iskra1221

Page 1

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

BEOGRAD NE VIDI DA JE PO»ELA BORBA ZA SAMOSTALNU VOJVODINU PoËelo je; sve pripremne radwe su obavqene, novac iz inostranstva veÊ pristiæe, medijska mreæa je razapeta, svi kadrovi su na svojim mestima... poËiwe borba za osamostaqewe Vojvodine. KonaËan ishod treba da bude konfede-ralizacija sadaπwe Srbije, weno pretapawe u dræavnu zajednicu pod imenom "Srbija i Vojvodina". Ovo Êe DaËiÊu i NikoliÊu - dræite me za reË - joπ ove godine u Briselu biti ispostavqeno kao jedan od uslova koje Beograd mora da ispuni na putu za EU. VeÊ duæe vreme grupa Srba, zabrinutih za ono πto se sprema u bliskoj nam buduÊnosti, pokuπava da upozori reæim u Beogradu, onaj TadiÊev i ovaj NikoliÊ-VuËiÊ-DaËiÊev πta se sprema u Novom Sadu. Za sada, bez uspeha. Svi beogradski i novosadski mediji, privatni i dræavni, za ove qude su zatvoreni. Wihova priËa je ocewena kao paranoiËna, iz gnezda teorija zavere i kao takva uvredqiva za zdrav mozak. Za to vreme obavqen je znaËajan deo posla. PoËetak masovne, koordinisane, u prvoj fazi nenasilne akcije odvajawa Vojvodine od Srbije oznaËen je ovih dana plasirawem u javnost "PriruËnika za pruæawe graanskog otpora za slobodnu Vojvodinu". PriruËnik sadræi metodologiju rastakawa dræavnosti Srbije na prostoru Vojvodine i naËine borbe protiv svega πto ima veze sa Srbijom, uz razvodwavawe srpskih predznaka i odrednica u korist nove nacijeVojvoanin. PriruËnik donosi grozne laæi na raËun Beograda, Srbije u celosti; ide se do optuæbi da je Srbija 1945. godine u Vojvodini ubila pola miliona Nemaca i Maara. PreporuËuju se antivojvoanske akcije (paqewe zastava i sliËno) kako bi se proizveo suprotan efekat, ukquËujuÊi reakcije iz inostranstva; su-geriπe kidisawe na Srpsku pravoslavnu crkvu, ignorisawe prosrpskih a pomagawe "Vojvodini prijateqskih medija": TV Vojvodina, B-92, Blic, Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa. U planu je i stvarawe "Vojvoanske crkve".

Nekako u isto vreme kad i PriruËnik, na sajtu "Autonomija" pojavio se tekst Dinka GruhowiÊa. »ovek je u javnosti Vojvodine i Srbije poznat kao hodajuÊa mræwa prema Srbiji i Srbima. Pre nego πto ilustrujem ovu tvrdwu naveπÊu da GruhowiÊ u najnovijem tekstu opisuje deËju igru petardama ispred jedne zgrade u Novom Sadu i kaæe: "Sline, balave, malo im je, iako se na sve strane dimi i puπi, i oseÊa se miris baruta u vazduhu. Oni bi, nema sumwe, u ruku uzeli prave puπke, puπkomitraqeze, snajpere, bazuke, minobacaËe... samo da dovrπe pokoq koji su im oËevi zapoËeli". Da ne bude dileme kojoj naciji pripadaju deca, veÊ u sledeÊem pasosu GruhowiÊ se pita znaju li majke tih deËaka da oni na Fejsbuku umesto svoje dræe slike Ratka MladiÊa. Ima tvrdwi da je taj GruhowiÊ, (inaËe roen u Bawaluci, odakle 1991. godine odlazi u Novi Sad) jedan od idejnih kreatora i motora najnovijeg projekta odvajawa Vojvodine od Srbije. GruhowiÊ se bavi novinarstvom, πef je dopisniπtva agencije Beta u Novom Sadu, predsednik Nezavisnog udruæewa novinara Vojvodine, saradnik Radija DojËe vele, struËni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. IstiËe se veÊ godinama otvorenom mræwom prema Srbiji; tvrdi da je Srbija Vojvodinu pripojila ratom, kao i Kosovo; izjednaËava Republiku Srpsku sa ustaπkom Nezavisnom Dræavom Hrvatskom; tvrdi da je Vojvodina ugroæena od "akademsko-crkveno-tajkunskopolitiËkih luaka sa srediπtem u Beogradu.... Pre dve godine, u novembru 2010, Skupπtina Vojvodine dodelila je Dinku GruhowiÊu godiπwu nagradu za toleranciju. ProËitajte ponovo, nije gre πka. Mræwa i zlo lagano se, kao jesewa magla, πire Novim Sadom i Vojvodinom. Ventili su u Berlinu, BeËu, Budimpeπti i Zagrebu. Odbrana Vojvodine je moguÊa, samo je pitawe u kojoj meri je novi beogradski reæim svestan svega ovoga. Vesti, 9. 1. 2013 (Podvukla - Iskra)

RATKO DMITROVI∆

Шта нам се то збиva? God. LX|V

1. februar 2013.

Broj 1221

ДВА NEQUDSKA ЛИЦА ЗАПАДА И МИ

По вишестолетном народном искуству: „Не пада снег да покрије брег”, већ да би свака зверка оставила свој траг. Ово искуство даје право да га преточимо у светску политику како би се поближе упознали са „зверкама” савременог света. Има тих звери сијасет. Задржавамо се, међутим, само на две, најкарактeристичније за ово излагање и како су се она одразила на нашем простору. Из посланице Mitropolita Амфилохија

Прву нехуманост Запада нам је открио Митрополит Амфилохије (Радовић) из епархије црногорско-приморске Српске православне цркве (СПЦ). Вероватно је да је ово његово откриће било или део или тема његове Божићnе посланице. Христос је својим рођењем. обезбоженом људском роду постао, како је пророковано, Емануел - (у преводу) Бог је с нама - и тако поново успоставио, прекинуту од људи везу, Бога и човека и обезбедио да ће се човечанство и даље обнављати али само у духу те Христом уприличене везе између Бога и човека. Бог је уткао у свако живо биће па и у човечанство - полност тј. способност сопствене репрородукције и обнављања. Код људи, по апосталу Павлу, из посланице која се чита приком венчања, „двоје” (мушко и женско) остављају своје очеве и мајке, да би срасли у „једно” „велика је тајна то”, вели он - а ради добробити потомства. Ово се засигурно остварује не од „страха” (погрешан превод у Новом завету Вука Караџића) већ из респекта (иначе једно унутрашње осећање мужевљеве достојности да управља и њеном а договереној заједничкој судбини), произашлог из обостране љубави. Али Лукави не мирује. И ту нам сада Митрополит Амфилохије открива његове конкретне „звериње” радње како би се та Христова веза између Бога и човека, с једне, и тај природни однос супружника према потомству, с друге стране, обеснажила. У име „слободе” полног одлучивања, жене, вели Митрополит, уместо да рађају убијају абортусима још нерођену али већ живу децу. „Содомијом и педерастријом” односно једно-

полним „браковима” убија се породица, као основ нормалног људског друштва. То плус абортуси, ето „беле куге” - пошасти која хара тзв. „цивилизовани свет”. Не припрема ли тај „свет” (углавном „хришћански”) своје сопствено самоубиство?! Tек да се испуни Христова порука „много је позваних, али мало изабраних”. Тек што је Митрополит изустио своју поруку, одмах је она оцењена од стране поборника „поворке поноса” као „говор мржње”. Заиста звучи крајње лицемерно тобоже њихово „подучавање” Митрополитa на већу „толерантност” према другим облицима живљења (мисли се на полно)” сходно Божићу, празнику радости и мира. Не схватају, јадници, да је њихов противприродни покрет, кога желе да натоваре целом друштву, највећи говор мржње према Богу и Његовој природи. Као такав - кроз њих је проговорио sam Ђаво, односно по Молитви Господњој Лукави! Писање г. Бећировића о Сирији

Друго откриће те нехуманости дошло из пера г. Комнена Бећировића, тог иначе неустрашивог критичара наших владајућих сtруктура из пост-милошевићевог времена у Србији и Црној Гори. Задојен идејом чојства и јунаштва, његово писање је постало бич савести над њиховом издајничком праксом. Изгледа да га је то определило да настави даље своју борбу у Паризу, Француска. Појављује се својом критиком и у француској штампи, али је она сада више обојена критиком Запада, а у вези његових недела учињених српском народу приликом ратова око разбијања Југославије. Конкретно овом приликом, г. Бећировић се у свом чланку наслoвљен „Варварство под окриљем Запада у Сирији” задржава на рату у тој несретnој земљи. Специјално се он усредсредио на злочине почњених од стране Асадове опозиције, а које западна штампа, да би их учинила „добрим момцима”, уопште не помиње. (Текст кога имам јесте на српском. Чини ми се, међутим, да је овај текст писан за неки француски лист па га је он доцније превео на српски, што се види понегде по његовој ијекавици). У вези пак тоталне али једностране ћутње


Dva nequdska...

западних медија о злочинима сиријских опозиционара, вели Бећировић, најзад је „упаљена једна зубља истине”. Дошла је она преко Руског института за демократију и сарадњу у Паризу који је организовао скуп о збивањима у Сирији. О злочинима су сведочиле „две храбре жене”. Прва је монахиња „Agnes Мариам од Крста” (Agnes Mariam de la Croix), иначе игуманија манастира Светог Јакова Персијанца, сјеверно од Дамаска, кога је она и обновила из „вишевјековних” рушевина. Друга је млада Анастасија Попова, новинарка телевизије Русија 24 која је са својом екипом провела неколико месеци на ратишту у Сирији, којом приликом је рањена. Још пре овог скупа, г. Бећировић, пошто гледа руску телевизију, где га „ограши” ћирилица (за разлику од црногорске где га „мори” латиница) имао је прилику да види младу Анастасију како окрвављеног лице (од „стркотине”, крхотина метка) са сиријског тенка обавештава публику свог канала. На том скупу ове две жене уживо сада обавештавају о варварству побуњеника (иначе миљеника Запада, који их је претворио у „бојовнике за људска права и демократију”). Они су уствари „хорде брадатих фанатика, вехабиста, салафиста, такфириста и других најамника, мећу којима и робијаша из саудијских тамница, које харају земљом Сиријом што је била примјер мултиетnичког суживота и склада”. Пошто су сведочанства ових жена безбројна г. Бећировић их је препричао и сумирао својим речима. Од многих, због простора, задржаћемо се само на неколико најважнијих. Сведочанства „храбрих жена”

У Сирији и околном простору настале су три монотеистичке религије: хришћанство, јеврејство и исламство. Том простору који је, као што смо видели под Асадом уживао истинско многоверство, ратом и безакоњем побуњеника кога су изазвали Западњаци уз садејство Саудијаца и оних исламиста из Катара и Турске прети опасност нестанка у сиријском огњу зла. Бојовници демократије и људских права подвргавају хришћане, суните и алавите (њих специјално због Асада који је по вери алавит) или једноставно цивиле ако их сматрају да су проасадови, најстрашнијим мучењима, мрцварећи их чиме стигну, прије него у њих саспну кишу куршума, док од људи не остане само безоблична маса у локвама крви. Друге, једноставно кољу или им отсецају делове тела са моторним тестерама, Треће, поготову aко су државни службеници бацају са високих зграда. Велелепна хришћанска, шитска и алавитска здања и богомоље сурвавају се у гомиле рушeвина. Сиријски градови, са својим разореним здањима, међу којима су и значајни историјски споменици, као чувена тврђава у Алепу из доба Александра Македонског, под заштитом Унеска, дјелују сабласно и аветињски или као после неке велике катаклизме. Сва та невиђена зверства догађају се уз

2

повике `Алах акбар`. Многи муслимани са друштвених мрежа, то осуђују као скрнављење. Као и у Сарајеву, побуњеници се често ушанчују у болнице и одатле отварају ватру, тако да одговорност за евентуалне жртве падне на Асада. Неке пак болнице са све особљем и болесницима сами дигну у ваздух да би западне медије од тога направиле „километражу”, тј. Асадово је то дело и тако дали шансу разним само-проглашеним хумaнистима (познати нама с Косова али и Либије) као што је Бернар Анри Леви. На граници са Турском, сами демократски борци, а у договору са њом бомбардују турске градове, да би се у сиријски рат увукла Турска и НАТО као његов члан, с једне, и тако заобишао вето Русије и Кине у СБУН по том питању, с друге стране. Веза Сирије с нашим простором?

Из излагања г. Бећировића једно је неизвесно, каква је веза између ратовања у Сирији са нашим простором? Већ један летимичан поглед указује да је та веза по својој природи многострука, што већ и сам аутор имплицитно спомиње. Прво и најглавније оба ратишта (оно око растакања Југославије - назовимо га „српским пролећем” - за разлику од оног „арапског” у Сирији) инспирисани су идејно и исковани на Западу, са првенственим циљем да се свет ослободи Милошевића односно Срба, а у Сирији Башара ел Асада и његових алавита, односно Шита. Постоји ту и једна мала разлика. У Сирији ратовање је на чисто верској бази; на нашем простору, верско ратовање (против православља) може се само подразумевати. Друго, растакање Југославије се догодило деведесетих, после чега је дошло до мира уприличен и формално Дејтонским споразумом и Париским миром (децембар 1995). (Узгред, тај мир је САД председник Клинтон, приказао у кампањи за свој други мандат као велики и једини његов спољно-политички успех). У Сирији арапско пролеће је отпочето пре двадесет и два месеца и тај рат још увек траје, без изгледа да ће се икад завршити. Услед тога, сиријски случај (изузев мира) јесте егзактна копија онога што се десило у бившој Југославији, а што је све инспирасано од Запада, с тим што у Сирији није било

IZ SADRÆAJA Od demokratije do totalitarizma . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Rezolucija o KM ne brani niπta . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Quo vadis Srbijo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Rezolucija o KM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Partijski razjediwena vlast. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 `Novi patriotizam` ili prodaja vere. . . . . . . . . . . . . . .15 Srbijo: »uvaj se Danajaca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Ærtve date za datum pregovora sa EU. . . . . . . . . . . . . 21 Vratite se i borite se za Srbiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. februar 2013.

PRILOZI ISKRI Za naπeg dragog Æivana LazareviÊa u seÊawu na dan krstne slave Svetog Nikole Supruga Dragica sa familijom £ 20 Za pokoj duπe usnulom sledbeniku i radniku za dobro manastira Hilandara, skim monahu Jovanu Brale StevanoviÊ A$ 20 Da milostivi Gospod primi u rajske dvore preminulog druga Svetu PaunoviÊa Brale StevanoviÊ A$15 Umesto cveÊa na grob druga Miodraga SimonoviÊa - UËe Brale StevanoviÊ A$ 15 Za pokoj duπe naπeg dragog druga i poverenika Iskre, Æivana LazareviÊa Dobrivoje –ukiÊ £ 10 Umesto voπtanice na grob druga i prijateqa Qube AtanackoviÊa Voja MiletiÊ £ 10 Umesto voπtanice na grob i za pokoj duπe naπeg dobrog druga i prijateqa Æivana LazareviÊa Beti i Hranislav LazareviÊ £ 20

Kraqica odlikovala Boru DragaπeviÊa U prostorijama konzulata Republike Srbije, 14. decembra 2012. godine, kanadski narodni poslanik grËkog porekla, Xim Karixianis, uruËio je Bori DragaπeviÊu, u prisustvu srpskog konzula Vladimira Pavlova i Borine porodice, medaqu britanske kraqice Elizabete || povodom wenih 60 godina na prestolu. Ovo je izraz prizinawa Bori za wegov dobrovoqni rad za Kanadu, πirewe multikulturalizma, kao i dugogodiπwi rad u srpskoj zajednci. Bora doæivqava ovo svojom `blagoslovenom godinom` jer je, pored pomenute velike poËasti, u wenom toku primio visoko odlikovawe prestolonaslednika Aleksandra (o Ëemu smo ranije pisali), objavio i u Beogradu promovisao svoju veliku kwigu „Stopama predaka”, te 300 primeraka iste rasprodao. »estitamo naπem Bori na ovim visokim priznawima! Iskra

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdq@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Qoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavqeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavqaju obavezno miπqewe redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπwa pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπwa pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemqe Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemqe Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Qoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. februar 2013.

+ Milivoje ∆ordaπ U Londonu, Engleska, umro je 17. januara, posle duge bolesti, naπ poznatiji drug Milivoje ∆ordaπ. Opelo i sahrana, na srpskom grobqu u Brukvudu kraj Londona, biÊe obavqeni, 31. januara. Opπirnije u narednom broju. Povodom osmogodiπwice smrti mog dragog supruga i oca naπe dece, Jovice MiletiÊa Dobrinka MiletiÊ sa decom £ 10 Prilog Iskri D. –ureviÊ

£4

Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob novopreminulog dragog druga Milivoja ∆ordaπa Danica Pavlica K$ 40

©TAMPAWE ISKRE SRBIJI

U

PoËev sa ovim februarskim brojem, Iskra Êe se πtampati i ekspedovati iz Srbije. Primerci nameweni Ëitaocima u inostranstvu, biÊe pakovani u plastiËne koverte i ekspedovani kao `πtampana stvar` avionskom poπtom. OËekivati je nepredviene probleme u svakom novom postupku, mada Êe se πtamparija i uredniπtvo od poËetka truditi da to bude u najmawoj moguÊoj meri. Poverenici Iskre Êe biti obaveπteni kada je taËno februarski broj ekspedovan (uruËen srpskoj poπti), tako da oni mogu pribliæno da utvrde koliko dana Iskra avionski `putuje` do wihove zemqe, te to uporede sa dosadaπwom isporukom iz Engleske. Na osnovu ovih podataka, uredniπtvo Êe podesiti datum elektronske isporuke Iskre πtampariji, tako da je Ëitaoci, koliko je to moguÊe, imaju pribliæno u istom roku kao i do sada. Ove podatke, kao i druge primedbe u vezi novog naËina πtampawa i isporuke Iskre, treba javqati povreniku Iskre za Englesku, na daqi postupak. Uredniπtvo Iskre

Koliko Êe trajati ova vlada? Na sednici Skupπtine povodom rezolucije o KM, DS je izjavila da je u razgovoru o amandmanima, DaËiÊ rekao da je pobedila wegova politika (NikoliÊevu). Pred posetu Brislu za razgovor sa TaËijem, DaËiÊ je izjavio da je vlada odgovorna za spoqnu i unutraπwu politiku zemqe, te da pod izvesnim uslovima Kosovo moæe da bude Ëlan UN. NikoliÊ je uzvratio da je to nezamislivo te bilo protiv usvojene rezolucije. Opoziciona DSS traæi da DaËiÊ odmah podnese ostavku. Povodom susreta hrvatskog premijera i DaËiÊa, NikoliÊ je izjavio da je trebalo da se prvo on sastane sa JosipoviÊem, jer on predstavqa Srbiju u

zemqi i inostranstvu. (Iskra)

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31


+ ALEKSANDAR RUBE©A

+ QUBA ATANACKOVI∆

U Hildenu, NemaËka, umro je pretpostavqa se od srËanog udara, verovatno joπ krajem decembra 2012. naπ drug i bivπi srpski dobrovoqac, Aleksandar-Aca Rubeπa. Aca je posle smrti svoje supruge, æiveo sam u svom stanu. Naen je mrtav tek polovinom januara o.g., poπto su susedi obavestili policiju da ga dugo nisu videli, a u wegovom stanu stalno gori svetlo.

U Bradfordu, severna Engleska, umro je 5. januara 2013. naπ drug i bivπi dobrovoqac »etvrtog puka SDK, Qubomir-Quba AtanackoviÊ.

Kako se Rubeπa naπao u naπim redovima? PrebaËen je iz zatvora, gde se nalazio kao `provaqeni` Skojevac, sa prvom grupom pitomaca, septembra 1942. godine, u `Zavod za prinudno vaspitawe (komunistiËke) omladine` u Smederevskoj Palanci. Stvarno, malo `prinudnog` je bilo u tom Zavodu. Glavni povod wegovog stvarawa bila je zaπtita te omladine od odmazdi, jer je okupator kvote za streqawe prvo popuwavao iz wihovih redova. Pridev `prinudno` dodat je da bi Nemci najzad odobrili formirawe Zavoda. Naprotiv, ciq vaspitaËa u Zavodu, mahom omladinaca JNP Zbor, bio je da pitomci otvoreno govore o svojim uverewima, kako bi o partijskim predrasudama moglo slobodno da se diskutuje. Daqe, vaspitaËi su æiveli meu pitomcima i sa wima delili sve uslove logorskog `re’ima` i na wih uticali mawe reËim, viπe liËnim primerom. Bilo je to suËeqavawe dveju `ideologija`. Duhovnosti hri∏πÊanskog `pogleda na svet` i wegove æivotodavne qubavi prema svakom Ëoveku, nasuprot materijalistiËkoj predrasudnoj mr’wi i duhovnoj smrti. Kako inaËe objasniti da je pri rasformirawu Zavoda, veÊi broj pitomaca, meu kojima i Rubeπa, zajedno sa svojim vaspitaËima, stupio u dobrovoqce; od bogoboraca i komunista - postajali dobri vernici saæiveli s narodom, stvarni `narodwaci`. NajveÊi broj wih stradao je u KoËevju zajedno sa ostalim dorovoqcima - pokoπen rukom svojih nekadaπwih `drugova`. Nama je nepoznato da se komunisti mogu pohvaliti sliËnim `Ëudom`. Naπ verni drug Aca Rubeπa sahrawen je 21. januara na naπem grobqu u Osnabriku. Slava mu i hvala. Molimo se Vaskrslom Gospodu: `So sjatimi` upokoj duπu raba Tvojego, Aleksandra! Iskra

Danilo MariÊ (sa str. 28)

Quba je roen 2. avgusta 1926. godine u naprednom selu Skobaqu nedaleko Smedereva. U srezu Podunavskom selo je bilo poznato kao `gwezdo` velikog broja pristalica JNP Zbor. Kada su se pod okupacijom, posle nemaËkog napada na Sovjetski Savez, naπi komunisti digli na ustanak, veliki broj omladine iz Skobaqa je, na poziv generala NediÊa, predsednika srpske vlade, odmah pristupio srpskim dobrovoqcima za borbu protiv komunista. Tako se i Quba, iako vrlo mlad, naπao u dobrovoqcima. Od tada uËestvuje u svim borbama svoga puka u Srbiji, te povlaËi u oktobru 1944. sa ostalim dobrovoqcima u Sloveniju. Posle prelaska u Italiju, maja 1945. deli æivot svojih drugova saboraca u naπim vojno-izbegliËkim logorima Forli i Eboli U proleÊe 1947. `saveznci` zakquËuju mir sa Italijom, a veliki logor zdruæenih nacionalnih snaga Eboli, sele u okupiranu Zapadnu NemaËku i razbijaju u viπe mawih civilnih logora. Tako se i Quba, sada kao `raseqeno lice`, naπao u razorenoj NemaËkoj. »im su Englezi u potrazi za radnom snagom, radi obnove zemqe i ratom poremeÊene privrede, prvi poËeli da regrutuju tzv. `Evropske dobrovoqne radnike`, Quba se pridruæuje velikoj grupi bivπih dobrovoqaca i odlazi na rad u Britaniju, gde se i nastawuje. Pored trogodiπweg obaveznog najteæeg fiziËkog rada, Quba je imao sreÊu da u Engleskoj sretne i oæeni, tada mladu Italijanku Mariju. Marija je retko dobra i ËoveËna osoba; zraËi osmehom, toplom reËju i qubavqu ne samo za supruga i svoje najbliæe, veÊ i druge bliæwe i qude uopπte. Brzo je nauËila srpski i bez po muke postala prava, najboqa `Srpkiwa`. Svake nedeqe je u crkvi i peva - ni mawe ni viπe - za pevnicom. Jedna je od najagilnijih Ëlaniaca Kola srpskih sestara, naπe crkve u Bradfordu. Ako treba neπto pomoÊi, spremiti ili umesiti za crkvu, tu je Marija. Sa Qubom je u braku od 1957. godine. Izrodili su troje dece; dva sina i kÊer. ©to nije uvek sluËaj u tuini, svo troje imaju `prava` naπa imena i odgojeni su u naπem duhu. Razumeju, a najmlai sin sasvim teËno govori, srpski. Takvo vaspitawe dece bilo bi nemoguÊe bez `blagodatne` majke Marije.

Vule zavrπava svoju ispovest: „Moj æivot se sastoji od jedne kratke istine, od jablana do poplara, bez obzira πto je jedan jablan u Jeæevici, a drugi, poplar, na drugoj strani globa, u Alhambri... Vule JeliÊ je sreÊan u starosti... Neka me joπ malo ovdje, ta, tek mi je osamdeset prva.”(321, 328) Kwiæevna umeπnost Danila MariÊa zasluæuje poπtovawe Ëitalaca i kritiËara.

Quba je sahrawen 22. januara. Opelo u crkvi Sv. Trojice u Bradfordu sluæili su arhijerejski namesnik za Veliku Britaniju, prota Radomir AÊimoviÊ, iz poËasti, i nadleæni paroh, prota Æarko NediÊ, koji se na kraju toplo oprostio od svoga parohijana. Posle sahrane posluæena je u crvenoj sali daÊa za prisutne.

Vasa MihailoviÊ ------------------1 Danilo MariÊ, Od jablana do poplara (Beograd: Narodna kwiga - Alfa, 2006), 332 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Naπe iskreno sauËeπÊe supruzi Mariji, kÊeri Katarini, sinovima Miomiru i Milanu; unucima, Luki i Emiliji. Naπem odanom drugu Qubi slava i hvala; molimo se Gospodu da mu podari veËni æivot u Carstvu Svome! Iskra

30

Iskra 1. februar 2013.

директног НАТО учешћа док је овај бомбардовао српске позиције у БиХ. Треће, реч је опет о миру. У БиХ мир је наступио релативно брзо али тек пошто су српски војни потенцијали довољно умањени НАТО деловањем. Мир у Сирији, међутим, као што смо видели, још није ни отпочео. Зашто? Ту долазимо, с моралне стране, до најлицемернијег односа Запада према жртвама (око 60,000 цивила -бројке су западњачке) које су они (Запад) и уприличили да би свргли Асада. Врхунац тог цинизма јесте чињеница по којој они сваког момента могу да окончају рат у Сирији - ако би наредили својим бојовницима нема више рата и ускратили помоћ. Они то неће због два разлога. Први је: љага за сиријске цивилне жртве пада на Русе и Кинезе који су својим ветом у СБУН онемогућили либијски случај , где су НАТО авиони, злоупотребавајући одлуку СБУН, уништили и Gадафија и Либију. Други је: ако би се одрекли Асадове главе, они би свету показали да примена „арап-ског пролећа” у Сирији уопште није ни била потребна. Како они то неће, рат тамо се наставља у недоглед. У сваком скучају, Западњаци нису свесни, да у крајњој линији све те бројке жртава које се сваким даном рапидно увећавају, историја уписује у њихов (западњачки) „рабош” (компјутер), а интернет их разноси по целом свету. Веза између Мitropolita Амфилохија и Запада

Док је, као што се види, приказ г. Бећировића sirијског случаја, некaко директно повезује Запад с нама. То, међутим, није случај са приказом Митрополита Амфилохија, иако та веза постоји. Треба је, значи, учинити јасном. Митрополит у својој критици, мада на „поворку поноса” мисли, нигде је не идентификује нити говори како се она појавила на нашим просторима; задржао се радије на prikazu њених против-природних плодова. Стога, ево, како се идеја „поворке поноса” појавила у нас. На Западу генерално а у САД посебно изродила се идеја о „људским правима”. Стварно у њој нема ништа из те области, али она и није створена због права, већ је то само једно компјутерско „код-име”, слично мамцу за рибе, помоћу кога САД, као своје врхунско „цивилизацијско достигнуће” (уствари своје „културно смеће”) eksпортује у свет евро-атланских ентузијаста. Како њих има - на претек - код нас, ето како су се, под фирмом „људских права”, наши ентузијасти упецали на удицу „поворке поноса” али и многих других глупости из арсенала САД смећа које све имају по нас своје само-уништавајуће дејство. Ево, само неких примера са „противпредзнаком”: народним („нво”, нестанак ћирилице, кварење српског језика, уопштено: већа „толерантност” према отуђењу од народног духа и вере); политичким (демократија, партијe, Хаг, ЕУ, НАТО, анти-русиzam, независно Косово, а Санџак и Војводина, само што то и формално нису); моралним (општа себичност, саможивост, али и право - без дужности и жртве), итд.

N. QotiÊ

Iskra 1. februar 2013.

Server: Platforma za Kosovo nema πanse AmeriËki struËwak za Balkan Daniel Server AmeriËki analitiËar prilika na Balkanu ocenio je da platforma Beograda za reπavawe pitawa Kosova pokazuje da zvaniËnici Srbije „æive u zemqi fantazije” i dodao da je ona napravqena da bi se oslabio poloæaj premijera Srbije Ivice DaËiÊa. „NajveÊi fantazam je to da u toj platformi Kosovo ostaje autonomna pokrajina Srbije i da Êe Srbija i daqe imati suverenitet nad Kosovom. Ali ima i drugih fantazija. Jedna od wih je podela Kosova na regione i entitete, pridruæivawe juænih srpskih zajednica severu Kosova. Niπta od toga se neÊe dogoditi, prosto zato πto nije ni najmawe realno”, rekao je Server za Radio slobodna Evropa. Prema wegovoj oceni, predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ je uruËio DaËiÊu platfromu o Kosovu koja Êe „doæiveti totalni neuspeh”, zbog Ëega Êe DaËiÊ „na tome pasti”. „Dakle, meni stoji u glavi pitawe da li sve ovo nije napravqeno da bi se oslabio poloæaj DaËiÊa. Ëak mi nije daleko od pameti ni pomisao da je wemu kosovski portfolio i dat kako bi wime bio oslabqen”, ocenio je on. Server je negirao da je tom platformom Beograd odustao od podele Kosova i dodao da taj dokument „bez i najmawe sumwe”, predstavqa plan podele Kosova. „Vlasti u Beogradu fingiraju da odgovaraju na zahteve meunarodne zajednice za ukidawe srpskih institucija na Kosovu, a u stvari te institucije samo legalizuju i ujediwavaju. Uz to predlaæu da tim srpskim zajednicama na Kosovu ni na koji naËin ne upravqaju institucije u Priπtini nego Beograd”, rekao je on. On je ocenio da pregovori treba da se nastave ali da „ponuda treba da bude drugaËija” jer na ovu ponudu, smatra on, niko u Priπtini nema nameru da pristane. (Beta, 23.12.2012)

Specijalni izaslanik EU i πef kancelarije EU na Kosovu Samuel Æogar kaæe da platforma Srbije za EU "nema vrednost", jer su zakquËci ministara EU iz decembra 2012. jedina platforma za dijalog Beograda i Priπtine... "Platforma Srbije o Kosovu nema vrednost za Evropsku uniju i neÊe imati nikakvog uticaja na dijalog Kosova i Srbije", rekao je Æogar u intervjuu za program RTK na srpskom. Za mene platforma u procesu dijaloga ostaje ona Saveta ministara EU iz decembra gde su jasno odreeni zahtevi zemaqa Evropske unije za Kosovo i Srbiju. Na osnovu tih zakquËaka se vodi i proces dijaloga”, kazao je on. (Tanjug, 10.1.2013.)

3


KAKVA JE VEZA NACISTI»KOG NOVOG PORETKA I DANA©WE NOVE VROPE Kakva je veza izmeu Hitlera i Haπkog tribunala, izmeu nacistiËkog novog poretka i danaπwe nove Evrope? Qubiteqi Haπkog tribunala i evrofanatici rekli bi da je to zlobna i nategnuto tendenciozna teza. Slaæem se, to je moguÊe samo u maπti antihaπkih lobista, ali dva britanska novinara, Sajmon Dansten i Ëuveni Xerard Vilijams, u svojoj kwizi „Sivi vuk” dokazuju da se Adolf Hitler nije ubio 30. aprila 1945. godine u bunkeru u Berlinu veÊ da je pobegao u Argentinu, gde je lagodno i sreÊno æiveo sve do 1962. godine i Ëak izrodio i potomstvo. Priznajem, kada sam Ëuo za tu kwigu slatko sam se nasmejao, britanske kolege naπle su pravi naËin da zarade dobru lovu, Hitler je oËito i danas hit tema, od starog mjuzikla „Adolf Hitler superstar” do ove najnovije kwige o fireru. No, kada sam je proËitao viπe se i nisam smejao. To je prikaz savrπene organizacije TreÊeg rajha, nacistiËke dræave u kojoj plate vojnika, oficira, profesora, uËiteqa, lekara, novinara nisu kasnile nijedan dan, Ëak ni u aprilu 1945. godine. Dræave, u kojoj je proizvodwa tenkova, aviona i podmornica bila veÊa 1944. nego 1941. To je prikaz tajnih nacistiËkih operacija kako nastaviti æivot i posle izgubqenog rata, frapantni podaci i dokumenti. Autori kwige „Sivi vuk” tvrde da je general Dvajt Ajzenhauer 12. oktobra 1945. izjavio za Asoπijeted pres: „Postoje sve pretpostavke da je Hitler mrtav, ali nema ni najmaweg dokaza za wegovu smrt”. Sovjetski marπal Georgij Æukov rekao je 6. avgusta 1945: „Nismo pronaπli leπ koji bi mogao biti Hitlerov”. Staqin je 17. jula 1945. na Potsdamskoj konferenciji insistirao da je Hitler pobegao, „verovatno u ©paniju, ili u Argentinu”. »iji su onda bili ugqenisani leπevi, koje su sovjetski vojnici pronaπli pored bunkera u Berlinu? Autori „Sivog vuka” kaæu da su to bili leπevi dvojnika Hitlera i Eve Braun. Kada sam u maju 1991. u Moskvi za „Politiku” intervjuisao πefa KGB-a, sovjetskog generala armije Vladimira KrjuËkova, a bio je to jedini intervju koji je ikada dao neki πef KGB-a, zamolio sam ga da mi wegovi sluæbenici pokaæu ostatke lobawe Adolfa Hitlera. Govorilo se da su ostaci te lobawe u vlasniπtvu KGB-a. General se samo nasmejao mojoj molbi. Posle sam saznao da je taj fragment Hitlerove lobawe podvrgnut analizama DNK i da pripada nekoj æeni mlaoj od 40 godina, i to ne Evi Braun. Misterija, ili velika prevara? LogiËno je onda i pitawe, ako su to sve znali Amerikanci i Britanci zaπto im je bila potrebna sluæbena verzija o Hitlerovom samoubistvu u bunkeru? Da bi se dopustilo novoj NemaËkoj da nikne iz pepela stare, kaæu pisci ove kwige. I upravo tu pristalice antihaπkog lobija kod nas zlobno i

4

pronalaze odreenu logiku, logiku najnovijih odluka iz Haπkog tribunala. MoguÊe je da se istorija prekraja i pere na razne naËine? Malo dvojnici, malo tribunali! No, pustimo lobawe i Hitlera u Argentini. Tamo je navodno umro od infarkta 1962. godine, verovatno u trenutku kada je Ëuo da je marπal Tito postao lider nesvrstanih. Ne zadiruÊi u jedno od opπtih mesta federalistiËkog diskursa, Ëini mi se da danaπwi projekat nove ujediwene i integrisane Evrope, zapravo, i nije plod liberalne misli, veÊ totalitarnih ideologija, nacizma i faπizma, i wihovih raznih varijanti. Moæete to shvatiti kao obiËnu provokaciju, pamflet koji Êe izazvati gnev fanatika evropske ideje, ali apostoli evropske ideje bili su Hitler i Musolini. PoËnimo od nacistiËkog ministra propagande Jozefa Gebelsa. „Tehnologija transporta i telekomunikacija smawuje razdaqine izmeu naroda i to Êe neminovno dovesti do evropske integracije”, govorio je Gebels 1940. dodavπi: „vi ste postali Ëlanovi jednog velikog rajha koji se sprema da reorganizuje Evropu, da poruπi sve granice u woj koje joπ razdvajaju evropske narode i omoguÊi im da æive lakπe i zajedno”. ObraÊajuÊi se jednom skupu nacistiËke stranke u Nirnbergu 1937. Hitler je doslovno rekao: „Nas viπe interesuje Evropa od bilo koje dræave, naπ narod, naπa kultura, naπa ekonomija razvile su se i mogu da nastave sa razvojem samo u jednom πirem evropskom kontekstu, i mi æelimo evropsku porodicu naroda”. Meutim, najartikulisanija nacistiËka misao povodom ovog pitawa pojaviÊe se 1938. na velikoj konferenciji u Berlinu na temu „Europaische Winrtschaftsgemeinschaft”, ili doslovno „Evropska ekonomska zajednica”. Ministar ekonomije TreÊeg rajha Valter Funk je podvukao tada „da je doπlo vreme za ekonomsku integraciju Evrope, da je doπao i kraj nacionalnim valutama i da Êe rajhsmarka biti valuta te integrisane Evrope”. Musolinijev ministar finansija od 1922. do 1925. Alberto de Stefani napisao je 1941: „Nacije ne mogu biti Ëvrsta osnova za projekat nove integrisane Evrope i zbog svoje raznolikosti i tradicionalne nepomirqivosti. Evropska unija neÊe biti podloæna tim oscilacijama”. Direktor i glavni urednik lista „Civilta fasista”, Kamilo Pelici piπe 1941: „Jedna nova zajedniËka Evropa, od Atlantika do Urala jeste naπ ciq. To je misija koja nam predstoji, mi Italijani, Nemci i svi evropski narodi moramo to uskoro i da ostvarimo. To Êe biti jedna nova Evropa za nova epohalna nadahnuÊa”. Priznajem, proËitavπi sve to i ja sam nadahnut... Politika, 4.1.2013. (Podvukla - Iskra)

Miroslav Lazanski

Iskra 1. februar 2013.

Borba da veÊina Ëlanica UN neprizna / prizna Kosovo

SAD I TURSKA AGITUJU ZA KOSOVO Vlada Srbije Êe, kako nezvaniËno saznajemo iz vladinih krugova, u 2013. godini viπe raditi na spreËavawu novih priznavawa jednostrano proglaπene nezavisnosti Kosova. Ekonomski izaslanici imaÊe i politiËki zadatak. Srpski predstavnici koji zbog razgovora o unapreewu privredne saradwe budu odlazili u zemqe koju tu nezavisnost ne priznaju, koristiÊe, kako kaæe naπ izvor, svaku priliku da ukaæu i na znaËaj podrπke srpskim stavovima o Kosovu... Prema zvaniËnim srpskim izvorima, od 193 Ëlanice Ujediwenih nacija, 94 su priznale nezavisno Kosovo, wih osam od juna 2012. do danas. Meutim, prema izjavama kosovskih politiËara, priznawe je potpisalo 97 zemaqa. Ovde nam je objaπweno da je razlika u broju zato πto su „neka od tih priznawa sporna”. Pre nekoliko dana premijer Ivica DaËiÊ je rekao da Srbija hitno mora da poπaqe emisare u zemqe koje joπ nisu priznale Kosovo, a posebno u velike islamske dræave. Premijer je, tom prilikom, posebno naglasio da je nezavisno Kosovo nedavno priznao i Pakistan i da, ukoliko to uradi i Egipat, Srbija moæe imati teπke posledice. Na naπe pitawe kakve Êe korake preduzeti Ministarstvo spoqnih poslova da bi spreËilo nova priznawa nezavisnosti Kosova, iz MSP-a nam je odgovoreno: „VeÊina zemaqa sveta pruæa jasnu podrπku stavovima Republike Srbije o neprihvatqivosti i nelegalnosti secesije i ozbiqnim rizicima koje ona nosi. To nije samo podrπka Srbiji veÊ i principijelan stav zasnovan na temeqnim naËelima meunarodnog prava - zaπtiti teritorijalnog integriteta i suvereniteta. S druge strane, svesni smo da neke veoma uticajne svetske prestonice aktivno deluju na priznawu jednostrano proglaπene nezavisnosti Kosova. I pored toga, oËigledno je da pitawe buduÊeg statusa naπe juæne pokrajine moæe biti reπeno samo politiËkim dogovorom Republike Srbije i Priπtine.” Pomenuto ministarstvo pitali smo i da li je predvieno slawe izaslanika u Egipat. MSP je u odgovoru naveo da su odnosi Srbije i Egipta ne samo prijateqski, veÊ i duboko ukoreweni, viπedecenijski. „Naπi stavovi se podudaraju u mnogim pitawima, pa i u odnosu na pitawe KiM. Vaæno je to πto Egipat ume da ceni podrπku koju je u mnogim osetqivim pitawima imao od Srbije. OËekujemo da Êe Kairo ostati na svom principijelnom stavu o nepriznavawu jednostrano proglaπene nezavisnosti Kosova”, reËeno nam je iz MSP-a. Meutim, naπ sagovornik, koji je æeleo da ostane anoniman, ukazuje da je u Egiptu, posle promene tamoπwe vlade, sada situacija drugaËija. Oni su, kako istiËe, pritisnuti od strane Amerikanaca da priznaju nezavisnost Kosova. I Nikola JovanoviÊ, urednik Ëasopisa „Izazovi evropskih integracija”, naglaπava da je „arapsko

Iskra 1. februar 2013.

proleÊe” pojaËalo uticaj islamista u severnoj Africi. „Postoji opasnost da, za poËetak, Libija i Egipat priznaju Kosovo. Klima se i Bangladeπ u Aziji”, kaæe on i istiËe da je „svakako potrebno uËiniti maksimalne napore da se preduprede nova priznawa, jer SAD i Turska aktivno rade na lobirawu za Kosovo”. Pored toga, kosovska vlada, kako dodaje, koristi usluge jedne Ëuvene lobistiËke firme u Vaπingtonu, a potpredsednik kosovske vlade Bexet Pacoli putuje po svetu i doslovno „kupuje” priznawa malih i siromaπnih dræava. Poπto je oËigledno koliko je teπko da Srbija u politiËkim pregovorima dobije bilo kakav ustupak, JovanoviÊ navodi da je zato bitno da ne gubi preostali manevarski prostor koji bi ostvarila borbom protiv priznawa. S tim u vezi, podsetimo da je premijer DaËiÊ ukazao i na to da je i Fixi, koji je mala dræava, priznao kosovsku nezavisnost samo zato πto su predstavnici priπtinskih vlasti iπli tamo i lobirali, a da predstavnici Srbije, za razliku od kosovskih predstavnika, misle da je dovoqno da se samo pojave i objasne deπavawa „od Kosovske bitke naovamo”. Ipak, broj dræava koje su priznale Kosovo nije dosegao polovinu Ëlanica UN, preciznije to nije uradilo 99 zemaqa. Zaπto onda premijer DaËiÊ poziva na hitnu akciju? „Svakako je boqe da broj priznawa bude ispod polovine broja Ëlanica UN, ali konaËno o tome odluËuje Savet bezbednosti UN. Ëak i da sve 193 zemqe UN priznaju nezavisnost Kosova, SB moæe da donese drugaËiju odluku. Rusija i Kina mogu biti protiv”, kaæe Ogwen PribiÊeviÊ iz Instituta druπtvenih nauka. Meutim, nijednoj stalnoj Ëlanici SB nije, kako naglaπava naπ sagovornik, u interesu da bude protiv veÊine ËoveËanstva. „I Rusija i Kina, koje u SB imaju pravo veta, do posledwe taËke mogu da brane svoje interese, ali postoji opasnost da se politiËki ambijent promeni ukoliko se radikalno poveÊa broj zemaqa koje priznaju Kosovo. Onda Êe i Rusiji i Kini biti teæe da brane svoje pozicije. Dakle, „jedno je ako je pola-pola, a drugo je ako je, recimo, dve treÊine” za tu nezavisnost. Od 47 azijskih dræava, 14 je priznalo nezavisnost Kosova. Od 54 zemqe na afriËkom kontinentu, to su uËinile 23. Meu velikim zemqama tog regiona koje ne prihvataju kosovsku nezavisnost jesu Iran, Indonezija, Sudan, Alæir, Egipat, koji je, inaËe, bitan zbog toga πto je to zemqa koja je do sada podræavala teritorijalni integritet i suverenitet Srbije u Arapskoj ligi, AfriËkoj uniji, Organizaciji islamskih zemaqa, Pokretu nesvrstanih, Ujediwenim nacijama i drugim meunarodnim forumima, u kojima ima veliki uticaj. Politika, 5.1.2013. (Podvukla - Iskra)

Biqana »pajak

29


jeste da nije komunista i da vjeruje u Boga... O masonima Vulu nisu rekli mnogo, kad se upiπe reÊi Êe mu viπe.”(249-252) Vule je dostigao trideset drugi stepen. Wemu, kao ni autoru u romanu, nisu dovoqno poznate sve tajne masonerije, ovo tek da objasni uspeh Vuleta u ameriËkom æivotu. Vuletov stav prema komunizmu je jasan. „Svi qudi koji su na bilo koji naËin dolazili iz Titove dræave prepriËavail su uæase koje Ëine komunisti prema svakome ko nije uz wih. Posebno su seqaci obogaqeni i tuæni, oduzeta im je zemqa i stoka, pa su gurnuti u rusku tvorevinu zvanu kolhozi, ili seoske radne zadruge, u kojima haraju glad i teror.”(244) Evo joπ nekoliko komentara. Vule je, kao vojni pitomac, omrzio komunizam i toga se nije oslobodio do kraja æivota. Imao je viπe prilika da se uveri u ispravnost takvog stava. „Komunisti su svirepiji i od svih ruænih priËa koje je o wima Ëuo... Komunisti su ovovremena strava i qudski mrak, konaËno i neopozivo je wegov stav o wima... na oskrnavqenom staniπtu mrtvih pored groba rawene majke /u desno oko na grobnom spomeniku/... Oni su mraËne sile koje su zajahale i jaπu bez milosti i savjesti.”(280) U poseti Srbiji 1962. godine, Vule je smatran za neprijateqa otaxbine, narodnog izdajnika, saradnika i sluge okupatora, pripadnika obaveπtajne neprijateqske sluæbe. Ipak, pokuπavaju da ga vrbuju da prikupqa podatke o emigraciji u Americi. Potrebno propratno pismo kao garanciju ne daju mu dva puta. Iza svakog sumwivog kretawa ili ponaπawa, usledi privoewe u milicijske stanice. Sve to uËvrstilo je wegova antikomunistiËka opredeqewa. „Treba doÊi i ovo sve vidjeti, i ne ËaseÊi vratiti se u slobodan svijet, biÊe wihov savjet drugima.”(274) „Uniformisanim licima zabraweno je da razgovaraju sa strancima... Stanovniπtvo je nabjeeno da su svi stranci wihovi neprijateqi, rade za strane obaveπtajne sluæbe, i doπli su da πpijuniraju, pa ih nuæno treba pratiti, prisluπkivati, a naroËito uoËavati wihova prisustva pored vojnih objekata i fabrika, te to najkraÊim moguÊim putem prijavqivati milicijskim stanicama. Oni to redovno i Ëine u uvjerewu da ispuwavaju plemenite patriotske duænosti.”(275) Crkveni raskol u srpskim kolonijama u Americi zauzima veliki prostor u romanu i u Vuletovom æivotu. Ni u Los Anelesu Vuleta nije interesovala politika, ali pored crkve ta nevoqa se nije mogla zaobiÊi. „Vule nema razumijevawa za Srbe vernike - Titovce - i pita ih kako mogu uz komuniste, kad komunisti ne vjeruju u Boga, progone sveπtenstvo, otimaju crkvena imawa, i na svaki drugi naËin indirektno rade i protiv wih ovdje... Kad je podjela dorasla do mræwe, i on se nedvosmisleno odredio, ustao je protiv Titovaca... Vule JeliÊ se nije dvoumio oko izbora zavaenih strana, ali nije prestajao da pati zbog tako stvorenog stawa meu sunarodnicima, doæivqavajuÊi i sebe kao greπnika, jer Ëin podjele je grijeh... moæe li se i da li se mogla izbjeÊi podjela? ”(238) U poËetku Vule je stao na stranu takozvanih raskoqnika, najviπe zbog svog stava o komunizmu. To mu je ipak teπko padalo jer je, kao rodoqub, uvideo da je deoba meu Srbima u Americi πtetila srpskom narodu i koristila samo komunistima, koji su, po wegovom miπqewu, i stvorili rascep, kako bi skrenuli

28

paæwu sa problema u zemqi. U razgovoru sa patrijarhom Germanom prilikom posete Srbiji, Patrijarh je objasnio Vuletu: „Mi imamo svoju autonomiju, crkvenu politiku, i mi ne radimo ni po Ëijim diktatima... Mi æivimo u Jugoslaviji, a u woj su na vlasti komunisti. Ta Ëiwenica ne moæe da se ignoriπe. Moramo da poπtujemo i zakone Zemqe.” Vule mu na to odgovara: „Ne! Komunisti su avoqa sorta, protiv su Boga, crkve i vjernika. Pa kako sa wima da komunicirate?” A Patrijarh insistira na svom objaπwewu vienom Srbinu u rasejawu: „Vi, u Americi, moæete tako i da govorite i da se ponaπate. Tamoπwe druπtvo je i postavqeno po interesima i æeqama religija. Naæalost, srpska crkva ne æivi u takvom miqeu. Mi æivimo ovdje. Svoja prava moæemo izboriti samo ovdje, i samo uz komunistiËku vlast,”(284-285) Vule to najzad razume i tako poËiwe da mewa svoj stav u raskolu. ZakquËuje da su obe strane greπile, zahtevajuÊi od wega da se opredeli za wihovu stranu. Sem toga, Vule se ponovo razoËarao u kraqa Petra zbog wegovog stava u raskolu. Zato je Vuletu pomirewe dveju srpskih crkava sedamdesetih godina donelo mir i olakπalo wegovoj savesti. U takvom stawu proæiveo je posledwe godine svog æivota mirne savesti i u bogatstvu. Vuletovi komentari o karakeru I ponaπawu Vladike Dionisija su veoma nepovoqni, naroËito wegov „veoma nedoliËni liËni æivot” i „zloupotreba crkvene imovine”. „Ogreπewa episkopa Dionisija su jasna, zakleo se Crkvi na vjernost i posluπnost, a wene odluke nije poπtovao, ni sprovodio.”(314) Tito i Dionisije igrali su u istom timu, iako to Dionisije nije ni slutio.”(317) Vule „Ëas misli da je na pravom putu Patrijarh, a Ëas je na strani Dionisija, ne moæe da pomiri Srbe u sebi, pa kako Êe da ih miri na otvorenom, pita se i jednako se raspituje za istorijske istine, vjerujuÊi da bi wenim spoznajama umio da stane na pravu stranu.”(290) MariÊ koristi istorijat srpske crkve u Americi, kako bi bacio svetlost na ulogu vladike Nikolaja VelimiroviÊa. Interesantna je i autorova dodatna analiza raskola. U Hladnom ratu „veÊina Srba u SAD shvatala je kao svoju svetu duænost da radi na razbijawu komunizma u Jugoslaviji i da ignoriπe sve πto je tamo, pa se, eto, doπlo i do Patrijarπije, koja je, po shvatawu tog dijela Srba, samo zbog toga πto æivi u komunistiËkom ambijentu, samo po sebi komunistiËka , i sluËajno zateËeni patrijarh German komunista. Wih treba uniπtiti... Samo pouzdano znaju da su dobri Srbi i dobri vjernici, pa i u suπtini raskola znaju onoliko koliko im se ispriËa, i onoliko koliko je taj πto priËa slatkorjeËiv i uvjerqiv... Kod neupuÊenih vjernika je to shvaÊeno prosto, ko je za komunistu patrijarha Germana, a ko za Slobodnu srpsku crkvu i vladiku Dionisija. Vule JeliÊ je uspjeπno odolijevao iskuπewima prisutnih svaa... VeÊina se izjasnila za Patrijarπiju.”(302304) Sada je Vuletu „duænost da se aktivno ukquËi u popravqawe stawa, da se vrati Mati crkvi i radi na pomirewu.”(317) „ÆivjeÊe po kanonima srpske pravoslavne crkve, kao i do sada, a on i po kanonima masonstva. Iz wihovog doma, definitivno, politika je najurena.”(309) (Kraj na str. 30/1)

Iskra 1. februar 2013.

ОД ДеМОкрАтИје ДО МОнДИјАЛИСтИчкОг тОтАЛИтАрИЗМА

Идеја о либералној демократији као универзалном моделу друштвеног уређења, несумњиво је претеча саврменог глобалног и крвавог утеривања мондијалистичког концепта непослушним и „заосталим” народима.

Међу бројним савременим критичарима америчке хегемоније и њеног идеолошког оруђа - мондијализма, ретки су они који ће се усудити да својим анализама доведу у питање саме основе либерал-демократског система, које су заправо претече и претпоставке првонаведених идеја. Либерална демократија, једна од кључних догми данашњице, а која је директан продукт Француске револуције, у претпрошлом веку била је намењена заштити капитализма, а данас пак заштити корпорацијског (новог) светског поретка и његовог концепта потрошачког друштва. Такав статус, омогућава јој покриће монопола физичке принуде који је заснован на моћи евроатлантске војно-политичке машинерије. Може се рећи, да се данашњи концепт демократије који подразумева вишепартијски парламентаризам и либерални капитализам, разликује од првобитног античког концепта демократије скоро по свим својим обележјима, осим по имену, тако да је по Платоновом предвиђању, демократија заиста еволуирала у тиранију, односно „наоружану неправду”. Историјски контекст демократије и антидемократије

Због тога и не чуди што је још у свом античком зачетку, овом политичком систему дата негативна конотација, јер и сам појам „демос” као етимолошка основа речи „демократија”, не означава у старогрчком језику обичан народ, већ нешто налик на руљу. Отуда се и у Новом Завету на неколико места, управо овим појмом означава бесловесна руља која бива нахушкана против Светих Апостола или која служи крволоку Ироду Агрипи. Такво антихришћанско терминолошко предназначење демократског система, може бити на понос модерним жрецима демократије, чији се мондијалистички тоталитаризам, поноси одбацивањем Бога и тоталном секуларизацијом постхришћанских друштава Европе и Америке. Ослањајући се на историјско искуство, из данашње перспективе можемо се усудити да тврдимо како демократија дефинитивно означава владавину одређеног (не)соја а не читавог народа, пре чему она презире традиционални дух хијерархије у коме елита нације бива изнедрена по принципу врлине и способности. Уместо такве истинске аристократичне елите, демократија своје полуге власти резервише искључиво за лихварске демагоге и манипулаторе. Такву чињеницу, време је уверљиво потврдило, без обзира на сасвим другачију маску демократоIskra 1. februar 2013.

филског теоретског празнословља. Наиме, још од времена (анти)француских револуционарних узурпатора и (анти)руских фебруариста, па све до савремених националних псеудоелита потчињених глобалним закулисним круговима, удео аутентичних народних представника у организацији власти, све је мањи.

Треба рећи да демократија, као једно од лица врхунског тоталитаризма, није била једини продукт Француске револуције. Она је имала и рођеног брата, оличеног у комунизму. Ова два, номинално различита облика управљања створени су на истим материјалистичко-атеистичким темељима. Њих је пратила вештачка подела на тзв. левицу (као крило либерализма које потенцира питање социјалне правде) и десницу (као ограничени конзервативизам коме не смета капиталистичка експоатација). При томе, левичари се залажу за још екстремније удаљавање од старог система, док се „конзервативци” пословично боре за ублажавање тог антитрадицијског екстремизма. Ипак, за разлику од обичних десничара, било је и таквих националистичких мислилаца и покрета, крајње антидемократског усмерења, који попут левичара нису порицали дубоку кризу политичких и друштвених кретања у Европи, али су узрок истих проналазили управо у духовном отпадништву елите, што је постепено довело до напуштања матичних животних закона и од стране простог народа.

Оваква идеолошка поставка, коју многи теоретичари називају „Трећом позицијом”, почела је битно да угрожава демократске носиоце власти, који су због тога кроз историју често прибегавали радикалном зближавању са неокомунистичким снагама. Кулминација овог процеса десила се у Другом светскoм рату, у коме је на таласу комунистичко-демократског обрачуна са Хитлером, читава „Трећа позиција” у Европи поистовећена са фашизмом и хитлеризмом, чиме је ликвидирана као озбиљна политичка опција и задуго скрајнута на маргине политичког живота.

У потоњем периоду совјетско-америчке тензије (Хладни рат), за превласт су се међусобно борили либерална демократија и комунизам, да би почетком деведесетих година прошлог века, комунизам био сломљен, услед чега је у 21. век, свет ушао са само једном доминантном политичком опцијом, демократском. Демократски лажни плурализам

И ту долазимо до разобличавања још једног демократског мита. Наиме, демократија, „подучава" бираче како они имају могућност избора различитих политичких опција. Привидно

5


Od demokratije...

то је заиста тако, узимајући у обзир постојање многих партија и сталних сукоба међу њима. Али ако ствари мало боље сагледају, јасно је да бирач има избор само једне једине политичке опције - демократске, било либрал-демократске или социјал-демократске (која је у односу на првонаведену опцију, у мањој мери капиталистичка али у већој мери антинационална). И поред свеприсутне нетрпељивости актера демократско-партијашког политичког живота, очигледно је да су разлике између појединих партијских програма, више у нијансама него у суштини. А сваки покушај да се закорачи изван круга „дозвољене деснице", пословично изазива шиканирање, прогањање и препознатљиво медијско етикетирање. И то без имало (или довољно) права на аргументовану одбрану у демократској јавности. Када се све то узме у обзир, јасно је да је демаскирана демократија веома блиска комунизму, јер оба система красе и тоталитаризам и извесни (често симболични) плурализам, само што у комунизму постоји унутарпартијски „плурализам", оличен у борби и међусобној чистки партијских фракција, док у демократији постоји борба политичких партија, чија је међусобна разлика на идеолошком плану, како већ рекосмо махом привидна, баш као и међусобна идеолошка разлика комунистичких фракција. И у комунизму и у демократији, критичари суштине владајућег система, бивају „дочекани на нож". Дакле, борба против демократије, било организована или појединачна, многима делује као утопистичка „борба против ветречања”, из разлога што је о њој створен мит - као универзалном рецепту друштвене сагласности и „идеологији краја историје”.

Али сам појам „демократије”и уређења које она представља неспојиви су са било којим универзалним решењем. А с обзиром да демократија, макар у теорији, нуди могућност избора, што само по себи подразумева различитости, јасно је да самостално постојање демократије као система, практично потире само себе, па можемо закључити да је од демократије остао само мит, а да ње саме реално нема. Демократија против народног духа

Но и тај мит, који зовемо демократијом, а чији господари имају кључни удео у светској политици, има бројне недостатке, који га вишеструко и убедљиво обезвређују као „универзално” и глобално решење. Ако узмемо у обзир чињенцу да нису све друштвене заједнице настале на истим темељима, нити у истим условима, логично је да не могу све ни да се униформишу истим системом власти.

На пример, ако одређену биљку из Африке накалемимо у Европи, могуће је да она да плод на оба континента, али је немогуће да тај плод има исти укус. Зашто би онда очекивали да

6

демократија, рођена у западној Европи и модификована у Америци, оствари једнаке резултате у Русији, Ирану или Кини, који од давнина свој друштвени поредак развијају у битно другачијим културолошким и геополитичким приликама? Или зашто уопште очекивати да се један систем који је унапред пројектован као универзални, а не по мери конкретне народне заједнице, покаже било где као плодотворан? Историјско искуство је потврдило тезе свих критичара демократије, који су између осталог тврдили да ће вишепартијски парламентаризам и либерални капитализам (као две основне претпоставке демократског система) дати рђав плод и омогућити настанак олигархије и плутократије, то јест поретка у коме се на челу друштва налазе групације чије покриће није народно поверење, већ новац, физичка принуда, спољно-политичка подршка као и демагошко-пропагандно испирање мозга бирачком телу. Заправо, деструктивни системи необуздане игре индивидуалног интереса у економији, и давање политичким партијама (за чије је оснивање и пропаганду нужан новац) монопола на организацију власти, показали су се као својеврсне лествице по којима су се паразитски и антинародни елементи лако успињали до највиших државних институција. Таквим процесом, остварен је битан предуслов за прошловековни зачетак епохе мондијализма и глобализације, у којима се управо наведеним демократским оруђем, врши обрачун са концептом националног идентитета и суверенитета. Англосаксонска осовина као мотор политичке мондијализације

Посебно је лицемерје чињеница да ни англосаксонске земље, попут Велике Британије и САД, чије данашње елите своју државност темеље на принципима демократије и вишестраначког парламентаризма, ни саме се више не држе начела, које данас намећу остатку света. Ту је реч о процесу демократског „сазревања” које је у својој крајњој консеквенци породило актуелни мондијалистички тоталитаризам.

Такође, Велика Британија и САД свој парламентаризам заснивају на двостраначком систему у коме је разлика између те две партије једнака разлици између Пепси-коле и Кока-коле. Са друге стране имамо земље попут Србије, којима је партијски систем практично наметнут, и које су знатно или неупоредиво мање од горепоменутих, а имају мноштво партија. Ова чињеница се од стране демократа објашњава наводним варваризмом и недораслости тих народа, док се занемарује чињеница да су те земље неколико стотина година пре демократије имале уређена, функционална друштва, и јаке државне апарате, усклађене са тадашњим цивилизацијским околностима. Супротно њиховом објашњењу, ова чињеница показује само универзалну нестабилност и неистрајност демократије. (Kraj na str.10/2)

Iskra 1. februar 2013.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (169)

DANILO MARI∆, OD JABLANA DO POPLARA Danilo MariÊ (1938) autor je nekoliko romana i zbirki pripovedaka. U svom romanu Od jablana do poplara (1) on opisuje æivot jednog useqenika u SAD, Vukadina Vuleta JeliÊa. Kao avijatiËar u jugoslovenskoj vojsci, borio se protiv nemaËkih aviona u Drugom svetskom ratu. Po kapitulaciji jugoslovenske vojske odveden je u zarobqeniπtvo da radi na nemaËkoj farmi. Pobegao je iz ropstva u slobodnu Francusku, odatle u Egipat, pa u London i Ameriku, gde je doæiveo duboku starost u srpskoj koloniji u Los Anelesu. Vule JeliÊ, poreklom iz seqaËke porodice u Jeæevici, zapadna Srbija, proveo je mladost na raznim poslovima, ukquËujuÊi trgovaËki zanat. Upisao se u Vojnu Vazduhoplovnu podoficirsku πkolu, potom u Vazduhoplovnu mehaniËarsku πkolu i u Vazduhoplovnu pilotsku πkolu. U ovoj posledwoj priseÊao se jastrebova koje je gledao u planini ËuvajuÊi krave, æeleÊi da im oponaπa let. Vule je „nagodan Ëovjek, blage naravi, privlaËnog izgleda, povjerqiv i vrijedan, pa su ga ubrzo zavoleli svi qudi koji ga upoznaju”. Izmeu ostalog, bio je veran zakletvi i svojoj qubavi za otaxbinu i wenom mladom kraqu, o kome je sawao: „DoËekao da vidi kraqa... StaÊe pred kraqa i zakleti se, hoÊe se zakleti svim i svaËim, duboko iznutra osjeÊa zadovoqstvo i Ëast u Zakletvi, jer on istinski voli kraqa i otaxbinu, osjeÊa ih kao dio sebe, za wih Êe dati æivot ako zatreba.”(101) Kao pilot ©estog lovaËkog puka, branio je Beograd od nemaËkog bombardovawa: „Vukadin je uπao u ne-ravnopravnu bitku, ali on je nije shvatao tako, on je Ëvrsto rijeπen da uspije, wega æivot nije mazio... Put ka ciqu je veoma jasan, biti najboqi pitomac.”(107108) „Vule je u rat uπao sa onim πto je ponio iz roditeqskog doma, snaænim rodoqubqem i æivotom. Otisnuio se na tridesetak najmodernijih aviona, samoubilaËki jurio za wima... ©ta je sa komandom? Nigdje wenog glasa... Svi su zateËeni, prevareni, izdani... ni sami ne znaju πta je to πto im se dogaa, izgubqeni su i pogrbqeno gledaju stvarnost u nestvarnim slikama nad Beogradom.”(132) Zarobqen je u Sarajevu, u svojoj dvadeset Ëetvrtoj godini. I u ropstvu slavio je svoju slavu, –urevdan, sa snaænom æeqom da obeleæi krsno ime. Organizovao je bekstvo sa deset zarobqenika. U Egiptu leteo je u savezniËkoj avijaciji. RazoËarao se u kraqev poziv da pristupe u takozvanu narodno-oslobodilaËku vojsku marπala Tita. Vule je odbio jer su za wega „komunisti neka posebna sorta qudi, bezboæniËka i otpadniËka, sa kojom se nikad ne treba hvatati u kolo.”(195) U Americi Vule se oæenio Amerikankom srpskog porekla. Tamo ima dosta useqenika koji su odbili da se vrate u zemqu. Vule ih karakteriπe: „Rijetki su se snaπli i æive amerikanski. Na okupu su i mnogo vremena troπe u jalovim priËama, uglavnom o onome πto se

Iskra 1. februar 2013.

dogaa ili se dogodilo u Starom kraju, pri tome se dosta svaaju, jedni su da se treba poπtovati i podupirati Novu Jugoslaviju, iako je komunistiËka i nije po wihovoj mjeri, ali ne mogu biti dvije dræave, πto je, tu je. A drugi su krajwe uporni u negirawu stvarnosti, oni ne priznaju komunistiËku tvorevinu, i oni Êe uËiniti sve da se obori tamoπwi reæim i na presto vrati mladi kraq.”(200) Vule je poËeo useqeniËki æivot, radeÊi teπke poslove i pokuπavajuÊi svoje biznise kao ugostiteq. Wegov tast, raniji useqenik, objaπwava mu kako to ide u Americi: „Teπko je, ali Amerika je ogromna zemqa, u woj za svakog ima mjesta. Istina je, treba i vremena, Treba raditi, bilo πta u poËetku, ali i uËiti engleski jezik... Ima posla. Ali mladi qudi, pa i ti, htjeli bi odmah najboqe poslove i joπ i da se obogate. To ne ide. Samo vrijeme, rad i jezik... Kad imaπ dolare, lijep æivot je joπ qepπi.”(203, 235) Vremenom, svojom vrednoÊom i snalaæqivoπÊu Vule se peo na lestvici ameriËkog æivota. Skrasio se u Los Anelesu, gde je bio poπtovan kao jedan od vienih i sposobnih Srba i bio izabiran nekoliko puta za predsednika crkvene opπtine. ©to je najvaænije, ostao je veran svom vaspitawu. Svi JeliÊi su „potpuno vezani za pravoslavqe i tradiciju Svetosavqa, koje lokalna crkva Sveti Stevan weguje na nivou najqepπih srpskih tradicija. UËestvuju u svim crkvenim aktivnostima, naroËito Vule, kome iz crkvene uprave sve viπe povjeravaju ozbiqnih zadataka. Primao ih je sa zadovoqstvom i sve obavio dobro.”(260) MariÊ u romanu opisuje i analizira istorijat srpske pravoslavne crkve u Americi, borbu sa ruskom pravoslavnom crkvom, koja insistira na nadleænost nad srpskom crkvom. Srpska crkva ipak pobeuje, zahvaqujuÊi dosta i zauzimawu vladike Nikolaja VelimiroviÊa. Tu su takoe i komentari o Srbima u Americi. MariÊ spomiwe poznatu krilaticu da u Srbiji Srbi rade da bi æiveli, u Americi isti Srbi æive da bi radili. Nije Vuletu bilo lako, i pored wegovih sposobnosti. Pomoglo mu je Ëlanstvo u masonskoj loæi, kao i drugim vienim Srbima. Zanimqiva su MariÊeva opaæawa o masoneriji, u glavnim crtama i, uglavnom, u odnosu na Vuleta. „Ono πto je od prvog saznawa o woj u wemu golicalo, masoni tajno vladaju svijetom. Kako vladaju svijetom, to je pitawe koje golica, i koje neÊe prestati da ga zaokupqa.” MariÊ daqe beleæi: „Masoni su, samo tako dopire do wegovih uπiju, ozbiqni, uticajni i dobrostojeÊi Srbi iz Los Anelesa, wih tridesetak sve odabranih, kojima to Ëlanstvo ne smeta da æive pravoslavnim æivotom oko crkve Sveti Sava... Nije obiËna vjera, masonstvo je nadvjera, mada nije ni to, to je vjera u Boga, ali ne samo u Boga u kojega je on do sada vjerovao, veÊ vjera u Svestvoriteqa Boga, onoga πto postoji, ali do kojega qudska misao joπ nije dokuËila... Jedini nezaobilazni uslov da bi se neko mogao upisati u masone

27


Vratite se... Razorenost druπtvenog i duhovnog biÊa i nacionalnog etosa, izrazila se u opπtoj korupciji, patriotskoj i socijalnoj neodgovornosti graana pojedinca prema svojoj zajednici i svemu πto je opπte, druπtveno i dræavno. Antropoloπka i mentalitetska dekadencija, ispoqila se u lewosti, bahatosti, prostaπtvu, nemoralu i hedonizmu bogatih. ZapawujuÊe je dugotrajno neuvaæavawe kulture, nauke i prosveÊenosti kao prvorazrednih Ëinilaca druπtvenog razvoja i kvalitetnog duhovnog æivota qudi. Æivotno pitawe Srbije je nedostatak i neafirmisanost sposobnih, kompetentnih i savesnih qudi na svim rukovodeÊim poloæajima u vlasti, privredi, prosvetnim, nauËnim, zdravstvenim i kulturnim ustanovama.

Otvarawe tajnih dosijea - kriju douπnike Hiqade dobro Ëuvanih stranica o ucewivawu politiËara, politiËki motivisanim ubistvima, saradnicima domaÊih i stranih obaveπtajnih sluæbi, o nameπtenim karijerama i propalim funkcijama, mogle bi ove godine, posle 13 godina, da budu otvorene. Akcioni plan za ispuwavawe preporuka Evropske komisije, koji je Vlada usvojila proπlog meseca, precizira da Êe DaËiÊev kabinet uskoro obrazovati interresornu radnu grupu koja Êe analizirati donoπewe zakona o otvarawu tajnih dosijea. Predmet zakona biÊe, ne samo dokumentacija sluæbi bezbednosti, veÊ i naËin na koji Êe lica o kojima su dosijei voeni imati uvid u wih, koji centralni organ Êe u praksi sprovoditi zakon, kako Êe se skidati oznake tajnosti... Rok za prve rezultate je 1. septembar... U BIA se nadaju da Êe dotle biti konsulto-

Zavrπavam ovo pismo vama, studentima koji studirate u inostranstvu, sa ubeewem da ste saglasni sa mnom da srpsko druπtvo treba da postane prosveÊeno, kulturno, stvaralaËko. Ako to ne postanemo, nestajemo kao znaËajna evropska nacija.

vani. - Nemamo niπta protiv otvarawa tajnih dosijea, ali uz poπtovawe interesa nacionalne bezbednosti. Ona nijednog trenutka ne sme da bude ugroæena, kao πto ne smeju biti ugroæena ni qudska prava pojedinaca - kaæe kratko za ”Novosti” Jovan StojiÊ, πef Kabineta direktora BIA.

Prijateqi, Nadam se da ste saglasni sa mnom da preæivqavamo duboku istorijsku krizu sa neizvesnom buduÊnoπÊu... Na poËetku ovog mog obraÊawe vama, srpskim studentima koji u inostranstvu studirate, obeÊao sam vam da neÊu ideoloπki i paternalistiËki da vam imenujem opπte, druπtvene i nacionalne ciqeve... Ali ne mogu da oÊutim iskustveno saznawe: vreme krize je vreme i najgorih i najboqih qudi. Vreme krize i poraza je i vreme qudskih podviga i pobeda. A oni se nalaze u velikim i razumnim ciqevima i kretawem na daleke i teπke puteve. Najduæi trenuci qudske sreÊe su u tim ciqevima i na tim putevima. Univerzalni postulat qudskog bivstvovawa i naπeg opstajawa je borba. Borite se! Organizujte se u bratstvo istine za πirewe istorijske istine o svom narodu koga je demonizovao i ozloËinio neprijateq. To je uslov naπeg Ëasnog opstajawa. To je vaπa æivotna misija, qudska, intelektualna, patriotska. Hleb i istina isto su nama danas. Sto pametnih i hrabrih, obrazovanih i poπtenih Srba, ako se organizuju i ærtvuju za opπte dobro, mogu da preporode i spasu Srbiju. Vratite se u otaxbinu da se borite za preporod i spas Srbije! VeËerwe novosti 24.12.2012.

26

Vaπ Dobrica ∆osiÊ (Podvukla i skratila - Iskra)

Niko ne zna koliko u Srbiji postoji tajnih dosijea. Spekulacije idu od 100.000 do Ëak pola miliona. Sve ove godine tajne arhive vodile su DB, VBA, VOA i Ministarstvo spoqnih poslova, koje je imalo Ëak dve sluæbe. Svoju ”bazu podataka” imao je i nekadaπwi Savez komunista, i do danas se ne zna gde je ona zavrπila. Kada se do toga doe, otvaraÊe se svi politiËki dosijei, a ne samo civilni. Zatvoreni Êe ostati samo oni vezani za organizovani kriminal, πpijunaæu i terorizam. - ©teta je πto arhive nisu otvorene ranije, onda kada je to obeÊao DOS... - kaæe prof. Bogoqub MilosavqeviÊ, sa beogradskog fakulteta Union. Mada kasni 13 godina, i mada su svi koji su hteli u meuvremenu mogli da ”prekroje” arhive, zakon bi i sada mogao da poπaqe jasnu poruku da druπtvo osuuje zloËine Ëiwene zbog ”zaπtite bezbednosti”. U skupπtinskoj proceduri veÊ se nalazi predlog ovakvog zakona koji je podneo SPO... Naπ predlog sadræi najboqa iskustva IstoËne NemaËke, Poqske, »eπke... SPO neÊe glasati za zakon koji ne bude garantovao obelodawivawe imena douπnika odgovornih za qudske tragedije kaæe Aleksandar JugoviÊ, potpredsednik SPO... MilosavqeviÊ na ovo odgovara da nijedna sluæba u svetu nije objavila spisak saradnika: ... Nije mudra ideja, a veÊina tih qudi viπe i nije na politiËkoj ili policijskoj sceni. Ëak je i Savet Evrope rekao da bi to bila povreda qudskih prava. (Vesti-online, 5.1.2013.)

Iskra 1. februar 2013.

REZOLUCIJA O KM NE BRANI NI©TA NaravouËenije: mewati `druπtvenu elitu` (politiËki poredak) Odmah da se razumemo o dve stvari: prvo, rezolucija za koju Êe u subotu glasati parlament moæda je dobra za hiqadu avola i joπ toliko qudi, ali za Kosovo i Metohiju nije. I drugo, u okviru postojeÊe politiËke paradigme, u kojoj se kreÊe veÊi deo srpske politiËke scene i, joπ viπe, ovdaπwih elita, ona nije ni mogla da bude boqa. Idemo redom. Rezolucija koju su sa nejednakim entuzijazmom potpisali Toma NikoliÊ i vlada, dakle, ne brani ni Kosovo ni bilo kakvu ideju o Kosovu, πto Êe reÊi ni carstvo zemaqsko ni carstvo nebesko. Ne brani Ëak ni ono πto bi od Srbije ostalo posle Kosova. Ona Ëak i ne pokuπava da πtiti bilo kakav dræavni i teritorijalni interes Srbije u pokrajini; ona je takva da je nije lako popraviti ni amandmanima niti je Ëak neophodno ulaziti u dubinske analize teksta da bi se zakquËile dve kapitalne stvari. Prva, da srpski vrh zahteva saglasnost skupπtine da oËuvawe celovitosti dræave podredi evropskim integracijama. I, druga, da zaπtitu Srba sa Kosova ne tretira u okviru ustavnog poretka i unutar granica dræave, odakle se oni tamo viπe ne pomiwu kao graani Srbije, veÊ kao „srpska zajednica”. to postoji i u, recimo, BeËu, »ikagu, Ëak i u Skadru. Prevedeno na srpski, rezolucija legitimiπe situaciju prema kojoj viπe neÊe biti tog uslova iz Brisela koji se tiËe Kosova a da u Beogradu neÊe biti ispuwen. Ona, jednako tome, oËituje saglasnost Srbije da se wene institucije povuku sa severa, i da budu zamewene lokalnim institucijama Srba, koje Êe biti u ustavnom poretku Priπtine. Otuda, ko god kaæe kako je iz nekog razloga morao da pristane na to, pa i da mu se poveruje, ali svako ko kaæe da takvom rezolucijom πtiti interese dræave i nacije - taj opako laæe, taj podcewuje inteligenciju graana i taj ærtvuje sudbine Srba sa Kosova zarad sopstvenih politiËkih projekcija - i svemu tome leka nema u ovom æivotu. Istini za voqu, ima tu - posebno u preambuli i obrazloæewu rezolucije - i elemenata koji bi celu stvar trebalo da dræe u okviru srpskog ustava i rezolucije 1244, pomiwe se i teritorijalni integritet i sl. Sve to, naravno, jeste u jasnoj kontradikciji sa dva pomenuta suπtinska momenta kao i sa eksplicitno izreËenim stavom da Êe se sprovesti briselski dogovori Borka StefanoviÊa, koji podrazumevaju granicu izmeu Kosova i Srbije i kosovsko dræavqanstvo za tamoπwe Srbe. Problem je, naravno, πto se ta Ëaπa jasnije vidi kao poluprazna nego kao polupuna, koliko

Iskra 1. februar 2013.

god nas DaËiÊ uveravao da je ne samo puna veÊ je i s penom. Naime, kad se ta kontradikcija sagleda u kontekstu politiËkih snaga na terenu - gde je Srbija oËigledno slabiji partner - tada je jasno da se wen interes moæe πtititi samo time da u rezoluciji nema pomenutih elemenata dezintegracije dræave, kao πto se ne moæe πtititi time da uz takve elemente postoje i oni integrativni. Jednostavnije, kad se neki srpski pregovaraË pozove na to da su u tom dokumentu pomenut ustav Srbije i rezolucija 1244, druga strana Êe mu reÊi da je to taËno, ali da u tom istom papiru, koji je sam pisao, stoji i da su mu EU integracije vaænije i od Kosova i od æivota tamoπwih Srba, kao i da se saglasio sa autonomijom za sever unutar priπtinskog poretka. A to Êe sve skupa reÊi da bi ovako napisana rezolucija, kada bi odnos snaga bio drugaËiji, verovatno Srbima davala i boqe izglede. Ili, joπ jednostavnije, ako ste slabiji partner, tada pokuπavate da u odreivawu propozicija za dvoboj izvuËete viπe za sebe nego za protivnika, ne sumnajuÊi da Êe on svoje adute u samom dvoboju iskoristiti pre nego vi svoje. Srbija, meutim, Ëini upravo suprotno. Otuda, Srbija svojom rezolucijom ne igra na pobedu, ne igra ni na nereπeno, ni na odlagawe dvoboja, veÊ bezglavo ulazi u meË koji gubi veÊ u odreivawu propozicija, koje ona πirokom rukom stavqa u korist svog protivnika. Zato ona svojom rezolucijom u wenoj konaËnoj formi koja Êe se pojaviti pred poslanicima, za razliku od wene prve verzije, ne brani niπta, veÊ samo stvara utisak o dve realnosti, o kojima se izlauo NikoliÊev savetnik Marko –uriÊ. Elem, prema tom konceptu, Priπtina Êe sebe zvati dræavom, Srbija Êe je zvati autonomijom, dok Êe se ceo svet, ukquËujuÊi i Srbiju, prema Kosovu ponaπati kao prema dræavi. I to bi bilo sve o tome πta kosovska rezolucija jeste i πta znaËi. ©IRI PLAN Ako, meutim, stvari postavimo u neπto πiri plan od samog teksta rezolucije, lako Êemo doÊi do zakquËka da ona s obzirom na odnos snaga, stawe dræave, i posebno u okviru politiËke paradigme u kojoj se kreÊe veÊi deo srpske politiËke klase i druπtvenih elita - i nije mogla da bude boqa. O tome dosta pouzdano svedoËi i uzdræano nezadovoqstvo wome koje oËituju i Brisel i Vaπington, koji opet, uz posloviËnu potrebu da Beograd dræe u strahu i strepwi, πaqu jednostavnu poruku: ne zanosite se, ipak ste vi na terenu viπe legli na rudu nego πto ste spremni da u rezoluciji priznate. ReËju, politiËka paradigma u kojoj se kreÊe Beograd nalaæe da je ova rezolucija maksimum, pa i neπto preko toga. Ako bismo na ovaj naËin hteli da amnesti-

7


ramo NikoliÊa, DaËiÊa i VuËiÊa, moæda bi nam i poπlo za rukom ukoliko bismo dobili pozitivan odgovor na nekoliko pitawa. Da li Êe, naime kada uoËi juna Nemci za davawe datuma za poËetak pregovora sa EU isporuËe uslov da Srbija sa Kosovom potpiπe ugovor o dobrosusedskim odnosima i pruæi saglasnost za ulazak Priπtine u UN - Srbija biti jaËa i spremnija nego danas da se odupre i kaæe ne? HoÊe li je wena danaπwa kosovska rezolucija uËiniti spremnijom da se odupre onima koji joj budu traæili Vojvodinu ili Êe priznati granice severne pokrajine uz tvrdwu da je to posledwa crvena linija i da daqe od toga ne moæe? HoÊe li se moæda u okviru te paradigme suprotstaviti zahtevima za πiroku autonomiju Raπke oblasti ili Êe zahtevati autonomiju za „srpsku zajednicu” u okviru „nezavisnog Sanxaka”? HoÊe li posle ove rezolucije moÊi da se efikasnije suprotstavi onima koji Srbiji ne daju da promeni ekonomski model, koji je, uz aplauze stranaca i cele wene elite, tera u 19-vekovno siromaπtvo? Ne, ne postoji niπta, nijedna taËka u okviru postojeÊe politiËke paradigme - a ta paradigma odreena je Srbijom okrenutom ka EU Ëemu Êe zemqa moÊi da se suprotstavi strancima kad joj ponovo budu traæili, niπta Ëemu Êe se usprotiviti viπe nego πto se danas suprotstavqa suπtinskoj dræavnosti Kosova. Otuda, Ëiwenica da se u okviru postojeÊe politiËke paradigme nije moglo viπe sa kosovskom rezolucijom moæe da posluæi tek za razumevawe stvari, ali teπko da moæe da posluæi kao opravdawe politiËke klase ili kao razumevawe nekog wenog blistavog plana sa odloæenim dejstvom. Nema plana, samo puko preæivqavawe. Pitawe je dakle po Ëemu bi ovaj pristanak na kosovsku dræavnost, mogao, kao smislen taktiËki potez, da u buduÊnosti okrepi Srbiju toliko da ona za πest meseci ili godinu dana postane jaËa i da sa viπe odluËnosti brani Vojvodinu, Raπku oblast ili svoje pravo da ekonomiju ustroji kako misli da je za wu najboqe? ©ta je to Ëemu se Srbija nada? ©ta Ëeka? Zbog Ëega bi pristanak na kosovsku dræavnost bio smislena isplativa ærtva, a ne izraz inercije i notorne slabosti? HoÊe li u meuvremenu Srbija postati jaËa parama od ©eikove kupovine srpskog poqoprivrednog zemqiπta? Ili od ©eikove Zvezde u Bariju 2021. godine? Ili od teze kojom se istiËu ovdaπwe uËene budale kako Êe Srbija sve izgubqene teritorije vratiti Ëim ekonomski ojaËa, zaboravqajuÊi samo mali odgovor na joπ mawe pitawe - a za Ëije je babe zdravqe do sada ekonomski slabila? TaËno je dakle da u okviru postojeÊe politiËke paradigme Srbija nije mogla da ima boqu rezoluciju, taËno je da u tom okviru sutra neÊe moÊi da ima boqu rezoluciju ni za Vojvodinu ni za Raπku oblast, taËno je da u toj paradigmi Srbija danas ne moæe ni da se poπteno najede. Ali, doavola, πta onda Srbija radi u toj poli-

8

tiËkoj paradigmi u kojoj ne moæe niπta da uradi za sebe, ni danas ni u perspektivi? JO© ©IRI PLAN Da bi se odgovorilo na to pitawe, potrebno je stvari postaviti u joπ πiri plan. Naime, dok, sa jedne strane, Vaπington i Berlin Beogradu isporuËuju svoje kosovske zahteve, sa druge, na Srbiju πaqu tajfun, koji preti da Êe rekonfugisati celu politiËku scenu. Sam utisak da Êe na woj mnogi zaspati veoma moÊni, a probuditi se moleÊi za milost stvorio je prvu nesigurnost, koja je danas eskalirala u stawe histerije πirom politiËke scene. Upravo je zato VuËiÊu dato da uhapsi Miroslava MiπkoviÊa, πto je bila poruka za sve. Jer, ako je uhapπen MiπkoviÊ, koji je mnogo kriv i mnogo moÊan, zaπto ne bi bio uhapπen i neko ko je isto toliko kriv i mnogo mawe moÊan, i zaπto, na kraju, ne bi bio uhapπen i neko ko je potpuno nevin ako je mawe moÊan od Miπka. Pretwa da niko nije siguran pojaËana je vaewem Darka ©ariÊa iz nekog ameriËkog naftalina, dakle Ëoveka koji je posejao milijarde prqavih evra po Srbiji, o koje su se ogrebali toliki da od te igre velikih brojeva ne mogu biti bezbedni Ëak ni oni retki koji se ogrebali nisu (ako se razumemo). Mehanizam tog πirewa straha od politiËkog tajfuna nalaæe da se svi ponaπaju isto: i oni koji su krivi, i oni koji to nisu; i - πto je joπ vaænije - i oni kojima razlozi za æivot leæe u banci i oni kojima je to isto u glavi. Otuda taj mehanizam koji je od VuËiÊa napravio najopasnijeg Ëoveka u Srbiji briπe sve granice - izmeu lopova i poπtenih, izmeu patriota i izdajnika, izmeu normalnih i ludaka, izmeu neba i zemqe, Ëak i izmeu onih koji hapse i onih koji Êe biti hapπeni. Taj mehanizam finalno kretenizuje politiËku Srbiju pretvarajuÊi je u gustu, monolitnu smrdqivu kaπu - u woj je jednako logiËno da se »eda JovanoviÊ izjaπwava o „novom patriotizmu”, koliko je i logiËno da pogubqeni svet po portalima Koπtunicu optuæuje za izdaju; u tom svetu nema razlike izmeu Sowe Biserko i Tome NikoliÊa; u wemu bi mnoge obradovala vest da je uhapπen patrijarh; u wemu su izdaja Kosova i borba protiv korupcije jednojajËani blizanci, koje ne razlikuje ni roena majka.

Dobrica ∆osiÊ: Pismo srpskim studentima u inostranstvu

VRATITE SE I BORITE SE ZA SRBIJU ... Ako ste Ëitali moje romane i „PiπËeve zapise”, mogli ste da zakquËite da je pisac koji vam govori po uverewu skeptik i borbeni pesimist. Kao Ëovek takvih uverewa i patriotskog etosa oseÊam intelektualnu i moralnu odgovornost za sudbinu Srbije i wenog mladog naroda...

blokade i politiËki povratak Srbije u svetsku zajednicu naroda.

Iluzije i zablude u kojima sam æiveo, dovele su me pred vas, srpske studente u nedoumice: πta da ne kaæem vama koji ste u teæwi za nauËnim znawem, uspeπnim æivotom, stvaralaπtvom i patriotskom sluæbom svom narodu, otiπli u svet sa razvijenom naukom i bogatom kulturom?...

Ali ta „nova demokratska” sloboda, nije bila sloboda samo za qudsko dobro i druπtveni razvoj nego i sloboda za nepoπtewe, korupciju, pqaËku druπtvene i dræavne imovine.

Vi, mladi qudi, treba da imenujete svoje i nacionalne ciqeve, jer vaπ naraπtaj i onaj koji vas sledi, stvoriÊe druπtvo u kome Êe da æivi, radi, stvara i bori se za liËnu sreÊu. Sve ideologije proπloga veka u porazima su okonËane. Ne samo politiËke. Ako i Srbi imaju teπku sadaπwicu i neizvesnu buduÊnost, oni imaju burnu i bogatu proπlost koja se mora kritiËki, savesno da sagledava i uviaju zablude i greπke u nacionalnoj i dræavnoj politici koje danas uslovqavaju vaπu sudbinu. Proπlost niti moæe, niti treba da se u bilo kom vidu vrati, ali mora da se dobro zna i razume kako bi se zasnovao kolektivni istorijski razum i graanska samosvest. Istorijska i æivotna kriza srpskog naroda i wegove danas invalidne dræave, nije uzrokovana samo konaËnim slomom Jugoslavije i wenog titoistiËkog poretka, iako ti porazi i danas poslediËno deluju na sveukupni æivot srpskog druπtva. U poretku Titove Jugoslavije nisu postojale slobode za istine o wenoj stvarnosti. Funkcionisao je totalan ketman, osobito srpskih komunista. Poredak neslobode, laæi i hipokrizije mogao je samo silom i diktaturom da se odræava. »im je umro vlasnik te sile, wegova dræava je uπla u agoniËnu krizu i vreme propadawa. Titoizam i wegov samoupravni poredak, nije ruπen antisocijalistiËkim argumentima, nego wenim imanentnim energijama, æivotno neodræivom ideologijom i dræavnim ustrojstvom pravno zasnovanim na brionskom ustavu 1974. godine, a ruπen je legalnim, duboko ukorewenim nacionalistiËkim ideologijama.

U tom sasvim izluenom svetu jedan Ivica DaËiÊ - Ëovek za koga bih rekao svaπta pre nego da je glup - zamera Srbima na Kosovu zaπto su se, doavola, uopπte kaËili za Srbiju umesto da su odmah napravili institucije svoje autonomije na severu. U tom polomu naroda i uma kao jedina pravilnost funkcioniπe to da πto ujutro novine viπe prozovu funkcionera Ivicine stranke za stanove, satove, wive i lanËiÊe, to se isti ti uveËe utrkuju koji Êe ponuduti viπe TaËijevom Kosovu. I otuda Êe - dræite me za reË - u subotu u skupπtini najviπe za rezoluciju kidati oni; kidaÊe kao da im je zadwe, jer im i jeste zadwe.

Petooktobarski prevrat 2000. godine, izveden narodnim gnevom i sa snaænom podrπkom stranih obaveπtajnih sluæbi, bio je ideoloπki heterogen i sa nekompetentnim vostvom. Jedan autarhiËan supruæniËki reæim, proæet korupcijom i kriminalom, a izolovan od evropskih i svetskih politiËkih tokova, smenio je poredak koji se samoproglasio „novom demokratskom vlaπÊu”...

I tu viπe niπta nije preskupo, niπta nije (Kraj na str. 10/1)

Najpozitivniji ishod te neostvarene demokratske revolucije je izlazak iz meunarodne

Iskra 1. februar 2013.

Iskra 1. februar 2013.

Drugi pozitivni ishod petooktobarskog prevrata je ostvarewe znaËajnih politiËkih sloboda u javnom govoru, πtampi i televiziji.

Stupili smo u tranziciju titoistiËkosocijalistiËkog poretka u pqaËkaπki, kriminalizovan kapitalizam, u kome je brzo stagnirala i opadala proizvodwa u industriji i poqoprivredi, a træiπte se liberalizovalo na postulatima neoliberalistiËkog kapitalizma koji je stremio u globalizam. Umesto pravne, prosveÊene i jeftine dræave, stvorena je partokratska, partijsko-klanska dræava sa mastodontskom administracijom i politiËkom birokratijom koja ima feudalna prava na vlast. Srbija je brzo siromaπila, primitizovala se, nezaustavivo padala u ponor bioloπkog, ekonomskog, kulturnog i moralnog propadawa. Druπtvom je zavladala nezaposlenost, korupcija, nerad i bekstvo u svet za posao, normalan, radan, stvaralaËki i kvalitetan æivot. Danas u svetu æivi i radi viπe od Ëetvrtine srpske populacije, u kojoj su stotine hiqada visokoobrazovanih mladih qudi, a statistike pokazuju da danas veÊina πkolovane mladeæi æeli da se iseli iz Srbije. To odlivawe pameti, znawa i maπte, πto u razvijenim zemqama predstavqa intelektualni kapital koji u strukturi kapitala zauzima visoko mesto i preovlaujuÊu ulogu, predstavqa, moæda, najveÊi poraz u posledwim decenijama Srbije. Te i druge joπ drastiËnije negativne Ëiwenice sa zastraπujuÊom demografskom regresijom, ubedqivo dokazuju da se srpski narod, sa kulturom starom osam vekova, nalazi na putu svog nestajawa ako πto pre i svim snagama ne stupi u preporod... Neuvaæavawe vremenskih uslovnosti i istorijske konstelacije sveta u kome smo pokuπavali i morali da reπimo svoja æivotna pitawa, izrazilo se u nenadoknadivom kaπwewu za reπavawa neodloænih nacionalno-dræavnih i druπtveno-civilizacijskih problema; dakle, kasnilo se u svemu πto je trebalo uËiniti za opπte dobro. Tako se gubilo istorijsko vreme i izgubio Ëitav 20. vek nacionalnog razvoja i civilizacijskog preporoda.

25


Ærtve za...

пака довољно јасно показале да не желе целовиту, развијену и снажну Србију, већ територијално, политички и морално ослабљену, кажњену и понижену. На дуги рок. То, на један или други начин, потврђују и мишљења утицајних политичара из низа земаља чланица ЕУ. А предвидиво је ће их бити све више и више, поготову када заврше своје мандате, или када се буду анализирали узроци растројства ЕУ.

Друго важно питање које је заокупљало нашу пажњу је - рад Хашког трибунала, његова улога у тумачењу узрока југословенске кризе, наметању колективне одговорности према српском народу, амнестирању других за злочине према Србима у грађанским ратовима у БиХ и Хрватској, као и у агресији НАТО 1999. Та политика искључиве, асиметричне одговорности на штету Срба, која се доследно спроводи од самог оснивања Трибунала, доживела је свој врхунац недавним ослобађајућим пресудама за хрватсдке генерале Готовину и Меркача, а потом, и за Рамуша Харадинаја, команданта терористичке ОВК. Раније је одговорности ослобођен и Насер Орић, а Србија одустала од настављања поступка против Ејуба Ганића, одговорног за ликвидацију војника у Добровољачкој улици.

Селективна правда и двоструки стандарди - део су стандардне политике Хашког трибунала и његових политичких и финансијских покровитеља. По том Трибуналу, нико није одговоран за највеће етничко чишћење у послератној Европи, за протеривање око 250.000 и убиство преко 2000 Срба током операције „Олуја” 1995! Нико није одговоран за за етничко чишћење око 250.000 Срба и других неалбанаца са Косова и Метохијеи, за масовне злочине терористичке ОВК, за рушење преко 150 српских цркава и средњевековних манастира! Нико није одговоран за паљење српских села и хиљаде убијених Срба, жена, деце и старих у Источној Босни! Нико није одговоран за ликвидацију војника у повлачељу у Добровољачкој улици! Нема одговорних за злочине против Срба! „Све у свему - забележиће Дејвид Хајланд почетком овог месеца у „Њујорк тајмсу”- скоро сви пријатељи Запада су ослобођени. Скоро сви Срби су проглашени кривим. Ови резултати не одговарају стварном односу почињених злочина... Осуђивати само Србе једноставно нема смисла у контексту правде, реалности и полчитике” - заклључује Харланд у свом коментару у Њујорк тајмсу. А нама остаје само да поновимо оно што је много пута речено да је Хашки трибунал инструменат водећих сила Запада, што значи, водећих чланица нАтО и еУ, за наметање колективне одговорности српском народу, за понижавање и сатанизовање тог народа и за слабљење Србије. Има ли то значаја за политику Србије данас и у будућности? Србији је неопходна дугорочна стратегија уравнотежене спољне политике. Очување и унапређење достигнутог нивоа односа са Западом и бржи развој сарадње и односа са русијом, кином, свим земљама БрИкС-а, са

24

несврстаним, укључујући пријатељске арапске земље, кључ је за уравнотежење међународног положаја Србије. Односи са суседима треба да се развијају на основама принципа реципроцитета, узајамности интереса. Београдски форум ће подржавати политику ширења сарадње и јачања стратешких односа са Руском федерацијом, Кином, Индијом, Бразилом, са традиционално пријатељским земљама у Европи и свету. Форум се залаже за политику неутралности. Форум је против чланства Србије у нАтО, зато што је НАТО офанзивни и освајачки савез, а Србија је мирољубива земља која се не меша ни у чије унутрашње послове и не тежи туђим богатствима. Уравнотежена спољна политика захтева и уравнотежене односе у војно-безбедносној и одбрамбеној политици. Форум подржава учешће војске Србије у мировним мисијама УН, али је против учешћа српских војника у војним мисијама ЕУ јер су оне део стратегије интервенционизма, економске, политичке и војне доминације. на Самиту нАтО 2009. у Лисабону, еУ је у потпуности прихватила стратегију глобалног интервенционизма чији су циљеви освајачки. Чланови и пријатељи Београдског форума дубоко верују да Србија није немоћна и беспомоћна, како то по неко говори, или пише. Није ни толико заостала за суседима, како се систематски тврди. Србија је, поготову, богата у области културе, духовности, знања и искустава која су веома значајна и за социјално-економски напредак. Природне и геополитичке потенцијале непотребно је истицати, јер су ти потенцијали такође мотив притисака, уцена и територијалног уситњавања. Србији нису потребне поруке типа „да је све изгубила и да нема шта више да изгуби”. Такве поруке, без обзира шта им је повод и циљ, нити су тачне, нити одговорне. Оне су најмање покретачке. на Србији, на њеним институцијама, је да размисли о својој државној и националној стратегији. Да осмисли ту стратегију. Стратегију о непосредним, али још више о дугорочним циљевима и интересима. на Србији је да се окрене себи, да активира своје ресурсе, а не да концесијама у погледу „изгубљњеног” косова и Метохије плаћа „донације” за попуњавање рупа у буџету! Србија треба да преполови бирократију, да одстрани партократију која је постала рак рана на дцржавном ткиву, да мање расипа и више штеди, да у најкраћем року удвостручи производњу хране, да не дозволи да је, поред Војводине, Мачве, Стига и Поморавља било ко уцењују да ће њена деца гладовати, да се одлучно окрене пријатељима који су спремни да равноправно сарађују и да је подрже, без уцена и мешања. А таквих има и у Европи и широм света. Србија треба да се сети пријатеља и да смогне куражи да их позове и уважи. Србија нема коме у Европи да се исповеда. Кад је требало, тој Европи све је дала.

катарза је потребна еУ, којом доминира комесарска логика зачињена реваншизмом, егоизмом и неоколонијализмом. Због Европе, мање због Србије. БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ 22. децембар 2012. Живадин јовановић (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. februar 2013.

Posle 5. oktobra - partijsko-politikanski haos...

QUO VADIS SRBIJO Nekada su nas uËili, a mi mislili da smo nauËili, da se na ostacima starog druπtva raa novo, humanije, demokratskije i bogatije. Sve i da niko od nas pojma nema o savremenoj politiËkoj istoriji 20. veka, logika nam sugeriπe zakquËak da svako novo druπtvo treba da bude boqe od prethodnog... Meutim, Ëini se da logika i nije baπ neka nauka u zemqi Srbiji! Sluπamo i Ëitamo izjave pojedinaca, koji prerastaju u veÊinu, koji sebe nazivaju politiËarima uz estradno navijawe medija. Kao, analitiËki promiπqamo smisao izgovorenih nesuvislih reËi i reËenica, analiziramo smisao besmislica, bavimo se primenom neprimenqivog, projektujemo nemoguÊe, plaπimo meËku reπetom i uvek dobijemo reπeto u glavu! LiËno, nemam problem sa tim qudima kad sve to ne bi imalo posledica po sve nas! Tonemo u duhovno, materijalno i moralno blato odavno kreirano na zapadu uz mawe-viπe otvorenu kolaboraciju veÊine mangupa koji sebe nazivaju liderima politiËkih stranaka. I za tu istorijsku ulogu sebi su odredili pozamaπne pare i privilegije! Uzalud narod kritikuje, proziva, zahteva. Sve se zavrπava na pisarnici najprqavije tranzicije u Evropi! ©ta nam se deπava? Kuda nas to vode neki qudi. Viπe ne æelim da ih imenujem. Nisu ni biznismeni jer niπta ne proizvode, ne zapoπqavaju qude, ne stvaraju novu druπtvenu vrednost, ne plaÊaju poreze... Nisu ni kulturni pregaoci, javni nastupi su im Ëesto na granici neukusa. Sve viπe liËe na novokomponovane estradne manipulatore masama. Ko su onda ti qudi? Za svoje potrebe imaju liËnu medijsku podrπku koja prosvetquje narod informacijama o politiËkim uspesima svoga „gazde” na domaÊoj, evropskoj a bogami i svetskoj sceni. A kada uporedite stranu i domaÊu πtampu vidite da niπta nije dogovoreno niti reËeno onako kako je kod nas slavodobitniËki izveπtavano! Otuda, razoËarawe naroda! Zaπto srpskoj javnosti nikada nije predstavqen engleski tekst Kumanovskog sporazuma da vidimo πta kaæe NATO. Da li je to vojnotehniËki sporazum ili neπto drugo. Oko Ëega smo se mi to sprazumeli, dogovorili, kad smo morali da predamo deo dræavne teritorije? Na golgoti srpskoga naroda - Kosovu, mangupi koji sebe nazivaju politiËarima, preko Ministarstva za Kosovo, otvorili su rudnik „zlata”. VeÊina wih je u Beogradu, poneki u centralnoj Srbiji. I svi imaju „kosovski dodatak”, po dve plate, dnevnice, drumarine, za gorivo, mazivo, amortizacije, ko zna πta sve? A na prijemima se sluæi crno vino iz „naπe, Velike i Male HoËe sa Kosova”. Kako se koja delegacija vrati sa Kosova, gepeci puni flaπiranih uspomena na izma-

Iskra 1. februar 2013.

nipuisani biraËki korpus. Imaju i svoju zakonodavnu vlast u Narodnoj skupπtini. Pojedini wihovi poslanici niti znaju kakve zakone usvajaju niti ih razumeju. VeÊina se ipak kvalifikovano razume u kolenicu skupπtinskog restorana. Znam neke koji nikada nisu napisali nijedan sluæbeni akt pre ulaska u skupπtinu. Sednice Skupπtine Ëesto liËe na komiËne pozoriπne predstave. Oni i ne znaju πta bi drugo radili u pauzi izmeu dva restorana. Ima pojedinaca koji zasluæuju da budu izuzeti od ovoga. Imaju i svoju sudsku vlast. Ta sudska vlast, u sastavu sudija i sudsko veÊe, jednom donese presudu u korist naroda (stranke-tuæioca protiv dræave) a onda u korist dræave, kao da prvobitna presuda nije ni postojala. Pravosudni nonsens. I nikome niπta. Ministar odbrane uredbom ospori pravo vojnim penzionerima na zakonom odreenu penziju, Ustavni sud poniπti tu uredbu a dræava plaÊa zatezne kamate hiqadama oπteÊenih. Narod plaÊa. A ministar, naravno, avanzuje! Imaju i svoju dijasporu. U ambasadama! Dijaspora je zaduæena za organizaciju πopinga i prisustvovawa sportskim i kulinarskim dogaajima. Na pozoriπne i druge kulturne dogaaje dijaspora ih ne vodi, iz bezbednosnih razloga. Teπko je kontrolisati da neko iz mase ne izvrπi atentat na wih! ©to je sigurno, sigurno je. VeËera u Ëast tog i tog, u ambasadi. O troπku naroda, naravno. Karijerne diplomate bi da rade svoj posao, dosadile im organizacije πopinga i veËera. Ali to su ekonomske diplomate koje ionako nemaju πta da rade! Da li se seÊate gde su pohrlili oni πto su 5. oktobra bili u prvim redovima. Ne seÊate se? Delegirani su u naπe ambasade kao ambasadori da prepriËavaju kako je demokratija doπla u Srbiju! Stalno su u navodnom strahu da im neko ugroæava æivot i da ih prisluπkuju neke sluæbe. Ne, ne misle oni na BIA i VBA. Misle na parabezbednosne, stranaËke sluæbe koje su sami protivustavno stvorili u meusobnoj borbi za vlast. Zato se Srbiji danas deπava to πto se deπava? Da vam u vlastitoj dræavi podiæu spomenik pripadnicima teroristiËke organizacije OVK a da niko ne reaguje, da niko nije odgovoran za javaπluk javnih preduzeÊa, da se interesi dræave svode na voqu pojedinaca, da se dræava bezoËno pqaËka i da niko ne reaguje?! Da li je ovo danas ono za πto se umalo nije krv prolila 5. oktobra? O Ëemu, gospodo, govorimo? O demokratiji? Izvinite, ali ulica nikada nije proizvela demokratiju niti ozbiqne politiËare a joπ mawe elitu! Srpski kulturni klub, 1.1. 2013.

Arsenije StankoviÊ (Podvukla - Iskra)

9


Rezolucija o KM... (sa str.8) nenormalno: Ëak ni to da vlada, koja je parlamentu poslala usaglaπenu verziju svoje i NikoliÊeve rezolucije, na svoju ruku iz we izbaci dogovoreni deo u kome se pomiwe usvajawe zakona o suπtinskoj autonomiji Kosova. U takvom stepenu okupacije, koja bi se u svojoj posunovraÊenosti lakπe dala porediti sa ekstatiËnom ZafranoviÊevom „Okupacijom u 26 slika”, nego sa ironiËnim „Strogo kontrolisanim vozovima” Jiræija Mencla, otuda je vaæno razumeti najvaænije. Srbija mora da izae iz svoje EU politiËke paradigme, uz sve rizike da izvan we moæe da pogine, ali i uz - to bi moralo da utiËe na odluku - nula πansi da unutar we preæivi. I to pokazuje i ova i sve buduÊe deklaracije: unutar EU paradigme Srbija danas ne moæe niπta, i ne postoji niπta od Ëega ona nije slabija. Naravno, vaæno je i razumeti da odupirawu svakoj okupaciji prethodi politiËka odluka, ali da samo postojawe takve odluke ne znaËi prekid okupacije, utoliko pre πto je i ovako kukavnoj Srbiji danas joπ uvek mnogo viπe hrabrih nego mudrih. A otuda bi moæda bilo dobro znati joπ nekoliko stvari. Prvo, iako zbog rezolucije i joπ kojeËega ne treba prestajati kritikovati i pritiskati ovu vlast, ona nije glavni instrument okupacije. Taj instrument su srpske druπtvene elite, i zato antiokupacijski pokret mora da ima veoma πirok zahvat uz svest o tome da smena ove vlasti ne znaËi kraj okupacije, dok Êe smena elita znaËiti upravo to. Drugo, nisu svi isti, Ëak ni meu onima koji nam se ne dopadaju, Ëak ni meu onima koji nam se uz mnogo razloga gade. TreÊe, meu onima koji razumeju okupacione prilike ima i ovakvih i onakvih, i korisnih i πtetnih, ali su meu onima koji ne razumeju svi πtetni. »etvrto, oni koji hoÊe da preæive po svaku cenu Ëesto se ponaπaju isto, ali meu wima ima onih koji bi preæiveli jer imaju plan da potroπe pare i onih koji bi to isto da bi neπto pokuπali da urade. Peto, ako ne umete da ih razlikujete, samo se raspitajte koji je meu wima lopov. ©esto, ne padajte u iskquËivost da poverujete svakome ko nije lopov. Sedmo, srpski patriote kojima je gubitak i luda pogibija jedini dokaz qubavi za otaxbinu, posebno oni koji na to pozivaju druge, æive sa kredom da je samo mrtav Srbin dobar Srbin, po Ëemu priliËno liËe na ustaπe. Osmo, okupqawima iskquËivo prema metodama borbe, a ne prema ciqevima skloni su uglavnom glupaci, a to Êe reÊi πtetoËine. I, na kraju, zaπto sve to piπem. Zato πto bi se ova rezolucija mogla pokazati kao rav papir za odbranu Kosova i dobra prilika za okupqawe pored ostalog i za odbranu Kosova. Uveren sam da Êemo se iznenaditi ko Êe sve tamo biti. I ko neÊe. Novi standard, 12.1.2013. ÆEQKO CVIJANOVI∆ (Podvukla - Iskra)

10

Od demokratije... (sa str. 6)

Од свеизједначавајућег егалитаризма ка тоталитаризму

Државотворни народи, вековима су своја друштвена уређења градили у складу са Богом даним поретком и матичним народним животним законима. Отуда потичу органски принцип и сталешки систем у коме су напредовање и назадовање долазили по заслузи, а утицај на избор хијерархијски виших представника бивао сужен у границе компетентности, при чему су сталежи као затворене групе људи истоврсних права и обавеза, организовани као међусобно повезани органи који не могу егзистирати самостално, већ заједнички представљају целину. Оваква врста уређења је позитивно гледање на свет, где нема дискриминације било којег дела целине, јер колико је телу потребна рука, толико му треба и нога, колико му је вредно око, толико му вреди и ухо. Насупрот оваквом систему намеће се глобална демократизација, која је по својој природи негативитет. Она настоји да личност истргне из свих контекста природно наслеђених претпоставки, и сведе је на безличну индивидуу, што она у стварности није и не може бити.

Демократска идеја егалитаризма у теорији значи да сви људи имају иста права, али у практичној примени има сасвим другу конотацију. Када се збила Француска револуција, и масе људи кренуле да се боре за „једнака права”, они нису били свесни да се не боре за већа права тзв. Трећег сталежа, већ за укидање права и осталим сталежима што би их заиста и изједначило али на дну, а на врху би остала шачица богатих. Стога је демократска теза о „народној вољи” и „народној суверености”, обична пропагандна утопија. Из ње се наслућује права, плутократска, природа демократије, у којој власници крупног капитала, посредством монопола физичке принуде и пропагандне флоскуле егалитаризма, утичу на крајње промашен, контролисан и неквалитетан систем доношења одлука од стране бирачког тела. Наиме, овакав егалитаризам значио је, а и данас значи, да два кројача имају веће право да планирају битку него један генерал. У таквим условима, сулудо је надати се позитивном исходу битке што јасно осликава да „кројачи” нису ништа добили већ су, заједно са „генералом”, сви поражени. Изједначавање на овом принципу противи се свим природним законима у којима влада систем хијерархије, те зато никада нисмо видели да су два зеца напала једног тигра.

Као што на основу реченог видети, различита друштва захтевају различита уређења која органски треба да происходе из народних карактеристика и да буду усклађена са народним потребама. Наметање и утеривање либералне демократије, почев од епохе гиљотина, па све до НАТО бомби, јесте тоталитарни империјализам, а јединствени глобални систем који би омогућио општу сагласност и постао универзалним, како год га назвали, обичан је мит. Илија Средојевић Iskra 1. februar 2013.

звучи много цивилизовано, али даје резултате. (У циркусима и животиње не тренирају батинама, изгладњивањем и шаргарепицама)! Док једна гарнитура испоручује, остаје на власти. кад посустане, долази друга, па трећа, четврта... Осим прве, оне из 2000. која је своју озбиљност Брислу и Вашингтону морала да доказује заклињањем у дисконтинуитет, свака наредна ту оцену мора да доказује континуитетом, са претходном. Иначе, није озбиљна, предвидива, одговорна... Као у дисциплини штафете 4 пута 100! Оптимизација квалитета сваког члана екипе ради постизања максималне брзине. Цивилизација је то, култура. Све је доведено до савршенства, а не као на Балкану!

А да ли се сећамо какву је улогу еУ имала у процесу разбијања СФрј? Има ли то значаја за Србију? ЕУ је, готово, у свему фаворизовала сецесионисте, помагала и награђивала Хрватску, Словенију и босанске Муслимане (касније ће то чинити и према Албанцима са Косова и Метохије, иако је то „уникални случај”), кажњавала Србију и српски народ. Јесмо ли већ предали забораву улоге Геншера, Фишера, Шарпинга, Кука, Бадинтера?... Заиста, када ћемо бити као они? Докле ћемо робовати прошлости? Покажимо да смо Европљани, модерни! Будимо реални, рационални, одговорни, предвидиви окренути будућности! Изађимо из ровова прошлости... На крају, како уопште мислите да попунимо буџет! Или сте спремни да гладујете! Политика двоструких стандарда, негативна стратегуја водећих чланица ЕУ према Србији и српском народу јесте део прошлости, али шта да радимо, када се она наставља и данас! Чудно је да тај континуитет политике дробљења и сакаћења Србије боље виде обични људи, него њихова елита! Или, можда, и она види, али континуитет „кооперативно-сти” „према нашим партнерима на Западу”је, ипак, „најбоља опција”. Од ЕУ добијамо 170 милиона евра за буџет! И то донације, не кредита!

Социологија и историја ће тек одгонетнути откуда тај парадокс. Од 80-тих година до данас, најутицајније чланице еУ континуирано промовишу интересе косметских Албанаца на штету Србије. С обзиром на историјска искуства, поставља се питање да ли је реално, да ли је вероватно, да би било које концесије Србије у погледу Косова и Метохије, или било којег другог питања, могле, у догледној будућности, задовољити најутицајније чланице еУ? Рецимо да Србија прихвати расформирање постојећих институција самоуправе, судова и јавних служби на северу Косова и Метохије, рецимо да преда Приштини сва природна богатства, руднике, воде, шуме, да се сагласи са чланством Приштине у Ујединјеним нацијама, да до датума неког састанка у Брислу потпише Уговор о пријатељству и сарадњи са Приштином, да до другог датума размени ноте о подизању канцеларија у ранг амбасада и потпише споразум о успостављању дипломатских односа између Републике Србије и Републике Косово... Рецимо да ће ЕУ и даље постојати у неком облику. Да ли би ту био крај уценама према Србији? Не верујем. Ако се прихвати континуитет спољне и безбедносне Iskra 1. februar 2013.

политике претходне власти, ако се у релативно краћем року не изврши озбиљна ревизија спољне и безбедносне политике Србије, уцене ће се спирално наставити, а перпектива је њено даље дробљење и черупање. Чак и ако ЕУ, далеко било, нестане са политичке мапе Европе, то неће зауставити разваљиваље Србије.

ево, да се сам позовем на реалност. Шта је Србија од 2000. године до данас добила од САД и еУ у реалном животу, односно, шта је постигла - у привреди, индустријализацији, пољопривреди, стандарду људи, запошљавању, степену задужености, култури и очувању националног идентитета (музеји, библиотеке, галерије, позоришта) и другим областима? А не може се рећи, била све време врло кооперативна у односу на захтеве Брисла, Вашингтона, Хага, њени лидери су одлазили на доручке у Вашингтон, напримали се медаља и диплома по европским престоницама, проглашавани за нај-Европљане, хваљени као храбри и одговорни политичари. Да ли Србија треба да буде захвална еУ и САД што је, иако понижена, опљачкана, презадужена и у беди још увек на ногама! Шта се у међувремену променило у Европи и свету да би Србија данас могла више да верује у искреност и добре намере европских комесара пуних комплимената за рационалност, одговорност па чак и за храброст наших политичара? С ким су се и где они то борили, где су, на који начин, и према коме исказивали храброст? Зар ти комплименти и неодмерене хвале, после свега, не позивају, бар, на опрез?

Јасно је, дакле, да се Београдски форум и данас залаже за враћање процеса у оквире резолуције СБ УН 1244 и на колосек УН. За такву промену, заиста, је потребна храброст. За то се, вероватно, не би добила ни једна медаља у Брислу, Берлину, Лондону, или у Хагу, али би Влада добила подршку у народу а Србија би заслужила поштовање у свету. на руководству Србије је историјска одговорност да се окане калкулација у којима су важни тренутни, парцијални и комерцијални интереси, да одбије потпуно јасне захтеве за фактичким признавањем независности косова и Метохије (нормализација односа, уговор о добросуседству и сарадњи, чланство у УН, укидање институција српске локалне самоуправе на Северу и др.). Од става да неће признати илегалну независност, руководство треба да афирмише одлучност да се легитимним средствима бори за очување суверенитета и територијалног интегритета Србије у својим границама на основу међународних уговора, Повеље УН, принципа ОЕБС-а и резолуције СБ УН 1244. Од „кооперативности” Београда и темпа евентуалног даљег узмицања пред захтевима у погледу Косова и Метохије, директно зависи темпо отварања листе других захтева. Нећемо их набрајати. Стратегија смањивања и слабљења Србије и српског народа као политичког фактора, није ничија фатаморгана, нити теорија. то је стварност која се одвија пред нашим очима. Питање је хоћемо ли жмурити, дати легалитет, сарађивати у томе, или признати да је истина само то што видимо, знамо и свакодневно осећамо: Најутицајније чланице ЕУ су континуитетом свог односа и посту

23


Ærtve za...

„није свето писмо”, „преформулисање” државног документа напречац, пред тВ камерама, није знак озбиљности политике и и њених носилаца. Испада да, ни после толико рада на платформи, о њој нису сагласне, не само опозиционе, већ готово још више владајуће странке и њихови лидери. То што се протеклих пар дана дешава у вези са Платформом више личи на кохабитацију, него разумевање и „колективни дух”који се повремено истиче као разлика у природи садашње, у односу на претходну власт у Србији. Време је да Србија покаже да зна шта су јој најважнији интереси, да зна шта хоће, а затим, да је спремна и у стању, да то спроводи, да истрпи и последице самопоштовања, ако је то услов да постане нормална, одговорна држава. Без тога нема шта да тражи - ни у суседству, ни у Европи, ни у свету. Без тога неће бити поштована. Ни у разговорима са Тачијем, ни са Ештоновом, најмање са Меркеловом.

резолуција СБ Ун 1244, којом се гарантује суверенитет и територијални интегегритет Србије, а суштинска аутономија за косово и Метохију, једина је чиста, поуздана и трајна основа за одрживо мирно решење. Иако није идеална, од ње боље основе нема, као што нема ни бољег колосека за решавање проблема од СБ УН. Удаљавање од резолуције СБ 1244, приближавање, или прихватање, тзв. Плана Ахтисари и измештање преговарачког процеса из СБ УН на колосек ЕУ, није добра политика јер нема поуздане основе, нити подршке и гаранција за заштиту интереса каква је могућа у СБ Ун. Измештањем процеса решавања из СБ УН и предајом ЕУ, Србија се фактички одриче подршке Русије и Кине, као сталних чланица тог органа, и већине чланица УН које и даље одбијају признавање независности Приштине и подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије. Шта је замена за то прихватањем дијалога у оквиру еУ? Србија на једној, а еУ и САД (пардон, и тачи!), на другој страни. је ли то модел „статусно неутралног дијалога”, без ичијег увида, праћења и подршке! Свака част толиком самопоуздању Србије у своју моћ и поверењу у добронамерност, „статусну неутралност” партнера! Поготову је, по оцени Форума, недолично и штетно, везивање преговарачких фаза о косову и Метохији за датуме одлучивања о статусу Србије према еУ, па чак и за финансијску помоћ буџету! Србија, заиста, има велике финансијске, економске и социјалне проблеме. О политичким да не говоримо. Али, упитајмо се - да ли је „озбиљна држава” која своју судбину и животе грађана везује за инострану помоћ, која своје финансијске, економске или друге дебалансе решава успостављањем границе и експресном изградњом полицијских и царинских терминала, унутар своје територије! Тамо где никада нису постојали! Највиши српски представници најпре изјаве да је вест о отварању „канцеларија” у Београду и у Приштини чиста измишљотина, а само месец дана после тога - да је о томе постигнут договор! Који кажу да „као озбиљна држава” мора-

22

ју спровести оно што је претходна власт договорила на техничком нивоу, а потом, преко ноћи подигну дијалог на највиши политички ниво, изјаве да ће за свог мандата остварити „историјски договор” (Ваљда зато што знају да то зависи само од њих, а не од било ког другог, по најмање од од Тачија и његових покровитеља!). Затим, им Ештонова помогне да мало екстензивније протумаче садржину „техничких договора”, па предвиде и размену канцеларија. Све то, и ко зна шта још, без платформе, без става Парламента. е то се зове - преузимање одговорности! То гротескно одбројавање сати пред очима целе нације, док булдожери откидају брдо код Јариња, до часа када ће се господа у Брислу изрећи своју оцену о „кооперативности” Србије и евентуално јој подарити датум када ће се поново разговарати о датуму - је мера нивоа, одговорности, а богами, и стања здравља разума!

еУ, посeбно поједине њене чланице, као што су немачка, Велика Британија и Холандија, нису сатусно неутралне. У то смо се уверили бар током протекле две деценије, као што ни еулекс, од самог почетка његовог распоређивања, није статусно неутралан. Досадашње једностране концесије Србије у тзв. разговорима „о животним питањима ”јавно су се образлагале бригом за „наш народ”. Данас, званичници на необичан начин одбијају било какве примедбе на њихово беспоговорно извршавање противуставних договора и налога из Брисла и Вашингтона. Они то чине јавно понављајући питања као што су: да ли неко хоће нову, косметску „Олују”; да ли неко призива нови прогон преосталих Срба са Косова; ко то заговара нови рат; да ли неко жели да деца и пензионери умиру од глади; ко то призива самоизолацију, зар нам није било доста санкција; ко жели да пуца себи, једном у главу, други пут, у ноге, трећи пут да изазива саморањавање; коме је стало да води унапред изгубљене битке; може ли неко на Косову и Метохији да се заштити српским Уставом испод мишке; Уставни суд може да прогласи „техничке договоре” противуставним, али нека претходно врати Покрајину под власт Србије!... И још много сличних. Коме, заиста, све то користи, чему служи толико приземности? Ко измисли ту врсту државничке одговорности?

Јавну аргументацију захтева за новим попуштањем Београда управо је обогатио један страни амбасадор који је захтев за укидање „паралелних институција”, поред осталог, образложио и потребом да истрага ЕУЛЕКС-а поводом трговине људских органа буде ефикаснија! Па сад на црту коме је у интересу да отежава утврђивања истине о најмонструознијим злочинима против Срба!? Да ли још увек неко сумња да је Еулекс „статусно неутралан”!? Већина чланица еУ су чланице нАтО пакта који је 1999. водио освајачки рат против Србије (Срј). Оне данас настоје да своје циљеве консолидују, допуне и прошире. Да својим пријатељима у Приштини, прибаве и тапију на оно што су силом отели! Слично као што су већ наградили друге своје пријатеље. Знају, кажу, како треба са Србима. Штапом и шаргарепом! Не Iskra 1. februa 2013.

TEKST REZOLUCIJE 0 KOSOVU I METOHIJI U tekstu platforme, sa koje je Vlada skinula oznaku poverqivosti navedeno je da Srbija u dobroj veri teæi nastavku razgovora sa Priπtinom REZOLUCIJA O KM POLITI»KA platforma za razgovore sa predstavnicima privremenih Institucija samoupravqawa u Priπtini predvia da svako reπewe dijaloga Beograda i Priπtine mora da bude u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244 i da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. U dijalogu sa Priπtinom polazi se od toga da svako reπewe bilo opπteg ili posebnog pitawa o privremenom, prelaznom ili konaËnom statusu pokrajine, poloæaju Srba ili zaπtiti verskog ili kulturnog naslea mora da bude u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244, navedeno je u platformi. U tekstu platforme, sa koje je vlada veËeras skinula oznaku poverqivosti, a u koji je Tanjug imao uvid, navedeno je da Srbija u dobroj veri teæi nastavku razgovora sa Priπtinom ubeena u to da je trajno i odræivo reπewe za Kosovo i Metohiju moguÊe postiÊi kroz iskreni dijalog dve strane. "Vlada Êe radi utvrivawa osnovnih okvira za razgovore sa Priπtinom predloæiti rezoluciju o osnovnim principima za politiËke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave na Kosovu", navodi se u platformi. U tekstu platforme taksativno je navedeno pet elemenata na kojima Êe rezolucija biti zasnovana: osnovna polazna premisa za pregovore sa Priπtinom na visokom politiËkom nivou bude da Srbija u skladu sa meunarodnim pravom, Ustavom i voqom graana, ne priznaje i nikada neÊe priznati jednostrano proglaπenu nezavisnost Kosova. Druga premisa jeste da sva prava i nadleænosti, koji kao rezultat pregovora budu priznati u privremenim institucijama u Priπtini biÊe preneti zakonom na organe pokrajine Kosovo i Metohija u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije. Daqe se navodi da osnovna teæwa tokom nastavka razgovora bude postizawe sveobuhvatnog reπewa. Tekst Platforme: Republika Srbija Êe, s ciqem zaπtite

Iskra 1. februar 2013.

dræavnih interesa, u daqim dogovorima sa privremenim institucijama samouprave u Priπtini polaziti od toga da svako reπewe, bilo opπteg ili nekog posebnog pitawa, o privremenom, prelaznom ili konaËnom statusu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, o poloæaju Srba u Pokrajini ili o zaπtiti srpskog verskog i kulturnog naslea, mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244. Republika Srbija, u dobroj veri (bona fide), teæi nastavku razgovora sa predstavnicima PIS u Priπtini, ubeena u to da je trajno i odræivo reπewe za Kosovo i Metohiju moguÊe dostiÊi kroz iskreni dijalog dve strane. Vlada Êe, radi utvrivawa osnovnih okvira za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave (PIS) u Priπtini, predloæiti Rezoluciju o osnovnim principima za politiËke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji: Rezolucija Êe biti zasnovana na sledeÊim elementima: * da osnovna polazna premisa za razgovore sa PIS u Priπtini na visokom politiËkom nivou bude da Republika Srbija, u skladu sa meunarodnim pravom, Ustavom i voqom graana, ne priznaje i nikada neÊe priznati jednostrano proglaπenu "nezavisnost" Kosova; * sva prava i nadleænosti koji kao rezultat pregovora budu priznati PIS u Priπtini biÊe preneti zakonom na organe Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije; * da osnovna teæwa tokom nastavka razgovora sa predstavnicima PIS u Priπtini bude postizawe sveobuhvatnog reπewa, a da svi pojedinaËni dogovori budu u skladu sa ciqevima dræavne politike utvrenim Rezolucijom; * da polazeÊi od Ëiwenice da je Republika Srbija u dosadaπwem toku politiËkog procesa, uprkos i nakon nelegalne jednostrane proglaπene nezavisnosti Kosova, svojim postupcima pruæila PIS u Priπtini ograniËeni pravni i meunarodni subjektivitet i legitimitet, razgovori na visokom politiËkom nivou treba da budu voeni o prevazilaæewu institucionalnih paralelizama na podruËju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ne zadiruÊi u pitawe meunarodnog i dræavno-pravnog statusa PIS u Priπtini. Ciq je uspostavqawe organa vlasti na podruËju Pokrajine koji bi bili priznati od svih strana

11


Tekst rezolucije... ukquËenih u proces i uspostavqawe Ëvrstih pravnih i politiËkih garancija na nivou Pokrajine i meunarodne zajednice za politiËka, teritorijalna i druga prava nacionalnih zajednica na Ëitavom podruËju Pokrajine; * da Republika Srbija posebno insistira na: A) uspostavqawu Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji, koju bi Ëinile teritorijalna autonomija Ëetiri opπtine severa Kosova i Metohije i druge opπtine sa veÊinskim srpskim i mawinskim stanovniπtvom (npr. GraËanica, ©trpce, Gora itd.), zasnovane na posebnom Statutu o autonomiji Zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji i jemËene Ustavom pokrajine i javnom deklaracijom predstavnika meunarodne zajednice ukquËenih u proces; - Izvorne nadleænosti i elementi unutraπweg ureewa Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji biÊe usaglaπeni kroz politiËki dijalog. - Republika Srbija smatra da ova autonomija podrazumeva postojawe izvornih nadleænosti u oblastima: - prosvete (osnovnog, sredweg i visokog πkolstva), - zdravstva (svi nivoi zdravstvene zaπtite), - sporta, - kulture, - javnog informisawa, - zaπtite æivotne sredine, kreirawe i sprovoewe politike zaπtite æivotne sredine i odræivog razvoja; - prostornog planirawa, iskquËiva nadleænost u regulaciji prostornog planirawa i mehanizama za upravqawe Ëitavim procesom, kao i u procedurama za procesuirawe zahteva i wihovo odobravawe, iskquËiva nadleænost u regulaciji sistema za razvoj javnog zemqiπta, πto ukquËuje odreivawe kriterijuma za namenu razliËite vrste zemqiπta i za koriπÊewe zemqiπta, iskquËiva nadleænost u upravqawu mehanizmom za utvrivawe zakonitosti vlasniπtva nad zemqiπtem i nekretninama, iskquËiva nadleænost u kreiraju politike razvoja zemqiπta i stanogradwe, upravqawe javnim povrπinama uz postojawe sistema efikasne administrativne intervencije u procesu izgradwe, prostornog planirawa i koriπÊewa zemqiπta. - poqoprivrede, - πumarstva, - vodoprivrede, - lova, ribolova, - pravosua (tuæilaπtva u prvom i sudstva u prvom i drugom stepenu, sudovi na podruËju Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji bili bi ustanovqeni zakonima na nivou

12

Pokrajine, ali bi sporazumom koji proistekne iz politiËkog procesa bilo utvreno da zakon mora da predvidi mehanizam putem kojeg graani Autonomne zajednice preko svojih predstavnika utiËu na izbor i sastav sudova. Ovi sudovi bi imali ovlaπÊewe da na podruËju Autonomne zajednice, u skladu sa propisima vaæeÊim u Pokrajini, odluËuju u sporovima o osnovnim liËnim odnosima, pravima i obavezama graana, da izriËu kazne i druge mere prema uËiniocima kriviËnih dela i drugih kaæwivih dela odreenih zakonom, da odluËuju o zakonitosti pojedinaËnih akata organa i organizacija koje vrπe javna ovlaπÊewa, reπavaju sporove o imovinskim i radnim odnosima i odluËuju o drugim pitawima u skladu sa vaæeÊim zakonima), - unutraπwih poslova (Autonomna policija bila bi u formalnom smislu deo policijskih snaga Kosova i Metohije, a funkcionisala bi pod autoritetom Izvrπnog veÊa Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji, na teritoriji Autonomije i u skladu sa ovlaπÊewima koja su definisana zakonima u saglasju sa najviπim pravnim aktom Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i Statutom Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji.) - rudarstva, - energetike, - telekomunikacija, - trgovine i ekonomske politike, Izvrπno veÊe ima iskquËivu nadleænost u pitawima trgovine i organizacije sajmova, ukquËujuÊi administrativno planirawe trgovinskih aktivnosti, kao i regulaciju sajamskih aktivnosti na teritoriji Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji: - fiskalne politike i finansija, - posebna ovlaπÊewa Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji vezana za jedinstvene registre privrednih druπtava, druπtveno-politiËkih organizacija i verskih zajednica; - organi Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji trebalo bi da Ustavom Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija imaju garantovanu moguÊnost uspostavqawa neposredne saradwe sa organima Republike Srbije, kao i pravo na dopunsko finansirawe iz sredstava predvienih buxetom Republike Srbije; - Autonomna zajednica srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji samostalno odluËuje o izgledu i upotrebi svojih simbola (grba, zastave, himne i dr.), dok je zakonom na nivou Pokrajine preciznije ureena upotreba simbola Pokrajine, kao i zajedniËka upotreba simbola Pokrajine i teritorijalne autonomije; Autonomna zajednica srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji ima Skupπtinu Autonomne zajednice i Izvrπno veÊe Autonomne zajednice koji bi se starali o vrπewu poslova iz (Kraj na str. 14)

Iskra 1. februar 2013.

Loπa spoqna politika i weni strateπki ciqevi za boqu buduÊnost

ÆRTVE ZA DATUM PREGOVORA SA EU Најприсутнија тема у раду Београдског форума, као и у друштву уопште, била је и за дуго остаје - статус Косова и Метохије, обесправљеност српског народа у Покрајини и ускраћивање права на слободан и безбедан повратак око 230.000 протераних Срба и других неалбанаца. Тој теми је посвећена и најновија публикација Форума „Од агресије до сецесије”. Ставови Форума су принципијелни и познати. Ипак, да подсетимо. Статус Косова и Метохије је за Србију суштинско отворено питање. После једностраног одцепљења, тешко је замислити праведно и одрживо решење за било које конкретно питање без компромисног решења за будући статус Покрајине. Отворено питање статуса не може се затворити уценама еУ и САД, односно, трампом виталних интереса Србије за етапе, или датуме на путу ка чланству у еУ.

Праведно и одрживо решење за статус може се постићи само истрајавањем Србије у захтеву да се разговори о томе воде у оквирима резолуције СБ Ун 1244, важећих међународних уговора и међународног права. То уједно значи, да преговоре треба вратити на колосек Уједињених нација, односно, Савета безбедности. На том колосеку и ЕУ, односно, њене чланице, могу наћи своје место и улогу. ЕУ, међутим, није и не може бити субститут за УН у решавању овог „par excellence” проблема мира, стабилности и безбедности. СБ УН је овом проблему посветио много својих седница и одлука почев од 1997. до данас. У свакој резолуцији СБ УН постоји став да тај орган наставља да се бави овим проблемом, подразумева се, до његовог мирног решења у складу са резолуцијом 1244. Уз све поштовање ЕУ за њено учешће у спољној трговини и инвестицијама у Србији, велико је питање колико је еУ у стању да буде непристрасна и праведна када се зна да су њене најутицајније чланице деценијама пружале подршку сепаратистичком и терористичком покрету на косову и Метохији, финансирале га и обучавале. Такође, треба имати осећај за меру када српски политичари истичу вредност и значај помоћо (донација) еУ у Србији. Ово тим пре, ако се зна да су само поједине банке из еУ подручја извукле са распродатог српског финансијског тржишта више профита него што износе укупне 10-тогодишње донације еУ. А шта тек рећи о екстрапрофиту мултинационалних компанија које су, током приватизације будзашто постале власници најбољих српских фирми.

Ако би Запад уценама Србији наметнуо решење супротно одлукама СБ Ун, међународним уговорима и праву, ако би наставио да игнорише њене легитимне виталне интересе, такво решење тешко да би могло издржати пробу времена. Оно би наставило да служи као извор нестабилности, а могуће и нових конфликата. Ако би српске власти, под уценама, прихватиле трговину (deal) одричући се, директно или индиректно, својих легитимних виталних интереIskra 1. februar 2013.

са које штити међународно право и резолујција СБ УН 1244, рад краткорочних комерцијалних интереса, то би био јасан доказ да не схватају историјску одговорност.

Процене да се нелегитимни интереси и апетити других на Балкану могу бесконачно намиривати на рачун Србије и српског народа, чије год биле, нису реалне нити одрживе. Таква решења нису решења, већ привиди који не могу имати дуги век. Балкан је и без тога крцат привида који су наметнути као решења! Коме је то потребно?

Београдски форум сматра да дијалог и договори о тзв. техничким или питањима „од значаја за свакодневни живот грађана”, ма колико била важна, нису замена за преговоре о питању статуса, без обзира шта о томе мисли Приштина, или њени моћни покровитељи. Прихватање преговора само о питањима „од значаја за живот грађана” и о некаквој „нормализацији односа”, без јасног претходног договора да све стране прихватају разговоре о статусу на основу резолуције СБ Ун 1244 и међународних уговора, значило би прећутно одрицање Србије од заштите свог основног права - на суверенитет и територијални интегритет. То би био још један у низу „уникалних” преседана. Србија, свакако, не може и не треба да затвара очи пред чињеницом да је већина земаља Запада, укључујући већину чланица ЕУ, признала илегално отцепљење Приштине. Али, та чињеница не сме да буде разлог да се Србија пред њом повлачи, да јој повлађује, или да је прећутно легализује. Није рационално ни да, због тога, заоштрава односе са најмоћнијим земљама. рационално је и неопходно да региструје чињеницу да је Западу више стало до независног косова и Метохије, него до стабилне, целовите и просперитетне Србије и да ту оцену узме у обзир у одлучивању о својој политици.

Да се политика кажњавања Србије и награђивања других на њен рачун, не би наставила у бескрај, потребне су промене у спољној политици. једнак однос према онима који признају цепање Србије и према онима који подржавају њену целовитост, није логична нити рационална политика. А шта тек рећи о политичкој пракси у којој се предност даје првима, док се други држе на дистанци, или „ногом ћуше”, како је то поодавно запазио осведочени српски пријатељ, швајцарац Арчибалд Rајс! Србија треба да покаже да држи до себе, својих институција, до својих легитимних интереса. И до пријатеља, савезника и партнера. На делу. У пракси.

Објављивање платформе за Косово и Метохију, њено презентирање страним владама, представницима опозиције и јавности, а потом њено проглашавање за „радни папир”, или да

21


Srbijo: »uvaj se... Tomislav NikoliÊ je 9. decembra upalio sveÊu u beogardskoj sinagogi na jevrejski praznik Hanuka; gostima, meu kojima je bio i muslimanski verski voa on se obratio „sa pohvalnim reËima punim tolerancije”. „Economist” sa zadovoqstvom konstatuje: radi se o pojavi nove politiËke liËnosti! Naglaπava se da NikoliÊ oËigledno pobeuje u poreewu sa TadiÊem, poπto „NikoliÊ uæiva u ulozi Ëoveka koji ponekad stavi ozbiqnu primedbu, ali ne preti”. Niπta mawe laskavih karakteristika nije otiπlo na adresu Ivice DaËiÊa: „bivπi ataπe za πtampu Slobodana MiloπeviÊa, neoËekivano je spreman za saradwu”. PrimeÊuje se da je pregovaraËki proces koji je zapoËet u martu 2011. godine, podignut sa tehniËkog na politiËki nivo i razvija se „neoËekivano dobro” - 10. decembra je otvoren prolaz na pograniËnim KPP. To je „razbesnelo” nacionaliste i SPC. Ali je gospodin DaËiÊ „dosta hrabro” rekao Srbima da je Kosovo izgubqeno i da treba samo traæiti naËine za postizawe sporazuma, koji Êe obezbediti buduÊnost srpskoj mawini na Kosmetu.(3) Sve u duhu uobiËajene zapadne propagande, Ëije su tvrdwe daleko od stvarnosti koliko nebo od zemqe. Teza o obezbeewu prava srpskoj mawini u „Republici Kosovo”, podseÊa na posledwe konvulzije pred neizbeæno padawe u tamu. Radi se o tome da Priπtina ne predvia postojawe srpske mawine na „albanskoj teritoriji”, ni na jugu, ni na severu. ©iptarske vlasti na Kosmetu su - projekt Zapada, u kome se neguju i podræavaju kriminogeni faktori („psi rata” OVK - TaËi, Haradinaj, »eku kao vladajuÊi trijumvirat). Zadræati saradnike trijumvirata da ne Ëine nasiqe nad Srbima, praktiËno je nemoguÊa misija. Na jugu, oni su se praktiËno veÊ izborili sa problemom povratka izbeglica. Kao i uvek, uz pomoÊ pretwi i nasiqa. Od onih Srba koji su bili proterani sa teritorije Kosmeta (wih je, samo po zvaniËnim podacima, viπe od 250 000), vratilo se otprilike 10%. No, tamo ih je saËekala nezavidna uloga nema nikakvih garancija za imovinska prava, a perspektive da se nae zaposlewe ravne su nuli. Sistematski napadi Albanaca koji su motivisani nacionalnom mræwom, pqaËke i spaqivawe kuÊa - predstavqaju uobiËajene pojave sa kojima se susreÊu Srbi. Ubistvo porodice JeftiÊ u Talinovcu - predstavqa najoËigledniji primer kako se Priπtina odnosi prema onima koji se pokuπavaju vratiti svojim duhovnim svetiwama i ogwiπtima predaka. Koliko je bilo primera povratka srpskih izbeglica na Kosmet, koje su morale ponovo da beæe zbog kriminogenih okolnosti. Srbi i dan danas nastavqaju sa prodajom svoje imovine. Meunarodne organizacije - KFOR, NATO, UNMIK, EULEKS - samo doprinose uËvrπÊewu etniËkih i imovinskih promena, koje su se desile kao posledica vojne intervencije NATO na SRJ. Srbi juæno od Ibra su obespravqeni i nemoÊni, nemoguÊe je zaustaviti proces asimilacije.

20

„Ministar u vladi Kosova po pitawu izbeglica” R. TomiÊ, primeÊuje da „ako severu pokrajine srpske vlasti joπ i udequju neku paæwu, to se 100 000 Srba juæno od Ibra, u ovom trenutku oseÊa potpuno odbaËenim”(4)

Rivalni `dvojac` u sluæewu strancima i...

Sa naπe taËke glediπta, viπe je nego verovatno da Êe reπavawem „problema severa” pokrajine na naËin koji Êe zadovoqiti uslove Zapada - sudbina severwaka, isto kao i juæwaka, u potpunosti zavisiti od milosti trijumvirata »eku, Haradinaj, TaËi. Takva raËunica ni jednom zdravomisleÊem Ëoveku ne moæe pasti na pamet. Zadatak Êe biti reπen na sledeÊi naËin - predeo bogat rudnim bogatstvima, „biÊe oËiπÊen od Srba”. To Êe omoguÊiti „procvat” novog „Balkanskog centra” - Priπtine, koja Êe kontrolisati region i wenom natovskom municijom preuzimati kontrolu nad ekonomskim objektima.

Da je krenuo svako na svakog i da ovaj suludi ringiπpil toliko ubrzava da Êe osovina puÊi i sve se otkaËiti u tri lepe ka nebu, i da Srbija dogoreva uz ciku i lom, to viπe ne nalaæu zakoni politike, veÊ zakoni fizike.

Istovremeno dok Zapad pokroviteqski tapπe po ramenima predstavnike nove vladajuÊe koalicije, srpska javnost je prepuna nezadovoqstva - da li je narod duæan da trpi beskonaËna poniæewa i uniπtewe srpskog naroda koji æivi na Kosmetu? Miπqewe je veÊine da Srbiji æele da oduzmu sve πto poseduje. Osim toga, zapadni politiËki tehnolozi viπe nego dobro znaju da Srbija za Rusiju, bez imalo preterivawa, ima izuzetan znaËaj. Zbog toga, bez obzira na sve - da li Êe Srbija pristupiti EU ili neÊe - Zapad Êe se sa Srbijom obraËunati kao sa ruskim saveznikom. U vezi sa tim, radi odstrawewa toliko oËigledne asimetriËnosti u uzajamnim dejstvima Srbije sa Zapadom, pored uspeπne ekonomske i tek zapoËete vojno-tehniËke saradwe sa Rusijom, „kao vazduh” je potrebna aktivizacija i koordinacija napora na sprovoewu aktivnog i plodotvornog politiËkog dijaloga na svim nivoima - od druπtvenih organizacija, do parlamentarnih i meunarodnih organizacija. Inicijatori mogu biti i ruske i srpske organizacije. Vremena za gubqewe viπe nema, perspektive transformacije Srbije u Beogradski paπaluk viπe su nego oËigledne. AsimetriËni procesi u duhu mondijalistiËke geopolitiËke doktrine, zapravo blokiraju razvoj zemaqa Balkanskog regiona i liπavaju ih moguÊnosti razvoja, spreËavajuÊi istinsko eliminisawe sadaπwih izazova i pretwi i uspostavqawe pravednih odnosa i stabilnosti u regionu. --------------------(1) http://www.konspektov.net/question/1416004 (2) http://www.vesti-online.com/Vesti/ Srbija/ 278008/ Vuciceve-istrage-mogu-da-sruse-Vladu(3) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/277586/ Ekonomist-Nova-srpska-Vlada-je-sjajna-Dacic-priznaoda-je-Kosovo-izgubqeno (4) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/278012/ Ne-smeju-nam-uzeti-za-zlo-sto-smo-se-ukqucili-ukosovske-institucije ------------------------------------Ana FILIMONOVA Fond strateπke kulture 18.12.2012. (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. februar 2013.

PARTIJSKI RAZJEDIWENA VLAST

Najpre su VuËiÊ i DaËiÊ - novi Miqenik Imperije i Miqenik Recidivist - meu sobom zaigrali va bank za Vrhovog Miqenika Imperije. U toj sumanutoj trci sveta za koga nema sutra, u sprintu gde se pobeuje za prsa ko Êe Imperiji da ponudi viπe, dotrËalo se, mnogo pre vremena. DotrËalo se Ëak do dogovora o razmeni diplomatskih predstavnika Beograda i Priπtine, eufemistiËki nazvanih „oficiri za vezu” iako za sada ta stvar ni Imperiji nije bila oglavu. Naravno, pitawe je dokle Êe oni iÊi u toj besmislenoj trci, koji Êe se od wih prvi setiti da bi mogao i da prizna Kosovo, i hoÊe li onaj drugi odgovoriti tako πto Êe se staviti na Ëelo ©iptara i sam provesti ËiπÊewe Srba sa Severa, pa da vidi ovaj drugi kome je on naπao da priznaje Kosovo. Potom je VuËiÊ ponizio Tomu hapseÊi MiπkoviÊa, dok to isto sa DaËiÊem ne prestaje otvarajuÊi istrage protiv wegovih qudi da bi se reklo kako viπe niko ko je za posledwih πest meseci proπao pored zgade SPS ne ide na spavawe, a da nije spakovao torbicu sa Ëetkicom za zube, toplim Ëarapama i neËim protiv zatvorskih πuqeva. (Da se razumemo, teπko je tu omanuti, jer Êe se pre naÊi nevina u Ulici fewera nego nevino optuæen u SPS, naravno pod uslovom da bude optuæen.) OLIMPIJADA U DAVAWU DaËiÊ, naravno, ne prestaje da besni na Tomu πto ga ne brani od VuËiÊa, uostalom svi vide ko je tu prvi poËeo. Toma potom poniæava obojicu, lupivπi na wihova grandiozna obeÊawa oko Kosova svoju platformu, pored koje oni ne mogu Imperiji da isporuËe ni pola od onog πto su obeÊali i ni deseti deo od onog koliko su spremni. Istina, sa takvom platformom, kao πto oni Kosovo ne mogu da predaju, tako ni Toma ne moæe da ga brani, dok stranci, zapamtivπi koliko su im ova dvojica obeÊali, sikÊu na tu istu platformu, a DaËiÊ ih umiruje, sada i on poniæavajuÊi Tomu, kako niπta tu „nije sveto pismo” i kako Êe on ipak dati i viπe, i bræe, i uz pesmu. Koliko juËe, strahovao je pristojan svet od toga da Êe stranci uspeti da vladu stave na kolosek pored æutih, pa da se s wima utrkuje u tipiËnoj srpskoj rasprodaji „sve za niπta”, ne sluteÊi da ni æuti to viπe ne prate i da ih je, konkuriπuÊi jedan drugom, dvojac iz vlade ostavio daleko iza sebe. Naravno, ono πto ni DaËiÊ ni VuËiÊ ne mogu da razumeju niti da vide sa tog ringiπpila koji vozi sve bræe vrlo je jednostavna stvar: za Ëetiri meseca vladavine Imperija ih je viπe potroπila nego nego πto je potroπila Borisa

Iskra 1. februar 2013.

za dve godine, a wega je baπ troπila. I tako Êe VuËiÊ, ako preæivi sudare svoje ambicije i obnevidelosti - πto je kod wega veÊ vien pritisak sto sa dvesta - za neki mesec biti naËisto s tim da wegova borba protiv kriminala i korupcije kod Srba stvara trenutnu zaqubqenost, ali da tu nema qubavi za wega. DaËiÊ Êe, opet, ako preæivi sopstvene izjave i ako se veÊ narednih dana usled neke od wih pod wim ne otvori zemqa, uskoro morati da se suoËi da su od wegovog politiËkog kredibiliteta ostale samo krpe i da je, beæeÊi celu deceniju od novog Petog oktobra, dospeo u opasnost da upadne u neπto mnogo teæe i smrtonosnije. KAKVA KORIST OD WIH Dok se oni utrkuju, pqujuÊi se meu sobom, grebuÊi i preteÊi, pohvale iz inostranstva greju ih i zapquskuju. Kod kuÊe ih hvale Vesna PeπiÊ, Vuk DraπkoviÊ, Nebojπa ProkiÊ, nevladin sektor Êuti i dræi im palËeve, da im ne maleriπe, joπ samo da ukapira koliko ih voli i Teofil PanËiÊ. Medijska elita, koja ih je do juËe opisivala kao prejednostavne oblike politiËkog æivota, oduπevqena je wima dvojicom, sve æaleÊi πto na vreme nisu otkrili wihov talenat. Jer ovo je prva vlast u istoriji Srba koja nije terala medije da prate wihovu politiku, veÊ je s pesmom preuzela politiku koju zastupaju ti isti mediji. Pritom, dok dvojac, na radost sveg ovog polusveta, obavqa posao koji pre wih nije mogao da obavi niko jer nikoga joπ ringiπpil nije toliko zavrteo, oni ne vide da iza aplauza te elite nema divqewa, veÊ samo suspregnutog prezira, kakav se pokazuje samo pred niæim vrstama kada nam dokaæu koliko su spremne da uËine da bi liËile na nas, i kada to rade toliko savrπeno da sve izgleda savrπeno, osim πto samo mi znamo da to neÊe postati nikada. I tu viπe politiËka analiza ne pomaæe, ko joπ moæe da se bavi time πta wih dvojica mogu da urade za Srbiju, kada su toliko malo spremni da urade i za sebe. Osim jednog: ovo πto oni rade to viπe nije ni kolonijalna uprava, veÊ wena karikatura, i ako je u Srbiji joπ ostalo nekoga ko moæe da vidi daqe od veËeras, moæda im i taj aplaudira jer, kad ta osovina pukne, i taj ringiπpil poleti u nebo..., vaqda Êe tada nastupiti taj trenutak tiπine kada Êe se moÊi Ëuti neka razumna reË i kad Êe se poloæiti neka cigqa za neπto πto do veËeras niti Êe biti gotovo niti sruπeno. Ili na srpskom: vaqda je i taj dvojac za neπto dobar. Ja, istina, ne vidim za πta, ali mi neπto kaæe da ima neko ko i to vidi. InaËe svet ne bi imao smisla. Fond strateπke kulture 22.12.2012.

ÆEQKO CVIJANOVI∆ (Podvukla - Iskra)

13


Tekst rezolucije... (sa str. 12) delokruga Zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji utvrenih Statutom. B) uspostavqawu specijalnog statusa za seoske enklave u kojima Srbi i drugi nealbanci Ëine veÊinsko stanovniπtvo, eventualno i za podruËje opπtine Gora (ovo posledwe je samo moguÊnost, u sluËaju da veÊina stanovniπtva u Gori ne æeli da ova opπtina ue u sastav Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji); - PodruËja obuhvaÊena specijalnim statusom, naroËito izvan gradskih sredina, treba gde god je to moguÊe da za polaznu osnovu prilikom odreewa teritorije imaju etniËku strukturu koja je postojala pre etniËkog ËiπÊewa, s obzirom na to da i za meunarodnu zajednicu mora biti neprihvatqivo da rezultati etniËkog ËiπÊewa u 21. veku u Evropi budu polazna taËka za iznaleæewe nekog politiËkog reπewa; - Izvorne nadleænosti podruËja sa specijalnim statusom bile bi uæe od nadleænosti Autonomne zajednice srpskih opπtina, ali bi nuæno trebalo da obuhvate uticaj na izbor kadrova i strukturu organa unutraπwih poslova za data podruËja, pravosue u prvoj instanci, prosvetu, zdravstvo, kao i pitawa koja zadiru u oblast osnovnih politiËkih i ekonomskih prava; - Sporazumom moæe biti utvreno da podruËja specijalnog statusa pojedine od ovih nadleænosti vrπe u saradwi sa organima Autonomne zajednice srpskih opπtina, u skladu sa zakonima i drugim propisima koji vaæe u Pokrajini; V) uspostavqawe posebnog ugovornog odnosa izmeu Srpske pravoslavne crkve i PIS u Priπtini; - Ovim ugovorom, koji bi trebalo da uzme u obzir iskustva iz statusa RimokatoliËke crkve u Italiji, trebalo bi da bude utvrena meunarodno validna garancija za objekte Srpske pravoslavne crkve, crkvene posede i delovawe Srpske pravoslavne crkve na podruËju Pokrajine; - Detaqi vezani za pregovaraËku poziciju po ovom pitawu moraju biti usaglaπeni sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve. G) da u Ustavu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija bude predviena trajna garancija za proklamovani povratak lica raseqenih sa Kosova i Metohije i wihovih potomaka na osnovu politiËkog reπewa usvojenog pregovorima; - Potrebno je usvajawe Zakona o povratku na nivou Pokrajine, kojim Êe biti utvrene obaveze organa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, Autonomne zajednice srpskih opπtina i jedinica lokalne samouprave u pogledu povratka izbeglih i interno raseqenih lica;

14

- Potrebno je na teritoriji Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji, obezbeditii garantovati pravo i uslove za odræiv povratak za ona prognana lica sa Kosova i Metohije kojima je onemoguÊen povratak u wihove domove u drugim delovima Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. D) rezultat pregovora mora da bude i stvarawe efikasnog pravnog i organizacionog mehanizma koji bi omoguÊio ukquËivawe predstavnika srpskog i drugog nealbanskog stanovniπtva u rad i odluËivawe svih institucija i organa vlasti Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, a na naËin da se onemoguÊi bilo koji oblik majorizacije od strane albanskih predstavnika u tim institucijama i organima vlasti: - Srpska strana predlaæe podelu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija na nekoliko regiona, od kojih bi jedan zaseban predstavqala Autonomna zajednica srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji; - Srpska strana predlaæe formirawe dvodome Skupπtine Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, u kojoj bi gorwi dom predstavqao Dom regiona i verskih zajednica, a dowi dom bi bio Dom graana; U skladu sa ovim predlogom, u Domu regiona i verskih zajednica bi svi regioni i glavne verske zajednice bili ravnopravno zastupqeni, a u Domu graana bi srpsko i nealbansko stanovniπtvo bilo zastupqeno u skladu sa garantovanim kvotama i izbornim rezultatima; PredsedavajuÊi jednog od dva doma, kao i potpredsednik drugog od dva doma, trebalo bi da budu predstavnici srpskog i nealbanskog stanovniπtva za koje se izjasni veÊina predstavnika izabranih iz redova srpskog i nealbanskog stanovniπtva u tom domu; Moraju postojati efikasni proceduralni mehanizmi koji bi onemoguÊili donoπewe odluka preglasavawem u pitawima koja direktno zadiru u nadleænosti Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji i prava srpskog i drugog nealbanskog stanovniπtva u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija. –) imovinska pitawa moraju da budu trajno reπena u skladu sa vaæeÊim meunarodnim konvencijama, opπteprihvaÊenim pravnim principima i standardima, a svakako radi uspostavqawa pravne sigurnosti i stabilnog poslovnog i investicionog okruæewa na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. E) ovu politiËku platformu za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Priπtini Vlada usvaja na predlog predsednika Republike Srbije. 12. 1. 2013. (Podvukla - Iskra)

Novosti

Iskra 1. februar 2013.

Srpska vlast u mreæi plana Novog svetskog poretka

SRBIJO: »UVAJ SE DANAJSKIH DAROVA Autor koncepcije „Novog svetskog poretka” Æak Atali utvrdio je da Êe u buduÊnosti biti formirane nove generacije „dobitnika” i „gubitnika” koje Êe nastati u procesu slamawa nacija i nacionalnih dræava. Odnos izmeu „pobednika” i „poraæenih” Êe biti zasnovan na osnovu uspostavqawa apsolutne i brutalne vlasti nad Ëitavim qudskim druπtvom, od strane tajnih centara moÊi. Tehnologija politiËke vlasti treba da bude izgraena na jednostavnom modelu. Kao obrazac te vlasti moæe nam posluæiti Hazarski kaganat (VII - X vek posle Hrista), Ëiji se legitimni vladar koristio svim blagodatima carske liËnosti, ali realno nije upravqao dræavom. To su za wega radili drugi. Kada bi narodni gnev zbog „nepravilne vladavine” dostigao vrhunac, wega su prinosili na ærtvu - ritualno bi ga ubili zbog oËiπÊewa sveta od skverni, a umesto wega na tron su uzdizali novog legitimnog vladara.(1) Razlika se ogleda u tome πto u savremenom svetu sliËno ritualno ubistvo nije neophodno. Meutim, to je samo spoqna fasada modela upravqawa. Unutraπwe poluge po Ataliju, samo i iskquËivo su ekonomski motivisane (duhovne i moralne aspekte on kategoriËki odbacuje). Za verziju Atalijeve mondijalistiËke politike, koja razmatra samo „ekonomsku realnost”, uopπte nije vaæno kakav narod Êe æiveti na odreenoj teritoriji - vaæne su jedino strateπke rudne rezerve. Za wihovo osvajawe Atali predlaæe koncentriËno restruktuirawe svakog regiona u svetu: uËvrπÊivawem ili stvarawem novih „vaænih” centara, koji Êe oko sebe ujediniti „nevaæne”, mawe razvijene oblasti. Pogreπno bi bilo misliti da je posle zavrπetka lokalnih ratova Balkan dospeo na periferiju svetske politike. Naprotiv. Na wegovom primeru sada se probaju ne mawe vaæni, nego i veoma opasni modeli, kojima se utiËe i upravqa unutraπwim procesima. Tako su Æ. Atali, Z. Bæeæinski, X. Soroπ i drugi ideolozi globalizma, ne jednom ukazali na neophodnost zamene demokratije gospodarewem elite - vladajuÊe grupacije. U suπtini se radi o diktaturi „upravqaËa” koja se sprovodi uz pomoÊ moÊne „dimne zavese”, demagogije i populizma u kontrolisanim medijima. Wihov „naËin delovawa” predvia maksimalnu usredsreenost svih organizacionih resursa u rukama malog broja lidera. Tada se za realizaciju konkretnih ciqeva u regionima sa strateπki vaænim i izuzetno bogatim prirodnim resursima, koristi moÊ dræave. U Srbiji je etapa obezbeewa stabilnosti i pouzdanosti „upravqaËkog sistema” uspeπno zavrπena. Formiran je praktiËno jedinstven korpus vladajuÊe politiËke elite (kao i opozicije na

Iskra 1. februar 2013.

„rezervnom poloæaju”) orjentisane na procese evroatlantskih integracija (proces stupawa u EU je neodvojiv od direktne ili posredne saradwe sa NATO), koji ishode iz pozicije „politiËkog realizma” (koji podrazumeva Êutqivo priznawe nezavisnosti Kosova). U skladu sa sporazumima postignutim u Briselu, administrativni prelaz na Jariwu praktiËno funkcioniπe u reæimu dræavne granice Srbije sa Kosovom. Uprkos zvaniËnim garancijama Beograda, kosovska carinska sluæba ubira takse i daæbine za robu namewenu severu pokrajine. To jest, kosovska carina funkcioniπe bez ikakvog ograniËewa svog punomoÊja. A 12. decembra je preduzet moÊan odvlaËeÊi manevar - uhapπen je M. MiπkoviÊ vlasnik privatne kompanije „Delta”. PoËela je istraga rada aktuelnih ministara „koji se nalaze na MiπkoviÊevom spisku”.(2) Na taj naËin su se u fokusu druge etape naπli i uËesnici vladajuÊe koalicije. MoguÊe je da Êe se uz pomoÊ „borbe protiv korupcije” postaviti zadatak wenog raspada i formirawa nove vlade. Ili „stopirawa” ucewivawa prvog eπalona, kako bi oni pokazali „veÊu kooperativnost” po pitawu Kosmeta. Ako govorimo profesionalnim jezikom specijalnih sluæbi - nemoguÊe je zavrbovati Ëoveka koji nema osnova za vrbovawe... Tako se, na ovaj ili onaj naËin, Ëitava vertikala vlasti konsoliduje u proces evrointegracija i obezbeuje se maksimalna kontrola na srpsko-kosovskoj magistrali opπte kontrole upravqawa balkanskim procesima. Istinski smisao usmerenog delovawa sliËnih „upravqaËkih grupa”, u skladu sa logikom wihovog formirawa, jeste politika nacionalnog samouniπtewa. Poπto javni i tajni centri moÊi Zapada na ciniËan naËin pozdravqaju samo to πto donosi korist wima samima, tada se i prema projavama wihovog oduπevqewa treba odnositi krajwe oprezno. Tako je 15. decembra britanski „Economist” publikovao veoma indikativan Ëlanak, koji predstavqa nedvosmislenu poslanicu zapadnim politiËarima: odnos prema srpskim vlastima treba promeniti na kardinalan naËin. Osnovna teza je - nova srpska vlast se pokazala potpuno drugaËijom od oËekivawa Zapada. Kada je Tomislav NikoliÊ, koji je do 2008. godine bio Ëlan „ekstremistiËke nacionalistiËke partije koja je sejala mræwu”, postao predsednik, a Ivica DaËiÊ premijer „nacionalisti su bili ushiÊeni, liberali razoËarani, a Rusi zadovoqni”. Svi su oËekivali da Êe nova vlast preduzeti napore direktno suprotne teπkom radu prethodne vlade u smeru severoatlantskog pribliæavawa NATO paktu. Meutim, predstavnici nove vlasti uËinili su neoËekivane stvari.

19


ZLOUPOTREBA OPTIMIZMA ILI NAPREDWA»KA POPULARNOST Qudska potreba za optimizmom je neiscrpna. Optimizam je ona poluga koja nas odræava na povrπini, ma kakve æivotne bure nas πibale. Upravo svest o wegovoj dubokoj povezanosti sa jezgrom æivota uveÊava naπu nelagodu kada vidimo kako se optimizam zloupotrebqava. A sveopπta kriza u Srbiji posledwih godina predstavqa idealno tlo za poigravawe s obiËnim Ëovekom u ulozi pasivnog medijskog konzumenta. Masovno glasawe za napredwake na majskim izborima bilo je odliËna potvrda teze da optimizam lako moæe da se premetne u tvrdu veru. Naime, niπta u kampawi napredwaka nije ukazivalo na prisustvo patriotizma. Naprotiv, papagajsko mantrawe o svetoj kravi zvanoj EU, te proglaπavawe nakaradne TadiÊeve politike dobrom, uz napomenu da Êe Toma i Voochich da je sprovode uspeπnije od samog Borisa, jasno je oslikalo izmeweno lice nekadaπwih radikala. U tom smislu, ne razumem sadaπwe poruke da su napredwaci „prevara”. Pa oni su vam otvoreno

Novi patriotizam...

са, а не на битнијој правди која, како каже наша народна песма, „држи земљу и градове”. Хоћемо ли, журећи у еУ која пропада и морално и материјално, опет да пркосимо Богу и Светом Сави? Нећемо то издржати. Доста је, браћо!

УПИтнИЦе: 1. Ивица Дачић, премијер Србије: Нови патриотизам је рећи народу истину у очи, Недељник/ Специјално издање, 27.12. 2О12 1О.1.2О13., стр. 31. 2. Исто. 3. Исто. 4. Исто. 5. Исто. 6. Исто. 7. Исто, стр. 3. 8. Марко С. Марковић: На развалинама Јутопије /Срби од стварања Југославије до Сребренице и Косова, Легенда, Чачак,2ОО7, стр. 261-262. 9. О томе више у: Владимир Димитријевић: Мала књига велике мржње/ Речник србофобије, Лио, Горњи Милановац, 2О1О. 1О. никола Љотић: Колонијализам под плаштом Европске уније, „Искра”, Бирмингем,1. април 2ОО5,стр. 1-3. Владимир ДИМИтрИјеВИЋ Fond strateπke kulture, 11.1.2013. (Podvukao, autor teksta, V.D.)

izneli svoje osnovne stavove, kad veÊ program nisu imali, a vi ste glasali za wih. Jedini izuzetak -vatrene parole na mitingu u Kosovskoj Mitrovici -bio je zapravo naËin da se grubom zloupotrebom muke kosmetskih Srba „overi” izborna pobeda na okupiranim teritorijama. Zaπto su onda, i pored neskrivene „istosti” s demokratama, tomisti dobili toliko glasova? Odgovor je jasan, premda ne i jednoznaËan -veliki broj biraËa pomislio je da su evrofanatiËne i samoporaæavajuÊe izjave napredwaka tek veπta predstava za sluæbenike Imperije. SaËekajte samo da oni dou na vlast i pokaæu svoje pravo lice! Da, Ëovek se u teπkim situacijama hvata za najtawu slamku. S druge strane, dobro-namerno ukazivawe na zlo se u trenu odbaci. Optimizam ima tu osobinu da ni iz Ëega moæe da stvori „neπto”. U sluËaju napredwaka pokazuje se da je Ëitava stvar puka opsena, buduÊi da smo ni iz Ëega na kraju dobili jedno veliko niπta. Problem je meutim πto se posle svake nove obmane Ëovek budi u sve gorem stawu. SliËan mehanizam zloupotrebe optimizma zapaæamo kod tekstova vodeÊih spin doktora nevelike patriotske medijske scene Srbije. Tako u uvodniku posledweg PeËata Milorad VuËeliÊ ispisuje pravi panegirik Tomi i VuËiÊu. ©ta je ovde iskoriπÊeno kao supstanca za zloupotrebu optimizma? U sluËaju Tome, to je Ëiwenica da je famozna Platforma, o Ëijoj krajwoj sudbini moæemo samo da nagaamo, nastala pod wegovim okriqem. VuËiÊu se pak pripisuje eliotnesovska borba protiv korupcije. A da se Vlasi ne dosete, nema ni reËi o granici posred Srbije, sa sve carinom. Joπ jedan jeftin spin? Ne bih se opkladio da takvi tekstovi nemaju veoma solidnu prou, upravo zbog nasuπne qudske potrebe da se veruje u neπto, ma koliko to na prvi pogled izgledalo dubiozno. Optimizam po sebi ne moæe biti rav, buduÊi da predstavqa osnovu vitalizma Ëoveka. Meutim, upravo takva wegova pozicija Ëini ga idealnim za (medijsku) zloupotrebu. Zbog toga zaπtitu moramo potraæiti u povratku racionalnom u nama. Naime, svaki put vaqa dobro ispitati temeqe naπeg optimizma, jer svaka graevina se na temeqe oslawa. Ako su ti temeqi troπni, reπewe nije u odbacivawu optimizma, veÊ u upornoj potrazi za drugim, solidnijim fundamentima, na kojima zdrav i delatan optimizam jedino moæe da poËiva. Tako opstajemo, uprkos svemu. Srpski kulturni klub 31.12.2012.

Stefan DU©AN (Podvukla - Iskra)

.

18

\

Iskra 1. februar 2013.

„нОВИ ПАтрИОтИЗАМ” ИЛИ ПрОДАјА Вере ЗА ОБеЋАЊе Вечере нада више нема ни у кога, До у Бога и у своје руке Његош

ИВИЦА ДАчИЋ О нОВОМ ПАтрИОтИЗМУ

Декларација о Косову и Метохији, која подразумева озакоњење свега што је Борко Стефановић потписао, пред нама је. Њен главни заступник у медијима је премијер Ивица Дачић, човек који себе представља као „новог патриоту”. У ауторском тексту, објављеном у специјалном новогодишњем броју магазина „Недељник” (седмично излазећем остатку дневника „Прес” (иза кога су стајали Мирослав Мишковић и Драган Ђилас), понудио је своја размишљања о томе шта је „нови патриотизам”. Позвао се на свог коалиционог партнера, Драгана Марковића Палму који је, уочи великог ЕУ загрљаја СПСа и ДСа 2ОО8, изјавио да се „патриотизам не сипа у трактор”(1). Затим је, „ничтоже сумњашесја”, Дачић устврдио да је за њега, колико год то парадоксално звучало, највећи патриотизам „сести за преговарачки сто са Хашимом Тачијем и кроз преговоре борити се за интересе Срба на Косову, побољшати међународну позицију Србије, убрзати евроинтеграције, докопати се (обратимо пажњу на овај експресивни глагол, „докопати се”, који се ретко кад користи у пристојном друштву, нап.В.Д.) инвестиција и бољег живота за грађане Србије”(2). Дачић вели да је знао да ће га после преговора с Тачијем назвати издајником, али ипак није хтео да избацује демагошке пароле и да „извређа пола Европе” (наравно, то од њега ниједан озбиљан грађанин ове земље није ни тражио; очекивало се само да доследно поштује наш Устав,који Косово и Метохију познаје као неотуђиви део државе Србије, и да оно што пише у Уставу каже и Европи и Америци). А да није преговарао с Тачијем, наша деца би, по Дачићу, авај, за деценију-две питала „зашто су само они гори и изоловани од остатка Европе”, на шта премијер јуначки узвикује: „Нисмо и нећемо бити”(3). Све што чини, премијер Владе Србије чини у име „новог патриотизма” - нећемо се одрећи Устава, али реалност на терену је таква да он,Дачић, не може лако да оде у свој родни Призрен, нити наши ђаци могу на екскурзију у Пећку патријаршију. Није премијер Владе Србије, каже он самом себи и читаоцима, крив за последње две деценије губљења Косова, али је, додаје одлучно, спреман да тај проблем заувек реши. Пошто је економска криза свуда, наш главни циљ није толико Косово (то јест, стари патриотизам који се, како рече Палма, „не сипа у трактор”), него „новопатриотска” економија: Србија мора да створи повољну инвестициону климу, „а онај ко има новца да улаже може да бира и диктира” (опет један занимљив глагол, из речника „бананарепублика„ под влашћу Вашингтона, нап.В.Д.)(4). Iskra 1. februar 2013.

Ускоро ће се, рече премијер, видети ко је прави патриота, а не мрачни националиста, који више мрзи друге народе него што воли свој. По Дачићу, прави патриота ставља народне интересе изнад личних, решава косовски проблем, води нас Европској унији и живот грађана чини бољим (то је, колико се сећамо, причао и Борис Тадић). Праве патриоте су и полицајци, и млади научници, и Новак Ђоковић, „који је учинио да помињање Србије више не асоцира на ратове и санкције, већ на таленат, успехе и дружељубивост”(5). Па је премијер Дачић поучно подигао прст и поручио: „Ако Србија не искористи шансу коју има, не реши косовско питање, не закачи се за воз на Европску унију (за возове су се некад качили просјаци и „слепи путници”, а Срби, бар до сада, нису били просјаци, него достојанствен европски и хришћански народ, нап. В. Д.) и не подигне се из економске стагнације, неких следећих година неће бити ни нових ни старих патриота. Биће само одговорних за упропашћену будућност генерација које долазе”(6). У истом броју „Недељника„ огласио се и вођа Либерално-демократске партије, Чедомир Јовановић, који већ годинама тврди да се треба одрећи Косова зарад ЕУ, и подсетио Дачића да није причао баш тако у изборној кампањи маја 2О12. Дакле, по Јовановићу, „прави патриотизам би значио да се не прича једно у кампањи, а ради потпуно супротно када се крпи бледуњава клин чорба од коалиције после њих. Да се не јуначи испразно пред изборе кичастим „њет” ММФ-у са партијске седељке у Врању, а да се онда после избора моли пролазна техничка мисија те исте организације”(7). кО О чеМУ, СрПСкИ ПОЛИтИчАрИ О еУ УШтИПЦИМА

Ни о чему се код нас, од почетка деведесетих година XX века до ове, сад већ на измаку, 2О12. године, није толико расправљало као о Европској унији. Не уђемо ли у Европску унију, у коју је ушла скоро сва Европа (изузев "сиромашних" држава попут Норвешке и Швајцарске), чека нас "ледена смрт" у запећку "Југоисточног Балкана". Нисмо у Европи ако нисмо у Европској унији. Сви злочини које је Европска унија, скупа са Сједињеним Америчким Државама, починила приликом распада СФРЈ, протерујући Србе са њихових вековних огњишта, заборављају се да би се "ушло у Европу".

"Да, у европу која је српску индустрију уназадила за четрдесет година. У европу која гони српске "ратне злочинце", а власт на косову предаје бившим вођама U»K. У европу која допушта Шиптарима да некажњено спаљују цркве и манастире. У европу која тим зло

15


Novi patriotizam... творима помаже да косово "етнички очисте" од Срба, као што је раније помогла протеривање Срба из крајине, Славоније и једног дела Босне. У европу која нам у Приштину шаље Дугласа Александера, британског министра спољних послова, да наговести могућност независности косова. У европу која диже хајку на караџића и Младића као на дивље звери, док кушнер слави Изетбеговића као представника Доба просвећености. У европу која забрањује босанским Србима да се ослободе исламског ига и прикључе Србији. Благо вама, продавцима Србије, ви ћете се обогатити и имати велике личне користи, али српски народ никада! Већ годинама покушавам да српски народ пробудим и разбијем његове илузије, али узалуд. Знате ли шта данас српски народ представља у очима Запада? Одговор је прост: он вреди мање од животињских врста /.../ "Спасите зоолошки врт у Венсену!", то у Паризу лепо звучи. Али кад би неко сутра у новинама написао чланак под насловом "Спасимо српски народ", био би извиждан и исмејан", говорио је, лета 2О12. године упокојени, највећи србски интелектуалац у дијаспори, др Марко С. Марковић, на трибинама Српског сабора Двери у Нишу и Београду, октобра 2005 (8)... Очито, мало ко га је слушао. И сад, кад се Европска унија, скупа са САД, спрема да нам коначно отме Косово,па да крене на Рашку област и Војводину, и даље се чују покличи "Европа или смрт!" еУ рАСИЗАМ ПреМА СрБИМА

Од угледника земаља ЕУ смо свашта чули на крају XX века. Од шефа спољних послова Немачке, Клаус Кинкела, који је препоручивао својим истомишљеницима да Србе баце на колена до француског председника, Жака Ширака, који је тврдио да ми, Срби, немамо ни вере, ни закона, потоци расистичке мржње су се изливали на овај древни европски народ(9). Кад се то зна (а зна се!), није ни чудо што они међу нама који су, по сваку цену, желели да "уђу у Европу" (један од јуришника другосрбијанства, рекао је да ће Србија ући у Европску унију, са Србима или без њих), страсно мрзели остале сународнике који никако нису желели да се поевроунијате, сећајући се свега што им је Европа чинила. (Само у XX столећу, видели смо Европу, како, преко АустроУгарске и Немачке од 1914. до 1918. коље и убија по Мачви и Подрињу и оснива концлогоре за непослушне Србе у Болдогасоњу, Нежидеру и другде, стреља ђаке 1941. године у Крагујевцу и убија сто Срба за једног Немца ради одмазде, бомбардује наш народ у Босни 1995. и Србији 1999. године.)

Као што знамо, да би земља ушла у Европску унију, треба да је европска, демократска, успешне тржишне привреде, да спроведе законе ЕУ, и да ЕУ буде спремна да је прими. Ова "добра воља" даје моћницима из Брисела право

16

да раде шта хоће у земљи која их моли да је приме. Године 2004, један од тих моћника изјавио је лондонском "Економисту": "Једном када земља поднесе молбу за приступање ЕУ, она постаје наш роб". У овом тренутку, Србија је ближа Марсу него Европској унији. Једино што од евроунијатских моћника добијамо су лепа обећања и "студије о изводљивости". Србин може рећи, као негда Хамлет: "Живим од ваздуха, кљукају ме обећањима". Чак и да нас врхушка из Брисела жели, ЕУ је сада у таквој политичкој и економској кризи да је на ивици распада. Шта ће нам за десетак-двадесет година рећи деца, коју у „Недељнику” помиње премијер Дачић? Да нас не упитају: „Да ли сте ви, наши родитељи, били при здравој памети кад сте се „качили” за воз који хита у провалију?” ПИтАЊА ПреМИјерУ ДАчИЋУ

У свом тексту "Колонијализам под плаштом Европске уније" (1О) - а текст је настао 2ОО5, док је ЕУ била, на први поглед, стабилна и напредна - Никола Љотић пише:" Џон Бландел (John Blundel, члан Atlas Economic Foundation и директор једног већег института у Енглеској /.../ упутио је, 1. марта 2005., отворено писмо хрватском премијеру, др Иви Санадеру, насловљено: Поставите себи десет питања пре него што предате своју земљу (Ten questions to ask before you give away your country). Ово писмо је у вези, како каже аутор, "вашег безглавог (headlong) трчања у ЕУ".

1. Зашто би хтели да испустите контролу над вашом земљом? Најпре се говори о томе да је Санадеру речено да уласком Хрватске у ЕУ она не губи свој суверенитет, на то г. Бландел додаје: "Једном у ЕУ запазите ово: ваша држава је потчињена једној већој политичкој власти Бриселу. еУ ће вашој влади одређивати спољњу политику, безбедност, правду - она планира свој устав - који ће јој омогућити да ствара уговоре (с другим државама - моја пр.) без сагласности с вашом владом". то је испуштање ауторитета ваше земље. "не може се он (ауторитет), у исто време, и испуштати и одржавати. Једна суверена земља је као невина девојка: или сте то или нисте".

2. Хоћете ли више правила и регулација? Ту аутор помиње да већ сад у ЕУ постоје "стотинама хиљада" (регулација) а сваке године произилази из Брисела преко 5000 нових". Потребна су она да би се остварила "хармонија" у ЕУ с обзиром на "разлике међу државама чланицама". Државама је тешко да поштује ове захтеве, а "малим предузећима је то каткад и немогуће". "Ако мислите да њих (регулација) већ имате пуно, још све нисте видели."

3. Мислите ли да је срећа удруживати се са једном корумпираном организацијом? "Нема сумње да је ЕУ трула до сржи". Аутор цитиIskra 1. februar 2013.

ра "налаз Британске надзорне службе која извештава о 10 хиљада малверзација у 2002. у вредности од 700 милиона фунти; претходне 2001. године било је 5428 случаја злоупотребе у вредности 386 милиона фунти, што је дупло повећање за годину дана. Ове цифре су само врх огромне подводне санте - јер оне представљају само случајеве о којима националне владе знају, и спремне су да их "прогутају". Међутим процењује се да сваке године нестају из буџета еУ неких 4 милијарде фунти. "Узгред, то је ваш новац. разочарање? требало би. Али не може се ништа. кривце чак ни гласање не одстрањује из њихових фотеља". 4. Да ли мислите да су трговинске баријере добра ствар?" Добро, не би требало, јер то је тачно оно што ћете добити придруживањем у ЕУ. Постоје предности у трговини с државама из Уније, али шта је с оним изван, на пример, САД? Хрватска би требало да буде отворена према свету, а не само према окружењу. Били сте дуго спутани (у трговини) у Титовом социјализму; није вам потребна бриселска верзија исте грешке".

5. Уживате ли при високој незапослености? "Ако уживате у амбијенту ниског привредног раста, круте радничке политике, насилних регулација, високих и растућих такса и, у појединим секторима, превисоком нивоу трговинске заштите, онда је еУ право место за вас. О, да, резултат овакве `добре` процене је висока незапосленост коју европа има већ преко 10 година. није случајност да су најнапредније европске земље Швајцарска и норвешка изван еУ.

6. како се осећате улазећи у најнеефикаснији икад створен систем пољопривредне заштите? "Општа пољопривредна политика” је племенита идеја: (новчано) подржавати фармере да би цена њихових продуката била висока и тaко зауставити њихово напуштање фарми и одлазак у град ради бољих плата. Али идеја је пропала, а обични грађани су жртве, с резултатом да им је храна скупља а таксе веће. Погађате ли још нешто? Село је и даље у опадању".

7. Шта ако вам оде демократија, марите ли? "Гласањем сад можете да испољите свој став поводом стања ваше земље. Али да би у ЕУ опстала демократија мора да постоји европски народ, његово јавно мњење и шанса да се гласа за дешавања у Европи. Али европа нема `свој` народ, нити заједништво припадности и дужности; то значи да неки грађани не би пристајали за већинско правило, које, верују, врши дискриминацију према њима, а неправедно погодује другима. то је тачно оно како ће европске политичке елите и бирократе одлучивати о стварно важним европским питањима, која ће, наравно, важити и за вашу државу. то је (за њих, бирократе - моја пр.) простији начин, па макар и по цену демократије".

Iskra 1. februar 2013.

8. како ћете се као "мала риба" осећати у европском "рибњаку"? По Конституцији ЕУ већу гласачку моћ добијају земље већег становништва, па ће је оне имати и по већинском правилу, што искључује једногласност одлука (или, бар: једна земља, један глас - моја примедба). Ово значи: ваши представници неће имати много утицаја на одлуке о проблемима који се тичу европе. И, као што знамо, Французи и немци иду заједно по многим важним проблемима. Они су "велике рибе" у европском "рибњаку". Ваша земља, жалим што кажем, личи ми на миноњс (врста врло мале рибе).

9. радује ли вас губљење монете? "Ако усвојите еуро (евро), губите контролу над вашом економијом јер европска централна банка доноси одлуке о интересној стопи. Ваши финансијски експерти и политичари имаће тешкоће да одлуче шта радити са својим новцем. економија ће да страда јер је немогуће наћи заједничку интересну стопу која би задовољила све (а нарочито мале земље - моја прим.) Хоћете ли доказ: најпросперитетније земље у еУ су оне које нису усвојиле еуро".

10. Улазећи у еУ, смета ли вам једна неугодна паралела са бившом југославијом? Недавно сте постали грађани једне независне и демократске земље. Пре тога, приморани сте били да будете део групе република различитих језика и култура. Скоро као у еУ, зар не!"

Ова питања је Иво Санадер, премијер Хрватске, добио 2ОО5. Иста таква питања сада могу бити упућена „новопатриотском” премијеру Ивици Дачићу, уз додатно подсећање: еУ клизи у хаос коме се краја не види. Из свега се може закључити само једно: Европска унија је глобалистичка творевина, у којој Србе чека несрећа и пораз. А који патриота то жели својој отаџбини? Можда „нови патриота”? Јер, онај стари, кома је патрија изнад партије, то не жели. Уосталом, као што је говорио велики србски писац, Бранко Ћопић, расправљајући са керберима идеолошког правоверја под Брозом: „Не постоји социјалистички реализам, као што не постоји ни социјалистички ручак”. тако нема ни никаквог нОВОг ПАтрИОтИЗМА, који подразумева предају косова и Метохије зарад магловите приче о уласку у еУ. то чак није ни продаја вере за вечеру, него продаја вере за обећање вечере.

Дакле, памет у главу и Христа у срце. Нема никакве потребе да журимо у привид Европе који за себе тврди да је прва и последња Европа. једну европску унију у малом смо већ имали звала се Социјалистичка Федеративна република југославија, и била је интегрисана више но што ће бриселска творевина икад бити. Имала је и свој културни и привредни простор - и распала се, у крви и ужасу. А зашто? Зато што је, по Светом николају Жичком, била "пркос Богу и Светоме Сави", утемељена на песку пролазних земних интере-

17


Novi patriotizam... творима помаже да косово "етнички очисте" од Срба, као што је раније помогла протеривање Срба из крајине, Славоније и једног дела Босне. У европу која нам у Приштину шаље Дугласа Александера, британског министра спољних послова, да наговести могућност независности косова. У европу која диже хајку на караџића и Младића као на дивље звери, док кушнер слави Изетбеговића као представника Доба просвећености. У европу која забрањује босанским Србима да се ослободе исламског ига и прикључе Србији. Благо вама, продавцима Србије, ви ћете се обогатити и имати велике личне користи, али српски народ никада! Већ годинама покушавам да српски народ пробудим и разбијем његове илузије, али узалуд. Знате ли шта данас српски народ представља у очима Запада? Одговор је прост: он вреди мање од животињских врста /.../ "Спасите зоолошки врт у Венсену!", то у Паризу лепо звучи. Али кад би неко сутра у новинама написао чланак под насловом "Спасимо српски народ", био би извиждан и исмејан", говорио је, лета 2О12. године упокојени, највећи србски интелектуалац у дијаспори, др Марко С. Марковић, на трибинама Српског сабора Двери у Нишу и Београду, октобра 2005 (8)... Очито, мало ко га је слушао. И сад, кад се Европска унија, скупа са САД, спрема да нам коначно отме Косово,па да крене на Рашку област и Војводину, и даље се чују покличи "Европа или смрт!" еУ рАСИЗАМ ПреМА СрБИМА

Од угледника земаља ЕУ смо свашта чули на крају XX века. Од шефа спољних послова Немачке, Клаус Кинкела, који је препоручивао својим истомишљеницима да Србе баце на колена до француског председника, Жака Ширака, који је тврдио да ми, Срби, немамо ни вере, ни закона, потоци расистичке мржње су се изливали на овај древни европски народ(9). Кад се то зна (а зна се!), није ни чудо што они међу нама који су, по сваку цену, желели да "уђу у Европу" (један од јуришника другосрбијанства, рекао је да ће Србија ући у Европску унију, са Србима или без њих), страсно мрзели остале сународнике који никако нису желели да се поевроунијате, сећајући се свега што им је Европа чинила. (Само у XX столећу, видели смо Европу, како, преко АустроУгарске и Немачке од 1914. до 1918. коље и убија по Мачви и Подрињу и оснива концлогоре за непослушне Србе у Болдогасоњу, Нежидеру и другде, стреља ђаке 1941. године у Крагујевцу и убија сто Срба за једног Немца ради одмазде, бомбардује наш народ у Босни 1995. и Србији 1999. године.)

Као што знамо, да би земља ушла у Европску унију, треба да је европска, демократска, успешне тржишне привреде, да спроведе законе ЕУ, и да ЕУ буде спремна да је прими. Ова "добра воља" даје моћницима из Брисела право

16

да раде шта хоће у земљи која их моли да је приме. Године 2004, један од тих моћника изјавио је лондонском "Економисту": "Једном када земља поднесе молбу за приступање ЕУ, она постаје наш роб". У овом тренутку, Србија је ближа Марсу него Европској унији. Једино што од евроунијатских моћника добијамо су лепа обећања и "студије о изводљивости". Србин може рећи, као негда Хамлет: "Живим од ваздуха, кљукају ме обећањима". Чак и да нас врхушка из Брисела жели, ЕУ је сада у таквој политичкој и економској кризи да је на ивици распада. Шта ће нам за десетак-двадесет година рећи деца, коју у „Недељнику” помиње премијер Дачић? Да нас не упитају: „Да ли сте ви, наши родитељи, били при здравој памети кад сте се „качили” за воз који хита у провалију?” ПИтАЊА ПреМИјерУ ДАчИЋУ

У свом тексту "Колонијализам под плаштом Европске уније" (1О) - а текст је настао 2ОО5, док је ЕУ била, на први поглед, стабилна и напредна - Никола Љотић пише:" Џон Бландел (John Blundel, члан Atlas Economic Foundation и директор једног већег института у Енглеској /.../ упутио је, 1. марта 2005., отворено писмо хрватском премијеру, др Иви Санадеру, насловљено: Поставите себи десет питања пре него што предате своју земљу (Ten questions to ask before you give away your country). Ово писмо је у вези, како каже аутор, "вашег безглавог (headlong) трчања у ЕУ".

1. Зашто би хтели да испустите контролу над вашом земљом? Најпре се говори о томе да је Санадеру речено да уласком Хрватске у ЕУ она не губи свој суверенитет, на то г. Бландел додаје: "Једном у ЕУ запазите ово: ваша држава је потчињена једној већој политичкој власти Бриселу. еУ ће вашој влади одређивати спољњу политику, безбедност, правду - она планира свој устав - који ће јој омогућити да ствара уговоре (с другим државама - моја пр.) без сагласности с вашом владом". то је испуштање ауторитета ваше земље. "не може се он (ауторитет), у исто време, и испуштати и одржавати. Једна суверена земља је као невина девојка: или сте то или нисте".

2. Хоћете ли више правила и регулација? Ту аутор помиње да већ сад у ЕУ постоје "стотинама хиљада" (регулација) а сваке године произилази из Брисела преко 5000 нових". Потребна су она да би се остварила "хармонија" у ЕУ с обзиром на "разлике међу државама чланицама". Државама је тешко да поштује ове захтеве, а "малим предузећима је то каткад и немогуће". "Ако мислите да њих (регулација) већ имате пуно, још све нисте видели."

3. Мислите ли да је срећа удруживати се са једном корумпираном организацијом? "Нема сумње да је ЕУ трула до сржи". Аутор цитиIskra 1. februar 2013.

ра "налаз Британске надзорне службе која извештава о 10 хиљада малверзација у 2002. у вредности од 700 милиона фунти; претходне 2001. године било је 5428 случаја злоупотребе у вредности 386 милиона фунти, што је дупло повећање за годину дана. Ове цифре су само врх огромне подводне санте - јер оне представљају само случајеве о којима националне владе знају, и спремне су да их "прогутају". Међутим процењује се да сваке године нестају из буџета еУ неких 4 милијарде фунти. "Узгред, то је ваш новац. разочарање? требало би. Али не може се ништа. кривце чак ни гласање не одстрањује из њихових фотеља". 4. Да ли мислите да су трговинске баријере добра ствар?" Добро, не би требало, јер то је тачно оно што ћете добити придруживањем у ЕУ. Постоје предности у трговини с државама из Уније, али шта је с оним изван, на пример, САД? Хрватска би требало да буде отворена према свету, а не само према окружењу. Били сте дуго спутани (у трговини) у Титовом социјализму; није вам потребна бриселска верзија исте грешке".

5. Уживате ли при високој незапослености? "Ако уживате у амбијенту ниског привредног раста, круте радничке политике, насилних регулација, високих и растућих такса и, у појединим секторима, превисоком нивоу трговинске заштите, онда је еУ право место за вас. О, да, резултат овакве `добре` процене је висока незапосленост коју европа има већ преко 10 година. није случајност да су најнапредније европске земље Швајцарска и норвешка изван еУ.

6. како се осећате улазећи у најнеефикаснији икад створен систем пољопривредне заштите? "Општа пољопривредна политика” је племенита идеја: (новчано) подржавати фармере да би цена њихових продуката била висока и тaко зауставити њихово напуштање фарми и одлазак у град ради бољих плата. Али идеја је пропала, а обични грађани су жртве, с резултатом да им је храна скупља а таксе веће. Погађате ли још нешто? Село је и даље у опадању".

7. Шта ако вам оде демократија, марите ли? "Гласањем сад можете да испољите свој став поводом стања ваше земље. Али да би у ЕУ опстала демократија мора да постоји европски народ, његово јавно мњење и шанса да се гласа за дешавања у Европи. Али европа нема `свој` народ, нити заједништво припадности и дужности; то значи да неки грађани не би пристајали за већинско правило, које, верују, врши дискриминацију према њима, а неправедно погодује другима. то је тачно оно како ће европске политичке елите и бирократе одлучивати о стварно важним европским питањима, која ће, наравно, важити и за вашу државу. то је (за њих, бирократе - моја пр.) простији начин, па макар и по цену демократије".

Iskra 1. februar 2013.

8. како ћете се као "мала риба" осећати у европском "рибњаку"? По Конституцији ЕУ већу гласачку моћ добијају земље већег становништва, па ће је оне имати и по већинском правилу, што искључује једногласност одлука (или, бар: једна земља, један глас - моја примедба). Ово значи: ваши представници неће имати много утицаја на одлуке о проблемима који се тичу европе. И, као што знамо, Французи и немци иду заједно по многим важним проблемима. Они су "велике рибе" у европском "рибњаку". Ваша земља, жалим што кажем, личи ми на миноњс (врста врло мале рибе).

9. радује ли вас губљење монете? "Ако усвојите еуро (евро), губите контролу над вашом економијом јер европска централна банка доноси одлуке о интересној стопи. Ваши финансијски експерти и политичари имаће тешкоће да одлуче шта радити са својим новцем. економија ће да страда јер је немогуће наћи заједничку интересну стопу која би задовољила све (а нарочито мале земље - моја прим.) Хоћете ли доказ: најпросперитетније земље у еУ су оне које нису усвојиле еуро".

10. Улазећи у еУ, смета ли вам једна неугодна паралела са бившом југославијом? Недавно сте постали грађани једне независне и демократске земље. Пре тога, приморани сте били да будете део групе република различитих језика и култура. Скоро као у еУ, зар не!"

Ова питања је Иво Санадер, премијер Хрватске, добио 2ОО5. Иста таква питања сада могу бити упућена „новопатриотском” премијеру Ивици Дачићу, уз додатно подсећање: еУ клизи у хаос коме се краја не види. Из свега се може закључити само једно: Европска унија је глобалистичка творевина, у којој Србе чека несрећа и пораз. А који патриота то жели својој отаџбини? Можда „нови патриота”? Јер, онај стари, кома је патрија изнад партије, то не жели. Уосталом, као што је говорио велики србски писац, Бранко Ћопић, расправљајући са керберима идеолошког правоверја под Брозом: „Не постоји социјалистички реализам, као што не постоји ни социјалистички ручак”. тако нема ни никаквог нОВОг ПАтрИОтИЗМА, који подразумева предају косова и Метохије зарад магловите приче о уласку у еУ. то чак није ни продаја вере за вечеру, него продаја вере за обећање вечере.

Дакле, памет у главу и Христа у срце. Нема никакве потребе да журимо у привид Европе који за себе тврди да је прва и последња Европа. једну европску унију у малом смо већ имали звала се Социјалистичка Федеративна република југославија, и била је интегрисана више но што ће бриселска творевина икад бити. Имала је и свој културни и привредни простор - и распала се, у крви и ужасу. А зашто? Зато што је, по Светом николају Жичком, била "пркос Богу и Светоме Сави", утемељена на песку пролазних земних интере-

17


ZLOUPOTREBA OPTIMIZMA ILI NAPREDWA»KA POPULARNOST Qudska potreba za optimizmom je neiscrpna. Optimizam je ona poluga koja nas odræava na povrπini, ma kakve æivotne bure nas πibale. Upravo svest o wegovoj dubokoj povezanosti sa jezgrom æivota uveÊava naπu nelagodu kada vidimo kako se optimizam zloupotrebqava. A sveopπta kriza u Srbiji posledwih godina predstavqa idealno tlo za poigravawe s obiËnim Ëovekom u ulozi pasivnog medijskog konzumenta. Masovno glasawe za napredwake na majskim izborima bilo je odliËna potvrda teze da optimizam lako moæe da se premetne u tvrdu veru. Naime, niπta u kampawi napredwaka nije ukazivalo na prisustvo patriotizma. Naprotiv, papagajsko mantrawe o svetoj kravi zvanoj EU, te proglaπavawe nakaradne TadiÊeve politike dobrom, uz napomenu da Êe Toma i Voochich da je sprovode uspeπnije od samog Borisa, jasno je oslikalo izmeweno lice nekadaπwih radikala. U tom smislu, ne razumem sadaπwe poruke da su napredwaci „prevara”. Pa oni su vam otvoreno

Novi patriotizam...

са, а не на битнијој правди која, како каже наша народна песма, „држи земљу и градове”. Хоћемо ли, журећи у еУ која пропада и морално и материјално, опет да пркосимо Богу и Светом Сави? Нећемо то издржати. Доста је, браћо!

УПИтнИЦе: 1. Ивица Дачић, премијер Србије: Нови патриотизам је рећи народу истину у очи, Недељник/ Специјално издање, 27.12. 2О12 1О.1.2О13., стр. 31. 2. Исто. 3. Исто. 4. Исто. 5. Исто. 6. Исто. 7. Исто, стр. 3. 8. Марко С. Марковић: На развалинама Јутопије /Срби од стварања Југославије до Сребренице и Косова, Легенда, Чачак,2ОО7, стр. 261-262. 9. О томе више у: Владимир Димитријевић: Мала књига велике мржње/ Речник србофобије, Лио, Горњи Милановац, 2О1О. 1О. никола Љотић: Колонијализам под плаштом Европске уније, „Искра”, Бирмингем,1. април 2ОО5,стр. 1-3. Владимир ДИМИтрИјеВИЋ Fond strateπke kulture, 11.1.2013. (Podvukao, autor teksta, V.D.)

izneli svoje osnovne stavove, kad veÊ program nisu imali, a vi ste glasali za wih. Jedini izuzetak -vatrene parole na mitingu u Kosovskoj Mitrovici -bio je zapravo naËin da se grubom zloupotrebom muke kosmetskih Srba „overi” izborna pobeda na okupiranim teritorijama. Zaπto su onda, i pored neskrivene „istosti” s demokratama, tomisti dobili toliko glasova? Odgovor je jasan, premda ne i jednoznaËan -veliki broj biraËa pomislio je da su evrofanatiËne i samoporaæavajuÊe izjave napredwaka tek veπta predstava za sluæbenike Imperije. SaËekajte samo da oni dou na vlast i pokaæu svoje pravo lice! Da, Ëovek se u teπkim situacijama hvata za najtawu slamku. S druge strane, dobro-namerno ukazivawe na zlo se u trenu odbaci. Optimizam ima tu osobinu da ni iz Ëega moæe da stvori „neπto”. U sluËaju napredwaka pokazuje se da je Ëitava stvar puka opsena, buduÊi da smo ni iz Ëega na kraju dobili jedno veliko niπta. Problem je meutim πto se posle svake nove obmane Ëovek budi u sve gorem stawu. SliËan mehanizam zloupotrebe optimizma zapaæamo kod tekstova vodeÊih spin doktora nevelike patriotske medijske scene Srbije. Tako u uvodniku posledweg PeËata Milorad VuËeliÊ ispisuje pravi panegirik Tomi i VuËiÊu. ©ta je ovde iskoriπÊeno kao supstanca za zloupotrebu optimizma? U sluËaju Tome, to je Ëiwenica da je famozna Platforma, o Ëijoj krajwoj sudbini moæemo samo da nagaamo, nastala pod wegovim okriqem. VuËiÊu se pak pripisuje eliotnesovska borba protiv korupcije. A da se Vlasi ne dosete, nema ni reËi o granici posred Srbije, sa sve carinom. Joπ jedan jeftin spin? Ne bih se opkladio da takvi tekstovi nemaju veoma solidnu prou, upravo zbog nasuπne qudske potrebe da se veruje u neπto, ma koliko to na prvi pogled izgledalo dubiozno. Optimizam po sebi ne moæe biti rav, buduÊi da predstavqa osnovu vitalizma Ëoveka. Meutim, upravo takva wegova pozicija Ëini ga idealnim za (medijsku) zloupotrebu. Zbog toga zaπtitu moramo potraæiti u povratku racionalnom u nama. Naime, svaki put vaqa dobro ispitati temeqe naπeg optimizma, jer svaka graevina se na temeqe oslawa. Ako su ti temeqi troπni, reπewe nije u odbacivawu optimizma, veÊ u upornoj potrazi za drugim, solidnijim fundamentima, na kojima zdrav i delatan optimizam jedino moæe da poËiva. Tako opstajemo, uprkos svemu. Srpski kulturni klub 31.12.2012.

Stefan DU©AN (Podvukla - Iskra)

.

18

\

Iskra 1. februar 2013.

„нОВИ ПАтрИОтИЗАМ” ИЛИ ПрОДАјА Вере ЗА ОБеЋАЊе Вечере нада више нема ни у кога, До у Бога и у своје руке Његош

ИВИЦА ДАчИЋ О нОВОМ ПАтрИОтИЗМУ

Декларација о Косову и Метохији, која подразумева озакоњење свега што је Борко Стефановић потписао, пред нама је. Њен главни заступник у медијима је премијер Ивица Дачић, човек који себе представља као „новог патриоту”. У ауторском тексту, објављеном у специјалном новогодишњем броју магазина „Недељник” (седмично излазећем остатку дневника „Прес” (иза кога су стајали Мирослав Мишковић и Драган Ђилас), понудио је своја размишљања о томе шта је „нови патриотизам”. Позвао се на свог коалиционог партнера, Драгана Марковића Палму који је, уочи великог ЕУ загрљаја СПСа и ДСа 2ОО8, изјавио да се „патриотизам не сипа у трактор”(1). Затим је, „ничтоже сумњашесја”, Дачић устврдио да је за њега, колико год то парадоксално звучало, највећи патриотизам „сести за преговарачки сто са Хашимом Тачијем и кроз преговоре борити се за интересе Срба на Косову, побољшати међународну позицију Србије, убрзати евроинтеграције, докопати се (обратимо пажњу на овај експресивни глагол, „докопати се”, који се ретко кад користи у пристојном друштву, нап.В.Д.) инвестиција и бољег живота за грађане Србије”(2). Дачић вели да је знао да ће га после преговора с Тачијем назвати издајником, али ипак није хтео да избацује демагошке пароле и да „извређа пола Европе” (наравно, то од њега ниједан озбиљан грађанин ове земље није ни тражио; очекивало се само да доследно поштује наш Устав,који Косово и Метохију познаје као неотуђиви део државе Србије, и да оно што пише у Уставу каже и Европи и Америци). А да није преговарао с Тачијем, наша деца би, по Дачићу, авај, за деценију-две питала „зашто су само они гори и изоловани од остатка Европе”, на шта премијер јуначки узвикује: „Нисмо и нећемо бити”(3). Све што чини, премијер Владе Србије чини у име „новог патриотизма” - нећемо се одрећи Устава, али реалност на терену је таква да он,Дачић, не може лако да оде у свој родни Призрен, нити наши ђаци могу на екскурзију у Пећку патријаршију. Није премијер Владе Србије, каже он самом себи и читаоцима, крив за последње две деценије губљења Косова, али је, додаје одлучно, спреман да тај проблем заувек реши. Пошто је економска криза свуда, наш главни циљ није толико Косово (то јест, стари патриотизам који се, како рече Палма, „не сипа у трактор”), него „новопатриотска” економија: Србија мора да створи повољну инвестициону климу, „а онај ко има новца да улаже може да бира и диктира” (опет један занимљив глагол, из речника „бананарепублика„ под влашћу Вашингтона, нап.В.Д.)(4). Iskra 1. februar 2013.

Ускоро ће се, рече премијер, видети ко је прави патриота, а не мрачни националиста, који више мрзи друге народе него што воли свој. По Дачићу, прави патриота ставља народне интересе изнад личних, решава косовски проблем, води нас Европској унији и живот грађана чини бољим (то је, колико се сећамо, причао и Борис Тадић). Праве патриоте су и полицајци, и млади научници, и Новак Ђоковић, „који је учинио да помињање Србије више не асоцира на ратове и санкције, већ на таленат, успехе и дружељубивост”(5). Па је премијер Дачић поучно подигао прст и поручио: „Ако Србија не искористи шансу коју има, не реши косовско питање, не закачи се за воз на Европску унију (за возове су се некад качили просјаци и „слепи путници”, а Срби, бар до сада, нису били просјаци, него достојанствен европски и хришћански народ, нап. В. Д.) и не подигне се из економске стагнације, неких следећих година неће бити ни нових ни старих патриота. Биће само одговорних за упропашћену будућност генерација које долазе”(6). У истом броју „Недељника„ огласио се и вођа Либерално-демократске партије, Чедомир Јовановић, који већ годинама тврди да се треба одрећи Косова зарад ЕУ, и подсетио Дачића да није причао баш тако у изборној кампањи маја 2О12. Дакле, по Јовановићу, „прави патриотизам би значио да се не прича једно у кампањи, а ради потпуно супротно када се крпи бледуњава клин чорба од коалиције после њих. Да се не јуначи испразно пред изборе кичастим „њет” ММФ-у са партијске седељке у Врању, а да се онда после избора моли пролазна техничка мисија те исте организације”(7). кО О чеМУ, СрПСкИ ПОЛИтИчАрИ О еУ УШтИПЦИМА

Ни о чему се код нас, од почетка деведесетих година XX века до ове, сад већ на измаку, 2О12. године, није толико расправљало као о Европској унији. Не уђемо ли у Европску унију, у коју је ушла скоро сва Европа (изузев "сиромашних" држава попут Норвешке и Швајцарске), чека нас "ледена смрт" у запећку "Југоисточног Балкана". Нисмо у Европи ако нисмо у Европској унији. Сви злочини које је Европска унија, скупа са Сједињеним Америчким Државама, починила приликом распада СФРЈ, протерујући Србе са њихових вековних огњишта, заборављају се да би се "ушло у Европу".

"Да, у европу која је српску индустрију уназадила за четрдесет година. У европу која гони српске "ратне злочинце", а власт на косову предаје бившим вођама U»K. У европу која допушта Шиптарима да некажњено спаљују цркве и манастире. У европу која тим зло

15


Tekst rezolucije... (sa str. 12) delokruga Zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji utvrenih Statutom. B) uspostavqawu specijalnog statusa za seoske enklave u kojima Srbi i drugi nealbanci Ëine veÊinsko stanovniπtvo, eventualno i za podruËje opπtine Gora (ovo posledwe je samo moguÊnost, u sluËaju da veÊina stanovniπtva u Gori ne æeli da ova opπtina ue u sastav Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji); - PodruËja obuhvaÊena specijalnim statusom, naroËito izvan gradskih sredina, treba gde god je to moguÊe da za polaznu osnovu prilikom odreewa teritorije imaju etniËku strukturu koja je postojala pre etniËkog ËiπÊewa, s obzirom na to da i za meunarodnu zajednicu mora biti neprihvatqivo da rezultati etniËkog ËiπÊewa u 21. veku u Evropi budu polazna taËka za iznaleæewe nekog politiËkog reπewa; - Izvorne nadleænosti podruËja sa specijalnim statusom bile bi uæe od nadleænosti Autonomne zajednice srpskih opπtina, ali bi nuæno trebalo da obuhvate uticaj na izbor kadrova i strukturu organa unutraπwih poslova za data podruËja, pravosue u prvoj instanci, prosvetu, zdravstvo, kao i pitawa koja zadiru u oblast osnovnih politiËkih i ekonomskih prava; - Sporazumom moæe biti utvreno da podruËja specijalnog statusa pojedine od ovih nadleænosti vrπe u saradwi sa organima Autonomne zajednice srpskih opπtina, u skladu sa zakonima i drugim propisima koji vaæe u Pokrajini; V) uspostavqawe posebnog ugovornog odnosa izmeu Srpske pravoslavne crkve i PIS u Priπtini; - Ovim ugovorom, koji bi trebalo da uzme u obzir iskustva iz statusa RimokatoliËke crkve u Italiji, trebalo bi da bude utvrena meunarodno validna garancija za objekte Srpske pravoslavne crkve, crkvene posede i delovawe Srpske pravoslavne crkve na podruËju Pokrajine; - Detaqi vezani za pregovaraËku poziciju po ovom pitawu moraju biti usaglaπeni sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve. G) da u Ustavu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija bude predviena trajna garancija za proklamovani povratak lica raseqenih sa Kosova i Metohije i wihovih potomaka na osnovu politiËkog reπewa usvojenog pregovorima; - Potrebno je usvajawe Zakona o povratku na nivou Pokrajine, kojim Êe biti utvrene obaveze organa Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, Autonomne zajednice srpskih opπtina i jedinica lokalne samouprave u pogledu povratka izbeglih i interno raseqenih lica;

14

- Potrebno je na teritoriji Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji, obezbeditii garantovati pravo i uslove za odræiv povratak za ona prognana lica sa Kosova i Metohije kojima je onemoguÊen povratak u wihove domove u drugim delovima Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. D) rezultat pregovora mora da bude i stvarawe efikasnog pravnog i organizacionog mehanizma koji bi omoguÊio ukquËivawe predstavnika srpskog i drugog nealbanskog stanovniπtva u rad i odluËivawe svih institucija i organa vlasti Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, a na naËin da se onemoguÊi bilo koji oblik majorizacije od strane albanskih predstavnika u tim institucijama i organima vlasti: - Srpska strana predlaæe podelu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija na nekoliko regiona, od kojih bi jedan zaseban predstavqala Autonomna zajednica srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji; - Srpska strana predlaæe formirawe dvodome Skupπtine Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, u kojoj bi gorwi dom predstavqao Dom regiona i verskih zajednica, a dowi dom bi bio Dom graana; U skladu sa ovim predlogom, u Domu regiona i verskih zajednica bi svi regioni i glavne verske zajednice bili ravnopravno zastupqeni, a u Domu graana bi srpsko i nealbansko stanovniπtvo bilo zastupqeno u skladu sa garantovanim kvotama i izbornim rezultatima; PredsedavajuÊi jednog od dva doma, kao i potpredsednik drugog od dva doma, trebalo bi da budu predstavnici srpskog i nealbanskog stanovniπtva za koje se izjasni veÊina predstavnika izabranih iz redova srpskog i nealbanskog stanovniπtva u tom domu; Moraju postojati efikasni proceduralni mehanizmi koji bi onemoguÊili donoπewe odluka preglasavawem u pitawima koja direktno zadiru u nadleænosti Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji i prava srpskog i drugog nealbanskog stanovniπtva u Autonomnoj pokrajini Kosovo i Metohija. –) imovinska pitawa moraju da budu trajno reπena u skladu sa vaæeÊim meunarodnim konvencijama, opπteprihvaÊenim pravnim principima i standardima, a svakako radi uspostavqawa pravne sigurnosti i stabilnog poslovnog i investicionog okruæewa na teritoriji Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija. E) ovu politiËku platformu za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave u Priπtini Vlada usvaja na predlog predsednika Republike Srbije. 12. 1. 2013. (Podvukla - Iskra)

Novosti

Iskra 1. februar 2013.

Srpska vlast u mreæi plana Novog svetskog poretka

SRBIJO: »UVAJ SE DANAJSKIH DAROVA Autor koncepcije „Novog svetskog poretka” Æak Atali utvrdio je da Êe u buduÊnosti biti formirane nove generacije „dobitnika” i „gubitnika” koje Êe nastati u procesu slamawa nacija i nacionalnih dræava. Odnos izmeu „pobednika” i „poraæenih” Êe biti zasnovan na osnovu uspostavqawa apsolutne i brutalne vlasti nad Ëitavim qudskim druπtvom, od strane tajnih centara moÊi. Tehnologija politiËke vlasti treba da bude izgraena na jednostavnom modelu. Kao obrazac te vlasti moæe nam posluæiti Hazarski kaganat (VII - X vek posle Hrista), Ëiji se legitimni vladar koristio svim blagodatima carske liËnosti, ali realno nije upravqao dræavom. To su za wega radili drugi. Kada bi narodni gnev zbog „nepravilne vladavine” dostigao vrhunac, wega su prinosili na ærtvu - ritualno bi ga ubili zbog oËiπÊewa sveta od skverni, a umesto wega na tron su uzdizali novog legitimnog vladara.(1) Razlika se ogleda u tome πto u savremenom svetu sliËno ritualno ubistvo nije neophodno. Meutim, to je samo spoqna fasada modela upravqawa. Unutraπwe poluge po Ataliju, samo i iskquËivo su ekonomski motivisane (duhovne i moralne aspekte on kategoriËki odbacuje). Za verziju Atalijeve mondijalistiËke politike, koja razmatra samo „ekonomsku realnost”, uopπte nije vaæno kakav narod Êe æiveti na odreenoj teritoriji - vaæne su jedino strateπke rudne rezerve. Za wihovo osvajawe Atali predlaæe koncentriËno restruktuirawe svakog regiona u svetu: uËvrπÊivawem ili stvarawem novih „vaænih” centara, koji Êe oko sebe ujediniti „nevaæne”, mawe razvijene oblasti. Pogreπno bi bilo misliti da je posle zavrπetka lokalnih ratova Balkan dospeo na periferiju svetske politike. Naprotiv. Na wegovom primeru sada se probaju ne mawe vaæni, nego i veoma opasni modeli, kojima se utiËe i upravqa unutraπwim procesima. Tako su Æ. Atali, Z. Bæeæinski, X. Soroπ i drugi ideolozi globalizma, ne jednom ukazali na neophodnost zamene demokratije gospodarewem elite - vladajuÊe grupacije. U suπtini se radi o diktaturi „upravqaËa” koja se sprovodi uz pomoÊ moÊne „dimne zavese”, demagogije i populizma u kontrolisanim medijima. Wihov „naËin delovawa” predvia maksimalnu usredsreenost svih organizacionih resursa u rukama malog broja lidera. Tada se za realizaciju konkretnih ciqeva u regionima sa strateπki vaænim i izuzetno bogatim prirodnim resursima, koristi moÊ dræave. U Srbiji je etapa obezbeewa stabilnosti i pouzdanosti „upravqaËkog sistema” uspeπno zavrπena. Formiran je praktiËno jedinstven korpus vladajuÊe politiËke elite (kao i opozicije na

Iskra 1. februar 2013.

„rezervnom poloæaju”) orjentisane na procese evroatlantskih integracija (proces stupawa u EU je neodvojiv od direktne ili posredne saradwe sa NATO), koji ishode iz pozicije „politiËkog realizma” (koji podrazumeva Êutqivo priznawe nezavisnosti Kosova). U skladu sa sporazumima postignutim u Briselu, administrativni prelaz na Jariwu praktiËno funkcioniπe u reæimu dræavne granice Srbije sa Kosovom. Uprkos zvaniËnim garancijama Beograda, kosovska carinska sluæba ubira takse i daæbine za robu namewenu severu pokrajine. To jest, kosovska carina funkcioniπe bez ikakvog ograniËewa svog punomoÊja. A 12. decembra je preduzet moÊan odvlaËeÊi manevar - uhapπen je M. MiπkoviÊ vlasnik privatne kompanije „Delta”. PoËela je istraga rada aktuelnih ministara „koji se nalaze na MiπkoviÊevom spisku”.(2) Na taj naËin su se u fokusu druge etape naπli i uËesnici vladajuÊe koalicije. MoguÊe je da Êe se uz pomoÊ „borbe protiv korupcije” postaviti zadatak wenog raspada i formirawa nove vlade. Ili „stopirawa” ucewivawa prvog eπalona, kako bi oni pokazali „veÊu kooperativnost” po pitawu Kosmeta. Ako govorimo profesionalnim jezikom specijalnih sluæbi - nemoguÊe je zavrbovati Ëoveka koji nema osnova za vrbovawe... Tako se, na ovaj ili onaj naËin, Ëitava vertikala vlasti konsoliduje u proces evrointegracija i obezbeuje se maksimalna kontrola na srpsko-kosovskoj magistrali opπte kontrole upravqawa balkanskim procesima. Istinski smisao usmerenog delovawa sliËnih „upravqaËkih grupa”, u skladu sa logikom wihovog formirawa, jeste politika nacionalnog samouniπtewa. Poπto javni i tajni centri moÊi Zapada na ciniËan naËin pozdravqaju samo to πto donosi korist wima samima, tada se i prema projavama wihovog oduπevqewa treba odnositi krajwe oprezno. Tako je 15. decembra britanski „Economist” publikovao veoma indikativan Ëlanak, koji predstavqa nedvosmislenu poslanicu zapadnim politiËarima: odnos prema srpskim vlastima treba promeniti na kardinalan naËin. Osnovna teza je - nova srpska vlast se pokazala potpuno drugaËijom od oËekivawa Zapada. Kada je Tomislav NikoliÊ, koji je do 2008. godine bio Ëlan „ekstremistiËke nacionalistiËke partije koja je sejala mræwu”, postao predsednik, a Ivica DaËiÊ premijer „nacionalisti su bili ushiÊeni, liberali razoËarani, a Rusi zadovoqni”. Svi su oËekivali da Êe nova vlast preduzeti napore direktno suprotne teπkom radu prethodne vlade u smeru severoatlantskog pribliæavawa NATO paktu. Meutim, predstavnici nove vlasti uËinili su neoËekivane stvari.

19


Srbijo: »uvaj se... Tomislav NikoliÊ je 9. decembra upalio sveÊu u beogardskoj sinagogi na jevrejski praznik Hanuka; gostima, meu kojima je bio i muslimanski verski voa on se obratio „sa pohvalnim reËima punim tolerancije”. „Economist” sa zadovoqstvom konstatuje: radi se o pojavi nove politiËke liËnosti! Naglaπava se da NikoliÊ oËigledno pobeuje u poreewu sa TadiÊem, poπto „NikoliÊ uæiva u ulozi Ëoveka koji ponekad stavi ozbiqnu primedbu, ali ne preti”. Niπta mawe laskavih karakteristika nije otiπlo na adresu Ivice DaËiÊa: „bivπi ataπe za πtampu Slobodana MiloπeviÊa, neoËekivano je spreman za saradwu”. PrimeÊuje se da je pregovaraËki proces koji je zapoËet u martu 2011. godine, podignut sa tehniËkog na politiËki nivo i razvija se „neoËekivano dobro” - 10. decembra je otvoren prolaz na pograniËnim KPP. To je „razbesnelo” nacionaliste i SPC. Ali je gospodin DaËiÊ „dosta hrabro” rekao Srbima da je Kosovo izgubqeno i da treba samo traæiti naËine za postizawe sporazuma, koji Êe obezbediti buduÊnost srpskoj mawini na Kosmetu.(3) Sve u duhu uobiËajene zapadne propagande, Ëije su tvrdwe daleko od stvarnosti koliko nebo od zemqe. Teza o obezbeewu prava srpskoj mawini u „Republici Kosovo”, podseÊa na posledwe konvulzije pred neizbeæno padawe u tamu. Radi se o tome da Priπtina ne predvia postojawe srpske mawine na „albanskoj teritoriji”, ni na jugu, ni na severu. ©iptarske vlasti na Kosmetu su - projekt Zapada, u kome se neguju i podræavaju kriminogeni faktori („psi rata” OVK - TaËi, Haradinaj, »eku kao vladajuÊi trijumvirat). Zadræati saradnike trijumvirata da ne Ëine nasiqe nad Srbima, praktiËno je nemoguÊa misija. Na jugu, oni su se praktiËno veÊ izborili sa problemom povratka izbeglica. Kao i uvek, uz pomoÊ pretwi i nasiqa. Od onih Srba koji su bili proterani sa teritorije Kosmeta (wih je, samo po zvaniËnim podacima, viπe od 250 000), vratilo se otprilike 10%. No, tamo ih je saËekala nezavidna uloga nema nikakvih garancija za imovinska prava, a perspektive da se nae zaposlewe ravne su nuli. Sistematski napadi Albanaca koji su motivisani nacionalnom mræwom, pqaËke i spaqivawe kuÊa - predstavqaju uobiËajene pojave sa kojima se susreÊu Srbi. Ubistvo porodice JeftiÊ u Talinovcu - predstavqa najoËigledniji primer kako se Priπtina odnosi prema onima koji se pokuπavaju vratiti svojim duhovnim svetiwama i ogwiπtima predaka. Koliko je bilo primera povratka srpskih izbeglica na Kosmet, koje su morale ponovo da beæe zbog kriminogenih okolnosti. Srbi i dan danas nastavqaju sa prodajom svoje imovine. Meunarodne organizacije - KFOR, NATO, UNMIK, EULEKS - samo doprinose uËvrπÊewu etniËkih i imovinskih promena, koje su se desile kao posledica vojne intervencije NATO na SRJ. Srbi juæno od Ibra su obespravqeni i nemoÊni, nemoguÊe je zaustaviti proces asimilacije.

20

„Ministar u vladi Kosova po pitawu izbeglica” R. TomiÊ, primeÊuje da „ako severu pokrajine srpske vlasti joπ i udequju neku paæwu, to se 100 000 Srba juæno od Ibra, u ovom trenutku oseÊa potpuno odbaËenim”(4)

Rivalni `dvojac` u sluæewu strancima i...

Sa naπe taËke glediπta, viπe je nego verovatno da Êe reπavawem „problema severa” pokrajine na naËin koji Êe zadovoqiti uslove Zapada - sudbina severwaka, isto kao i juæwaka, u potpunosti zavisiti od milosti trijumvirata »eku, Haradinaj, TaËi. Takva raËunica ni jednom zdravomisleÊem Ëoveku ne moæe pasti na pamet. Zadatak Êe biti reπen na sledeÊi naËin - predeo bogat rudnim bogatstvima, „biÊe oËiπÊen od Srba”. To Êe omoguÊiti „procvat” novog „Balkanskog centra” - Priπtine, koja Êe kontrolisati region i wenom natovskom municijom preuzimati kontrolu nad ekonomskim objektima.

Da je krenuo svako na svakog i da ovaj suludi ringiπpil toliko ubrzava da Êe osovina puÊi i sve se otkaËiti u tri lepe ka nebu, i da Srbija dogoreva uz ciku i lom, to viπe ne nalaæu zakoni politike, veÊ zakoni fizike.

Istovremeno dok Zapad pokroviteqski tapπe po ramenima predstavnike nove vladajuÊe koalicije, srpska javnost je prepuna nezadovoqstva - da li je narod duæan da trpi beskonaËna poniæewa i uniπtewe srpskog naroda koji æivi na Kosmetu? Miπqewe je veÊine da Srbiji æele da oduzmu sve πto poseduje. Osim toga, zapadni politiËki tehnolozi viπe nego dobro znaju da Srbija za Rusiju, bez imalo preterivawa, ima izuzetan znaËaj. Zbog toga, bez obzira na sve - da li Êe Srbija pristupiti EU ili neÊe - Zapad Êe se sa Srbijom obraËunati kao sa ruskim saveznikom. U vezi sa tim, radi odstrawewa toliko oËigledne asimetriËnosti u uzajamnim dejstvima Srbije sa Zapadom, pored uspeπne ekonomske i tek zapoËete vojno-tehniËke saradwe sa Rusijom, „kao vazduh” je potrebna aktivizacija i koordinacija napora na sprovoewu aktivnog i plodotvornog politiËkog dijaloga na svim nivoima - od druπtvenih organizacija, do parlamentarnih i meunarodnih organizacija. Inicijatori mogu biti i ruske i srpske organizacije. Vremena za gubqewe viπe nema, perspektive transformacije Srbije u Beogradski paπaluk viπe su nego oËigledne. AsimetriËni procesi u duhu mondijalistiËke geopolitiËke doktrine, zapravo blokiraju razvoj zemaqa Balkanskog regiona i liπavaju ih moguÊnosti razvoja, spreËavajuÊi istinsko eliminisawe sadaπwih izazova i pretwi i uspostavqawe pravednih odnosa i stabilnosti u regionu. --------------------(1) http://www.konspektov.net/question/1416004 (2) http://www.vesti-online.com/Vesti/ Srbija/ 278008/ Vuciceve-istrage-mogu-da-sruse-Vladu(3) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/277586/ Ekonomist-Nova-srpska-Vlada-je-sjajna-Dacic-priznaoda-je-Kosovo-izgubqeno (4) http://www.vesti-online.com/Vesti/Srbija/278012/ Ne-smeju-nam-uzeti-za-zlo-sto-smo-se-ukqucili-ukosovske-institucije ------------------------------------Ana FILIMONOVA Fond strateπke kulture 18.12.2012. (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. februar 2013.

PARTIJSKI RAZJEDIWENA VLAST

Najpre su VuËiÊ i DaËiÊ - novi Miqenik Imperije i Miqenik Recidivist - meu sobom zaigrali va bank za Vrhovog Miqenika Imperije. U toj sumanutoj trci sveta za koga nema sutra, u sprintu gde se pobeuje za prsa ko Êe Imperiji da ponudi viπe, dotrËalo se, mnogo pre vremena. DotrËalo se Ëak do dogovora o razmeni diplomatskih predstavnika Beograda i Priπtine, eufemistiËki nazvanih „oficiri za vezu” iako za sada ta stvar ni Imperiji nije bila oglavu. Naravno, pitawe je dokle Êe oni iÊi u toj besmislenoj trci, koji Êe se od wih prvi setiti da bi mogao i da prizna Kosovo, i hoÊe li onaj drugi odgovoriti tako πto Êe se staviti na Ëelo ©iptara i sam provesti ËiπÊewe Srba sa Severa, pa da vidi ovaj drugi kome je on naπao da priznaje Kosovo. Potom je VuËiÊ ponizio Tomu hapseÊi MiπkoviÊa, dok to isto sa DaËiÊem ne prestaje otvarajuÊi istrage protiv wegovih qudi da bi se reklo kako viπe niko ko je za posledwih πest meseci proπao pored zgade SPS ne ide na spavawe, a da nije spakovao torbicu sa Ëetkicom za zube, toplim Ëarapama i neËim protiv zatvorskih πuqeva. (Da se razumemo, teπko je tu omanuti, jer Êe se pre naÊi nevina u Ulici fewera nego nevino optuæen u SPS, naravno pod uslovom da bude optuæen.) OLIMPIJADA U DAVAWU DaËiÊ, naravno, ne prestaje da besni na Tomu πto ga ne brani od VuËiÊa, uostalom svi vide ko je tu prvi poËeo. Toma potom poniæava obojicu, lupivπi na wihova grandiozna obeÊawa oko Kosova svoju platformu, pored koje oni ne mogu Imperiji da isporuËe ni pola od onog πto su obeÊali i ni deseti deo od onog koliko su spremni. Istina, sa takvom platformom, kao πto oni Kosovo ne mogu da predaju, tako ni Toma ne moæe da ga brani, dok stranci, zapamtivπi koliko su im ova dvojica obeÊali, sikÊu na tu istu platformu, a DaËiÊ ih umiruje, sada i on poniæavajuÊi Tomu, kako niπta tu „nije sveto pismo” i kako Êe on ipak dati i viπe, i bræe, i uz pesmu. Koliko juËe, strahovao je pristojan svet od toga da Êe stranci uspeti da vladu stave na kolosek pored æutih, pa da se s wima utrkuje u tipiËnoj srpskoj rasprodaji „sve za niπta”, ne sluteÊi da ni æuti to viπe ne prate i da ih je, konkuriπuÊi jedan drugom, dvojac iz vlade ostavio daleko iza sebe. Naravno, ono πto ni DaËiÊ ni VuËiÊ ne mogu da razumeju niti da vide sa tog ringiπpila koji vozi sve bræe vrlo je jednostavna stvar: za Ëetiri meseca vladavine Imperija ih je viπe potroπila nego nego πto je potroπila Borisa

Iskra 1. februar 2013.

za dve godine, a wega je baπ troπila. I tako Êe VuËiÊ, ako preæivi sudare svoje ambicije i obnevidelosti - πto je kod wega veÊ vien pritisak sto sa dvesta - za neki mesec biti naËisto s tim da wegova borba protiv kriminala i korupcije kod Srba stvara trenutnu zaqubqenost, ali da tu nema qubavi za wega. DaËiÊ Êe, opet, ako preæivi sopstvene izjave i ako se veÊ narednih dana usled neke od wih pod wim ne otvori zemqa, uskoro morati da se suoËi da su od wegovog politiËkog kredibiliteta ostale samo krpe i da je, beæeÊi celu deceniju od novog Petog oktobra, dospeo u opasnost da upadne u neπto mnogo teæe i smrtonosnije. KAKVA KORIST OD WIH Dok se oni utrkuju, pqujuÊi se meu sobom, grebuÊi i preteÊi, pohvale iz inostranstva greju ih i zapquskuju. Kod kuÊe ih hvale Vesna PeπiÊ, Vuk DraπkoviÊ, Nebojπa ProkiÊ, nevladin sektor Êuti i dræi im palËeve, da im ne maleriπe, joπ samo da ukapira koliko ih voli i Teofil PanËiÊ. Medijska elita, koja ih je do juËe opisivala kao prejednostavne oblike politiËkog æivota, oduπevqena je wima dvojicom, sve æaleÊi πto na vreme nisu otkrili wihov talenat. Jer ovo je prva vlast u istoriji Srba koja nije terala medije da prate wihovu politiku, veÊ je s pesmom preuzela politiku koju zastupaju ti isti mediji. Pritom, dok dvojac, na radost sveg ovog polusveta, obavqa posao koji pre wih nije mogao da obavi niko jer nikoga joπ ringiπpil nije toliko zavrteo, oni ne vide da iza aplauza te elite nema divqewa, veÊ samo suspregnutog prezira, kakav se pokazuje samo pred niæim vrstama kada nam dokaæu koliko su spremne da uËine da bi liËile na nas, i kada to rade toliko savrπeno da sve izgleda savrπeno, osim πto samo mi znamo da to neÊe postati nikada. I tu viπe politiËka analiza ne pomaæe, ko joπ moæe da se bavi time πta wih dvojica mogu da urade za Srbiju, kada su toliko malo spremni da urade i za sebe. Osim jednog: ovo πto oni rade to viπe nije ni kolonijalna uprava, veÊ wena karikatura, i ako je u Srbiji joπ ostalo nekoga ko moæe da vidi daqe od veËeras, moæda im i taj aplaudira jer, kad ta osovina pukne, i taj ringiπpil poleti u nebo..., vaqda Êe tada nastupiti taj trenutak tiπine kada Êe se moÊi Ëuti neka razumna reË i kad Êe se poloæiti neka cigqa za neπto πto do veËeras niti Êe biti gotovo niti sruπeno. Ili na srpskom: vaqda je i taj dvojac za neπto dobar. Ja, istina, ne vidim za πta, ali mi neπto kaæe da ima neko ko i to vidi. InaËe svet ne bi imao smisla. Fond strateπke kulture 22.12.2012.

ÆEQKO CVIJANOVI∆ (Podvukla - Iskra)

13


Tekst rezolucije... ukquËenih u proces i uspostavqawe Ëvrstih pravnih i politiËkih garancija na nivou Pokrajine i meunarodne zajednice za politiËka, teritorijalna i druga prava nacionalnih zajednica na Ëitavom podruËju Pokrajine; * da Republika Srbija posebno insistira na: A) uspostavqawu Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji, koju bi Ëinile teritorijalna autonomija Ëetiri opπtine severa Kosova i Metohije i druge opπtine sa veÊinskim srpskim i mawinskim stanovniπtvom (npr. GraËanica, ©trpce, Gora itd.), zasnovane na posebnom Statutu o autonomiji Zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji i jemËene Ustavom pokrajine i javnom deklaracijom predstavnika meunarodne zajednice ukquËenih u proces; - Izvorne nadleænosti i elementi unutraπweg ureewa Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji biÊe usaglaπeni kroz politiËki dijalog. - Republika Srbija smatra da ova autonomija podrazumeva postojawe izvornih nadleænosti u oblastima: - prosvete (osnovnog, sredweg i visokog πkolstva), - zdravstva (svi nivoi zdravstvene zaπtite), - sporta, - kulture, - javnog informisawa, - zaπtite æivotne sredine, kreirawe i sprovoewe politike zaπtite æivotne sredine i odræivog razvoja; - prostornog planirawa, iskquËiva nadleænost u regulaciji prostornog planirawa i mehanizama za upravqawe Ëitavim procesom, kao i u procedurama za procesuirawe zahteva i wihovo odobravawe, iskquËiva nadleænost u regulaciji sistema za razvoj javnog zemqiπta, πto ukquËuje odreivawe kriterijuma za namenu razliËite vrste zemqiπta i za koriπÊewe zemqiπta, iskquËiva nadleænost u upravqawu mehanizmom za utvrivawe zakonitosti vlasniπtva nad zemqiπtem i nekretninama, iskquËiva nadleænost u kreiraju politike razvoja zemqiπta i stanogradwe, upravqawe javnim povrπinama uz postojawe sistema efikasne administrativne intervencije u procesu izgradwe, prostornog planirawa i koriπÊewa zemqiπta. - poqoprivrede, - πumarstva, - vodoprivrede, - lova, ribolova, - pravosua (tuæilaπtva u prvom i sudstva u prvom i drugom stepenu, sudovi na podruËju Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji bili bi ustanovqeni zakonima na nivou

12

Pokrajine, ali bi sporazumom koji proistekne iz politiËkog procesa bilo utvreno da zakon mora da predvidi mehanizam putem kojeg graani Autonomne zajednice preko svojih predstavnika utiËu na izbor i sastav sudova. Ovi sudovi bi imali ovlaπÊewe da na podruËju Autonomne zajednice, u skladu sa propisima vaæeÊim u Pokrajini, odluËuju u sporovima o osnovnim liËnim odnosima, pravima i obavezama graana, da izriËu kazne i druge mere prema uËiniocima kriviËnih dela i drugih kaæwivih dela odreenih zakonom, da odluËuju o zakonitosti pojedinaËnih akata organa i organizacija koje vrπe javna ovlaπÊewa, reπavaju sporove o imovinskim i radnim odnosima i odluËuju o drugim pitawima u skladu sa vaæeÊim zakonima), - unutraπwih poslova (Autonomna policija bila bi u formalnom smislu deo policijskih snaga Kosova i Metohije, a funkcionisala bi pod autoritetom Izvrπnog veÊa Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji, na teritoriji Autonomije i u skladu sa ovlaπÊewima koja su definisana zakonima u saglasju sa najviπim pravnim aktom Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija i Statutom Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji.) - rudarstva, - energetike, - telekomunikacija, - trgovine i ekonomske politike, Izvrπno veÊe ima iskquËivu nadleænost u pitawima trgovine i organizacije sajmova, ukquËujuÊi administrativno planirawe trgovinskih aktivnosti, kao i regulaciju sajamskih aktivnosti na teritoriji Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji: - fiskalne politike i finansija, - posebna ovlaπÊewa Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji vezana za jedinstvene registre privrednih druπtava, druπtveno-politiËkih organizacija i verskih zajednica; - organi Autonomne zajednice srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji trebalo bi da Ustavom Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija imaju garantovanu moguÊnost uspostavqawa neposredne saradwe sa organima Republike Srbije, kao i pravo na dopunsko finansirawe iz sredstava predvienih buxetom Republike Srbije; - Autonomna zajednica srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji samostalno odluËuje o izgledu i upotrebi svojih simbola (grba, zastave, himne i dr.), dok je zakonom na nivou Pokrajine preciznije ureena upotreba simbola Pokrajine, kao i zajedniËka upotreba simbola Pokrajine i teritorijalne autonomije; Autonomna zajednica srpskih opπtina na Kosovu i Metohiji ima Skupπtinu Autonomne zajednice i Izvrπno veÊe Autonomne zajednice koji bi se starali o vrπewu poslova iz (Kraj na str. 14)

Iskra 1. februar 2013.

Loπa spoqna politika i weni strateπki ciqevi za boqu buduÊnost

ÆRTVE ZA DATUM PREGOVORA SA EU Најприсутнија тема у раду Београдског форума, као и у друштву уопште, била је и за дуго остаје - статус Косова и Метохије, обесправљеност српског народа у Покрајини и ускраћивање права на слободан и безбедан повратак око 230.000 протераних Срба и других неалбанаца. Тој теми је посвећена и најновија публикација Форума „Од агресије до сецесије”. Ставови Форума су принципијелни и познати. Ипак, да подсетимо. Статус Косова и Метохије је за Србију суштинско отворено питање. После једностраног одцепљења, тешко је замислити праведно и одрживо решење за било које конкретно питање без компромисног решења за будући статус Покрајине. Отворено питање статуса не може се затворити уценама еУ и САД, односно, трампом виталних интереса Србије за етапе, или датуме на путу ка чланству у еУ.

Праведно и одрживо решење за статус може се постићи само истрајавањем Србије у захтеву да се разговори о томе воде у оквирима резолуције СБ Ун 1244, важећих међународних уговора и међународног права. То уједно значи, да преговоре треба вратити на колосек Уједињених нација, односно, Савета безбедности. На том колосеку и ЕУ, односно, њене чланице, могу наћи своје место и улогу. ЕУ, међутим, није и не може бити субститут за УН у решавању овог „par excellence” проблема мира, стабилности и безбедности. СБ УН је овом проблему посветио много својих седница и одлука почев од 1997. до данас. У свакој резолуцији СБ УН постоји став да тај орган наставља да се бави овим проблемом, подразумева се, до његовог мирног решења у складу са резолуцијом 1244. Уз све поштовање ЕУ за њено учешће у спољној трговини и инвестицијама у Србији, велико је питање колико је еУ у стању да буде непристрасна и праведна када се зна да су њене најутицајније чланице деценијама пружале подршку сепаратистичком и терористичком покрету на косову и Метохији, финансирале га и обучавале. Такође, треба имати осећај за меру када српски политичари истичу вредност и значај помоћо (донација) еУ у Србији. Ово тим пре, ако се зна да су само поједине банке из еУ подручја извукле са распродатог српског финансијског тржишта више профита него што износе укупне 10-тогодишње донације еУ. А шта тек рећи о екстрапрофиту мултинационалних компанија које су, током приватизације будзашто постале власници најбољих српских фирми.

Ако би Запад уценама Србији наметнуо решење супротно одлукама СБ Ун, међународним уговорима и праву, ако би наставио да игнорише њене легитимне виталне интересе, такво решење тешко да би могло издржати пробу времена. Оно би наставило да служи као извор нестабилности, а могуће и нових конфликата. Ако би српске власти, под уценама, прихватиле трговину (deal) одричући се, директно или индиректно, својих легитимних виталних интереIskra 1. februar 2013.

са које штити међународно право и резолујција СБ УН 1244, рад краткорочних комерцијалних интереса, то би био јасан доказ да не схватају историјску одговорност.

Процене да се нелегитимни интереси и апетити других на Балкану могу бесконачно намиривати на рачун Србије и српског народа, чије год биле, нису реалне нити одрживе. Таква решења нису решења, већ привиди који не могу имати дуги век. Балкан је и без тога крцат привида који су наметнути као решења! Коме је то потребно?

Београдски форум сматра да дијалог и договори о тзв. техничким или питањима „од значаја за свакодневни живот грађана”, ма колико била важна, нису замена за преговоре о питању статуса, без обзира шта о томе мисли Приштина, или њени моћни покровитељи. Прихватање преговора само о питањима „од значаја за живот грађана” и о некаквој „нормализацији односа”, без јасног претходног договора да све стране прихватају разговоре о статусу на основу резолуције СБ Ун 1244 и међународних уговора, значило би прећутно одрицање Србије од заштите свог основног права - на суверенитет и територијални интегритет. То би био још један у низу „уникалних” преседана. Србија, свакако, не може и не треба да затвара очи пред чињеницом да је већина земаља Запада, укључујући већину чланица ЕУ, признала илегално отцепљење Приштине. Али, та чињеница не сме да буде разлог да се Србија пред њом повлачи, да јој повлађује, или да је прећутно легализује. Није рационално ни да, због тога, заоштрава односе са најмоћнијим земљама. рационално је и неопходно да региструје чињеницу да је Западу више стало до независног косова и Метохије, него до стабилне, целовите и просперитетне Србије и да ту оцену узме у обзир у одлучивању о својој политици.

Да се политика кажњавања Србије и награђивања других на њен рачун, не би наставила у бескрај, потребне су промене у спољној политици. једнак однос према онима који признају цепање Србије и према онима који подржавају њену целовитост, није логична нити рационална политика. А шта тек рећи о политичкој пракси у којој се предност даје првима, док се други држе на дистанци, или „ногом ћуше”, како је то поодавно запазио осведочени српски пријатељ, швајцарац Арчибалд Rајс! Србија треба да покаже да држи до себе, својих институција, до својих легитимних интереса. И до пријатеља, савезника и партнера. На делу. У пракси.

Објављивање платформе за Косово и Метохију, њено презентирање страним владама, представницима опозиције и јавности, а потом њено проглашавање за „радни папир”, или да

21


Ærtve za...

„није свето писмо”, „преформулисање” државног документа напречац, пред тВ камерама, није знак озбиљности политике и и њених носилаца. Испада да, ни после толико рада на платформи, о њој нису сагласне, не само опозиционе, већ готово још више владајуће странке и њихови лидери. То што се протеклих пар дана дешава у вези са Платформом више личи на кохабитацију, него разумевање и „колективни дух”који се повремено истиче као разлика у природи садашње, у односу на претходну власт у Србији. Време је да Србија покаже да зна шта су јој најважнији интереси, да зна шта хоће, а затим, да је спремна и у стању, да то спроводи, да истрпи и последице самопоштовања, ако је то услов да постане нормална, одговорна држава. Без тога нема шта да тражи - ни у суседству, ни у Европи, ни у свету. Без тога неће бити поштована. Ни у разговорима са Тачијем, ни са Ештоновом, најмање са Меркеловом.

резолуција СБ Ун 1244, којом се гарантује суверенитет и територијални интегегритет Србије, а суштинска аутономија за косово и Метохију, једина је чиста, поуздана и трајна основа за одрживо мирно решење. Иако није идеална, од ње боље основе нема, као што нема ни бољег колосека за решавање проблема од СБ УН. Удаљавање од резолуције СБ 1244, приближавање, или прихватање, тзв. Плана Ахтисари и измештање преговарачког процеса из СБ УН на колосек ЕУ, није добра политика јер нема поуздане основе, нити подршке и гаранција за заштиту интереса каква је могућа у СБ Ун. Измештањем процеса решавања из СБ УН и предајом ЕУ, Србија се фактички одриче подршке Русије и Кине, као сталних чланица тог органа, и већине чланица УН које и даље одбијају признавање независности Приштине и подржавају суверенитет и територијални интегритет Србије. Шта је замена за то прихватањем дијалога у оквиру еУ? Србија на једној, а еУ и САД (пардон, и тачи!), на другој страни. је ли то модел „статусно неутралног дијалога”, без ичијег увида, праћења и подршке! Свака част толиком самопоуздању Србије у своју моћ и поверењу у добронамерност, „статусну неутралност” партнера! Поготову је, по оцени Форума, недолично и штетно, везивање преговарачких фаза о косову и Метохији за датуме одлучивања о статусу Србије према еУ, па чак и за финансијску помоћ буџету! Србија, заиста, има велике финансијске, економске и социјалне проблеме. О политичким да не говоримо. Али, упитајмо се - да ли је „озбиљна држава” која своју судбину и животе грађана везује за инострану помоћ, која своје финансијске, економске или друге дебалансе решава успостављањем границе и експресном изградњом полицијских и царинских терминала, унутар своје територије! Тамо где никада нису постојали! Највиши српски представници најпре изјаве да је вест о отварању „канцеларија” у Београду и у Приштини чиста измишљотина, а само месец дана после тога - да је о томе постигнут договор! Који кажу да „као озбиљна држава” мора-

22

ју спровести оно што је претходна власт договорила на техничком нивоу, а потом, преко ноћи подигну дијалог на највиши политички ниво, изјаве да ће за свог мандата остварити „историјски договор” (Ваљда зато што знају да то зависи само од њих, а не од било ког другог, по најмање од од Тачија и његових покровитеља!). Затим, им Ештонова помогне да мало екстензивније протумаче садржину „техничких договора”, па предвиде и размену канцеларија. Све то, и ко зна шта још, без платформе, без става Парламента. е то се зове - преузимање одговорности! То гротескно одбројавање сати пред очима целе нације, док булдожери откидају брдо код Јариња, до часа када ће се господа у Брислу изрећи своју оцену о „кооперативности” Србије и евентуално јој подарити датум када ће се поново разговарати о датуму - је мера нивоа, одговорности, а богами, и стања здравља разума!

еУ, посeбно поједине њене чланице, као што су немачка, Велика Британија и Холандија, нису сатусно неутралне. У то смо се уверили бар током протекле две деценије, као што ни еулекс, од самог почетка његовог распоређивања, није статусно неутралан. Досадашње једностране концесије Србије у тзв. разговорима „о животним питањима ”јавно су се образлагале бригом за „наш народ”. Данас, званичници на необичан начин одбијају било какве примедбе на њихово беспоговорно извршавање противуставних договора и налога из Брисла и Вашингтона. Они то чине јавно понављајући питања као што су: да ли неко хоће нову, косметску „Олују”; да ли неко призива нови прогон преосталих Срба са Косова; ко то заговара нови рат; да ли неко жели да деца и пензионери умиру од глади; ко то призива самоизолацију, зар нам није било доста санкција; ко жели да пуца себи, једном у главу, други пут, у ноге, трећи пут да изазива саморањавање; коме је стало да води унапред изгубљене битке; може ли неко на Косову и Метохији да се заштити српским Уставом испод мишке; Уставни суд може да прогласи „техничке договоре” противуставним, али нека претходно врати Покрајину под власт Србије!... И још много сличних. Коме, заиста, све то користи, чему служи толико приземности? Ко измисли ту врсту државничке одговорности?

Јавну аргументацију захтева за новим попуштањем Београда управо је обогатио један страни амбасадор који је захтев за укидање „паралелних институција”, поред осталог, образложио и потребом да истрага ЕУЛЕКС-а поводом трговине људских органа буде ефикаснија! Па сад на црту коме је у интересу да отежава утврђивања истине о најмонструознијим злочинима против Срба!? Да ли још увек неко сумња да је Еулекс „статусно неутралан”!? Већина чланица еУ су чланице нАтО пакта који је 1999. водио освајачки рат против Србије (Срј). Оне данас настоје да своје циљеве консолидују, допуне и прошире. Да својим пријатељима у Приштини, прибаве и тапију на оно што су силом отели! Слично као што су већ наградили друге своје пријатеље. Знају, кажу, како треба са Србима. Штапом и шаргарепом! Не Iskra 1. februa 2013.

TEKST REZOLUCIJE 0 KOSOVU I METOHIJI U tekstu platforme, sa koje je Vlada skinula oznaku poverqivosti navedeno je da Srbija u dobroj veri teæi nastavku razgovora sa Priπtinom REZOLUCIJA O KM POLITI»KA platforma za razgovore sa predstavnicima privremenih Institucija samoupravqawa u Priπtini predvia da svako reπewe dijaloga Beograda i Priπtine mora da bude u skladu sa Ustavom i Rezolucijom 1244 i da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova. U dijalogu sa Priπtinom polazi se od toga da svako reπewe bilo opπteg ili posebnog pitawa o privremenom, prelaznom ili konaËnom statusu pokrajine, poloæaju Srba ili zaπtiti verskog ili kulturnog naslea mora da bude u skladu sa Ustavom Srbije i Rezolucijom 1244, navedeno je u platformi. U tekstu platforme, sa koje je vlada veËeras skinula oznaku poverqivosti, a u koji je Tanjug imao uvid, navedeno je da Srbija u dobroj veri teæi nastavku razgovora sa Priπtinom ubeena u to da je trajno i odræivo reπewe za Kosovo i Metohiju moguÊe postiÊi kroz iskreni dijalog dve strane. "Vlada Êe radi utvrivawa osnovnih okvira za razgovore sa Priπtinom predloæiti rezoluciju o osnovnim principima za politiËke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave na Kosovu", navodi se u platformi. U tekstu platforme taksativno je navedeno pet elemenata na kojima Êe rezolucija biti zasnovana: osnovna polazna premisa za pregovore sa Priπtinom na visokom politiËkom nivou bude da Srbija u skladu sa meunarodnim pravom, Ustavom i voqom graana, ne priznaje i nikada neÊe priznati jednostrano proglaπenu nezavisnost Kosova. Druga premisa jeste da sva prava i nadleænosti, koji kao rezultat pregovora budu priznati u privremenim institucijama u Priπtini biÊe preneti zakonom na organe pokrajine Kosovo i Metohija u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije. Daqe se navodi da osnovna teæwa tokom nastavka razgovora bude postizawe sveobuhvatnog reπewa. Tekst Platforme: Republika Srbija Êe, s ciqem zaπtite

Iskra 1. februar 2013.

dræavnih interesa, u daqim dogovorima sa privremenim institucijama samouprave u Priπtini polaziti od toga da svako reπewe, bilo opπteg ili nekog posebnog pitawa, o privremenom, prelaznom ili konaËnom statusu Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, o poloæaju Srba u Pokrajini ili o zaπtiti srpskog verskog i kulturnog naslea, mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija 1244. Republika Srbija, u dobroj veri (bona fide), teæi nastavku razgovora sa predstavnicima PIS u Priπtini, ubeena u to da je trajno i odræivo reπewe za Kosovo i Metohiju moguÊe dostiÊi kroz iskreni dijalog dve strane. Vlada Êe, radi utvrivawa osnovnih okvira za razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave (PIS) u Priπtini, predloæiti Rezoluciju o osnovnim principima za politiËke razgovore sa predstavnicima privremenih institucija samouprave na Kosovu i Metohiji: Rezolucija Êe biti zasnovana na sledeÊim elementima: * da osnovna polazna premisa za razgovore sa PIS u Priπtini na visokom politiËkom nivou bude da Republika Srbija, u skladu sa meunarodnim pravom, Ustavom i voqom graana, ne priznaje i nikada neÊe priznati jednostrano proglaπenu "nezavisnost" Kosova; * sva prava i nadleænosti koji kao rezultat pregovora budu priznati PIS u Priπtini biÊe preneti zakonom na organe Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija u skladu sa Ustavom, zakonima i drugim propisima Republike Srbije; * da osnovna teæwa tokom nastavka razgovora sa predstavnicima PIS u Priπtini bude postizawe sveobuhvatnog reπewa, a da svi pojedinaËni dogovori budu u skladu sa ciqevima dræavne politike utvrenim Rezolucijom; * da polazeÊi od Ëiwenice da je Republika Srbija u dosadaπwem toku politiËkog procesa, uprkos i nakon nelegalne jednostrane proglaπene nezavisnosti Kosova, svojim postupcima pruæila PIS u Priπtini ograniËeni pravni i meunarodni subjektivitet i legitimitet, razgovori na visokom politiËkom nivou treba da budu voeni o prevazilaæewu institucionalnih paralelizama na podruËju Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, ne zadiruÊi u pitawe meunarodnog i dræavno-pravnog statusa PIS u Priπtini. Ciq je uspostavqawe organa vlasti na podruËju Pokrajine koji bi bili priznati od svih strana

11


Rezolucija o KM... (sa str.8) nenormalno: Ëak ni to da vlada, koja je parlamentu poslala usaglaπenu verziju svoje i NikoliÊeve rezolucije, na svoju ruku iz we izbaci dogovoreni deo u kome se pomiwe usvajawe zakona o suπtinskoj autonomiji Kosova. U takvom stepenu okupacije, koja bi se u svojoj posunovraÊenosti lakπe dala porediti sa ekstatiËnom ZafranoviÊevom „Okupacijom u 26 slika”, nego sa ironiËnim „Strogo kontrolisanim vozovima” Jiræija Mencla, otuda je vaæno razumeti najvaænije. Srbija mora da izae iz svoje EU politiËke paradigme, uz sve rizike da izvan we moæe da pogine, ali i uz - to bi moralo da utiËe na odluku - nula πansi da unutar we preæivi. I to pokazuje i ova i sve buduÊe deklaracije: unutar EU paradigme Srbija danas ne moæe niπta, i ne postoji niπta od Ëega ona nije slabija. Naravno, vaæno je i razumeti da odupirawu svakoj okupaciji prethodi politiËka odluka, ali da samo postojawe takve odluke ne znaËi prekid okupacije, utoliko pre πto je i ovako kukavnoj Srbiji danas joπ uvek mnogo viπe hrabrih nego mudrih. A otuda bi moæda bilo dobro znati joπ nekoliko stvari. Prvo, iako zbog rezolucije i joπ kojeËega ne treba prestajati kritikovati i pritiskati ovu vlast, ona nije glavni instrument okupacije. Taj instrument su srpske druπtvene elite, i zato antiokupacijski pokret mora da ima veoma πirok zahvat uz svest o tome da smena ove vlasti ne znaËi kraj okupacije, dok Êe smena elita znaËiti upravo to. Drugo, nisu svi isti, Ëak ni meu onima koji nam se ne dopadaju, Ëak ni meu onima koji nam se uz mnogo razloga gade. TreÊe, meu onima koji razumeju okupacione prilike ima i ovakvih i onakvih, i korisnih i πtetnih, ali su meu onima koji ne razumeju svi πtetni. »etvrto, oni koji hoÊe da preæive po svaku cenu Ëesto se ponaπaju isto, ali meu wima ima onih koji bi preæiveli jer imaju plan da potroπe pare i onih koji bi to isto da bi neπto pokuπali da urade. Peto, ako ne umete da ih razlikujete, samo se raspitajte koji je meu wima lopov. ©esto, ne padajte u iskquËivost da poverujete svakome ko nije lopov. Sedmo, srpski patriote kojima je gubitak i luda pogibija jedini dokaz qubavi za otaxbinu, posebno oni koji na to pozivaju druge, æive sa kredom da je samo mrtav Srbin dobar Srbin, po Ëemu priliËno liËe na ustaπe. Osmo, okupqawima iskquËivo prema metodama borbe, a ne prema ciqevima skloni su uglavnom glupaci, a to Êe reÊi πtetoËine. I, na kraju, zaπto sve to piπem. Zato πto bi se ova rezolucija mogla pokazati kao rav papir za odbranu Kosova i dobra prilika za okupqawe pored ostalog i za odbranu Kosova. Uveren sam da Êemo se iznenaditi ko Êe sve tamo biti. I ko neÊe. Novi standard, 12.1.2013. ÆEQKO CVIJANOVI∆ (Podvukla - Iskra)

10

Od demokratije... (sa str. 6)

Од свеизједначавајућег егалитаризма ка тоталитаризму

Државотворни народи, вековима су своја друштвена уређења градили у складу са Богом даним поретком и матичним народним животним законима. Отуда потичу органски принцип и сталешки систем у коме су напредовање и назадовање долазили по заслузи, а утицај на избор хијерархијски виших представника бивао сужен у границе компетентности, при чему су сталежи као затворене групе људи истоврсних права и обавеза, организовани као међусобно повезани органи који не могу егзистирати самостално, већ заједнички представљају целину. Оваква врста уређења је позитивно гледање на свет, где нема дискриминације било којег дела целине, јер колико је телу потребна рука, толико му треба и нога, колико му је вредно око, толико му вреди и ухо. Насупрот оваквом систему намеће се глобална демократизација, која је по својој природи негативитет. Она настоји да личност истргне из свих контекста природно наслеђених претпоставки, и сведе је на безличну индивидуу, што она у стварности није и не може бити.

Демократска идеја егалитаризма у теорији значи да сви људи имају иста права, али у практичној примени има сасвим другу конотацију. Када се збила Француска револуција, и масе људи кренуле да се боре за „једнака права”, они нису били свесни да се не боре за већа права тзв. Трећег сталежа, већ за укидање права и осталим сталежима што би их заиста и изједначило али на дну, а на врху би остала шачица богатих. Стога је демократска теза о „народној вољи” и „народној суверености”, обична пропагандна утопија. Из ње се наслућује права, плутократска, природа демократије, у којој власници крупног капитала, посредством монопола физичке принуде и пропагандне флоскуле егалитаризма, утичу на крајње промашен, контролисан и неквалитетан систем доношења одлука од стране бирачког тела. Наиме, овакав егалитаризам значио је, а и данас значи, да два кројача имају веће право да планирају битку него један генерал. У таквим условима, сулудо је надати се позитивном исходу битке што јасно осликава да „кројачи” нису ништа добили већ су, заједно са „генералом”, сви поражени. Изједначавање на овом принципу противи се свим природним законима у којима влада систем хијерархије, те зато никада нисмо видели да су два зеца напала једног тигра.

Као што на основу реченог видети, различита друштва захтевају различита уређења која органски треба да происходе из народних карактеристика и да буду усклађена са народним потребама. Наметање и утеривање либералне демократије, почев од епохе гиљотина, па све до НАТО бомби, јесте тоталитарни империјализам, а јединствени глобални систем који би омогућио општу сагласност и постао универзалним, како год га назвали, обичан је мит. Илија Средојевић Iskra 1. februar 2013.

звучи много цивилизовано, али даје резултате. (У циркусима и животиње не тренирају батинама, изгладњивањем и шаргарепицама)! Док једна гарнитура испоручује, остаје на власти. кад посустане, долази друга, па трећа, четврта... Осим прве, оне из 2000. која је своју озбиљност Брислу и Вашингтону морала да доказује заклињањем у дисконтинуитет, свака наредна ту оцену мора да доказује континуитетом, са претходном. Иначе, није озбиљна, предвидива, одговорна... Као у дисциплини штафете 4 пута 100! Оптимизација квалитета сваког члана екипе ради постизања максималне брзине. Цивилизација је то, култура. Све је доведено до савршенства, а не као на Балкану!

А да ли се сећамо какву је улогу еУ имала у процесу разбијања СФрј? Има ли то значаја за Србију? ЕУ је, готово, у свему фаворизовала сецесионисте, помагала и награђивала Хрватску, Словенију и босанске Муслимане (касније ће то чинити и према Албанцима са Косова и Метохије, иако је то „уникални случај”), кажњавала Србију и српски народ. Јесмо ли већ предали забораву улоге Геншера, Фишера, Шарпинга, Кука, Бадинтера?... Заиста, када ћемо бити као они? Докле ћемо робовати прошлости? Покажимо да смо Европљани, модерни! Будимо реални, рационални, одговорни, предвидиви окренути будућности! Изађимо из ровова прошлости... На крају, како уопште мислите да попунимо буџет! Или сте спремни да гладујете! Политика двоструких стандарда, негативна стратегуја водећих чланица ЕУ према Србији и српском народу јесте део прошлости, али шта да радимо, када се она наставља и данас! Чудно је да тај континуитет политике дробљења и сакаћења Србије боље виде обични људи, него њихова елита! Или, можда, и она види, али континуитет „кооперативно-сти” „према нашим партнерима на Западу”је, ипак, „најбоља опција”. Од ЕУ добијамо 170 милиона евра за буџет! И то донације, не кредита!

Социологија и историја ће тек одгонетнути откуда тај парадокс. Од 80-тих година до данас, најутицајније чланице еУ континуирано промовишу интересе косметских Албанаца на штету Србије. С обзиром на историјска искуства, поставља се питање да ли је реално, да ли је вероватно, да би било које концесије Србије у погледу Косова и Метохије, или било којег другог питања, могле, у догледној будућности, задовољити најутицајније чланице еУ? Рецимо да Србија прихвати расформирање постојећих институција самоуправе, судова и јавних служби на северу Косова и Метохије, рецимо да преда Приштини сва природна богатства, руднике, воде, шуме, да се сагласи са чланством Приштине у Ујединјеним нацијама, да до датума неког састанка у Брислу потпише Уговор о пријатељству и сарадњи са Приштином, да до другог датума размени ноте о подизању канцеларија у ранг амбасада и потпише споразум о успостављању дипломатских односа између Републике Србије и Републике Косово... Рецимо да ће ЕУ и даље постојати у неком облику. Да ли би ту био крај уценама према Србији? Не верујем. Ако се прихвати континуитет спољне и безбедносне Iskra 1. februar 2013.

политике претходне власти, ако се у релативно краћем року не изврши озбиљна ревизија спољне и безбедносне политике Србије, уцене ће се спирално наставити, а перпектива је њено даље дробљење и черупање. Чак и ако ЕУ, далеко било, нестане са политичке мапе Европе, то неће зауставити разваљиваље Србије.

ево, да се сам позовем на реалност. Шта је Србија од 2000. године до данас добила од САД и еУ у реалном животу, односно, шта је постигла - у привреди, индустријализацији, пољопривреди, стандарду људи, запошљавању, степену задужености, култури и очувању националног идентитета (музеји, библиотеке, галерије, позоришта) и другим областима? А не може се рећи, била све време врло кооперативна у односу на захтеве Брисла, Вашингтона, Хага, њени лидери су одлазили на доручке у Вашингтон, напримали се медаља и диплома по европским престоницама, проглашавани за нај-Европљане, хваљени као храбри и одговорни политичари. Да ли Србија треба да буде захвална еУ и САД што је, иако понижена, опљачкана, презадужена и у беди још увек на ногама! Шта се у међувремену променило у Европи и свету да би Србија данас могла више да верује у искреност и добре намере европских комесара пуних комплимената за рационалност, одговорност па чак и за храброст наших политичара? С ким су се и где они то борили, где су, на који начин, и према коме исказивали храброст? Зар ти комплименти и неодмерене хвале, после свега, не позивају, бар, на опрез?

Јасно је, дакле, да се Београдски форум и данас залаже за враћање процеса у оквире резолуције СБ УН 1244 и на колосек УН. За такву промену, заиста, је потребна храброст. За то се, вероватно, не би добила ни једна медаља у Брислу, Берлину, Лондону, или у Хагу, али би Влада добила подршку у народу а Србија би заслужила поштовање у свету. на руководству Србије је историјска одговорност да се окане калкулација у којима су важни тренутни, парцијални и комерцијални интереси, да одбије потпуно јасне захтеве за фактичким признавањем независности косова и Метохије (нормализација односа, уговор о добросуседству и сарадњи, чланство у УН, укидање институција српске локалне самоуправе на Северу и др.). Од става да неће признати илегалну независност, руководство треба да афирмише одлучност да се легитимним средствима бори за очување суверенитета и територијалног интегритета Србије у својим границама на основу међународних уговора, Повеље УН, принципа ОЕБС-а и резолуције СБ УН 1244. Од „кооперативности” Београда и темпа евентуалног даљег узмицања пред захтевима у погледу Косова и Метохије, директно зависи темпо отварања листе других захтева. Нећемо их набрајати. Стратегија смањивања и слабљења Србије и српског народа као политичког фактора, није ничија фатаморгана, нити теорија. то је стварност која се одвија пред нашим очима. Питање је хоћемо ли жмурити, дати легалитет, сарађивати у томе, или признати да је истина само то што видимо, знамо и свакодневно осећамо: Најутицајније чланице ЕУ су континуитетом свог односа и посту

23


Ærtve za...

пака довољно јасно показале да не желе целовиту, развијену и снажну Србију, већ територијално, политички и морално ослабљену, кажњену и понижену. На дуги рок. То, на један или други начин, потврђују и мишљења утицајних политичара из низа земаља чланица ЕУ. А предвидиво је ће их бити све више и више, поготову када заврше своје мандате, или када се буду анализирали узроци растројства ЕУ.

Друго важно питање које је заокупљало нашу пажњу је - рад Хашког трибунала, његова улога у тумачењу узрока југословенске кризе, наметању колективне одговорности према српском народу, амнестирању других за злочине према Србима у грађанским ратовима у БиХ и Хрватској, као и у агресији НАТО 1999. Та политика искључиве, асиметричне одговорности на штету Срба, која се доследно спроводи од самог оснивања Трибунала, доживела је свој врхунац недавним ослобађајућим пресудама за хрватсдке генерале Готовину и Меркача, а потом, и за Рамуша Харадинаја, команданта терористичке ОВК. Раније је одговорности ослобођен и Насер Орић, а Србија одустала од настављања поступка против Ејуба Ганића, одговорног за ликвидацију војника у Добровољачкој улици.

Селективна правда и двоструки стандарди - део су стандардне политике Хашког трибунала и његових политичких и финансијских покровитеља. По том Трибуналу, нико није одговоран за највеће етничко чишћење у послератној Европи, за протеривање око 250.000 и убиство преко 2000 Срба током операције „Олуја” 1995! Нико није одговоран за за етничко чишћење око 250.000 Срба и других неалбанаца са Косова и Метохијеи, за масовне злочине терористичке ОВК, за рушење преко 150 српских цркава и средњевековних манастира! Нико није одговоран за паљење српских села и хиљаде убијених Срба, жена, деце и старих у Источној Босни! Нико није одговоран за ликвидацију војника у повлачељу у Добровољачкој улици! Нема одговорних за злочине против Срба! „Све у свему - забележиће Дејвид Хајланд почетком овог месеца у „Њујорк тајмсу”- скоро сви пријатељи Запада су ослобођени. Скоро сви Срби су проглашени кривим. Ови резултати не одговарају стварном односу почињених злочина... Осуђивати само Србе једноставно нема смисла у контексту правде, реалности и полчитике” - заклључује Харланд у свом коментару у Њујорк тајмсу. А нама остаје само да поновимо оно што је много пута речено да је Хашки трибунал инструменат водећих сила Запада, што значи, водећих чланица нАтО и еУ, за наметање колективне одговорности српском народу, за понижавање и сатанизовање тог народа и за слабљење Србије. Има ли то значаја за политику Србије данас и у будућности? Србији је неопходна дугорочна стратегија уравнотежене спољне политике. Очување и унапређење достигнутог нивоа односа са Западом и бржи развој сарадње и односа са русијом, кином, свим земљама БрИкС-а, са

24

несврстаним, укључујући пријатељске арапске земље, кључ је за уравнотежење међународног положаја Србије. Односи са суседима треба да се развијају на основама принципа реципроцитета, узајамности интереса. Београдски форум ће подржавати политику ширења сарадње и јачања стратешких односа са Руском федерацијом, Кином, Индијом, Бразилом, са традиционално пријатељским земљама у Европи и свету. Форум се залаже за политику неутралности. Форум је против чланства Србије у нАтО, зато што је НАТО офанзивни и освајачки савез, а Србија је мирољубива земља која се не меша ни у чије унутрашње послове и не тежи туђим богатствима. Уравнотежена спољна политика захтева и уравнотежене односе у војно-безбедносној и одбрамбеној политици. Форум подржава учешће војске Србије у мировним мисијама УН, али је против учешћа српских војника у војним мисијама ЕУ јер су оне део стратегије интервенционизма, економске, политичке и војне доминације. на Самиту нАтО 2009. у Лисабону, еУ је у потпуности прихватила стратегију глобалног интервенционизма чији су циљеви освајачки. Чланови и пријатељи Београдског форума дубоко верују да Србија није немоћна и беспомоћна, како то по неко говори, или пише. Није ни толико заостала за суседима, како се систематски тврди. Србија је, поготову, богата у области културе, духовности, знања и искустава која су веома значајна и за социјално-економски напредак. Природне и геополитичке потенцијале непотребно је истицати, јер су ти потенцијали такође мотив притисака, уцена и територијалног уситњавања. Србији нису потребне поруке типа „да је све изгубила и да нема шта више да изгуби”. Такве поруке, без обзира шта им је повод и циљ, нити су тачне, нити одговорне. Оне су најмање покретачке. на Србији, на њеним институцијама, је да размисли о својој државној и националној стратегији. Да осмисли ту стратегију. Стратегију о непосредним, али још више о дугорочним циљевима и интересима. на Србији је да се окрене себи, да активира своје ресурсе, а не да концесијама у погледу „изгубљњеног” косова и Метохије плаћа „донације” за попуњавање рупа у буџету! Србија треба да преполови бирократију, да одстрани партократију која је постала рак рана на дцржавном ткиву, да мање расипа и више штеди, да у најкраћем року удвостручи производњу хране, да не дозволи да је, поред Војводине, Мачве, Стига и Поморавља било ко уцењују да ће њена деца гладовати, да се одлучно окрене пријатељима који су спремни да равноправно сарађују и да је подрже, без уцена и мешања. А таквих има и у Европи и широм света. Србија треба да се сети пријатеља и да смогне куражи да их позове и уважи. Србија нема коме у Европи да се исповеда. Кад је требало, тој Европи све је дала.

катарза је потребна еУ, којом доминира комесарска логика зачињена реваншизмом, егоизмом и неоколонијализмом. Због Европе, мање због Србије. БЕОГРАДСКИ ФОРУМ ЗА СВЕТ РАВНОПРАВНИХ 22. децембар 2012. Живадин јовановић (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. februar 2013.

Posle 5. oktobra - partijsko-politikanski haos...

QUO VADIS SRBIJO Nekada su nas uËili, a mi mislili da smo nauËili, da se na ostacima starog druπtva raa novo, humanije, demokratskije i bogatije. Sve i da niko od nas pojma nema o savremenoj politiËkoj istoriji 20. veka, logika nam sugeriπe zakquËak da svako novo druπtvo treba da bude boqe od prethodnog... Meutim, Ëini se da logika i nije baπ neka nauka u zemqi Srbiji! Sluπamo i Ëitamo izjave pojedinaca, koji prerastaju u veÊinu, koji sebe nazivaju politiËarima uz estradno navijawe medija. Kao, analitiËki promiπqamo smisao izgovorenih nesuvislih reËi i reËenica, analiziramo smisao besmislica, bavimo se primenom neprimenqivog, projektujemo nemoguÊe, plaπimo meËku reπetom i uvek dobijemo reπeto u glavu! LiËno, nemam problem sa tim qudima kad sve to ne bi imalo posledica po sve nas! Tonemo u duhovno, materijalno i moralno blato odavno kreirano na zapadu uz mawe-viπe otvorenu kolaboraciju veÊine mangupa koji sebe nazivaju liderima politiËkih stranaka. I za tu istorijsku ulogu sebi su odredili pozamaπne pare i privilegije! Uzalud narod kritikuje, proziva, zahteva. Sve se zavrπava na pisarnici najprqavije tranzicije u Evropi! ©ta nam se deπava? Kuda nas to vode neki qudi. Viπe ne æelim da ih imenujem. Nisu ni biznismeni jer niπta ne proizvode, ne zapoπqavaju qude, ne stvaraju novu druπtvenu vrednost, ne plaÊaju poreze... Nisu ni kulturni pregaoci, javni nastupi su im Ëesto na granici neukusa. Sve viπe liËe na novokomponovane estradne manipulatore masama. Ko su onda ti qudi? Za svoje potrebe imaju liËnu medijsku podrπku koja prosvetquje narod informacijama o politiËkim uspesima svoga „gazde” na domaÊoj, evropskoj a bogami i svetskoj sceni. A kada uporedite stranu i domaÊu πtampu vidite da niπta nije dogovoreno niti reËeno onako kako je kod nas slavodobitniËki izveπtavano! Otuda, razoËarawe naroda! Zaπto srpskoj javnosti nikada nije predstavqen engleski tekst Kumanovskog sporazuma da vidimo πta kaæe NATO. Da li je to vojnotehniËki sporazum ili neπto drugo. Oko Ëega smo se mi to sprazumeli, dogovorili, kad smo morali da predamo deo dræavne teritorije? Na golgoti srpskoga naroda - Kosovu, mangupi koji sebe nazivaju politiËarima, preko Ministarstva za Kosovo, otvorili su rudnik „zlata”. VeÊina wih je u Beogradu, poneki u centralnoj Srbiji. I svi imaju „kosovski dodatak”, po dve plate, dnevnice, drumarine, za gorivo, mazivo, amortizacije, ko zna πta sve? A na prijemima se sluæi crno vino iz „naπe, Velike i Male HoËe sa Kosova”. Kako se koja delegacija vrati sa Kosova, gepeci puni flaπiranih uspomena na izma-

Iskra 1. februar 2013.

nipuisani biraËki korpus. Imaju i svoju zakonodavnu vlast u Narodnoj skupπtini. Pojedini wihovi poslanici niti znaju kakve zakone usvajaju niti ih razumeju. VeÊina se ipak kvalifikovano razume u kolenicu skupπtinskog restorana. Znam neke koji nikada nisu napisali nijedan sluæbeni akt pre ulaska u skupπtinu. Sednice Skupπtine Ëesto liËe na komiËne pozoriπne predstave. Oni i ne znaju πta bi drugo radili u pauzi izmeu dva restorana. Ima pojedinaca koji zasluæuju da budu izuzeti od ovoga. Imaju i svoju sudsku vlast. Ta sudska vlast, u sastavu sudija i sudsko veÊe, jednom donese presudu u korist naroda (stranke-tuæioca protiv dræave) a onda u korist dræave, kao da prvobitna presuda nije ni postojala. Pravosudni nonsens. I nikome niπta. Ministar odbrane uredbom ospori pravo vojnim penzionerima na zakonom odreenu penziju, Ustavni sud poniπti tu uredbu a dræava plaÊa zatezne kamate hiqadama oπteÊenih. Narod plaÊa. A ministar, naravno, avanzuje! Imaju i svoju dijasporu. U ambasadama! Dijaspora je zaduæena za organizaciju πopinga i prisustvovawa sportskim i kulinarskim dogaajima. Na pozoriπne i druge kulturne dogaaje dijaspora ih ne vodi, iz bezbednosnih razloga. Teπko je kontrolisati da neko iz mase ne izvrπi atentat na wih! ©to je sigurno, sigurno je. VeËera u Ëast tog i tog, u ambasadi. O troπku naroda, naravno. Karijerne diplomate bi da rade svoj posao, dosadile im organizacije πopinga i veËera. Ali to su ekonomske diplomate koje ionako nemaju πta da rade! Da li se seÊate gde su pohrlili oni πto su 5. oktobra bili u prvim redovima. Ne seÊate se? Delegirani su u naπe ambasade kao ambasadori da prepriËavaju kako je demokratija doπla u Srbiju! Stalno su u navodnom strahu da im neko ugroæava æivot i da ih prisluπkuju neke sluæbe. Ne, ne misle oni na BIA i VBA. Misle na parabezbednosne, stranaËke sluæbe koje su sami protivustavno stvorili u meusobnoj borbi za vlast. Zato se Srbiji danas deπava to πto se deπava? Da vam u vlastitoj dræavi podiæu spomenik pripadnicima teroristiËke organizacije OVK a da niko ne reaguje, da niko nije odgovoran za javaπluk javnih preduzeÊa, da se interesi dræave svode na voqu pojedinaca, da se dræava bezoËno pqaËka i da niko ne reaguje?! Da li je ovo danas ono za πto se umalo nije krv prolila 5. oktobra? O Ëemu, gospodo, govorimo? O demokratiji? Izvinite, ali ulica nikada nije proizvela demokratiju niti ozbiqne politiËare a joπ mawe elitu! Srpski kulturni klub, 1.1. 2013.

Arsenije StankoviÊ (Podvukla - Iskra)

9


ramo NikoliÊa, DaËiÊa i VuËiÊa, moæda bi nam i poπlo za rukom ukoliko bismo dobili pozitivan odgovor na nekoliko pitawa. Da li Êe, naime kada uoËi juna Nemci za davawe datuma za poËetak pregovora sa EU isporuËe uslov da Srbija sa Kosovom potpiπe ugovor o dobrosusedskim odnosima i pruæi saglasnost za ulazak Priπtine u UN - Srbija biti jaËa i spremnija nego danas da se odupre i kaæe ne? HoÊe li je wena danaπwa kosovska rezolucija uËiniti spremnijom da se odupre onima koji joj budu traæili Vojvodinu ili Êe priznati granice severne pokrajine uz tvrdwu da je to posledwa crvena linija i da daqe od toga ne moæe? HoÊe li se moæda u okviru te paradigme suprotstaviti zahtevima za πiroku autonomiju Raπke oblasti ili Êe zahtevati autonomiju za „srpsku zajednicu” u okviru „nezavisnog Sanxaka”? HoÊe li posle ove rezolucije moÊi da se efikasnije suprotstavi onima koji Srbiji ne daju da promeni ekonomski model, koji je, uz aplauze stranaca i cele wene elite, tera u 19-vekovno siromaπtvo? Ne, ne postoji niπta, nijedna taËka u okviru postojeÊe politiËke paradigme - a ta paradigma odreena je Srbijom okrenutom ka EU Ëemu Êe zemqa moÊi da se suprotstavi strancima kad joj ponovo budu traæili, niπta Ëemu Êe se usprotiviti viπe nego πto se danas suprotstavqa suπtinskoj dræavnosti Kosova. Otuda, Ëiwenica da se u okviru postojeÊe politiËke paradigme nije moglo viπe sa kosovskom rezolucijom moæe da posluæi tek za razumevawe stvari, ali teπko da moæe da posluæi kao opravdawe politiËke klase ili kao razumevawe nekog wenog blistavog plana sa odloæenim dejstvom. Nema plana, samo puko preæivqavawe. Pitawe je dakle po Ëemu bi ovaj pristanak na kosovsku dræavnost, mogao, kao smislen taktiËki potez, da u buduÊnosti okrepi Srbiju toliko da ona za πest meseci ili godinu dana postane jaËa i da sa viπe odluËnosti brani Vojvodinu, Raπku oblast ili svoje pravo da ekonomiju ustroji kako misli da je za wu najboqe? ©ta je to Ëemu se Srbija nada? ©ta Ëeka? Zbog Ëega bi pristanak na kosovsku dræavnost bio smislena isplativa ærtva, a ne izraz inercije i notorne slabosti? HoÊe li u meuvremenu Srbija postati jaËa parama od ©eikove kupovine srpskog poqoprivrednog zemqiπta? Ili od ©eikove Zvezde u Bariju 2021. godine? Ili od teze kojom se istiËu ovdaπwe uËene budale kako Êe Srbija sve izgubqene teritorije vratiti Ëim ekonomski ojaËa, zaboravqajuÊi samo mali odgovor na joπ mawe pitawe - a za Ëije je babe zdravqe do sada ekonomski slabila? TaËno je dakle da u okviru postojeÊe politiËke paradigme Srbija nije mogla da ima boqu rezoluciju, taËno je da u tom okviru sutra neÊe moÊi da ima boqu rezoluciju ni za Vojvodinu ni za Raπku oblast, taËno je da u toj paradigmi Srbija danas ne moæe ni da se poπteno najede. Ali, doavola, πta onda Srbija radi u toj poli-

8

tiËkoj paradigmi u kojoj ne moæe niπta da uradi za sebe, ni danas ni u perspektivi? JO© ©IRI PLAN Da bi se odgovorilo na to pitawe, potrebno je stvari postaviti u joπ πiri plan. Naime, dok, sa jedne strane, Vaπington i Berlin Beogradu isporuËuju svoje kosovske zahteve, sa druge, na Srbiju πaqu tajfun, koji preti da Êe rekonfugisati celu politiËku scenu. Sam utisak da Êe na woj mnogi zaspati veoma moÊni, a probuditi se moleÊi za milost stvorio je prvu nesigurnost, koja je danas eskalirala u stawe histerije πirom politiËke scene. Upravo je zato VuËiÊu dato da uhapsi Miroslava MiπkoviÊa, πto je bila poruka za sve. Jer, ako je uhapπen MiπkoviÊ, koji je mnogo kriv i mnogo moÊan, zaπto ne bi bio uhapπen i neko ko je isto toliko kriv i mnogo mawe moÊan, i zaπto, na kraju, ne bi bio uhapπen i neko ko je potpuno nevin ako je mawe moÊan od Miπka. Pretwa da niko nije siguran pojaËana je vaewem Darka ©ariÊa iz nekog ameriËkog naftalina, dakle Ëoveka koji je posejao milijarde prqavih evra po Srbiji, o koje su se ogrebali toliki da od te igre velikih brojeva ne mogu biti bezbedni Ëak ni oni retki koji se ogrebali nisu (ako se razumemo). Mehanizam tog πirewa straha od politiËkog tajfuna nalaæe da se svi ponaπaju isto: i oni koji su krivi, i oni koji to nisu; i - πto je joπ vaænije - i oni kojima razlozi za æivot leæe u banci i oni kojima je to isto u glavi. Otuda taj mehanizam koji je od VuËiÊa napravio najopasnijeg Ëoveka u Srbiji briπe sve granice - izmeu lopova i poπtenih, izmeu patriota i izdajnika, izmeu normalnih i ludaka, izmeu neba i zemqe, Ëak i izmeu onih koji hapse i onih koji Êe biti hapπeni. Taj mehanizam finalno kretenizuje politiËku Srbiju pretvarajuÊi je u gustu, monolitnu smrdqivu kaπu - u woj je jednako logiËno da se »eda JovanoviÊ izjaπwava o „novom patriotizmu”, koliko je i logiËno da pogubqeni svet po portalima Koπtunicu optuæuje za izdaju; u tom svetu nema razlike izmeu Sowe Biserko i Tome NikoliÊa; u wemu bi mnoge obradovala vest da je uhapπen patrijarh; u wemu su izdaja Kosova i borba protiv korupcije jednojajËani blizanci, koje ne razlikuje ni roena majka.

Dobrica ∆osiÊ: Pismo srpskim studentima u inostranstvu

VRATITE SE I BORITE SE ZA SRBIJU ... Ako ste Ëitali moje romane i „PiπËeve zapise”, mogli ste da zakquËite da je pisac koji vam govori po uverewu skeptik i borbeni pesimist. Kao Ëovek takvih uverewa i patriotskog etosa oseÊam intelektualnu i moralnu odgovornost za sudbinu Srbije i wenog mladog naroda...

blokade i politiËki povratak Srbije u svetsku zajednicu naroda.

Iluzije i zablude u kojima sam æiveo, dovele su me pred vas, srpske studente u nedoumice: πta da ne kaæem vama koji ste u teæwi za nauËnim znawem, uspeπnim æivotom, stvaralaπtvom i patriotskom sluæbom svom narodu, otiπli u svet sa razvijenom naukom i bogatom kulturom?...

Ali ta „nova demokratska” sloboda, nije bila sloboda samo za qudsko dobro i druπtveni razvoj nego i sloboda za nepoπtewe, korupciju, pqaËku druπtvene i dræavne imovine.

Vi, mladi qudi, treba da imenujete svoje i nacionalne ciqeve, jer vaπ naraπtaj i onaj koji vas sledi, stvoriÊe druπtvo u kome Êe da æivi, radi, stvara i bori se za liËnu sreÊu. Sve ideologije proπloga veka u porazima su okonËane. Ne samo politiËke. Ako i Srbi imaju teπku sadaπwicu i neizvesnu buduÊnost, oni imaju burnu i bogatu proπlost koja se mora kritiËki, savesno da sagledava i uviaju zablude i greπke u nacionalnoj i dræavnoj politici koje danas uslovqavaju vaπu sudbinu. Proπlost niti moæe, niti treba da se u bilo kom vidu vrati, ali mora da se dobro zna i razume kako bi se zasnovao kolektivni istorijski razum i graanska samosvest. Istorijska i æivotna kriza srpskog naroda i wegove danas invalidne dræave, nije uzrokovana samo konaËnim slomom Jugoslavije i wenog titoistiËkog poretka, iako ti porazi i danas poslediËno deluju na sveukupni æivot srpskog druπtva. U poretku Titove Jugoslavije nisu postojale slobode za istine o wenoj stvarnosti. Funkcionisao je totalan ketman, osobito srpskih komunista. Poredak neslobode, laæi i hipokrizije mogao je samo silom i diktaturom da se odræava. »im je umro vlasnik te sile, wegova dræava je uπla u agoniËnu krizu i vreme propadawa. Titoizam i wegov samoupravni poredak, nije ruπen antisocijalistiËkim argumentima, nego wenim imanentnim energijama, æivotno neodræivom ideologijom i dræavnim ustrojstvom pravno zasnovanim na brionskom ustavu 1974. godine, a ruπen je legalnim, duboko ukorewenim nacionalistiËkim ideologijama.

U tom sasvim izluenom svetu jedan Ivica DaËiÊ - Ëovek za koga bih rekao svaπta pre nego da je glup - zamera Srbima na Kosovu zaπto su se, doavola, uopπte kaËili za Srbiju umesto da su odmah napravili institucije svoje autonomije na severu. U tom polomu naroda i uma kao jedina pravilnost funkcioniπe to da πto ujutro novine viπe prozovu funkcionera Ivicine stranke za stanove, satove, wive i lanËiÊe, to se isti ti uveËe utrkuju koji Êe ponuduti viπe TaËijevom Kosovu. I otuda Êe - dræite me za reË - u subotu u skupπtini najviπe za rezoluciju kidati oni; kidaÊe kao da im je zadwe, jer im i jeste zadwe.

Petooktobarski prevrat 2000. godine, izveden narodnim gnevom i sa snaænom podrπkom stranih obaveπtajnih sluæbi, bio je ideoloπki heterogen i sa nekompetentnim vostvom. Jedan autarhiËan supruæniËki reæim, proæet korupcijom i kriminalom, a izolovan od evropskih i svetskih politiËkih tokova, smenio je poredak koji se samoproglasio „novom demokratskom vlaπÊu”...

I tu viπe niπta nije preskupo, niπta nije (Kraj na str. 10/1)

Najpozitivniji ishod te neostvarene demokratske revolucije je izlazak iz meunarodne

Iskra 1. februar 2013.

Iskra 1. februar 2013.

Drugi pozitivni ishod petooktobarskog prevrata je ostvarewe znaËajnih politiËkih sloboda u javnom govoru, πtampi i televiziji.

Stupili smo u tranziciju titoistiËkosocijalistiËkog poretka u pqaËkaπki, kriminalizovan kapitalizam, u kome je brzo stagnirala i opadala proizvodwa u industriji i poqoprivredi, a træiπte se liberalizovalo na postulatima neoliberalistiËkog kapitalizma koji je stremio u globalizam. Umesto pravne, prosveÊene i jeftine dræave, stvorena je partokratska, partijsko-klanska dræava sa mastodontskom administracijom i politiËkom birokratijom koja ima feudalna prava na vlast. Srbija je brzo siromaπila, primitizovala se, nezaustavivo padala u ponor bioloπkog, ekonomskog, kulturnog i moralnog propadawa. Druπtvom je zavladala nezaposlenost, korupcija, nerad i bekstvo u svet za posao, normalan, radan, stvaralaËki i kvalitetan æivot. Danas u svetu æivi i radi viπe od Ëetvrtine srpske populacije, u kojoj su stotine hiqada visokoobrazovanih mladih qudi, a statistike pokazuju da danas veÊina πkolovane mladeæi æeli da se iseli iz Srbije. To odlivawe pameti, znawa i maπte, πto u razvijenim zemqama predstavqa intelektualni kapital koji u strukturi kapitala zauzima visoko mesto i preovlaujuÊu ulogu, predstavqa, moæda, najveÊi poraz u posledwim decenijama Srbije. Te i druge joπ drastiËnije negativne Ëiwenice sa zastraπujuÊom demografskom regresijom, ubedqivo dokazuju da se srpski narod, sa kulturom starom osam vekova, nalazi na putu svog nestajawa ako πto pre i svim snagama ne stupi u preporod... Neuvaæavawe vremenskih uslovnosti i istorijske konstelacije sveta u kome smo pokuπavali i morali da reπimo svoja æivotna pitawa, izrazilo se u nenadoknadivom kaπwewu za reπavawa neodloænih nacionalno-dræavnih i druπtveno-civilizacijskih problema; dakle, kasnilo se u svemu πto je trebalo uËiniti za opπte dobro. Tako se gubilo istorijsko vreme i izgubio Ëitav 20. vek nacionalnog razvoja i civilizacijskog preporoda.

25


Vratite se... Razorenost druπtvenog i duhovnog biÊa i nacionalnog etosa, izrazila se u opπtoj korupciji, patriotskoj i socijalnoj neodgovornosti graana pojedinca prema svojoj zajednici i svemu πto je opπte, druπtveno i dræavno. Antropoloπka i mentalitetska dekadencija, ispoqila se u lewosti, bahatosti, prostaπtvu, nemoralu i hedonizmu bogatih. ZapawujuÊe je dugotrajno neuvaæavawe kulture, nauke i prosveÊenosti kao prvorazrednih Ëinilaca druπtvenog razvoja i kvalitetnog duhovnog æivota qudi. Æivotno pitawe Srbije je nedostatak i neafirmisanost sposobnih, kompetentnih i savesnih qudi na svim rukovodeÊim poloæajima u vlasti, privredi, prosvetnim, nauËnim, zdravstvenim i kulturnim ustanovama.

Otvarawe tajnih dosijea - kriju douπnike Hiqade dobro Ëuvanih stranica o ucewivawu politiËara, politiËki motivisanim ubistvima, saradnicima domaÊih i stranih obaveπtajnih sluæbi, o nameπtenim karijerama i propalim funkcijama, mogle bi ove godine, posle 13 godina, da budu otvorene. Akcioni plan za ispuwavawe preporuka Evropske komisije, koji je Vlada usvojila proπlog meseca, precizira da Êe DaËiÊev kabinet uskoro obrazovati interresornu radnu grupu koja Êe analizirati donoπewe zakona o otvarawu tajnih dosijea. Predmet zakona biÊe, ne samo dokumentacija sluæbi bezbednosti, veÊ i naËin na koji Êe lica o kojima su dosijei voeni imati uvid u wih, koji centralni organ Êe u praksi sprovoditi zakon, kako Êe se skidati oznake tajnosti... Rok za prve rezultate je 1. septembar... U BIA se nadaju da Êe dotle biti konsulto-

Zavrπavam ovo pismo vama, studentima koji studirate u inostranstvu, sa ubeewem da ste saglasni sa mnom da srpsko druπtvo treba da postane prosveÊeno, kulturno, stvaralaËko. Ako to ne postanemo, nestajemo kao znaËajna evropska nacija.

vani. - Nemamo niπta protiv otvarawa tajnih dosijea, ali uz poπtovawe interesa nacionalne bezbednosti. Ona nijednog trenutka ne sme da bude ugroæena, kao πto ne smeju biti ugroæena ni qudska prava pojedinaca - kaæe kratko za ”Novosti” Jovan StojiÊ, πef Kabineta direktora BIA.

Prijateqi, Nadam se da ste saglasni sa mnom da preæivqavamo duboku istorijsku krizu sa neizvesnom buduÊnoπÊu... Na poËetku ovog mog obraÊawe vama, srpskim studentima koji u inostranstvu studirate, obeÊao sam vam da neÊu ideoloπki i paternalistiËki da vam imenujem opπte, druπtvene i nacionalne ciqeve... Ali ne mogu da oÊutim iskustveno saznawe: vreme krize je vreme i najgorih i najboqih qudi. Vreme krize i poraza je i vreme qudskih podviga i pobeda. A oni se nalaze u velikim i razumnim ciqevima i kretawem na daleke i teπke puteve. Najduæi trenuci qudske sreÊe su u tim ciqevima i na tim putevima. Univerzalni postulat qudskog bivstvovawa i naπeg opstajawa je borba. Borite se! Organizujte se u bratstvo istine za πirewe istorijske istine o svom narodu koga je demonizovao i ozloËinio neprijateq. To je uslov naπeg Ëasnog opstajawa. To je vaπa æivotna misija, qudska, intelektualna, patriotska. Hleb i istina isto su nama danas. Sto pametnih i hrabrih, obrazovanih i poπtenih Srba, ako se organizuju i ærtvuju za opπte dobro, mogu da preporode i spasu Srbiju. Vratite se u otaxbinu da se borite za preporod i spas Srbije! VeËerwe novosti 24.12.2012.

26

Vaπ Dobrica ∆osiÊ (Podvukla i skratila - Iskra)

Niko ne zna koliko u Srbiji postoji tajnih dosijea. Spekulacije idu od 100.000 do Ëak pola miliona. Sve ove godine tajne arhive vodile su DB, VBA, VOA i Ministarstvo spoqnih poslova, koje je imalo Ëak dve sluæbe. Svoju ”bazu podataka” imao je i nekadaπwi Savez komunista, i do danas se ne zna gde je ona zavrπila. Kada se do toga doe, otvaraÊe se svi politiËki dosijei, a ne samo civilni. Zatvoreni Êe ostati samo oni vezani za organizovani kriminal, πpijunaæu i terorizam. - ©teta je πto arhive nisu otvorene ranije, onda kada je to obeÊao DOS... - kaæe prof. Bogoqub MilosavqeviÊ, sa beogradskog fakulteta Union. Mada kasni 13 godina, i mada su svi koji su hteli u meuvremenu mogli da ”prekroje” arhive, zakon bi i sada mogao da poπaqe jasnu poruku da druπtvo osuuje zloËine Ëiwene zbog ”zaπtite bezbednosti”. U skupπtinskoj proceduri veÊ se nalazi predlog ovakvog zakona koji je podneo SPO... Naπ predlog sadræi najboqa iskustva IstoËne NemaËke, Poqske, »eπke... SPO neÊe glasati za zakon koji ne bude garantovao obelodawivawe imena douπnika odgovornih za qudske tragedije kaæe Aleksandar JugoviÊ, potpredsednik SPO... MilosavqeviÊ na ovo odgovara da nijedna sluæba u svetu nije objavila spisak saradnika: ... Nije mudra ideja, a veÊina tih qudi viπe i nije na politiËkoj ili policijskoj sceni. Ëak je i Savet Evrope rekao da bi to bila povreda qudskih prava. (Vesti-online, 5.1.2013.)

Iskra 1. februar 2013.

REZOLUCIJA O KM NE BRANI NI©TA NaravouËenije: mewati `druπtvenu elitu` (politiËki poredak) Odmah da se razumemo o dve stvari: prvo, rezolucija za koju Êe u subotu glasati parlament moæda je dobra za hiqadu avola i joπ toliko qudi, ali za Kosovo i Metohiju nije. I drugo, u okviru postojeÊe politiËke paradigme, u kojoj se kreÊe veÊi deo srpske politiËke scene i, joπ viπe, ovdaπwih elita, ona nije ni mogla da bude boqa. Idemo redom. Rezolucija koju su sa nejednakim entuzijazmom potpisali Toma NikoliÊ i vlada, dakle, ne brani ni Kosovo ni bilo kakvu ideju o Kosovu, πto Êe reÊi ni carstvo zemaqsko ni carstvo nebesko. Ne brani Ëak ni ono πto bi od Srbije ostalo posle Kosova. Ona Ëak i ne pokuπava da πtiti bilo kakav dræavni i teritorijalni interes Srbije u pokrajini; ona je takva da je nije lako popraviti ni amandmanima niti je Ëak neophodno ulaziti u dubinske analize teksta da bi se zakquËile dve kapitalne stvari. Prva, da srpski vrh zahteva saglasnost skupπtine da oËuvawe celovitosti dræave podredi evropskim integracijama. I, druga, da zaπtitu Srba sa Kosova ne tretira u okviru ustavnog poretka i unutar granica dræave, odakle se oni tamo viπe ne pomiwu kao graani Srbije, veÊ kao „srpska zajednica”. to postoji i u, recimo, BeËu, »ikagu, Ëak i u Skadru. Prevedeno na srpski, rezolucija legitimiπe situaciju prema kojoj viπe neÊe biti tog uslova iz Brisela koji se tiËe Kosova a da u Beogradu neÊe biti ispuwen. Ona, jednako tome, oËituje saglasnost Srbije da se wene institucije povuku sa severa, i da budu zamewene lokalnim institucijama Srba, koje Êe biti u ustavnom poretku Priπtine. Otuda, ko god kaæe kako je iz nekog razloga morao da pristane na to, pa i da mu se poveruje, ali svako ko kaæe da takvom rezolucijom πtiti interese dræave i nacije - taj opako laæe, taj podcewuje inteligenciju graana i taj ærtvuje sudbine Srba sa Kosova zarad sopstvenih politiËkih projekcija - i svemu tome leka nema u ovom æivotu. Istini za voqu, ima tu - posebno u preambuli i obrazloæewu rezolucije - i elemenata koji bi celu stvar trebalo da dræe u okviru srpskog ustava i rezolucije 1244, pomiwe se i teritorijalni integritet i sl. Sve to, naravno, jeste u jasnoj kontradikciji sa dva pomenuta suπtinska momenta kao i sa eksplicitno izreËenim stavom da Êe se sprovesti briselski dogovori Borka StefanoviÊa, koji podrazumevaju granicu izmeu Kosova i Srbije i kosovsko dræavqanstvo za tamoπwe Srbe. Problem je, naravno, πto se ta Ëaπa jasnije vidi kao poluprazna nego kao polupuna, koliko

Iskra 1. februar 2013.

god nas DaËiÊ uveravao da je ne samo puna veÊ je i s penom. Naime, kad se ta kontradikcija sagleda u kontekstu politiËkih snaga na terenu - gde je Srbija oËigledno slabiji partner - tada je jasno da se wen interes moæe πtititi samo time da u rezoluciji nema pomenutih elemenata dezintegracije dræave, kao πto se ne moæe πtititi time da uz takve elemente postoje i oni integrativni. Jednostavnije, kad se neki srpski pregovaraË pozove na to da su u tom dokumentu pomenut ustav Srbije i rezolucija 1244, druga strana Êe mu reÊi da je to taËno, ali da u tom istom papiru, koji je sam pisao, stoji i da su mu EU integracije vaænije i od Kosova i od æivota tamoπwih Srba, kao i da se saglasio sa autonomijom za sever unutar priπtinskog poretka. A to Êe sve skupa reÊi da bi ovako napisana rezolucija, kada bi odnos snaga bio drugaËiji, verovatno Srbima davala i boqe izglede. Ili, joπ jednostavnije, ako ste slabiji partner, tada pokuπavate da u odreivawu propozicija za dvoboj izvuËete viπe za sebe nego za protivnika, ne sumnajuÊi da Êe on svoje adute u samom dvoboju iskoristiti pre nego vi svoje. Srbija, meutim, Ëini upravo suprotno. Otuda, Srbija svojom rezolucijom ne igra na pobedu, ne igra ni na nereπeno, ni na odlagawe dvoboja, veÊ bezglavo ulazi u meË koji gubi veÊ u odreivawu propozicija, koje ona πirokom rukom stavqa u korist svog protivnika. Zato ona svojom rezolucijom u wenoj konaËnoj formi koja Êe se pojaviti pred poslanicima, za razliku od wene prve verzije, ne brani niπta, veÊ samo stvara utisak o dve realnosti, o kojima se izlauo NikoliÊev savetnik Marko –uriÊ. Elem, prema tom konceptu, Priπtina Êe sebe zvati dræavom, Srbija Êe je zvati autonomijom, dok Êe se ceo svet, ukquËujuÊi i Srbiju, prema Kosovu ponaπati kao prema dræavi. I to bi bilo sve o tome πta kosovska rezolucija jeste i πta znaËi. ©IRI PLAN Ako, meutim, stvari postavimo u neπto πiri plan od samog teksta rezolucije, lako Êemo doÊi do zakquËka da ona s obzirom na odnos snaga, stawe dræave, i posebno u okviru politiËke paradigme u kojoj se kreÊe veÊi deo srpske politiËke klase i druπtvenih elita - i nije mogla da bude boqa. O tome dosta pouzdano svedoËi i uzdræano nezadovoqstvo wome koje oËituju i Brisel i Vaπington, koji opet, uz posloviËnu potrebu da Beograd dræe u strahu i strepwi, πaqu jednostavnu poruku: ne zanosite se, ipak ste vi na terenu viπe legli na rudu nego πto ste spremni da u rezoluciji priznate. ReËju, politiËka paradigma u kojoj se kreÊe Beograd nalaæe da je ova rezolucija maksimum, pa i neπto preko toga. Ako bismo na ovaj naËin hteli da amnesti-

7


Od demokratije...

то је заиста тако, узимајући у обзир постојање многих партија и сталних сукоба међу њима. Али ако ствари мало боље сагледају, јасно је да бирач има избор само једне једине политичке опције - демократске, било либрал-демократске или социјал-демократске (која је у односу на првонаведену опцију, у мањој мери капиталистичка али у већој мери антинационална). И поред свеприсутне нетрпељивости актера демократско-партијашког политичког живота, очигледно је да су разлике између појединих партијских програма, више у нијансама него у суштини. А сваки покушај да се закорачи изван круга „дозвољене деснице", пословично изазива шиканирање, прогањање и препознатљиво медијско етикетирање. И то без имало (или довољно) права на аргументовану одбрану у демократској јавности. Када се све то узме у обзир, јасно је да је демаскирана демократија веома блиска комунизму, јер оба система красе и тоталитаризам и извесни (често симболични) плурализам, само што у комунизму постоји унутарпартијски „плурализам", оличен у борби и међусобној чистки партијских фракција, док у демократији постоји борба политичких партија, чија је међусобна разлика на идеолошком плану, како већ рекосмо махом привидна, баш као и међусобна идеолошка разлика комунистичких фракција. И у комунизму и у демократији, критичари суштине владајућег система, бивају „дочекани на нож". Дакле, борба против демократије, било организована или појединачна, многима делује као утопистичка „борба против ветречања”, из разлога што је о њој створен мит - као универзалном рецепту друштвене сагласности и „идеологији краја историје”.

Али сам појам „демократије”и уређења које она представља неспојиви су са било којим универзалним решењем. А с обзиром да демократија, макар у теорији, нуди могућност избора, што само по себи подразумева различитости, јасно је да самостално постојање демократије као система, практично потире само себе, па можемо закључити да је од демократије остао само мит, а да ње саме реално нема. Демократија против народног духа

Но и тај мит, који зовемо демократијом, а чији господари имају кључни удео у светској политици, има бројне недостатке, који га вишеструко и убедљиво обезвређују као „универзално” и глобално решење. Ако узмемо у обзир чињенцу да нису све друштвене заједнице настале на истим темељима, нити у истим условима, логично је да не могу све ни да се униформишу истим системом власти.

На пример, ако одређену биљку из Африке накалемимо у Европи, могуће је да она да плод на оба континента, али је немогуће да тај плод има исти укус. Зашто би онда очекивали да

6

демократија, рођена у западној Европи и модификована у Америци, оствари једнаке резултате у Русији, Ирану или Кини, који од давнина свој друштвени поредак развијају у битно другачијим културолошким и геополитичким приликама? Или зашто уопште очекивати да се један систем који је унапред пројектован као универзални, а не по мери конкретне народне заједнице, покаже било где као плодотворан? Историјско искуство је потврдило тезе свих критичара демократије, који су између осталог тврдили да ће вишепартијски парламентаризам и либерални капитализам (као две основне претпоставке демократског система) дати рђав плод и омогућити настанак олигархије и плутократије, то јест поретка у коме се на челу друштва налазе групације чије покриће није народно поверење, већ новац, физичка принуда, спољно-политичка подршка као и демагошко-пропагандно испирање мозга бирачком телу. Заправо, деструктивни системи необуздане игре индивидуалног интереса у економији, и давање политичким партијама (за чије је оснивање и пропаганду нужан новац) монопола на организацију власти, показали су се као својеврсне лествице по којима су се паразитски и антинародни елементи лако успињали до највиших државних институција. Таквим процесом, остварен је битан предуслов за прошловековни зачетак епохе мондијализма и глобализације, у којима се управо наведеним демократским оруђем, врши обрачун са концептом националног идентитета и суверенитета. Англосаксонска осовина као мотор политичке мондијализације

Посебно је лицемерје чињеница да ни англосаксонске земље, попут Велике Британије и САД, чије данашње елите своју државност темеље на принципима демократије и вишестраначког парламентаризма, ни саме се више не држе начела, које данас намећу остатку света. Ту је реч о процесу демократског „сазревања” које је у својој крајњој консеквенци породило актуелни мондијалистички тоталитаризам.

Такође, Велика Британија и САД свој парламентаризам заснивају на двостраначком систему у коме је разлика између те две партије једнака разлици између Пепси-коле и Кока-коле. Са друге стране имамо земље попут Србије, којима је партијски систем практично наметнут, и које су знатно или неупоредиво мање од горепоменутих, а имају мноштво партија. Ова чињеница се од стране демократа објашњава наводним варваризмом и недораслости тих народа, док се занемарује чињеница да су те земље неколико стотина година пре демократије имале уређена, функционална друштва, и јаке државне апарате, усклађене са тадашњим цивилизацијским околностима. Супротно њиховом објашњењу, ова чињеница показује само универзалну нестабилност и неистрајност демократије. (Kraj na str.10/2)

Iskra 1. februar 2013.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (169)

DANILO MARI∆, OD JABLANA DO POPLARA Danilo MariÊ (1938) autor je nekoliko romana i zbirki pripovedaka. U svom romanu Od jablana do poplara (1) on opisuje æivot jednog useqenika u SAD, Vukadina Vuleta JeliÊa. Kao avijatiËar u jugoslovenskoj vojsci, borio se protiv nemaËkih aviona u Drugom svetskom ratu. Po kapitulaciji jugoslovenske vojske odveden je u zarobqeniπtvo da radi na nemaËkoj farmi. Pobegao je iz ropstva u slobodnu Francusku, odatle u Egipat, pa u London i Ameriku, gde je doæiveo duboku starost u srpskoj koloniji u Los Anelesu. Vule JeliÊ, poreklom iz seqaËke porodice u Jeæevici, zapadna Srbija, proveo je mladost na raznim poslovima, ukquËujuÊi trgovaËki zanat. Upisao se u Vojnu Vazduhoplovnu podoficirsku πkolu, potom u Vazduhoplovnu mehaniËarsku πkolu i u Vazduhoplovnu pilotsku πkolu. U ovoj posledwoj priseÊao se jastrebova koje je gledao u planini ËuvajuÊi krave, æeleÊi da im oponaπa let. Vule je „nagodan Ëovjek, blage naravi, privlaËnog izgleda, povjerqiv i vrijedan, pa su ga ubrzo zavoleli svi qudi koji ga upoznaju”. Izmeu ostalog, bio je veran zakletvi i svojoj qubavi za otaxbinu i wenom mladom kraqu, o kome je sawao: „DoËekao da vidi kraqa... StaÊe pred kraqa i zakleti se, hoÊe se zakleti svim i svaËim, duboko iznutra osjeÊa zadovoqstvo i Ëast u Zakletvi, jer on istinski voli kraqa i otaxbinu, osjeÊa ih kao dio sebe, za wih Êe dati æivot ako zatreba.”(101) Kao pilot ©estog lovaËkog puka, branio je Beograd od nemaËkog bombardovawa: „Vukadin je uπao u ne-ravnopravnu bitku, ali on je nije shvatao tako, on je Ëvrsto rijeπen da uspije, wega æivot nije mazio... Put ka ciqu je veoma jasan, biti najboqi pitomac.”(107108) „Vule je u rat uπao sa onim πto je ponio iz roditeqskog doma, snaænim rodoqubqem i æivotom. Otisnuio se na tridesetak najmodernijih aviona, samoubilaËki jurio za wima... ©ta je sa komandom? Nigdje wenog glasa... Svi su zateËeni, prevareni, izdani... ni sami ne znaju πta je to πto im se dogaa, izgubqeni su i pogrbqeno gledaju stvarnost u nestvarnim slikama nad Beogradom.”(132) Zarobqen je u Sarajevu, u svojoj dvadeset Ëetvrtoj godini. I u ropstvu slavio je svoju slavu, –urevdan, sa snaænom æeqom da obeleæi krsno ime. Organizovao je bekstvo sa deset zarobqenika. U Egiptu leteo je u savezniËkoj avijaciji. RazoËarao se u kraqev poziv da pristupe u takozvanu narodno-oslobodilaËku vojsku marπala Tita. Vule je odbio jer su za wega „komunisti neka posebna sorta qudi, bezboæniËka i otpadniËka, sa kojom se nikad ne treba hvatati u kolo.”(195) U Americi Vule se oæenio Amerikankom srpskog porekla. Tamo ima dosta useqenika koji su odbili da se vrate u zemqu. Vule ih karakteriπe: „Rijetki su se snaπli i æive amerikanski. Na okupu su i mnogo vremena troπe u jalovim priËama, uglavnom o onome πto se

Iskra 1. februar 2013.

dogaa ili se dogodilo u Starom kraju, pri tome se dosta svaaju, jedni su da se treba poπtovati i podupirati Novu Jugoslaviju, iako je komunistiËka i nije po wihovoj mjeri, ali ne mogu biti dvije dræave, πto je, tu je. A drugi su krajwe uporni u negirawu stvarnosti, oni ne priznaju komunistiËku tvorevinu, i oni Êe uËiniti sve da se obori tamoπwi reæim i na presto vrati mladi kraq.”(200) Vule je poËeo useqeniËki æivot, radeÊi teπke poslove i pokuπavajuÊi svoje biznise kao ugostiteq. Wegov tast, raniji useqenik, objaπwava mu kako to ide u Americi: „Teπko je, ali Amerika je ogromna zemqa, u woj za svakog ima mjesta. Istina je, treba i vremena, Treba raditi, bilo πta u poËetku, ali i uËiti engleski jezik... Ima posla. Ali mladi qudi, pa i ti, htjeli bi odmah najboqe poslove i joπ i da se obogate. To ne ide. Samo vrijeme, rad i jezik... Kad imaπ dolare, lijep æivot je joπ qepπi.”(203, 235) Vremenom, svojom vrednoÊom i snalaæqivoπÊu Vule se peo na lestvici ameriËkog æivota. Skrasio se u Los Anelesu, gde je bio poπtovan kao jedan od vienih i sposobnih Srba i bio izabiran nekoliko puta za predsednika crkvene opπtine. ©to je najvaænije, ostao je veran svom vaspitawu. Svi JeliÊi su „potpuno vezani za pravoslavqe i tradiciju Svetosavqa, koje lokalna crkva Sveti Stevan weguje na nivou najqepπih srpskih tradicija. UËestvuju u svim crkvenim aktivnostima, naroËito Vule, kome iz crkvene uprave sve viπe povjeravaju ozbiqnih zadataka. Primao ih je sa zadovoqstvom i sve obavio dobro.”(260) MariÊ u romanu opisuje i analizira istorijat srpske pravoslavne crkve u Americi, borbu sa ruskom pravoslavnom crkvom, koja insistira na nadleænost nad srpskom crkvom. Srpska crkva ipak pobeuje, zahvaqujuÊi dosta i zauzimawu vladike Nikolaja VelimiroviÊa. Tu su takoe i komentari o Srbima u Americi. MariÊ spomiwe poznatu krilaticu da u Srbiji Srbi rade da bi æiveli, u Americi isti Srbi æive da bi radili. Nije Vuletu bilo lako, i pored wegovih sposobnosti. Pomoglo mu je Ëlanstvo u masonskoj loæi, kao i drugim vienim Srbima. Zanimqiva su MariÊeva opaæawa o masoneriji, u glavnim crtama i, uglavnom, u odnosu na Vuleta. „Ono πto je od prvog saznawa o woj u wemu golicalo, masoni tajno vladaju svijetom. Kako vladaju svijetom, to je pitawe koje golica, i koje neÊe prestati da ga zaokupqa.” MariÊ daqe beleæi: „Masoni su, samo tako dopire do wegovih uπiju, ozbiqni, uticajni i dobrostojeÊi Srbi iz Los Anelesa, wih tridesetak sve odabranih, kojima to Ëlanstvo ne smeta da æive pravoslavnim æivotom oko crkve Sveti Sava... Nije obiËna vjera, masonstvo je nadvjera, mada nije ni to, to je vjera u Boga, ali ne samo u Boga u kojega je on do sada vjerovao, veÊ vjera u Svestvoriteqa Boga, onoga πto postoji, ali do kojega qudska misao joπ nije dokuËila... Jedini nezaobilazni uslov da bi se neko mogao upisati u masone

27


jeste da nije komunista i da vjeruje u Boga... O masonima Vulu nisu rekli mnogo, kad se upiπe reÊi Êe mu viπe.”(249-252) Vule je dostigao trideset drugi stepen. Wemu, kao ni autoru u romanu, nisu dovoqno poznate sve tajne masonerije, ovo tek da objasni uspeh Vuleta u ameriËkom æivotu. Vuletov stav prema komunizmu je jasan. „Svi qudi koji su na bilo koji naËin dolazili iz Titove dræave prepriËavail su uæase koje Ëine komunisti prema svakome ko nije uz wih. Posebno su seqaci obogaqeni i tuæni, oduzeta im je zemqa i stoka, pa su gurnuti u rusku tvorevinu zvanu kolhozi, ili seoske radne zadruge, u kojima haraju glad i teror.”(244) Evo joπ nekoliko komentara. Vule je, kao vojni pitomac, omrzio komunizam i toga se nije oslobodio do kraja æivota. Imao je viπe prilika da se uveri u ispravnost takvog stava. „Komunisti su svirepiji i od svih ruænih priËa koje je o wima Ëuo... Komunisti su ovovremena strava i qudski mrak, konaËno i neopozivo je wegov stav o wima... na oskrnavqenom staniπtu mrtvih pored groba rawene majke /u desno oko na grobnom spomeniku/... Oni su mraËne sile koje su zajahale i jaπu bez milosti i savjesti.”(280) U poseti Srbiji 1962. godine, Vule je smatran za neprijateqa otaxbine, narodnog izdajnika, saradnika i sluge okupatora, pripadnika obaveπtajne neprijateqske sluæbe. Ipak, pokuπavaju da ga vrbuju da prikupqa podatke o emigraciji u Americi. Potrebno propratno pismo kao garanciju ne daju mu dva puta. Iza svakog sumwivog kretawa ili ponaπawa, usledi privoewe u milicijske stanice. Sve to uËvrstilo je wegova antikomunistiËka opredeqewa. „Treba doÊi i ovo sve vidjeti, i ne ËaseÊi vratiti se u slobodan svijet, biÊe wihov savjet drugima.”(274) „Uniformisanim licima zabraweno je da razgovaraju sa strancima... Stanovniπtvo je nabjeeno da su svi stranci wihovi neprijateqi, rade za strane obaveπtajne sluæbe, i doπli su da πpijuniraju, pa ih nuæno treba pratiti, prisluπkivati, a naroËito uoËavati wihova prisustva pored vojnih objekata i fabrika, te to najkraÊim moguÊim putem prijavqivati milicijskim stanicama. Oni to redovno i Ëine u uvjerewu da ispuwavaju plemenite patriotske duænosti.”(275) Crkveni raskol u srpskim kolonijama u Americi zauzima veliki prostor u romanu i u Vuletovom æivotu. Ni u Los Anelesu Vuleta nije interesovala politika, ali pored crkve ta nevoqa se nije mogla zaobiÊi. „Vule nema razumijevawa za Srbe vernike - Titovce - i pita ih kako mogu uz komuniste, kad komunisti ne vjeruju u Boga, progone sveπtenstvo, otimaju crkvena imawa, i na svaki drugi naËin indirektno rade i protiv wih ovdje... Kad je podjela dorasla do mræwe, i on se nedvosmisleno odredio, ustao je protiv Titovaca... Vule JeliÊ se nije dvoumio oko izbora zavaenih strana, ali nije prestajao da pati zbog tako stvorenog stawa meu sunarodnicima, doæivqavajuÊi i sebe kao greπnika, jer Ëin podjele je grijeh... moæe li se i da li se mogla izbjeÊi podjela? ”(238) U poËetku Vule je stao na stranu takozvanih raskoqnika, najviπe zbog svog stava o komunizmu. To mu je ipak teπko padalo jer je, kao rodoqub, uvideo da je deoba meu Srbima u Americi πtetila srpskom narodu i koristila samo komunistima, koji su, po wegovom miπqewu, i stvorili rascep, kako bi skrenuli

28

paæwu sa problema u zemqi. U razgovoru sa patrijarhom Germanom prilikom posete Srbiji, Patrijarh je objasnio Vuletu: „Mi imamo svoju autonomiju, crkvenu politiku, i mi ne radimo ni po Ëijim diktatima... Mi æivimo u Jugoslaviji, a u woj su na vlasti komunisti. Ta Ëiwenica ne moæe da se ignoriπe. Moramo da poπtujemo i zakone Zemqe.” Vule mu na to odgovara: „Ne! Komunisti su avoqa sorta, protiv su Boga, crkve i vjernika. Pa kako sa wima da komunicirate?” A Patrijarh insistira na svom objaπwewu vienom Srbinu u rasejawu: „Vi, u Americi, moæete tako i da govorite i da se ponaπate. Tamoπwe druπtvo je i postavqeno po interesima i æeqama religija. Naæalost, srpska crkva ne æivi u takvom miqeu. Mi æivimo ovdje. Svoja prava moæemo izboriti samo ovdje, i samo uz komunistiËku vlast,”(284-285) Vule to najzad razume i tako poËiwe da mewa svoj stav u raskolu. ZakquËuje da su obe strane greπile, zahtevajuÊi od wega da se opredeli za wihovu stranu. Sem toga, Vule se ponovo razoËarao u kraqa Petra zbog wegovog stava u raskolu. Zato je Vuletu pomirewe dveju srpskih crkava sedamdesetih godina donelo mir i olakπalo wegovoj savesti. U takvom stawu proæiveo je posledwe godine svog æivota mirne savesti i u bogatstvu. Vuletovi komentari o karakeru I ponaπawu Vladike Dionisija su veoma nepovoqni, naroËito wegov „veoma nedoliËni liËni æivot” i „zloupotreba crkvene imovine”. „Ogreπewa episkopa Dionisija su jasna, zakleo se Crkvi na vjernost i posluπnost, a wene odluke nije poπtovao, ni sprovodio.”(314) Tito i Dionisije igrali su u istom timu, iako to Dionisije nije ni slutio.”(317) Vule „Ëas misli da je na pravom putu Patrijarh, a Ëas je na strani Dionisija, ne moæe da pomiri Srbe u sebi, pa kako Êe da ih miri na otvorenom, pita se i jednako se raspituje za istorijske istine, vjerujuÊi da bi wenim spoznajama umio da stane na pravu stranu.”(290) MariÊ koristi istorijat srpske crkve u Americi, kako bi bacio svetlost na ulogu vladike Nikolaja VelimiroviÊa. Interesantna je i autorova dodatna analiza raskola. U Hladnom ratu „veÊina Srba u SAD shvatala je kao svoju svetu duænost da radi na razbijawu komunizma u Jugoslaviji i da ignoriπe sve πto je tamo, pa se, eto, doπlo i do Patrijarπije, koja je, po shvatawu tog dijela Srba, samo zbog toga πto æivi u komunistiËkom ambijentu, samo po sebi komunistiËka , i sluËajno zateËeni patrijarh German komunista. Wih treba uniπtiti... Samo pouzdano znaju da su dobri Srbi i dobri vjernici, pa i u suπtini raskola znaju onoliko koliko im se ispriËa, i onoliko koliko je taj πto priËa slatkorjeËiv i uvjerqiv... Kod neupuÊenih vjernika je to shvaÊeno prosto, ko je za komunistu patrijarha Germana, a ko za Slobodnu srpsku crkvu i vladiku Dionisija. Vule JeliÊ je uspjeπno odolijevao iskuπewima prisutnih svaa... VeÊina se izjasnila za Patrijarπiju.”(302304) Sada je Vuletu „duænost da se aktivno ukquËi u popravqawe stawa, da se vrati Mati crkvi i radi na pomirewu.”(317) „ÆivjeÊe po kanonima srpske pravoslavne crkve, kao i do sada, a on i po kanonima masonstva. Iz wihovog doma, definitivno, politika je najurena.”(309) (Kraj na str. 30/1)

Iskra 1. februar 2013.

ОД ДеМОкрАтИје ДО МОнДИјАЛИСтИчкОг тОтАЛИтАрИЗМА

Идеја о либералној демократији као универзалном моделу друштвеног уређења, несумњиво је претеча саврменог глобалног и крвавог утеривања мондијалистичког концепта непослушним и „заосталим” народима.

Међу бројним савременим критичарима америчке хегемоније и њеног идеолошког оруђа - мондијализма, ретки су они који ће се усудити да својим анализама доведу у питање саме основе либерал-демократског система, које су заправо претече и претпоставке првонаведених идеја. Либерална демократија, једна од кључних догми данашњице, а која је директан продукт Француске револуције, у претпрошлом веку била је намењена заштити капитализма, а данас пак заштити корпорацијског (новог) светског поретка и његовог концепта потрошачког друштва. Такав статус, омогућава јој покриће монопола физичке принуде који је заснован на моћи евроатлантске војно-политичке машинерије. Може се рећи, да се данашњи концепт демократије који подразумева вишепартијски парламентаризам и либерални капитализам, разликује од првобитног античког концепта демократије скоро по свим својим обележјима, осим по имену, тако да је по Платоновом предвиђању, демократија заиста еволуирала у тиранију, односно „наоружану неправду”. Историјски контекст демократије и антидемократије

Због тога и не чуди што је још у свом античком зачетку, овом политичком систему дата негативна конотација, јер и сам појам „демос” као етимолошка основа речи „демократија”, не означава у старогрчком језику обичан народ, већ нешто налик на руљу. Отуда се и у Новом Завету на неколико места, управо овим појмом означава бесловесна руља која бива нахушкана против Светих Апостола или која служи крволоку Ироду Агрипи. Такво антихришћанско терминолошко предназначење демократског система, може бити на понос модерним жрецима демократије, чији се мондијалистички тоталитаризам, поноси одбацивањем Бога и тоталном секуларизацијом постхришћанских друштава Европе и Америке. Ослањајући се на историјско искуство, из данашње перспективе можемо се усудити да тврдимо како демократија дефинитивно означава владавину одређеног (не)соја а не читавог народа, пре чему она презире традиционални дух хијерархије у коме елита нације бива изнедрена по принципу врлине и способности. Уместо такве истинске аристократичне елите, демократија своје полуге власти резервише искључиво за лихварске демагоге и манипулаторе. Такву чињеницу, време је уверљиво потврдило, без обзира на сасвим другачију маску демократоIskra 1. februar 2013.

филског теоретског празнословља. Наиме, још од времена (анти)француских револуционарних узурпатора и (анти)руских фебруариста, па све до савремених националних псеудоелита потчињених глобалним закулисним круговима, удео аутентичних народних представника у организацији власти, све је мањи.

Треба рећи да демократија, као једно од лица врхунског тоталитаризма, није била једини продукт Француске револуције. Она је имала и рођеног брата, оличеног у комунизму. Ова два, номинално различита облика управљања створени су на истим материјалистичко-атеистичким темељима. Њих је пратила вештачка подела на тзв. левицу (као крило либерализма које потенцира питање социјалне правде) и десницу (као ограничени конзервативизам коме не смета капиталистичка експоатација). При томе, левичари се залажу за још екстремније удаљавање од старог система, док се „конзервативци” пословично боре за ублажавање тог антитрадицијског екстремизма. Ипак, за разлику од обичних десничара, било је и таквих националистичких мислилаца и покрета, крајње антидемократског усмерења, који попут левичара нису порицали дубоку кризу политичких и друштвених кретања у Европи, али су узрок истих проналазили управо у духовном отпадништву елите, што је постепено довело до напуштања матичних животних закона и од стране простог народа.

Оваква идеолошка поставка, коју многи теоретичари називају „Трећом позицијом”, почела је битно да угрожава демократске носиоце власти, који су због тога кроз историју често прибегавали радикалном зближавању са неокомунистичким снагама. Кулминација овог процеса десила се у Другом светскoм рату, у коме је на таласу комунистичко-демократског обрачуна са Хитлером, читава „Трећа позиција” у Европи поистовећена са фашизмом и хитлеризмом, чиме је ликвидирана као озбиљна политичка опција и задуго скрајнута на маргине политичког живота.

У потоњем периоду совјетско-америчке тензије (Хладни рат), за превласт су се међусобно борили либерална демократија и комунизам, да би почетком деведесетих година прошлог века, комунизам био сломљен, услед чега је у 21. век, свет ушао са само једном доминантном политичком опцијом, демократском. Демократски лажни плурализам

И ту долазимо до разобличавања још једног демократског мита. Наиме, демократија, „подучава" бираче како они имају могућност избора различитих политичких опција. Привидно

5


KAKVA JE VEZA NACISTI»KOG NOVOG PORETKA I DANA©WE NOVE VROPE Kakva je veza izmeu Hitlera i Haπkog tribunala, izmeu nacistiËkog novog poretka i danaπwe nove Evrope? Qubiteqi Haπkog tribunala i evrofanatici rekli bi da je to zlobna i nategnuto tendenciozna teza. Slaæem se, to je moguÊe samo u maπti antihaπkih lobista, ali dva britanska novinara, Sajmon Dansten i Ëuveni Xerard Vilijams, u svojoj kwizi „Sivi vuk” dokazuju da se Adolf Hitler nije ubio 30. aprila 1945. godine u bunkeru u Berlinu veÊ da je pobegao u Argentinu, gde je lagodno i sreÊno æiveo sve do 1962. godine i Ëak izrodio i potomstvo. Priznajem, kada sam Ëuo za tu kwigu slatko sam se nasmejao, britanske kolege naπle su pravi naËin da zarade dobru lovu, Hitler je oËito i danas hit tema, od starog mjuzikla „Adolf Hitler superstar” do ove najnovije kwige o fireru. No, kada sam je proËitao viπe se i nisam smejao. To je prikaz savrπene organizacije TreÊeg rajha, nacistiËke dræave u kojoj plate vojnika, oficira, profesora, uËiteqa, lekara, novinara nisu kasnile nijedan dan, Ëak ni u aprilu 1945. godine. Dræave, u kojoj je proizvodwa tenkova, aviona i podmornica bila veÊa 1944. nego 1941. To je prikaz tajnih nacistiËkih operacija kako nastaviti æivot i posle izgubqenog rata, frapantni podaci i dokumenti. Autori kwige „Sivi vuk” tvrde da je general Dvajt Ajzenhauer 12. oktobra 1945. izjavio za Asoπijeted pres: „Postoje sve pretpostavke da je Hitler mrtav, ali nema ni najmaweg dokaza za wegovu smrt”. Sovjetski marπal Georgij Æukov rekao je 6. avgusta 1945: „Nismo pronaπli leπ koji bi mogao biti Hitlerov”. Staqin je 17. jula 1945. na Potsdamskoj konferenciji insistirao da je Hitler pobegao, „verovatno u ©paniju, ili u Argentinu”. »iji su onda bili ugqenisani leπevi, koje su sovjetski vojnici pronaπli pored bunkera u Berlinu? Autori „Sivog vuka” kaæu da su to bili leπevi dvojnika Hitlera i Eve Braun. Kada sam u maju 1991. u Moskvi za „Politiku” intervjuisao πefa KGB-a, sovjetskog generala armije Vladimira KrjuËkova, a bio je to jedini intervju koji je ikada dao neki πef KGB-a, zamolio sam ga da mi wegovi sluæbenici pokaæu ostatke lobawe Adolfa Hitlera. Govorilo se da su ostaci te lobawe u vlasniπtvu KGB-a. General se samo nasmejao mojoj molbi. Posle sam saznao da je taj fragment Hitlerove lobawe podvrgnut analizama DNK i da pripada nekoj æeni mlaoj od 40 godina, i to ne Evi Braun. Misterija, ili velika prevara? LogiËno je onda i pitawe, ako su to sve znali Amerikanci i Britanci zaπto im je bila potrebna sluæbena verzija o Hitlerovom samoubistvu u bunkeru? Da bi se dopustilo novoj NemaËkoj da nikne iz pepela stare, kaæu pisci ove kwige. I upravo tu pristalice antihaπkog lobija kod nas zlobno i

4

pronalaze odreenu logiku, logiku najnovijih odluka iz Haπkog tribunala. MoguÊe je da se istorija prekraja i pere na razne naËine? Malo dvojnici, malo tribunali! No, pustimo lobawe i Hitlera u Argentini. Tamo je navodno umro od infarkta 1962. godine, verovatno u trenutku kada je Ëuo da je marπal Tito postao lider nesvrstanih. Ne zadiruÊi u jedno od opπtih mesta federalistiËkog diskursa, Ëini mi se da danaπwi projekat nove ujediwene i integrisane Evrope, zapravo, i nije plod liberalne misli, veÊ totalitarnih ideologija, nacizma i faπizma, i wihovih raznih varijanti. Moæete to shvatiti kao obiËnu provokaciju, pamflet koji Êe izazvati gnev fanatika evropske ideje, ali apostoli evropske ideje bili su Hitler i Musolini. PoËnimo od nacistiËkog ministra propagande Jozefa Gebelsa. „Tehnologija transporta i telekomunikacija smawuje razdaqine izmeu naroda i to Êe neminovno dovesti do evropske integracije”, govorio je Gebels 1940. dodavπi: „vi ste postali Ëlanovi jednog velikog rajha koji se sprema da reorganizuje Evropu, da poruπi sve granice u woj koje joπ razdvajaju evropske narode i omoguÊi im da æive lakπe i zajedno”. ObraÊajuÊi se jednom skupu nacistiËke stranke u Nirnbergu 1937. Hitler je doslovno rekao: „Nas viπe interesuje Evropa od bilo koje dræave, naπ narod, naπa kultura, naπa ekonomija razvile su se i mogu da nastave sa razvojem samo u jednom πirem evropskom kontekstu, i mi æelimo evropsku porodicu naroda”. Meutim, najartikulisanija nacistiËka misao povodom ovog pitawa pojaviÊe se 1938. na velikoj konferenciji u Berlinu na temu „Europaische Winrtschaftsgemeinschaft”, ili doslovno „Evropska ekonomska zajednica”. Ministar ekonomije TreÊeg rajha Valter Funk je podvukao tada „da je doπlo vreme za ekonomsku integraciju Evrope, da je doπao i kraj nacionalnim valutama i da Êe rajhsmarka biti valuta te integrisane Evrope”. Musolinijev ministar finansija od 1922. do 1925. Alberto de Stefani napisao je 1941: „Nacije ne mogu biti Ëvrsta osnova za projekat nove integrisane Evrope i zbog svoje raznolikosti i tradicionalne nepomirqivosti. Evropska unija neÊe biti podloæna tim oscilacijama”. Direktor i glavni urednik lista „Civilta fasista”, Kamilo Pelici piπe 1941: „Jedna nova zajedniËka Evropa, od Atlantika do Urala jeste naπ ciq. To je misija koja nam predstoji, mi Italijani, Nemci i svi evropski narodi moramo to uskoro i da ostvarimo. To Êe biti jedna nova Evropa za nova epohalna nadahnuÊa”. Priznajem, proËitavπi sve to i ja sam nadahnut... Politika, 4.1.2013. (Podvukla - Iskra)

Miroslav Lazanski

Iskra 1. februar 2013.

Borba da veÊina Ëlanica UN neprizna / prizna Kosovo

SAD I TURSKA AGITUJU ZA KOSOVO Vlada Srbije Êe, kako nezvaniËno saznajemo iz vladinih krugova, u 2013. godini viπe raditi na spreËavawu novih priznavawa jednostrano proglaπene nezavisnosti Kosova. Ekonomski izaslanici imaÊe i politiËki zadatak. Srpski predstavnici koji zbog razgovora o unapreewu privredne saradwe budu odlazili u zemqe koju tu nezavisnost ne priznaju, koristiÊe, kako kaæe naπ izvor, svaku priliku da ukaæu i na znaËaj podrπke srpskim stavovima o Kosovu... Prema zvaniËnim srpskim izvorima, od 193 Ëlanice Ujediwenih nacija, 94 su priznale nezavisno Kosovo, wih osam od juna 2012. do danas. Meutim, prema izjavama kosovskih politiËara, priznawe je potpisalo 97 zemaqa. Ovde nam je objaπweno da je razlika u broju zato πto su „neka od tih priznawa sporna”. Pre nekoliko dana premijer Ivica DaËiÊ je rekao da Srbija hitno mora da poπaqe emisare u zemqe koje joπ nisu priznale Kosovo, a posebno u velike islamske dræave. Premijer je, tom prilikom, posebno naglasio da je nezavisno Kosovo nedavno priznao i Pakistan i da, ukoliko to uradi i Egipat, Srbija moæe imati teπke posledice. Na naπe pitawe kakve Êe korake preduzeti Ministarstvo spoqnih poslova da bi spreËilo nova priznawa nezavisnosti Kosova, iz MSP-a nam je odgovoreno: „VeÊina zemaqa sveta pruæa jasnu podrπku stavovima Republike Srbije o neprihvatqivosti i nelegalnosti secesije i ozbiqnim rizicima koje ona nosi. To nije samo podrπka Srbiji veÊ i principijelan stav zasnovan na temeqnim naËelima meunarodnog prava - zaπtiti teritorijalnog integriteta i suvereniteta. S druge strane, svesni smo da neke veoma uticajne svetske prestonice aktivno deluju na priznawu jednostrano proglaπene nezavisnosti Kosova. I pored toga, oËigledno je da pitawe buduÊeg statusa naπe juæne pokrajine moæe biti reπeno samo politiËkim dogovorom Republike Srbije i Priπtine.” Pomenuto ministarstvo pitali smo i da li je predvieno slawe izaslanika u Egipat. MSP je u odgovoru naveo da su odnosi Srbije i Egipta ne samo prijateqski, veÊ i duboko ukoreweni, viπedecenijski. „Naπi stavovi se podudaraju u mnogim pitawima, pa i u odnosu na pitawe KiM. Vaæno je to πto Egipat ume da ceni podrπku koju je u mnogim osetqivim pitawima imao od Srbije. OËekujemo da Êe Kairo ostati na svom principijelnom stavu o nepriznavawu jednostrano proglaπene nezavisnosti Kosova”, reËeno nam je iz MSP-a. Meutim, naπ sagovornik, koji je æeleo da ostane anoniman, ukazuje da je u Egiptu, posle promene tamoπwe vlade, sada situacija drugaËija. Oni su, kako istiËe, pritisnuti od strane Amerikanaca da priznaju nezavisnost Kosova. I Nikola JovanoviÊ, urednik Ëasopisa „Izazovi evropskih integracija”, naglaπava da je „arapsko

Iskra 1. februar 2013.

proleÊe” pojaËalo uticaj islamista u severnoj Africi. „Postoji opasnost da, za poËetak, Libija i Egipat priznaju Kosovo. Klima se i Bangladeπ u Aziji”, kaæe on i istiËe da je „svakako potrebno uËiniti maksimalne napore da se preduprede nova priznawa, jer SAD i Turska aktivno rade na lobirawu za Kosovo”. Pored toga, kosovska vlada, kako dodaje, koristi usluge jedne Ëuvene lobistiËke firme u Vaπingtonu, a potpredsednik kosovske vlade Bexet Pacoli putuje po svetu i doslovno „kupuje” priznawa malih i siromaπnih dræava. Poπto je oËigledno koliko je teπko da Srbija u politiËkim pregovorima dobije bilo kakav ustupak, JovanoviÊ navodi da je zato bitno da ne gubi preostali manevarski prostor koji bi ostvarila borbom protiv priznawa. S tim u vezi, podsetimo da je premijer DaËiÊ ukazao i na to da je i Fixi, koji je mala dræava, priznao kosovsku nezavisnost samo zato πto su predstavnici priπtinskih vlasti iπli tamo i lobirali, a da predstavnici Srbije, za razliku od kosovskih predstavnika, misle da je dovoqno da se samo pojave i objasne deπavawa „od Kosovske bitke naovamo”. Ipak, broj dræava koje su priznale Kosovo nije dosegao polovinu Ëlanica UN, preciznije to nije uradilo 99 zemaqa. Zaπto onda premijer DaËiÊ poziva na hitnu akciju? „Svakako je boqe da broj priznawa bude ispod polovine broja Ëlanica UN, ali konaËno o tome odluËuje Savet bezbednosti UN. Ëak i da sve 193 zemqe UN priznaju nezavisnost Kosova, SB moæe da donese drugaËiju odluku. Rusija i Kina mogu biti protiv”, kaæe Ogwen PribiÊeviÊ iz Instituta druπtvenih nauka. Meutim, nijednoj stalnoj Ëlanici SB nije, kako naglaπava naπ sagovornik, u interesu da bude protiv veÊine ËoveËanstva. „I Rusija i Kina, koje u SB imaju pravo veta, do posledwe taËke mogu da brane svoje interese, ali postoji opasnost da se politiËki ambijent promeni ukoliko se radikalno poveÊa broj zemaqa koje priznaju Kosovo. Onda Êe i Rusiji i Kini biti teæe da brane svoje pozicije. Dakle, „jedno je ako je pola-pola, a drugo je ako je, recimo, dve treÊine” za tu nezavisnost. Od 47 azijskih dræava, 14 je priznalo nezavisnost Kosova. Od 54 zemqe na afriËkom kontinentu, to su uËinile 23. Meu velikim zemqama tog regiona koje ne prihvataju kosovsku nezavisnost jesu Iran, Indonezija, Sudan, Alæir, Egipat, koji je, inaËe, bitan zbog toga πto je to zemqa koja je do sada podræavala teritorijalni integritet i suverenitet Srbije u Arapskoj ligi, AfriËkoj uniji, Organizaciji islamskih zemaqa, Pokretu nesvrstanih, Ujediwenim nacijama i drugim meunarodnim forumima, u kojima ima veliki uticaj. Politika, 5.1.2013. (Podvukla - Iskra)

Biqana »pajak

29


+ ALEKSANDAR RUBE©A

+ QUBA ATANACKOVI∆

U Hildenu, NemaËka, umro je pretpostavqa se od srËanog udara, verovatno joπ krajem decembra 2012. naπ drug i bivπi srpski dobrovoqac, Aleksandar-Aca Rubeπa. Aca je posle smrti svoje supruge, æiveo sam u svom stanu. Naen je mrtav tek polovinom januara o.g., poπto su susedi obavestili policiju da ga dugo nisu videli, a u wegovom stanu stalno gori svetlo.

U Bradfordu, severna Engleska, umro je 5. januara 2013. naπ drug i bivπi dobrovoqac »etvrtog puka SDK, Qubomir-Quba AtanackoviÊ.

Kako se Rubeπa naπao u naπim redovima? PrebaËen je iz zatvora, gde se nalazio kao `provaqeni` Skojevac, sa prvom grupom pitomaca, septembra 1942. godine, u `Zavod za prinudno vaspitawe (komunistiËke) omladine` u Smederevskoj Palanci. Stvarno, malo `prinudnog` je bilo u tom Zavodu. Glavni povod wegovog stvarawa bila je zaπtita te omladine od odmazdi, jer je okupator kvote za streqawe prvo popuwavao iz wihovih redova. Pridev `prinudno` dodat je da bi Nemci najzad odobrili formirawe Zavoda. Naprotiv, ciq vaspitaËa u Zavodu, mahom omladinaca JNP Zbor, bio je da pitomci otvoreno govore o svojim uverewima, kako bi o partijskim predrasudama moglo slobodno da se diskutuje. Daqe, vaspitaËi su æiveli meu pitomcima i sa wima delili sve uslove logorskog `re’ima` i na wih uticali mawe reËim, viπe liËnim primerom. Bilo je to suËeqavawe dveju `ideologija`. Duhovnosti hri∏πÊanskog `pogleda na svet` i wegove æivotodavne qubavi prema svakom Ëoveku, nasuprot materijalistiËkoj predrasudnoj mr’wi i duhovnoj smrti. Kako inaËe objasniti da je pri rasformirawu Zavoda, veÊi broj pitomaca, meu kojima i Rubeπa, zajedno sa svojim vaspitaËima, stupio u dobrovoqce; od bogoboraca i komunista - postajali dobri vernici saæiveli s narodom, stvarni `narodwaci`. NajveÊi broj wih stradao je u KoËevju zajedno sa ostalim dorovoqcima - pokoπen rukom svojih nekadaπwih `drugova`. Nama je nepoznato da se komunisti mogu pohvaliti sliËnim `Ëudom`. Naπ verni drug Aca Rubeπa sahrawen je 21. januara na naπem grobqu u Osnabriku. Slava mu i hvala. Molimo se Vaskrslom Gospodu: `So sjatimi` upokoj duπu raba Tvojego, Aleksandra! Iskra

Danilo MariÊ (sa str. 28)

Quba je roen 2. avgusta 1926. godine u naprednom selu Skobaqu nedaleko Smedereva. U srezu Podunavskom selo je bilo poznato kao `gwezdo` velikog broja pristalica JNP Zbor. Kada su se pod okupacijom, posle nemaËkog napada na Sovjetski Savez, naπi komunisti digli na ustanak, veliki broj omladine iz Skobaqa je, na poziv generala NediÊa, predsednika srpske vlade, odmah pristupio srpskim dobrovoqcima za borbu protiv komunista. Tako se i Quba, iako vrlo mlad, naπao u dobrovoqcima. Od tada uËestvuje u svim borbama svoga puka u Srbiji, te povlaËi u oktobru 1944. sa ostalim dobrovoqcima u Sloveniju. Posle prelaska u Italiju, maja 1945. deli æivot svojih drugova saboraca u naπim vojno-izbegliËkim logorima Forli i Eboli U proleÊe 1947. `saveznci` zakquËuju mir sa Italijom, a veliki logor zdruæenih nacionalnih snaga Eboli, sele u okupiranu Zapadnu NemaËku i razbijaju u viπe mawih civilnih logora. Tako se i Quba, sada kao `raseqeno lice`, naπao u razorenoj NemaËkoj. »im su Englezi u potrazi za radnom snagom, radi obnove zemqe i ratom poremeÊene privrede, prvi poËeli da regrutuju tzv. `Evropske dobrovoqne radnike`, Quba se pridruæuje velikoj grupi bivπih dobrovoqaca i odlazi na rad u Britaniju, gde se i nastawuje. Pored trogodiπweg obaveznog najteæeg fiziËkog rada, Quba je imao sreÊu da u Engleskoj sretne i oæeni, tada mladu Italijanku Mariju. Marija je retko dobra i ËoveËna osoba; zraËi osmehom, toplom reËju i qubavqu ne samo za supruga i svoje najbliæe, veÊ i druge bliæwe i qude uopπte. Brzo je nauËila srpski i bez po muke postala prava, najboqa `Srpkiwa`. Svake nedeqe je u crkvi i peva - ni mawe ni viπe - za pevnicom. Jedna je od najagilnijih Ëlaniaca Kola srpskih sestara, naπe crkve u Bradfordu. Ako treba neπto pomoÊi, spremiti ili umesiti za crkvu, tu je Marija. Sa Qubom je u braku od 1957. godine. Izrodili su troje dece; dva sina i kÊer. ©to nije uvek sluËaj u tuini, svo troje imaju `prava` naπa imena i odgojeni su u naπem duhu. Razumeju, a najmlai sin sasvim teËno govori, srpski. Takvo vaspitawe dece bilo bi nemoguÊe bez `blagodatne` majke Marije.

Vule zavrπava svoju ispovest: „Moj æivot se sastoji od jedne kratke istine, od jablana do poplara, bez obzira πto je jedan jablan u Jeæevici, a drugi, poplar, na drugoj strani globa, u Alhambri... Vule JeliÊ je sreÊan u starosti... Neka me joπ malo ovdje, ta, tek mi je osamdeset prva.”(321, 328) Kwiæevna umeπnost Danila MariÊa zasluæuje poπtovawe Ëitalaca i kritiËara.

Quba je sahrawen 22. januara. Opelo u crkvi Sv. Trojice u Bradfordu sluæili su arhijerejski namesnik za Veliku Britaniju, prota Radomir AÊimoviÊ, iz poËasti, i nadleæni paroh, prota Æarko NediÊ, koji se na kraju toplo oprostio od svoga parohijana. Posle sahrane posluæena je u crvenoj sali daÊa za prisutne.

Vasa MihailoviÊ ------------------1 Danilo MariÊ, Od jablana do poplara (Beograd: Narodna kwiga - Alfa, 2006), 332 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Naπe iskreno sauËeπÊe supruzi Mariji, kÊeri Katarini, sinovima Miomiru i Milanu; unucima, Luki i Emiliji. Naπem odanom drugu Qubi slava i hvala; molimo se Gospodu da mu podari veËni æivot u Carstvu Svome! Iskra

30

Iskra 1. februar 2013.

директног НАТО учешћа док је овај бомбардовао српске позиције у БиХ. Треће, реч је опет о миру. У БиХ мир је наступио релативно брзо али тек пошто су српски војни потенцијали довољно умањени НАТО деловањем. Мир у Сирији, међутим, као што смо видели, још није ни отпочео. Зашто? Ту долазимо, с моралне стране, до најлицемернијег односа Запада према жртвама (око 60,000 цивила -бројке су западњачке) које су они (Запад) и уприличили да би свргли Асада. Врхунац тог цинизма јесте чињеница по којој они сваког момента могу да окончају рат у Сирији - ако би наредили својим бојовницима нема више рата и ускратили помоћ. Они то неће због два разлога. Први је: љага за сиријске цивилне жртве пада на Русе и Кинезе који су својим ветом у СБУН онемогућили либијски случај , где су НАТО авиони, злоупотребавајући одлуку СБУН, уништили и Gадафија и Либију. Други је: ако би се одрекли Асадове главе, они би свету показали да примена „арап-ског пролећа” у Сирији уопште није ни била потребна. Како они то неће, рат тамо се наставља у недоглед. У сваком скучају, Западњаци нису свесни, да у крајњој линији све те бројке жртава које се сваким даном рапидно увећавају, историја уписује у њихов (западњачки) „рабош” (компјутер), а интернет их разноси по целом свету. Веза између Мitropolita Амфилохија и Запада

Док је, као што се види, приказ г. Бећировића sirијског случаја, некaко директно повезује Запад с нама. То, међутим, није случај са приказом Митрополита Амфилохија, иако та веза постоји. Треба је, значи, учинити јасном. Митрополит у својој критици, мада на „поворку поноса” мисли, нигде је не идентификује нити говори како се она појавила на нашим просторима; задржао се радије на prikazu њених против-природних плодова. Стога, ево, како се идеја „поворке поноса” појавила у нас. На Западу генерално а у САД посебно изродила се идеја о „људским правима”. Стварно у њој нема ништа из те области, али она и није створена због права, већ је то само једно компјутерско „код-име”, слично мамцу за рибе, помоћу кога САД, као своје врхунско „цивилизацијско достигнуће” (уствари своје „културно смеће”) eksпортује у свет евро-атланских ентузијаста. Како њих има - на претек - код нас, ето како су се, под фирмом „људских права”, наши ентузијасти упецали на удицу „поворке поноса” али и многих других глупости из арсенала САД смећа које све имају по нас своје само-уништавајуће дејство. Ево, само неких примера са „противпредзнаком”: народним („нво”, нестанак ћирилице, кварење српског језика, уопштено: већа „толерантност” према отуђењу од народног духа и вере); политичким (демократија, партијe, Хаг, ЕУ, НАТО, анти-русиzam, независно Косово, а Санџак и Војводина, само што то и формално нису); моралним (општа себичност, саможивост, али и право - без дужности и жртве), итд.

N. QotiÊ

Iskra 1. februar 2013.

Server: Platforma za Kosovo nema πanse AmeriËki struËwak za Balkan Daniel Server AmeriËki analitiËar prilika na Balkanu ocenio je da platforma Beograda za reπavawe pitawa Kosova pokazuje da zvaniËnici Srbije „æive u zemqi fantazije” i dodao da je ona napravqena da bi se oslabio poloæaj premijera Srbije Ivice DaËiÊa. „NajveÊi fantazam je to da u toj platformi Kosovo ostaje autonomna pokrajina Srbije i da Êe Srbija i daqe imati suverenitet nad Kosovom. Ali ima i drugih fantazija. Jedna od wih je podela Kosova na regione i entitete, pridruæivawe juænih srpskih zajednica severu Kosova. Niπta od toga se neÊe dogoditi, prosto zato πto nije ni najmawe realno”, rekao je Server za Radio slobodna Evropa. Prema wegovoj oceni, predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ je uruËio DaËiÊu platfromu o Kosovu koja Êe „doæiveti totalni neuspeh”, zbog Ëega Êe DaËiÊ „na tome pasti”. „Dakle, meni stoji u glavi pitawe da li sve ovo nije napravqeno da bi se oslabio poloæaj DaËiÊa. Ëak mi nije daleko od pameti ni pomisao da je wemu kosovski portfolio i dat kako bi wime bio oslabqen”, ocenio je on. Server je negirao da je tom platformom Beograd odustao od podele Kosova i dodao da taj dokument „bez i najmawe sumwe”, predstavqa plan podele Kosova. „Vlasti u Beogradu fingiraju da odgovaraju na zahteve meunarodne zajednice za ukidawe srpskih institucija na Kosovu, a u stvari te institucije samo legalizuju i ujediwavaju. Uz to predlaæu da tim srpskim zajednicama na Kosovu ni na koji naËin ne upravqaju institucije u Priπtini nego Beograd”, rekao je on. On je ocenio da pregovori treba da se nastave ali da „ponuda treba da bude drugaËija” jer na ovu ponudu, smatra on, niko u Priπtini nema nameru da pristane. (Beta, 23.12.2012)

Specijalni izaslanik EU i πef kancelarije EU na Kosovu Samuel Æogar kaæe da platforma Srbije za EU "nema vrednost", jer su zakquËci ministara EU iz decembra 2012. jedina platforma za dijalog Beograda i Priπtine... "Platforma Srbije o Kosovu nema vrednost za Evropsku uniju i neÊe imati nikakvog uticaja na dijalog Kosova i Srbije", rekao je Æogar u intervjuu za program RTK na srpskom. Za mene platforma u procesu dijaloga ostaje ona Saveta ministara EU iz decembra gde su jasno odreeni zahtevi zemaqa Evropske unije za Kosovo i Srbiju. Na osnovu tih zakquËaka se vodi i proces dijaloga”, kazao je on. (Tanjug, 10.1.2013.)

3


Dva nequdska...

западних медија о злочинима сиријских опозиционара, вели Бећировић, најзад је „упаљена једна зубља истине”. Дошла је она преко Руског института за демократију и сарадњу у Паризу који је организовао скуп о збивањима у Сирији. О злочинима су сведочиле „две храбре жене”. Прва је монахиња „Agnes Мариам од Крста” (Agnes Mariam de la Croix), иначе игуманија манастира Светог Јакова Персијанца, сјеверно од Дамаска, кога је она и обновила из „вишевјековних” рушевина. Друга је млада Анастасија Попова, новинарка телевизије Русија 24 која је са својом екипом провела неколико месеци на ратишту у Сирији, којом приликом је рањена. Још пре овог скупа, г. Бећировић, пошто гледа руску телевизију, где га „ограши” ћирилица (за разлику од црногорске где га „мори” латиница) имао је прилику да види младу Анастасију како окрвављеног лице (од „стркотине”, крхотина метка) са сиријског тенка обавештава публику свог канала. На том скупу ове две жене уживо сада обавештавају о варварству побуњеника (иначе миљеника Запада, који их је претворио у „бојовнике за људска права и демократију”). Они су уствари „хорде брадатих фанатика, вехабиста, салафиста, такфириста и других најамника, мећу којима и робијаша из саудијских тамница, које харају земљом Сиријом што је била примјер мултиетnичког суживота и склада”. Пошто су сведочанства ових жена безбројна г. Бећировић их је препричао и сумирао својим речима. Од многих, због простора, задржаћемо се само на неколико најважнијих. Сведочанства „храбрих жена”

У Сирији и околном простору настале су три монотеистичке религије: хришћанство, јеврејство и исламство. Том простору који је, као што смо видели под Асадом уживао истинско многоверство, ратом и безакоњем побуњеника кога су изазвали Западњаци уз садејство Саудијаца и оних исламиста из Катара и Турске прети опасност нестанка у сиријском огњу зла. Бојовници демократије и људских права подвргавају хришћане, суните и алавите (њих специјално због Асада који је по вери алавит) или једноставно цивиле ако их сматрају да су проасадови, најстрашнијим мучењима, мрцварећи их чиме стигну, прије него у њих саспну кишу куршума, док од људи не остане само безоблична маса у локвама крви. Друге, једноставно кољу или им отсецају делове тела са моторним тестерама, Треће, поготову aко су државни службеници бацају са високих зграда. Велелепна хришћанска, шитска и алавитска здања и богомоље сурвавају се у гомиле рушeвина. Сиријски градови, са својим разореним здањима, међу којима су и значајни историјски споменици, као чувена тврђава у Алепу из доба Александра Македонског, под заштитом Унеска, дјелују сабласно и аветињски или као после неке велике катаклизме. Сва та невиђена зверства догађају се уз

2

повике `Алах акбар`. Многи муслимани са друштвених мрежа, то осуђују као скрнављење. Као и у Сарајеву, побуњеници се често ушанчују у болнице и одатле отварају ватру, тако да одговорност за евентуалне жртве падне на Асада. Неке пак болнице са све особљем и болесницима сами дигну у ваздух да би западне медије од тога направиле „километражу”, тј. Асадово је то дело и тако дали шансу разним само-проглашеним хумaнистима (познати нама с Косова али и Либије) као што је Бернар Анри Леви. На граници са Турском, сами демократски борци, а у договору са њом бомбардују турске градове, да би се у сиријски рат увукла Турска и НАТО као његов члан, с једне, и тако заобишао вето Русије и Кине у СБУН по том питању, с друге стране. Веза Сирије с нашим простором?

Из излагања г. Бећировића једно је неизвесно, каква је веза између ратовања у Сирији са нашим простором? Већ један летимичан поглед указује да је та веза по својој природи многострука, што већ и сам аутор имплицитно спомиње. Прво и најглавније оба ратишта (оно око растакања Југославије - назовимо га „српским пролећем” - за разлику од оног „арапског” у Сирији) инспирисани су идејно и исковани на Западу, са првенственим циљем да се свет ослободи Милошевића односно Срба, а у Сирији Башара ел Асада и његових алавита, односно Шита. Постоји ту и једна мала разлика. У Сирији ратовање је на чисто верској бази; на нашем простору, верско ратовање (против православља) може се само подразумевати. Друго, растакање Југославије се догодило деведесетих, после чега је дошло до мира уприличен и формално Дејтонским споразумом и Париским миром (децембар 1995). (Узгред, тај мир је САД председник Клинтон, приказао у кампањи за свој други мандат као велики и једини његов спољно-политички успех). У Сирији арапско пролеће је отпочето пре двадесет и два месеца и тај рат још увек траје, без изгледа да ће се икад завршити. Услед тога, сиријски случај (изузев мира) јесте егзактна копија онога што се десило у бившој Југославији, а што је све инспирасано од Запада, с тим што у Сирији није било

IZ SADRÆAJA Od demokratije do totalitarizma . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Rezolucija o KM ne brani niπta . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Quo vadis Srbijo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Rezolucija o KM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Partijski razjediwena vlast. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 `Novi patriotizam` ili prodaja vere. . . . . . . . . . . . . . .15 Srbijo: »uvaj se Danajaca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 Ærtve date za datum pregovora sa EU. . . . . . . . . . . . . 21 Vratite se i borite se za Srbiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. februar 2013.

PRILOZI ISKRI Za naπeg dragog Æivana LazareviÊa u seÊawu na dan krstne slave Svetog Nikole Supruga Dragica sa familijom £ 20 Za pokoj duπe usnulom sledbeniku i radniku za dobro manastira Hilandara, skim monahu Jovanu Brale StevanoviÊ A$ 20 Da milostivi Gospod primi u rajske dvore preminulog druga Svetu PaunoviÊa Brale StevanoviÊ A$15 Umesto cveÊa na grob druga Miodraga SimonoviÊa - UËe Brale StevanoviÊ A$ 15 Za pokoj duπe naπeg dragog druga i poverenika Iskre, Æivana LazareviÊa Dobrivoje –ukiÊ £ 10 Umesto voπtanice na grob druga i prijateqa Qube AtanackoviÊa Voja MiletiÊ £ 10 Umesto voπtanice na grob i za pokoj duπe naπeg dobrog druga i prijateqa Æivana LazareviÊa Beti i Hranislav LazareviÊ £ 20

Kraqica odlikovala Boru DragaπeviÊa U prostorijama konzulata Republike Srbije, 14. decembra 2012. godine, kanadski narodni poslanik grËkog porekla, Xim Karixianis, uruËio je Bori DragaπeviÊu, u prisustvu srpskog konzula Vladimira Pavlova i Borine porodice, medaqu britanske kraqice Elizabete || povodom wenih 60 godina na prestolu. Ovo je izraz prizinawa Bori za wegov dobrovoqni rad za Kanadu, πirewe multikulturalizma, kao i dugogodiπwi rad u srpskoj zajednci. Bora doæivqava ovo svojom `blagoslovenom godinom` jer je, pored pomenute velike poËasti, u wenom toku primio visoko odlikovawe prestolonaslednika Aleksandra (o Ëemu smo ranije pisali), objavio i u Beogradu promovisao svoju veliku kwigu „Stopama predaka”, te 300 primeraka iste rasprodao. »estitamo naπem Bori na ovim visokim priznawima! Iskra

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical (Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdq@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Qoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavqeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavqaju obavezno miπqewe redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Artprint media doo, Novi Sad, Serbia Godiπwa pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπwa pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemqe Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemqe Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Qoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. februar 2013.

+ Milivoje ∆ordaπ U Londonu, Engleska, umro je 17. januara, posle duge bolesti, naπ poznatiji drug Milivoje ∆ordaπ. Opelo i sahrana, na srpskom grobqu u Brukvudu kraj Londona, biÊe obavqeni, 31. januara. Opπirnije u narednom broju. Povodom osmogodiπwice smrti mog dragog supruga i oca naπe dece, Jovice MiletiÊa Dobrinka MiletiÊ sa decom £ 10 Prilog Iskri D. –ureviÊ

£4

Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob novopreminulog dragog druga Milivoja ∆ordaπa Danica Pavlica K$ 40

©TAMPAWE ISKRE SRBIJI

U

PoËev sa ovim februarskim brojem, Iskra Êe se πtampati i ekspedovati iz Srbije. Primerci nameweni Ëitaocima u inostranstvu, biÊe pakovani u plastiËne koverte i ekspedovani kao `πtampana stvar` avionskom poπtom. OËekivati je nepredviene probleme u svakom novom postupku, mada Êe se πtamparija i uredniπtvo od poËetka truditi da to bude u najmawoj moguÊoj meri. Poverenici Iskre Êe biti obaveπteni kada je taËno februarski broj ekspedovan (uruËen srpskoj poπti), tako da oni mogu pribliæno da utvrde koliko dana Iskra avionski `putuje` do wihove zemqe, te to uporede sa dosadaπwom isporukom iz Engleske. Na osnovu ovih podataka, uredniπtvo Êe podesiti datum elektronske isporuke Iskre πtampariji, tako da je Ëitaoci, koliko je to moguÊe, imaju pribliæno u istom roku kao i do sada. Ove podatke, kao i druge primedbe u vezi novog naËina πtampawa i isporuke Iskre, treba javqati povreniku Iskre za Englesku, na daqi postupak. Uredniπtvo Iskre

Koliko Êe trajati ova vlada? Na sednici Skupπtine povodom rezolucije o KM, DS je izjavila da je u razgovoru o amandmanima, DaËiÊ rekao da je pobedila wegova politika (NikoliÊevu). Pred posetu Brislu za razgovor sa TaËijem, DaËiÊ je izjavio da je vlada odgovorna za spoqnu i unutraπwu politiku zemqe, te da pod izvesnim uslovima Kosovo moæe da bude Ëlan UN. NikoliÊ je uzvratio da je to nezamislivo te bilo protiv usvojene rezolucije. Opoziciona DSS traæi da DaËiÊ odmah podnese ostavku. Povodom susreta hrvatskog premijera i DaËiÊa, NikoliÊ je izjavio da je trebalo da se prvo on sastane sa JosipoviÊem, jer on predstavqa Srbiju u

zemqi i inostranstvu. (Iskra)

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31


Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

BEOGRAD NE VIDI DA JE PO»ELA BORBA ZA SAMOSTALNU VOJVODINU PoËelo je; sve pripremne radwe su obavqene, novac iz inostranstva veÊ pristiæe, medijska mreæa je razapeta, svi kadrovi su na svojim mestima... poËiwe borba za osamostaqewe Vojvodine. KonaËan ishod treba da bude konfede-ralizacija sadaπwe Srbije, weno pretapawe u dræavnu zajednicu pod imenom "Srbija i Vojvodina". Ovo Êe DaËiÊu i NikoliÊu - dræite me za reË - joπ ove godine u Briselu biti ispostavqeno kao jedan od uslova koje Beograd mora da ispuni na putu za EU. VeÊ duæe vreme grupa Srba, zabrinutih za ono πto se sprema u bliskoj nam buduÊnosti, pokuπava da upozori reæim u Beogradu, onaj TadiÊev i ovaj NikoliÊ-VuËiÊ-DaËiÊev πta se sprema u Novom Sadu. Za sada, bez uspeha. Svi beogradski i novosadski mediji, privatni i dræavni, za ove qude su zatvoreni. Wihova priËa je ocewena kao paranoiËna, iz gnezda teorija zavere i kao takva uvredqiva za zdrav mozak. Za to vreme obavqen je znaËajan deo posla. PoËetak masovne, koordinisane, u prvoj fazi nenasilne akcije odvajawa Vojvodine od Srbije oznaËen je ovih dana plasirawem u javnost "PriruËnika za pruæawe graanskog otpora za slobodnu Vojvodinu". PriruËnik sadræi metodologiju rastakawa dræavnosti Srbije na prostoru Vojvodine i naËine borbe protiv svega πto ima veze sa Srbijom, uz razvodwavawe srpskih predznaka i odrednica u korist nove nacijeVojvoanin. PriruËnik donosi grozne laæi na raËun Beograda, Srbije u celosti; ide se do optuæbi da je Srbija 1945. godine u Vojvodini ubila pola miliona Nemaca i Maara. PreporuËuju se antivojvoanske akcije (paqewe zastava i sliËno) kako bi se proizveo suprotan efekat, ukquËujuÊi reakcije iz inostranstva; su-geriπe kidisawe na Srpsku pravoslavnu crkvu, ignorisawe prosrpskih a pomagawe "Vojvodini prijateqskih medija": TV Vojvodina, B-92, Blic, Glas Amerike, Radio Slobodna Evropa. U planu je i stvarawe "Vojvoanske crkve".

Nekako u isto vreme kad i PriruËnik, na sajtu "Autonomija" pojavio se tekst Dinka GruhowiÊa. »ovek je u javnosti Vojvodine i Srbije poznat kao hodajuÊa mræwa prema Srbiji i Srbima. Pre nego πto ilustrujem ovu tvrdwu naveπÊu da GruhowiÊ u najnovijem tekstu opisuje deËju igru petardama ispred jedne zgrade u Novom Sadu i kaæe: "Sline, balave, malo im je, iako se na sve strane dimi i puπi, i oseÊa se miris baruta u vazduhu. Oni bi, nema sumwe, u ruku uzeli prave puπke, puπkomitraqeze, snajpere, bazuke, minobacaËe... samo da dovrπe pokoq koji su im oËevi zapoËeli". Da ne bude dileme kojoj naciji pripadaju deca, veÊ u sledeÊem pasosu GruhowiÊ se pita znaju li majke tih deËaka da oni na Fejsbuku umesto svoje dræe slike Ratka MladiÊa. Ima tvrdwi da je taj GruhowiÊ, (inaËe roen u Bawaluci, odakle 1991. godine odlazi u Novi Sad) jedan od idejnih kreatora i motora najnovijeg projekta odvajawa Vojvodine od Srbije. GruhowiÊ se bavi novinarstvom, πef je dopisniπtva agencije Beta u Novom Sadu, predsednik Nezavisnog udruæewa novinara Vojvodine, saradnik Radija DojËe vele, struËni saradnik na Odseku za medijske studije Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. IstiËe se veÊ godinama otvorenom mræwom prema Srbiji; tvrdi da je Srbija Vojvodinu pripojila ratom, kao i Kosovo; izjednaËava Republiku Srpsku sa ustaπkom Nezavisnom Dræavom Hrvatskom; tvrdi da je Vojvodina ugroæena od "akademsko-crkveno-tajkunskopolitiËkih luaka sa srediπtem u Beogradu.... Pre dve godine, u novembru 2010, Skupπtina Vojvodine dodelila je Dinku GruhowiÊu godiπwu nagradu za toleranciju. ProËitajte ponovo, nije gre πka. Mræwa i zlo lagano se, kao jesewa magla, πire Novim Sadom i Vojvodinom. Ventili su u Berlinu, BeËu, Budimpeπti i Zagrebu. Odbrana Vojvodine je moguÊa, samo je pitawe u kojoj meri je novi beogradski reæim svestan svega ovoga. Vesti, 9. 1. 2013 (Podvukla - Iskra)

RATKO DMITROVI∆

Шта нам се то збиva? God. LX|V

1. februar 2013.

Broj 1221

ДВА NEQUDSKA ЛИЦА ЗАПАДА И МИ

По вишестолетном народном искуству: „Не пада снег да покрије брег”, већ да би свака зверка оставила свој траг. Ово искуство даје право да га преточимо у светску политику како би се поближе упознали са „зверкама” савременог света. Има тих звери сијасет. Задржавамо се, међутим, само на две, најкарактeристичније за ово излагање и како су се она одразила на нашем простору. Из посланице Mitropolita Амфилохија

Прву нехуманост Запада нам је открио Митрополит Амфилохије (Радовић) из епархије црногорско-приморске Српске православне цркве (СПЦ). Вероватно је да је ово његово откриће било или део или тема његове Божићnе посланице. Христос је својим рођењем. обезбоженом људском роду постао, како је пророковано, Емануел - (у преводу) Бог је с нама - и тако поново успоставио, прекинуту од људи везу, Бога и човека и обезбедио да ће се човечанство и даље обнављати али само у духу те Христом уприличене везе између Бога и човека. Бог је уткао у свако живо биће па и у човечанство - полност тј. способност сопствене репрородукције и обнављања. Код људи, по апосталу Павлу, из посланице која се чита приком венчања, „двоје” (мушко и женско) остављају своје очеве и мајке, да би срасли у „једно” „велика је тајна то”, вели он - а ради добробити потомства. Ово се засигурно остварује не од „страха” (погрешан превод у Новом завету Вука Караџића) већ из респекта (иначе једно унутрашње осећање мужевљеве достојности да управља и њеном а договереној заједничкој судбини), произашлог из обостране љубави. Али Лукави не мирује. И ту нам сада Митрополит Амфилохије открива његове конкретне „звериње” радње како би се та Христова веза између Бога и човека, с једне, и тај природни однос супружника према потомству, с друге стране, обеснажила. У име „слободе” полног одлучивања, жене, вели Митрополит, уместо да рађају убијају абортусима још нерођену али већ живу децу. „Содомијом и педерастријом” односно једно-

полним „браковима” убија се породица, као основ нормалног људског друштва. То плус абортуси, ето „беле куге” - пошасти која хара тзв. „цивилизовани свет”. Не припрема ли тај „свет” (углавном „хришћански”) своје сопствено самоубиство?! Tек да се испуни Христова порука „много је позваних, али мало изабраних”. Тек што је Митрополит изустио своју поруку, одмах је она оцењена од стране поборника „поворке поноса” као „говор мржње”. Заиста звучи крајње лицемерно тобоже њихово „подучавање” Митрополитa на већу „толерантност” према другим облицима живљења (мисли се на полно)” сходно Божићу, празнику радости и мира. Не схватају, јадници, да је њихов противприродни покрет, кога желе да натоваре целом друштву, највећи говор мржње према Богу и Његовој природи. Као такав - кроз њих је проговорио sam Ђаво, односно по Молитви Господњој Лукави! Писање г. Бећировића о Сирији

Друго откриће те нехуманости дошло из пера г. Комнена Бећировића, тог иначе неустрашивог критичара наших владајућих сtруктура из пост-милошевићевог времена у Србији и Црној Гори. Задојен идејом чојства и јунаштва, његово писање је постало бич савести над њиховом издајничком праксом. Изгледа да га је то определило да настави даље своју борбу у Паризу, Француска. Појављује се својом критиком и у француској штампи, али је она сада више обојена критиком Запада, а у вези његових недела учињених српском народу приликом ратова око разбијања Југославије. Конкретно овом приликом, г. Бећировић се у свом чланку наслoвљен „Варварство под окриљем Запада у Сирији” задржава на рату у тој несретnој земљи. Специјално се он усредсредио на злочине почњених од стране Асадове опозиције, а које западна штампа, да би их учинила „добрим момцима”, уопште не помиње. (Текст кога имам јесте на српском. Чини ми се, међутим, да је овај текст писан за неки француски лист па га је он доцније превео на српски, што се види понегде по његовој ијекавици). У вези пак тоталне али једностране ћутње


Turn static files into dynamic content formats.

Create a flipbook
Issuu converts static files into: digital portfolios, online yearbooks, online catalogs, digital photo albums and more. Sign up and create your flipbook.