www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com
Фото: Милица. Радовановић
Година LIX, Број 3000, 10.фебруар 2012, 30 дин, Излази петком
Од 13. фебруара 1953. године рских новости“, по неки примерак Ових дана нашао се и на уликада је из штампе, на само четири листа доспевао је у различите, че- цама Лондона о чему сведочи фостранице, изашао први број „Иба- сто и најудаљеније делове света. тографија коју смо добили. Интервју: Давор Чичић, директор и главни и одговорни уредник Ибарских новости
МЕДИЈИ УВЕК У СЛУЖБИ ГРАЂАНА
стр. 4
Пред оснивање Клуба привредника Краљева
ПРИВРЕДА НА ИВИЦИ АМБИСА
стр. 12
И поред проблема у функционисању
ФАБРИКА ВАГОНА ИПАК РАДИ Сви Ваши огласи на Радију, Телевизији и у новинама
САМО 180
стр. 13 динара + ПДВ
2
10. фебруар 2012.
Ванредна ситуација на подручју Краљева
НАСТАВЉЕНА БОРБА ПРОТИВ СТИХИЈЕ
Обилне снежне падавине и изузетно ниске температуре паралисале живот на ширем градском подручју, па је градски Штаб за ванредне ситуације био принуђен да прогласи ванредну ситуацију до окончања елементарне непогоде На подручјима која су била завејана снегом, а мештанима због обилних снежних падавина које су блокирале саобраћај онемогућена комуникација и кретање, градски Штаб за ванредне ситуације још 26. јануара прогласио ванредну ситуацију. Како снежне падавине нису престајале, а температура достиза-ла све нижи ниво, ванредна ситуација је прошле суботе проглашена на целој територији града Краљева. Школе су престале са радом, а родитељима препоручено да, иако обданишта настављају са радом, избегавају да децу по изузетно ниским температурама изводе из кућа. Непосредно затим проглашена је ванредна ситуација на територији целе земље, а општински и градски штабови стекли право доношења наредби, предузимања потребних мера у ангажовању свих снага и средстава како би се приступило отклањању последица елементарних непогода. Територија града Краљева нашла се на линији која од Јавора, Ивањице, Нове Вароши и Прибоја води према Сјеници. На овом потезу пало је највише снега, ако се изузму неки делови на југу Србије. На преко 1500 квадратних километара територије града Краљева, која је по површини највећа у Републици, налази се велики број некатегорисаних путних праваца у руралном подручју. Села су прилично разуђена, а поједини засеоци удаљени и по 12 километара од центра села. У њима су претежно стара домаћинства са делом стоке коју тешко успевају да опслужују и у нормалним условима. Веома ниске температуре отежавале су рад механизације ангажоване првенствено на рашчишћавању путева. - Команда Друге бригаде Копнене војске већ је велики део технике и механизације ангажовала
на локацији Пештера, Залатибора и Нове Вароши, па је, иако су притекли у помоћ, било веома тешко обезбедити довољно механизације да се прочисте сви путеви – каже Радоица Кочовић, начелник градског Штаба за ванредне ситуације. Специфичност овогодишњих падавина огледа се и у томе да су могле да делују тешке машине са гусеницама и булдожери. У среду, после првог пробијеног километра пута у Полумиру, машина скип је остала заглављена, па је било неопходно преместити булдожер са неке друге локације како би се наставили радови. Успешно су прочишћени путни правци у местима Савово, Мланча, Толишница, Полумир, Гокчаница, Плана, Добра буква, Пропљеница, Станча и селима подно Гледичких планина. - Тамо где смо успели мештани су тракторима и механизацијом која је оспособљена за то сами наставили да одржавају путеве, а једном делу у ушћанском крају, Каменици, Брезни и Шошаници поделили смо извесну количину нафте. Добили смо и додатних седам тона од Владе Републике Србије коју ћемо да поделимо мештанима по месним заједницама. То неће бити довољна количина, али ће бити драгоцена помоћ. Покушаћемо из буџета или додатним захтевима према влади да обезбедимо још финансијских средстава или додатне количине нафте – каже Кочовић. На територији града Краљева најважније је било оспособити главне комуникације и правце, као и путеве до засеока са старим и болесним којима је потребна помоћ.
Ибар окован ледом - Са припадницима Сектора за је исељен, а проблема има и у ванредне ситуације, ватрогасцима згради Основне школе „IV краљеи спасиоцима интервенисали смо вачки батаљон“. Највеће проблеме више пута. Из засеока Бели поток имају стамбене зграде са равним успели смо да пребацимо болес- крововима јер су се водови заленика са инфарктом до здравствене дили, снег се топи због топлог вазстанице Студеница. Имали смо до- духа од грејања и могу бити датни проблем да очисимо путеве угрожене електроинсталације. Лед до гробаља, а екипа ватрогасне се огромним леденицама надвио јединице је у Пропљеници где ева- над спољне фасаде зграда и прети куишу једну старицу. Послао сам да повреди некога, па је Штаб за спасиоце да однесу храну и доведу ванредне ситуације донео наредбу је до здравствене станице да јој се да се опасна места обележе посебукаже помоћ, а затим смести на ним тракама. безбедније место где би презимила - Опасност представља и зале– каже Кочовић. ђени Ибар, који је први пут залеОпшта је констатација да је дио после 40 година. Вода је старо и сиромашно становништво почела да се излива, а ниво реке у неприпремљено дочекало зиму. горњем делу градске плаже подиНема довољно хране, а из најуда- гао се читав метар. На нашу срећу љенијих места стижу захтеви и за још проток иде, а „Србијаводе“ су сточном храном. Иако су мештани на Ибру, који спада у категорију обезбедили довољне количине вода првог реда, прогласиле и ретешко је допремити је са удаљених довну и ванредну одбрану од леда. места на ливадама на којима је Експерти Генералштаба Војске остала. Србије извршили су извиђање у У градској зони посебан про- циљу проналажења начина како да блем представљају залеђени олуци уклони ледене чепове. Планирано и кровови, а на десетинама зграда је и пробно минирање после чега вода цури углавном низ елек- ће бити одлучено шта треба читричне водове. У згради Градске нити даље – каже Кочовић. управе вода лије низ зидове на На врху Усовица на Столовима паркет, највиши спрат библиотеке у снежним сметовима заробљено
је тридесетак дивљих коња који су угрожени недостатком хране. Министарство пољопривреде и Ветеринарска инспекција обезбедили су извесне количине бала сена, али још не постоји могућност да им се достави, иако им прети опасност због недостатка хране. - Посебан проблем је што их је тешко лоцирати. Зато ће, ако све буде прошло у најбољем реду, већ на пролеће бити чиповани како би се пратило њихово кретање. Обезбедиће се и надстершнице с довољном количином хране за зиму која ће бити коришћена у оваквим ситуацијама – каже Кочовић. Због великих проблема које је створила поларна зима и последица које би могла да произведе, а које би могле да се спрече, грађанима је сугерисано да се организују и почисте снег испред зграда, локала, установа и тако покажу солидарност како би до краја недеље што лакше изашли из тешке ситуације. Иако сви жељно очекују да овако велике количине снега што пре нестану са кровова и улица, прети додатна опасност од евентуалног наглог топљења које би могло да створи велике проблеме у виду поплава. Посебно је угрожена индустријска зона Шеовац којој прети опасност од потока Макве, али и местима Обрва и Лађевци од потока Бубан, а мештанима Ратине од Товарнице. Зна, каже Кочовић, да подивља и Жичка река и да створи велике проблеме у приобаљу. Због свега су већ припремљени стручни тимови Дирекције за планирање и изградњу који су одговорни за санацију поплава. Добили су налог да изврше све припреме како би што спремније дочекали евентуалне поплаве. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 036/312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: office@ibarskenovosti.com, www.ibarskenovosti.com
3
10. фебруар 2012.
ГЛОБУС од петка до петка: Утук на утук или како релативно мале државе, као богати Иран, могу да се одупру великим силама
ХОЋЕШ САНКЦИЈЕ, НЕ ДАМ НАФТУ!
Власт у Техерану запретила да ће престати да продаје ”црно злато” Европској унији.- Египат на прагу нове револуције, сад се народ организовао против војне хунте.- Ко и због чега предизборне митинге у Русији представља као побуну.- Још једна холивудска звезда у акцији, Џенифер Лопез рекламира српски аутомобил Тачно народ каже: Ко с ђаволом тикве сади, разбиће му се о глави! У великом и добрим делом богатом и стратегијски важном Египту су, пре годину дана, такозване демократске снаге са запада увезле револуцију, искори стиле мање-више разумљиви бес сиротиње, приморале председника Мубарака да добровољно оде са власти и онда га отерали у тамницу, тако је, као увертира за крвави грађански пир у Либији и монструозно линчовање већ устрељеног пуковника Гадафија, затворен круг пропагандно смишљеног и оружјем изведеног ”арапског пролећа”. И шта се сада збива? Онај широки каирски трг Тахрир, на коме су усплахиране масе данима и ноћима јуришале на владине трупе и напаљени извештачи истим речима и гото-во идентичном сликом узбуђивали гледалиште заваљено у фотеље широм света, сада је поново поприште смртоносних обрачуна и јуриша на исте државне зграде и без сумње никако другачије по саставу, али очигледно потпуније опремљене формације силе. Не смањује се ни број жртава, а побуна сваког трена узима замаха и у Александрији, око Суеца који је одувек мамац за велесиле, у Порт Саиду, где је као окидач уз буре барута искоришћена, а шта би друго, брутална туча фудбалских навијача. ”БРАЋА” КОЛО ВОДЕ Дух је пуштен из ђавоље боце и слика из Египта не може да се ћушне у запећак, иако је видно да медији обазривије баратају речи-ма и не желе да покваре утисак који су стварали у тренутку кад је ваљало величати наводну или стварну побуну против власти. Кад су најурени Хосни Мубарак и прва лига властодржаца, на кормило су наручиоци и организатори револуције довели своје људе из војног естаблишмента, али нису рачунали, како се испоставља, да ће сви ти нови фелдмаршали и генерали, од којих су поједини у гиздаве мундире искочили чак из наредничких чакшира, врло брзо постати гадљиви на дојучерашње функције и грчевито се борити да остану на новим високим и некад
само сањаним позицијама. Због тога су и поред стриктних налога из Америке и европских дружбеница дозволили само парламентарне изборе, али власт, ону највишу урачунавајући и неког будућег председника као главнокомандујућег и армијом, никако не испуштају из шака. Египат је, с друге стране, сваким даном постао претња не само окружењу због - како су и ”Ибарске” предвиђале - невиђено брзог ширења исламског фундаментализма и јачању идеја терориста окупљених око Ал каиде, што је власт у Каиру раније, посебно у доба Мубарака и раније Насера и Садата, добро знала и, кад је требало, чак драстично кажњавала. Носиоци те политике, окупљени око организације ”Муслиманска браћа”, били су законски забрањени, али их је нова револуционарна војна хунта спектакуларно вратила на сцену, они су сада парламентарна већина у земљи која у верском смислу није у целини чисто муслиманска. Очигледно је да ”браћа” воде ново коло, они су кец у рукаву пребогатих исламских држава око Африке и у делу Азије, добили су, значи, нове покровитеље и тешко је да ће их, без уцењивачког компромиса, вратити у седло претходних америчких и осталих западних интереса. Збивања у Египту, без обзира на то што су претходно гебелсовски слављена као један од образаца нових демократских стремљења, представљају изузетно жариште. Тим пре што војна хунта почиње да нервира и западни свет одлукама да протера разне невладине организације, међу њима и неколико Американаца, што се, наравно, схвата као велики грех. Спољни организатори преврата доказују, с друге стране, као много пута досад, да су лоши покераши, заиграли су на блеф, без запршке закували чорбу и оставили маси да је куса. То су, пре свих, недужни људи, које хунташи убијају по улицама Каира и осталих места. А Египат има, да и то поменем, око 80 милона становника, развијену пољопривреду, велике приходе од извоза памука и нафте, ту је и ненадмашни светски кључан Суецки канал, милијарде долара
доносе странци у велелепна летовалишта, вековне пирамиде и остала светилишта древне цивилизације. Ко, онда, није заинтересован и за политички правац такве државе? ПУТ ПУТУЈЕ БРИТАНСКИ ПРИНЦ У западним, па и нашим медијима, ипак и сада између два петка дoминира - Сирија. По матрици већ уходаној, зна се ко је диктатор и уз њега лоши момци. На такву карту се упорно игра и кроз Савет безбедности, па се онда, кад обавезујућа резолуција не бива прогурана, осипа дрвље и камење на Кину и Русију што нису дозволили, стављајући законски вето, да се одлуком светске организације одређује ко ће се налазити на челу неке државе. Вашингтон иде даље, затворио је амбасаду у Дамаску, што може да буде сигнал и за оштрије акције. И руска дипломатија предузима кораке који би можда могли да допринесу смиривању. Ситуација у Сирији није, међутим, црно-бела, мада је непристрасном посматрачу видно да легалне војне јединице, очигледно верне председнику Асаду, имају окршаје са добро увежбаним и до зуба наоружаним герилцима из политички противничке стране. Није, значи, реч о случајним пролазницима, посебно у Холмсу који је деценијама познат као непоколебљиви противник владајућој партији БААС, већ су у питању уличне борбе за освајање власти. Пекинг и Москва имају, како истичу, принципијелан став према међунаро- дном праву и страном уплитању, а како се остали понашају - то је већ друга прича. Баш ових дана искрсао је поучан пример. Британска краљевска кућа је саопштила да је принц Вилијам отпутовао на служење војне обавезе. Часно ће бранити круну на Фокландским острвима, у Атлантику, уз доњи рог Јужне Америке, готово поред обале Аргентине. Острва заузимају 12 хиљада квадрата на којим се сместило нешто више од три хиљаде људи, углавном узгајивача оваца. Неки Холанђанин, поморски истражитељ,
открио је Фокланде још 1600. године, век и по позније купили су их Шпанци од Француза, а 1833. Енглези војним путим побијају своју заставу. У међувремену се умешала на исти начин и Аргентина да би са британском круном 1982. године, у време председниковања ”гвоздене лејди”, како су звали премијерку Маргарет Тачер, безуспешно ратовали неколико дана. Влада у Буонес Аиресу жустро реагује на долазак принца Вилијама на Фокланде, помиње свој територијални интегритет, али из Лондона само одмахују руком. Они су принципијелни! Кад је у питању њихов интерес! Е, кад би такви били и према другима... БАНКРОТ ЗА БАНКРОТОМ У вези Ирана такође нема мира. Обама се не устручава да јавно коментарише како натовски војни напад у садашњем тренутку не био најбоље решење! Откуд таква обазривост? Вероватно и због тога што је ”процурила” вест, од шефа израелске шпијунаже, генерала Авива Кахваиа, да власт у Техерану поседује обогаћени уранијум за четири атомске ракете! Раније су разни западни и ”сателитски” извори исто тврдили за Ирак, па кад су ликвидирали председника Садама Хусеина, испоставило се да су оптужбе лажне и повод за ратну интервенцију и насилно обарање легалне власти. Америка и њени савезници настављају, међутим, економску блокаду Ирана, чија влада одговара ригорозном одлуком - обуставља се извоз нафте у кључне државе Европске уније! То није мали ударац, посебно у време сметова и катаклизмичних мразова. А и добростојећи ”Гаспром” је објавио да ће допунске количине злата вредног гаса попричекати, зима је и у Русији, као уосталом сваке године, жестока... Европска унија је на мукама и без додатних тешкоћа. Меркелова је гостовала у Пекингу, па се, без обзира на усиљено осмехивање домаћинима, смркнуто жалила по повратку кући да Кинези неће довољно да помажу
посрнули - евро. Већини чланица Уније се не пише добро, већ је наговештено да банкрот прети Шпанији, Грчкој, Словачкој, Италији, Белгији, Словенији. Био сам на кратко у Риму и наслушао се премијера Монтија, наметнуо је ужасне порезе, цене су се винуле, цела земља је штрајковала као један, све је узнемирујуће замрло, а из Брисела доведени наследник отераног Берлусконија (он се, по обичају, славодобитно церека у камере и поручује да никад није, као сада, толико популаран у народу) прориче да италијанска држава неће због дугова отићи на добош. У доба свеопште обуставе било је тужно, да и то препричам, гледати славног фудбалера престоничке ”Роме”, Франческа Тотија, како преклиње штрајкаче да их на аутостради пропусте на утакмицу на југу Италије. ”Свака част вама, сињор Тоти, ценимо и колико сте допринели нашим ”азурима”, сви ми волимо калчо, али нећете проћи!”- одговорили су бесни незадовољници. У Русији, посебно у Москви, закувава се атмосфера пред председничке изборе 4. марта. И српски медији, демократски и ослобођени, помно прате, али са утиском да дају предност, ређајући или испуштајући податке о броју учесника и порукама скупова, Путиновој опозицији и оно што се с времена на време збива, посебно на улицама, представљају као побуну против садашње власти. Као да нису предизборна окупљања на којима се говорници изјашњавају за своје кандидате и против туђих кандидата. Иначе, на задњем митингу било је, по страшном мразу, у Москви, према званичним изворима, око 35 хиљада људи на збору опозиције, а преко 138.000 су окупиле присталице актуелног премијера. Ми, у Србији, бар један део, љути смо одавно, зна се, на поједине холивудске звезде што нас оцрњују. Има најзад и другачијег примера! Гламурозна Џенифер Лопез укључила се у промоцију новог ”фијата” из Крагујевца! Спотови се већ врте и на интернетским мрежама... Можда нам се овог пута посрећи. Душан ЧУКИЋ
4
10. фебруар 2012.
Интервју: Давор Чичић, директор и главни и одговорни уредник
МЕДИЈИ УВЕК У Три хиљадити број новина и 60 година традиције нас је мотивисало да задржимо сва три медија, да настојимо да будемо прави сервис грађана, не прекидамо оно што је било, не жмуримо пред оним што јесте и планирамо о ономе што ће бити После неуспеле приватизације и дуготрајног стечајног поступка у Ибарским новостима, млади краљевачки бизнисмен Давор Чичић прихватио је велику обавезу да три некада веома значајна медија врати на место које им припада. Знање стечено током средњошколског образовања у Енглеској и на престижном факултету из области међународног бизниса у истој земљи усмерио је на развој сопственог бизниса. Шта је ваша основна делатност? - Одмах по завршетку школовања у Енглеској започео сам сопствени бизнис који се базира на преради и производњи делова од пластике као и савременој рециклажи. Производња се стално унапаређује, а у току ове године уводим неке нове технолошке линије које су интересантне не смо српском, већ и ширем тржишту. Откуд интересовање за медије? - Пошто сам провео скоро целу деценију у Великој Британији, а још важније имао прилику да упознам ученике и студенте из буквално целог света, управо то ми је створило потребу и идеју да покушам на неки начин да пренесем део свога искуства на окружење у ком се сада налазим. У ситуацију да се бавим медијима дошао сам сасвим случајно. После неуспеле приватизације и стечаја у Ибарским новостима, вођен жељом да одржим нешто што има дугогодишњу традицију, а што неко, чинило ми се, жели да уништи, одлучио сам да уложим додатна средства и покушам да створим савремену медијску кућу у којој ће равноправно егзистирати новине, радио и телевизија. Какав је био први сусрет са овом фирмом? - Ударио сам у врло тврд бетон и брзо схватио да се у овој средини полако формирало расположење да једну овакву медијску кућу треба угасити да би до изражаја дошао неко други. Чак и после куповине и улагања знатних средстава било је великих оспоравања и настојања да се куповина
поништи. Како се то завршило? Завршило се пред Апелационим судом који је потврдио куповину. А онда? - Онда се кренуло са реализацијом идеје да се оно што је запуштено врати у нормално стање. Шта сте затекли у Ибарским новостима? - Од имовине скоро да није имало ништа. Било је људи који су имали вољу да раде. Врло брзо сам схватио да морамо из Дома друштвених организација, у коме су се Ибарске новости налазиле скоро 40 година, да се селимо у нови простор. Зашто? - Ово није била случајна идеја, већ један од циљева који је морао у што краћем року да се испуни из простог разлога да би медији могли да пређу своју баријеру и имају могућност ширења. Поред тога изузетно је опасно држати
медије, а бити у туђој имовини, јер ту константна контрола не постоји. Не можеш ништа организовати како треба. Зато се појавила идеја да се телевизија и радио преселе у Конарево и да се технички доведу на ниво који обезбеђује квалитетно емитовање програма. Шта то значи? - Требало је задовољити захтеве које је пред нас поставила Република Србија, извршити обнову репетитора и аналогни сигнал претворити у дигитални. Међу кадровима који су затечени, а који су имали вољу за рад, било је мало оних који су знали да раде и носе терет на својим леђима. Међу 109 радника, колико је некада радило у Ибарским новостима стално је неко вукао, док су се многи провлачили поред њих. Колико је то трајало? - То је дуго било присутно док неки нису схватили да морају и
знати и хтети да раде. Напредак може да се оствари једино кроз велики рад који треба да обезбеди квалитет емисија, чланака и онога што ће се народу презентовати. Није довољно да постоји само добар наслов у новинама и атрактиван назив емисија на радију и телевизији. Има ли проблема? - Није лако кадровски се ојачати. Свакодневно се ојачавамо кадровима, доводе се људи са стране да би неким специјалним емисијама побољшали програмску понуду и заинтересовали слушаоце и гледаоце. Конкуренција је велика? - Понуда телевизијских програма је велика, а гледаоци врло избирљиви, па уз помоћ даљинског управљача траже оно што би гледали. Имају могућност избора тако да ми не можемо да им наметнемо нешто што би гледали. Докле се стигло са адаптацијом простора за рад? - Радови су у завршној фази. Сви медији ће добити одговарајуће просторе у којима ће моћи професионално да раде. Завршавамо неколико нових студија који ће бити добро изоловани од звучних утицаја са стране тако да ће моћи паралелно да се снима и по неколико емисија. А опрема? - Ради се и на комплетно новој дигиталној студијској опреми чиме заокружујемо круг дигитализације и задовољавамо прописе које је држава прописала, а које смо дужни да испунимо до 2013. године. Ради се на возном парку, али и на побољшању стандарда и услова за рад запослених. У ранијем периоду било је доста проблема у овом смислу. Каква је сарадња са другим медијима у граду? - Сви који имају медије у Краљеву, и око њега, треба да схвате да нисмо једни другима конкуренција. Једни друге треба да будимо и усмеравамо на квалитетан рад да би имао гледалац имао шта да гледа, а онда ће сам бирати да гледа оно што му одговара. Ако тако будемо размишљали онда ће
бити добро. Ако буде напада и настојања да се затвори једна или две медијске куће да би остала трећа онда то није добро. Треба да их има што више, да постоји здрава конкуренција, да се реално и објективно, без пристрасности и партијских опредељења, приказује живот грађана Краљева, али и ширег региона и целе Србије. Само таквом реалношћу може се очекивати поштовање гледаоца, слушаоца и читаоца. Приврженост само једној партији није добра, јер је она на власти само док јој не истекне мандат, а народ и проблеми народа су вечни. Тај живот и те проблеме треба пратити и бити уз народ, а поштовати власт и државу. Заљубљеност у само једну партију и приказивање само једне истине, а не видети ону истину која мучи народ, грађане и град, то је опасно. Ако се ту зажмури ствара се медијски мрак који је јако опасан. Колико сте задовољни досадашњим радом? - Тешко је причати о задовољству, јер власник никад није задовољан док не дође до циља. Наш циљ је да радник буде задовољан, а кад он буде задовољан биће квалитетније и оно што ради. Још нисмо дошли до тог циља, али се надам да ћемо у току ове године и то остварити. Потребна је велика професионалност и велика одговорност, редовне плате, али и да се редовно буде са грађанима, са народом. Све што је добро треба приказати што брже да би гледаоци, слушаоци и читаоци добили правовремену информацију. Треба истицати добре примере, а разоткривати оно лоше што се дешава. Народ треба да види шта не ваља како не би ушли у мрак и супротност са законима и прописима. А власт? - Власт треба да схвати да је то корисно, никако штетно. Треба да схвати свако позитивно упозорење на негативне ствари. То упозорење треба да омогући да се не иде у пропадање, да се оно спречи, а у будућност крене здравим корацима.
5
10. фебруар 2012.
Радио-телевизиjе Краљево и Ибарских новости
СЛУЖБИ ГРАЂАНА То није увек тако? - Неки су људи сујетни, а сујета је опасна. Ако се једни појаве у медијима, а други не појаве, одмах су склони да праве смицалице. Представници једне партије су активнији, знају боље да причају од других, па се ствара утисак да ову прву више волиш од друге. Ми поштујемо све партије, поштујемо и власт, а износимо оно што је реално и истинито. Народу лаж можеш да показујеш кад хоћеш, а за истину мораш бирати тренутак. Истина је опасна и зато је тешко у данашње време радити и функционисати. Има ли простора у Краљеву за све медијске куће? - Тешко је причати да ли има простора, али свако треба да ради свој посао, па онај ко опстане нека опстане. Привреда не ради, па је све мање средстава за пропаганду и медије. Ми нисмо ниједног динара повукли од локалне самоуправе. Зашто? - Зато што је несхватљива ствар да је некада за медије из буџета трошено 60 и 70 милиона динара годишње, а буџетом за ову годину предвиђено је само десет, иако се запошљава радна снага у сваком од медија. Мислим да би медији у очима политичара и власти требало да буду присутнији, да их гледају као корисне, а не као неке привилеговане који припадају одређеним партијама. Такве поделе су опасне и нису добре, јер политичари користе медије кад им требају, а заборављају на њих кад им не требају. Медији морају да раде 24 сата свих дванаест месеци у години. Медији су један од важних фактора у сваком граду, дају све информације које политика жели, али извештавају и о напретку и недостацима, елементарним непогодама које су присутне и многим другим стварима. Десет милиона динара није довољно ни за општинску телевизију, а камоли регионалну. Како поделити та средства? - Треба изградити одговарајуће критеријуме. Прошле године нам је од стране локалне самоуправе понуђен уговор на 280 хиљада динара квартално. То је катастрофално када знамо да други добијају пуно више на различите начине. Знамо да органи-
зација неких концерата одвалачи новац у неке медије, док се други сатиру од рада. Али, свака љубав траје, па нестаје. Мислим да је будућност медија у професионалности. Медији само радом и квалитетом треба да добију позитивну оцену и од оних који их мрзе. Најважнија ствар је да тај схвати шта да ради, а онда ће имати друкчије погледе на окружење и на медије. Није добро данас што се гледа да ли припадаш оном или овом. Власт и државу треба поштовати и ценити, али као што ми као грађани и привредници имамо обавезе према држави, тако и они треба да имају обавезе према привреди. Каква ће бити улога медија у предстојећим изборима? - Настојаћемо да свима пружимо прилику да изнесу своје програме за излазак из кризе. И да није у свету криза код нас би била криза, јер се све мање ради и ствара. Све је мање производње, а и оних који се баве пољопривредом. Док се не буде више радило и стварало, и тако пунио буџет, нема нам спаса. Свима ћемо пружити прилику онолико колико дозволи сатница и сами прописи. Свака партија треба да има могућност да изнесе своје мишљење за излазак из кризе, а слушаоци, гледаоци и читаоци да се определе за кога ће гласти. Партије ће имати своје место као и појединци који буду учествовали у изборима. Потребно је да чујемо како мисле да покрену привреду, пољопривреду, да побољшају стање у полицији, војсци, здравству, култури, спорту, цркви, социјали. Они који буду нудили највише решења имаће највише простора код нас. Да народ види ко колико може, а може се сигурно помоћи да се изађе из кризе да Краљево, регион и Србија боље живе. Да се вратимо на техничке услове? - Уз изградњу репетитора и линкова у Краљеву се припрема 2600 квадрата за телевизију, а у завршној фази је студио у Београду који ће омогућити да смањимо трошкове. Гости ће моћи лакше и ефиксније да долазе, а побољшаћемо и избор оних који ће имати више времена да учествују у програмима. У 2600 квадрата планирани су простори десетак
студија за разне емисије и просторије који прате те студије. Обезбеђујемо услове за потпуни професионализам, јер често постојећи простори не могу дати квалитет, без обзира на све способности новинара. Основни циљ нам је да гледаоци и слушаоци буду што задовољнији. Одакле средства за та улагања? - Улагања су велика, а обезбеђују се, са једне стране, из привредне делатности којом се бавимо. Телевизија из зараде ни приближно не покрива трошкове пословања. Не покрива се ни 10 посто трошкова и то је највећи проблем. Расходи су велики. Имамо привреду која нема шта да рекламира, а они који нешто и производе немају могућности да улажу у маркетинг. То је велики проблем. Медије треба сврстати у корисне институције које помажу и грађанима и власти, и онима што владају и онима који ће владати, и то треба гледати реалније. Ускоро ћемо имати сувласника из иностранства. У завршној смо фази да дођемо до жељеног циља, да имамо сувласника уз чију помоћ ћемо поправити економско стање радника и услове за рад. Све то довешће до већег професионализма у коме ће бити задовољни и политичари, и држава, и град, и грађани што нам је најбитније. Какви су даљи планови? - План је да се телевизијским програмом почне емитовати и на сетелиту, и да будемо заступљени у свим значајнијим земљама дијаспоре која је нажалост све већа. Нисмо до сада журили, јер желимо да прво произведемо квалитетан програм. Да би гледалац имао шта да види, чује и прочита морамо обогатити програм емисијама које се тичу живота народа, грађана, политике. Наша политика није да било кога вређамо или оцрњујемо, већ једноставно да будемо објективни. Стало нам је да се, уз помоћ медија, рада, стваралаштва и одговорности политичара, дође до циља, да се лепше и срећније живи, а једни друге више поштујемо и ценимо. Каква је перспектива радија? - И радио ће се оснажити као и телевизија. Желимо да прођемо период као човек, од пелена до врхунског спортисте. Фазно гле-
дамо да прођемо природно те ствари, а не да нешто прескочимо, па да нас то касније кошта. Желимо по сваку цену да будемо уз народ, да пружимо оно што народ воли да гледа, слуша и чита. Вршили смо одређена испитивања, а не објављујемо их зато што још нисмо достигли оно што желимо, иако смо у односу на друге у великој предности. Новине? - Новине треба ојачати тематски, да будемо присутни у политици, здравству, привреди, култури, спорту, школству и свим свакодневним занимљивостима које ће само да помогну и поспесе зивот младих. Потребно је да се у нашим чланцима и емисијама бавимо што више здравим темама да би оне служиле као позитиван пример окружењу. Још увек нисмо достигли жељени ниво због малог броја људи. Повећањем броја људи имаћемо више тематски различитих чланака у којима ће свако наћи нешто. Доћи ће до великих
промена у сва три медија у смислу ојачавања кадрова, али и просторних и техничких услова. Пуно ће се направити у сва три медија, а биће прилике да у овој години позовемо политичаре, привреднике и грађане да их упознамо шта се десило и шта ће се дешавати. По први пут од оснивања пре двадесет година телевизија има своју имовину. Та имовина је савремена, а телевизија ће превазићи регионалне оквире. Имаћемо дописништва из свих крајева Србије, и ван ње, а моћи ћемо да обавештавамо читаоце, гледаоце и слушаоце о ономе што се дешава и шта ће се десити. Три хиљадити број новина и 60 година традиције нас је мотивисало да задржимо сва три медија, да настојимо да будемо прави сервис грађана, не прекидамо оно што је било, не жмуримо пред оним што јесте и планирамо о ономе што ће бити. Т. Радовановић
6
10. фебруар 2012.
Заживеле идеје Уједињених региона Србије
СВОЈАТАЊЕ УСПЕХА
У претходној години средства за информисање из градске касе медијима додељивана без јасних критеријума и уз кршење одредби градског статута Буџети локалних самоуправа у Србији ове године су знатно већи него ранијих. То је резултат примене новог Закона о финансирању локалних самоупра- ва који је почео да се примењује од последњег квартала протекле године. На основу Народне петиције, чије су потписивање током прошле године иницирали Уједињени региони Србије, ова странка је поднела на усвајање Скупштини Србије предлог Закона о финансирању локалних самоуправа. Реалну подлогу за доношење закона представљало је више од пола милиона потписа оних грађана који су подржали ову иницијативу. Зато би сви они који се хвале повећаним буџетом у овој години, кажу у Уједињеним регионима, требало да подсете јавност да је то резултат деловања ове странке. - Они који се хвале висином буџета и инвестицијама које може буџет да подржи када су скупљани потписи као подршка петицији, ту идеју нису подржавали. Неки су чак били против ње, а сада су, када је то заживело, потрчали пред камере да се похвале да је то њихов успех – каже народни посланик Јован Нешовић, председник Градског одбора Уједињених региона Србије у Краљеву. Као подсећање треба да послужи податак да према новом закону локалним самоуправама уместо дотадашњих 40 припада двоструко већи износ од пореза на плате. У време када званично треба да почне предизборна кампања све више странака говори о децентрализацији. Нешовић подсећа да је применом Закона о финансирању локалних самоуправа направљен први велики корак у овом смеру, јер то омогућује већу самосталност локалних самоуправа. - Разлика између Уједињених региона Србије и других партија је у томе што је за нас је децентрализација државе и равномерни развој општина суштинско, а за њих маркетиншко питање и проблем кога се сете
Јован Нешовић само када почну предизборне кампање – каже Нешовић. Пошто 80 посто пореза на плате остаје градовима и општинама најважнији посао локалних самоуправа је развој привреде. У краљевачком одбору Уједињених региона Србије су поносни на све што је урађено током прошле године, а што се односило на пословање Фабрике вагона, Магнохрома и Пластметала. У време када није било нових инвестиција уз помоћ Министaрства економије и регионалног развоја ова предузећа су задржана у радном стању што оцењују веома важним у поступку тражења стратешких партнера. - Они који критикују ове послове не мисле добро привреди Краљева. Раде то понекад по наговору политичких структура, јер на тај начин желе да уберу одређене политичке поене. Већина оних који воде партије и критикују друге када се заврше избори бежи у јавни сектор, или се већ налазe тамо, и потпуно заборави на реални сектор, односно привреду – каже Нешовић и подсећа да је од стране појединих политичких странака већ почело својатање и других идеја које дају резултате. Једна од њих је одлука Скупштине града да се незапо-
сленим породиљама до навршетка прве године детета исплаћује месечна помоћ од десет хиљада динара. Ова идеја Уједињених региона Србије већ се примењује у 30 градова у Србији, међу којима је и Краљево. - У покушају да политички профитирају представници странака из власти предложили су један члан који каже да право на помоћ имају породиље чија су примања у домаћинству
испод републичког просека. Ми сматрамо да то није добро из два разлога. Ова надокнада за нас није социјално питање, већ улагање у младе. Са друге стране долазимо у ситуацију да домаћинство у коме су баба и деда пензионери са по 20 хиљада динара пензије, а отац и мајка незапослени, нема право на надокнаду, што је јако лоше. Када је одлука усвојена на скуштини смо јавно обећали да ћемо предложити измену. Из-
мена је урађена, биће прослеђена на усвајање и надам се да ће то подржати и Градско веће и Скупштина града за добробит најмлађих Краљевчана – каже Нешовић. У изборној години, схватајући важну улогу медија у анимирању потенцијалних бирача, локална самоуправа је удвостручила износ средства у односу на претходну годину. Ово је, сматрају у Уједињеним регионима Србије, јако осетљиво питање, па би требало да Градско веће на време донесе одлуку о критеријумима за расподелу тих средстава, на начин како се она расподељују спортским клубовима и удружењима грађана. - По нама ти критеријуми морају бити везани за врсту медија (штампани, радио или телевизија), фреквенцију (регионална или локална) и број запослених. У 2011. години расподела је вршена без критеријума и без одлуке Градског већа, што није добро, а може се озбиљно расправљати о томе да је дошло до кршења Статута града Краљева, а недопустиво је да се исто тако уради и у 2012. години – каже Нешовић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Активност краљевачког Црвеног крста
ВИ СТЕ ПОТРЕБНИ ДРУГИМ ЉУДИМА Акција на прикупљању крви треба да допринесе смањењу дефицита карактеристичног за зимски период Црвени крст Краљево је у сарадњи са Институтом за трансфузију крви Србије, у четвртак 9. фебруара 2012. године, у времену од 10 до 16 часова организовао акцију прикупљања крви од грађана Краљева, у просторијама Клуба одборника Скупштине града. Годинама уназад, током зимских месеци, у Србији је због годишњих одмора, одсуствовања са посла, распуста, и других разлога смањен број да-
валаца крви. На жалост, болести и повреде присутни су и током зиме, па се потребе за крвљу не смањују. Повремено тешке ситуације дефицита крви превазилазе се одлагањем „хладних“ хируршких интервенција и позивањем чланова породица пацијената да дају крв. Од акције коју реализује Црвени крст очекује се да у великој мери допринесе смањењу дефицита крви карактеристич-
ног за зимски период. Истовремено очекује се да ће уз помоћ медија допринети промоцији анонимног, добровољног и ненаградивог давалаштва крви. Зато из Црвеног крста стиже позив свим племенитим људима да дају крв, како би помогли онима којима је неопходна. Крв могу даривати здрави људи, старости од 18-65 година, након лабораторијског и лекараског прегледа. Т. Радовановић
7
10. фебруар 2012.
Трибина Српске радикалне странке
ПРОТИВ ЕВРОПСКЕ УНИЈЕ
Краљевачки напредњаци подржавају оправдане протесте бивших радника Магнохрома и траже доказе о ненаменском трошењу средстава које је било повод за разрешење првог човека Здравственог центра Прошлонедељна трибина коју је под називом „Нећемо у Европску унију, хоћемо Војислава Шешеља“ организовао Градски одбор Српске радикалне странке имала је за циљ да Краљевчанима објасни однос Србије и Европске уније и зашто Србија не треба да се нада и верује да може постати равноправна чланица уније. Народни посланик Зоран Красић, потпредседник Српске радикалне странке подсетио је да је оно што се десило 9. децембра прошле, и оно што ће се десити у марту ове године наставак приче о шаргарепи и штапу, „јер је питање да ли ће Србија да добије статус кандидата за евентуални почетак разговора о евентуалном напретку у прикључивању Европској унији тамо негде 2389. године“. - Желимо да пошаљемо јасну поруку свим грађанима да у Србији треба да победи Србија и да Србија нема алтернативу, а никако не сме да се деси да на следећим изборима, за које рачунамо да ће да буду и својеврсни референдум, победи Европска унија. Ако победи Европска унија онда ће да се остварују захтеви Европске уније, а ти захтеви значе да би они били задовољни кад би ми извршили колективно самоубиство – истако је Красић. - Кад се помене Европска унија све личи на лаж. Прва велика лаж, шта је то било 9. децембра. Тог дана неко тамо у Бриселу је рекао да Србија није испунила све услове да добије статус. Ми имамо врло добар стандард, имамо статус Република Србија, имамо свој Устав, имамо Резолуцију 1244 која каже Косово и Метохија је саставни део Републике Србије, а власт Србије треба са Саветом безбедности да реши како да изгледа широка аутономија и суштинска локална самоуправа за све становнике Косова и Метохије. Коме одговара Европска унија? - Одговара некима у Србији. То су припадници организованог криминала, ови што се називају тајкунима и оно мало експерата који раде у државној администрацији или невладиним организацијама. То је један посто стано-
вништва. Проблем је у веровању. Верује се у лаж, јер лаж по природи лепо звучи. Ми смо погодно тле да биљка звана лаж цвета, расте и онда се јавља феномен пристајања. Знамо да је лаж и пристајемо на лаж. Грешка је у нама. Проблем је у људима који су веровали да ће доботи 1000 евра бесплатних акција. Знали су да неће добити ништа, али су веровали, јер воле да верују. Имаш право да верујеш, али немаш право да уништаваш будућност своје деце оправдавајући правом да верујеш. Шта је то Европска унија? - Тамо негде 1949. године папа Пије XII дошао је до закључка да реваншизам између између Француза и Немаца због Другог светског рата може бити опасан, јер ће да ојачају ови на истоку, па треба да се направи нешто што би било нова Европа. Да би Ватикан спасио ту идеју промовише се стварање Заједнице за угаљ и челик. Тако је кренуло, па је Европска економска заједница тек од пре неколико година Европска унија. Српски народ никада неће бити у Европској унији зато што западњаци нас третирају као да смо мали Руси. Знају да ми верујемо у све и свашта и докле верујемо у све и свашта они завршавају са својим интересима, остварују их на рачун наших виталних интереса. И то је она прича о шаргарепи и штапу. Красић подсећа да је још осамдесетих година прошлог века тадашња СФРЈ тражила је да буде члан Европске заједнице, јер јој је био стало да се одмакне од СССР. Европска заједница је поставила два услова, успостављање вишестраначког система и укидање смртне казне. - Кад смо испунили та два услова знате шта су предложили ови из Европске уније, бомбе. Европска унија је један велики бездан. На врху тог бездана с једне стране постоји колосек. На том колосеку се налази 22 вагона, а неколико вагона висе у оном бездану, Грчка, Италија, Шпанија, Португалија. Ових 22 вагона шлајфују уназад. После 22. вагона има једна сајла и на тој сали се налази шест
Зоран Красић вагона, Албанија, Македонија, Босна и Херцеговина, Црна Гора, Косово и Србија, шест вечитих кандидата за почетак преговора – каже Красић. Државама чланицама Уније дозвољен је дефицит од само 3 посто бруто друштвеног производа. И поред тога Грчка има дефицит од 120 посто што доказује да се стандарди не поштују. Слично је и са другим чланицама Европске уније. На нејединство у оквиру ње указује и пример оних држава које нису признале независно Косово из страха од јачања сепаратистичких покрета. Трибине Српске радикалне странке су прилика да се пошаље порука грађанима о неопходности јединства.
- Сулудо је размишљати о алтернативи Косово и Метохија или Европска унија. Дилема о томе могућа је код неких људи зато што се овде систематски друштво држи у стању социјалне беде. У условима социјалне беде ваш комшија, рођак има да каже хоћу да једем и да идем у Европску унију – каже Красић стављајући у први план чињеницу да Европска унија скоро ниједан кредит није дала Републици Србији да би се отворила нова радна места. Сва задужења, која износе 27 милијарди евра, дата су да се среде путеви и инфраструктура и направи администрација, не да крене производња. Зашто би неко у Србији правио производ, па да конкурише нама из Западне Европе. Ми смо за њих тржиште потрошње, а не тржиште где се нешто производи. Зато је отпуштање, динарске приватизације и неконтролисано задуживање. Шездесет посто из буџета се троши на пензије, па морамо да размишљамо шта ће бити сутра. Како то изгледа кад држава банкротира? Да ли можемо да изађемо из ових проблема? Можемо, али њима треба да кажемо да не желимо у Европску унију. Ми не можемо да живимо као народ ни да будемо држава уколико нам узму Косово и Метохију – истиче Красић и указује на потребу јединства око онога што је витални, национални, политички, економски, социјални и сваки други интерес
Србије. Глобализам је имао за циљ да створи једну владу, једну економију, једну религију и да има апсолутни монопол. Хтели су, каже Красић, да униште Русију и Кину што се није остварило, а важан фактор постају Бразил, Индија, Јужна Африка. Осамдесет посто грађана Србије, чуло се на трибини, не жели да чује за Европску унију која отима Косово и Метохију. Разлог таквом расположењу су и стране банке са шест пута већом каматном стопом него у својим земљама, које сваке године износе 400 до 450 милиона евра са српског тржишта. Због тога 500 хиљада фамилија не може да исплаћује месечну рату за кредит, а 300 хиљада људи више чека на посао него 2008. године када је обећавано запошљавање нових 500 хиљада људи. - Постоје само две алтернативе, једна је живот, да победи Србија у Србији и Српска радикална странка. Друга алтернатива је да извршимо самоубиство и да победи Европска унија у Србији, а онда нећемо имати ни Косово и Метохију. Кад крене домино ефекат, питање је да ли би Београдски пашалук изгледао као у време пре Првог српског устанка, или би имао другачији географски изглед – каже Зоран Красић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
8
10. фебруар 2012.
Социјалдемократска партија Србије
ПРИОРИТЕТ СТАНДАРД ГРАЂАНА
- Циљ Социјалдемократске партије Србије је да привуче управо те поштене и квалитетне људе. - Не смемо да се предамо, да се повучемо и са стране гледамо како нам кроје судбину они који су мање способни од нас Прошло је нешто више од годину дана од када је званично основан Градски одбор Социјалдемократске партије Србије. Пре тога ова странка у Краљеву је деловала као повереништво. Председник Градског одбора Социјалдемократске партије Србије у Краљеву др Дражен Самарџић каже да ова странка жели пре свега да окупи способне људе који могу да помогну граду и друштву. - Морам рећи да има много људи којима се политика огадила. Претходних година свашта смо преживели, наслушали смо се свакаквих обећања, а чињеница је да се лоше живи. Политичари не сносе одговорност за изговорена обећања и то је велики проблем. Обично се каже да ће их за неиспуњена обећања „казнити народ на следећим изборима“ и на томе се све заврши. Због тога су многи интелектуалци, многи стручњаци побегли од политике. Циљ Социјалдемократске партије Србије јесте да привуче управо те поштене и квали-
тетне људе. Не смемо да се предамо, да се повучемо и са стране гледамо како нам кроје судбину они који су мање способни од нас. Чињеница је да једино преко политике можемо да оформимо боље друштво за живот. Народ је постао апатичан, а то нам најмање треба у овом тренутку - каже Дражен Самарџић председник Градског одбора Социјалдемократске партије Србије. Самарџић истиче да је краљевачки одбор Социјалдемократске партије Србије у претходне две године организовао велики број акција. - Трудили смо се да у претходном периоду направимо што више акција. Циљ нам је био да сваки пут пошаљемо конкретну поруку нашим суграђанима за које вредности се наша странка залаже и да представимо ефикасан начин функционисања. На тај начин смо као одбор показали да помно пратимо ситуацију у граду и да разумемо проблеме наших суграђана. Наша странка је млада,
Др Дражен Самарџић нисмо учествовали на прошлим изборима и због тога нас нема у градској скупштини. Не можемо да рачунамо на новчана средства као друге партије и свесни смо да су на том плану други у благој предности. Срећом, наши чланови су увек спремни да помогну другима и захваљујући тој солидарности успешно смо организовали велики број хуманитарних акција. Помагали смо сиро-
Одељење за инспекцијске послове
КАЗНЕ ЗА НЕОДГОВОРНЕ
Одељење за инспекцијске послове Градске управе града Краљева, поступајући по службеној дужности, а на основу Одлуке о проглашењу ванредне ситуације на територији Републике, применом члана 34. Закона о комуналним делатностима донело је решење којим се наређује свим правним лицима, предузетницима и физичким лицима власницима и корисницима пословних, стамбених објеката и зграда, на целој територији града Краљева, да одмах приступе уклањању снега и леда испред својих објеката, са тротоара и јавних површина око објеката, и уклањања леденица са кровова. За неизвршење ове мере правно лице ће бити кажњено новчаном казном од 100 хиљада до милион динара, предузетници од 50 до 200, а физичка лица од 20 до 50 хиљада динара. Наређена мера
траје до престанка снежних падавина. Одељење за инспекцијске послове је због настанка ванредних околности, изазваних снежним падавинама и вишедневним ниским температурама, које је узроковало обилне снежне наслаге на површинама око стамбених зграда колективног становања, индивидуалних стамбених објеката, јавних уста-
нова и пословних објеката, у претходном периоду свакодневним присуством на терену доносило решења о обавезама власника ових објеката. С обзиром да је интензитет падавина био таквог обима да досадашње ангажовање није било на одговарајућем нивоу било је неопходно доношење једне овакве мере. T. Радовановић Фото: М. Радовановић
машним породицама, прикупљали одећу и обућу за малишане, однели смо помоћ најугроженијим породицама ромске популације итд. Сваки пут када смо организовали акцију помоћи другима учинили смо то без присуства медија. Није нам био циљ да се промовишемо, већ да искрено помогнемо. И што је најважније, показали смо шта значи солидарност- прича Дражен Самарџић. У Социјалдемократској партији Србије у Краљеву истичу да су нашем друштву у овом тренутку потребни људи који имају добре идеје и који знају како да их реализују на најбољи могући начин. У томе, како тврде, виде своју шансу на краљевачкој политичкој сцени и сматрају да ће у будућности бити респектабилна политичка опција. - Проблема има на све стране. Сви причају о проблемима, а на жалост мало их се решава. У овом тренутку нам је најбитније да побољшамо животни стандард грађана. Не памтим када је у Краљеву била већа стопа незапослености. Она износи 30 одсто и међу највишима је у Србији. Замислите само колико је ситуација тешка, када Србија предњачи у Европи по проценту незапослености, а наш град, на жалост, по томе предњачи у таквој Србији. Још је гора ситуација када се зна да је и међу онима који раде велики број са малим платама, а они чак ни те такве плате не добијају на време. Не можемо само да гледамо у државу да нам пружи неку једнократну помоћ. Нама треба помоћ од државе да путем олакшица привуче инвеститоре који ће отворити нова радна места. Велики гиганти попут Фабрике вагона и Магнохрома су на коленима и не можемо да се заносимо да ће они колико сутра да поврате стару славу. Тешко ће та предузећа моћи да упосле на хиљаде радника. Нама су потребна нова радна места - истиче Дражен
Самарџић. Дражен Самарџић сматра да је снага краљевачког одбора Социјалдемократске партије Србије у члановима и симпатизерима странке. То су, како наводи, људи који нису били у политичким партијама, чистог образа и који су спремни да раде за боље сутра. - Ми већ две деценије гледамо једне исте партијске кадрове и они нам нису донели никакав бољитак. Дошло је време да се докажу нови, политички непохабани људи. У Краљеву су све странке биле и на власти и у опозицији. Чини ми се да сви раде по истом принципу, а Социјалдемократска партија Србије се залаже управо за промену система. Морамо да отклонимо све мањкавости из претходног периода. Да оставимо оно што је најбоље, а тога је на жалост мало и да се ухватимо у коштац са проблемима. Нико нема чаробни штапић и да учини да нам преко ноћи свима буде боље. Реалност је сурова, али не и непоправљива - сматра Дражен Самарџић. У Социјалдемократској пар тији Србије не желе да говоре о предизборним коалицијама. О томе ће размишљати када избори буду и званично расписани. Задовољни су што су од централе из Београда добили одрешене руке да бирају са ким ће ићи у коалицију. Градски одбор Социјалдемократске партије Србије формирао је страначку инфраструктуру и готово у свим местима су основани месни одбори. У овој партији тврде да су отворена врата свима који желе да раде и који желе да помогну свом граду. Као предност истичу младо чланство и не искључују могућност да изађу самостално на следеће изборе. Свој оптимизам заснивају управо на великом броју чланова и идејама које су добро прихваћене у народу. Б. Јовановић Фото: М. Радовановић
9
10. фебруар 2012.
ПУЛС Србије Покрет за Краљево
ПРУЖЕНА РУКА САРАДЊЕ
Необично обилне снежне падавине, које су током претходних седам дана готово блокирале Краљево, изненадиле су многе становнике града, између осталих и оне који су задужени за одржавање саобраћајница. Виснина снежног покривача од скоро шездесет центиметара унела је доста проблема у нормално одвијање саобраћаја. Све то, по мишљењу Срђана Кнежевића, одборника Покрета за Kраљево у Скупштини града није ништа ново. Ново је једино што је проглашена ванредна ситуација. Ново је и то што је највећи број становника ушао прилично неприпремљен у зиму. Одговорност за то у Покрету за Краљево пребацују на актуелну власт која је својом политиком довела становнике у Србији у положај да немају довољно новца за куповину основних животних намирница потребних у оваквим ситауцијама. Замерке се упућују и представницима локалних власти које нису чиниле довољно да се, пре проглашења ванредне ситуације, ство- ре услови за нормално функционисање града у тешким условима. Сви конструктивни предлози представника опозиционих партија у Скупштини града до сада су, тврди Кнежевић, били карактерисани као политички марке-
тинг. Да није тако и да су и они спремни да помогну у свим ситуацијама доказује и низ предлога које упућују градским властима како би се што лакше превазишле настале невоље. - Хвалили су се историјским буџетом, да је висина незапамћена, а паре преливају на све стране. Хвалили су се да је посебан акценат у буџету стављен на социјална давања. Зато тај новац преусмерите према овима којима је то сада најпотребније – каже Кнежевић. Добар контакт локалне с републичком администрацијом, на који се владајућа већина у Скупштини града редовно позивала, требало би да резултира расписивањем јавних радова на чишћењу саобраћајница у граду и путева до најудаљенијих подручја. До сада су се, тврде у Покрету за Краљево, јавни радови расписивали за канцеларијске послове на које су примани привилеговани чланови одређених партија. Уз то су у трајању од неколико месеци скидани са евиденције Националне службе за запошљавање чиме је стваран привид о повећаном запошљавању. Из Покрета за Краљево долази и позив грађанима на солидарност и заједничку акцију у чишћењу града како би његовим улицама поново могло да се креће безбедно. Т. Радовановић
РЕФЕРЕНДУМ
Покрет за Краљево као и сви сродни покрети у оквиру ПУЛС-а дају пуну подршку организовању референдума на северу Косова и Метохије у смислу заштите права становништва које се налази на тој територији. С тим у вези председник ПУЛС-а Србије др Љубиша Јовашевић осуђује понашање представника владајућих структура, министра за Косово и Метохију, као и чланове преговарачког тима Београда и Приштине који тврде да је одржавање референдума на територији покрајине скупо, непотребно и штетно. - Као врхунац демократског изјашњавања служи референдум и увек га треба подржавати, и онда кад се ради о бранама на Ибру, промени устава, када је у питању приступање или неприступање европским интеграцијама, али и када је у питању слобода задржавања институција и негирање постојања админи-
стративних граница. Покрет за Краљево, који чини и велики број грађана који се налазе на подручју Косова, инсистира на давању максималне подршке за одржавање референдума од стране државних органа – каже др Јовашевић и скреће пажњу на управо завршен попис становништва на територији Републике Србије. Неуобичајена је пракса, каже он, одржавати попис сваких десет година, а занемарити велики број грађана са територије Косова и Метохије који се налазе на нашим просторима. Подсећа и да је актуелна власт утицала на те људе да се не одазову попису на Косову. - Ми смо на тај начин изгубили из свих евиденционих листа 200 хиљада грађана. Поставља се питање чији су то грађани, који су то становници, да ли припадају српском народу, или смо их се одрекли – каже др Јовашевић.
Током следећа два месеца
БЕСПЛАТАН БЕЖИЧНИ ИНТЕРНЕТ После истека од два месеца бесплатног бежичног интернета у централној градској зони очекује се наставак и ширење ка приградским насељима
Представници града Краљева и београдског Факултета организационих наука потписали су протокол о сарадњи у циљу спровођења пројекта под називом „Примена информационо-комуникационих технологија у локалним самоуправама“. Основни циљ пројекта је подршка приликом увођења савремених информационо-комуникационих технологија у локалним самоуправама, како би се побољшао квалитет услуга које оне пружају својим грађанима. Уз подршку Факултета организационих наука врши се организација, обука и саветовања из области примене информационокомуникационих технологија, а уз подршку Телекома Србија, постављање бесплатне зоне бежичног интернета у ужем подручју града. Реализација овог пројекта треба да допринесе већој транспарентности у раду органа града Краљева, брже услуге за кориснике и бољи приступ е-сервисима. Град је успоставио значајну сарадњу са бројним факултетима широм Србије, а једна од њих је сарадња са Факултетом организационих наука. - Кроз пројекат примене информативно-комуникативних технологија у раду локалне самоуправе добили смо могућност коришћења бесплатног интернета на градском тргу. У оквиру овог пројекта, који је подржао и Телеком Србија, у периоду од два месеца имаћемо промотивно коришћење бесплатног интернета у оквиру овог пројекта – каже Мирјана Продановић, руководилац Службе за управљање пројектима и локални економски развој Градске управе. Поред сарадње са Факултетом организационих наука у партнерству са Машинским факултетом ради се на реализацији веома значајног пројекта који је подржала Европска унија. Осим ових успостављена је и сарадња и са Техничким факултетом у Чачку која се огледа у постављању Географско информацио-
ног система за град Краљево, а који је такође подржала Европска унија. Служба за управљање пројектима припрема и низ других пројеката како би се софтверски унапредили информациони системи у граду и како би услуге према грађанима биле ефикасније. У сарадњи са Архитектонским факултетом из Београда реализован је пројекат „Територијални информациони систем у циљу подршке развоју туризма“. - То је био мали пилот пројекат који је завршен, а након тога смо са Архитектонским факултетом наставили сарадњу и припремили пројекат са којим смо конкурисали код Европске уније. Град Краљево ће, као партнер Архитектонског факултета из Београда, добити студију која ће омогућити да на најбољи начин управљамо градским саобраћајем и јавним градским превозом – каже Продановић. Осим сарадње са Архитектонским факултетом успостављена је и сарадња са Факултетом за примењену екологију „Футура“. Низом заједничких пројеката конкурише се у оквиру међуграничне сарадње са Црном Гором, а ради се и на другим пројектима који се односе на валоризацију и катастар привредних ресурса и дефинисање стратегије одрживог развоја туризма. Антена за бежични приступ
интернету монтирана је на згради Туристичке организације Краљево, а корисници из овог дела града моћи ће промотивно услуге да користе бесплатно током наредна два месеца. После истека тог рока град би требало да преузме обавезу надокнаде трошкова Телекому како би грађани и даље могли да користе бесплатни интернет. Из Службе за управљање пројектима Градске управе стиже информација о покушајима да се кроз наредне пројекте ова зона од центра града шири према приградским зонама. Поред тога што пружа техничку логистику свим службама у општини Служба за управљање пројектима је активна и у изради и аплицирању пројеката преко европских и локалних фондова. До сада је у томе имала доста успеха, а поред техничке логистике и израде пројеката помажу и другим институцијама у писању пројеката. Т. Радовановић
Радио КРАЉЕВО
98,5 МHz
10
10. фебруар 2012.
Акција мештана Жиче
ЖИЧКА РЕКА ПОНОВО ОДСЕЧЕНА
- Осморица мештана пробили сметове на 800 метара дугачком путу до засеока Жичка река у коме међу 40 домаћинстава има и неколико тешких болесника. - Мештани села Гради и даље одсечени од остатка света За последњих десетак дана на територији града Краљева пало је толико снега колико не памте ни најстарији становници овог краја. Високи снежни намети и изузетно ниске температуре резултирали су проглашењем ванредне ситуације, а међу најугроженијима свакако су мештани најудаљенијих села и у подножју високих планина. Али, има и оних који се налазе само неколико километара од центра града до којих је веома тешко стићи. Засеок Жичка река налази се на само три и по километара од манастира Жиче. До војног стрелишта, које се налази у овом реону, пут је делимично прочишћен. Жичка река са четрдесет домаћинства налази сe са друге стране истоимене реке. Мештани овог дела територије месне заједнице Жича су већ после првих снежних падавина од пре десетак дана били одсечени од цивилизације. На несрећу међу њима је и неколико тешких болесника, четири непокретна лица, три која су на хемотерапији и једно које има потребу да редовно одлази на дијализу. Има и оних који, како смо сазнали, терапију нису примали петнаестак дана. Председник Савета месне заједнице Милинко Максимовић и одборник Покрета за Краљево у Скупштини града Дејан Јаблановић са још шест мештана Жиче организовали су акцију пружања помоћи мештанима овог засеока. Добровољним прилозима сакупили су средства за куповину нафте и механизацијом у власништву других мештана успели да пробију сметове који су блокирали 800 метара пута. - Када смо пробили пут јавили смо медицинском центру да дођу и укажу помоћ беспомоћним људима. Сакупили смо храну за животиње и људе и заједно са лековима допремили до најудаљенијих мештана – каже Јаблановић и наводи да у овом делу живе углавном старији људи који нису у ситуацији ни да очисте снег око својих кућа. На несрећу, само три дана
Дејан Јаблановић и Саша Пауновић касније, обилне снежне падавине поново су блокирале пут до Жичке реке. Само два километра даље, у селу Гради подно Столова, данима су одсечене породице Рогић и Пауновић и још једна
жена која живи потпуно сама. И поред свих напора екипа млађих Жичана, док ово пишемо, још није успела да се пробије до њих. Једина веза се одржава уз помоћ мобилних телефона, а додатни проблем је било и то да су
два дана били без струје. - Имамо и проблем тридесетак завејаних дивљих коња на планини Столови који су заштитни знак Краљева. Према последњим информацијама налазе се код Гвозденовских ливада на неколико локација, завејани и заробљени у сметовима, без хране и воде. Биће колективан неуспех ако не успемо да помогнемо животињама које су годинама одолевале свим недаћама, а сада остале саме на милост и немилост сурове природе – каже Јаблановић. Градски штаб за ванредне ситуације обећава помоћ и допремање одређене количине хране хеликоптерима, али до мештана Жиче још није стигла никаква информацијама о томе да се нешто конкретно учинило. Зато Јаблановић апелује на све здраве и способне планинаре и алпинисте да се јаве председнику Савета месне заједнице како би покушали да се пешице пробију до места на коме се коњи налазе. - Свако би могао да понесе
на леђима по пет килограма хране и дођемо до три локације које се налазе на удаљености од петнаестак километара. То треба урадити што пре јер скоро 20 дана снег пада, а питање је да ли су још увек сви у животу. Неки сателитски снимак показују да су променили две локације. Контактирали смо пар планинарских друштава, али нико није могао да нам обећа, јер су људи већ ангажовани у пружању помоћи другима у невољи – каже Јаблановић. Мештани Жиче су организованом акцијом прочистили и путеве до сеоских гробаља. И даље настоје да стигну до најугроженијих делова засеока Жичка река, Гради и Трешњар којима полако, али сигурно, понестају залихе хране и огрева. Становници ових места су, уз оне из Савова, најугорженији. До сада се осим неколицине мештана Жиче, није појављивао нико ни са људством ни са механизацијом, а понестало је и нафте и новца. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
ХЕРОЈИ ПОЛАРНИХ ДАНА Саша Пауновић и Горан Татомировић свакодневно чисте снег, сваки на по тридесетак километара путева на територији месне заједнице Жича У поподневним часовима у среду уз помоћ Драгана Стаменчића који је донирао педесет литара нафте настављени су радови на пробијању непроходних путева на територији месне заједнице Жича. Гориво су добили Саша Пауновић и Горан Татомировић који са својим тракторима свакодневно уклањају снег и одржавају по тридесетак километара сеоских путева на територији ове месне заједнице, посебно у реону Жичке реке и Трешњара. Вест да је хеликоптер Војске Србије у току дана допремио храну и лекове мештанима Мланче даје мало наде да би могао бити услишен захтев за допремање извесне количине сена у балама коњима који су данима заробљени у снежним
Горан Татомировић сметовима на Столовима. - До сада смо успели да пробијемо путеве до гробаља у Готовцу и Жичи и комплетан пут кроз Жичко поље, од водо-
вода до Готовца. Пошто тамо има доста домаћинстава данас смо успели да прочистимо тај део пута који је био завејан, а што до сада нисмо ни покуша-
вали. Затворили смо прстен, а мештанима оставили да даље одржавају путеве. У четвртак настављамо према Градима са тешком машином коју је обећао начелник Штаба, а која би радила не путевима на којима трактори не могу значајније да помогну – каже Дејан Јаблановић. И ма колико је мештанима виших делова месне заједнице лакнуло они у нижим страхују од наглог топљења снега. Канализациони прстен који од Краљева преко Конарева води ка Жичи није затворен па ће сви становници на нижим тачкама, који нису успели да се прикључе на примарну мрежу постојеће канализације, бити у великим проблемима. Т. Радовановић
11
10. фебруар 2012.
Радници „Чистоће“ завејани у Црној Гори
НОЋ УЖАСА НА МАГИСТРАЛИ - Километарске колоне. - Многи путници и возачи преноћили у возилима. - Лавина је била све јача, прави хорор, комби се више није видео, сва аута су била затрпана – писала је у суботу црногорска штампа Када су протеклог викенда тројица радника краљевачке „Чистоће“ кренули аутомобилом на службени пут у Црну Гору нису ни претпостављали да ће кроз само неколико часова бити затрпани снегом са малим изгледима да безбедно стигну тамо где су кренули. Војимир Токалић и Љубо Рангелов са возачем Срећком Лисинцем у петак рано кренули су пут Ужица. Са колегама из овог места требало је да стигну до Ђеновића ради продужења уговора за коришћење камп кућица у којима радници овог предузећа, са колегама из ужичких комуналних предузећа, проводе годишњи одмор. Колеге из Ужица кренуле су својим аутомобилом напред, а следили су их Краљевчани. До границе са Црном Гором пут је био очишћен од снежних наноса, а саобраћај се одвијао без проблема. Ситуација на магистралном путу од црногорске границе према Подгорици утицала је на спорије кретање возила и честе застоје због чишћења снега са ветробранског стакла који је отежавао видљивост. То је и утицало да Ужичани одмакну даље и изгубе се из вида колегама из Краљева. Са великим проблема стигао је ауто са радницима „Чистоће“ до Црквина, а онда је почео да пада све јачи снег, па су били принуђени да возе полако у колони иза неколико возила за снабдевање која су према Подгорици возила намирнице и дневну штампу. Лопатама које су имали у камионима рашчишћавали су снежне сметове које је на путу недалеко од Шавника направила лавина. Из смера Подгорице није било никаквог саобраћаја, па је колона некако успевала да настави пут. После другог тунела сачекао их је нови одрон. Поново су узели лопате у руке и прионули на посао. Од манастира Мораче било је све више одрона који су прекривали већи део коловоза и онемогућавали пролаз возила. - Код седмог тунела већ смо наишли на већи застој. Стао је један аутобус, а ми иза њега. Један санитет је био заглављен, јер се на њега обурвао снег. У само пола сата пало је неколико кубика снега, створило нанос висок више од три метра, а пут је био потпуно блоки-
недељу ујутро рекли су нам да ће око 10 да се пусти саобраћај. Размишљали смо да оставимо ауто и да се вратимо возом који је једини функционисао. Ужичани су већ завршили посао и суботу вече преноћили са нама у Подгорици – каже Токалић. На пут према Краљеву тројка је кренула тек у недељу око 11 сати када је пропуштена колона возила која се кретала према Подгорици. Очишћена је само једна коловозна трака, па се саобраћај одвијао наизменичним пропуштањем возила. И тако све до Колашина где се из ран – прича Токалић. Приближавало се подне, а није било никаквих информација да ли са друге стране долази неко да очисти сметове. Возач санитетског возила, који је превозио болесника из Берана у Подгорицу, успоставио је везу са директором болнице. Мало наде уливала је вест да интервенише Министарство здравља како би се болесник транспортовао до Подгорице. Време је пролазило, а путници из све дуже колоне потражили заклон у тунелу. Ноћ се већ увелико спуштала када су са друге стране угледали светлост батеријских лампи. У црногорску Управу полиције још око 16 часова истог дана стигла је информација да је на путу према Подгорици затрпано на десетине возила. Руководство је, писали су дан касније црногорски медији, самовољно одлучило да ангажује комплетан састав специјалаца. У року до 15 минута кренула је прва група, а нешто касније и осталих 45 стигли су са 20 џипова до петог тунела. Потом су морали да наставе пешице до аутомобила затрпаних. Успели су да извуку децу, старије људе, болеснике и друге који су практично на леђима носили неколико километара. - Припадници специјалне полиције дошли су до нас пешице преко наноса. Рекли су нам да оставимо аутомобиле и кренемо за њима. Млађи људи су кренули напред у колони по један. Специјалци су помагали женама са децом. Било је већ 9 увече кад смо кренули и прошли пешице три километра преко сметова. Нисмо били свесни у каквој се опасности
налазимо, јер да је био дан плашили би се и да кренемо. Тек кад смо касно увече дошли у хотел почели смо да размишљамо шта је могло да се деси – прича Токалић. Пролазили су успут поред колоне затрпаних аутомобила. Одрон снега је био толико висок да су се придржавали за ретровизоре аутобуса који су били затрпани. Тек негде окo 23 часа стигли су Краљевчани полицијским џиповима у центар полиције и први пут се окрепили чајем и сендвичима. Било је ту већ више од стотину људи, а чекале су и телевизијске екипе. Сутрадан су сазнали да је један путник страдао под снежном лавином. - Обавестили су нашу амбасаду. Службеник амбасаде нас је саветовао да се сместимо у хотел, а да ће он сутрадан да дође да нас обиђе. Била је екскурзија из Албаније, мештани и свако је отишао својим путем. Остало је само нас петорица из Србије у једном хотелу у Подгорици. Преноћили смо, а сутрадан очекивали вести. Њихове вести почињу тек у десет сати, тако да до тада нисмо знали каква је ситуација на путу и када ћемо моћи да се вратимо по аутомобил. Никаква обавештења нису давали ни путари, а ни њихов аутомото савез – каже Токалић. Када је коначно стигла информација да је овај део пута очишћен могли су да се врате по аутомобил, а онда поново до Подгорице јер се према Србији није могло. Чекала их је још једна непланирана ноћ у хотелу. - Чекамо да дође неко из амбасада, а од полиције никаквих информација о стању на путу. У
супротног смера већ створила подугачка колона. Скоро дванаест сати је требало радницима „Чистоће“ да дођу до Краљева. После свега што се десило остаје једно ружно и незаборавно искуство додатно погоршано непланираним трошковима смештаја у подгоричком хотелу Пирамида. Остаје и горко сећање на осам сати проведених у тунелу. На срећу, имали су мало хране коју су још у Пријепољу купили, тек да им се нађе за успут. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Из Полицијске управе Краљево
МИРНИЈЕ У САОБРАЋАЈУ На основу седмичног статистичког прегледa стања јавне безбедности на подручју града Краљева за период од 30. јануара до 5. фебруара могло би се закључити да су метеоролошки услови битно утицали на поједине факторе безбедности. Ниске температуре, велики снежни наноси, недовољно проходни путеви и смањено коришћење аутомобила у приватном власништву сигурно су утицали на изузетно мали број саобраћајних незгода у овом периоду. Тако безбедност саобраћаја бележи само једну незгоду са повређеним лицима и две у којима је причињена материјална штета. Једно лице је притом задобило повреде које су окарактерисане као тешке, а укупна материјална штета процењена је на око 106 хиљада динара. И број прекршаја у области безбедности саобраћаја је знатно смањен. Није познато да ли је то због пажљивијих возача, или смањене будности оних којима је поверена контрола саобраћаја. Без обзира на то остаће забележено да је у овом периоду регистровано само 84 прекршаја. Радује и смањење броја нарушавања јавног реда и мира. Није познато да ли су они који су склони тучама у хладним данима остали код својих кућа, али се зна да су само две туче у седам дана биле повод за нарушавање јавног реда и мира. У три пожара у чијем гашењу
је учествовала Ватрогасно-спасилачка јединица причињена је штета процењена на 150 хиљада динара. Када је у питању криминалитет стиче се утисак да ни температуре од 20 степени испод нуле не могу да зауставе оне који склони вршењу кривичних дела. Структура кривичних дела се мало разликује од уобичајене, па су они склони привредном криминалу били доста неактивни тако да се свих 19 кривичних дела сврстава у област општег криминала. Изгледа да су ниске температуре спречиле и инспекторе криминалистичке полиције да открију већи број починилаца тако да су им од укупног броја оних који су се упустили у авантуру вршења кривичних дела позната само два извршиоца. Седамнаест преосталих и поред тога не могу да гарантују да ће дуже време остати анонимни. Т. Радовановић
12
10. фебруар 2012.
Пред оснивање Клуба привредника Краљева
ПРИВРЕДА НА ИВИЦИ АМБИСА
Клуб привредника Краљева као нестраначка организација оних који пуне градску касу, има жељу да контролише потрошњу тешко стечених средстава Није ништа ново да се српска привреда већ годинама налази у великој кризи. Ситуација у краљевачкој је, кажу они који се баве производним делатностима, још тежа и полако долази у ситуацију која постаје алармантна. Политичке партије у граду причају о тешкој ситуацији, али готово да не предузимају ништа да се она побољша. У стварању нове вредности у Србији учествује само 300 хиљада радника, што у односу на седам милиона становника представља доњу границу издржљивости. - Ако само једног запосленог изгубимо долазимо у још тежу ситуацију. Новостворена вредност се не цени, троши се без контоле на различите начине, а држава све више задужује. Прешли смо све границе задужености, а немогуће је са 300 хиљада запослених вртити све дугове које у наслеђе остављамо деци. Остављамо им и економску блокаду, а економска неслобода условиће и политичку – каже Милун Јовановић директор краљевачког предузећа Техноград инжењеринг. Због тога је петнаест краљевачких привредника покренуло иницијативу за формирање Клуба привредника који ће деловати нестраначки са циљем да битније утиче на привредна кретања у граду. С обзиром да је све мањи број оних који пуне градску касу логична је жеља да почну да одлучују о томе како се та средства троше. Краљевачки привредници верују да би они који стварају нову вредност требало више да буду у кључени у у трошење средстава из градског буџета. - Не желимо да делујемо као покрет. Имамо Привредни препород Србије, покрет који је прерастао у политичку странку. Имали смо и друга удружења и лоша искуства, јер нису одрадили свој посао до краја. Желимо да делујемо као клуб, а клубови су врло познати и утицајни на западу. Желимо да дамо снагу политичким странкама, да оне и власт у граду црпе снагу из нас – каже Јовановић и подсећа да они који производе нову вредност
најбоље знају како се тешко долази до динара, а како тај динар неко други врло лако и неконтролисано троши. Отуда и жеља за формирањем клуба који би са сличним клубовима, који би се формирали у другим градовима, био стабилно језгро за препород привреде. Жеља оснивача је да окупи бар пет стотина оних који у овом граду стварају нову вредност. При ступању у клуб неће се водити рачуна о величини привредног субјекта, па су добродошли и они који запошљавају бар једног радника, који плаћају порезе и доприносе пуњењу буџета. - Доћи ће до повраћаја пуно пара из буџета републике у локалну самоуправу, па хоћемо да нас неко пита где се те паре орочавају. Желимо да седнемо са том банком, па ако успемо да за један индексни поен добијемо јефтинији кредит сматраћемо да смо успели – каже Јовановић. Амбиције клуба су велике. Желе да имају значајнију улогу и у одлучивању о приоритетима за инвестирање како се не би дешавало да се у исте ствари улаже и по више пута. - Мора да постоји селекција приоритета у инвестицијама. Кад је кућа празна битно је шта ће прво да се ради. Да ли је приоритет изградња још једног моста, или би се могла много боље искористити та средства. Није ли изградња моста само настојање да порасте вредност земљишта на тој локацији. Пети пут поплочавамо трг у центру града, а нико не одговара. Зар није већи приоритет да смо направили 200 метара мреже за водоснабдевање из Лопатнице од свега онога што је ураеђно у граду – каже Јовановић. Милун Јовановић је представник оних који верују да, ако се овако настави, долази време када више неће бити никога ко би могао да утиче на пуњење буџета. Егзистенција предузећа на ивици амбиса непосредан је повод за формирање клуба који би требало да заустави пропадање у време када штрајкују углавном они који не стварају нову вредност. Са друге стране произ-
Милун Јовановић водна предузећа су оптерећена све већим дажбинама иако својим производима супституишу извоз и држави штеде знатна девизна средства. - О свему одлучују они који не стварају нову вредност. Такса је повећана за 100 посто, а нико није питао да ли можемо да издржимо толики намет. Трошкови накнаде за грађевинскио земљиште морали би да буду мање за производне фирме, јер је и динар преко граничне вредности смрт за нас. Не можемо више да издржимо, па покушавамо да се објединимо и делујемо преко клуба. Политички не можемо да делујемо, али можемо саветодавно, препорукама и договором – каже Јовановић Иницијативни одбор за формирање Клуба привредника сачињавају представници петнаест предузећа који очекују да ће 10. марта бити одржана оснивачка скупштина у просторијама Регионалне привредне коморе Краљево. После конституисања, избора органа и усвајања статута предстоји веома тежак и дуг пут оздрављења. - Нисмо против политичких странака, али желимо да им укажемо правовремено на даљи правац развоја Краљева и зато позивамо на сарадњу. За нас је сваки радник битан, јер одлазак сваког радника испод 300 хиљада
за нас представља одлазак у амбис – каже Јовановић и подсећа да раније формирано „Удружење 036“ није дало резултате. Још пре две године започело се са формирањем Привредног савета, али ни ту није било резултата. Сви покушаји су пропадали првенствено због краткорочних и личних интереса појединца. - Договорили смо се да гледамо дугорочно да се број запослених бар одржи на овом нивоу. Ранији покушаји су пропадали јер се гледао појединачни и лични интерес. Овде смо рекли, нећемо појединачни интерес. Интерес је само новостворна вредност да би преживели. Ако дајемо хоћемо да знамо како се троши. Наши представници у легалним облицима одлучивања нису остварили резултате, а сматрамо да ми који стварамо нисмо довољно питани како се та средства троше. Сматрамо да можемо да их усмеримо много боље у повећање запослености и довођење нових инвестиција – каже Јовановић. Нико се од будућих чланова Клуба привредника не заноси тиме да ће посао бити лак. Али, стрпљење је при крају, а ако не буде резултата спремни су и на радикалније мере. - Хоћемо да видимо могу ли намети да буду мањи. Банке су нам кроз камате појеле сву аку-
мулацију, и све што смо зарадили дали смо банкама. Не може да се издржи више. Ћутали смо, али не одустајемо. Шта је са развојном банком, новим програмима, упошљавањем нових људи. Сваке године је по 500 хиљада мање запослених. Хоћемо да знамо како се троше средства на свим нивоима, од месне заједнице до државе. Покушаћемо да се објединимо са другима и видимо колика нам је снага, да проговоримо језиком нас који стварамо нову вредност – истиче Милун Јовановић. Краљевачки привредници очекују да своје идеје реализују тек после овогодишњих избора и конституисања нових органа локалне самоуправе. Надају се да ће нека нова власт имати више разумевања за ситуацију у судству, банкарству, инвестицијама, порезима и доприносима. Мало наде у побољшање ситуације уноси чињеница да се сваког месеца гаси и по десетак фирми, а не отвара ниједна нова. Отуда и уверење да они који су преузели одговорност за управљање градом нису свесни проблема у којима се налази права привреда. Под правом привредом подразумевају оне који извозе, који се боре да унесу девизе и да својим производима супституишу увоз. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
13
10. фебруар 2012.
И поред проблема у функционисању
ФАБРИКА ВАГОНА ИПАК РАДИ - Без помоћи државе Фабрика вагона би била затворена још пре три године. - Уз сарадњу локалне самоуправе ствари се полако крећу у позитивном смеру, а само ако се тако настави овај колектив је могуће сачувати од пропасти Ниједан осврт на привредна кретања у Краљеву није могао у дужем низу година да прође без помињања Фабрике вагона, некадашњег гиганта машинске индустрије, посебно вагоноградње, који је запошљавао неколико хиљада радника. Када су у Србији започели транзициони процеси и промена власничке структуре запослени у Фабрици вагона су у неком новом власнику видели спас и решење проблема који су се из дана у дан нагомилавали. Врло брзо се показало да није било много реалног основа за велики оптимизам, а заустављање суноврата очекивало се после раскида уговора о продаји овог колектива. Од раскида тог уговора и враћања под скуте државе одржава се стање које би требало да привуче неког новог стратешког партнера. У међувремену о стању у овом колективу колају различите приче које су често веома контрадикторне. Непроверене информације пласиране у јавност најчешће изазивају огoрчење запослених који у веома тешким условима завршавају тридесет теретних вагона за аустријски „Штрабаг“. То су вагони за превоз шинских поља по којима се крећу велики кранови. „Штрабаг“ је раније од пољског произвођача купио тридесет оваквих вагона, али је током експлоатације у зимским условима долазило до пуцања шина које су биле заварене. Како су вагони у краљевачкој Фабрици вагона прављени по истој технологији аустријски партнер је тражио да се, када је завршено првих петнаест вагона, демонтирају те шине. На основу непотпуних информација неко је плaсирао вест да се у Краљеву производе неквалитетни вагони које је потребно дорађивати. - У међувремену „Штрабаг“ је пољском произвођачу вратио све вагоне – каже директор краљевачке фабрике Бошко Славковић. Представници аустријске компаније стигли су Краљево првих дана јануара да контролишу завршне радове на порученим вагонима. - Нашли су наводно на пар места грешке на заваривању, а све из разлога да би задовољили један
њихов додатни захтев, а то је уградња чекрка за терет. Прихватили смо, јер је за нас купац увек у праву, иако то није било предвиђено уговором. Уградња чекрка је по приложеној документацији захтевала монтажу са горње стране, а они су због бржег и лакшег манипулисања тражили да то буде са бока. Није то био крупан захтев, али тражи одређено време и усаглашавање документације – каже генерални директор Фабрике вагона Бошко Славковић. Због отежаних метеоролошких услова и ниских температура које не могу да омогуће квалитетно заваривање део послова је одложен за следећу недељу када ће се наставити са редовном испоруком. Испитивања која су вршена показала су, истиче Славковић, да је ово један изузетан вагон који је добио и међународни сертификат. „Штрабаг“ је велика компанија у европским оквирима, изводи радове по целој Европи, а присутан је на свим великим градилиштима у Србији. То је био и основни разлог због којег су прихваћене све примедбе наручиоца од кога се очекује наставак сарадње и у будућности. - Најбитније је да испоручимо све вагоне и наплатимо их. Вагони су исфинансирани сто посто, а нисмо повукли ни динара од поручиоца. Материјал је плаћен и ту нам лежи неких 150 милиона динара, или милион и по евра, који су нам битни за наставак производње – каже Славковић. Схватајући ситуацију у којој
Бошко Славковић се налази краљевачки колектив купац је прихватио обавезу да вагоне исплати пет дана после испоруке. Сваког дана се зaвршава по један вагон, а испорука ће бити извршена у две туре од по 15 вагона. У Фабрици вагона верују да ће све бити завршено у наредних месец дана. И у овако тешким условима за привређивање менаџмент Фабрике вагона је успео да обезбеди нове послове. У наредних шест месеци треба да изврши поправку три стотине теретних вагона за потребе Железница Србије, а рок ће зависити искључиво од динамике којом вагони буду пристизали у Краљево. Услуга је авансно плаћена у целокупном износу, а средства утрошена за производњу вагона за „Штрабаг“. Нових 33 вагона за потребе обреновачке термоелектране послужиће за намирење дугова према Електропривреди Србије за утрошену електричну енергију. Али, важније
од свега је, каже Славковић, што је коначно покренута и Процесна опрема. - Успели смо да направимо један уговор, а градићемо складиште од 4 резервоара у Јакову од Сурчина. Градилиште је већ спремно, материјал ће набављати купац, што је нама јефтиније зато што немамо своја обртна средства, а наплатићемо само рад. Ових дана договорили смо са Месером градњу једне цистерне. Једну од сто кубика смо већ завршили што даје за право да покријемо трошкове техничких гасова за целу годину, тако да нећемо имати проблема око набавке енергената – каже Славковић. Радници Фабрике вагона завршавају прототип цистерне капацитета 88 кубика која би требало да буде готова до краја марта. Очекује се да ће тада бити потписан уговор за 40 таквих цистерни за купца из Словачке. Прошле године је истом купцу већ испоручено 50 вагона који су наишли на добар пријем што је и резултирало поруџбином 40 нових вагона. Поред Вагоноградње и Процесне опреме прилично добро, после превазилажења одређених кадровских проблема, ради и Ливница. Термопластика је укључена у производњу грејача за војна возила које производи прибојски ФАП, а већ је завршена израда прототипова производа који би, уз помоћ извозно оријентисаног Металца из Александровца, били пласирани на руско тржиште. Температуре испод -10 сте-
пени Целзијусове скале зауставили су рад у неким погонима. У онима у којима је за одржавање нормалног процеса производње неoпходно грејање обављају се поправке вагона за Аустријанце. У фарабари је неопходно одржавање одређене температуре, па се користи и прилика да се офарбају вагони за потребе Железница Србије. Сви производни радници којима располаже Фабрика вагона ангажовани су на пословима. Пред крај протекле године обезбеђена су средства за исплату 99 радника који су проглашени за технолошки вишак, а који су упућени на Националну службу за запошљавање. Ово је изазвало потребу за додатним бројем производних радника. Најпотребнији су заваривачи, па постоји план да се педесет радника са евиденције Националне службе за запошљавање преквалификује и одмах укључи у производњу. - Имали смо прилику да четири године организујемо преквалификацију, а када су људи постали врсни мајстори отишли су у Словенију да раде за веће плате. Тако смо изгубили 18 изузетних заваривача – каже Славковић и подсећа да највећи проблем овог колектива представља дуг по тужбама радника за неисплаћене зараде који са каматама премашује милион и по евра. - Због тога смо изгубили многе послове, па Основни суд ради на деблокади по уредби владе. Обавезе по пресудама су велике и без помоћи државе и локалне самоуправе тешко да можемо да решимо проблем. Основни дуг је 250 хиљада евра, али су камате по појединим пресудама десет и 20 пута веће од основице – каже Славковић. Зато ће ова година бити изузетно тешка. Држава помаже колико може, а без те помоћи, каже директор, фабрика би била затворена још пре три године. Уз сарадњу локалне самоуправе ствари се полако крећу у позитивном смеру, а само ако се тако настави овај колектив је могуће сачувати од пропасти. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
14
10. фебруар 2012.
Електродистрибуција Краљево одолева свим изазовима
РАЦИОНАЛНОМ ПОТРОШЊОМ ДО СИГУРНОСТИ У последњих десет година уложена знатна средства у ревитализацију електричне мреже чиме је обезбеђена стабилност електроенергентског система и у најтежим условима
У периоду неуобичајено ниских температура, које силазе и више од 20 степени испод нуле, најлакше је за догревање станова користи електричну енергију. У таквој ситуацији нагло расте ангажована снага која је на подручју Електродистрибуције Краљево достигла врх у вечерњим часовима у петак 3. фебруара. У Електродистрибуцији се са великом пажњом прати потрошња и улажу максимални напори на одржавању стабилности система. Електродистрибуција Краљево са погонима у Врњачкој Бањи и Рашки покрива територију ове две општине и града Краљева, али и један део севера Косова и Метохије са више од 2500 потрошача у Лешку и околини. На територији града Краљева електричном енергијом снабдева се око 50 хиљада потрошача преко 650 трафостаница, скоро 700 километара нисконапонске мреже и 250 километара далековода различитих напонских нивоа. Ово по пространству изузетно велико подручје је доста разнолико. Град Краљево је високо урбана средина са свим карактеристикама које у смислу потрошње електричне енергије носи један град. Особености и специфичне проблеме имају и туристичка места Врњачка Бања и Копаоник, посебно током зимских месеци када, као ове године, снежни наноси могу да премаше метар и по. - И поред различитих услова у којима ради Електродистрибуција успевамо да подмиримо све потребе потрошача, тако да у моменту док причамо имамо само две трафостанице у планинском подручју северног дела Косова које су без напона – каже Драган Мачужић, директор за технички систем Електродистрибуције Краљево. Ова зима је, поред природних и друштвених услова, донела и искушења у погледу великих падавина које различито утичу на одржавање система. Због изузетно ниских температура ових дана је забележена енормна потрошња електричне енергије, а и максимално ангажована снага од 92 мегавата. У истом периоду ранијих година достизала је максималних
Диспечерски центар Електродистрибуције Краљево 85 мегавата, док просечна ангажована снага на овој територији износи 75 мегавата. У исто време у Рашки је било ангажовано 34, а у Врњачкој Бањи 24 мегавата. - Елактроенергетски систем је јединствена и недељива целина и тако и функционише. Свако у својој зони одговорности одржава свој део, а ми смо оријентисани према крајњим купцима. Да би држали систем под контролом Електродистрибуција је уназад 10 година увела савремене системе праћења и даљинског управљања. Помоћу рачунарских система прати се и управља трафостаницама, а постоји аутоматска сигнализација о испадању појединих делова из система – објашњава Мачужић. Све велике трафостанице су под даљинским надзором, а у зависности од тежине квара може да се интервенише и из самог центра. Уколико то није могуће приступа се алтернативним начинима напајања угрожених територија укључењем у друге водове. На основу информација из система, са терена и од купаца, екипе излазе на терен и отклањају кварове. Вишегодишњим знатним улагањима у мреже и објекте извршана је ревитализавија кључних електроенергетских објеката, стабилизација ваздушних водова, далековода и нисконапонских водова, који су најподложнији хаваријама у зимским условима, тако да ове године
Драган Мачужић није било већих проблема. - Само на нисконапонској мрежи током прошле године замењено је на територији Електродистрибуције Краљево преко 3000 стубова. Захваљујући средствима за отклањање последица земљотреса у Краљеву је урађено више од 15 нових трафостаница, преко 100 километара самоносивог кабловског снопа на нисконапонској мрежи, завршена реконструкција 30 километара далековода. Ове године имамо у плановима инвестиција и одржавања дефинисано све што треба урадити на слабим тачкама које нам могу правити проблеме у зимским условима. Доста пажње посвећујемо превентивном прегледу мрежа, па наше екипе у пролеће данима врше преглед и нотирају слабе тачке да би отклонили проблеме у оквиру средстава која имамо на располагању – каже
Мачужић. Теренска возила која су неопходна за интервенције на неприступачним теренима се хабају, а њихов број никада није превелики. Велику помоћ, нарочито на брдско планинском поручју у пределу Голије, са високим снежним наносима, пружају моторне санке. У Електродистрибуцији се труде да одговоре свим изазовима који се постављају пред њих, а мерило успешности је чињеница да крајњи потрошач има или нема струју. У екстремним метеоролошким условима какви су тренутно на подручју које покрива краљевачка Електродистрибуција нема великих проблема. - Број кварова је релативно мали. У граду имамо проблеме на појединим локацијама због преоптерећења, а заштитни уређаји да би заштитили опрему искључују поједине делове из система. Пошто је зима са највећим оптерећењима наше екипе, које су дежурне свих 24 сата, имају задатак да мере оптерећење у свим градским трафостаницама. Тако имамо реалну слику и видимо колико су нам поједини објекти оптерећени. Тамо где је у неком наредном периоду могућа појава проблема предвидећемо изградњу нових објеката и водова и ићи на растерећења, или нека техничка решења која су примерена ситуацији – каже Мачужић. Екипе радника Електродистрибуције су свакодневно на те-
рену. У склопу диспечерског центра дежурне екипе 24 сата будно прате ситуацију, а монтери су стално на раполагању. На основу обавештења о кваровима који нису отклоњени у току интервенише се у раним јутарњим часовима. Потрошња електричне енергије и ангажована снага повећани су у односу на исти период претходне године за око 15 посто. Није на одмет напоменути да електричну енергију представља количина струје која се потроши у континуитету, а ангажовану снагу збир снага свих потрошача у истом тренутку. За одржавање стабилности електроенергетског система необично је важно да се не прекорачи максимално дозвољена ангажована снага која може да проузрокује испадање из система једне електродистрибуције, а у екстремним случајевима, и целе електране. У инсталисаним капацитетима Електродистрибуције постоје резерве које треба да обезбеде стабилан рад који у овом тренутку још није у опасности. Најаве меторолога се будно прате, а у Електродистрибуцији су уверени да би до краја ове недеље требало да прође опасност од ниских температура. Иако систем може да издржи овако висок степен оптерећења у дужем периоду увек постоји опасност од кварова, а само веће хаварије могу да доведу до проблема. Зато из Електродистрибуције стално апелују на рационално коришћење енергије и искључење свих потрошача за којима у одређеном тренутку не постоји прека потреба. - Заиста порука, коју често чујемо, да угасимо једну сијалицу није без смисла, мада то некоме изгледало смешно. Кад не треба сијалица угасите. Ако не гледате телевизoр угасите. Од велике је помоћи је ако домаћица уместо четири укључи само две рингле. Апел је упућен у интересу купаца, а обострани интерес је да се енергија користи рационално – каже на крају Драган Мачужић. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
19
10. фебруар 2012.
Наставак сарадње са Македонијом
ПРИЛЕП У КРАЉЕВУ
- После братимљења Краљева и скопске општине Ђорче Петров сарадња проширена и на Прилеп. - Представници прилепске локалне самоуправе, привреде, градске библиотеке, позоришта, Друштва ликовних уметника и музеја боравили у Краљеву Удружење грађана македонске националне мањине „Кирил Пејчиновић“ за Рашки округ веома је активно у успостављању нових, и одржавању старих, веза са Македонијом. Последња у низу активности је организација посете представника Прилепа, који су боравили у Краљеву прошлог петка. Македонску делегацију чинили су представници локалне самоуправе, градске библиотеке, позоришта, друштва ликовних уметника, музеја, предузећа „Витаминка“ и фабрике за израду конфекције и постељине. Након пријема код градоначелника Краљева гости из Прилепа посетили су Библиотеку „Стефан Првовенчани“, Народни музеј, Краљевачко позориште и Регионалну привредну комору. Друштво ликовних уметника из Прилепа организовало је изложбу у просторијама Скупштине града, а Игор Трпчески, глумац прилепског Народног позоришта „Војдан Чернодрински“ извео монодраму „Јас, Илија Димоски Шаторо“. Прилепско Народно позориште „Војдан Чернодрински“ има дугу и богату традицију која траје још од 1950. године. До сада се на његовом репертоару нашло више од 3600 премијера, а само током ове године биће изведене четири нове, као и једна представа за децу. Игор Трпчески је глумац и редитељ који у овом подмлађеном позоришту ради већ петнаест година. Монодраму „Јас, Илија Димоски Шаторо“, написао је Петер Петрески, а главни лик је први граоначелник Прилепа после осамостаљења Македоније. После посете Краљевачком позоришту гост из Прилепа је изразио наду да ће се сарадња два театра наставити и у наредном периоду, као и сарадња два града на привредном, спортском и културном плану. - Позориште има исти број седишта 226 као и прилепско, сцена је скоро истих димензија, с том разликом што ми имамо и ротацију, а надамо се да ће ваше министарство да уложи средства да се обнови, јер онако прекрасна сала треба да буде у функцији – каже
Трпчески. Монодрама је резултат независног пројекта прилепске библиотеке и невладине организације Тетарска радионица која иза себе има већ неколико значајних пројеката. Прилепска сликарка Бојана Артиновска хендикепирана је чињеницом да су слике због непостојања прописане документације остале на граници између две земље, па су посетиоци морали да се задовоље видео презентацијом њених радова. Др Наде Караџаска, библиотекарски саветник у Народној библиотеци „Борка Талеска“ импресионирана је краљевачком библиотеком. Суштина посете Краљеву је, каже она, успостављање културне сарадње, размена искустава и учешће у заједничким пројектима. Прилепска библиотека има фонд од око сто хиљада књига које су на располагању стотини хиљада становника, колико има Прилеп са околином, а заједнички закључак је да се у Краљеву више чита. Гост Краљева био је и Илија Димоски, први граоначелник Прилепа после осамостаљења Македоније, сада саветник градоначелника Марјана Ристевског. - Дошли смо у Краљево да успоставимо сарадњу на свим могућим пољима, економском и спортском плану. Имали смо сусрет са градоначелником и разговарали о свим темама, а најбитније је да остваримо бизнис. Ако остваримо бизнис наставићемо сарадњу на културним, спортским и свим
другим пољима. Живели смо дуго заједно и интерес два народа је да радимо заједнички, да се дружимо и да живимо као што смо живели у Југославији. Не можемо да радимо са западом и са Америком. Најбоље је да радимо са суседима,
братским српским народом и ту видим јединствену шансу за излаз из тешке економске ситуације која нас прати већ више година – каже Димовски. У разговору са председником и генералним секретаром Регионалне привредне Краљево догово-
рено је да се сарадња настави чим се створе бољи метеоролошки услови. У том смислу очекује се и скори сусрет привредних делегација Краљева и Прилепа у једном од ових градова. Заједнички је закључак да услова за сарадњу има, да су капацитети два града били заједнички и у бившој држави, а да је заједнички интерес да се контакти и сарадња обнове. Председница удружења „Кирил Пејчиновић“ Марија Продановић подсећа да је основни циљ да се продубљује сарадња између две земље која из дана у дан иде узлазном линијом. Започела је братимљењем Краљева са скопском општином Ђорче Петров, а настављена низом других активности од којих је последња посета делегације Прилепа. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
Културни центар „Рибница“
НОВИ ОКТОБАР У Галерији Културног центра у Рибници одржано је књижевно вече на којем се представила група песника „Нови октобар“ из Краљева. Групи „Нови октобар“ припадају Иван Новчић, Драган Грбовић, Драган Бунарџић, Бора Тошић и Александар Марић. Иако су у питању различите поетике, ове песнике повезује генерацијска блискост (од 1971. до 1973. годишта). Заједно су наступали више пута, а све је почело 2006. године, када их је све представио Дејан Алексић, који и сам генерацијски припада песницима из „Новог октобра“, али није члан ове групе. Група је неформалног карактера и организације, а чине је песници који иза себе имају објављене збирке поезије, осим Боре Тошића (његов ангажман као глумца и директора успешног мултимедијалног центра Кварт много је познатији упућенима у тајне песничког позива) који је до сада објављивао углавном у периодици. Тако Иван Новчић има две објав-
љене књиге песама (Ампутација душе из 2003. године у издању Комино Трејда и Шифарник страдања из 2008. године у издању Словенског друштва из Краљева), Драган Грбовић, који је објавио две књиге за децу (Стварно не знам, 2003. и Кобајаги озбиљно 2008. године у издању Легенде из Чачка), затим Драган Бунарџић, који за сада има једну књигу песама (Бездушје, 2006. године, издавач Дом културе Рибница) као и више књига превода са руског и на крају Александар Марић, који има објављене три књиге (Студеница, 2003. године, претходно награђену као најбољи рукопис на конкурсу СКЦ Крагујевац за прву песничку књигу, затим Косовски прозбеник, Градац, Рашка, 2008. године и Анђели жетеоци, Књижевни клуб Краљево, 2008), а четврта је у процесу издавања. „Нашу групу окупља јединство различитости, али и бреме које су понели током ратних дешавања на овим просторима, али и
дејство овог мира које је потпуно лицемерно.“ – рекао је један од песника „Новог октобра“ Иван Новчић и нагласио да је коначни циљ ове групе оснивање часописа који ће афирмисати писце ове генерације и дати прилику генерацијама које долазе. Гости-песници на овом представљању - који нису чланови „Новог октобра“, нити су генерацијски исти са њима - били су Зоран Недељковић, песник из Приштине, рођен 1964. године, који је до сада објавио девет збирки песама, затим млади песник из Краљева, Марко Лештанин, рођен 1986. године, који је прошле године објавио збирку песама „Remix“ у издању куће Либер из Београда, док је посебну чар овом догађају дала једина песникиња те вечери, Сања Тулумбић, актуелна добитница награде „Богдан Мрвош“ за циклус песама „Ишчекивања“ коју додељује Књижевни клуб Краљево. К.Ц.Р.
20
10. фебруар 2012.
Поводом 3000. броја „Ибарских новости“
БЕЗ НОВИНА НЕМА НОВИНАРСТВА
- Право новинарство и писменост показују се у писаној штампи. - Не постоји ниједан добар новинар који није поникао из писане штампе У току ове године предузеће Радио-телевизија Краљево и Ибарске новости обележава неколико значајних јубилеја. Улази се у шездесету годину постојања листа који од 13. фебруара 1953. године носи име „Ибарске новости“. Од тада па до данас из штампе је изашло округло 3000 бројева. Са овом динамиком излажења на 4000. број читаоци ће чекати следећих 20 година. Од 29. новембра 1947. године, па до промене имена, лист је излазио под називом „29. новембар“. Због финансијских разлога, а мало и због политике, било је и поврeмених застоја у излажењу. Под називом „Ибарске новости“ лист је непрекидно излазио све до стављања ван снаге уговора о промени власничке структуре током 2009. године. После једногодишње паузе и промене власника непрекидно, као и раније, излази сваког петка. Као лист регионалног значаја својевремено је покривао територију општина Сјеница, Тутин, Нови Пазар, Рашка, Врњачка Бања и Краљево. Времена највећих успеха листа радо се сећа Радиша Ђорђевић који је у редакцију, после завршеног факултета, дошао 1971. године. Редакција се налазила у згради Регионалне привредне коморе Краљево, а баш пред нову 1971. годину у етар је пуштен и први сигнал Радио Краљева. На челу „Ибарских новости“ био је директор и главни и одговорни уредник Добросав Гемаљевић, а чланови редакције Драгољуб Обрадовић Кондис, Данило Цвијетић, Љиљана Ђорђевић, Мија Сарић, Драган Илић Нишки и Милан Глишовић. Врло брзо је дошло до интеграције новина и радија и пресељења на шести спрат Дома друштвених организација. - Од 1971. године провео сам 26 година у новинама, на радију и коначно телевизији. У том периоду фирма је расла, радио имао озбиљан програм, новинарска екипа покривала и новине и радио, а пратили смо догађаје из целог региона. Ноћи и дане сам као најмлађи новинар проводио са Љиљом Ђорђевић на коректури, лектури и одобравању страна –
Радиша Ђорђевић прича Ђорђевић. Новине су слагане оловним словима на линотипу који је омогућавао појединачно штампање одређених страна и услове за многе догодовштине и шале на рачун новинара у редакцији, али и неких других. - Почео сам да радим унутрашњополитичке рубрике, Мија Сарић је био уредник културе, Данило Цвијетић привреде, Кондис је био технички уредник, а радио је и спорт. Нишки је био задужен за репортажу, а Милан Глишовић највише за село. Љиља Ђорђевић је била задужена за друштвена збивања. Била је то сјајна редакција. Било је политичких институција, СКЈ, ССРН, омладина, СУБНОР, синдикати. Ноћ и дан су одржаване седнице, скупштине, а прве три стране су биле моје – сећа се Ђорђевић. Тираж новина је варирао и кретао се између 3500 и 5000 примерака. Веома се водило рачуна о ономе шта је писано што је као ефекат доносило посебно уважавање. Врло брзо је Радиша Ђорђевић постао главни и одговрни уредник „Ибарских новости“, а већ од 1977. године и директор предузећа и на том месту провео два пуна мандата. Број запослених се повећавао до четрдесет, а често мењане и штампарије због нових технологија и прилагођавања ценама. Оснивач „Ибарских новости“
била је општина, директора је на 4 године именовала скупштина, а Закон о информисању је ограничавао трајање на само два узастопна мандата. Никад буџет није било много пара и увек се штедело на информисању. - Нисмо се ми плашили политике, иако је Комитет имао велику снагу и утицај. Кад се објави добар текст знали су да реагују, а у фирмама и промене директоре и оне који злоупотребљавају положај. Реаговали су муњевито, а нико није спречавао објављивање текстова који су били потковани чињеницама. Могу да причају људи да тада није било слободе штампе. Тврдим да је било изузетне слободе, али уз проверене и чисте информације. Било је и притисака да се нешто не објави, али је редакција била толико јака да се нису прихватили такви утицаји – каже Ђорђевић. Краљево је у то време имало седамдесетак хиљада становника и око 35 хиљада запослених. По основу сталних уговора Магнохром је куповао око 1000 примерака новина, Фабрика вагона пет-шест стотина, Гвожђар триста-четиристо. Били су претплатници, имали своје рекламне стране и били врло издашни. Привреда је била стуб постојања, а зараде запослених у „Ибарским новостима“ коректне и на време. Почетком деведесетих година већ је било 65 стално запо-
слених и десетак сарадника, дописника из Сјенице, Новог Пазара, Рашке, Врњачке Бање. Када је почела велика инфлација појавили су се спонзори који су помогли да се лист не угаси. - Годину дана су нам плаћали штампу која је била ужасно скупа. Онда је кренула политика, превирање, промене, а ја сам 1996. године напустио фирму у којој сам провео много тешких, али занимљивих година. Радило се са љубављу и мислим да је било јако квалитетно. Мија Сарић је правио шале, а посебно Кондис који је на једној старој мерцедесовој писаћој машини из ратне рапарације куцао текстове. Сваки дан би неко „попио“ по неку завитланцију, али није било љутње. Увек смо нашли разлог да се окупимо и развеселимо, али се много радило јер нас је било реалтивно мало – прича Ђорђевић. Одржавање квалитета новина, радио и телевизијског програма захтевало је велики рад и улагања. А онда се, верује он, због непостојања визије, незнања и политичких побуда ушло у процес приватизације. Мењали су се директори како су се мењале општинске гарнитуре. - Продајом непровереном купцу почео је суноврат за новине, радио и телевизију. Пара ниоткуда, привреда приватизована, посрнула и уништена. Нема извора финансирања, нема приватника који ће
да даје паре огромном броју запослених. Програм никакав, а огроман број запослених који је у једном тренутку износио 120. Кардинална грешка је учињена, па ће требати много времена да се врати на некадашње стање. Ако се не предузме нешто са финансијске стране, ако се не пробере кадар који ће да ради, није лепа судбина која чека медије – каже Ђорђевић. Телевизија је, каже Ђорђевић, примамљива као модеран вид обраћања јавности, али право новинарство и писменост показују се у писаној штампи. Не постоји ниједан добар новинар који није поникао из писане штампе. Радио је најбрже средство информисања, јер са лица места може да се иде у програм. Слично је и са телевизијом која је превише скупа. Одлучујућа је слика која говори више од стотину речи, али се брзо и заборавља. У новинама вести остају трајно написане, па могу да се читају изнова и анализирају. - Без писане штампе нема новинарства. Говорило се да ће се укинути новине, а у Америци, Енглеској, Немачкој једини је новина. Оно што новине објаве то је свето. На телевизији и радију информација траје дан или два. Ова струка је тешка, занимљива, „дрогира“, а кад пођете тим путем не враћате се више. Новинарство је чудо, јер сваким даном почињете од нуле. Не постоје два иста догађаја, два иста човека, занимања, ствари. Свако јутро морате радити ново. Сваки дан сте пред изазовом и почињете од нуле. Чим завршите причу почиње друга и у томе је тежина, али и драж. Сусретнете много људи, много догађаја. Ако радите добро и професионално уважавају вас, ако радите како не ваља останете на маргини једног пискарала. Зато треба бити увек поштен према себи, а и ономе коме се обраћате – каже Ђорђевић уверен да ће новине увек постојати у било ком облику. Зато би, каже, волео да „Ибарске новости“ преживе ова тешка времена и да не бележи само овај 3000. број и 60 година постојања, него да неке нове генерације дочекају и сто и више година. Т. Радовановић Фото: М. Радовановић
21
10. фебруар 2012.
ПРОГРАМ ТЕЛЕВИЗИЈЕ КРАЉЕВО Петак
07:00 – Путопис: Бревијар 07:25 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:00 – Путопис: Лас Вегас 1.део 09:15 – Серија: Ана Карењина (р) 10:35 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:30 – Варијете (р) 12:10 – КОНТРАСТ (р) 13:50 – Серија: С ветром у леђа 15:15 – Потрага за изгубљеним цивилизацијама (р) 16:05 – Сећања: Милован Алексић 2.део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Серија: Ана Карењина 2.епизода 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – ИСТОК, уживо 22:00 – Дневник ДАНАС 3
22:30 – Филм: Убиј ме касније
Субота
07:00 – Серија: С ветром у леђа (р) (последње 2 епизоде) 08:35 – Серија: Време дивова (р) (последње 2 епизоде) 10:20 – Серија: Ана Карењина (р) (последње 2 епизоде) 11:35 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 13:05 – Филм: Момци и девојке 14:45 – МУЗИЧКА АПОТЕКА (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Филм: Провалник 19:00 – Дневник ДАНАС 2 21:00 – У ПОХОДЕ СЕЛИМА 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Одвојени животи
Недеља
Понедељак
Уторак
Среда
Четвртак
07:00 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи (р) (последње 4 епизоде) 08:45 – ИСТОК (р) 10:00 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ, уживо
07:00 – Путопис: Бревијар 07:25 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:00 – Путопис: Лас Вегас 2.део 09:10 – Серија: Ана Карењина (р) 10:15 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:05 – Варијете (р) 12:10 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ (р) 14:10 – Серија: С ветром у леђа 15:10 – Путопис: Златно руно 3.емисија 16:15 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Серија: Ана Карењина 3. епизода 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – РЕЧ ПО РЕЧ, уживо 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – УЗ ШАНК (р)
07:00 – Путопис: Бревијар 07:25 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:15 – Путопис: Немачка 1.део 09:10 – Серија: Ана Карењина (р) 10:15 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:00 – Варијете (р) 11:30 – Сећања (р) 12:05 – РЕЧ ПО РЕЧ (р) 13:45 – Серија: С ветром у леђа 15:10 – ИСТОК (р) 16:10 – Сећања: Милован Алексић 3. део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Серија: Ана Карењина 4. епизода 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – Документарни филм: НЕЧИЈА ЗЕМЉА 21:00 – МУЗИЧКА АПОТЕКА (р) 23:40 – Филм: Артичко лудило
07:00 – Путопис: Бревијар 07:25 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:05 – У ПОХОДЕ СЕЛИМА (р) 09:10 – Серија: Ана Карењина (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45(50), 19:30, 00:15) 10:20 – Серија: С ветром у леђа (р) 11:35 – Сећања (р) 12:10 – Документарни филм: НЕЧИЈА ЗЕМЉА (р) 13:10 – Филм: Бренда Стар 16:05 – Сећања: Витомир Сударски 1.део 17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:25 – Серија: Кармелита 1.епизода 18:20 – Путопис: Бревијар (р) 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:15 – ПЕВАМО ЗА ВАС, уживо 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:30 – Филм: Песник
07:00 – Путопис: Бревијар 07:25 – Цртани филм: Гарфилд и пријатељи 08:15 – РАДОЗНАЛЦИ (р) 09:10 – Серија: Кармелита (р) 10:05 – Огласи (12:05, 15:05, 16:45(50), 19:30, 00:15) 10:05 – Путопис: Златно руно (р) 11:30 – Сећања (р) 12:15 – Путопис: Лас Вегас (р) 13:15 – Дечја представа: Али Бранко 14:45 – ПОЉОПРИВРЕДНА ЕМИСИЈА РТКВ (р)
12:05 – У ПОХОДЕ СЕЛИМА (р) 13:05 – ПЕВАМО ЗА ВАС р 15:00 – УЗ ШАНК, уживо
17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Кошарка снимак СМЕДЕРЕВО - СЛОГА (могуће одлагање утакмице)
19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:00 – МУЗИЧКА АПОТЕКА, уживо 22:00 – Дневник ДАНАС 3 22:40 – Филм: Плочници Њујорка
17:00 – Дневник ДАНАС 1 17:20 – Серија: Кармелита 2. епизода 18:20 – Путопис: Бревијар (р) 19:00 – Дневник ДАНАС 2 20:30 – КОНТРАСТ, уживо 22:30 – Филм: У рају нема хране за рибе
МАРКЕТИНГ 036/312-505 Јавно предузеће „Општинска стамбена агенција“ Краљево Објављује
ОГЛАС О ДАВАЊУ У ЗАКУП: - Локала у Улици Омладинска бр.28 у Краљеву, површине 76,38м2 у приземљу+ 32,42м2 подрумског простора, по почетној цени од 168. 933,24 динара + ПДВ. Услови огласа: - Понуде се достављају у писаној форми у затвореној коверти, поштом или личном доставом техничком секретару предузећа или на адресу, Ул. Цара Лазара 84-а, Краљево. - Рок за доставу понуда је осам дана од дана објављивања огласа. - За све остале информације можете се обратити правном секретару овог предузећа, на тел. 036/ 332 – 200; 036/ 332 – 833 Јавно предузеће „Општинска стамбена агенција“ Краљево
22
10. фебруар 2012.
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ
ТИРАНИЈА „Србија мора европске принципе да поштује“, каже љутита и охола немачке Владе шеф. „ако мисли да у Европској унији гостује“, искаљујући тако свој, а и амерички ћеф. „Србија и Косово – суседне земље“, то значи, „што се пре помирите с тиме – то боље за вас, ваш однос пријатељством треба и МОРА да зрачи, вама је све боље што буде мање посла за нас“. Србија мора притиске и уцене да трпи, како би НЕКАД (кад?) Европске уније била члан, о, моја драга земља закрпљене гаће крпи, и чека да јој једног дана засврби леви длан.
ВОДОРАВНО
УСПРАВНО
1. Завојевач, 9. Марка аутомобила, 10. Онај који пише левом руком, 12. Велшки фудбалер јан, 13. Пресна, 14. Река у Русији, 15. Билијарски штап, 16. Стара држава у Месопотамији, 17. Четврто слово азбуке, 18. Јареће месо, 20. Изнимка, 22. Двадесетдруго слово азбуке, 23. Река у Банату, 24. Лична заменица, 25. Саставна свеза, 26. Планински врх у САД, 28. Млечни производ, 29. Мера за количину течности, 30. Конци, 31. Највеће језеро у Јужној Америци
1. Зао, 2. Куп европских шампиона (скр.), 3. Улица (скр.), 4. Деветнаесто слово азбуке, 5. Везник, 6. Који носи терет, 7. Који је ове величине, 8. Равна површина (мат.), 9. Први примерак куцаног текста, 11. Који живи од камате (мн.), 13. Презиме чувеног математичара, Жозеф, 15. Казнионица, 18. Трчати, гонити, 19. Морал, обичај, 21. Врхунац, највиша тачка, 25. Врста пецива, 27. Град у Француској, 28. Ономатопеја гласа гусака, 30. Предлог, 32. Дванаесто слово азбуке
„ЧЕСТИТКА!“ српске раје која се вођама на знање даје Да буде јасно политичарима: да Србија гори изнутра, без дима! *** Да не буду, и даље, српски брендови; све новији криминални трендови! *** Да се странке више не „ређају“; а да остаје „силован“ народ! *** Да српски потомци, не беже од Србина; као што су преци, бежали од туђина! *** Да буде плоднија, земља нам Србија, да све не сатруне, пре него проклија! Добрица Чакановић
Србија мора све оно што за друге не важи, а да је Баварска Косово, ил' само пуки блеф, да л' би од Немаца смело све ово да се тражи, и како би се тад понела немачке Владе шеф. Радомир Јовановић
ШТА КАЖУ??? Шта каже Меркелова? Каже да се Срби одрекну Косова и да се тамо среди стање, те да тамо Срба остане што мање. А шта кажу Амери? Кажу да им Срби нису по мери. А да чујемо шта кажу Французи? Рекоше да их Срби што боље слушају, а ако не, могли би добити по гузи, као што су добили 1999. кад су авиони почели да лете. Шта кажу Британци илити Енглези? Србине лези, јер ако нареде Камерон или Блер може над Србију да долети опет још по неки тешки бомбардер! Питали шиптаре на Космету ко им тамо највише смета? Па, ко смета, зна се Срби! Зато нека се одмах селе са Космета, јер би их могла ујести гуја, ако налети Тачијева „Олуја“! У БиХ питали бошњаке, шта их највише сврби, а они се чешу по глави и кажу да им сметају – Срби! А шта нам кажу браћа Црногорци? Они кажу да су велики борци и да желе Српску православну цркву што пре да оборе, јер се они против ње боре. Опомињу нас поново да им не дирамо суседну државу Косово, јер су ту државу најпре признали и њој не сме ништа да фали. Ако још желите знати шта кажу Хрвати, а они, онако просто, да им је жеља да у њиховој „липој“ број Срба што пре спадне на свега три посто. Ето, то они дају на знање, јер је то препорука њиховог Покојног Фрање! Илија Шекуљица
МУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД
92 93 94 301-988 11977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560
23
10. фебруар 2012.
ХОРОСКОП за период од 13. до 19. јануара
Пише Ружица Ракочевић ruzica_rakocevic@yahoo.com Скajп адреса: ruzica_rakocevic
МАЛИ ОГЛАСИ Продајем кућу са локалом 250м2, на 20 ари плаца у Стопањи. Удаљено од центра 400м, на магистралном путу Крушевац – Краљево. Цена по договору. 037/ 727 051; 063/ 7 437 325
Продајем две TA пећи од 3 i 4 Kw. 036/ 333 774; 064/ 355 9 771
Продајем повољно: - стан 60м2, II спрат, Доситејева улица; - локал 27м2, приземље, Т.Ц Даница. 036/ 382 357; 064/ 118 54 32
Потребне девојке за рад у кафићу. Плата 25.000,00 дин. Стан и храна обезбеђени. 035/ 545 243; 060/ 166 00 11
Продајем стан 36м2, Кула IV, I спрат. 065/ 9466 200 Продајем стан 57м2, Кула IV, I спрат. 063/ 602 091 Продајем стан 84м2, II спрат, изнад Техномаркета. 065/ 9466 202 Продајем: - комплетну опрему за фризерсаки салон (шампоњеру, столицу, колица, четке, итд.); - козметички вапозон; - фискалну касу; - бојлер 80 л. Врњачка Бања. 063/ 12 55 910 Продајем боце у систему, у комплету са манометрима. Цена по договору.
065/ 46 150 45; 064/ 45 40 829
Издајем ненамештену гарсоњеру од 01.03. у центру града. 063/ 621 677
„Техноопрема“ на стоваришту у Конареву, веома повољно продаје буков брикет из сопствене производње. 036/ 821 410; 822 947; 822 948 Шпедицији „Тим шпед“ доо потребни приправници са могућношћу склапања сталног радног односа. Основна делатност фирме – царињење робе. Школска спрема није обавезна. 036/ 392 650; 063/ 457 029 У болници „Свети Никола “ у Ратини консултативне прегледе обављају доктори из Београда: - др Ненад Јаковљевић, васкуларни хирург, Клинички центар Србије - др Милан Ћирковић, кардиохирург, Дедиње. 036/ 861 112; 862 062
Ован, 21. 3. - 20. 4. Са петком се завршава изузетна тензија, и викенд тј. субота и недеља су оптимистички дани у којима ћете се осећати полетније. Али већ за понедељак и уторак се спремите да мало спустите лопту, а разигравање са заблудом очекујте у среду и четвртак. А, у петак су нове новИНе!
Бик, 21. 4. - 20.5. Јесте да је ваш месец, али није лако. Али је, зато - лепо! Ово су ваши нови и велики почеци... Петак је набијени тензијом, али уз новац и емоције, а субота и недеља су дани да се разгалите и опустите. У понедељак и уторак су обавезе са институцијама, а среда и четвртак су хаотични дани.
Близанци, 21. 5. - 21.6. Пролепшавате се, зар не? А стижу и љубавни лептирићи...! Само, на послу морате да будете озбиљни и даље. Петак је напоран, а субота и недеља су "несастављени" дани. У понедељак и уторак се ништа не подразумева, него се мора одрадити. И тек у среду и четвртак долази ваша "клима", али мало захлађена.
Рак, 22. 6. - 22.7. И петак је вас повољан дан и то по више основа. Јесте да је да вам "ради стомак" али волите ви то... И новац је ту! Субота и недеља су мало неозбиљни дани за вас. А тек понедељак и уторак су неодговарајући јер мислите да је много тога ускраћено. Среда и четвртак - конфузно.
Лав, 23. 7. - 23.8. Напоран је овај петак. Субота и недеља су већ- опуштенији и то су дани за релакс. Понедељак и уторак можете очекивати строга правила и озбиљну атмосферу. Среда и четвртак вам дају отворене могућности, али уз прикривени интерес на ваш рачун.
Девица, 24. 8. - 22.9. Са петком излазите лепо на крај, али субота и недеља вам уносе неред. Зато понедељак и уторак доносе ред и стабилну ситуацију и односе. И поново још мало хаотичних и непредвидивих ситуација у среду и четвртак.
Вага, 23. 9. - 22.10. У суботу и недељу ћете се одмарити од петка. Све вам је јасно. А онда стижу понедељак и уторак који ће бити "тесни" дани, а тиме и неодговарајући. Среда и четвртак ће бити ваши наглашено важни дани по више основа.
Шкорпија, 23. 10. - 22.11. За вас је и петак екстра интезиван и позитиван дан. У суботу и недељу ћете се опустити везано за пут и то ако себи то дозволите, јер у понедељак и уторак стижу позитивне и конкретне обавезе са институцијама. А среда и четвртак ће бити конфузни дани.
Стрелац, 23. 11. - 21.12. Одрадите петак како треба, иако је мало напоран за вас али уз новац, али већ субота и недеља су ваши дани за дружење и трошење. Радна недеља за вас почиње веома озбиљно и ту нема "врдања", а одмах затим у уторак и среду ће бити бурних промена и обрта
Јарац, 22. 12 - 20. 1. За вас овај петак је веома активан по више основа укључујући и финансије. Субота и недеља су опуштени дани као припрема за понедељак и уторак када ћете урадити важне ствари по питању некретнина или рад са институцијама које се одавно провлаче. Среда и четвртак су конфузни дани.
Водолија, 21. 1. - 19. 2. Петак вам баш неће пријати јер није по вашем укусу, али зато у суботу и недељу можете да се надиграте ситуацију. У понедељак и уторак ћете бити притиснути неким системским или традиционалним правилима која не волите, али зато у среду и четвртак не покушавајте да спроводите ваше системе.
Рибе, 20.2. - 20. 3. После наглашено интезивног петка, али по сваком основу, следе субота и недеља у којима не знате на коју ћете страну....Али, као риба, пливаћете, ха! Понедељак и уторак је озбиљно и конкретно, па нема врдања, а у среду и четвртак је хаотично и непредвидиво и за вас.
Не вечерас. Зар ниси добио мој е-маил?
24
10. фебруар 2012.
Наше честитке за 3000. број Ибарских новости Уредништво »Ибарских новости« Марибор, 6. фебруар 2012.
Писмо читаоца
РАФИНЕРИЈУ У КРАЉЕВО Смедеревци као Краљевчани? Разлика је само у томе што је у Смедереву већина одборника гласала против важног и већег развоја Смедерева градњом рафинерије нафте, а у Краљеву бар до следећих избора су остали у мањини они који су против важног развоја Краљева градњом хидроелектрана на Ибру. И једни и други истичу велики страх од еколошког загађења од ових привредних делатности. У вези тог загађења галаме много више него што је оправдано и играју неке политичке игре. Рафинерије нафте производе неке непожељне гасове и друге материје које се савременом технологијом своде на нужну најнижу меру, а морају бити толерисане и прихваћене као нужни негативни еколошки ефекат. Код хидроелектрана нема негативних еколошких ефеката или су мали, зато безначајни. Позитивни еколошки ефекти су много већи и јављају се у виду знатно чистије воде, више рибе и дивљачи, бујније вегетације, чисте енергје и другог. Хидроелектране и рафинерије су богате и зато привилеговане делатности, с тим што рафинерије представљају доста „маснији колач“, па зато морају и да миришу непожељним гасовима. У Панчеву, мада је то ретко и кратко траје, кад стане главни западни ветар и јави се источна кошава, а када рафинерија подели
бројне и добре плате, Панчевци толеришу и брзо забораве на загађење, па би се ваљда слично понашали и Смедеревци. Јако отровни хромирани магнезијум из Магнохромских димњака се растурао и падао по кукурузу поред Мораве. Краљевчани се нису због тога љутили, јер је Магнохром упошљавао 5000 радника и делио добре зараде. Сада многи прижељкују и маштају да тамо опет буде запослено бар 1000 радника. Противници правог и важног развоја у Смедереву и Краљеву делују као кочничари, да неке појаве развоја не добију убрзање и смер који им не одговарају и који је ван њихове контроле. Зато коче и кад треба и кад не треба, јер нешто друго слабо познају, а праву и бољу алтернативу немају. Оба случаја, у Смедереву и Краљеву, личе ми на неку младу сироту и неискусну девојку која жели да сачува своју невиност и зато одбија да се уда за богатог момка. Одлаже макар се удала за сиромаха. Панчевци су се навикли на „секс“ са њиховом рафинеријом нафте. Први пут је мало незгодно, а касније пређе у навику и редовну потребу без које се не може, јер не би било ни пара. Кад би неко хтео ради заштите Панчева од загађења да пресели негде далеко, или да затвори рафинерију, сви би
Панчевци би били против тога, и у томе видели нечију жељу да им затвори очи. Кад већ Смедеревци одбијају градњу рафинерије нафте код њих, прелажем да Краљево одмах понуди и тражи да се рафинерија гради у Краљеву. Ми Краљевчани имамо велико знање и искуство са разним отровима, почев од фенола, рутнера, Магнохромовог хрома и других, на све смо вакцинисани и стекли имунитет, па ни отрови из рафинерије нафте неће бити за нас нерешив проблем. На све отрове смо отпорни осим оних политичких, политикантских, популистичких и малограђанских. Само да се направи рафинерија нафте у Краљеву. Кад може добро да ради у Модричи, зашто не би могла и у Краљеву, ту у центру Србије и центру тржишта? Рафинерија јесте велики и смрдљив колач, али је и доста мастан, па би то била добра прилика за многе Краљевчане, да раде и зараде, да се добро омрсе и да краду. Зато предлажем, и тражим, да рафинерија нафте буде у Краљеву, а обновљиви извори енергије и хидроцентрале у клисурама, а ветрењаче на планинама, па кад то буде Краљево ће да грува на велико и бити у Србији цењено и поштовано место. Неде из Симкине ливаде
Годинама пратимо развој и позитивне активности великог броја ваших новинара, који годинама, веома успешно једном недељно штампају Ибарске новости. Овог петка издали сте 3000. број. То је висок јубилеј. Пошто радите у веома тешким условима, заслужујете да вам се да признање сваки пут када нови број изађе. Знамо да је то немогуће, зато дозволите, да се заједно са вама радујемо вашем високом јубилеју. Честитамо вам! Између наших градова, града на Драви и града на Ибру, постоји судбинска повезаност још из времена Другог светског рата. Наши чланови друштва Штајерска заједница се труде, да се обнове покидане везе распадом СФРЈ. Наше активности су усмерене на јачање пријатељских веза Краљева и Марибора, што подразумева размену културних и спортских програма, али и широку сарадњу на привредном и економском плану. Желимо да повежемо чланове уредништва нашег гласила: »Штајерске новице« (које чита два милиона шесто хиљада становника наше планете!) са новинарима вашег цењеног часописа »Ибарске новости«, које сам ја са весељем читао пре толико година док већина ваших новинара, вероватно, није била рођена. Ваше новине су освојиле цели вама понуђени простор, јер с хегеловским правом вршите сношљивије
међусобне односе међу живљем овог дела Србије. Чланови вашег уредништва већ деценијама утичу на мењање и преображавање живота становника тог дела Србије, што је и врхунска жеља свих позитивних људи града на Ибру. Заједнички смо забележили 2000. године изванредно узбудљив историјски тренутак – поновно успостављање пријатељских веза између два пријатељска града Краљева и Марибора – период, незаобилазан за свакога ко жели да разуме улогу и судбину. Значајан је не само због начина на који третира конкретне догађаје, него и због уметности којом разоткрива готово непромењиве механизме деловања историје. Тријумфална и дрска тврдња нашег уредничког одбора да ће жеља за сарадњом два града Марибора и Краљева, па рецимо и два народа Срба и Словенаца победити успела је. Сузе радоснице на лицима 600 младих Словенаца које смо, 2004. године из Марибора довели у Краљево, доказ је да нешто привлачно међу нашим народима постоји и изгледа да је и то у генима наших младих поколења. Жеља наших Штајерских Срба је да ваше цењене новине и даље преносе само позитивне активности становника два града. Никада нећемо заборавити на Краљевчане, нити на ваше новине, које у веома тешким условима издајете. Раде Бакрачевић, главни и одговорни уредник
ЧЕСТИТКЕ Захваљујем се на свим досадашњим бројевима које сте ми проследили, а мом пријатељу честитка за 3000. љубилеј. Волио бих, да вас угостимо у Марибору, Европској престоници културе. Чућемо се кад отопи снег и прођу поплаве?! Поздрав Ваш пријатељ Слободан Стојановић Честитке поводом изласка из штампе три хиљадитог броја „Ибарских новости“ редакцији су упутили и читаоци интернет издања, Зоран Илић из Бракнела
у Великој Британији, Весна и Зоран Стојчић и Сијетла, Вања Вучинић из Јоханезбурга, Урош Зекић из Торонта, Ђорђе Живановић из Торина, Милун Пановић из Чикага, Малина Пановић из Амарила, Александра и Ненад Минић из Улма, Душан Пајовић из Лондона, Жорж Трајковић из Париза, Ајзенман Лудвиг из Инсбрука, Мишо Панчетовић из Дубаиа, Петар Јањић и Миодраг Огњановић из Минеаполиса, Александра Драгојловић из Рејкјавика.
25
10. фебруар 2012.
После Богојављенскогсабора
ИЗАБРАНА НАЈБОЉА ФОТОГРАФИЈА На традиционалном конкурсу за избор најбоље фотграфије са Богојављенског сабора победио Ненад Јеротијевић
Сваке године, од када Свебор дружина „Свети кнез Лазар“ из Краљева организује Богојављенско пливање за Крст Часни, награђује се најбоља фотографија Богојављенског сабора. У веома јакој конкуренцији краљевачких професионалаца и фотографа аматера ове године је, по мишљењу чланова Управног одбора „Свебора“,
најбољу фотографију направио Ненад Јеротијевић из Краљева. Покровитељ такмичења за најбољу фотографију била је Пчеларска радња „Пчелица Стојановић“, а поклоне победнику уручио је председник „Свебора“ Иван Лазић. Т. Радовановић
Све честитке поводом великог јубилеја 3000. броја Ибарских новости и пуно успеха у будућем раду жели Вам Софист Краљево
МАРКЕТИНГ 036/312-505
Уз Дан државности
СЛОВО О ХИМНИ Не тако давно, поново је усвојена химна која је пре тога била химна Кнежевине Србије, па Kраљевине Србије, онда део химне Kраљевине Срба, Хрвата и Словенаца, да би на кратко била и химна Републике Српске Крајине и Републике Српске. Кренимо од историје химне. Химна ,,Боже правде“ је део aлегоријског позоришног комада ,,Маркова сабља“ коју јe написао књижевник, преводилац, оснивач и управник Народног позоришта у Новом Саду и један од оснивача и управника Народног позоришта у Београду Јован Ђорђевић. Музику је написао Словенац Даворин Јенко, који је у то време, почев од 1871. године, радио као хоровођа у Народном позоришту у Београду. Даворин Јенко је био познат по великом низу композиција са снажним националним осећајем српства и словенства. Такође, он је творац химне оружаних снага Словеније ,,Напреј, застава Славе“. Даворин Јенко је умро у Љубљани 1914. године, а тестамент који је оставио био је написан ћирилицом. У тестаменту је тражио да се део његове имовине употреби за трошкове студија сиромашних српских студената. Међутим, пошто је Аустро-Угарска у том тренутку већ била у рату са Србијом, његов тестамент није спроведен у дело. Позоришна представа ,,Маркова сабља“ наручена је како би се њом прославило пунолетство кнеза Милана. Лета 1872. године Милан Обреновић, синовац убијеног Михаила, решио је да се ослободи намесништва (Ристић, Блазнавац, Гавриловић) и преузме власт у Србији. За ту прилику од Јована Ђорђевића поручена је драма са историјском родољубивом садржином и династичким духом. Јунаци позоришне драме, која приказује пресек српске историје у периоду од 4 века, су Краљевић Марко, вила и певач (гуслар). Овде се већ може приметити надахнутост писца српским митовима. Први пут представа је изведена 10. августа 1872. године, баш на прославу пунолетства кнеза Милана. У овој првој верзији песме ,,Боже правде“ текст је био посвећен величању
младог владара, очекивању и нади за бољом будућношћу, тад још увек младе српске државе. Та песма је у то време била дугачка, што је било непримерено химни, тако да је претрпела извесне промене. Постала је популарна у народу. Критика је у овом случају била подељена. Једни су говорили како је дело добро, док су други покушавали да нађу сличности са другим делима и дискредитују ово. Ишло се до тога да се говорило да је дело плагијат Стеријине песме ,,Устај Србине“, и како је песма покварила Стеријино дело. Иако су нађене сличности, ипак плагијат није било могуће утврдити. Доласком краља Петра I на власт речи химне су даље модификоване. Више се није славио Милан, већ Петар. 1909. године краљ Петар је расписао јавни позив за нову српску химну, међутим конкурс није успео. Недовољно добром се показала и песма Алексе Шантића ,,Божена поља земље ове“. Није утврђено ко се први сетио да тражи од краља да песма ,,Боже правде“ постане и званично српска химна, али је сигурно да је Никола Пашић одиграо у томе велику улогу. Након Првог светског рата песма је доживела још мале промене у тексту. Више није слављен краљ Петар, већ се певало ,,нашег краља“. Такође се више се није певало ,,Боже спаси, Боже храни краља Петра и српски род“, већ како је нова држава представљала краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, певано је ,,Боже спаси, Боже храни нашег краља и наш род“. Коначан текст је добијен пре неколико година, тако да сада рефрен песме гласи ,,Боже спаси, Боже храни српске земље, српски род“. Свечана песма ,,Боже правде“ прво је постала будилац српске националне свести у Војводини. Касније је песма и званично призната као српска химна. Трипо Д. Спахић, професор историје Историјом се живи, историјом се дише, историјом се умире... Сва будућност постаје историја, али историја никад не може постати будућност...
26
10. фебруар 2012.
Дана 14.02. 2012. на гробљу у Мошином Гају у 14.00 часова обележавамо четрдесетодневни помен нашем драгом
Живка Д. Манојловић Станоју – Жарку Минићу Позивамо родбину и пријатеље да присуствују помену. Породица Минић
7.1. 1939 – 13.8. 2011. Мајко, шест месеци пролази... Моје очи су испуњене сузама, срце патњом, а мисли неверицом да сам те тако брзо изгубила... Добротом си сваког даривала и доброте траг оставила. Остајемо део тебе и твоје неизмерне љубави. Туга и бол за тобом су све јачи, а понос што смо твоји све већи. С вечном љубављу, поштовањем и захвалношћу: ћерка Снежа, унуке Нина и Маша и зет Нешо
Дана 12.02. 2012. год. навршава се десет година од смрти нашег
Драгаша Ристовића из Краљева
Протекло време није донело заборав, само је пробудило сећања на срећне тренутке. Твоја породица
ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 16 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 И У МАРКЕТИНГ АГЕНЦИЈИ „ГОРАН“ МИЛОША ВЕЛИКОГ 14/1 У ПАСАЖУ ПРЕКО ПУТА РОБНЕ КУЋЕ
Витомир Урошевић Рођен 11.01. 1949. Умро 09.02. 2005. .......! И опет фебруар 7 година без тебе! Јако је тешко, од једног вољеног Човека се одвојити. Али је још теже – и опет теже, остати сам када један вољени Човек одлази. Али све, који остат морају. Твоја Босиљка, Зоран, Тања, са породицама и, у, име свих, који су га познавали, знају шта смо, ИЗГУБИЛИ
27
10. фебруар 2012. Дана, 10. фебруара 2012. навршава се четрнаест година од смрти нашег вољеног
Радоја Обрадовића Сећамо те се са тугом и поносом вољени наш.
Твоји најмилији: супруга Даринка, ћерке Емилија и Татјана с породицом
Дана 10.02. 2012. навршава се пет година од смрти нашег драгог супруга, оца и деде
Милоша Миленковића Миша С љубављу и поносом чувамо те у нашим срцима.
Персида Радовановић 14.2.2000 - 14.2.2012.
Супруга Мирјана, ћерке Ивана и Љиљана са породицама
Дана 5.02. 2012. навршило се десет година од смрти нашег драгог
Заувек нас је напустила сестра
Миланка – Манда Стаменчић Све нас је повезивала својом неизмерном љубављу. Хвала јој.
Милутина Вукадиновића – Миће Његови најмилији
Мићо, Микица, Дана
Обавешавамо пријатеље, родбину и генерације ученика које се радо сећају
Стојана Поповића учитеља у пензији да је наш супруг, отац и деда изненада преминуо. Сахрана је одржана 6. фебруара, на Старом гробљу у Краљеву.
Миланка – Манда Стаменчић И ако пролази четрдесет дана свакодневно си у нашим мислима и бићеш заувек.
Захваљујемо се свима који су у својим мислима уз нас и њега. Породица
Твоја сестра Олга са породицом
28
10. фебруар 2012.
29
10. фебруар 2012.
ОДБОЈКА Прва лига Србије за одбојкашице
ЛАЈКОВАЧКИ ЋИРА ПРОВОЗАО „ШАРМЕРКЕ“ - Гимназијалац-Железничар (Лајковац) 0-3 (17:25, 19:25, 11:25) у мечу 14. кола. – И поред добре игре „шармерке“ доживеле 12. првенствени пораз. – Испадање реалност, до краја лиге борба за још коју победу. – Овог викенда (субота 19ч) Лазаревац-Гимназијалац сезоне које долазе. На крају, одбојка се игра и у Другој лиги. У мечу са Железничаром у дресу „шармерки“ и добро познато лице Катарине Петровић, првог техничара овог клуба од дана оснивања. Ипак, ни она није могла да спречи очекиван пораз. У клубу из Доситејеве су се окренули спремању екипе за нову сезону, а то је омогућило и Анђели Тијанић да добије шансу на позицији првог организатора игре Гимназијалца. - У клубу сам од оснивања и спремала сам се за овај тренутак. Није било треме, свесна сам шта се очекује и колика је одговорност, али радим максимално и надам се још бољим
ГИМНАЗИЈАЛАЦ – ЖЕЛЕЗНИЧАР (Лајковац) 0:3 (17:25, 19:25, 11:25) ЕСТШ „Никола Тесла“ Гледалаца: 100 Судије: В. Јокановић, Ђ. Зеленовић (обојица из Краљева). ГИМНАЗИЈАЛАЦ: Петровић, Симовић, Раденковић, Јаношевић, Тркуља, Андрић, Тијанић, Милачић, Медановић, Шаптовић, Цветановић, Зечевић (либеро). Тренер: Соња Мојсиловић Вујић ЖЕЛЕЗНИЧАР (ЛК): Лечић, Вељковић, Лазаревић, Ребић, Стојковић, Ранђић, Драксимовић, Лазић, Вуловић, Петровић, Шкарић (либеро). Тренер: Драгојло Терзић. У такмичењу Прве лиге Србије за одбојкашице претходног викенда одиграно је некомплетно 14. коло. Краљевачки Гимназијалац је доживео 12. првенствени пораз, овога пута као домаћин, од Железничара из Лајковца резултатом 0-3 (17-25, 19-25, 11-25). Неуспех против лајковачког „ћире“ није изненађење, јер Железничар је једини пратилац непораженог лидеран из Старе Пазове и екипа која ће скоро сигурно играти бараж за улазак на елитну сцену. Изабранице провереног стручњака Драгојла Терзића славиле су убедљиво, а податак да је Гимназијалац освојио само 47 поена све говори. - Резултат не одсликава право стање ствари на терену. У однoсу на меч у Новом Саду, где смо тотално подбациле, сада смо играле много боље. Нисмо се обрукале, пружиле смо ко-
лико смо могле, али реално је Железничар боља екипа и заслужено су славиле – каже Анђела Тијанић техничар у екипи Гимназијалца. Нови, 12. првенствени пораз, само је учврстио краљевачког прволигаша на зачељу табеле. Опстанак је немогућа мисија? - Сигурно да је нама играчицама најтеже. Силно смо желеле успех, победе, али у првом делу сезоне нисмо имале ни среће. Испустили смо неколико бодова са којима би сада ситуација била другачија на табели. У наставку првенства екипа је додатно подмлађена, створена је још боља атмосфера, ради се квалитетно и уверена сам да ће доћи и победе. Учинићемо колико можемо да барем напустимо последњу позицију на табели, играћемо часно и поштено и скупљати искуство за
ОДБОЈКА
ЧУЊЕВИ МИРУЈУ ЗБОГ СНЕГА Редовно 11. коло у Суперлиги и Првој лиги Србије група „Центар“ за куглаше одложено је због снежне блокаде и ванредне ситуације у земљи. Време одигравања утакмица поменутог кола у обе лиге биће накнадно одређено. По распореду, овог викенда, на програму је редовно 12. коло. Куглаши Краљева у Аранђеловцу дочекују Металац из Горњег Милановца, а овај меч, ако не буде нових одлагања, биће одигран у недељу од 14:30ч. У 12. колу Прве лиге Србије група „Центар“ куглаши Ибра гостују екипи Трстеник ППТ, а меч се игра на куглани Атлетског стадиона у Краљеву у недељу тачно у подне. А.Д.
КАРАТЕ
КРАЉЕВАЧКИ ПОБЕДНИК Новонастала ванредна ситуација условљена снежном блокадом у Србији донела је много проблема око организације спортских такмичења. Традиционални карате турнир „Краљевачки победник“, који је био предвиђен за овај викенд, биће одржан у Хали спортова у недељу 19. фебруара од 11 часова. Турнир, који ће окупити близу хиљаду такмичара из земље и иностранства, заједнички организују Савез за борилачке вештине Рашког округа, Регионални краљевачки карате савез, Удружење каратиста Србије, Дечија карате асо-
цијација Србије, Спортско друштво „Реикон“ и Карате клуб Реикон из Краљева.
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12
Јединство Железничар Црнокоса Раднички Смеч 5 Лазаревац МД Зрењан Поштар 064 Клек Студент Нови Сад Гимназијал
14 14 14 12 13 10 14 9 14 7 14 6 13 6 14 6 14 3 13 3 13 4 14 2
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 2 3 5 7 8 7 8 11 10 9 12
41 37 30 27 20 18 18 16 11 11 10 7
играма. Добра је ствар што шансу да играју добијају и млађе играчице из кадетског погона, јер ће оне наредне сезоне бити носиоци игре у Гимназијалцу. Зато су преостале утакмице у Првој лиги Србије битне за сакупљање преко потребног искуства – закључује Анђела Тијанић одбојкашица Гимназијалца. Ни одбојкаши и одбојкашице нису имуни на снежну блокаду, завејане путеве и сибирску хладноћу. По распореду овог викенда (субота 19ч) Гимназијалац у Лазаревцу игра против истоименог домаћег тима. Наравно, све под условом да се коло игра и да не дође до одлагања. А. Даишевић Фото: М. Радовановић
30
10. фебруар 2012.
КОШАРКА Прва српска лига група „Запад“ за кошаркаше
МАШИНАЦ ЗАЛЕЂЕН У ПОЖЕГИ
- У некомплетном 15. колу Слога (Пожега)-Машинац 88-69, Полет (Ратина)-Свилајнац Компо одложено. – У леденој дворани у Пожеги, Машинац прекинуо победнички низ. – „Студенти“ играли у петак, а у КСС дан касније донели одлуку о одлагању свих утакмица због лоших временских прилика. – Неизвесно када ће се играти одложене утакмице, као и да ли ће се овог викенда играти мечеви редовног 16. кола СЛОГА (ПОЖЕГА) – МАШИНАЦ 88-69 (21-17, 19-17, 19-18, 29-17) Хала Спортова у Пожеги Гледалаца 50 Судије: Арсић (Чачак) и Тадић (Ужице) СЛОГА: Николић Н. 4, Николић М. 12 (13), Зечевић, Рњаковић, Веселиновић, Милекић, Маловић 28 (4x3), Крстић 9, Ракић 14, Муњић 15 (2x3), Мајсторовић 6. МАШИНАЦ: Кочергин 9 (1x3), Чукић 8, Стојановић 12 (2x3), Белоица, Милашиновић 10, Савић , Илић , Славковић, Благојевић, Радуловић, Арсић 30.
Србија окована снегом и ледом, све је стало, у држави на снази ванредна ситуација. Многа спортска такмичења су доведена у питање, многа одложена, али кошаркаши Машинца су упркос свему путовали у Пожегу на мегдан домаћој Слоги. Била је то прилика да се настави серија од три везана тријумфа. Ипак, „студенти“ су се „смрзли“
у леденој дворани у Пожеги, где се домаћин много боље снашао и на крају забележио убедљив тријумф 88-69 (21-17, 19-17, 1918, 29-17). У клубу са Машинског факултета могу да куну и лошу срећу, јер су у Пожеги гостовали у петак, док су надлежни у КСС у суботу пре подне донели одлуку да се због снежне блокаде сва кошар-
кашка такмичења одлажу. Како било, Краљевчани се нису снашли у поларним условима (иако прописи јасно кажу да у дворани мора да буде минимум 15 степени да би се утакмица играла), изгубили су 12 лопти, без шута споља, а домаћин је зналачки кажњавао све грешке гостију. Захваљујући Кочергину „студенти“ су почет-
ком друге четвртине имали и вођство 27-25. Од тог тренутка кренула је серија грешака гостију и серија поена најефикаснијег кошаркаша домаћих Маловића, па се Слога резултатски „одлепила“. Ипак, имали су кошаркаши Машинца још један трзај у наставку, у 26. минуту на семафору је стајало 5047 за домаће, али излазак из игре центра Арсића ослабио је „студенте“. Слога серијом од десет везаних поена Милана Николића долази до двоцифрене предности 74-61 и питање победника је било решено. До краја Слога је остварила убедљиву победу 88-69. Машинац је доживео осми пораз и остао на седам победа. Овог викенда, по
распореду, у Краљеву гостује чачански Железничар, лидер на табели и велики дужник „студената“. Наравно, одигравање комшијског дербија је под знаком питања, јер је због нових снежних падавина могуће ново одлагање. Полет из Ратине је претходног викенда требало да угости Свилајнац Компо, али меч је одложен. Није било могуће да се одигра ни у среду, а овог викенда Ратињани треба да гостују у Пожаревцу. Да ли ће кошаркашке мрежице остати залеђене, или следе нова узбуђења под обручима на српсколигашким теренима, остаје да се види. А. Даишевић Фото: М. Радовановић
СКИЈАЊЕ
ГОЧ ИМА НАЈБОЉЕ ЦИЦИБАНЕ Претходних година у зимском периоду недостајало је снежног покривача. Ове зиме га има у изобиљу, смучарски центри раде пуном паром, а сваког викенда организују се такмичења како би се надокнадило пропуштено из ранијег, сушног периода, али и показало шта се све научило у школи скијања. На Гочу, са стране Врњачке Бање, на предивно уређеним стазама претходног викенда организовано је скијашко такмичење у ски кросу, за најмлађе, а блистали су такмичари СК „Гоч“ из Краљева. У конкуренцији млађих цицибана победио је Јован Ђоровић испред клупске другарице Вишње Раковић. Војин Раковић је победио у конкуренцији старијих цицибана, друго место припало је Луки
Милошевићу, а треће Богдану Милићевићу такође члановима краљевачког Гоча. Ниску победа такмичара СК „Гоч“ употпунио је Вељко Ђоровић у конкуренцији млађих пионира. - Можемо бити врло задовољни резултатима наших младих чланова, од којих су неки тек ове зиме начинили прве кораке на смучкама. Искористили смо одличне услове на Гочу, обиље снега, лепо уређене стазе, тренирамо вредно, таленат ове деце је видан и резултати не изостају. Очекујем да ћемо наставити са оваквим резултатима до краја зимске сезоне – поносно истиче Ђорђе Симић инструктор скијања и тренер у СК „Гоч“ из Краљева. А. Даишевић
31
10. фебруар 2012.
КОШАРКА АГРОЖИВ Кошаркашка лига Србије
ЗАЛЕЂЕНИ ОБРУЧИ
– Србија окована снегом и ледом што је утицало да се не одиграју утакмице 19. кола. – Комплетно коло требало би да се одигра овог викенда, краљевачка Слога гостује у Смедереву (субота 17ч). – Неочакивана пауза добро дошла „белима“, опоравио се капитен Бојан Поповић. – Тријумф у граду на Дунаву вратио би Слогу у игру око Суперлиге После сјајне игре и убедљиве победе над Металцем из Ваљева, што је био први тријумф Слоге у 2012. години, краљевачки кошаркаши су принудно одмарали. Снег и лед, који су почетком фебруара оковали Србију, утицали су да се редовно 19. Коло Агрожив КЛС, које је по распореду требало да буде одиграно 4. фебруара, одложи. Утакмице поменутог кола требало је да се одиграју у среду 8. фебруара, али су се временске прилике додатно погоршале, па је директор такмичења Предраг Бојић донео одлуку да се утакмице 19. Кола одиграју у суботу 11. фебруара. Из поменутог кола одигран је само градски дерби ОКК Београд-БКК Раднички 68-69. Слогини кошаркаши су тако имали седам дана више времена да се припреме за дуел у Смедереву са истоименим дебитантом у елитном рангу такмичења, кога су у првом делу првенства победили у Краљеву 84-72. - Неке посебне припреме није било. Ова неочекивана пауза добро нам је дошла да се залечимо, да се опораве повређени играчи и врате у тренажни процес. У томе је успео капитен Бојан Поповић који се повредио против Мега Визуре у Краљеву и није био у тиму у претходна три меча. Са њим ћемо бити много јачи у Смедереву. Нажалост, Александар Јевђић није залечио повреду задње ложе и њега очекујемо тек против Пролетера у Краљеву, док Стефан Јовић, после скидања гипса, ради по посебном програму, иде у теретану, опоравља се, али ту не смемо да журимо – рапортира стратег Слоге Драган Стефановић. Смедерево спада у ред најпријатнијих изненађења у лиги, дебитант на елитној сцени остварио је исто број победа (10) као и Слога. - Веома добар тим, без звучних имена, али одлично селектиран и укомпонован састав.
Много боље играју код куће где су многе фаворите изненадили. Имају одличног центра Балабана који игра у животној форми и сигурно је да очекују да нам се реванширају за пораз
из првог огледа у Краљеву. После победе над Металцем у овај меч можемо да уђемо растерећеније. Овом тиму била је неопходна једна победа, остварили смо је у тешком тренутку
и уз добру игру, тако да је самопозудање изузетно. Са доста оптимизма идемо на дуел у Смедерево. Временске прилике су такве да је могуће ново одлагање
УЧИНАК НОВАЈЛИЈА Нови стратег Слоге се осврнуо и на појединачни учинак играча, пре свих новајлија. - У Слоги играју сјајни момци и одлични играчи. Ипак, они још нису пружили свој максимум и треба их разумети, дошли су у сред сезоне, без припрема, познавања екипе... На позицији плејмејкера имамо фантастичног Ненада Мијатовића, у једном тренутку најталентованијег кошаркаша на тој позицији у Европи. Не треба заборавити да је пред собом имао понуду снова из Шпаније, Будућност га није пустила, потом је грејао клупу и није више био онај стари. Сада је ту, ради врхунски, мотива има на претек и очекујем да буде још бољи. Највећи недостатак је што много брза, „дивља“, не испоштује увек играча у бољој
позицији, али то ће доћи. Што се тиче Тајлера, имамо са њим уговор на две године, радимо и индивидуално, мора да килажу доведе у ред, да ојача ноге и биће прави. Када је он у рекету ривали беже из рекета, први пут је у Европи и потребно је време да се навикне.
Важно је да на њега рачунамо у будућности. О нашим младим играчима сада се много прича, поготово о Ристићу после Металца. Време ради за њих, на њима је све. Потребно је много рада, рада и само рада – јасан је Гаги Стефановић. А.Д.
целог кола. - На то не можемо да утичемо, људи у Савезу прате ситуацију и сигуран сам да ће донети праву одлуку. Ми смо били спремни и прошле суботе, па среде, тако је и сада. Чињеница да би нам ново одлагање донело пар дана више да се опораве Јевђић и Јовић, а да се у форму врати Поповић, али размишљамо у правцу да се утакмица игра у суботу. Поглед на табелу јасно показује да би Слога са новим тријумфом у гостима поново била у игри за Суперлигу? - Требало би спустити лопту на земљу. До јуче смо били отписани, пет везаних пораза су променили слику о Слоги, али како ништа не успева боље од успеха, после једне победе све се мења. Ми немамо оптерећење, идемо у свакој утакмици на победу, да смо били комплетни сигуран сам да би смо сада имали још бољи скор. Да ли ће остварено бити довољно за Суперлигу, видећемо на крају лиге, али летимичан поглед говори да се пола лиге бори за улазак међу четири најбоља тима – закључује Драган Стефановић тренер кошаркаша краљевачке Слоге. Уколико не буде нових одлагања прволигаш са Ибарског Кеја ће у суботу од 17 часова играти у Смедереву, са лепим изгледима да оствари нови тријумф у гостима ове сезоне. Из канцеларије директора такмичења Агрожив КЛС стиже и информација да ће редовно 20. Коло, које је на програму требало да буде овог викенда, бити одиграно после финалног турнира Купа Радивоја Кораћа, у уторак или среду 21. односно 22. фебруара. На овај начин заштићена је регуларност такмичења и утакмице ће се играти по редоследу који је добијен жребом такмичарских бројева на почетку сезоне. А. Даишевић Фото: М. Радовановић
32
10. фебруар 2012.
ОДБОЈКА Винер Штедише Суперлига одбојкаша
РИБНИЦА ЗАЛЕЂЕНА У ПОЖАРЕВЦУ
- У мечу редовног 15. Кола Млади Радник-Рибница 3-0 (25:21, 25:17, 25:18). - Краљевчани надиграни од ривала са којим се састају и на финалном турниру Купа Србије. - На зачељу табеле велика гужва, Рибницин опстанак под знаком питања. - „Упркос тешком распореду, опстаћемо“ - оптимиста је Срећко Лисинац, средњи блокер Рибнице и једина светла тачка у 10. првенственом поразу „Мускетара“ Рибница је у 15. Колу Винер Штедише Суперлиге гостовала у Пожаревцу старом знанцу, екипи Младог Радника. Био је то увод у скорији дуел ова два тима на финалном турниру Купа Србије у Новом Саду, а меч у спортској дворани у Пожаревцу завршен је убедљивом победом домаћина. Млади Радник је за класу био бољи од Рибнице, баш као и у првом дуелу ова два тима у Краљеву, а податак да су „Мускетари“ сакупили само 56 поена у три сета све говори. Рибница је само у првом сету и до половине другог били равноправан ривал. Све је функционисало у игри пожаревачког суперлигаша. Доминирали су у блоку, у три сета освојили 17 поена из овог елемента, били бољи на сервису, ту мање и грешили, а напад од 50 одсто „иде на душу” сјајног дизача Костића. Пулени Бошка Мачужића су у првом сету водили до 16:14, у другом имали „минус 1” до 14:13, а у трећем је све било јасно после првог техничког тајм аута. Једина светла тачка у игри Рибнице био је средњи блокер Срећко Лисинац који је меч завршио са 12 поена, од чега 3 из блока. - Одиграли смо слабо, слабије него претходни сусрет на нашем паркету. Имали смо јако добар пријем и по свим правилима одбојкашке игре требало би да имамо одличан први напад, али није било тако. Пожаревљани су имали одличан блок, просто нисмо могли да пробацимо лопту у поље домаћих. Није да се нисмо трудили, али у овом тренутку Млади Радник је реално бољи тим – каже Срећко Лисинац. Пораз у некадашњем граду „Бамбија“ је десети првенствени ове сезоне. Нажалост, по одбојкаше из града на Ибру ситуација се у доњем делу табеле јако закомпликовала. Победа до јуче отписаног Железничара у
Резултати 15 кола: Црвена Звезда - Партизан Термоелектро 3:1, Млади радник - Рибница 3:0, Спартак - Војводина НС Семе 0:3, Клек Србијашуме - Железничар 0:3, Јединство - Раднички 0:3 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10
МЛАДИ РАДНИК - РИБНИЦА 3 – 0 (25:21, 25:17, 25:18)
СЦ „Пожаревац” Гледалаца: 500 Судије: И. Миљковић, Д. Рогић (обојица из Београда). МЛАДИ РАДНИК: Дудуј 8 (3-2, 5 бл, 1 ас, 2 сг), Мунћан 9 (7-5, 4 бл), Костић 2 (2 бл, 1 сг), Васић 17 (19-11, 1 гр, 1 изб, 4 бл, 2 ас, 22 пријема, 3 гр), Шулц 13 (22-11, 2 гр, 4 изб, 1 бл, 1 ас, 1 сг), Шормаз 5 (11-3, 2 гр, 2 изб, 1 бл, 1 ас, 14 пријема, 1 гр), Пековић (либеро, 9 пријема, 2 гр), Шљиванчанин (2-0), Н. Петровић, П. Петровић. Нису играли: Вуловић, Маринковић. Тренер: Драган Бонић. РИБНИЦА: Лисинац 12 (16-9, 1 гр, 2 изб, 3 бл, 1 сг), Пејовић 3 (12-2, 6 изб, 1 ас, 1 сг, 13 пријема, 4 гр), Радовић 14 (29-12, 2 гр, 5 изб, 1 бл, 1 ас, 2 сг), Бићанин 2 (3-2, 1 сг), Николов 3 (5-1, 1 гр, 1 изб, 2 бл), Љафтов 5 (21-5, 3 гр, 3 изб, 4 сг, 25 пријема, 3 гр), Јанковић (либеро, 24 пријема, 1 гр), Дебељак (30, 1 гр, 3 пријема), Миловановић 7 (9-6, 2 гр, 1 бл), Окошановић, Јанићијевић. Није играо: Вељовић. Тренер: Бошко Мачужић. дербију зачеља у Клеку (четврта за „Жељу“) омогућила је прваку СФРЈ педесетих година да се потпуно врати у игру, поседња три кола доносе расплет у коме сигуран није ни шестопласирани Спартак из Љига. Ипак, у најтежем положају је Рибница и то због врло тешког распореда. У наредна два кола „Мускетари“ дочекују Ц. Звезду и Партизан, а у последњем колу
гостују Војводини. Реално, Краљевчани тешко могу до бода у овим сусретима, о победи и да не говоримо, па ће сигурно једним оком морати да гледају расплет на теренима директних ривала. - Ситуација није сјајна, знали смо то и пре ове завршнице лигашког такмичења. Тачно је да имамо веома тешке ривале, традиција је против нас.
Звезду дуго нисмо победили, Партизан у последње време нам редовно узима меру, а Војводина не дозвољава изненађења на свом паркету. Ове сезоне смо само једном победили у гостима и то у првом колу Железничара, док смо од водећих скалп узели Радничком, али у Купу. Ипак, смета када вас сви отписују, као да Рибница не треба да игра поменуте утакмице. Упркос тешком распореду, овај тим, уз помоћ навијача, може да изненади један од три најтрофејнија тима у земљи, а то би било довољно за опстанак и успешан завршетак сезоне. У клубу смо оптимисти, чујемо коментаре и прогнозе, али нас не дотичу, јер ћемо на терену оставити срце и учини све да изборимо опстанак. То Рибница заслужује. Ако не буде сензација у овом 16. колу до победа или бодова тешко да могу Клек у Крагујевцу, Јединство у Београду са Партизаном, Рибница против Ц. Звезде, па ће најзанимљивије бити на Црвеном Крсту у Београду где Железничар дочекује Спартак из Љига. Ако домаћин
Цр. Звезда Војводина Раднички Мл. радник Партизан Спартак Рибница Јединство Железничар Клек
15 15 15 15 15 15 15 15 15 15
14 11 10 10 9 6 5 3 4 3
1 4 5 5 6 9 10 12 11 12
40 35 32 30 23 17 14 12 12 10
Парови 16. кола: Партизан Термоелектро – Јединство, Раднички - Клек Србијашуме, Железничар – Спартак, Војводина НС Семе - Млади радник, Рибница Црвена Звезда победи биће корак ближе луци спаса, у противном вратиће се тамо где је био већи део ове сезоне. И у клубу из Милана Топлице јединим оком ће пратити ова дешавања. - Као што ће ривали пратити нас, пратићемо и ми њих, али понављам судбину држимо у својим рукама. Имамо велики мотив да тријумфујемо у мечу са београдским црвено или црно-белима и сигуран сам да ћемо у томе успети. Позивам и краљевачку публику да нам помогне, заједно можемо остварити све - закључује Рибницин репрезентативац Срећко Лисинац. Овог викенда (вечерас 19ч) Рибница дочекује београдску Црвену звезду коју са клупе води рођени Краљевчанин Жељко Булатовић, дете Рибнице. Хоће ли бити по оној „ко ће коме ако неће свој своме...“ видећемо у овом обрачуну. А. Даишевић Фото: М. Радовановић