће користити грађани Србије. Поред тога, бране би могле да сакупљају ђубре које ће тако остати у Краљеву, угрозиће водоснабдевање и омогућити сакупљање тешких канцерогених материја које би могле негативно да утичу на флору и фауну реке и њеног непосредног окружења. Такмичарима је предочено да можда више неће бити у ситуацији да пецају скобаље на Ибру, а под великим знаком питања је и одржавање "Веселог спуста" и значајних међународних такмичења у кајаку на дивљим водама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

036 324-050

18

23. децембар 2011.

Европа из угла матуранта

КРАЉЕВО ИМА ПЕРСПЕКТИВУ

Није неопходно да млад човек буде члан неке странке да би га занимало нешто што је важно за државу и за живот Противуречни ставови појединих политичких чинилаца о чланству у Европској унији, у зависности од степена уверљивости, и спремности грађана да их прихвате, различито делују на одређене категорије становништва, посебно младе људе. Драгана Ћирковић је матурант Економско-трговинске школе коју, као и све младе људе интересује будућност. Зато настоји да што више информација сакупи са различитих страна. Редовно, каже, чита „Политику“ и „Ибарске новости“. Да би проширила своја знања о приступању Европској унији пријавила се на семинар у организацији Локалног већа Европског покрета у Србији.

- Сазнали смо доста појединости о томе шта би требало да се постигне уласком у Европску унију, али и шта ми треба да урадимо да би добили статус кандидата - каже она. Посета Дому Народне скупштине остала је у незаборавној успомени. Уз помоћ водича сазнали су млади Краљевчани многе појединости о историјату

зграде у којој се доносе најважније одлуке у земљи, а посебна погодност била је могућност да постављају питања која су се првенствено односила на образовање, али и друге сфере друштвеног живота.

- Добијали смо конкретне одговоре и научили доста о законима и реформама закона - каже Драгана помало разочарана што није могла да присуствује заседању скупштине. Ипак, сазнали су млади да се већи део активности посланика одвија у раду скупштинских одбора и на терену. Повољности уласка у Европску унију које се тичу првенствено економског развоја земље, нешто су на шта је младима скренута посебна пажња.

- Неоспорна је чињеница да земљe које су ушле у Европску унију, или добиле статус кандидата, имају многе повластице. Њихово тржиште је много јаче,

Драгана Ћирковић провреда је јача, доходак по глави сатановника много већи него у Србији. У медијима се говори углавном о општим стварима везаним за Европску унију, па мислим да је ово прави начин да се младим људима приближи

та идеја - каже Драгана. Ученици краљевачке Економске школе укључени су у програм размене са једном немачком школом. Интересовање ученика за одлазак је велико, финансијака средства ограничена, па се врши селекција према утврђеним критеријумима. Млади Краљевчани очекују много од дружења са вршњацима из Немачке, а дружење ће бити и прилика да једни другима приближе своју културу и друге квалитете народа како би на најбољи начин били представљени у земљама Европске уније.

- Очекујемо много од тог пројекта и надамо се да ће и он бити реализован. Никада није касно да се уђе у Европску унију. Сматрам да ми треба да урадимо још доста тога да би добили статус кандидата. Сматрам да никад није касно, иако увек постоји питање зашто нешто није урађено и зашто јесте - каже Драгана.

Одлазак све већег броја младих у иностранство не сматра оправданим, јер и у Србији има довољно добрих школа и универзитета које не би требало потцењивати.

- Иако скоро сви имамо осамнаест година, нико није члан ниједне странке, што не значи да нећемо бити. Сматрам да није потребно да будете члан неке странке да би вас занимало нешто што је важно за вашу државу и за ваш живот. Сви морамо да радимо на томе да би нам сутра било боље - каже Драгана, уверена да и у Краљеву постоји преспектива за бољи живот, али све могућности које пружају ресурси града нису довољно искоришћене.

- Свако од нас има другачија интересовања, свако треба да прати свој циљ и да га на најбољи начин реализује. Сматрам да ћу се једног дана вратити у Краљево, кад завршим све оно што сам планирала - каже на крају Драгана Ћирковић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

Културни центар „Рибница“

МАРЧЕЛО У КРАЉЕВУ У оквиру трибине “Култура сећања”, које уназад неколико недеља организује Удружење грађана “Позитивна омладина” у сарадњи са Културним центром “Рибница” Краљево, премијерно је приказан документарни филм „Јавна историја као приватна историја“, у којем су обични људи сведочили на који начин су одређени датуми, догађаји или сећања из блиске прошлости утицали на њихов живот, свакодневицу и на међуљудске односе. У филму су саговорници из Приједора, Ниша, Краљева, Приштине и Пећи, између осталог, говорили о сећањима на пионирску заклетву, потписивање Дејтонског мировног споразума, бомбардовање Србије, проглашење независности Косова, догађаје у Сребреници и операцију

“Олуја”. Из сваког од ових пет градова у филму учествовало је по двадесетак особа, а обухваћени су људи различитих старосних, полних, националних, социјалних и образовних структура. Реч је о заједничком пројекту „Сећање и елаборација конфликта“, три невладине организације са Балкана, које финансира италијанска провинција Трентино. Сви градови у којима је снимљен филм организоваће своје локалне премијере и филм ће бити приказан на локалним телевизијама, које за њега покажу интересовање. За све саговорнике питања су иста, а жеља аутора је била да сазнају да ли су и колико су одређени друштвено-историјски догађаји на људима оставили трага. О филму су причали Влади-

мир Маровић, професор филозофије из Гимназије Краљево, и познати уметник, реп музичар и писац Марко Шелић Марчело. Марчело је годинама један од најзначајнијих и најутицајнијих хип-хоп стваралаца у Србији. Марчелов деби албум "Де Факто" изашао је у новембру 2003. године и веома брзо постао је најпродаванија плоча те године. То је био и први послератни албум који је укључивао сарадњу међу новим генерацијама музичких извођача са еxYу простора (Едо Маајка, Елементал, Шкабо, Шорти, Дисциплинска комисија, Биг Бос, X3М...). Албум је био пун критика упућених друштву, као и на другој страни, личних тема, испричаних на веома искрен и уверљив начин. Највише пра-

шине подигло се око носеће нумере са албума - "Кућа на промаји", која укратко и дефинише Марчелов стил: лична критика политичке ситуације у земљи. У децембру 2005. године Марчело издаје албум "Пазл Шок!" Резултат је био хип-хоп албум са јаким рок, џез и фанк утицајима, који је одбио неколицину фанова стриктно оријентисаних на хипхоп, али уједно задобивши поштовање многих људи који нису упознати са тим жанром. Марчело је 2006. добио награду Даворин за најбољи рок/поп/ хип-хоп албум из Србије, као и награду ТВ Метрополис за најбољу песму године (Откуцаји). У последње време Марчело је више окренут свом главном занимању - писању. Редовни је колумниста дневне "По-

литике", а био је новинар часописа "Хупер" и повремени блогер на Б92 сајту. Почетком фебруара 2008. године, светлост дана угледао је његов први роман "Заједно сами", а само годину дана касније објавио је књигу есеја “О људима, псима и мишима”. Марчело је пре неколико година био гост наше Установе када је промовисао први роман “Заједно сами”, а увертиру прошлонедељном гостовању обележио је Марчелов уреднички ангажман у издавачкој кући “Весели четвртак” (задужен је за популарни стрип “Дилан Дог”) када је делио књиге и стрипове и дружио се са ученицима у Гимназији, као и у школама “Јово Курсула” и “Вук Караџић”. К.Ц.Р.

19

23. децембар 2011.

Четрдесет година „Повеље“

ПРЕПОЗНАТЉИВ КВАЛИТЕТ

"Повеља" у последњих петнаест година не подразумева само основна свеска часописа, већ и обимом, не тако велику, али значајну књижевну продукцију Часопис "Повеља" ове године обележава 40 година постојања и успешног рада током кога је оставила дубок траг у издавачкој делатности. Од 1971. године када је почео да излази под називом "Повеља октобра", часопис је до данашњих дана прошао кроз низ трансформација да би дошао до модерног изгледа и онога што чини његов садржај. Током ових четрдесет година уређивачку политику усмеравало је у правом смеру осам уредника. Последња четворица, Драган Хамовић, Горан Петровић, Живорад Недељковић и Дејан Алексић су истакнути српски књижевници. Часопис је пролазећи кроз различите фазе имао и различиту фреквенцу излажења. Некада је излазио квартално, а данас излази три пута годишње, што је у складу са могућностима, с обзиром да излази као део издавачке продукције Библиотеке "Стефан Првовенчани".

- Годишње се у "Повељи" објави осам до десет песничких књига. Поред њих имамо и једну или две, врло важне књиге из области књижевне теорије, критике или историје. Ту је и зборник научних радова о добитнику Жичке хрисовуље из претходне године, а у последњих неколико година имамо и неколико књига из области преведене књижевности. Реч је о књигама "Панорама италијанског песништва 20. века", три до сада објављене књиге поезије и есеја Филипа Жакотеа, једног од најзначајнијих европских песника данас, а објављена је и књига песама Фабијана Пустерле. Издавање ових књига резултат је плодне сарадње са песником и преводиоцем Дејаном Милићем из Београда, који је уједно и један од аутора "Повеље", фондацији "Про Хелвеција" и Француском културном центру - каже Дејан Алексић, главни и одговорни уредник "Повеље". У "Повељи" са великим амбицијама очекују наредну годину. Постоје озбиљни планови да се практично коначно профилише и овај сегмент издаваштва. У оквиру "Повеље" очекује

се отварање библиотеке која би подразумевала објављивање поезије значајних светских песника, оних имена која су почетком двадесетог века у великој мери дефинисала основне токове поезије.

- Планирамо објављивање књиге песама Чеслава Милоша, у сарадњи са пољском амбасадом. То ће бити песме које су објављене у његове три последње књиге на пољском језику, од 1994. до његове смрти 2004. године. Намеравамо да објавимо књигу знамените јапанске песникиње Казуко Шираиши у преводу Кајоко Јамасаки са Филолошког факултета у Београду, а имаћемо још једну књигу изабраних песама и есеја Филипа Жакотеа - каже Алексић. Сасвим је извесно да ће се у издавачком плану за наредну годину наћи још нека славна имена стране поезије. Када је у питању домаћа поезија у "Повељи " верују да ће се и следеће године одржати толико препознатљив квалитет који уључује дела аутора различите генерацијске припадности.

- Ту већ имамо два аутора из генерације старијих и афирмисаних песника, који имају одређену позицију у српској књижевности у песничком и историјском смислу, потом песнике средње генерације и ауторе који тек проналазе пут афирмације и стваралачку индивидуалност - каже Алексић и подсећа да је већ изашао последњи овогодишњи број часописа. Поред основне делатности "Повеља" у последњих неколико година издаје и два сепарата. Један је "Види чуда", додатак који по наруџбини пишу углавном писци за децу. Садржај је замишљен тако да то буду кратке приче хуморно- носталгичног карактера, са извесном ретроспективом на оно што је представљало детињство одређеног писца. Писци се, каже Алексић, веома радо одазивају позиву, па тако настају текстови које аутор није ни планирао да напише. Кад већ настану најчешће се догоди да буду проширени, као што је то био случај са аутором Сранишићем који је од неколико кратких

Дејан Алексић прича, објављених у овом додатку, направио роман за децу. Приче су му послужиле као нека врста литерарног предлошка. Други додатак носи назив "Препоручено". До сада није био жанровски довољно профилисан, а у њему је објављивана преведена поезија, кратке приче, филмске критике и слично. У "Повељи" планирају да следеће године овај додатак буде намењен за објављивање стране кратке приче из оне књижевности које условно речено нису у првој лиги. То су књижевности мањих народа, јер се до сада показало као добра пракса објављивање кратке приче аустријске, белгијске и норвешке књижевности. Ови додаци су оставили најбољи утисак и изазвали најмасовније читалачке реакције.

- Дошли смо на идеју да то од сада буде кратка прича и тако ћемо имати збирку додатака који дају неку врсту прегледа о томе шта се збива у тој врло тешкој и занимљивој подврсти - каже Алексић. Поглед уназад указује на неке од раних прозних и поетских радова писаца који су у то време били на почетку каријере, а сада су формиране књижевне појаве на српској сцени и људи

који детерминишу њену књижевност.

- Морамо поменути да се уз "Повељу" 1991. године родила идеја о Жичкој хрисовуљи као награди, а потекла је од људи који су или радили или још увек раде у редакцији часописа "Повеља" и Библиотци "Стефан Првовенчани". Ту треба поменути и значајну улогу Књижевног клуба. Награда је установљена, а њена судбина је била везана и за судбину "Повеље". Како је часопис растао и развијао се и награда је добијала све утврђеније и све цењеније место на књижевној мапи Србије на којој има на стотине књижевних награда и морате добро осмислити и дати обрисе награди која мора да има свој живот. Стицање цењености и значаја ове награде траје већ 20 година истиче Алексић. Уз "Повељу" се везује низ веома значајних и препознатљивих ствари из области књижевне стварности у нашој културној средини. Када је у питању књижевна периодика у нашој земљи, а и у свету, кључна реч је, по мишљењу Дејана Алексића континуитет и развој у оквиру тог континуитета. Пред читаоцима је у данашње време низ часописа који су и старији, а били и далеко

цењенији и познатији од "Повеље". Они трају и даље, али су изгубили значајно место у креирању књижевне стварности нашег поднебља. Бројни су разлози утицали на то, првенствено људи од којих све зависи..

- Књижевна периодика је осетљив део јавног културног живота. Ми смо сведоци да се бројни часописи гасе, или су се угасили, с обзиром на чињеницу да пролазимо кроз транзициони период када и култура постаје роба. Ако се не препозна као таква "скрајнута" је на маргину друштвеног интересовања. "Повеља" је успела да током дугог низа, нарочито ових тежих година, сачува континуитет али се, што је парадоксално у тим условима, и развијала. Успела је да свој прави идентитет, почев од оног што је њен садржај до оног што је њен визуелни идентитет, не само сачува него и унапреди. Не могу да заобиђем помињање ликовног уредника Драгана Пешића, који је у највећој мери заслужан за овако модеран дизајн и изглед "Повеље", што је веома битно и од незаменљивог значаја - каже на крају главни и одговорни уредник "Повеље". Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

20

23. децембар 2011.

Последњи боем Шеки Турковић

МАГИЈА МУЗИЧКОГ ДИНАРА - Да се уради солидан ЦД треба најмање 20 хиљада евра, а питање је кад ћеш да вратиш те паре. - Кад бих сада требало да почнем, никад се не бих одлучио за певање Међу десетинама имена са естрадне сцене који у пристали да своју животну причу поделе са читаоцима „Ибарских новости“ нема ниједног који није у први план ставио чињеницу да се љубав према музици јавила још у најранијем детињству, а да у најранијој младости нису ни помишљали да би певање могло да постане њихово животно опредељење и професија. Међу њима је и Шеки Турковић, интерпретатор великих хитова који деценијама опстају и не губе на актуелности. До седамнаесте године живео је Шеки Турковић са својом породицом у селу Крња јела у близини Сјенице. Још од најранијег детињства, сећа се он, волео је да слуша праву народну песму, а по мало и пева. Када је 1972. године отац добио запослење у Секцији за путеве у Новом Пазару и купио кућу у овом граду, преселили су се и сви чланови породице. Промена средине значајно је утицала на младог Шекија, тешко се уклапао, а срединa му никако није одговарала. Зато је у поноћ 2. фебруара 1974. године сео на аутобус који је водио према Београду и по доласку у главни град запослио се као физички радник у „Хидротехници“. Скоро годину и по дана провео је у овом предузећу, радећи најтеже физичке послове, а упоредо похађао средњу грађевинску школу. Љубав према музици била је толико јака да је слободно време проводио у кафани „Смедерево“ код Цветкове пијаце, у близини самачког хотела у коме је становао.

- Ту сам и почео да певам. Једне вечери другови ме замоле да отпевам нешто. Целе вечери ми нису дали са сиђем са бине. И пре тога сам певао по мало, додуше аматерски, тако да сам знао између 100 и 200 песама, што је био довољан репертоар за почетак. А после?

- После те вечери шеф оркестра ме је запитао где певам и хоћу ли да певам са њима. Одем сутрадан у удружење „Мелос“ из Београда, учланим и већ прво вече почнем да певам у „Три голубице“ на старом смедеревском

путу, где сам остао пуне четири године. Кад окусиш музички динар онда заборавиш и школу и све. Прва плоча?

- Прву синглицу снимио сам 1980. године за „Дискос“ из Александровца у сарадњи са Микијем Митровићем из Мрсаћа, познатијем као Руни. И другу плочу сам снимио са њим. Како су прошле прве плоче?

- Фино, чуло се за Шекија Турковића. Друга је била посебан стимуланс, а трећа већ албум и касета са Радојем Митровићем Барајевцом. Од 1983. године започела је сарадња са Буцом Јовановићем. Једна за другом нижу се песме „Останимо пријатељи“, „Сагорела ватра у грудима мојим“... Пролазиле су добро, али не превише запажено. Када су постале запажене?

- Тек када је дошао „Споменар“, „Крчма стара“... Биле су то праве овације код публике, дошли су концерти, „тезге“, посла до гуше. И тако, корак по корак, сваке године долазила је по једна нова плоча. После смрти Буце Јовановића, наставио сам да радим са Новицом Урошевићем, а плоче је и даље издавао „Дискос“. Биле су то песме „Ко је кривац“, „Дај да нешто попијемо“, „Први сам те љубио на трави“, „Дај Боже, дај“, „Оже-

њени воле боље од момака“, „Шта је љубав“... А онда?

- Онда сам снимио прву плочу за ПГП РТС у сарадњи са Предрагом Неговановићем. Песма „Човек са срца два“ је планула, ја сам постао тиражан певач, а 1990. године сам снимио „Погледај ме једном нежно“. Како оцењујете деведесете године?

- Ушао сам у тешко време, али сам се некако борио, „копрцао“. Ишао сам степеник по степеник, а било је и спотицања. Кад је 1994. године дошао „Последњи боем“ ту је био крај. Снимио сам доста добрих песама које су остале у народу. Како је било после?

- Врло тешко. Додуше, борио сам се. Био сам у ЗаМ-у, па четири године у Гранду, али нисам могао са Сашом Поповићем да нађем заједнички језик, па смо се разишли. Како оцењујете данашње време?

- Ситуација је кризна, не само код нас већ у целом свету. Дошли су неки нови певачи и неки нови модерни тренд. Публика је изгубила критеријум по питању слушања песама, али човек треба да се бори и учи док је жив. Ја сам један од тих и борићу се докле будем певао и докле ме буде

народ хтео. Колико се ситуација данас разликује од оне од пре двадесетак година?

- Разликује се много. Ми смо по питању бранше незаштићени. Мораш да имаш иза леђа људе који стоје иза себе да би могао да се бориш и будеш на врху. Ако нема људе иза себе поштен човек не може да опстане. Све до деведесете године било је сјајно, било је фер плеја и свуда је имало посла. А данас?

- Ове што се скидају голе, и ове набрајалице, нису певачи и то је кратког века. Али, дошло је неко чудно време. Омладина више не слуша, него гледа. Ипак борићу се, јер сам дужан публици која воли да ме слуша и којој ћу на неки начин да се одужим. Како?

- У фебруару следеће године, ако бог да среће и здавља, направићу солистички концерт у Краљеву, па у Београду у Дому синдиката, јер мислим да имам доста материјала. Зашто то нисте радили до сада?

- Не знам. Кад је тербало то да радим било је незгодно време, али никад није касно урадити прави солистички концерт. То треба да урадим због моје публике, али и због мене смог.

Зашто баш Краљево?

- Први концерт ће да буде у Краљеву. Тако сам решио и зацртао и то је крај. Ја носим много лепих успомена из Краљева и концерата са колегама. Увек сам пролазио лепо и мислим да овде имам много добру публику. Каква су искуства са гостовања?

- Раније је било много лепо. По дискотекама не певам, мој репертоар није за дискотеке, јер певам генерацији која слуша праву народну музику. Нажалост, како је дошла светска криза рад се свео само на суботу, а наша генерација излази само суботом. „Прокрстарио“ сам целу Европу, неколико пута био у Америци, Аустралији и у Канади. Шта рећи онима који долазе?

- Ако рачунаш на фер плеј боље не почињати. Ако имаш људе који ће финансијски стајати иза тебе онда можеш да певаш, да снимаш, и имаћеш посла. Кад сам почињао да певам плочу сам могао да издам само ако комисија после слушања снимка то одобри. Ако не одобри, баца се у смеће. Сад ко скупи паре сними плочу и појави се на телевизији, а уложене паре никад неће повратити. Да се уради солидан ЦД треба најмање 20 хиљада евра, а питање је кад ћеш да вратиш те паре. Кад бих сада требало да почнем, никад се не бих одлучио за певање. Много је тешко време, нема фер плеја, а поштен човек не може, а прође. Има ли добрих међу младим певачима?

- Има добрих певача у овим новим генерацијама, али се питам шта ће да раде кад зађу у године. Питаће их старост где им Фото: М. Радовановић је била младост. Питање је да ли ће уопште оставити неки хит иза себе као што су то учинили Мирослав Илић, Зорица Брунцлик, Шабан Шаулић, Вера Матовић, Митар Мирић, Милош Бојанић, Шеки Турковић, Новица Неговановић... Наша генерација је оставила у народној музици печат као врата. Овој генерацији нек је бог упомоћ. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

21

23. децембар 2011.

ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, на сваки сат)

07:05 – Дивља Африка 07:30 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:30 – Све о животињама (р) 09:10 – Оковани ледом 10:20 – Серија: С ветром у ледја (р) 11:10 – Серија: Моја породица (р) 12:15 – КОНТРАСТ (р) 13:25 – Филм: Жена заробљена зимом (р) 16:05 – Сећања: Живан Берисављевић, 3.део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:25 – Серија: С ветром у леђа 18:25 – Серија: Моја породица 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – ИСТОК 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Било једном у малој Италији

Субота

Недеља

Понедељак

Уторак

Среда

Четвртак

07:00 – Серија: С ветром у ледја (р) (последње 3. епизоде) 09:25 – Серија: Моја породица (р) (последње 3. епизоде) 10:00 – Огласи (12:00, 14:35, 16:45, 19:30, 00:30) 11:25 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 12:25 – Филм: Бољи живот (р) 14:45 – МУЗИЧКА АПОТЕКА (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – ОГЊИШТЕ (р) 18:20 – Марви Хамер (р) 19:00 – Дневник ДАНАС 2

07:00 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи (р) (последње 4. епизоде) 08:45 – ИСТОК (р) 09:50 – Огласи (11:50, 14:50, 19:30, 22:30, 00:10) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ 12:05 – У ПОХОДЕ СЕЛИМА (р) 13:05 – ПЕВАМО ЗА ВАС (р) 15:00 – Емисија: УЗ

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Дневник великих мачака 07:30 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:30 – Све о животињама (р) 09:10 – Оковани ледом 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:20 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:10 – Серија: Моја породица (р) 11:55 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ (р)

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Дневник великих мачака 07:30 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:30 – Све о животињама (р) 09:10 – Серија: Робин Худ (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:10 – Серија: Моја породица (р) 12:00 – РЕЧ ПО РЕЧ (р) 13:55 – Серија: С ветром у леђа 15:15 – ИСТОК (р) 16:15 – СЕЋАЊА: Живан Берисављевић, 4. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:25 – Серија: Робин Худ 18:20 – Серија: Моја породица 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – ИСКУШЕЊЕ 21:00 – Емисија: МУЗИЧКА АПОТЕКА (р) 22:00 – Дневник ДАНАС 3 23:30 – Филм: Само ме смрт може зауставити

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Дневник великих мачака 07:30 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:05 – У ПОХОДЕ СЕЛИМА (р) 09:10 – Серија: Робин Худ (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:10 – Серија: Моја породица (р) 11:40 – СЕЋАЊА (р) 12:20 – ИСКУШЕЊЕ (р) 13:55 – Серија: С ветром у леђа 16:05 – СЕЋАЊА: Мирослав Егерић, 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:25 – Серија: Робин Худ 18:20 – Серија: Моја породица 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:15 – ПЕВАМО ЗА ВАС 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Без вести од Бога

07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Дневник великих мачака 07:30 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:10 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 09:10 – Серија: Робин Худ (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:10 – Серија: Моја породица (р) 11:40 – СЕЋАЊА (р) 13:30 – Серија: С ветром у леђа 14:30 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:25 – Серија: Робин Худ 18:20 – Серија: Моја породица 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:30 – КОНТРАСТ 22:30 – Филм: Против ветра

20:10 – Месец опасног живљења 21:00 – У ПОХОДЕ СЕЛИМА 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Странци у породици 1.део

ШАНК 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Филм: Срећна породица 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Емисија: МУЗИЧКА АПОТЕКА 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Странци у породици 2.део

13:55 – Серија: С ветром у леђа 15:15 – Дрво живота (р) 16:20 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:25 – Серија: Робин Худ 18:20 – Серија: Моја породица 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – РЕЧ ПО РЕЧ 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – УЗ ШАНК (р)

МАРКЕТИНГ 036/312-505

22

23. децембар 2011.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

РОДОЉУПЦИ Неки страначки прваци, благо речено лу... пардон: чудаци, бучно заговарају признање државности Космета, (кажу: та покрајина давно нам је отета) зарад уласка у европску заједницу држава, која нас, иначе, силно, силно подржава, и зове да будемо од ње пажени и мажени, само да претходно испунимо услов тражени.

ВОДОРАВНО 1. Град у Италији, 9. Хемијски знак за нобелијум, 10. Композитор Беџих, 12. Међународна скраћеница за Шпанију, 14. Скр. Београдска новинска агенција Тикер, 15. Река у Русији, 18. Атол у Микронезији, 18. Узвик нестрпљења, 19. Легенда, мит, 20. Сиријски председник Хафез ел, 21. Скраћеница народне организације Грка на Купру, 22. Део копна уз воду (мн.), 23. Доживљај за време спавања (мн.), 24. Град у Бразилу, 25. Ауто ознака за Ниш, 26. Скр. Савезни тржишни инспекторат, 27. Група скандинаавских богова, 28. Со сирћетне киселине (мн.), 31.

Першун, 32. Државни социјализам УСПРАВНО 1. Кафане, 2. Ампер (скр.), 3. Ауто ознака за Лесото, 4. Провалија, 5. Оклопна борна кола, 6. Име наше прве филмске звезде, Рина, 7. Предлог, 8. Култ животиња, 9. Депласирана, 11. Члан академије наука, 13. Који се могу пити, 17. Француски књижевник, Клод, 18. Вулкан у Русији, 20. Грубо сукно (мн,), 22. Одјекивати, 24. Држава, 26. Тел. ознака за Стару пазову, 29. На (енг.), 30. Један предлог, 33. Прво слово азбуке

Илија Шекуљица - АФОРИЗМИ Хоће ли се у наредној години сложити Влада, синдикат и Привредна комора? Или ће и надаље трпети онај ко мора?! *** Жеља нам је да у години која долази лопови промене занимање. *** У нашој банци ваш улог је сигуран. Ни ви га неможете подићи. *** Кажу да ће неки после Нове године сићи с власти. Како ће сићи кад је власт високо?! *** Даљ пропадање биће заустављено. Заглавили смо!

Ти исти, лу... пардон: чудаци кажу да не говоре као страначки прваци, већ као родитељи деце за чију будућност брину, да би уласком у ЕУ ту бригу хтели да скину, а не мисле о томе да и на Космету деце има, нити, кад остану без Србије, шта ће бити с њима, и да ли њихови родитељи имају права и воље да се боре за своју децу како би им било боље.

Радомир Јовановић

Необјављене ПОРУКЕ за књигу „НАЛИЧЈА“ За нас „доле“, важе закони!? За оне „горе“ важе „заклони“! *** Вођство изјављује: „Све је боље“! Само, то „добро“, треба издржати! *** Ако се од политике не овајдиш; Тај „прљав“ пос’о нећеш да радиш! *** Политичари, завршите већ једном; Нужно је да пустимо воду!! Добрица Чакановић

Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА У време једноумља, био је велики оптимиста. А демократија га је научила да промени своје мишљење. *** Ја се уопште не плашим изазова. Хајде чик пробајте да ме купите! *** Да су ову државу водили сељаци, никад не би дошло до грађанског рата!

МУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94 301-988 11977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

23

23. децембар 2011.

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем citroen xara caravan, дизел, аутоматик.

036/ 5816 855 Продајем плацеве у Жичи, поред главног пута, преко пута школе.

036/ 5816 855 Продајем кућу у близини Авале-Београд. Употребна дозвола, пространа гаража са поткровљем, комплетно сређено. Аутобуска станица у близини.

064/ 166 18 03 Продајем стан 70 м2, I спрат, ЦГ, две терасе. Камена зграда, Трг Војске. Реновиран, погодан и за пословни простор.

036/ 312 545; 063/ 72 17 010 Продајем стан 55м2 са ЦГ, у строгом центру града или мењам за мањи двособан у градској зони уз доплату (приземље или I спрат).

064/ 0 430 930 Продајем веш машину Горење, исправна, очувана.

036/ 822 666 Потребна жена за чување старије женске особе у току ноћи и недељом. 069/ 617 405 Потребна девојка за рад у козметичком салону. Предност радно искуство. 036/ 312 387

Издајем ауто плац 25 ари на магистрали у Адранима.

063/ 780 98 53 064/ 061 90 31 Издајем столарску радњу 400 м2 на магистрали у близини Краљева, опремљену свим пратећим савременим машинама као што су CNC са најновијим програмима за дизајн и канцеларијом.

063/ 780 98 53; 064/061 90 31 Издајем једнособан, намештен стан у Врњачкој Бањи.

062/ 177 95 20 Кардиолошка ординација „Св. Јован“ Проф. др. Борзановић кардиолог са Дедиња обавља прегледе након заказивања - Ултразвучни прегледи срца, крвних судова врата, проширених вена, стомака - Видеоендоскопски прегледи желуца и дебелог црева 036/ 324 855 Ресторан Шумадија на Берановцу организује дочек Нове године. Комплетан мени, пиће без ограничења, цена 2.500,00 дин. Музика уживо сваког дана.

036/ 5443 171 ; 062/ 454 912 Деда Мраз у кући код Вас! Достава новогодишњих пакетића, поклона, играчака, порука. Деда Мраз испуњава Ваше жеље !

036/235 781; 064/300 80 83

Сећање

Радомир – Раша Ђорђевић касапин - кафеџија 26.12.2005 – 26.12.2011.

Ако је твој живот морао стати, наша љубав и сећање на тебе вечно ће трајати. Супруга Коса, кћи Наталија и особље „Братско срце“ из Новог Села

Радован Томашевић Томаш У суботу 24.12.2011. године у 12 часова на Новом гробљу у Краљеву даваћемо полугодишњи помен.

Супруга Стаменка, син Зоран, ћерке Верица и Зорица са породицама

Дана 28.12. 2011. у 11 часова на Старом гробљу у Краљеву даваћемо четрдесетодневни помен нашој супрузи и мајци

Мици Глишовић 1939 – 2011.

Маркетинг 036/312-505 Спортски савез Краљева 27. децембра проглашава најбоље

КО ЈЕ ОБЕЛЕЖИО 2011. ГОДИНУ? Традиционални избор најбољих спортиста, тренера, клубова, спортских радника у 2011. години, у режији Спортског савеза града Краљева, одржаће се у уторак 27. децембра у свечаној сали Скупштине града. До закључења овог броја "Ибарских новости" нису познати лауреати, јер ће седница УО СС Краљева бити одржана у понедељак, 26. децембра. Биће занимљиво видети ко ће наследити одбојкаше и одбојкашице који су 2010. године покупили највише при-

знања. Највећа конкуренција влада у избору за најбоље спортске екипе. После пет година и узастопних победа ОК Рибница сада су међу најозбиљнијим кандидатима Бициклистички клуб Металац, Фудбалски клуб Слога, али и се последњим резултатима наметнуо и Кошаркашки клуб Слога... И овогодишњи избор ће донети различите коментаре и тумачења, али у граду на Ибру други избор најбољих (нажалост) немамо. А.Д.

Са твојим именом почињу и завршавају се дани. Не постоје речи да опишу бол... Само срце зна, а ћути, да туга краја нема.

Породица Глишовић

Република Србија, Министарство животне средине, рударства и просторно планирања, Омадинских бригада 1, 11070 Нови Београд На основу чл. 10. став 1. а у вези са чл. 29. став 1. и 3. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник Р. Србије “ 135/04336/09 ) даје следеће ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештава се јавност, заинтересовани органи и организације да је носилац пројекта, ТГТР „ТРАНСКОП-ЂУСИЋ“, из Краљева, Витановац 55, поднео Министарсву животне средине, рударства и просторног планирања Захтев за одлучивање о потреби израде студије о процени утицаја на животну средину пројекта експлоатације песка и шљунка из корита реке Западне Мораве, са спруда при левој обали, на стационажи од км 87+142 до км 87+398, са к.п. број 4204/1, КО Витановац, на територији општине Краљево, дана 15.09. 2011. године, заведен под бројем 353-022382/2011-02. Заинтересована јавност може да изврши увид у садржину захтева сваког радног дана од 11-14 часова у просторијама Министарства животне средине, рударства и просторног планирања у Београду, Омладинских бригада 1, соба 653 и доставити своје мишљење у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења.

24

23. децембар 2011.

Шандор Тот европски првак у билијару

БИЛИЈАР КАО ШАХ

Када је у 14. године живота први пут заиграо билијар Шандор Тот није ни сањао да ће постати европски првак у спорту који ће постати његова професија Окупљали су се новосадски тинејџери у омаленој просторији са флиперима и видeо игрицама и стидљиво усмеравали погледе ка столу за билијар са поцепаним платном. Прописи су у то време забрањивали играње млађима од 18 година, али је баш чињеница да је сто био ван употребе омогућила привилегију да понекад узму так у руке. Неколико година је трајало повремено интересовање, јер у то време још није било клубова и организоване игре. Нешто даље се отишло у Словенији, која је била ближа западу, где су имали велике столове и професионалне шатпове. Били су Словенци технички опремљенији, имали књиге и видео касете о билијару и све услове да буду добри.

- Нисмо знали ни међународна правила, знали смо само она кафанска која су измишљена и све је био само хоби – сећа се Тот. Победа на два велика турнира у Новом Саду охрабриле су га да окуша срећу у окршају са већ опробаним такмичарима у овом спорту. На првом јачем турниру у Сплиту освојио је друго место, након чега је уследио позив да учествује на квалификацијама за европско првенство. Имао је само осамнаест година кад је победио све супарнике и изборио пласман на европско првенство са кога се вратио са бронзаном медаљом.

- Пре тога нисам ни видео бољег од мене. Тек тада сам схватио колико не знам и колико смо заостали за западом у овом спорту. Следеће године на јуниорском првенству Европе у Лењинграду, у категорији такмичара од 18 до 21 године, опет сам освојио бронзану медаљу – каже Тот. Требало је много учити, па се преселио у Љубљану и ту остао две године. На следећем европском првенству поред југословенске појавила се и словеначка застава. Био је то наговештај скорог одвајања са којим је отишла и билијар федерација чије је седиште било у Љубљани. После године дана у Аустрији Шандор Тот ће провести осам година у мађарским клубовима. Већ први петогодишњи уговор обезбеђивао је добру плату и восок стандард.

- Имао сам добре спонзоре, али још увек нисам био толико добар да бих се могао мерити са врхунским играчима. На европском првенству у Мађарској 1996. године опет сам освојио бронзану медаљу и лепо живео све до 1998. када су почеле компликације, јер ми је истекао пасош. Када сам добио мађарски било је мого лакше јер сам могао да путујем како бих напредовао. До тада сам шест наших пасоша испунио са визама које је било тешко добити за време рата. Морао сам данима

да будем у амбасади иако сам имао позивна писма из различитих земаља – каже Тот. За учешће на великом броју турнира треба доста новаца, а без добрих спонзора могу да се појаве само такмичари из имућних породица. И по повратку у Србију Шандор Тот је наставио да игра за Мађаре који су били екипни победници Европског првенства у финском граду Тампере. Шандор Тот се на истом првенству окитио златном медаљом.

- Живео сам у Србији, играо за Мађарску, а онда коначно одлучио да се, после две године проведене у Италији, вратим кући тако да сада играм за Србију и живим у Новом Саду – каже Тот. Шандор Тот представља јединствен пример играча који је играо клубовима различитих земаља. У Европи играчи мењају клубове, али остају у својој држави. Иако је билијар као спорт на много вишем нивоу него код нас, зараде нису толике да подмире велике трошкове међународних такмичења. Тот је, каже, имао срећу да обезбеди подршку јаких спонзора који су му то омогућавали. Победа на три велика турнира Евротура 2005. године омогућила су да ту годину заврши као први на европској ранг листи. Ови турнири су јачи од европских првенстава која се одржавају по строго утвр-

ђеним правилима, а на којима је број учесника из сваке земље ограничена на три до пет такмичара.

- Немци су најбољи и могу да пошаљу само толико људи. На ове друге турнире дође и по тридесет добрих играча из сваке земље. Много је јача конкуренција, а на основу резултата са седам турнира у току године прави се ранг листа најбољих – објашњава Тот. Обавезе према породици одвојиле су Шандора од билијара тако да две године није учествовао на Евротуру и изгубио све поене које је до тада стекао. Са два трећа и два пета места, по повратку, врло брзо је току само једне године доспео на шесто место европске ранг листе, што је у овом спорту изузетно велики успех. Билијар је спорт који тражи велика одрицања. Да би се од њега живело треба током једне године читавих девет месеци бити на путу, а то оставља велике последице на породицу. Током двадесетогодишње играчке каријере Шандор Тот је победио на више од 200 турнира и освојио 250 пехара. Пропутово је цео свет и био на свим континентима, осим Аустралије. У билијару, објашњава Шандор, првак не може дуго да остане на том месту. Глобално гледано најбољи играчи су Филипинци, затим такмичари из других азијских земаља, па онда Американци, Енглези, Немци. И ми имамо неколико јако квалитетних играча, али још не на светском врху. Због тешке финансијске ситуације, и спречености да учествују на јаким турнирима, не могу ни да покажу све што знају. Турнири се освајају веома тешко, баш као и у тенису, али су награде неупоредиво мање. Пето место на светском првенству у Дохи донело је Тоту награду од само шест хиљада долара. И поред напретка у популаризацији и резултатима у овом спорту не може се рећи да је широко распрострањен. Велики број врста билијара и категорија у оквиру сваке од њих отежава увршћивање у олимпијске спортове мада се о томе говори већ десетак година. И са формирањем балканске федерације која би окупљала

земље бивше Југославије и неке земље Источне Европе, иде врло тешко. Билијар није на програмима телевизијских станица адекватно заступљен, не може да привуче велики број посматрача, а оно што се повремено види је само једна од врста, снукер који се од пул билијара разликује колико и рукомет од кошарке. Упркос свему организација светских и европских првенстава у билијару је на нивоу организације пет, шест првих спортова у свету. Недостаје само још адекватна заступљеност у медијима, првенствено на телевизији, да би што више људи могло да га прати.

- У Америци и Азији се много боље може живети од билијара. Тамо има великих турнира са наградама од 40, 50 хиљада долара, каквих у Европи нема. Ја сам био други на великом турниру у Мађарској на коме је награда за прво место износила 5000 евра. Кад се од 2500 добијених за друго место одбију трошкови, остане мало. Био сам у Токију три пута. Да одете тамо треба бар 5 хиљада долара. Морате бити у првих пет да бисте покрили трошкове и онда је притисак велики. Зато без спонзора тешко може да се функционише. Највећи проблем је што људи још увек мисле да је билијар кафанска игра. У време кад сам ја почињао билијари су били само у кафани, а родитељи ми нису дозвољавали да идем тамо. Сада постоје клубови где деца могу да дођу да тренирају пре подне, узимају часове и доста науче. Кад сам почињо никога није било да ми покаже, јер нико ништа није ни знао. Сам сам морао да купујем касете и све је било много теже - каже Тот. Тешко је формирати подмладак ако неко први пут заигра са 20 година. Треба да се, каже Тот, почне са шест, седам година, да се стекне рутина, а од 15. почне са озбиљнијим тренинзима. Билијар, каже он, има драж, јер га по броју комбинација често пореде са шахом. Упркос свему још није се није изборио за статус какав му припада. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић

25

23. децембар 2011. Обавештавамо родбину и пријатеље да је наш драги

Дана 17.12. 2011. године после краће болести преминуо је наш драги

Милоје Милосављевић Мића

Живорад Жиле Алексић

Преминуо 19. 12. 2011. у 66. години.

Тужни што смо га изгубили, чуваћемо успомену на њега.

из Жиче

Ожалошћени : супруга Љиљана, син Милош, ћерке Јелена, Јасмина, Софија и Марија, унучићи, снаја и зетови

Дана, 28. децембра 2011. навршава се пет година од смрти нашег

Његови најмилији: Зага, Мики, Сања, Андреа и Андреј

Последњи поздрав драгом

Вита Михелића

Ако је твој живот морао стати наша љубав и сећање на тебе вечно ће трајати. Твоји: Миланка, Ирена, Горан, Јована и Тамара

Наша драга

Жилу од Софије са децом

Опраштамо се од нашег брата и ујака

Станимирка Миловановић

Живорада Алексића

баба Цака из Адрана 23.12.1997 – 23.12.2011.

Његов лик живеће вечно у нашим мислима и срцу, а време не може да излечи бол.

Увек вољена, никад заборављена. Успомену на тебе чувају твоји: ћерка Олга, унуке Анђелка и Наташа с породицама

Дана 20.12. 2011. преминула је моја мајка у 85. години

Миланка Здравковић из Краљева Сахрањена је 21.12. на Старом гробљу. Захваљујем се особљу Медицинског центра, начелнику Негославу Брадићу, прим. Гордани Стојковић као и особљу Старачког дома у Матарушкој Бањи. Син Слободан Здравковић са породицом

Вера и Љиља Шпановић

Дана 30.12. 2011. год. у 12 часова на гробљу у Чибуковцу одржаћемо четрдесетодневни помен нашем драгом

Милану Пирићу Обавештавамо родбину и пријатеље да узму учешће при помену.

Породица Пирић

26

23. децембар 2011. Дана 24.децембра 2011.год. навршава се четрдесет тужних дана од прераног одласка нашег „Мишице“

28.12. 2011. навршава се пет година откако није са нама

Милорада Булатовића Миша из Сирче

Време пролази, а наша љубав према теби никад. Увек ћемо те памтити и волети, јер си део нас.

Твоја деца Марија и Никола, супруга Милица и мајка Милунка

Сећање Вољени брате

Милорад Булатовић Миша 1962 – 2011.

Владан Старчевић Време пролази, а бол и туга остају у нашим срцима.

Изгубила сам тебе и заувек изгубила део себе.

Бескрајно те воли твоја сестра Драга са породицом

Дана 24. децембра 2011.год. навршава се четрдесет тужних дана од прераног одласка нашег зета

Воле те и чувају од заборава: супруга Марија, мајка Душица, отац Томислав, брат Драган, снаја Божана, братанци Милан и Дамјан

Дана 25.12. 2011. године навршава се годину дана од када ниси са нама

Милорада Булатовића Миша из Сирче

С поносом те помињемо, с љубављу чувамо у срцу, а са тугом живимо без тебе.

Лука Розгић Твоја деца

Таст Дуле, ташта Мирка

Прошло је десет година од када није са нама

Милан Павловић из Краљева 2001 – 2011. Твој лик и твоја љубав заувек ће бити са нама.

Супруга Милица, ћерке Ружица, Гордана, Светлана и Љиљана са породицама

22.12.2007 – 22.12.2011.

Босиљка Диздаревић из Жутица Драга мама, недостајеш нам све више, тугу и бол за тобом ништа не може да ублажи. Почивај у миру и нека те анђели чувају Твоја неутешна деца син Радован и ћерка Радојка са својим породицама

27

23. децембар 2011.

Миленко Радовановић 1922 - 2011.

Породица

Сећање

Сећање Навршило се четрдесет дана од смрти наше драге и вољене снахе

Милован Обрадовић из Ратине 26.12. 2010 – 26.12. 2011. Поносни и захвални. Породица Обрадовић

Надежде Плазинић рођене Милетић Драга Надо, док живимо, у нашим мислима и сећању бићеш вољена и незаборављена. Миле и Мерима

Дана 24.12. 2011. навршава се година дана од смрти моје мајке

Ковине Митровић 1934 – 2010. Мајко, недостајеш ми, за све што је прошло и што тек долази. Са поносом ћу те помињати, а са љубављу од заборава чувати.

Ћерка Милка са породицом

Дана 02.01.2012. год. навршава се четири године од смрти наше супруге, мајке, сестре, нане и баке

Милеве – Мице Косовац

Дана 16.12. 2011. г. у 80. години преминуо је у Чикагу наш драги

из Рибнице

Хранислав – Крено Јаковљевић

Тога дана у 13 часова посетићемо њен гроб на гробљу у Змајевцу и одати пошту.

С љубављу и поштовањем чуваћемо те од заборава. Супруг Станиша, син Милан, ћерка Наташа, браћа, сестре и унучићи

Снаја Косовка, унуке Јадранка и Данијела са породицама

28

23. децембар 2011.

КОШАРКА Агрожив Кошаркашка лига Србије

СЛОГА СЕ УТОПИЛА У ТАМИШУ

- У мечу 13. кола Тамиш-Слога 90-62 (24-10, 28-7, 26-23, 12-22). – Oдлазак Марка Поповића у Шпанију (АЦБ лигаш Мурсија) шокантно деловао на цео тим. – Слога завршила први део сезоне као друга у лиги са 9 победа и 4 пораза, што јој је донело пласман на завршни турнир Купа Радивоја Кораћа у фебруару. – Лига се наставља овог викенда редовним 14. колом, у Београду играју БКК Раднички-Рибница (вечерас 18ч, РТС) У утакмици 13. кола Агрожив Кошаркашке лиге Србије и премијерном мечу Слогиних кошаркаша пред камерама Јавног сервиса (РТС-а), Тамиш је декласирао Краљевчане резултатом 90-62 (24-10, 28-7, 26-23, 12-22). На самом крају првог дела првенства пулени Зорана Миловановића су пружили најслабију партију и прилично се обрукали пред широким аудиторијумом. Последица високог пораза Краљевчана лежи и у чињеници да су наступили без повређеног Стефана Јовића, као и без најбољег плејмејкера лиге Марка Поповића који је пред гостовање у Панчеву пронашао ангажман у Мурсији (АЦБ лига). Када се на то надовежу ранији одласци Саше Мијајловића и Митра Тривуновића у иностранство, јасно је да је Слога наступила са потпуно промењеним тимом. Панчевци су били јако добри у овом мечу, искористили су све слабости противника и није постојао ни један кошаркашки елеменат у којем нису били бољи од гостију из града на Ибру. Домаћин је добро отворио утакмицу и прву четвртину решио у своју корист са 24:10. У другој деоници још боља игра Панчеваца за крајњи резултат ове четвртине 28:7 и укупни капитал, на полувремену, од чак плус 35 кошева разлике! Слогу нико није надиграо ове сезоне као Тамиш који је наставио традицију победа у мечевима са Слогом. Од 2008. године када су Панчевци први пут заиграли у

елити, ово је био седми меч и седма победа Тамиша против „белих“. У наставку се очекивала боља игра гостију, али на самом почетку другог полувремена, тачније у 22 минуту, Тамиш успева да дође и до највеће предности на овој утакмици од плус 40 поена, а нови велики проблем за Слогу била је пета лична грешка Бојана Поповића, једног од најбољих шутера. Наравно, од почетка, па до самог краја утакмице, се није уопште постављало питање победника, већ се само тражио одговор са коликом предношћу ће домаћин окончати овај меч, јер Слога није ни мало личила на екипу из претходних 12 кола.

- Одлазак Марка Поповића представљао је шок за целу екипу. Био је то ненадокнадив губитак, али упркос тој чињеници цела је екипа одиграла слабо. Колико год био вредан и квалитетан играч, Марко Поповић није сам донео 9 победа, већ је то дело целог тима, а то нисмо показали у Панчеву. Да зло буде

Кобни Тамиш Тамиш и Слога су до сада одиграли шест првенствених мечева у КЛС и све победе су припале Панчевцима. Серија је почела у сезони 2008/2009. када је Тамиш у Панчеву победио 80-73, а у Краљеву је било 72-77. Годину дана касније у краљевачкој "кутији шибица" Тамиш је славио 80-81, а у "Стрелишту" је било 78-75. Прошле сезоне се низ победа Тамиша у међусобним дуелима наставио. У Краљеву је било 63-70, а у Панчеву 8366. И седми двобој припао је Банаћанима и то најубедљивије до сада 90-62.

веће, обрукали смо се пред широким аудиторијумом и покварили утисак који смо оставили ове полусезоне – прича тренер Слоге Зоран Миловановић. Занимљиво да за разлику од ранијих одлазака Марко Поповић није имао „отворени уговор“?

- Марко је био везан уговором до краја календарске 2011. гоидине. Ми смо могли да га задржимо, да одигра мечеве у Панчеву и Београду, али би му тада пропао више него уносан ангжаман. Он је заслужио својим понашањем, играма да му изађемо у сусрет, уговор је и са финансијске стране изузетно добар.

Тамиш је изненадио Слогу одличном игром центара који нису доминанти део тима?

- Панчевци су имали дан, све им је ишло од руке, а ми смо им у томе много помогли. Њихов центар Ивановић је био незаустављив, док смо ми играли брзоплето, са много грешака. Нисмо испоштовали договор да акције градимо на нашег центра Божовића и већ после очајног издања у првом полувремену победник је био одлучен. Ако треба извући нешто добро из овог меча је наша игра у другом полувремену које смо добили 38-45. Иако је домаћин и тада био разигран, ми смо показали да и у овом саставу можемо да им се супротставимо. У редовима Тамиша најефикаснији је био центар Вук Ивановић са 21 постигнутим кошем док су до двоцифреног учинка дошли: Немања Станимировић са 20, Бранко Јереминов са 13 и Марко Попадић са 12 поена. Код Слоге најефикаснији су били: Виктор Јаћовић и Александар Јевђић са по 13 постигнутих кошева те Слободан Божовић са 12 и Ђорђе Тресач са

11.

- Овај пораз, колико год био тежак, неће и не може да поквари комплетан утисак који је екипа оставила ове полусезоне. Мимо свих прогноза играмо одличну кошарку, завршили смо први део првенства на другом месту, што је омогућило да заиграмо на завршном турниру Купа Радивоја Кораћа. То је резултат који нико није очекивао и који од нас тражи да наставимо у истом ритму. То неће бити лако, јер ће нас сада сви гледати другачијим очима, имати посебан мотив у дуелу са нама. Учинићемо напор ове седмице да доведемо играча на позицији плејмејкера, неке контакте имамо и верујем да ћемо комплетни ући у меч са БКК Радничким који је наш велики дужник. Покушаћемо да им се реванширамо за пораз у првом делу сезоне на нашем паркету и да оставимо много бољи утисак пред камерама РТС-а, пошто је и овај меч на програму Јавног сервиса – закључује Зоран Миловановић тренер краљевачке Слоге. А. Даишевић Фото. М. Радовановић

КАРАТЕ

АНА РАНЧИЋ СВЕТСКА ПРВАКИЊА Београд је претходног викенда био домаћин Светског првенства у традиционалном каратеу, на коме је наступило 1200 такмичара из преко 60 држава. Ана Ранчић, чланица КК Реикон из Краљева, је у саставу репрезентације Србије освојила златну медаљу у катама у кадетској конкуренцији, док јој је бронзано одличје припало у борбама. ******* Карате унија Србије, Регионални краљевачки карате савез и Карате клуб Реикон и ове го-

дине организоваће карате катедру на тему: „Карате јуче, данас, сутра?“. Катедра ће се одржати у суботу, 24. Децембра, у сали 2 Скупштине града, а предавач је проф. Душан Дачић, 8. дан. ******** Свечано проглашење најуспешнијих клубова, спортиста, тренера, спортских радника и судија у борилачким спортовима за 2011. Годину биће одржано у недељу, 25. Децембра, у великој сали Скупштине града, са почетком у 12:30ч. А.Д.

29

23. децембар 2011.

КОШАРКА Прва српска лига група „Запад“

„СТУДЕНТИ“ ЗАСЛУЖИЛИ ДЕСЕТКУ

- У редовном 12. колу Машинац-Клик 80-58, Мионица-Полет (Ратина) 91-72. – „Студенати“ одиграли врхунски, поготово прво полувреме. – Ратињани пали у другом полувремену. – Овог викенда Нови Пазар-Машинац (субота 16ч), Полет-Прибој (недеља 19:30ч) на завршетку првог дела првенства Утакмицама 12. кола претходног викенда настављено је првенство Прве српске лиге група „Запад“ за кошаркаше. Машинац је у Краљеву победио екипу Клика из Ариља резултатом 80-58 (28:11, 21:11, 11:19, 20:17). Била је ово најбоља игра „студената“ ове сезоне, поготово у првих 20 минута. Податак да су у првој четвртини Краљевчани постигли 28 поена, за три поена шутирали 7-6 и примили само 11 поена, све говори. Тренер Машинца Жељко Влаховић честим изменама држао је висок ритам игре, под кошем су господарили Чукић и Радуловић, док су кошгетерске способности показали Стојановић и Милашиновић. И у овом сусрету шансу су добили млади кошаркаши, а искористили су је Савић и Сретовић. На велики одмор се отишло са предношћу од 49-22, а у наставку је ритам мало опао. Гости су у трећој деоници дошли до даха, смањили високо вођство Краљевчана, који су посустали када је шут за три поена у питању. Ипак, у последњих 10 минута Стојановић, Сретовић и Савић су се побринули да не буде неизвесности, на пет минута пре краја подигли предност на великих 67-46 и утакмица је мирно приведена крају. У клубу са Машинског факултета су очигледно решили да се врате на стазе старе славе. После Константина Кочергина у клуб се вратио и Немања Арсић (центар, 212цм), који је прошле и ове сезоне наступао за ужичку Слободу. Са провереном петицом „студенти“ би могли да се укључе у борбу за врх табеле, иако лидер Железничар из Чачка има пет победа више. Овог викенда се завршава први део првенства, а у 13. колу другопласирани Нови Пазар дочекује екипу Машинца (субота 16ч). Тријумф у овом сусрету повећао би шансе Краљевчана да до краја лиге могу да стигну до врха табеле. Полет из Ратине је поражен у Ваљеву од Мионице резултатом 91-72 (21:21, 15:17, 28:15, 27:19).

МАШИНАЦ – КЛИК 80:58 (28:11;21;11;11;19;20;17) Хала спортова Гледалаца: око 150 Судије: Аћимовић (Чачак) и Васић (С.Паланка). МАШИНАЦ: Кочергин 11 (1x3), Чукић 8, Стојановић 18 (4x3), Белоица 5 (1x3), Милашиновић 17 (2x3), Савић 11 (1x2), Илић, Сретовић 10 (2x3), Ђурђевић, Радуловић, Богојевић. КЛИК: Бојовић 1, Николић 15 (3x3), Недељковић 18 (4x3), Живановић 7 (1x3), Жунић, Танасковић 5 (1x3), Благојевић, Сатарић, Каљевић, Каравидић 10, Вучићевић 2, Протић.

Још једном се показало да су, иако не играју у свом граду, Мионичани врло неугодан „домаћин“. У првом полувремену виђена је изједначена игра у

којој је Полет на велики одмор отишао са два поена предности 36-38. Пад у игри гостију је уследио у наставку уз обилату „помоћ“ арбитара који су пока-

зали велику наклоност према домаћину. Ратињани су после четири везане победе одиграли слабије и то је искусна домаћа екипа искористила. Најефикаснији у пораженом саставу били су Љубо Богавац са 20 и Игор Кесар са 16 поена. Ратињани у наредном колу дочекују неуго-

дан тим Прибоја (недеља 19:30ч) што је прилика да победом окончају 2011. годину. Краљевачки српсколигаши, са пет победа и 7 пораза, деле осмо место на табели. А. Даишевић Фото: М. Радовановић

Прва „Б“ лига за кошаркашице

„МАЛЕНЕ“ НА МИНУС 61 Претходног викенда на програму су биле утакмице 10. кола Прве „Б“ лиге за кошаркашице. ЖКК Краљево је доживео нови убедљив пораз, овога пута на свом терену од Љубовије резултатом 50-111 (11-25, 12-25, 11-31, 16-30). „Малене“ су још једном потврдиле да су најслабија екипа у овом рангу такмичења, а како сада ствари стоје боље неће бити до краја првенства.

- Ситуација сигурно није добра. Није пријатно да стално губите утакмице, а поготово овако убедљиво, али то је цена

коју ове сезоне морамо да платимо. Одлучили смо се да играмо са јако младим тимом. Податак да су против Љубовије, најефикасније у нашем тиму биле Сандра Хасановић са 15 и Јелена Миловановић са 14 поена које су '97. годиште, све говори. Девојчице које сада носе дрес ЖКК Краљево играју и за наш други тим у Првој српској лиги, дакле ове сезоне ће одиграти неких тридесетак утакмица и то је велики залог за будућност – каже Драган Бајић „алфа и омега“ у краљевачком прво „Б“

лигашу. Ситуација и ван терена није сјајна када је овај спортски колектив у питању?

- Користимо ово време да ствари доведемо у ред. Одблокирали смо жиро-рачун што је у овом тренутку велика победа и покушавамо да привучемо један број људи који би у будућности чврсто стајали уз клуб. Зато смо и одлучили да сада не доводимо никаква појачања, да не улажемо, да се стрпимо и истрпимо и већ сада се припремамо за наредну сезону. Поучени иску-

ством из претходних година из ове лиге неће бити испадања, Трепча је већ иступила, тако да можемо мирно да радимо. Наравно, није лако када сваког викенда доживите убедљиве поразе, али понављам то је цена – закључује Драган Бајић. У наредном колу ЖКК Краљево гостује чачанском Моравцу (недеља 14ч), чиме ће се завршити први део првенства. Лига се наставља 4. фебруара 2012. године. А. Даишевић

Новогодишња атлетска трка у Мрсаћу поново је у званичном календару АСС

ТРАДИЦИЈА СЕ НАСТАВЉА Још давне 1971. године одржана је прва Новогодишња атлетска трка у поморавском селу Мрсаћ и до данас је остала први спортски догађај у овом региону. Само 2. јануара ове 2011. године није било атлетских чаролија у Мрсаћу, али су се мештани овог села сада боље организовали и трке ће бити.

- На идеју да организујем прву трку дошао сам још давне 1971. године, а повод је био то што се нисам квалификао за

трку у Сао Паолу. Те године сам и победио, а четири године касније, у никада јачој конкуренцији, поставио сам рекорд трке који је и данас актуелан. Криво ми је што је ова година прескочена, али настојаћемо да одржимо традицију - каже Коста Коларевић организатор прве трке у Мрсаћу и члан организационог одбора НАТ. Организатори су предочили да ће трци присуствовати, а можда у њој и наступити,

најбоља српска атлетичарка Оливера Јевтић. Потврђен је долазак и европске првакиње у кросу на 1500, односно 3000 метара, Амеле Терзић и њеног тренера и некадашњег победника трке у Мрсаћу Рифата Зилкића. Обезбеђене су и адекватне награде за најбоље, а старт трке заказан је за 2. Јануар, тачно у подне.

- Крос је тако осмишљен да ће у седам трка бити обједињено дванаест дисциплина. Круг је

дуг 1650 метара, а наступиће школарци, сениори и ветерани подељени у две групе, до 60 и преко 60 година. Наша предвиђања су да ће учешће узети око 100 такмичара. Част нам је што ће крос отворити легенда српског бициклизма Радош Чубрић - нагласио је поводом 41. по реду Новогодишње атлетске трке у Мрсаћу Вучић Ђоковић, члан Организационог одбора. А.Д.

30

23. децембар 2011.

КОШАРКА

БИЦИКЛИЗАМ

ХЕБА јуниорска кошаркашка лига Србије

Одржана Скупштина Бициклистичког клуба Металац

СЛОГИН ПРВЕНАЦ

У 9. колу Хеба јуниорске лиге Србије кошаркаши Слоге су остварили прву првенствену победу и то против Књажевца резултатом 73-62 (13-13, 20-16, 23-10, 17-23). Од самог почетка јуниори Слоге заиграли су знатно боље у односу на раније утакмице. Борбеност и тимски дух, оно што је изостало у претходним мечевима, сада је красило игру пулена Живорада Јаћовића. Слогина организованија игра током целе утакмице донела је стално вођство углавном минимално. Преломни тренутак меча била трећа деоница, у којој су „бели“ стекли двоцифрену предност и решили питање победника. Коректна екипа из Књажевца успела да је у финишу утакмице смањи високу предност домаћих, а крајњи резултат 73:62 је реалан, по свему виђеном у овом мечу.

- Присутно је једно велико задовољство, јер овим дечацима итекако била потребна једна победа, да би се екипа дигла из једне летаргије у којој се налазила дужи временски период. Честитао бих момцима на залагању и тимском односу

према игри што је на крају резултирало победом – нагласио је после утакмице Живорад Јаћовић тренер јуниора КК Слога.

- Најефикаснији у победничком тиму били су Александар Пауновић са 16, Огњен Беочанин са 14 и Павле Шапоњић са 12 поена, док су Ненад Јовановић и Јанко Пејчић са по 14 поена били најефикаснији у саставу Књажевца.

- У овој утакмици смо успели да се издигнемо изнад тешкоћа у којима се налазимо, што је донело и прву победу. Сада је знатно лакше и надамо се да ће бити још победа у наставку првенства. Иако наступамо са млађим годиштем, имамо квалитет за више од до сада оствареног и верујем да ћемо ускоро напустити последњу позицију на табели – нагласио је после меча са Књажевцом Александар Пауновић најзапаженији јуниор Слоге. Пулени Живорада Јаћовића су и даље последњи на табели, а у наредном колу следи дуел са Радничким у Крагујевцу (недеља 12ч).

АБС Електро кадетска лига Србије

СЛОГА ПАЛА ПРЕД ЦРНО БЕЛИМА

Кадети Слоге поражени су од вршњака београдског Партизана резултатом 65-81 (13-20, 13-23, 21-18, 18-20) у мечу 9. кола АБС Електро кошаркашке лиге Србије. Физички знатно јача и спремнија екипа Партизана, већ на почетку утакмице из контранапада, после брзоплетних грешака Слогиних кадета, остварила је двоцифрено вођство које су одржавали до краја сусрета. Слога је на махове запретила, али у превеликој жељи за повољним резултатом Краљевчани су понављали грешке из првог дела сусрета, тако да је крајњи резултат реалан однос снага два тима.

- Партизану честитке на игри и победи, једном професионалном односу. Уз лош скок у одбрани пресудно у овом мечу био је и већи број квалитетних играча, односно дужа клупа „црно-белих“. Да би смо могли да парирамо екипама као што је Партизан, мора се играти много боље и са много мање

грешака него у овом сусрету – каже Милован Медановић тренер кадета КК Слога. У победничком тиму бољи од осталих били су Јован Грујић и Огњен Јарамаз са по 10 поена, док су Огњен Беочанин са 16 и Лука Вуксановић са 14 поена били најефикаснији у краљевачком саставу.

- Партизан је заслужено победио. Оставрили су велику предност у првом полувремену, а ми смо у наставку пружили свој максимум. Успели смо да ухватимо прикључак у последњој четвртини, али нисмо имали снаге и концентрације да преломимо меч. Остаје да у наредним мечевима одиграмо боље и остваримо нову победу – каже Лука Вуксановић кошаркаш кадетског тима Слоге. Ова Слогина селекција заузима 9. место на табели са три остварене победе, а у наредном колу следи дуел са екипом Флеша из Београда (субота 14ч Хала спортова). А. Даишевић

БИЦИКЛИСТИ ПОНОС ГРАДА

- БК Металац, без конкуренције, најбољи у Краљеву и српском бициклизму. – Буџет најскромнији у држави. – Хоће ли град помоћи краљевачким бициклистима? – Нови клупски Статут усаглашен са новим Законом о спорту Бициклистички клуб Металац из Краљева закључио је 2011. годину одржавањем редовне годишње Скупштине. У предивном амбијенту ресторана „Сунце“ окупили су се сви чланови и пријатељи Металца, љубитељи бициклизма, сви сложни да је ово била једна од најуспешнијих година у историји клуба.

- БК Металац је по резултатима оствареним у свим категоријама, од петлића до сениора, најуспешнији у српском бициклизму, а убеђен сам и у нашем граду. Ни један клуб у Србији нема толико освојених титула, државних првака у свим категоријама и победа на међунарорним такмичењима. При том, нашу екипу чине искључиво Краљевчани, деца поникла у овом клубу, пред којима је изузетна каријера, иако девојке и момци раде у немогућим условима – нагласио је, у извештају о раду за ову годину, Рајко Чубрић председник БК Металац и легенда српског бициклизма. Металац има најскромнији буџет у Србији, просто је невероватно како су Краљевчани у таквим околностима стигли на сва такмичења. А резултати су изнад свих очекивања.

- Јуниори су екипно прваци државе, победници Лиге Србије у екипној и појединачној конкуренцији. Милош Борисављевић је друмски првак Балкана, а Марко Полумирац победник Лиге. Истовремено, Борисављевић је најбоље пласирани српски бициклиста на Светском првенству и Светским куповима. Јелена Ерић је шампион Балкана у планинском бициклизму и 13. у Европи, иако не поседује бицикл за ово такмичење. Доминантна Јелена Ерић се потврдила као друмски шампион Србије у свим категоријама од кадета до „Елите“. Ниску трофеја је заокружила титулама првака државе у критеријумској и брдској вожњи – говорећи о резултатима у 2011. години нагласио је директор и тренер БК Металац Радиша

Гиле Чубрић, селектор наше државне репрезентације. Годину на измаку обележили су и кадети Металца.

- Екипно су вицешампиони Србије, док је Стефан Јовановић државни првак у критеријумској вожњи. У конкуренцији петлића (возачи до 12 година) Немања Стојановић је првак Србије, док су наши такмичари блистали и у конкуренцији сениора. Екипно смо заузели треће место у лиги и треће на државном шампионату, а ово је резултат вредан сваке пажње, ако се зна да је наша екипа била убедљиво најмлађа. Учествовали смо на великом броју међународних трка, где смо достојно представили град и земљу из које долазимо. Максимално смо допринели победи Ивана Стевића на трци „Кроз Србију“, а Марко Станковић је поред трећег места на Првенству Србије имао и етапну победу на трци у Мексику и друго место уТурској што је у укупном збиру омогућило да Србија добије два учесника на предстојећој Олимпијади у Лондону 2012. године – закључио је уз громогласан аплауз Радиша Чубрић. На годишњој Скупштини усвојен нови Статут БК Металац, усаглашен са новим Законом о спорту, у чему је велику помоћ бициклистима пружио легенда краљевачке атлетике, доктор наука Милан Матијевић. Изабран је нови Управни и Надзорни одбор, а председник клуба је остао исти. Рајко Чуб-

рић је добио поверење чланова клуба и нови мандат.

- Имали смо жељу да за првог човека клуба поставимо неког финансијера, али таквих није било. Све остаје у мануфактури породице Чубрић – уз осмех присутних је нагласио председник Металца и наставио. – Чека нас јако тешка година, треба поновити ове резултате, а то није лако. Наш буџет је најмањи, улагања према овом клубу су мизерна, а бициклизам је веома скуп спорт. Један бицикл кошта од 3 до 5 хиљада евра, док је цена лопте од 3 до 5 хиљада динара, ми немамо спортске дворане и стадионе на коришћење, већ тренирамо на друму који нам је „мајка и маћеха“ и на коме редовно ризикујемо живот. Учинићемо напор да обезбедимо средства како би наши такмичари отишли на сва такмичења, а ако нам помогне БСС и неко од донатора одрадићемо ове зиме припреме на мору и спремно дочекати сезону – зкаључио је нови-стари председник БК Металац Рајко Чубрић. На крају Скупштине симболично су награђени најсупешнији такмичари и изражена захвалност малобројним спонзорима који су помогли рад клуба. Бициклисти Металца ће прво такмичење у новој 2012. години имати крајем јануара када се одржава шампионат Србије у циклокросу. А. Даишевић

31

23. децембар 2011.

ФУДБАЛ Фудбалери Слоге отишли на заслужени одмор

ПРОЗИВКА ЗАКАЗАНА ЗА 15. ЈАНУАР - Стручни штаб краљевачког прволигаша презадовљан полусезоном. – Борба за сам врх табеле захтева права појачања у свим линијама тима. – Неколико младих играча са овог подручја на себе скренуло пажњу. – Почетак припрема заказан за 15. јануар Прошло је месец дана од завршетка јесењег дела првенства Прве лиге Србије у фудбалу. Краљевачка Слога је полусезону окончала успешно са 27 освојених бодова на одличном 6. месту на табели. Пласман би могао бити и бољи, ако се буду брисали резултати београдског Чукаричког. „Бели“ су после утакмице последњег кола са Колубаром остали у тренажном процесу још три недеље и у том периоду одиграли и једну контролну утакмицу.

- Стручни штаб је презадовољан оствареним ове полусезоне. У односу на друге екипе, имали смо мањи фонд играча, што се види из статистичког приказа учинка сваког играча ове јесени. Имали смо слабији старт, али смо направили модел игре према могућностима играчког кадра који смо поседовали. Резултати су дошли, али морам да кажем и игра, тако да смо полусезону окончали у горњем дому и са лепим изгледима да се боримо за сам врх табеле – каже Драган Јовановић шеф струке краљевачке Слоге. Претходне три недеље било је врло живо на Градском стадиону?

- Имали смо добар рад, поготово млади играчи, како они који су јесенас имали велику минутажу, тако и они чије време долази. Одиграли смо и селективну утакмицу са селекцијом ФСРО, неколико младих играча је скренуло пажњу на себе, радиће код нас, али то нису права појачања, то су фудбалери који у будућности могу да дођу до дреса првотимца. Наравно, ту су и дечаци из нашег кадетско-омладинског погона. Какав је план за други део сезоне?

- Имали смо врло конструктиван састанак са челним људима у клубу, поднео сам извештај и до детаља објаснио какве су могућности. Борићемо се за горњи дом, али би са пар појачања могли да нападнемо сам врх табеле. Мислим на

права појачања, квалитетне играче који могу да се уклопе у наш систем игре. О именима нећу овога пута, али могу да кажем да су нам потребна појачања на позицијама од одбране до самог шпица. Фудбалери Слоге су на заслуженом одмору који ће трајати до половине јануара.

- Прозивку сам заказао за 15. јануар на Градском стадиону. Што се тиче припрема,

руководству клуба сам нагласио да не умем да тренирам играче по снегу. У преводу, морамо један део рада да спроведемо у топлијим крајевима. Наравно, сви детаљи ће бити разрађени до почетка припрема, а верујем да ће бити вести и око појачања – закључио је Драган Јовановић шеф стручног штаба краљевачке Слоге. А. Даишевић Фото: М. Радовановић

Оснивачка Скупштина Клуба навијача ФК Црвена звезда

ДА ЖИВИ ЗВЕЗДАШКИ ДУХ После Шапца и Бачке Паланке, Краљево ће постати трећи град у Србији у коме ће се формирати Клуб навијача Фудбалског клуба Црвена звезда. У Краљеву има много звездаша, а сада се пружа права прилика да се види и колико. У суботу ће бити одржана оснивачка Скупштина Клуба навијача, што је довољан разлог да сви они којима је црвенобела боја најмилија дођу у Скупштину града.

- Позивам све навијаче

нашег вољеног и најтрофејнијег клуба да дођу на оснивачку Скупштину. Очекујем препуну салу Скупштине града, изабраћемо председника и секретара, Клуб навијача ће имати своје просторије и организовано ћемо радити са низом акција које су већ у припреми – каже Марко Лазић испред организационог одбора Скупштине Клуба навијача. Оснивачкој Скупштини присуствоваће и челни људи нашег најтрофејнијег клуба, бивши и садашњи фудбалери, а

актуелни тренутак клуба из Љутице Богдана још више мотивише.

- Црвена звезда пролази кроз тежак период, свесни смо тога, али звездашки дух мора да живи. Били смо уз наш вољени клуб када је било лепо, морамо бити и сада када је тешко. Навијачка енергија ће покренути клуб и вратити га тамо где му је и место – закључио је Лазић позивајући „звездаше“ на Скупштину. Клуб навијача ФК Цревна звезда отворен је за све, наро-

чито припаднице лепшег пола.

- Позивам све „зездашице“, девојке које воле и навијају за Црвену звезду, да дођу на оснивачку Скупштину. Много је разлога да будемо присутне и да помогнемо нашој Звезди – позвала је припаднице лепшег пола Кристина Бабић, девојка са Севера. Оснивачка Скупштина Клуба навијача ФК Црвена звезда одржаће се у суботу, у сали 1 Скупштине града, са почетком у 18 часова. А.Д.

АМЕРИЧКИ ФУДБАЛ

ИСТОРИЈА ИСПИСАНА У "ОКАНИКУ-у" Турнир америчког флег фудбала "Краљево Челенџ" одржан је трећу годину за редом, у СЦ "ОКАНИК", у Матарушкој Бањи. Овај ће остати уписан у анале овог спорта код нас као први на коме су наступиле женске екипе из Крагујевца и Краљева. Тако су пале све предрасуде да је амерички фудбал мушки спорт. Дуел краљевачких "Краљица" и крагујевачких "Дивљих мачака" био је први икада одигран у Србији, а после много узбуђења и велике борбе, према очекивању, славиле су гошће из града на Лепеници. Ривали су одиграли две утакмице, у првој

су "Дивље мачке" славиле 3216, а у другој 31-20 уз опаску да су на полувремену другог огледа "Краљице" водиле 13-12.

Некако у сенци поменутог дуела наступили су мушки флег тимови "Краљевских Круна" и "Дивљих Вепрова" из

Крагујевца. Одигране су три утакмице, а тријумфовали су гости и то резултатима: 44-22, 30-6 и 27-19. Без обзира на заслужени тријумф одличне екипе из Крагујевца, Краљевчани се нису обрукали, трудили су се максимално да сачувају образ свог тима и оправдају улогу другопласиране екипе у тек окончаној сезони. На крају овог традиционалног, ревијалног турнира свим учесницима подељене су захвалнице, као и пехари победничким екипама у обе конкуренције. А.Д.

32

23. децембар 2011.

ОДБОЈКА Винер Штедише Суперлига

РИБНИЦА „БУЋНУЛА“ У „ЈЕЗЕРУ“

- Раднички (Крагујевац)-Рибница 3-1 у мечу 11. кола. – Пред Рибницом два Куп сусрета са Каргујевчанима, субота 19ч у Краљеву, понедељак реванш у Крагујевцу. – Календарску годину „мускетари“ закључују 28. децембра првенственим мечом у Београду са Партизаном (одложени меч 7. кола) Претходног викенда на програму је било 11. коло Винер Штедише Суперлиге, а Рибница је одиграла меч у Крагујевцу са лидером првенства Радничким. Домаћи су славили очекивану победу резултатом 3-1 (25:16, 17:25, 25:19, 25:23). Крагујевчани су важили за апсолутног фаворита, а после лако добијеног првог сета очекивала се још једна брза и лака победа Радничког. Међутим, лагано освојен први сет, уљуљкао је играче домаћег тима, па су на папиру слабији гости „намирисали крв“. Ипак, на крају нису успели и да одгризу бар један бод.

Одговор Рибнице на изгубљен први сет стигао је већ у другом, који су Краљевчани почели много сигурније. Врло брзо су изабраници Бошка Мачужића преузели иницијативу, похватали све у пољу и сигурним нападима искористили пад концентрације Радничког. За тили час, на семафору је стајало 10:4 за госте, што је била предност коју Крагујевчани нису успели да угрозе, иако је тренер Драган Ђорђевић честим изменама покушавао да нађе праву поставу. Није било успеха, грешке у пољу су се ређале као на траци, па је Рибница лагодно ушла у финиш сета са пред-

ношћу 22:14. Ко зна какав би био епилог овог „шумадијског дербија“ да се при ре-

Прва лига Србије за одбојкашице

СУМРАК ГИМНАЗИЈАЛЦА - На крају првог дела првенства Гимназијалац-Црнокоса (Косјерић) 0-3 (15-25, 21-25, 18-25). - Лига се наставља 22. јануара када ће Гимназијалац угостити крагујевачки Смеч 5. Утакмицама 11. кола претходног викенда настављено је првенство Прве лиге Србије за одбојкашице. Краљевачки Гимназијалац је, као домаћин, поражен од Црнокосе из Косјерића резултатом 3-0 (25-15, 25-21, 25-18). После серије пораза меч са екипом из Косјерића је најављиван као прва меч лопта у борби за опстанак, али „шармерке“ су одиграле слабо, ни у једном елементу игре нису успели да парирају искусном саставу Црнокосе, тренутно трећепласираном у првенству. На све то се надовезала и повреда леђа примача сервиса Александре Милачић која је под инекцијама играла и покушала да помогне свом тиму, али није ишло. Колико је Гимназијалац у овом сусрету био недорасато ривал говори резултат из трећег сета у коме су гошће водиле 12-0 када је најмлађа „шармерка“ Анђелка Шаптовић освојила први поен за свој тим. Био је ово 9. првенствени пораз Гимназијалца, који је први део сезоне завршио на последњем 12. месту на табели са 7 бодова. Исти бодовни салдо, али и победу више има Нови Сад. Клек на 10. месту

има бод више, а Студент из Ниша са 11 бодова се налази на 9. месту на табели. Позиција која гарантује опстанак, 8. место на табели тренутно припада Смечу 5 из Крагујевца са 12 бодова.

- Нико у клубу није задовољан резултатима и пласманом прве екипе. Нисмо то очекивали, иако смо реално променили тим у односу на прошлу сезону. Веровали смо да можемо да избегнемо доњи део табеле и борбу за опстанак, али на крају полусезону завршавамо на последњој позицији. Следи пауза током које ћемо одржати седницу Управног одбора и видећемо шта даље и какви потези следе – каже председник ОК Гимназијалац Мирослав Видић. Протеклих 11 кола је показало је све слабости играчког кадра, недовољну спремност појединих играчица, али први човек клуба не најављује евентуална појачања?

- Ми смо летос променили тим, нисмо имали новца да доводимо врхунска појачања, ослонили смо се на ове девојке. Било је ту и објективних тешкоћа, јер наш техничар Ивана Гогић студира у Београду и у

Краљево долази буквално само на утакмице – наглашава Видић и наставља. - Појачања неће бити, нисмо у позицији да тако нешто урадимо. Ако треба шансу ћемо дати нашим младим играчима, да их спремамо за нову сезону. На крају, одбојка се игра и у Другој лиги, борићемо се до последњег даха да опстанемо, али неће бити смак света и ако у томе не успемо. За кратко време смо постигли много, имали метеорски успон, а оно чиме смо посебно задовољни су резултати млађих селекција. Са становишта рада са децом, будућност Гимназијалца је светла – закључује председник краљевачког Гимназијалца. За кратко време одбојкашки клуб наставо под окриљем краљњевачке Гимназије израстао је у други клуб у граду и један од водећих у региону. Наступила је резултатска криза, својствена и бољим и организованијим клубовима. Какве потезе ће повући челници клуба из Доситејеве улице остаје да видимо, а празнична пауза у Првој лиги Србије се завршава 21. јануара када ће Гимназијалац угостити крагујевачки Смеч 5. А. Даишевић

зултату 8:7 за Рибницу у трећем сету, приликом једног пада, није повредио капитен Рибнице Предраг Бићанин, јер је управо тај детаљ у великој мери одредио даљи ток меча. Организација напада је уласком младог Николе Вељовића осетно ослабила, па је већ на резултату 10:8 за Раднички, Мачужић тајм аутом покушао да консолидује свој тим. Тај покушај је учинио ништавним Радевић, који је од четири следећа сервиса, уписао чак три аса за крај серије 7:0 и вођство 14:8. Поново је уследило кратко опуштање домаћих, Рибница је пришла на 16:15, али је нову пометњу у пријему гостију направио Немања Радовић. После серије његових сервиса Крагујевчани су дошли до предности 19:15, која је одлучила исход трећег сета. Гости су успели да консолидују редове, па је у последњем сету вођена рововска борба, у којој су после несигурног старта домаћи преузели и држали резултатску предност. То се догодило после бљеска средњака Мирка Радевића (бившег капитена Рибнице п.а.), који је са неколико узастопних поентирања, довео Раднички до предности 12:9. Краљевчани су се борили колико су могли, покушавали ризичнијим сервисима да поремете фаворита, али су Крагујевчани одолели и ипак заслужено узели сва три бода, којим суверено чувају лидерску позицију.

- Колико смо у дербију зачеља са Железничаром одиграли слабо, толико смо сада играли јако добро. Пружили смо жесток отпор Радничком, који је потврдио да није слу-

чајно лидер у шампионату. Одлично смо спремили утакмицу, читали акције противника и без обзира што звучи преоптимистично, мало је недостајало да изненадимо, да освојимо барем бод – каже Данило Пејовић примач сервиса краљевачке Рибнице. На ток утакмице је значајно утицала и повреда капитена Бићанина?

- Крагујевчани су одлично сервирали, без много грешака, али смо и на то имали одговор. Мислим да смо изненадили домаћина и сигуран сам да би смо освојили барем бод да није било повреде нашег капитена. На срећу повреда није теже природе и играће на првом следећем мечу. Али његов излазак нас је пореметио, нисмо имали сигурности и концентрације и то је пресудило. Радује добра игра пред Куп дуеле са истим ривалом и пред првенствени меч са Партизаном. Жреб за четвртфинале Купа Србије спојио је Раднички и Рибницу, па ће овог викенда прве комшије још два пута укрстити копља. У суботу од 19 часова домаћин је Рибница, а два дана касније игра се реванш у доврани „Језеро“ у Крагујевцу.

- И за овај двомеч важи да су Крагујевчани апсолутни фаворити и све сем њиховог пласмана на финални турнир била би сензација. Ипак, добра партија у првенственом двобоју буди наду да можемо да запретимо и учинимо Куп двомеч занимљивијим. Пре свега пред нашим навијачима бим смо могли да покушамо да остваримо победу, поготово што Раднички пре тога гостује у Белгији у Челенџ Купу и сигурно је да ће бити уморни. Ако будемо добро сервирали, исказали велику борбеност и залагање, могуће је изненађење. У осталом, у Купу је све могуће – закључује Данило Пејовић одбојкаш краљевачке Рибнице. Краљевачки одбојкаши календарску годину закључују 28. децембра гостовањем у Београду Партизану, што је заостали сусрет 7. кола Винер Штедише Суперлиге. А. Даишевић Фото. М. Радовановић