IN 2926

Година LVII, Број 2926, 10. септембар 2010, 30 дин, Излази петком

На трактору који је фамилија Радовац из Стубла пазарила користећи бесповратна средства Министарства пољопривреде за набавку механизације и поспеши-

www.ibarskenovosti.com, е-пошта office@ibarskenovosti.com

вање пољопривредне производње, дошао је са сарадницима да домаса домаћицом те угледне стубал- ћинима поручи да држава није заске куће, овог уторка провозао се боравила оне који живе од земље. министар пољопривреде др Саша стр. 7 Драгин. У ово поморавско село

После два месеца штрајка у Пласт металу

ИНВАЛИДИ ПРЕТЕ стр.3 УЛИЧНИМ ПРОТЕСТИМА Фељтон Марка Марковића

ОД ЉУБАВИ ДО МРЖЊЕ стр. 10

Неизвесна судбина комуналних полицајаца

ИСПИТ ДА, ПОСАО МОЖДА

стр. 19

Фоторепортажа из касарне у Јарчујаку стр. 12 стр. 4-5 Месна заједница Ушће

ОТВОРЕНИ ДАН

ПОНОВО ОПШТИНА ?

стр. 20

2

10. септембар 2010.

Штрајк у краљевачкој фирми ,,Пласт Метал“ траје већ два месеца

ИНВАЛИДИ ПРЕТЕ УЛИЧНИМ ПРОТЕСТИМА Директор фирме тврди да је продуктивност ниска а да је штрајк отерао ино-партнере Ни после два месеца не стишава се бура у краљевачком предузећу ,,Пласт метал“. Запосле ни у овом државном предузећу, у коме 40 одсто радника чине инвалидне особе и особе ометене у развоју, запретили су да ће иза-ћи на улицу да би држави, која је њихов власник, скренули пажњу да, ни после двомесечног штрај-ка, нису добили ни део од осам зарада које им се дугују. Да мука буде већа, ради се о зарадама које се у просеку крећу од 10 до 12 хиљада динара. Никола Мандић, вршилац дужности директора ове фирме, која се бави углавном конфекцијом и браварским пословима, са друге стране тврди да је продуктивност запослених веома лоша а конкурентност, због профила радника, на тржишту никаква. Каже још да чак ни путем судова не може да наплати већ одрађене послове. Он додаје и да је због штрајка пропао раније уговорени посао са аустријском фирмом „Мозер“ који би малој фирми са 69 запослених донео значајну зараду од 20.000 евра.

-Када је држава преузела фирму у марту тада смо примили последњу плату за децембар прошле године која није чак ни минималац. Надали смо се да ће ресорно министарство учинити нешто да нам крене. Од тога ништа. Државна рефундација за запослене инвалиде је од 600-700.000 динара месечно. Ни они ништа не примају. Када питамо где су те паре, директор каже да је оно што је стигло подељено на плате и утрошено на обавезне издатке, каже Славица

Ивановић председница синдиката „Независност“ у овом предузећу. Радници кажу да садашња ситуација није од јуче .

-Деценију траје овакво стање. Дешавало се да добијемо инострани посао и да радимо по 16 сати само да би се испоштовао рок. Онда добијеш плату, погледаш беду која је мања од минималца и дође ти да плачеш. Али опет долазиш на посао, каже Зорица Антонијевић једна од радница „Пласт метал“-а У кући њене колегинице Гордане Ђучковић без примања су и она али и супруг који је без посла остао у „Магнохрому“.

-Тужно је да ми који још можемо да радимо чекамо да нас деца издржавају - каже Гордана.

-Постаје све горе и горе . Директор неће да обави никакав разговор са нама. Месечно при-

Никола Мандић мамо од државе 700.000 динара за инвалиде. Где те паре он троши, ми не знамо. Обраћали смо се и општини и инспекцијама. Сем обећањима нико нам није изашао у сусрет, каже Ивица Глишовић - припадник групе радника са инвалидитетом.

Запослени који су у штрајку упозоравају и на катастрофално стање производних погона, показују плафон који, кажу, прокишњава толико да се током пљуска не може радити а толико је улегнут да је морала да се ради подграда. Чињеницом да не може да наплати дуговања од више фирми за које је „Пласт метал“ радио углавном лом послове а међу њима су и „Тодор“ из Врњачке Бање и „Клото“ (бивша „Будућност“), али и ниском продуктивношћу радника и отказивањем неких иностраних послова, правда велики заостатак у исплати зарада в.д. директора Никола Мандић.

-Мука је и у ниској продуктивности. Имао сам ситуације да нас притискају рокови за иностраног купца. Уђем у халу а тамо ради десетак запослених.

Остатак на боловању. То се дешавало прошле године, када смо имали доста посла. Тешко је објаснити радницима да смо ми на тржишту и да за нас важе иста правила као и за остале. Имали смо пре штрајка договорен посао са „Мозером“ који је наш страни и стари партнер, на 20.000 евра који би нам пуно значили, али је то пропало због обуставе рада. За овај профил фирме данас је на тржишту веома веома тешко наћи посао. Радници се питају где су одлазиле паре од рефундације. Одлазиле су у заједнички фонд из кога плате примају и радници инвалиди и остали, у њихове доприносе, дажбине које држава не прашта. На примедбе радника да у фирми нису конституисани органи управљања, директор тврди да је застој у ресорном министарству и да је то од 50 сличних фирми у Србији, урађено тек у три.

-Муке нам тек предстоје јер остајемо и без рефундације за инвалидни део запослених, јер по новом закону морамо да упослимо још 10 одсто особа са инвалидитетом и најмање још два стручњака са седмим степеном стручне спреме, андрагога и педагога, који ће да раде овде. Како ја да убедим неког са седмим степеном стручности да ради за мање од 20.000 динара - каже на крају Мандић. На питање колика је његова плата каже да је од 25 до 27 хиљада динара али да је делећи судбину радника, не прима исто толико дуго колико и они. А.Т.

Издавач: „РАДИО ТЕЛЕВИЗИЈА КРАЉЕВО И ИБАРСКЕ НОВОСТИ“ д.о.о. Директор и главни и одговорни уредник: Давор Чичић Адреса редакције: 36340 Краљево, Конарево 800 Б Уређује: Редакцијски колегијум Огласи 312-505 Штампа: АМП ПРИНТ, Нови Београд, Трећи булевар 29, Генерални дистрибутер „SOFIST“, Жичка 10, Лист излази петком. Рукописи се не враћају. Е-пошта: redakcija@novine.in.rs, www.novine.in.rs

3

10. септембар 2010.

Историјска искуства

ШТА РЕКОШЕ АМБАСАДОРИ - Срби никада нису били робовласници, већ само повремено робови. - Велике и мале државе имају право да пред светским форумом траже оно што је подједнако канонизовано за све субјекте међународног права

Борис Тадић и Стивен Вордсворт Као и у минулим временима, пред неке значајније догађаје који забављају овај шенули свет, као иза ћошка појаве се неки гости из света или се у исто време пробуде амбасадори да нешто поучно кажу нашем народу, а својим надређеним да се јаве како они упорно истрајавају на давно планираном послу. У том смислу, енглески амбасадор, господин Стивен Вордсфорт, упозорио је да ,,Србија може да се заглави на путу европских интеграција'' уз уобичајена шира објашњења ове дипломатске пројекције. То ,,заглављивање'' вероватно је могуће, јер од оних који су већ ,,сатрули'' на послу око отимања српске јужне покрајине, другачија музика и не може да се чује. Због тога, ако дипломата нема неке пријатније вести, не треба ни да се замара трошећи речи оглувелим Србима. Треба само да изађе пред ТВ ,,сликаре'' и кратко прослови: ,,На Западу ништа ново, све сам до сада рекао'', или да одстоји пред камерама само пет секунди и ми већ све знамо шта је хтео да каже. То би било у складу са енглеском рационалношћу – време је новац и не траба га расип-

нички трошити, поготову у овој кризи која и њих не напушта. Ми то и разумемо, јер од памтивека наше генерације одрастају уз неке историјске муке и личне патње које су сковане изван наших граница. О томе је сигурно обавештен уважени гост из Енглеске, господин Вилијем Хејг, као и његов колега и истомишљеник, немачки министар спољних послова, господин Гвидо Вестервеле. Са обе дипломатије имамо богата искуства у прошлости. Черчил нас је похвалио познатом антологијском реченицом: „Југославија је нашла себе“, када су српски генерали, на његов наговор, 27. марта 1941. године, срушили „Тројни пакт“, а после је пребачена одговорност на КПЈ да је то она учинила. Она је само један од учесника у том преврату. За ту вероломност, од Хитлера је стигла брза казна коју чак и данас плаћамо. Черчил као државник и покер-политичар великог формата, није могао ни да сања да ће, у том ратном хаосу, малена КПЈ од око 12.000 чланова, доћи на власт и то уз његову свесрдну помоћ. Није то била случајност. Они су знали да се српски народ одувек борио

за слободу и да то треба искористити у свим приликама у балканске историје. Знали су они врло добро, да Срби никада нису били робовласници, већ само повремено робови. Али, то је прошлост, а ми треба да гледамо у будућност, како нас стално подучавају са актуелних западних простора. Када је тако, да погледамо шта се то догађа у овом нашем суманутом времену?

кадрови поверовали су да стварно идемо у капитализам, па су брзоплето почели са критиком тог скретање удесно и нашли се на „Голом отоку“. Коминтерна је резолуције оставила у наслеђе политичким форумима у јавном политичком животу Југославије, па су се често појављивале као став према неком питању у врху партије, које су одеђивале какав садржај парламенти република и покрајина треба да усвоје. После распада Југославије кренуле су многе резолуцијице и резолуције међу којима је, за нас најсудбоноснија 1244, око које се умарају многи умови како да је на свој начин протумаче. Ето, око тога се сви муче, а највише труда улажу наши повремени гости, како да нам објасне то што они хоће, а да то не личи на сурову уцену чији ауторитет постепено јењава у свету. Због тога и даље трагају за ефикаснијим унутрашњим помагачима тог формата и карактера. На располагању су им „либерочединци“, „чанколигаши“, па разне „сорошијадне“ фондације невладиних организација у „црвено-црним, белим, жутим, плавим и зеленим“ рефлексијама које су на разне начине добијале „коферчиће“ девиза из западних дестинација за посао који су

Западњачка дипломатија покушава да осујети разматрање српске резолуције у Уједињеним нацијама На реду је једна у низу резолуција које су нам се обијале о главу. Међу првима коју су југословенски комунистички дисиденти добро запамтили, била је она од информ-бироа из 1948.године, која нас је оптуживала да вршимо рестаурацију капитилзма, јер смо нашим сељацима оставили по пет хектара обрадивог земљишта. Камо лепе среће да је она Титова парола „Фабрике радницима, земља сељацима“ спроведена кроз радничка акционарска друштва, где би нам био крај. Неки домаћи партијски

обавили, или тек треба да обаве над анестезираним срским патриотизмом. Док чекамо тај судњи тренутак, бленућемо у западне облаке када ће нас прекрити благостањем приступних фондова ЕУ које су нам обећали наши домаћи бискупи европеизма. Што се страних емисара тиче, од Бајдена па наовамо, они свој посао обављају на свој најбољи начин. Ето, пре неколико дана имали смо уважене госте који по ко зна који пут у последњој деценији синхронизо-

вано понављају оно што смо ми до сада напамет научили. Сваком нашем грађанину је јасно да од господина Хејга, као ни од његовог драгог колеге и истомишљеника, господина Гвида Вестервелеа, не може ништа боље да се очекује, а најмање од његове екселенције господина Стивена Вордсворда који свој посао обавља као да је Србија по његовим протекторатом, губећи из вида прворазредну дужност да развија добре односе између две државе. Може се десити, да ће говорити другачије ако се нађе у реалнијој визури посматрања света. Министар Вестервеле наговарао је нашу владу да се окане свог предлога резолуције, а у Приштини је дао пуну подршку шиптарској сецесији. Све ово указује да западњачка дипломатија покушава да осујети разматрање српске резолуције у УН, да би се показало како од Вашингтона, преко Ирака, Европе, Балкана, па све до Авганистана, око свих ратова, влада јединство по овом питању, те не треба дозволити да овакав самоиницијативни документ владајућих снага у Србији, добоко задре у суштину порушених међународних односа савременог света. Готово је изненађујуће како се најдостојанственије понео конгресмен у америчкој делегацији господин Вилијам Делахант када је кратко закључио: „Потпуно је јасно да Србија жели да питање Косова реши под окриљем Уједињених нација“. Нисам имао потпуни увид о чему је уважени конгресмен разговарао са српским руководством, али, ова интернетска реченица, даје бар мало више наде да расте број интелектуалаца и политичара у Америци који се боре да се Америчка досадашња политика врати у средиште Повеље УН, по којој велике и мале државе имају право да пред светским форумом траже оно што је подједнако канонизовано за све субјекте међународног права. П. Цветковић

4

10. септембар 2010.

ИНтервју: Мила Матић, пијаниста,

КЛАВИР ДЕДА МИТЕ Чудесни пут једног клавира од Беча, преко Краљева до Новог Сада Мила Матић никада није живела у Краљеву али је, током читавог живота, неким невидљивим, али нераскидивим, нитима била везана за овај град. После дугог низа година проведених у иностранству, прво на школовању а затим као пијаниста и професор музике на Академији у Бриселу, радо се враћа коренима који су баш овде. Сусрет са Милом Матић током Дана преображења у краљевачком Народном музеју била је прилика да чујемо причу о њеној вези са овим градом која почиње у првој половини деветнаестог века. Милин деда по мајци, Димитрије Мита Радовановић, после завршене школе одлази у бечки Техникум да студира грађевину. Након успешно завршених студија вратиће се у Краљево са визионарским идејама и жељом да што више допринесе просперитету града из кога је потекао.

-Његово дело је висећи мост у Матарушкој Бањи и један мост у Овчарско - кабларској клисури. После Првог светског рата, са породицом Давидовић, желео је да велике визионарске идеје преточи у електрификацију Краљева. Саградио је стругару и експлоатисао дрво са Гоча а у Рибници, на месту где се данас налази касарна, у својој ергели гајио расне липицанере. Деда Митина супруга, моја баба Лепа Гавровић, рођена Чачанка имала је у фамилији прадеда Васу који је свирао виолину. Генерацијама смо задржали тај музички ген. У нашој породици се није свирао само клавир. Почели смо причу о клавиру?

- Моја мама је рођена у Краљеву. Звала се Дара Радовановић. Давне 1924. године удала с,е у манастиру Жичи за Слободана Матића, хирурга и лекара који је после Првог светског рата отишао на студије медицине у Париз. При-

пада генерацији интелектуалаца који су се, после завршеног школовања, вратили из Француске у Београд. Моја мама је тада донела у мираз клавир који је данас власништво Народног музеја у Краљеву, захваљујући Драгану Драшковићу који ми је помогао у тренутку кад сам пожелела да нешто оставим граду Краљеву. Тај клавир има дугу историју?

- Направљен је у Бечу, стигао у Краљево а потом у Нови Сад. У породици ваше мајке било је доста значајних људи?

- Мени је веома важно постојање те фамилије, њихове културе и стремљења да их деца надживе и да буду још боља, са већом културом и са већим знањем. Из краљевачке породице Радовановића потиче и Дејан Савић који је директор опере у Београду. Дејан је син мога брата од тетке, Драгише Савића, оснивача Бемуса.

А остали?

- Живот нас је расејао од Јужне Африке, Белгије, Аустрије до Италије. Породица је кренула из Краљева и заустављала се у разним градовима и за сваки нас везује по неко сећање. Мој пут је водио у Рим, затим у Беч, па Брисел. Други деда Митин унук, мој брат, створио је врло важну личну позицију у Јоханезбургу. Умро је на исти дан као и његова мајка, 28. септембра и није дочекао да му покажем дедин клавир. Ви сте кренули у Италију?

-После завршене Ниже музичке школе у Крушевцу и Средње музичке школе Мокрањац у Београду, на фестивалу у Венецији мој наступ је приметио директор римске музичке академије у којој настављам школовање на конзерваторијуму Света Цецилија, по добијању стипендије. Право на стипендију морала сам да браним сваке године. После Рима?

- Као млада пијанистикиња одлучила сам да наставим своје студије у Бриселу где сам дипломирала камерну музику. Музикални су изгледа били сви потомци деда Мите?

- Сестра моје мајке је такође имала талентовану и музикалну децу чији су потомаци поменути Дејан Савић и пијанисткиња Наталија Савић, удата за врло познатог диригента који је био Карајанов асистент. Све је кренуло од деда Мите? Његови синови су Ратко и Баћко Радовановић који је био познат по лепом гласу. Обојица су били шумарски инжињери јер је деда волео да његов интерес за шуму неко задржи на стручан начин. Да се ми вратимо на клавир?

- Мама у мираз доноси моме оцу клавир. Он добија место хирурга у Новом Саду па и клавир са другим деловима намештаја одлази у Нови Сад,

где се рађа њихов син. Мој отац је, као председник Српског друштва у Новом Саду, првог дана уласка немачке војске на територију Југославије, проглашен преко озвучења за прокаженог антимађара. Истог дана је кренуо из стана и јавио се у Петроварадинску тврђаву краљевској армији као официр лекар. Мајка је одмах отрчала у гимназију да узме свог сина који је тада имао 13 година. Оставила отворена врата стана, ушла у воз и отпутовала за Београд. Ја сам рођена неколико месеци касније. Мој отац више није са нама. Он је у Нирнбергу где остаје пет година. Прво писмо, преко Црвеног крста, мајка је од њега добила из Италије. Пошто су га заробили Италијани, живот у заробљеништву је био релативно добар. Тек када су их преузели Немци почела је голгота. А клавир?

- Клавир је две године у отвореном стану у Новом Саду

5

10. септембар 2010.

професор Академије у Бриселу

РАДОВАНОВИЋА па назад Дунавом преко Београда и Крушевца до Народног музеја у Краљеву као и остале ствари. И ове столице које се налазе данас у краљевачком музеју су део породичне трпезарије која се састојала од шест малих столица, две велике фотеље, једне комоде и витрине. Деда Мита из Краљева, с обзиром да је много волео своју најмлађу ћерку, а одлично је знао немачки јер је студирао у Бечу, прође целу окупирану Србију, уђе у Нови Сад и извуче из њега комплетан намештај, стави на дереглије и довезе Дунавом до Београда. То се дешава 1943. године. Мој брат је само годину дана после тога на Сремском фронту а отац и даље у заробљеништву. У логору је био прихваћен као српски официр али пре свега као лекар, хирург. Захваљујући тој позицији помаже заробљеницима. Пред крај рата крије енглеске падобранце који су се нашли на немачком тлу. Најважније је да сортира све немоћне, Јевреје и Цигане који стижу из Пољске, и користи свој ауторитет. Какав ауторитет у немачком логору?

- Немци су часно ратовали. Мој отац је био јако способан, писмен и сигуран у себе. Немцима је јасно ставио до знања да ће све што се догоди у логору у Сталагу пријавити Црвеном крсту. Ја и данас чувам документацију из које се каже „господине заробљениче ми смо примили вашу тужбу. Примили смо вашу примедбу да ви као заробљеници нисте третирани како треба“. Мајка је редовно добијала писма од оца. Немци су морали да салутирају пред њим иако је био заробљеник. Тражио је да му се преводи иако су Немци знали да одлично говори немачки. Немцима су биле потребне хируршке интервенције и он им је помагао. Био је јако хуман и исти према свима. Сваком је прилазио и помагао. Због те његове особине 1953. године генерал Де Гол даје мом оцу

орден Легије части и он добија звање Витеза Легије части за заслуге у Другом светском рату. Клавир је у Београду? Клавир деда Мита довози у Београд и на том клавиру свира један део моје фамилије. Отац се враћа из заробљеништва. На железничкој станици у Београду сачекао га је Ранковић и рекао да је потребан стручњак његовог профила у провинцији. Отац је из пијетета према својој мами Љубици изабрао Крушевац и ту остаје до 1953. године. Добио је од државе прелепу вилу у коју је смештен мамин клавир и све покућство које је деда Мита донео из Новог Сада. У међувремену, брат се вратио са Сремског фронта, матурирао у Краљеву и дошао у Београд, али га не примају на студије медицине зато што је дете лекара. Није могло да се студира само уколико сте из исте професије. Зато одлази у Загреб. После Крушевца отац добија посао у једној болници у Београду. Клавир се враћа у Београд и ту остаје све до смрти моје мајке. Из Мачванске улице преузима га Драган Драшковић и

враћа у Краљево. Зашто у Краљево?

- Желела сам да дам нешто граду јер ми је мајка увек причала о Краљеву. Одлучујем да испуним и жељу моје мајке која је некада давно имала Соколану овде у Краљеву. Када сам сазнала да је музеј поред мамине Соколане, жеља ми је била да оно што је њој било најдраже и најскупоценије, с обзиром да се ради о бечком клавиру са данас непоновљивом ствари диркама од чисте слоноваче, остане баш ту. То је бечки полуконцертни клавир са фином аксутиком и добро очуван. Када долазите у Краљево?

- Долазим овде увек у нади да ћу срести Драгана Драшковића у његовом прелепом музеју. То је ретко случај али када се деси онда је то невероватно пријатан догађај за мене. Долазим да бих променила цвеће на гробу деде и бабе Лепосаве Радовановић испод великог храста на старом гробљу. На краљевачком гробљу су сахрањени моји ујаци, мајка, њена сестра. Долазим из милион других разлога јер су Краљевчани невероватно пријатни, паметни и лепи људи.

У сваком граду оставим део свог срца. Краљево има једно званично и значајно место у мом животу. Потребно је да Краљево да себи не само профил једног града него профил једне области, јер је ова област политички јако важна. Важна је из економских, политичких и историјских разлога. Краљево треба да постане један мали град регион. Кога још имате од родбине? Од родбине имам децу дединог брата. То су Жан и Жак Радовановић. Један живи у Паризу а други у Тулузи. Познати су зато што се баве воћарством. Идеја природе, екологије, коришћења, експлоатације и неговања шуме од деда Мите никад није прекинута. Сестра мога деде је Кристина. Она има кћерку, која је моја тетка Јелена, а њена ћерка Мирјана пореклом Радовановић а по презимену Виторовић оснивач је прве школе за стране језике у Београду. Чиме се сада бавите?

-Последње три године после одласка у пензију као професор на музичкој академији у Бриселу бавим се једном

лепом уметношћу која се зове графички занат. Завршила сам кратак одсек графике са дистинкцијом. После пуног радног века доживела сам да постанем ђак и да мени неко даје оцене, иако сам цео живот провела у жирију и одлучивала ко ће да прође годину, ко треба да понавља а ко да настави даље. Графика је један интересантан занат и опет сам се генетски приближила породици Радовановић зато што ме је деда увек учио педантности, цртању, односима, формама, хармонији. Често ми је говорио о небеској радионици где се све догађа, док ми овако ситни, мали, бедни гмижемо по земаљској кори. Тек сада сам дошла до сазнања да не постоји позив коме може човек да се руга и каже да је лак. Као пијаниста сматрала сам да сам одужила свој дуг Свевишњем и да сам дала све од себе да постанем нешто а кад сам видела колико је тешко извући испод штампарске пресе добар отисак уметничког квалитета, схватила сам да нема ни једног лаганог посла на земљи. А клавир?

- Драган Драшковић и ја се бринемо о мом деди. Зато је његов клавир ту. Да је то клавир мог оца он не би био ту. Овај клавир је краљевачка имовина. Ваш живот је везан за још једног значајног човека?

- Удала сам се за познатог сликара и писца који је био врло контроверзна личност за живота. Надам се да ће нека линија разумевања његове личности бити успостављена у будућности. Он се звао Драгош Калајић а пишући о њему Момо Капор пише о Драгошу помиње и мене: „Драгош Калајић хода по Београду а његова лепа жена пијанисткиња прати га боса“. Т. Радовановић

6

10. септембар 2010.

Седница Градског већа

УСВОЈЕН ПЛАН ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ЗА ОБИЛАЗНИЦУ Када План детаљне регулације за обилазницу усвоји и Скупштина града почеће експропријација земљишта и израда пројекта. - Новом Одлуком о постављању киоска укинута могућност да се до места дође непосредном погодбом. - Прихваћена обавеза о учешћу у финансирању изградње спортске дворане у Краљеву Планом детаљне регулације, усвојеном на седници Градског већа, предвиђена је траса обилазнице која ће, у ствари, бити део аутопута Појате – Прељина. Траса креће од милочајског моста и иде левом обалом Мораве до Поповића. Онда прелази на десну обалу и између Мораве и ''Магнохрома'' иде ка новом мосту на Ибру и даље до границе са катастарском општином Врба. Обилазница је дугачка око 20 километара и обухвата површину од 888 хектара. Када за десетак дана Скупштина града усвоји овај План, почеће експропријација земљишта и израда пројекта. Битно је да се овај посао што пре заврши, јер идуће године почиње изградња аутопута Појате – Прељина и треба имати спремне пројекте како би се конкурисало за средства из републичких и других фондова. На седници је усвојена Одлука о завршном рачуну града Краљева за 2009. годину. Најбитније је да су приходи у односу на 2008. годину били мањи за 258 милиона динара, а да су се и расходи кретали у тим оквирима. Уз ову, усвојена је и Одлука о анга-

НЕЋЕ БИТИ ПОСКУПЉЕЊА

жовању ревизора за обављање екстерне ревизије Завршног рачуна. План модернизације Градске управе за период од 2010. до 2015. године такође је усвојен без веће расправе, јер су у његовој изради учествовали стручњаци из локалне управе, цивилног друштва и других чи-

нилаца, тако да је направљен један квалитетан и свеобухватан документ. Више полемике изазвао је План детаљне регулације Спортског аеродрома у Краљеву, јер су представници Г 17 плус били сумњичави да ће аеродром након изградње моћи да добије дозволу за летење. Предложено је да они оду у Београд и тамо на

лицу места добију одговоре да ли је усвојени план добар или не, али су приликом гласања ипак остали уздржани. Из Одлука о грађевинском замљишту и утврђивању накнаде за уређивање грађевинског земљишта издвајамо две ствари – за изградњу производних објеката предвиђена је мања надокнада, а за недостајућа паркинг места у екстра зони плаћаће се 8.000 евра а у првој зони 6.000 евра.

Повољности за угрожене породице Новом Одлуком о постављању киоска на јавним површинама укинута је могућност да се место добије непосредном погодбом. За потребе ратних војних инвалида и за чланове породица бораца који су погинули у последњим ратовима, биће издвојено 10 одсто од укупног броја места и додељено по почетној цени. Такође је у новој Одлуци о стипендирању студената града Краљева уведена ка-

Захтев ''Чистоће'' да повећа цене изношења смећа, погребних услуга и паркинг простора одложен је за ''боља времена''. Градоначелник Љубиша Симовић је нагласио да се јавним предузећима мора обезбедити одрживо пословање, али да то тренутно не може да се ради путем повећања цена услуга. Већина грађана је у изузетно тешкој економској ситуацији и не би могла да поднесе нова оптерећења у кућном буџету. Због тога ће се сва поскупљења одложити за касније, а јавним предузећима ће се помоћи на друге начине. тегорија лошег материјалног статуса и категорија дефицитарних кадрова, као критеријума за доделу стипендија. Значајна је и новина у Одлуци о условима и начину снабдевања топлотном енергијом, јер се стварају услови да се грејање у наредном периоду плаћа на основу измерене потрошене топлотне енергије, а не као до сада, на основу квадратуре стана или пословног простора. На седници је усвојена Одлука о прихватању учешћа у финансирању изградње спортске дворане у Краљеву и то у склопу пројекта ванредне подршке грађевинској индустрији. Усвојене су и Одлуке о радном времену у трговинским, занатским и угоститељским објектима; о регресирању осигурања животиња, усева и плодова у овој години; о расписивању конкурса за место начелника Градске управе. Све усвојене одлуке ће се наћи на дневном реду скупштине града која је планирана за 17.септембар. В.Станојевић

7

10. септембар 2010.

Министар пољопривреде Саша Драгин посетио Стубал

БУЏЕТСКИ ВИШКОВИ МЛЕКАРИМА Град до краја године формира Фонд за пољопривреду, каже градоначелник Љубиша Симовић На трактору који је фамилија Радовац из Стубла пазарила користећи бесповратна средства Министарства пољопривреде за набавку механизације и поспешивање пољопривредне производње, са домаћицом те угледне стубалске куће, овог уторка провозао се министар пољопривреде др Саша Драгин. У ово поморавско село дошао је са сарадницима да домаћинима поручи да држава није заборавила на оне који живе од земље.

- Користили смо до сада субвенције и за семе, нафту, земљиште а ево сада на ред је дошао и трактор. Онај стари је био баш дотрајао и учешће државе од 250.000 динара у његовој цени, што је више од 40 одсто, доста ће нам значити. У нашој кући три генерације обрађују земљу а имамо осам хектара каже Светлана Радовац. По речима министра Драгина, „крвна слика“ пољопривредне механизације у Србији је у последњој деценији прилично побољшана, јер је просечна старост машина са 30 сведена на 15 година, али је то и даље од европског просека, који је далеко испод деценије старости за механизацију. Говорећи о актуeлној ситуацији на тржишту пољопривредних производа Драгин је изразио задовољство што су и други чланови владе подржали његову оцену да на том тржишту постоје картели који диктирају цене. То је илустровао примером да је млекарска индустрија пре неколико година пољопривредницима плаћала 34 динара за литар млека, а сада су се сељаци једва изборили за 25 динара.

- Није тачно да млека нема. Највећи прерађивачи су у августу више него дуплирали производњу дуготрајних производа од млека, а на уштрб краткотрајног млека. Проблем са уљем решићемо интервенцијом из робних

резерви, а ред у млечној индустрији требало би да се заведе кад Антимонополска комисија заврши рад - каже Драгин. По његовим речима евентуални вишкови у буџету до краја

године ће бити уложени у млечно сточарство.

- Град је у процесу оснивања Фонда за пољопривреду и до краја године он ће бити формиран. То је нешто на чему сам ја

инсистирао више од годину дана и чини ми се да су се сада стекли услови за његово оснивање, где ће Министарство за пољопривреду да се удружи са нама и да увећа средства која ми будемо

ЗАДРУГАРИМА НЕОПХОДАН ДРЖАВНИ ФОНД -Земљорадничка задруга Стубал тренутно има 22 задругара иако је тај број раније био далеко већи. Смањен је због свих углавном добро знаних неповољних околности које прате српско задругарство каже Милосав Маркићевић директор ове задруге. Он напомиње, међутим, да задруга сарађује са много већим бројем сеоских домаћинстава, што се пре свега огледа у откупу и пласману млека и млечних производа, по чему је овај крај изузетно по-

знат. Производи из овог краја завршавају на трпезама у Београду, Новом Саду и другим градовима у Србији. Својевремено су Хрвати били заинтересовани за кајмак и сир пакован у мале качице, али је баш због неорганизованости та прича пропала. Говорећи о сусрету са министром наш саговорник напомиње да уз низ сугестија у име произвођача из овог краја преноси једну, по њима главну.

- Можда и највећи проблем за све задруге , односно за ожи-

вљавање њиховог рада јесу финансије. Моје предлог је да се формира један фонд за развој задругарства из кога би се директно финансирала обнова овог вида удруживања пољопривредника и унапређивао рад постојећих задруга и наравно, омогућило оснивање нових. До 1991. године у околини Краљева је било више од 20 задруга а данас их има три или четири - каже Маркићевић. А.Т.

одвојили по систему динар на динар. Тај Фонд ће бити предуслов за аплицирање према ИПА фондовима Европске уније тако да ће на тај начин моћи да се конкурише за одређене пројекте који пружају могућност приступа неупоредиво већим средствима но што их ми имамо у оквиру буџета, каже градоначелник Краљева, Љубиша Симовић. Новац за формирање овог фонда биће предвиђен већ у наредном буџету, а по речима градоначелника, све ће се радити у сарадњи са ресорним министарством.

-Фонд ће уз то функционисати по пројектном принципу и пољопривредници који имају вредну идеју и ваљан пројект конкурисаће према фонду а он ће, у складу са вредношћу пројекта, испратити финансијски те послове - каже Симовић. А.Т.

8

10. септембар 2010.

Збогом танким кесама!

ПОВРАТАК ЗЕМБИЉА И КОТАРИЦЕ Држава ће субвенционисати производњу биоразградивих кеса за једнократну употребу Није прошло толико времена, да нема оних који се не сећају да је некада испред сваких врата стајала шерпица са поклопцем. Прва стар која се радила, још у пижами, била је да протурите нос кроз врата и унесете вашу шерпицу у коју је млекаџија (млекарица) већ сипао млеко. Увек мало више, да на крају месеца, кад дође време плаћања, не буде како вас је закидао. Убрзо су, пред налетом индустрије и пољопривредних комбината, нестали млекари на бициклима. Заменио их је тетрапак и најпре стаклена, а потом пластична амбалажа. Нема много времена од када је свака кућа, за одлазак у продавницу или на пијацу, имала зембиљ и котарицу. Прво се купи кромпир и стави на дно торбе или котарице, јер је прљав. Онда се преко њега ређа остало поврће. На врх дође парадајз. Да се онако, весело,

црвени из торбе. Преко њега воће! Котарице су завршиле у подрумима, на таванима или су нестале без трага. Још мање је времена протекло од кад сте у свакој продавници за воће, поврће, ситан шећер, добијали папирну кесу, па са њом, у зембиљ. Зембиљ је још увек жив, али сви углавном користимо кесе. Није битно шта купујете, сваког дана добијете минимум три кесе. Три кесе пута 365

дана, једнако је 1095 кеса. Пута 100 хиљада житеља, једнако је милијарду и 95 милиона кеса које, на крају, негде баце они који живе у Краљеву. Колико се сећам, све је почело причом како сечемо превише стабала да би од њих направили папирне кесе? Позвали смо пластику у помоћ и њом затрпали шуме, реке, потоке, ливаде. Да случајно нестане живота на планети, кесе би остале после

нас још 400 година. Кесе су, при том, изгубиле практични смисао,јер су ретке оне у којима можете до куће донети кило и по кромпира. Кеса углавном пукне, а кромпири се растрче по тротоару. На срећу, држава је одлучила да, напокон, одреагује. На наредној седници Владе Србије требало би да буде усвојена Уредба о субвенцији произвођачима кеса које мање загађују животну средину. У Србији ће бити забрањена производња и увоз претанких полиетиленских кеса. Уместо њих, користиће се пластичне кесе које могу више пута да се употребе, као и биоразградиве кесе. Сваки произвођач биоразградивих кеса добио би субвенцију од 7.000 динара по тони. Са 5.000 динара били би стимулисани произвођачи кеса које су дебље од 20 микрона и које су погодне за вишеструку употребу.

Свечано отворена Спортска сала у ОШ ''Милун Ивановић'' у Ушћу

ЗА ПОНОС ГРАДИТЕЉА И МЕШТАНА За изградњу спортске сaле површине 930 квадратних метара утрошено 55 милиона динара Једну од најмодернијих спортских сала, изграђену у Основној школи ''Милун Ивановић'' у Ушћу, прошлог петка свечано је отворила Верица Калановић, министарка за Национални инвестициони план. За изградњу ове велелепне хале, укупне површине 930 квадрата, утрошено је 55 милиона динара, од чега је из НИП-а издвојено 28 милиона. Хала ће много значити, не само ученицима школе, већ и ушћанским спортским екипама, које су сада добиле прави простор за тренинг и одигравање утакмица. Поздрављајући присутне, директорка школе Дана Кошанин је нагласила да је ово један од најзначајнијих пројеката реализован у Ушћу. Јован Нешовић, народни посланик, истакао је да ће ова хала бити понос Ушћа, а министарка Верица Калановић је упозорила да сада ову ''лепотицу'' треба чувати и одржавати. Поводом свечаног отварања спортске сале одржан је и пригодан културноуметнички програм који су припремили ученици ове школе. Тренутно је у овој школи 295 ученика.

Кесе, чија је дебљина испод 14 микрона, односно оне које су најчешће у употреби и које добијамо бесплатно на пијацама или у трговинама најопасније су, јер су претанке и само за једнократну употребу. Потребно је да се скупи на милионе њих да би се добила критична маса погодна за рециклажу..У зависности од дебљине, за разградњу пластичних кеса потребно је између 400 и 1.000 година Држава је одлучила да кесе протера и најављује да ће се убудуће наплаћивати казне за употребу полиетиленских кеса. Тај новац ће се сливати у фонд из кога ће се субвенционисати произвођачи биоразградивих и разградивих кеса. Неки градови су решили да се са танким кесама обрачунају сами. Тако је Врање већ усвојило Одлуку којом се у овом граду забрањује употреба танких кеса. Ако је држава решила да заустави свеприсутно загађење кесама, то ће решити тек половину проблема. Друга половина су пластичне флаше. Сви знамо како изгледа пролећна „миграција“ флаша, када услед набујалих водотокова, средином наших река плове ли, плове флаше. Сигуран сам да постоје они који се сећају када је свака кућа у Краљеву имала стаклену амбалажу. Неколико пивских флаша, две - три за киселу воду, две - три за сокове... А.К.

9

10. септембар 2010.

Тајне долине векова

СТУДЕНИЦА ЗРАЧИ ПОЗИТИВНУ ЕНЕРГИЈУ!

- Како је руски парапсихолог Лав Гершман открио позитивну енергију у Студеници. - Прича корисна за српски туризам Ако Французи и после толико векова, од Темплара и похода на Јерусалим за ослобађање Христовог гроба, још увек трагају за Светим гралом у Пиринејима, непрекидно откривају тајне својих замкова у долини Лоаре, зашто и нас не би занимале тајне и мистерије наше Долине векова, у којој су се рађали, живели и умирали српски краљеви, пустошили је Хуни, Авари и други освајачи. У долини векова, краљева или јоргована, има много чега тајновитог. Ни археолози, ни историчари, ни путописци, нису ни изблиза одгонетнули прошлост древног Маглича, Раса, Брвеника, а још мање града Јелеча, на коме су столовали српски краљеви Драгутин и Милутин. Стручњаци Завода за заштиту споменика културе у Краљеву, пре неколико година открили су остатке Цркве светог Прокопија, на Небеским столицама на Копаонику, али шта је са истраживањима тајанственог бунара у граду Магличу? Да ли његова дубина досеже до нивоа Ибра? Шта је са пећинама у којима су пре неколико векова житељи овог краја виђали скелете људи. Има ли трагова од златних и других реликвија од Данила II, француске принцезе и српске краљице Јелене Анжујске, која управо потиче из лозе Меровинга, за коју је повезана легенда о Светом гралу, у коме је, наводно, са Голготе у Француску донета Христова крв. Шта је са Немањиним купатилом у кориту реке Студенице, Савином испосницом или благом у гробовима манастира Студенице. На крају овог кратког увода и питање: да ли подручје овог манастира зрачи позитивну енергију?

То је тема приче, коју смо чули од познатог руског парапсихолога Лава Гершмана који, рече, сваке године долази у Студеницу - да напуни акумулаторе како би могао успешно да се бави парапсихологијом. Срели смо се једног јесењег дана, на путељку који од мотела силази према реци Студеници. Човек немарно обучен, риђе браде, замишљен и усамљен, изазвао је неку чудну жељу да се упознамо. На добар дан, застао је и на неком руско-српском језику рекао да је стигао из Москве, да се зове Лав Гершвин и да је познати руски парапсихолог. Организује више семинара и предавања у земљама Европе.

- Сигурно се чудите откуд ја овде у Студеници. Најкраће, ово је једно од ретких места у Европи које зрачи позитивну енергију. Ја овде долазим годинама, да нађем свој мир, да окрепим тело и душу, како би могао успешно да наставим свој посао парапсихолога. Путовао сам по свету и баш овде

нашао право место за потпуну релаксацију- рече нам Лав. Уз жубор реке, на месту где је, кажу, било Немањино купатило и где је извор минералне воде, која је оставила мркоцрвене трагове на стенама у кориту, дуго смо ћаскали о мотивима људи да светиње попут

ове граде на изузетно лепим местима, а посебно на таквим, за које Гершман, аутор многих књига, каже да зраче позитивну енергију.

- Још у античко доба, кроз векове, људи су чували и пуштали у природу стада оваца, крда магараца, коња, говеда, да

се слободно крећу. Тамо где се стада скрасе и у групи одмарају, знали су да су то места позитивне енергије. Тамо су и градили манастире и друге светиње, радо долазили да уживају и да се одмарају. Не знамо да ли је Лав Гершман и ове године био у Студеници, али нам је ова његова прича остала у памћењу, као нека врста туристичке понуде, која нам и те како недостаје. Наравно, разговор са Лавом Гершманом није се само на овоме завршио. Причао нам је о његовим „проблемима“ са Магличем, са неким местима у Русији, Пољској, Француској, Немачкој, Шкотској... За те приче потребно је много више времена и простора. Ово је, наравно, само једна од многих тајни Долине векова. Истинита? Ко зна? Ипак довољна да заголица знатижељу за трагањем, попут оне за Мојсијевим таблицама са Синајске горе. Туристи то воле! М. Глишовић

10

10. септембар 2010.

Марко Марковић: ОД ЉУБАВИ ДО МРЖЊЕ (1)

ОД ЉУБАВИ ДО МРЖЊЕ Ибарске новости од овог броја објављују фељтон Марка Марковића, дугогодишњег дописника Радио Београда из Краљева, под називом „Од љубави до мржње“, на основу истоимене књиге издате 2009. године Када је велика Титова Југославија деведесетих година минулог века отишла на сметлиште историје, југоносталгичари су живели у уверењу да ће Срби и Црногорци као један народ сачувати макар ону крњу СР Југославију и да то заједништво неће моћи да угрозе никакви унутрашњи и спољни потреси. Нажалост, показало се да је и српско-црногорска кућа била

трошна творевина и са много пукотина. Да невоља буде већа, у старту су је одбацили западни центри моћи, задужени да малим народима деле лекције из демократије и са монополом на употребу силе. Кад су са те трошне куће почели да падају први црепови и да подрхтава кровна конструкција под ударима сепаратистичких ветрова из Подгорице, било је јасно да ће и та тво-

ревина отићи у отпад који се данас не може користити ни за рециклажу. То се и званично обистинило на црногорском референдуму 21. маја 2006. године. После раздвајања „два ока у глави“ они заборављају на вековно пријатељство, историју и прошлост и више нису у присној љубави. Напротив, само их корак дели од љубави и мржње! А можда чак ни цео корак. Ан-

тисрпска Црна Гора, чије коловође највише виђамо на Цетињу, не воли Србију, а Србија не воли антисрпску Црну Гору. Она братска Црна Гора, која је пупчаном врпцом везана за Србију и обратно, никада није била спорна. Овај времеплов веродостојно одсликава ту српско – црногорску збиљу, од стварања СР Југославије 1992. године, па све до данашњих дана, када на рела-

цији Подгорица – Београд и даље дувају хладни ветрови. И после разлаза, две старе српске државе оптерећују маратонски спорови којима се не види крај. Због тога је вековно пријатељство доспело у зону сумрака, а Српство у Црној Гори неумитно одлази под тепих. Аутор

МИЛОШЕВИЋ И БУЛАТОВИЋ НА БРАНИКУ ЈУГОСЛАВИЈЕ Пре него што су почели да се ређају немили догађаји на српско – црногорској ветрометини, ваља се вратити на ону трагичну 1991. годину, кад су над великом Југославијом од Триглава до Ђевђелије, почели да витлају црни облаци. Назирао се мрачни тунел у коме нема ни трунке светла. Беда и безнађе попут вируса увлачили су се у куће и домове југословенских народа. Новокомпоновани републички лидери чврсто су заузели бусије у „својим атарима“ скупљајући око себе политичку елиту републичких лидера у Председништву СФРЈ 15. јануара 1991. године, када је председник Србије Слободан Милошевић поновио своју ранију тезу о томе да српски народ жели да живи у једној држави и да треба очувати југословенску федерацију. Председник Црне Горе Момир Булатовић, уз констатацију да постојећим решењима у југословенској федерацији нико није задовољан, заложио се, такође, за очување федеративне државе. Сасвим супротна гледишта демонстрирале су северозападне републике. Председник Хрватске Фрањо Туђман био је категоричан: „Одлучили смо се за савез суверених држава“. Председник Словеније Милан Кучан, такође, био је кратак и јасан: „Онако како је Југославија настала удруживањем у једну унитарну државу, тако исто може да се раздружи. Залажем се за заједницу суверених држава.“

Слободан Милошевић

Момир Булатовић

Тако је почело маратонско договарање без договора. Путујући караван „шесторице“ прокрстариће многим дестинацијама, од Београда, Сплита, Брда код Крања, Цетиња, Сарајева, па онда опет мини – сусрети утроје у Сплиту и Београду, али тврдокорни лидери нису хтели ни за јоту да одступе од својих првобитних опција. Ту атмосферу дубоких подела и свађа зналачки је у виду метафоре предочио читаоцима дневног листа „Политика“ тада угледни новинар и књижевник Васко Ивановић на примеру о томе када су се састала два црногорска племена да расправе чија је планина. У име народа расправу су водиле њихове војводе: „Наша је!“ „Није, него је наша!“ „Није него, није него...“ И дохватише се војводе братских ножева. Све је мирисало на љути бој, а онда један стари ратник из племена повика из свег гласа: „Завадиће нас без лијека.

Држите ви вашег, а ми ћемо свога војводу да нас не покољу међусобно.“ Тако су раставили војводе, сместили их у хладовину и полили студеном водом како би се расхладиле усијане главе жељне власти. Параноична

мржња беше захватила читав југословенски простор, само су Срби и Црногорци остали у присној љубави, како је било деценијама и вековима. У болесној „Југи“ притиснутој таласима национализма и шовинизма, нажалост, није се нашао ниједан великан који се издигао на нивоу Месије и својим ауторитетом помирио завађене републичке лидере. Можда чак ни такво посредовање не би уродило плодом, јер су светски центри моћи били исписали смртну пресуду Југославији. Тако су се Слободан Милошевић и Момир Булатовић донкихотовски нашли на бранику Југославије – да бране нешто што се није могло одбранити. Да су имали поред себе једног умног саветодавца какав

је рецимо Јохан Галтунг из Берна, можда би одступили од својих тврдокорних ставова. Тај Швајцарац је на научном скупу у Београду 1. јула 1993. године, изјавио да Југославија није имала ни теоријске шансе да преживи, јер је личила на трошну кућу подигнуту на „тектонској пукотини“, где су се вековима сударале непремостиве религије – ислам и хришћанство, а у оквиру хришћанства – католичка и праославна вера. Да невоља буде већа, у том вишенационалном конгломерату тињале су и неизлечиве ране из Другог светског рата, што је комунистичка власт свесно прећуткивала да се не би нарушавало „нераскидиво братство и јединство југословенских народа“.

11

10. септембар 2010.

Из Полицијске управе Краљево

СИТУАЦИЈА СЕ СМИРУЈЕ Број заведених кривичних дела и саобраћајних незгода у стандардним оквирима После необично бурне недеље, са краја претходног месеца, када је дошло до наглог пораста броја регистрованих кривичних дела и саобраћајних незгода, седмични статистички преглед стања јавне безбедности на подручју града Краљева показује знаке смиривања и довођења ових дела у нормалне оквире. У периоду од 30. августа до 5. септембра припадници Полицијске управе Краљево регистровале су 26 кривичних дела од којих су четири сврстана у област привредног а 22 области општег криминалитета. Дванаест починилаца ових кривичних деле је, ефикасним деловањем припадника полиције, откри-

вено, док се за четрнаест непознатих извршилаца интензивно трага. Радује податак да није било туча а у два случаја јавни ред и мир су нарушавани свађом, виком, дрским и безобразним понашањем. До знатног смиривања је дошло и у области саобраћаја. У пет саобраћајних незгода са повређеним лицима, две особе су теже а четири лакше повређене, док је у једанаест саобраћајних незгода причињена само материјална штета. У овом статистичком периоду укупна материјална штета у саобраћајним незгодама процењена је на износ од око пола милиона динара. Број заведених прекршаја у области без-

бедности саобраћаја је нешто виши него што је уобичајено и износи 321. Радује податак да није било интервенција припадника ватрогасне јединице.

ХЕРОИН И МАРИХУАНА Ефикасном акцијом припадника криминалистичке полиције пресечен још један канал кријимчарења дроге

Рибница

РЕГУЛАЦИЈА ТОКА РЕКЕ РИБНИЦЕ

У току су радови на санацији еродираних обала реке На левој обали Рибнице, код ушћа у Ибар, у току су камени радови регулације реке због кварова насталих од последње поплаве. Поправка се изводи у дужини од 200 метара. Рибничка обала није била неуређена, али су се њени обриси током година променили. Прошло је више од 60 година од када је последњи пут нешто овде рађено. Можда ни сада не би, да околности то нису налагале.

- Обала је била добро урађена. Иако су радови стари, издржали би поплаве, али је током санације моста дошло до грешке извођача радова, приликом постављања скеле. Због тога се, у току невремена и поплаве, скела срушила и изазвала оштећење леве обале реке Рибнице, па је настао велики квар - каже Горан Недељковић из предузећа Зиле камени. За уређење обале користи се квалитетан камен набављен у Каменици. На обали ће бити изграђена стаза ширине једног метра у

нивоу реке, потом коси зид висине метар и по и шеталиште у нивоу Еко парка Рибница. Тиме ће речно корито добити сасвим нови изглед, који ће, у амбијенту Еко парка и са погледом на реконструисани мост, створити другачију слику овог дела насеља. Вредност инвестиције коју финансирају Путеви Србије, односно одговорни извођаа Интеркопа, износи око 2 и по милиона динара Радове изводи Друштвено водопривредно предузеће Запад на Морава, а подизвођач је предузеће Зиле камени, фирма која се истакла у регулисању речних токова широм Србије и показала изузетне резултате у санацији клизишта. Неки од њихових последњих радова јесу санација клизишта код манастира Придворице и Студенице, где је направљен и највећи коси зид у који је уграђено 5 хиљада и 200 кубика камена. Управо је то гаранција за квалитет уређења корита Рибнице. Маја Перовић

Инфраструктура

ЗАВРШНИ РАДОВИ НА МОСТУ Рибнички мост пуштен је у саобраћај 9. августа а радови на њему и даље трају

Истражном судији Вишег суда у Краљеву приведен је у недељу је Бојан Беочанин (1974) из Рашке, због основа сумње да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога. У суботу 4. септембра, око поноћи, на магистралном путу Рашка – Нови Пазар, у Супњу код Рашке, приликом контроле путничког моторног возила марке "голф" краљевачке регистрације, полицијски службеници су код Беочанина, који се налазио у возилу, пронашли пакетић са 25 грама прашкасте супстанце за коју се сумња да је

хероин, намењен даљој продаји на подручју Рашке. Судија је осумњиченом одредио притвор у трајању до месец дана. Припадници криминалистичке полиције из Рашке лишили су слободе и одредили задржавање до 48 сати Ризи Хакају (1970) и Влазниму Ноксају (1979) из Истока, Аутономна покрајина Косово и Метохија, због основа сумње да су извршили кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога, а Ноксај и кривично дело ометање овлашћеног службеног лица у оба-

вљању послова безбедности или одржавања јавног реда. У недељу, око 10,00 часова, на контролно безбедносном пункту "Рудница" код Рашке, полицијски службеници су приликом контроле возила "Моби таксија" из Рашке, марке "дачија" краљевачке регистрације, код Хакаја и Ноксаја пронашли девет пакета биљне материје за коју се сумња да је марихуана, укупне масе 4 килограма и 678 грама. Осумњичени су уз кривичну пријаву приведени истражном судији Вишег суда у Краљеву.

Радници Интеркопа, одговорни извођачи радова на реконструкцији рибничког моста, и даље су ангажовани. Након завршетка радова на коловозу и ојачавању челичне конструкције, мост је отворен за саобраћај 9.августа, али је остало да се доврше још неки послови. Радници су тренутно ангажовани на фарбању бетонских делова заштитном бојом чија је гаранција 20 година, а наноси се и антикорозивна фарба на челичну конструкцију. Оно што пешацима, али и путницима највише боде очи јесу неуређени простори између пешачких стаза на мосту и оних поред коловоза. Како смо сазнали од извођача, то ће, такође, бити регулисано наредних дана, али тек након што се оконча из-

градња сабирних шахти за атмосферску канализацију. Како по новим стандардима није дозвољено испуштање атмосферских вода отицањем директно са моста, извођач сада повезује цеви у јединствену мрежу, којом ће вода од падавина бити одвођена у реку. Планирано је и да се око стубова за расвету поставе кегле. Задатак извођача ће бити и да, по окончању радова, отклони радне скеле и потпуно очисти и уреди простор око моста. Како је приликом пада скеле, услед невремена, дошло и до ерозије речне обале, Интеркоп учествује на санацији и поплочавању леве обале Рибнице. Сви ови радови биће завршени за недељу дана.

12

10. септембар 2010.

10. септембар 2010.

13

14

10. септембар 2010.

Змијање

ЈОШ КАД БИ ДРЖАВА ПОМОГЛА Саво Азарић из Стричића са Змијања, оставши без посла у бањалучком Руди Чајавецу, егзистенцију обезбеђује гајењем оваца. - Са десетак оваца, на почетку, стадо се увећало на 130 оваца и 80 јагањаца

Претпоследњи дан августа на Змијању. Село Стричићи на западном ободу Мањаче окупило је хиљаде заљубљеника у кориду, орних да бодре, за овај дан посебно припремљене, бакове од којих ће само један понети ласкаву титулу Јаблан у знак сећања на главног јунака истоимене приповетке Петра Кочића. И док се са свих страна колоне људи приближавају Стричићима један човек тихо напушта ово место. Саво Азарић хита да, надомак села, како рече, наруча својих сто тридесет оваца. Био је мало на Збору, али посао зове. Велико стадо је велика одговорност, али и једини извор прихода оца троје деце од којих су двоје студенти. Радио је Саво од 1978. године у војном погону предузећа Руди Чајавец у Бањалуци све до почетка рата у Босни и Херцеговини. Као борац 16. бригаде провео је по босанским гудурама четири и по године. И када је помислио да су, завршетком рата, све невоље прошле, задесила га је нова. Предузеће у коме је радио престало је да постоји. Остала су тамо документа, радна књижица и остало. Статус Сава Азарића, али и других радника, остао је недовољно дефинисан. Није на евиденцији незапослених, нема повезан радни стаж, нема здравствено осигурање. Живот не признаје административне заврзламе. Породица Саве Азарића има потребе за које треба обезбедити средства. У првом плану су деца и њихово

школовање. Још пре избијања рата, мањак у кућном буџету, Саво је надомештао незнатним приходима од десетак оваца које је гајио. Због одласка на фронт био је принуђен да их остави стрицу на чување. По завршетку рата, тих десет оваца представљју оснивачки улог за ново занимање, сточарство. Кад је схватио да од повратка на посао у фабрику нема ништа, оставио је женску јагњад, онолико колико може да прехрани зими на овом терену, како би увећао стадо које данас броји сто тридесет оваца. Осамдесет јагањаца је остало код куће. Саво сваког дана, када то временске прилике дозвољавају, истерује своје стадо на испашу. Истерује их на земљиште од рођака и комшија које је закупио.

- Имам у закупу тридесет хектара земљишта од људи који не раде, а хоће да продају да се или пасе или коси. Цена закупа износи пет до десет марака по дулуму. Пет марака је за испашу а десет за кошење. Десет дулума представља површину од једног хектара - каже Саво. У време косидбе, док Саво коси, овце чувају млађа деца која не могу да раде теже физичке послове.

- Већи део површине се коси машински. Имам трактор и косачицу а по страни где је неприступачно и опасно за трактор, коси се ручно. Покошено сено се балира и тако припрема храна за зимски период - каже Саво. Сву зараду од продатих оваца улаже у унапређење про-

изводње. Направио је велике штале сопственим средствима. Ништа није добио од државе а није користио ни кредите. Поред оваца гаји и краве чије млеко откупљује дубичка млекара. Откупне цене млека су јако ниске. До скоро су се могли покривати трошкови производње. Ове го-

Саво Азарић дине цене су драстично снижене.

- Прошле године су биле 55 пфенинга по литру а сада су 35 до 40. Литар млека у продаји кошта 1,3 марке а млекаре извуку масноћу и на тржиште пласирају и друге производе - жали се он. Има петнаест крава музара. Током читаве године музе шест до седам крава за млекару а остале краве за личне потребе, производњу сира и кајмака.

- Не проведем баш цели дан са стадом. Пустим их ујутру, око осам, и оне пасу до један поподне. Ту их наручам, како ми то кажемо. Онда их мало притво-

рим, ако је вруће, у хлад да одлеже једно два сата. Пустим их поново да се навечерају све до седам, евентуално пола осам. Поред њих увек мора да буде неко, јер у близини има њива које се обрађују а могле би да направе штету. Саво има и помоћника, кера који помаже у чувању стада. Данас је остао код куће јер Саво није могао да га води на Збор.

- Моје краве уопште не једу концентрате. Једу планинско сјено ситно које је врло квалитетно за овце а кад почну да се јагње додајемо, половином јануара до краја фебруара, на сваку овцу по једну прегршт помјешане зоби и кукуруза. Ове године ће бити доста јагњади. Овце које имам расно се доста близне. Од ових 130 оваца облизни се скоро трећина тако да буде најмање 170 јагањаца. Од близанаца углавном по једно продам, ако овца не може да храни обоје, каже Саво. Код куће тренутно има око осамдесет јагањаца тежине 40 до 45 килограма. Нешто ће да прода а нешто да остави. Ретко одлази на пијацу јер већину јагањаца прода људима који директно дођу кући. Цене се крећу од 4,5 до 5,5 марака по килограму живе ваге. У односу на телад, ове године цена јагањаца је солидна и тренутно се креће између 5 и 5,5 марака по килограму. Рад на пољопривреди је напоран, тежак и несигуран. Но, Саво није незадовољан.

- Живи се прилично добро, ко хоће да ради. Људи у граду

неће да раде тешке физичке послове на селу. На селу је тешко. Треба доста уложити да би се нешто имало. Наиђе невреме, лед и побије оно што си посијао. Посијао сам за исхрану оваца два хектара зоби и два и по хектара трожита. То је мешавина јечма, ражи и пшенице. Наишао је лед, смлатио је тотално тако да би требало да купим кукуруз и додам мјесто зоби. Кукурузу је повећана цјена и тренутно сто кила кошта 45 марака. У овом крају се не гаји и долази из Лијевча поља а и из Србије и Хрватске. Није нам важно одакле је, важно је да није много скуп - наглашава Саво. Иако није незадовољан, остаје жал за оних двадесет пет плата које му нису исплаћене и уверење да му се држава није одужила на прави начин за све што је до сада урадио. Његова несрећа је у томе што фирма у којој је радио није нашла начин да опстане на тржишту. Али, није свуда тако.

- Неке фирме су то решиле добро. Наше предузеће је најлошије по том питању а држава би требало да помогне да се тај проблем реши. И поред свега, Саво своју будућност види у гајењу оваца. Још кад би држава мало више пажње посветила пољопоривреди и пољопривредницима.

- Ако је лед омлатио љетину да отпише порез или гнојиво које су људи дигли од државе и треба да плате, да отпише бар део тих трошкова како би могли да купимо кукуруза и прехранимо стадо. М.Радовановић

15

10. септембар 2010.

Српске вештине борења

НАДМЕТАЊЕ А НЕ ТУЧА - Српске борилачке вештине су веселе, духовите, ненасилне, племените... - На шестстоту годишњицу Косовске битке формиран СВЕБОР. - Једини спорт који је два пута благословио патријарх Павле Када је пре тридесет пет година Предраг Бата Милошевић почео да тренира аикидо није ни претпоставио да ће, после првих батина, покушати да савлада неку другу борилачку вештину која ће му помоћи да се одбрани. После само три дана схватио је да су и Срби имали нешто чиме су се борили, барем последњих 2000 година.

- Ни један народ на свету се није толико борио као ми. Нигде нисмо ишли да освајамо него смо само бранили своју кућу и кућиште. Кроз та истраживања схватио сам да је то можда нешто најлепше што у борењу постоји. Све друге борилачке вештине су дивљачке. Све је то силеџијство и разбојништво. Српске борилачке вештине су биле веселе, духовите, ненасилне, племените - каже он. Српске борилачке вештине су увек представљале надметање, никад тучу. Туча је морала да се прихвати само кад је човек био приморан да брани свој живот. Бата Милошевић, новинар и књижевник и спортиста већ тридесет пет година проучава српске вештине борења. Копао је по архивима, по Хиландару и другим манастирима, али и у народном предању које једино говори о борби и борењу. Пре двадесет и једну годину, на дан када је обележавана шестстота годишњица Косовске битке формирао је СВЕБОР са циљем да институционализује српске вештине борења. Данас је председник СВЕБОР савеза Србије. СВЕБОР се, у почетку, развијао врло споро.

- Било је великих отпора, да не кажем да су ме нападали сви одреда. Сви су се смејали, спрдали су се. Какве су то српске вештине борења, јел’ то да кољеш некога и слично, питали су. То подсмевање им се заледило на лицима кад смо, 19. јануара 1998. године, први пут запливали у Дунаву. Заледио им се смех на лицу кад сам говорио да је и то једна од српских вештина борења. Од тада се то развило по читавој Србији и више не можемо да похватамо конце. Само у нашој организацији се плива у четрдесетак градова и

Предраг Бата Милошевић

села у Србији, Босни, Црној Гори, Македонији - каже још Бата Милошевић. Од тог тренутка српске вештине борења доживљавају велику експанзију. Толико је бављење овим вештинама узело маха, отело се и више се не може назад. Народ је у овим вештинама препознао нешто дубоко своје. Они који су се до тада смејали престали су.

- Нико од тих који су се подсмевали није смео да уђе у Дунав а некмоли да плива. Следеће године смо прешли на Аду Циганлију, да бисмо сада богојављењско пливање развили до те мере да пливамо пето свесрпско и треће међународно.

На свесрпском богојављењском пливању учествују Срби из свих српских земаља, на међународном и они који нису Срби. На последњем је, на Ушћу Саве у Дунав, победио Немац који је примио православље и почео да учи српски. Долази да тренира после чега планира оснивање СВЕБОР клуба у Билефелду са Србима али и са Немцима. СВЕБОР је почео да разбија лед у главама људи чак и у иностранству. И у дијаспори се прихвата све више и то на неки потпуно природан начин. Људи га осећају као нешто своје, нешто што носе у генима. Тај ген је, каже Бата, чип у малом

мозгу и не може се избрисати. Претходне суботе је испред Духовног центра демонстриран само мали део српских вештина борења. У основи борења су гимнастика и атлетика, гимнастика као мајка свих званичних спортова без које ни један спорт не може да буде добар. Гимнастика развија осећање за простор, за положај појединих делова тела. На другом месту је атлетика чији значај у развоју српских вештина борења Бата Милошевић проналази у народном предању.

- Народ је одавно рекао „стићи и утећи и на страшном месту постојати“. Стићи и утећи, скочити, одскочити, прескочити, доскочити, наскочити, све је то атлетика. Сам народ каже колико много се скокови користе у борењу. Чланови СВЕБОР-а се формирају као јаке и здраве личности, способне да изврше задатке које ни много физички јачи од њих не успевају. Доказ за то је пример двојице чланова који су, на провери спремности за извршавање обавеза професионалних војника, постигли најбоље резултате.

- Од оних који су били по 190 сантиметара високи и по 120 килограма тешки, билдери са биковским вратовима који вежбају у теретанама, бољи је био мали мршави дечкић - тврди Бата.

СВЕБОР је развио универзалност у вештини борења а не у тучи. Али, како нам рече, кад треба да се туче, туче се. И Александар Македонски је забележио у трећем веку пре наше ере да су се песничили његови војници.

- Осам стотина година пре Христа у Етрурији односно како је Италијани зову Етруска, Етрурци су сами себе звали Росијанима. Били су пореклом из Раса.

- Научници који су изучавали овај народ нису могли да прочитају етрурско писмо. Прочитали су хијероглифе али не и најобичнију етрурску ћирилицу на српском језику а све је то доказано документима. На етрурској вази два мушкарца се боре на идентичан начин на који се данас одвија народно борење код Руса и народно борење код Срба. Народ је препознао тај генетски код који носи у себи. Отпора према СВЕБОР-у више нема. Постао је и званично члан велике породице Спортског савеза Србије.

- Здушно смо прихваћени од цркве и етнографског музеја као део српске традиционалне културе. И војска нас је прихватила. Војска је у свом гласнику у 19 наставака објавила фељтон о СВЕБОР-у. Захваљујући томе смо направили седам клубова, углавном на југу Србије где је народ угрожен. Патријарх Павле нам је два пута дао благослов и ово је једини спорт коме је патријарх Павле дао благослов каже на крају Предраг Бата Милошевић, оснивач и председник СВЕБОР савеза Србије. Т. Радовановић

16

10. септем

ДАНИ ВИНОБРАЊА У ЗЕЛЕНОЈ ГОРИ

Библиотека Сте

Акције

СТОЛОВИ МЕСТО ХОДОЧАШЋА Уз благослов Његовог преосвештенства владике жичког Хризостома почели су радови на изградњи пута до највишег места на Столовима где ће бити постављен Крст

Дугогодишња сарадња Краљева са пољским градом Зелена Гора у сталном је успону. У оквиру те сарадње, делегација Краљева је отпутовала је на Дане винобрања који се традиционално, почетком септембра, одржавају у овом пољском граду. У делегацији Краљева, поред представника локалне самоуправе налазе се представници одборничких група у Скупштини града и Удружења грађана Пријатељство за нова времена. Спортски део делегације чине јуниори Кошаркашког клуба Слога и екипа Женског кошаркашког клуба Краљево које ће са одговарајућим пољским селекцијама одиграти пријатељске утакмице. Краљевчани ће и ове године у Зеленој Гори остати седам дана.

ЗА МЛАЗНИЦЕ ПОЛА МИЛИОНА ДИНАРА За замену 11 млазница које су лопови украли из фонтане на Тргу Светог Саве град ће морати да одвоји скоро пола милиона динара. Скупе месингане млазнице, за сада непознати крадљивци, скинули су највероватније да би их продали на неком отпаду. Мука је, међутим, што у буџету засад нема планираних средстава за ову намену, па ће млазнице фонтане на центру трга морати да сачекају неко боље време или барем ребаланс буџета. Фонтана која је по првобитном пројекту требало да баца разнобојне млазеве воде у такту класичне музике и која је требало да кошта 50.000 евра урађена је много скромније а сада после крађе млазница представља само рупу у тргу.

Планинарско спортско друштво „Гвоздац“ ових дана организује низ донаторских активности поводом прикупљања средстава за изградњу Крста на Столовима. Претходног викенда на платоу код Дома војске Србије одржан је концерт Друштва гуслара „Жича“ и донаторска продаја Јагодинског пива.

-Поред добијене грађевинске дозволе, ових дана, уз помоћ градских власти и Војске Србије, почела је и изградња пута ка врху Столова, до места на коме ће бити подигнут Крст, каже Милутин Вукосављевић, председник Планинарско смучарског друштва „Гвоздац“ Краљево, иницијатор идеје о постављању Крста на највишем врху Столова поводом обележавања осам векова постојања манастира Жиче.

-Идеја је да од Каменице на сваком одморишту на путу ка Столовима буде табла са путоказом, на којој ће бити написана и понека мисао владике Николаја Велимировића и светог Саве. Биће постављене и клупице за одмор и надстрешнице. Сваки извор на том потезу од Каменице до Жиче биће озидан и обележен. Циљ је, заправо, да место на коме ће бити изграђен Крст постане својеврсно место ходочашћа, према нашим Столовима. Краљевчани који желе да помогну изградњу Крста могу доћи

сваког четвртка у 18 сати у Планинарско смучарско друштво „Гвоздац“, које се налази у улици Обилићевој бр. 26 . Наташа Дебељак

БО

Међу љубитељима „Стефан Првов На Дечјем одељењу краљевачке библиотеке, међу 12 хиљада наслова, свако може да пронађе књигу коју би волео да прочита. Књиге су намењене и предшколцима и ученицима од 1. разреда основне до 4. разреда средње школе. Овог лета право на бесплатно учлањење имали су сви одликаши, па је чланске карте добило 610 ученика основних и средњих школа.

- Жеља нам је била да на неки начин наградимо одличне ученике који су чак и летњи распуст проводили учећи и читајући књиге. Као што знате, наш слоган је „увек може боље“ и библиотека је кућа свих кућа, каже песник Милоје Радовић, који већ деценијама ради на Дечјем одељењу градске библиотеке. Деца воле да читају и треба да читају оно што воле, а ту су родитељи, другови и библиоте-

ФОТОГРАФИ

17

мбар 2010.

ефан првовенчани

ГАТ ФОНД КЊИГА

књиге све је више деце. На Дечјем одељењу Народне библиотеке венчани“ у току су бројне едукативне и креативне радионице.

ПОЗОРИШНЕ ФОТОГРАФИЈЕ Фотографије које су током претходне сезоне у Краљевачком позоришту начинили чланови Фото клуба Rex Images постављене су фоајеу овог театра. Намера Позоришта и овог клуба је да живот позоришта и убудуће прате на овај начин дочаравајући представе које су одигране у Краљеву.

-Позоришна фотографија је посебан изазов. Ухватити тај тренутак гест, гримасу, игру сенки и светла, израз на лицу изазов је за сваког ко се бави овим послом. Зато смо заиста поносни што можемо да вам представимо радове настале током прошлогодишње сезоне и најавимо да ће ово бити пракса и убудуће, односно, да ћемо се трудити да управо те ухваћене сцене красе фоаје нашег позоришта - рекао је на отварању изложбе Владан Славковић, директор краљевачког театра.

ДУБОРЕЗИ У „МАРЖИКУ“ Дуборезац, иконописац и уметнички фотограф Радослав Чубрић из Краљева од уторка увече излаже у галерији Удружења ликовних уметника ,,Владислав Маржик“. Овај свестрани уметник члан УЛУК-а представља се публици са избором најбољих дела насталих у последњих неколико година.

МЛАДИ СУ ЗАКОН кари да помогну у одабиру књига.

- На нама је да предложимо књигу коју ученик може да одабере за читање, да предложимо и

ИЈА НЕДЕЉЕ

алтернативу и да га упутимо у оно што не зна, у нове књиге, пре свега. Ми смо се потрудили да кроз бројне изложбе, јавне наступе на телевизији обавес-

тимо наше кориснике које су то нове књиге којима смо допунили наш фонд. Деца углавном знају због чега су дошла у библиотеку и оно што је најважније, они сами формирају своју лектирудодао је Радовић. Осим уживања у читању књига, школарци, али и родитељи у градској библиотеци имају прилику да похађају едукативне и креативне радионице. Међу едукативним ту су Арехеолошка почетница, Мала школа здравља, а међу креативним Књижевна радионица, Школа лепог казивања, Мала школа анимираног филма, радионица Са децом око света, Изазови родитељства, Мислионица, Луткарска радионица и тако даље. Избор је велики, само се треба одлучити. Радионице су отворене од понедељка до суботе од 17 часова. За стицање нових знања, читање књига је одлична препорука. А. Милошевић

Конкурс за финансирање најбоље волонтерске омладинске акције „МЛАДИ СУ ЗАКОН“ намењен је младима старости од 15 до 30 година са циљем да им се омогући активно укључивање у процес израде закона и спровођења Националне стратегије за младе. Овим конкурсом остварује се директан допринос младима у локалној сре дини. Пружа им се могућност да се активније укључе у друштво, укажу на потребе младих у својој средини и допринесу решавању уочених потреба. Конкурс је отворен до 20. септембра 2010. године а резултати конкурса ће бити објављени до 30. септембра након одлуке Комисије на сајту Министарства омладине и спорта, www.mos.gov.rs и омладинском Интернет порталу www.zamislizivot.org. Пријављивање на конкурс се врши попуњавањем Пријавног формулара. Попуњен пријавни формулар се доставља електронском поштом на адресу mladisuzakon@yahoo.com са назнаком „За конкурс: Млади су закон“ или поштом на адресу Центар за дечија права-Краљево, ЈугБогданова 67-2, 36000 Краљево Након затварања конкурса Комисија коју формира Удружење Центар за дечија права-Краљево ће одабрати једну волонтерску омладинску акцију „Млади су закон“ која ће бити финансирана у износу до 80.000 динара.

„МОТЕЛ НАНА“ У КРАЉЕВУ После успешног приказивања на филмским фестивалима у Новом Саду, Сопоту, Врњачкој Бањи и Нишу, најновији филм Предрага Велиновића, Мотел Нана, приказан је прошле недеље на међународном фестивалу у Монтреалу. По повратку из Монтреала следи учешће на фестивалу у Печују (Мађарска), а затим редовна дистрибуција филма по биоскопима широм Србије. Први град у коме ће бити приказан филм, снимљен по сценарију Ранка Божића, је Краљево. Главне улоге тумаче Николина Јелисавац, Драган Мићановић, Зијах Соколовић, Младен Нелевић, Никола Пејаковић, Љубивоје Тадић и други а филм потписује, као монтажер, Владимир Радовановић, млади Краљевчанин, апсолвент Факултета драмских уметности у Београду. Очекује се да филм буде кандидован за Оскара.

18

10. септембар 2010.

Српска радикална странка

МАСОВНА ОТПУШТАЊА Из јавних предузећа отпуштају се радници који су примљени у радни однос за време владавине претходне скупштинске већине У Краљеву је у току масовно отпуштање радника који су примљени у радни однос у јавна предузећа за време мандата претходне већине у Скупштине града, истакао је Илија Чабаркапа, потпредседник Градског одбора Српске радикалне странке. Отпуштање радника се врши крајње селективно, без обзира да ли су потребни у јавним предузећима или нису, само зато што су у скупштини оценили да су присталице коалиције која је у опозицији. Такво отпуштање, по њему, нема основа јер Закон о раду искључиво одређује када се може дати отказ раднику.

-Отказ раднику, на пословима за које је престала потреба за радом, може да се да по закону, али се у решењу којим се радник отпушта утврђују права

прописана Законом о раду, између осталог и право на отпремнину - каже Чабаркапа. Међутим, овим решењима радници се лишавају свих права а са њима се раскида радни однос са констатацијом да су

примљени по политичкој линији што не одговара истини и чињеницама. Ти људи примљени су на већ упражњена радна места и нико од њих није примљен на радно место које није постојало, нити је за некога отворено ново

радно место.

-Жалосна је чињеница да у последњих десет година, а и раније, у јавним предузећима ни један радник није примљен по јавном конкурсу, а то аутоматски значи да су примљени по политичкој припадности. За раднике који су запослени за време мандата скупштине која је на незаконит начин оспорена сматра се да су незаконито запослени јер је запошљавање извршено од стране неовлашћеног органа а без одлуке овлашћених лица.

-Ради се о незаконитом понашању, а акти које су написали могу да послуже као школски пример правног нонсенса и не-

знања - каже Чабаркапа. По сазнању представника Српске радикалне странке, шест радника је добило решења, а наговештено је да ће сва лица која су примљена у том периоду у јавним предузећима, бити отпуштена. То је, према њима, селективно политичко отпуштање које је недопустиво. Отпуштени радници ће уложити жалбе на суштинске и формалне недостатке. У решењима пише да немају право жалбе, нема правне поуке а нека је потписало лице коме је истекао мандат.

- Нигде у Закону о раду не пише да се радник може примити по политичкој припадности, нити му се може дати отказ зато што је припадник неке политичке опције, или што га је у радни однос примила нека политичка опција - закључује он.

На основу члана 17. Одлуке о признањима и награди града Краљева ( ''Службени лист града Краљева '', број 17/09 ), Комисија за награде и признања Скупштине града Краљева

ПОЗИВА предузећа, установе, организације, месне заједнице, друштва, стручна и друга удружења и грађане да поднесу предлоге за доделу признања и награда града Краљева за 2010. годину Образложене предлоге у писаној форми потребно је доставити Комисији за награде и признања Скупштине града Краљева, најкасније до 20.09. 2010. године, а потребне информације могу се добити у Одељeњу за скупштинске послове Градске управе града Краљева – канцеларија број 106, или на телефон 306- 017 и 306- 064

1.

2.

3.

Признања и награда града Краљева су : Диплома заслужног грађанина града Краљева Диплома заслужне организације града Краљева Октобарска награда града Краљева

Диплома заслужног грађанина града Краљева додељује се грађанима за учињена хумана дела, за дугогодишњи рад и остварења у области научно – истраживачког рада , здравства, просвете, културе, уметности, физичке културе, спорта, производног рада и другим областима друштвеног и јавног живота, који су од изузетног значаја и представљају трајну вредност за град Краљево. Диплома заслужне организације града Краљева додељује се предузећима, установама, организацијама или месним заједницама, за хумана дела, дугогодишњи рад и изузетне успехе у привреди, науци, здравству, просвети, култури, уметности, физичкој култури, спорту и другим областима, као и за друге успехе којима се доприноси развоју и афирмацији града Краљева. Октобарска награда града Краљева додељује се појединцима или групама аутора за заједничко остварење, за дело које представља највредније достигнуће у науци, култури, уметности, просвети, здравству, физичкој култури, спорту, новинсарству, производном раду или у другим областима привредног и друштвеног живота, а која је постало доступно јавности публиковањем, излагањем или на неки други начин у периоду од 1. септембра 2009 . године до 31. августа 2010. године, а може се доделити и за целокупно стваралаштво. У разматрање ће бити узето само благовремено поднети предлози, а признања и награда биће уручени на Дан града Краљева, Краљевдан – 7. октобра 2010. године КОМИСИЈА ЗА НАГРАДЕ И ПРИЗНАЊА СКУПШТИНЕ ГРАДА КРАЉЕВА БРОЈ : 06- 216 / II од 07. 09. 2010.

19

10. септембар 2010.

Кандидати за комуналне полицајце протествовали пред скупштином

ИСПИТ ДА, ПОСАО МОЖДА -Градоначелник обећао новац за полагање стручног испита првој групи али најавио и конкурс за другу групу комуналних полицајаца. - Политичка препуцавања за сваког беспотребно обученог комуналног полицајца грађане коштају најмање 170.000 динара Групи комуналних полицајаца који су завршили обуку у Кули а које је претходна коалиција на власти „регрутовала“, град ће платити и стручне испите, али онда када у буџету за то буде новца. Ово је резултат разговора које су у уторак, након спонтаног мини протеста испред зграде, водили кандидати за комуналне полицајце, полазници прве групе обуке у центру у Кули и градоначелник Краљева Љубиша Симовић. Краљево ће, по свему судећи, бити једини град у Србији који ће имати бар два пута, а можда и више, обучених комуналних полицајаца но што, по закону, треба да их упосли а притом ће обуку тих људи из свог џепа платити порески обвезници. После овонедељног протеста 23 кандидата које је претходна власт послала на обуку у Кулу и који сада траже да им се омогући полагање стручних испита, у суштини града је потврђено да ће убрзо бити расписан конкурс за нову групу која ће бити упућена на обуку у центар полиције. И у њој ће бити између 20 и 25 кандидата. Град коме по закону припада 25 комуналних полицајаца имаће их тако скоро дупло више обучених. Проблем је што обука једног комуналног полицајца буџет, односно грађане који га пуне, кошта нешто више од 170.000 динара и то без лекарских прегледа и стручних испита ! Спор око обуке комуналних полицајаца избио је пре три седмице када је град наложио да се из Куле повуче група коју је тамо послала претходна коалиција коју су чинили Покрет за Краљево, ДСС-НС и радикали, уз образложење да је група направљена по рођачко - партијским везама. У Кули је уследила претња штрајком, медији су се узбуркали па је дозвољено да

РЕПЕРТОАР БИОСКОПА

Као пас и мачка: Освета Кити Галор 9.9. – 15.9. од 18.00 Жанр: комедија, породични Трајање: 82 минута Режија: Brad Peyton Сценарио: Ron J. Friedman, Steve Bencich Улоге: Carlos Alazraqui, Christina Applegate, Fred Armisen, Kristina Barr, Eve Casha, Lara Casha О филму: У прастарој бици измедју мачака и паса, једна полудела мачкица отишла је предалеко. Кити Галор, некада агент мачије шпијунске организације MEOWS, одвојила се и сковала

ђаволски план да не само покори своје псеће непријатеље, већ и своје бивше мачије другове и освоји свет. Суочени са претњом без преседана, мачке и пси ће морати да удруже снаге по први пут у историји како би спасили себе, своје власнике и читав свет у филму "Као пас и мачка: Освета Кити Галор". Ова комедија обећава пун доживљај, јер комбинује живе глумце и компјутерску анимацију, у најновијој 3Д технологији. Време је да лети крзно!

Predatori (Predators) 9.– 12.9. од 20.00, 22.00, 13. -15.09. од 20.оо

се обука заврши. „Несуђени“ комунални полицајци су се у Краљево вратили прошлог петка и њихов први покушај да ступе у контакт са будућим послодавцима завршио се, мање више неуспешним, разговором са одлазећом начелницом градске управе, те су се одлучили да сви заједно у уторак ујутро пред градском скупштином сачекају најодговорније.

-Наша обука не вреди ако нам град не обезбеди и полагање стручних испита после којих ћемо добити сертификате да смо успешно завршили обуку. Ја сам била хранитељ породице јер је супруг изгубио посао и на ово сам се, поштено говорећи, одлучила јер сам хтела посао који се финансира из буџета. Овде има доста младих Краљевчани за викенд већ у Кули? По речима кандидата који су већ завршили обуку нова група од најмање десетак људи који су, по њима, о свом трошку платили лекарске испите већ ће 13. септембра започети нови циклус обуке.

-То су нам потврдили из центра, проверите, готово углас су изговарали полазници прве групе Градски челници , градоначелник пре свхи су ту информацију одлучно демантовали

жена са малом децом, скоро половина је напустила раније послове надајући се новом упослењу - каже Весна Вуковић, једна од кандидаткиња. Спекулације да је група направљена по рођачким и партијским везама сви окупљени су поново одлучно демантовали, тврдећи да су јавни позив на ТВ-у чули од актуелног председника скупштине а потом документа предавали надлежним службама.

- Град ће платити полагање стручног испита за ову групу кандидата, али ће бити расписан нови конкурс након кога ће бити изабрани најбољи кандидати који ће бити послати на обуку - каже Љубиша Симовић, градоначелник Краљева На питање шта ће бити са овима који су већ завршили обуку Симовић каже да ће равноправно моћи да конкуришу на места комуналних полицајаца. Да је прича о „чистоти“ листе кандидата за комуналне полицајце који су се тек вратили из Куле „танка“ показује пример једног високог функционера из бивше коалиције који се, у вечери пред протест, код неколицине новинара, што локалних што београдских редакција, интересовао хоће ли ујутро бити пред градском скупштином јер је у групи из Куле и његова кћерка! А. Тасић

Жанр: комедија, породични Трајање: 82 минута Режија: Brad Peyton Сценарио: Ron J. Friedman, Steve Bencich Улоге: Carlos Alazraqui, Christina Applegate, Fred Armisen, Kristina Barr, Eve Casha, Lara Casha О филму: У прастарој бици измедју мачака и паса, једна полудела мачкица отишла је предалеко. Кити Галор, некада агент мачије шпијунске организације MEOWS, одвојила се и сковала

ђаволски план да не само покори своје псеће непријатеље, већ и своје бивше мачије другове и освоји свет. Суочени са претњом без преседана, мачке и пси ће морати да удруже снаге по први пут у историји како би спасили себе, своје власнике и читав свет у филму "Као пас и мачка: Освета Кити Галор". Ова комедија обећава пун доживљај, јер комбинује живе глумце и компјутерску анимацију, у најновијој 3Д технологији. Време је да лети крзно!

The Doors - When You're strange 13.– 15.09. од 22.оо Жанр: документарни, музички, биографски Трајање: 90 минута Режија: Tom DiCillo Сценарио: Tom DiCillo Улоге: Johnny Depp (narator), John Densmore, Robby Krieger, Ray Manzarek, Jim Morrison О филму: „When you’re strange“ открива историјске и претходно необјављене снимке славног рок квартета, и пружа увид у револуционарни утицај музике и наслеђа бенда „The Doors“. Филм који режирао награђивани редитељ и сценариста Том Дисило, а наратор је Џони Деп. „When you’re strange“ је филм са интимном перспективом, који открива креативну хемију која се створила у односу између бубњара Џона Денсмора, гитаристе Робија Кригера, клавијатуристе Реја Манзарека и певача Џима Морисона – четири брилијантна уметника који су

бенд „The Doors“ учинили једним од најпознатијих и најутицајнијих рок бендова. Користећи видео материјал снимљен између 1965. године бенд почињао, до смрти Џона Морисона 1971. године, Филм прати „The Doors“ од њиховог настанка у ходницима филмске школе калифорнијског универзитета УЦЛА на ком су се срели Манзарек и Морисон, све до позорница распродатих стадиона. О свом учешћу у овом филму Џони Деп каже: “Гледајући опчињавајуће, до сада необјављене снимке Џима, Џона, Реја и Робија, осећао сам се као да, кроз њихове очи, видим и осећам све што и они. Као рок-ен-рол документарац и документарац уопште, овај филм је најбољи што може бити. Част ми је што сам учествовао. Поносан сам на овај филм колико и на све остало што сам урадио.”

20

10. септембар 2010.

Месна заједница Ушће

ПОНОВО ОПШТИНА ? Процес децентрализације захтева припремање и финансијског и буџетског плана како би Ушће имало финансијско покриће и оправданост постојања као општине Проблем нерешене путне инфраструктуре, због чега су нека удаљена места готово одсечена од насеља, као и висока стопа незапослености, неки су од проблема са којима се мештани ове краљевачке месне заједнице суочавају годинама уназад. Месна заједница, Ушће са површином од 480 квадратних километара, чини једну трећину укупне површине територије града Краљева. Према последњим подацима, у овој месној заједници живи око 3 и по хиљаде становника. До 1967. године Ушће је било седиште општине, а од тада има статус месне заједнице. Данас представља урбано насеље које има водоводну и канализациону мрежу, станицу полиције, пошту и банку, осветљене и асфалтиране улице. У последњих десетак година, када је почело пропадање фабрика и индустрије, у потрази за послом, дошло је до повећаног исељавања становништва из овог краја. Према речима Момчила Ромчевића, председника Месне

заједнице, иако сарадња са градом Краљевом постоји, средства која град опредељује нису довољна да би се решили нагомилани проблеми који притискају мештане. За Месну заједницу Ушће ове године је из буџета града издвојено 6 милиона динара. Поред радова на сређивању парка који су започети ових дана, Дирекција за планирање и изградњу Краљево планира и реконструкцију водовода, израду пројекта локалног моста који се налази на путу Ратари Трњаци, као и, у сарадњи са локалним становништвом, пројекат изградње 300 метара пута у Камењанима. За решавање проблема путне инфраструктуре, према речима градоначелника Краљева, Љубише Симовића, поред средстава из сопственог буџета, град ће конкурисати и код релевантних републичких институција за додатна новчана средства јер су уређени путни прилази предуслов за развој било

које привредне гране.

- Нама је јако важно, истиче Симовић, да људи из ових крајева, који иначе поседују велику дозу локалпатриотизма, имају жељу да улажу у овај крај. Ми хоћемо да им омогућимо и помогнемо да дођу у посед бивших великих индустријских погона и земљишта где би могли да раде и помогну у решавању проблема незапослености. Овај крај, са својим природним лепотама и културним знаменитостима, представља и добру базу за развој туризма.

Град је кренуо у израду планова детаљне регулације за простор Рудна, као изузетног капацитета за развој спортског и здравственог туризма, који би требало да буду завршени у првој половини наредне године.

- Рудно се налази под мастер планом планине Голије. Намера нам је да овај крај буде доступан свима, због чега имамо намеру да се позабавимо и путевима из Студенице и из Тепеча који воде до Рудна. Процесом децентрализације и издвајањем општина у оквиру града Краљева, ова месна зајед-

ница добиће статус општине. Тај процес захтева припремање и финансијског и буџетског плана како би Ушће имало и финансијско покриће и оправданост постојања као општине. Након девет година од покретања иницијативе, почетком ове недеље, у Ушћу су започети радови на реконструкцији парка у којем би, како је планирано, ускоро требало да буде постављено спомен обележје палим борцима овог краја. За сређивање парковске површине из градске касе издвојено је милион и по динара. Планирано је да овај простор, површине од око 4 ара, буде мала али уређена и осветљена оаза са плански засађеним биљкама, стазицама и клупама. У центру парка доминираће спомен обележје као сећање на седморицу погинулих војника са територије МЗ Ушће у ратовима деведесетих година прошлог века. У финансирању овог спомен обележја, поред локалне самоуправе, учествоваће и Република Србија. Дубравка Малишић

Последњи ковач Жиче

МАЛО КУЈЕ, МАЛО ФРУЛУ СВИРА Велибор Кекерић – Боро, вратио се очевом ковачком занату, са којим у овој оскудици, попуњава кућни буџет. Муштерија увек има. Велибор је последњи класични ковач у овом делу краљевачке општине. Има 68 година, али то му не смета да готово сваки дан, у ужареној ватри клепа по неку алатку. Оно што не могу фабрике – уради Велибор и још, када се мало умори, седне поред свог огромног стогодишњег наковња „Херкулес“ и одсвира по неку ведру мелодију на фрули. Обично из родног краја, тамо испод Жељина, села Гокчанице. Велибор је у пензији. Радио је све и свашта. Возио аутобус, радио у Фабрици вагона, у руднику и ево, вратио се занату, од кога су сви побегли. Так сада,

каже, види колико је сваки занат златан!

- Често ми помаже и жена, она окреће тоцило а ја оштрим секире. Наравно, добије за кафушали се Велибор, који се окушао и у руднику „Јарандо“, а са оцем Рајком, када стигне кући, правио ковачке шпорете. Отац Велиборов, Рајко, има 94 године. Остао је да живи под Жељином. Он је сигурно најстарији живи ковач, који је изводио ковачко варење са белутком каменом. Ковао је у Гокчаници до навршене 91. године, а онда рекао збогом овом старинском послу, јер је, како рече, приметио

да стари.

- Колико смо само окова за волујска кола урадили отац и ја. То нас је одржало, а мене довело у Краљево. Чини ми се да држава не зна да цени старе занате. Ковано гвожђе је на цени, али нико неће да учи тај занат – каже на растанку Велибор и узе фрулу да нас испрати. У селу Жичи, тамо између „Ђердана“ и Заветишта, са кога пуца поглед на манастир и околину, мештанима је Велибор увек при руци. Њему бреме година не смета, али наследника нема. М. Глишовић

21

10. септембар 2010.

Још која реч о поскупљењу

КАРТЕЛ ...Или, како се иза речи страног порекла, лако сакрије операција злоупотрeбе положаја на тржишту, док се профит мери милионима...

Цена жита овогодишњег рода, натерала је пекаре да најаве поскупљење хлеба. Држава је одреаговала обезбедивши снабдевање брашном из робних резерви и на тај начин одложила поскупљење за тричетири месеца. Произвођачи уља учинили су исто. У обрaчуну држава – уљари знају се и победник и губитник. Најпре је најављено да ће уље поскупети за 30 динара и да ће цена уља у рафовима износити 145 динара. Вешто пласирана информација сакрила је од јавности просту чињеницу. Сто плус 30 никако не могу бити 145. Држава је одреаговала. Ресорни министар се састао са произвођачима уља и држава је одлучила да реагује тако што ће на тржиште изнети 5 хиљада тона јестивог. Цена тог уља биће око 125 динара. Не треба много памети да се поново призове математика и установи да је сто плус тридесет много ближе резултату 125, него резултату 145. Министар пољопривреде упозоравао је Владу, још пре три месеца, да је на нашем тржишту могућа појава картела, посебно у прехрамбеној индустрији. У нашем друштву реч „кар-

тел“ најчешће се доводи у везу са наркодилерима. Реч је преузета из економске терминологије и представља облик споразумног удруживања истородних фирми конкурената које тиме (удруживањем у картел) постају монопол. Већи профит остварују диктирањем услова продаје, монополским ценама и другим погодностима, а не смањењем трошкова и рационализацијом, како то чине нпр. концерни. Основни циљ картела је уклањање међусобне конкуренције и стварања услова за монополски положај. Монополско понашање може се остварити, у начелу, на два начина: сопственим развојем и потписивањем споразума о картелу. С обзиром на подручја простирања и деловања, картели могу бити национални и међународни. Чланице картела су потпуно самосталне и независне у свом пословању, али су обавезне поштовати одредбе споразума о картелу за све време постојања картела. Да би могао да делује у складу са циљевима удруживања, картел мора да има највећи удео у производњи, потрошњи, трговини или другој делатности или грани у којој се оснива. Картелско удруживање

КОНКУРЕНЦИЈА Члан 85 Римског уговора одређује да су забрањени сви споразуми између предузећа (било они експлицитни или имплицитни, тајни или јавни, хоризонтални или вертикални) који за циљ или као последицу имају спречавање, ограничавање или нарушавање конкуренције унутар заједничког тржишта. Поштовање одредби овог члана је у надлежности Европске комисије. Она има бројна овлашћења, а између осталог овлашћена лица у име Комисије имају право да ненајављено посете осумњичена предузећа и проверавају њихове пословне књиге и рачуне и да захтевају додатне информације. Кршења одредби и активности Комисије су и поред свих мера која она спроводи и даље релативно бројна. Један пример отвореног кршења члана 85 Римског уговора откривен је 2001. године. Наиме, Европска комисија је открила да је 13 произвођача витамина учествовало у картелима који су одређивали фиксне и увећане квоте на продају. Одређена је укупна казна у висини од 855 милиона евра. Постоје и изузећа од ограничења конкуренције која не подлежу санкцијама из члана 85 Уговора из Рима. Она се односе на следеће услове: 1) уговор мора донети економски прогрес, 2) део користи мора бити уступљен потрошачима и 3) треба да постоји конкуренција у погледу значајног дела робе или услуга. представља криминално дело по већини антимонополских закона у свету. Потрошисмо доста простора у новинама да би објаснили са чиме имамо посла и шта нам се то дешава. На срећу, картели су често нестабилни и лако се рас-

падају, због тога што свака фирма учесница има интерес да вара остале учеснике, било кроз већу производњу него што је њена договорена квота, било кроз ефективно смањење цена у односу на договорене (кроз невидљиве попусте итд).

Цена уља у Немачкој и у Србији је иста. Све остало није! Просечно домаћинство троши нешто мало мање од три литара уља месечно. Ако је веровати тој рачуници, за уље трошимо 435 динара, и чини се да нема разлога за превелику бригу. Међутим, несташица уља, још увек ментално испошћеној нацији, буди асоцијацију на редове, а то може имати и политичке последице. Оно што у овом тренутку чуди јесте млака реакција државе. Сама најава, да постоји могућност удруживања у картел, требало би да подигне Владу на узбуну, а посебно део МУП-а који се бави привредним криминалом. При том, ако су претпоставке ресорног министра тачне, он је и организован. На крају, испоставиће се да 100 плус тридесет може да буде и 145. Уколико се питате: Како?, подсећам вас да су произвођачи рекли 145. Чим из робних резерви нација потроши својих 5000 тона, које је такође купила од истих произвођача, испоставиће се да је 100 +30 ипак 145. А.К.

22

10. септембар 2010.

ВАЖНИ ТЕЛЕФОНИ УКРШТЕНЕ РЕЧИ

АНЕГДОТЕ О ПОЗНАТИМА ЛОЈД ЏОРЏ Лојд Џорџ је био оригиналан човек и није никад крио своје убеђење. За време ручка на двору упита га краљ Џорџ II. - Зашто су моји приходи тако малени? Славни државник на те речи из сребрног суда за шампањац узе комад леда и предаде га свом суседу с молбом да га предају даље док комад леда не дође до краља. Нај зад, кад доспе у краљеве руке, нађе се сасвим мало парче. Тад Лојд Џорџ даде одговор: - Сада ваљда видите зашто су приходи Вашег Величанства тако малени.

ВОДОРАВНО

ступцима.

1. Јеврејска богомоља, 9. Засађена биљка, 10. Уметничко име наше прве филмске глумице, 12. бразилски писац ХОРХЕ, 13. Врста глине, 14. Име познатог српског фудбалера, Богдановић, 15. Ситне, мајушне, 16. Растко Петровић (скр.), 17. Име глумице Улман, 19. Острвље код Аљаске, 20. Надимак Херцеговца, 22. Француски књижевник, Ежен, 24. Лична заменица, 25. Одјек, 27. Украс, 29. Врста морских алги, 30. Човек који оре (мн.), 31. Музички знак, 32. Ћуд, 33. Особа која прави рекламу по-

УСПРАВНО 1. Пожртвованост, 2. Река у Немачкој, 3. Презиме познатог шпанског фудбалера, Мигел, 7. Афродитин љубимац, 5. Четврто слово азбуке, 6. Место у Војводини, 7. Презиме атлетичарке из Румуније, Викторика, 8. Аналитик, 9. Топао, 11. Пиће пре јела, 18. Име познате америчке глумице, Рајдер, 21. Буљооке, 23. Део воловских кола, 26. Мера за папир, 28. Комад меса са ребарцем, 34. Тринаесто слово азбуке

*** Лојд Џорџ је једном у Парламенту, као шеф либералне странке, љуто напао конзервативце. Нека дама му тада љутито рече: - Да сам ја ваша жена, сипала бих вам отров у чај.

- А да сам ја ваш муж, ја бих тај чај попио - одсечно одврати Лојд Џорџ. ЕЗОП Чувени писац басни Езоп једном је замишљен шетао градом. Срео га је чиновник високог ранга и, будући да му је био сумњив, упитао га: "Куда идеш ? " "Не знам" - одговорио је Езоп растресено. Човек је помислио да је то нека скитница и наредио је да га затворе. Када су га одвезли у затвор, Езоп се окренуо према њему и рекао му: "Видиш да сам ти рекао истину. Заиста нисам могао знати да ме пут води у затвор." ЏОРЏ ФЕЈДО

Нема никаквог младожење. Не желим мужа! Желим само венчање.

Један од најдуховитијих писаца водвиља, ушао је у књижару у намери да купи неку књигу. Угледа свог пријатеља како већ купује једну, па га је занимало коју је то књигу купио тај његов пријатељ, приближи му се с леђа, те завири у наслов ¨Како постати богат¨.

- Саветујем ти, рече му Феyдеау тихо, на уво, да одмах купиш и ¨Кривични законик¨, јер ја још нисам чуо да се неко на поштен начин

обогатио. ГЕТЕ Писац и песник Гоетхе седео је једне вечери у гостионици и пио вино с водом. Код суседног стола седело је друштво обесних студената који су пили вино. Један од њих упита Гоетхеа:- Зашто мешате вино с водом и тиме га кварите? Песник им објасни: - Сама вода чини жива бића немима. То доказују рибе. Само вино води у глупост. То доказујете ви, млада господо. А пошто не желим бити ни једно ни друго, мешам вино с водом. *** Кажу да је Гете имао изванредно памћење. Једном приликом га је срео неки пролазник и упитао које му је омиљено јело. Гете је одговорио "Јаја" Након годину дана, исти тај пролазник поново среће Гетеа и упита: “А са чиме” "Са сољу", одговори Гете. ДАНТЕ АЛИГИЈЕРИ Писац ремек дела светске књижевности, ’’Божанствене комедије’’, тврди се, у браку није био много срећан. Неки пријатељи саветовали су му да отера жену која га вара. Данте их упита: - Реците ми, познајете ли живот моје жене боље ви или она?

- Она! - одговорише пријатељи.

- Добро, она тврди да ви не говорите истину. Пустите ме, дакле, на миру… ГУСТАВ VI АДОЛФО Шведском краљу Густаву VI Адолфу (1778-1837) јавила су се три странца и понудила да раде у његовој обавеш тајној служби. За овећу своту новца били су спремни да издају важне податке о својој домовини. Густав је понуду прихватио и потом им исплатио уговорени износ. Тада један од обавештајаца рече: - Величанство, новац који сте нам дали фалсификован је.

- За издајнике своје домовине добар је и фалсификовани новац - одго вори краљ и отера их.

СУП Ватрогасци Хитна помоћ Болница 301-988 Тел. сметње Телеграми Информације СОС телефон АМД

92 93 94

977 96 988 235-706 314-252 324-253 314-254 Помоћ на путу 987 Жел. станица 313-555 Аутоб. станица 313-444 Електродистрибуција диспечер 322-892 Водовод диспечер 234-455 Топлана диспечер 314-888 334-027 Чистоћа централа 362-202 Домови здравља Рибница 372-070 Женева 323-797 Дечја поликлин. 301-729 Музеј 315-350 Библиотека 321-377 Позориште 311-211 КУД „Абрашевић“231-746 Дом култ. Рибница 375-757 Туристичка организација Краљева 316-000 311-192 ММЦ „Кварт“ 311-571 Црвени крст 316-650 234-770 Црквена општина 314-033 Хала спортова 323-181 Ветеринарска ст. 324-295 Такси станице 333-564 335-960 333-111 319-019 343-333 313-313 Макси бус 312-011 Хотели Турист 322-347 Термал 811-366 Ројал 354-004 Кристал 329-140 Пицерија Мираж 318-318 Апотеке Црвени крст 315-640 Здравље 315-630 Центар 315-650 Медицински центар централа 332-522 301-988 301-968 Историјски архив 317-560

23

10. септембар 2010.

ХОРОСКОП за период од 10. до 16. септембра

Пише Ружица Ракочевић ruzicaastrolog@yahoo.com, 063 – 823 77 63

АСТРОЛОШКА - ПРИЧА ЗА СЕПТЕМБАР ИЗГЛЕДА, ДА САМ САМ СЕ И ЈА "НАВУКЛА" НА ШПОРЕТ НА ДРВА Не знам какво је то време било, тек ја сам се ваљда била „навукла“ на тај шпорет на дрва, па чим га негде видим, а ја као у цртаћима, одмах замислим како се ређају црвене паприке по њему, па се гурају по плотни и саме се преврћу и пуцају као да хоће да се боље наместе и лепше стану, док на шпорету, тамо, мало по страни, изнад рерне „пукће“ џем у великој шерпи која се користи само за слатка и џемове, или за одлагање исецканог печења за славе, рођендане и друга породична славља. Поред њих је обавезно смештен и лонац са пасуљем, па се сам кува, а ту негде је углављена и дежурна џезва за кафу, јер стално по неко долази, а и комшинице „пушачице“, које доконе, клепећући папучама, долазе сваки час и онако, успут кажу: „Нека, нећу кафу, сад сам попила, ал`, `ајде стави. И таман да попушим једну!“ Та тако, остану два сата, причајући… А на шпорету је гужва. И пошто је „штета“ да рерна „дрди“ празна кад шпорет већ гори, на опште задовољство убацим још неку „питу за час“ или

проју, па милина…! А деца, и моја и туђа, трчећи са веселом вриском и циком улећу вичући: „Дај још једно парче!“ и истрчавајуци, сударају се на вратима уз смех до неба! И док се тако лагано смирује сунчан септембарски дан, ја сам од посла „пала на нос“, кућа сва мирише на спремљену храну са љубављу, деца се кикоћу, а ја срећна! И тако годинама… Сада, деца порасла, па или су отишла или су променила режим исхране, тек, тога више нема. Али, и даље, сваке године, у ово време, мислим да осећам мирис паприке и белог лука за мамину „белолучану паприку“, или мирођију из тегле са краставцима по тетка Славичином рецепту, који ми, као дим из Аладинове лампе, дира чула, док блиставе тегле пуне свега и свачега поређане по полицама мог некадашњег шпајза, бљесну као фатаморгана пред очима. И обавезна чипка по ивици полица, причвршћена рајснедлама!

ЕПИГРАМИ ВЛАСТ Једва чекам да се дочепам власти. Ма, није то због користи и сласти, већ због мојих способности и части. Нисам ја властољубац, свакако, властољупци су они други, дакако, и ви ми верујете, искрено се надам, да сам само ја способан да владам! ТУГОВАНКЕ Завирим у једну кафану – пуна! Завирим у другу кафану – пуна! Завирим у трећу кафану – пуна! Шта завирујем, кажем, кад немам пара, а ни за пијење немам баш дара?

Па и они што су унутра не пију од среће, већ од туге што не знају да ли ће јести сутра! ИДИЛА Штрајкују металци – и сељаци! Штрајкују текстилци – и ливци! Штрајкују лекари – и просветари! Штрајкују и ћате – мале им плате! Штрајкују радници – без дневница патници! Штрајкују ватросталци – и ватрогасци! Штрајкују аутопревозници – и слични невољници! Штрајкују и рудари – али, ко за све њих мари! Радомир Јовановић

Ован, 21. 3. - 20. 4. Овај петак и субота нису вам посебно наклоњени јер се од вас очекује да се понашате на начин који вама не одговара. Зато стрпљиво сачекајте, јер ћете у недељу и понедељак имати изузетно активне дане. Уторак и среда су повољнији дани за вас и моћићете да одахнете. А у четвртак је неодложна обавеза са институцијом. Бик, 21. 4. - 20.5. У овај петак и суботу ће вас неоправдано оптеретити осећај дилеме или неизвесности, али уједно и припрема за наредни период. У недељу и понедељак вас очекује пуно посла и активности као и разоткривање неких тајни. Наравно, пристиже и новац. Уторак и среда су опуштени дани који могу да вас разведре, а у четвртак су важни и озбиљни послови. Близанци, 21. 5. - 21.6. Оно што ћете сазнати у петак и суботу је важно за вас у наредном, дужем периоду. Само будите сталожени и одмерени и све ће бити добро. У недељу и понедељак ћете имати озбиљне обавезе и задатке који морају да се одраде, али уз зараду. Уторак и среда ће вас можда релаксирати. У четвртак обавите административне обавезе. Рак, 22. 6. - 22.7. Нејасноћа коју ви не волите, следи у петак и суботу. Али зато у недељу и понедељак ће бити веома интезивних ситуација и то у вашем стилу и на ваш начин, а при том и уз прилив новца. Уторак и среда су дани за разбибригу, па их тако прихватите и одрадите. Четвртак је неодговарајући дан због нечије "леденог" става. Лав, 23. 7. - 23.8. И овог петка и суботе ви можете да се носите са ласкавошћу која је сада већ провидна и очигледнија него раније. У недељу и понедељак ћете бити заузетији него иначе јер вам неће одговарати начин на који треба да се регулишу неке ситуације.У уторак и среду је све опуштеније за вас, а у четвртак је озбиљније и строжије. Девица, 24. 8. - 22.9. У петак и суботу ће бити још увек неких дилема које ће вас оптеретити, али ће се све то регулисати јасно и оштро и то у недељу и понедељак. Уторак и среда су неухватљиви дани за вас јер се не уклапају у ваш распоред и начин рада и живљења. Зато ћете у четвртак све то лепо "похватати" и организовати. Вага, 23. 9. - 22.10. За вас су овај петак и субота другачији од осталих. Догађаји и ситуације које се дешавају у ове дане имају далекосежну реакцију ускоро, а односи се и за дужи период. У недељу и понедељак ће све то бити интезивније и то уз промет новца и неких тајни које то више не могу бити. Уторак и среду је опуштеније, а у четвртак озбиљна посета институцијама. Шкорпија, 23. 10. - 22.11. У петак и суботу је само привидно затишје и оклевање, јер у недељу и понедељак имате жестоке, праве дане за вас. Наравно, биће ту и новца и страсти и тајни и љубоморе....Уторак и среда су дани са опуштенијом другарском атмосфером која покушава да гали али и разводњава предходне дане. Четвртак је дан за озбиљне разговоре у вези некретнина. Стрелац, 23. 11. - 21.12. Ваши пријатељи су у кризи па је и комуникација можда отежана, а посебно у петак и суботу. У недељу и понедељак ћете бити заузети конкретним озбиљним активностима који захтевају промет новца и неке прикривене договоре. Среда и четвртак су ваши важни дани, а у четвртак обратите пажњу на старије особе. Јарац, 22. 12 - 20. 1. Овај петак није повољан за вашу комуникацију са другима јер вас неће разумети. У недељу и понедељак је већ све јасније и ангажовања су праћена прометом новца, а има и страсти али не само у љубави. Уторак и среда су недовољно поуздани дани за вашсистем рада, али зато су све активности у четвртак су чврсте и сигурне. Водолија, 21. 1. - 19. 2. Важне информације и ситуације имате у петак и суботу, које имају везе са предстојећим периодом. У недељу и понедељак ћете бити мало стиснути захтевима да нешто и конкретно урадите, без одлагања. Ако то избегнете, уторак и среда ће вам бити наклоњенија. А у четвртак треба бити у контакту са институцијама. Рибе, 20.2. - 20. 3. Овај петак вам није по вољи јер вас збуњује и отежава вам оријентацију. Али зато, у недељу и понедељак ћете бити директно и интезивно укључени у послове и канале који су вама добро познати. То се не би могло рећи за уторак и среду јер ћете бити разапети између више непознатих комбинација. У четвртак све долази на своје место.

24

10. септембар 2010.

УВ ЗРАЦИ Завршена је сезона сунчања и одлазака на базен, море или неку од локалних плажа. Но, није на одмет знати какве последице по тело може имати прекомерно излагање УВ зрацима. Соларни спектар се састоји од електромагнетних енергетских зрака и различитих таласних дужина. Оне продиру у кожу и могу изазвати дубоке биолошке ефекте – како корисне, тако и штетне. Ултраљубичасто зрачење су невидљиви електромагнетни таласи средње дужине и деле се на неколико врста: УВА – који су дугота-

ласни што значи да продиру дубоко у кожу, дајући јој брзу препланулост која кратко траје; УВБ – краткоталасни зраци који праве боју која дуго траје, али и опекотине; УВЦ – најштетнији зраци али не долазе до Земљине површине јер их зауставља Озонски слој. УВ зраци пробијају Земљину атмосферу и најјачи утицај имају између поднева и четири сата после подне, интервал који се не препоручује за сунчање у летњим месецима. Зрачење је штетно због својих канцерогених и токсичних својстава, најопасније је када доспева на незаштићену кожу. Због тога је препоручљиво наношење заштитне креме у сваком периоду године, чак и зими – снег рефлектује 85% УВ зрака, а поготово када смо на великим висинама – што је већа висина подложнији смо сунчевим зрацима. Данас у понуди постоји најразличитији избор млека, уља,

крема, спрејева, лосиона за заштиту од сунца са факторима од 6 до 50+, који се купују у зависности од типа коже и времену проведеном на Сунцу.

Особине и утицај УВ зрака

УВБ зраци су неопходни за синтезу витамина Д који утиче на калијум у костима и игра основну улогу у структури и епидермису. Ови зраци стимулишу меланин који кожу тамни, штитећи је од Сунчевих зрака. Са друге стране, могу довести до настанка опекотина и ћелијских мутација, ако им се нео-

презно и дуготрајно излажемо. УВА зраци производе инстант препланулост која кратко траје и продиру дубоко у кожу. Ови зраци одговорни су за старење коже, нападајући еластин, колаген и протеине у кожи; стварају слободне радикале који стварају кожна обољења – бенингна и малигна. Ожиљци настали УВА зрачењем су неизбрисиви и доживотно је потребно штитити их посебном пажњом. Ако и после свега не можете да одолите излежавању на плажи и миловању Сунца, водите рачуна да се адекватно заштитите. Без обзира којем типу коже припадате, у првим данима сунчања обавезно користите креме са најјачом заштитом, постепено смањујући, како препланулост напредује. Уља се препоручују након сунчања, ради дуготрајније боје.

ЗАХВАЛНОСТ ЈЕ ЗДРАВА За већину људи, прве речи које изговоре су "мама" и "тата". После тих речи, један од првих вербалних тренинга којем родитељи подвргавају децу је да кажу "хвала". Деца добијају много пажње и поклона. Уз играчке и слаткише углавном долази и инструкција да се изрази захвалност. Када одрастемо, у нашим хаотичним животима захвалност се често заборавља и занемарује. Захвалност изражавамо тек у ретким приликама, као што су празници. Међутим, према мишљењу психолога који се баве "позитивном психологијом", захвалност је нешто што би требало чешће изражавати. Позитивна психологија проучава људске емоције које су здраве и пријатне, насупрот клиничким и емоционалним проблемима. Истраживања указују да нас изражавање захвалности, поред тога што нас чини пристојнима, такође чини срећнима, енергичнијима и оптимистичнијима. Помаже нам да умањимо стрес и да лакше превладамо болест. Нова књига, "Хвала: како вас

нова наука захвалности може учинити срећнијим" даје фасцинантан увид у благодети које стичемо бивајући позитивни. Аутор књиге је Роберт Емонс, професор на Универзитету Калифорније у Дејвису и водећи истраживач у овој области. Он тврди да негативне емоције, попут беса, фрустрације и осећаја несигурности, ремете срчани ритам, доводе до повишења крвног притиска и слабе имунолошки систем. Са друге стране, позитивне емоције, поштовање, саосећање и захвалност, чине рад срца равномерним и мирним. Из овога Емонс изводи закључак да су људи који живе живот испуњен захвал-

ношћу дуговечни. Поред тога што причињава многобројне личне и здравствене проблеме, незахвалност може да угрози и посао. Емонс наводи пример Арманда Хамера, председника Оксидентал Петролеума, који је имао превише изражен осећај сопствене важности. Отуђен од других, Хамер је потпуно упропастио своју корпорацију и личну репутацију, иако је био сасвим задовољан самим собом. Професор признаје да је изражавање захвалности можда тежак посао. Показивање захвалности нас подсећа на то да нам је потребна помоћ. Многи људи немају осећај да дугују нешто другима. Ово је нарочито изражено у Америци, где је концепт ослањања на сопствене снаге део културе. Емонс као могућност чак предлаже вођење "дневника захвалности" у који се може забележити све на чему сте у току дана захвални. Ова стратегија може да помогне развоју навике захвалности, а самим тим и допринесе вашем менталном здрављу.

ХОРОСКОП И ИСХРАНА - ВАГА Анатомски везан за: бубреге, кукове и бутине. Здрава исхрана: артикли који су богати натријум-фосфатом. Природна склоност гурманској храни, попут знака Бика и Рака, могу задати проблеме са гојазношћу овом знаку коме је итекако стало до естетског изгледа. Ваге се сматрају знаком лепоте, фотогеничности, са чистим и лепим теном. Добро би било да се свакодневна исхрана састоји од обичне, једноставне и здраве хране која ће задовољити основне потребе овог знака. Богата трпеза и слаткиши могу понекад бити на трпези у свечаним приликама када долазе гости. За овај знак такође је важно да обедује у мирној и пријатној околини. Зашто не и уз пријатну и тиху музику! Ово стимулише овај знак у свему, па тако и приликом исхране. Натријум-фосфат је ћелијска со знака Ваге. Она одржава равнотежу киселина и база у организму овог знака. Такође олакшава елиминцију

отпадних материја из тела. Натријум-фосфата има у воћу, поврћу и протеинској храни. Натријумфосфата има највише у прехрамбеним артиклима као сто су јабука,

пиринач, јагоде, суво грожђе, цвекла, шпаргла, кукуруз и боровница. Лековите траве добре за овај знак су љубичица, мајчина душица и кисељак. У дијетама треба користити уношење витамина А, Е, довољно јода и минерал бакра. Нарочито је важан витамин Е који је фактор одржавања правилног рада јетре и бубрега. Овај витамин

је одличан и у терапији кожних проблема и екцема. Превентива је и против могућих проблема са венама, као што су хемороиди и проширене вене. Превенција је и код стерилитета жена и мушкараца овог знака. Најбољи извори витамина Е су клица зрна пшенице, луцерка, слад и уље од соје, па се препоручује ово често уносити у исхрану. За знак Ваге још је важан минерал бакра који учествује у формирању крвних зрнаца и неких ензима који су важни за очување нервног система. Вага припада групи тзв. Ваздушних знакова, као и Близанци и Водолија. Овим знацима је нервни систем најосетљивији. Артикли који су богати минералима бакра су салата, краставци, остриге и роткве. Требали би често бити на трпези овог знака. За знак Ваге још је важан и јод. Он је неопходан за правилан рад тироидне жлезде. Јод се може наћи у морској храни, бундеви и ротквицама..

25

10. септембар 2010.

ШАМПАЊ ТОРТА Потребан материјал

Орах садржи 60 % масти. Енергетска вредност је 649 кцал у 100 г воћа, тако да није погодан за исхрану код жучних обољења, код повишеног холестерола и триглицерида у крви. Али масти у ораху су носиоци витамина Е који је моћни антиоксиданс и антиканцерогени витамин. Неопходан је за нормално функционисање нервног система, стварање репродуктивних ћелија и функционисање хипофизе. Садржи и масну алфа-линолеинску киселину која је добра против кардиоваскуланих обољења. Од витамина садржи зна-

3 јаја, 75 гр шећера, 1 кесица ванилин шећера, 2 кашике воде, 50 г брашна, 50 г густина, 1 кашичица прашка за пециво за фил 200 г јагода из замрзивача, 15 гр желатина, 200 г шећера, 250 мл шампањца, 6 кашика воде, 400 мл слатке павлаке, мало сока од јагоде за прскање кора, чоколадне мрвице за украшавање Припрема Умутити жуманца са шећером, ванилин шећером и 2 кашике воде. Додати брашно помешано са прашком за пециво и густин. Умутити беланца у чврст снег и додати жуманцима. Сипати у округли калуп пречника 26 цм обложен папиром за печење и пећи кору на 1750 Ц неких 25-30 минута. Јагоде оцедити од течности па их испасирати. Умутити слатку павлаку у чврст снег и оставити у фрижидеру. Ставити испасиране јагоде у шерпу, додати шећер и шампањац, па ставити на ринглу да проври. Желатин прелити са водом и оставити да набубри. Када проври, склонити са ватре

и додати желатин. Мутити миксером док се маса скроз не охлади. Умућену павлаку извадити из фрижидера и умешати охлађену масу са јагодама и желатином. Добро умутити да се маса сједини. Печену кору поделити на два дела. Један део ставити на послужавник и попрскати соком од јагода, водећи рачуна да не буде превише. Преко попрскане коре ставити половину фила, прекрити другом кором, попрскати соком и премазати другу половину фила. Преко посути чоколадним мрвицама. Оставити у фрижидер да се стегне пре сечења.

КАВУРМА

Потребан материјал 1 кг лука, 500 г свињске џигерице, 1 свињско срце, 1 свињски језик, (или пола јунећег), 500 г меса од врата, 150 г димљене сланине, 6 чена белог лука, млевени бибер, алева паприка, свињска маст, со, зачин Ц Припрема: Џигерицу, срце, језик и месо исеците на комаде величине пола залогаја и оставите са

ОРАХ

стране. Лук очистите и ситно исецкајте, па оставите у посуду са две пуне кашике масти. Посолите и пржите стално мешајући док лук не омекша. Додајте месо, сланину и изнутрице, исецкани бели лук, кашику бибера и две кашичице алеве паприке. Додајте мало соли и чашу воде и кувајте поклопљено, повремено мешајући, док месо не омекша. Скините поклопац и наставите са динстањем док се не укува. Додајте зачина по укусу и скините са ватре.

чајне количине витамина Б6, који је неопходан у превенцији анемије као и витамин Б2 који је потребан организму за нормално функционисање вида и обнављање косе и коже. Орах од минерала садржи велики проценат магнезијума

који омогућава нормално функционисање нервног система,а такође ублажава и предменструалне тегобе. Орах садржи од минерала још и калијум, калцијум и фосфор. Можемо закључити да је орах добар у борби против старења и болести као што је рак. Есенцијалне масне киселине из ораха могу да снизе холестерол, а гвожђе је неопходно за транспорт кисеоника у крви. Међутим, због велике количине уља имају ограничен рок трајања и брзо постају горки. Једу се свежи или у колачима.

КРАЉЕВЧАНКЕ

26

10. септембар 2010.

Навршава се шест месеци од смрти нашег драгог

Животе Јосовића из Цветака

Помен нашем драгом Животи даћемо у суботу, 11. августа 2010. у 12 сати на гробљу у Цветкама. Ожалошћена ПОРОДИЦА

МАЛИ ОГЛАСИ Продајем 10 пчелињих друштава са модификованим Дадан – Блатовим кошницама и медиштима. Може и појединачно. 064/ 012 – 44 – 76 Продајем буков забран 1,20 хектара, цепач за дрва (електрохидраулични), тробразни плуг, четворокрилну дрљачу, аутоприколицу 2x1 м, атестирана. 036/ 841 – 657

Продајем 20 ари плаца у Заклопачи. Две куће, струја, вода, телефон.

064/ 290 – 96 – 96

мљенза трговинску делатност. Витрина, тезге , рафови. Нето 55 000 евра.

062/ 83 – 72 – 130

Продајем плац 0.03,54 ха К.О. Ковачи у потпуно изграђеној улици Старине Новака.

036/ 234 – 218; 063/ 83 – 87 – 639

Продајем грађевинску столарију.

036/ 857 – 121

Продајем локал у центру Студенице 110 м2, са терасом 40 м2. Опре-

Продајем комплетну спаваћу собу у црној боји, италијански стил, високи сјај. Повољно, у Адранима.

061/ 67 – 45 – 131

Специјална болница за рехабилитацију Агенс Матарушка Бања расписује

Лицитацију За продају помија Почетна цена 1.000 , 00 дин. месечно На лицитацији могу учествовати правна и физичка лица која су дужна да даном пријављиваја за учествовање на лицитацији доставе доказ о уплати износа од 10% од почетне вредности. Износ се уплаћује на благајни или на рачун 840 – 217667-34, Управа трезора. Јавна лицитација ће се одржати 17.09. 2010. год. са почетком у 11.00 сати у просторијама Агенса у Матарушкој Бањи За све ближе информације тел: 036 / 411 – 022 локал 115

Продајем полован котао (радијатор) 40 КW, стар 6 година, одличан. Цена 450 евра. 062/ 587 – 760 Продајем котао на чврсто гориво 85 кw, кориштен једну сезону.

063/ 603 – 188 Продајем хлебару 128 корпи, Турбо Зета 79.12, 1995. год. 063/ 603 – 188 Продајем камион заставу 640 АД, дугачка. Носивост 4 т.

036/ 352 – 881 ; 063/ 625 – 919 Продајем ТАМ 80 Т, носивост 2,3 т, комплетно сређен. Цена по договору.

062/ 83 – 72 – 130

Продајем недовршену, покривену кућу на Буњачком Брду са 33 ара плаца.

036/ 376 – 681

Продајем циркулар трофазни, мотормопед АПН 4, тестера Хусварна 266.

064/ 29 – 09 – 485 ; 064 / 37 – 53 – 604

Продајем комфоран стан, 83,40 м2, четврти спрат, без лифта. Цена 620 евра/м2. 036/ 311 – 607

Издајем собу за ученике , парно грејање и употреба кухиње и купатила. Цена по договору.

036/ 375 – 094

Продајем у Врби плац 80 ари са комплетном инфраструктуром (струја, вода телефон, асфалт, улична расвета), кућу са помоћним простријама (гаража, кухиња,соба.)

036/ 865- 005; 064/ 882 – 1105

Издајем двособан, намештен стан. Парно грејање. Ул. Хероја Маричића 10/1, код Дома Друштвених.

063/ 87 – 20 – 893 Издајем намештен, једноипособан

стан у Београду – Жарково.

064/ 12 – 05 – 201 Издајем гарсоњеру 26 м2 + 15 м2 тераса, подрум, ТА, телефон, кабловска.

063/ 89 – 41 – 330 Издајем намештену гарсоњеру, у центру града. ЦГ, кабловска.

064/ 12 – 35 – 000 Издајем гарсоњеру у Војном насељу, Карађорђева 214.

036/ 353 – 639 ; 064/ 12- 42 – 169 Потребан радник за рад на пољопривредним машинама и откупљујем кукуруз.

063/ 89 – 12 – 622 Тргомен ПВ Д.О.О. Потребан већи број радника за следећа занимања : - мајстор столарске струке (са искуством) - мајстор фарбар за рад са дрветом (са искуством) 036/ 371 – 772 ; 036/ 372 – 712 Културно удружење ’Француска кућа’ организује курсеве француског језика за све узрасте по савременим страним методама.

063 / 88 – 40 – 722

27

10. септембар 2010. Сећање 15.9.2010. – 15.9. 2010.

Обавештавамо родбину и пријатеље да ћемо нашој драгој

С поносом и тугом чуваћемо успомену на нашег вољеног

Биљани Ћировић из Рибнице

Лазара Лаза Капларевића

У суботу 11.09. 2010. у 13.30 часова, на Новом гробљу у Краљеву давати годишњи помен Позивамо рођаке и пријатеље да узму учешће при помену. Ожалошћени : супруг Зоран, ћерке Јелена и Марија са породицама, сестра Слађана са породицом и остала многоброја родбина

Сећање 11. септембра навршавају се две болне године од како нас је напустила наша драга супруга и мајка

Његови најмилији

На Старом краљевачком гробљу 10. септембра 2010. године у 16 часова обележићемо још једну годишњицу како наше једино дете

др Нада Шарац

Дејан Царићевић Чапи матурант краљевачке гимназије

Твоја доброта, љубав и племенитост остају у трајној успомени. С љубављу и вечном тугом носићемо те у нашим срцима.

супруг Родољуб и деца Оливера и Ђорђе

12. 09. 2005. – 12.09. 2010.

Затвори свој животни круг у саобраћајној несрећи код Врњачке Бање, недељу дана пре 19. рођендана. Придружите нам се.

У болу бескрајно поносни на своје једино дете. Родитељи Нада и Живорад Царићевић

Дана 12.09. 2010. године навршиће се 5. година од када није са нама

In memoriam 10. 09. 2010.

Љиљана Миљковић Била си увек ту на дохват руке, као вода, увек као ваздух присутна и неопходна светло што увек сија истим жаром. У срцима си нашим заувек.

Љиљана Цмиљка Миљковић из Јарчујака

Воли те твоја породица

Никада те неће заборавити. Сестра Вера са породицом

Дана 15. септембра навршава се 5 година од како није са нама наш драги

11. 09. 1997. – 11.09. 2010.

из Адрана

Драган Радоњић Нека те у тишини вечног мира прати наша љубав јача од времена и заборава.

С поносом твоји: супруга Рада, синови Љубисав, Драган и Горан

1961 – 1980 Другови

ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ПРИМАМО ДО СРЕДЕ У 15 САТИ НА ШАЛТЕРУ У ПРИЗЕМЉУ ДОМА ДРУШТВЕНИХ ОРГАНИЗАЦИЈА тел. 312-505

Жико Страхинић Време не може избисати сећање на тебе. Хвала за твоју доброту, лепе речи и љубав коју си нам неизмерно даривао. Заувек си у нашим мислима и срцима.

Дејан Царићевић Чапи

Твоји Мирјана и Ненад

МОЛИМО ВАС ДА ЧИТУЉЕ И ОГЛАСЕ ДОСТАВЉАТЕ НА НЕКОМ ОД МЕДИЈА ПОГОДНОМ ЗА ШТАМПУ

28

10. септембар 2010.

КОШАРКА Машинац почео припреме за сезону у Првој српској лиги

ТРЕНЕР СТАРИ, ИГРАЧКИ КАДАР НОВ - Машинац после много година у елити, сишао два степеника ниже. - Српска лига прилика за стварање нових асова.

- Владимир Ђокић и даље на клупи "студената" Кошаркаши Машинца почели су припреме за нову сезону. Уместо у Првој лиги Србије, одлуком клупског руководства "студенти" су мењали ранг такмичења са ужичком Слободом, па ће клуб са Машинског факултета поново, као пре више од једне деценије, играти у Првој српској лиги. Овакав потез некада млађег краљевачког прволигаша изазвао је различите коментаре, али историја говори да у Машинцу никада нису донели одлуку на пречац, а овога пута су се водили идејом да један корак уназад, сутра доноси два корака напред. Силазак два степеника ниже у српској кошаркашкој хијерархији донео је и неминовне промене у играчком кад-ру "студената". Из екипе је отишао велики број играча, али само је Немања Арсић за сада пронашао клуб и играће у ужичкој Слободи. На првом тренингу много нових лица и једно старо, тренер Владимир Ђокић који ће и у новој сезони предводити Машинац.

- Настављам тамо где сам стао и јако ми је драго што сам продужио сарадњу са Машинцем. Показали су се као прави клуб, сјајно организован, пружили су ми шансу када нико други није хтео и отуда сам одлучио да останем - прве су импресије Владимира Ђокића, тренера Машинца. Свестан је стратег "студената" да ће ове сезоне посао бити другачији?

- Имамо јак млад тим, али томе Српска лига и служи, да се пружи шанса младом играчу да напредује и стекне име. Оно што ће нам бити потребно су три искусна играча који би носили овај састав и били покретачка снага тима. Добра је ствар што немамо никакав императив испред себе, није постављен ника-

кав ултиматум да морамо да јуримо прво место, тако да ћемо моћи да радимо нормално и развијамо нови талас играча из сопствених редова. Нови играчи у Машинцу су Андреј Стојановић из Ц. Звезде, Душан Станојевић и Никола Савић из Гоча из Врњачке Бање, те велики број играча из кадетско-јуниорског састава клуба. Наравно у Машинцу рачунају на искусне Младена Гамбирожу, Марка Димитријевића и Славена Чупковића, уколико не пронађу нову средину.

- Радићемо све време у Краљеву. Користићемо Бориће за физичку припрему, а остало време бићемо у Хали спортова. Очекујем да се што пре екипа комплетира и онда ћемо кроз серију контролних утакмица дочекати старт нове сезоне и прво коло у Првој српској лиги које је на програму 25. и 26. септембра - закључује Владимир Ђокић, тренер кошаркаша Машинца. Краљевчани ће у Првој српској лиги имати дупли програм, јер ће поред "студената" играти и Полет из Ратине (филијала КК Слога), а то значи да ће поново бити градског дербија. А. Даишевић

ОДБОЈКА Одбојкаши Рибнице почели серију контролних утакмица

СА ШАМПИОНОМ НЕРЕШЕНО

- Рибница одиграла два меча са Радничким, изгубила у Крагујевцу и победила у Краљеву. – „Мускетари“ од петка на јаком турниру у Брчком Званични шампион Србије, Раднички из Крагујевца, био је први противник Рибнице у серији контролних утакмица које следе краљевачким одбојкашима. У Крагујевцу је славио домаћин 3-1 а истим резултатом je узвратила Рибница на свом паркету. Сасвим добро издање „мускетара“ за ову фазу припрема. Наравно, о неком квалитету игре је илузорно говорити, екипе су још у формирању, али имало се шта видети.

- Мислим да смо у овој утакмици, нарочито у прва два сета, наговестили могућности новог тима Рибнице и колико он може. За разлику од првог меча у Крагујевцу, када смо били тешки од напорних висинских припрема на Гочу, овде смо деловали мало свежије и погодовао нам је излазак на паркет наше дворане. Још нисмо комплетни, као ни Крагујевчани, али сам задовољан екипом која има бољу хемију него прошле сезоне. Сада смо у делу припрема када се игра доста утакмица а све као одлична припрема за финални турнир Балканског Купа чији ћемо бити домаћини – каже Иван Боровњак, одлични примач сервиса краљевачке Рибнице. Бошко Мачужић, баш као и колега са друге стране мреже, Слободан Ковач, шансу су пружили свим играчима.

- Занимљива утакмица која је послужила сврси. У Крагујевцу смо били недовољно свежи, овде је велики мотив био наш паркет који је за Рибницу увек предност. Одиграли смо добро, али је то joш далеко од онога што очекујем од овог тима. Потребно је много стрпљења, ја га имам а верујем да момци имају потребну вољу и хтење и да ћемо заједно стићи до постављеног циља. Следи нам пријатељски сусрет са Младим Радником, па гостујемо у Брчком на међународном турниру, онда идемо на узвратни меч Пожаревљанима, биће и неки меч са Ц. Звездом и долази финални тур-

РИБНИЦА – РАДНИЧКИ КГ. 3 -1 (25-20, 25-18, 18-25, 25-23) Хала спортова; Гледалаца: 100 Судије. Поповић и Зеленовић (Краљево) РИБНИЦА: Бићанин, Божић, Боровњак, Пејовић, Алексић, Николов, Јовић (либеро), Вељовић, Зекавица, Коларевић, Усиљанин Тренер: Мачужић РАДНИЧКИ: Јовановић, Ћировић, Максимовић, Радовић, Хаџифејзовић, Стевановић, Протић (либеро), Илић, Перовић, Благојевић, Ивовић Тренер: Ковач нир Балканског Купа – наглашава Бошко Мачужић, тренер Рибнице и наставља: - Указана нам је велика част да будемо домаћини, у госте нам долазе екипе из Турске, Румуније и БиХ или Албаније. Играћемо у Краљеву, што је огроман мотив, па очекујем добру игру и добар резултат. То би требало да нам буде увод у напорну суперлигашку сезону која креће треће недеље октобра – закључује тренер Рибнице. БАЛКАНСКИ КУП У Солуну, седишту Балканске одбојкашке федераци-је, донета је одлука да се фи- нални турнир Балканског Купа у мушкој конкуренцији одржи у Краљеву. Поред Рибницеза наслов најбољег тима на Балкану бориће се Баја Мар из Румуније, Халкбанк из Турске и Радник из Бјељи не као представник Босне и Херцеговине. Финални турнир Балканског Купа одржаће се од 25. до 27. септембра. А. Д.

Што се играчког кадра тиче, Македонац Николов је у тиму, са ЕП за јуниоре у Белорусији вратио се млади Лисинац а чека се и исход преговора Владана Ђорђевића са страним послодавцима. Уколико до договора не дође, искусни примач сервиса биће играч Рибнице. У међувремену, клупско руководство је учинило доста и на пољу услова рада за млађе селекције које сада тренирају у новој сали Медицинске школе. Истовремено, обављен је жреб за нову сезону у Суперлиги која стартује 22. октобра. У лиги са 10 клубова Рибница у прва два кола гостује Јединству из Старе Пазове и Ц. Звезди а у премијери пред својим навијачима дочекује Млади Радник из Пожаревца. Потом следи гостовање у Крагујевцу Радничком, па у Краљево долази Железничар из Београда. Рибница у 6. колу гостује Партизану, у седмом дочекује новосадску Војводину. У осмом колу следи гостовање Смедереву и у последњем, деветом колу у Краљеву гостује Спартак из Љига. А.Даишевић

29

10. септембар 2010.

ОДБОЈКА

КОШАРКА

Одбојкашице Гимназијалца наставиле припреме у свом граду

Слога у јеку припремног периода

ПОСЛЕ ГОЧА СЕРИЈА УТАКМИЦА - „Шармерке“ завршиле висинске припреме на Гочу и одиграле већ 5 контролних мечева. – Игра против суперлигаша Јединства из Ужица храбри Дебитант у Првој лиги Србије, краљевачки Гимназијалац завршио је висинске припреме на Гочу. У предивном амбијенту и добрим условима „шармерке“ су урадиле све што је било предвиђено планом и програмом, одигран је и контролни меч са екипом Лазаревца (победа 4-1). Одмах по доласку са припрема краљевачке одбојкашице су победиле Таково у Горњем Милановцу, али су најјачу проверу у досадашњем току припремног периода имале претходног викенда. „Шармерке“ су угостиле вишеструког првака земље и освајача Купа, ужичко Јединство, а гошће су после нешто боље игре на крају славиле заслужену победу. Краљевачке одбојкашице су пружиле добру игру и снажан отпор реномираном противнику, све време биле у игри, али у завршници сетова више мирноће и искуства имале су Ужичанке.

- Јако сам задовољна што су нам у госте дошле одбојкашице Јединства, мислим да је била добра утакмица, врло садржајна. Ми смо одиграле пре овог меча четири утакмице, биле смо доста убедљиве и требао нам је меч са јачим противником, а Јединство то јесте. Задовољна сам игром, има наравно још доста тога што морамо поправити, али радимо квалитетно. Имамо добру атмосферу и уверена сам да ћемо сезону дочекати спремне – нагласила је после меча Анђелка Тијанић, тренер краљевачког Гимназијалца. После 1-3 ривали су одиграли још један сет у коме су Краљевчанке славиле 25-19. Гимназијалац ће до старта сезоне одиграти још контролних утакмица, а 12. септембра имају Куп сусрет са Трстеником у гостима.

- Финиш је припрема, јако

ГИМНАЗИЈАЛАЦ – ЈЕДИНСТВО (УЕ) 1 – 3 (20-25, 20-25, 25-20, 18-25) Сала: ЕСТШ „Никола Тесла“ Гледалаца: 100 Судије: Поповић и С. Ковачевић (Краљево) ГИМНАЗИЈАЛАЦ: Раковић, Станичић, Милинковић, Раденковић, Гаљак, Јаношевић, Тркуља, Цветановић, Андрић, Коцић, Тијанић, Ђорђевић, Медановић, Речевић ЈЕДИНСТВО: Стевановић, Терзић, Сандић, Тодоровић, Јелисавчић, Спасе -нић, Друловић, Чворић, Виторовић, Ђурковић, Стојковић смо добро радиле на Гочу и сада је права прилика да проверимо своје могућности. Јединство је врло јак тим, тако да смо још задовољније јер смо одиграле квалитетан меч и пружиле добар отпор. Могао је резултат да буде повољнији, правиле смо неке почетничке грешке, али све у свему, можемо бити задовољне – наглашава техничар Гимназијалца, Јелена Раковић и наста-

вља: - Очекујем врло успешну сезону, имамо млад тим, али девојке хоће и воле да раде. Игра ла сам претходне сезоне у Лазаревцу, познајем Прву лигу и могу да кажем да имамо тим за горњу половину табеле. Све ће зависити од нас, нашег рада и залагања – закључује једно од летошњих појачања Гимназијалца. У међувремену обављен је жреб за Прву женску одбојкашку лигу Србије. Гимназијалац ће на старту сезоне 10. октобра угостити Спартак из Љига а потом следи гостовање Новом Саду. „Шармерке ће у 3. и 4. колу два пута играти пред својим навијачима, против Путева из Пријепоља и Јединства из Старе Пазове. До краја сезоне Краљевчанке ће гостовати крагујевачким клубовима Радничком и Смечу 5, новосадској Војводини и Шумадији из Аранђеловца. У Краљеву ћемо гледати новобеоградску Визуру, Варадин из Петроварадина и Лазаревац. Гимназијалац ће све утакмице као домаћин играти у сали ЕСТШ „Никола Тесла“. А. Даишевић

ОДИГРАНЕ ПРВЕ УТАКМИЦЕ, ЧЕКАЈУ СЕ НОВА ПОЈАЧАЊА Слога серију контролних утакмица почела са НЛБ лигашем Радничким, победа у Крагујевцу, пораз у Краљеву.

– Тиму недостаје класичан центар. У склопу припрема за нову такмичарску сезону кошаркаши Слоге одиграли су и прве контролне утакмице. Раднички из Крагујевца је био први ривал пуленима Бојана Кусмука, у граду на Лепеници Краљевчани су славили 72-71, али су Крагујевчани узвратили ударац. Иако тим Мирослава Николића још није ни близу формираног, иако су сви играчи на проби, то им није сметало да убедљиво савладају Слогу. Краљевчани су одиграли сусрет са много грешака, велики су били падови концентрације и то је Раднички зналачки искористио. Пресудан је био почетак последње четвртине, када је Раднички направио серију 18-2 и најавио убедљив тријумф. Код домаћих истакли су се организа-

достаје нам пар појачања, нешто јача конкуренција и верујем да ћемо упркос тешкој финансиј ској ситуацији успети да доведемо нова појачања – наглашава Бојан Кусмук, тренер Слоге и додаје: - Серија контролних утакмица настављена је у среду када смо угостили Металац из Ваљева а у суботу за противника имамо екипу Ниша. Настојаћемо да се добро уиграмо и да спремни дочекамо старт првенства у коме циљ и даље остаје стабилизација клуба и опстанак у елити. Слога је између двомеча са Радничким победила још један крагујевачки састав, екипу Студента а видљиво је учешће у тиму играча који неће у новој се-

СЛОГА – РАДНИЧКИ КГ. 73 – 86 (16-20, 11-20, 20-12, 26-34) Хала спортова Гледалаца: 200 Судије: Димовски, Стефановић и Ковинић (Краљево) СЛОГА: Ђорђевић 17, Поповић 6, Величковић 4, Димитријевић 2, Тополовић, Јовић 17, Разић 13, Чубрило 7, Сићевић, Гаврановић 4, Вучићевић 3 РАДНИЧКИ: Јовановић, Чакаревић 5, Милетић 14, Стојачић 8, Мажибрада 2, Мијатовић 23, Ракић 12, Гавриловић 2, Мареља, Јоровић 17, Васић 3

тори игре Ђорђевић и Јовић, док су код гостију одскочили Мијатовић и Милетић, пред крај се распуцао Јоровић а одличан утисак оставио млади Стојачић. За Слогу је играо Марко Димитријевић који се договорио са Управом клуба и наредне сезоне ће носити дрес са бројем седам, али још увек недостаје класичан центар, као и тренутно повређени Ведран Боровчанин.

- За ову фазу припрема утакмица какву сам очекивао. Имали смо много грешака, било је одступања од договора, али пред нама је још много посла јер припреме још трају. Видљиво је да смо још у формирању тима, не-

зони носити дрес Слоге.

- Помажемо једни другима. Ми немамо класичну „петицу“ и то ургентно морамо да доведемо. Потребан нам је и играч на спољној позицији, али схватајући тренутак у коме се налазимо, финансијску ситуацију, треба очекивати долазак младих и неафирмисаних играча. Радимо добро, квалитетно и мислим да ће Слога имати шта да покаже у сезони која следи – закључује Бојан Кусмук. Слога ће у уторак 14. септембра (19ч) угостити крушевачки Напредак. А. Даишевић

30

10. септембар 2010.

ФУДБАЛ Окружна лига

Квалитетна лига Србије

ПРЕКИД У ВИТКОВЦУ, КВАРТЕТ НА ЧЕЛУ Протекло коло обележио је меч у Витковцу, где је гостовала Грдица. Миран сусрет, прави првенствени, неочекивано се претворио у прекид. У тренуцима када је Пролетер Ласта водила 1-0, гости су остали са играчем мање. Искључени играч је уместо у свлачионицу одлучио да остане на клупи а ново упозорење арбитра донело је неочекивану реакцију једног навијача Грдице, који је насрнуо на судију и меч је прекинут. Највише голова у овом колу виђено је у Матарушкој Бањи где је домаћин стигао до прве победе у првенству. Морава је пружила жесток отпор, али није могла да избегне трећи везани пораз. Лађевчани су победили у Ушћу домаћи Радник, што је било довољно да ухвате прикључак са врхом табеле, где је сада и Гоч који је у Врњачкој Бањи нанео први пораз Адранцима. Најпријатније изненађење представља тим Матаруга који је такође стигао до деобе првог места после убедљиве игре и победе у Јарчујаку, где су славили и прошле сезоне. Буран реми је одигран на Буњачком Брду где су гостовале комшије из Ковача а на крају 2-2 и подела плена. Једини меч без голова одигран је у Конареву, где је гостовао Рудар из Баљевца. Четврто коло је одиграно у среду а већ овог викенда следе нова узбуђења.

Резултати 3. кола: Радник - Браћа Вуковић 0:2, Будућност - Рудар 0:0, Карађорђе Раднички 2:2, Ибар - Морава 5:3, Пролетер Ласта – Грдица Пролетер Ласта-Грдица 1-0 (прекид због напада гостујућег навијача на судију), Гоч - Борац (А) 3:2, Краљево Хајдук - Матаруге 0:3, Магнохром - Борац (В) 1:1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Борац (А) 4 Матаруге 4 Бр Вуковић 4 Будућност 4 Карађорђе 4 Грдица 3 Гоч 4 Борац (В) 4 Раднички 4 Радник 4 Ибар 4 Рудар 4 Морава 4 Пролетер Ла 3 Краљево Хај 4 Магнохром 4

3 3 3 2 2 2 2 1 0 1 1 1 1 1 1 0

0 0 0 2 2 1 0 1 4 1 1 1 0 0 0 1

1 1 1 0 0 0 2 2 0 2 2 2 3 2 3 3

9 9 9 8 8 7 6 4 4 4 4 4 3 3 3 1

Резултати 4. кола: Браћа Вуковић-Борац (В) 1:0, Матаруге-Магнохром 2:1, Борац (А)-Краљево Хајдук 2:1, Грдица-Гоч 3:0, Морава-Пролетер Ласта 3:1, РадничкиИбар 2:2, Рудар-Карађорђе 0:1, Радник-Будућност 0:2. А. Даишевић

Тениски турнир на теренима крај Ибра

И КРАЉЕВЧАНИ БИ ТИТУЛУ ТК Краљево је ове године организовао више врло квалитетних турнира у различитим узрасним категоријама, али велико признање овај узорни спортски колектив је добио ових дана од ТСС. Наиме, предстојећег викенда на тениским теренима крај Ибра биће организован турнир 2. категорије у мушкој и женској конкуренцији, на коме ће се појавити, ако изуземо Дејвис и ФЕД куп репрезентативце, наши најбољи играчи.

-Изузетно квалитетан турнир нас очекује и сигуран сам да ће бити један од најбољих у нашој земљи ове године. Очекујем велику конкуренцију јер

турнир 2. категорије носи велики број бодова. Без шансе нису ни такмичари нашег клуба, пре свих Лука Илић за кога мислим да би могао да искористи предност домаћег терена. Позивам све љубитеље спорта да дођу од суботе на наше терене и уживају у добром тенису – каже секретар ТК Краљево, Радмило Тодоровић. Организација овако значајног и великог такмичења није лака, па из ТК Краљево упућују велику захвалност спонзорима. Такође, одређене измене око сатнице турнира су могуће само у случају лошијих временских прилика. А. Даишевић

НОВИ БЉЕСАК ПИОНИРА Претходног викенда одигране су утакмице 5. кола Квалитетне лиге Србије. Омладинци и кадети Слоге су гостовали у Борчи код домаћег БСК-а а од могућих шест, Краљевчани су освојили само бод. Омладинци су поражени резултатом 1-0, али резултат не показује право слику овог занимљивог меча. Пулени Горана Тасића имали су мноштво прилика, нарочито у првом полувремену, када их нису искористили, стигла их је казна и три бода су остала у београдском предграђу. После две победе на

старту сезоне омладинци „белих“ су доживели три везана пораза и сада су са шест бодова на 10. месту на табели. У наредном колу Слога поново гостује и то новобеоградскoм Радничком. Кадети су прекинули пост у гостима и у Борчи одиграли 1-1 са БСК-ом, гол вредан једног бода постигао је Јаблановић у 71. минуту. Кадети Слоге су са 5 бодова такође на 10. месту на табели и у наредном колу гостују у Зајечару екипи Тимока. Нови бљесак су доживели пионири Слоге који су у Јар-

СЛОГА – СМЕДЕРЕВО 2 – 1 (1 – 0) Стадион: у Јарчујаку Гледалаца: 200 Судија: Душан Јаковљевић (Чачак) 8 Стрелци: Белаковић у 39. и Гочанин у 80. минуту за Слогу, Симић у 45. минуту за Смедерево Жути картони: Шиљић (Смедерево) СЛОГА: Грбовић 7,5, Обрадовић 7, Вучић 7 (Жупањац 7), Главчић 7, Радовић 6,5, Гочанин 7, Жерађанин 6,5, Коматовић 6,5 (Стојковић -), Белаковић 7 (Јовић

7), Ђорић 6,5, Николић 6,5 (Рајичић -) СМЕДЕРЕВО: Маринковић 6 (Тртица 6), Костић 6 (Јовановић 6), Трајковић 6 (Леповић -), Младеновић 6, Смиљанић 6,5, Перић 6,5, Симић 7, Ранковић 6 (Батиница 6,5), Греку 7, Шиљић 7 (Петковић ), Мишић 7 (Крчмаревић -) Играч утакмице: Бојан Гочанин (Слога)

чујаку победили вршњаке Смедерева резултатом 2-1. Више него занимљив меч одлучен је у последњим секундама сусрета. У првом полувремену се играло без изразитих прилика до самог финиша. Тада је прво запретио Ђорић, али је погодио спољни део мреже, узвратио је у следећем нападу Греку, али је сјајно одбранио Грбовић. У последњим секундама првог полувремена после шута Главчића и одбијене лопте вратара гостију, шутирао је Жерађанин а лопту у мрежу главом спровео Белаковић. У наставку сусрета гости су кренули боље и то је резултирало изненађењем. Сјајна соло акција Симића и јако леп гол, играо се 45. минут. Одлука је пала у надокнади регуларног тока меча. Корнер је био за Слогу, центрирао је Главчић а усамљени Гочанин на другој стативи убацио лопту главом у мрежу за велику радост „белих“. Пулени Дарка Луковића су сада са 10 бодова на деоби другог места на табели а у наредном колу следи гостовање екипи Земуна. А. Даишевић

Међуопштинска лига

ЛАЗАЦ И РИБНИЦА УСПЕШНИ КАО ГОСТИ Протекло коло у Међуопштинској фудбалској лиги обележиле су прве победе Младости из Врдила, Жиче и Ласца, док је Чибуковац и даље једини тим Резултати 3. кола: Олимпик – Врњци 3:1, Полет - Чибуковац 2:1, Шумадија - Лазац 0:1, Јединство - Напредак 1:0, Младост - Гружа 2:1, Жича Гранит 4:1, Јединство Млада крила 1:1, Морава Рибница 1:2 Парови 4. кола: Врњци Рибница, Млада крила – Морава, Гранит – Јединство, Гружа – Жича, Напредак – Младост, Лазац – Јединство, Чибуковац – Шумадија, Олимпик - Полет

без освојеног бода. „Малинари“ су у смирај меча, или што би навијачи рекли, у сутон, стигли до победе против Груже и најавили боље дане. Жича је после разочаравајућег старта искалила бес на Граниту који је у Јошаничку Бању понео четири лопте. Лазац је до прве овосезонске победе дошао ван своје авлије, победивши у Шумарицама. То је једна од две победе гостију у овом колу, јер је Рибница у Мрсаћу потврдила епитет главног кандидата за улазак у Окружну лигу. Комшијски дерби у Драгосињцима завршен је мирољубиво, док је Олимпик још једном био сигуран, овога пута против Врњаца. Рибница једина има максималан учинак после три кола и на одстојању од два

бода држи Млада Крила из Метикоша, Олимпик из Новог Пазара и Полет из Ратине. А. Даишевић 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Рибница 3 Млада крила 3 Олимпик 3 Полет 3 Јединство 3 Лазац 3 Морава 3 Шумадија 3 Напредак 3 Жича 3 Врњци 3 Гранит 3 Младост 3 Гружа (-1) 3 Јединство 3 Чибуковац 3

3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0

0 1 1 1 0 2 1 0 0 0 0 0 0 0 2 0

0 0 0 0 1 0 1 2 2 2 2 2 2 2 1 3

9 7 7 7 6 5 4 3 3 3 3 3 3 2 2 0

31

10. септембар 2010.

ФУДБАЛ - Зона Морава Скроман учинак краљевачких зонаша

ПРВА ПОБЕДА МЕТАЛЦА, МЛАДОСТ ПОНОВО ИЗГУБИЛА - На

стадиону код Ложионице Металац губио од Орловца, али на крају славио прву овосезонску победу.

– Младост изгубила у Опланићима од Победе. – У недељу (16:30 ч) Металац у Рашки, а Младост у Тутину

Протекли викенд био је половично успешан за краљевачке зонаше. У 4. колу Металац је стигао до прве овосезонске по-

беде и то против Ороловца из Мрчајеваца 3-1. На стадиону код Ложионице повели су гости преко Поповића а преокрет је

уследио у последњих 16 минута утакмице. Белопавловић, који је меч почео на клупи, уласком у игру покренуо је Металац,

Општинска лига

ПАРТИЗАН НЕЗАУСТАВЉИВ Најнижи степен такмичења у Краљеву доноси доста узбуђења. Ово је сезона Партизана, јер су Врбљани, као и славни имењак из Београда, незаустављиви и чврсто држе лидерску позицију. Претходног викенда лидер је славио у Сијаћем Пољу против Каблара. Чак шест голова видели су гледаоци у Мусиној Реци, где је Звезда откинула бод а гол мање виђен је у Дракчићима. Омладинац је у комшијском дербију декласирао Самаилце који једини у лиги немају освојен бод. Стубал је сигурно славио против Милочајца, баш као и Тавник против Згодачице, која је утакмицу завршила са два играча мање. После два ремија Стара Чаршија, која као

Резултати трећег кола Омладинац - Будућност 4:1, Стубал - Милочајац 2:0, Каблар - Партизан 0:3, Тавник - Згодачица 3:1, Стара Чаршија - Јово Курсула 2:1, Прогорелица - Богутовачка Бања 3:1, Мусина река - Звезда 3:3, Слободан тим: Поповићи Парови четвртог кола Будућност – Звезда, Поповићи Мусина река, Јово Курсула – Прогорелица, Згодачица - Стара Чаршија, Партизан – Тавник, Милочајац – Каблар, Омладинац – Стубал, Слободан тим: Богутовачка Бања

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15

Партизан 3 Прогорелица3 Тавник 3 Стубал 3 Ст Чаршија 3 Омладинац 3 Мусина река 2 Милочајац 3 Каблар 3 Јово Курсула 3 Поповићи 2 Звезда 2 Згодачица 3 Бог Бања 3 Будућност 3

3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 1 0 0 2 1 1 1 1 0 2 1 1 1 0

0 0 1 1 0 1 0 1 1 2 0 1 2 2 3

9 7 6 6 5 4 4 4 4 3 2 1 1 1 0

домаћин игра у Јовцу, остварила је прву победу и то против екипе из Цветака. А.Д.

донео изједначење, над њим је начињен једнаестерац који је Барјактаревић претворио у вођство „плавих“ а тачку на овај меч ставио је Саздов у надокнади времена.

-Јако тешка утакмица за нас. Било је мучно припремити се, јер смо у последња два меча примили нерегуларне голове и то нас је коштало. И овде смо дозволили ривалу да поведе, али смо јако добро одиграли друго полувреме и тим делом сам задовољан. Сада је мало лакше, кренуло је и верујем да ћемо у недељу у Рашки одиграти добру утакмицу где ћемо бити комплетни. Играли смо у припремном периоду са њима, познајемо се и нисмо без шанси – каже Петар Ђекић, тренер краљевачког Металца. Младост ни после четвртог кола не зна за победу а без освојеног бода су на свом терену. У Опланићима је гостовала Победа из Белошевца која је на исти начин као и Бане из Рашке, две недеље раније, однела цео плен (резултат 1-3). Гости су рано повели, домаћин преко Дарка Грачанца изједначио у другом полувремену, али је то било и све од Опланићана. Победа је потврдила квалитет и са још два гола крунисала бољу игру а са три бода из Опланића су стигли до другог места на табели. Младост из Опланића, уз крагујевачку Славију, једина нема тријумф у лиги, па је изненађујући бод у прошлом колу против Шумадије био само тренутак инспирације. У наредном колу, у недељу (16:30ч) Металац гостује у Рашки где га чека стари ривал Бане а меч ће бити прави дерби. Младост из Опланића гостује дугогодишњем ривалу из Окружне лиге, екипи Тутина а

Резултати 4. кола: Славија - Тутин 0:2, Младост (О) - Победа 1:3, Полет (Т) Шумадија 1903 1:4, Омладинац (НС) - Бане 0:0, Металац (К) - Орловац 3:1, Јошаница - Партизан (Ц) 2:0, Таково Водојажа 2:1, Мокра Гора Трепча 2:0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Мокра Гора 4 Победа 4 Водојажа 4 Шумадија 4 Тутин 4 Омладинац 4 Трепча 4 Партизан (Ц)4 Јошаница 4 Бане 4 Орловац 4 Металац (К) 4 Полет (Т) 4 Таково 4 Славија 4 Младост (О) 4

4 3 2 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0

0 0 1 1 1 1 0 0 0 2 1 1 1 1 1 1

0 1 1 1 1 1 2 2 2 1 2 2 2 2 3 3

12 9 7 7 7 7 6 6 6 5 4 4 4 4 1 1

Парови 5. кола: Трепча – Славија, Водојажа - Мокра Гора, Партизан (Ц) – Таково, Орловац – Јошаница, Бане Металац (К), Шумадија 1903 - Омладинац (НС), Победа - Полет (Т), Тутин Младост (О) домаћин је у овом сусрету апсолутни фаворит. А. Даишевић

РАДИО КРАЉЕВО 98,5 MHz

32

10. септембар 2010.

ФУДБАЛ - СРПСКА ЛИГА Краљевчани у некомплетном саставу до бода у Чачку

ОСТАЈЕ ЖАЛ ЗА ЦЕЛИМ ПЛЕНОМ - Слога наступила без неколико стандардних играча, после гола се повредио и Десница. – Велика шанса новајлије Васиљевића у послeдњим секундама утакмице. – У недељу (16:30ч) на Градском стадиону гостује Раднички Стобекс

После три узастопне победе, фудбалери краљевачке Слоге су у Чачку против Слободе одиграли нерешено 1-1. До првог ремија ове сезоне пулени Игора Туфегџића су стигли после велике борбе и добре фудбалске представе, али и много проблема. Стратег „белих“ није могао да рачуна на Јовицу Василића и Дарка Дринића што је био огроман хендикеп а када се после постигнутог гола повредио и Момир Десница, мало је било оних који су веровали да Слога може избећи

пораз. Ипак, изузетно млад састав краљевачког српсколигаша је потврдио да има снаге, талента и умећа да игра са сваким тимом у лиги.

- Једна јако тврда утакмица, типична за комшијске дербије. Слобода има одличан састав, код куће су прилично неугодни а наши млади играчи су мало уплашено ушли у утакмицу. Ипак, како је време одмицало играли смо све боље, имали далеко више повољнијих прилика од домаћина и можемо да жалимо за целим пленом – каже

Момир Десница, једно од летошњих Слогиних појачања и стрелац гола у Чачку. Корпулентни штопер „белих“ није имао среће, одмах после гола се повредио, у питању је зглоб ноге, па му је било још теже да са клупе посматра велику борбу на терену.

- Много пехова смо имали у припреми за овај сусрет, нису могли да играју Василић и Дринић, уследила је и моја повреда. Десетковани смо показали карактер, домаћин је дугим лоптама покушавао да дође до

гола, ишао на прекиде и из једног таквог смо и матирани. Ипак, могли смо до три бода, новајлија Васиљевић је у последњој секунди меча имао зицер, очи у очи са вратаром Слободе, али лопта није хтела у мрежу. Заиста, имамо за чим да жалимо. Оно што је видљиво јесте да, како време пролази и Слогин тим добија на физиономији, игра све боље и већ је стигао до трећег места.

- Првенство је дуго, много је утакмица пред нама. Радује ме што нам је форма у успону, прошли смо даље и у Купу, али је циљ врх табеле и повратак у прволигашко друштво. Томе смо све подредили, мада ће бити тешко. Евидентно је да нам треба један одличан везни играч, неко ко зна да стане на лопту, осмисли акцију. Слога има јако талентоване играче, време ради за њих и мораће брже да сазревају од својих вршњака у другим срединама. Ипак, не сумњам да ћемо остварити зацртано. Искусни фудбалер не крије да је одушевљен чињеницом да носи Слогин дрес и да је у Краљеву?

- Одушевљен сам. Стварно сам свуда био, играо, али са Краљевом као градом и људима

Нови успех краљевачких бициклиста

МЕТАЛАЦ И У СУБОТИЦИ НА ТРОНУ Металац у генералном пласману Лиге Србије води у конкуренцији млађих кадета и кадета Суботица је протеклог викенда била домаћин бициклистичке трке за Лигу Србије. У конкуренцији млађих кадета Стефан Јовановић из краљевачког Металца освојио је прво место, док је његов клупски друг Дарко Девеџић био трећи. Екипно у овој конкуренцији Металац је убедљиво освојио прво место. У конкуренцији кадета Урош Живковић је заузео друго место, Марко Полумирац је био

четврти а Милош Борисављевић пети. Екипно је Металац и у овој конкуренцији освојио прво место. Милош Стојановић је у конкуренцији јуниора заузео четврто место, Лазар Ерић је био девети, Металац екипно други. На трци у Суботици блистао је и Марко Станковић који је у конкуренцији сениора до 23 године освојио прво место, док је у конкуренцији Елита био трећи иза побед-

ника Хасановића и Жолта Дера. Станковић је овим пласманом ушао у најужи круг кандидата за одлазак на СП у Аустралију. Бициклистички клуб Металац у генералном пласману Лиге Србије води у конкуренцији млађих кадета и кадета, у конкуренцији јуниора је на другом а код сениора на трећем месту. А. Даишевић

Резултати четвртог кола: Шумадија (А) - Железничар 2:1, Слобода (Ч) - Слога (К) 1:1, Раднички Стобекс Јединство 0:1, Слога (П) ФАП 1:1, Вујић вода - Будућност 1:2, Слога (ПМ) - Рудар (К) 2:0, Партизан (ББ) Мачва 3:0, Слога (ББ) Полет (Љ) 0:1 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16

Рудар (К) 4 Партизан 4 Слога (К) 4 Полет (Љ) 4 Јединство 4 Слога (ББ) 4 Мачва 4 Железничар 4 Слобода (Ч) 4 Слога (ПМ) 4 Будућност 4 Вујић вода 4 ФАП 4 Слога (П) 4 Раднички Сто4 Шумадија (А)4

3 3 2 2 2 2 2 2 1 2 1 1 1 1 1 1

0 0 1 1 1 0 0 0 3 0 1 1 1 1 0 0

1 1 1 1 1 2 2 2 0 2 2 2 2 2 3 3

9 9 7 7 7 6 6 6 6 6 4 4 4 4 3 3

Парови петог кола: Полет (Љ) - Шумадија (А), Мачва Слога (ББ), Рудар (К) - Партизан (ББ), Будућност Слога (ПМ), ФАП - Вујић вода, Јединство - Слога (П), Слога (К) - Раднички Стобекс, Железничар - Слобода (Ч) у њему, са Слогом као клубом, сам одушевљен. Све је на највишем нивоу и сигуран сам да је мој избор летос био прави. Надам се да ћемо на крају сви заједно славити – закључује Момир Десница, штопер краљевачке Слоге. Слога у недељу на Градском стадиону дочекује Раднички Стобекс из Клупаца код Лознице. „Белима“ играју само три бода, али вреди се подсетити да је Слога овог ривала пре две сезоне победила 3-2, после вођства Клупчана 0-2. А. Даишевић