Година LVII, Број 2924, 27. август 2010, 30 дин, Излази петком
www.novine.in.rs, е-пошта redakcija@novine.in.rs
Елементарне непогоде преполовиле род шљива
РОД МАЊИ АЛИ КВАЛИТЕТНИЈИ У околини Краљева шљива је ове године родила слабије него претходне. Велику штету причинио је град, па је у многим воћњацима род десеткован. Но, тамо где града није
стр. 14 било, шљива је доброг квалитета, доба године све се плави од кажу воћари. шљива. Берачи воде битку са вреУ традиционално воћарском кра- меном и скупљају оно што им је ју у околини Краљева, у Роћеви- природа уз много труда, зноја, али ћима, Врдилима и Буковици, у ово и уложеног новца, подарила.
Ненад Крстић, капитен кошаркаркашке репрезентације Србије
ТРЕНИНГ КАО ЛЕК стр. 4 Петар Јањић-Пеца постао амерички стипендиста
СТУДИЈЕ „ПЛАТИО“ стр. 18 ТАЛЕНТОМ
ПОСКУПЉЕЊЕ НЕМИНОВНОСТ
Векна хлеба скупља 8 до 13 динара стр. 3
Још живе сећања на бронзаног ратника, „Медиапан“, водовод са Груже стр. 4-5
ОСВРНИМО СЕ У ГНЕВУ стр. 7
2
27. август 2010.
Аеродром Лађевци
ИДЕЈА О КОНВЕРЗИЈИ СТАРА ПЕТНАЕСТ ГОДИНА Нико не може са сигурношћу да тврди о економској оправданости конверзије аеродрома у Лађевцима за цивилни саобраћај док не буде завршена студија изводљивости. Пензионисани пуковник Радоје Томашевић, зачетник идеје о конверзији Најава интензивирања активности на конверзији војног аеродрома у Лађевцима и његовог оспособљавања за цивилни саобраћај изазива међу грађанима подељене реакције. Потребу за аеродромом нико не оспорава а многе олако изговорене тврдње понекад доводе у сумњу озбиљност оних који су их изговорили. Идеја о конверзији аеродрома стара је петнаестак година, тврди Радоје Томашевић, пуковник у пензији, некада командант аеродрома у Лађевцима који ових дана реагује на изјаве неких министара и представника локалне самоуправе. Томашевић тврди да се он, аи партија којој припада, придружује жељама грађана Краљева да се аеродром догради и оспособи за двојаку намену, лет војних ваздухоплова и цивилних ваздухоплова у комерцијален сврхе. - Уверени смо да то желе сви грађани Краљева, од појединаца до привредних и политичких структура у граду. Противимо се улагању у пројекат од кога град и грађани немају користи, каже он и наглашава да још није урађен бизнис план на основу кога би неко могао да да одговор на питање колико је конверзија аеродрома оправдана. - Не може то ни министар одбране, који тврди да ће већ следеће године да лете цивилни авиони у комерцијалне сврхе, ни министар економије и регионалног развоја а ни градоначелник Краљева, каже он и наглашава да „многи машу са идејом о кон-
верзији аеродрома Лађевци и двојаком наменом“. - Ово је моја идеја још из 1995. године када сам дошао на место команданта аеродрома. С обзиром да сам човек из ових крајева жеља ми је била да урадимо нешто за ово подручје. Тада је достављен је- дан допис Скупштини општине и Одељењу Министарства одбране у Краљеву. Предложено је да се формира иницијативни одбор и да се изради студија о исплативости. Интересовања за то није било све до 2001. године када је коначно формиран иницијативни одбор на чијем челу се налазио господин Миле Корићанац. Касније то место заузима пуковник Томашевић. На основу добијених сазнања израђен је идејни пројекат. Према њему требало је обезбедити око 25 милиона евра. -Саобраћајни факултет у Београду, који је имао све референце и светски признате лиценце, тражио је за израду бизнис плана 600 хиљада динара што је тада износило око 10 хиљада евра. Сада се тај пројекта поверава америчкој агенцији УСАИД а кошта око 130 хиљада евра што је 13 пута више, каже пуковник Томашевић. У изради идејног пројекта, који је обухватао грађевинске радове, велики допринос је дао краљевачки архитекта Зоран Радоњић. После озбиљних анализа закључено је да би доградњу аеродрома требало извршити у две фазе. У првој фази би требало проширити писту за 15 а проду-
жити за 300 метара, изградити прилазне путеве и торањ за контролу лета. Друга фаза је подразумевала завршетак свих радова потребних за добијање употребне дозволе. - Приступило се тражењу потенцијалних инвестира па су направљени одређени контакти са инвеститорима из Абу Дабија и Саудијске Арабије. Они су прво тражили бизнис план. Кад су видели да то ми немамо схватили су да неозбиљно размишљамо па су одустали од било каквог инвестирања. Предлог да то уради Саобраћајни факултет није наишао на разумевање општинских власти. Пројекат је заустављен не због недостатка средстава него због недовољне заинтересованости оних који су били
овлашћени за доношење одлуке. Ни на нивоу републике није било сагласности јер су министри вукли свако на своју страну.Сагласности за ово није било ни на нивоу републике јер су поједини министри у први план стављали аеродроме у срединама из којих су долазили. - Овај регион је веома интересантан са економског становишта. Ако држава не стане иза региона који гравитира аеродрому Лађевци и онога што они могу да понуде, ако се не ураде развојни програми у области привреде и пољопривреде онда од аеродрома неће бити никакве користи. Ако се буде радило плански и организовано да се оно што је произведено на овом подручју пласира у свет, без об-
зира на туристичке потенцијале, онда конверзија има смисла, тврди Томашевић. Некадашњи командант војног аеродрома Лађевци је убеђен да приче о конверзији аеродрома имају политичку позадину због актуелних збивања на локалној поитичкој сцени. - Кад год се изабере неки нови председник започиње прича о аеродрому Лађевци а ево докле смо стигли од 1995. године, каже он изражавајући сумњу да би цена конверзије аеродрома могла да буде много већа од оне са којом се данас барата јер је он, током НАТО бомбардовања, знатно оштећен. Полетно слетна стаза је, додуше, на више места „крпљена“ па се поставља питање да ли може да обезбеди све потребне безбедносне услове или ће морати и она да се реновира. - Склон сам веровању да ће морати обимнији радови на писти да се ураде што значи да ће и трошкови бити знатно већи од ових који се помињу. Најављена израда студије изводљивости је у току и требало би, према датим обећањима, да буде готова до краја овог месеца. - Ако сви параметри студије покажу да је ародром економски исплатив значиће нам много. Грађани ће моћи много брже да стигну у било који крај света. Посебно ће бити важно за природне капацитете и потенцијале којима располажемо а то су питање воде и здраве хран. а и у туристичком смислу понуда ће бити знатно богатија. Т.Р.
Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о, Краљево, Хајдук Вељкова 2 Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: redakcija@novine.in.rs, www.novine.in.rs
3
27. август 2010.
Животни стандард
ПОСКУПЉЕЊЕ НЕМИНОВНОСТ Од понедељка Краљевчани морају да издвоје од 8 до 13 динара више за векну хлеба. За повећање цене, одлучила се већина пекара због чињенице да су, по старим ценама, пословали са великим губитком
Ако је судити према реакцијама анкетираних Краљевчана, повећање цене хлеба није никакво изненађење, с обзиром да је ово већ данима главна тема на свим медијима. Чињеница да многи Краљевчани нису ни приметили да су га платили више, говори да за хлеб, још увек, имамо пара. Повећање цене хлеба била је неминовност како би се заштитила производња и опстанак пекара, с обзиром да је цена брашна на тржишту од пре два месеца двоструко већа. Крајем јуна килограм брашна коштао је 15 а сада готово 30 динара. Док је у другим градовима цена тзв. народног хлеба одавно близу 40 динара, па и више, у Краљеву то још увек није био случај. Крајем прошле недеље, на иницијативу пекаре МОКА из Чачка, која је један од већих произвођача хлеба, а чији је хлеб до поскуп-
РАДИО КРАЉЕВО 98,5 MHz
љења коштао 20 динара, сви већи произвођачи хлеба су се састали како би утврдили цену којом би заштитили производњу и смањили губитке са којима послују. - Састали смо се ми који производимо хлеб, од Краљева према Алексинцу, Брусу, Врњачкој Бањи и даље, како би формирали јединствену цену. Били смо приморани на то, с обзиром да смо за све ове године правили страховите губитке. Ми смо правили хлеб који смо продавали за 20 динара, чему се цела Србија чудила, каже Светислав Бошковић Цвеко, власник пекаре „Бристол“. Договорено је да цена хлеба буде 25 динара за векну, плус ПДВ, што износи око 27 динара, или како је чачанска МОКА предложила, 29, 60 динара, а да се за оне трговце који редовно плаћају, одобри рабат од 15 односно 10 плус 5 одсто, рекао нам је Бошковић. Трговцима је остављено да на ову цену додају своју маржу, па се зато цене хлеба истог произвођача разликују од продавнице до продавнице.
- Ми нећемо и не можемо да утичемо на трговце, колика ће им бити маржа и колико ће да зараде на једном хлебу. Мислим да они морају да буду свесни времена у којем живимо и да то буде нека разумна цифра. Ми, пекари, водимо рачуна о потрошачу и очекујемо и од трговаца да учине исто, категоричан је Светислав Бошковић. Хлеб од брашна ТИП 500 пекаре „Бристол“, који је пре овог поскупљења коштао 20 динара, од сада кошта 28 динара. Векна произвођача „Млади радник“ са 25 скочила је на 33 а у неким радњама кошта и 35 динара. Пекара „Пролеће“ није променила цену па и даље кошта 35 динара. „Пекарство“ а.д., чији хлеб и даље по навици зовемо „градски“, такође није мењало цену и кошта 29 динара. Према речима, Светислава Бошковића, власника пекаре „Бристол“, уколико се цена брашна на тржишту буде стабилизовала и не буде мењала, потрошачи не треба да брину јер ће се и цена хлеба задржати на овој колика је сада.. Дубравка Малишић
Сточни пијац и после две године од обећања да ће бити измештен „живи“, у граду
МУКА И РИКА У ЦЕНТРУ
Град има новац за уредјење новог пијаца у ,,Јабучару,, каже председник Скупштине, али фали план детаљне регулације Иако је још пре две године било обећано да ће бити измештена на другу локацију, удаљену од центра града, сточна пијаца још ради у центру Краљева. Због гужви стока се и даље продаје и по околним улицама, приступним друмовима што у пазарним данима, пред крај седмице, изазива и велике саобраћајне гужве, а због мукања, рикања и звука мотора народ не може да спава.. Градске власти тврде , као и пре две године када је ова прича отворена, да је решење проблема на помолу. -Немам ништа против тих људи који, колико чујем ових дана будзашто продају своју стоку али није јој стварно место у центру града, каже Милан Нешић који живи на почетку улице која носи име по четвртом краљевачком батаљону и протеже се градским кејом до пијаце. -Хајде и да пређемо преко непријатних мириса али трговина почиње у три или четири сата ујутро када крену трактори, камиони, мукање, рикање. Ипак то није за центар града каже Нешић. Исто причају и станари Доситејеве улице на чијем почетку код индустрије „Магнохром“ и даље траје својеврсна ноћна берза стоке. Пре две године ресорна државна инспекција је, иначе, прво забранила промет стоке на главној краљевачкој пијаци, која
је непуних 500 метара удаљена од центра града, а потом, до изградње нове пијаце која би требало да буде подаље од града, издала привремену дозволу за рад. Како тада тако и сада. -Навикли смо да овде долазимо. Посебно сада када је кренула распродаја крава сви озбиљ ни купци из овог региона долазе на ову пијацу каже Стеван Јојић из Трстеника који је прошлог петка ујутро две краве музаре нудио за 1.100 евра. Пара у буџету за нову сточну пијацу у селу Адрани на локацији „Јабучар“ град , каже Миломир Шљивић председник градске скупштине, има. -Одвојили смо шест милиона динара за уређење тог простора у овој буџетској години а са Пољопривредном школом, која је власник тог простора, склопили смо договор да им купимо земљиште на другом месту. Још три пута толико новца, по речима градских челника, биће утрошено на објекте који ће овом сточном пијацу омогућити да буде регионални центар за откуп стоке из кога ће грла директно моћи да буду извожена у било коју европску земљу. Мука је међутим што за место које треба да буде будући дистрибутивни центар за Европу, наслоњен на будући цивилни аеродром у Лађевцим,а тек треба да буде урађен план детаљне регулације на који иначе град такође чека две године. А.Т
4
27. август 2010.
ИНтервју: Ненад Крстић, кошаркаш,
ТРЕНИНГ Кад вам не иде све како желите и кад вам многи кажу да нисте за то треба радити још више и упорније. Иако је као врло млад волео све спортове и играо фудбал само због другова Ненад Крстић је у срцу увек имао само кошарку. У време када је требало да почне да се озбиљније бави спортом у краљевачким кошаркашким клубовима није било млађих селекција. Тек у једанаестој години живота отишао је на први прави тренинг који је у сали школе „Светозар Марковић“ држао Жарко Кривокашић. Био је пресрећан што му се пружила прилика да тренира иако на једном кошу није било ни табле. Таленат је несумњиво постојао? - Већ у том узрасту могао је да се наслути потенцијал али ја, а ни моји родитељи, нисам имао превелике амбиције. Нису желели да утичу на мене да нешто морам да урадим, кад је кошарка у питању. Све је ишло нормалним током. Није било никаквог притиска. Имао см нормално детињство и бавио се спортом тако да нисам био препуштен улици. Заволео сам спорт и то је био мој први велики успех а и успех мојих родитеља. Ко је био први тренер? - Било их је више. Мењали су се често. У Машинцу сам доста напредовао уз тренера Милију Богићевића са којим сам прошао прву обуку. То је као и у школи кад почнете да учите да читате и пишете. Те темеље за даље бављење кошарком сам поставио заједно са њим. Касније, кад сам ушао у јуниорски тим са четрнаест или петнаест година, нашао сам се на прекретници. Доста сам израстао и напредовао. За даљи напредак касније су били задужени тренери у Партизану. Врло млад си играо у првом тиму Машинца? - Већ са четрнаест година ушао сам у први тим. Играли смо неку куп утакмицу. Играо сам само минут или два али
сам био пресрећан. У том тренутку нисам ни помишљао да ћу једног дана живети од кошарке. Увек сам живео у садашњости и био пресрећан што могу да играм кошарку. Упоредо сам играо за јуниоре и за први тим Машинца и био један од најмлађих играча. Колико је то трајало у Машинцу? - За први тим сам играо годину дана. Такмичили смо се у Српској кошаркашкој лиги. Имао сам петнаест година и ту сам много напредовао. Било је то 1999. године после бомбардовања и мислим да је то била прекретница у мојој каријери. У почетку такмичења у Српској лиги нисам играо. Машинац је достигао ниво са кога се није могло даље напредовати па је пружена шанса млађим играчима. Ја сам ту шансу максимално искористио па је ускоро уследио позив из Партизана. Како си то доживео? - Била је то велика збрка.
Имао см шансу да пређем у Слогу која се такмичила у Првој Б кошаркашкој лиги. Већ је скоро све било договорено да пређем у Слогу. Међутим, јавио се Партизан и ја без размишљања одем тамо. Долазим у град у коме сам, до тада, био можда само два или три пута. Живот ми се потпуно променио и постао кошарка. Није више било ни родитеља, ни сестре, ни бабе и деде. Пошто сам ишао ванредно у школу све се сводило на кошарку. Доста сам се уозбиљио и као да сам одрастао преко ноћи. Потпуно сам се посветио спорту и схватио да морам да запнем јер све зависи само од мене. Прва година је била доста тешка као и у сваком послу. Играо сам за јуниоре у другој српској лиги. То је била лига нижег ранга од оне у којој је играо Машинац па су ми многи предвиђали пропаст. Како си то доживљавао? - Тешко. Био сам клинац.
Било је ту кризе. Сам си у великом граду. Не иде у игри увек све како бих желео. Потребна је велика подршка родитеља који нису ту. Имао сам тек шеснаест, седамнаест година и врло емотивно доживљавао све приче које су долазиле са различитих страна. Ипак, истрајао си? - Поносам сам на себе што сам истрајао у томе и кад год ми је било тешко решење сам налазио у тренингу и ту избацивао из себе негативну енергију. За младе играче је веома битно да могу да играју. Не ваља седети на клупи макар то било и у најбољем тиму на свету. Колико је то трајало? - То је трајало годину дана. Био сам и у саставу првог тима али нисм улазио у игру све до следеће године. Још једна прекретница у каријери је турнир на Златибору. Кад год сам био на клацкалици да ли ћу отићи доле или горе увек ми се десило нешто добро. Играо сам
феноменално и од 30 слободних бацања постигао 30 кошева што се раније није дешавало ни на три утакмице. Пред крај треће утакмице десило ми се да сломим палац. Нисам ни знао да је сломљен и наставим да играм. Мислим да сам тренера Вујошевића купио причом да нисам ни знао да ми је прст сломљен. На његово питање да ли бих играо да сам знао да је сломљен одговорио сам позитивно. Њему могу да захвалим за велики играчки успех али и људски јер је велики утицај на васпитање у том периоду од седамнаесте до двадесетпрве говине, када се личност формира, имао баш он. У Партизану сам провео четири године. После прве две године у Партизану већ сам био на драфту за НБА клубове. Нисам био ни свестан шта то значи. Знао сам да је то нешто добро и ништа више. Наставио сам да играм у Партизану. Пратиле су ме и повреде те сезоне али сам се увек
5
27. август 2010.
капитен репрезентације Србије
КАО ЛЕК И ако нисте врхунски спортисти спорт ће помоћи јер обликује људе и њихов карактер враћао на терен и постајао све јачи. Онда долази Америка? - Да. То је опет нешто сасвим ново, нови почетак и нове тешкоће. Најбољи лек за све је, као и увек, тренинг. Све је много утицалао на формирање личности. Знао сам да се све постиже само радом тако да сам доста напредовао. То су препознали у мени и после петнаестак утакмица тоталног неиграња почињем да играм и остајем у игри све дуже. Све иде узлазном путањом и већ следеће сезоне играм и више и боље и постајем један од три најбоља играча у својој старосној групи. У трећој сезони све се отвара и долази на своје место. Пружам најбоље игре у каријери. Похвале долазе и из других клубова. У гласање за All Stars сам скоро у самом врху. Само ме је повреда спречила да у том тренутку не уђем у ову селекцију. Повреда колена је једна од најтежих повреда у кошарци. Поново је на испиту све. Сви они који су ме до тада тапшали по рамену полако се разилазе. Колио је то трајало? - Годину дана нисам играо. Прва два месеца сам радио само неке једноставне вежбе у кревету. Оперисао сам оба колена и кретао се уз помоћ штака. Време проводим у кревету и размишљам шта сам могао да учиним а нисам учинио. И поред подршке најближих све ми ипак тешко пада. Рехабилитација је мукотрпна и спора по готово војничком режиму. Враћам се на терен али ме половину сезоне прате нове повреде. Код мене се јавља страх. Са друге стране је нестрпљење тренера. Тада ми је требао Дуле Вујошевић да ме истрпи а тога тамо нема. То је суви професионализам тако да сам дошао у ситуацију да се разиђем са тимом из Њу Џерсија а каријера креће силазном пута-
њом. Људи почињу да губе поверење у моје квалитете и одлучујем да пређем у Русију и тамо наставим каријеру. То је ново искуство и сусрет са новим менталитетом људи? - Једина сличност са Русима је што смо и једни и други православци. Велика је разлика од онога што је било у Америци али су били доста коректни према мени. Провео сам тамо само четири месеца до тренутка када сам добио позив из Оклахоме. То се десило у правом тренутку јер је убрзо почела светска економска криза што је неминовно утицало на буџет клуба. Руси су према мени били максимално коректни и пустили ме да идем. Током те руске епизоде нисам имао значајнији спортски успех али сам ипак научио нешто ново. Опет си на почетку? - У Оклахоми сам опет на почетку али сада много искус-
нији. Сезону смо успешно завршили, ушли у плеј-оф а ја сам играо солидно. За време боравка у Русији доста сам радио и јачао ногу тако да могу да кажем да сам тамо прездравио тако да сам у Оклахому дошао потпуно здрав. До када ћеш играти у Оклахоми? - Играћу још годину дана. Шта после тога? - Још тачно не знам али су све моје амбиције везане за Америку. Да ли ћу остати у Оклахоми или заиграти у неком другом тиму још не знам. Не искључујем ни могућност играња у Европи али ипак се у Америци игра најбоља кошарка. Каква је ситуација са репрезентацијом? - Репрезентација је један од разлога зашто сам почео да играм кошарку. Она, ако нешто ређамо по редоследу, има прво место на мојој листи везано за жељу и мотивацију. Увек сам
желео да остварим сан и заиграм у репрезентацији али ми се то никако није остваривало. О НБА лиги нисам ни маштао на почетку каријере јер је то било толико далеко и готово недостижно. Репрезентација је нешто друго. Тако сам и васпитаван. Доласком у репрезентацију поклопили су се неки лоши резултати. Имали смо добру еки пу али није било неке претеране слоге међу играчима. Било је доста неуспеха и сву дечачку жељу и мотив надјачала је негативна енергија. Све је то утицало да се код мене појавило одсуство жеље да играм у репрезентацији. Колико је то трајало? - Код формирања нове државе Србије појавила се нова велика жеља да играм. Дошао сам у неке године када сам најквалитетнији и пре две године сам, после три године паузе, поново почео да играм. Кренули смо буквално од нуле, од квалификација за светско првенство. Нешто се у мени преокренуло тако да сам последње две године уживао игра јући у репрезентацији. Како то тумачиш? - Однос према репрезентацији је нешто што није мотивисано материјалним интересом. То је нешто што се носи у себи као велика част да се преставља своја земља. Финансијска ситуација у Кошаркашком савезу је доста тешка. Има доста превирања. Сениорски тим ипак треба да се издигне изнад те ситуације, да одиграмо што боље можемо. Људи су почели да схватау да је то наша земља. Мала смо зем ља али имамо понос и мотив али треба бити реалан. И кад се не направи успех треба да се подрже играчи. Каква су очекивања од предстојећег светског првенства? - Тешко је прогнозирати. Кад смо започели квалификације имали смо жељу само да
прођемо групу. Са тим истим приступом треба да кренемо и сада. Биће тешко. Велики је притисак јавности. Играчи су млади и могу да подлегну том притиску. Ми старији треба ма ло да спустимо лопту и да сагледамо реалност. Ми јесмо добра екипа али има много добрих екипа а светско првенство је много другачије од европског. Краљевачка кошарка? - Пратио сам колико сам могао. Много ме боли сазнање да у сениорској конкуренцији нема довољно играча из Краљева. Талената има доста али је велики проблем недостатак добрих услова за тренинге и одигравање утакмица а ту, пре свега, мислим на недостатк квалитетне дворане. Нема много градова који су дали три НБА играча у овако лошим условима. Мислим да и много мањи градови у Србији имају боље услове за тренинг. Мислим да је добра ствар што ће се Машинац такмичити у нижем рангу такмичења иако се многи не слажу самном. Чињеница је да се нема довољно новца. У екипи неће бити игра ча са стране. Играчима из Краљева ће то много помоћи да напредују и сазре јер се игром добија смопоуздање без кога нема успеха у спорту. Слога ће опет некако да скрпи тим и да се на крају првенства поново бори за опстанак. Ја разуме те људе. То је борба са ветрењачама. Тешко је обезбедити средства. Савет онима који почињу? -Тешко је давати савете, све је индивидуално. Ипак могу да укажем на искуство које је мени помогло. Треба само радити јер је рад најбитнији. Без рада и упорности нема успеха. Треба слушати себе и своју интуицију. Тако сам бар ја радио. Кад вам не иде све како желите и кад вам многи кажу да нисте за то треба радити још више и упорније. Т.Р.
6
27. август 2010.
Апарат за мерење концентрације полена у ваздуху на тераси градске библиотеке
КРАЉЕВЧАНИ УДИШУ ЧИСТ ВАЗДУХ Донацијом вредном 110 хиљада евра Агенција за заштиту животне средине омогућила контролу аерозагађења и концентрације полена у ваздуху Директор Агенције за заштиту животне средине Мом чило Живковић, градоначелник града Љубиша Симовић и представници Завода за јавно здравље Краљево обишли су прошле недеље аутомат ску станицу за мерење аерозагађења постављену у парку код Железничке станице. Након тога, на тераси Народне библиотеке „Стефан Првовенчан“ постављен је апарат за мерење концентрације полена у ваздуху. Аутоматска станица за мерење аерозагађења у парку код Железничке станице постављена је пре два месеца. Она је једна од 38 станица које су постављене на територији Србије. Аутоматска станица у Краљеву је донација Агенције за заштиту животне средине, вредна 100 хиљада евра. Станица мери загађење ваздуха, пре свега од азотових оксида, од сумпорових оксида, угљеникових оксида, тј. све оно што је најзаступљеније у градским срединама. - Ми ћемо сваке године правити анализу стања на територији Србије и већ данас на сајту Агенције за заштиту животне средине сваки грађанин може да погледа податке са сваког мерног места које је под ингеренцијом Агенције за заштиту животне средине. Ја сам направио анализу свих параметара које мери ова станица, и сем азот-моноксида, који је мало изнад граничних вредности, због оптерећења тешким саобраћајем који овде пролази, генерално се може рећи да Краљевчани удишу чист ваздух, рекао је Момчило Живковић,директор Агенције за заштиту животне средине, приликом обиласка аутоматске станице за праћење ваздуха у парку
код Железничке станице. Град Краљево ће наставити сарадњу са Агенцијом за заштиту животне средине, која на овај начин, по свим параметрима Европе, брине о квалитету ваздуха.“ За нас је ово значајна станица јер у сваком тренутку можемо знати какав ваздух удишемо.Још једна предност ове станице јесте то што мери количину микрочестица које најдиректније угрожавају здравље“, изјавио је градоначелник Љубиша Симовић. „Завод за јавно здравље Краљево обавља мерење загађења ваздуха на још осам места у граду. У парку код Железничке станице је постојало једно мерно место, које је укинуто због нове аутоматске станице.За сада су подаци са ове мерне тачке,као и осталих тачака у граду, компатибилни и одговарају вишегодишњим мерењима“, рекао је Александар Мацан, директор Завода за јавно здравље Краљево. На тераси градске библиотеке у петак је постављен и апарат за мерење концентрације полена у ваздуху. Овај апарат је, такође, донација Агенције за заштиту животне средине,вредна 10 хиљада евра. „У државној мрежи станица које мере концентрацију по-
лена,ово место ће бити репрезентативно у пречнику од 30 километара од тачке мерења. Правиће се анализе 24 поленска зрна која су фактор изазивања алергијских реакција код људи“,изјавио је Момчило Живковић, приликом инсталације апарата на тераси градске библиотеке. „Оно што град може да учини јесте да јавне површине, којим газдује, одржава,како се коров не би размножавао. С друге стране, град Краљево има могућност планског сађења дрвећа које није у спектру оних који највише изазивају алергије, па ће анализе које покаже овај апарат,послужити за правилно планирање и одржавање јавних површина“,рекао је градоначелник. Наредних годину и по дана очитавање полена обављаће се у Београду. За то време, стручни тим Завода за јавно здравље биће обучаван за прикупљање података, како би до краја наредне године преузео комплетно очитавање. Грађани Краљева ће о врстама и концентрацији алергена у ваздуху,бити редовно обавештавани преко средстава информисања. Виолета Коњокрад
Несавесни Краљевчани од Ибра у центру града направили колектор
ПЛИВАМО У ФЕКАЛИЈАМА И ХЕМИКАЛИЈАМА Због фекалија које се изливају из више десетина кућа, технолошког отпада који у реку доспева из перионица, кафана, каменорезачких и аутомеханичарских радњи и смећа које Ибар иначе доноси из горњег тока, на плажама у Краљеву, посебно када су велике врућине готово да је немогуће бити поред воде. На кратком потезу од Шумарске школе где се налази једно од највећих купалишта до централне градске плаже у дужини од непуних три километра, патрола „Ибарских новости“ регистровала је на левој обали Ибра више од педесет цеви које из кућа, угоститељских објеката и радионица директно у реку изливају фекалије, хемијски отпад, уља, техничку воду. -Почињемо полако да прелазимо на десну обалу Ибра јер са ове стране заиста уме да буде и уља и смећа и да се осети воњ амонијака што ставрно ружи леп утисак за који се град потрудио правећи ову лепу плажу, каже госпођа Емилија Јовић коју смо са унуцима затекли на поприлично пустој плажи због врелине августовског сунца. Да и град, међутим, може мало више да се побрине о чистоћи своје реке уверили смо се неколико десетина метара узводно где се један крак градске канализације директно излива у реку. Ту смо затекли члана краљевачког позоришта Радослава Пајића. -Ја лето проводим на Ибру и верујте ми уме жестоко да смрди, каже популарни Пајо док заједно чучимо поред канализационог извода у који се по воњу
уз површинске воде слива и много другог недефинисаног отпада. Тај недефинисани отпад узводно од овог места су детерџенти који се користе у кафа нама и ресторанима али и све оно што из њихових тоалета оде, па комплетан отпад из неколико десетина кућа, уља из механичарских радионица. -Није проблем написати при јаву, проблем је што та пријава кошта прекршиоца од 2-5.000 динара што је мизерно, рекли су нам у комуналној инспекцији . Друга мука не само комуналних већ и еколошких и водопривредних инспектора је рого батна процедура у доказивању нечије кривице. Чак и када изађу на теен проблем доказивања ко је гурнуо цев у реку јер се често на њу качи и по неколико кућа је мукотрпан и у принципу узалудан. -Закон је јасан, ако је негде прошла канализација сви у тој зони за шест месеци морају да се прикључе, каже Ранко Ђекић из ЈКП Водовод. На леој обали Ибра у граду постоји колектор али иде испод највеће градске улице –Карађорђеве чије раскопавање мно го кошта. Због тог „гледања кроз прсте“ власницима домаћинстава –Ибар трули. Заљубљеницима у Ибар тако преостаје да, ако примете индустријског загађивача, пресавију табак, наведу тачну локацију, име загађивача и све то предају у собу 124 у општини, ако пак хоће да пријаве комшију место је писарница а адреса комунална инспекција. Умеђувремену на десној обали Ибра брчкаће се у фекалијама и уљу. А.Т.
7
27. август 2010.
Коментар с поводом
ОСВРНИМО СЕ У ГНЕВУ - Нека искуства Краљевчана са „науком и струком“ ружна су и узнемирујућа. - Још живе сећања на бронзаног ратника , „Медиапан“, водовод са Груже Једна прича кружи градом. Озбиљна и узнемирујућа. Реч је о Ибру. О томе да се река преграђује, зауставља њен вековни ток и подиже неколико хидроцентрала. Све је готово и потписано, само да посао започне. Укратко – свршена ствар! Тако се прича. У причи се помињу и неизбежна наука и струка. И баш то у народу изазива слутњу и забринутост. Не без разлога: „наука и струка“, у не теко давним годинама, починиле су озбиљне промашаје у изради пројеката изузетно значајних за Краљево. Па да се потсетимо.
Одисеја бронзаног ратника
Давно, после оног првог рата, народ овог краја и преживели ратници подигли су споменик својим палим јунацима. Поставили су га усред града да генерацијама буди сећање на хероје Цера, Колубаре, Мачковог камена, Кајмакчалана.
И стајао је тако годинама. Није засметао чак ни немачким, ни бугарским окупаторима. Али, некоме јесте! У време „великосрпског национализма “, како се то онда називало, бронзаног ратника требало је уклонити. И тражио се разлог. Па су позвали „науку и струку“ и она је закључила: Споменик смета одвијању саобраћаја, треба га сместа уклонити. Споменик је уклоњен и смештен у кутак старог градског гробља. Низ година је тамо провео, одбачен и заборављен, на жалост и срамоту. Све тако до 14. јула 1978.године, када су одборници сва три већа Скупштине општине, на предлог Драгана Ранковића, председника локалног удружења Солунских ратника, донели одлуку да се споменик врати где је и био. И споменик је враћен. Ипак, срамота је остала. Остала је и мрља на савести те и такве „науке и стру ке“, која је супротно свакој логици и здравом разуму, центар града прогласила главном транзитном саобраћајницом. Показало се касније да таква одлука „науке и струке“ није имала никакво правно и стручно утемељење, па је улица у центру затворена за саобраћај и претворена у шеталиште.
И тако одоше милијарде Тешке и тужне дане доживљавало је Краљево од када је, с пролећа 1984. године у таласима Ибра откривена забрињавајућа концентрација фенола и тешких метала. Бунари градског водо-
вода налазили су се у приобаљу реке и није било друге – славине су заврнуте. Град је остао без воде за пиће, хитно је набављено 16 цистерни и то је месецима била слика овог града. И ако на три реке, Краљево је било осуђено да стоји у редовима чекајући воду. Трагано је за трајним решењима ове невоље, помињани су системи са Рзава, Студенице, Лопатнице, Гвоздачке реке, Гружанског језера. И одлучено је да се изгради водосистем ГружаКраљево. Расписан је референдум, ангажовани угледни Београдски институти, и наука и струка рекле су своје. Решење је идеално, воде ће бити на претек, а одређена је и траса водовода дуга 32 километра. Прецизиран је и рок градње и приступило се послу. Али, све је пошло наопако. Рокови су продужавани, планирану трасу спорио је други институт из Београда, дошло је до застоја, интервенисала је и Република и на једвите јаде цевовод је био некако завршен. И шта се догодило?! Шта је било са системом „Гружа“? Са инвестицијом која је коштала милијарде? Са пројектом за који је „наука и струка“ тврдила да ће напојити жедно Краљево. Није га напојила и град се поново окренуо бунарима у Жичком и Конаревском пољу. И тако до дана данашњег.
би „проучио технологију производње“. И вратили су се тих путовања пуни хвале за овај про јекат, тврдећи да ће производити такве плоче-влакнатице, да сто година неће променити структуру и квалитет. И градња је започела. Али, године су пролазиле, а градња се одужила. Пробијени су сви рокови, па и планирана цена. Уместо предвиђених 460 милиона динара, утрошена је скоро једна милијарда. Све више је било очигледно да се главачке и непромишљено ушло у овај скуп посао, да су капацитети предимензионирани, технологија застарела и неекономична, и да је производња могућа само уз сировину високог квалитета.
Остао је и дуг од 7 милијарди динара. А „наука и струка“?! Шта је било с њом и лажним причама о „фабрици снова“? Па, ништа, углавном! Стручњаци и руководиоци „Медиапана“ нашли су ухлебљење у Београду, а главни директор фабрике добио је чак и – Орден заслуга за народ! И, питање остаје. О којој стручности, о којој научности, о којој честитости и којем моралу уосталом, говоре ови подаци. Отуда и разлози за гнев и забринутост Краљевчана: неће ли слична група стручњака поступити са Ибарским хидроцентралама као у наведеним случаје вима. То никако не значи да се у овај посао може ући без струч-
Тужан крај „фабрике снова“ Негде крајем 1978.године, у атару села Конарева, започела је градња фабрике плоча-влакнатица. Каква је то „фешта“ била, како је бучно најављивана! „Струка и наука“ су тврдиле да ће то бити „фабрика снова“, да ће производити плоче од дрвне масе најнижег квалитета, од отпадака, грања и деградираног растиња. Будући руководиоци фабрике „Медиапан“ кренули су у свет, а један чак у Америку да
Медиапан „фабрика снова“ Фабрика је иначе пуштена у рад без сагласности иностраног партнера. Дошло је до великих губитака јер је производна цена била виша од продајне. И то је био крај. Фабрика је престала са радом, чак је два пута и горела.
њака. Наука и струка – свакако! Али, иза које нико не стоји. Ниједна странка, ниједан моћник, ниједна организација. Нико, сем истине... Воја БЛАГОЈЕВИЋ
8
27. август 2010.
Ватрогасци из Лебринга у посети Врби
ОБНОВЉЕНЕ ПРЕКИНУТЕ ВЕЗЕ - Добровољно ватрогасно друштво из Врбе добило комби возило, дар добровољног ватрогасног друштва из Лебринга, града у Аустрији. - Комби има 9 седишта и намењен је превозу ватрогасаца
На иницијативу Добровољног ватрогасног друштва из Дуплека, из Словеније, ватрогасцима добровољцима у Месној заједници Врба, свечано су уручени кључеви комби возила, дар добровољног ватрогасног друштва из Аустрије, са којима Словенци сарађују већ годинама у заједничким акцијама. - Први пут сам у Србији и веома сам позитивно изненађен. Ми имамо изузетно добре односе и сарадњу са Месном заједницом Дворјане из Словеније, захваљујући којој је дошло и до ове сарадње са Месном заједницом Врба. Планирамо да наставимо сарадњу, каже Хелмут Стегбауер, добровољни ватрогасац из Аустрије. Пријатељство са Добровољним ватрогасним друштвом из Дуплека из Словеније почело је пре три године, када су Врбљани добили ватрогасни камион за гашење пожара. Словенци помажу и изградњу ватрогасног дома у МЗ Врба донацијом од 1000 евра. - Најбитније је да су се везе између Дуплека и Врбе обновиле, јер су се наши стари
побратимили. Размењени су нови бројеви телефона, па ће бити још сарадње и дружења, обећао је Јанко Дрозни, добровољни ватрогасац из Словеније. Добровољно ватрогасно друштво у Врби формирано је 2007. године. Има 60 чланова и
оперативну јединицу од 11 ватрогасаца добровољаца а формирана је и школа за обуку младих ватрогасаца. - Ми ћемо сигурно оправдати ове донације резултатима подмлатка ватрогасног друштва. Комби који смо добили много ће значити и млађим ге-
нерацијама, које треба да се друже, а са овим возилом моћи ће да иду на излете и такмичења. Циљ Добровољног ватрогасног друштва је да људе окупи да се друже, а уједно и да спашавају материјална добра и људске животе, изјавио је председник МЗ Врба, такође члан Добровољног ватрогасног друштва Врба. У Србији има око 30 хиљада добровољних ватрогасаца. У нашем граду је у току експанзија оснивања добровољних ватрогасних друштава, њихово опремање и стављање у функцију. Ватрогасни домови граде се у Каменици, Буковици и Врби. - На згради будућег ватрогасни дом у Врби изливена је прва плоча.У плану је и изградња поткровља са једном учионицом за обуку деце. У гаражу ватрогасног дома моћи ће да се паркирају два возила а надамо се да ће до зиме објекат бити завршен. Врба је иначе једно од добровољних друш-
Кинески студенти у посети Краљеву
тава у Србији које је у врху омладинског ватрогаства а присутни смо на свим такмичењима, каже Милутин Вукосављевић, председник Стручно техничког савета ватрогасног савеза Србије. Ватрогасце из Словеније и Аустрије примили су и представници локалне самоуправе, који су гостима пожелели добродошлицу, са жељом да се сарадња настави, али и да се прошири на друге области. - Ако до сарадње дође сви ћемо бити задовољни, јер је почетак био преко ватрогаства. Ватрогасци су показали да не служе само да гасе пожар, већ и да подстакну и неке друге активност, изјавио је Сретен Јовановић, заменик председника Скупштине града. Након пријема, гостима добровољним ватрогасцима, уручени су пригодни поклони са презентацијом нашег града, а онда је уследило и заједничко фотографисање. Виолета Коњокрад
НАСМЕЈАНИ У СРБИЈУ
Чачанска Агенција „Чворак“ уз подршку града и председника Скупштине упутила је позив страним студентима да буду гости Чачка у време трајања 50. Сабора трубача у Гучи. Позив су добили преко својих амбасада у Србији али и преко амбасада Србије у њиховим земљама. Студенти из Кине, Мађарске, Мексика, Индије, Израела, Ирске заједно са пријатељима пројекта и новинарима, током десетодневног обиласка Србије посетили су Београд, Тополу, Горњи Милановац, Чачак, Овчарско-кабларску клисуру, Краљево, Жичу, Врњачку Бању, Ужице, Златибор, Мећавник,
и Гучу. Весели караван студената учесника у програму "Насмејани у Срби ју" зауставио се у Краљеву. Студенти из Кине су на Тргу српских ратника поред споменика српском војнику, уз помоћ својих инструмената из Кине, Краљевчанима измамили осмех и громогласни аплауз. На крају своје посете Краљеву кинески студенти су посетили Жичу. Кинески новинари су за своје редакције снимили преподневну краљевачку причу са кинеским студентима и послали у редакцијама у Кини.
9
27. август 2010.
Удружења учесника рата 1991.-1999. година
БОРЦИ ГРАЂАНИ ДРУГОГ РЕДА? - Небрига и тежак положај у друштву ратних ветерана, недоношење Закона о борачкој и инвалидској заштити, субвенције и неисплаћене разлике ратних дневница само су неки од проблема ратних ветерана Краљева и Рашког Округа
Са једног од ранијих протеста ратних ветерана Краљевачко Удружење учесника рата 1991-1999. године ускоро ће обележити две деценије постојања, а проблеми које износи ова организација још увек нису решени. Отуда је и последња прес конференција била нови покушај да се скрене пажња на наше суграђане борце, ветеране, ратне инвалиде, којих у овој организацији има 7 563, а близу половина je врло активна и редовно плаћа више него скромну чланарину од 200 динара на годишњем нивоу. Оно што ратне ветеране са подручја Краљева и Рашког Округа највише брине јесте Закон о борачкој и инвалидској заштити, са чијим доношењем се касни. - Борци са подручја Рашког Округа су незадовољни јер држава до дана данашњег није донела Закон о борачкој и инвалидској заштити. Све је у форми нацрта и ми смо упутили пар амандмана. Очекујемо долазак министра у Краљево да у разговору са њим видимо докле се стигло са доношењем тог закона, шта је све од амандмана прихваћено. Тим законом треба да буду обухваћени сви, права породица погинулих,
ратних војних инвалида, цивилних инвалида рата и свих оних који имају везе са ратним дешавањима, ту се мисли и на период 1941-1945. и неговаоце традиција. Дакле, очекујемо усвајање једног новог, свеобухватног закона везаног за ову област – каже Сретен Лазовић председник Удружења учесника рата 1991-1999. године. Статус бораца овог града није исти као статус сабораца из, рецимо, Београда. То се посебно огледа када су у питању субвенције, јер у Београду учесници рата имају попуст и до 50 одсто на инфостан и остале комуналне услуге. - Субвенције за борце из Краљева су тема коју смо већ поставили као најбитнију надлежнима. Имамо подршку градске Управе која је наше захтеве проследила Министарству рада и социјалне политике и то ће ускоро стићи и до Владе Републике Србије. Тражимо тумачење како да борци Краљева остваре иста права као и борци из Београда који поменуте субвенције остварују од 1995. године. Причати о борцима, ратним ветеранима, инвалидима рата, а
не поменути неисплаћене разлике ратних дневница 1999. године, просто је немогуће. - То је класична политика двоструких аршина Владе Републике Србије. Све оно што су добили борци седам општина Топличког Округа траже и борци Краљева и Рашког
Округа. Нећемо одустати, остајемо истрајни и принципијелни, никакве Радне групе нас неће одвратити од поменутих захтева. Једино о чему можемо да преговарамо јесте начин исплате, јер разумемо тежак тренутак у коме живимо. Борачка популација је доведена до просјачког штапа и очекујемо хитне кораке републичке Владе, јер могућности реализације разлика ратних дневница 1999. године су многоструке. Од плаћања струје, телефона, комуналија, до легализације објеката. Све то би у великој мери олакшало живот нашим члановима, који су такође грађани ове земље – закључује Сретен Лазовић. Удружење учесника рата 1991-1999. године града Краљева, у циљу решавања многобројних проблема, обратило се министру Расиму Љајићу који је обећао скори долазак у Краљево. Циљ ратних ветерана града на Ибру јесте да преко министра дођу до адекватних услова за рад, да лобирају да Агенс у Матарушкој Бањи по-
стане једна од четири РХ центра у Србији, али и да министар свечано открије спомен обележје погинулима у последњим ратовима са подручја Ушћа. Такође, ратни ветерани Краљева и Рашког Округа посебно скрећу пажњу и на чињеницу да су за време ратних дејстава на Косову и Метохији били вакцинисани уз обавезу ревакцинације након десет година. Нажалост, ни после 12 година ревакцинација није обављена,а да ли због тога ратни ветерани имају и каквих последица, држава Србија ћути. Удружење учесника рата 1991 - 1999. године покреће и иницијативу лечења ратних ветерана, инвалида, у гарнизонским амбулантама као првом кораку ка одласку на Војномедицинску академију. Социјални статус и тежак живот ратних ветерана, инвалида, захтева да они добију посебан статус у држави, у свом граду, да имају олакшице код добијања разних дозвола, да се једноставно не осећају као грађани другог реда. А. Даишевић
10
27. август 2010.
Јавно комунално предузеће „Чистоћа“ Краљево
ПРОШИРЕЊЕ ГРОБЉА ПЛАНСКИ И СУКЦЕСИВНО - Неадекватна и привремена капела на новом краљевачком гробљу, добиће другу намену. - Коначно би требало да буде реализован и пројекат оплемењивања зеленилом
После 16 година, капела која је требало да буде само привремено решење, одслужила је своје. Уместо скученог и ненаменског простора, град је добио нову капелу. Свештеници Српске православне цркве су је освештали 15. јуна. Нова капела има отворени атријум од 480 квадрата, 4 капеле са мермерним одрима, административну просторију, мокри чвор. Оно што град до сада није имао, јесте расхладна комора, површине 10 квадрата и капацитета од 12 места. - Волели би да нова капела не буде никада пуна, да морталитет у овом граду буде мањи, али како буде било - тако ћемо се прилагођавати ситуацији, каже управник гробља Гордан Васиљевић. Да би сачували атријум, који је врло тешко очистити од истопљеног воска, у договору са Српском православном црквом, урађене су посуде у којима људи за време обреда пале свеће. - Надам се да ће народ разумети тај наш потез, који је одобрио Синод СПЦ, каже
Васиљевић. - Код особа које нису православне вероисповести, сахране се прилагођавају. Тако, на пример, у Краљеву не постоји представништво муслиманске верске заједнице. Када се 2 – 3 покојника те вероисповести сместе, онда долази хоџа из Новог Пазара и обавља сахрану у складу са њиховим обичајима. Али не у потпуности, јер закон не дозвољава сахрањивање ван сандука.
Планови Пројекти озелењавања и оплемењивања простора на новом краљевачком гробљу урађени су још 2002. године. За њихову реализацију никада није било довољно новца. - Очекујем да ће на јесен бити разумевања и слуха како би се одвојио део средстава за реализацију ових пројеката. Тада бисмо могли сукцесивно да садимо шибље и дрвеће. Нећемо поновити грешку која је направљена у самом граду. Нећемо садити платане и остало растиње
које би једног дана могло створити велике проблеме - подизање гробних места, оквира. Садићемо оно што нам буду предложили стручњаци из области хортикултуре. Простор који је претходних 16 година ненаменски служио као капела, биће претворен у магацине и канцеларије. Васиљевић очекује да и тај посао буде обављен до краја године. Паркинг на Барутани саниран је и претворен у тврдо ваљани простор 2002. године. Ове године програмом дирекције, предвиђена су средства за његово асфалтирање.
Гробље На новом краљевачком гробљу, у просеку годишње буде сахрањено око 300 људи. Иако се чини да је слободних места све мање, у управи градског гробља кажу да грађани могу бити мирни неколико наредних година. Проширење се обавља суксецивно и плански. На новом краљевачком гробљу има око 18 хиљада и пет стотина, а на ста-
ром 3 хиљаде и пет стотина гробних места. Док је старо попуњено, на новом их је још око 13 хиљада слободних. - Отварањем још једног поља бићемо мирни до краја идућег лета. Грађани не треба да брину и траже закуп места за живота. Нема потребе ићи у том правцу, да онако банално кажем, нико није остао несахрањен, и ми ћемо свој посао сигурно одрадити у сваком тренутку, каже Гордан Васиљевић. У управи градског гробља размишљају о проширењу Барутане. Простор на коме се ново гробље налази, према документацији, припада Војсци Србије. Такође, уз ограду новог гробља одавно ничу стамбени и други објекти. - Након разговора са министарством, видећемо да ли ће се то компензовати. Намена гробља се сигурно неће мењати. Пошто је у току легализација објеката, решиће се питање дивље градње. Ја не желим овог тренутка да прејудицирам, али не верујем да ови објекти могу да се легализују. Ако се донесе одлука да се они уклоне, ми ћемо се ширити. У супротном, ти објекти ће остати, истиче Васиљевић. - После 10 година, условно да кажем, гробље постаје некако репродуктивно, постаје живо као што је старо краљевачко гробље. Закон налаже да се после 10 година обавезног рока почивања, може вршити прекоп, што увек саветујемо нашим корисницима. Увек питамо да ли имају неког сахрањеног пре 20, 30 година. Затим, то гробно место прекопавамо и старалац га може даље користити. Осим ове могућности коју пружа закон, иде се на тзв. дупло сахрањивање, односно сахрањивање у два нивоа, каже наш саговорник.
Цене Будући да је нова скупштинска већина поништила одлуке претходне, на снази су цене од 1. јула 2009. године. Цене погреб-
Гордан Васиљевић
ТРОШКОВИ УСЛУГЕ САХРАНЕ копање раке и укоп . 4 113,00 превоз у локалу 628,00 коришћење капеле 471,00 превоз од капеле до гробног места 314,00 уређење хумке 314,00 них услуга годишње могу бити кориговане према расту трошкова живота. До нове скупштинске одлуке, уколико ипак одлучите да за живота закупите гробно место, за једно је потребно издвојити 1 500 динара. Одржавање и коришћење једног гробног места годишње кошта 520,56 динара. Будући да нова одлука о пружању услуга, као и нов ценовник, још нису донети, коришћење расхладног уређаја у новој капели на Барутани се не наплаћује. Трошкови сахране износе око 6 500 динара. Васиљевић апелује на кориснике услуга ЈКП „Чистоћа“ Краљево да редовно измирују своје обавезе. - Верујте нам, сваки динар нам је драгоцен! Планирамо да што пре пошумимо и озеленимо Барутану и да направимо овде један парк, где ће народ, кад дође на сахрану, моћи да се склони од метео услова и да му тако бар мало олакшамо тешке моменте. Е.Т.
11
27. август 2010.
Због ситних крађа, немара и обести фирме и грађани у Краљеву трпе милионске штете
ГУРНУО ЛЕПЉИВУ ШИБИЦУ КОМШИЈИ У БРАВУ Краду из хира али и из нужде. Обест и крађе „Чистоћу“ годишње коштају милион динара. Гондоле са ситницама на мети лопова свих узраста Елегантно одевену девојку особље кафеа у центру Краљева пре неколико дана ухватило је како у торбицу спушта чашу из које је мало пре тога попила пиће. Када су је упитали зашто покушава да украде чашу која вреди 50-так диинара хладно је одговорила да јој се свиђа и да хоће да направи комплет. Ситне крађе попут ове, мале пакости, хулиганство, немар према туђим стварима, годишње фирмама и појединцима у Краљеву, показује чак и површно истраживање, причињавају милионске штете. -Ако не рачунамо изгажене травњаке и поломљене живице годишње потрошимо више од милион динара на поправвку онога што су хулигани унистили и грђјани у пролазу „позајмили“ кажу наши саговорници из ЈКП „Чистоћа“. Тако нема клупе у парку али и у центру града која бар мало није зарезана ножем. Од десет градских корпи за отпатке нестане бар једна а слика запаљеног контејнера у јесен и зиму, јер грађани у њих бацају ужарени пепео из шпорета, уобичајена је слика. -Једном смо у парку нашли клупу закачену на дрво. На скидање точкића са контејнера од којих праве колица за пијацу смо се такорећи навикли а дешава се да цвеће које радници „Зеленила“ поподне засаде у граду сутра ујутро осване на тезгама, кажу наши саговорници. Контејнер који изгори кошта пореске обвезнике 20, поломљена клупа 15, градска корпа за отпатке најмање 10 хиљада динара а сваки струк цвећа од 15 до 300 динара. Улична расвета је ретко на мети лопова али су зато лампиони иделана мета за обесне групе малолетника али и ста-
ријих који се не либе да на њима вежбају чак и гађање из ватреног оружја. Зато добар део од девет милиона динара колико Дирекција за планирање и изградњу добија за одржавање градске расвете оде на поправљање и замену уништеног. Зашто је у аутобусима све више дрвених а све мање тапацираних седишта криви су пре свега обесни Краљевчани. -Буше рупе ножићима, хемијским оловкама, а онда следећи дан почињу да чупају сунђер, цепају скај. Цртају по седиштима, чак и дрвене клупице успевају да поломе а само „руке“ мајстора који поправи седиште коштају 20 евра каже Милутин Стевановић власник предузећа „Ненад комерц“ које се бави градским превозом. На мети обесних није међутим само имовина предузећа. У локалним малим огласима већ дуго се може наћи број мајстора који рекламира израду и продају врата за поште. -Има улаза у којима сам од 20 или више врата морао да мењам готово сва, каже овај бравар у једној краљевачкој фирми који крпећи поште поприлично пуни кућни буџет. Како и не би кад најјефтинија вратанца за металне поште продаје за 500 динара. Чак и ексклузивни угоститељски објекти са пробраном клијентеом и скупим услугама кубуре са гостима којима сапуни и тоалетни папир „западају“, у џепове па се довијају са џамбо
ролнама које је теже украсти и течним сапунима у огромним посудама које је немогуће однети. Натпис у једном тоалету „слепче не кради сапун то је бедно“ газда је уклонио када је гост дописао „хоћу за инат“. Ситне крађе у продавницама учиниле су да буквално процвета бизнис фирмама које продају видео надзор. -Гондоле са ситницама попут жвака, сардина, паштета, батерија, чоколадица су прави „лепак“ за лопове а краду сви од деце до углађене господе каже Милан Плавшић власник трговине „Сан“ који је због константних месечних губитака од стотинак евра на ситним крађама у радњу монтирао камере. Краљевчани краду и из обести али и из нужде. На градилишту у Карађорђевој улици ноћни чувар је на делу ухватио човека из комшилука како покушава да однесе повећу греду вредну неколико стотина динара. Када је схватио да је ухваћен несрећни човек је признао да није имао новца да обезбеди огрев за зиму. Његов суграђанин који је одврнуо саобраћајни знак и кренуо низ улицу станарима из оближњих кућа, који су се побунили, уредно је објаснио да му знак баш одговара као поклопац за шахту.! Прво место ипак заузима комшија који је у браву суседа са којим се посвађао гурнуо шибицу натопљену у супар лепак. Штета 4.000 динара. Трифун Србљановић
Из Полицијске управе Краљево
УХАПШЕНО СЕДАМ ОСОБА Полицијски службеницим Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Управе кримина листичке полиције и Полицијске управе у Краљеву у сарадњин са Вишим јавним тужилаштвом у Порес ком управом из Краљева, у наставку акције на сусзбијању корупције, на територији Београда, Краљева и Лазаревца лишили су слободе: Миодрага Марковића (1967) из Краљева, власника предузећа «Ин-тер плус» и предузећа «Пенал» са седиштем у Краљеву, Далибора Стаменчића (1975) из Краљева, власника предузећа «Про – екстра» са седиштем у Краљеву, Далибора Пузића (1980) из Краљева, власника предузећа «Миомакс – треид» са седиштем у Краљеву, Оливеру Марковић, (1969) из Краљева, власницу предузећа «Роги» са седиштем у Краљеву, Александра Матовића (1989) из Краљева, Фахрета Сијарића (1985) из Баљевца код Рашке и Слободана Стефановића (1979) из Баљевца код Рашке због постојања основа сумње да су извршили више кривичних дела злоупотребе службеног положаја, фалси фиковања службене исправе и пореске утаје. Због постојања основа сумње да је извршио наведена кривична дела, кривичном пријавом обухваћен је и Мирослав ЂорђевићЛазаревца, власник предузећа «Ивер – АС» са седиштем у Лазаревцу, који се налази у бекству и за истим се трага.
Кривичном пријавом у редовном поступку биће обухваћено још 19 особа са пордручја Краљева, Рашке, Новог Пазара и Београда, због сумње да су учествовале у извршењу навведених кривичних дела. Осумњичени су током 2009. године, по претходно постигнутом договору, проналазили лица на чија су имена оснивали радње и предузећа без намере да се њихови власници баве делатношћу за коју су основана, при чему су, злоупотребљавајући службене положаје, вршили фиктивну куповину, продају и испоруку различитих машина у циљу добијања «Start up» кредита за почетнике који су од стране Фонда за развој Републике Србије одобравани, а чија су средства након одобрава<ња кредита неосновано подизали са текућих рачуна својих предузећа, а да притом до стварне продаје машина никад није дошло. На овај начин је прибављена укупна имовинска помоћ у износу од око 50 милиона динара. Сви осумњичени ће уз кривичну пријаву у законском року бити приведени истражном судији Вишег суда у Краљеву. Припадници Министарства унутрашњих послова Републике Србије, у сарадњи са Вишим тужилаштвом из Краљева, настављају рад на расветљавању свих незаконитости наведених, као и других предузећа и лица.
РАСВЕТЉЕНО 12 ТЕШКИХ КРАЂА Истражном судији Основног суда у Краљеву, уз кривичну пријаву, доведен је Александар Дрча (1990) из Врњачке Бање због основа сумње да је извршио више кривичних дела тешка крађа и кривично дело недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја. Кривична пријава је поднета и против Немање Јововића (1989) из Врњач ке Бање због основа сумње да је извршио више кривичних дела тешке крађе, док је Вишем суду у Краљеву поднет Извештај про тив седамнаестогодишње Е.С. из Трстеника због основа сумње да је извршила тешку крађу. Сумња се да је у марту ове године Дрча са малолетном Е.С. обио породичну кућу на подручју Врњачке Бање одакле су отуђили више техничких уређаја, део гардеробе и друге вредније предмете. Након тога, осумњичени Дрча и Јововић су у претходна три месеца,
са амбуланте у Новом Селу код Врњачке Бање, управне зграде ЖТП Београд у Врњцима код Врњачке Бање и других пословних обје ката и породичних кућа на подручју Врњачке Бање, ноћу демон тирали бакарне олуке и продавали на отпаду у Крушевцу. На места крађа су долазили, углавном, Дрчиним мотоциклом, док су украдене олуке до стоваришта пребацивали таксијем. Матери јална штета причињена извршењем ових кривичних дела процењена је на око 600.000 динара. Приликом претреса Дрчиног стана полиција је пронашла три оквира за пиштољ и 19 метака различитог калибра за аутоматску пушку и пиштољ. Истражни судија је Александру Дрчи одредио притвор у трајању до месец дана. Јововић и малолетна Е.С. се тренутно налазе у бекству и предузимају се интензивне мере на њиховом проналажењу.
12
27. август 2010.
27. август 2010.
13
14
27. август 2010.
У околини Краљева шљива родила слабије него претходне године
РОД МАЊИ АЛИ КВАЛИТЕТНИЈИ Велику штету причинио је град, па је у многим воћњацима род десеткован. - Тамо где града није било, шљива је доброг квалитета У традиционално воћар-ском крају у околини Краљева, у Роћевићима, Врдилима и Буковици, у ово доба године све се плави од шљива. Берачи воде битку са временом и скупљају оно што им је природа уз много труда, зноја, али и уложеног новца, подарила. Овогодишња берба за део мештана ових села, нажалост, неће представљати напор. - Имам засада од `иљаду стабала, ал` је град закачио један део и уништио тако да нем` ни лишће, а камоли шљиве. Један део је само остао и то је све што могу да предам, а то је све скупа можда у вр ` главе 2 иљаде кила, каже Михајло Павловић, воћар из Роћевића. Град је не само уништио овогодишњи принос већ и оштетио стабла којиа ће бити потребно неколико година да се опораве и достигну пуну родност. Наравно, уколико у међувремену не буде нових непогода. Са друге стране сунчано време и веома високе температуре у периоду зрења допринеле су да оно шљива што је остало буде врло квалитетно и са великим процентом шећера што би, по мишљењу Павловића, могло да допринесе да се бар покрију трошкови производње. Ни Предраг Перишић, највећи произвођач у овом крају који воће гаји на седан својих и пет закупљених хектара воћњака, није задовољан. - Седам хектара ми је захватио град и то жестоко, тако да ово мало што је претекло, служи само да се обнови производња за догодине и ништа друго. Неки профит ове године, нема од тога ништ, каже Перишић и процењује да држава неће моћи да му надокнади штету. - Излазила је комисија, процењивали су нешто. Много је било непогода, слаба ће вајда бити од те помоћи, додаје Перишић. Миланко Милошевић, воћар из Роћевића очекује да ће са парцеле од хектар и шездесет ари убрати око двадесет тона шљива.
Род је слабији него прошле године али је квалитет шљиве бољи. Оно што је квалитетније отићи ће на руско тржиште а од остатка ће бити испечена квалитатна ракија. - Мало ракије се прода и то тешко, додаје он. Ипак, Милошевићи имају намеру да прошире засад под шљивом за још 80 ари. Да брање шљива није баш једноставан посао, уверили смо
се у воћњаку породице Милошевић у Роћевићима. Миланкова супруга Драгана тврди да су захтеви купаца из Русије веома строги. - Шљива мора да се лепо бере, да буде квалитетна и да се много не скида боја, каже она. Будући да је време брања ограничено, воћари често изнајмљују раднике а, како сазнајемо, добре бераче плаћају по 20 евра дневно.
Због града у околини Краљева, откуп шљиве је ове године, у односу на претходну, мањи за 30 до 40 процената. Хладњача у Роћевићима једина је у кругу од 50 километара у којој се већ пету годину откупљују шљиве. - И поред тога што ове године нама квалитет није добар, успели смо да задржимо купце и да откупимо све што су воћари понудили до сада, каже власник
Необични сусрети
ПЛЕС НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ Познате су јареће враголије. Али, ово није обична игра. Ово јаре Милуна Тошића у селу Мрчајевцима, за своју игру изабрало је аутомобиле. Не знамо зашто, али му се очигледно свиђа да на крову и хауби изводи свој јарећи плес, на задовољство посматрача. Усијани кров аутомобила, на врелом августовском сунцу, као да му одговара, не знамо да ли и власнику који га је ту оставио. Милун каже да, упркос овој слици, још није припремио ражањ. У пролазу снимио М. Глишовић
хладњаче и један од највећих произвођача воћа овог краја, Предраг Перишић. Када се прерачуна у односу на евро, цена је ове године идентична прошлогодишњој. - Задовољан сам овом ценом. Испоручио сам 4 тоне и завршавам сад, каже Чедо Јанковић из Ласца. Михајло Павловић, воћар из Роћевића није задовољан ценом по којој се ове године врши откуп. И док су једни мање а други више задовољни условима под којима су приморани да пласирају своје производе ипак су принуђени да продају своје производе који ће се већ за неколико дана наћи на руском тржишту. Представница руске фирме „Gold fruit“, Елена Модирка, која откупљује воће и у околини Београда, каже да је задовољна сарадњом са хладњачом у Роћевићима. - Ове године шљива нија лоша, оцењује Елена. -Понекад има и више потребе за шљивом а у принципу, купујемо колико можемо да стигнемо. Није увек тако како хоћемо а стање варира од године до године. Ове године је било града, па није било шљива као пре, додаје Елена. У контакт са Русима Предраг Перишић је дошао пре четири, пет година. - Више купаца сад долази а на тржиште се пробијамо квалитетом и добрим имиџом који смо створили. Шљиве иду на руске пијаце а кад наши камиони стигну тамо купци питају где се товари та шљива, шта се ради. Због тога ту увек радимо озбиљно и квалитетно, каже Перишић. О колико се озбиљном послу ради говори и податак да је Перишић само у изградњу хладњаче, укупне запремине 340 кубика, уложио 30 хиљада евра, без повољних кредитних линија и без помоћи државе. Па ипак, Перишић своју, и будућност своје породице, и даље види на селу. Е.Т.
15
27. август 2010.
Студенички крај
КАМЕН, ШУМА И ТО ТИ ЈЕ Студенички крај један је од многих у Србији који има све мање становника. Млади у потрази за послом напуштају овај крај, а због тешких услова за живот, из Студенице одлазе и старији У Брезови, Ђакову, Засаду, Врху, Доцу и Студеници, према попису из 2002. живело је 1 127 људи. И овај крај, као и целу Србију, попис становништва очекује наредне године. Ипак, већ сада се са сигурношћу може рећи да у овим селима данас живи мање од хиљаду људи. Последња беба у Студеници рођена је пре два месеца. Младожења је по младу морао чак у Москву. - Добро је што је и тако било.
Нема девојака, женска деца иду у школе и која оде у школе у Краљево или даље, то је слаба вајда. Овамо се не враћају. Овде има много неожењених, да се ожене не могу, поготово што је ово брдско - планинско подручје. То су ситне парцеле, путна мрежа лоша, села су на 500, 600, до 900 метара надморске висине и ту не може сада да се приђе ни трактором, а камоли неким мањим колима, каже председник Месне заједнице Студеница, Ра-
дисав Дугалић. Из студеничког краја не одлазе само млади. За својом децом одлазе и људи у поодмаклој животној доби. У овом крају остало је мало пензионера. -Да није ових пољопривредних пензија, било би тешко. Овако, сад има где је двоје у кући тих пољопривредних пензионера, јесте то мало – њих двоје 16 и по хиљада, али доста. Ако може да држи једну кравицу, прасенце, кокошку неку, то је то.
БОРОВНИЦЕ Добринка Дугалић из Врањева у већ поодмаклој животној доби, пешачи по три сата у одласку и повратку, како би за шест сати брања сакупила осам килограма боровница. Брање боровница у студеничким планинама је тежак и опасан посао. -Има и змија и шарана, има и дивљих свиња и мечака, али ја се не бојим ничега, каже Добринка. - Да се живи од овога не може. Само може да се купи по нека ситница која ти треба за кроз кућу и то ти је.
А да није тога, било би зло, каже Дугалић. - Оно света што је остало да живи у Студеници обрађује мале парцеле искључиво за своје потребе. Људи су се некада бавили и производњом млека, било је кућа са по 7 – 8 крава. Било је откупа, али сада је све стало, каже наш саговорник. Сечом шума и продајом дрва бави се већина мештана овог краја. Студенички крај познат је и по камену. Вађење и прерада камена некада је овде био исплатив посао. Овим напорним послом могло се лепо зарадити и живети. Новца је, као и свуда, све мање па се по посао мора ићи и у друге крајеве. Мештани студеничког краја не очекују инвестиције и отва-
рање нових радних места. -Да је овде могло да се нешто гради у околини манастира, много би људи остало, и приватника, и градили би нешто.Међутим, овде није могло да се гради ништа, јер је манастир под заштитом УНЕСКО-а. Читав простор је био сфера Голије и ту ништа да се подигне не може. Ако би неко и хтео, не може да добије дозволу за градњу, истиче Дугалић. Шансу за опстанак на овим просторима требало би потражити на други начин. Без помоћи државе, прича о деловима Србије у којима је све мање људи, више неће бити тема, јер неће имати ко ни да је чује. Е. Т.
16
20. ав
КРАЉЕВАЧКИ СТУДЕНТИ У НЕМАЧКОЈ
Шесторо студената Машинског факултета Краљево отпутовали су за Немачку. Учествоваће на међународној конференцији MATERIALS SCIENCE AND ENGINEERING. Студенти краљевачког Машинског факултета до сада нису учествовали на оваквим манифестацијама. Своје колеге, студенте и наставнике из целога света, упознаће са три рада у секцији посвећеној технологијама спајања. Организатор скупа је Универзитет у Дармштату а краљевачки студенти су једини представници Србије а, по свему судећи, једини су и са Балкана. Њихов повратак се очекује крајем седмице.
ГОСПОЈИНСКИ САБОР У ЛЕПОСАВИЋУ После традиционалне приредбе ”Акорди Лешка”, која већ годинама окупља најбоље певаче аматере из свих општина у сливу Ибра, од Хајле до Краљева, Лепосавић организује још jедну културну манифестацију, овога пута у Сочаници, Лешку и Лепосавићу. Четрнаеста смотра народног стваралаштва, позната као „Госпојински сабор“ у Лепосавићу, oдржава се од 27. до 30, августа. На смотри учествује више од 30 културно уметничких друштава са преко хиљаду учесника. У три дана, колико траје ова манифестација, публика у Лешку, Лепосавићу и Сочаници имаће прилику да ужива у песми, игри, и кореографијама из читавог региона. За ову прилику доћиће гости из Француске, Италије, Македоније, Црне Горе, Републике Српске, читавог Косова и Централне Србије. Ову интернационалну смотру фолклора и народног стваралаштва организује Центар за културу Сава Дечанац из Лепосавића, а покровитељи су Министарство културе, Влада Републике Србије и Скупштина општине Лепосавић. Миле. Јаснић
Републички завод за социјалну заштиту
УСЛУГЕ И ТРЕТМАНИ У ЗАЈЕДНИЦИ
У издању Републичког завода за социјалну заштиту, из штампе је изашла монографија „Деца и млади са проблемима понашања: услуге и третмани у заједници“ коју су потписале ауторке Јасна Хрнчић, Тамара Џамоња Игњатовић и Вера Деспотовић Станаревић. Уз њих, аутори појединих делова су стручњаци који се баве различитим видовима унапређивања квалитета услуга и третмана деце и младих са проблемима понашања. Суиздавач монографије је Градски центар за социјални рад Београд, а рецензију су потписали професори Факултета политичких наука – Невенка Жегарац, Мира Лакићевић и Мирослав Бркић. Различити специјализовани програми третмана за децу и младе са проблемима понашања представљени у монографији настали су као део пројектних активности четири пројекта која су се бавила развојем услуга дневног боравка и специјализованих програма третмана у локалним заједницама за децу и младе са проблемима понашања и у сукобу са законом. Реч је о пројектима које су развили и реализовали Републички завод за социјалну заштиту, Градски центар за сиоцијални рад Београд, Центар за социјални рад Нови Сад и Удружење „Чији сам ја комадић“ из Ниша. Сви пројекти реализовани су током 2009. и 2010. године, а финансијски су били подржани од Фонда за социјалне иновације. Размена искустава, идеја и прак-
тичних предлога резултирала је приређивањем монографије „Деца и млади са проблемимам понашања: услуге и третмани у заједници“. Отуда су, уз потписнике монографије, аутори појединих поглавља управо носиоци наведених пројеката у локалним заједницама чија су искуства представљена. Испред републичког завода за социјалну заштиту, аутори појединих поглавља су Нада Шарац, Светлана Живанић, Лидија Милановић и Живорад Гајић. Садржај монографије подељен је у пет међусобно повезаних целина: Теоријски и контекстуални оквир, Третмани, Дневни боравак, Активности дневних боравака у Србији и Прилози – програми обуке. Монографија ће бити од користи и теоретичарима, а посебно практичарима који се баве пружањем подршке младима са проблемима у понашању.
Рашка
ЛЕПОТЕ
Годишња излож школa”, истинс Многи културни ствараоци, који су се пре више деценија појавили у Рашком Ибру као претече и носиоци културе, данас су још увек културни прегаоци, али усамљени и подаље од моћних културних установа. Карактеристику таквих стваралаца, њиховог рада и културних идеја, које још нису пресахле у средишту њиховог испољавања, чине језгро културе и просвећености, за шта се скоро самостал но и усамљено истичу у својим напорима. Горан Трајковић, благодарећи свом умећу ликовног ствараоца, и врлинама и способностима из наследства порекла из завичаја од топлије стране Србије, пре неколико година сео је у једноклек Клуба ликовних уметника ”Рашкa школa” и замахнуо снажно веслима посустале претече рашке културе и уметности.
ФОТОГРАФИ
17
вгуст 2010.
И МУКЕ ПО ”РАШКОЈ ШКОЛИ”
жба слика и цртежа полазника у Клубу ликовних уметника ”Рашкa ско огледало разноврсних стилова и праваца младих уметника
ИЗЛОЖБА СЛИКА И ЦРЕТАЖА Изложба слика и цртежа Мирослава Јемуовића уметника из Краљева отворена је у галерији Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“. Мирослав Јемуовић је рођен 29.9.1981 у Краљеву. Завршио је средњу уметничку школу „Ђорђе Крстић“ у Нишу и Факултет примењених уметности у Крагујевцу. Члан је уметничког савета Удружења ликовних уметника „Владислав Маржик“ Краљево.
ПРОДУЖЕН РОК КОНКУРСА „ЖЕНЕ У НАУЦИ“
Овај млади човек није потрошио много времена на идеју, да је у вароши, каква је Рашка, потребно заложити мало више труда за освајање простора мис ли о неопходности постојања једне школе цртања и сликања, а
ИЈА НЕДЕЉЕ
уз то, и школе стрипа и графита. Сликар Горан Трајковић, када говори о успешности рада такве уметничке шкoле, помиње и оне политичке рубове, на којима су се поцепали шавови, пре више од једне деценије, када
је у Рашку требала да се измести ликовна академија из Приштине. Да је одбијање такве понуде највише пољуљало надања младих, да у својој вароши граде и своју будућност на крилима лепе уметности, цртања и сликања, и вајања, потврдио је Горан Трајко вић, рашки предузетник младих сликара, у чамцу једноклеку, и сада с поносом говори о својим младим талентима, а будућим великим рашким сликарима. Годишња изложба слика и цртежа полазника у Клубу ликовних уметника ”Рашкa школa”, је истинско огледало несравњених и разноврсних стилова и праваца у њиховим хтењима, као младих уметника. Сваке године, њих тридесетак се изнедри као уздарје велике ликовне грађевине, која се овде подиже без темеља.. Када говори о таквој грађевини без темеља, сликар Горан Трајковић мисли на простор и атеље који је, без писане повеље, и изричито по свом морању, зарад својих младих талената, изнајмио у једном подруму. А ту, чак ни скромно, једном годишње, на изложбу не наврате духовници рашке културе, где их овај уметник, са својим младима жељно прижељкује, јер не би хтео да их деца цртају у стриповима и показују на изложби у Лесковцу, или да то учине овог септембра на међународној смотри стрипа у Београду. Миле Јаснић
Рок за пријаву на конкурс националних стипендија за младе научнице ''За жене у науци', на докторским и пост-докторским студијама које се баве научно-истраживачким радом у области природних наука, продужен је до 1. октобра 2010. Потписивањем Протокола о сарадњи између L'ORÉAL BALKAN d.o.o., Републике Србије - Министарства за науку и технолошки развој и Комисије Републике Србије за сарадњу са Организацијом Уједињених нација за просвету, науку и културу - УНЕСКО објављује се почетак конкурса националних стипендија за младе научнице ''За жене у науци', на докторским и постдокторским студијама које се баве научно-истраживачким радом у области природних наука. Научнице, које имају мање од 35 година, позивају се да се до 1. октобра пријаве за програм и конкуришу за једну од две стипендије у износу од 5.000 евра. Стипендије ће бити додељене до краја 2010. године.
ОБУКА ТУЖИЛАЦА И СУДИЈА ЗА ПРЕКРШАЈЕ Сектор за контролу и надзор у сарадњи са Министарством правде, Удружењем судија за прекршаје, а уз подршку ОЕБС, организује четврти по реду тренинг у трећем циклусу обуке из области заштите животне средине. Обука ће се одржати 3. септембра 2010. у хотелу „Звезда" у Врњачкој Бањи (ул. Саве Ковачевића 7), са почетком у 12 часова. Обука је намењена инспекторима за заштиту животне средине на свим нивоима, судијама за прекршаје и тужиоцима, а теме које ће бити заступљене на обуци везане су за новоусвојене законе из области заштите животне средине, са акцентом на управљање отпадом. Биће представљене и новине у правосуђу након извршене реформе, а предвиђен је и практични део у виду симулације суђења.
ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ У ШАХУ У Врњачкој Бањи се одржава првенство Прве шаховске лиге Србије, а међу 12 клубова је и краљевачка Слога Амига. После пет одиграних кола Краљевчани се са 14 поена налазе на осмом месту на табели. Слога је победила Раднички из Крагујевца 3,5 према 2,5, одиграла нерешено са Планум Турсом и Новосадским шах клубом 3-3 и доживела два пораза од Старе Пазове 3,5 према 2,5 и од београдске Ласте 4-2. Краљевачког прволигаша на овом првенству представљају велемајстори Сакајев, Пауновић и Рајковић, те интернационални мајстори браћа Горан и Зоран Арсовић и Маринковић. А.Д.
18
27. август 2010.
Ко је глумица која већ две деценије тумачи лик краљице Јелене Анжујске
Mлади краљевачки музичар Петар Јањић-Пеца постао амерички стипендиста
СТУДИЈЕ „ПЛАТИО“ - ТАЛЕНТОМ Кад је на пријемном испиту показао шта све уме на бубњевима, Пеца прекоредно добио „фул рајт“ стипендију од 100.000 долара Мада је прошлог лета молио бога да на музичком колеџу „Мекнели Смит“ у америчком граду Сен Полу, покрај Минеаполиса, главног града Минесоте, само положи пријемни испит, младом краљевачком музичару Петру Јањићу–Пеци (21), Свевишњи је молбу услишио – двоструко.
школе коју је такође завршио у Америци, у Сијуксфолсу, где се некако обрео пре две године спремајући се за пријемни испит на Берклију, дочуо је за колеџ у Сен Полу и, не оклевајући, пријавио се да опроба и знање и срећу. - Кад сам положио, и уз то добио још и „президеншл ско-
вајући свирку на удараљкама. Иако леворук, што је реткост међу бубњарима, Пеца се и у новој средини за кратко време афирмисао као врстан музичар, тако да већ јавно наступа и на фестивалима свирајући у џез-оркестру колеџа. Понекад, са својим ментором, професором Гордијем Канутсоном, па и дру-
Кад је пред професорима показао шта све уме на бубњевима, на којима свира од малих ногу, Петар је не само прекоредно примљен него је, као вансеријски таленат, од председника овог колеџа на којем се углавном школују џез и рок-музичари, добио и специјалну - „фул рајт“ стипендију од 100.000 долара, за све четири године студија! После средње музичке
ларшип“ - председникову стипендију, остао сам у Сен Полу и више нисам ни помислио на Беркли – усхићено прича Пеца који је у међувремену већ завршио и прву годину студија усаврша-
гим америчким џезерима, талентовани Краљевчанин уме без треме да засвира и по гласовитим клубовима Сен Пола и Минеаполиса. А, широм ова два суседна града на обалама Мисисипија, који практично чине један велеград који Американци називају Твинсити (град-близанац), пуно је клубова у којима се свира џез, фанк, рок... Сада већ амерички стипендиста, Пеца је своје прве студентске ферије провео код родитеља у Краљеву, али – није се излежавао. По инструкцијама свог учитеља Канутсона марљиво је вежбао и повремено, забаве ради, са другарима свирао код „Голуба“ - познатом пабу на градској плажи, и још неким краљевачким клубовима који, срећом, и овде, на обалама Ибра и Мораве, негују добру џез и рок музику. А, Пецина свирка ће се, сасвим извесно, тек чути - не само у Краљеву и Твинситију. Д.Стојић
ЗОВУ ЈЕ ЈЕЛЕНА А ИМЕ ЈОЈ ЈЕ ВЕСНА - Јелена, какву кафу пијеш, питао је конобар у „Фонтани“ у Врњачкој Бањи Весну Павловић, глумицу која већ готово две деценије сјајно и убедљиво игра лик српске краљице Јелене Анжујске, жене краља Уроша првог и мајке знаменитих краљева Милутина и Драгутина, на манифестацији „Дани јоргована“. Овакве комплименте Весна доживљава на древном Магличу, у манастиру Градац, Јелениној задужбини, Студеници, Паризу, Бе ограду, Брњацима, Новом Саду... - Признајем да ми је то најдражи комплимент. Лику Јелене сам посветила огроман рад, проучавајући њен живот и дело, кроз житије које је оставио за собом архиепископ Данило II. Нарочито ме радује када то чујем од Француза, вели Весна. Учествујући на манифестацији на Магличу и у Градцу посебно је био одушевљен бивши амбасадор Француске у Београду, његова екселенција Габријел Келер, велики пријатељ нашег народа. Сличне похвале чули смо од садашњег амбасадора Жан Франсоа Тарала и његове супруге, али и од академика професора др Драгана Недељковића, књижевника Слободана Ракитића и многих других значајних личности наше културе и уметности. Занимљиво је да је Јелена Анжујска, пре доласка у Србију 1250. године имала име Елизабета, али је на предлог њеног рођака Карла Анжујског добила
име Елена, што у преводу са хеленског (грчког) значи као светлост а које више звучи краљевски, божански. Наравно, игром Весне Павловић, највише су одушевљени грађани који упијају сваку њену реч и често траже писани текст који изговара. Јелана Анжујска која је дошла у Србију као католкиња, годину дана пре него што је француски краљ Луј Девети са својим темпларима кренуо у ослобађање Христовог гроба у Јерусалиму, не само да је прихватила веру свога мужа, него је за велика дела која се учинила за српски народ од Српске православне цркве канонизована као Света Јелена. „Љубећи ништа, дајући милостињу, одевајући наге и уводећи у дом свој бескућнима ... Започе сабирати кћери сиротих и њих хранећи у свом двору, обучаваше ... и удаваше ...“ каже смерни Данило II. Српски народ и црква то нису заборавили. Јелена је градила Градац и друге манастире. Имала је духовне оце у Јерусалиму, на Синају, Светој Гори Атоској... које је богато даривала. Духовни отац глумице Весне Павловић био је мудри отац Јулијан, старешина Студенице и манастира Градац. Ваљда и у томе ове две жене имају нечег заједничког. И Јулијан је велики део свог живота посветио Светој Јелени Анжујској. М. Глишовић
ЏЕЗЕРИ ДОЛАЗЕ Краљево је одувек имало добре музичаре, нарочито „народњаке“ попут Лепе, Тозовца, Мише Мијатовића, па и по неког рокера - Лазара Ристовског, Слободана Стоја новића Кепа, или Пециног оца Драгана који је такође врстан бубњар. Са сменом генерација, млади се више окрећу џезу тако да се, тренутно, осим Пеце, још неколико Краљевчана образује по свету за ову врсту музике – браћа Костадин и Божидар Раденковић у Грацу, Владимир Мијатовић у Минхену, Милош Аврамовић у Бечу...
19
27. август 2010.
Партибрејкерси после 8 година у Краљеву
„ЗДРАВ РАЗУМ ЈЕ СО ПАМЕТИ“
Краљевачка омладина, годинама уназад, сугерише јавности о недостатку музичких догађаја у нашем граду. Тако је, после осам година, у Дому друштвених организација одржан концерт Партибрејкерса, рок музичара које сурова вишедеценијска наметања кича у свим сферама уметности и културе, није померила од њиховог ста ва и музичког правца којим се баве. Зоран Костић Цане, фронтмен Партибреј керса, јесте уметник у кога српска омладина има поверења, цени његово размишљање и правилан став према животу. Његова мудрост је проистекла из времена када је био најпопуларнији и из искушења која носе ветрови неразумевања младог човека. Егзистирате на музичкој рок сцени од 1982. године, опстали сте у најтежим временима која су разорила укус наших грађана, а опет сте и данас један од најпопуларнијих бендова у региону бивше Југославије. Како сте успели да не подлегнете наметнутим лошим утицајима које носи комерцијализација музике? - Ја волим ту врсту музике и све што она носи са собом. Одрастао сам на року и та музика је вид изражавања моје унутрашњости, мог сазревања, односа према људима, свакодневици и животу у коме живим. Да сам рођен у неком другом времену кад је било сликарство, био бих сликар, ковач, или водоинсталатер.Човек у животу треба нешто да буде, мене је овај позив одабрао. Најлепша ствар коју је Бог дао људима је музика. Уз сво поштовање другим видовима људских делатности, мислим да је музика најлепша. На Вашим концертима, поред средње генерације, у публици виђамо и велики број младих, узраста од 13, 14 година? - Драго ми је да млади људи
Осми београдски Beer fest посетило 900 хиљада људи
НАЈМАСОВНИЈИ ФЕСТИВАЛ У ЕВРОПИ
Бесплатан улаз, разноврстан музички програм и широка понуда пивских брендова
посећују наше концерте и да се на њима не понашају као у музеју воштаних фигура или га доживљавају као пензионерско посело. Веома ми је драго да и овај узалудан посао којим се бавим доказује да има неког смисла. Кога бисте издвојили од млађих рок бендова у Србији као будуће успешне музичаре? - Има гомила таквих бендова, али бих издвојио Machine Gun, тројац из Београда, одлични су. Свирају хард гараж, људи воле да их слушају, стекли су малу али добру публику. Рекао бих, од мало почиње пуно. Шта има ново код Партибрејкерса? - Пре месец дана је изашла нова плоча „Крш и лом“, снимљена уживо марта 2009. године у Дому омладине. Путујемо, наступамо и промовишемо наш нови албум. Иначе, ово је наша друга уживо снимљена плоча после албума „Забава још траје“ из 1992.године. Да ли си скроман? - Не верујем да сам скроман. Да сам скроман не бих вечерас био овде, играо бих шах. Колико је вера у човековом животу битна ? - Битна је, зато што испуњава човека, помаже му да не поверује у бесмислице. Окружени смо свим могућим и немогућим бесмислицама, измиш љеним и онима које ми сами из-
мишљамо свакога дана. Вера је као сидро које те држи за неку нормалу, да можеш да размишљаш, да будеш нормалан у овим ненормалним временима која су само последица нашег нечињења. Лепо би било да људи верују у нешто. Неки верују у природу, неки у Бога а неки у новац. Али тамо где би требало да одемо после овог живота, новац не треба, нама требају одговори, зар не? Ветрови неразумевања младог човека могу да однесу где год … а овде је све лепо дато, у веровању. То је нека стара прича која је увек нова и актуелна, значи педагогија душе. Како данас млади у Србији да остану исти, посебни и слободни? - Па, да не дозволе себи да се запусте, да свој живот не препусте неким другим људима којима, у ствари, није стало до њих. Значи, да размишљају својом главом, раде на себи, читају. Да не допусте бујици свакодневице и неке празнине да их носе са собом и да се изгубе из сопственог живота. Треба да науче да чувају свој живот и да га предају некоме ко је са њима, да га поделе.У суштини, да трагају за љубављу. Најпре да сачувају здрав разум. Здрав разум је со памети. Да гаје хумор у себи, јер хумор је нешто најнеопходније човеку, јер то је та еластика против пуцања и затезања. Наташа Дебељак
Посета овогодишњег Belgrade Beer Fest-a, који је одржан од 18. до 22. августа на Ушћу, премашила је сва очекивања, па и прогнозе Београдске културне мреже, која је продуцент фестивала. Екипа Телевизије Краљево пропратила је први дан Beer festa када су наступили Зденка Ковачичек, Ана Поповић, Кирил Џајковски, Грамофонџије и dj Benny Benassi. Према мерењима око поноћи, када је гужва била највећа, кроз Ушће је, током пет фестивалских вечери, прошло око 900.000 људи. Belgrade Beer Fest
овај фестивал има, наплатом улазница би изгубио. Колико год будемо могли да издржимо, Beer fest ће бити бесплатан за свекаже Иван Ивачковић, директор маркетинга Београдске културне мреже . Позната хрватска певачица рока, блуза, џеза и попа, Зденка Ковачичек, наступила је прве вечери фестивала као Tribute to Janis Joplin. Публика је била одушевљена њеним наступом а ми смо је упитали о утисцима са Beer fest-а. -Морам признати да сам некада много више наступала у
Фото: Ненад Миленковић је тиме постао најмасовнији европски фестивал. После пет дана и после наступа четрдесет извођача, Belgrade Beer Fest затворен је у недељу 22. августа, изванредним концертом групе Ван Гог, наступом ДЈ Мауса и ДЈ Лапца, као и такмичењем у брзом испијању пива – Лавовски цуг . Овакву посећеност Фестивал има захваљујући својим основним принципима – бесплатном улазу, разноврсном музичком програму и широкој понуди домаћих и иностраних пивских брендова. -Неколико година уназад смо под притиском да почнемо да наплаћујемо улазнице. Успели смо ове године то да избегнемо јер је Beer fest манифестација која има за циљ да промовише квалитетну музику. Ако би почели да наплаћујемо улаз, не бисмо могли да рачунамо на посећеност која је ове године премашила претходне, и мисија коју
Београду него у Загребу, и после много година, ево ме опет међу публиком која ме је одушевљено прихватила. То је, колико сам приметила, веома млада публика, а шта би тек рекла она мало старија?“, уз смех је рекла Зденка. -Атмосфера на Beer fest-у је феноменална- каже Кирил Џајковски, светски признати музичар и македонски композитор који је такође, имао сјајан наступ. -Дочекала нас је невероватна реакција публике, простор нам је познат, допада нам се амбијент који заиста изгледа феноменално, тако да смо сви задовољни вечерашњим наступом. -Ово је за мене посебно место, овакви наступи су за мене јако емотивни. Свирати у родном граду, na Beer fest-у пред својом публиком, велики је изазовистиче певачица Ана Поповић . Наташа Дебељак
20
27. август 2010.
Дом здравља Краљево
СЕОСКЕ АМБУЛАНТЕ БЕЗ СТОМАТОЛОГА Мештане Студенице и многих села која јој гравитирају, муче недостатак стоматолога и повремени рад поште За око 1 000 мештана Студенице, Савова, Брезове, Ђакова, Засада, Врха и Доца, амбуланта у непосредној близини манастира Студенице је најближе место у коме могу добити здравствену заштиту. Лекара имају током целе недеље, али не и стоматолога. Некада је у овој амбуланти радио стоматолог. У самој згради се налази и стан за њега. Најближи стоматолог, који ради сваки други дан, је у Ушћу али само кад није на годишњем одмору као што је то случај ових дана. - Ако некога заболи зуб мора из Студенице да путује до Баљевца или Рашке, каже Радисав Дугалић, председник Месне заједнице Студеница. Директорка краљевачког Дома здравља др Мирјана Крчевинац подсећа да Републички завод за здравствено осигурање
обезбеђује новац за 65 плата у стоматолошкој здравственој заштити у Краљеву. - Двадесет седам лекара различитих специјалности у нашем Дому здравља покрива комплетну стоматолошку здравствену заштиту за око 130 хиљада становника. То није довољно и из тог разлога су сеоске амбуланте остале без стоматолога. Наша здравствена установа није у могућности, као ни једна друга у Србији, да из неких других средстава обезбеди личне дохотке стоматолошких тимова, каже Мирјана Крчевинац. Мештани Студенице нису чак ни у групи најугроженијих.У само 12 километара удаљеном Ушћу, постоји комплетна стоматолошка здравствена заштита радним данима. Стоматолога немају Лађевци ни Самаила који имају по 2000 регистрованих пацијената. Стоматолошка здрав-
ствена заштита постоји једино у Врби и Жичи, која се третира као приградско насеље. - Девет стотина грађана који остварују здравствену заштиту у Здравственој станици Студеница, није довољно да би један стоматолог могао себи и медицинској сестри да обезбеди лични доходак, додаје др Крчевинац. Студеничка амбуланта, али и многе друге сеоске амбуланте које су остале без стоматолога, имају потпуно или делимично опремљене стоматолошке ординације. - Ми смо спремни да их под одређеним условима уступимо приватним стоматолозима. Нажалост, нико од њих до сада није изразио интересовање за то. Разлог томе вероватно јесте мали број грађана који гравитира овој здравственој амбуланти, каже директорка Дома
здравља. Посебан проблем мештанима Студенице и околних села, представља чињеница да пошта у овом месту не ради сваког радног дана. Поштар и управник поште у Студеници оних дана када нису за шалтером, разносе пошту. - Мораћемо да шаљемо допис горе Београду да пошта мора с обзиром на манастир и ситуацију у којој се налазимо да ради сваки дан. Нека приме једног радника који ће да разноси пошту, а не да управник носи пошту са овим куриром, каже председник Месне заједнице Студеница. Главни аргумент поште у Краљеву, не само за студеничку, већ и за све сеоске поште, јесте да је таква пословна политика предузећа. До пре две године у Студеници су постојала 2, а у Ушћу 3 поштара. Због рациона-
лизације пословања, посао је уз стимулативну отпремнину напустио поштар који је покривао Студеницу, као и један који је радио у Ушћу. Ако се томе дода и сезона годишњих одмора, онда је јасно да је ионако смањен број поштара, тренутно још мањи. Каква ће бити ситуација на јесен зависиће од пословне политике предузећа. Посебну страну ове приче представља и чињеница да је већина сеоских пошта непрофитабилна. Пошта у Студеници од шалтера месечно не оствари ни 10 хиљада динара прихода. Од почетка године у просеку ова пошта је месечно у губитку од 84 861,54 динара. У пошти, међутим, наглашавају да би на сваки позив и интервенцију са терена реаговали, како студенички гости не би остали ускраћени за услуге овог предузећа. Е.Т.
Живот са тешком болешћу
САМО ЖЕЛИМ ДА ЈОШ МАЛО ПОЖИВИМ Милош Чамагић из Подунаваца стар је 47 година . Када је оболео од мултипле склерозе имао је тек 34 године. Имао је посао, радио је у "Првој петолетци" у Трстенику и живот је тек био пред њим. Планирао је да се ожени, да има породицу. Међутим, ова болест централног нервног система, коју називају подмуклом, неизлечива је и посебно прогресивна уколико изостане редовна терапија. Живи сам, родитељи су му умрли а брат је потражио бољи живот у Црној Гори. Лекове и витамине који су неопходни да би могао да се одржи у животу, Милош сам не може да обезбеди. Ана Марија је једина особа која је пре месец дана ушла у његов свет самоће, болести и патње. Ана не жели да откривамо њен идентитет. Можда је то својствено људима који доброчинство сматрају својм оба-
везом а не личном промоцијом. Захваљујући случајном пријатељству са њом, Милош од пре двадесетак дана има инвалидска колица, а његова прича и апел за помоћ дошли су до нас. Она је организовала и финансирала прегледе, па Милош од пре неки дан зна да, нажалост, има и тешко обољење срца. Из собе у подруму своје куће, не може да изађе ни до продавнице. Степенице су непремостива баријера а за рампу са посебним, косим нагибом, нема новца. Готово непокретан, цео његов свет је собица у подруму куће у којој живи. Исувише поносан да тражи помоћ од других, Милош живи од 24 и по хиљаде динара, колико му износи пензија.Од Центра за социјални рад из Врњачке Бање за све ове године, од када је оболео, добио је 8 хиљада динара помоћи. Тек
пре неки дан, од Бањског Црвеног крста добио је шеталицу. Током дугих и тешких година болести, прича нам једва чујним гласом ,морао је, да би преживео, да прода и делове покућства. - Био сам приморан да продам шпорет на дрва, електрични шпорет, регал... Морао
сам... Лекови су скупи и за њих ми треба до 400, 500 евра месечно.Ја за њих немам новца. Пијем оне који се добијају на рецепт, а то није довољно. И док платим струју, телефон, воду...Немам никога ко би могао да ми помогне... У друштву које зазире од болести и у коме постоји латен-
тна фобија и дискриминација болесних, мало је рећи да је тужно то што овај човек, који брине о дуговањима за струју и воду, нема ни за лекове од којих му зависи живот. - Тешко ми је да прихватим то што моја општина, Врњачка Бања, познато туристичко место у Србији, за нас болесне нема средстава. Нико нам не помаже. Ако си болестан, немоћан и сам, као што сам ја, не требаш никоме. Нико те ни не погледа, не пита како ти је, не постојиш.. А ја желим да живим.... Да још мало поживим.... Живот са мултиплом склерозом је свакодневна борба за малу предност над смрћу. Помозимо Милошу да живи! Број текућег рачуна на који можете да уплатите новац за помоћ Милошу Чамагићу. 160 - 5300100918481 - 44 Дубравка Малишић
21
27. август 2010.
Радно време кафића и летњих башта
ПРЕ ПОДНЕ КАФИЋ, УВЕЧЕ НОЋНИ БАР
Власници кафића поздрвављају Одлуку о радном времену до 24 сата али је ретко поштују. - Летње баште раде од осам ујутру до три следећег дана. - У припреми нови предлог Одлуке о радном времену видео-играоница , спортских кладионица и коцкарница.
Највећи број пријава грађана Одељењу за инспекцијске послове односи се на радно време кафића у Омладинској улици. С друге стране, омладина данас излази у град тек око 23 часа, а некад и касније. До половине осамдесетих година, Омладинска улица била је отворена за саобраћај до 18 часова, када се затварала и постајала корзо. Зоран Дамјановић, глумац Краљевачког позоришта, подсетио нас је на те дане: - Била је то прелепа променада, шеталиште на коме смо
стајали и кибицовали девојке, с леве и десне стране. Неко је шетао сам, у друштву или са девојком. Углавном, све се сводило на шетњу и гледање. У 22 сата се поново отварала улица за саобраћај и нормално, у то време више није било никог на корзоу. Данас млади много касније излазе у град, тек око 23 сата, а некад и касније. Враћају се у касним јутарњим сатима, односно кад се кафићи затворе. - Мислим да је то помодарство које влада у граду. У Београду се излази касније, а чуо
сам да и у Крагујевцу млади излазе тек у један сат после поноћи. Искрено, мени не одговарају тако касни изласци , а опет као угоститељски радник, морам да будем у кораку са временом, каже један од власника кафића у главној улици . У Омладинској улици, која је екстра зона, од 58 угоститељских објеката само три немају формирану летњу башту. Тако, највећи број пријава грађана Одељењу за инспекцијске послове, односи се на радно време кафића. Прекомерна бука, упо-
Акције
ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ
„Клуб 25“, при краљевачком Црвеном крсту, први пут је самостално организовао акцију добровољног давања крви
Август је период када јединице прикупљене крви падају испод минимума, па је ова акција била од изузетног значаја, истичу активисти краљевачког Црвеног крста. „Клуб 25“ је саставни део Омладинске теренске јединице Црвеног крста, а чине га млади даваоци крви од 18 до 25 година.
„Наш клуб је један од најстаријих у Србији. Циљ сваког нашег члана је да бар 25 пута у току свог живота да крв и да учлани исто толико нових активиста. До сада смо регистровали 250 чланова“, каже Милица Воштић, чланица клуба. Осим сарадње са Трансфузијом крви, чланови
„Клуба 25“ редовно организују и акције добровољног давања крви по средњим школама у Краљеву. Такође, баве се мотивацијом,регрутацијом и задржавањем младих давалаца крви кроз организовање едукација на тему добровољног давалаштва крви и промовисање здравих стилова живота. Виолета Коњокрад
треба звучних уређаја, жива музика и понекад ДЈ програм, разлози су због којих радни народ не може да одмори ни када је за то заиста време. - Чињеница је да од тог броја поменутих угоститељских објеката, око деведесет одсто је регистровано у категорији ноћног клуба, кабаре бара или дансинг бара што им, по Одллуци о радном времену, омогућава летње радно време до 3 сата ујутру, а зимско је краће за сат времена, каже начелница Одељења за инспекцијске послове, Јасминка Јовановић . - Агенција за привредне регистре омогућила је свим предузетницима, осим оних који припремају храну, пререгистрацију која им омогућава да приликом регистрације, под кривичном и материјалном одоворношћу, тврде да њихови објекти испуњавају услове за обављање те делатности и да могу прија вити две шифре, на пример, шифру за барове и шифру за рад кафића, кафетерије или посластичарницу. Ситуација на терену је да нам и такви објекти имају формиране летње баште и да раде од 8 часова ујутро до 3 часа следећег дана. Ако би се строго придржавали Одлуке за радно време таквих објеката, онда би требали да раде од 21 до 3 часа. Ако је за утеху онима којима смета неправда, у току је рад на припреми доношења нове Одлуке о радном времену угоститељских објеката, која не обухвата само кафетерије, кафиће и ноћне клубове, већ и видео-играонице , спортске кладионице и коцкарнице. Одлука подразумева и ригорозније казне за непоштовање Одлуке о радном времену. Новим предлогом, а на основу Закона о прекршајима, казне за предузетнике крећу се до 250 хиљада динара, за правна лица до милион, а за одговорна лица у правном лицу до 75 хиљада динара . Мандатне
казне би требало да остану на истом нивоу од 10 хиљада. - Овим ћемо покушати да направимо ограничење, да одвојимо делатности једну од друге, и да то мало рестриктивније уредимо. Сложићете се да се у таквим објектима појављују и малолетна лица. Није примерено да нам деца од шеснаест и седамнаест година до два сата након поноћи проводе време на неким видео и сличним игрицама. Ово је врло сложена проблематика. Идеја надлежних одељења није да сузбијемо предузетништво и да онемогућимо људима да раде и зарађују, већ да раздвојимо предузетнике који озбиљно раде свој посао и улажу велике инвестиције, од оних који највише праве прекршаје и једва егзистирају у овој делатности, наводе у даљем разговору надлежни у Одељењу за инспекцијске послове . Као резиме ове проблематике, остаје нам неколико коментара на тему радног времена кафића, од оних који припадају популацији старијих малолетника, студената и младих који раде и живе у Краљеву . - Ма, баш ме брига ако затворе кафић тачно у поноћ, супер је што Краљево има неколико паркова и леп кеј, па са друштвом после изласка у град , имамо где да наставимо дружење, каже К.С. ученик трећег разреда Гимназије . - Нисам неки парти анимал, ретко када имам времена за изласке у град али сматрам да ипак треба да продуже радно време кафићима. Помало смо и у овим стварима заостали у односу на друге градове у Србији , тврди Никола Ђуришић, новинар . - Сада ми помало смета ова бука, али да сам млад не би. Ипак, та деца немају неки бољи садржај у граду него ето , кафићи и дискотеке само, каже С.П. професор у пензији, станар зграде у Омладинској улици . Наташа Дебељак
22
27. август 2010.
БЕЛА УКРШТЕНИЦА
АНЕГДОТЕ О ПОЗНАТИМА ЈОВАН ДУЧИЋ Умро Милан Ракић. Неко сретне Дучића и каже му: "Кад је умро Ђура Јакшић, Змај му је спевао песму „Светли гробови". И Ви ћете, ваљда, нешто да учините за Ракића? "Добро сте ме сетили! одговорио је одмах Дучић -. Даћу хиљаду динара и уписаћу га негде за добротвора!" ***
ВОДОРАВНО
УСПРАВНО
1. Бављење бродским саобраћајем (0), 2. Грожђица - Јединични вектор (1), 3. Присталица Илирског покрета - Мекан (1), 4. Дажбина, порез (мн,) - Аждаја, неман (1), 5. Енергија (скр.) Погодбени везник - Један узвик (3), 6. Ознака за радијум - Некадашнји обавезни рад сељака Осамнаесто слово азбуке (2), 7. Научно техничке информације (скр.) - Амерички глумац Костнер (2), 8. Коњ (тур.) - Провидан материјал (1), 9. Уједињене нације (скр.) - Народни певач код Киргиза - Главни (скр.) (2), 10. Спој - Француска глумица Жирардо (1), 11. Део кухињског намештаја - Британски глумац Гинис (1), 12. Река (шпан.) - Италијански писац Аретино (1)
1. Глумац Јул - Немачки коњаник (стр) (1), 2. Позоришна улога Јужно воће (мн.) (1), 3. Врста пшенице - Танита Тикарам (иниц.) - Најмањи троцифрен број (2), 4. Врста ударца у боксу (мн.) - Врста мрава (2), 5. Писац Франс - Индијански “трофеј” (1), 6. мађарски назив за Србе Скуп активиста - Једанесто слово азбуке (2), 7. Двадесет прво слово азбуке - Велико водено пространство - Алма Екмечић (иниц,) (4), 8. Ратна секира северноамеричких Индијанаца Боја женског гласа (1), 9. Извор - Немачки фудбалер Бодо (1), 10. Стругарска макија - У оној мери (1).
Агенција за продају некретнина Заборавили сте да нам покажете најважнију просторију, собу за преговоре
Тражио Дучић од Николе Пашића да га прими и молио га је за неко унапређење. Пашић га је примио доста хладно и ништа му није обећао. Разочаран и љут, Дучић је срео Слободана Јовановића и рекао му: "Онај Пашић с оном великом брадом, личи на маторог Јеврејина. Ништа неће учинити за мене." После извесног времена, Дучић је унапређен и отишао је Слободану Јовановићу да му се похвали: "Она бела брада заиста даје Пашићу светитељски израз!" *** Наљутио се Дучић на свог млађег друга и колегу Јована Марковића, званог Голубар, кога није марио и љутито му је довикнуо: "Слушајте, Јово.После Ваше смрти, Ваш први комшија рећи ће: „Ама како се зваше онај што недавно умре?" А Дучић одговори; "Али ће Ваши унуци, знајте, пасти на матури ако не буду знали годину рођења Јована Дучића" *** Другом једном приликом, дошао је Дучић Јови Марковићу, који је био помоћник министра иностраних дела, да му тражи повећање неког отправничког додатка. Јова Марковић је почео да му чита придику и да му објашњава како је распикућа и како, на тај начин, никад неће стећи своју кућу. "Кућу нећу - одговорио му је Дучић - али ћу стећи своју улицу. А Ви већ имате неколико кућа, али улицу никад нећете стећи!" ***
У канцеларији Јеврема Тадића, генералног политичког директора Министарства иностраних дела, у орману, било је једно огледало у дрвеном раму с хартијом на полеђини. Тадић је увек пред тим огледалом намештао свој шешир и дотеривао шишку. Кад је Дучић то видео, написао је следећа два стиха на полеђини огледала: "Огледало некад ово беше Хоризонат директора Јеше!" *** Допала се Дучићу Љубица Ћирковићева. Врло често одлази њој на чај и сваки пут затиче доцента, доцније професора Милету Новаковића, који се њом и оженио. Неко ће од другова рећи Дучићу: "Шта се Ви тамо мувате кад знате да је девојка већ бегенисана?" "Не мислите, ваљда, да ми може да буде такмац онај Милета, на чијој глави сваког јутра проклија нова бубуљица?" ЏОРЏ I Енглески краљ Џорџ I (1660-1727) више пута био је у Холандији у којој су му увек скупо наплаћивали услуге. Зато реши да се више не задржава у гостионицама. Возећи се кроз град Алкмар морали су да замене коње. Он тада наручи да му донесу три свежа јаја. Испивши их, упита за цену. - Две стотине голдинара, одврати гостионичар. - Како? Две стотине голдинара, упита краљ пренеражен. Зар у Алкмару има тако мало јаја? - Е, јаја има доста, једино краљева нема! - одбруси гостионичар. ЛОЈД ЏОРЏ Енглески државник Лојд Џорџ (1863-1945) био је мален растом. Неки дипломата му рече да се малтене разочарао када је угледао његов стас. - Драги мој - исправи га Лојд Џорџ - зависи од тога како људе меримо: од браде доље или горе!
ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ СУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница 301-988 Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД
92 93 94
977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560
23
27. август 2010.
ХОРОСКОП
за период од 27. августа до 2. септембра Пише Ружица Ракочевић ruzicaastrolog@yahoo.com, 063 – 823 77 63
САНОВНИК АБАЖУР САЊАТИ - успех у раду, путовање
брига; - видети га: неочекивани добитак
АБОРТИРАТИ - мале бриге, оговарање, страх
АКТА - СПИСИ - видети: путовање; - прелиставати: напредовање у служби
АВАН - у љубави си са неваљалим лицем; - туцати нешто у авану: посета АВАНТУРУ ИМАТИ - прети ти нека опасност АВИОН - возити се: ризик ће ти се исплатити; - видети: очекуј промену на боље; - искочити из њега: чувај се незгода АДВОКАТ - брига, издавање новца, непријатности АДРЕСА – видети , писати, читати: добићеш госте АЖДАЈА - глад, беда, опасност АЗБУКА - АБЕЦЕДА - видети, писати, читати: чека те велики и напоран посао
АЛАПАЧА (брбљива и лајава жена) - чути је: болеће те глава због нечијег дугачког језика; свађати се са њом: вара те жена (муж) АЛАТ - награда за вредноћу, буди истрајан у раду АЛЕЈА - у врту: безбрижан живот; - у шуми или пољу: неверна љубав; - сунцем обасјана: весеље, пријатне вести АЛИМЕНТАЦИЈА - давати је: очекује те низ неугодности; примати: извући ћеш се из "соса" АЛКА - спојена: имаш верног пријатеља; - растављена-неспојена: неко ти је неискрен
АЈВАР - жеља ти се неће испунити
АЛКОХОЛ - пити сам: изневериће те пријатељ; - пити у друштву: предстоји ти весеље
АЈКУЛА - доћи ћеш у опасност, свађа, болест
АМАЈЛИЈУ ИМАТИ - неко ће те штитити
АКВАРИЈУМ - непријатности, бриге, љубавне свађе
АМБАР - ЖИТНИЦА - пун: напредак, благостање; - празан: наде су ти узалудне
АКРОБАТА - бити: решићеш се
АФОРИЗМИ Ово је земља сељачких радника. Биће куку мотико. *** Што се целог света тиче, више није цео. *** Ништа није уже од човекове средине. *** Демокатију је најтеже пронаћи у пракси. *** Није брука што се стидимо, него што се стидимо од њих. *** У породилиштима нема рода. Из куће су излетеле шеве. *** Ничему је велика држава ако је народ мали. *** Разоружање великих сила, Трајанов је процес. *** Ко не бежи не можеш га ни стићи. из књиге ОТКОСИ Радомира Д. Блажића
Ован, 21. 3. - 20. 4. Одједном, из муљавог петка, улећете турбо у суботу и недељу, што ће бити веома жестоко. А онда, и у понедељак, уторак и среду следи лагано али темељито сређивање свих тих догађања који су се исподешавали током овог викенда. У четвртак, опет нове вести, а затим и "Ибарске новости "! Бик, 21. 4. - 20.5. И у петак пристижу неке парице. Субота и недеља су "на вратнанос" а онда, у понедељак, уторак и среду следе темељита дешавања која директно одлучују и решавају много важна, па и статусна питања. У четвртак се све наставља са новим информацијама, а потом следе "Ибарске новости"! Близанци, 21. 5. - 21.6. И у петак ћете морати да се потрудите да се боље организујете, јер у суботу и недељу ће бити пуно обавеза које нису баш добро осмишљене. Али зато, у понедељак, уторак и среду ће требати да се потрудите да озбиљно и одговорно одрадите све што треба. У четвртак долазе нове вести које се настављају и када изађу "Ибарске новости"! Рак, 22. 6. - 22.7. Повољност се наставља и у петак, тако да имате позитивне резерве за суботу и недељу јер ће то бити нешто напорнији дани а за вас је то можда, агресивнији доживљај. У понедељак, уторак и среду се све то сталожено сређује. Четвртак ће вам донети пуно телефонских позива и гласова, а онда и "Ибарске новости"! Лав, 23. 7. - 23.8. Ни петак неће бити "Бог зна шта", али зато ћете током викенда, у суботу и недељу, имати пуне руке посла и то по вашој организацији. У понедељак, уторак и среду ће бити већ повуци - потегни. У четвртак стижу нова сазнања и информације за наредни период, а стижу и "Ибарске новости"! Девица, 24. 8. - 22.9. Мораћете и у петак ћете се изборити са финансијама, а у суботу и недељу са најездом "глупих" обавеза које ћете да доживите као агресију. Али зато у понедељак, уторак и среду можете све лепо и успешно да обавите и завршите. У четвртак ћете упасти у информациону гужву, али, стижу и нове "Ибарске новости"! Вага, 23. 9. - 22.10. Овај петак се не разликује од претходног дана, али ће субота и недеља да буду веома наглашени и можда исцрпљујући за вас јер ћете бити прозивани за нешто што нисте добро одрадили. У понедељак, уторак и среду ће се ситуације боље сложити , иако захтеви остају исти. У четвртак долазе нове најаве. И "Ибарске новости"! Шкорпија, 23. 10. - 22.11. Скоро све из претходног дана преноси се и у петак, а посебно проток новца. Током суботе и недеље се изузетно појачава интезитет и активности. А у понедељак, уторак и среду се све полако слеже и одрађује на тенане. У четвртак се креће ка новим почецима са новим гласовима и "Ибарским новостима"! Стрелац, 23. 11. - 21.12. И у петак се тшско "састављате" јер све измиче вашем ритму и настојањима. Међутим, у суботу и недељу се убрзано хватате у коштац са заосталим обавезама. А у понедељак, уторак и среду све то треба одрадити много практичније. Четвртак ће вас омести у договорима, али "Ибарске новости" сигурно стижу! Јарац, 22. 12 - 20. 1. Петак ће бити дан који ће покушати да вас "наводњава" емотивно и новчано. У суботу и недељу ћете се осећати угрувано са обавезама и задацима. Али ћете зато у понедељак, уторак и среду све темељито да завршите. У четвртак је време за нове анализе и спознаје, као и за "Ибарске новости"! Водолија, 21. 1. - 19. 2. И то што ће се у петак, још мало новца вртети за регулисање трошкова, није за занемаривање. А залетања и нови задаци ће ипак морати да се одраде у суботу и недељу. У понедељак, уторак и среду ће бити мало теже изврдати договореним обавезама. Четвртак доноси гласнике нових ветрова. А нове информације у "Ибарским новостима"! Рибе, 20.2. - 20. 3. Условно је ваш и петак, иако уз мало више напора. Али прави удар обавеза вас чека у суботу и недељу, иако је викенд. У понедељак, уторак и среду ћете ипак морати да завршавате заостале, а главне послове. О томе ћете у четвртак, добити пуно гласова и информација, а такође и у "Ибарским новостима".
24
27. август 2010.
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ Физичка активност је кључ за продужење младости (студија лондонског Краљевског колеџа). Доказано је да су људи који се баве жустријом физичком активношћу, три сата недељно, биолошки млађи 9 година од својих вршњака који се недељно „троше“ само 15 минута. Један од највећих савезника лепоте је вода. Она помаже у хидратацији коже чинећи је глаткијом, мекшом, нежнијом и отпорнијом на боре. Такође, уношење довољне количине воде и вежбање поуздана су превенција у спречавању највећег непријатеља жена – целулита. Добре и лоше навике утичу на здравље, али и на лепоту. Најпре нас одају уморна кожа и коса без сјаја. Лепота у великој мери зависи од тога како се хранимо и колико воде пијемо. После само недељу дана конзумирања здраве и свеже хране и уношења довољно течности, могу се видети резултати – лице блиста, кожа изгледа одморније, тело је гипкије, а коса сија.
Проблеми: Хронична болест данашњице је недостатак снаге, што је последица недовољног спавања, обављања свих дневних активности под стресом и у журби, недостатка времена за лежеран живот. Решења: Трајне промене навика, што пре свега, подразумева промену приоритета, с једне стране, и коришћење природних извора енергије с друге. Телесне активности – не троше већ допуњују снагу, превенција су многих болести, смањују напетост, омогућавају бољи сан. Физичка активност омогућава да тело рутински обавља свакодневне послове и на тај начин троши мање енергије. Рано устајање – јутарње вежбе су посебно корисне, подижу ниво адреналина и побољшавају дневну ефикасност. Поред тога, многи стручњаци сматрају да је потребно ујутру попити 4 x 160 мл млаке воде. Овај поступак убрзава јутарње пражњење црева и поспешује разблаживање и излучивање токсина који су се у организму
ГРЕШКЕ У ИСХРАНИ Корисне масноће
сакупили у току ноћи, када је најинтензивнија елиминација разних нуспроизвода метаболизма. Савлађивање поподневног умора – природан осећај умора након ручка не треба савлађивати слаткишима, већ кратком шетњом (десет минута је довољно). Физичка активност треба да буде умереног интензитета, индивидуално програмирана и дозирана. Опште препоруке за физичку активност су: • вежбати најмање 5 пута недељно, најмање 30 минута,
по могућству сваки дан (вежбама претходи загревање од 10 минута, а након вежби релаксација); • ове вежбе треба да буду аеробног карактера (обезбеђују унос кисеоника и појачање циркулације) – ходање, џогирање, пливање, вожња бицикла; • у овај програм спадају и вежбе снаге (ангажовање великих мишићних група) најмање 2 пута недељно, 8 до 12 вежби са понављањем сваке вежбе 8 до 12 пута; • по потреби радити вежбе флексибилности (истезања); • по потреби радити вежбе равнотеже.
Корисне масноће су такозване незасићене и вишеструко незасићене (или полинезасићене) киселине. Корисне масноће налазе се у риби (највише у скуши), нерафинисаном маслиновом уљу – најбоље је одабрати хладно цеђено или пресовано маслиново уље, као и у другим врстама нерафинисаног/хладно цеђеног уља – сунцокретовог, кукурузног, бундевиног и др. Корисне масноће чисте крвне судове од наслага стврднутих засићених и трансмасних киселина и елиминишу друге штетне честице у крвотоку – тзв. слободне радикале.
Индустријски обрађена храна Под претерано обрађеном храном подразумевају се, пре свега, бели шећер, бело пшенично брашно, бели пиринач и рафинисана уља. Поступцима индустријске обраде у овим намирницама уништавају се најкориснији састојци, а приликом рафинисања сунцокретовог уља стварају се штетне трансмасне киселине. Далеко здравије опције су воћни шећер, малтекс, мед, црно или интегрално пшенично брашно, интегрални пиринач и нерафинисано уље.
ТЕСТ: КОЛИКО ЗДРАВО ЖИВИТЕ 1. Пијете воду: а) више од 1,5 л свакодневно -1 б) само када осетим жеђ +1 ц) ретко, али пијем сокове 0 2. Какав хлеб једете? а) бели хлеб +1 б) црни хлеб 0 ц) интегрални или ражени хлеб -1 3. Колико често једете брзу храну (из пекаре/пицерије/роштиљ са киоска/достављена храна и сл.) а) једном или више пута на дан +2 б) повремено (2-4 пута недељно) +1 ц) избегавам брзу храну 0 4. Колико често једете индустријску храну (кексови/грицкалице/сладолед/ слаткиши и сл.) а) једном или више пута на дан +2 б) повремено (2-4 пута недељно) +1 ц) избегавам индустријску храну 0 5. Ви једете: а) пет пута дневно – доручак, ручак, вечера и две ужине 1 б) три пута дневно – дору-
чак, ручак, вечера 0 ц) два пута дневно – ручак, вечера +1 6. Месо које једете: а) Углавном сухомеснати производи и месне прерађевине +2 б) Црвено месо (свињетина/говедина/ овчије и сл.) са роштиља или кувано +1 ц) Бело месо (пилети на/остала перната живина) 0 д) Не једем месо -1 7. Рибу једете: а) једном или више пута недељно -1 б) понекад (1-3 пута месечно) 0 ц) не једем рибу +1 8. Израчунајте количину лоших масноћа које сте унели у своје тело у последњих (или следећих) седам дана и резултат упишите у простор на дну, по следећем правилу: а) трансмасне киселине – сваких 50 г индустријских кексова/грицкалица/ пекарских про извода/помфрита/ маргарина носи по 1 поен б) засићене киселине – сва-
ких 50г сланине/јаја/масла ца/сира/павлаке носи по 1 поен ц) незасићене киселине – за сваких 50 г маслиновог уља, нерафинисаног сунцокретовог уља, маслина или сировог сунцокрета одузмите по 1 поен 9. Израчунајте количину соли коју уносите у свој организам свакодневно: а) За свако парче хлеба које поједете током дана додајте себи 1 поен б) За сваких 100 г слане индустријске или готове хране (укљ. сиреве, сухомеснате производе, брзу и ресторанску храну) додајте себи по 1 поен ц) За сваку половину кафене кашичице соли коју сами стављате у храну током дана додајте себи 1 поен 10. Лифт или степенице: а) увек бирам степенице -1 б) како кад, зависи од степена умора 0 ц) лифт +1 14. Бавите се физичком активношћу: а) 1-2 пута недељно идем у шетњу од пар километара б) возим бицикл 1-2 пута недељно
ц) играм фудбал или неку спортску игру 1-2 пута недељно д) никад Напомена: (За одговоре под а, б или ц одузмите себи по један поен. За активности које обављате ређе од 1 до 2 пута недељно оставите себи 0 поена. За одговор под д додајте себи 2 поена.) 15. Да ли сте пушач? а) да +3 б) повремено +2 ц) не пушим 0 Саберите ваше резултате на основу бодова који су написани поред одговора. Обратите пажњу на детаљнија упутства како да израчунате своје бодове у питањима 8, 9 и 14. Више од 30 поена Лепо је уживати у животу, али ви сте изгледа одабрали погрешан начин за то. Крајњи је час да почнете да се бринете о свом здрављу и да почнете да стварате здраве навике. Предлажемо вам да се упознате са Аква Вива планом – здравији за 21 дан и да почнете да га примењујете. Ако сами немате довољно јаку вољу, најбоље је да
потражите партнера за здравији живот који ће вам помоћи да исправите оно што је лоше у вашим навикама. Између 20 и 30 поена Ви сте кампањац. Бавите се здравим животом и сопственим здрављем онда када се тога сетите, када прочитате понешто о томе или приметите да сте се угојили. А онда вас свакодневне бриге и стрес наведу да заборавите на то. Савет: направите себи подсетник – блокчић у који ћете бележити шта сте све појели и шта сте корисно и штетно урадили за своје здравље током дана. Нађите себи „контролора“ у најближој околини који ће вас подсећати шта је потребно да урадите а шта да избегавате. Уз Аква Виву постоји једноставнији начин – укључите се у Аква Вива план – здравији за 21 дан и следите упутства која ће вас довести до трајног усвајања здравих навика. Мање од 20 поена Спадате у мањину која води рачуна о здравом животу. То је за сваку похвалу
25
27. август 2010.
ЛЕПИЊЕ Потребан материјал: 500 гр брашна, 3 дл воде, 2 кашичице шећера, парче квасца, со и уље Припрема: У 3 дл млаке воде растопити парче квасца, додати кашичицу шећера и кашику брашна, промешати и оставити 15 минута да нарасте. У ванглу ставити брашно, додати кашичицу соли и то замесити са квасцем. Тесто треба да буде мало мекше него за хлеб. Добро га обрадити, поделити на пет делова, па обликовати лоптице. Сваку развити оклагијом, тако да се добије
танка лепињица. Лепиње поређати у подмазан плех, покрити и оставити пола сата да нарасту. Пре печења сваку намазати уљем, водом и жуманцетом, и пећи у добро загрејаној рерни.
РОЛАТ ОД ПИЛЕЋЕГ МЕСА Потребан материјал: 500 гр пилећег млевеног меса, 1 главица црног лука, пола главице белог лука, 6 јаја, 100 гр презли, пола мале кафене шољице уља, пола шољице киселе воде, пола кашичице прашка за пециво, со и бибер
воде, ставити ролат и на 250 Ц пећи пола сата, после ролат одвити, смањити температуру и пећи још неких 15-так минута
Припрема: У млевено месо ставити ситно исецкани црни и бели лук, додати онда презлу, два јајета, уље, киселу воду, прашак за пециво, со и бибер, па направити хомогену масу. Остала јаја обарити да буду тврдо кувана па ољустити. На алуминијумску фолију растањити месо па преко поређати кувана јаја, увити у ролат. У тепсију сипати мало
док не ухвати лепу жуту корицу. Ролат је леп и врућ и хладан.
ПУЊЕНЕ КАЈСИЈЕ Потребан материјал: 200 гр сушених кајсија, 100 гр млевених лешника, 100 гр прах шећера, мало воде, 50 гр маргарина Припрема: Кајсије потопити у топлу воду. Када омекшају извадити их и оставити да се осуше. Измешати шећер и лешнике, додати умућен маргарин и ако је потребно мало воде да би се добила хомогена маса. Сваку
смокву засећи на пола и пунити надевом.
ЛИМУН ИЗ СЕМЕНА Рецепт је једноставан. Лимуново семе треба ослободити меснатог омотача и у плитком суду сушити четири недеље у топлој просторији. У међувремену прибавите плитак и широк суд, песка и тресета. Песак и тресет треба измешати у једнакој сразмери и напунити посуду. Семе ставите у земљу и покријте слојем земље дебљине око један центиметар. Обилно заливајте и старајте се да земља увек буде подједнако влажна. Суд треба да стоји на температури око 15 степени. Треба га поклопити стакленом плочом, али се стакло мора брисати сваког дана, јер ће се на њему стално кон-
дензовати водена пара. Сада треба бити стрпљив неколико недеља. Немојте разгртати земљу да часком видите да ли је семе клијало. Када лимун никне, недељу дана држите стакло мало издигнуто да биљчица очврсне. После недељу дана можете га скинути. Када биљчице буду имале шест недеља, сваку треба пажљиво пресадити у малу саксију. Пазите да са земљом помешате довољно тресета, да би се око корена образовао грумен, јер је то код ових биљака доста тешко. Када биљке порасту, пресадите их у веће судове. Лимун воли да се тушира.
Лети га треба заливати, ђубрити и по могућности изнети на ваздух. Ко има башту, може га заједно са саксијом укопати на сунчано место. Зими лимун воли светле и свеже просторије, наравно, без мраза. Заливајте га зими умерено, тек да се земља сасвим не суши. Не ђубрите. Ако део лишћа опадне, не треба се бринути, то је нормално. У пролеће маказама формирајте круну. Не треба бити бојажљив при сечењу. За врло кратко време израшће нове гранчице и образоваће се лепа жбунаста круна.
КРАЉЕВЧАНКЕ
26
27. август 2010.
ВРЕМЕПЛОВ ДОГОДИЛО СЕ У ПЕРИОДУ од 27. до 2. септембра 27. август 1907. - Краљ Србије Петар I Карађорђевић положио је камен темељац за зграду парламента у Београду по пројекту архитекте Јована Илкића. Градња је трајала готово 30 година, а прво заседање скупштине Југославије у њој одржано је 20. октобра 1936. 1940. - Петар Ђурковић, српски астроном, открио астероид 1700 Звездара. 1992. - У Лондону је завршена дводневна Међународна конференција о бившој Југославији, на којој су представници босанских Срба прихватили да тешко наоружање ставе под контролу УН. 28. август 1910. - На свечаној седници Народне скупштине у Цетињу кнежевина Црна Гора проглашена краљевином, а кнез Никола I Петровић краљем. 1994. - На референдуму у Републици Српској 94 одсто босанских Срба изјаснило се против прихватања мировног плана Контакт групе за Босну и Херцеговину. 2001. - Министарство унутрашњих послова Србије саопштило је да је из масовних гробница у Србији ископано више од 340 лешева за које се претпоставља да су жртве рата на Косову 1999. године. 29. август 1521. - Турци су под командом султана Сулејмана II Величанственог освојили Београд и прогласили га за седиште Смедеревског санџака. Београд је постао погранична тврђава из које је турска војска нападала Угарску и Аустрију. 1944. - На захтев избегличке владе Краљевине Југославије краљ Петар II Карађорђевић посебним указом одузео је команду генералу Дражи Михајловићу и позвао Југословенску војску у отаџбини да се стави под команду Јосипа Броза Тита. Краљева одлука објављена је преко радија 12. септембра. 1995. - Под снажним међународним притиском, руководства СР Југославије и Републике Српске договорила су се о формирању јединствене делегације која ће учествовати у мировном процесу у Босни, а председник Србије Слободан Милошевић овлашћен је да преговара у име целе делегације. 30. август 1974. - Код Загреба се догодила тешка железничка несрећа у којој је изгубило живот око 150 људи. То је била највећа железничка несрећа у историји југословенског саобраћаја. 1995. - Авиони НАТО-а почели су се-
рију напада на српске положаје у Босни у покушају да присиле руководство босанских Срба да прихвати мировни план за БиХ. Напади су уследили два дана након што је у намештеном минобацачком нападу на Сарајево убијено 37 људи, а обустављени су 14. септембра, када су Срби потписали споразум о повлачењу тешког наоружања на 20 километара од Сарајева. 31. август 1887. - Основан је Стрељачки савез Србије, 36 година после формирања прве стрељачке дружине. Савез је 1909. постао члан Међународне стрељачке уније, а стрелци из Србије су први пут учествовали на међународним такмичењима у Лондону и Хамбургу. 2003. - Стравично невреме (праћено олујом, пљуском, и великим градом) погодило Зрењанин и причинило огромну материјалну штету. Повређено више десетина особа. 1. септембар 1945. - Скупштина Србије усвојила је Закон о административној подели Србије, чиме су успостављене аутономне покрајине Војводина и Косовско-метохијска област. 1961. - У Београду је почела Прва конференција шефова држава и влада несврстаних земаља, којој су присуствовали представници 25 земаља и 40 антиколонијалних и ослободилачких покрета. После шест дана рада скуп је усвојио документе о принципима несврставања као независног ванблоковског чиниоца. 1963. - Отворен стадион Црвене звезде 2000. - На предизборној конвенцији у београдском центру „Сава“, пред више од 3.000 грађана, лидери Демократске опозиције Србије потписали су документ „Уговор са Србијом“ којим су се обавезали да ће, уколико дођу на власт, успоставити демократску власт у Србији.
БЕСПЛАТНИ
МАЛИ ОГЛАСИ Повољно издајем двособан, намештен стан у Доситејевој. 061/ 62- 45 -622 Продајем плац 31 ар, код „ОМВ“ пумпе у Конареву. 063/ 637- 369 Продајем половна дечја колица и дубак. 064/ 20- 87- 226 ; 064/ 32- 999-77
Обука књиговођа, књиговодствене услуге. Повољно. 036/ 233-713
Издајем двособан, намештен стан у Београду. Насеље Медаковић. 036/ 231-230; 066/00-82-06
Играоница „ Жуто пиле“, Цара Лазара 18, чување деце по сату, продужени боравак , организовање дечјих рођендана. 036/ 232 – 962 ; 064/ 273 – 63 – 61
Продајем 25 оваца. 036/ 861 – 597, 061/ 18 – 27 – 037
Продајем плац 4 ара у Мељаници. 036/ 372 – 325 ; 064/ 82 – 95 – 643
Продајем кућу 82 м2, са 6,5 ари плаца. Помоћна зграда 42 м2 и гаража 57 м2 у Рибници. 036/ 372- 306
Продајем кућу –- брвнару. 036/ 889 – 287 ; 064/ 50 – 00 – 642
Продајем нове амортизере за седишта комбија марке „Новопак „- Нови Сад. 064/ 97-45-549 Фризерском салону „Hair“ потребне радница и ученица. 036/ 235- 869 ; 062/ 8-203-240 Продајем Рено 5, 1985. год. у возном стању. Регистрован. 064/ 190- 58-25 ; 060/ 311-85-88 Издајем приземље 66 м2. ул. Жарка Зрењанина. Звати пре подне. 036/ 382-207 Продајем Форд Сиеру , 1989. год. лимузина 2.0 ЕФИ, са атестираним плином, у одличном стању. 036/ 383 – 136
Продајем стару кућу са 55 ари плаца, село Руђинце, 3 км удаљено од центра Врњачке Бање. Струја, вода. 062/ 132 – 38 – 12 Продајем стан 75 м2, Ул. Милоша Великог, трећи спрат, лифт, ЦГ, тераса, одличан распоред, без улагања, повољно. 036/ 233 – 322 ; 063/ 739 – 61 – 17 Продајем једномесечне пилиће. Цена 150,00 дин. /кг. 036/ 851 – 869 ; 064/ 12 – 68 – 530 Продајем хармонику Royal Standard, 5 регистара, 80 басова, идеална за учење . 064/ 61 – 30 – 269 Издајем локал на пијаци 9 м2, од септембра. 036/ 231- 622 ; 063/ 631 – 346
Продајем сеоско домаћинство, кућа на спрат 216 м2, новоградња, помоћне просторије и 1 хектар окућнице. Забран 33 ара и 64 ара. 036/ 855 – 080
Издајем двособан, намештен стан у строгом центру града. 061/ 65 – 028 – 05
Продајем трактор „Универзал“ 45 и ротациону косу 165 . 063/ 217- 85-16
Издајем собу са употребом кухиње и купатила, за ученике или ученице. Насеље Моше Пијаде. Повољно. 036 / 324 – 655
2. септембар 1829. - Склопљен је Једренски мир између Русије и Отоманског царства, којим су се Турци обавезали да Србији врате шест нахија ослобођених у Првом српском устанку и да признају аутономију Грчке. 1996. - Лидери три опозиционе партије. Српског покрета обнове, Демократске странке и Грађанског савеза Србије, потписали су у Београду споразум о формирању коалиције „Заједно“, која је однела победу на локалним изборима у новембру, чиме је уздрмана дотада неприкосновена власт Слободана Милошевића.
Продајем антидекубитни душек, кориштен само два месеца, практично нов. Цена 12.000 ,00 дин. 032/ 808 - 128 ; 063/ 31 – 11 – 67
ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 15 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505 МОЛИМО ВАС ДА ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ДОСТАВЉАТЕ НА НЕКОМ ОД МЕДИЈА ПОГОДНОМ ЗА ШТАМПУ
Дана 31.08.2010. године навршава се 19 година од смрти нашег сина и брата
Рајкоиз Весовић Мрсаћа Време које је прошло није умањило бол и тугу за тобом . Твоји : отац Божидар, брат Срећко и братанца Јелена
27
27. август 2010.
Девет година без наше вољене
Дана 26. августа 2010. године навршило се четрнаест година од преране смрти наше драге супруге, мајке, баке и таште
Соње Ћоповић - Селечанин
Драгиње Чака Време брзо и неумитно тече, али сећање на драгу особу, на тебе, вечно остаје.
Заувек у нашим срцима. Јовица, Ђорђе и Лена
Ожалошћени : супруг Сахит, син Гане, ћерка Гордана, зет Мирко, снаха Радмила, унуке Марија и Јасмина, унуци Игор и Маријо
Последњи поздрав нашем драгом колеги
Сећање
Бобану Бакићу полицијском службенику Полицијске управе Краљево Полицијска станица Врњачка Бања
који је трагично преминуо 19. августа 2010. у 29. години. Испраћај посмртних остатака колеге обављен је 21. августа 2010. на Новом гробљу у Краљеву. Колектив Полицијске управе Краљево
Славољуб Миљковић Славче 2001 – 2010
Драги сине, без тебе више није исто. Постоји само љубав коју смрт не може да прекине и огромна бол и туга које време не лечи и не смањује. Заувек у срцу мајке Драгице, супруге и деце
Првог септембра 2010. навршава се година од смрти нашег вољеног
Анђушић Веселина - Ашика
Никада те нећемо заборавити. Твоји: ћерка Верица, унука Маја и зет Миле
Дана 27. 08. 2010. године навршава се четири године од када није са нама наш драги
Слободан Мишовић из Краљева
Није нам тешко када се сетимо... Напротив, сећања су лепа. Постоји поглед који се памти, загрљај који се осећа, дела која се виде. Али туга никада не јењава. С љубављу и поштовањем твоји најмилији
28
27. август 2010.
РУКОМЕТ
ОДБОЈКА
Рукометашице Металца као засебан клуб се припремале за почетак првенства
Припрема одбојкаша Рибнице на Гочу
ГРАЦИЈЕ СА ЗЕЛЕНГОРЕ Иако све утакмице играју ван Краљева рукометашице јуришају на прво место и улазак у Прву лигу Нова сезона доноси новине и у Рукометном клубу Металац. Вест дана је одвајање женског погона од мушког, па је тако "настао" Женски рукометни клуб Металац из Краљева, и ове сезоне члан Друге лиге група „Југ“. Рукометашице су добиле ново руководство које ће званично бити представљено на скоријој Скупштини клуба. Приметна је озбиљност у сваком потезу девојака са популарне „Зеленгоре“ али и нова енергија која зрачи из овог спортског колектива. После деценија заједничког рада са мушким погоном, рукометашице настављају даље саме, а у жељи да што спремније дочекају старт првенства "грације са Зеленгоре" су стигле на Гоч на висинске припреме одакле се јасно виде амбиције "новог" клуба. - Све везано за одвајање женског погона клуба и настајање ЖРК Металац биће презентовано јавности ускоро, на изборној Скупштини клуба. Тада ће бити представљено и ново руководство за које, колико сам ја упознат, могу да кажем да ће бити врло јако и квалитетно. Не бих да прејуди-
цирам, али мислим да креће једно ново поглавље женског рукомета у Краљеву - наглашава Александар Несторовић тренер ЖРК Металац и о текућим припремама говори: - Јако добар рад је тренутно на Гочу, врло сам задовољан ангажовањем свих играчица и атмосфером. Остало је да кроз контролне утакмице видимо колико смо урадили и где смо у односу на постављене амбиције. А амбиције су највише. Јуриш на прво место и Прву лигу, претенциозно или не?! - Мислим да можемо до првог места и да није немогуће остварити тај циљ. Имамо добар тим, скоро непромењен у односу на прошлу сезону, а постоји могућност доласка и неког појачања. Радимо и спремамо се за напад на виши ранг такмичења, а наш највећи хендикеп остаје немогућност играња у свом граду. Немамо Халу за рукомет и све утакмице ћемо играти ван Краљева. Без обзира на то, можемо до постављеног циља - закључује Несторовић. Екипа из претходне сезоне, када је Металац био четврти,
остала је на окупу. Девојке су годину дана старије и зрелије а добро познају квалитет лиге и снагу ривала. - Од почетка тренирамо изузетно јако, овде на Гочу и три пута дневно. Мора се тако ако мислимо да стигнемо до Прве лиге. Екипа је млада, али за годину дана искуснија, познајемо ривале и мислим да можемо бити први на крају сезоне. Навикли смо да све утакмице играмо као гости и то више не сме да буде алиби за неки пораз - јасно поручује капитен ЖРК Металац Бојана Ћирица. Првенство Друге лиге група „Југ“ почиње крајем септембра. ЖРК Металац ће све утакмице као домаћин играти у Врњачкој Бањи, али упркос том хендикепу у клубу су уверени да ће успети да се домогну Прве лиге. Као највећи ривали воде се Топличанин (који игра бараж за Прву лигу са ОРК Београдом), Бор, Црвени Крст из Ниша, али увек може још неко да изненади. "Грације са Зеленгоре" су спремне за све изазове. А. Даишевић
„МУСКЕТАРИ“ ЈАЧАЈУ МИШИЋЕ Одбојкаши Рибнице су се, после двадесет дана рада у Краљеву, преселили на Гоч где ће остатио до краја недеље. Тропске врућине у Краљеву значајно су отежале рад "мускетарима" како у Хали спортова, тако и напољу и спас је потражен на Гочу, на 900 метара надморске висине. Услови за рад су изванредни, смештај у хотелу "Добре Воде" одличан а сјајни терени за јутарњи футинг и јачање мишића и балон сала дају могућност да се настави рад са лоптом започет у граду на Ибру. - "Побегли" смо на кратке висинске припреме јер је на Гочу заиста сјајно. Овде није толико вруће као у граду, идеална надморска висина даје могућност да дишемо пуним плућима, да одрадимо све што смо зацртали. Није занемарљиво заједништво једног ипак новог тима, а то се најбоље постиже када екипу изолујете и да играчи буду негде сами. Заиста сам изузетно задовољан што смо дошли на Гоч - рапортира тренер краљевачке Рибнице Бошко Мачужић. У односу на почетну фазу рада екипи се прикључио и Владан Алексић чиме је попуњена једна од празнина у тиму, а ових дана у клуб стиже још један средњи блокер и то из Македоније, Ристо Николов двадестогодишњак из Струмице. - У Рибници сам већ осму сезону, задовољан сам што сам продужио верност и овај клуб сматрам својом другом кућом, осећам се као домаћи играч. Нисам пропустио много тренинга и могу да кажем да се ради одлично, као и увек у Рибници. Имамо млад тим, гарни-
ран искуством неколико играча, али очекујем да ћемо се борити за горњи дом, јер Рибници је тамо и место. Уверен сам да ће ово бити јако добра сезона за све нас. Похвалио бих и нову управу клуба која нам од првог дана улива велико поверење и видим да смо много организованији него претходних година - наглашава Владан Алексић који је недавно због смртног случаја у породици пропустио пар дана рада. Једина непознаница, када је састав „мускетара“ у питању, је Владан Ђорђевић. Искусни примач сервиса је тренутно на проби у Дубаиу а ако не дође до договора са страним послодавцем Ђорђевић ће бити последње, али и највеће појачање краљевачког суперлигаша. - Искрено бих волео да Влада обезбеди себи уговор јер је апсолутно заслужио својим понашањем на и ван терена. Сјајан момак, каквог би пожелео сваки клуб, а ми смо у Рибници поносни што је ове припреме почео са нама и што имамо његов пристанак да игра овде ако преко границе ништа не заврши. Признаћете, са Владаном Ђорђевићем и без њега Рибница није исти тим - јасан је стратег Мачужић. Рибница ће после Гоча кренути у серију контролних утакмица како би што спремније дочекала 18. септембар када почиње такмичење у Балканском Купу. Како сада ствари стоје "мускетари" ће форму тражити кроз огледе са Радничким, Ц. звездом, Путевима, Смедеревом и осталим суперлигашима. А. Даишевић
29
27. август 2010.
ВАТЕРПОЛО
БИЦИКЛИЗАМ
У Сенти завршена друголигашка сезона
МЕТАЛАЦ НАЈУСПЕШНИЈИ НА ДРЖАВНОМ ПРВЕНСТВУ
СЕНЋАНИ ШАМПИОНИ, КРАЉЕВО ЧЕТВРТО
У Сенти је одржан фајнл фор Друге ватерполо лиге Србије, чиме је спуштена завеса на овогодишњу сезону. Према очекивањима нови првак постао је домаћин, тим Сенте, који је у финалу победио екипу Параћина резултатом 17-10. Куриозитет овог сусрета је 10 голова мађарског интернационалца Атиле Силађија који је претходног дана, у полуфиналу, „спаковао“ девет голова и Краљеву у победи свог тима 14-8. Параћин је у другом полуфиналу са 11-9 победио Гоч из Врњачке Бање. Екипа Краљева је у борби за треће место поражена од Гоча из Врњачке Бање резултатом 12-11,а Милош Филиповић је са 5 голова био најефикаснији играч у пораженом саставу. Исти голгетерски учинак, најбољи стрелац „делфина са Ибра“, имао је и у полуфиналном мечу са Гочем. Сента и Параћин су стекли услов да у новој такмичарској сезони наступају у Првој „Б“ ватерполо
лиги. Тек завршена сезона за ватерполисте Краљева била је врло успешна. Селектиран је нов, млад тим, са играчима пониклим у клупској школи пливања и ватерпола. Екипу је преузео млади тренер из Врњачке Бање, Бојан Новоселац, храбро се ухватио у коштац са свим проблемима и уз безрезервну подршку клупских структура, успео. Краљево ће у годинама које следе имати јако квалитетан домаћи састав и биће поново главни кандидат за првака Друге лиге. О нечему више је илузорно причати, јер град на три реке нема затворени базен, а то је први услов да у спорту, у коме смо светски владари, играте у елитној конкуренцији. Да ли ће, и када, базен бити изграђен, показаће време, а до тада чежњиво ћемо чекати лето и ново дружење са „делфинима са Ибра“. А. Даишевић
ПАРАГЛАЈДИНГ
ГУГИ ПАРА ПРО ПОБЕДНИК СВЕТСКОГ КУПА Протеклог викенда на Бјелашници је одржан Светски куп у параглајдингу, дисциплина прецизно слетање. У конкуренцији 70 такмича ра победио је Горан Ђурковић из Вршца, док је Краљев чанин Зоран Петровић завршио на шестом месту. Екипно прво место на овом Светском купу освојио је тим ГУГИ пара про.
Дивчибаре су протеклог викенда били домаћини државног првенства у бициклизму у брдској и критеријумској во-жњи. Најуспешнија екипа на првенству била је краљевачки Металац са 12 освојених медаља. Јелена Ерић је освојила злато у брдској и сребро у критеријумској вожњи, Марко Станковић код сениора до 23 године освојио је две сребрне медаље, док је
Милош Борисављевић у конкуренцији кадета освојио сребро у критеријумској вожњи и бронзу у брдској вожњи. Сребрну меда љу код кадета освојио је Дарко Девеџић у критеријуму, а Урош Живковић у брдској трци, док је Милош Стојановић у конкуренцији јуниора освојио бронзану медаљу на брду. Вреди издвојити искусног Зорана Павловића који је у обе трке стигао до злат-
не медаље у конкуренцији „мастера“. Бициклистички клуб Металац је и на овом шампионату потврдио своју доминацију у Србији у млађим категоријама. На недавно одржаној трци у Аустрији, у конкуренцији 150 најбољих кадета из целе Европе, Милош Борисављевић је заузео 35. место и био убедљиво нај боље пласирани српски бициклиста. А.Д.
Борисављевић у Аустрији
ФУДБАЛ Пријатељска утакмица
ПРАЗНИК ФУДБАЛА Борац (А) - Репрезентација Србије 3-13 (1-6)
Игралиште: у Адранима Гле далаца: 500 Судија: Љубивоје Јовановић (Милочај) Помоћне судије: Петар Поповић и Предраг Гајовић (Краљево) Стрелци: Стојковић 2 и Симовић за Борац, а Пелемиш 3, Милојковић 2, Радосављевић 2, Говедарица 2, Божовић 2, Дмитровић и Тодоровић за репрезентацију Србије Борац (Адрани): Јовановић, Гочобија, Ерчевић, Ивановић, Веселиновић, Бешевић, Ровинац, Стојковић, Тришовић, Богавац, Живковић Још су играли: Радичевић, Синђелић, Радовић, Стефановић, Симовић, Лазовић, Степовић, Бошњовић Репрезентација Србије: Крњинац, Милојковић, Радосавље-
вић, Кизић, Дмитровић, Драгићевић, Тодоровић, Луткић, Пелемиш, Говедарица, Божовић Још су играли: Миловановић, Милојевић, Ранђеловић, Павловић, Стевановић, Варга, Станковић, Видојевић, Маринковић, Филиповић У поморавском селу Адрани код Краљева гостовала је селекција ветерана репрезентације Србије што је био истински праз ник за овдашње мештане. Локални клуб Борац, члан Окруж не лиге, који је прошле године прославио 80. рођендан и на овај начин је желео да обележи вредан јубилеј. Ветерани овог клуба су врло активни, па су после колега из Ц. звезде и Партизана угостили
и ветеране репрезентације Србије којима је ово била 301. утакмица. Утакмица је почела интонирањем химне "Боже правде" и минутом ћутања којом је одата почаст великану нашег фудбала Стјепану Бобеку. Међу окупљеним ветеранима Србије велики аплауз окупљених је добио још један великан Марко Валок, као и капитен селекције Дејан Говедарица. Иако се играло по великој врућини публика је имала шта да види,а "репрезентативци" су посебно били расположени постигавши 13 голова. Посел утакмице уследило је "треће полувреме" и дружење ветарана два тима. А. Даишевић
30
27. август 2010.
ФУДБАЛ Окружна лига
Квалитетна лига Србије
ГОСТИ ОСВОЈИЛИ САМО ПЕТ БОДОВА На старту првенства једину победу у гостима извојевао адрански Борац После дуге летње паузе стартовало је ново првенство Окружне фудбалске лиге. Састав лиге je углавном стари, јер Младост из Опланића је стицајем околности остала "зонаш", а статус Окружног лигаша задржао Краљево Хајдук. После пар година у овом рангу такмичења је и Грдица која је успешно стартовала освајањем бода на "Блатуши" против Карађорђа. У 1. колу гости су освојили само пет бодова, поред Грдичана нерешено је било и у Ушћу где је гостовао Раднички из Ковача. Једину победу на страни извојевао је Борац из Адрана. Клуб који је прославио 80. рођендан славио је против Ибра у Матарушкој Бањи. У осталим мечевима дерби је виђен у Баљевцу где је Рудар победио Лађевчане од којих се у овом мечу, с обзиром на квалитетна појачања, више очекивало. У Јарчујаку су срећно избегли испадање и сада више не желе да се "коцкају" па су на старту узели меру "ватросталцима". Највише голова виђено је у комшијском дербију у Врњачкој Бањи где је Гоч победио Борца из Вранеша. А. Даишевић
Резултати првог кола: Рудар - Браћа Вуковић 2:0, Радник – Раднички 0:0, Будућност – Морава 2:1, Карађорђе - Грдица 1:1, Ибар - Борац (А) 0:2, Пролетер Ласта – Матаруге 1:0, Гоч Борац (В) 3:2, Краљево Хајдук Магнохром 2:1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Рудар 1 Борац (А) 1 Пролетер Ла 1 Краљево Хај 1 Будућност 1 Гоч 1 Раднички 1 Радник 1 Грдица 1 Карађорђе 1 Матаруге 1 Магнохром 1 Морава 1 Борац (В) 1 Бр Вуковић 1 Ибар 1
1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1
3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0
Парови другог кола: Браћа Вуковић – Магнохром, Борац (В) - Краљево Хајдук, Матаруге – Гоч, Борац (А) - Пролетер Ласта, Грдица – Ибар, Морава – Карађорђе, Раднички – Будућност, Рудар - Радник
Општинска лига
КАНОНАДА У ТАВНИКУ Претходног викенда стартовало је и првенство Општинске фудбалске лиге која, као и прошле сезоне, има непаран број клубова. У 1. колу слободна је била екипа Мусине Реке, а старт првенства обележила је екипа Тавника која је "петардом" частила госте из Богутовачке Бање. Гол више виђен је у Прогорелици где је страдала Звезда из Чукујевца,а врло узбудљиво је било у Дракчићима где је славио гост из Врбе. Гледаоци су видели пет голова и у Стублу где је домаћин победио Згодачицу, а у најнижем краљевачком степену такмичења на седам утак-
мица постигнуто је 27 голова. Резултати 1. кола: Милочајац - Будућност 1-0, Омладинац Партизан 2-3, Стубал - Згодачица 4-1, Каблар - Јово Курсула 2-1, Тавник - Богутовачка Бања 5-0, Стара Чаршија - Поповићи 1-1 и Прогорелица - Звезда 4-2. ПАРОВИ 2. кола: Богутовачка Бања - Стара Чаршија, Партизан - Стубал (субота), Милочајац - Омладинац (недеља у 11ч), Будућност - Мусина Река, Поповићи - Прогорелица, Јово Курсула - Тавник и Згодачица Каблар. У овом колу слободна је Звезда из Чукујевца. А. Даишевић
МАКСИМАЛАН УЧИНАК СЛОГИНИХ СЕЛЕКЦИЈА Протеклог викенда на програму су биле утакмице 2. кола Квалитетне лиге Србије, а све три Слогине селекције су блистале и забележиле победе. Омладинци су против Новог Пазара славили 2-0 головима Срђана Јовановића и Лазара Вулића из једанаестерца. Пулени Горана Тасића имају максималних шест бодова и још су без КАДЕТСКА ЛИГА СРБИЈЕ СЛОГА (К) – БОРАЦ (Ч) 2:0 (0:0) Игралиште у Јарчујаку. Гледалаца: 200. Судија: Саша Стефановић (Крушевац) 7. Стрелци: 1:0 Цмиљановић у 55. минуту, 2:0 Крунић у 78. минуту. Жути картон: Тасић (Слога). СЛОГА: Кошанин 7, Андрић 7, Парезановић 7 (Златојевић -), Јанићијевић 7, Пантић 7,5, Јовић 7,5, Ст. Јовановић 6,5 (Милосављевић 7), Тасић 7 (Шапоњић -), Јаблановић 6,5 (Ћуковић 7), Цмиљановић 7,5 (Крунић 7), Ср. Јовановић 7,5. Играч утакмице: Цмиљновић (Слога) примљеног гола, па треба очекивати ове сезоне много бољи пласман него лане.Трудили су се дечаци из Новог Пазара, који премијерно играју елиту ове сезоне, али по традицији оставили су бодове у Краљеву. Слога се са максималних шест бодова налази у самом врху табеле.У
среду су омладинци гостовали нишком Радничком, а овог викенда у Краљеву (субота, 13 часова, Јарчујак) гостује бео градски Чукарички. Кадети су се брзо опоравили после стартног пораза од Јагодине и у Јарчујаку су победили вршњаке чачанског Борца са 2-0, головима Цмиљановића и Крунића. Био је то прави комшијски дерби у коме су чак многи веће шансе за победу давали "гребићима", али пулени Владислава Стојановића су одиграли квалитетно и на победу и уписали прва три бода на свој конто. У среду су и кадети гостовали нишком Радничком,а овог викенда (недеља, 13 часова, Јарчујак) у госте им долази екипа Рада. Пионири Слоге су такође надоместили минус из првог кола када су изгубили од вршњака Рада. „Бели“ су у Крагујевцу победили домаћи Раднички резултатом 2-1, а оба гола постигао је Немања Главчић. Меч винер овог сусрета је само један од талентованих играча који долазе из овог погона краљевачког српсколигаша и нема сумње да, како првенство буде одмицало, тако ће и пулени Дарка Луковића играти све боље. Већ у среду, у 3. колу Квалитетне лиге Србије, пионири Слоге су угостили Крушевац, а овог викенда у недељу од 13 часова на Карабурми играју са домаћим ОФК Београдом. А. Даишевић
ПРВА ОМЛАДИНСКА ЛИГА СЛОГА (К) - НОВИ ПАЗАР 2:0 (0:0) Гледалаца:100. Судија:Д. Богдановић (Краљево) 7,5. Стрелци: Јовановић у 60. и Вулић (једанаестерац) у 69. минуту. Жути картони: Полић и Папић (Нови Пазар). СЛОГА: Мирјанић 7, Ерац 6 (Пантић 6,5), Парезановић 6,5 (Златојевић -), Пријовић 7, Марушић 7, Стевановић 7,5 Вулић 7 (Милосављевић -), Тасић 7, Нишавић 6 (Трипковић 7), Цмиљановић 7,5 (Ахматовић -), Јовановић 8 (Радовић -). Играч утакмице: Јовановић. ПРВИ ПОРАЗИ У 3. колу Квалитетне фудбалске лиге Србије омладинци Слоге доживели су први првенствени пораз и то у Нишу од домаћег Радничког резултатом 4-1. И кадети Слоге су гостовали нишком Радничком и доживели су пораз резултатом 2-0. Пионири Слоге су у Краљеву били убедљиви против вршњака Крушевца и славили победу резултатом 4-1. Голове су постигли Николић, Белаковић и Немања Главчић два гола чиме је задржао лидерску позицију на листи стрелаца са пет голова у три меча. А.Д.
Међуопштинска лига
ВРЊЦИ ПОВЕЛИ КОЛО
Старт новог првенства Међуопштинске фудбалске лиге био је голгетерски врло успешан, јер је на осам утакмица постигнуто 23 гола, или скоро три по утакмици. Најзанимљивије је било у Шумарицама, где се играо истин ски комшијски дерби. Повратник у Међуопштинску лигу Гружа из Витановца је у мечу пуном буре и врелих страсти славила минималну победу и најавила нове високе амбиције. Дугогодишњи Окружни лигаш, екипа Врњаца, убедљивом
победом против још једног повратника, екипе Чибуковца и то код Старог Јасена, најавила је поход на сам врх табеле и повратак у старо друштво. У гостима су славила и Млада Крила код "малинара" у Врдилима, а вредна три бода са стране освојила је и Рибница из Јовца у Жичи. Љубитељи фудбала видели су четири гола у Драгосињцима где је меч завршен мирољубиво. Узбудљив меч одигран је у Ратини где је Полет поразио старог знанца из Грачаца.
Резултати 1. кола: Чибуковац - Врњци 1-4, Олимпик - Лазац 11, Полет - Напредак 2-1, Шумадија - Гружа 0-1, Јединство (Г) Гранит 2-1, Младост (В) - Млада Крила 1-3, Жича - Рибница 0-1 и Јединство (Д) - Морава 2-2. ПАРОВИ 2. кола: Млада Крила-Жича, Чибуковац-Олимпик (субота), Лазац-Полет (недеља 11ч), Врњци-Морава, Рибница-Јединство (Д), ГранитМладост, Гружа-Јединство (Г) и Напредак-Шумадија. А. Даишевић
31
27. август 2010.
ФУДБАЛ - Зона Морава Неуспешан викенд краљевачких зонаша
МЕТАЛЦУ САМО БОД, МЛАДОСТ У ЛЕРУ - На стадиону код Ложионице Металац одиграо са Водојажом 2-2. - Младост у Опланићима поклекла против Бана из Рашке 1-3 ЗОНА МОРАВА
Металац - Водојажа 2:2 (1:1)
Акција која је претходила голу Претходног викенда одиграно је друго коло Моравске фудбалске зоне, али краљевачки тимови нису били успешни. Металац није победио у овосезонској премијери пред својим навијачима, а по свему виђеном на терену, није ни заслужио. Тим који цело полувреме има играча више на терену и то не материјализује, не може да се нада позитивном резултату. Водојажа се показала као чврста екипа, навикнута на овај ранг такмичења.Одиграли су Грошничани на резултат и задовољни понели бод са стадиона код Ложионице. За госте је утакмица почела одлично, већ у 2. минуту Никола Петровић је из слободног ударца погодио за вођство Водојаже од 1-0. Мучили су се домаћи да дођу у прилику да угрозе гол гостију и у томе су успели у надокнади првог полувремена. После прекршаја над Ивановићем, за судију Ђоковића није било дилеме, а једанаестерац је у гол претворио капитен Металца, Никола Барјактаревић. Истовремено, због псовке је искључен Драган Миленковић, бек Водојаже, која је други део меча одиграла са десет играча. Ипак, то се на терену није видело. После једине праве и успешне акције домаћих у овом сусрету, Радованчевић је сјајно центрирао,а Барјактаревић главом погодио за вођство Металца, играо се 49.минут. Од тог тренутка гости са играчем мање чешће нападају и таква игра им
је донела изједначење, али треба рећи, после поклон пенала, који је измислио арбитар из Чачка. Стрелац је поново био Петровић. Био је то и коначан исход ове не много занимљиве фудбалске представе. Металцу остају бриге, јер после два кола има само бод на свом конту,а већ у наредном колу чека га тешко гостовање у Церовцу код домаћег Партизана. Младост из Опланића је одлуком ИО ФС Региона Западне Србије задржала статус зонаша и премијеру у овој сезони имала против Бана из Рашке. У не посебно квалитетној утакмици, гости су били бољи и заслужено славили победу,а популарни „пескари“, иако по именима имају бољи тим него лане, мораће значајно да поправе игру ако мисле да изборе опстанак у овом рангу такмичења. Бане је повео после корнера и одличног скока Андрића који је главом матирао искусног Понорца. Радост Опланићанима донео је Маркићевић такође после прекида и одличног ударца главом. Када се чинило да ће се на одмор отићи са резултатом 1-1 на сцену је ступио Лопатнић и са 17 метара, из слободног удраца, погодио сами доњи леви угао немоћног вратара домаћих. У наставку тренер Младости, Парађанин, дао је шансу Оташевићу и Бижићу, али је бивши фудбалер Слоге Мишо Оташевић за "Риплија" добио два жута картона за десет минута и
Гледалаца:25. Судија: М.Ђоковић (Чачак) 5,5. Стрел ци: Барјактаревић у 45. (једанаестерац) и 49. минуту за Металац, а Петровић у 2. и 66. (једанаестерац) за Водојажу. Жути картони: Саздов, Крстић, Усиљанин, Белопавловић (Металац), Тубић, Илић, Јокић (Водојажа). Црвени картон: Миленковић (Водојажа). МЕТАЛАЦ: Вујанац 6, Обреновић 6, Аврамовић 6, Драшко-
вић 6, Саздов 6, Адамовић 6, Радованчевић 7 (Пантовић -), Ивановић 6 (Крстић 6,5), Барјактаревић 7, Усиљанин 6, Белопавловић 6. ВОДОЈАЖА: Јанковић 6, Миленковић 5,5 Анђелковић 5,5 (Тубић 6), Илић 6,5 Костић 6, Јокић 6, Петровић 7, Галамић 6 (Митровић 6), Љубисављевић 6 (Недељковић -), Димитријевић 6,5 Ковачевић 6.
Младост – Бане 1:3 (1:2) Стадион: у Опланићима Гледалаца: 300 Судија: Павле Илић (Крагујевац) 7 Стрелци: Маркићевић у 31. минуту за Младост, а Андрић у 21., Лопатнић у 42. и Комљеновић у 90. минуту за Бане Жути картони: С. Марковић, Д. Грачанац и Оташевић (Младост), Јовановић, Андрић, Ћурлија, Лопатнић (Бане) Црвени картон: Оташевић (Младост) у 55.минуту МЛАДОСТ (О): Понорац 5, Б. Грачанац 6, Милановић 6, Неморао ван терена. То је умногоме олакшало посао гостима, који су у последњим секундама
шовић 6 (Стевановић 6), Маркићевић 6,5, Рибаћ 6, Ристић 5,5 (Бижић 6), М. Марковић 5,5, Милинковић 6, С. Марковић 5,5 (Оташевић -), Д. Грачанац 5,5 БАНЕ: Глувчевић 6,5, Јовановић 6,5, Ристовић 6 (Петровић ), Гркајац 6,5, Бошковић 6, Андрић 7, Ћурлија 6,5 (Н. Мутавџић -), М. Мутавџић 6 (Ђорђевић -), Комљеновић 6,5, Богојевић 6, Лопатнић 6,5
Ипак, спремали смо тим и одрадили припреме као "зонаш", мислим да имамо бољи тим
Изједначујући погодак Младости меча, преко младог Комљеновића постигли гол за прву тројку ове сезоне и коначних 13. - Није нам било лако јер смо до последњег дана чекали одлуку о статусу клуба. Чак је и првенство почело,а Младост је била "ни на небу ни на земљи".
него претходне године, ту је и нови тренер Мајо Парађанин. У заосталом мечу 1. кола Моравске фудбалске зоне Орловац је у Мрчајевцима победио Младост из Опланића резултатом 5-0.
Резултати 1. кола: Славија Победа 2:3, Тутин - Шумадија 1903 1:0, Младост (О) – Бане 1:3, Полет (Т) – Орловац 1:1, Омладинац (НС) - Партизан (Ц) 2:0, Металац (К) - Водојажа 2:2, Јошаница – Трепча 1:0, Таково Мокра Гора 0:6 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Мокра Гора 2 Водојажа 2 Бане 2 Тутин 2 Трепча 2 Победа 2 Шумадија 2 Омладинац 2 Партизан (Ц)2 Јошаница 2 Орловац 1 Славија 2 Полет (Т) 2 Металац (К) 2 Таково 2 Младост (О) 1
2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0
0 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0
0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1
6 4 4 4 3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 1 0
Парови другог кола: Мокра Гора – Славија, Треп ча – Таково, Водојажа – Јошаница, Партизан (Ц) - Металац (К), Орловац - Омладинац (НС), Бане - Полет (Т), Шумадија 1903 - Младост (О), Победа Тутин Требаће мало времена да се све посложи како треба, али сам убеђен да ћемо ове сезоне изборити опстанак у лиги - нагласио је Драган Тришовић, спортски директор Младости из Опланића. Младост је у среду 25. августа играла заостали меч 1. кола у Мрчајевцима против Орловца, а овог викенда следи и гостовање крагујевачкој Шумадији. Распоред не иде на руку "пескарима", али "на муци се познају јунаци". Иначе, Мокра Гора из Зубиног Потока је сјајно стартовала у овој сезони са две победе од по 6-0 и убедљиво води на табели као једини тим са максималним учинком у два кола. А. Даишевић
32
27. август 2010.
ФУДБАЛ - СРПСКА ЛИГА Слога у Аранђеловцу коначно забележила победу у гостима
ДАРКО ДРИНИЋ ЦАРЕВАО ПОД БУКУЉОМ - Двоструки стрелац опрезан пред први мећ на домаћем терену. - Лајковачки Железничар једини тим који пре две године није побеђен на Слогином стадиону
Свакој серији дође крај па и серији без победе у гостима фудбалера краљевачке Слоге. Давно је био април 2009. године, када су „бели“ победили у Петровцу на Млави, после тога углавном порази и по који реми ван своје авлије. Ипак, пулени Игора Туфегџића успели су у Аранђеловцу да победе домаћу Шумадију резул татом 2-0 и да се поврате после стартног пораза и лоше игре на Убу. Из поменутог неуспеха извучене су поуке, јер су Краљевчани одиграли јако добро под Букуљом, све време доминирали, пропустили сијасет одличних прилика, али у правом тренутку повели голом Дарка Дринића и победа није изостала. - Када овако играмо тешко нам неко може парирати. Игра ли смо сложно, борбено, гинули за сваку лопту, борили се, радили све оно што је изостало у првом колу у Убу. Знате, када овако играте ни у поразу вам нико ништа не може замерити. Сада смо личили на тим из припремног периода, али још то није најбоље што Слога може – каже јунак победе у Аранђеловцу, двоструки стрелац, Дарко Дринић. Искусни фудбалер, летош-
ње појачање из Новог Сада, подесио је нишанске справе и покорио стадион под Букуљом. У другом полувремену, опет на време, постигао је и други гол и одагнао све дилеме. - Мислим да се после нашег вођства победа није доводила у питање. Били смо врло сигурни, са доста самопоуздања, нисмо дозволили ни један шут према нашем голу, а други погодак само је потврдио доминацију. Много нам значи ова победа, вратили смо ведру атмосферу. Верујем да смо повра-
тили поверење и код навијача и очекујем их у пуном броју на премијери против лајковачког Железничара. Утакмица у Аранђеловцу одлази у архиву, пред младим тимом Слоге су нова искушења, а поготово премијерни меч у улози домаћина. Утакмица против Железничара доноси притисак на који млади фудбалери морају да се навикну. - Победа против Шумадије добиће на вредности само ако победимо у недељу. Најопасније би сада било да се опу-
стимо, да играчи помисле да ће се ривали сами предати. Већ смо цену таквог приступа утакмици платили у Убу. Нагласио сам клупским друговима, млађим фудбалерима, да је свака утакмица ново искуство, да су мечеви код куће посебни јер се морају добити, јер није лако играти пред својим навијачима. Када на то додате и доброг ривала, а Лајковчани то јесу, онда знамо шта нас чека – закључује Дарко Дринић, узданица краљевачког српсколигаша. Гост на премијери на Градском стадиону је Железничар из Лајковца, једини тим који пре две године (када је Слога суверено прва ушла у Прву лигу) није побеђен код Спомен гробља. И то довољно говори. „Жељо“ увек игра добро у Краљеву, врло су неугодан противник по „беле“, а поготово што на стадион код Железничке станице долазе растерећени. Ипак, Слога има квалитет, а за обавезан тријумф јој је неопходна и подршка са трибина. То би „белима“ улило додатну снагу да стигну до нова три бода. Тријумф у Аранђеловцу додатно добија на значају када се погледају резултати другог кола
Атлетика: Првенство Централне Србије за млађе јуниоре
ВЕЛИКИ УСПЕХ МЛАДИХ АТЛЕТИЧАРА Ниш је претходног викенда био домаћин првенства Централне Србије за млађе јуниоре у атлетици, а вредне резултате остварили су такмичари Атлетског клуба „Краљево“. Драгош Главчић је био први у бацању кугле и други у бацању копља, док је Стефан Маринковић био први у скоку у вис и трећи у трци на 100 метара. Одличне резултате у Нишу заокружио је Милан Костић који је био трећи у бацању диска. А.Д.
Драгош Главчић
Резултати другог. кола: Шумадија (А) - Слога (К) 0:2, Железничар – Јединство 2:0, Слобода (Ч) – ФАП 4:1, Раднички Стобекс – Будућност 1:0, Слога (П) - Рудар (К) 0:2, Вујић вода - Мачва 2:0, Слога (ПМ) - Полет (Љ) 2:1, Партизан (ББ) - Слога (ББ) 2:1 Парови трећег кола: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16
Рудар (К) 2 Железничар 2 Партизан 2 Слобода (Ч) 2 Вујић вода 2 Мачва 2 Слога (ББ) 2 Слога (К) 2 Јединство 2 Раднички Ст 2 Слога (ПМ) 2 Будућност 2 Полет (Љ) 2 Шумадија А 2 ФАП 2 Слога (П) 2
2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0
0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 0 1 1 0 0 0
0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1 1 2 2 2
6 6 6 4 4 3 3 3 3 3 3 1 1 0 0 0
Слога (ББ) - Шумадија (А), Полет (Љ) - Партизан (ББ), Мачва - Слога (ПМ), Рудар (К) - Вујић вода, Будућност Слога (П), ФАП - Раднички Стобекс, Јединство - Слобода (Ч), Слога (К) - Железничар Српске лиге „Запад“. Мачва је оставила бодове у Ваљеву, а Слога из Бајине Баште код дебитанта Партизана у Бумбаревом Брду. Тим са јако дугом српсколигашком традицијом, Рудар из Костолца, повео је трку са максималним учинком и без примљеног гола. Исти скор има и недељни Слогин ривал, лајковачки Железничар, док је шест бодова на свом конту уписао и Партизан са нешто слабијом гол разликом. Дакле, у недељу на Градском стадиону је дерби 3. кола Српске лиге група "Запад". А. Даишевић