Година LIX, Број 2996, 13. јануар 2012, 30 дин, Излази петком
www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com
Фото: М. Радовановић
ВОЈСКА НА ХУМАНОМ ЗАДАТКУ
Позиву да учествују у хуманој професионалних војника и цивил- тходне године 340 припадника ове акцији добровољног давања крви у них лица припадника Друге бри- јединице дало је око 150 литара касарни „Рибница“ одазвало се гаде Копнене војске. ове драгоцене течности стр. 9 осамдесет официра, подофицира, У три сличне акције током преИнтервју: Сеад Липовача Зеле, гитариста, оснивач „Дивљих јагода“
ДИВЉЕ ЈАГОДЕ ЕВРОПСКИ БЕНД
стр. 4
Након усвајања Одлуке о промени назива тргова и улица
ИСПРАВЉЕНА ИСТОРИЈСКА НЕПРАВДА
стр. 6
Свечано прослављен Божић, најрадоснији празник
ДАР НАД ДАРОВИМА Сви Ваши огласи на Радију, Телевизији и у новинама
САМО 180
стр. 15 динара + ПДВ
2
13. јануар 2012.
Две деценије Републике Српске
НАЈМЛАЂА СРПСКА ДРЖАВА
Република Српска настала је као историјска потреба и израз легитимне воље српског народа, а не као резултат ратних сукоба Република Српска обележила је у понедељак 9. јануара две деценије постојања и крсну славу Светог Стефана. Централној манифестацији у Бањалуци присуствовали су председник Србије Борис Тадић и заменик премијера Ивица Дачић. Свету архијерејску литургију у Храму Христа Спаситеља служио је патријарх српски Иринеј, а централној манифестацији је присуствовао и престолонаследник Александар Карађорђевић. ПОТРЕБНА МЕЂУСОБНА ЉУБАВ Народу Републике Српске, а и народу Федерације Босне и Херцеговине желимо свако добро, напредак и мир, а пре свега оно што је у нашем времену посебно потребно - љубав међусобну, поручио је из Бањалуке поглавар Српске православне цркве патријарх Иринеј, на обележавању 20 година постојања Републике Српске. Ми смо сви народ божији, створени од истог створитеља и многи међу нама имамо исту истину, исто јеванђеље, што нас све упућује да будемо блиски једни другима, рекао је патријарх Иринеј на свечаној академији. Патријарх је честитао грађанима Дан и крсну славу РС и пожелео срећан овај дан божији и благослов народу и Републици Српској, како је нагласио – најмлађој српској држави. У беседи је истакао да Република Српска слави свој празник, сведочећи веру православну и свето име српско. - Волећи и љубећи један другога приближавамо се Богу, то је оно што Бог жели и очекује, пре свега од хришћана, а затим и од других који носе образ и лик божји - додао је патријарх Иринеј уз жељу да она, иако рођена у
тешким приликама, буде важан фактор мира и напретка. Цитирајући некадашњег поглавара Српске православне цркве Германа, патријарх Иринеј је рекао: „У Јасеновцу морамо да опростимо, јер смо људи и хришћани, али не смемо да заборавимо“. Истакао је да морамо да покушамо да стварамо нову историју, нову будућност и отворимо нови лист историје, исписане љубављу, добротом и добрим жељама. ПОДРШКА У СКЛАДУ СА ДЕЈТОНОМ Србија ће као гарант Дејтонског споразума наставити да доследно подржава територијални интегритет и суверенитет као и унутрашње уређење Босне и Херцеговине дефинисано овим мировним споразумом, чији су темељи два ентитета и три конститутивна народа, изјавио је председник Србије Борис Тадић на Свечаној академији поводом 20 година постојања Републике Српске и њене славе Светог Стефана. Уз то нагласио је да је Република Српска створена као заједница у којој српски народ штити свој национални интерес и иденти-
тет, поштујући интересе друга два конститутивна народа. Србија ће и надаље наставити да подржава само она решења за која постоји консензус свих народа и ентитета Босни и Херцеговини. Србија увек је увек била спремна, подсетио је он, да потпише споразум о специјалним и паралелним везама са Федерацијом Босне и Херцеговине какав, у складу са Дејтонским споразумом, већ постоји са Републиком Српском. Политика Србије је принципијелна и конзистентна и укорењена у идеји мира и развоја којој је услов решавање трагичних конфликата из прошлости. Протекли рат остаје као опомена свим народима да политичке и верске сукобе треба решавати мирним путем, стрпљивим дијалогом и преговорима, поштујући легитимне демократске интересе и права свих страна у сукобу. РЕПУБЛИКА СРПСКА КАО ИСТОРИЈСКА ПОТРЕБА Република Српска настала је као историјска потреба и израз легитимне воље српског народа,
а не као резултат ратних сукоба, јер је у то време у БиХ био мир, изјавио је председник Милорад Додик и нагласио да она жели да настави да развија добре односе са Србијом, Русијом, Израелом, Европском унијом, САД и државама у региону и широм света. Додик је подсетио да је Република Српска настала пре двадесет година плебисцитарном вољом српског народа, на миран начин, одлукама демократски изабраних народних посланика у Скупштини српског народа у Босни и Херцеговини. Стварање Републике Српске било је у времену разарања Југославије, када су други комадањем заједничке државе долазили до националних држава, кршењем Устава, међународног права и права других народа који су у тим државама постајали мањине. Све време трајања рата имала је Република Српска статус ратујуће стране и као таква учествовала је у свим мировним преговорима које је водила међународна заједница, чиме је још тада имала признат међународно-правни субјективитет. - Свој легитимитет и легалитет, као основе суверене власти, унели смо и највећим делом задржали потписивањем свих 11 анекса Дејтонског споразума. Поред свих атрибута суверености, потврђено нам је и право на законодавну, извршну и судску власт, као и право на војску рекао је Додик и нагласио да је
Република Српска данас незаобилазан фактор у одлучивању у Босни и Херцеговини, а њен став се поштује на регионалном и ширем плану. ОДЛИКОВАЊА ПОВОДОМ ПРАЗНИКА Председник Републике Српске Милорад Додик одликовао је председника Србије Бориса Тадића Орденом РС на ленти, а руски амбасадор у Босни и Херцеговини Александар Боцан Харченко Додику је уручио Орден Дружбе, којим га је одликовао председник Русије Дмитриј Медведев. Додик је Орденом Републике Српске на ленти одликовао и бивше председнике републике Рајка Кузмановића, Николу Поплашена и Драгана Чавића и Мирка Шаровића. Тај орден су добили и митрополит дабробосански Николај, епископи зворничко-тузлански Василије, бањалучки Јефрем, бихаћко-петровачки Хризостом, захумско-херцеговачки и приморски Григорије и пензионисани епископ захумско-херцеговачки Атанасије. Орден заставе Републике Српске са златним венцем додељен је Борачкој организацији РС, Специјалној јединици полиције МУП РС, заменику директора "Оптима групе" Бањалука Анатолију Киселеву и сенатору РС Предрагу Лазаревићу. Орден части са златним зрацима биће додељен бискупу бањалучком Фрањи Комарици, а постхумно рабину Јеврејске заједнице у РС, Јозефу Атијасу. Орден Његоша првог реда припао је професору Стеви Пашалићу, рукометашу Данијелу Шарићу и спортском раднику Мирославу Петричевићу. премио Т. Радовановић
Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com
3
13. јануар 2012.
ГЛОБУС од петка до петка: Свет се све више наоружава, а број гладних прелази границе разума
РАКЕТЕ ПРЕЧЕ ОД КОМАДА ХЛЕБА Америка хоће примат у Азији, Кина се енергично супротставља. - Иран специфично буре барута. - Ко је коме звиждао у Москви и да ли се црква меша у политику. - Саркози под оптужбом, Ширак осуђен, а маршала Петена нико не помиње за помиловање . - Грци и Бугари најсиромашнији у Европској унији Не знам, а не верујем да ће икад неко то открити, ко је први ”пову као ногу” у гомилању оружја, али је сада, у првој деценији 21. века, настала трка као да је у питању суд њи дан - сви се, они што имају чиме да плате или сиротиња која се труди да докаже како су им ракете прече од хлеба, надмећу у уверавању да ће смртоносним средствима одбити напад било с које стране да стиже! Из помпезних одаја у Вашингтону огласио се Барак Обама и предочио, на самом почетку председничке изборне кампање, каква ће бита та дуго најављивана војна стратегија САД. Говорио је нешто о томе приликом недавног обиласка Аустралије и подигао у Пекингу све сензоре на паклену узбуну, Кина се с разлогом јогунасто супротставила даљем и још обилнијем ангажавању Американаца у том делу света. Белa кућa се није, бар у јавним реакцијама, много узнемирила, јер и тамо, с разлогом или без убедљивих доказа, тврде да се у војној политици руководе одбраном која је, у садашњим савременим условима, преименована у обрачун са међународним тероризмом. Два симултана похода у протеклој деценији, у Авганистану и Ираку, једноставно су прецртана у памћењу, а суманута бомбардовања, попут оног у Либији, сврстана у неопходне и даље препоручиване заједничке акције НАТО. Америка неће даље срљати у ратове, али ће атмосферу ”ниског интензитета” гајити без околишења у свим деловима планете, према политичком и економском интересу, уз помоћ верних савезника и са мање сопствених војника и ригорозним праћењем куда се одлива сваки долар. Обама је уверен да ће Америка остати главна супер војна сила у свету. И без обзира на све моћнију Кину, чија економска снага у великом замаху дозвољава бриљантну опрему армијских трупа. А о Русији да не и говорим, недавно присуство председника Медведева на озваничењу посебне војске и за одбрану из космоса унело је праву панику у редовима супарника. МЕДИЈИ СУ ЧУДО НЕВИЂЕНО Вођство Пекинга се енергично буни против америчких потеза, а
нарочито у вези са агресивном пропагандом која жели да, кажу, Кину нагнају у прозападну државу и распарчају у више супротстављених региона. Није, наравно, наум од данас, стар је деценијама и ескалира посебно сада кад и најреспектабилнији економисти у свету не скривају да је Кина постигла ”чудо” у савременој технологији. Због тога и геостратези на дуге стазе у САД мењају убрзано планове и прилагођавају их потребама и изазовима који пристижу из земље која већ одавно није, сем у историјском и фактичком смислу, опасана оним прелепим грандиозним зидом, та богата и најнасељенија држава на планети одавно се отргла, у оном вулгарном и оцрњеном смислу, од радо цитираних и злоупотребљаваних речи Мао Це Тунга и отворила широке двери за све новотарије и искрене пријатеље. Кина ће, ипак, остати под непрестаном присмотром свих служби и института не само ”с оне стране океана”, али је тренутно, бар у оном, како се каже, оперативном смислу, сноп рефлектора највише уперен на Москву. Због, наравно, председничких избора заказаних за 4.март. Владимир Путин ће до последњег пребројеног гласа бити нападан из свих оруђа и на најгрубљи начин, па је у том смислу и божићна литургија у централном руском православном храму искоришћена. Том чину је присуствовао Медведев, док је Путин у исто време био у саборној цркви у родном Петрограду. Зашто нису заједно, да ли се и патријарх Кирил определио за невелику, али бучну опозицију? Медијска халабука траје на западу, а придружили су се и новинарски трабанти из земаља које се политички препоручују за одане сараднике. Медији су одувек чудо невиђено, али нисам, наравно, склон да их тужакам и, посебно, уздржано причам о оним из иностранства као ”светлим примерима” који и нама, тврди се, морају да буду узор. Тим пре што добро знам како се, кад треба, служе и сликом и речима да подупру идеје и планове својих влада. Писале су и ”Ибарске” како је извикана америчка станица ”Фокс” извештавала са митинга опозиције у Москви зачинивши глас репортера сликом о немилосрдној тучи полиције и демон-
страната у - Атини! Сада се, као шлаг на торту, истакао и СиЕнЕн кад је, опет користећи слику из главног града Русије, измонтирао звиждуке са боксерског меча коме је присуствовао и Путин, али је врли амерички новинар рекао да су то протести чланова ”Јединствене Русије” упућене на конгресу свом председнику Путину! ТВ се позније извинила гледалишту, али која вајда од тога кад је прљави задатак остварен у првом налету. САМО ШТО НЕ ПУКНЕ Од Нове године је у свету почела да дејствује моћна заједничка привредна територија са близу 200 милиона становника. Ујединили су се Казахстан, Белорусија и Русија на принципу сарадње и слободног тока робе и људи. У наредне три године вредност размене премашиће 430 милијарди долара, а у току су разговори да се унији прикључе још неке бивше совјетске републике у Азији. Један од основних ”виновника” за тај огроман геостратешки потез је управо Путин, па је и због тога сврстан на списак непоправих противника који би безусловно сметао на овој управљачкој позицији Кремљу. Русија је камен спотицања и због непомирљивог става о Косову и Метохији, али посебно смета и ради Сирије и Ирана. Према власти Башара Асада у Дамаску, са чијим су оцем Хафезом својевремено добро наизменично сарађивали и Бела кућа и Кремљ, сада је издашно плаћена и упорна опозиција почела да примењује нову фазу побуне, одлучила се на крупне диверзантске акције са веома много страдалих недужних људи. У Ирану може да пукне сваког тренутка, рат је на дохват руке и само је питање кад ће Вашингтон да изда заповест о нападу. Одлука о забрани куповине иранске нафте је изузетно тежак ударац, можда чак и опаснији од ратне офанзиве. Питање колико ће Техеран издржати под таквим санкцијама и без обзира на то што у Русији и Кини има искрене савезнике, који у америчкој акцији виде бесправно ширење моћи насилним путем. Гомилање разне ратне флотиле, међу њима у задње време и америчке, у Персијском заливу као жили куцавици која повезује два дела света, тренутно је најопасније
буре барута коме је запаљени фитиљ сасма примакнут. Да ли се ратовима може, као досад у разним приликама, затамнити истина о великом сиромаштву које влада планетом? Стравични су подаци којима поседује ФАО као специјална организација ОУН за пољопривреду, глад је покорио афрички и импозантан део азијског континента. А мислите ли да је боље у Европи? Врага! Просек сиромаштва прелази чак 16 одсто укупног становништа. У Грчкој са 11 милиона људи у 2010. години je чак преко три милиона припадало групи сиромашних. У Европској унији неславно прво место по беди заузима Бугарска са 41 одсто угрожених, затим следе у сиромаштву Румунија, па фаворизоване негдашње совјетске прибалтичке републике Латвија и Литва, пољопривредна Мађарска и индустријализована Пољска. КО ЈЕ КОГА НАПАО Ове године се председнички избори одржавају и у Француској. Можда је и због тога Саркози одлучио да се бар привремено примири. Један од разлога је, међутим, оркестрирани напад у делу париске штампе. Саркози, који и није баш претерано омиљен у јавности и не само због бивше манекенке Карле, мора да одговори куд се дело око 200 милона франака приписаних само за 24 месеца приватним банковним рачунима приликом испоруке подморница Пакистану. У то време је садашњи председник републике седео у фотељи министра за буџет и морао је, кажу, да буде упућен у сваку финансијску трансакцију. Можда ће истражитељима помоћи у расчивијању ”случају Саркози” доскорашњи шеф ММФ Доминик Строс-Кан, кога су њујоршки полицајци онако спектакуларно, сећате се тих снимака, бацили у ”лисице” због наводно сексуалног напада на црнопуту собарицу из Африке у луксузном хотелу на Менхетну. Банкар је накнадно ослобођен оптужбе и сада се поново укључује у француску политику тамо где су га зауставили - као, по свој прилици, кандидат за председника! Не бих се изненадио ако Никола Саркози добије неку казну. И
његов претходник, осуђен је на две године затвора због финансијских малверзација. Жак Ширак, кога смо и ми запамтили због брижне сарадње у натовском бомбардовању, неће допасти тамнице због болести и близу осме деценије старости. Французи, иначе, знају да буду, с времена на време, немилосрдни према својим вођама. Тако је 1945. ригорозно кажњен маршал Патен због сарадње са Хитлером и његовом цивилном и војном управом. Петена, као доказаног колаборационисту у Другом светском рату, у Француској не помишљају ни да помену за евентуално помиловање... У региону, како зову бившу Југославију, Словенци и Хрвати доминирају. У Љубљани су дали мандат Јанковићу да састави владу, тешко да му се тај чин позлатио. У Загребу и даље лицитирају ко је кога напао оне мучне ’91, за домољубе је све јасно, агресори су, дакако, злочудни Срби и Србија. Нова министрица за Европу, Весна Пусић, хтела би да повуче тужбу против Београда за геноцид, али се брзо попишманила и наставља да лицитира већ слушане услове. Јавност је такође чудо. Црквене мисе за усташу Павелића, исликани зидови у загребачким школама у част генерала Готовине осуђеног за етнички прогон и убијања Срба у оном ”домовинском рату”, а слушао сам, да не поверујете, на ХТВ у новогодишњој ноћи, у емисији ”Календар”, да је 31. просинца, на слободном Радио Загребу, први пут емитирана пјесма Марка Перковића Томпсона...О Чавоглави, Србима и шта са њима... Не бих даље. Бања Лука и Република Српска прославили су рођендан, стварање пре две деценије ентитета који је после печатиран Дејтонским споразумом. Неки овде, код нас, по обичају су омаловажили тај празник, радије би да не постоје, због тога су и сеирили што је тамо неки муфтија одбио да прими одликовање. То ме подсети на ону пошалицу кад комшија не жели да комшији липше крава, он би сада, по новој верзији, био најсрећнији да комшији цркну обе краве. Такви смо ми. Али не увек. И не сви, на срећу. Душан ЧУКИЋ
4
13. јануар 2012.
Интервју: Сеад Липовача Зеле,
ДИВЉЕ ЈАГОДЕ Почетком осамдесетих година прошлог века оснивач Дивљих јагода био је уверен да је, по oнoме што је радио, бар неколико година испред времена у коме је живео. Данас је убеђен да је био педесет година испред Новогодишњи концерт Дивљих јагода на Тргу српских ратника привукао је, по оценама извештача, око три хиљаде посетилаца. У новогодишњем расположењу мали број њих је са пажњом посматрао шта се догађа на сцени и са којом преданошћу фронтмен групе Сеад Липовача Зеле изводи незаборавне композиције. Они ближе сцени, који су пажњу сконцентрисали на прсте легендарног гитаристе, могли су на њима да виде капљице крви. У једном тренутку учинило се да је и сам Липовача био изненађен. Дивље јагоде сигурно представљају вансеријски бенд пред којим су се, половином осамдесетих година прошлог века, отварала врата светске славе. После три турнеје по Југославији Сеад Липовача, оснивач Дивљих јагода, схватио је да је превазишао националне оквире и да је довољно добар да одмери снаге са најбољим музичарима на изузетно пробирљивом светском тржишту. То је омогућавао изузетно повољан седмогодишњи уговор са познатом лондонском издавачком кућом. Још од времена када је почео да се бави музиком Зеле је веровао да се ништа у животу не догађа случајно. Није случајно ни што се у новогодишњој ноћи нашао у Краљеву, а ни што је од малих ногу, са непуних дванаест година, био везан за гитару и музику. То се, каже он, једноставно морало десити. - Оно што је важно у цјелој причи око куповине гитаре иницирао је мој брат, јер се он хтио свират гитару. Ја сам био некаква елементарна непогода, јер сам стално крао гитару и покушавао, пошто сам леворук, свират наопако. Пошто му је то било криво, рекао је да се не сме гитара наопако свирати, јер ће се нешто покварити. Онда се десило да је он више волио школу и неку сигурност, а то што је он требао - направио сам ја. Како? - Иако сам самоук имали смо једног професора гитаре. Учио
сам основне ствари, акорде и неки основни ритмови. Било је то у Бихаћу у коме сам рођен и провео дјетињство. Са 14 или 15 година почео сам се озбиљније бавити музиком. Узори су ми, као и свим младим људима, били Џими Хендрикс, Ричи Блекмур, Лед Цепелин, Карлос Сантана. То је оно што сам у то вријеме слушао и што ми је давало воље и жеље да радим и једнога дана можда будем као они. Прва група са којом сам свирао звала се Марсовци. Нас четворица клинаца били смо најмлађа група у Југославији. Гитара је углавном била већа од мене, или као ја. А после? - После су биле групе Дјечаци са Уне, онда Други покушај, па Зенит. Све се то дешавало у основној и средњој школи у Бихаћу. Кад сам завршио школу хтио сам уписат економију у Сарајеву, али како сам био јако лош ђак нису ме примили са свим тим лошим оценама. Нисам положио ни пријемни, а онда сам нешто сам успио смућкати да упишем вањску трговину у Загребу. Тако се и десило да после годину или двије у Загребу направим Дивље јагоде.
Када је то било? - Дивље јагоде сам формирао 1977. године, а до тада сам и у Загребу свирао са групом Бисери. Ко су били први чланови бенда? - То су били моји пријатељи пјевач Тони Јанковић и бас гитариста Нихад Јусуфхоџић и двојица момака из Загреба, Адонис Докузовић на бубњевима и Мустафа Исмаиловски на клавијатурама. У тој постави смо снимили пар синглова, а онда први албум 1979. године. Ко је тада био на музичкој сцени? - Биле су познате групе Тајм, Ју група, Индекси, од пјевача Мишо Ковач, Здравко Чолић... Иако сам имао у то вријеме пар кључних пјесама које су и данас непролазне, „Једина моја“, „Криво је море“, „Дивље јагоде“, прошли смо потпуно незапажено. Како је то деловало на вас? - Више сам био гладан, него сит. Отприлике тако је деловало. Првих пар година дешавало се нешто што нисам схватао. С једне стране сам био сигуран да је то што радим нешто добро, да има смисла, да ја то могу и да сам тај,
а са друге стране није било никаквих резултата, да се евентуално од тога може живјет. Шта сте урадили? - Напустио сам факултет на трећој години да бих се дефинитивно посветио музици, а онда одлучио, негде крајем 1979. године, да пређем у Сарајево. Са мном је пошао само Тони, остатак бенда је остао у Загребу и практично смо се разишли. Као аутор, лидер и оснивач Дивљих јагода наставио сам да радим, а све после те године је било везано за Сарајево, где сам направио прве успјехе. Како? - Прешао сам из Југотона, који је издао првих неколико синглова и први албум, у Дискотон. Онда је све кренуло боље. Ствари су се одвијале онако како сам мислио да треба да се одвијају. Снимио сам други албум на којем је, као неки полухит, била пјесма „Аутостоп“ и балада „Како си топла и мила“. Направили смо неки значајан тираж и те године свирали на преко сто концерата. Услиједио је легендарни албум „Мотори“, 1983. године, а онда су се један за другим редали албуми
све до данас. Како су изгледали концерти? - Свирали смо по некој шеми, како сам тада мислио да треба. Свирали смо све и свуда, у Загребу, Београду, али и селима, засеоцима, варошима, буквално свуда. То је резултирало и ми смо се успјели некако наметнути. Не могу сад процјенити да ли је требало баш толико да се трудимо или не, да ли се сконцентрирати на некакве градске средине, али практично већ после тог другог албума били смо доста популарни на нивоу Југославије. Трећи албум је направио потпуни комерцијални успјех, иако је то било нелогично. Ми смо били хард рок и хеви бенд, што је било неспојиво са ондашњом државом која је била аграрна земља. Како то тумачите? - Тад сам почео схватати да сам некако испред времена. Те 1983. године мислио сам да сам пет, шест година исред, данас видим да сам био педесет година испред. Та врста музике, хард рок, је увјек била у некој благој колизији са овом регијом. Једноставно то није могло бит оно што је било у Америци и Енглеској. Други је ментални склоп људи, све је друго. Без обзира на то, ја сам уствари показао једну ствар која је била немогућа и могућа и то траје до данас. Шта то? - Успио сам направити нешто што нико ни до сада није направио, свирати ту музику и бити успјешан, комерцијалан и квалитетан. Први албум који сам снимио вани био је „Мотори“. Већину других снимио сам у Њемачкој, Енглеској и Америци. Оно што је тада изгледало немогуће, а и данас изгледа немогуће направити, ја сам направио, јер сви су одустајали. Како одустајали? - Увјек су почињали као рокери. Није нико почео свират гитару зато што је хтио свират на „Сунчаним скалама“ или народну музику. Сви на нивоу регије почињу свирати рок музику, након неког времена схвате да је то или
5
13. јануар 2012.
гитариста и оснивач групе Дивље јагоде
ЕВРОПСКИ БЕНД тешко, или је немогуће живјети од тога, направити неки искорак или успјех. Онда се иде се линијом мањег отпора и покушава ухљебити у неки бенд који свира по ресторанима, да ли је то поп музика или фолк у то стварно не улазим. А ви? - Ја то никад нисам ни помислио. И данас сам оно што сам и прије био и није ништа могло утицати на мене да бих овај брод напустио и ишао линијом мањег отпора. Како је ишла та каријера? - То је дуга прича и требало би доста времена да причам да би неко схватио све што се десило. Ја и данас најнормалније функционирам и радим. Оно што је важно у цијелој причи је да је кроз Дивље јагоде прошло јако пуно свирача. Ја сам изабрао најтежу могућу варијанту, не зато што сам хтио него су неке ствари то одређивале. Како? - Увјек сам се налазио у колизији са свирачима у бенду из разлога који је, по мени, потпуно нормалан. Ја сам увјек хтио напред, а бенд, било која постава, је увјек рекао ОК, ми смо већ довољно популарни, имамо тржиште и нема потребе ићи још напред и покушавати направит нешто више. Шта сте онда урадили? - Мене то није задовољавало, па сам дошао до Енглеске. Направили смо три турнеје по Југославији и знао са напамет која ћемо мјеста свират. Мислио сам, не само да сам хтио да проширимо тржиште на европско и свјетско, већ да сам довољно добар и способан да могу радит и као аутор и као гитариста и тако сам успио доћи до Лондона и направити уговор са Енглезима. Шта је то значило? - До тада, а ни касније, то није направио ниједан бенд из цијеле источне Европе. То говори само једну ствар. Дивље јагоде су биле боље од свих осталих бендова тако да се не могу поредити ни са једним бендом из бивше Југославије. Сви су они били балкански бендови, а Дивље јагоде европски бенд. Да ли ће то неко у овом тренутку признати, то је неважно. Ја
говорим само оно што јесте. Како је било у Енглеској? - Потписали смо уговор са компанијом „Лого рекордс“. На челу те компаније је био Џеф Хенингтон који је био познат у свијету шоу бизниса и радио са звијездама типа Вангелис, Јуритмикс и тако даље. Вјеровао је да су Дивље јагоде будуће свјетске звиједе и тако смо потписали уговор на седам година. То је значило пет албума и практично мале су шансе биле да не успијемо. Кућа је била спремна финансирати пет албума, без обзира на продају, јер су вјеровали да успјех мора доћи. У то вријеме је Бон Џови био бенд који је доста радио, а Енглези су вјеровали да смо ми бољи да ћемо пуно више направит. Шта се десило? - То је дуга прича. Важно је да прича није доведена до краја и да се мој сан није остварио. Имали смо проблеме унутар бенда и та је
прича морала стати. Успјели смо урадит један албум који је отишао у седам, осам земаља и после тога више није ишло. Компанија је хтјела наставит рад у смислу да направим енглески бенд што је подразумевало да узмем људе са енглеског говорног подручја. Радили смо само пар мјесецеи и ја сам одлучио да прекинем. Превише се лоших ствари издогађало, захвалио сам се на сарадњи, уговор је раскинут, а ја сам се вратио у Сарајево и наставио рад. Шта радите данас? - Исто као и прије 20 година, само је база Загреб. Направио сам паузу од три, четири године за вријеме рата, када сам боравио у Лондону. Кад сам се вратио отишао сам у Сарајево, али сам после пар мјесеци схватио да ће тамо тешко бити да се нормално бавим послом којим сам се увјек бавио. Мислио сам да ћу отић за Америку, али нисам и већ десетак го-
дина живим у Загребу. Како функционишете? - Ја отприлике функционирам као Сантана. Он је промјенио много више свирача него ја, али наша је улога иста. Многима је нелогично да је прошло толико свирача кроз групу. Најтежа је варијанта стално мењати људе, а задржат квалитет и популарност. Ја сам задржао и једно и друго, јер да није тако ми данас не би причали. Врхунски квалитет подразумева и много вежбе? - Као клинац пуно сам вјежбао. По цијели дан сам свирао колико се сјећам, на факултету исто тако. Немогуће је свирати добро, а не вјежбати. Ко каже да то није истина не свира добро, па му и не треба вјежба. Шта је тајна успеха? - Не постоји формула по којој треба радит. Могу некоме савјетоват да вјежба по десет сати, јер и ја сам некада вјежбао по десет сати, али може се десит да не буде ништа. Енглези кажу, или то имаш или немаш. Умјетничка црта коју неко носи у себи је божје давање. Уколико ти је то Бог дао онда треба покушат. Да би покушао мораш имат довољно храбрости и одлучности уз огроман ризик. Ја сам све ставио на коцку да бих био ово што сам данас. Бог ми се насмјешио и ја сам више него сретан. Да имам сина који креће са 13, 14 година да свира нисам сигуран да бих га савјетовао да на Балкану крене у оно што сам ја радио читав живот. Зашто? - Вријеме је наопако и јако лоше, ако говоримо о рок музици. Ако говоримо о музичкој култури и умјетности, опет је то јако лоше. Али, то не значи да не треба кренути. Не мислим да је било пуно боље ни прије 10 или 30 година. Увјек је тешко направити успјех, без обзира колико су околности боље или лошије, да ли се радило о земљи на југу Африке, Америке или Балкану. Треба увјек имат то нешто, јер никад нико није успио, а да нема нешто. Чак и кад помислимо да је неко без везе, нешто мора бит. Најбољи је примјер Северина. Како то?
- Она све зна, само не зна пјеват, али је чињеница да је велика звјезда. Она нешто има. Вјерујем да би била пуно успјешнија и као водитељица и као глумица, или неки модератор. Изабрала је музику, направила све што треба и људи долазе на концерте да је слушају, а не да је гледају. Ваша девиза? - Моја девиза је знање, рад, поштење. Како оцењујете данашњу рок сцену? - Нисам особа која то може коменарисат. Већ седам, осам година не гледам телевизију, не слушам радио и не читам новине. Гледам само Скај њуз, Националну географију, Дискавери и ВХ1. Домаће канале не гледам, јер ме то апсолутно не интересира. Колико је Северина популарна знам, иако не знам ниједне њене песме. Једино знам да је популарна. Шта мислите о групама са некадашње рок сцене? - Вратићу се на Ју групу. Мислим да су то изузетни људи и музичари и то је вансеријски бенд. Не постоји баланс између тога колико вриједе и колико су популарни. Зашто је то тако не знам, да ли је то до њих, средине, публике... Од бендова са целог Балкана био сам једино на једном концерту Влатка Стефановског и три пута на концерту Ју групе. Ни на једном другом нисам био и вероватно нећу бити. Какве утиске носите из Краљева? - Јако добре. Све је било пријатељски, опуштено. Био сам у кругу људи који су пружали топлину и пријатељство, у потпуно опуштеној атмосфери које има све ређе. Свуда је мање или више напето и има проблема. Ја знам да су људи и овдје у проблемима, али је важно да они нама нису донијели своје проблеме, него су нам показали пријатељство. Осјећали смо се супер, као мали краљеви у Краљеву. Ако вас позову опет? - Без обзира који ће бити повод мислим да ћу, боже здравља, поново доћи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
6
13. јануар 2012.
Након усвајања Одлуке о промени назива тргова и улица
ИСПРАВЉЕНА ИСТОРИЈСКА НЕПРАВДА
Град Краљево је донео високо моралну, пре свега људску одлуку, којом се не вређaју ничија осећања, али се даје животна сатисфакција малобројнима који су живи, а и потомцима оних који нису дочекали правду На основу предлога који је у својс тву одборника поднео председник Скупштине града Миломир Шљивић на последњем заседању је усвојена Одлука о измени Одлуке о одређивању назива насеља, тргова и улица на територији општине Краљево. Читава процедура трајала је годину дана, а после разматрања надлежне скупштинске комисије сагласност је дало и Министарство за државну управу и локaлну самоуправу. Предлог дневног реда седнице на којој се одлучивало потврдило је Градско веће, а и већина присутних одборника. Расправа на заседању скупштине је омогућавала свим одборницима да дају своје мишљење. - Највећи део дискусије на седници скупштине је био лаички и неутемељен, а иступање одборника политикантско, без чињеница и аргумената. Моја намера, као ни намера политичке странке којој припа дам, ни у једном тренутку није била да се ма ко увреди и да се коме стави прст у око, већ жеља да се у први план ставе историјске чињенице – објашњава Шљивић. Историјске чињенице, тврди он, показују да је раскол између два национална покрета за ослобођење Југославије у Другом светском рату настао још приликом борби за ослобођење Краљева у октобру 1941. године. Давање назива улица знаменитим припадницима четничког покрета, који су животе изгубили у тим борбама, прилика је да се помире одређени антагонизми, тим пре што је у међувремену донет Закон о рехабилитацији и Закон о изједначавању права равногораца и партизана који су уважлио аргументе готово свих који су оштећени прекрајањем историје. - Људи који су своје животе положили на олтар отаџбине у ма којој војсци били, а овде је случај са младим официрима који нису имали ни 30 година и служили за крст часни и слободу златну, тре ба да добију одређена обележја у граду коме су дали највише што један човек може дати – каже Шљивић. Јован Дероко је био коман дант здружених партизанско-чет-
ничких одреда који је координирао заједнички напад у време када је жељуа да се Краљево ослободи од окупатора била испред идологије. Један од официра који је командовао јединицама у борбама за ослобођење Краљева био је и Сима Узелац. Јеличким четничким одредом у нападу на Краљево командовао је Јован Бојовић. - Песма „Над Краљевом жива ватра сева“, која се пева широм света и на коју нема Србина који не устане, прославила је Краљево. У тој песми су опевани јунаци који су своје животе дали 1941. године у борбама за пробој блокаде око града. Све чињенице, и епске и историјске, су задовољене и мислим да је ово један високо људски чин – каже Шљивић. У борбама за ослобођење Краљева погинуло је 82 припадника четничких јединица о чему постоје историјски документи, а то је био и повод за формирање скупштинске комисије за откривање стратишта. Цивилизацијска обавеза је, истиче Шљивић, да се обележе гробна места свих који су положили живот на олтар отаџбине. Сатисфакцију би требало да добију сви преживели као и породице и потомци страдалих, који су током комунистичке доминације живели под великим моралним притиском да су њихови преци узалуд дали своје животе, и да су били на погрешној страни. - Ми у Српском покрету обнове верујемо да је од највећег националног интереса национално помирење и да се једном за свагда, уважавајући историјске чињенице, стави тачка на то. Град Краљево је донео високо моралну, пре свега људску одлуку, којом се не вређају ничија осећања, али се даје животна сатисфакција малобројнима који су живи, а и потомцима оних који нису дочекали правду – каже Шљивић. Приликом одлучивања водило се рачуна о чињеници да је напад на град ишао дуж улица
Миломир Шљивић чији су називи промењени, а да се притом не промени назив ниједне која носи назив по партизанским борцима. Зато је предложено да се промене називи оних улица које носе имена личности из сада већ других држава. - До 1946. године је у Краљеву постојала улица Краља Петра Првог Ослободиоца, кога је народ од миља прозвао чика Пера и опевао га у песмама као монарха који је са својим народом прошао сву голготу, а државу још у то време извео на европски пут. Био је то један је од ретких владалаца у Србији који је умро природном смрћу и који је врло паметно водио народ и државу, направио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца и Југославију, која је била кров за све Србе који живе на овом терену – каже Шљивић. Чињеница да је тако била је довољан разлог за предлог да некадашњи Трг ЈНА понесе име краља Петра, тим пре што што војска чије је име носио више не постоји. Трг се наслања на Пљакин шанац са којим чини нераздвојиву целину, а на овом месту би требало, наводи Миломир Шљивић, да се подигне споменик знаменитом владару који је оставио неизбрисив траг у историји Срба и српске државе, па самим
тим заслужује и одговарајуће обележје. У многим градовима у Србији постоје таква обележја, а и град који је, захваљујући крунисању седам српских краљева у Жичи, добио краљевско име требало да има и пригодно обележје. Променом назива овог трга заокружује се историјска целина која од Трга Светог Саве, преко улица Топлице Милана и Милоша Великог, допире до Пљакиног шанца. Све то Краљевчанима, каже Шљивић, само може да служи на понос. Све ово, уз додељивање назива улици у центру града по знаменитом спортисти Томиславу Андрићу Џигију, на предлог одборничке групе Демократске странке Србије, чини да одлука о промени назива улица, верује Шљивић, представља једну од најлепших ствари које је овај сазив скуштине усвојио. Одређени дисонантни тонови, на које су указали и представници опозиционих партија, упућују на извесно неслагање унутар коалиције на власти. - Током претходних неколико година смо сарађивали око многих питања која су од животног Без додатних трошкова Страх да би грађани који живе у улицама чији су називи промењени могли да буду изложени накнадним трошковима код промене личних докумената нема за основу реално покриће, а све оне који то тврде председник Скупштине града сматра неодговорним. Уједно тврди да грађани ових улица нису дужни, уколико то не желе, да мењају податке у личним документима све до тренутка док не истекне њихова важност. Тада ће то бити промењено аутоматски без икаквих додатаних трошкова.
интереса за грађане Краљева и имали висок степен сагласности и сарадње која не би ни требала да дође у питање, ако узмемо у обзир називе тргова и улица. Нама није јасно откуд такав став Социјалистичке партије Србије, која покушава да заузме простор у социјаледмократском свету, и преко председника Дачића покушава да се извини народу за неке претходне године и деценије које су донеле огромну штету нашој држави. Верујем да је то један мали неспоразум и да ће се колеге из СПС окренути оним добрим стварима и ситуацијама у којима смо имали велики степен сагласности око интереса града Краљева. Сматрамо да је начињена добра ствар, да Краљево може да се поноси и дичи одлуком која је донета и да ће колеге успети да се одупру политичким снагама у својим редовима које нити разумеју време у коме живимо, а отприлике не разумеју ни председника своје партије – каже Шљивић. Најаве одређених политичких групација да ће, када освоје власт у Краљеву, ставити ван снаге одлуке којима су промењени називи тргова и улица не забрињава председника Скупштине града. - Мислим да одговорни људи, и они који имају намеру да се одговорно баве политиком у овом граду и пословима града, не би требало да се баве тим стварима. Колико год било лепо, било је и тешко донети одлуку која само може да служи на част свима, а они који ово разумеју неће покушавати да мењају. Мислим да би то била велика грешка и да би само могло да изазове велики проблем код породица и потомака оних који су 1941. године били уверени да су чланови једине легалне војске у Југославији и који су, на симболичан начин, овим чином добили сатисфакцију утемељену у историјским чињеницама. Краљево има око 450 назива улица тргова и насеља, од којих више од половине носе називе по партизанским борцима или јединицама. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
7
13. јануар 2012.
Градски одбор ПУЛС-а Покрета за Краљево
РЕФЕРЕНДУМ ЗА ПРОМЕНУ НЕУНИШТИВОСТ ВЛАСТИ НАЗИВА УЛИЦА Оданост идеологији, старешинство по годинама служења некој идеји, само су неке од одлика рециклаже елите на власти, као и социолошки доказ феномена да је власт неуништива и да само мења облик
У основи Програма Покрета за Краљево је стварна децентрализација. Због тога су се одборници у локалном парламенту и залагали да се чује глас грађана, чак и кад је у питању промена назива тргова и улица Одлука о изменама Одлуке о одређивању назива насеља, тргова и улица на територији општине Краљево, која је усвојена на последњој седници Скупштине града, изазвала је различите реакције код грађана, али и представника политичких странака. Гласање је у непријатан положај довело припаднике оних странака које нису биле спремне да подрже усвајање једне овакве одлуке. Коалициони споразум их је обавезивао на солидарност, па су били уздржани или су једноставно напустили салу за време гласања. Непосредно после новогодишњих празника почеле су да колају приче о угрожености коалиције на власти, а повод за то је управо неслагање изазвано променом назива неких улица. У ПУЛС-у Покрету за Краљево тврде да на претходној седници скупштине нису стекли утисак о неслагању, чак и кад је у питању била промена назива улица. Залагање појединих чланица коалиције на власти да се сазове ванредна седница Скупштине града и одлука о промени назива појединих улица стави ван снаге, са образложењем да би ово могло да створи накнадне трошкове грађанима код промене личних докумената, сматрају циничним. - Знамо да је на једној од претходних седница усвојено поскупљење комуналних услуга, а да је опозиција захтевала одржавање ванредне седнице како би се цене вратиле на претходни ниво. Представници СПС-а се нису бунили. И када су задужили град са два и по милиона евра и тиме оптеретили грађане овог града СПС се није бунио. Сад су одједном забринути за стандард грађана. Ако погледамо да су провукли
много веће ствари, ово је само бацање прашине у очи. Били су на Градском већу, из кога су истерали људе који су имали своје ја, и који су могли да се супроставе у одређеним моментима, сада су само аминовали промену назива улица – истиче Срђан Кнежевић, одборник Покрета за Краљево у Скупштини града. Покрет за Краљево се и на заседању скупштине залагао да се, када је у питању промена назива улица, чује глас народа, а понашање појединих странака на власти оцењује само странчарење, политичарење и предизборни маркетинг. - Ако им је већ толико стало да обележе неке моменте из историје овог града, ако је Краљево познато по Жичи, а она по крунисању седам краљева, зашто немамо улице које носе имена тих краљева. Има и доста познатих Краљевчана који су заслужили своју улицу, а они мењају имена која су позната једино по песми, ни по чему другом, и не знам чиме су задужили Краљево – каже Кнежевић. У основи Програма Покрета за Краљево је стварна децентрализација. Управо због тога су се одборници Покрета за Краљево у локалном парламенту и залагали да се чује глас грађана. - Њима су пуна уста децентрализације и мишљења обичног човека, а не питају га него му намећу решења – каже Кнежевић и поручује да ће већ после првих следећих избора, када дођу на власт, ову одлуку ставити ван снаге, а када је у питању промена назива улица расписати референдум. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Особинe које поседују руководеће елите споро се мењају, попут људског генома. Потребне су каткада и по две или три генерације политичара исте власти како би се суштински променио њихов дух и карактер. Оданост идеологији, старешинство по годинама служења некој идеји, само су неке од одлика рециклаже елите на власти, као и социолошки доказ феномена да је власт неуништива и да само мења облик. Интересантна је aнализа која је учињена, за период од 1983. до 1995. године у Русији. Надолазећа продемократска елита је требaло, својим знањем и образованошћу, да смени стару окошталу совјетску структуру. Резултат тог дешавања потврђује теорију Вилфрида Парета, с почетка двадесетог века, да је јако тешко обезвластити владајућу класу која се иначе служи поквареношћу, лукавством и различитим методама корупције. Иста студија показује да су у апaратима администрације три руска председника, Брежњева, Јељцина и Горбачова радиле у 75 процената исте особе. Око две трећине чланова владе су били исти људи, као и у 80 процената регионалних елита. У привредном врху је 1993. године три четвртине припадало некадашњој комунистичкој партији. Потпуно слична ситуација је била у Мађарској, Источној Немачкој и Чешкој. Најбоље прилагођавање захтевима модерног приватног сектора су показали чланови бивше комунистичке партије тих земаља. Дакле, камелеонске особине партијаца тог времена, њихова емпатија за ново време и односе у друштву, су заслуживали посебан социолошки респект. Тако настају новоформиране елите које показују и нова образовања, крајње прагматична, а усмерена у савлађивањe нових препрека до крајњих граница људске бескрупулозности. Дуго година стицана мрежа политичких познанстава сада је требало да се претвори у економски адут сведен на безмерно богаћење без покрића у пореклу, наслеђу или високо вреднованом раду. Данашњи моћници не презају ни од људских ни од божјих закона. Прве купују добро познатим коруптивним методама, а Богу и цркви се додворавају
псеудорелигиозношћу, крстовима који висе у црним лимузинама, бројаницама око руке, славама које славе у локалној кафани. Људске апетите у тоталитарним режимима су кротили партијски статути, па је та врста алавости била привилегија само одабраних. Халапљивост модерног времена је битан адут и у тајкунским друштвима. Таква новонарастајућа привредна и политичка елита тражи своје утемељење углавном у магловитим празнинама тек донесених закона, којих узгред буди речено има на стотине, и који се углавном не примењују. Нове и преобраћене елите власти имају расположивост која је поливалентна, где свако може са сваким, само зарад очувања власти. Предизборна обећања и гласови бирача потпуно постају гротескни. Огромно искуство у управљању, реално ниски ниво образовања и политички морал без скрупула су карактеристике готово свих транзиционих друштава. Овако прекомпоноване привредно-политичке елите брзо окоштавају и јако брзо уче своје наследнике да jе идеологија променљива категорија и да је једино интерес вечан. Тоталитарни режими су познавали такозване номенклатуре и спискове утицајних места, за које се морало тражити сагласност и одобрење ради постављења директора. Тако су градски и реонски комитети одлучивали да ли ће абаџија, или предратни кожарски радник, постати значајни управник, који је брзометно завршио високу вечерњу школу. Поставља се питање какав jе цивијизацијски помак направљен у садашњем времену ако се уместо једног поставља питање у већем броју садашњих комитета, или боље речено градских одбора. Изборна воља грађана се на тај начин минимализује, а дејствовање изборних листа има већ утврђену генеалогију. Демократски принцип на нашим просторима је још увек крхке грађе. Без непристрасних страначких принципа, и људи који имају кредибилност у животу и струци, Србија нема шта битно да тражи у модерним и развијеним европским друштвима. Драгиша С. Костић
8
13. јануар 2012.
Покрет удружених локалних странака Србије - ПУЛС
ДВОСМЕРНА ДЕЦЕНТРАЛИЗАЦИЈА ПУЛС се оштро бори против финансијске централизације сматрајући да онај ко уме да оствари приход тим приходом може и да управља Покрет за Краљево је са постојећим локалним покретима после избора 2008. године, на којима су се ови покрети појавили самостално, одлучио да приступи формирању нове политичке платформе која ће омогућити окупљање локалних покрета са првенственом намером креирања политике у градовима и општинама са смањењем утицаја отуђених центара моћи везаних за престоницу. Политичка платформа која је окупила покрете, а потом се регистровала по новом Закону о политичким странкама у ПУЛС Србије (Покрет Уједињених Локалних Странака), састојала се, пре свега, у двосмерној децентрализацији. Она је подразумевала децентрализацију у односу на централне власти, али и децентрализацију већих јединица локалних самоуправа на мање делове. Платформа је подразумевала и преузимање ингеренција којe су сада додељене испоставама министарстава смештених у окрузима где надлежност округа постаје само обавеза логистике пoјединим министарствима. ПУЛС се залаже и за корените реформе, у првом реду средњошколског образовног система, али и здравства, социјалног давања и фискалне политике, које би се по програму ПУЛС-а свеле на ниво градова и општина. Деполитизација би била спроведена конкурсима за управљачке функције у комуналним системима и установама на подручју јединица локалних самоуправа, а за чланове конкурсних комисијa би били ангажовани експерти оних дисциплина чије би мишљење у избору кандида та било меритарно. Питање преузимања имовине од републичке дирекције за имовину је од посебног интереса за функционисање локалних самоуправа, чему би требало додати приход од ПДВа, који би највећим делом остао на местима његове реализације.
Др Љубиша Јовашевић - Обзиром да су поједине странке владајуће коалиције пре узеле, а потом својим измена ма компромитовалe основне идеје ПУЛС-а, то заинтересоване читаоце упућујемо на наше програме који се односе на grinfild и braunfild инвестиције као и остале делове програма који се односе на политичке, економске и друштвене промене, а за чију реализацију је неопходна искреност у остваривању политичке воље – истиче др Љубиша Јовашевић, председник ПУЛС-а. У основи постојања ПУЛС-а налази се принцип опште демократизације, која ће без отуђености коју изазива индиректност при изборима остварити уз механизме постављања унапред дефинисаних процедура, једнакост и у обавезама и у профитима појединих социјалних група и привредних субјеката. ПУЛС се оштро бори против финансијске централизације сматрајући да онај ко уме да оствари приход тим приходом може и да управља. Централне власти треба издржавати са локалног нивоа, али проценат издвајања за државну управу од стране локалне самоуправе мора бити знатно смањен. Она политичка формација
која у својој основи ни сама није децентрализована, није у стању да спроведе програме децентрализације. Слобода деловања и политичког одлучивања на појединим нивоима представља основу демократије под условом неуплитања вишег нивоа, или евентуално оних представника који се налазе у органима централне администрације. Демократија као процес који подразумева постојање процедуре управо угрожена је вештим манипулисањем представника идеологије глобализма, који кроз форму вешто контролисане демократизације нуди униформност, а то је позната и утабана стаза система диктатуре што уништава тако неопходне елементе различитости и индивидуализма који представљају лепоту људске врсте. - Да би диктатура имала смисла и уопште била успостављена, потребно је да се успостави група која себе сматра елитом и која уз контролу јавних, али и приватних финансија, посебно непослушних појединаца, уз технике увођења страха и несигурности у свеукупном друштвеном корпусу, спроводи или своју вољу или пак вољу налогодаваца који остају у сенци –
каже др Јовашевић. Свако питање које нас наводи на анализу социјалних, економских и друштвених кретања у нестабилним друштвеним и државним системима, може се отети контроли и представити као контемплативни параноични синдром. Управо је то оно што властодршци користе против било које форме критике са којом нису задовољни, или која их на било који начин угрожава. У таквој ситуацији елитне групе постају одвојене од стварности, опстају у затвореној микросредини препуној благостања које не деле са другим. Изазивајући незадовољство угрожавају сопствене позиције и стварају основу за сукобе различитих интензитета. Основни проблем друштва у Србији је подизање неадекватног понашања и социјалне патологије на ниво законом одобреног и прихватљивог понашања. - Вратићемо се Игоовом цитату који много тога објашњава: „Ако дете убере јабуку са гране онда је то несташлук, ако одрастао човек убере јабуку са гране онда је то преступ, а ако робијаш убере јабуку са гране онда је то злочин и треба га каз-
нити“. Наравно, сви они који не одговарају властима постају робијаши, док они који купују шећеране за три евра, а после тога их продају за милионе, постају несташна деца којој ни прекор није потребан. Данашња власт у Србији је обесмислила и морал и политику, угрозила будућност и уништила резултате историје Срба у последња два века. Поставићете питање шта то треба урадити како би се друштво коначно довело до оног стадијума када опште норме понашања и појединаца и група постају прихватљиве? Проблем није нерешив, иако је запуштеност уз присуство толерисања неприхватљивог понашања елите и њених припадника присутна. Потребно је поставити задатак односно циљ ка коме стремимо. Мноштво циљева доводи до оног коначног циља, а то је стабилност државе, али и стабилност друштва без чега државна стабилност не постоји. Основни циљ је дефинисање животног простора становника државе Србије. Без простора нема ни државе, или неко сматра да и држава, а не само Влада, а могу бити остварене у егзилу. Други циљ, можда и важнији од првог, је задатак усмерен према становништву, а у смислу реализације политике остваривања социјалне мреже у овом тренутку, која мора прихватити социјалне губитнике из процеса транзиције, истовремено стимулишући сопствени, а не туђи, програм реализације делатности који ће омогућити радно ангажовање способног дела становништва. Да би се то остварило потребно је преиспитати досадашњу финансијску кредитно-монетарну, али и фискалну политику, и по потреби приступити просекуторним процедурама. Средства за отпочињања делатности треба давати и страним предузетницима и паралелно по истом пројекту и нашим грађанима који би били сувласници уз гаранције и контроле државе – каже др Љубиша Јовашевић.
9
13. јануар 2012. У ПУЛС-у указују и на две непосредне опасности, једну која је везана за системе кому налних јавних предузећа као последњег или претпоследњег чиниоца коме је намењена приватизација, а други се односи на приватизације ловишта, река и рибњака, аутодрумова, рудника, планина као места развоја екстензивног и специфичног туризма, али и специфичне форме пољопривредне делатности. Представници државе, под условом да нису уцењени и да имају добре намере према држави коју представљају, а не према сопственим и искључиво тим интересима, морали би да донесу одлуку којом одустају од брзе приватизације комуналних система улазећи у сфере разматрања других опција као што су реструктурирање и докапитализација, али и ваучеризација. Природна добра морала би бити заштићена посебним режимом, а то се поред набројаног односи и на изворишта пијаће и минералне воде, бањско-климатске потенцијале као основу за развој здравственог система окренутог и земљама уније, али и земљама тзв. трећег света. О финансијским ефектима, кажу у ПУЛС-у не треба много расправљати. - Друга опасност са којом се суочавамо везана је за геополитичку ситуацију диктирану од стране великих сила и потпуном несналажењу Владе Републике Србије у новонасталим околностима. Реинкарнација политике, или још боље завршна фаза једног поглавља зацртаног још далеке 1918. године, Велике Британије коју сада подржавају и САД, али и Холандија, Немачка, Француска, па чак и Италија, састоји се у даљем јачању Турске која не постаје члан Европске
уније, већ војни и политички ослонац овог дела Европе, али и Блиског истока. Утицај Турске већ долази до изражаја и огледа се у показивању моћи над исламским заједницама на подручју Републике Србије, те успостављању нових верских поглавара ове вероисповести. Оживљавање империјалних амбиција омогућава финансијска, односно привредна снага Турске која део свог капитала усмерава ка Србији, Црној Гори, Македонији и земљама бившег Отоманског царства. Улагања за сада јесу везана за објекте инфраструктуре, нпр. део будућег аутопута према Пештерској висоравни, али и аеродром Лађевци који се претвара у мешовити војно цивилни аеродром. Активности дипломатских службеника, али и министра спољних послова Турске против босанских Срба и признавање Косова као независне државе, те подршка Албанији првенствено по питању Косова, представљају турску намеру и будуће активности везане за политику која није у складу са интересима грађана Србије – каже др Јовашевић. У таквој ситуацији поставља се питање ко треба да штити интересе грађана Србије и ко уствари артикулише те интересе? Да ли је Влада Србије, после свега виђеног у ове три године, способна да уочи, постави као циљ себи и грађанима и на крају свим расположивим средствима одбрани интересе и резултате двовековних тежњи и жртви српског народа. - Наравно, неозбиљност и одсуство комптетентности актуелне Владе наводи ме да завршим Сјенкевичевим питањем „Quo vadis, Domine“ – каже др Јовашевић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
036/324-050
Акција припадника Друге бригаде Копнене војске
НА ХУМАНОМ ЗАДАТКУ
- Акцији добровољног давања крви одазвало се 80 припадника јединице. - Током протекле године 340 припадника дало 150 литара крви Припадници Друге бригаде Копнене војске у великом броју су се одазвали акцији добровољног давања крви у сарадњи са Институтом за трансфузиологију Војно-медицинске академије. Позиву да учествују у хуманој акцији у касарни „Рибница“ одазвало се осамедест официра, подофицира, професионалних војника и цивилних лица, тако да је прикупљено четрдесет литара крви. - Сличне акције организују се, по устаљеној пракси, свака три месеца. У току прошле године крв је добровољно дало око 340 припадника јединице, а прикупљено је око 150 литара крви за потребе Војно-медицинске академије, углавном за војне осигуранике. Откако је ова установа отворила врата и цивилним осигураницима та крв се користи за лечење свих пацијената – каже капетан др Војислав Алемпијевић, припадник Друге бригаде. Осим касарне у Рибници сличне акције организују се и у другим у којима су лоциране јединице Друге бригаде, гарнизонима Рашка и Нови Пазар.
Заставник прве класе Зоран Рачић је по четрдесет први пут заврнуо рукав и добровољно понудио крв. Први пут је то учинио још 1986. године у Пули где је као млади водиник био распоређен после завршене војне школе. После 1991. године прекомандован је на територију Косова и Метохије, затим у Ниш и коначно Краљево, али се ни у једном тренутку није двоумио када је требало учествовати у акцијама добровољног давања крви. - Искуства у давању су позитивна, а све што сам чинио, а чинићу док год будем здрав,
вратило ми се када је мојој кћери, приликом операције, била потребна крв – каже најстарији заставник Друге бригаде. Да хуманост није одлика само старијих показује и пример Милице Лазовић, професионалног војника 27. механизованог батаљона. За нешто више од две године, колико је припадник Друге бригаде, већ четири пута је добровољно дала крв, а наставиће то, каже, и даље, све док здравствени услови буду дозвољавали. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Краљево богатије за још пет становника
ПЕТ БЕБА ЗА БОЖИЋ
Најрадоснији хришћански празник Божић најдуже ће памтити пет Краљевчанки које су на свет донеле три дечака и две девојчице. Ових пет малишана рођени су 7. и 8. јануара, а ако је судити по веровањима везаним за Божић ово ће бити плодна и родна година. Градоначелник Краљева Љубиша Симовић уручио је једнокрану ночану помоћ од по десет хиљада динара Христини, Симеону, Филипу, Емилији и дечаку који још нема име, а њиховим мајкама букете цвећа. Градоначелник Симовић је подсетио да је градска скупштина крајем прошле године донела одлуку на основу које ће незапосленим породиљама, у чијим породицама приход по члану домаћинства није већи од републичког, бити исплаћивано по 10.000 динара месечно све до
првог рођендана бебе. Ова одлука представља допринос борби против беле куге, у складу са интенцијама државе која је ову годину прогласила „Годином беба“ и подстрек младим суграђанкама на рађање, јер су потенцијал сваког града његови становници. - Прво да кажем да смо богатији за једног Филипа, Симеона, Христину, Емилију и још једног мушког за кога још смишљају име и пресрећни смо због тога. Ово је реткост да имамо пет здравих беба које су рођене на велики хришћански празник. Нама је велико задовољство да скромним поклоном од по десет хиљада динара једнократно дарујемо наше породиље, а истовремено смо, у сарадњи са Иницијативом за локални развој, обезбедили 15 креветаца за прве
бебе које се роде у овом периоду од Божића – истакао је Симовић. Директор Здравственог центра „Студеница“ Драган Арсић подсетио је на време од пре десетак година, када се у краљевачком породилишту рађало око 1.700 беба годишње. Број новорођених опада из године у годину, па се у просеку сваке године рађа између 50 и 80 беба мање. Прошле године у краљевачком породилишту рођено је 1.298 беба. Арсић је истакао да је подршка породици неопходна и на локалном и на националном нивоу. - Наш град је данас богатији, а наша је жеља да се тако настави. Наша обавеза је да на најбољи начин бринемо о породиљама и бебама и да стварамо што боље услове за безбедан порођај – рекао је он. Т.Р.
10
13. јануар 2012.
Сакрално значење виолине и древно мировозрење КолоВена (СлоВена) (4)
ОТКРИВЕНА ТАЈНА ПОРУКА АМАТИ
Откривање тајне сакралне симболике и конструкције виолине је још један доказ постојања древне историје СлоВена и доказ како је она уништавана и потискивана Тајна је у томе што су виолинари из Кремоне знали значење годова за настанак културе од времена Лепенског Вира и Винче, знали за значење КолоВрата, а на основу тога и то када треба сећи дрво за израду виолине да би годови били божански распоређени јер S-образни отвори имају и узлазни и силазни знак, што није без икаквог смисла постављено, а очувано је и на православном руском крсту, јер крст и јесте знак Сунца/колоДара. Виолинари из Кремоне су знали и када у односу на Коло годишње обнове природе треба узимати смолу са дрвета да би се добио божански звук виолине. Познати архитекта Витрувиј је оставио записе када треба сећи дрво за грађевинске објекте, иако није схватио да сви капители, канелуре, фронтони проистичу из истог мировзрења древних СлоВена/КолоВена, а не од импресије Грка Калимаха, како је сам тврдио. Тајна Аматија и других виолинара Кремоне својом мудрошћу, лепотом изгледа виолине и божанским звуком није привукла инквизицију (од лат. Inquīsītiō — „истрага/цркве ни суд“; формиран 1215. године од стране папе Инокентија III за прогон јереси/пагана/родоВера, која је затим прерасла у Конгрегацију доктрине вере, Sacra congregatio Romanae et universalis Inquisitionis seu Sancti Officii) само зато што је била дубоко зашифрована до данашњих дана, када Венети односно КолоВенети/SarBeni /SрБи поново не смеју да спомињу интердикт/незаконите САНКЦИЈЕ УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА (читај друге Камбријске лиге), не смеју да спомињу НАТО бомбардовање обогаћеним уранијумом, сами морају да подижу порушени зликовцима Авалски торањ, морају у судницама да се бране од оптужби да се наводно служе „говором мржње“ када износе чињенице о зверствима које почини ова здружена армада зликоваца из Европе, која Аматија натера да направи божански инструмент са јасним хелиоцентричким Колом, које као
КолоДар дарује не само четири годишња доба и календар, него и божански звук. Зато напомињем овом приликом да је 1600. године у Риму спаљен Ђордано Бруно, да је 1633. у Риму Галилео Галилеј морао да се одрекне Коперниковог учења. А на виолини не само да је приказан колоВенски/хелиоЦентрични систем кретања Земље око Сунца, већ је приказана божанска снага и лепота Кола. А снага божанског звука КолоВена/СлоВена из Венетије васкрсава дух у концертним салама широм света, више стотина година. И што је не мало важно, инквизиција се манијачки борила против хелиоцентричког учења, јер је знала да је не само Ватикан, него и њен (војни) претходник, Римска империја, све што је било колоВенско/слоВенско приписао или Риму или Грчкој, те би васкрс учења древних СлоВена био дискредитација многих конструкција, које су се, захваљујући томе, одржале до данас. Зато инквизиција и даље царује, посебно у умовима наших историчара – догматичара и мо-
Коло из Веиа“, које корача помоћу Северног и Јужног Сунчевог повратника (које је Амати приказао као Васкрс Кола). Данас га погршно називају „Аполон из Вејиа“ и чувају у Музеју етруских „Вила Ђулија“ у Риму
Идол Коло из Кличевца као основ одгонетања тајне Амати: дуална снага Васкрса женског Прапочетка (Мајке Земље) и њеног кретања око мушког Прапочетка Сунца нополиста у сфери јавног (дез)информисања, јер захваљујући њима, још не знамо „Да ли СлоВени имају (право на) историју до VI века?“ иако постоје на хиљаде доказа да СлоВени имају историју до VI века када су се звали КолоВени са локалним називима СорБени, РасСени/Рашани/етРуски! Откривање тајне сакралне симболике и конструкције виолине је још један доказ постојања древне историје СлоВена и доказ како је она уништавана и потискивана. Откривање ове тајне је важно за разумевање искључиво слоВенског порекла руске државности. Наиме, простори данашње Sведске или Шведске од давнина су били колоВенски/слоВенски, али су фонетским и језичким изменама постали несловенски. Тако такозвана „норманска“ теорија Милера да су три Нормана основала руску државу не открива да су та три „Нормана“ били КолоВени односно СлоВени. У средњевековној митологији СВеда/Швеђана и данас се чува знање да је прапостојбина њихова била нека земља Винландија, што је 45 паралела културе Винче, где се сунчева енергија претварала у вино управо онда када Сунце у време
летњег „СунцеСтајања“ почиње да пада, дан да се скраћује, а Сунце одлази на југ, да би својим новим повратком обновило природу, која са одласком Сунца вене. Управо тај божански процес васкрса природе су и очували на виолини виолинари из Кремоне – Амати, Страдивари и Гварнери. Све је Коло, па и виолина чије коло звука данас оправдано представља симбол културе. За правну науку ово је битно, јер прецизира далеко старији, персонални/родоВерни период у развоју српске и руске државности (када се припрадност заједници одрђивала искључиво преко припадности роду) за разлику од западног, млађег поимања државности и суверенитета, која обавезно подразумева територију на којој се остварује суверена власт. Ова веза „Тајне Амати“ и слоВен-
Коло са четири српска оцила ског/родоВерног поимања државности/РодИне је детаљно објашњена и објављена у зборницима са III научне конференције „Ка изворишту руске државности“ Калужског државног педагошког универзитета и са IV научне конференције Лењинградског државног универзитета „Дохришћанска култура Словена и прећирилична писменост Словена“.
Приказа божанства Коло (сада га неоправдано зову Аполон) које је стајало поред КОЛОсеУМа, које је у реалности вероватно више личило на Идола из Кличевца
Агенција „АЛФА“ Краљево, Омладинска 5, Регионална привредна комора, Краљево, тел. 036/311-094, тел/факс 311-134, моб 064/2776003 Најквалитетније вођење пословних књига правних лица и предузетника. Регистрација правних лица, предузетника, задруга и удружења Саветодавне услуге у предметима пореза и доприноса. Промет некретнина и остале правне услуге. Превод возила.
НАЈВЕЋА АГЕНЦИЈА У ГРАДУ ЗА ВАШУ СИГУРНОСТ!
11
13. јануар 2012.
Из Полицијске управе Краљево
ПОДМЕТНУТ ПОЖАР НА БЕРАНОВЦУ
У подрумским просторијама стамбене зграде у Првомајској улици на Берановцу одмах након поноћи 6. јануара дошло је до пожара у коме је, према првим проценама, причињена материјална штета од 40 хиљада динара. Одмах након пријаве пожара на место догађаја је изашла екипа Ватрогасно – спасилачког одељења из Рибнице која је са три екипе Ватрогасно – спасилачке чете Одељења за ванредне
ситуације у Краљеву и четири специјализована возила одмах евакуисала 30 станара зграде. Истовремено са евакуацијом станара, ватрогасци су гасили пожар. Успели су да га локализују за мање од сат времена, а пожар је у потпуности ликвидиран након четири сата. У пожару су изгорели електрични уређаји, зимница и старе ствари, a три особе су се јавиле у службу хитне помоћи краљевачке болнице због тегоба изаз-
Повређена права затвореника
ЗАШТИТНИК ГРАЂАНА КОНТОЛИШЕ ЗАТВОРЕ Заштитник грађана Саша Јанковић саопштио је да је утврђен низ неправилности у окружним затворима и казнено-по правним заводима које се тичу услова смештаја затвореника и упутио препоруке како би се оне исправиле. Контрола обављена у Казнено-поправном заводу у Нишу је показала да су у павиљону "Ц" купатила руинирана, влажна, са неодговарајућим санитарним уређајима и недовољном приватношћу. Иста ситуација је и у затвореном одељењу Окружног затвора у Новом Саду и Окружног затвора у Лесковцу, наводи се у саопштењу. На основу стања утврђеног током контроле, Заштитник грађана је упутио препоруке у којима се од окружних затвора и
казнено-поправног завода тражи да изврше адаптацију тоалета и купатила и обезбеде чисте и суве просторије са примереним санитарним уређајима, у којима је обезбеђена приватност. Контрола коју је Заштитник грађана обавио у Казнено-поправном заводу Пожаревац–Забела показала је да су повређена права притвореника на здравствену заштиту у VII павиљону. Њима је отежан контакт са лекаром, а тиме и могућност остваривања благовременог прегледа и адекватног лечења. У препоруци коју је Заштитник грађана упутио после контроле је наведено да се омогући да лекар једанпут у току месеца обиђе сва лица лишена слободе која се налазе у VII павиљону. ФоНет
ваних продуктима сагоревања. Увиђај су извршили припадници Одељења криминалистичке полиције и Одељења за ванредне ситуације у Краљеву, a основано се сумња да је пожар настао намерном паљевином од за сада служби непознатог лица. У току је рад на расветљавању свих околности настанка пожара и подношење кривичне пријаве против непознатог починиоца због кривичног дела изазивање опште опасности. Т.Р.
ПРЕПОЛОВЉЕН БРОЈ САОБРАЋАЈНИХ НЕЗГОДА Сенку на скоро преполовљен број саобраћајних несрећа, у одно су на прву недељу у овој години, унеколико је бацила једна која је за исход имала погинуло лице. Од једанаест других саобраћајних незгода две су као последицу имале повређена лица, док је девет прошло само са материјалном штетом. Оба лица су задобила лакше телесне повреде, док је укупна материјална штета достигла износ од 777 динара. Број евидентираних прекршаја из области безбедности саобраћаја знатно је смањен и зауставио се на 98. У седмичном статистичком прегледу стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 2. до 8. јануара 2012. године oстаће забележено да је заведено седамнаест кривичних дела из области криминалитета. Од укупног броја само два се сврставају у област привредног, док осталих петнаест спада у област општег криминала.
Празнично расположење је спласнуло, па је драстично смањен и број туча које су, по правилу, повод за нарушавање јавног реда и мира. У поседњем статистичком периоду полицијски радници Полицијске управе Краљево регистровали су само четири туче. У области заштите од пожара забележене су три интервенције Ватрогасно-спасилачке јединице, а причињена материјална штета у пожарима процењена је на 45 хиљада динара.
СМРТ НА МАГИСТРАЛИ
УХАПШЕНИ ЖАНДАРМИ Двојица припадника Жандармерије ухапшена су у среду увече у Београду приликом примопредаје 50 грама хероина, јавио је РТС, позивајући се на изворе из врха Министарства унутрашњих послова Србије. Ухапшени Владимир Тодоровић и Бојан Нешић, су припадници специјалне јединице београдског одреда. Приликом хапшења Нешић је покушао да побегне и тада је ударио оперативца ретровизором. Хапшење се догодило на територији општине Савски венац, а обoјица ухапшених су припадници специјалистичке јединице београдског одреда. Медији су добили незваничну потврду да је извршено хапшење два припадника жандармерије, али из врха ове јединице нису желели да дају званичне изјаве за медије.
Други радни дан ове године био је кобан за Момира Ј. (1952) из Краљева који је у саобраћајној незгоди у Прогорелици изгубио живот. До незгоде је дошло у 14,40 сати, када су се сударила путничка моторна возила „застава поли“ краљевачке регистрације, којим је из правца Рашке према Краљеву управљао Момир Ј. и „БМВ“ београдске регистрације, којим је из супротног смера управљао Момир С.
(1973) из Маглича код Краљева. Од задобијених повреда Момир Ј. преминуо је на путу до краљевачке болнице, док је лаке повреде задобила шестогодишња кћерка возача „БМВ“. Увиђај је извршио истражни судија Основног суда уз учешће Основног јавног тужиоца и припадника Саобраћајне полицијске испоставе у Краљеву, a саобраћај на овом делу пута био је у прекиду сат и по. Т. Радовановић
12
13. јануар 2012.
Успешна спортска година
УНАПРЕЂЕЊЕ СПОРТА ОПШТИ ИНТЕРЕС Иако је буџетом града предвиђено двоструко више средстава за спорт него претходне године, тешко је задовољити потребе свих који очекују део колача спортског динара
Крај календарске година прилика је за резимирње стања у скоро свим областима друштвеног живота. Спорту, као једном од значајнијих видова тог живота, одувек се придавао значај, а средства која је локална самоуправа одвајала за ову сврху никада нису била довољна да подмире све потребе оних који су полагали право на расподелу. Помоћник градоначелника за омладину и спорт Бојан Радибратовић је, схватајући ситуацију у којој се град налази, и могућности које има када су у питању издвајања за спорт, настојао да утврди реалне параметре који би били основ за расподелу ограничених средстава. Још на почетку управо минуле године обећао је краљевачким спортистима повећан износ средства за финансирање рада спортских клубова и удружења. Све оно што није било предвиђено буџетом требало је да буде исправљено његовим ребалансом у другој половини године. - На самом старту финансијска подршка за нормалан рад спортских клубова и организација је била недовољна. Само 25 милиона динара је било предвиђено за целу годину, а имајући у виду у којим ранговима се такмиче краљевачки клубови знао сам да то неће бити довољно. Претходна „инспекција“ приликом обиласка клубова имала је за циљ да утврдим право стање, али и однос клубова према спортском динару који добијају из буџета града Краљева. Видео сам да се поједини клубови према сваком динару односе домаћински. Други су се према добијеним средствима понашали бахато, а све неуспехе правдали недостатком средстава – каже Радибратовић. Економска криза, све сиромашнији градски буџет и све већи број корисника који од њега очекују све више средстава, допринели су да спортски радници почну да размишљају и о новим видовима обезбеђивања новца за рад клубова и спортских удружења. Спортски клубови и организације не могу више да очекују да из градске касе добију
укупно потребан износ средстава за организацију такмичења и рад у одређеном периоду, јер градска управа обезбеђује само део онога што је потребно за спортске манифестације. Током претходне године одржано је Европско првенство у кајаку и кануу на дивљим водама на коме су учествовали и краљевачки спортисти и том приликом постигли веома запажене резултате. У мају ове године Краљеву предстоји организација Светског купа у кајаку, а ако све буде прошло онако како се очекује, граду би могла бити поверена и организација Светског првенства у овом спорту. У претходној години значајне успехе у националним првенствим такмичењима остварили су бројни краљевачки клубови. Одбојкаши Рибнице пласирали су се у финале Купа Србије, кошаркаши Слоге грабе крупним корацима ка првој лиги, као и фудбалери, а запажене резултате постижу и клубови у нижим ранговима такмичења. Протекла година показала је да се све већи број грађана враћа спорту како рекреативно, тако и професионално, а и све више времена се проводи у спортским активностима. Ребалансом буџета у септембру претходне године повећана су издвајања за спорт. - У прва три квартала смо на „једвите јаде“ изделили оно што смо имали. Доста клубова је било незадовољно са оним што су добили, па смо на моје инсистирање успели да убедимо коалиционе партнере да се ребалансом буџета планирани износ средстава повећа за 13 милиона динара. Тако смо у последњем кварталу покушали да донекле исправимо неправду и
Бојан Радибратовић измиримо дугове које су у међувремену направили спортски клубови – истиче Бојан Радибратовић. Уместо прошлогодишњих 30 милиона динара, колико је уложено у спорт, овогодишњи буџет предвиђа 45 милиона, или повећање од читавих педесет одсто у односу на реализацију из прошле године, односно скоро дупло више од номиналног. - У интересу свих грађана и политичара је да се унапређује спорт у Краљеву. И овако увећана сума за ову годину је недовољна, ако имамо у виду да ФК Слога завршава јесењи део првенства на другом месту, кошаркаши на првом, а одбојкаши се спремају за финални део са Звездом и Партизаном. За све то потребна су значајна средства, а ту су и женски кошаркашки, одбојкашки и рукометни клуб који до сада нису имали довољно средства. Највећи проблем за све дворанске спортове је што нису имали адекватну спортску халу – каже Радибратовић. У току претходне године значајни радови завршени су на инфраструктурном опремању
спортских објеката у школама. Захваљујући разумевању Министарства омладине и спорта на Ратарском имању је започела друга фаза изградње фискултурне сале за потребе Основне школе „Браћа Вилотијевић“ и Пољопривреднотехничке школе „Др Ђорђе Радић“ . Сала испуњава услове за одигравање рукометних утакмица, а може да се користи и за тренинге рукометних клубова. Радови су отпочели пред крај протекле године, а извођач се обавезао да их заврши за 200 дана. Очекује се да би грађевински део могао да буде готов до краја јуна, када би почело опремање, а ученици и спортисти би требало да почну да користе овај објекат већ почетком наредне школске године. Спортска сала ће моћи да прими и око три стотине гледалаца, тако да ће бити испуњени сви услови за одржавање мањих спортских такмичења. - Захваљујући Министарству омладине и спорта завршава се и фискултурна сала Основне школе „Јован Цвијић“ у Сирчи која постаје центар школског спорта у Рашком округу у коме ће се вршити класификација ученика који се баве одбојком и фудбалом – истиче Радибатовић. Захваљујући разумевању Одељења друштвених делатности Градске управе и осталим политичким структурама велики број школа на територији града добио је асфалтирана игралишта, а на коришћење ученицима је предата и фискултурна сала Основне школе „Вук Караџић“ у Рибници. Завршена су бројна спортска игралишта у Мрсаћу, Буковици, Тавнику, Милавчићима, Лађевцима, а приводи се намени игралиште у Грдици. Због потребе
изградње противпожарног пута није било довољно места и за кошаркашко игралиште, али је доказано да се изградњом оваквих терена све више деце, а и рекреативаца, укључује у бављење спортом. - Ове године се завршава и хала спортова, а конкурисали смо и за средства за изградњу скејт-парка поред ње. Планирана вредност радова би требало да изнесе девет милиона динара, локална самоуправа обезбеђује 20 одсто средстава, а од ресорног министарства се ускоро очекује позитиван одговор. Значај хале спортова је велики. Имајући у виду да је КК Слога у рангу прве лиге, да ће долазити најјачи клубови, да град може да конкурише и за организацију међународних такмичења, Краљево ће да буде примећено и од стране других градова – каже Радибратовић. Краљевачким спортистима ће у значајној мери бити обезбеђени бољи услови за тренинге какве нису имали у досадашњој хали. У наредној години пред локалном самоуправом и спортским радницима су нови изазови, пре свега они највећи које намеће организација Светског купа у кајаку који ће окупити најбоље екипе из целог света. Отежавајућа околност је релативно низак водостај Ибра због изузетно сушне године. Спортски радници верују да ће прве пролећне кише довести Ибар у стање за неометано одвијање такмичења. - За следећу годину се припремају нови критеријум за дотације спортским клубовима и организацијама. Сваки клуб ће већ на почетку финансијске године знати са колико средстава може да располаже, а за све остало средства ће морати да обезбеди сопственим ангажовањем. Нови Закон о спорту обавезује све кориснике средства из буџета, а и оних других, да оправдају додељена средства како би стекли право да конкуришу за нова – каже Радибратовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
13
13. јануар 2012.
Краљевчани у врху српског новинарства (1)
ДВЕ ГОДИНЕ ЗАРЕДОМ
Новинари и сниматељи краљевачког дописништва Радио-телевизије Србије добитници највиших награда Удружења новинара Србије Удружење новинара Србије сваког новембра додељује награде најбољим новинарским радовима у више категорија. Годишња награда која носи име Лазе Костића установљена је 2001. године, а додељује се за новинарско стваралаштво према облицима новинарског изражавања, вест и извештај, коментар, репортажу, фотографију и телевизијски снимак и карикатуру. Међу добитницима награда нашло се до сада и неколико Краљевчана. Први међу њима Драган Вукићевић, новинар Ибарских новости добио је 1994. награду „Светозар Марковић“. Марко Марковић, дописник Радио Београда из Краљева добио је 1999. године награду за животно дело, а затим Вера Аксентијевић 2008. године у категорији репортажа. Годишњу награду „Лаза Костић“ за извештај добило је 2010. године дописништво РТС-а у Краљеву које је прво у ноћи између 2. и 3. новембра исте године, када је земљотрес погодио овај град, послало своје извештаче на лице места и организовало телефонска укључења у ТВ програм. Како је студио дописништва био тешко оштећен у земљотресу, и пошто није било техничких могућности да се из њега шаљу вести и извештаји, новинари краљевачког дописништва су организовали извештавање из чачанског студија. Захваљујући професионалној довитљивости и виспрености, слика из разрушеног града после само 3 сата отишла је у етар. Уважавајући брзину реаговања, високу професионалност и ефикасност извештавања, документарност и снажно дејство речи и слике са тла погођеног земљотресом, нарочито бележење људске патње, жири се није двоумио око додељивања награде „Лаза Костић“ малом, борбеном колективу дописништва РТС. И коначно, у децембру прошле године, дописник РТС-а из Краљева Коста Гарић добио је годишњу награду Удружења новинара Србије за извештавање о догађајима на северу Косова и Метохије, у категорији вести и извештаја, док су сниматељи истог дописништва Ненад Димитријевић и Зоран Сарић добитници награде у категорији фотографије и телевизијског
снимка. Специфичан приступ вишемесечном извештавању о догађајима са административног прелаза Јариње био је довољан жирију да донесе једногласну одлуку и награду додели Гарићу. - Био сам изненађен образложењем на самој додели. И многи други новинари су могли прићи ту где сам ја пришао, али сам имао срећу да пре свих приђем и објавим пре свих нешто. Награде су добили и колеге Зоран Сарић и Ненад Димитријевић за сниматељски рад током свих тих месеци, посебно за снимак паљења и пуцњаве на административном прелазу Јариње, када је било и рањених. Обрадовало нас је то јер се ретко дешава да неко две године заредом добије награду. Нажалост и једна и друга награда су добијене за извештавање о неким ружним стварима, али то и јесте изазов професије да баш у таквим ситуацијама треба бити најспремнији – каже Коста Гарић уз присећање на 24. јули прошле године када је око пола два ноћу у његовом стану зазвонио телефон и када је наложено да крене према административном прелазу Јариње, између Централне Србије и Косова и Метохије, на коме су постављене прве барикаде. - У неких пола сата смо се спремили и кренули, а већ око пола пет прешли административни
прелаз и били у Лепосавићу, на једној од тих барикада. Снимили смо људе, почели причу и видели да се ствара већа гужва, да се још више њих окупља и тек тада почели да улазимо у цео систем догађања доле. Шта сте очекивали на барикадама? - Очекивао сам да је то само мањи потез у политици, али се испоставило да се све искомпликовало. Схватили смо да су из Приштине покренуте специјалне јединице косовске полиције РОСУ чији је задатак био да изађу на административни прелаз Јариње и успоставе потпуну контролу, поставе царинике и полицајце што Срби са севера Косова и Метохије нису хтели да дозволе. Како је све то изгледало? - Веома је интересантан систем њиховог обавештавања и узбуњивања. Организовали су се тако да их на барикади има увек има десетак до 50, али чим се примети покрет неких јединица јављају телефонима једни другима, а онда се укључују сирене за узбуну у општинама Лепосавић, Звечан, Зубин Поток Митровица и организују се у зависности од тога где је шта се дешава. Колико је то трајало? - То је процес који траје дуго и у коме ове четири општине желе да се заштите од доласка албанских цариника и полицајаца на ад-
министративне прелазе, а и од успостављања њихових институција. Жеља Приштине је да тамо успостави комплетну власт, судство, школство, здравство. Након првог инцидента на барикади у Лепосавићу једнице РОСУ, под пуном опремом у борбеном ставу, су заустављене на барикадама. Срби на барикадама су били врло озбиљни и решени да их не пропусте. Претпостављам да је КФОР знао за потезе Приштине, ускоро се појавио тадашњи командант Ерхард Билер, а са друге је дошао Борко Стефановић, као представник београдског тима за преговоре и Горан Богдановић, министар за Косово и Метохију. Започели су преговоре који су трајали добрих два, три сата на самим барикадама, уз сталне консултације телефоном, Билера са вишом командом, а Стефановића и Богдановића са нашим властима. Коначно је постигнут договор да се једнице РОСУ повуку. Оне су се повукле, али то није уклонило барикаде, јер су се Срби бојали да би у току ноћи могло доћи до поновног покушаја да прођу. Колико су били озбиљни у намери да остану на барикадама? - Решеност да остану ту Срби су показали тако што су подигли још неколико барикада да предупреде да се било шта друго деси, ојачали су барикаде према Зубином Потоку, Јагњеници, Зупчу, на
Ненад Димитријевић, Зоран Сарић и Коста Гарић
самом Брњаку, али и у Рудару код Звечана зато што јединице РОСУ и Кфора једино туда могу да прођу из јужног дела Косовке Митровице. Оно војника што их има у бази код Лепосавића није довољно, сем да пружа подршку или одржава базу и прелаз на Јарињу. Како сте ви реаговали? - У таквој ситуацији нема размишљања и свако зна свој посао. Сниматељ Ненад Димитријевић и ја смо послати на два дана, а остали тамо осамнаест дана. Било је ту проблема и обичних људских, купити чарапе, веш. Али, све се то занемари, а тамо функционише по неком систему на који те тера адреналин. Првог дана и наредног могли смо да пређемо до Лепосавића. После тог раздвајања, кад су се јединице РОСУ вратиле за Приштину, а Срби остали на барикадама, ми смо се вратили преко административног прелаза Јариње и били ту на прелазу где је једна база Кфора. У међувремену је из Београда упућена још једна екипа РТС-а која је са горње стране од Зубиног Потока дошла до Звечана са задатком да покривају Зупче, Брњак и Зубин Поток, а ми Лешак Лепосавић и Јариње. Колико је Краљевчана било ангажовано? - Три сниматеља, Ненад Димитријевић, Зоран Сарић и нешто краће Живота Јефтић. Као новинар од јула сам био тамо по двадесетак дана месечно. Од краја септембра је долазио Ратко Бечки на по недељу дана и мењао ме, а после 25. јула већ смо се организовали тако да је дошла екипа из Новог Пазара. Како сте функционисали? - Проблематичан је био систем монтаже и слања слике. Зато је одмах упућена екипа малих трепортажних кола са два човека који су дизали антену и омогућавали директна укључења у све информативне емисије. Након два дана кад је дошло до паљења пункта на Јарињу имали смо 21 директно јављање. Критичнији дан је био када је дошло до пуцаве на Јарињу 28. септембра. - наставиће сеТ. Радовановић Фото: М. Радовановић
14
13. јануар 2012.
Здравствени центар „Студеница“
УСПЕШНА ПОСЛОВНА ГОДИНА И поред проблема у пословању изазваних земљотресом и све мањом количином средстава Здравствени центар доказао да је једна од најквалитетнијих и најрационалних здравствених установа према којој је оријентисано око 250 хиљада корисника Настављајући дугогодишњу праксу у Здравственом центру „Студеница“, као установи од јавног значаја која пружа услуге на примарном и секундараном нивоу, јавности је представљен извештај о једногодишњем раду. Директор Здравственог центра др Драган Арсић каже да подаци о раду поред начелника одељења, представника синдиката, Лекарске коморе и Српског лекарског друштва треба да буду доступни и корисницима услуга. - Jавност треба да зна на који начин смо функционисли, колико смо и на који начин били привржени корисницима здравствених услуга којима треба да пошаљемо поруку да увек може да буде боље. Корисницима услуга поручујемо да воде рачуна о свом здрављу, а здравственим раницима да се максимално залажу јер је једини начин да сачувају своју професију да сва своја знања преносе у пракси у корист пацијената – каже он истичући посебну вештину организовања процеса рада у отежаним условима после несреће коју је изазвао земљотрес у новембру 2010. године. И поред свега квалитет у Здравственом центру је остао на високом нивоу. Извештај о једногодишњем раду обухвата скуп активности на отклањању последица земљотреса, али и оне које још треба реализовати како би се стање довело на оно пре земљотреса. - Највећи проблем је Интернистичка болница. Са државним секретаром за регионални развој сам био у контакту и сазнао да је у току процес усаглашавања између пројектантских кућа и Министарства за регионални развој у вези са очекиваним средствима. Изналазе се начини да се обезбеде средства како би се почетком године покренуо јавни поступак избора најповољнијег понуђача за санацију болнице – каже др Арсић. Коначни резултати пословања биће познати тек после израде завршног рачуна установе и усаглашавања са Републичким
фондом за здравствено осигурање. На основу клаузула Уговора о финансирању, који је потписан са Републичким фондом за здравствено осигурање, буџет Здравственог центра предвидео је у 2011. години приход од милијарду и 887 хиљада динара. Од укупне суме 68 одсто, или нешто више од милијарду и 284 хиљаде динара, превиђено је за исплату зарада запослених. Овако опредељена средства нису била довољна, па је Здравствени центар био принуђен да за ову сврху из сопствених прихода издвоји додатних 28 милиона и 304 хиљаде динара, како би се испоштовале законске одредбе које се односе на цену рада. Први проблеми на релацији Здравствени центар – Републички фонд за здравствено осигурање дошло је почетком другог квартала претходне године када је овај почео да врши умањење средстава за исплату зарада у месечним квотама од три милиона и 162 хиљаде динара. Основ за ово били су приходи остварени од пружања услуга војним осигураницима. Све то довело је установу у си-
туацију да не може да обезбеди довољну количину средстава за исплату зарада запослених. Додатно умањење од скоро два милиона динара уследило је после контроле у Здравственом центру „Студеница“ која је установила, и констатовала у записницима, да је дошло до неправилног преписивања и издавања лекова и да су се појединци понашали супротно Правилнику о листи лекова. Уследила је казна и умањена средства за износ утврђеног прекорачења. Уговорена средства за лекове износила су 122 милиона 605 хиљада. То није било довољно, па је било доста проблема да се обезбеде најнеопходнији лекови у потребним количинама које су исказане као потребе са разних одељења. До пред крај претходне године пренетим средствима Фонда за здравствено осигурање измирене су обавезе према добављачима до 4. октобра, а по рачунима који доспевају за плаћање до краја године дуговало се 35 милиона и 607 хиљада динара. Републички фонд за здравствено осигурање признаје
здравственим установама трошкове за лекове само до нивоа фактурисаних. До тог нивоа је вршио пренос средстава умањен за десет посто према протоколу који је потписао директор фонда са произвођачима лекова. Здравственим установама је преостало да фактуришу све лекове који су преузети из апотеке и дати пацијентима. За трошкове санитетског и другог материјала одобрено је 110 милиона и 555 хиљада динара. После уплате од осмог децембра остао је до краја године дуг од пет милиона и 100 хиљада динара. Током претходне две године Здравствени центар „Студеница“ био је суочен са проблемима изазваним недостатком средстава за куповину цитостатика. Након потписаног анекса уговора износ средстава за ове потребе увећан је за пет милиона и 270 хиљада динара. Упркос свему одобрена средства у износу од 17 милиона и 848 хиљада динара нису била довољна, па су неке од потребих лекова куповали сами пацијенти. Пред крај године дуг Здравственог центра за цитостатике износио је
око пет милиона динара, али само зато што није испоштована набавка у смислу потребних количина. За све остале категорије, које су појединачно уговаране са Републичким фондом испостављене су фактуре, а до половине овог месеца требало би да буде познато коначно стање. Према Правилнику о уговарању и Правилнику о критеријумима за закључивање уговора Републички фонд ће према упутствима које тренутно има признати све трошкове Здравственог центра до ниваоа фактурисаних. Када сви подаци буду доступни у Здравственом центру „Студеница“ обећавају да ће омогућити приступ свима које то интересује. Директор Здравственог центра „Студеница“ др Драган Арсић каже да је Управни одбор установе једногласно усвојио извештај о раду који је поднео, а да је она још једном доказала да је једна од најквалитетнијих и најрационалнијих установа која пружа здравствене услуге броју од око 250 хиљада корисника. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
15
13. јануар 2012.
Свечано прослављен Божић, најрадоснији празник
ДАР НАД ДАРОВИМА У свим храмовима Српске православне цркве прослављен Божић, дан рођења Исуса Христа Православни хришћани који поштују јулијански календар, прославили су Божић, дан рођења Исуса Христа. Патријарх српски Иринеј служио је божићну литургију у Саборној цркви у Београду, а литургије су служене у свим храмовима Српске православне цркве широм земље. У Божићној посланици, која је читана на литургијама патријарх је поручио Србима на Косову и Метохији да остану на својим огњиштима, јер је црква увек са њима. - Божић је дар над даровима, дан у којем се открило оно што је једино ново под сунцем, дан у којем се вечна божанска младост улила у биће неба и земље и у ограничену, пролазну људску природу и све подмладила вечном младошћу – објаснио је патријарх. Бог сва људска покољења, према речима Иринеја, учи да се не одвајамо једни од других, него да једни другима бремена носимо, да љубимо једни друге, помажемо слабе и сиромашне и братски делимо добра. ПОРУКА МИРА СВИМА НА КОСОВУ Председник Србије Борис Тадић боравио је на Бадњи дан и Божић на Косову и Метохији и присуствовао божићној литургији у манастиру Високи Дечани, коју је служио владика рашко-призренски Теодосије. У петак увече је из Високих Дечана свим људима који живе на Косову и Метохији упутио поруку мира. - Упућујемо поруку мира свима, не само Србима, већ и Албанцима, свим људима који живе на Косову и Метохији, поруку мира и људима других вера, не одустајући од нашег идентитета, вредности, наше цркве и веровања - нагласио је Тадић.
БОЖИЋНИ ПОКЛОНИ ДЕЦИ Катарина Карађорђевић посетила на Божић Универзитетску дечију клинику у Тиршовој, дечије одељење на Институту за онкологију и радиологију и дечије одељење на Институту за ортопедско–хируршке болести "Бањица" и пацијентима поделила пакетиће. Са амбасадорима Сједињених Америчких Држава, Црне Горе, Норвешке, Швајцарске и Грчке Катарина Карађорђевић је послужила ручак корисницима Центра за заштиту одојчади, деце и омладине "Јован Јовановић Змај". СРБИ СЛАВЕ УЗ ПРАСАК У САД Више стотина Београђана учествовало је у традиционалном ломљењу божићне чеснице, тешке око 50 килограма, коју је направила пекара "Тома". Златне дукате
даривало је предузеће "Јабланица" из Београда, а први пут је откако се одржава та манифестација постављена ограда око чеснице и организатора. Поред великог броја
Епископ жички Хризостом на Бадње вече у Краљеву
НА ЗЕМЉИ МИР, А МЕЂУ ЉУДИМА ДОБРА ВОЉА
ДУКАТ НОВИНАРКИ Унија пекара Србије организовала је, по 21. пут, ломљење божићне чеснице код Теразијске чесме, а један од три дуката пронашла је новинарка Телевизије Палма плус Вања Јашовић.
старијих Београђана, манифестацији су присуствовала и деца, која су на поклон добила руже, лепиње и православне крстиће.
Свечано је било и у храмовима Српске православне цркве у Краљеву. У обраћању верницима епископ жички Хризостом је истакао да је човек бесмртно биће и зато га је Бог створио да вечно живи. Исус Христ је показао пример највеће скромности, јер без скромности и стрпљења у овом животу не можемо ништа постићи. Он је то својим примером показао, а
нама показује да само својом чистотом, врлином и скромношћу можемо да задобијемо царско небеско. - Он није дошао само за један народ, него је дошао за све народе света. Прво је дошао своме изабраном народу, јудејском народу, али за њега није било места у гостионици, већ је требало да се склони у стају. И сам је рекао „својима дођох, своји ме не примише“. Зато је дошао да пружи помоћ свим народима света и гле, сви народи су похрлили ка Христу на ту вечиту гозбу која се никада неће завршити. Служећи свету литургију ми управо чинимо цареву гозбу и непрестано напомињемо све оно што је господ учинио за нас. И ми данас, браћо и сестре, уочи великога празника будимо пре свега духовно зрели са Христом. Оставимо велике празничне трпезе, узмимо само колико је потребно и духовно се сјединимо са Христом спаситељем нашим кога су пастири објавили свету. Анђели су објавили пастирима, а пастири свима нама. И ми са анђелима запевајмо нека је слава на висини Богу, а на земљи нека је мир и међу људима добра воља. И са пастирима будимо радосни и објавимо свима да је се родио спаситељ света који спасава не само човека, него све оно што је створио да спасе. Поклонимо се рођеном у витлејемској пећини. Нека нас он прими и буде посредник наш код оца и духа светога. Срећан вам празник наш. Мир Божји, Христос се роди. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Србима у калифорнијском градићу Џексон полиција сваке године дозволи да на улицама пуцају из пушки двоцевки и сачмарица у ваздух како би обележили Божић по јулијанском календару. Локална телевизија из Сакрамента, главног града државе Калифорнија, извештавала је о јединственом начину на који Српска православна црква доноси празнике. Телевизијски прилог почиње снимцима питомог божићног богослужења у Цркви Светог Саве у Џексону, градићу од око 4.500 становника у округу Амадор. То је најстарија српска православна црква у Северној Америци, саграђена 1894. године. Камера потом води гледаоце на улице Џексона, којима се колона Срба у џиповима и „пикап“ комбијима вози до центра града, где почиње прангијање. Двадесетак Срба са пушкама двоцевкама и сачмарицама неколико минута пуца у ваздух, довољно да задими центар маленог Џексона. Амерички новинар наводи да је реч о слављу, али и традицији која одаје почаст прошлости. Већина мештана Џексона, били они Срби или не, изгледа да уживају у ларми, каже репортер телевизије КЦРА и наводи да је полиција дозволила пуцњаву, а пуцало се ћорцима и забављало. припремио Т. Радовановић
16
6. јануар
17
2012.
Фото: М. Радовановић
18
13. јануар 2012.
Богојављенско пливање
ЧУВАЊЕ ТРАДИЦИЈЕ И ВЕРЕ - Иако највећи број учесника богојављенског пливања чине исти људи радује чињеница да има и нових, све млађих. - Драган Филиповић најстарији учесник До Другог светског рата сваког 19. јануара Српска православна црква је била организатор традиционалног богојављенског пливања за „Крст Часни“. После рата овај обичај је полако нестао, а педесетак година касније обновили су га прво чланови Свебор дружина које су се јављале у градовима Србије. У Краљеву је обновљено 2008. године, а овог 19. јанура Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ ће по пети пут организовати такмичење најхрабријих момака. Број учесника се из године у годину повећавао, а већ после пр-вог пливања краљевачки угоститељ Драган Филиповић је одлучио да се придружи учесницима уз жељу да бар мало допринесе очувању традиције и вере. Од тада је редовни учесник манифестације, а својим примером утицао је да се већ следеће године на старту појави његов брат Ацо и заједнички пријатељ Славиша Радомировић. Са нескривеним одушевљењем прича о првом уласку у воду Жичког језера. И мада је сусрет са непознатим претпостављао извесну дозу резерве Драган тврди да није било ни приближно тешко како je то изгледало посматрачима окупљеним око језера. Иако је температура била тек три степена изнад нуле, страха није било. - Нема страха кад радите праву ствар – каже он и тврди да је већ тада стекао једно ново искуство. Следеће године појавио се на старту испред Кајак клуба на Ибру као већ искусан учесник, иако су се услови за одржавање манифестације знатно разликова-ли. Било је много више посетилаца, а услови мало неповољнији, јер је вода у реци знатно хладнија него она у језеру. Треће учешће прошле године било је нешто сасвим уобичајено. Драган каже да је организација манифестације на врхунском нивоу што доприноси да се сваке године на старту појављује све више учесника. Значај манифестације је све већи, а томе доприносе и локални медији.
Драган, Славиша и Ацо Стопама старијег пошао је и млађи брат Ацо Филиповић већ 2010. године. - Имало је утицаја то што је брат учествовао. Причали смо о томе и родила се идеја да се и ја и Славиша укључимо у манифестацију. Познајемо се дуги низ година, па смо решили да пробамо – каже он. Прво искуство стекао је у набујалом Ибру на коме пливања за „Крст Часни“ није било још од 1945. године. И ма колико му је братовљево искуство олакшавало, неизвесност је ипак постојала. - Не знате шта вас очекује и како ће да реагује тело. Али, како сви тако смо и ми, прекрстиш се и у воду. Страх није постојао. Постојало је клебање до момента размишљања да ли да се пријавимо или не. Али, кад смо се пријавили више га није било. Да је хладно - хладно је, али не толико да не може да се истрпи. Раније нисам размишљао о томе, јер и није ни било манифестације – каже Ацо. Већ друге године било је много лакше. Иако је сам улазак у воду шок за организам кад се верује у нешто и има циљ онда ништа није тешко. - Друга година је прошла у најбољем реду. Задовољан сам, лепо је искуство и леп осећај да могу да дам мали допринос очу-
вању традиције и вере, а после нас, нека то наставе млађи – каже наш саговорник. Некако у лето 2010. године разговарало се о учешћу на богојављенском пливању следеће године. Славиша и Ацо су слушали причу Драгана Филиповића и још тада чврсто одлучили да учествују. - Нисам се много ни двоумио. Позвали су ме и ја сам пристао. Постојала је у почетку неизвесност, јер се ја и не умивам хладном водом, а камоли да уђем у јануару у Ибар и пливам. Али, кад се у нешто иде са великим благословом, као што је благослов на тај дан, нема никакве дилеме. Кад идете са благословом нема страха. И поред неизвесности због уласка у нешто непознато, у подсвести је благослов и сазнање да се на тај дан никоме ништа није десило – каже Славиша. Већ на пресвлачењу, сећа се он, почео је да ради адреналин. Кад се обуче бели баде мантил и литија са учесницима прошета градом до стартног места једина жеља је да се што пре уђе у воду. - Дошли смо на стартну линију, а вода хладнија него што сам мислио, реже као жилетом – прича Славиша. Те године десила се и једна непријатност, која је додатно утицала на расположење деби-
танта. Водостај Ибра је био прилично висок, па су се сви такмичари пре знака за старт држали за челичну сајлу која је изненада пукла. Јурнули су према циљу без званичног знака за старт, али се све завршило у најбољем реду. Свака година је ново искуство, сваки пут све богатије. И прошле године се налазио Славиша негде у средини групе на стартној линији. Стартни бројеви се извлаче раније и свако од учесника тачно зна своју позицију. Свака од њих има одређених предности, али и недостатака. Они који уђу први у воду знатно се дуже у њој задрже од осталих. Па иако место у средини стартне линије на први поглед представља предност, јер је растојање до циља нешто краће, тешко је одбранити се од удараца који по глави и телу пљуште са свих страна. И Ацо каже да је најтеже оном у средини, јер примају највише удараца. - Скучен је простор, а треба доста места да се замахне рукама. Били смо модри од батина ја, Славиша и један момак из жандармерије. У једном моменту мора неко да успори да би други прошао – каже он. Иако по цело лето проводе на Ибру ово је, рекоше углас, нека сасвим друга прича. Нема
неких посебних припрема, али је велико задовољство учествовати. Зато и упућују позив онима који се још двоуме да учествују, ако не ове онда неке следеће године. Сви тројица су сагласни у једном, овде није најважније ко први стигне до крста јер су сви победници. Тешко је онима који у воду први пут уђу после лета да се равноправно утркују са ватерполистима који имају редовне тренинге током целе године. Ипак радује да исти благослов има онај ко је освојио крст као и онај ко можда исплива и само један метар. Иако је најстарији учесник код Славише, као ни ранијих година, нема страха ни дилеме. - Кад изађете на старт осећај је непоновљив, као да летите, што се тешко може речима описати. Изађемо онако мокри и не осећамо ништа. Ко је пливао на Богојављење те године никад није имао здравствених проблема, чак ни прехладу, тако да се осећамо чвршћим и отпорнијим – категоричан је Славиша. Сва тројица одају пуно признање Свебор дружини „Свети кнез Лазар“ без које, како рекоше, не би било ни богојављенског пливања. Још би боље, тврде, када би се укључили и представници локалне самоуправе и допринели да се манифестација подигне на још виши ниво. Иако су средства за њено одржавања незнатна у односу на друге манифестације које се финансирају из градске касе остаје жал због чињенице да се она у другим градовима одвија на много вишем нивоу. У вишечасовном програму учествују бројна културно-уметничка друштва уз присуство највиших представника власти. Без обзира на све наши саговорници у први план стављају оно што је најбитније, заједништво. Најважније је да је манифестација обновљена и да се број учесника сваке године повећава, иако гро учесника чине исти људи. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
19
13. јануар 2012.
У посети власнику златног индекса
ПРВИ МАШИНСКИ ИНЖЕЊЕР Педесет година од времена када је уписао студије машинства у Краљеву Јован Спасојевић се присећа година студија и времена процвата машинске индустрије у Краљеву До пре неколико месеци веровало се да је прва генерација студената Машинског факултета у Краљеву започела студије 1970. године. Онда се, на основи података до којих је дошао садашњи декан др Новак Недић, дошло до сазнања да је то било чак десет година раније. То је био и повод да се, педесет година касније, петорици студената прве генерације уруче златни индекси. Магистар Јован Спасојевић један је од првих студената који је давне 1961. године одлучио да, после завршене техничке школе, упише студије машинства. Крагујевац је у то време био центар војно-техничке индустрије и школовао кадрове за ову област. Тако је и Јован после завршене школе као војни техничар према војном распореду прво запослење добио у „Првој петолетци“ у Трстенику. После само две и по године успео је да пређе у краљевачку Фабрику вагона и запосли се као конструктор алата. Одувек је, прича нам, волео технику и тешко могао да замисли себе као некога ко би студирао историју или политичке науке. Студије машинства су специфичне, нема бубања, а све се своди на оловку и папир. У Фабрици вагона је у то време било стотинак машинских техничара, али се осећала потреба за инжењерима. Директор Бранко Миловановић и његови сарадници донели су одлуку да се у Краљеву отвори одељење београдског Машинског факултета. За студије се пријавило тридесетак младих техничара, али је у прву генерацију те јесени уписано њих 21. Пријемног испита није било, а сви сутуденти су већ били запослени и студирали из радног односа. Предавачи су долазили из Београда, а настава одржавана у подруму управне зграде фабрике. - Имали смо једну велику учионицу поред архиве, а праксу обављали у фабричким халама. Годишњу праксу обављали смо на Машинском факултету. Сваки дан после подне, осим
недеље, одржавана су предавања после радног времена, а за испит смо добијали по пет дана плаћеног одсуства – сећа се првих дана студија Јован Спасојевић. Био је млад, имао 25 година и двоје деце, али кад се нешто воли ништа није тешко. Било је проблема, успона и падова, полагања, туге и весеља, као и код сваког студента. Паузе између предавања млади људи користили су за разоноду, играли крајцарице, викторије, фудбала... Врхунски професори долазили су из Београда. Имена као што су Витас, Шолаја, Саљњиков, Кокат, Мијовић, гарантовала су квалитетна предавања на смеру општег машинства. Тек у другој фази студија Јован ће се определити за хидраулику и пнеуматику. - Ја сам завршио међу првима, јер сам имао породицу, а морао да се посветим и кући. Четворогодишње студије завршио сам за четири године и два месеца са просечном оценом од 8,2 и чистом деветком на одбрани дипломског рада – каже Спасојевић. Касније ће магистратуру завршити са чистом десетком. Те 1965. године, када је почео да ради као инжењер, Фабрика вагона је била гигант машинске индустрије. Радило се пуно радно време сваког дана, а Јован је само током једне године конструисао 282 специјлана алата. Искуство које je сетицао радом допринело је да напредује у послу. - Био сам дуго директор алатнице, више од 14 година. За то време купио сам 98 основних средстава које су зарадили радници. Куповали смо нове машине, а у Фабрици вагона је било пет и по хиљада радника. Радили смо процесну индустрију, вагоноградњу, специјалне алате, машинску обраду. Радили су пресерај, ковачница, ливница. Имали смо најсавременију фарбару и најсавременије уређаје за заштиту материјала – прича са сетом Јован Спасојевић. Производили су радници Фабике вагона много више од самих вагона. Ницале су по целој
Јован Спасојевић земљи фабричке хале, резервоари за воду са пливајућим кровом, лоптасти резервоари врхунског квалитета. Дисциплина је била на високом нивоу и знатно доприносила добрим пословним резултатима краљевачке фабрике. После пуних тридесет пет година радног стажа Јован Спасојевић је отишао у заслужену пензију, али није престао да ради. По налогу републичких органа провео је пет месеци на месту техничког директора велике фабрике са машинама за шприцање метала у Јањеву код Приштине. - Имали су велику ливницу и алатаницу, а остао сам само пет месеци, јер нисам могао више да издржим. Требало је да са мном пођу још четворица стручњака из Фабрике вагона, али нису смели – каже Јован. У то време, сећа се наш саговорник, штрајк није постојао, нити се размишљало о томе. Постојао је само рад и паре. - Радило се, плате су биле редовне, а ако мало затаји Тито оде
да обиђе мало ове неразвијене земље и посла има колико хоћете. Радили смо и за извоз, Русија, Пољска, Немачка, Француска, Шпанија, Либија, Ирак. Радници су били задовољни, а они који су ишли по Либији и Ираку обогатили су се. Кад су дошли ови што су звиждали почело је све да се мења – каже Спасојевић. Чак и у време пре 2000. године било је, каже он боље, а није продата ниједна фабрика. Данас ни у највишим државним органима нема оних који добро познају стање у индустрији. Таквом стању умногоме је допринело и запошљавање по партијској припадности. У време процвата машинске индустрије тога није било, а конкурси су расписивани и за најнижа руководећа места, од бригадира преко пословође до директора. - Много ми је тешко, јер сам емотиван човек. До 1992. године, када сам отишао у пензију, више времена сам посвећивао Фабрици вагона, него породици и себи.
Кад је тромесечни обрачун не идем ни на годишњи одмор, а нисам никад пропустио да присуствујем тромесечном или шестомесечном обрачуну. Руководећа гарнитура је била стручна и одговорна. Кад сам имао план да остварим пет милиона остваривао сам осам, па се дешавало да на тромесечју поделимо плату и два вишка. Однесем кући новац, бацим са врата деци и кажем – рола – сећа се Спасојевић. За тренутно стање у колективу, у коме је провео толико година, криви погрешну политику највиших представника државе. Ситуација у којој се после свих ломова нашла Фабрика вагона била је повод да понуди помоћ без надокнаде, али није наишао на разумевање менаџмента. - Нудио сам да као пензионeри узмемо каменолом без динара, јер је то део машинства који би припојили фабрици. Хтео сам да запослимо Краљево. Ја сада радим за Гошу, а са овим и новим људима гарантујем да бих вратио старе мајсторе који су још живи. У фабрици и ове које имају не плаћају. Жао ми је што је у оваквој ситуацији фабрика, а и земља. Садашњи директор не дозвољава да уђем у фабрику без његовог одобрења. Као да ми је забио нож у срце – каже Спасојевић. До пре неколико година звaли су га, каже, са осталим пензионерима на прославе. Сада више не. И два Јованова сина су машински инжењери. Један је запослен у приватној фирми, други је без посла и поред обећања из фабрике да ће га запослити. - Није члан ниједне партије. Треба да се рашчисти са људима који сада воде фабрику, да дођу млади и способни људи који ће сигурно да повуку посао. Али, нека мало послушају и нас старце. И, политика ван фабрике. Код мене за време рада није могао да се држи ни синдикални састанак. Да састанчимо можемо само после рада – каже на крају Јован. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
20
13. јануар 2012.
Педесет година уметничког рада
МУЗИКА ЈЕ ЧУДНА СТВАР Случајни сусрет je везао за цео живот двоје младих интерпретатора, Кевсер Селимову и Ђорђа Желчевског Најбољи начин да се бар на тренутке заборави и успори пребрза динамика којом живимо, коју нам намеће трка за новцем и позицијом у друштву, управо су светковине и забаве. Мука, туга, зарада, аргатовање, одлазак у туђину, у бели свет, карактеристике су печалбарског живота који никад не застаје, и у коме нема одмора. Растанак с породицом и одлазак у туђину често је опеван у македонским народним песмама, а неке од њих и данас најбоље певају Кевсер Селимова и Ђорђе Желчевски, дует познат и ван граница земље. Данас, пред крај још једне године, Ђорђе Желчевски се присећа давне 1959. године када је на Партизанским водама код Ужица обележавана још једна годишњица надалеко познате Ужичке републике, на којој су учествовали фолклорни ансамбли из свих крајева тадашње Југославије. Као представник Радио Скопља и водитељ програма требало је да најави младу певачицу Кевсер Селимову која је наступала као представник свог културно-уметничког друштва. Запамтио је Ђорђе Желчевски Кевсер Селимову по лепом певању, али и по изгледу. - После неколико месеци Радио Скопље је био организатор велике турнеје по Југославији. Турнеје су трајале и по месец и по дана. Са нама су били Александар Сариевски, Никола Бадев, Васка Илиева и једна млада певачица. У Шапцу се она заљуби у неког човека из публике, реши да се уда, и каже да остаје ту, јер јој он не дозвољава да настави турнеју. Ја се сетим оне младе лепе девојке која је лепо певала, а менаџер оде возом за Скопље и нађе је. Родитељи јој нису дали да буде певачица, јер је већ била члан позоришта и ишла у музичку школу. Њен брат је много волео музику и, уз гаранцију менаџера, помогао да нам се придружи. Како сте почели да певате заједно? - У македонској музици сваки певач наступа соло, а касније у дуету. Пошто македонска музика лепо звучи у дуету и ми смо почели да певамо заједно. Било је доста познатих дуета, Сариевски је певао са Васком а Никола Бадев са Фото:Илиевом, М. Радовановић
Анком Гиевом. А после те турнеје? - Онда се она вратила у Скопље и почели смо да певамо заједно. Кад сам отишао у војску у Београд, она је остала у Скопљу све док се није догодио земљотрес. После земљотреса је дошла у Београд, а све песме које смо до тада певали као солисти почели смо да певамо заједно. Публика је навикла на нас и визуелно и гласовно. И „Битола“ и „Јовано“ и „Море соко пије“, све песме кад их певаш у дуету лепше звуче. Колико је то трајало? - После много година момковања и седамнаест година заједничког рада, решили смо да се узмемо 1978. године и добили кћерку 1980. године. Како је изгледала ваша каријера пре познанства са Кети? - У Скопљу сам завршио музичку и Вишу медицинску школу. На једном такмичењу „Микрофон је ваш“ сам освојио прву награду за народну песму, а Драган Стојнић за забавну. Следеће недеље је на истом такмичењу Есма Реџепова победила као женски вокал са песмом „Чаје шукарије“. Шта је то значило за вас? - После тога се ишло на аудицију да постанеш радио певач, што није било тако лако. Вршен је избор, а они који су примљени вежбали су и много радили. То је мало
различито од овог данашњег, када је све модерније, а и друго је време. Како су прошли први снимци? - Није било телевизије и сваки нови глас је био интересантан људима који су носили транзисторе и слушали музику. Није било хиперпродукције, нити компоновања песама. Певале су се само старе изворне песме. Ако неко сними песму онда се то брзо региструје, а у људима се јави жеља да виде ко је тај, како изгледа. Слушали су глас, а нису могли да нас виде. Сви концерти су били посећени. Људи су хрлили да нас виде, не толико да нас слушају, колико да нас виде. Како је изгледао рад у Београду? - У Београду су се концерти организовали у Дому синдиката, а ко је дошао ту значи да је признати певач. Из Македоније су већ долазили Сариевски и Бадев, а Телевизија Београд је тражила неко ново лице. Послали су ме да отпевам четири песме у Дому синдиката са Секстетом Душана Радетића. Уместо четири, певао сам осам песама. Било је толико аплауза, ја млад и ново лице. Исте вечери су ми предложили да останем и снимам за радио. Позвали су ме из „Југоконцерта“, а следећа два месеца сам сваке недеље певао на по три концерта по целој Србији. Од Београда до Скопља се путовало по петнаест сати, а Македонија ми је већ била
мала, јер сам имао концерте по свим градовима. Оберучке сам прихватио долазак у Београд 1960, а Кети се укључила после земљотреса 1963. године. Представљали сте освежење на музичкој сцени? - Македонска песма је доста добра, а Кети има топли алт, и зато смо остали јединствени на просторима целе Југославије. Наш ЦД може неко да слуша сат и по, а да га не замори. А концерти ван земље? - Дијаспора је била велика. Немачка, Белгија, Холандија су биле отворене за радну санагу. Пуно наших Македонаца, Срба, Босанаца ишало је на рад, па је било много клубова Југословена. Били смо у Аустралији девет пута, Америци и Канади седамнаест пута. Нема клуба и града у Европи где нисмо певали. Иако сам завршио музичку школу, и за санитарног инспектора, ништа од тих диплома нисам искористио. Певање је чудна ствар, кад заволи човек. Посао јесте напоран, али смо стекли толико пријатеља и лепих успомена, и имамо отворене куће код пријатеља у целом свету. Каква је сада ситуација на естради? - Све се променило. Некада су биле само по две наше песме на плочи, па четири, онда осам на ЛП, па касете. Сада имамо на интернету скоро 150 наших песама. У целој
Србији дневно се направи и до четрдесет нових песама, има милион младих певача и сви нешто компонују. Зато нема хит песме у последњих десет година. Човек је бомбардован информацијама и нема времена да све упије и одвоји шта је лепо, а шта није. Шта би поручили млађим колегама? - Све је отишло напред. Има више музичких школа, млади више слушају и вежбају. Некада је школа била у културно-уметничким друштвима. Постојали су педагози који су учили дикцију, знало се како се пева песма. Озбиљније се радило. У ресторанима су били добри музичари, а певачи су се ту калили. Најбољи су они певачи који су певали по ресторанима, Ана Бекута, Лепа Лукић, Силвана, Цуне, Тозовац. Ту видиш како публика гледа. То је школа која не може ничим да се замени. Можеш код учитеља да научиш како се пева, али док не видиш како маса дише, док не видиш коју песму воли, нема успеха. Само бар ови који компонују да се не расплину, да не оду у Африку, Либан, Сирију. Слушао сам Лукаса. Бар једну песму да је отпевао из ових простора. Младима је идол, њима мало дрогом, мало косом, три Арене је напунио. Македонски аутори се држе изворног мелоса, а у Србији ретко можеш нешто аутентично да нађеш, јер 90 посто аутора беже на исток. Има ли посла за добре певаче? - Нема посла као некад, јер нема домова културе и домова армије. Сад су дискотеке у којима се музика не слуша, него деца држе чаше и љуљају главом. Прошле године требало је да прославимо педесет година рада, али је много тешко да нађеш спонзора. За један добар концерт у Дому синдиката, са добром рекламом, треба око 40 до 50 хиљада евра. Треба да се заиста обележи, плати оркестар, сала, озвучење, билборди. За карте готово ништа не може да се узме. Најмањи су проблем карте, а највећи трошкови рекламе. Ако не правиш рекламу, као да ниси правио ништа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
21
13. јануар 2012.
ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак
Субота
Недеља
Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, на сваки сат) 07:05 – Дневник великих мачака 07:30 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:30 – Све о животињама (р) 09:10 – Серија: Робин Худ (р) 10:15 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:10 – Серија: Моја породица (р) 12:15 – КОНТРАСТ (р) 13:55 – Серија: С ветром у ледја 16:05 – Сећања: Драгољуб Петровић 3.део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:25 – Серија: Робин Худ 18:25 – Серија: Моја породица 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – ИСТОК 21:00 – НОВОГОДИШЊА ЧАРОЛИЈА 22:20 – НОВОГОДИШЊА МУЗИЧКА БАЈКА 24:00 – ТРУБАЧИ 00:05 – КОНЦЕРТ: Шабан Шаулић 01:30 – Филм: Ново јутро у Реноу 02:55 – Филм: Мале лажи 05:45 – НОВОГОДИШЊИ КОНЦЕРТ: Бањалучке филхармоније
07:00 – Серија: С ветром у леђа (р) (последње 3. епизоде)
07:00 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи (р) (последње 4.епизоде) 08:45 – ИСТОК (р) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ
07:05 – Дневник великих мачака 07:30 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:10 – Оковани ледом (р) 09:10 – Серија: Робин Худ (р) 10:15 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:10 – Серија: Моја породица (р) 11:50 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ (р) 13:55 – Серија: С ветром у ледја 15:40 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 16:10 – Најсмешније животиње 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:25 – Серија: Робин Худ 18:20 – Серија: Моја породица 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – РЕЧ ПО РЕЧ 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Џејмс Дин трка са судбином 00:20 – КОШАРКА: СЛОГА - МЕГАВИЗУРА (р)
07:05 – Дневник великих мачака 07:30 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:30 – Оковани ледом (р) 09:10 – Серија: Робин Худ (р) 10:15 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:10 – Серија: Моја породица (р) 12:00 – РЕЧ ПО РЕЧ (р) 13:55 – Серија: С ветром у ледја 15:15 – ИСТОК (р) 16:15 – Сећања: Тома Јовановић 1. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:25 – Серија: Робин Худ 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Док.филм: Насиље, мрежа, решење 21:00 – МУЗИЧКА АПОТЕКА (р) 23:30 – Филм: Мале лажи (р)
07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Дневник великих мачака 07:30 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:10 – У ПОХОДЕ СЕЛИМА (р) 09:15 – Серија: Робин Худ 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:15 – СЕЋАЊА (р) 12:00 – Док.филм: Насиље, мрежа, решење (р) 13:55 – Серија: С ветром у леђа 16:05 – СЕЋАЊА: Тома Јовановић 2. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:25 – Серија: Робин Худ 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:15 – ПЕВАМО ЗА ВАС 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Острво (р)
07:00 – ВЕСТИ (до 16:00, ВЕСТИ на сваки сат) 07:05 – Дневник великих мачака 07:30 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:10 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 09:10 – Серија: Робин Худ (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45, 19:30, 00:15) 10:15 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:40 – СЕЋАЊА (р) 13:30 – Серија: С ветром у леђа 14:30 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1
09:25 – Серија: Моја породица (р) (последње 2. епизоде) 11:50 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 11:15 – Серија: Робин Худ (р) (последње 2. епизоде) 13:25 – Филм: Класа 2002 14:45 – МУЗИЧКА АПОТЕКА (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Филм: Звиждук у 8
12:05 – У ПОХОДЕ СЕЛИМА (р) 13:00 – ПЕВАМО ЗА ВАС ( 15:00 – УЗ ШАНК (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – КОШАРКА: СЛОГА - МЕГАВИЗУРА, снимак
19:00 – Дневник ДАНАС 2 19:45 – Скривена камера 21:00 – У ПОХОДЕ СЕЛИМА (р) 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Колачић судбине
19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – МУЗИЧКА АПОТЕКА 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Она је моја девојка
МАРКЕТИНГ 036/312-505
17:25 – Серија: Робин Худ 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:30 – КОНТРАСТ 22:30 – Филм: Звиждук у 8 (р)
22
13. јануар 2012.
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ
КО ТО КАЖЕ... Ко каже да смо ми СА Немачком ратовали?! Ма, хај'те, молим вас, шта вам на памет пада. Немци су наша браћа, били увек – и сада, пре ће бити да смо са њима пактовали! Немци нам кандидатуру за ЕУ спречили?! Ма, они нас на том путу подржавају, својом помоћи, привреду нам одржавају, а својим знањем нашу тупавост лечили! О, Боже, Немци нам још и Космет отимају?! Ма шта ми рече, Космет је одавно отет, јер га је својатао наш народ – страшно проклет, тек, Немци друкчије од нас свет поимају!
ВОДОРАВНО
УСПРАВНО
1. Град на Куби, 9. Комина, Презиме познатог немачког писца, Јоаким, 12. Град у Холандији, 14. Река у Италији, 15. Ескимска блуза, 17. Поклон, 18, Петнаесто слово азбуке, 19. Сиров материјал, 21. Јединица електричног отпора, 23. Хемијски елеменат, 24. Двадесетдруго слово азбуке, 25. Индустријска биљка, 27. Листопадно дрво и његов плод, 28. Ауто ознака Суботице, 29. Енак, 31. Пепељаст, 3. Одјек коњских копита, 33. Врста бодежа, 34. Жена која нариче
1. Тренутак, 2. Грчко острво, 3. Бојни отров пликавац, 4. Ознака за азот, 5. Иво Андрић, 6. Стар, 7. Река на крајњем североистоку Сибира, 8. Леп, 9. Кратак драмски комад, 11. Град на Шри Ланки, 13.. Наложити, 16. Гимнастичка фигура, 21. Презоме глумице Натали, 22. Холандска тенисерка, 28. Врста фине коже за рукавице, 28. Име српског песника Милутиновића, 30. Дипломатски корпус, 31. Суд под којим се пече хлеб, 33. Према, 35. Келвин
Мирко Дуловић - ГОДИНЕ МРМОТА Извукли смо поуке из наше прошлости. Оне нам говоре да немамо никакву будућност! *** Лажима у Србији је одзвонило. А управо се завршио и ТВ „Дневник“! *** Он је живи доказ да криминалци више нису заштићени. Морао је да се позове на посланички имунитет. *** Поштовани грађани, не бојте се паса луталица! Вас нема за шта ни куче да уједе!
Оно, ми јесмо против Немачке ратовали! Ма, историја уме некад и да слаже, то важан члан Владе Србије каже, пре ће бити да смо са њима пактовали! Радомир Јовановић
„ЧЕСТИТКА!“ српске раје која се вођама на знање даје Да нам политика привреду не „јаше“, јер би биле светлије, перспективе наше! *** Да Срби ургентно, промене навику: да марљиви буду у раду, а лењи на језику! *** Да престане политика „страначког допадања“ највећег разлога, српског пропадања! *** Да Србин не пристане на сва „нова сутра“: да га узјаше Курта, када сјаше Мурта! *** Да не прислушкује паметне, Него да их - слушају! *** Да не лажу народ, док власт добију, а, када је добије, око ње се - побију! *** Да због овог стања на „луд збуњеног“ сцени, уместо актера, народ не црвени! *** Да не улазимо у „Партнерство за мир“, док се не оконча „српско - српски“ рат! Добрица Чакановић
МУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД
92 93 94 301-988 11977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560
23
13. јануар 2012.
ХОРОСКОП за период од 13. до 19. јануара
Пише Ружица Ракочевић ruzica_rakocevic@yahoo.com Скajп адреса: ruzica_rakocevic
МАЛИ ОГЛАСИ Продајем Citroen xara caravan, дизел, аутоматик. 036/ 5816 855 Продајем плацеве у Жичи, поред главног пута, преко пута школе. 036/ 5816 855 Продајем плацеве у Јарчујаку. Улица Драгослава Миљковића 39. 036/ 352 637 Продајем комплетно домаћинство и имање у Крагујевцу, повољно. 034/ 582 160; 064/ 29 39 998 Продајем кућу са локалом 250м2, плац 36 ари, на магистралном путу Крушевац – Краљево, од центра Стопањe 400 м. 037/ 727 051; 063/ 7 437 325 Продајем кућу 181 м2, на плацу од 4,20 ари, у Чачку, Булевар Вука Караџића. Приземље, спрат, два посебна улаза, ЦГ, план, грађ.дозвола, капија. Могућа замена за Београд. 064/ 674 70 77 Продајем кућу и помоћну зграду, са 40 ари плаца у Драгосињцима. Цена по договору. 061/ 641 16 315 Продајем кућу 100м2 на спрат у Рибници. Два улаза, два купатила, две терасе. Цена по договору. 036/ 375 057 Изгубљена регистарска таблица KV 016 HZ. Налазачу следи награда. 063/ 87 10 272 Продајем котао + бојлер на гас, Vaillant 2 kW. Немачке производње. 065/ 445 11 90
Продајем 10 приколица стајњака (ђубрива ) у Витановцу. 069/ 011 91 52 Продајем трактор 533 (у одличном стању) и две расне краве. 036/ 671 364; 063/ 85 90 914 Продајем две краве, музилицу, 10 метара дрва и Заставу 128. 036/ 876 111; 876 367 Продајем: -фризерску шампоњеру, столицу и колица; -козметички вапозон са лупом и три функције; -сто за масажу Коришћено годину дана. 063/ 12 55 910 Продајем кућну библиотеку изузетних примерака којих нема на тржишту. Цена по договору. 064/ 318 44 10 Продајем: -тросед, брачни лежај, два табуреа, сточић, цена 50 евра; -два кауча, две фотеље, два табуреа, цена 100 евра; 036/ 354 – 954; 064/ 359 – 30 – 13 Кардиолошка ординација „Св. Јован“ Проф. др. Борзановић кардиолог са Дедиња обавља прегледе након заказивања -Ултразвучни прегледи срца, крвних судова врата, проширених вена, стомака -Видеоендоскопски прегледи желуца и дебелог црева 036/ 324 855
Ован, 21. 3. - 20. 4. И после свих празничних дана, и наредна три дана тј. у петак, суботу и недељу ће и даље бити уз гастро уживања али и уз тврда хијерархијска правила. Од понедељка и уторка крећу нови и веома важни гласови и најаве за крупне промене, а у среду и четвртак су активности које вам не пријају. Бик, 21. 4. - 20.5. У петак, суботу и недељу ће се наметнути пуно обавеза које не можете лако да одбијете и распоредите! Биће и љубавних! Понедељак и уторак доносе појачану комуникацију као и нове информације и најаве за будуће догађаје, а у среду и четвртак стиже и промет новца. Близанци, 21. 5. - 21.6. Петак, субота и недеља су дани када мора много тога да се озбиљно уради јер су то позитивне обавезе. У понедељак и уторак ћете бити у телефонској гужви која је од великог значаја. То су важни дани за вас, а чућете и важне информације. Среда и четвртак су дани за породицу и промет новац. Рак, 22. 6. - 22.7. Овај петак, субота и недеља су мало тврди дани за вашу организацију али имаћете времена за партнера и уживања! Понедељак и уторак доносе нове спознаје, гласове и најаве за предстојеће промене, а у среду и четвртак сте ви веома активни по више питањима. Лав, 23. 7. - 23.8. Овог петка, суботе и недеље ћете бити заузетии породичним односима и новим ситуацијама. А у понедељак и уторак ћете добити нове изненадне гласове и информације за предстојећи период. А у среду и четвртак ћете бити окупирани и заузети финансијским обавезама. Девица, 24. 8. - 22.9. И овог петка, суботе и недеље ћете се добро опустити и стабилизовати, пре него што крену олује. Већ у понедељак и уторак ћете бити информисани са новим комбинацијама, које ће вас прво изненадити, а у среду и четвртак је и финансијско ангажовање. Вага, 23. 9. - 22.10. У петак, суботу и недељу, сви догађаји су наглашено интезивне и морате се одговорно посветите конкретном извршењу задатим обавезама, јер иначе, не може другачије. А у понедељак и уторак стижу нове информације које су најаве. Среда и четвртак се односе на породицу. Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Озбиљно се понашате и овог петка, суботе и недеље јер су дани када се треба поред одговорности определити и за уживања свих врста, од гастро до секса! А у понедељак и уторак стижу нове вести и гласови које су неочекиване. Новости, и активна и повољна комуникација а у среду и четвртак ће бити промет новца! Стрелац, 23. 11. - 21.12. Поред свега, овај петак, субота и недеља су наглашено озбиљни и договорни дани. У понедељак и уторак неће бити лако уклопити све информације које треба уклопити са постојећим договорима и терминима. Среда и четвртак захтевају кућно-породичне активности и финансирање. Јарац, 22. 12 - 20. 1. Овај петак, субота и недеља су сасвим повољни дани за све што желите да урадите, јер је све још увек у вашем фазону. Понедељак и уторак већ најављују пуно нових информација, које најављују промене, а среда и четвртак су условно неодговарајући дан. Водолија, 21. 1. - 19. 2. Још мало ћете морати конкретно да прихватите обавезе који су на измаку, па тако и овог петка, суботе и недеље. У понедељак и уторак ће већ бити олакшица почевши од информација које ћете добити до финансијског прилива који следи у среду и четвртак. Рибе, 20.2. - 20. 3.
Желим да ми муж поклони више пажње. Имате ли неки парфем који мирише као компјутер?
У петак, суботу и недељу ћете морати да се посветите извршавању конкретних обавеза јер нема више одлагања. У понедељак и уторак се потрудите да аналитично размотрите све телефонске разговоре и информације, а у среду и четвртак ћете имати пуне руке посла.
24
13. јануар 2012.
Неискоришћени природни ресурси
РУДНО БИСЕР У ПЛАНИНИ
Овај метафорички наслов илуструје један од многобројних записа из књиге утисака породице Шеклер: „Дошли смо на пет дана, а остали петнаест. Дошли смо уморни и матори, одлазимо срећни и подмлађени... жалосни што не можемо дуже остати овде“. Ова констатација није случајна. Благо заталасни предели Рудњанске висоравни прекривени су пространим ливадама и шумарцима смрче, букве и белог бора. Изузетно широк хоризонт са врло дугим визурама, до 30 километара, што се заустављају на околним планинама, Голији, Радочелу, Чемерну, Жељину и дугачком Копаонику видљивом са околних брда до близу Косовске Митровице. Овај „бисер у планини“ налази се на средокраћи између средњовековних манастира. Од Студенице удаљена 15,5, Градца 13, Придворице 25,5 километара и по оцени искусних тури-
стичких посленика представља „улазницу“ у целом свету познату Долину векова, а у последње време и незаобилазну везу са Парком природе на Голији. Овај резерват природе запажен је још 1938-1940. године када су ту долазили ради одмора и рекреације гости из Београда, Јагодине, Новог Пазара... Од 19. до 23. фебруара 1947. године, на терасама Рудна одржано је Друго смучарско првенство Народне републике Србије. Организатор је био Милорад Милошевић – Бревинац који је смучарство из Словеније први донео на Копаоник 1929. године. Алпске дисциплине, спуст, слалом, велеслалом, вожене су на падинама брда Црквине, а смучарско трчање на теренима у околини Рудна. Овдашњи мештанин Момчило Ерац и сада чува добијену диплому о освојеном другом месту. Завод за здравствену заштиту Србије урадио је 1964.
године елаборат Здравственорекреативни резерват СР Србије за површину од 2720 квадратних километара, захватајући планине Столови, Копаоник, Голија, Јавор и Златибор. У том елаборату се закључује да „заједно са околином има такве вредности да је као место за локацију великог рекреативног летовалишта, без премца“. Овде постоје стварни услови за из-
градњу највећег центра у нашем систему планиског летовалишта, капацитета 3000 лежаја у свим видовима смештаја. Геозавод Београд урадио је 1976. године Програм хидролошких истраживања за развој туристичке привреде на планинском подручју Радочело-Голија. Географски институт „Јован Цвијић“ из Београда урадио је
1979. године елаборат Просторни туристички план општине Краљево – Рудњанска туристичка регија. У елаборату су изнети подаци да Рудњанска регија представља туристички потенцијал са 57,5 ТРЈ и испред је Златибора са 45,5 ТРЈ. Међутим, како је време протицало ова регија је неправедно запостављена и право је време да се туристички посленици Краљева и Србије, и функционери општине Краљево, позабаве овом регијом. Богом су створени услови за сеоски, здравствени и црквени туризам и право је време да се уради туристички план Рудна као један од пет приоритетних центара развоја туризма, предвиђених у оквиру пројекта Парк природе и резерват биосфере „Голија“ и као будући центар Рудњанске висоравни. Др Јордан Вилимоновић дипл. инж. геологије стручни саветник
Забележено у Книну и около Книна
СУСРЕТИ СА ПОВРАТНИЦИМА У ХРВАТСКУ Буковице, завичају мио и Ервеник где сам се родио, гледам путеве куда сам пролазио. Јест, драги моји, завичај је завичај. Јест, да сам свуда прошетао, али опет волим да посетим своје родно место. Иако то није као што је било некад, али не смета то посетити кад се може. Побегао сам од „Олује“ у августу 1995. године. Дошао сам овде у Краљево. Прошле су биле четири године, четири месеца и четири дана, како нисам видио свој завичај, али се то догодило крајем месеца децембра 1999. године. Тада сам оно што се каже, пробио лед. Од тада, па до децембра 2011. године посетио сам Книн и околину 25 пута, а ово је било 26. пут. Приличан број избеглих Срба се вратио на то подручје. Желео сам да се сусретнем са некима од њих. Жеља ми је да из тога мог путописа нешто и објавим у новинама. Па, идемо редом! Книн Шетам кроз град Книн.
Мало ко ме препознаје, а ни ја не познајем људе које срећем. Браћа Јокићи су, може се казати први Срби, који су се одмах после „Олује“ вратили у Книн. За време мирних времена ту су саградили велику кућу са три спрата. Код Јокића сам свраћао сваки пут када дођем у Книн. Ту су живела њих тројица браће Стеван, Јово и Боривој. Међутим, сва тројица су у међувремену помрла. Но, 2005. године у ту куђу се вратио Стеванов син Јовица и његова супруга Анђелија са својих четверо деце. Јовица је пре ових ратних догађаја радио као месар, али и сад он увек нађе неког посла, имају и неку помоћ од државе Хрватске и дечје додатке и тако преживљавају. Углавном, не жале се. Книн је исти као пре, само што сад неки други људи у њему живе. Називи улица и тргова су другачији. Локални. Локални радио се оглашава као Хрватски радио Книн, у којем
сам и ја радио као новинар. Садашњи становници Книна не живе ни приближно добро као што се некад живело у том граду. Незапосленост је велика, као и социјална несигурност. Већина становништва живи од хуманитарне помоћи и од „социјалне скрби“, како је они називају. Мировине су нешто боље него овде, али су и цене много веће, па се не може казати да умировљеници живе безбрижно. Врбник Приликом недавног путовања у Книн посетили смо повратничке породице, које су се вратиле у Книн и околна села. У село Врбник, удаљено око шест километара од Книна, пре седам година вратила се породица Радомира Петовића. Дошао је он, супруга Гордана, син Горан и Горданина мајка Марија Букарица. Од Радомира дознајемо да је он са породицом избегао почетком августа 1995. године дакле у току „Олује“.
Најпре су неколико дана боравили у Сремској Митровици, а затим две године у селу Јовцу, код Краљева и на крају седам година у Трстенику. - Није било лако ни у избеглиштву – каже Радомир – у оне две године док смо били у Јовцу два пута смо се селили у неке старе куће без основних услова за боравак у њима. Супруга Гордана и ја смо радили све и свашта само да би некако преживели. Деца су ишла у школу у оближњу Рибницу, код Краљева. Са нама је била Горданина мајка Марија, јер није имала с ким другим да буде. Било нам је заиста тешко. У јулу 1997. године смо се преселили у Трстеник, пошто сам ја добио посао код једног приватника у том граду. Морао сам да радим од јутра до сутра, а и моја супруга, да би некако могли да преживимо. И у Трстенику смо се два пута селили, најпре у неку старију кућетину, а затим у неки стан, где су услови били бољи, али смо мо-
рали да плаћамо веома скупу кирију. Након свега овога Радомирова породица је донела одлуку да се врати у свој завичај. Поднели су захтев за обнову куће, и кад је она обновљена Петовићи су се вратили у свој Врбник. Кућу је држава Хрватска обновила и боља је него што је била пре „Олује“. Чак су им дали и нови намештај и белу технику. За сада њих четворо живе од скромне породичне пензије Горданине мајке Марије. Примају и социјалну помоћ, а некад нешто и раде приватно, а поред тога имају и своје баште и виноград. Они су пуни наде да ће се отворити и неке перспективе. Радомир и Гордана су дуго година радили у Творници вијака у Книну, па живе у нади да би поново могли радити, ако се покрене производња у том радном колективу. - наставиће сеИлија Шекуљица
25
13. јануар 2012.
После несретно започете године
НОВИ ДОМ ЗА ПОРОДИЦУ ХАЛИТИ У првим минутима ове годне ватрена стихија прогутала дом Џемиле и Сенада Халитија у коме су живели са четворо малолетне деце. Градоначелник Краљева обећао помоћ у сaнацији стамбеног објекта Дочеку сваке нове године весели се највећи број становника целе планете. И мада највећи број њих, врло брзо заборавља шта се десило у новогодишњој ноћи има и оних који ће је памтити целог живота. Међу њима су Џемила и Сенад Халити са четворо деце, Сабином, Хајријом, Имером и Себастијаном. Када су се у поноћ 31. децембра склопиле казаљке на сату, и са свих страна почели да одјекују пуцњи из различитих извора, највише петарди, а небо засветлело од ватромета са Трга српских ратника, изашли су из скромног стана и Халити да се придруже весељу. Само пет минута после поноћи случајни поглед према кући из које су управо изашли следио је крв у жилама двоје младих људи. Из њихове собе куљао је густ дим који није наговештавао ништа добро. Схватили су Џемила и Сенад шта се дешава, па похитали да прво изведу децу која су спавала. - Запалио се сунђер и док сам ушао унутра да га изнесем пламен се проширио. За само петнаестак минута, док су дошли ватрогасци, изгорело је пола собе – прича Сенад. Тридесетак комшија прискочило је у помоћ при гашењу да се ватра не би проширила и на друге стамбене објекте у близини. Гасио је Сенад док је имао снаге, а онда само немо гледао према месту где су некада безбрижно становали он и Џемила са четворо деце. Изгорело је све, замрзивач пун хране, фрижидер, телевизор, компјутер, дечје ствари, књиге ... Скоро две недеље Халити бораве код најближих комшија и пријатеља, мало код једних, па онда других и тако у круг. Сенад нема стално запослење. Ради у Јавном комуналном предузећу „Чистоћа“ преко омладинске задруге. Једино сигурно примање представља дечји додатак којим Џемила настоји да покрије све расходе. Срећа је, каже Сенад, да су ватрогасци стигли брзо и спре-
чили да се пожар прошири и на друге куће и направи много већу штету. Почеле су и кише, па је потребно што пре да се објекат заштити од даљег пропадања. Разговарао је, каже, и са директором „Чистоће“ који је обећао
помоћ. Дом Џемиле и Сенада Халитија посетио је и градоначелник Краљева Љубиша Симовић са поклонима за децу. И ма колико да је ова година започета великом несрећом тврди да град
неће дозволити да неко буде на улици. - Ова породица ће добити од града помоћ за санацију да би могла деца са родитељима да се врате у кућу коју су градили својим рукама. Ми и ЈКП „Чи-
стоћа“, у којем ради наш пријатељ, помоћи ћемо не само да се санира овај објекат, већ да им надоместимо и оне ствари које су изгореле у пожару, како би могли да наставе живот који приличи човеку и детету – каже Симовић. Градоначелник очекује од грађана Краљева да схвате да буџет није бескрајно велики, да морају сви да се солидаришу, штеде и понашају рационално. Ипак, када наиђе оваква невоља град неће дозволити да било ко остане на улици. Сенад Халити је охрабрен речима градоначелника и сам решен да уложи максимални напор да обезбеди сигуран кров над главом својој породици. Са друге стране градонаечлник је обећао да ће већ у току дана послети инжењере који ће да напараве предрачун радова како би већ следећег дана могла да почне санација, а сви чланови породице Халити што пре врате под сигуран кров. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Програм опоравка социјално угрожене деце
ЗА ЛАКШЕ ДЕТИЊСТВО
Тридесеторо деце из социјално угрожених породица провешће седам дана у Војној установи „Бели бор“ на Тари Краљевачки Црвени крст је и ове године наставио са реализацијом Програма опоравка социјално угрожене деце. Група од тридесеторо деце у понедељак је отпутовала на седмодневни боравак на Тару, а средства за одлазак обезбедила је, по четврти пут, породица Станишић из Швајцарске. Критеријуми по којима су деца укључена у програм су у складу са стратегијом за смањење сиромаштва, а циљне групе обухватају децу која су у рату изгубила родитеље, децу из хранитељских породица, децу избеглица и расељених лица са Косова и Метохије, односно децу из социјално најугроженијих породица, узраста од 7 до 15 година.
У одмаралишту Војне установе „Бели Бор“ на Тари, уз помоћ едукованих волонтера Црвеног крста, деци ће на располагању бити широк спектар различитих активности које
пружају могућност одржавања рекреативне наставе. Учење о Црвеном крсту и његовим вредностима, разне радионице зависно од показаног интересовања, спортске и кул-
турно-забавне само су део планираних активности. У Црвеном крсту очекују да се кроз неговање толеранције и разумевања олакша детињство деци која немају комплетне породице и одговарајуће социјално-економске услове за нормалан психофизички раст и развој, јер упознавањем са другачијим условима живота деца добијају емотивну стабилност. Промовишући рад на програму Опоравка социјално угрожене деце у Црвеном крсту очекују и да се подстакну нови донатори као и просветни радници, психолози, педагози, социолози, лекари и други да волонтирају у овом програму. Т. Радовановић
26
13. јануар 2012.
Акционарско друштво за производњу хлеба и пецива „ПЕКАРСТВО“, Краљево, ул. Тодоровића бр. 36, расписује оглас за избор
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ ОД 13. ДО 19. ЈАНУАРА
ДИРЕКТОРА Кандидат треба да испуњава следеће услове: - да поседује високу или вишу стручну спрему економског или технолошког смера; - да има радно искуство на руководећим пословима; - да је у досадашњем раду исказао стручне, радне и организационе способности; - да није руководио правним лицем које је у време његовог руковођења отишло у стечај; - да није осуђиван нити да је под истрагом за дела из области привредног криминала. Пожељно је да кандидат достави предлог Програма рада „ПЕКАРСТВО“ А.Д. у наредном периоду. Пријаве са кратком биографијом (CV) и потребним доказима о испуњавању услова огласа кандидати могу, у року од десет дана од дана објављивања огласа: - послати поштом, на адресу: „ПЕКАРСТВО“ А.Д. 36 000 Краљево, ул. Тодоровића 36 (са назнаком: „За избор директора“), - предати непосредно у средишту привредног друштва у Краљеву, ул. Тодоровића 36 Информације се могу добити на телефон: 036/ 391 – 361
Република Србија, Министарство животне средине, рударства и просторног планирања Омадинских бригада 1, 11070 Нови Београд На основу чл. 10. став 1., а у вези са чл. 29. став 1. и 3. Закона о процени утицаја на животну средину („Сл. гласник Р. Србије “ 135/04,36/09 ) даје следеће ОБАВЕШТЕЊЕ Обавештава се јавност, заинтересовани органи и организације, да је овај орган донео Решење да није потребна израда Студије о процени утицаја на животну средину пројекта експлоатације песка и шљунка из корита реке Западне Мораве, са спруда при левој обали, на стационажи од км 87+142 до км 87+398, са к.п. број 4204/1, КО Витановац, на територији општине Краљево, на захтев носиоца пројекта ТГТР „ТРАНСКОП – ЂУСИЋ“ из Краљева, Витановац 55, а које је заведено под бројем 353-02-2382/2011-02. Увид у донето Решење може се извршити у просторијама Министарства животне средине, рударства и просторног планирања у Београду, Омладинских бригада 1, соба 653 и доставити своје мишљење у року од 10 дана од дана објављивања овог обавештења. Заинтересована јавност и носилац пројекта могу изјавити жалбу Влади Србије на предметно Решење, путем овог органа, у року од 15 дана од дана објављивања огласа.
ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 16 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 И У МАРКЕТИНГ АГЕНЦИЈИ „ГОРАН“ МИЛОША ВЕЛИКОГ 14/1 У ПАСАЖУ ПРЕКО ПУТА РОБНЕ КУЋЕ
13. јануар 1991 - на светском првенству у аустралијском граду Перту југословенски ватерполисти освојили су златну медаљу. Југославија је први пут постала првак света у ватерполу у Мадриду 1987. 14. јануар 1826 - у Пешти основана Матица српска на иницијативу Јована Хаџића и уз помоћ богатих српских трговаца из Пеште и Будима. Књижевно и културно друштво одиграло огромну улогу у процвату науке и културе Срба у Војводини (Србија), убрзо по оснивању почело да издаје „Летопис Матице српске“, најстарији српски књижевни часопис. 1864. Матица пресељена у Нови Сад. 1867 - у оквиру балканских национално-ослободилачких савеза против Отоманског царства, Влада Србије у Букурешту с бугарским револуционарним комитетом склопила споразум о стварању заједничке државе која би се звала Бугаро-Србија или Србо-Бугарска, а за владара био предвиђен српски кнез Михаило Обреновић. 1953 - Народна скупштина Југославије изгласала уставни закон којим је уведено друштвено власништво и самоуправљање произвођача. Уместо владе и министарстава уведена извршна већа и државни секретаријати. Први председник Савезног извршног већа постао Јосип Броз Тито. 15. јануар 1804. - јањичарске старешине, дахије, које су 1801. узурпирале власт у Београдском пашалуку, почеле „сечу кнезова“ у покушају да спрече побуну српског народа против јањичарског зулума. На превару је ухваћено и погубљено око 70 најугледнијих српских кнезова, виђених људи и свештених лица. 1992 - Распад СФРЈ, Словенија и Хрватска постају самосталне државе Европска заједница признала бивше југословенске републике Словенију и Хрватску као независне државе. 2000. - у предворју хотела „Интерконтинентал“ у Београду убијен Жељко Ражнатовић Аркан, вођа парамилитарних јединица у ратовима на простору Југославије. 16. јануар 1908. - У Београду отворен хотел „Москва“, подигнут на месту кафане „Велика Србија“. Зграду пројектовали архитекта Јован Илкић и група архитеката из Санкт Петербурга. 1993. - У опкољеном Сарајеву, које је већ месецима без струје и воде, погинуло осам, а повређено 19 особа од експлозије
гранате која је пала на место где су људи чекали у реду за воду. 1998. - У експлозији метана у руднику „Соко“ у Читлуку код Сокобање погинуло 29 рудара. 17. јануар 1947. - Проглашен први Устав Народне Републике Србије. 2000. - у Центру безбедности у Цетињу регистрована је Црногорска православна црква. Ту цркву до сада није признала ниједна друга црква, а на њеном челу су свештеници који су искључени из осталих цркава. 2003. - Бугарска влада укинула је санкције против СР Југославије уведене 1998. али су остала замрзнута средства која припадају бившем председника СРЈ Слободану Милошевићу, његовој породици и осморици бивших високих функционера. 18. јануар 1919. - француски премијер Жорж Клемансо отворио је Версајску мировну конференцију након окончања Првог светског рата. Мировним уговором потписаним 28. јуна, Немачка је преузела одговорност за рат, обавезала се на исплату ратне штете и забрањено јој је наоружавање. Створене су нове државе Пољска, Мађарска, Чехословачка, Естонија, Летонија, Литванија и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. 2003. - на Шестом ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије (СПС) за председника партије поново је изабран хашки оптуженик Слободан Милошевић. 19. јануар 1878. - Српска војска у српско-турском рату освојила Врање. 1916. - На грчко острво Крф у Јонском мору почеле да стижу прве јединице српске војске после повлачења преко Албаније у Првом светском рату. До априла на Крф пребачено око 140.000 војника. 1919. - Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца у Србији и Црној Гори заменила јулијански календар грегоријанским, који је у другим деловима новостворене државе већ био у употреби. Српска православна црква задржала Јулијански календар. 2001. - САД укинуле економске санкције против Југославије, чиме су се стекли услови за обнављање економских веза две земље. 2011. - Европски парламент усвојио Споразум о стабилизацији и придруживању са Србијом и Резолуцијом о Србији подржао даље евроинтеграције Републике Србије.
27
13. јануар 2012.
Мирјана Јаћoвић Мира Драга наша, иако нисмо успели да заједно са тобом добијемо битку са животом, увек ћемо бити поносни на тебе и волети те увек. Твоји свекар, свекрва, девер и јетрва са децом
У суботу, 14.01.2012. у 13 часова на гробљу у Врдилима одржаћемо четрдесетодневни помен нашој драгој
Мирјани Јаћoвић Мири Позивамо родбину и пријатеље да узму учешће при помену.
Породице Јаћoвић и Радовановић
Мирјана Јаћoвић – Мира Наша најсјајнија звездо, била си увек ту на дохват руке, као вода, увек као ваздух присутна и неопходна, светло што увек сија истим жаром. Заувек ћеш живети у нашим срцима. Твоји син Војин, кћерка Исидора и супруг Иван
17. јануара навршава се девет година туге и бола од смрти наше
Марија Симовић Хвала ти за сву доброту коју си нам подарила. Александра, Славица, Дуле, Љубинка и Љубиша
У недељу 15.01. 2012. године навршава се три године од смрти нашег драгог
Драгане Бићанин Душко Савић 2003 – 2012.
Te зиме остао си на падини јастребачке планине. Нама је и даље зима. Твоји најмилији
Момчила Мокија Василијевића
Време које смо провели са тобом даје нам снагу да издржимо садашњост. Супруга Гордана, ћерке Јелена и Оливера са породицама
Тога дана у 13 часова даћемо помен нашој драгој Драгани. Увек ћеш живети у нашим срцима. Породица Бићанин
28
13. јануар 2012.
ОДБОЈКА ПРЕДСТАВЉАМО – Одбојкашки клуб „Ушће“
ОДБОЈКА У ДОЛИНИ ВЕКОВА
- Клуб формиран 2003. године и окупља женску омладину Ушћа и околине. – Пионирке прошле године играле на полуфиналном турниру Првенства Србије Традиција одбојкашког спорта у Ушћу је дуга, али је ОК „Ушће“ основано 2003. године. Заслуге припадају Драгиши Живковићу, бившем одбојкашу и великом заљубљенику у магичну игру на мрежи. Окупио је девојчице из Основне школе „Милун Ивановић“ из Ушћа и почела је да се исписује нова страница историје одбојке у долини векова. - Почетак, као и сваки почетак, био је веома тежак. Ушће није имало адекватне услове за рад, тренирали смо напољу, по киши, ветру, без опреме, са тек по којом лоптом. Помоћ смо добили од правих пријатеља, људи који су веровали у ову идеју и клуб је опстао и остао. Морам да нагласим велики допринос који је дао Милан Жарковић селектор јуниорске репрезентације Србије, који је ради промоције одбојке у наше место доводио наше најбоље јуниоре, те селекције Бразила и Немачке. Данас ОК „Ушће“ има око стотинак чланова, ту се рачуна и секција коју смо формирали у Јошаничкој Бањи – прича Драгиша Живковић тренер и први човек Одбојкашког клуба „Ушће“. На истеку прве деценије новог миленијума Ушће је постало богатије за спортску дворану којој су се највише обрадовале мале одбојкашице. - То је био нејлепши тренутак у мом животу, а верујем и свих Ушћана. У склопу основне школе добили смо изузетан одбјекат, који немају ни много већи градови, па усудио бих се да кажем нема га ни Краљево. То је отворило нову страницу у историји спорта у Ушћу и нашег клуба. Повећао се број чланова, радимо више, тренирамо сваки дан и одмах су стигли резултати. Прошле године наша пионирска екипа изборила је улазак на полуфинални турнир Првенства Србије чији смо били домаћини. Тиме је и отворена нова дворана и утисак је био комплетан. Одбојкашице „Ушћа“ играју у Општинској лиги Краљева,
мада би по условима и организацији без проблема могли да играју и два ранга више. - Уверен сам да би ОК „Ушће“ могао да игра у Регионалној лиги, али кочницу представља чињеница да су наши чланови основци. Чим оду у средњу школу напуштају „Ушће“ и крећемо са формирањем нове екипе. То је разлог
што егзистирамо у најнижем степену такмичења, али наступамо у свим такмичењима млађих категорија. У сваком случају најважније је да клуб постоји и ради, а талената има и увек ће бити. Да то није празна прича говори и одлазак три талентоване одбојкашице у развојни камп ОСС у Бечеју?
Такимчења Овог викенда почиње такмичење у кадетској Међурегионалној лиги, а одбојкашице „Ушћа“ ће на мегдан екипама „Новог Пазара“, „Тутина“, „Економца“, „Краљева“. Младе одбојкашице из долине векова наступиће и у пионирској МРЛ где ће покушати да понове прошлогодишњи успех. У првенству Општинске лиге ОК „Ушће“ заузима место у врху табеле и главни су кандидати за титулу првака. Драгиша Живковић - После прошлогодишњег пионирског првенства, у Бечеј су на позив координатора и тренера ОСС отишле Невена Главчић, Јелена Балтић и Александра Кошанин. Оставиле су одличан утисак и сигуран сам да ће ускоро показати раскошан
таленат у јачим клубовима. Ми ћемо наставити да стварамо нове играче, деце има, поготово најмлађих и то је гарант извесне сутрашњице нашег клуба – закључује Драгиша Живковић први човек ушћанске одбојке. А.Даишевић
Винер Штедише Суперлига одбојкаша
РИБНИЦА СУДБИНУ РЕШАВА У ЈАНУАРУ - Краљевачки одбојкаши одиграли заостале утакмице са Партизаном и Ц. звездом. - Вечерас (19ч) први „квалификациони“ сусрет Рибница-Јединство (Стара Пазова) Пуних месец дана трајала је пауза у Винер Штедише Суперлиги, али за одбојкаше Рибнице није било одмора. После Куп двомеча са Радничким и пласмана на финални турнир пулени Бошка Мачужића су одиграли и два зостала сусрета националног шампионата. Са последњим данима старе године „Мускетари“ су гостовали у Београду где су поражени од шампиона Партизана резултатом 3-1 (25:18, 25:22, 19:25, 26:24). Дан пред Бадње вече уследило је ново гостовање у београдским „Шумицама“ и дуел са Црвеном звездом коју су домаћи решили у своју корист убедљиво 3-0 (25:14, 25:16, 25:20). - Рибница није осетила паузу, све време смо радили и играли утакмице. Заостали мечеви са београдским црно и црвено-белима су резултатски прошли оче-
кивано. Много боље смо одиграли са Партизаном, били смо у налету после успеха у Купу и заиста је мало недостајало да откинемо бод шампиону. То би био велики успех и значајно би нам помогло у борби за опстанак. Против Црвене звезде смо одиграли слабије, али морам да кажем да је београдски тим одиграо можда и најбољу утакмицу ове сезоне. Напали су нас сјајним сервисом и нисмо могли да им парирамо. Ипак, реално нама ови мечеви нису за „вађење“, бодове тражимо у дуелу са нама равноправним екипама – напомиње Бошко Мачужић тренер краљевачке Рибнице. Распоред је тако хтео да први месец нове 2012. године одређује судбину суперлигаша из Топлице Милана. - Пред нама су три јако битне
утакмице. Долази нам у госте Јединство из Старе Пазове, путујемо у Клек и на крају у Краљеву играмо против Спартака из Љига. Тренутна позиција на табели нас мотивише да одиграмо најбоље што можемо, јер само победама можемо да избегнемо 9. место и бараж за опстанак. Рибница тренутно има 8 бодова на 8. месту на табели. Београдски Железничар је отписан без победе и са само 2 освојена бода, док претпоследњи Клек има 7 бодова, а Јединство на 7. позицији 11 бодова. - Рачуница је јасна, потребне су нам победе против Јединства и Клека. То неће бити лак задатак, јер играмо са императивом, а ово је млад тим који се тешко носи са притиском. Ипак, показали смо у утакмицама Купа Србије да можемо боље од до сада приказаног
и да екипа подиже форму. Требало би да искористимо предност домаћег терена и зато нам је неопходна помоћ са трибина, поготово вечерас против Јединства. Биће јако тежак двобој, али сам оптимиста и верујем да можемо до тријумфа – закључује Бошко Мачужић тренер Рибнице Стратега „Мускетара“ радује и здравствени билтен, сви играчи су здрави и спремни, па ће Пазовчанима на мегдан Рибница у комплетном саставу. Победа и то за три бода скоро да гарантује опстанак, чак и избегавање баража који је увек мач са две оштрице. Од чега су саздани и какво срце имају „Мускетари“ ће показати вечерас и у наредне две недеље које ће одредити судбину краљевачког суперлигаша. А. Даишевић
29
13. јануар 2012.
ОДБОЈКА Одбојкашки клуб Техничар из Краљева прославио други рођендан
ТАЛЕНТИ ЗА ДИКУ И ПОНОС - За само две године постојања ОК Техничар заузео значајно место на одбојкашкој мапи Србије. За успех, осим талента потребно и стрепљење, али још више напоран рад – скромно поручују из клуба
ОК Техничар, пакетићи за најмлађе Тачно на Божић, најрадоснији хришћански празник, Одбојкашки клуб Техничар, један од најмлађих спортских колектива у граду на Ибру, прославио је свој други рођендан. Иако на одбојкашкој мапи постоји тек две године, Техничар је за кратко време скренуо пажњу не само локалне спортске јавности, већ и привукао приличан број полазника, али и стекао много симпатизера. О развојном путу овог клуба можда и најбоље сведочи податак да је пре две године, на свом почетку, имао само 17 чланова, док данас, у свим се-
лекцијама окупља више од 100 талентованих дечака и девојчица, узраста од седам до седамнаест година из Краљева, али и околине. - Са десет селекција које наступају у разним такмичењима, рекордери смо у региону. Иако по годинама млађи, дечаци се, осим у својим узрасним категоријама – пионирској, кадетској и јуниорској лиги, такмиче и у сениорској регионалној и општинској лиги. Што се девојчица тиче, две селекције наступају у сениорској општинској лиги и наравно против својих вршња-
ДОБРИ ДОМАЋИНИ ТЕХНИЧАР се опробао и као домаћин важних такмичења, што је још један доказ да се високо котира у одбојкашким круговима, не само на локалном, већ и на националном нивоу. У спортском центру „Оканик“ организован је полуфинални турнир првенства Србије за пионире, а потом је Техничар са нишким Миленијумом у Оканику био домаћин и финалног турнира. За гостопримство и беспрекорну организацију и данас стижу само похвале. КАМП СВИ чланови Техничара имају и могућност да учествују на све популарнијем одбојкашком кампу "Асикс - Митрово Поље" на Гочу, који ће ове године доживети своје шесто издање, а чији је оснивач такође Драган Ђорђевић. Уз надзор реномираних тренера учесници кампа имају прилику да свакодневно тренирају у идеалним условима које на надморској висини од 700 метара пружа ова планина.
Женска јуниорска екипа ОК Техничар киња у пионирској, кадетској и јуниорској конкуренцији – каже Александар Даишевић, један од оснивача и тренера у Техничару. Овај клуб, пре две године практично је основала мала, али одабрана група одбојкашких ентузијаста на челу са бившим стратегом краљевачке Рибнице Драганом Ђорђевићем, актуелним тренером крагујевачког Радничког и селектором Универзитетске репрезентације Србије. Иако због тренерских обавеза у крагујевачком прволигашу не може у потпуности да се посвети раду са талентованим дечацима и девојчицама, Ђорђевић сваку прилику и слободно време користи да члановима Техничара пренесе своје знање и искуство, и упути их у тајне магичне игре на
мрежи. По његовом програму у свакодневни рад са талентима укључени су тренери Александар Даишевић, Стефан Пауновић и Милош Живановић, бивши играч Рибнице и својевремено државни репрезентативац у млађим селекцијама. - Тренинзи се свакодневно одржавају у спортским салама Машинско-техничке школе „14. октобар“, Гимназије, Основне школе „Чибуковачки партизани“, као и у Спортском центру „Оканик“ у Матарушкој Бањи где тренирају девојчице. Наш први циљ да формирамо екипе које ће се такмичити у својим узрасним категоријама одавно смо испунили, а следећи, и по мом мишљењу такође достижан циљ је да у догледно време створимо
играче и играчице који ће моћи да заиграју и за Рибницу и за Гимназијалац, дакле на великој одбојкашкој сцени – нагласио је Даишевић. А, да се у Техничару са одбојкашким талентима ради на изузетно високом нивоу сведочи и недавно признање које је стигло на адресу клуба – позив Стефану Раковићу, Јовану Лазићу и Филипу Марковићу за учешће на развојном кампу за таленте који се под покровитељством Одбојкашког савеза Србије одржава у Бечеју. - Уз то, да се мало нескромно похвалимо, постоји велика шанса да се наши јуниори нађу и на полуфиналном турниру првенства Србије. Али, полако, идемо корак по корак, свесни да је уз таленат који наши чланови свакако поседују, за успех потребно и стрепљење, али још више напоран рад – закључује Даишевић. Ако је судити по прве две године рада и постојања, пред Техничаром је светла будућност, а свим члановима, тренерима и пријатељима клуба, уз неоспорно знање и таленат, огромни адути су младост и љубав према одбојци. За свако поштовање, али и пример многима... Г.Ћировић
30
13. јануар 2012.
АТЛЕТИКА Почела сезона крос такмичења
ДРУГИ ИБАРСКИ КРОС
На стази дугој осам стотина метара, која од Атлетског стадиона води поред Ибра, очекује се учешће око три стотине такмичара Краљевачки атлетичари су пуних четрдесет година неговали традицију одржавања „Новогодишње трке“ у Мрсаћу. Сваког другог јануара окупљали су се у овом поморавском селу атлетичари из свих крајева земље. Када је план који су зацртали реализован у потпуности одлучено је да се организује новогодишњи крос првог дана православне Нове године. Тако ће и ове године, по други пут, бројни атлетичари кренути са старта на Атлетском стадиону и у неколико кругова, зависно од узраста, одмерити снаге на кросу који би требало да постане традиционалан. Председник Организационог одбора новогодишње атлетске трке „Ибарски крос 2012.“ Милан Матијевић на старту трке очекује велики број учесника. Добра посета прошле године, седам атлетских репрезентативаца и велики број других учесника, добар су основ за веровање да ће ове године крос бити још масовнији. Очекује се учешће највећег броја младих такмичара. - Организација прошлогодишњег кроса је била успешна. Очекујемо и помоћ града, јер је ово трка поводом Српске Нове године. Поднели смо захтев за финансијска средства да би могли да исфинансирамо трку, помагали су неке новогодишње трке, па смо тражили да помогну и нама – каже Матијевић и подсећа да до „Белог кроса“, који се одржава крајем јануара, нема значајних атлетских такмичења, па ће ово бити добра прилика да се провери спремност пред велика такмичења. Предраг Цвијовић, тренер у Атлетском клубу Краљево, човек је који по други пут технички организује „Ибарски крос“. Четрдесет година је организовао трку у Мрсаћу, за коју каже да је више улична трка него крос, јер се већим делом одржава на асфалтној подлози. Идеја да се у Краљеву организује једно овакво такмичење родила се у главама краљевачких атлетских радника у тре-
На старту прошлогодишњег кроса нутку када је „Бели крос“ из прве недеље јануара померен за крај месеца. Кросеви се организују на малом простору како би публика, које нема много, могла лакше да прати такмичење. Већи део стазе дуге осам стотина метара прекривен је бетоном, па ће морати, свуда где је то могуће, да се постављају зем-
љани теписи. - Одлучили смо се за варијанту свих 14 категорија са мање стартова, јер се спајају трке да не би било оних само са по неколико пионира. Први ће стартовати пионири и млађи пионири, а одмах за њима пионирке и млађе пионирке. По завршетку ових трка на старту ће се, у посебним групама,
појавити јуниори и млађи јуниори, односно сениорке, јуниорке и млађе јуниорке. У петој трци новогодишњег кроса стартоваће заједно сениори и ветерани – каже Цвијовић. Пионири и пионирке трче један круг, јуниорке два, а јуниори три, односно 2400 метара. Најдужа стаза од 4000 метара у пет кругова резервисана је за сениоре. У овом периоду пред „Бели крос“ крајем јануара и „Крос Србије“ у марту нема довољно оваквих такмичења, па се организацијом кроса у Краљеву попуњава шупљина, јер онај ко се припрема за значајна крос такмичења треба редовно да тренира, а ово је још једна прилика за проверу форме. Драган Стефановић, председник Атлетског клуба „Металац“ који је са Атлетским клубом „Краљево“ и Атлетским савезом општине суорганизатор такмичења подсећа да ће такми-
чење контролисати атлетске судије са међународном и националном лиценцом и да у том смислу не треба страховати за регуларност. - Стаза је лепа, а ту је пре двадесетак година организовано и првенство Србије у кросу. Имамо велико искуство у организацији и спремни смо за крос који ће бити провера за тркаче наша два клуба, али и за оне из Чачка, Новог Пазара, Ужица, Ћуприје и Крагујевца – каже он. Позиви су послати, на старту се очекује до 300 такмичара, а организатори ће се потрудити да обезбеде и присуство неког познатог атлетичара као промотера. Старт прве трке планиран је за сутра у 12 сати до када се такмичари могу пријавити на Атлетском стадиону. Организатори су обезбедили пехаре, медаље и поклоне за најуспешније такмичаре у свим категоријама. Т. Радовановић
СРПСКА СПОРТСКА - На Божић 2007. године Краљевчани, тада студенти, Марко Поповић и Петар Пешић покренули сајт који је данас међу најпосећенијима и најбољима у Србији У ери модерних комуникација и савремених информатичких технологија, појављивање сајта www.srbijasport.net 2007. године није представљао изненађење. Ипак, начин на који је настао овај интернет портал је занимљив, јер су га покренула двојица Краљевчана, тада нишких студената. Мотив им је била база података и резултата њиховог омиљеног клуба ФК “Слога“ из Краљева, али је све отишло много даље. - Идеја је да промовишемо спорт у Србији путем савремених информатичких технологија. Почели смо скромно, са жељом да прикупимо што више резултата и информација о краљевачким клубовима „Слога“ (фудбал), „Слога“ (кошарка), „Рибница“ (одбојка), али смо убрзо постали једини интернет простор где је могло да се дође до свих спортских резултата. Тако је и данас и то нас после пет година рада издваја од
осталих спортских сајтова – у глас кажу Петар Пешић и Марко Поповић на малој прослави петог рођендана сајта srbijasport.net. На почетку рада највећи број посетилаца сајта био је из Србије, али пет година касније све је више посетилаца из САД, Канаде, Немачке и земаља из региона Црне Горе, Словеније, БиХ и Македоније. - Од скромног сајта постали смо водећи портал који је посвећен промоцији спорта, спортских резултата, клубова, појединачних успеха спортиста на просторима одакле долазе посетиоци. Реализовали смо идеју да сваки посетилац буде и уредник сајта. Као признање за свој рад још 2008. године смо сврстани међу 50 најбољих сајтова на домаћој интернет сцени. Ово признање је стигло од престижног и цењеног часописа ПС Прес – каже Марко Поповић. Данас srbijasport.net заузима
важно, да не кажемо кључно место на спортском интернету Србије. - Великим залагањем и уз помоћ наших сарадника, постали смо једини сајт у Србији који има резултате из свих фудбалских такмичења која постоје, и сајт који поседује информације о свим фудбалским клубовима који се тренутно такмиче у сениорској конкуренцији. Током ових 5 година у свим сегментима смо забележили раст, растао је број такмичења, резултата, клубова, али и других садржаја као што су вести, коментари, број регистрованих уредника, итд... – са поносом истиче Петар Пешић. Оснивачи поменутог сајта не крију велику захвалност великом броју пријатеља и сарадника који су значaјно помогли рад сајта. - Захваљујући њима постигли смо и ексклузивност приликом објављивања резултата неких лига,
понекад и неколико секунди након завршетка утакмица. Велики број активних уредника, који су благовремено извештавали са спортских борилишта из својих средина, допринели су да се спорт пренесе и до најудаљенијих предела Србије, да се пресели из престонице, и да сваки клуб, па макар и сеоски добије свој простор на светској мрежи. Недавно је у сајт интегрисана сарадња са водећим светским социјалним мрежама, чиме се интерактивност и вредност сајта подигла на један виши ниво – посебно истичу оснивачи портала srbijasport.net. Док се секла рођенданска торта и наздрављало слављенику, говорило се и о будућности. - Сајт srbijasport.net ће у будућности наставити да расте, биће бољи из године у годину, како бројем података тако и њиховом приступачношћу, са тенденцијом да постане
31
13. јануар 2012.
КУГЛАЊЕ
БОЖИЋНИ ТУРНИР У ЗНАКУ КРАЉЕВЧАНА
- Традиционални божићни турнир „Краљево 2012.“ Освојио је куглаш Краљева Иван Трошић испред суграђана Марка Кочовића и Александра Лазића (КК „Ибар“). – Краљевчанима припало првих пет позиција. – Лигашки део такмичења у Суперлиги и Првој лиги Србије „Центар“ настaвља се 29. јануара Више од две деценије траје традиција организовања божићног куглашког турнира који је ове године окупио 32 играча из целе Србије. Дводневно такмичење било је врло интересантно, праћено је са пажњом, а победнички трофеј освојио је куглаш суперлигаша Краљева Иван Трошић који је оборио 574 чуња. И наредне четири позиције припале су домаћим куглашима, Марко Кочовић из Ибра је са 569 чуњева други, његов клупски друг Александар Лазић са 565 је трећи, док су куглаши суперлигаша Краљева Ђорђе Петровић са 564 и Предраг Воштинић са 558 оборених чуњева заузели четврто, односно пето место. Недавни победник појединачног првенства Западне Србије Велибор Радовић из крушевачког „Цар Лазара“ заузео је шесто место. - Турнир је у потпуности успео и веома сам задовољан, како организацијом, тако и резултатима, поготово такмичара из Краљева. Успех организације овог
турнира је тим већи ако се зна да нас нико није помогао, да је КК „Ибар“ из буџета за три месеца добио 20 хиљада динара и да је куглање на спортској маргини у овом граду – искрено говори први човек КК „Ибар“, организатора божићног тунира „Краљево 2012.“ Љубинко Кочовић. Куглаши „Ибра“ су били одлични на турниру што радује пред
наставак првенствене трке у Првој лиги Србије група „Центар“. - Морам да нагласим да смо у првом делу сезоне, у претходној календарској години, остварили одличне резултате. Забележили смо седам победа и два пораза, имамо два бода мање од лидера „Цар Лазара“ из Крушевца. Распоред за други део сезоне нам је одличан, Крушевљани нам долазе
ВИКИПЕДИЈА
Марко Поповић и Петар Пешић својеврсна српска спортска Википедија. Заслуга за то неће само припадати нама, већ и људима који нас редовно посећују, шаљу резултате, извештаје, вести, коментаришу спортске догађаје. Жеља нам је да у будућности успоставимо и унапредимо сарадњу са спортским институцијама као што су Спортски савез Србије, Олимпијски комитет Србије и Фудбалски савез Србије – закључили су Марко Поповић и Петар Пешић оснивачи интернет сајта srbijasport.net. А. Даишевић
ЕНЦИКЛОПЕДИЈА Сајт srbijasport.net је укључен у пројекат фудбалских статистичара који раде на писању Енциклопедије која ће представљати својеврсан алманах о протеклих 20 година фудбала у Србији од сезоне 1992/1993 до сезоне 2011/2012. У Енциклопедији ће бити обрађено преко 2500 клубова са подручја Србије који се такмиче или су се такмичили у некој од фудбалских лига. На овом сајту ће по принципу Википедије моћи да се попуњавају подаци о клубовима, који ће касније ући у ту енциклопедију. Оснивачи сајта srbijasport.net разочарани су односом водећих краљевачких клубова који су показали потпуну незаинтересованост за оваку врсту презентације. - Овај сајт је настао преко фудбала и наше љубави према ФК „Слога”, јер смо велики навијачи „Белих“. Покренули смо и неофицијални сајт клуба, али ни једна управа до данас није нашла за сходно да преузме овај сајт, да постане званичан. Боли нас такав однос и вероватно ћемо га угасити. Слично је и са ОК „Рибница“, а ми смо портал формирали у години када је клуб играо финале плеј офа са „Војводином“, ишли смо на утакмице у Нови Сад, навијали. Из клуба нема заинтересованости да се сајт који смо направили преузме. Једино је КК „Слога“ имала разумевања за нас, наш рад, ту је ситуација другачија, али генерално сарадња са водећим клубовима Краљева је лоша или не постоји – наглашавају Марко Поповић и Петар Пешић.
у госте и могли би смо до трона и уласка у елиту. Ипак, треба бити реалан, „Цар Лазар“ има бољу екипу, Крушевац је добио нову модерну куглану, тако да људи заслужују место где се сада налазе. Учинићемо што је до нас да покушамо да стигнемо до елите, али шта ћемо тамо са 20 хиљада динара за три месеца. Биће успех ако КК „Ибар“ заврши такмичење, јер нам је најмањи буџет од свих клубова у лиги. Добар резултат на божићном турниру је утеха за слабије резултате на паровном и појединачном првенству Западне Србије? - Са једне стране сам срећан, са друге тужан због појединачних резултата такмичара „Ибра“. Сигурно је да смо могли и требали боље, али када погледам на финансијску ситуацију у клубу, боље што нисмо прошли даље, јер не би смо могли да одемо на даља такмичења. Много је тешка ситуација, куглање у Краљеву опстаје захваљујући невероватном одрицању пар ентузијаста – каже Љубинко Кочовић из КК „Ибар“. Ситуација није много боља ни у суперлигашу КК „Краљево“. Клуб из чијих редова је победник божићног турнира Иван Трошић, први део сезоне у елити завршио је на последњем месту на табели са само два бода и веома малим шансама за опстанак међу најбољим клубовима Србије. - Више успеха имамо на турнирима оваквог типа, као и на паровним и појединачним првенствима. Иван Трошић и Дејан Трифуновић су победници паровног првенства Западне Србије, док је на појединачном Трошић заузео друго, а Трифуновић треће место. Овог викенда наступиће у Крушевцу на првенству Србије (јужно од Београда) и имају велике изгледе да се пласирају на државни шампионат – каже секретар КК „Краљево“ Марјан Сентивански. Краљево игра другу сезону у елити и ни једном нису одиграли меч у свом граду! - То је највећи проблем. Куглана не одговара захтевима такмичења у елити, сваког викенда
Нова куглана Сви градови у окружењу имају или ових дана добијају нову куглану. План реконструкције постојеће краљевачке куглане на Атлетском стадиону постоји, чак су и средства одобрена из Министарства, али ништа није урађено. - Било је ту пропуста и са наше стране и са стране надлежних. Ипак, у новембру је расписан нови тендер, очекујем да све прође како треба и да у априлу почну радови на реконструкцији куглане. Тада ће се Краљево на велика врата вратити на позиције које му припадају у српском куглању и тек тада ће доћи бољи дани за овај спорт. До тада, ко преживи... – каже Љубинко Кочовић, „алфа и омега“ краљевачког куглања.
играмо у гостима, а када на то додате хроничну беспарицу онда је јасно да места неком оптимизму нема. Од 1. јануара ове године остали смо и без помоћи генералног спонзора предузећа „Бакар Плус“, тако да смо у јако тешкој ситуацији. Опстанак ће бити тешко достижан, а за нас би успех био да одиграмо целу сезону, да не одустанемо пре самог краја. Учинићемо напор да у конкуренцији „Еђшега“ из Бачке Тополе и „Металца“ из Горњег Милановца задржимо статус елитног лигаша, али реално је то скоро немогућа мисија. Лигашки део се наставља 29. јанауара када Краљево игра са званичним шампионом, екипом Београда. - Ту немамо шта да тражимо, наша шанса су утакмице са екипама из доњег дома, нама равнима. Видећемо, много је проблема, ако испливамо из свега биће добро не само за клуб, већ и за куглање у Краљеву – закључује Сенитавански. А. Даишевић
32
13. јануар 2012.
КОШАРКА АГРОЖИВ Кошаркашка лига Србије
СЛОГА СПРЕМНА ЗА ДРУГИ КРУГ
- Краљевачки прволигаш променио тим, али амбиције остају исте. – Играћемо и даље добру кошарку – поручује тренер Слоге Зоран Миловановић – Џејмс Томас Тајлер последње појачање „Белих“. – У суботу (19:30ч) Слога-Мега Визура Прошле су три недеље од последње утакмице кошаркаша Слоге у Агрожив Кошаркашкој лиги Србије. Пулени Зорана Миловановића су годину окончали са два везана пораза, али то није покварило укупну слику о одлично одрађеној полусезони. Иако су их пратили велики организационо-финансијски проблеми „Бели“ су играли јако добру кошарку, извојевали 9 победа од чега три у гостима и уместо прокламоване борбе за опстанак стекли реалан услов да се до краја такмичења нађу у пробраном друштву које ће заиграти Суперлигу. - Ништа се у амбицијама клуба не мења, опстанак је на првом месту, али реално је да по приказаном и до сада оствареном он неће бити доведен у питање. Сада смо у прилици да размишљамо и о Суперлиги, што би био огроман успех. Наравно, покушаћемо да дођемо до таквог резултата, али нема императива. Видећемо где ће нас одвести игре у другом делу сезоне – каже Зоран Миловановић тренер Слогиних кошаркаша. Прволигаш са Ибарског Кеја је сезону почео са једном екипом, а у 2012. години заиграће сасвим други тим. Док се у кошаркашким круговима воде опречна мишљења око отворе-
Наставак првенства
них уговора играча, у Слоги су више него презадовољни учинком оних који су у међувремену напустили клуб. - Имали смо сјајну хемију, врхунску атмосферу и ти момци су дали свој максимум за успех тима. Тривуновић је отишао у Чешку, Мијајловић у Бугарску, Ђорђевић и Божовић у Иран, Марко Поповић у Шпанију, нашли су одличне ангажмане и колико су нам помогли, толико је и Слога њима. У међувремену смо ангажовали Јевђића, Тресача и Мијатовића и показало се да смо погодили, јер су сјајни момци и одлични играчи. Уклопили су се у тим, атмос-
фера је остала врло позитивна као гаранат добрих резулатат у наставку. Током празничне паузе стигло је и последње појачање? - Искористили смо могућност и реализовали последњу прилику за новог играча. Ангажовали смо америчког центра Џејмса Томаса Тајлера (217цм, 150кг) који је потписао уговор на две године. То говори да у клубу мислимо на будућност. Тајлер је из Северне Каролине, играо је у Мексику, Перу, биће врло употребљив и сигуран сам да у њему добијамо значајно појачање. Већ је увелико у тренингу са нама, лепо се уклопио,
Одмор за фудбалере краљевачке Слоге је завршен. Градски стадион ће оживети у недељу у 11 часова када је заказана прозивка и први тренинг играча прволигаша из града на Ибру. „Бели“ ће рад почети у комплетном саставу, са играчима који су успешно одрадили посао у јесењем делу првенства. Стручни штаб на челу са Драганом Гацом Јовановићем предао је руководству клуба списак жеља, играча који би требало да представљају права појачања. То је услов да се Слога до краја лиге бори за сам врх табеле, за позиције које воде у Суперлигу. Да ли ће бити нових играча, као и какав је план рада током зимских припрема сазнаће се у недељу на првом окупљању фудбалера Слоге. А.Д.
здрави и спремни. Наш одлични бек ових дана скида гипс и почиње рехабилитација и једва чекам да га видим на терену. Тада ће Слога добити праву физиономију. Наравно, у суботу идемо на победу и позивам навијаче да дођу у Халу спортова, да нам помогну да се вратимо на победнички колосек – закључује Зоран Миловановић. А. Даишевић Фото: М. Радовановић
ТЕНИС
Прва фудбалска лига Србије
СЛОГА У НЕДЕЉУ ПОЧИЊЕ ПРИПРЕМЕ
верујем да ће га и навијачи прихватити тако да ту неће бити проблема. Дебитоваће већ у суботу против Мега Визуре. Лига се наставља за викенд, а пред Слогом је тежак распоред? - Ове сезоне смо размишљали само о првом следећем ривалу и тако ће бити и сада. Мега Визура нам је само у глави, млад и полетан састав који нас је дебело задужио у првом делу када смо изгубили добијен меч после продужетка. Током паузе смо јако добро радили, одиграли смо и три контролне утакмице, осим повређеног Јовића сви су
У првом делу првенства, у мечу 2. кола КЛС Мега Визура је победила Слогу у Земуну резултатом 107-105, после продужетка, у регуларном току меч завршен нерешеним резултатом 93-93. Слога је испустила победу у овом сусрету који су обележили Бранко Милисављевић-Зец са 31 поеном и Марко Поповић са 34 поена. Провереног Милисављевића видећемо и у суботу у дресу Мега Визуре, док је Марко Поповић сада члан Мурсије.
ЛУКА ИЛИЋ ГОДИНУ ПОЧЕО ТРОФЕЈОМ Млади краљевачки тенисер најавио још једну успешну сезону
Традиционални међународно-новогодишњи тениски турнир на теренима ТК Црвена звезда завршен је претходног викенда у Београду.У конкуренцији тенисера до 18 година старости блистао је Краљевчанин Лука Илић. Најбољи краљевачки тенисер је супериорно стигао до полуфинала где је савладао старог знанца, Црногорца Савељића са 2-1 по
сетовима 6-3, 2-6, 6-3. Противник у финалу био му је Немац Дафцик који је у другом полуфиналу победио Чонкића са 2-0 по сетовима 6-2, 6-2. Лука Илић је финале одиграо маестрално забележивши победу од 2-0 по сетовима 6-0, 6-3. На међународном турниру на теренима ТК Црвена звезда учествовало је преко 100 наших тенисера у три узрастне категорије, а Лука
Илић је оправдао улогу првог носиоца у категорији до 18 година. Играма и тријумфом на турниру у Београду Лука Илић је само најавио још једну успешну сезону, а млади краљевачки тенисер се већ налази у Словачкој на јаком међународном турниру. А.Д.