iskra1220

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

NikoliÊ prevario narod - odluËno nastavqa TadiÊevu kosovsku politiku Iako je zbog svoje pesimistiËke percepcije buduÊe uloge SNS-a... od strane znaËajnog dela rodoqubivo orjentisanih analitiËara i novinarskih pera... ne mali deo naπeg naroda bio æigosan kao zagovornik odræavawa status kvoa, odnosno kapitulantske nacionalne politike reæima Borisa TadiÊa... ostalo je nejasano, ili u najmawu ruku nedoreËeno Ëime je taj deo naπeg roda zasluæio novo-nametnuti status, ako je veÊ vrlo eksplicitno zastupao antireæimsko stanoviπte?

Moæe se, elem, pretpostaviti da je ovakvo tumaËewe dela narodnog mnewa neposredna posledica zebwe da se kritiËna predizborna popularnost NikoliÊevog SNS-a ne potroπi uludo uprkos programskoj identiËnosti politiËke platforme sa reæimskom Borisa TadiÊa. Malo ko je tada æeleo razumeti da predajom predsedniËke palice Tomislavu NikoliÊu antinacionalna politiËka πtafeta nastavqa da trËi istu trku veÊ utabanom stazom evropskih ultimatuma. Joπ mawe se mislilo o tome u kojoj meri pretpostavqena... razoËarawa novoizabranim predsednikom produbquju nacionalnu tragediju i proπiruju spisak dræavnih voa za koje se ne moæe zakquËiti da su radili u korist sopstvene dræave. A ponajmawe se kalkulisalo troπewem nade i kobnom akumulacijom nacionalne apatije Ëiji konaËni bilans predstavqa aktuelni gubitak poverewa u ikakav politiËki subjekt na nacionalnoj sceni.

NaznaËeni ugao gledawa na posebno dramatiËan naËin dobija na teæini ukoliko i potowe ponaπawe predsednika dræave nije uspelo da relativizuje predizborna (i rana postizborna) stajaliπta NikoliÊu naklowenih politanalitiËara u meri da ih uËini kritiËki nastrojenijim i objektivnijim u Ëasu kada je to najpotrebnije Otaxbini.

Ali zaπto o predsedniku Srbije ponovo? Zar veÊ nije dosta o wegovoj moralnopolitiËkoj platformi reËeno tokom proteklih pred i postizbornih meseci? I zar se veÊ nisu na robustan naËin i do posledweg razoËarawa obistinile sve sumwe u predsednikovu autentiËnost, izreËene od strane dela Naroda joπ tokom TadiÊeve epohe?... Zaista, zaπto opet o predsedniku NikoliÊu?

Ne, naravno, zbog praznoslovnog kriticizma niti opsednutosti predsednikom, ne viπe niti zbog svih ranijih zabluda u koje je doveo sopstveni Narod (mnogo) pre i tokom izborne kampawe, ne Ëak ni zbog nasluÊenog Ahtisarijevog rukopisa u odveÊ nepostojeÊoj platformi o Kosmetu, ne, veÊ stoga πto je upravo predsednik Republike svojom posledwom, u nizu kontraverznih izjava, prema kojoj Êe „Srbija ispuniti sve uslove koje je EU postavila i drugim

zemqama kandidatima” krunisao narastajuÊe nepoverewe Naroda oreolom barem jednako „sjajnim” kao i wegov prethodnik, Boris TadiÊ.

Ovom izjavom on je raskrinkao i posledwu iluziju o odnosu aktuelne vlasti prema EU. I ne samo to, ovom izjavom je joπ jednom i na veoma podmukao naËin, jalovom eufemistiËkom terminologijom potvren kontinuitet sa razarajuÊom antinacionalnom dogmom dojuËeraπweg predsednika. Jer kakva je suπtinska razlika u izjavama „EU nema alternativu” kojom se ponosio prethodni prvi Ëovek dræave, Boris TadiÊ, i gore navedene NikoliÊeve, koja implicira da EU ne postavqa nikakve posebne, specifiËne uslove Srbiji, razliËite od onih koje su na svom putu prikquËewa Uniji ispunile sve ostale zemqe Ëlanice!?!. Naime, poπto najpre izuzmemo nepobitno, odnosno zanemarimo da predsednikova izjava ne odgovara istini s obzirom na sva dosadaπwa zlodela uËiwena Srbiji od strane EU, i s obzirom na nedavnu ispostavu sedam novih bizarnih, u istoriji πirewa EU nikada ranije proklamovanih uslova od strane Andreasa Πokenhofa, visokog predstavnika vladajuÊe nemaËke partije kancelarke Angele Merkel, a koji se direktno tiËu atributa suverenosti Srbije, postavqa se jedino smisleno pitawe, πta je onda poseban uslov ako to nije goreuslovqeno uspostavqawe doborsusedskih odnosa sa delom sopstvene teritorije? Moæe li se iz izjave predsednika Srbije iπta drugo zakquËiti do da priznawe Kosmetske nezavisnosti i nije nikakav poseban uslov i da je takva agenda veÊ isplanirana sasvim u skladu sa Ahtisarijevim upozorewem da nijedna zemqa ne moæe pomisliti da ue u EU ako ima unutraπwe ili probleme sa susedima?

Da li je najzad ovakva minimalizacija ovako dramatiËnog zahteva/ultimatuma - koji svojom sveobuhvatnoπÊu prevazilazi puk teritorijalne reperkusije i morbidno zadire u dimenzije istorijske pozicije Srbije u evropskoj povesti i weno identitetsko biÊe - simboliËna najava nuænosti poËetka povlaËewa Otaxbine na re-zervni poloæaj? Onog povlaËewa koje moæda uveliko veÊ traje, a ako i nije joπ uvek otpoËelo, zacelo pretpostavqa golgotu analognu onoj koju (simboliËno, opet) pamte zavejane Albanske gudure pod opancima srpskih vojnika na putu ka sredozemqu? Ako nije (najava poËetka povlaËewa na rezervni poloæaj), onda izjava predsednika dræave ne moæe biti kukaviËkija i neËasnija ni u taktiËkom ni u strateπkom smislu. Ako jeste, onda kapitulacija ne sme biti potpisana...

Stanimir TrifunoviÊ Srpski kulturni klub 29.11.2012. (Podvukla i skratila - Iskra)

God. LX|V

Birmingham, 1. januar 2013.

Поводом антисрпског пресуђивањa Хашког (не)суда

Broj 1220

OЛУЈА НАД „ОЛУЈОМ”

Србија је готово једновремено доживела два ментална „шока” који још увек витлају њеном свешћу. Некако али постепено из њих се развија бес који достиже временом снагу разумске и моралне олује. Опет временом, она се излива ван Србије - тако да и свет више није имун од ње. Подсетимо о чему је реч? Две антисрпске ослобађавајуће пресуде

Прво, тзв. „Жалбено веће” хашког трибунала је ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача сваке одговорности у вези операције „Олуја” коју је хрватска војска извела уз логистичку и командну потпору САД „умировљених генерала” којом приликом (август, 1995 године, нападом на Книн и „Српску Крајину”) из Хрватсске је „етички очишћено” око 250, 000 Срба а неколико хиљада углавном цивила побијено. Подсетимо се такође да су Анте Готовина и Мaркач у Хагу у првостепеном судском процесу осуђени респективно на 24 и 18 година робије. Друго, само неколико дана доцније, то исто веће, ослободило је сваке одговорности Рамуша Харадинаја, шиптарског команданта тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК), који је такође првостепеним поступком у Хагу осуђен на дугорочну робију за убијање Срба, српских полицајаца па чак и оних Албанаца који су били лојални према Србији. Све у свему, дакле, Хашки трибунал је основан да би казнио индивидуалне починиоце злочина и тако допринео помирење међу народима који су ратовали. После пак горњих одлука Жалбеног већа Трибунала у Хагу, злочини су остали без починиоца и тако вратио народе назад у ратове деведесетих, другим, за сада, средствима. Треба рећи још и то, до оваквих одлука (у сразмери 3:2) не би сигурно дошло да иза њих није стaјао председник Трибунала, САД судија, Теодор Мерон (и два судца из Јамајке и Турске). Још један, дакле, САД покушај, да свој не мали допринос ратовима у растакању СФРЈ, сакрију и тако све пребаце на свог „најомиљенијег” „жртвеног јарца” - Србе и Србију. Овај господин,

није био свестан Олује која је произашла из „Олује” и одмах се прелила у свет његових колега. Тако је, бивши председник Трибунала, сада само његов један од судија, Фаусто Покар, са још једним колегом, по пресуди дао своје издвојено и мањинско мишљење, а по ком тa одлука нема везе са правдом и да је она „једноставно гротексна”. Слично је поступио и главни тужиоц Трибунала, Серж Брамерц, нзјавивши своје „разочарење пресудом”.

Узвитлана српска свест - још се Олуја није родила Овај напис, отпочео је с „менталним шоковима” који „витлају” српском свешћу, па је ред, пошто је о првим (шоковима) доста речено, да се сад позабавимо другим. Тема је, дакле, „узвитлана” српска свест! Прва опаска о њој јесте, мада је објективно говорећи снажна, али с обзиром да је она критично закаснела, њен учинак је практично никакав. Да је таква српска реакција била од самог почетка, многе ствари биле би у толикој мери другојачије тако да горње ослобађајуће пресуде никад не би биле могуће. Што су, дакле, Готовина, Марчап и Харадинај данас слободни људи, имају захвалити у првом реду српској глупости или - још тачније - српском кукавичлуку да се „испрси” пред тзв. међународном заједницoм. Питање је овде откуд код Срба такав кукавичлук? Дуга је то прича. Срећом, међутим, само неколико детаља биће довољно да укаже на његов корен. После Милошевићевог пада, владајући ДОС нашао се у беспарици а требало је обновити Србију али у првом реду и обогатити огромну досовску власт. Неколико мангупа из ДОСа се договорило да такав новац постоји и то бесплатан само у Европској Унији (ЕУ). Напред у ЕУ! заорило се. Ко те пита што је то противуставно јер требало је издовјити један део свог суверенитета једном страном ентитету. ЕУ је на тај поклич одговорила: добродошли у ЕУ!, али прво да испуните неке „ситнице” - хашко робље! И тако је отпочео кукавичлук код досовских влада

Oluja nad...

јућих структура, а истовемено полако али сигурно остваривали су се услови за три сад слободна ратна злочинца, који су иначе већ били на издржавању казне. Чудно? - и „нво” се буни против Хага

Већ је напоменуто да је српска реакција на горња ослобођења била „снажна” у толикој мери да су се на страни правде, поред наравно народа, нашле и такве „нво” личности - од Соње Лихт преко Соње Бисерко до Наташе Кандић - а које су све до недавно биле главни протагонисти изручења Срба хашком (не)суду. Вучићев бес и Олуја у свету - у УН!

Најутицајнији човек у данашњој „напредњачкој” Србији, Александар Вучић, био је толико револтиран пресудом да је узвикнуо, али гласом у комe се препознаје дозвољена (po wemu) мера opπtewa са Хагом - у будуће, само „техничка” сарадња. Вероватно свестан да му је придев „тeхничка” нејасан, Вучић је отишао и даље и бацио се на посао како би чињеницама доказао да са Хагом не би требало уопште сарађивати. Са тим документом отишао је у Њујорк и пред Саветом Безбедности Уједињених Нација (СБУН) прочитао је свој рад. Десило се, међутим, да је та седница СБ била намењена искључиво како би актуални председник Трибунала у Хагу, Теодор Морен, приказао његове „позитивне” учинке, односно анти-српски обојене пресуде. Нешто доцније ћу покушати и то да објасним, али за сада је мистерија како је непозвани Вучић успео да прочита свој анти-трибуналски рад непосредно пошто је Мерон прочтао свој про-трибуналски. Ево, пак најкраће о самом Вучићевом документу. Најкраће о Вучићевој Олуји

Пре свега то је један озбиљан, рационалан али и претерано документован (због чега?; објасниће се доцније) меморандум. Пошто је Вучић прво констатовао да је Србија посвећена миру и помирењу у региону Западног Балкана ради изградње модерне и правне државе која „промовише” темељне принципе УН, чији један od принципa јесте борба за правду, он наставља: „Из излагања председника Трибунала (Теодор Мерон) произилази да је ова седница требало да буде једна у низу рутинских, на којој ће све бити као и раније, уз спровођење већ познате и уобичајне бирократске процедуре. За моју земљу, за Србију, ово није обична седница. Ово је прилика да кажемо, јасно и отворено, да међународно право мора да важи за све подједнако, а не за неке народе више, а за друге мање. Право и правда за Србију су испред политике. Међутим, ми сматрамо да право и правда нису увек били кључни принципи којима се руководио

2

Хашки трибунал.” Потом Вучић прелази на „конкретне резултате” српске сарадње са Хагом, а ради не само испуњења својих међународних обавеза већ и да допринесе миру и поцесу помирења у региону. Хапшењем Горана Хаџића (јули, 2011), Србија је подмирила сва потраживања Хага. Наводи да је Хагу предато 45 окривљених од којих су два бивша председника Републике, један биши премијер и његов заменик, три бивша шефа генералштаба ВЈ, њен бивши предедник Службе безбедности као и бројни војни и полицијски генерали. Готово сва документација од око 3600 захтева Тужилaштва је прослеђена Хагу. „Наведени подаци, кaже даље Вучић у свом меморандуму СБУН, јасно показују посвећеност РС утврђивање пуне истине о злочинима који су извршени током оружаних сукоба на територији бивше Југославије”. У ово су укључени и сви одговорни и њихово кажњавање без обзира на националност починиоца и жтрава. „Управо због тога, наставља Вучић, наша вера у међународну правду доживела је највећи могући ударац због срамних ослобађајућих пресуда Жалбеног већа МКСБЈ (Хаг) од 16.11.12, којом су окривљени Анте Готовина и Младен Маркач ослобођени одговoрности у вези са злочинима који су почињени над српским цивилним становништвом током операције хрватских снага под називом Олуја.” Следи потом озбиљна и исцрпна документација злочиначких радњи према српском цивилном становништву двојице генерала (подаци су углавном од мировних УН снага које су биле рспоређене у Хрватској ради заштите Срба). Као и у случају двојице хрватских злочинаца, на готово идентичан начин Вучић је пропратио и ослобађавајућу пресуду Хага већ осуђеног шиптарског ратног злочинца Рамуша Харадинаја.

Kако се Вучић нашао пред СБУН?

Време jе да сада искажем своје виђење како се Вучић одједном и неочекивано нашао пред СБУН. Ово базирам на једној јединој чињеници. Око десетак дана пре тог догађаја у Београд је допутовао такође неочекивано бивши IZ SADRÆAJA Haπki noæ u srpskoj ruci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Pismo SPC protiv nezavisnosti Kosova. . . . . . . . . . . . 7 Bezobrazni uslovi EU za KiM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Globalizacija - najgore izrabqivawe. . . . . . . . . . . . .11 `Skriveni` konclogori u SAD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Vlada saæaqewa i prezira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Povratak u istinu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Srbijom ne vladaju najboqi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Priznawe Kosova - gore od okupacije . . . . . . . . . . . . 23

Iskra 1. januar 2013.

Oslobaawe Gotovine, MarkaËa i Haradinaja - kraj zabludama o Tribunalu Pre skoro 12 godina, u tekstu objavqenom u prvom broju Geopolitike, napisao sam da „moralnost u ideoloπkoj paradigmi savremenog Zapada nije viπe funkcija objektivnog ponaπawa datog Ëinioca. Ona postaje potpuno zavisna od poloæaja svakog pojedinaËnog aktera na unapred zacrtanoj skali ideoloπkog vrednovawa”.

OslobaajuÊi hrvatske generale Gotovinu i MarkaËa svake krivice za tragiËna zbivawa iz leta 1995, Meunarodni kriviËni sud za ratne zloËine u bivπoj Jugoslaviji dao je konaËnu potvrdu navedene tvrdwe.

Posle kraha krvavog cinizma u ime dijalektiËkog progresa ËoveËanstva, dobili smo liberalni cinizam pod maskom univerzalnih qudskih prava.

U Hagu je 16. novembra 2012. otpevana posthumna oda Novog svetskog poretka crveno-crnim totalitarizmima 20. veka.

Aleksandar Solæewicin svojevremeno je opisao »eku kao jedinu kaznenu instituciju u istoriji qudskog roda koja je u istim rukama spojila istragu, optuæbu, hapπewe, sasluπavawe,

suewe i izvrπewe kazne. Operativci Feliksa –eræinskog imali su na raspolagawu niËim sputane instrumente prinude, od zatvora neograniËenog trajawa (bez suewa, naravno), do metka u potiqak.

Optuæbe su bile ideoloπki motivisane, a ishod postupka unapred zacrtan, u zavisnosti od politiËkog profila optuæenog, a ne od wegovih stvarnih postupaka.

Solæewicinov citat datira iz vremena kada joπ nije bio stvoren Haπki tribunal. Sada u istoriji imamo ne jednu, veÊ dve institucije sa navedenim atributima. Taj tribunal vazda je bio ilegalna tvorevina, stvorena u ciqu pruæawa kvazipravnog pokriÊa bezakonoj balkanskoj politici, koju na ovim prostorima joπ od ranih 90-tih vode zapadne sile predvoene SAD. Ilegalnost tog suda datira od samog wegovog nastanka. On je stvoren Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN od 25. maja 1993, a ne odlukom Generalne skupπtine, koja bi ga uËinila legalnim. PolitiËka svrha jasna je i iz dosadaπwe prakse: od orvelovske, na milion Srba

PRILOZI ISKRI

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical

Za pokoj duπe dobrog i poærtvovanog druga Æivana LazareviÊa Voja MiletiÊ £ 20 Za poπtarinu Iskre πirom sveta Voja MiletiÊ £ 20

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. januar 2013.

Za pokoj duπa poginulih i preminulih drugova i drugarica Aleksandar Rubeπa E 72 (3) Umesto cveÊa na grob Miodraga SimonoviÊa, sa molitvom, da mu Bog podari rajsko naseqe OæaloπÊena porodica: æena Mira, Êerka Nikol, zet Gerad, unuke Madi i Josije - i drugovi: Mile KuliÊ, Niko MladoπiÊ i Miπa PetroviÊ - A$ 50

primewive formule „zajedniËkog zloËinaËkog poduhvata”, preko etniËke disproporcije u optuænicama i presudama - hiqadu godina robije Srbima, a mawe od stotinu krivcima za zloËine nad Srbima - do skaradnih presuda u sluËajevima Gotovine i MarkaËa, Ramuπa Haradinaja, Nasera OriÊa i Rasima DeliÊa.

Haπki naslednici »eke uzdaju se ne u snagu zakona, veÊ topuza, pa su im i tragovi tome shodni. U proleÊe 1999, kada su se Ëuli zahtevi da Tribunal povede istragu protiv lidera zemaqa-Ëlanica NATO zbog voewa ilegalnog rata protiv Srbije, portparol zapadne alijanse Xejmi Πej odbacio je takve sugestije podsetivπi nas da Tribunal postoji politiËkom voqom NATO sila. Sami tvorci haπkog suda vazda su ga videli kao orue politiËke voqe zapadnih sila.

Autor nacrta poveqe Tribunala Majkl Πarf tako je joπ pre 17 godina istakao da je „u oËima ameriËke administracije Tribunal korisno orue politike i jako propagandno sredstvo, jer Êe optuænice imati za ciq da izoluju nepoæeqne lidere i da jaËaju meunarodnu politiËku voqu da se upotrebe ekonomske sankcije ili sila”. Praksa je Πarfu dala za pravo.

Treba, ipak, haπkom sudu biti zahvalan za oslobaawe Gotovine i MarkaËa. Time je konaËno liπena svakog kredibiliteta ne samo ta institucija, nego i weni beogradski apologeti, drugosrbijanski korifeji samomræwe. Trajno su sa dnevnog reda skinute tlapwe o suoËavawu sa srpskim gresima i krivici, pokajawu, izviwewu i pomirewu. Sada je i posledwem Ëitaocu Blica i gledaocu Javnog servisa jasno da je svaki pobornik saradwe sa haπkom inkvizicijom ili vucibatina ili ludak. I to je neπto...

Geopolitika, dr Sra TrifkoviÊ 4.12.2012.

(Podvukla -Iskra)

Naπim Ëitaocima, pretlatnicima i saradnicima pravoslavne vere æelimo sreÊne i blagoslovene nastupajuÊe praznike: Mir Boæiji - Hristos se rodi!

SreÊna Nova godina!

Iskra

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

U tuem... propasti. Ta æena ideoloπki, politiËki, personalno vlada Srbijom. U istoriji, koliko znam, kobnije æene na ovom tlu nije bilo.”(25) Ona je ”dijaboliËna, ambiciozna i svirepa”(128) ∆osiÊ wu krivi ne samo zbog kobnog uticaja na svog supruga veÊ i za wena, po ∆osiÊu, nakazna politiËka miπqewa.

Od drugih politiËara, ∆osiÊ Ëesto pomiwe Vojislava Koπtunicu i Zorana –iniÊa. Koπtunici priznaje dobar karakter, politiËko poπtewe, ali mu zamera neodluËnost i beskompromisno insistirawe na pravnoj osnovi svih odgovora. –iniÊ je preterivao svojom svakodnevnom politikom, bio isuviπe politiËar, spreman da u postizawu svojih politiËkih namera i planova kompromituje etiku.

Meutim, kad se –iniÊ kasnije sloæio sa ∆osiÊevim predlozima o kosovskom problemu, ovaj je imao blaæu procenu wegovog karaktera. Bilo kako bilo, ovim razoËarawima poËiwe ∆osiÊevo povlaËewe iz javnog æivota.

O Crnoj Gori ∆osiÊ Ëesto govori sa nipodaπtavawem wene sadaπwe politike otcepqewa, smatrajuÊi da je to „danas najæeπÊi i najbolniji izraz antisrpstva... Oni ustaπki mrze Srbe.” On za to krivi Kominternu: „Sa crnogorstvom, dokonËana je Kominternina antisrpska destrukcija.”(21) Najteæi utisak koji Ëitalac dobija posle Ëitawa ovh zapisa je ∆osiÊev pesimistiËki, skoro nihilistiËki zakquËak u zaranku æivota, koji se moæe izraziti jednostavnim izrazom: Srbija je propala! On to Ëesto pomiwe, ne oËekujuÊi da se Srbima iπta dobro piπe. Razume se, niko nije prorok. PiπuÊi ove zapise polovinom devedesetih godina proπlog veka, vidi se da Srbija nije propala na poËetku druge decenije ovog veka. Doduπe, ∆osiÊ je imao u vidu kad je „proricao” propast Srbije ne toliko faktiËku Ëiwenicu veÊ nedostatak izgleda na boqu buduÊnost u dogledno vreme.

U vreme pisawa ovih zapisa, ∆osiÊ oseÊa da je sam, u tuem veku, kako sam kaæe. Sumwa u svoj doprinos javnom æivotu, Ëak i u vrednost svog kwiæevnog dela. Sebe smatra da je „Ëovek i pisac proπlosti”(22) Takoe da „moje kwige viπe nisu nikom potrebne... Dospeo sam do potpune beznaËajnosti i suviπnosti.”(48) „Ja sam Ëovek dvadesetog veka, a moj vek je minuo. I ja sa wim.”(122) On sumira svoj æivot: „Æiveo sam dva i viπe æivota istovremeno.

Sada je dockan da bilo πta ispravqam u sebi. »ini mi se da neÊu umreti nezadovoqan sobom. Uradio sam uglavnom πto sam mogao.”(135) ∆osiÊevi pesimistiËki zakquËci su ipak donekle preterani, bez obzira πto on ima pravo na wih. Wegova kwiæevna dela ostaÊe kao trajan doprinos srpskoj savremenoj kwiæevnosti.

U tuem veku zavrπava se ubistvom –iniÊa, a time simboliËno i ∆osiÊevog odlaska iz javnog æivota,osim objavqivawa daqih piπËevih zapisa. Ova kwiga je neophodna za razumevawe Dobrice ∆osiÊa kao Ëoveka, intelektualca, javnog radnika i izuztnog pisca burnih dogaaja u srpskom narodu u drugoj polovini dvadesetog veka.

Vasa MihailoviÊ 1 Dobrica ∆osiÊ, U tuem veku (Beograd: Sluæbeni glasnik, 2011), treÊe izdawe, 377 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

30

VuËiÊevo bedno dodvoravawe SAD-u Ministar odbrane Srbije Aleksandar VuËiÊ zatraæio je od sekretara za odbranu SAD Leona Panete da se snage Kfora ne povlaËe sa teritorije Kosova.

Srpsko stanovniπtvo nema poverewa u privremene kosovske institucije, rekao je VuËiÊ, saopπtilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

VuËiÊ je Panetom razgovarao u Pentagonu, gde je primqen uz najviπe dræavne poËasti, navelo je Ministarstvo odbrane.

Paneta je izrazio zadovoqstvo vojnom saradwom sa Srbijom i obeÊao pomoÊ i podrπku Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i naglasio da Êe se na Savetu NATO u februaru sledeÊe godine zauzeti za ostanak ameriËkih trupa u sastavu Kfora.

"VuËiÊ i Paneta usaglasili su se da je nivo bilateralno-vojne saradwe na visokom nivou, posebno u oblasti vojne edukacije. VuËiÊ se ameriËkom kolegi zahvalio na finansijskoj i tehniËkoj podrπci Vojsci Srbije, kao i na realizaciji projekata humanitarne asistencije", navodi se u saopπtewu Ministarstva odbrane Srbije.

Srbiji je potrebna struËna i finansijska podrπka za razvoj baze "Jug", kao i daqe πkolovawe i usavrπavawe pripadnika Vojske Srbije na teritoriji SAD, dodaje se u saopπtewu.

Tokom sastanka iskazana je obostrana æeqa za unapreewe odnosa SAD i Srbije.

VuËiÊ je razgovarao i sa zamenikom direktora ameriËke Vojne obaveπtajne agencije Dejvidom ©edom o poboqπawu saradwe obaveπtajnih sluæbi SAD i Srbije.

8.12.2012.

B92

Dan Republike Kosov - Osloboewe Haradinaja

Овакав какав је, другу пресуду и није могао да донесе. Прича да је лажни „суд” неправедан је на истом нивоу као расправа о тами ноћи и влажности воде. Више него очигледно, дакле.

Неки сад протестују против пресуде. Није проблем пресуда, проблем је сам Трибунал. Односно, Империја која иза њега стоји.

Погледајте заставе SAD, UN na Dan Republike Kosovo. Је ли вам сад јасно зашто Харадинај никад није могао бити осуђен? (Sajt: Sivi soko, 29.11.2012.)

Nebojπa MaliÊ

Iskra 1. januar 2013.

амбасадор Русије при НАТО-у, а сада потпредседник руске владе, г. Рогозин. Састао се прво са Вучићем. Изгледа, dа je у вези са редовним састанком СБУН по питању Хага и његовим споменутим ослобађајућим пресудама, сталном руском представнику (са правом вета) при СБУН, г. Чуркину, била потребна снажна и што исцрпнија документација о злочинима учињеним српским цивилима, да би покренуо поступак за укинућа Хага. Није сад важно како се дошло до Вучића, тек овај је саставио такав један докуменат и лично га прочитао пред СБУН, одмах после Теодора Мерона, predsednika Æalbenog veÊa. И Јеремић се придружио Олуји у свету

Споменуте ослобођавајуће пресуде изгледа да су озлоједиле и Вука Јеремића, бившег министра спољниј послова Србије под Тадићем, те је овај, у новој функцији, као Председник Генералне скупштине УН, најавио да ће се 10 априла 2013. године одржати симпозијум о досадашњем delovawu Хага. Позваће најугледне експерте из ове области да дискутују суштину Кривичног суда за бившу Југославији и његову праксу. Све чланице УН су обавештене о овом симпозијуму. Њихово је да ли ће присуствовати. Из Србије се, међутим, успротивио овој Јеремићевој иницијативи Расим Љајић, иначе опуномоћени министар у влади Србије за сарадњу са Хагом. Вели: Oво је лична Јеремићева промоција. Без обзира пак шта се мислило о Јеремићу, он доприноси да се о злоупотребама Suda u Hagu saзна у свету много више. Уосталом, следећи поднаслов о томе речито говори. И Њујорк Тајмс је захваћен Олујом

Овај лист је недавно објавио један интервју са г. Дејвидом Харландом. Овај господин је Извршни директор Центра за хуманитарни дијалог. Као такав био је у БиХ за време рата тамо. Као сведок тужиlaштва Хага сведочио је на суђењу Милошевићу, а недавно Младићу и Караџићу. Каже да су Срби чинили велике злочине тамо, али такође вели, ни други учесници, Хрвати и Муслимани, нису били бољи а мање суровији од Срба. Боли га то - каже - што кривице нису равноправно подељене. Целокупно српско вођство се нашло пред Хагом и осуђено је на преко хиљаду година робије, док код ових других сем неколико стражара - нико! Да, то је - закључује неправда.

*

Ево, како је Вучић сумирао своје излагање пред СБУН: 1. Србија не захтева да се преиспитају већ донете српске пресуде, али Хаг treba da доноси пресуде неселeктивно, тј. по правди а не по националној припадности починиоца; 2. Српски осуђеници да издржавају казне у Србији; 3. да се архиве Трибунала о српским осуђеницима предају Србији; и. најзад 4: „... једино што Србија тражи јесте ПРАВДА. Ништа више и ништа мање.”

N. Љотић

Iskra 1. januar 2013.

Saopπtewe Visokog predstavnika EU o sastanku sa DaËiÊem i TaËijem Ketrin Eπton, visoki predstavnik za spoqne poslove i bezbednosnu politiku, potpredsednik Komisije EU je danas izdala sledeÊe saopπtewe: "Danas sam bila domaÊin treÊeg sastanka premijera TaËija i premijera DaËiÊa, u dijalogu za normalizaciju odnosa uz posredniπtvo EU. Na tom sastanku smo nastavili rad na osnovu ranijih diskusija koje su odræane 19. oktobra i 7. novembra.

Razmotrili smo postignuti napredak u primeni sporazuma o IBM (IBM)(1). Dvojica premijera su potvrdila zakquËke radne grupe za IBM, shodno kojima su dva prelaza `kapije`(1 i 3) sada spremni, i biÊe u funkciji 10. decembra. Joπ dva prelaza (5 i 31) Êe biti spremna 31. decembra.

Dva premijera su se saglasila da svaki imenuje po jednog zvaniËnika za vezu (a liaison officer) (2). U poËetku, u okviru posredniËke uloge EU, Delegacija EU u Beogradu i Kancelarija EU u Priπtini Êe tim zvaniËnicima za vezu na raspolagawe staviti kancelarije za vezu.

Premijer TaËi je potvrdio da je veÊ organizovao specijalnu policijsku multietniËku jedinicu u okviru Policije Kosova kojoj Êe u zadatak biti stavqena zaπtita verskog i kulturnog naslea.

Obe strane su se takoe saglasile da obezbede transparentan protok novca za izdræavawe srpske zajednice na Kosovu.

Posle danaπwe razmene na tehniËkom nivou, premijeri su se saglasili na nastavqawe rada na `pitawima` energije i telekomunikacija na nivou eksperata.

Dvojica premijera su se saglasila da pojaËaju saradwu meu odgovarajuÊim komisijama za nestala lica.

Dogovorili smo se da se ponovo sastanemo 17. januara."

(1) (prim. VK): Integrated Border Management = ZajedniËko upravqawe granicama (2) (prim. VK): Dok na srpskom reË „oficir” ima skoro jedoznaËno znaËewe (vojni/policijski oficir - ali uvek „oficir”), na engleskom ona ima viπe znaËewa - zavisno od konteksta. Ovako kako se na srpski prevodi - kao „oficir za vezu”, taj termin bi na engleskom bio naveden kao “military officer” ili “police officer”, ali to u ovom sopπtewu nije sluËaj. Ovako kako je navedena kao “liaison officer”, ispravan prevod na srpski mora biti „zvaniËnik / sluæbenik za vezu” - a to moæe biti i neki diplomata.

Sajt: <consilium.europa.eu> 4.12.2012 (Sa engleskog: Vasilije Kleftakis)

3

RE∆I NE ZAPADU I PITAWE KOSOVA OSTAVITI BUDU∆NOSTI Ponekad se pitam da li o Srbiji znam puno viπe osim da ona postoji? Zapravo, u dilemi sam je li naπa spoqna, pa i unutraπwa, politika samovoqna i utemeqena na obiËnim improvizacijama, ima li viziju, ili se vodi od prilike do prilike, pri Ëemu ponekad izgleda smeπno, nekada dramatiËno, a povremeno i neoËekivano. Najgore od svega je πto u oËima meunarodnih faktora viπe nije smeπna samo naπa dræava veÊ i svi weni graani...

Jer naπe lamentirawe, pa i kukwava, oko oslobaajuÊe presude za Ramuπa Haradinaja baca u drugi plan 12 godina dugu potËiwenost i kolonizaciju naπih duπa. Naravno da je srpski æivot najjeftiniji na Balkanu, to pokazuje i odluka Haπkog tribunala u kontekstu oslobaajuÊe presude za Haradinaja. Bez namere da me ovde neko optuæi za militaristiËki politiËki diskurs, u kojem hoÊemo ili neÊemo da pomiwemo geopolitiËke interese Zapada, ali ova presuda svakako jeste imperijalno prekoraËewe svake moguÊe granice i morala i pravde u negativnom smislu.

Haπki se tribunal pokazao kao branilac jednog hobsovskog sveta, sveta u kojem je meunarodno pravo svedeno na obiËnu golu silu, pri Ëemu se sada jasno vidi da upravo vojna slabost na Balkanu znaËi i diplomatsku, dræavnu i svaku drugu slabost.

Jasno je sada da „komandna odgovornost” vredi samo za Srbe optuæene i osuene u Hagu, jasno je da je „udruæeni zloËinaËki poduhvat” rezervisan opet samo za Srbe. Vojislav ©eπeq je u Hagu osuen zbog nepoπtovawa suda i zbog otkrivawa identiteta zaπtiÊenih svedoka, dok niko nije odgovoran zbog smrti 19 svedoka u procesu protiv Haradinaja. Jer Haradinaj ne odgovara po komandnoj odgovornosti, a recimo ©ainoviÊ odgovara.

Ipak, sve smo to znali i ranije, ali ko god je bilo πta javno zucnuo o tome odmah je u ovoj zemqi bio proglaπen predstavnikom „antihaπkog lobija”. Graanska je Srbija saradwu s Haπkim tribunalom proglaπavala najviπim dræavnim prioritetom i najviπim dometom patriotizma, sve sa argumentacijom da prvo moramo da procesuiramo sopstvene zlikovce. Donekle se slaæem, ali haπka priËa u Srbiji muËna je priËa o porazu dræavne i nacionalne politike u posledwih 12 godina.

Bespogovorno verovawe Zapadu, kao πto je tuæno pre neki dan zavapila gospoa Suzana GrubjeπiÊ: „Mi ispuwavamo sve postavqene zadatke, a oni nama noæ u lea evropskoj Srbiji”. Imam razumevawa i za gospodina Zorana StankoviÊa, predsednika Koordinacionog tela za Preπevo, Bujanovac i Medveu, kada ga ambasadori SAD, Velike Britanije i EU teπe „da je jug Srbije neodvojivi deo Srbije”. Posle postavqawa spomenika OV u Preπevu? Ili kada nemaËki ambasador kaæe

4

u Novom Sadu „da su odnosi Vojvodine i Srbije unutraπwa stvar Srbije”. U normalnim zemqama stranim ekselencijama ni na pamet ne pada da tako neπto izjavquju.

Na proslavi 100 godina albanske dræave u Tirani bili su u ime Srbije pomoÊnik ministra spoqnih poslova i naπ ambasador u toj zemqi.

Grci su otkazali dolazak na proslavu, baπ kao i predsednik Makedonije. Albanski premijer Sali Beriπa je govorio „o albanskim zemqama od Preveze do Preπeva”. Da li je naπa delegacija to mogla da predvidi? Zaπto je onda otiπla tamo?

Moæda za neke Kosovo viπe i nije Srbija? Velika Albanija je veÊ tu?

Kod nas je 12 godina skoro dominantno stvarana i negovana klima kontrole politiËkog duha (svaka imperija koja æeli da potraje mora da potËini duπe kontrolisane raje). Dominacija se sprovodi utoliko lakπe πto je oni koji su joj izloæeni i nisu svesni. EU nam ne preti kaznom ako ne ispunimo ono πto je prethodna vlada potpisala, veÊ raËuna na naπu potrebu za kreditima.

Tako smo i doπli do toga da su samo Srbi Ëinili zloËine, pa je oslobaawe Haradinaja za Zapad neπto sasvim normalno. Da li su Albanci rekli da Êe praviti probleme i SAD i EU na Kosovu ako ne dobiju nezavisnost i da su spremni na novi rat zbog toga? Jesu. Da li su Srbi rekli da Êe praviti probleme na Kosovu? Ne, Beograd je godinama govorio samo o diplomatskim i pravnim sredstvima za reπavawe problema. Kome Êe se onda prikloniti SAD? Onome ko im zapreti problemom.

Dakle, Ëemu ta æurba za definitivnim reπewem kosovskog spora? Ako Srbija u procesu pregovora ne moæe da obezbedi ni minimum zaπtite dræavnih i nacionalnih interesa, problem treba ostaviti nekom buduÊem vremenu. Ne reπavati ga „preko kolena” tako πto Êe se u ime nekog buduÊeg i eventualnog Ëlanstva u EU tek za 12 godina sada odreÊi, u najmawu ruku, imovine vredne stotine milijardi dolara. O drugim aspektima tog ubrzavawa „u ime naπe dece” da i ne govorim. Jer mi Êemo u Evropi koncentriËnih krugova i nejednakih brzina uvek biti Evropqani drugog reda. Neko bi trebalo da nekome ovde objasni da je integracija Srbije u EU moguÊa samo ako obe strane stoje na jednako legitimnim pozicijama. A za poËetak, gde su juæne granice Srbije? Proπla vlast je vrludala s tim odgovorom. Kultura pesimizma i skepsa prema alternativnim dræavnim opcijama u sadaπwosti i u buduÊnosti ima jednu pouku. Robert Muzil jednom je rekao da su u staroj Austriji Ëesto genija smatrali za propalicu, ali nikada propalicu za genija...

Politika, 1.12.2o12.

(Podvukla - Iskra)

Miroslav Lazanski

Iskra 1. januar 2013.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (168)

DOBRICA ∆OSI∆, U TU–EM VEKU Dobrica ∆osiÊ (1921), autor nekoliko zapaæenih romana i kwiga proze, smatra se meu najboqim æivim srpskim piscima. U svojim kwigama proze sakupio je svoje zapise (vidi Iskru od marta 1998, juna 2003, marta 2005, januara 2008 i avgusta 2009). I u svojoj nedavnoj kwizi, U tuem veku,(1) on beleæi svoje uspomene, razmiπqawa i opaæawa, od 4. januara 1999 do 15. marta 2003. Kwigu je priredila wegova kÊer Ana ∆osiÊ-VukiÊ. Sve ove kwige od velike su vaænosti ne samo radi podataka o wegovom æivotu veÊ i o opπtim prilikama u Jugoslaviji i Srbiji pri kraju 20. veka.

Dobrica ∆osiÊ imao je veoma buran æivot.

Kao mlad, fanatiËan komunista, borio se u Drugom svetskom ratu na strani partizana. Posle rata zauzimao je vaæne poloæaje Ëak do predsednika republike. Vremenom razoËarao se u komunistiËki poredak, πto se vidi i U tuem veku. Otvoreno je prestao da veruje u obeÊawa boqeg æivota pod komunizmom. DnevniËki zapisi dotiËu se mnogih tema.

Najvaænije su, kao πto se oËekuje, problem Kosova i odnos izmeu Srba i Albanaca, Tito i titoizam, politiËari s kojima je ∆osiÊ imao dodira, naroËito Slobodan MiloπeviÊ i wegova supruga Mira MarkoviÊ, i ∆osiÊeva oseÊawa u dubokoj jeseni svog æivota.

Za razliku od mnogih javnih politiËara ∆osiÊ je imao kasnije u æivotu smela miπqewa o kosovskom problemu. On je dosta preporuËivao, s pravom ili ne, da se Srbi oproste od svog nastojawa da zadræe Kosovo kao neprikosnoveni deo svoje teritorije. Umesto toga, on je preporuËio da se prava Srba na Kosovu garantuju i da se, na neki naËin, zaπtite verski i kulturni spomenici kao πto su manastiri i crkve. On je zasigurno smatrao da su Srbi propustili mnoge prilike da dou do praktiËnog reπewa: „Na Kosovu smo uËinili grdne greπke.

Ne znam veÊu politiËku greπku, teæe nacionalno i dræavniËko slepilo od srpskog slepila u kosovskoj politici.”(72) On je Ëvrsto uveren: „Mi smo primorani da ærtvujemo mnogo da ne izgubimo sve.”(44)∆osiÊ nudi uproπÊeno reπewe: „Treba odluËno uspostaviti etniËke granice sa ©iptarima.

Treba ponuditi teritorijalna razgraniËewa, i to plebiscitom. Onda razmenom teritorija dovrπiti razgraniËewe. A najpre treba vratiti crkvena imawa denacionalizacijom.”(133) Sve ovo zvuËi viπe kao nadawe jer, znajuÊi za nepokolebqiv stav Albanaca i wihov odnos sa vodeÊim stranim silama, da pristanu na ova reπewa je mrka kapa.∆osiÊ priznaje srpske zloËine „Bez te moralne samosvesti, bez osude i samoosude, mi ne moæemo moralno i duhovno da ozdravimo”(13) Ali ne propuπta da istakne albanske zloËine prema Srbima.

O Titu se ∆osiÊ mawe izraæava u ovim zapisima nego ranije, ali zato govori mnogo o titoizmu. On zove Tita „brionski monarh”, Ëime sumira svoje miπqewe o diktatoru koga je ranije priznavao kao legitimnog vou, a kasnije tolerisao, dok je u zadwim godinama Titovog æivota smatrao wega kao mawe zlo od moguÊih zala, a sada misli da je bio

Iskra 1. januar 2013.

pravi diktator. Sada je zakquËio da je rezultat wegove vladavine koren mnogih loπih pojava u poretku koji ∆osiÊ naziva titoizam, „u kome su pogaæeni, osramoÊeni i poreknuti osnovni politiËki ciqevi preskupe narodne, partizanske revolucije... ne postoji gori politiËki poredak na svetu”(5) Ovo je, po wemu, „doba mediokriteta i podaniπtva.”(51) GorËina te analize mora da je ∆osiÊu teπko padala s obzirom da se za titoizam borio, hteo ne hteo, u svojoj mladosti ne znajuÊi wegovu pravu prirodu. On kritikuje `stare borce`, kojima je i sam pripadao: „Ti `stari borci` koji danas `brane tekovine naπe borbe` i `tekovine revolucije` jesu obmanuti, ali su odavno postali obmawivaËi i podanici.”(55) Kad je postao predsednik dræave, on se rigorozno suprotstavio svom mladalaËkom idealu: „Bez ukidawa titoizma u nacionalnoj politici i dræavnoj strukturi, nisam verovao ni u kakav demokratski preobraæaj.”(11) On daqe smatra da pojava komunizma i titoizma na tlu Jugoslavije i Srbije ima korene stare nekoliko decenija: „Sa boqπeviËkom, komunistiËkom, internacionalistiËkom i titoistiËkom ideologijom poËiwe proces rasrbqavawa Srba.”(34) ∆osiÊ je imao dodire sa mnogim politiËarima, pogotovo kad je bio predsednik vlade. Pokuπavao je da ostvari demokratiju, ali se razoËarao u Slobodana MiloπeviÊa, koji ga je smenio s tog poloæaja Ova kwiga je joπ jedan dokaz ∆osiÊevog velikog razoËarawa. Prestao je da piπe romane i posvetio se svojim zapisima. NaroËito je mnogo govorio o MiloπeviÊu i wegovoj supruzi Miri MarkoviÊ.

Po wegovom miπqewu, MiloπeviÊ je „Srbima ostavio samo poraze, poniæewa i sramotu. Poklonio je pobedu nedostojnima pobede - svetskim razbojnicima, domaÊim hohπtaplerima i stranim plaÊenicima.”(143) On i supruga upropastili su srpski narod, naroËito povodom kosovskog pitawa, Ëime su okrenuli maltene ceo svet protiv Srbije i doveli do bombardovawa. „Na laæi, ambiciji i oholosti zasnovana je wegova basnoslovna karijera. Kazna je slom i poniæewe. Kazna je pravedna jer je obmanuo i slagao svoj narod.”(144) „MiloπeviÊevo doba je doba niπtaka. Oloπko doba. Oloπ vlada, oloπ slavi oloπ.”(51) O MiloπeviÊevom karakteru ∆osiÊ takoe ima veoma loπe miπqewe: „Beskrupulozno nesamokritiËan. Inteligentan, sposoban, podao Ëovek. Opasan i sada kao `politiËki leπ`, laæov sa uverewem da govori istine.”(114) Sve u svemu,„tragiËno neuspeπan politiËar”.(127) „I mene je obmanuo.

Svakog je taj Ëovek obmanuo.”(129) MiloπeviÊ je „uËinio Srbiju svojim taocem..., karakter i æena mu razorili pamet..., objavio ideoloπki graanski rat, i to na nacionalnoj osnovi: rat izdajnicima u ime rodoqubqa.”(20) Pored svega ovoga,∆osiÊ je osudio hapπewe MiloπeviÊa i predaju Haπkom sudu kao veliku sramotu, jer strane sile nisu imale pravo da odluËuju o srpskim unutraπwim problemima.

O Mirjani MarkoviÊ∆osiÊ ima najpogrdnije miπqewe. Kratko ali jasno:„Vlastoqubno ludilo te ambiciozne æene postaje snaæan generator srpske

29

MEUNARODNI

SAJAM KWIGA U BEOGRADU - JEDAN OD NAJVAÆNIJIH KULTURNIH DOGAAJA

57. sajam kwiga u Beogradu, odræan je u periodu od 21. do 28. oktobra.

Maarska kwiæevnica Noemi SeËi u ime gosta-domaÊina i naπa pesnikiwa Radmila LaziÊ su sveËano otvorile ovogodiπwi sajam 21. oktobra, koji se odræavao pod sloganom `Od A do ©`.

Velika smotra pisaca, izdavaËa, Ëitalaca, novinara, proπla je kao i svake godine u zavisnosti od ugla gledawa, sjajno, onako, ili uobiËajeno.

Potrudili su se izdavaËi da sniæewem cena, koliko toliko ublaæe posledice ekonomske krize za qude koji su uvek gladni dobrog πtiva. Moglo bi se reÊi da je poseta bila neπto brojnija nego prethodne godine, ali joπ uvek daleko od nekih ranijih, kada su izdavaËi i prodavci zadovoqno `trqali ruke`.

Nekoliko πtandova - mini kwiæara, koje su zaista ponudile posetiocima moguÊnost da na jednom mestu nau puno razliËitih izdawa su svakako bili najposeÊeniji. Guæva na πtandovima `Mono i Mawana`, `Laguna`, `VeËerwe Novosti` je veÊ osloviËna.

Pravoslavni izdavaËi nisu ni ove godine izneverili oËekivawa svoje verne ËitalaËke publike. Strogo profilisani Ëitaoci, koji svake godine isprate nova izdawa Manastira Hilandara i `Hilandarske Zaduæbine`, `Obraza SvetaËkog`, `Besede`, kao i Eparhija - Kanadske, ÆiËke, znali su i ovaj put koje su kwige tek πtampane i izaπle neposredno uoËi, ili u toku Sajma.

Hilandarska Zaduæbina je objavila nekoliko novih naslova: `Osnove Æivopisawa`, sjajan priruËnik za one koji se ovom umetnoπÊu bave; `Srpska Minijatura 16. i 17. veka`, zajedniËko izdawe sa bogoslovskim i filozofskim fakultetom; Sjajne besede sa radija Jeromonaha Grigorija Svetogorca posveÊene Gospodu - `Isus Hristos`, kao i Majci Boæijoj - `Presveta Bogorodica`, korisno πtivo za propovedi; `Iz BogorodiËinog Vrta - nostalgiËne uspomene arhimandrita Heruvima, predivno ilustrovane fotografijama s poËetka proπlog veka; te kwigu `Uzgajawe vinove loze` profesora MarkoviÊa, zajedniËko izdawe sa poqoporivrednim fakultetom.

S druge strane, Sveti manastir Hilandar obradovao je svoje Ëitaoce naslovima : `Zakonik Cara Duπana`, zajedniËko izdawe sa Pravoslavnim udruæewem `Sveti Sava` iz Novog Sada, sa uvodnom studijom i prevodom na srpski jezik; `Antologija Boæanstvene Liturgije`, autora Igora ZirojeviÊa, kwigu, koja je prevashodno namewena

28

pojcima na Svetoj Liturgiji, kao i kompakt disk BoæiÊnih raspeva istog autora, sa prateÊim tekstovima `Hristos u Vitlejemu Gradu`; Zanimqivu kwigu - `Ime Boæije u ruskoj teologiji 20. veka`, magistarski rad jeromonaha Dositeja Hilandarca na srpskom i grËkom jeziku, koja je i pobrala najveÊe simpatije posetioca πtanda Svetog Manastira Hilandara.

Osim novih izdawa, Ëitaoci su bili zadovoqni i obnovqenim tiraæima najpopularnijih kwiga iz oblasti duhovnosti, pa se moæe zakquËiti da je ova ËitalaËka publika bila zadovoqna ponudom 57. sajma kwiga u Beogradu.

U nedequ 28. oktobra, nakon osam dana `festivala pisane reËi`, sveËano je zatvoren Sajam Kwiga na tradicionalan naËin, predajom `Otvorene kwige` od strane predstavnika zemqe, koja je ove godine bila `PoËasni Gost`, predstavniku zemqe, koja Êe tu titulu nositi iduÊe godine.

U ime ovogodiπweg gosta - domaÊina, Maarske, ambasador Oskar NikoviÊ je predao ambasadoru Poqske Andæeju Jasionovskom, kwigu sa unetim utiscima, koje je i proËitao prilikom sveËanog zatvarawa.

Zoran T. AxiÊ

Drama na Jariwu, Srbi protiv Srba Prema onome πto je izveπtaË Vesti video veËeras na Jariwu je vrlo napeto, prava drama.

Policija traæila da se okupqeni Srbi pomere 100 m od gradiliπta, ali su oni odbili. U toku veËeri na gradiliπte buduÊeg graniËnog prelaza izmeu Srbije i Kosova stigao je jedan autobus srpske policije iz Beograda i joπ nekoliko vozila sa specijalcima.

Usledio je jednoËasovni sastanak na kojem su predstavnici policije traæili da se okupqeni Srbi pomere najmawe 100 metara od gradiliπta ali su oni to odbili, insistirajuÊi da im se objasni zbog Ëega wihova dræava Srbija utvruje granicu sa takozvanom dræavom Kosovo.

Policijske snage MUP Srbije grupisane su i okupqeni Srbi oËekuju da Êe ih u toku noÊi napasti, najkasnije rano ujutro, svakako pre nego πto dou radnici koji treba da nastave podizawe graniËnog prelaza.

Srbi sa Severa Kosova apeluju na sve koji to mogu da informaciju o dogaajima na Jariwu plasiraju kroz medije ili druπtvene mreæe, poπto je ovaj deo srpskog naroda u svojevrsnoj medijskoj blokadi od strane beogradskih sredstava informisawa.

30.11.2012.

Vesti

Iskra 1. januar 2013.

Kad `naπi` politiËari obavqaju tuinske poslove - ili...

HA©KI NOÆ U SRPSKOJ RUCI TreÊa strategema umeÊa ratovawa, æivqewa i preæivqavawa kineskog naroda kroz tri milenijuma zove se: Ubiti tuim noæem. Suπtina je u tome da se neprijateq eliminiπe tuom rukom, a da pravi poËinilac ne izbije u prvi plan. To je strategija zamenika i alibija. Srpska politiËka, akademska, medijska, analitiËarska i nevladina elita veÊ dugo veπto barata pripremqenim haπkim bodeæom i uporno nanosi zlo Srbiji.

Posledwa presuda Haπkog tribunala je suπtinska tekovina prethodnog srpskog reæima i propagandne maπinerije koja æari i pali po Srbiji veÊ punih dvadeset godina, a koja je svoju punu snagu dostigla kada je vlast uspostavio æuti kartel i wegova politiËka klika koja se, inaËe, ponovo mirno i slavodobitno konsoliduje i priprema da dokusuri Srbiju. PoËelo je nasilnim izruËewem nekadaπweg predsednika Srbije Slobodana MiloπeviÊa Hagu. Tamo je on pred oËima svih nas i cele svetske javnosti hladnokrvno likvidiran.

Sada se to ponavqa sa Vojislavom ©eπeqom. Krug je zatvoren besomuËnim lovom i izruËewem Hagu Radovana KaradæiÊa i Ratka MladiÊa kojim su neposredno rukovodili Boris TadiÊ, Vladimir VukËeviÊ i Miroslav Miki RakiÊ. A sve to je bilo praÊeno stalnim naporima Nataπe KandiÊ. Neka nikog ne zavara danaπwe zgraæavawe i neodobravawe posledwe haπke presude Gotovini i MarkaËu koje dolazi iz ovih krugova, jer to je samo loπa laæna maska. Lov na Srbe joπ nije zavrπen, zato πto Srbija Hagu duguje jatake haπkih begunaca i joπ mnogo toga. A odvijaju se i pripreme za projekat REKOM koji je neka vrsta Haga plus.

Imaju naπi Hagovci i Hagovke odliËno prolazno vreme do sada, jer su pred Tribunalom Srbi dobili preko 1.020 godina robije plus tri doæivotne kazne, a za zloËine nad Srbima dosueno je 30 godina liπewa slobode, u πta se podrobnije moæete uputiti u tekstu N. VrziÊa „Pravda za gotovinu” u ovom broju „PeËata”. Ali dobili su Srbi, istine radi, i donatorske konferencije, jednu za MiloπeviÊevu glavu, a drugu obeÊanu TadiÊu za ærtve „Oluje”. Dobili smo, dakle, jarca peËenog.

Nemojte da vas sluËajno zavede sva ta banalna estrada emocija ili naoko oπtre izjave naπih zvaniËnika, ili analitiËara, sadræane u prvim reËenicama javnog obraÊawa jer onda uvek dolazi ono famozno ALI. Iza toga „ali” sledi ono πto stvarno misle, a to je nova zakletva da se ni po koju cenu neÊe skrenuti sa EU puta na koji su strmoglavo zabasali. Iz tog tuËanog kalupa naπi politiËari ne mogu da mrdnu, niti bilo kome u Srbiji da objasne zaπto je EU, koja nas neÊe, korisna i dobra. Razvio se u naπoj javnosti jedinstven naËin miπqewa koji se moæe nazvati „Ali EU miπqewe”. Najgori su ipak oni koji u sve to neuko upliÊu istorijske analogije ili paralele, truÊaju i bulazne neke besmislice i pomiwu naπe

Iskra 1. januar 2013.

nekadaπwe dræavnike sa kojima nikakve veze niti mogu imati, niti imaju. GledajuÊi i sluπajuÊi ove danaπwe zvaniËnike najveÊi srpski kolaboracionisti iz proπlosti izazivaju izvesno uvaæavawe.

Oni koji su „pogubili ratove” dobili su Republiku Srpsku, SR Jugoslaviju i uslove prekida rata kojima se garantuje teritorijalni integritet Republike Srbije i Kosovo i Metohija u wenom sastavu, oni koji su vodili pogreπnu i gubitniËku politiku tri puta su u Savetu bezbednosti odbacili Ahtisarijev plan i na svenarodnom referendumu doneli Mitrovdanski ustav, a πta to dobijaju i πta Êe dobiti ovi pragmati, realisti, evrounijati i vajni pobednici u miru?

Za svaku je pohvalu πto predsednik SANU Nikola Hajdin nije podlegao nikakvim emocijama, pa je Tomislavu NikoliÊu jasno rekao da je za Srpsku akademiju nauka i umetnosti pitawe Kosova politiËko pitawe, a oni se, na Ëelu sa wim, u politiku ne meπaju. Da je o nekom skupom mostu reË Hajdin bi se veÊ sam ili sa Draganom –ilasom umeπao. A ako je nekome veÊ stalo πta o Kosovu misle akademici, to se lako moæe naÊi u delima poznatih i najuglednijih od wih. Oni se nisu Ëuvali „meπawa u politiku”. A ako gledamo bar malo unapred na ono πto se deπava i πto Êe se neposredno deπavati u Vojvodini, onda vaqa odmah proËitati tekst akademika Vasilija KrestiÊa u ovom broju „PeËata”. I iz toga izvesti neophodan nauk.

Ima li sramnijih priznawa od onih da je „sada Haπki tribunal izgubio kredibilitet koji je imao” i da je „pomirewe u regionu pretrpelo teæak udarac”? Oni kojima je do juËe blistala haπka pravda i pomirewe i katarza u regionu sada su toboæe potreseni i otreæweni. Kada je nama puklo po leima i glavi wima je toboæ puklo pred oËima.

To je samo nova taktika prikrivawa onih koji veÊ poodavno uËestvuju u zajedniËkom zloËinaËkom poduhvatu, i koji ga nastavqaju.

Taj zajedniËki zloËinaËki poduhvat sastavqen je od dvodecenijske satanizacije svega πto je srpsko. Od stalnog i upornog okrivqavawa Srba i Srbije za raspad prethodne dræave, za nepoËiwene i tue zloËine, za besramno prikrivawe srpskih ærtava, bedna izviwavawa gde se kome stigne, spremnost na svako poniæewe, Ëemernih deklaracija Narodne skupπtine... Sistematski se, smiπqeno i organizovano, u ovom zajedniËkom zloËinaËkom poduhvatu vrπila revizija i falsifikovawe istorije, i to po haπkim kriterijumima.

Pa, zar tu pre neki dan nije æuti kolovoa vito pero (iz Vukovog „Crvenog bana”) ustvrdio da je „gnusna istorija Srba od 1912.” pa nadaqe i da je to najveÊi srpski hendikep. Zataπkavano je da su u dokaznim postupcima na suewu MiloπeviÊu i ©eπequ - juËe, a MladiÊu i KaraxiÊu danas

5

Haπki noæ... naprosto pod silom argumenata razorene haπke optuænice.

Koliko je samo karijera stvoreno i novca zgrnuto na laænim optuæbama o Srbima kao ratnim huπkaËima i priËama o nekakvom antihaπkom lobiju!?! Koliko wih je uËestvovalo u kovaËnicama kujuÊi kovanice o sveopπtoj „krivici devedesetih”, o operaciji „Potkovica”, „velikoj Srbiji”... Koliko su samo truda uloæili Vladimir VukËeviÊ i Bruno VekariÊ, zajedno sa Nezavisnim novinarskim udruæewem, B92 i nevladinim organizacijama, da podignu optuænice protiv srpskih novinara, intelektualaca, pa i samog patrijarha Pavla, za govor mræwe!

Sve πto je izbilo na videlo i to pre svega zahvaqujuÊi stranim izvorima bilo je sistematski prikrivano. Beogradska propagandna maπinerija je obavila lavovski deo posla na viktimizaciji muslimana i na woj zasnovanog novog identiteta. ©ta je sve Javni servis Srbije sakrio i prikrio i koliko truda uloæio da sa Stepinca ili MesiÊa skine odgovornost i da se umawi broj JasenovaËkih srpskih ærtava. Dokazano je i pokazano da su u Bosanskom ratu masovno uËestvovali muxahedini i pripadnici Al kaide, da za Merkale i Vase Miskina u Sarajevu nisu krive srpske granate, da je Krajina bila pod zaπtitom UN kada je zdruæeno napadnuta od SAD-a i Hrvatske, o Ëemu svedoËi i ono πto se deπavalo u Πepurinama kod Zadra i na ostrvu BraËu, o onome πto je za nelegalno naoruæavawe Hrvata Ëinila Iranska obaveπtajna sluæba, te slovenaËki politiËari i tadaπwi ameriËki ambasador Piter Galbrajt, koji se uslikao na hrvatskom tenku u „Oluji” tako da Srbi nemaju dileme ko ih teroriπe. O svemu tome se veÊ naveliko pisalo, a time se veÊ dugo diËi i hrvatska πtampa. Nije ta πtampa nikada to krila, jer oni se zbog saradwe sa CIA ponose. Tu nema, kao πto je od Jasenovca poznato, potrebe za strategijom noæa u tuoj ruci.

Pomogla je CIA i nama. Hrvatima u „Oluji”, a nama da ulovimo i izruËimo Radovana KaraxiÊa i generala Ratka MladiÊa, bar kako piπe u biografiji preporuci Mikija RakiÊa objavqenoj i u naπem najstarijem dnevnom listu.

Tui noæ koji je stavqen u srpske ruke trebalo bi da obavi pre i iznad svega operaciju davawa alibija i pokriÊa za NATO agresiju na Srbiju i weno nasilno komadawe, i to je wegova prava i zavrπna funkcija. To bi trebalo opravdati i legitimisati.

Nije ovo kraj zajedniËkoj zloËinaËkoj akciji protiv Srbije. ©to se oslobaawa Ramuπa Haradinaja tiËe javnost je veÊ preparirana i neutralizovana, jer Êe nas preplaviti zadovoqstvo πto smo sve unapred znali. I pomirili se s tim.

Sledi odluka Meunarodnog suda pravde u Hagu koji Êe naloæiti Srbiji da plati velike ratne odπtete Hrvatskoj, pa Ëak i onda kada bi Srbija povukla svoju kontratuæbu, πto veÊ nudi, i odusta-

6

la od Ëiwenice da je u Jasenovcu poËiwen genocid nad Srbima. MoraÊe se i daqe suditi Srbima u Srbiji, a po nalogu Haπkog tribunala. MoraÊe se doneti zakoni o zabrani preispitivawa i odluka i obrazloæewa haπkih presuda. NeÊe se ni prstom mrdnuti da se pomogne onima koji su zatoËeni u Hagu i koji Ëekaju drugostepene ili prvostepene presude niti onima koji su na izdræavawu kazni, a kojima su se stekli zakonski uslovi da budu puπteni na slobodu, poput MomËila Krajiπnika.

Srbija veÊ dugo, kao πto je precizno i argumentovano dokazano, vodi hrvatsku kulturnu politiku jer svoju nema, a po svemu sudeÊi neÊe je ni imati. PoÊi Êemo nespremni u 1914. kada Êemo se suoËiti sa najveÊom moguÊom antisrpskom kampawom u posledwih sto godina zbog odgovornosti za izazivawe Velikog rata, a zbog hitaca Gavrila Principa, πto Êe se idealno rimovati sa novim i starim haπkim presudama. Kao πto na Stogodiπwicu osloboewa Kosova nismo imali ni filma, ni televizijsku seriju tako je neÊemo imati ni 2014. I to bez obzira na to πto je sjajno napisana i πto je napisao Radoslav Lale PavloviÊ.

Kontrole se plaπe svi prqavi politiËari, a ipak potpisuju akte koji Êe im kad-tad doÊi baπ „politiËke glave”. Pristanak na sveopπti nadzor, koji iskquËivo odgovara nedodirqivim i nikad kontrolisanim megakapitalistima, uvreda je za sve inteligentne qude, za one koji misle da su pametni i, mnogo viπe, za one koji to zaista jesu.

Treba se nadati da Evropska unija nema predstavu o moguÊem otporu graana, onih kojima joπ nije „ispran mozak”, ukoliko se osmeli i krene putem neorobovlasniπtva.

U sistemu kontrole qudi je i nezaobilazni Internet. On je sve viπe virtuelni prostor koji podseÊa na buduÊe sukobiπte. Umreæeni raËunari omoguÊavaju nekoliko vrsta savremenih ratova: mreæni, elektronski, virtuelni, hakerski, psioniËki, informacioni, medijski... U svim sukobima vaæno je koja strana ima veÊe moguÊnosti. Na Internetu se to ogleda u broju i znawu struËwaka, tehnoloπkoj i tehniËkoj razlici, kvalitetu softvera, poznavawu metoda za upade u tue sisteme i odbranu sopstvenih sistema.

Srbija neÊe, i neÊe smeti, da poπtuje odluku Ustavnog suda o neustavnosti Zakona o prenosu ovlaπÊewa i Statutu Vojvodine, i naÊi Êe se na svom EU putu pred separacijom Vojvodine.

Sada se veÊ protivustavno vrπe cenkawa sa autonomaπkom vrhuπkom. VeÊ sada otvoreno i hrabro pitamo meunarodnu zajednicu da nam odgovori da li je Preπevo u Srbiji ili nije? SANU sa Hajdinom na Ëelu neÊe hteti da se meπa u politiku. Ali Êe se svi meπati u politiku ako je EU u pitawu.

Oko Kosova i o tome πta nas Ëeka ovde je nepotrebno troπiti reËi, jer tu je ubrzawe toliko veliko da je gotovo nemoguÊe u nedeqniku biti aktuelan. Nema toga Srbina koji moæe pratiti brzinu kojom voze Keti, DaËiÊ i TaËi. Nema te haπke presude i tog naπeg poniæewa koje wih moæe zaustaviti. »esto se u narodu moæe Ëuti ono: „Na muci se poznaju junaci”. Pogreπno je ako neko misli na danaπwicu. Nije tu reË ni o kakvoj velikoj muci i ne bi trebalo naπi zvaniËnici da se uæivqavaju u neka poreewa sa mukama i iskuπewima koje su imali naπi preci. Nema to nikakvih stvarnih osnova. Za reπavawe danaπwih muka i problema ne bi trebalo biti neki junak, dovoqno je biti normalan Srbin.

Na primer, postoji osnovana sumwa da je sajt Keli Margolis upotrebqen za distribuciju virusprograma koji omoguÊava snimawe i pretraæivawe sadræaja svih raËunara koji su pristupili tom sajtu. Ukoliko korisnik Internet mreæe ostvari kontakt s nepoznatim, ne treba da se Ëudi ako na nekom drugom sajtu ugleda svoje ime ili fajl s potpunim liËnim podacima.

Na junake Êe doÊi red tek kada ovi koji bi trebalo da budu ozbiqni, normalni i odgovorni podbace, iznevere i smetnu s uma da im Srbija mora biti na prvom mestu i neuporediva sa EU, a da se tui noæ mora baciti na ubriπte. Ili nekom izbiti iz ruke.

Pri tolikom nastojawu da se sve stavi pod kontrolu, i da ne postoji sistem „Eπelon” za elektronsko nadgledawe Evrope, Srbi su veÊ pod elektronskom kontrolom. Prodaja dela PTT-a i Mobtela omoguÊila je ukquËewe u svetsku mreæu preko Italijana, Grka, Norveæana... Stoga, vrlo je verovatno da negde daleko udobno zavaqeni sede neki sluæbenici zaduæeni za presluπavawe elektronskih podataka i pomno rangiraju protivnike: antisemite, antidemokrate, antiamerikaniste, antimondijaliste, anti..., anti...

Promena i popravqawe wihovih greπaka, neuspeha i zabluda biÊe velika i prava muka, i onda Êe Srbiji biti potrebni pravi junaci. I biÊe ih.

PeËat, 23.11.2012.

(Podvukla - Iskra)

Milorad VuËeliÊ glavni urednik

Iskra 1. januar 2013.

...Podaci mogu da budu toliko precizni kao da ih je postavila sluæba dræavne bezbednosti.

Vaæne su i liËne osobine korisnika Interneta, koje bi se pri tome mogle pojaviti. Na primer, za nekog moæe biti zabeleæeno: nepredvidiv, potencijalno opasan i neupotrebqiv.

Poseban problem je tzv. kraa identiteta.

ReË je o kriminalu koji u Sjediwenim Dræavama raste neverovatnom brzinom. Kradu se brojevi kreditnih kartica, matiËni brojevi, brojevi vozaËkih dozvola... NajveÊa kraa te vrste oπtetila je u SAD tokom 2002. godine oko 30.000 qudi za oko tri miliona dolara. ZvaniËnici su podigli optuænice protiv tri osobe, koje je predvodio Filip Kamings, sluæbenik kompanije „Teledata Communication Incorporation” iz Wujorka.

Sajt: Vitovnica novembar 2012

Iskra 1. januar 2013.

Svetozar RadiπiÊ (Podvukla - Iskra)

Srbiji status posmatraËa u “Организацији споразума о колективној безбедности”

Србија ће ускоро добити статус сталног посматрача у “Организацији споразума о колективној безбедности” (ЦСТО) коју чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Таџикистан и Узбекистан, а у наредном периоду о томе ће расправљати и Скупштина Србије која би требала да оформи делегацију парламентараца у циљу прикључења овој Евроазијској организацији. Ово је пренео утицајни руски државни портал “Вести.ру” који чланство Србије у војно-политичкој заједници држава Евроазије (ЦСТО) наводи као један од резултата недавне посете заменика рускох премијера Дмитрија Рогозина Београду. О могућности уласка Србије у Евроазијски савез извештавају и РИА Новости које наводе да би поред наше земље, чланица СТО могла да постане и Украјина. За сада се може говорити само о парламентарним и другим контактима заинтересованих страна у оквиру борбе са заједничким претњама и изазовима тероризмом, трговином наркотицима и људима али је то свакако пут ка пуноправном чланству у Евроазијски савез, наводе РИА Новости. Москва, која је иницирала стварање ЦСТО, у последње време инсистира на јачању и институционализацији те организације. Са тим циљем формиране су колективне оружане снаге за оперативно деловање, које би могле да делују на територији било које земље чланице, а чију окосницу чине руске трупе. Евроазијску организацију ЦСТО на Западу карактеришу као својеврстан одговор Москве и Руске федерације НАТО пакту. Војно-политичка заједница ЦСТО створена је од стране једног броја држава Евроазије на основу Уговора о колективној безбедности (ЦСТ) који је потписан ј15. маја 1992. Према Уговору, државе чланице гарантују своју безбедност на колективној основи. Према члану 4 предвиђено је да у случају акта агресије против било које од држава чланица остале чланице пруже неопходну помоћ укључујући и војну помоћ. У Русији али и ван ње, организацију ЦСТО виде као наследницу некадашњег Варшавског уговора који је током хладног рата педесетих година али и касније представљао противтежу НАТО пакту. Генерал-пуковник Леонид Ивашов, који је био један од учесника уговора потписаног у Ташкенту 1992. којимје створен Евроазијски савез недавно је изјавио како је стварање овакве организације било замишљено још пре 20 година како би се осигурала сигурност на “постсовјетском простору” и да ЦСТО свакако предтавља велики корак напред за глобални мир.

3.12.2012.

Pravda

27

Mi nismo... specijalnih operativaca”. Gospoa Moris je upozorila da „peπadija rizikuje da se izloæi specifiËnom zvuku, koji proizvodi poseban ureaj, a ne moæe se neutralisati pomoÊu zaπtitne opreme i pomoÊu bilo kakvih Ëepova za uπi”.

S druge strane, u mozak ugraeni elekronski instrumenti pruæaju pomoÊ prilikom leËewa.

Na primer, hirurzi Centra za epilepsiju u Viktoriji (Australija) koriste novu tehnologiju za leËewe epilepsije. Ubacili su mreæe visoko osetqivih elektroda na povrπinu mozga i na taj naËin se odreuje „epicentar” epi-napada.

U primeni mikroËipova sve je uredu dok ne doe do „pogreπne” dijagnoze i popularne „kolateralne πtete”. Uz saglasnost pacijenta, nanotehnoloπki Ëipovi se mogu ubrizgati u wegov krvotok i dovesti na mesto rada, ili ugraditi iwekcijama meu miπiÊe desne nadlaktice, gde mogu da obavqaju svoje funkcije bez πtete po organizam...

Problem je u tome πto je to Ëisti satanizam.

Eksperti za izradu mikroËipova tvrde da identifikacione kartice s sadaπwe mikroËipovima opremqenim antenama, i bez ugradwe u qudsko telo, omoguÊavaju vlasnicima superkompjutera, povezanih sa satelitima, da prate kretawe izabranih liËnosti, da ih prisluπkuju i prepoznaju wihov glas.

Evropski parlament je 28. januara 1999. u „Rezoluciji A4-0005/99 o æivotnoj sredini, bezbednosti i spoqnoj politici”, u Ëlanovima 23, 24 i 27, pozvao da se „neubojno oruæje” stavi pod kontrolu i reguliπe wegova primena....

Zato je moguÊe reÊi da je mikrotalasna kontrola qudi „neubojnim oruæjem” najveÊi internacionalni kriminal u istoriji qudskog roda usmeren protiv stanovniπtva planete. BuduÊi da je Isak Adiæes dokazao da svaki Ëovek ima svoj nivo problema, potrebno je objediniti napore onih koji nisu samoæivi i nastoje da svojoj deci i unucima obezbede izvesniju i civilizovaniju buduÊnost.

Po svemu sudeÊi, jedini naËin da megakapitalisti zadræe sredstva koja su oteli qudima ili uzeli na pravno korektan naËin, na osnovu prava koje su sami smislili, jeste da dræe ostale qude pod kontrolom svojih institucija. Zato nije Ëudno πto iz dana u dan niËu sve moÊniji nadzorni sistemi.

VeÊina vlada u Evropskoj uniji namerava da uvede nove biometrijske liËne karte (sa otiskom prstiju, snimkom duæice oka i potpisom), koje Êe biti povezane s bankom podataka o liËnim informacijama. Na osnovu dokumenta Evropske komisije (COM 2004/72), jasno je da Evropska unija Ëini napore za postizawe „sveobuhvatne bezbednosti”.

Tim dokumentom predviene su beskompromisne mere unutraπwe bezbednosti.

26

Prvo, reË je o merama koje Êe omoguÊiti praÊewe kretawa i transakcije svakog Ëoveka.

Drugo, spoqaπwa bezbednost obuhvata potpuno zatvarawe kopnenih i pomorskih granica „nelegalnim imigrantima”. TreÊe, predviene su intervencije u „neuspelim dræavama” i „regionalnim sukobima”, samostalno ili udruæenim meunarodnim naporima. Ëetvrto, jedan od osnovnih ciqeva je izgradwa „bezbednosne kulture”, zajedno sa „industrijom bezbednosti i nauËnom zajednicom”.

Peto, nastavqa se izgradwa meunarodnog poretka zasnovanog na efektima globalizacije, medijskog monopola, nesigurnosti i siromaπtva. Πesto, stvaraÊe se meunarodni objediweni sistemi odbrambenih i bezbednosnih organizacija. Sedmo, Evropska unija se priprema za proglaπewe krizne situacije i „vanrednog stawa” u Uniji. Planira se uspostavqawe vladajuÊih struktura koje bi nadgledale proces uspostavqawa novog sistema evropske bezbednosti.

Evropska komisija, radeÊi po uputstvima Saveta evropske unije (telo koje okupqa sve vlade zemaqa Ëlanica), predloæila je da se ispitaju moguÊnosti da se uspostavi totalna kontrola graana. Prema tom predlogu, ispituje se moguÊnost nadgledawa telefonskog saobraÊaja, koriπÊewa Interneta, kontrole vozila, svih vrsta putovawa, kupovine odeÊe ili bilo kojih namirnica, kretawa svake osobe koja nosi bilo kakvu vrstu kartica (bankovna, kreditna, pasoπ, viza, liËna karta...), poseta prijateqima, odlaska na posao, u vrtiÊ i πkolu i povratka kuÊi.

Komisija tvrdi da je oko bezbednosnog problema okupila direktore kompanija, zaposlene u nauËnim institucijama, visoke evropske politiËke liËnosti, Ëlanove Evropskog parlamenta i posmatraËe iz meuvladinih organizacija. No, niko ne zna ko su oni i kome su podreeni. Ëini se da je jedini logiËan odgovor: oni su sluæbenici „velikog brata”.

Prema Toni Bawanu, uredniku „Statewatcha”, bezbednost SAD i Evropske unije posle 11. septembra 2001, plaÊeni su nestankom privatnosti i demokratske kulture. To znaËi da se viπe ne poπtuju razliËitost i razliËita shvatawa, nema tolerancije, niti prihvatawa raznih civilizacijskih tekovina.

Po svemu sudeÊi, svi qudi Êe se pratiti, a podaci o praÊewu biÊe saËuvani u ime demokratije. BuduÊi da se obiËni qudi ne bi opredelili za to, raËunajuÊi da Êe se vlast promeniti i da Êe „zlobni komπija” kad-tad biti u prilici da zloupotrebi centralnu bazu podataka, ili da izmeni podatke, jasno je da je neko moÊniji od sluæbenika Evropske komisije dao nalog za kontrolu Evropqana. Uostalom, bezbednost koncepta centralne baze podataka osporavaju mnoge struËne ustanove (na primer, Komitet za raËunarska istraæivawa Velike Britanije) a na moguÊnost masovne krae podataka iz biometrijskih baza upozorili su i zvaniËnici najveÊih informatiËkih kompanija u svetu.

Iskra 1. januar 2013

SPC: Objavqeno pismo-ultimatum dræavnom vrhu nije autentiËno, ali...

PISMO SINODA PROTIV NEZAVISNOSTI KOSOVA POSTOJI Patrijarh srpski Irinej negirao je danas da je Sinod (crkvena vlada) Srpske pravoslavne crkve (SPC) uputio pismo dræavnom vrhu povodom stawa na Kosovu.

Poglavar SPC je za „Blic” kazao da pismo, u kome se oπtro kritikuje dræavni vrh zbog politike po pitawu Kosova i Metohije, nije poteklo od Sinoda. „To pismo nije od nas i Crkva Êe se ograditi od napisanog i objavqenog pisma”, rekao je patrijarh koji po funkciji predsedava Sinodom.

vezanih za Kosmet.

Najodgovornijima za sudbinu Srbije i dostojanstva srpskog naroda Crkva u pismu, koje je potpisao Patrijarh, poruËuje da izneto treba shvatiti kao izraz duboke brige i zabrinutosti za ono πto nam se svima dogaa i æequ da se pomogne u donoπewu i sprovoewu sudbonosnih odluka za buduÊnost dræave i naroda.

Na pitawe da li zna ko je autor i ko je medijima poslao sporno pismo u kome se u osam taËaka kritikuje dræavna politika prema Kosovu i Metohiji, patrijarh je odgovorio odreËno. „Ne znam ni ko bi mogao biti autor, niti ko je to navodno kao stav Crkve u ime Crkve prosledio medijima”, rekao je patrijarh Irinej.

Najpre se ukazuje na neophodno poπtovawe Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN na osnovu koje je Srbija postala i do danas ostala celovita Ëlanica UN i postavqa se pitawe da li se moæe i sme prinuditi Vlada Srbije da prihvati „integrisano” ili bilo kakvo drugo postavqawe granica unutar Srbije Ëime se gazi Ustav dræave i to bez saglasnosti Skupπtine, ugroæava wena celovitost.

Poglavar SPC je kazao da je ranije javno izneo svoj stav o deπavawima u vezi sa Kosovom. „Rekao sam svoj stav ranije, ne bih da ga ponavqam.

Ovom prilikom niπta ne mogu viπe da kaæem”, rekao je poglavar SPC.

Navodi se i da Crkva od Vlade i Skupπtine oËekuje da namesto prihvatawa „integrisanog upravqawa granicom” preispita sve dogovore prethodne Vlade o „prelazima” koje nisu potvreni u parlamentu.

Patrijarh Irinej je ranije kazao da Srbija treba da ide ka EU, ali da ne treba da se zarad Unije odriËe Kosova. „Ako treba da se odreknemo i odriËemo, hvala im na pozivu, ostaÊemo da æivimo svojim æivotom, teπkim i mukotrpnim, kojim smo æiveli 500 godina”, rekao je poglavar SPC. (Blic, 6.12.2012)

Ukazuje se da je duænost sadaπwih dræavnih organa Srbije da pre bilo kakvih drugih razgovora i dogovora zahteva od meunarodne zajednice omoguÊavawe povratka hiqada prognanih, obnovu poruπenih stotinu i viπe hramova i hiqada domova, kao i donoπewe Zakona o restituciji druπtvene i crkvene imovine na Kosovu i Metohiji, o, kako se navodi, kaubojskom bespravnom zaposedawu „Bondstilom” srpske zemqe i rudnog blaga na Kosovu.

Sadræina navodnog pisma Sinoda Srpska pravoslavna crkva (SPC) zatraæila je od predsednika i premijera da odbiju predlog o integrisanom upravqawu prelazima (IBM) na administrativnoj liniji s Kosovom i iznela svoj plan za reπewe kosovskog problema, piπe beogradski „Nedeqnik”.

List navodi da je reË o najoπtrijem pismu u istoriji SPC koji se smatra „tajnim dokumentom”, i da je dokument poslat predsedniku Srbije Tomislavu NikoliÊu, premijeru Ivici DaËiÊu, potpredsedniku vlade Aleksandru VuËiÊu, ali i liderima opozicije meu kojima i lideru Demokratske stranke Draganu –ilasu.

U predlogu, koji se sastoji od osam taËaka, od poniπtavawa granice Petra StamboliÊa do zahteva za uklawawe Bondstila, kako piπe „Nedeqnik”, od dræave se zahteva da ne „uËestvuje u samoubistvu zemqe”. Crkva je, naime, kako kaæe, uzela sebi za pravo da preko svog Sinoda ukaæe na nekoliko suπtinskih problema i pitawa koja bi trebalo razreπiti pre bilo kakvog regulisawa i reπavawa problema praktiËne prirode,

Iskra 1. januar 2013.

Prethodno, smatra Crkva, neophodno je ispitati sve zloËine na Kosovu i Metohiji, do vaewa organa za koje niko nije odgovara i ne odgovara.

Povodom oslobaajuÊ presuda Haπkog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu MarkaËu, zatim nekadaπwe lideru OslobodilaËke vojske Kosova Ramuπu Haradinaju, ali i presudama kojima su Srbi, uËesnici graanskog rata u bivπoj Jugoslaviji, u tim istom sudu osueni na hiqade godina zatvora, Crkva ukazuje da sve to potvruje da se „integrisanim upravqawem administrativnih prelaza” prema Kosovu, samo priprema, predvieno rasparËavawe Srbije, pravcem Preπeva, Stare Raπke, Vojvodine...

I najzad ali, kako se navodi, nimalno beznaËajno je da onima koji sprovode korak po korak stvarawe nezavisnog Kosova, nije svejedno koja vlast u Srbiji Êe to aminovati. „Zato taj 'vruÊ krompir' samorazarawa,

7

POSLU©NOST ZAPADU SRPSKIH REÆIMA SU PONIÆAVAJU∆I PORAZI Otkud ta neobjaπwiva, straπna, samoubilaËka potreba postoktobarskih srpskih reæima da pristaju na sve a da za uzvrat niti πta dobijaju niti πta traæe Srbija je u noÊi izmeu ponedeqka na utorak povukla dræavnu granicu prema doskora svom delu teritorije zvanom Kosovo i Metohija.

Podignuti su i carinski punktovi. To se zove priznawe nezavisnosti Kosova.

To su traæili Nemci i Amerikanci, u posledwe dve decenije uporni, ostraπÊeni i gotovo nerazumno drski srpski neprijateqi. Sve πto Zapad traæi, evo veÊ punih 12 godina, Srbija daje.

Niπta se nije promenilo sa novim reæimom u Beogradu. Naprotiv, sve govori da su ovi novi, predvodi ih Srpska napredna stranka, prema Zapadu servilniji od svojih prethodnika.

Pre nekoliko dana, Aleksandar VuËiÊ, lider napredwaka, prvi potpredsednik Vlade Srbije, rekao je u Skupπtini Srbije: Mi moramo da prihvatimo sve πto od nas traæe jer bez Evropske unije neÊemo preæiveti. Ovo je dokaz da Srbija sa novim reæimom nema ni gram nade, da VuËiÊ nema nijednu zdravu ideju, da je politiËki nedorastao mestu na kojem se naπao i vremenu koja ga meqe kao vodeniËni kamen zrno kukuruza.

Pismo

Sinoda...

utrampquju, ne 'svojim' evroslinavcima, nego onima koje je narod izabrao zbog wihovog nacionalnog opredeqewa. Kad Kosovo predaju, misle takvi, oni koje je narod izabrao smatra, a i sami to tvrde, naslednicima oslobodilaca Kosova, i to baπ na stogodiπwicu wegovog osloboewa, ko Êe onda moÊi u buduÊnosti dovesti pod znak pitawa pravdu i pravednost tog Ëina?!”, navodi se u pismu koje je potpisao Patrijarh.(„Nedeqnik”, 5.12.2012) SPC: Objavqeno pismo nije autentiËno, ali pismo Sinoda ipak postoji Portparol Srpske pravoslavne crkve episkop baËki Irinej rekao je danas da navodno pismo Sinoda SPC upuÊeno dræavnom vrhu koje je danas objavqeno u medijima nije autentiËno, ali da za Crkvu nije prihvatqivo priznawe nezavisnosti Kosova i uspostavqawe granice sa Kosovom. „Pismo nije autentiËno i ne postoji nikakav ultimatum ni memorandum SPC dræavnom vrhu, a ni sukob izmeu crkve i dræave ni po ovom, a ni po nekom drugom pitawu”, rekao je vladika Irinej novinarima ispred Predsedniπtva Srbije.

Episkop baËki je, meutim, kazao da je Sinod predsedniku Srbije uputio drugo pismo o pitawu Kosova, ali da to nije ovo koje je dospelo u javnost.

(Agencije, 6.12.2012).

8

Ovo je jedna od onih reËenica koje se u politici nikada ne izgovaraju. Ëak i da je taËno to πto je VuËiÊ kazao - a nije taËno, dræava uvek moæe da preæivi - to se ne izgovara. Ako kaæete Evropskoj uniji da u woj vidite boga svih bogova, da bez we ne moæete, onda ste, da prostite na izrazu, stavili dupe na tarabe. Pa ko god naie...

Zbog Ëega sluæbeni Beograd sve ovo radi?

Otkuda ta neobjaπwiva, straπna, samoubilaËka potreba postoktobarskih srpskih reæima da pristaju na sve a da za uzvrat niti πta dobijaju niti πta traæe. Spas za Srbiju, podvikuju po kabinetima Vlade Srbije, leæi u nastavku puta ka Evropi.

Samo da dobijemo, ponavqaju VuËiÊ i DaËiÊ, datum za poËetak pregovora. ©ta i da dobijete? Tek onda poËiwe pakao, svako poglavqe koje Evropska unija bude zatvarala sa Srbijom, donosiÊe nove ucene i ultimatume.

Mnogi u Beogradu znaju da je u Briselu veÊ pripremqen nacrt novog Statuta Vojvodine koji Êe toj srpskoj pokrajini vratiti ono πto je imala kroz Ustav iz 1974. godine. PraktiËno, Vojvodina Êe postati republika, ravnopravna sa Srbijom, a dræava Srbija se pretvara u neku vrstu konfe-deracije.

Za Raπku oblast (Sanxak) predviena je teritorijalno-politiËka autonomija. Kad to bude ispostavqeno kao zahtev, Raπku Êe u rekordno kratkom roku napustiti svi Srbi.

Preterujem? Fantaziram. OËajan sam pa se na ovaj naËin teπim i leËim? Ne. Samo prizivam seÊawe na nemaËkog ambasadora u Beogradu (zvao se Andreas Cobel) koji je joπ 2007. godine rekao Srbima da se ne protive previπe odvajawu Kosova od Srbije, inaËe Êe im planuti vatra u Sanxaku i Vojvodini.

Umesto da su ga istoga Ëasa najurili iz Beograda, zbog meπawa u unutraπwe stvari i pretwi dræavi koja ga je ugostila, ako treba prekinuli diplomatske odnose sa NemaËkom, dajuÊi do znawa da su ozbiqna dræava, srpski vlastodrπci su pognuli glave kao ovce pred klawe.

To klawe traje i trajaÊe sve dok Beograd ne kaæe da ima liniju koja se ne prelazi; dok javno ne saopπti kako je Evropa i lepa i poæeqna, ali da Srbija moæe da æivi i bez te Evrope. Ima li nekoga u toj jadnoj i napaÊenoj zemqi, u wenoj glavnoj zgradi, u beogradskoj Nemawinoj ulici, da bar hladne glave razmisli o ovoj moguÊnosti. Sve drugo Srbija je pokuπala.

Rezultati su poznati; poraz za porazom, poniæewa u nizu, ultimatumi, pretwe i poneka tepsija baklava iz Priπtine, kao nagrada.

Standard, 6.12.2012.

(Podvukla - Iskra)

RATKO DMITROVI∆

Iskra 1. januar 2013.

Sredstva savremene tehnologije i kontrole Ëine da...

Mi nismo slobodni, mi smo robovi (2) Upravqawe qudima stiËe svakodnevno sve veÊi legalitet i legitimitet. Posle potpune kontrole robe, uspostavqene uvoewem BAR-koda, u zemqama Evropske unije uveden je i EKAM-kod, koji je utisnut na πengenske pasoπe u vidu magnetne trake. ReË je o matiËnom broju osobe, tekovini totalitarnih i militantnih sistema, koji pojednostavquje administrativno poslovawe. Meutim, podmukliji inicijatori veÊ viπe decenija insistiraju da se ta πifra ugradi u tela graana, odnosno da se utisne u desnu ruku ili na Ëelo. Tada bi iz jednog centra moglo da se utiËe na nervni sistem Ëoveka ukquËenog u mreæu i da se, ako to neko odluËi, u dobroj ili loπoj nameri, usporava ili ubrzava rad wegovog srca.

No, prema objavqenim podacima, za koje autori tvrde da su „procureli” iz tajnih dosijea Cije, u ameriËkim eksperimentima in vivo veÊ je ostvaren elektronski uticaj na qudski mozak ugraivawem mikroËipova. U izveπtajima bivπih agenata potvreno je da Cija ubrizgava kompjuterske Ëipove u krvotok „pacijenata”. Skoro nevidqivi Ëipovi, Ëiju „nevidqivost” omoguÊava nanotehnologija, stiæu do mozga, gde se kaËe o neuronske zavrπetke i poËiwu da emituju unapred programiran kod.

OËigledna, beskrupulozna legalizacija nehumanih reπewa nagoveπtava postojawe tajnih podruËja, ali i institucija, u kojima su moguÊe i veÊe zloupotrebe. Stoga »erËil Velπ, predsednica Udruæewa graana za zaπtitu od zloupotrebe qudskih prava upotrebom elektromagnetnog i neuroloπkog oruæja, pokuπava, uz pomoÊ bivπih „qudskih zamorËiÊa” iz Bugarske, NemaËke i Japana, sa Novog Zelanda, iz Rusije, Velike Britanije i Sjediwenih AmeriËkih Dræava, da dokaæe da Cija eksperimentiπe na qudima, bez wihovog znawa, ugraujuÊi im u mozak „transmitere”.

Zanimqivo je da se, prema navodima gospoe Velπ, ærtvama ugrauju prijemnici prilikom rutinskih operacija sinusa, vilice, nosa ili uha. Kao najdrastiËnije, navela je sluËajeve ©veanina Roberta Neslunda i ukrajinske porodice Kec. Posle organizovawa Udruæewa ærtava, gospoi Velπ se svakog meseca javqaju dve-tri nove ærtve tehnologije kojom se mozak tretira kao svojevrstan kompjuter koji oslobaa elektromagnetne talase. Ærtve tvrde da se promenom duæine, intenziteta i snage signala moæe uticati na Ëovekov um i psihu. Meu najugroæenijima su qudi iz zemaqa tranzicije IstoËne Evrope i Rusije.

Instalirani „moædani transmiteri” (predajnici) mogu da se prate globalnim pozicionim sistemima (GPS) iz satelita, uz pomoÊ superkompjutera. Rezultat primene navedenog metoda je donekle kontrolisano ponaπawe objekta,

Iskra 1. januar 2013.

odnosno (zlo)upotrebqenog Ëoveka. Ishodi delovawa radio-signala mogu da budu umrtvqene sinapse (veza izmeu dve nervne Êelije) ili elektronsko poniπtavawe memorije. ReË je o posledicama nakon primene poznate RIC-EDOM tenike, koju odavno koristi Cija, a koju je otkrio i prvi upotrebio Linkoln Lorens.

Najpoznatije ærtve „kontrole uma” su osobe koje su preæivele torturu u projektu „Monarh”.

Keti O`Brajen napisala je kwigu Transformacija Amerike, a Brajs Tejlor je svoj sluËaj opisala u kwizi Sjaj zvezda. U brojnim kwigama i napisima one su primeri za programirano pretvarawe æena u „robiwe seksa”. Zanimqivo je da je Keti O`Brajen imala brutalni sado-mazohistiËki odnos sa Dikom »ejnijem u „Koænoj sobi” Bohemijanskog kluba. Svi znaju da je Dik »ejni bio sekretar odbrane SAD za vreme Xorxa Buπa Seniora i da je sada na duænosti potpredsednika SAD... Ærtve kontrole uma ne nalaze se samo u Sjediwenim Dræavama i ©vedskoj. Ronald Stenli, ameriËki javni tuæilac, upozorio je svet da Rusija poseduje leptonsko superoruæje za kontrolu qudi.

U svom obraÊawu javnosti, u septembru 1995, naveo je da se leptonsko oruæje serijski proizvodi od 1980. godine i da je u Moskvi formiran centar za registraciju graana koji su stradali zbog primene te vrste psihotronskog oruæja. Zanimqivo je da, prema wegovim reËima, operateri psihotronske stanice koja koristi leptonsko poqe mogu sa udaqenosti do 100 kilometara detaqno da fiksiraju sve nijanse misli odabrane osobe. Pri dugotrajnoj kontroli, oni su sposobni da ovladaju celokupnim seÊawem ærtve: mogu saznati i najintimnije podatke, mewati ponaπawe i, Ëak, razboleti ærtvu.

Najnovija nauËna postignuÊa surovo potvruju da je qudski mozak sve ugroæeniji. Adam Mandelbaum, bivπi sluæbenik Vojne obaveπtajne sluæbe, a zatim i Agencije za nacionalnu bezbednost SAD, koji se profesionalno bavio tumaËewem tarota i proricawem buduÊnosti za vojne potrebe, u kwizi Senke rata naveo je da je donedavno Cija koristila sujeverje u borbi protiv buntovnika u Kongu, prouËavala moguÊnosti kontrole uma hipnozom i drogama i, Ëak, razmatrala primenu metoda za izmenu svesti radi uticaja na wihovo ponaπawe. „Neubojno oruæje” koristi se za uticaj na psihu, um i duh qudi. Xenet Moris, iz Odbora za globalnu strategiju vaπingtonske organizacije koju je organizovao Rej Klajn, jedan od bivπih zamenika direktora Cije, izrazila je zabrinutost zbog eventualne primene akustiËne psiho-korekcije. Ona oËekuje upotrebu novog „neubojnog metoda” za „guπewe pobuna i nereda, kontrolu disidenata, demoralisawe ili onemoguÊavawe neprijateqevih snaga i poveÊawe moguÊnosti timova prijateqskih

25

SANU je... њамо само на један. А пошто се сада нова политичка гарнитура ту и тамо почиње одмицати и трагати за новим путевима, одмах нам стижу претње одузимањем шенгенских виза.

То није једина претња, биће их и више. Међутим, поставља се питање да ли можемо одолети таквим претњама. Уверен сам да је свет данас толико „широк” и да могућности за тражење других путева има, па би грехота била ослањати се само на једну од велесила, поготово не на оне које нам не желе добро. Даје ли Вам наду последња изјава председника Томислава Николића да Србија неће по сваку цену у ЕУ, и посебно да неће без Косова као своје суверене територије? Наравно, то је веома добра изјава и ја је свесрдно подржавам. И не сумњам у то да ће је он испоштовати јер као председник има обавезу да политичке одлуке доноси у складу са националним интересима. Видим по неким показатељима, по неким сондажама, колико је наша омладина у последње време постала свесна уцена, сталних испостављања неких нових захтева са Запада, колико је одустала од раније спремности да Србија по сваку цену мора да нађе место у ЕУ. Надам се да ће државно руководство имати на уму расположење народа, иако знам да ће много зависити и од средстава јавног информисања која се нису битно променила у односу на претходну власт.

Нажалост, у њима још увек дефилују исти они политички аналитичари којих нисмо могли да се ослободимо у претходном периоду, и исте оне НВО и њихови представници који немају нимало наклоности према српском националном осећању. Они и даље трују наше јавно мњење, и ми морамо тражити начин да их неутрализујемо кроз међусобни дијалог и тражење излаза из криза кроз размену свих релевантних мишљења. Професоре, када би, неким случајем, наши политичари затражили од Вас мишљење по питању вођења спољне политике, шта бисте им саветовали?

Саветовао бих им да буду мало мудрији и себичнији у односу према најближим земљама у окружењу, да воде више рачуна о националним интересима и чине мање уступке онима који Србији показују отворено непријатељство. И да не буду окренути искључиво ка ЕУ као једином савезнику, јер САД престају да буду велесила и у свету се стварају разне друге коалиције, као што су БРИКС, Евроазијски савез и не знам шта све још; дакле нема више те униполарне силе, и у перспективи је неће бити. Уверен сам да излаза има, само треба имати памети, стрпљења, постојаности, морала, љубави према

24

отаџбини, а онда се унутар земље обрачунавати са разним мангупима који су на политичке функције дошли само зато да напуне своје џепове, а онда „нестали” без икакве одговорности.

Србин Нићифор Аничић из Јужноафричке Републике, један диван и несебичан човек, учинио је све што је у границама његових интелектуалних и финансијских моћи да би организовао обележавање 100-годишњице ослобођења Старе Србије у Пријепољу. Урадио је то на нивоу којим би могао да се похвали и главни град. А то је требало да уради држава Србија, и преносе сви медији са националном фреквенцијом, јер су балкански ратови важна прекретница у нашој историји. Од њих почиње нова историја нашег народа и државе, и то не сме да се заборави, као ни жртве које су пале за слободу. Многи би да нас увере како су то били освајачки ратови и зато се о њима у медијима ћути и чини услуга онима који би да „рециклирају” српску историју. Зато, Бог да гa поживи, Војвођанску сецесију треба спречити „Не видим да је излаз из многих криза у које смо данас запали у Војводини која би била скројена по узору на Устав из 1974. године, за који се залажу Ненад Чанак, Жика Берисављевић и неки људи из ДС-а који подржавају ту политику, који се не супротстављају и секундирају јој. Политика којој они секундирају је чист сецесионизам, а доказ за то је и то што истичу етатистичке тежње Војводине, траже корене за самосвојство Војвођана и стварање посебне војвођанске нације. Истим путем је и Косово изашло из састава Србије, а војвођански аутономаши га следе да би створили такозване атрибуте државности. Тако је створена и Војвођанска академија, представништво Војводине у Бриселу… На то треба реаговати озбиљно, не зато што су аутономаши јаки, него зато што јаки и утицајни они споља који ће стати иза њих. Ако огромна већина Срба у Војводини подигне свој глас, што ја очекујем, од тога неће бити ништа”, каже академик Крестић.

„Драго ми је да ми не живимо са колективном мржњом какву Хрвати имају према Србима, и што ми немамо Керума, примитивног градоначелника Сплита, из чијих уста, уз свесрдну помоћ свих хрватских медија, излази експлицитна изјава да оно што мисли он мисле многи, или сви у Хрватској, само то неће да кажу. Али на такве изјаве ми не смемо да останемо глуви, јер та омраза, то једнострано оптуживање, то тражење кривице само у Србима, а не и увиђање да Хрвати и у себи треба да траже узроке и кривце за рат и непријатељство, веома је опасно. Зар није записано да је сам Туђман изјавио ’рата не би ни било да га ми нисмо хтели, а хтели смо га зато да што пре дођемо до независне државе Хрватске’”. Геополитика, 5.12.2012.

(Podvukla - Iskra)

Невенка Стојчевић

Iskra 1. januar 2013.

Rogozin, potpredsednik vlade Ruske Federacije:

BEZOBRAZAN

USLOV

EU ZA KIM -

Vicepremijer Rusije Dmitrij Rogozin srpskim zvaniËnicima poruËio da je "bezobrazan uslov" ako se za prijem u EU traæi priznawe Kosova. Odobren i ruski kredit.

Rogozinu je jutros ispred Palate "Srbija" u Beogradu prireen sveËani doËek. Rogozin se prvo sreo s potpredsednikom vlade Aleksandrom VuËiÊem, pa zatim s predsednikom Srbije Tomislavom NikoliÊem, kome je preneo da je Rusija i zvaniËno Srbiji odobrila kredit. Dmitrij Rogozin se sastao i sa premijerom Srbije Ivicom DaËiÊem.

Potpredsednik ruske vlade je rekao da "ako je za prijem u EU uslov da se prizna Kosovo, treba da razmislite o tom uslovu. To je bezobrazan uslov... ali to je vaπa suverena odluka i Rusija Êe podræati vaπu odluku".

On je rekao da "ne vidi nikakav sukob interesa da Srbija pristupi i EU i bude strateπki partner Rusiji".

"Mi Srbiju podræavamo po pitawu Kosova ne πto smo prijateqi, veÊ πto insistiramo na principu teritorijalnog integriteta... treba ostati na svome i treba ostati sloæan. Zato je Rusija sa vama. Nama je potrebna jaka Srbija koja Êe zastupati sopstveni stav", rekao je Rogozin.

On je ocenio da je proglaπewe nezavisnosti Kosova 2008. bio "akt nasiqa" jer je, po wegovim reËima, pravo na otcepqewe opravdano samo u jednom sluËaju, a to je "pretwa genocida i uniπtewe kompletne nacije".

"HoÊu da upitam ko je ugroæavao kosovske Albance 2008? U Beogradu je postojala vlada koja je postigla kompromis sa Kosovom. Glavni krivac, (Slobodan) MiloπeviÊ, veÊ je umro. Smatram da je priznavawe nezavisnosti bio akt nasiqa", rekao je on.

Rogozin je, na konferenciji za novinare posle sastanaka sa prvim potpredsednikom vlade Srbije Aleksandrom VuËiÊem, istakao da je zvaniËna Moskva u novim srpskim vlastima dobila "pouzdanog i ozbiqnog partnera", te da je Rusiji potrebna jaka Srbija koja Êe zastupati svoje pozicije.

"Rusija je sa vama, Putin je sa vama, potrebna nam je jaka Srbija koja Êe zastupati svoje stavove", rekao je Rogozin. Rusija, sa svoje strane, "ima i æequ i novac da ulaæe u Srbiju i verujem da naπ 'brak' neÊe biti samo iz interesa, nego i iz qubavi", precizirao je Rogozin.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar VuËiÊ izjavio je da nije sporna æeqa Srbije da ue u Evropsku uniju, kao i da zadræi prijateqske odnose sa Rusijom.

Iskra 1. januar 2013. . .

PRIHVATAWE

vaπe

Nakon sastanka sa potpredsednikom vlade Rusije Dmitrijem Rogozinom, VuËiÊ je rekao da Srbija neÊe dozvoliti da bilo ko pokvari weno prijateqstvo sa Rusijom, ali je dodao da to niko nije ni traæio - ni iz EU, ni sa neke druge strane.

VuËiÊ je dodao Êe se Srbija rukovoditi svojim interesima jer postoji pre svega zbog svojih graana.

Glavne teme razgovora NikoliÊa i Rogozina bile su ekonomske.

Tokom sastanaka, Tomislav NikoliÊ je dodao i da Êe Srbija voditi politiku vojne neutralnosti i da Êe zbog toga uskoro biti upuÊena poslaniËka delegacija u Parlamentarnu skupπtinu Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti poπto Srbija veÊ ima svoje predstavnike u Parlamentarnoj skupπtini NATO-a.

Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti je regionalni vojni savez osnovan sporazumom 1992. godine koji su potpisali predsednici Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije, Rusije i Taxikistana.

Predsednik Vlade Srbije Ivica DaËiÊ i potpredsednik Vlade Ruske Federacije Dmitrij Rogozin saglasili su se da reπavawe kosovskog pitawa mora da bude u skladu sa meunarodnim pravom, a ocenili da se saradwa Srbije i Rusije znaËajno unapreuje.

DaËiÊ i Rogozin su razmatrali moguÊnosti veÊeg prisustva ruskih investicija, privrede i banaka u Srbiji, kao i zajedniËki nastup kompanija obe zemqe na træiπtu, saopπtila je Vlada Srbije.

Projekat "Juæni tok", koji bi trebalo da bude izgraen do 2016. godine, predstavqa vaæan korak u ekonomskoj saradwi dve zemqe, konstantovano je na sastanku.

Dogovoren je nastavak saradwe u oblasti vanrednih situacija, posebno na razminirawu terena i oceweno da Humanitarni centar u Niπu ima regionalni znaËaj na tom planu.

DaËiÊ i Rogozin razmatrali su i moguÊnosti zajedniËke borbe protiv terorizma i ilegalne trgovine narkoticima, dodaje se u saopπtewu.

Predsednik Skupπtine Srbije Nebojπa StefanoviÊ preneo je potpredsedniku ruske vlade Dmitriju Rogozinu zahvalnost na pomoÊ u reπavawu pitawa Kosova i Metohije i tom prilikom ponovio da Srbija neÊe priznati jednostrano proglaπenu nezavisnost juæne pokrajine.

On je dodao da Srbija ostaje na stanoviπtu prioriteta svog suvereniteta, kao i zaπtite Srba

9

SAD predwaËe u kontroli `privatnosti`

`SKAJP` U DRU©TVU VELIKOG BRATA Jedna od posledwih oaza privatnosti na internetu, servis za video, telefonsku i „Ëet” komunikaciju, „Skajp”, odnedavno sarauje sa bezbednosnim sluæbama, piπe „Vaπington post”, pozivajuÊi se na neimenovane insajdere iz vlade i industrije.

Iako je tekst obeleæen kao ekskluzivan, teπko da saopπtava neπto novo: u „blogosferi” su veÊ neko vreme u opticaju spekulacije da se „Skajp” pridruæio druπtvu Velikog brata, odnosno da su u wegov program ugraena „sporedna vrata” koja bezbednosnim sluæbama omoguÊavaju da, uz odreenu proceduru (ili bez we, kako gde), prisluπkuju komunikacije korisni Mnogi tehniËki verzirani blogeri ove promene povezuju sa promenom vlasniπtva: „Skajp”, koji su 2003. osnovala dva ©veanina, u maju 2011, kupio je za Ëak 8,5 milijardi dolara ameriËki informatiËki xin „Majkrosoft”, koji ima dugu

Bezobrazan uslov... u pokrajini. StefanoviÊ je takoe izrazio spremnost da Skupπtine kroz zakonodavnu aktivnost pruæi podrπku unapreewu saradwe dve zemqe, saopπteno je iz srpskog parlamenta.

Urednik "Komersanta" Genadij Sisojev izjavio je za B92 da je motiv danaπwe posete Rogozina iskquËivo ekonomski i da ne oËekuje da Êe on u Beograd doneti bilo kakve politiËke poruke. InaËe, Rogozinova poseta Beogradu je uzvratna poseta, na VuËiÊevu posetu Moskvi iz avgusta ove godine.

VuËiÊ i Rogozin prethodno su se sastali u avgustu u Moskvi, kada su razgovarali o jaËawu bilateralne saradwe u oblasti odbrane, unapreewu odbrambene industrije, modernizaciji Vojske Srbije, kao i o potencijalnim zajedniËkim proizvodnim poduhvatima i izlasku na treÊa træiπta.

VuËiÊ je tada izjavio da Srbija namerava da izgradi fabriku modernog naoruæawa, a da je Rogozin pokazao veliku æequ da pomogne Srbiji u wegovom plasmanu.

ReË je o razvoju srpske namenske industrije, plasirawu robe na rusko træiπte i zajedniËkom izlasku na treÊa træiπta, precizirao je VuËiÊ.

"Naπ ciq je da do kraja godine otvorimo fabriku sloæenih borbenih sistema, pa je potreban plasman na viπe vaænih træiπta u svetu. I tu oËekujemo i podrπku Rusije", naveo je on u avgustu.

Podsetimo, zamenik pomoÊnika dræavnog sekretara SAD Filip Riker sastao se juËe u Beogradu s najviπim zvaniËnicima Srbije.

28.11.2012.

10

B92, Tanjug

istoriju saradwe sa vlastima.

Cena je u to vreme podigla mnoge obrve, s obzirom na to da je „Skajp”, koji ima blizu 700 miliona korisnika, besplatan za veÊinu namena: naplaÊuje se samo telefonirawe preko „internet protokola”, ali po cenama koje su viπestruko niæe od onih telefonskih kompanija.

Ovom transakcijom „Skajp”, Ëije je sediπte u Luksemburgu ali Ëiji skoro svaki drugi zaposleni radi u filijali u Estoniji, postao je ameriËka kompanija, pa je zbog toga po ameriËkim zakonima obavezna da u svoje servise ugradi tehniËku moguÊnost za prisluπkivawe.

AmeriËki zakon koji reguliπe ovu oblast donet je joπ na poËetku internet ere, i on od telekomunikacionih operatera i proizvoaËa telekomunikacione opreme zahteva da svoje programe i ureaje projektuju tako da omoguÊavaju da ih federalne sluæbe „prisluπkuju u realnom vremenu”.

Kako je objavio internet magazin „Slejt” (u vlasniπtvu „Vaπington posta”), hakeri su promenu „arhitekture” „Skajpa” uoËili joπ u proleÊe, objaπwavajuÊi to potrebom da se omoguÊi „zakonsko presretawe” komunikacija ovog servisa.

Korporativna sluæba za odnose sa javnoπÊu „Majkrosofta” nije za ovaj magazin æelela da komentariπe te promene, saopπtivπi samo da „Skajp” „sa agencijama za primenu zakona sarauje onoliko koliko je to pravno i tehniËki moguÊe”.

Prema „Slejtu”, zanimqiva je podudarnost da je „Majkrosoft” samo mesec dana posle kupovine „Skajpa” registrovao patent za tehnologiju „legalnog presretawa”, koja bez znawa korisnika omoguÊava kopirawe govornih komunikacija preko interneta.

Nema dokaza da je to potom ugraeno u „Skajp”, ali sudeÊi po „politici privatnosti” koju kao uslov za pristupawe „Skajpu” prihvata svaki korisnik, servis je u moguÊnosti da sadræaj komunikacija ustupi vlastima.

Tamo izmeu ostalog piπe i da „Skajp” ili wegovi partneri „liËne podatke i sadræaj komunikacija i podataka o saobraÊaju mogu da ustupe odgovarajuÊim sudskim, policijski ili vladinim sluæbama koje zakonski zahtevaju takve informacije”.

To se ne odnosi samo na pomenute organe u Americi, nego i „meunarodne”. „Vaπington post”, pozivajuÊi se na upuÊene „predstavnike industrije”, tvrdi meutim da su promene programa koje ovo omoguÊavaju izvrπene joπ krajem proπle godine.

Kako god bilo, „Skajp” nije viπe ono πto je donedavno bio: servis koji su, zbog wegove tehnologije koja je presretawe podataka Ëinila nemoguÊim i iz toga proistekle reputacije „sigurne veze”, rado koristili novinari, aktivisti za zaπtitu qudskih prava, politiËki disidenti, ali i oni sa druge strane zakona.

Politika, 27.7.2012.

(Podvukla - Iskra)

Milan MiπiÊ

Iskra 1. januar 2013.

PRIZNAWA KOSOVA BILO BI GORE OD STVARNE OKUPACIJE Sredinom oktobra tekuÊe godine, premijer Srbije Ivica DaËiÊ prilikom susreta sa takozvanim premijerom Kosova Haπimom TaËijem, prvi put je izgovorio i nekoliko puta ponovio jednu te istu ideju, sa oËiglednim ciqem da upravo tu formulaciju uËvrsti i demonstrativna upornost u wenom ponavqawu zahteva svojevrsnu analizu.

I tako, πef srpske vlade je rekao: „Apsolutno je nemoguÊe da Srbija prizna na taj naËin proglaπenu nezavisnost Kosova”. KquËne reËi ove fraze su - „na taj naËin”. LogiËno tumaËewe dovodi do neminovnog zakquËka da to znaËi da je moguÊe priznati nezavisnost Kosova na drugi naËin.

U vezi sa tim javqa se niz pitawa. Prvo i najjednostavnije je - πta se podrazumeva pod frazom „na ovaj naËin”. Tu su moguÊe razliËite varijante. Na osnovu formulacije pitawa (a te formulacije su usvojene bez izmena, u istoj formi u kojoj je rukovodstvo Srbije predloæilo ta pitawa) koja je Meunarodnom sudu pravde u Hagu postavila Generalna Skupπtina UN, To mogu biti sledeÊe opcije. Prva varijanta ogleda se u jednostranom karakteru proglaπewa. Drugo - takvo proglaπewe je uËiweno od strane nevaqanog subjekta. TreÊe - o usklaenosti proglaπewa nezavisnosti sa normama meunarodnog prava. Mogu biti i druge varijante koje nisu uπle u formulaciju pitawa koja su postavqena pred Meunarodni sud, na primer, da se proglaπewem nezavisnosti uËvrπÊuju rezultati genocida nad srpskim stanovniπtvom na Kosovu i Metohiji.

Ipak, ovde je najvaænije neπto drugo nacionalnim interesima srpskog naroda i Republike Srbije ne odgovara nikakvo priznawe nezavisnosti Kosova. I to iz prostog razloga Kosovo i Metohija su teritorija Srbije. I tako Êe ostati, bez obzira na sve okolnosti, ukquËujuÊi i trenutnu okupaciju. Termin „privremeno okupirana teritorija” je veoma poznat termin, kako u savremenoj, tako i ne baπ savremenoj istoriji, pa samim tim i u istoriji meunarodnog prava. Nije sluËajno da se od Srbije traæi upravo priznawe sa meunarodno-pravnim aktom. U meunarodnopravnom planu, akt priznawa bi bio razorniji od realne okupacije. Nezakonita okupacija ne liπava narode i dræave pravnog prava na ovu ili onu dræavu, a priznawe - liπava!

U posledwe vreme neki struËwaci ukazuju na to, da jedan od moguÊih scenarija „regulisawa” kosmetskog problema moæe postati „model dve NemaËke”. Meutim, sasvim je moguÊe da zajedno sa NemaËkim modelom bude iskoriπÊen i Sudanski model.

Problem severa i juga Sudana postojao je i u

Iskra 1. januar 2013

vreme kolonizacije i tokom skoro 60 godina nezavisnog postojawa te dræave. Meutim, problem je reπen upravo odvajawem Juænog Sudana i to baπ u vreme i upravo u trenutku, kada je protiv predsednika Sudana Omara al-Baπira bio izdat nalog za hapπewe od strane Meunarodnog kriviËnog suda.

Ovde je vaæno primetiti da je pitawe o referendumu u Juænom Sudanu (sa unapred poznatim rezultatom) bilo doneto tek posle izdavawa naloga za hapπewe predsednika al-Baπira. Osim toga, srceparajuÊi vapaji „meunarodne zajednice” i organizacija za qudska prava o potrebama hitnog hapπewa al-Baπara, utihnuli su istovremeno sa otcepqewem Juænog Sudana.

Iz ovih privremenih podudarnosti mogu se doneti priliËno odreeni zakquËci. U vezi sa tim, pre nekoliko dana je doπlo do pokuπaja dræavnog udara u Sudanu - prvi put za posledwe 23 godine πto samo potvruje te „priliËno odreene zakquËke”. VeÊ je poznat model „oËuvawa vlasti u zamenu za oduzimawe teritorije”. Tako da se ne moæe iskquËiti moguÊnost da u okvirima odnosa Kosmeta i Srbije, takoe bude primewen sudanski model. U sluËaju Kosmeta to moæe izgledati joπ mekπe nego u Sudanu: jer je do oduzimawa teritorije veÊ doπlo i ostalo je „samo joπ priznawe”.

Ipak, za razliku od Juænog Sudana, na Kosmetu postoji znaËajan deo stanovniπtva koji se ne slaæe sa takvim modelom. I wihov glas mora biti usliπen. Usliπen kako unutar zemqe - prilikom formirawa pozicije Srbije, tako i na meunarodnoj areni - kao punopravne strane na bilo kojim pregovorima, jer sadaπwe vlasti Kosmeta ne predstavqaju Ëitavo stanovniπtvo u pokrajini.

Amorfnost poznatog izraza „BeogradPriπtina”, nije sluËajna, posebno u kontekstu pregovora. Ona predstavqa pokuπaj da se udaqimo od vaænog pitawa - kakva je suπtina problema na Kosovu, izmeu ostalog i meunarodno-pravnog problema i ko moæe biti pregovaraËka strana. I ako pod Beogradom podrazumevamo jedino zakonitu vladu Srbije, πta se onda podrazumeva pod Priπtinom? Ako se pod Priπtinom podrazumeva vlada, koja je nazakonito uzurpirala vlast na Kosmetu, onda ona ne moæe biti jedina strana koja predstavqa stanovniπtvo Kosova i Metohije na pregovorima. Bez reπewa tog vaænog pitawa, ti isti pregovori ne mogu biti legitimni, jer oni iskquËuju znaËajan deo stanovniπtva Kosmeta iz pregovaraËkog procesa. Kosmetski Srbi moraju biti punopravni uËesnici pregovora o svemu πto se tiËe takozvanog proglaπewa nezavisnosti. Ëak i kod na onaj naËin proglaπene nezavisnosti.

Fond strateπke kulture 26. 11. 2012.

Aleksandar Mezjajev (Podvukla - Iskra)

23

SANU je... разбили јединство Србије, а за рачун страних интереса. Наиме, јасно је да Мађари желе ревизију Тријанонског уговора, да се обнавља идеја о такозваној сентиштванској Угарској и Великој Мађарској која је 1918. године претрпела пораз. Ту јужну земљу, у коју спадају Бачка и Банат, Мађари желе да поврате и интегришу у своју матичну земљу. Са друге стране, очигледне су и проширене аспирације хрватског интереса са Срема на целу већински српску Војводину. У најновијој књизи управо сам писао о тим претензијама Хрвата не само на Војводину, већ и на Босну и Херцеговину, која датира још из 1848. године и не престаје до данас.

Значи ли то да се оружани рат против Србије, који је последица насилног разбијања Југославије, испланираног, подржаног и вођеног под контролом најјачих земаља Запада, наставља другим средствима, а све како би се даље сузиле српске државне границе, наизглед неагресивним путем?

У праву сте: Запад је на челу са САД и Немачком из неких себичних интереса разбио једну мултиетничку и мултикултуралну државу, у којој је, макар и формално, владало бар неко привидно јединство. Очигледно су се руководили неким геополитичким и економским разлозима, међу којима је главни био територијално запоседање Косова, које нису могли да остваре НАТО агресијом из ваздуха 1999. године. Но, ми смо и за то много криви, јер нисмо умели, или нисмо хтели, да препознамо намере Хрвата подржаване од Запада још у време Јосипа Броза Тита, када заједница звана Југославија такође није функционисала на начин како је разум поштеномислећих људи желео.

А већ тада се из рукописа највеће Брозове узданице, Мирослава Крлеже, намењених Енциклопедији Југославије чији је он био главни уредник, и његових коментара, могла видети огромна србомржња као израз неспремности да се живи у јединственој држави. Ми Срби, међутим, ни даље немамо одговор на ту и такву политику, јер нисмо извукли никакве поуке из онога што нам се дешавало раније и сада се понавља. Не знамо да штитимо и истичемо наше државне, националне и економске интересе, и да притом будемо достојанствени.

Погледајте само колико хрватских и словеначких фирми, пре свега трговинских, послује у Србији, а колико је наших предузећа добило право да послује у Хрватској. Поставља се питање зашто ми то чинимо, у чије име, за чију љубав, у чију корист, зашто се не држимо принципа реципроцитета – колико даш толико добијеш. Па нису ваљда само те две земље спремне да са нама сарађују и послују! Ако су спремне да раде на тако неравноправној основи, зашто

22

ми пристајемо на то? Ко је за то крив, осим нас самих који то дозвољавамо? Са једнаком лакоћом ми пристајемо и на све даље и даље прекрајање државних граница. Слажете ли се са мишљењем неких истакнутих српских интелектуалаца, јавно изречених, о предоминацији хрватских интереса у српској политици, економији, култури? Та предоминација је неспорна, јер су се Хрвати нама безочно наметнули у сваком погледу, па чак и у питању најстрашнијег геноцида који су починили над српским народом током Другог светског рата у Јасеновцу, или етничког чишћења у последњем рату, какво није забележено у новијој историји света. А онда су се послужили чистом заменом теза, и уз помоћ највећих светских и, нажалост, окупираних и контролисаних медија у Србији, нас су прогласили геноцидним џелатима. И, што је најгоре од свега, ми тражимо да повуку тужбу пред Међународним судом, уместо да инсистирамо на томе да се дефинитивно рашчисти ко је над ким извршио геноцид. Зарад будућности је важно да се једном засвагда зна ко је злочинац а ко жртва. Наш однос према Хрватима је заиста веома забрињавајући за многе у овој држави, јер он просто вређа осећања и здраву памет. Не знам какви нас то комплекси терају да им се стално додворавамо, да стално тежимо братству и јединству којег нема, и којег, нажалост, ни у перспективи неће бити још ко зна колико стотина година. Мене такво инфериорно понашање узнемирава, и озбиљно доводи до закључка да наши политичари нису дорасли државној и националној политици која им је поверена, јер нам својим снисходљивим, недостојанственим, негосподственим и непатриотским понашањем наносе огромну штету и срамоту. Државно руководство са једнаким „слепилом” инсистира на уласку Србије у Европску унију, чије су нам земље у најновијој историји показале отворено непријатељство признавањем независности Косова. Или све то раде сасвим плански, и циљано, јер ЕУ је такође у озбиљној економској кризи и требају јој нова подручја са људским и свим другим ресурсима?

Плашим се да су наши политичари свесни свега што раде, а онда је то још трагичније и за сваку осуду. Путеви за излаз из кризе увек постоје, али они нису на трагу Европске уније која је и сама у тешким проблемима, што доказују чак и исказане намере земаља чланица да из ње изађу и врате се, на пример, својим монетама. Али, Србија неће пронаћи своју перспективу ако стално и једнострано проглашава да ЕУ нема алтернативу. У том случају, сва друга врата су нам затворена, и ми немамо шта да мислимо, већ да безусловно пристајемо на све оно што нам се подастире. А то значи одустајање од суштинских националних и државних потреба. Узалуд је нама онда што говоримо да Србија има четири стуба, кад се осла

Iskra 1. januar 2013.

Genadij Zjuganov, predsednik KP Rusije:

GLOBALIZACIJA - NAJGORI VID IZRABQIVAWA U ISTORIJI Krajem listopada se u Bakuu odræala VII Generalna skupπtina Meunarodne konferencije azijskih politiËkih stranaka. Na konferenciji je prisustvovalo viπe od 300 politiËkih stranaka svih politiËkih opcija iz zemaqa Europe i Azije.

Konzervativci, liberali, socijalisti i komunisti.

Svi su imali jedan zajedniËki stav, tj. kako je potrebno da sami donose odluke i raspravqaju o goruÊim problemima, bez "savjeta" stranih "simpatizera" iz zemaqa koje ne pripadaju toj regiji. Komunisti, koje je predstavqao predsjednik Ruske KP, Genadij Zjuganov, otvorio je sjednicu, te bio najoπtriji u kritikama meunarodne politike koju vode SAD i EU.

zemaqa u svijetu. DajuÊi poseban naglasak na sjever Afrike i Bliski istok. Rekavπi kako "kolonijalistiËka politika SAD-a, i wenih europskih saveznika, joπ jednom u povijesti suoËava svijet s moguÊim svjetskim ratom, kojeg ciniËno nazivaju - sukobom civilizacija.

Za meunarodne institucije (Svjetsku banku, MMF i Svjetsku trgovaËku organizaciju) je rekao "kako su utemeqene upravo u tu svrhu. Kao - financijski kolonizatori". A za sve one koji se usude pobuniti protiv tih "miroqubivih nositeqa globalizacije", uvijek je spreman NATO savez, kako bi obavio zadaÊu.

OtvarajuÊi sjednicu, Genadij Zjuganov je retorikom svojstvenom za politiËku opciju koju predstavqa, oπtro napao hegemonistiËku i "imperijalistiËku" politiku SAD-a, EU, te wihovog vojnog krila NATO-a. Iako bi mu se mogao zamjeriti osebujan i arhaiËni stil govora, tvrdwe koje je iznio nisu za zanemariti. A rjeπewa koja je ponudio na razmatrawe svim delegacijama, bez obzira na politiËku pripadnost, su konkretna i zanimqiva.

"No, u tom globaliziranom svijetu, sve viπe raste opÊa odbojnost prema politici SAD-a.

Pojedinci, stranke i pokreti traæe promjene. Ëak i neki 'buræoaski politiËari' ne vide neoliberalni kapitalizam kao spasonosno rjeπewe. Bivπi wemaËki predsjednik, demokrπÊanin Keler, je izjavio: "treba prestati s praksom primjene anglosaksonskog kapitalizma. To je kapitalizam kockara i avanturista". Frasua Holand uvodi porez od 75% na sva primawa koja premaπuju milijun eura godiπwe. I sam Obama traæi naËin kako obuzdati one kojima je kriza pruæila moguÊnost zarade.", dodao je Zjuganov.

Zjuganov je u uvodnom govoru rekao: "Kao πto znate, Rusija je u svojoj povijesti uvijek bila centar euro-azijskog prostora. Naπa zemqa veÊ stoqeÊima obavqa ulogu geopolitiËkog 'mosta' izmeu dva svijeta i dvije civilizacije, Europe i Azije. U tom golemom prostoru je sluæila za gospodarsku i kulturoloπku razmjenu izmeu najudaqenijih zemaqa, od Europe do Pacifika. Danas, 90 godina od osnutka SSSR-a, moram podsjetiti da se ta zemqa izvorno trebala zvati - Savez Sovjetskih republika Europe i Azije (a to se ime moæe i naÊi na nekim od prvih dokumenata). Stoga, mi kao sqednici stranke koja je utemeqila tu dræavu, uvijek Êemo s pozornoπÊu pratiti ova okupqawa i sudjelovati u wima. Tema konferencije je "Svijet, sigurnost i pomirdba". A te tri teme su najrelevantnije za bilo kakav ozbiqan politiËki diskurs, u danaπwoj geopolitiËkoj situaciji u svijetu.

Znaci propasti kapitalistiËkog sustava su evidentni. Taj sustav propada u svim svojim segmentima - gospodarstvu, financijskom poslovawu, politiËkom æivotu, kulturi i moralu. Zemqe "eurozone" su na rubu propasti, a SAD ima 16 000 mlrd $ vawskog duga. No, situacija u svijetu, viπe no ikada, govori kako je Lewin bio u pravu kad je rekao "Imperijalizam je zadwi stadij kapitalizma". Tako da se ova bespoπtedna globalizacija, koja uniπtava gospodarstva, kulture, nacije i dræave, moæe tumaËiti samo na taj naËin. Mi smo veÊ 2002. ukazali na taj problem. Tj. kako se ne radi o "globalizaciji" koja Êe ujediniti narode i zemqe, nego se pod tom sintagmom odvija eksploatacija najgore moguÊe vrste u povijesti ËovjeËanstva. Takva situacija traæi odgovore i rjeπewa."

Zjuganov je potom govorio o sve brojnijim ratnim sukobima, pobunama, destabilizaciji pojedinih

Iskra 1. januar 2013.

U euroazijskom prostoru, od Pacifika do Europe, se dogaaju velike geopolitiËke promjene.

Najvaænije je iskustvo Kine, koja je uspjela odræati ekonomski rast, bez obzira na krizu. Treba slijediti kineski primjer. Ulagati u infrastrukturu, povezujuÊi ovaj prostor u jednu veliku geopolitiËku cjelinu.

U ovim uvjetima, zajedniËko koriπtewe ogromnog ekonomskog, znanstvenog i kulturoloπkog potencijala Azije, moæe dati dugoroËna rjeπewa za sve probleme. KquËna pitawa su: prehrawivawe u zemqama koja nemaju dovoqno prehrambenih resursa, a imaju ogroman porast stanovniπtva, potom pitawe energije, vojne sigurnosti, te na kraju pitawe oËuvawa okoliπa.

Na konferenciji se potom raspravqalo o konkretnim potezima. U raspravi su sudjelovale sve delegacije. Neovisno o ideoloπkoj pripadnosti. U ovim osnovnim pitawima su se svi sloæili.

Predloæilo se infrastrukturno povezivawe u æeqezniËkom prometu, izgradwa naftovoda i plinovoda. MoguÊnosti poveÊawa proizvodwe i preraspodjele hrane.

Na pitawe novinara, Zjuganov je objasnio svoje viewe geopolitiËke situacije u regiji: "Moram reÊi kako mi je osobito drago to πto su se odnosi Rusije i Azerbejxana popravili u zadwe vrijeme. Iako se naπa Partija uvijek zalagala za prijateqstvo i bratstvo dvaju naroda. Ozbiqan problem za sigurnost su sukobi na jugu regije. Mi moramo braniti naπe interese i naπe narode od moguÊe ugroze. Potrebno je stvoriti jednu zajedniËku cjelinu od 300 miliona stanovnika. Wu bi trebale tvoriti Rusija, Bjelorusija, Ukrajina, Kazahstan i Azerbejxan. Samo tad bi bili u stawu jamËiti sigurnost qudima i gos-

11

Академик Василије Крестић:

САНУ ЈЕ НЕГАТИВАН лИДЕР, a СРБИЈУ НЕ ВОДЕ НАЈБОљИ

Aktuelni projekt `Velika Albanija` ugroæava Balkan

BERI©A I TA»I ©AQU OTVORENU RATNU PORUKU Predsjednik Odbora Skupπtine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je Srni da albanski premijer Saqi Beriπa i premijer samoproglaπenog Kosova Haπim TaËi izjavom o potrebi ujediwewa svih Albanaca πaqu otvorenu ratnu poruku, jer projekat "velike Albanije" ne moæe da se realizuje bez prekrajawa granica.

Povodom poziva na ujediwewe Albanaca, koji su Beriπa i TaËi uputili juËe na proslavi stogodiπwice Albanije u Skopqu, Drecun je rekao da strateπki ciq politike reæima u Albaniji jeste prekrajawe granica na Balkanu i realizacija projekta "velike Albanije".

On je ocijenio da je, u tom kontekstu, veoma interesantno to πto u posqedwih neπto viπe od godinu dana veÊina albanskih zvaniËnika, ukquËujuÊi i nosioce velikoalbanske politike premijera Saqija Beriπe, otvoreno govori o potrebi ujedi-

Globalizacija - nmajgori... podarstvu, te znanstvenom i tehnoloπkom razvoju."

Lider ruskih komunista je podsjetio kako je kapitalizam, u wegovoj 150-godiπwoj povijesti, potreslo 12 velikih kriza. Od tih 12, dvije su bile uzrok dva svjetska rata. Stoga ova konferencija, iako nema politiËki legitimetet da donosi odluke, moæe biti dobar put ka stvarawu jednog novog pola u globalnom prestrojavawu. Onoga, Ëija se politika neÊe svoditi iskquËivo na profit, nego Êe rjeπavati kquËna pitawa od interesa za cjelokupno stanovniπtvo.

Srpska Informativna Mreæa, 30.11.2012 Preneto sa Sajta: </www.advance.hr> (Podvukla - Iskra>

Komentar Iskre: Donosimo ovo izlagawe Zjuganova, jer u marksistiËkoj kritici kapitalizma ima mnogo istine. Obe rivalne doktrine, marksizam i kapitalizam, su prevashodno materijalistiËke. Ali u wihovoj praktiËnoj primeni, komunizam izgleda ËoveËniji - stremi poboqπawu æivotnih uslova proseËnog ovozemaqskog Ëoveka. Liberalni kapitalizam (naroËito danas, osloboen svih stega) je bezobzirno ukrupwavawe kapitala - profit, u kome na svim planovima vlada zakon æivotiwske prirode, da `veÊa riba uvek guta mawu`. Greh komunizma je slepo poricawe duhovne prirode Ëoveka, otuda wegovo krvavo gowewe vere i crkve i bespoπtedno uniπtavawe (stvarnog ili umiπqenog) protivnika.

Kapitalizam je tu neπto delikatniji. Sve malograanske revolucije takoe su poËiwale krvavim progonom æive crkve i uniπtavawem neprijateqa.

Kasnije, sekularna dræava nastoji da crkvu napravi sluπkiwom, a duhovnoπÊu, posebno vernika, veπto manipuliπe.

12

wewa Albanaca, dok je to donedavno skrivano.

Drecun je istakao da se takvo ponaπawe poklapa sa zvaniËnim stavovima pojedinaca u Albaniji i na Kosovu i Metohiji da Êe 2013. godine biti formirana takozvana "prirodna Albanija", πto je uqepπan naziv za "veliku Albaniju".

"U tom kontekstu se 100 godina Albanije koristi da se izvrπi snaæna radikalizacija radi πto ËvrπÊeg ujediwewa svih Albanaca na Balkanu i da se poπaqe snaæna poruka, ne samo zemqama regiona, veÊ i meunarodnoj zajednici, da je konaËno doπao trenutak da se stvori etniËki Ëista `velika Albanija", rekao je Drecun.

On smatra da je to izuzetno opasna situacija, jer taj projekat ne moæe da se realizuje bez prekrajawa meunarodno priznatih granica zemaqa regiona i bez novog rata i stradawa.

"Kada Saqi Beriπa, Haπim TaËi i ostali glasnogovornici `velike Albanije` govore o potrebi ujediwewa svih Albanaca, oni πaqu otvorenu ratnu poruku, πto region ne samo da udaqava od EU veÊ ga Ëini apsolutno neperspektivnim", pojasnio je Drecun.

On je poruËio da je upravo borba za nepriznavawe secesije Kosmeta kquË, odnosno temeqni stub oËuvawa stabilnosti regiona od novih destabilizacija i ratova.

"Sve dok Srbija bude istrajavala na nepriznavawu jednostrane secesije Kosmeta, neÊe biti novog balkanskog rata radi stvarawa `velike Albanije`. U protivnom, ako bi Srbija popustila i odrekla se svoje juæne pokrajine, nema πanse da opstane ni dejtonska BiH, ni Makedonija, ni Crna Gora. ReËju, doπlo bi sigurno do opπteg balkanskog rata", zakquËio je Drecun.

On smatra da je proslava stogodiπwice Albanije sa Beriπom i TaËijem kao govornicima odræana baπ u Skopqu zato πto je "Skopqe izuzetno bitno za nastavak realizacije projekta `velika Albanija".

"To je zato πto smatraju da su sa Kosovom zavrπili stvar i sada je potrebno radikalizovati situaciju u Makedoniji, koja je praktiËno podeqewa dræava na albanski i makedonski entitet. To upuÊuje na zakquËak da je sledeÊa za destabilizaciju predviena Makedonija, a sa Makedonijom je povezan u jug centralne Srbije - Preπevo i Bujanovac", rekao je Drecun.

26.11.2012.

(Podvukla - Iskra)

Srna

Iskra 1. januar 2013.

Ми смо очевидно у великим невољама, у вишеструкој структуралној кризи – националној, политичкој, економској, духовној и свакој другој. А у ту кризу смо запали не само кривицом великих сила које су режирале све што нам се догађало кроз историју, и што нам се до данас догађа, него и зато што разбијени и расрбљени не водимо рачуна о виталним националним и државним интересима, што смо несложни, веома неморални и нестручни, корумпирани и криминализовани, и што нас не воде најбољи људи.

Aкадемик Василије Крестић je човек и научник од посебног моралног и стручног интегритета и ауторитета. Највећу пажњу у научном раду посветио је историји Србије, анализама комплексних српско-хрватских односа, историји Срба у Угарској и југословенској идеји у свим њеним најважнијим аспектима. Његова најновија књига „Хрватске претензије на Војводину и Босну и Херцеговину од 1848. године до данас” само је један од повода да са господином Крестићем разговарамо о политичком и економском стању Србије и могућностима њеног изласка из вишедеценијског и очигледног „ћорсокака”. Када бисмо овог момента подвукли црту са намером да пресаберемо шта је Србија у последњих двадесет година добила, односно изгубила, и какве су јој перспективе, како бисте Ви оценили последице догађања у земљи на крају 20. и почетком 21. века?

Рекао бих да су у невремену које живимо озбиљно угрожени српски народ и држава, њена територија, историја и култура, њен опстанак. Ми смо очевидно у великим невољама, у вишеструкој структуралној кризи – националној, политичкој, економској, духовној и свакој другој. А у ту кризу смо запали не само кривицом великих сила које су режирале све што нам се догађало кроз историју, и што нам се до данас догађа, него и зато што разбијени и расрбљени не водимо рачуна о виталним националним и државним интересима, што смо несложни, веома неморални и нестручни, корумпирани и криминализовани, и што нас не воде најбољи људи. Другим речима, Србија и Срби су највећи губитници протеклих деценија, и ако се у најскорије време не освестимо, перспектива ће нам бити веома неизвесна. Имамо ли ми, уопште, српску елиту, те најбоље људе, како кажете, и зашто се они не оглашавају у овим тешким временима? Зар елита није сабрана у Српској академији наука и уметности, која је годинама уназад „нeма” и пред највећим проблемима, а све под изговором да научници неће да се мешају у политику? Свакако да Срби имају своју елиту, али она је

Iskra 1. januar 2013.

негде скрајнута и поверење народа силом прилика имају они који то не заслужују. Међутим, треба имати на уму да смо ми још оптерећени временом партијско-комунистичког система, Голог отока и чистки, да још нисмо стекли истинску слободу. Поред тога, такозване демократе које управљају земљом готово су исте, или можда још и горе, од оних из једнопартијског система и времена једноумља. Данашња партаична држава гуши сваку слободу, и зато независни интелектуалци, који су дужни да кажу своје мишљење, зазиру од могућег губљења свог службеничког посла.

Руководство САНУ је,, свакако негативан лидер у ћутању још од времена Меморандума, због кога је Академија трпела неоправдано жестоке критике из земље и иностранства. Сумњам да је у питању само недостатак храбрости! Напротив, мислим да се ради о недостатку родољубивог осећања и неопходне интелектуалне ширине да се разумеју глобални и национални политички процеси. Јер, САНУ се није огласила чак ни када су Шиптари прогласили једнострано отцепљење, а ћути и сада поводом очигледног покушаја сецесије Војводине. Као аутохтони Војвођанин, Ви сте један од потписника петиције за укидање њене аутономије! Имате ли идеју шта стоји иза генерисања кризе у северној српској покрајини и како она може да се разреши без штетних последица по територијални суверенитет Србије? Да, ја сам припадник оног дела српског бића из Војводине који је ту насељен још у време средњовековних српских деспота, у време Ђурђа Бранковића. Дакле, ја сам војвођански урођеник, јер моји преци су ту дошли још много пре Велике сеобе, и добро знам шта значи живети на том подручју. Да се разумемо, нисам ја за тотално укидање аутономије Војводине, јер она треба да има неке посебности како би се дебалансирала држава, али нисам ни за регионализацију какву нуде неки актуелни политичари, а здушно прижељкују аутономаши на челу са Ненадом Чанком и Жиком Берисављевићем, који мисле да је то пут за слабљење јединства Србије, за стварање феудалних региона који воде у распад државе. Српски политичари из Војводине 19. века Светозар Милетић, Михајло Полит-Десанчић и Јаша Томић - тражили су аутономију Војводине пре свега зато што су били угрожени национално, верски, језички, и јер су желели да сачувају своју индивидуалност. Друго, они су тражили и територијалну аутономију да би разбили јединство Хабзбуршке монархије. То је био смисао. Ово је сад обрнуто: ови траже аутономију да би

21

Logor strao... (sa str. 18) (teπko u posledwih 10-15 godina jer je stepen soroπevske okupacije i negativne selekcije kadrova daleko odmakao, to nauËna zajednica deluje dosta konfuzno, a pojedinci, istina retki, direktno uzimaju uËeπÊe u ovim rabotama. Pri tome je stepen otpora svemu tome joπ uverk vrlo jak i iznose ga profesionalno i moralno snaæni pojedinci koji su priliËno brojni.

Miπqewa sam da se nauËne ustanove van Beograda, posebno u Niπu, na Priπtinskom univerzitu, pa Ëak u znaËajnom meri i Novom Sadu, neπto boqe dræe od samog Beograda. Pa i u Beogradu, znatno viπe od polovine nauËnog sektora zaposlenih u druπtvenim naukama, dakle oblasti koja je najviπe na udaru politike, pripada makar nominalno patriotskoj opciji, ali u situaciji besparice, obruπavawa institucija, πto se planski Ëini od vrha sistema ka dole, zauzima priliËno konformistiËki stav. Posledwi pokuπaji da se kao vrhovni kriterijum uspeπnosti nauËnih radnika u Srbiji uvede objavqivawe na SSci listi, dakle uglavnom u Ëasopisima koji su u SAD, Britaniji i na Zapadu (ima ih i u Hrvatskoj u politiËkim naukama, ali ne i u Srbiji) je atak na nauku od atlantistiËkih snaga, koje su i oborile Ëitav sistem ove zemqe. Jer, ako ste kritiËar SAD i Imperije, mala je verovatnoÊa da Êe vam baπ Amerika objavqivati nauËne radove koji su antiglobalistiËki i suprotno - nameπtenici Imperije u nauËnom sektoru u Srbiji, pored redovnih dotacija, logistike i medijskog prostora, imaÊe i objavqene radove u ameriËkim i britanskim Ëasopisima, za koje se pokuπava dati jedini i u svakom sluËaju kquËni indikator uspeπnosti politikologa, sociologa, istoriËara... Time bi se krug okupacije, bar kad je reË o druπtvenim naukama, zatvorio.

Ogromnu inferiornost, koja u struËnonauËnom smislu obeleæava „drugosrbijanci” u druπtvenim naukama, gde, sem retkih izuzetaka, nemaju zapaæenih nauËnih kwiga, na ovaj naËin se æeli supstituisati objavqivawem u ameriËkim i britanskim nauËnim Ëasopisima kao vrhovnim kriterijumima uspeπnosti. VeÊ je skupqeno viπe od hiqadu potpisa nauËnih radnika iz druπtvenih nauka u Srbiji - πto je gotovo ceo korpus zaposlenih u tom nauËnom sektoru, raËunajuÊi i asistente i pripravnike - da se ova odredba ukine. (Ona za sada vaæi samo za Univerzitet i fakultete, a ne za nauËne radnike u institutima, ali se i za institute priprema ovakva omËa).

Dakle, kao πto vidimo, reËima Wegoπa, vodi se bitka neprestana.

Dr. Dragan PetroviÊ: Poziv na jedan nauËni skup ili logor Staro sajmiπte i istorijski revizionizam (2. deo)

Pravda, 21.11.2012.

-------------------Uputnice:

(Podvukla - Iskra)

(6) http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/

20

sr/holokaust-u-srbiji.php U Bomeovom nareewu najvaæniji je bio zahtev da taoci moraju biti uzimani iz populacija koje ukquËuju: „sve komuniste, qude za koje se sumwa da su komunisti, sve Jevreje i odreen broj nacionalista i demokratski nastrojenih stanovnika”.

7) http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/ sr/sajmiste-jevrejski-logor.php Hrana je pripremana u kuhiwi koja se nalazila u Paviqonu br. 4. Dnevno sledovawe sastojalo se od vode, slabog Ëaja, bajate Ëorbe od kupusa ili krompira i malog komada suvog kukuruznog hleba. Ovako siromaπna ishrana bila je delom i stoga πto su kolaboracionistiËke vlasti, zaduæene za distribuciju hrane u Beogradu, Jevrejski logor stavile na dno liste prioriteta. Iako je na Sajmiπtu bilo viπe od 1.000 dece, gradska uprava je 3. februara 1942. objavila, da se „isporuka hrane Jevrejskom logoru moæe vrπiti tek poπto se zadovoqe potrebe svih ostalih stanovnika”.

(8) http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/ sr/holokaust-u-srbiji.php Ëim je gasni kamion obavio svoju smrtonosnu misiju i vraÊen je u Berlin, Srbija proglaπena za „oËiπÊenu od Jevreja”. Srbija je tako postala druga okupirana teritorija u Evropi (prva je bila Estonija) koja je formalno proglaπena za „oËiπÊenu od Jevreja” a prva van sovjetskih zemaqa u kojoj je izvrπeno masovno i sistematsko ubijawe jevrejskog stanovniπtva. Godine 1942, dana 29. maja, πef odseka za Jevreje u nemaËkom Ministarstvu inostranih poslova Fric Rademaher (Fritz Rademacher) ponosno je izjavio da „jevrejsko pitawe u Srbiji viπe nije aktuelno. Sada je ostalo jedino da doe do sreivawa pravnog pitawa u vezi sa wihovom imovinom”. Kasnije istog leta, πef bezbednosnih snaga u Srbiji Emanuel ©efer (Emanuel Schäfer) je izjavio: „Beograd je jedini veliki evropski grad koji se oslobodio Jevreja”.

Avgusta 1942. Harold Turner je zvaniËno izvestio Berlin da je „jevrejsko pitawe” u Srbiji reπeno.

(9) http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi06.pdf (10) http://www.internetjournalofcriminology.com/AntiSemitism%20and%20the%20Christian%20Right%20in %20post-Milosevic%20Serbia.pdf (11) http://www.starosajmiste.info/blog/ (12) http://www.starosajmiste.info/sr2012/o-projektu/onama (13) UkquËujuÊi i odgovornost Verana MatiÊa, koji se u razliËitim ulogama pojavquje u vezi sa ovom organizacijom.

(14) http://www.starosajmiste.info/sr2012/aktivnosti/ studijska-putovawa/studijska-poseta-spomen-parku-ukragujevcu-i-u-kraqevu

Iskra 1. januar 2013.

`SKRIVENI` KONCENTRACIONI LOGORI U SAD

На територији Сједињених Америчких Држава постоји читав низ концлогора, а још их се гради. Ови логори користили би се у случају масовних нереда или грађанског рата у САД-у, а при војном удару то би били логори смрти.

Последњих неколико година, а посебно од 2011. године, Интернетом су почеле да круже сателитске и друге фотографије нових, за сада празних концлогора у САД-у, њих укупно 800. Интересантно је да за грађане САД-а, али и света, постојање припремљених концлогора није тајна, јер су на Интернету објављени, између осталог, и сателитски снимци и распоред логора смрти. Амерички корисници Интернета поставили су бројна питања о овим логорима, како новинарима, научницима, тако и представницима служби безбедности. Одговор последњих је за заинтересоване неубедљив, да се „логори припремају као део припреме рата против трговаца дрогом”. Питање је, прво, да ли у САДу има толико трговаца дрогом да је потребно 800 концлогора? Друго, ФЕМА (Federal Emergency Management Agency), федерална институција САД-а задужена за деловање у случају ванредних ситуација, јесте служба за спасавање, и није овлашћена да се бори против трговаца дрогом. Додуше, требало би рећи и да је, после ових сумњи, амерички Конгрес у септембру 2011. године донео Закон о новим надлежностима ФЕМА, као додатној (резервној) служби безбедности са неограниченим овлашћењима у случају примене Директиве 51.

ГРОБЉА ПЛАСТИЧНИХ КОВЧЕГА Све је почело да бива интересантно америчкој и светској јавности када је случајни пролазник у Атланти, држава Џорџија, набасао на „гробље” под отвореним небом, тачније на припремљене пластичне мртвачке сандуке, чији се број процењује од 500.000 до 1.000.000. Поред ових пластичних, постоји и 40.000 мртвачких сандука изливених од бетона. Фотографије које је објавио на Интернету подигле су на ноге интернет кориснике у САД-у. Потом су бројни истраживачи почели да истражују проблем. Дошло се до података, уз помоћ авио-снимака, а потом су и неке државе објавиле сателитске снимке наведеног места, а касније и свих 800 концлогора, што је потврдило веродостојност првобитних података. Тајанствено „гробље” (касније је пронађено још оваквих „гробаља” на територији САД-а) припада Центру за контролу болести, док је контејнере гробове произвела компанија „Polyguard and Co.”, која је по наруџбини федералних власти САД-а произвела пластичне контејнере у које се истовремено може сместити четворо умрлих. На „Ју тјубу” има мноштво коментара: „Хоће ли се догодити холокауст у Америци?”; „Милиони гробова за милионе мртвих Американаца”; „Твој гроб, купљен за твој новац, те чека”; „Милиони припремљених пластичних ковчега гробова нађени по свој Америци – можда је један твој?” Истраживање новинара Алекса Џонса показало је да је

Iskra 1. januar 2013.

огроман број контејнера гробова наручен од федералне владе, и затим су распоређени по затвореним базама ФЕМА. Џонс пише да у многим државама САД-а граде нова гробља за масовне сахране, као и подземне базе непознате намене. Међутим, ту није крај. Према истраживању Џонса, на територији САД-а је последњих година изграђено више од 800 затворених логора, који су тренутно празни, али су у потпуности спремни да приме „становнике”. И ови логори су у власништву ФЕМА. Њихова изградња коштала је 385 милиона долара, наводи компанија „Халибуртон”. Припремљене логоре имају државе Тексас, Вирџинија, Мериленд, Аризона… Међутим, новинари тврде да и све друге државе САД-а припремају своје логоре, а примећено је да се и у калифорнијској пустињи Мохаве, такође, гради логор.

Сумњу бројних грађана САД-а да се нешто „ваља иза брда” појачала је и активност америчке војске, која је, како пишу амерички медији, према плану Министарства одбране САД-а спровела мобилизацију резервиста, завршену марта 2012. године. Мобилизација је изведена „због унутрашњих потреба”, иако Устав САД-а забрањује коришћење армије као органа безбедности унутар државе. Пажњу истраживача су, поред осталог, привукли и садржаји дневника америчких војника који су се вратили из Ирака, објављени на Интернету, јер су сви тврдили да су тамо вежбали „унутрашње чистке у САД-у са конфискацијом оружја”. Такође, пролазили су тест способности да у случају потребе пуцају на америчке грађане, укључујући и пријатеље и чланове породице. Из свега доступног стиче се, дакле, утисак да се влада САД-а припрема за нека „фаталистичка збивања”, ако не и за какву катаклизму. Да ли се ради о припреми за борбу против великих протеста због економске кризе или грађанском рату, остаје тајна. Изгледа да са овим пластичним гробљима и концлогорима има везе тајна седница Представничког дома Конгреса САД-а од 13. марта 2008. године; прва таква је одржана 1812, друга 1983. године, а ова је била тек трећа у историји САД-а. Информација о чему се говорило на овој тајној седници најпре се појавила у Аустралији, потом у Европи и тек на крају и у САД-у. Према овим подацима, на седници су разматрана следећа питања: неизбежни колапс економије САД-а; неизбежни колапс финансијског система владе САДа 2009. године; могућност грађанског рата у САД-у, као резултат колапса система; превентивно хапшење „грађана склоних побуни” против владе; смештање људи „склоних побуни” у логоре „The Rex 84 Camps”, припремљених програмом „Readiness Exercise 1984” (званично, „Rex 84” је владин програм обуке држања у притвору великог броја људи, и вежбе овог типа се регуларно и редовно спроводе диљем целих САД-а); заштита чланова Конгреса САД-а од беса становништва и колапса економије; одређивање места смештања чланова

13

`Skriveni` koncloghori... Конгреса и њихових породица у случају побуне становништва; неопходност и неизбежност стварања од стране САД-а, заједно са Канадом и Мексиком „Северно-америчког савеза” (The NaU – North american Union) и стварање нове валуте – Амеро – за све три чланице Савеза, као решење економских проблема. ЦРВЕНО И ПЛАВО РЕШЕЊЕ Писац Ренд Клифорд, који живи у Вашингтону, објавио је чланак упозорење под насловом „America! Be Truly Afraid” („Америко, имаш се чега плашити”), у којем тврди да постоје тајне припреме америчке владе да изврши масовну репресију над становништвом, за шта је припремила 800 концлогора. „Попут нацистичких логора, логори ФЕМА су подељени на црвене и плаве.” „Црвени списак” обухвата непријатеље Новог светског поретка, тачније вође и активисте, који би током прве две недеље војне владе били упућени у логоре и побијени. За „обичне” непријатеље Новог светског поретка, који нису вође, припремљено је тзв. плаво решење, тј. „преваспитавање” које укључује коришћење ових људи као робовске радне снаге, тврди Клифорд. Ипак, информације Клифорда, како се касније утврдило, потичу од бившег инспектора Министарства одбране САД-а који припада једној америчкој патриотској групи („American Patriot Friends Network”). „На територији државе постоји читав низ концлогора, а још их се гради. Ови логори користили би се у случају масовних нереда или грађанског рата у САД-у, а при војном удару то би били логори смрти.” Ових логора нема на мапама, и обично су смештени на ненасељеним подручјима и далеко од било каквог насеља. „Припремљени логори у САД-у, иако су празни, налазе се под стражом и већина је изграђена да прими 20.000 људи. Највећи је близу Фербенкса на Аљасци и може да прими два милиона људи.” Такође, влада САД-а планира да искористи и помоћ страних војника, који би хапсили људе са црвеног и плавог списка, а већ 30 држава има базе у САД-у под заставом Уједињених нација. Другим речима, стране војске би се користиле у функцији (домаће) полиције. То је, дакле, суштина сарадње америчке војске и разних, појединих гарди држава чланица америчке федерације, са војскама неких држава.

ФЕМА, као федерална служба САД-а, намењена је, иначе, да делује у случају ванредних ситуација, попут земљотреса, али и ради „смиривања народних маса” у случају нереда и непокоравања, и њена права су од 2011. године практично неограничена. Ако председник САД-а уведе директиву 51 (PDD 51), тј. диктатуру председника и ФЕМА, то значи да укида Устав и сва људска права у држави. Припрема у овом смеру се врши последњих 25 година, а посебно после 11. септембра 2001. године и терористичког напада на Њујорк. Такође, постоје и ФЕМА кампови стране војске (укупно 30), који се представљају као спасилачко-рехабилитациони центри за масовни смештај у случају урагана, епидемије и терористичких напада.

14

САД – ТВОРЦИ КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА Мало ко зна да су САД прве у свету измислиле концентрационе логоре током Грађанског рата. И следбеници Абрахама Линколна и Џеферсона Дејвиса имали су концлогоре, пише портал „dugward.ru”. Име и појам „концентрациони логори” уобичајено асоцира на системе логора у нацистичкој Немачкој и Совјетском Савезу, међутим, прве логоре измислили су Американци током шездесетих година XIX века. Први логор који је створен био је јужњачки (конфедерални) „Андерсонвил”, у којем су држани заробљени Јенкији. Често се овај логор спомиње као први класични концлогор у историји, али ни то није тачно, јер су северњаци неколико месеци раније основали концлогор „Рок Ајленд”, а потом и „Форт Вилијамс”. Према подацима историчара на обе стране, кроз логоре је прошло око 400.000 људи (194.000 северњака и 216.000 јужњака), од чега је око 56.000 на различите начине уморено (око 30.000 северњака и 26.000 јужњака). Страдања заробљеника победничка страна („север”) описала је у мноштву књижевних дела, песама, филмова и споменика. Јужне државе су брзо потрошиле своје залихе и нису могле да хране ни становништво, ни заробљенике. Између осталог, и ова чињеница је допринела ужасавајућем стању заробљеника у логору, где су многи страдали од болести и глади. Северне државе, за разлику од јужних, имале су одличне финансије и добро снабдевање у свим сферама, посебно снабдевању храном. Ипак, руководство логора северне стране – било их је 11 – заробљене Јужњаке изложило је гладовању и болести, под образложењем да су то „конфедерални бунтовници”. О овим логорима ћутало се 130 година и тек крајем XX века почело је истраживање у вези са овим питањем. Историчари су прегледали старе архиве и објавили документе од којих се крв леди.

У федералистичком логору „Даглас”, близу Чикага на обалама језера Мичиген, на пример, залагањем „јужњака” постављен је и један споменик, и обележено место где је сахрањено 6.000 умрлих конфедералиста. У споменутом логору услови живота били су ужасни, ако не и најгори међу свих 11 логора федералиста, каснијих победника. Историчари наводе да је сваки пети заробљеник умро. Заробљеници су излагани глади, кажњавани тако што су их пребијали, мучили и силовали. Оболеле нису лечили. Од 1862. године смртност у „Дагласу” износила је 10 одсто, а у „Андерсенвилу” девет. Логор „Даглас” био је пренасељен, заробљеници су излагани глади, а није било медицинске помоћи, однос према заробљеницима је био крајње нехуман, односно бруталан и понижавајући. Мањина заробљеника је спавала у баракама, а већина под импровизованим настрешницама током целе године. Бараке су у већини случајева уништене да заробљеници не би могли да копају тунеле и беже. Као тоалети су коришћене јаме које су биле поред извора питке воде, што је тровало воду. Управа није предузима (Kraj na str. 16/2)

Iskra 1. januar 2013.

POVRATAK U ISTINU Posle sramnog oslobaawa ratnih zloËinaca, Gotovine i MarkaËa iz Haπkog tribunala, svi zaqubqenici u „haπku pravdu” i qubiteqi „suoËavawa sa (samo srpskom) sopstvenom proπloπÊu” - zavukli su se u miπje rupe.

RaËunajuÊi na, inaËe, posloviËno kratko pamÊewe srpskog naroda, nadaju se da Êe kada ogromno nezadovoqstvo graana Srbije ovom presudom proe, opet nekaæweno moÊi da nastave izdajniËku propagandnu delatnost.

U TUZLU, U HAG, U SMRT...

Meutim, ironija sudbine jeste da nama suoËavawe sa sopstvenom proπloπÊu zaista tek predstoji. Ali, ne po scenariju zapadnih neokolonizatora u kojem su Srbi krivi za sve, a wihovi ovdaπwi janiËari zaduæeni da za dobar novac o tome πire laæi po svetu - nego da u tom „nacionalnom samoproËiπÊewu”, ovog puta, definitivno poemo od prave istine. A ona glasi, da je naπe pogubno nacionalno, istorijsko i politiËko posrtawe, gubqewe svakog dræavniËkog dostojanstva i uspostavqawe strahovlade DS-a i wenih satelita, poËelo - kukaviËkim, sramnim slawem na haπko gubiliπte predsednika Srbije Slobodana MiloπeviÊa, na Vidovdan 28. juna 2001. godine!

Zoran –iniÊ, premijer Vlade Srbije iz 2001, potpredsednici Vlade Joæef Kasa, Duπan MihajloviÊ, Æarko KoraÊ, MomËilo PeriπiÊ, Nebojπa »oviÊ, ministri Vladan BatiÊ, Dragan Veselinov, Aleksandar VlahoviÊ, Dragoslav Πumarac, Dragan MilovanoviÊ, Slobodan MilosavqeviÊ, Dragan Domazet, Vojislav MilovanoviÊ, Boæidar –eliÊ, Goran NovakoviÊ, Marija Raπeta-VukosavqeviÊ, Goran PitiÊ, Gorlana MatkoviÊ, Gaπo KneæeviÊ i Branislav LeËiÊ, zatim savezni ministri Vojislava AndriÊ, Zoran ÆivkoviÊ, Boris TaliÊ, Rasim QajiÊ, kao i ministri koji su tada bili u Briselu, Miroqub Labus, Goran SvilanoviÊ, MomËilo GrubaË i Saπa VitoπeviÊ - svojim su potpisima, na osnovu nekakvog Ëlana 90, taËka druga, i Ëlana 135, stav drugi Ustava Republike Srbije, odluËili da u saradwi sa Tribunalom postupe prema haπkom statutu i kidnapuju predsednika MiloπeviÊa iz Centralnog zatvora u Beogradu, da bi ga u pratwi britanskih specijalaca helikopterom transportovali u Tuzlu, u Hag, u smrt!

Protiv ove odluke glasao je jedino ministar za zdravqe Obren JoksimoviÊ iz Demokratske stranke Srbije.

Posle toga podneto je mnoπtvo kriviËnih prijava Javnom tuæilaπtvu protiv ovakvog, jedinstvenog po svojoj sramoti, Ëina u novijoj polntiËkoj istoriji sveta, a meu prvima, kriviËna prijava Udruæewa dramskih pisaca Srbije. Ali, ono πto najviπe vrea jeste podatak da do danaπweg dana nijedna od tih kriviËnih prijava nije aktivirana, kao da je za ovu zemqu i wen narod sasvim normalna stvar da glavu svog bivπeg, do tada na demokratskim izborima viπe puta direktno izabranog predsednika - kao, svojevremeno, glavu

Iskra 1. januar 2013.

Karaora - u xaku poπaqe „briselskom sultanu”!

Jer, MiloπeviÊa je neko mogao da voli ili da ne voli, da podræava wegovu politiku ili da bude protiv we, da mu eventualno sudi i presudi (ali u Srbiji!), ili Ëak da na wega izvrπi politiËki atentat - sve bi bilo dostojanstvenije od bogohulnog Ëina izruËewa zapadnoj Inkviziciji, namerno tempiranog da se desi na najsvetiji srpski dan. Ubeen sam da nijedno uroeniËko pleme u zabitima amazonske xungle nikada svog poglavicu nije predalo drugom plemenu. Moæda ga je pojelo, ali u odnosu na postupak srpske vlade iz 2001. godine - to bi predstavqalo visoko moralni i demokratski Ëin!

POVRATAK, SA LAÆI U ISTINU Nije prvi put da o ovome piπem. Niti je ovo personalno pitawe. Svaku reË napisanu ovde ponovio bih da je u pitawu bio, na primer, pokojni Zoran –iniÊ ili bilo koji drugi predsednik, ili premijer Srbije. To se, jednostavno, ne radi. Ali, politiËari izbegavaju da ovo pitawe stave na dnevni red. Za prethodnu πizofrenu vladavinu „æute ekipe”, to je bilo logiËno. Ali, za novu vlast, viπe nije. Naæalost, nisam siguran da su i danas, mnogi graani Srbije svesni koliku smo politiËku, ekonomsku i svaku drugu πtetu za ovih jedanaest godina pretrpeli zbog takvog bezumnog Ëina. Jer, da se to nije dogodilo, da sve svoje najviπe politiËke i vojne rukovodioce nismo transportovali u Hag, a zatim ih prepustili wihovoj sudbini (kao stado ovaca na vuËjoj teritoriji!), ne bi ni Gotovina i MarkaË bili osloboeni, ne bi nam „najvernija supruga na svetu” Hilari Klinton i „baronesa” Ketrin Eπton crtale granicu prema Kosovu i Metohiji, ne bi „tranæirali” Srbiju na delove kao zaklanu stoku! Ali, takve politiËke greπke istorija ne opraπta. Pa, iako liËno podræavam, a verujem i veÊina graana Srbije, vidne napore nove vlasti na Ëelu sa SNS-om da zemqu izvuËe iz æivog blata u koju je potopila prethodna vladavina DS-a, da koliko god moæe saËuva integritet zemqe (koji je svojim dogovorima sa EULEKS-om ugrozio prethodni reæim), da se obraËuna sa korupcijom i kriminalcima koji su se enormno obogatili na grbaËi graana Srbije, najzad, da prekine neprekidni lanac ucena sa Zapada uslovqenih pretwom potpune secesije KiM - mora da se krene od istine o Slobodanu MiloπeviÊu, kao jedinim pravim, autentiËnim, istorijskim i politiËkim korakom povratka dostojanstva Srbiji, srpskom narodu i svim graanima Srbije.

A taj povratak, sa laæi u istinu, mora da prethodi samo jednom - ispravqawu straπne, groteskne nepravde prema pokojnom predsedniku Srbije, uËiwene na Vidovdan, 28. juna 2001. godine wegovoj potpunoj rehabilitaciji, kao i ispitivawu politiËke ili procesuirawu kriviËne odgovornosti svih potpisnika odluke o wegovom izruËewu u Hag! „PE»AT”, br.245 30.11.2012.

(Podvukla - Iskra)

ALEKSANDAR –AJA

19

Logor staro...

Britanske akademije nauka su iskquËivo jevrejske ærtve na prostoru logora Staro sajmiπte.

Dovoqno je proËitati druge Bajfordove radove kao πto je „Potiskivawe i poricawe antisemitizma, seÊawe na vladiku Nikolaja VelimiroviÊa u savremenoj srpskoj pravoslavnoj kulutri” (9), koji je objavio Helsinπki odbor za qudska prava u Srbiji, dok su potpisani kao izdavaËi Helsinπkih sveski broj 6 Sowa Biserko i Latinka PeroviÊ; ili „Antisemitizam u hriπÊanskoj desnici u postmiloπeviÊevskoj Srbiji” (10), pa se moæe videti ukupna nenaklowenost Bajforda prema Srbima. Zapravo u ovom drugom radu u kojem se bavi navodnim antisemitizmom u hriπÊanskoj desnici postmiloπeviÊevske Srbije, on se zapravo samo bavi Ratiborom –oreviÊem (treba –ureviÊem Iskra) i Dragoπem KalaiÊem, pomiwe i Nebojπu KrstiÊa a ostalo bazira na prozivawu srpskih intelektualaca, izmeu ostalih i sad veÊ pokojnog Radovana BigoviÊa kroz prizmu opskurnih radova „drugosrbijanaca” u Helsinπkim sveskama.

Dakle, jedan psiholog, koga plaÊa Britanska akademija nauka za projekat, citira „drugosrbijance” da bi nam imputirao antisemitizam u savremenoj Srbiji. On pomiwe kao antisemitske organizacije Obraz i druge pokrete nacionalista ne nudeÊi nam dokaze o tome.

Savremena Srbija ima mnogo problema, ali sumwam da je antisemitizam uopπte ozbiqno prisutan, a kamoli da je jedno od vaænih obeleæja naπeg druπtva, kao πto se wegovim radovima æeli reÊi. U tom pravcu se jednostrano i na momente manipulativno posmatra novija srpska istorija i u woj traæe dokazi antisemtizma, ali je uËinak veoma mrπav. Pri tome je æalosno πto se ne pomiwu primeri pomoÊi srpskog naroda Jevrejima tokom Drugog svetskog rata, kao ni wihovih ukupnih odnosa do tada. Jer na ovim prostorima nije bilo, kao recimo u susednoj Hrvatskoj, pa i u muslimanskim sredinama, masovnih izliva antisemitizma. Ipak Bajforda preteæno moæemo kriviti kao jednostranog u selekciji Ëiwenica, preÊutikvawu vaænih stvari, odakle izvlaËi diskutabilne zakquke, ali ne i za notorno krivotvorewe i falsifikovawe Ëiwenica, na koje nailazimo u izvesnoj meri kod „drugosrbijanskih” aktivista u Srbiji.

OSTALI PORTALI Od portala koji se bave Starim sajmiπtem registrujemo i blog Staro sajmiπte, takoe nedavno otvoren (11), koji vode qudi takoe bliski Latinki PeroviÊ. Iako se Ëini iz ovog portala i aktivnosti neotitoistiËkih NVO, koje stoje iza wega, da se radi o marginalcima koji organizuju meunarodne nauËne skupove i o ©panskom graanskom ratu, wihove tvrdwe o postojawu ekstremnih desniËara i Ëak antisemita u samim strukturama srpskog druπtva ne treba podceniti. Oni su oËigledno koordinisani i imaju svoje centre logistike u Londonu i SAD, a neke znatno ree i iz NemaËke.

Tu je i poratal Staro sajmiπte.info (12), iza kojeg javno stoji veÊ pomenuti Fond B 92.

Pogledajmo kako su na portalu ove organizacije predstavqne ærtve logora Staro sajmiπte: izmeu marta i maja 1942. oko 6.500 jevrejskih æena, dece i staraca, koji su bili internirani u „Jevrejskom logoru Zemun” (Judenlager Semlin), uguπeno je u gasnom kamionu - „duπegupki” - na putu od logora do masovne grobnice u Jajincima kraj Beograda, nakon πto su wihovi oËevi, muæevi i sinovi streqani veÊ tokom leta i jeseni 1941. U „Prihvatnom logoru Zemun” (Anhaltelager Semlin), bilo je zarobqeno oko 32.000 qudi, od kojih 10.636 nije preæivelo”.

Dakle, kao πto sam i naveo na poËetku ovog teksta, preÊutkuje se da su to bile preteæno srpske ærtve, a prethodno se konstatuje za deo pogubqenih da su bili etniËki Jevreji i etniËki Romi.

Na stranici tog portala „Studijska poseta Spomen parku ©umarice u Kragujevcu i Spomen parku u Kraqevu” na prostoru duæem od dve gusto kucane stranice navode se najvaænija stratiπta na prostoru Jugoslavije, pomiwuÊi i Jasenovac, Dowu Gradinu i Staru Gradiπku, ©umarice, Kraqevo, Jajince, ali se nigde ni indirektno ne pomiwu srpske ærtve. Dakle, radi se o imaginarnim nenacionalnim ærtvama, dok se opet na istoj strani jasno etniËki identifikuju ærtve Jevreja i Roma. To je sluËaj, prema mom miπqewu, jasne segregacije ærtava faπzma u Drugom svetskom ratu po nacionalnoj i verskoj odrednici, koju provode Rex centar i Fond B92, koji ga zvaniËno finansira. (13) Jedino mesto na celom portalu i ovoj strani gde se pomiwe reË srpski je u kritici πto postoji dan u kalendaru dræave Srbije „Dan seÊawa na srpske ærtve u Drugom svetskom ratu”. To se kritikuje jer te ærtve nisu razdvojene na one koje su saradnici okupatora i one koje su stvarne ærtve okupatora.

(14) Dakle, u obrazloæewu se prvo pomiwu nevino stradali, potom saradnici okupatora, i tek na treÊem mestu oni koji su se borili protiv okupatora, kada su u pitawu srpske ærtve. Da li je u srpskom narodu kao celini ovako brojËano rasporeen udeo ærtava za vreme Drugog svetskog rata, da su oni koji su se borili protiv okupatora na posledwem mestu u odnosu na, recimo, one koji su saraivali sa okupatorom? Naravno da nije, i da je to joπ jedna u nizu provokacija organizacije koju zvaniËno finansira Fond B92.

EPILOG: ODGOVORNOST SRPSKE NAUKE ZakquËujuÊi ovu analizu, ovako perfidno i zlonamerno, na momente falsifikatorsko i u svakom sluËaju manipulativno delovawe plaÊeniËkih NVO, stranog faktora i pojedinaca moguÊe je u stawu obruπavawa institucija i bednog stawa nauke u dræavi Srbiji. Dobar deo nauËnih radnika u Srbiji ponaπa se na jedan utilitaran naËin u toj situaciji i oËiglednom ataku na nauku, istinu, i sam meunarodni poloæaj, istorijsko nasleÊe i imix Srba. Srpska nauka uglavnom je nezaintersovana, ali, ako se vidi liËna korist, ispod tezge (da se ne vidi mnogo), daju se razliËite (protiv)usluge plaÊeniËkim NVO i stranom faktoru. Kako se veÊ i u same nauËne institucije ulazi (Kraj na str. 20)

NIKOLI∆-DA»I∆EVA VLADA SAÆAQEWA I PREZIRA Kojemu se privoleti carstvu? Za vreme izbora bivπeg ministra vawskih poslova Srbije, Vuka JeremiÊa, za presedavajuÊeg GS UN, jedan komentator je primetio sledeÊe: veÊina svetskih vlada potpuno ili mnogo viπe uvaæava Srbiju iz vremena Slobodana MiloπeviÊa i Vojislava Koπtunice, iako su se oba suprostavqala Zapadu, nego onu u vreme TadiÊa i da veÊina vlada sa potpunim prezirom i saæaqewem gleda na takvu TadiÊevu Srbiju. Marionetski reæimi inspiriπu samo saæaqewe i prezir. Je li se πta promenilo posle 6. maja 2012. - posle odræanih opπtih izbora? Nije!

Izbor novog presedavajuÊeg GS UN, bila je joπ jedna i retka prilika za Srbiju, da joπ jednom preispita i redefiniπe svoju podaniËku politiku i povrati makar deo dostojanstva i ponovo izgradi, makar malo, samopoπtovawa. Protukandidata iz Litvanije, su podræavale SAD i weni sateliti, a JeremiÊa, grupa zemaqa na Ëelu sa Rusijom i Kinom.

Pokuπaj DS da posle izbora ostane na vlasti, formirajuÊi joπ jednom matematiËku veÊinu, je delimiËno uspeo na trijumfu JeremiÊa, proglaπavajuÊi to kao uspeh vlastite politike i pobedu zemqe Srbije.

Da bi bio podræan, kako to u æivotu uglavnom i biva, JeremiÊ iz osnova napuπta TadiÊevu politiku podaniËkog odnosa prema Zapadu; politiku, za koju se nekada zduπno i velikoduπno i sam JeremiÊ zalagao - istina, u neπto „viπe patriotskoj” formi. JeremiÊ donosi odluku i prihvata prijateqski pruæenu ruku Rusije i Kine i - pobeuje.

prema NikoliÊevoj proπlosti? I, konaËno, zaπto su evrokrati smenili TadiÊa sa Ëela DS? Po pisawu zapadnih medija, pobedniËki izazivaË, lider SNS, Tomislav NikoliÊ, odmah je izvrgnut ruglu u domaÊem medijima. Mnogi zapadni mediji su to potvrdili; mediji, koji su uæivali u opisivawu wegove proπlosti kao visoko rangiranog funkcionera Srpske radikalne stranke i tvrdokornog ultra-nacionaliste. Zapretana duboko u Ëlancima, ako je uopπte i pomiwana, bila je Ëiwenica da je NikoliÊ bio prevashodno odgovoran za nestanak, nekad moÊne SRS, otimajuÊi joj wene izabrane poslanike, da bi, 2009. godine, formirao novu stranku - SNS i postao wen neprikosnoveni πef. Mora da je to mnogo koπtalo, pa ko je god morao platiti?

Prema poznatom i utvrenim pravilima ponaπawa Zapada i naËinom ophoewa prema Srbima, ovako ponaπawe i nije bila neka neobiËna novina i reakcija prema Srbiji; Srbija, koja im je bila uvek suviπe velika, previπe srpska i genocidna.

Meutim, moguÊe je, da je prava igra Zapada, ustvari, bila da kreira laænu sliku NikoliÊevog otpora prema Zapadu, za projekat po kojem bi on bio pravi i autentiËni naslednik Borisa TadiÊa. Iako NikoliÊ, moæda, i nije mislio tako, ovo je Zapadu posluæilo da oprobanim metodama pritiska ili, na neki primamqiviji naËin, stvori i obezbedi takve okolnosti, u kojima Êe NikoliÊ popuπtati i postati drugi TadiÊ. Izgleda, uspeli su!?

Primer ranije JeremiÊeve servilnosti prema poniæavajuÊoj TadiÊevoj politici, bio je cirkus u Generalnoj skupπtini UN - pre neπto viπe od dve godine - kada je JeremiÊ dozvolio da se poniπti jedno, jedino i nasleeno uporiπte u borbi za KiM - rezolucija o Kosovu, prepravqajuÊi je, loπe po nas, napisanim tekstom u Briselu i pod TadiÊevim pritiskom.

U danima opπtih izbora, NikoliÊ je u ranije dogovorenoj poseti, doπao u Moskvu, predstavqajuÊi Napredwake na kongresu Ujediwene Rusije. Iako je mnogo ranije bila organizovana poseta, Napredwaci su to iskoristili za priËu o promociji i jaËawu veza sa Rusijom. Ustvari, NikoliÊ je rekao na kongresu, da je on u privatnoj poseti i da Êe dati ostavku na liderstvo SNS, jer æeli da bude predsednik svih graana. Takoe, on je dodao da namerava urediti Srbiju po meri Zapada i prema pravilima EU.

Dakle, kada je liËni ulog u pitawu - vlastita promocija, JeremiÊ se naklonio onima koji viπe dræe do naËela meunarodne pravde - Rusiji i Kini, s jedne strane, a kada su bili interesi Srbije u pitawu, kao prilikom devalvirawa Rezolucije 1244, JeremiÊ je popustio politici, nekad TadiÊevog „otvorenog univerziteta”, s druge strane. Ipak, budimo zadovoqni s wim, boqe ikad, nego nikad ne doÊi pameti. Ipak, poπteno treba reÊi, JeremiÊ sada ne pravi mnogo greπaka, vrπeÊi funkciju predsednika GS UN.

VeÊ 31. juna, se videlo da je NikoliÊ prekrπio obeÊawe o pokretawu istrage u izbornoj prevari, ako postane predsednik Srbije, naravno dajuÊi sveËanu zakletvu pred novom skupπtinom. S druge strane, nekad je TadiÊeva zakletva bila otvorena vernost prema Zapadu, dok je NikoliÊ bio skromniji, dozvoqavajuÊi samo zastavu EU, da bude postavqena. ©tefan File je bio inagurator sveËanosti. U Ëemu je razlika, pitaÊete?

NikoliÊ „protiv” TadiÊa Da se znalo da je bilo izborne krae, znalo se joπ prvih dana izbora, ali da li je iπta uËiweno da se istraæi prevara posle izbora, poπto je to NikoliÊ Ëvrsto obeÊao? Nije! Zaπto? Je li za Zapad bilo iznenaewe pobeda NikoliÊa? Kako i zaπto su Zapad i evrokrati, pustili niz vodu TadiÊa i tada wegov DS? Zaπto su zapadni mediji bili umereni

Odsustvo predstavnika susednih zemaqa je bilo upadqivo, navodno zbog NikoliÊevih starih izjava da Srbi i nisu baπ genocidan narod. Brzo je stigao æuti karton sa Zapada, da niko, pa ni predsednik Srbije, ne sme pobijati zapadnu istinu o proteklom ratu. Zakletva pod plavom zastavom sa zvezdicama i zakliwawe u vernost EU, dovelo je do planirane posete Briselu 14. juna. Zapad je traæio od NikoliÊa dokaz o nastavqawu TadiÊeve politike bezuslovne kapitulacije prema Zapadu, kao i dokaz

.

18

\

Iskra 1. januar 2013.

Iskra 1. januar 2013.

15

NikoliÊ-DaËiÊeva...

`Skriveni` koncloghori... (sa str. 14)

da viπe nije nacionalista.

Dok se TadiÊ otvoreno zalagao za politiku transformacije Srbije i promenu mentaliteta naroda, time stvarajuÊi uslove lakog postajawa kmetovskom tvorevinom, NikoliÊ je to Ëinio drugaËije; doπao je sa frazom iz Brisela da „ozbiqna dræava ne sme krπiti obeÊawa prethodne vlasti”. ©ta bi NokoliÊ rekao da su prethodnici poklonili teritoriju cele Srbiju? Bi li, opet, NikoliÊ poπtovao „kontinuitet obeÊawa”? Vidite, opet nema razlike? „ZavrπavajuÊi posetu Briselu, NikoliÊ je, doduπe rekao, da Êe prekinuti sve razgovore sa evrokratima, ako budu traæili od wega da odmah prizna Kosovo. Uskoro, zatim, on je izjavio da niko sa Zapada nije traæio tako neπta od wega. Meutim, ono πto je izjavio Herman Van Rompej, de fakto predsednik EU, da „EU ne traæi od Srbije da prizna Kosovo, nego samo da prihvati realnost na terenu”, je potvrda zahteva Brisela, a ni to nije NikoliÊu moglo proÊi neprimeÊno. I nije, ali se opet pretvarao da to nije to, pa to su naπi prijateqi - ne misle nam niπta loπe.

Ispirawe mozga narodu, sa tako jeftinim floskulama Zapada i NikoliÊevo puno razumevawe onoga πta mu je naloæeno u Briselu, jasno govori o tome kakav je zadatak sebi dodelio i πta mu je krajwa namera u vezi proznavawa Kosova. DaËiÊ Êe priskoËiti u pomoÊ, svakako, kao i uvek u teπkim momentima za Srbiju.

Baπ kao πto je Meunarodni sud pravde u Hagu ubijao svaki atom u logici, redefiniπuÊi stawe na Kosovu, koje je proglasilo nezavisnost 2008. i ËineÊi sve da taj Ëin bude πto mawe nezakonit, tako EU maltretira i semantiku: „To nije `priznawe`, nego samo `normalizacija odnosa`”.

Normalizacija odnosa, izmeu vlada Srbije i Kosova!? Pa, nije moguÊe! Ili, ne traæe oni nikad mnogo?

Prema tome, NikoliÊeva izjava da je zadovoqan sa pojaπwewem EU u vezi sporazuma izmeu TadiÊevog izaslanika i ©iptara, u kojoj ne vidi „niπta πto ugroæava Ustav Srbije ili srpske interese”, daje nam za pravo da mirno zakquËimo da smo onda svi mi totalno ludi i povreeni zbog vreawa naπeg - koliko god nam ga je joπ ostalo zdravog razuma.

Ako priznavawe separatistiËke vlade - koja polaæe pravo na teritoriju „suverene” zemqe, a Ëiji Ustav izriËito definiπe wenu teritoriju, kao neotuivu - nije neustavno, onda, narode, πta je krπewe Ustava? Predsednik, ko zna koji i po koji put, krπi Ustav Srbije i to u nagorem smislu te reËi - poklawa teritoriju narodne i svoje zemqe. Ono πto je sasvim jasno, jeste da Srbija nema baπ mnogo sreÊe sa „svojim!?” presednicima. Nikako, baπ nikako nam se ne da! Dokle Êe trajati takmiËewe naπih politiËara u poklawawu dela-po-dela zemqe Srbije?

Srpski kulturni klub 5.12.2012.

16

Milenko ViπwiÊ (Podvukla - Iskra)

ла ништа против пацова и мишева, који су несметано ширили болест. Зато су царовале колера, шуга и дизентерија. Лекари који су посетили логор писали су извештаје у којима су их и назвали „логорима смрти”. Да би спречили бекства управа логора је одузимала затвореницима одећу и морали су да носе вреће на којима су секли отворе за руке и главу, тако да је мноштво логораша умирало од хладноће, а зима 1864. године посебно је била хладна. За покушај бекства логораше су на лицу места стрељали. Затворенике су често терали да по највећим мразевима држе металне шипке, па се месо одвајало од кости, а многи су остали без делова тела. Ако би неки затвореник споро реаговао на команду кажњаван је вишечасовним вешањем за ноге. „Иновационо мучење” је имало различит репертоар, а чувари су се такмичили у измишљању казни. Умрле су сахрањивали у мочварном делу језера, тако да њихови остаци никада нису пронађени. Према подацима до којих су дошли историчари, у „Дагласу” је било око 12.000 заробљеника Југа, од тога је између 1.400 и 1.700 убијено 1862. и 1863. године, али је само 615 сахрањено у заједничкој гробници недалеко од логора. Од 700 до 1.000 људи је, једноставно, „нестало”.

Потом су се концлогори појавили на Куби, а организовали су их Шпанци 1895. године за време рата против Покрета ослобођења. Тада се код Шпанаца родила идеја да „сконцентришу” локално становништво на једном месту, ради лакше контроле. Рат се завршио поразом Шпанаца и 1898. године морали су повући војску са острва. На место Шпанаца упали су Американци, који су протерани од Кастрових револуционара тек 1959. године. Од Шпанаца, идеју концлогора су преузели Енглези, који су током енглеско-бурског рата организовали „концентрацију становништва на једном месту”. Тек када је јавно мњење сазнало о овим логорима, појам концентрациони логор добио је садашње застрашујуће значење и садржај. Од Енглеза, дакле, идеју преузимају Немци током Другог светског рата, да би се почетком XXI века она вратила својим творцима…

ИЗВОРИ http://drugoe.us/articles/22-swine-crisis/7377-usa-cofins http://ma-mi-mar.livejournal.com/983001.html http://www.hip-hop.ru/forum/konclagerya-i-groby-v-ssha355346/ http://www.libertyforlife.com/jailpolice/us_concentration_camp s.htm krugozormagazine.com / educate-yourself.org abovetopsecret.com / greatdreams.com http://blog.zelen.ru/?q=node/1001 http://down-house.ru/blog/chitay/14135-for-pain-groby-i…erike.html http://ma-mi-mar.livejournal.com/1095072.html http://clubs.ya.ru/4611686018427388521/replies.xml?item_no =114830 --------------------------------------ПЕЧАТ, 3.12.2012. Зоран Милошевић (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. januar 2013.

LOGOR STARO SAJMI©TE I ISTORIJSKI REVIZIONIZAM O soroπevskoj okupaciji nauke i joπ jednoj u nizu provokacija organizacije koju zvaniËno finansira Fond B92 Vratimo se na dr Jovana Bajforda. Odavde saznajemo da je direktno Britanska akademija iskquËivi finansijer projekta Logor Staro sajmiπte i navedenog portala. Meutim, obratite paæwu, finansira se i istraæuje samo Jevrejski deo u okviru koncentracionog logora Staro sajmiπte, gde smo veÊ konstatovali da je pogubqeno oko 6.000 Jevreja i joπ oko 600 Roma.

Ali ne istraæuje se logor u celini, gde je poginulo joπ najamawe 10.600 ærtava, kako i Bajford konstatuje, uglavnom Srba. Dakle, Britanska akademija je ceo projekat pokrenula sa akcentom na stvarawe memorijala jevrejskim ærtvama, a ne i logoru u celini, gde su, ako bi smo se bavili brojkama, najbrojnije ærtve zapravo etniËki Srbi. (6) Ta jednostranost je oËiglenda, i pored navedenih Ëiwenica, za koje sam odao priznawe Bajfordu u odnosu na „drugosrbijance” i plaÊeniËke ispostave zapadnih centara moÊi koje pokuπavaju da se bave ovom tematikom. Dakle, ta Bajfordova jednostranost i u najmawu ruku preÊutkivawe nekih notornih Ëiwenica se vide veÊ u nastavku osnovnog teksta na wegovom portalu o logoru Staro sajmiπte. On analizira nemaËku represiju 1941. i navodi da su brojni taoci streqani joπ 1941. u vezi sa pokretawem otpora u Srbiji. On dosta nemuπto obrazlaæe Ëiwenice o nareewu Fon Bemea da se za jednog ubijenog nemaËkog vojnika streqa 100 talaca i 50 za rawenog, odnosno daje akcenat da su ti taoci pre svega Jevreji, Romi, komunisti, ali se tek indirektno navodi da su to, osim Jevreja, zapravo etniËki Srbi.

Dakle, utisak je da iz ovako konfuznog obrazloæewa egzemplarnih streqawa, koje je bilo jedinstveno u pokorenoj Evropi i nigde drugde (to kao i mnogo πtoπta Bajford preÊutkuje) „da su egzemplarne mere 100 za jedan bile primarno uvedene da se istrebe Jevreji i Romi, potom komunisti i odreeni broj nacionalista i demokrtatski orijentisanog stanovniπtva”, a u stvarnosti najveÊi deo streqanih talaca u viπe od 90 odsto sluËajeva bili su - etniËki Srbi. Naravno, Bajford nigde na portalu o koncentracionom logoru Staro sajmiπte, koji - ponavqam - finansira, kao i Ëitav projekat, Britanska akademija nauka, ne pomiwe nijedan drugi koncentracioni logor u Jugoslaviji da bi bar engleski i drugi Ëitaoci shvatili, prema broju ærtava, wegovu vaænost i mesto u egzekucijama na naπim prostorima. Ne, wemu ne pada na pamet da pomene Jasenovac, Jajince i druga stratiπta. On nigde ne pomiwe srpske ærtve u NDH iako pedantno navodi Ëiwenice o tome da je logor Staro sajmiπte zapra-

Iskra 1. januar 2013.

vo pripadalo Nezavisnoj Dræavi Hrvatskoj i pomiwe je razliËitim povodima, ali nikako ne pomiwe istrebqewe etniËkih Srba u woj, a bavi se temom koncentracionog logora kakav je Staro sajmiπte. Mogao je i morao da pomene makar da su u NDH delovalo joπ mnogi koncentracionih logora i stratiπta, gde su glavne ærtve bili Srbi, ali i Jevreji. On govori samo o poloæaju Jevreja u NediÊevoj Srbiji, a nigde ne pomiwe bar wihov poloæaj u NDH, kojoj i pripada sam logor Staro sajmiπte (ako veÊ neÊe da spomiwe genocid nad srpskim narodom u NDH, koji je rezultovao i sa oko milion wihovih ærtava do kraja rata).

SAMO JEVREJSKE ÆRTVE On se potom - a to je i tema projekta - iskquËivo bavi jevrejskim ærtvama, iako je Ëak i metodoloπki veoma teπko pratiti ærtve samo jedne nacionalne mawine na prostoru koji je bio obeleæen genocidom pre svega nad etniËkim Srbima, kako u NDH, gde je imao dræavni karakter, tako Ëak i u samoj NediÊevoj Srbiji jer je samo u woj u celoj Evropi vaæilo pravilo 100 za jednog. Bajford pravi joπ jedan nekorektan korak kada tvrdi da je NediÊeva vlast u Beogradu namerno davala minimum hrane i potrebπtina za logor Staro sajmiπte, πto je jedan od glavnih razloga da su Jevreji tamo umirali i od gladi i iznemoglosti. (7) VeÊ smo konstatovali da NediÊeva vlast u Beogradu nije imala nikakve ingerencije nad logorom Staro sajmiπte, ali smo pronaπli uslov vlasti NDH da prihvataju da taj logor privremeno kontroliπu Nemci, odnosno Gestapo pod uslovom da nema etniËkih Srba ni kao straæara ni kao policajaca, kao i uslovom da se upravo Beograd brine o dostavi hrane. Ali ta dostava je iπla preko nemaËkih potraæivawa, nemaËkog transporta i nemaËke distribucije jer se hrana spremala u samom logoru, o Ëemu govori i sam Bajford: „Hrana je pripremana u kuhiwi koja se nalazila u Paviqonu 4 logora”.

Ostaje utisak o zlonamernosti Bajforda prema Srbima, πto se moæe videti i iz zakquËka o likvidaciji Jevreja, i u Srbiji i na okupiranim delovima SSSR. (8) On podvlaËi „da je Beograd postao prva evropska prestonica oËiπÊena od Jevereja”, a da pri tome nije uËinio ozbiqan napor da konstatuje kako su cela Srbija i ceo srpski etniËi prostor bili prostor genocida pre svega prema etniËkim Srbima i da je usled represija Nemaca i ustaπa pre svega, ali i balista, maarskih faπista, bugarskog i italijanskog okupatora, stradao veliki procenat stanovniπtva u celini. U tom pravcu izvuÊi samo jevrejske ærtve gde se radi o pribliæno o par desetina hiqada cele populacije koja je æivela na prostoru Kraqevine Jugoslavije u trenutku nemaËke okupacije, πto Ëini moæda do svega par procenata srpskih etniËkih ærtava. No, kao πto je naveo u zaglavqu Bajford, ciq projekta finansiranog od

17

NikoliÊ-DaËiÊeva...

`Skriveni` koncloghori... (sa str. 14)

da viπe nije nacionalista.

Dok se TadiÊ otvoreno zalagao za politiku transformacije Srbije i promenu mentaliteta naroda, time stvarajuÊi uslove lakog postajawa kmetovskom tvorevinom, NikoliÊ je to Ëinio drugaËije; doπao je sa frazom iz Brisela da „ozbiqna dræava ne sme krπiti obeÊawa prethodne vlasti”. ©ta bi NokoliÊ rekao da su prethodnici poklonili teritoriju cele Srbiju? Bi li, opet, NikoliÊ poπtovao „kontinuitet obeÊawa”? Vidite, opet nema razlike? „ZavrπavajuÊi posetu Briselu, NikoliÊ je, doduπe rekao, da Êe prekinuti sve razgovore sa evrokratima, ako budu traæili od wega da odmah prizna Kosovo. Uskoro, zatim, on je izjavio da niko sa Zapada nije traæio tako neπta od wega. Meutim, ono πto je izjavio Herman Van Rompej, de fakto predsednik EU, da „EU ne traæi od Srbije da prizna Kosovo, nego samo da prihvati realnost na terenu”, je potvrda zahteva Brisela, a ni to nije NikoliÊu moglo proÊi neprimeÊno. I nije, ali se opet pretvarao da to nije to, pa to su naπi prijateqi - ne misle nam niπta loπe.

Ispirawe mozga narodu, sa tako jeftinim floskulama Zapada i NikoliÊevo puno razumevawe onoga πta mu je naloæeno u Briselu, jasno govori o tome kakav je zadatak sebi dodelio i πta mu je krajwa namera u vezi proznavawa Kosova. DaËiÊ Êe priskoËiti u pomoÊ, svakako, kao i uvek u teπkim momentima za Srbiju.

Baπ kao πto je Meunarodni sud pravde u Hagu ubijao svaki atom u logici, redefiniπuÊi stawe na Kosovu, koje je proglasilo nezavisnost 2008. i ËineÊi sve da taj Ëin bude πto mawe nezakonit, tako EU maltretira i semantiku: „To nije `priznawe`, nego samo `normalizacija odnosa`”.

Normalizacija odnosa, izmeu vlada Srbije i Kosova!? Pa, nije moguÊe! Ili, ne traæe oni nikad mnogo?

Prema tome, NikoliÊeva izjava da je zadovoqan sa pojaπwewem EU u vezi sporazuma izmeu TadiÊevog izaslanika i ©iptara, u kojoj ne vidi „niπta πto ugroæava Ustav Srbije ili srpske interese”, daje nam za pravo da mirno zakquËimo da smo onda svi mi totalno ludi i povreeni zbog vreawa naπeg - koliko god nam ga je joπ ostalo zdravog razuma.

Ako priznavawe separatistiËke vlade - koja polaæe pravo na teritoriju „suverene” zemqe, a Ëiji Ustav izriËito definiπe wenu teritoriju, kao neotuivu - nije neustavno, onda, narode, πta je krπewe Ustava? Predsednik, ko zna koji i po koji put, krπi Ustav Srbije i to u nagorem smislu te reËi - poklawa teritoriju narodne i svoje zemqe. Ono πto je sasvim jasno, jeste da Srbija nema baπ mnogo sreÊe sa „svojim!?” presednicima. Nikako, baπ nikako nam se ne da! Dokle Êe trajati takmiËewe naπih politiËara u poklawawu dela-po-dela zemqe Srbije?

Srpski kulturni klub 5.12.2012.

16

Milenko ViπwiÊ (Podvukla - Iskra)

ла ништа против пацова и мишева, који су несметано ширили болест. Зато су царовале колера, шуга и дизентерија. Лекари који су посетили логор писали су извештаје у којима су их и назвали „логорима смрти”. Да би спречили бекства управа логора је одузимала затвореницима одећу и морали су да носе вреће на којима су секли отворе за руке и главу, тако да је мноштво логораша умирало од хладноће, а зима 1864. године посебно је била хладна. За покушај бекства логораше су на лицу места стрељали. Затворенике су често терали да по највећим мразевима држе металне шипке, па се месо одвајало од кости, а многи су остали без делова тела. Ако би неки затвореник споро реаговао на команду кажњаван је вишечасовним вешањем за ноге. „Иновационо мучење” је имало различит репертоар, а чувари су се такмичили у измишљању казни. Умрле су сахрањивали у мочварном делу језера, тако да њихови остаци никада нису пронађени. Према подацима до којих су дошли историчари, у „Дагласу” је било око 12.000 заробљеника Југа, од тога је између 1.400 и 1.700 убијено 1862. и 1863. године, али је само 615 сахрањено у заједничкој гробници недалеко од логора. Од 700 до 1.000 људи је, једноставно, „нестало”.

Потом су се концлогори појавили на Куби, а организовали су их Шпанци 1895. године за време рата против Покрета ослобођења. Тада се код Шпанаца родила идеја да „сконцентришу” локално становништво на једном месту, ради лакше контроле. Рат се завршио поразом Шпанаца и 1898. године морали су повући војску са острва. На место Шпанаца упали су Американци, који су протерани од Кастрових револуционара тек 1959. године. Од Шпанаца, идеју концлогора су преузели Енглези, који су током енглеско-бурског рата организовали „концентрацију становништва на једном месту”. Тек када је јавно мњење сазнало о овим логорима, појам концентрациони логор добио је садашње застрашујуће значење и садржај. Од Енглеза, дакле, идеју преузимају Немци током Другог светског рата, да би се почетком XXI века она вратила својим творцима…

ИЗВОРИ http://drugoe.us/articles/22-swine-crisis/7377-usa-cofins http://ma-mi-mar.livejournal.com/983001.html http://www.hip-hop.ru/forum/konclagerya-i-groby-v-ssha355346/ http://www.libertyforlife.com/jailpolice/us_concentration_camp s.htm krugozormagazine.com / educate-yourself.org abovetopsecret.com / greatdreams.com http://blog.zelen.ru/?q=node/1001 http://down-house.ru/blog/chitay/14135-for-pain-groby-i…erike.html http://ma-mi-mar.livejournal.com/1095072.html http://clubs.ya.ru/4611686018427388521/replies.xml?item_no =114830 --------------------------------------ПЕЧАТ, 3.12.2012. Зоран Милошевић (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. januar 2013.

LOGOR STARO SAJMI©TE I ISTORIJSKI REVIZIONIZAM O soroπevskoj okupaciji nauke i joπ jednoj u nizu provokacija organizacije koju zvaniËno finansira Fond B92 Vratimo se na dr Jovana Bajforda. Odavde saznajemo da je direktno Britanska akademija iskquËivi finansijer projekta Logor Staro sajmiπte i navedenog portala. Meutim, obratite paæwu, finansira se i istraæuje samo Jevrejski deo u okviru koncentracionog logora Staro sajmiπte, gde smo veÊ konstatovali da je pogubqeno oko 6.000 Jevreja i joπ oko 600 Roma.

Ali ne istraæuje se logor u celini, gde je poginulo joπ najamawe 10.600 ærtava, kako i Bajford konstatuje, uglavnom Srba. Dakle, Britanska akademija je ceo projekat pokrenula sa akcentom na stvarawe memorijala jevrejskim ærtvama, a ne i logoru u celini, gde su, ako bi smo se bavili brojkama, najbrojnije ærtve zapravo etniËki Srbi. (6) Ta jednostranost je oËiglenda, i pored navedenih Ëiwenica, za koje sam odao priznawe Bajfordu u odnosu na „drugosrbijance” i plaÊeniËke ispostave zapadnih centara moÊi koje pokuπavaju da se bave ovom tematikom. Dakle, ta Bajfordova jednostranost i u najmawu ruku preÊutkivawe nekih notornih Ëiwenica se vide veÊ u nastavku osnovnog teksta na wegovom portalu o logoru Staro sajmiπte. On analizira nemaËku represiju 1941. i navodi da su brojni taoci streqani joπ 1941. u vezi sa pokretawem otpora u Srbiji. On dosta nemuπto obrazlaæe Ëiwenice o nareewu Fon Bemea da se za jednog ubijenog nemaËkog vojnika streqa 100 talaca i 50 za rawenog, odnosno daje akcenat da su ti taoci pre svega Jevreji, Romi, komunisti, ali se tek indirektno navodi da su to, osim Jevreja, zapravo etniËki Srbi.

Dakle, utisak je da iz ovako konfuznog obrazloæewa egzemplarnih streqawa, koje je bilo jedinstveno u pokorenoj Evropi i nigde drugde (to kao i mnogo πtoπta Bajford preÊutkuje) „da su egzemplarne mere 100 za jedan bile primarno uvedene da se istrebe Jevreji i Romi, potom komunisti i odreeni broj nacionalista i demokrtatski orijentisanog stanovniπtva”, a u stvarnosti najveÊi deo streqanih talaca u viπe od 90 odsto sluËajeva bili su - etniËki Srbi. Naravno, Bajford nigde na portalu o koncentracionom logoru Staro sajmiπte, koji - ponavqam - finansira, kao i Ëitav projekat, Britanska akademija nauka, ne pomiwe nijedan drugi koncentracioni logor u Jugoslaviji da bi bar engleski i drugi Ëitaoci shvatili, prema broju ærtava, wegovu vaænost i mesto u egzekucijama na naπim prostorima. Ne, wemu ne pada na pamet da pomene Jasenovac, Jajince i druga stratiπta. On nigde ne pomiwe srpske ærtve u NDH iako pedantno navodi Ëiwenice o tome da je logor Staro sajmiπte zapra-

Iskra 1. januar 2013.

vo pripadalo Nezavisnoj Dræavi Hrvatskoj i pomiwe je razliËitim povodima, ali nikako ne pomiwe istrebqewe etniËkih Srba u woj, a bavi se temom koncentracionog logora kakav je Staro sajmiπte. Mogao je i morao da pomene makar da su u NDH delovalo joπ mnogi koncentracionih logora i stratiπta, gde su glavne ærtve bili Srbi, ali i Jevreji. On govori samo o poloæaju Jevreja u NediÊevoj Srbiji, a nigde ne pomiwe bar wihov poloæaj u NDH, kojoj i pripada sam logor Staro sajmiπte (ako veÊ neÊe da spomiwe genocid nad srpskim narodom u NDH, koji je rezultovao i sa oko milion wihovih ærtava do kraja rata).

SAMO JEVREJSKE ÆRTVE On se potom - a to je i tema projekta - iskquËivo bavi jevrejskim ærtvama, iako je Ëak i metodoloπki veoma teπko pratiti ærtve samo jedne nacionalne mawine na prostoru koji je bio obeleæen genocidom pre svega nad etniËkim Srbima, kako u NDH, gde je imao dræavni karakter, tako Ëak i u samoj NediÊevoj Srbiji jer je samo u woj u celoj Evropi vaæilo pravilo 100 za jednog. Bajford pravi joπ jedan nekorektan korak kada tvrdi da je NediÊeva vlast u Beogradu namerno davala minimum hrane i potrebπtina za logor Staro sajmiπte, πto je jedan od glavnih razloga da su Jevreji tamo umirali i od gladi i iznemoglosti. (7) VeÊ smo konstatovali da NediÊeva vlast u Beogradu nije imala nikakve ingerencije nad logorom Staro sajmiπte, ali smo pronaπli uslov vlasti NDH da prihvataju da taj logor privremeno kontroliπu Nemci, odnosno Gestapo pod uslovom da nema etniËkih Srba ni kao straæara ni kao policajaca, kao i uslovom da se upravo Beograd brine o dostavi hrane. Ali ta dostava je iπla preko nemaËkih potraæivawa, nemaËkog transporta i nemaËke distribucije jer se hrana spremala u samom logoru, o Ëemu govori i sam Bajford: „Hrana je pripremana u kuhiwi koja se nalazila u Paviqonu 4 logora”.

Ostaje utisak o zlonamernosti Bajforda prema Srbima, πto se moæe videti i iz zakquËka o likvidaciji Jevreja, i u Srbiji i na okupiranim delovima SSSR. (8) On podvlaËi „da je Beograd postao prva evropska prestonica oËiπÊena od Jevereja”, a da pri tome nije uËinio ozbiqan napor da konstatuje kako su cela Srbija i ceo srpski etniËi prostor bili prostor genocida pre svega prema etniËkim Srbima i da je usled represija Nemaca i ustaπa pre svega, ali i balista, maarskih faπista, bugarskog i italijanskog okupatora, stradao veliki procenat stanovniπtva u celini. U tom pravcu izvuÊi samo jevrejske ærtve gde se radi o pribliæno o par desetina hiqada cele populacije koja je æivela na prostoru Kraqevine Jugoslavije u trenutku nemaËke okupacije, πto Ëini moæda do svega par procenata srpskih etniËkih ærtava. No, kao πto je naveo u zaglavqu Bajford, ciq projekta finansiranog od

17

Logor staro...

Britanske akademije nauka su iskquËivo jevrejske ærtve na prostoru logora Staro sajmiπte.

Dovoqno je proËitati druge Bajfordove radove kao πto je „Potiskivawe i poricawe antisemitizma, seÊawe na vladiku Nikolaja VelimiroviÊa u savremenoj srpskoj pravoslavnoj kulutri” (9), koji je objavio Helsinπki odbor za qudska prava u Srbiji, dok su potpisani kao izdavaËi Helsinπkih sveski broj 6 Sowa Biserko i Latinka PeroviÊ; ili „Antisemitizam u hriπÊanskoj desnici u postmiloπeviÊevskoj Srbiji” (10), pa se moæe videti ukupna nenaklowenost Bajforda prema Srbima. Zapravo u ovom drugom radu u kojem se bavi navodnim antisemitizmom u hriπÊanskoj desnici postmiloπeviÊevske Srbije, on se zapravo samo bavi Ratiborom –oreviÊem (treba –ureviÊem Iskra) i Dragoπem KalaiÊem, pomiwe i Nebojπu KrstiÊa a ostalo bazira na prozivawu srpskih intelektualaca, izmeu ostalih i sad veÊ pokojnog Radovana BigoviÊa kroz prizmu opskurnih radova „drugosrbijanaca” u Helsinπkim sveskama.

Dakle, jedan psiholog, koga plaÊa Britanska akademija nauka za projekat, citira „drugosrbijance” da bi nam imputirao antisemitizam u savremenoj Srbiji. On pomiwe kao antisemitske organizacije Obraz i druge pokrete nacionalista ne nudeÊi nam dokaze o tome.

Savremena Srbija ima mnogo problema, ali sumwam da je antisemitizam uopπte ozbiqno prisutan, a kamoli da je jedno od vaænih obeleæja naπeg druπtva, kao πto se wegovim radovima æeli reÊi. U tom pravcu se jednostrano i na momente manipulativno posmatra novija srpska istorija i u woj traæe dokazi antisemtizma, ali je uËinak veoma mrπav. Pri tome je æalosno πto se ne pomiwu primeri pomoÊi srpskog naroda Jevrejima tokom Drugog svetskog rata, kao ni wihovih ukupnih odnosa do tada. Jer na ovim prostorima nije bilo, kao recimo u susednoj Hrvatskoj, pa i u muslimanskim sredinama, masovnih izliva antisemitizma. Ipak Bajforda preteæno moæemo kriviti kao jednostranog u selekciji Ëiwenica, preÊutikvawu vaænih stvari, odakle izvlaËi diskutabilne zakquke, ali ne i za notorno krivotvorewe i falsifikovawe Ëiwenica, na koje nailazimo u izvesnoj meri kod „drugosrbijanskih” aktivista u Srbiji.

OSTALI PORTALI Od portala koji se bave Starim sajmiπtem registrujemo i blog Staro sajmiπte, takoe nedavno otvoren (11), koji vode qudi takoe bliski Latinki PeroviÊ. Iako se Ëini iz ovog portala i aktivnosti neotitoistiËkih NVO, koje stoje iza wega, da se radi o marginalcima koji organizuju meunarodne nauËne skupove i o ©panskom graanskom ratu, wihove tvrdwe o postojawu ekstremnih desniËara i Ëak antisemita u samim strukturama srpskog druπtva ne treba podceniti. Oni su oËigledno koordinisani i imaju svoje centre logistike u Londonu i SAD, a neke znatno ree i iz NemaËke.

Tu je i poratal Staro sajmiπte.info (12), iza kojeg javno stoji veÊ pomenuti Fond B 92.

Pogledajmo kako su na portalu ove organizacije predstavqne ærtve logora Staro sajmiπte: izmeu marta i maja 1942. oko 6.500 jevrejskih æena, dece i staraca, koji su bili internirani u „Jevrejskom logoru Zemun” (Judenlager Semlin), uguπeno je u gasnom kamionu - „duπegupki” - na putu od logora do masovne grobnice u Jajincima kraj Beograda, nakon πto su wihovi oËevi, muæevi i sinovi streqani veÊ tokom leta i jeseni 1941. U „Prihvatnom logoru Zemun” (Anhaltelager Semlin), bilo je zarobqeno oko 32.000 qudi, od kojih 10.636 nije preæivelo”.

Dakle, kao πto sam i naveo na poËetku ovog teksta, preÊutkuje se da su to bile preteæno srpske ærtve, a prethodno se konstatuje za deo pogubqenih da su bili etniËki Jevreji i etniËki Romi.

Na stranici tog portala „Studijska poseta Spomen parku ©umarice u Kragujevcu i Spomen parku u Kraqevu” na prostoru duæem od dve gusto kucane stranice navode se najvaænija stratiπta na prostoru Jugoslavije, pomiwuÊi i Jasenovac, Dowu Gradinu i Staru Gradiπku, ©umarice, Kraqevo, Jajince, ali se nigde ni indirektno ne pomiwu srpske ærtve. Dakle, radi se o imaginarnim nenacionalnim ærtvama, dok se opet na istoj strani jasno etniËki identifikuju ærtve Jevreja i Roma. To je sluËaj, prema mom miπqewu, jasne segregacije ærtava faπzma u Drugom svetskom ratu po nacionalnoj i verskoj odrednici, koju provode Rex centar i Fond B92, koji ga zvaniËno finansira. (13) Jedino mesto na celom portalu i ovoj strani gde se pomiwe reË srpski je u kritici πto postoji dan u kalendaru dræave Srbije „Dan seÊawa na srpske ærtve u Drugom svetskom ratu”. To se kritikuje jer te ærtve nisu razdvojene na one koje su saradnici okupatora i one koje su stvarne ærtve okupatora.

(14) Dakle, u obrazloæewu se prvo pomiwu nevino stradali, potom saradnici okupatora, i tek na treÊem mestu oni koji su se borili protiv okupatora, kada su u pitawu srpske ærtve. Da li je u srpskom narodu kao celini ovako brojËano rasporeen udeo ærtava za vreme Drugog svetskog rata, da su oni koji su se borili protiv okupatora na posledwem mestu u odnosu na, recimo, one koji su saraivali sa okupatorom? Naravno da nije, i da je to joπ jedna u nizu provokacija organizacije koju zvaniËno finansira Fond B92.

EPILOG: ODGOVORNOST SRPSKE NAUKE ZakquËujuÊi ovu analizu, ovako perfidno i zlonamerno, na momente falsifikatorsko i u svakom sluËaju manipulativno delovawe plaÊeniËkih NVO, stranog faktora i pojedinaca moguÊe je u stawu obruπavawa institucija i bednog stawa nauke u dræavi Srbiji. Dobar deo nauËnih radnika u Srbiji ponaπa se na jedan utilitaran naËin u toj situaciji i oËiglednom ataku na nauku, istinu, i sam meunarodni poloæaj, istorijsko nasleÊe i imix Srba. Srpska nauka uglavnom je nezaintersovana, ali, ako se vidi liËna korist, ispod tezge (da se ne vidi mnogo), daju se razliËite (protiv)usluge plaÊeniËkim NVO i stranom faktoru. Kako se veÊ i u same nauËne institucije ulazi (Kraj na str. 20)

NIKOLI∆-DA»I∆EVA VLADA SAÆAQEWA I PREZIRA Kojemu se privoleti carstvu? Za vreme izbora bivπeg ministra vawskih poslova Srbije, Vuka JeremiÊa, za presedavajuÊeg GS UN, jedan komentator je primetio sledeÊe: veÊina svetskih vlada potpuno ili mnogo viπe uvaæava Srbiju iz vremena Slobodana MiloπeviÊa i Vojislava Koπtunice, iako su se oba suprostavqala Zapadu, nego onu u vreme TadiÊa i da veÊina vlada sa potpunim prezirom i saæaqewem gleda na takvu TadiÊevu Srbiju. Marionetski reæimi inspiriπu samo saæaqewe i prezir. Je li se πta promenilo posle 6. maja 2012. - posle odræanih opπtih izbora? Nije!

Izbor novog presedavajuÊeg GS UN, bila je joπ jedna i retka prilika za Srbiju, da joπ jednom preispita i redefiniπe svoju podaniËku politiku i povrati makar deo dostojanstva i ponovo izgradi, makar malo, samopoπtovawa. Protukandidata iz Litvanije, su podræavale SAD i weni sateliti, a JeremiÊa, grupa zemaqa na Ëelu sa Rusijom i Kinom.

Pokuπaj DS da posle izbora ostane na vlasti, formirajuÊi joπ jednom matematiËku veÊinu, je delimiËno uspeo na trijumfu JeremiÊa, proglaπavajuÊi to kao uspeh vlastite politike i pobedu zemqe Srbije.

Da bi bio podræan, kako to u æivotu uglavnom i biva, JeremiÊ iz osnova napuπta TadiÊevu politiku podaniËkog odnosa prema Zapadu; politiku, za koju se nekada zduπno i velikoduπno i sam JeremiÊ zalagao - istina, u neπto „viπe patriotskoj” formi. JeremiÊ donosi odluku i prihvata prijateqski pruæenu ruku Rusije i Kine i - pobeuje.

prema NikoliÊevoj proπlosti? I, konaËno, zaπto su evrokrati smenili TadiÊa sa Ëela DS? Po pisawu zapadnih medija, pobedniËki izazivaË, lider SNS, Tomislav NikoliÊ, odmah je izvrgnut ruglu u domaÊem medijima. Mnogi zapadni mediji su to potvrdili; mediji, koji su uæivali u opisivawu wegove proπlosti kao visoko rangiranog funkcionera Srpske radikalne stranke i tvrdokornog ultra-nacionaliste. Zapretana duboko u Ëlancima, ako je uopπte i pomiwana, bila je Ëiwenica da je NikoliÊ bio prevashodno odgovoran za nestanak, nekad moÊne SRS, otimajuÊi joj wene izabrane poslanike, da bi, 2009. godine, formirao novu stranku - SNS i postao wen neprikosnoveni πef. Mora da je to mnogo koπtalo, pa ko je god morao platiti?

Prema poznatom i utvrenim pravilima ponaπawa Zapada i naËinom ophoewa prema Srbima, ovako ponaπawe i nije bila neka neobiËna novina i reakcija prema Srbiji; Srbija, koja im je bila uvek suviπe velika, previπe srpska i genocidna.

Meutim, moguÊe je, da je prava igra Zapada, ustvari, bila da kreira laænu sliku NikoliÊevog otpora prema Zapadu, za projekat po kojem bi on bio pravi i autentiËni naslednik Borisa TadiÊa. Iako NikoliÊ, moæda, i nije mislio tako, ovo je Zapadu posluæilo da oprobanim metodama pritiska ili, na neki primamqiviji naËin, stvori i obezbedi takve okolnosti, u kojima Êe NikoliÊ popuπtati i postati drugi TadiÊ. Izgleda, uspeli su!?

Primer ranije JeremiÊeve servilnosti prema poniæavajuÊoj TadiÊevoj politici, bio je cirkus u Generalnoj skupπtini UN - pre neπto viπe od dve godine - kada je JeremiÊ dozvolio da se poniπti jedno, jedino i nasleeno uporiπte u borbi za KiM - rezolucija o Kosovu, prepravqajuÊi je, loπe po nas, napisanim tekstom u Briselu i pod TadiÊevim pritiskom.

U danima opπtih izbora, NikoliÊ je u ranije dogovorenoj poseti, doπao u Moskvu, predstavqajuÊi Napredwake na kongresu Ujediwene Rusije. Iako je mnogo ranije bila organizovana poseta, Napredwaci su to iskoristili za priËu o promociji i jaËawu veza sa Rusijom. Ustvari, NikoliÊ je rekao na kongresu, da je on u privatnoj poseti i da Êe dati ostavku na liderstvo SNS, jer æeli da bude predsednik svih graana. Takoe, on je dodao da namerava urediti Srbiju po meri Zapada i prema pravilima EU.

Dakle, kada je liËni ulog u pitawu - vlastita promocija, JeremiÊ se naklonio onima koji viπe dræe do naËela meunarodne pravde - Rusiji i Kini, s jedne strane, a kada su bili interesi Srbije u pitawu, kao prilikom devalvirawa Rezolucije 1244, JeremiÊ je popustio politici, nekad TadiÊevog „otvorenog univerziteta”, s druge strane. Ipak, budimo zadovoqni s wim, boqe ikad, nego nikad ne doÊi pameti. Ipak, poπteno treba reÊi, JeremiÊ sada ne pravi mnogo greπaka, vrπeÊi funkciju predsednika GS UN.

VeÊ 31. juna, se videlo da je NikoliÊ prekrπio obeÊawe o pokretawu istrage u izbornoj prevari, ako postane predsednik Srbije, naravno dajuÊi sveËanu zakletvu pred novom skupπtinom. S druge strane, nekad je TadiÊeva zakletva bila otvorena vernost prema Zapadu, dok je NikoliÊ bio skromniji, dozvoqavajuÊi samo zastavu EU, da bude postavqena. ©tefan File je bio inagurator sveËanosti. U Ëemu je razlika, pitaÊete?

NikoliÊ „protiv” TadiÊa Da se znalo da je bilo izborne krae, znalo se joπ prvih dana izbora, ali da li je iπta uËiweno da se istraæi prevara posle izbora, poπto je to NikoliÊ Ëvrsto obeÊao? Nije! Zaπto? Je li za Zapad bilo iznenaewe pobeda NikoliÊa? Kako i zaπto su Zapad i evrokrati, pustili niz vodu TadiÊa i tada wegov DS? Zaπto su zapadni mediji bili umereni

Odsustvo predstavnika susednih zemaqa je bilo upadqivo, navodno zbog NikoliÊevih starih izjava da Srbi i nisu baπ genocidan narod. Brzo je stigao æuti karton sa Zapada, da niko, pa ni predsednik Srbije, ne sme pobijati zapadnu istinu o proteklom ratu. Zakletva pod plavom zastavom sa zvezdicama i zakliwawe u vernost EU, dovelo je do planirane posete Briselu 14. juna. Zapad je traæio od NikoliÊa dokaz o nastavqawu TadiÊeve politike bezuslovne kapitulacije prema Zapadu, kao i dokaz

.

18

\

Iskra 1. januar 2013.

Iskra 1. januar 2013.

15

`Skriveni` koncloghori... Конгреса и њихових породица у случају побуне становништва; неопходност и неизбежност стварања од стране САД-а, заједно са Канадом и Мексиком „Северно-америчког савеза” (The NaU – North american Union) и стварање нове валуте – Амеро – за све три чланице Савеза, као решење економских проблема. ЦРВЕНО И ПЛАВО РЕШЕЊЕ Писац Ренд Клифорд, који живи у Вашингтону, објавио је чланак упозорење под насловом „America! Be Truly Afraid” („Америко, имаш се чега плашити”), у којем тврди да постоје тајне припреме америчке владе да изврши масовну репресију над становништвом, за шта је припремила 800 концлогора. „Попут нацистичких логора, логори ФЕМА су подељени на црвене и плаве.” „Црвени списак” обухвата непријатеље Новог светског поретка, тачније вође и активисте, који би током прве две недеље војне владе били упућени у логоре и побијени. За „обичне” непријатеље Новог светског поретка, који нису вође, припремљено је тзв. плаво решење, тј. „преваспитавање” које укључује коришћење ових људи као робовске радне снаге, тврди Клифорд. Ипак, информације Клифорда, како се касније утврдило, потичу од бившег инспектора Министарства одбране САД-а који припада једној америчкој патриотској групи („American Patriot Friends Network”). „На територији државе постоји читав низ концлогора, а још их се гради. Ови логори користили би се у случају масовних нереда или грађанског рата у САД-у, а при војном удару то би били логори смрти.” Ових логора нема на мапама, и обично су смештени на ненасељеним подручјима и далеко од било каквог насеља. „Припремљени логори у САД-у, иако су празни, налазе се под стражом и већина је изграђена да прими 20.000 људи. Највећи је близу Фербенкса на Аљасци и може да прими два милиона људи.” Такође, влада САД-а планира да искористи и помоћ страних војника, који би хапсили људе са црвеног и плавог списка, а већ 30 држава има базе у САД-у под заставом Уједињених нација. Другим речима, стране војске би се користиле у функцији (домаће) полиције. То је, дакле, суштина сарадње америчке војске и разних, појединих гарди држава чланица америчке федерације, са војскама неких држава.

ФЕМА, као федерална служба САД-а, намењена је, иначе, да делује у случају ванредних ситуација, попут земљотреса, али и ради „смиривања народних маса” у случају нереда и непокоравања, и њена права су од 2011. године практично неограничена. Ако председник САД-а уведе директиву 51 (PDD 51), тј. диктатуру председника и ФЕМА, то значи да укида Устав и сва људска права у држави. Припрема у овом смеру се врши последњих 25 година, а посебно после 11. септембра 2001. године и терористичког напада на Њујорк. Такође, постоје и ФЕМА кампови стране војске (укупно 30), који се представљају као спасилачко-рехабилитациони центри за масовни смештај у случају урагана, епидемије и терористичких напада.

14

САД – ТВОРЦИ КОНЦЕНТРАЦИОНИХ ЛОГОРА Мало ко зна да су САД прве у свету измислиле концентрационе логоре током Грађанског рата. И следбеници Абрахама Линколна и Џеферсона Дејвиса имали су концлогоре, пише портал „dugward.ru”. Име и појам „концентрациони логори” уобичајено асоцира на системе логора у нацистичкој Немачкој и Совјетском Савезу, међутим, прве логоре измислили су Американци током шездесетих година XIX века. Први логор који је створен био је јужњачки (конфедерални) „Андерсонвил”, у којем су држани заробљени Јенкији. Често се овај логор спомиње као први класични концлогор у историји, али ни то није тачно, јер су северњаци неколико месеци раније основали концлогор „Рок Ајленд”, а потом и „Форт Вилијамс”. Према подацима историчара на обе стране, кроз логоре је прошло око 400.000 људи (194.000 северњака и 216.000 јужњака), од чега је око 56.000 на различите начине уморено (око 30.000 северњака и 26.000 јужњака). Страдања заробљеника победничка страна („север”) описала је у мноштву књижевних дела, песама, филмова и споменика. Јужне државе су брзо потрошиле своје залихе и нису могле да хране ни становништво, ни заробљенике. Између осталог, и ова чињеница је допринела ужасавајућем стању заробљеника у логору, где су многи страдали од болести и глади. Северне државе, за разлику од јужних, имале су одличне финансије и добро снабдевање у свим сферама, посебно снабдевању храном. Ипак, руководство логора северне стране – било их је 11 – заробљене Јужњаке изложило је гладовању и болести, под образложењем да су то „конфедерални бунтовници”. О овим логорима ћутало се 130 година и тек крајем XX века почело је истраживање у вези са овим питањем. Историчари су прегледали старе архиве и објавили документе од којих се крв леди.

У федералистичком логору „Даглас”, близу Чикага на обалама језера Мичиген, на пример, залагањем „јужњака” постављен је и један споменик, и обележено место где је сахрањено 6.000 умрлих конфедералиста. У споменутом логору услови живота били су ужасни, ако не и најгори међу свих 11 логора федералиста, каснијих победника. Историчари наводе да је сваки пети заробљеник умро. Заробљеници су излагани глади, кажњавани тако што су их пребијали, мучили и силовали. Оболеле нису лечили. Од 1862. године смртност у „Дагласу” износила је 10 одсто, а у „Андерсенвилу” девет. Логор „Даглас” био је пренасељен, заробљеници су излагани глади, а није било медицинске помоћи, однос према заробљеницима је био крајње нехуман, односно бруталан и понижавајући. Мањина заробљеника је спавала у баракама, а већина под импровизованим настрешницама током целе године. Бараке су у већини случајева уништене да заробљеници не би могли да копају тунеле и беже. Као тоалети су коришћене јаме које су биле поред извора питке воде, што је тровало воду. Управа није предузима (Kraj na str. 16/2)

Iskra 1. januar 2013.

POVRATAK U ISTINU Posle sramnog oslobaawa ratnih zloËinaca, Gotovine i MarkaËa iz Haπkog tribunala, svi zaqubqenici u „haπku pravdu” i qubiteqi „suoËavawa sa (samo srpskom) sopstvenom proπloπÊu” - zavukli su se u miπje rupe.

RaËunajuÊi na, inaËe, posloviËno kratko pamÊewe srpskog naroda, nadaju se da Êe kada ogromno nezadovoqstvo graana Srbije ovom presudom proe, opet nekaæweno moÊi da nastave izdajniËku propagandnu delatnost.

U TUZLU, U HAG, U SMRT...

Meutim, ironija sudbine jeste da nama suoËavawe sa sopstvenom proπloπÊu zaista tek predstoji. Ali, ne po scenariju zapadnih neokolonizatora u kojem su Srbi krivi za sve, a wihovi ovdaπwi janiËari zaduæeni da za dobar novac o tome πire laæi po svetu - nego da u tom „nacionalnom samoproËiπÊewu”, ovog puta, definitivno poemo od prave istine. A ona glasi, da je naπe pogubno nacionalno, istorijsko i politiËko posrtawe, gubqewe svakog dræavniËkog dostojanstva i uspostavqawe strahovlade DS-a i wenih satelita, poËelo - kukaviËkim, sramnim slawem na haπko gubiliπte predsednika Srbije Slobodana MiloπeviÊa, na Vidovdan 28. juna 2001. godine!

Zoran –iniÊ, premijer Vlade Srbije iz 2001, potpredsednici Vlade Joæef Kasa, Duπan MihajloviÊ, Æarko KoraÊ, MomËilo PeriπiÊ, Nebojπa »oviÊ, ministri Vladan BatiÊ, Dragan Veselinov, Aleksandar VlahoviÊ, Dragoslav Πumarac, Dragan MilovanoviÊ, Slobodan MilosavqeviÊ, Dragan Domazet, Vojislav MilovanoviÊ, Boæidar –eliÊ, Goran NovakoviÊ, Marija Raπeta-VukosavqeviÊ, Goran PitiÊ, Gorlana MatkoviÊ, Gaπo KneæeviÊ i Branislav LeËiÊ, zatim savezni ministri Vojislava AndriÊ, Zoran ÆivkoviÊ, Boris TaliÊ, Rasim QajiÊ, kao i ministri koji su tada bili u Briselu, Miroqub Labus, Goran SvilanoviÊ, MomËilo GrubaË i Saπa VitoπeviÊ - svojim su potpisima, na osnovu nekakvog Ëlana 90, taËka druga, i Ëlana 135, stav drugi Ustava Republike Srbije, odluËili da u saradwi sa Tribunalom postupe prema haπkom statutu i kidnapuju predsednika MiloπeviÊa iz Centralnog zatvora u Beogradu, da bi ga u pratwi britanskih specijalaca helikopterom transportovali u Tuzlu, u Hag, u smrt!

Protiv ove odluke glasao je jedino ministar za zdravqe Obren JoksimoviÊ iz Demokratske stranke Srbije.

Posle toga podneto je mnoπtvo kriviËnih prijava Javnom tuæilaπtvu protiv ovakvog, jedinstvenog po svojoj sramoti, Ëina u novijoj polntiËkoj istoriji sveta, a meu prvima, kriviËna prijava Udruæewa dramskih pisaca Srbije. Ali, ono πto najviπe vrea jeste podatak da do danaπweg dana nijedna od tih kriviËnih prijava nije aktivirana, kao da je za ovu zemqu i wen narod sasvim normalna stvar da glavu svog bivπeg, do tada na demokratskim izborima viπe puta direktno izabranog predsednika - kao, svojevremeno, glavu

Iskra 1. januar 2013.

Karaora - u xaku poπaqe „briselskom sultanu”!

Jer, MiloπeviÊa je neko mogao da voli ili da ne voli, da podræava wegovu politiku ili da bude protiv we, da mu eventualno sudi i presudi (ali u Srbiji!), ili Ëak da na wega izvrπi politiËki atentat - sve bi bilo dostojanstvenije od bogohulnog Ëina izruËewa zapadnoj Inkviziciji, namerno tempiranog da se desi na najsvetiji srpski dan. Ubeen sam da nijedno uroeniËko pleme u zabitima amazonske xungle nikada svog poglavicu nije predalo drugom plemenu. Moæda ga je pojelo, ali u odnosu na postupak srpske vlade iz 2001. godine - to bi predstavqalo visoko moralni i demokratski Ëin!

POVRATAK, SA LAÆI U ISTINU Nije prvi put da o ovome piπem. Niti je ovo personalno pitawe. Svaku reË napisanu ovde ponovio bih da je u pitawu bio, na primer, pokojni Zoran –iniÊ ili bilo koji drugi predsednik, ili premijer Srbije. To se, jednostavno, ne radi. Ali, politiËari izbegavaju da ovo pitawe stave na dnevni red. Za prethodnu πizofrenu vladavinu „æute ekipe”, to je bilo logiËno. Ali, za novu vlast, viπe nije. Naæalost, nisam siguran da su i danas, mnogi graani Srbije svesni koliku smo politiËku, ekonomsku i svaku drugu πtetu za ovih jedanaest godina pretrpeli zbog takvog bezumnog Ëina. Jer, da se to nije dogodilo, da sve svoje najviπe politiËke i vojne rukovodioce nismo transportovali u Hag, a zatim ih prepustili wihovoj sudbini (kao stado ovaca na vuËjoj teritoriji!), ne bi ni Gotovina i MarkaË bili osloboeni, ne bi nam „najvernija supruga na svetu” Hilari Klinton i „baronesa” Ketrin Eπton crtale granicu prema Kosovu i Metohiji, ne bi „tranæirali” Srbiju na delove kao zaklanu stoku! Ali, takve politiËke greπke istorija ne opraπta. Pa, iako liËno podræavam, a verujem i veÊina graana Srbije, vidne napore nove vlasti na Ëelu sa SNS-om da zemqu izvuËe iz æivog blata u koju je potopila prethodna vladavina DS-a, da koliko god moæe saËuva integritet zemqe (koji je svojim dogovorima sa EULEKS-om ugrozio prethodni reæim), da se obraËuna sa korupcijom i kriminalcima koji su se enormno obogatili na grbaËi graana Srbije, najzad, da prekine neprekidni lanac ucena sa Zapada uslovqenih pretwom potpune secesije KiM - mora da se krene od istine o Slobodanu MiloπeviÊu, kao jedinim pravim, autentiËnim, istorijskim i politiËkim korakom povratka dostojanstva Srbiji, srpskom narodu i svim graanima Srbije.

A taj povratak, sa laæi u istinu, mora da prethodi samo jednom - ispravqawu straπne, groteskne nepravde prema pokojnom predsedniku Srbije, uËiwene na Vidovdan, 28. juna 2001. godine wegovoj potpunoj rehabilitaciji, kao i ispitivawu politiËke ili procesuirawu kriviËne odgovornosti svih potpisnika odluke o wegovom izruËewu u Hag! „PE»AT”, br.245 30.11.2012.

(Podvukla - Iskra)

ALEKSANDAR –AJA

19

Logor strao... (sa str. 18) (teπko u posledwih 10-15 godina jer je stepen soroπevske okupacije i negativne selekcije kadrova daleko odmakao, to nauËna zajednica deluje dosta konfuzno, a pojedinci, istina retki, direktno uzimaju uËeπÊe u ovim rabotama. Pri tome je stepen otpora svemu tome joπ uverk vrlo jak i iznose ga profesionalno i moralno snaæni pojedinci koji su priliËno brojni.

Miπqewa sam da se nauËne ustanove van Beograda, posebno u Niπu, na Priπtinskom univerzitu, pa Ëak u znaËajnom meri i Novom Sadu, neπto boqe dræe od samog Beograda. Pa i u Beogradu, znatno viπe od polovine nauËnog sektora zaposlenih u druπtvenim naukama, dakle oblasti koja je najviπe na udaru politike, pripada makar nominalno patriotskoj opciji, ali u situaciji besparice, obruπavawa institucija, πto se planski Ëini od vrha sistema ka dole, zauzima priliËno konformistiËki stav. Posledwi pokuπaji da se kao vrhovni kriterijum uspeπnosti nauËnih radnika u Srbiji uvede objavqivawe na SSci listi, dakle uglavnom u Ëasopisima koji su u SAD, Britaniji i na Zapadu (ima ih i u Hrvatskoj u politiËkim naukama, ali ne i u Srbiji) je atak na nauku od atlantistiËkih snaga, koje su i oborile Ëitav sistem ove zemqe. Jer, ako ste kritiËar SAD i Imperije, mala je verovatnoÊa da Êe vam baπ Amerika objavqivati nauËne radove koji su antiglobalistiËki i suprotno - nameπtenici Imperije u nauËnom sektoru u Srbiji, pored redovnih dotacija, logistike i medijskog prostora, imaÊe i objavqene radove u ameriËkim i britanskim Ëasopisima, za koje se pokuπava dati jedini i u svakom sluËaju kquËni indikator uspeπnosti politikologa, sociologa, istoriËara... Time bi se krug okupacije, bar kad je reË o druπtvenim naukama, zatvorio.

Ogromnu inferiornost, koja u struËnonauËnom smislu obeleæava „drugosrbijanci” u druπtvenim naukama, gde, sem retkih izuzetaka, nemaju zapaæenih nauËnih kwiga, na ovaj naËin se æeli supstituisati objavqivawem u ameriËkim i britanskim nauËnim Ëasopisima kao vrhovnim kriterijumima uspeπnosti. VeÊ je skupqeno viπe od hiqadu potpisa nauËnih radnika iz druπtvenih nauka u Srbiji - πto je gotovo ceo korpus zaposlenih u tom nauËnom sektoru, raËunajuÊi i asistente i pripravnike - da se ova odredba ukine. (Ona za sada vaæi samo za Univerzitet i fakultete, a ne za nauËne radnike u institutima, ali se i za institute priprema ovakva omËa).

Dakle, kao πto vidimo, reËima Wegoπa, vodi se bitka neprestana.

Dr. Dragan PetroviÊ: Poziv na jedan nauËni skup ili logor Staro sajmiπte i istorijski revizionizam (2. deo)

Pravda, 21.11.2012.

-------------------Uputnice:

(Podvukla - Iskra)

(6) http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/

20

sr/holokaust-u-srbiji.php U Bomeovom nareewu najvaæniji je bio zahtev da taoci moraju biti uzimani iz populacija koje ukquËuju: „sve komuniste, qude za koje se sumwa da su komunisti, sve Jevreje i odreen broj nacionalista i demokratski nastrojenih stanovnika”.

7) http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/ sr/sajmiste-jevrejski-logor.php Hrana je pripremana u kuhiwi koja se nalazila u Paviqonu br. 4. Dnevno sledovawe sastojalo se od vode, slabog Ëaja, bajate Ëorbe od kupusa ili krompira i malog komada suvog kukuruznog hleba. Ovako siromaπna ishrana bila je delom i stoga πto su kolaboracionistiËke vlasti, zaduæene za distribuciju hrane u Beogradu, Jevrejski logor stavile na dno liste prioriteta. Iako je na Sajmiπtu bilo viπe od 1.000 dece, gradska uprava je 3. februara 1942. objavila, da se „isporuka hrane Jevrejskom logoru moæe vrπiti tek poπto se zadovoqe potrebe svih ostalih stanovnika”.

(8) http://www.open.ac.uk/socialsciences/semlin/ sr/holokaust-u-srbiji.php Ëim je gasni kamion obavio svoju smrtonosnu misiju i vraÊen je u Berlin, Srbija proglaπena za „oËiπÊenu od Jevreja”. Srbija je tako postala druga okupirana teritorija u Evropi (prva je bila Estonija) koja je formalno proglaπena za „oËiπÊenu od Jevreja” a prva van sovjetskih zemaqa u kojoj je izvrπeno masovno i sistematsko ubijawe jevrejskog stanovniπtva. Godine 1942, dana 29. maja, πef odseka za Jevreje u nemaËkom Ministarstvu inostranih poslova Fric Rademaher (Fritz Rademacher) ponosno je izjavio da „jevrejsko pitawe u Srbiji viπe nije aktuelno. Sada je ostalo jedino da doe do sreivawa pravnog pitawa u vezi sa wihovom imovinom”. Kasnije istog leta, πef bezbednosnih snaga u Srbiji Emanuel ©efer (Emanuel Schäfer) je izjavio: „Beograd je jedini veliki evropski grad koji se oslobodio Jevreja”.

Avgusta 1942. Harold Turner je zvaniËno izvestio Berlin da je „jevrejsko pitawe” u Srbiji reπeno.

(9) http://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/Ogledi06.pdf (10) http://www.internetjournalofcriminology.com/AntiSemitism%20and%20the%20Christian%20Right%20in %20post-Milosevic%20Serbia.pdf (11) http://www.starosajmiste.info/blog/ (12) http://www.starosajmiste.info/sr2012/o-projektu/onama (13) UkquËujuÊi i odgovornost Verana MatiÊa, koji se u razliËitim ulogama pojavquje u vezi sa ovom organizacijom.

(14) http://www.starosajmiste.info/sr2012/aktivnosti/ studijska-putovawa/studijska-poseta-spomen-parku-ukragujevcu-i-u-kraqevu

Iskra 1. januar 2013.

`SKRIVENI` KONCENTRACIONI LOGORI U SAD

На територији Сједињених Америчких Држава постоји читав низ концлогора, а још их се гради. Ови логори користили би се у случају масовних нереда или грађанског рата у САД-у, а при војном удару то би били логори смрти.

Последњих неколико година, а посебно од 2011. године, Интернетом су почеле да круже сателитске и друге фотографије нових, за сада празних концлогора у САД-у, њих укупно 800. Интересантно је да за грађане САД-а, али и света, постојање припремљених концлогора није тајна, јер су на Интернету објављени, између осталог, и сателитски снимци и распоред логора смрти. Амерички корисници Интернета поставили су бројна питања о овим логорима, како новинарима, научницима, тако и представницима служби безбедности. Одговор последњих је за заинтересоване неубедљив, да се „логори припремају као део припреме рата против трговаца дрогом”. Питање је, прво, да ли у САДу има толико трговаца дрогом да је потребно 800 концлогора? Друго, ФЕМА (Federal Emergency Management Agency), федерална институција САД-а задужена за деловање у случају ванредних ситуација, јесте служба за спасавање, и није овлашћена да се бори против трговаца дрогом. Додуше, требало би рећи и да је, после ових сумњи, амерички Конгрес у септембру 2011. године донео Закон о новим надлежностима ФЕМА, као додатној (резервној) служби безбедности са неограниченим овлашћењима у случају примене Директиве 51.

ГРОБЉА ПЛАСТИЧНИХ КОВЧЕГА Све је почело да бива интересантно америчкој и светској јавности када је случајни пролазник у Атланти, држава Џорџија, набасао на „гробље” под отвореним небом, тачније на припремљене пластичне мртвачке сандуке, чији се број процењује од 500.000 до 1.000.000. Поред ових пластичних, постоји и 40.000 мртвачких сандука изливених од бетона. Фотографије које је објавио на Интернету подигле су на ноге интернет кориснике у САД-у. Потом су бројни истраживачи почели да истражују проблем. Дошло се до података, уз помоћ авио-снимака, а потом су и неке државе објавиле сателитске снимке наведеног места, а касније и свих 800 концлогора, што је потврдило веродостојност првобитних података. Тајанствено „гробље” (касније је пронађено још оваквих „гробаља” на територији САД-а) припада Центру за контролу болести, док је контејнере гробове произвела компанија „Polyguard and Co.”, која је по наруџбини федералних власти САД-а произвела пластичне контејнере у које се истовремено може сместити четворо умрлих. На „Ју тјубу” има мноштво коментара: „Хоће ли се догодити холокауст у Америци?”; „Милиони гробова за милионе мртвих Американаца”; „Твој гроб, купљен за твој новац, те чека”; „Милиони припремљених пластичних ковчега гробова нађени по свој Америци – можда је један твој?” Истраживање новинара Алекса Џонса показало је да је

Iskra 1. januar 2013.

огроман број контејнера гробова наручен од федералне владе, и затим су распоређени по затвореним базама ФЕМА. Џонс пише да у многим државама САД-а граде нова гробља за масовне сахране, као и подземне базе непознате намене. Међутим, ту није крај. Према истраживању Џонса, на територији САД-а је последњих година изграђено више од 800 затворених логора, који су тренутно празни, али су у потпуности спремни да приме „становнике”. И ови логори су у власништву ФЕМА. Њихова изградња коштала је 385 милиона долара, наводи компанија „Халибуртон”. Припремљене логоре имају државе Тексас, Вирџинија, Мериленд, Аризона… Међутим, новинари тврде да и све друге државе САД-а припремају своје логоре, а примећено је да се и у калифорнијској пустињи Мохаве, такође, гради логор.

Сумњу бројних грађана САД-а да се нешто „ваља иза брда” појачала је и активност америчке војске, која је, како пишу амерички медији, према плану Министарства одбране САД-а спровела мобилизацију резервиста, завршену марта 2012. године. Мобилизација је изведена „због унутрашњих потреба”, иако Устав САД-а забрањује коришћење армије као органа безбедности унутар државе. Пажњу истраживача су, поред осталог, привукли и садржаји дневника америчких војника који су се вратили из Ирака, објављени на Интернету, јер су сви тврдили да су тамо вежбали „унутрашње чистке у САД-у са конфискацијом оружја”. Такође, пролазили су тест способности да у случају потребе пуцају на америчке грађане, укључујући и пријатеље и чланове породице. Из свега доступног стиче се, дакле, утисак да се влада САД-а припрема за нека „фаталистичка збивања”, ако не и за какву катаклизму. Да ли се ради о припреми за борбу против великих протеста због економске кризе или грађанском рату, остаје тајна. Изгледа да са овим пластичним гробљима и концлогорима има везе тајна седница Представничког дома Конгреса САД-а од 13. марта 2008. године; прва таква је одржана 1812, друга 1983. године, а ова је била тек трећа у историји САД-а. Информација о чему се говорило на овој тајној седници најпре се појавила у Аустралији, потом у Европи и тек на крају и у САД-у. Према овим подацима, на седници су разматрана следећа питања: неизбежни колапс економије САД-а; неизбежни колапс финансијског система владе САДа 2009. године; могућност грађанског рата у САД-у, као резултат колапса система; превентивно хапшење „грађана склоних побуни” против владе; смештање људи „склоних побуни” у логоре „The Rex 84 Camps”, припремљених програмом „Readiness Exercise 1984” (званично, „Rex 84” је владин програм обуке држања у притвору великог броја људи, и вежбе овог типа се регуларно и редовно спроводе диљем целих САД-а); заштита чланова Конгреса САД-а од беса становништва и колапса економије; одређивање места смештања чланова

13

Академик Василије Крестић:

САНУ ЈЕ НЕГАТИВАН лИДЕР, a СРБИЈУ НЕ ВОДЕ НАЈБОљИ

Aktuelni projekt `Velika Albanija` ugroæava Balkan

BERI©A I TA»I ©AQU OTVORENU RATNU PORUKU Predsjednik Odbora Skupπtine Srbije za Kosovo i Metohiju Milovan Drecun rekao je Srni da albanski premijer Saqi Beriπa i premijer samoproglaπenog Kosova Haπim TaËi izjavom o potrebi ujediwewa svih Albanaca πaqu otvorenu ratnu poruku, jer projekat "velike Albanije" ne moæe da se realizuje bez prekrajawa granica.

Povodom poziva na ujediwewe Albanaca, koji su Beriπa i TaËi uputili juËe na proslavi stogodiπwice Albanije u Skopqu, Drecun je rekao da strateπki ciq politike reæima u Albaniji jeste prekrajawe granica na Balkanu i realizacija projekta "velike Albanije".

On je ocijenio da je, u tom kontekstu, veoma interesantno to πto u posqedwih neπto viπe od godinu dana veÊina albanskih zvaniËnika, ukquËujuÊi i nosioce velikoalbanske politike premijera Saqija Beriπe, otvoreno govori o potrebi ujedi-

Globalizacija - nmajgori... podarstvu, te znanstvenom i tehnoloπkom razvoju."

Lider ruskih komunista je podsjetio kako je kapitalizam, u wegovoj 150-godiπwoj povijesti, potreslo 12 velikih kriza. Od tih 12, dvije su bile uzrok dva svjetska rata. Stoga ova konferencija, iako nema politiËki legitimetet da donosi odluke, moæe biti dobar put ka stvarawu jednog novog pola u globalnom prestrojavawu. Onoga, Ëija se politika neÊe svoditi iskquËivo na profit, nego Êe rjeπavati kquËna pitawa od interesa za cjelokupno stanovniπtvo.

Srpska Informativna Mreæa, 30.11.2012 Preneto sa Sajta: </www.advance.hr> (Podvukla - Iskra>

Komentar Iskre: Donosimo ovo izlagawe Zjuganova, jer u marksistiËkoj kritici kapitalizma ima mnogo istine. Obe rivalne doktrine, marksizam i kapitalizam, su prevashodno materijalistiËke. Ali u wihovoj praktiËnoj primeni, komunizam izgleda ËoveËniji - stremi poboqπawu æivotnih uslova proseËnog ovozemaqskog Ëoveka. Liberalni kapitalizam (naroËito danas, osloboen svih stega) je bezobzirno ukrupwavawe kapitala - profit, u kome na svim planovima vlada zakon æivotiwske prirode, da `veÊa riba uvek guta mawu`. Greh komunizma je slepo poricawe duhovne prirode Ëoveka, otuda wegovo krvavo gowewe vere i crkve i bespoπtedno uniπtavawe (stvarnog ili umiπqenog) protivnika.

Kapitalizam je tu neπto delikatniji. Sve malograanske revolucije takoe su poËiwale krvavim progonom æive crkve i uniπtavawem neprijateqa.

Kasnije, sekularna dræava nastoji da crkvu napravi sluπkiwom, a duhovnoπÊu, posebno vernika, veπto manipuliπe.

12

wewa Albanaca, dok je to donedavno skrivano.

Drecun je istakao da se takvo ponaπawe poklapa sa zvaniËnim stavovima pojedinaca u Albaniji i na Kosovu i Metohiji da Êe 2013. godine biti formirana takozvana "prirodna Albanija", πto je uqepπan naziv za "veliku Albaniju".

"U tom kontekstu se 100 godina Albanije koristi da se izvrπi snaæna radikalizacija radi πto ËvrπÊeg ujediwewa svih Albanaca na Balkanu i da se poπaqe snaæna poruka, ne samo zemqama regiona, veÊ i meunarodnoj zajednici, da je konaËno doπao trenutak da se stvori etniËki Ëista `velika Albanija", rekao je Drecun.

On smatra da je to izuzetno opasna situacija, jer taj projekat ne moæe da se realizuje bez prekrajawa meunarodno priznatih granica zemaqa regiona i bez novog rata i stradawa.

"Kada Saqi Beriπa, Haπim TaËi i ostali glasnogovornici `velike Albanije` govore o potrebi ujediwewa svih Albanaca, oni πaqu otvorenu ratnu poruku, πto region ne samo da udaqava od EU veÊ ga Ëini apsolutno neperspektivnim", pojasnio je Drecun.

On je poruËio da je upravo borba za nepriznavawe secesije Kosmeta kquË, odnosno temeqni stub oËuvawa stabilnosti regiona od novih destabilizacija i ratova.

"Sve dok Srbija bude istrajavala na nepriznavawu jednostrane secesije Kosmeta, neÊe biti novog balkanskog rata radi stvarawa `velike Albanije`. U protivnom, ako bi Srbija popustila i odrekla se svoje juæne pokrajine, nema πanse da opstane ni dejtonska BiH, ni Makedonija, ni Crna Gora. ReËju, doπlo bi sigurno do opπteg balkanskog rata", zakquËio je Drecun.

On smatra da je proslava stogodiπwice Albanije sa Beriπom i TaËijem kao govornicima odræana baπ u Skopqu zato πto je "Skopqe izuzetno bitno za nastavak realizacije projekta `velika Albanija".

"To je zato πto smatraju da su sa Kosovom zavrπili stvar i sada je potrebno radikalizovati situaciju u Makedoniji, koja je praktiËno podeqewa dræava na albanski i makedonski entitet. To upuÊuje na zakquËak da je sledeÊa za destabilizaciju predviena Makedonija, a sa Makedonijom je povezan u jug centralne Srbije - Preπevo i Bujanovac", rekao je Drecun.

26.11.2012.

(Podvukla - Iskra)

Srna

Iskra 1. januar 2013.

Ми смо очевидно у великим невољама, у вишеструкој структуралној кризи – националној, политичкој, економској, духовној и свакој другој. А у ту кризу смо запали не само кривицом великих сила које су режирале све што нам се догађало кроз историју, и што нам се до данас догађа, него и зато што разбијени и расрбљени не водимо рачуна о виталним националним и државним интересима, што смо несложни, веома неморални и нестручни, корумпирани и криминализовани, и што нас не воде најбољи људи.

Aкадемик Василије Крестић je човек и научник од посебног моралног и стручног интегритета и ауторитета. Највећу пажњу у научном раду посветио је историји Србије, анализама комплексних српско-хрватских односа, историји Срба у Угарској и југословенској идеји у свим њеним најважнијим аспектима. Његова најновија књига „Хрватске претензије на Војводину и Босну и Херцеговину од 1848. године до данас” само је један од повода да са господином Крестићем разговарамо о политичком и економском стању Србије и могућностима њеног изласка из вишедеценијског и очигледног „ћорсокака”. Када бисмо овог момента подвукли црту са намером да пресаберемо шта је Србија у последњих двадесет година добила, односно изгубила, и какве су јој перспективе, како бисте Ви оценили последице догађања у земљи на крају 20. и почетком 21. века?

Рекао бих да су у невремену које живимо озбиљно угрожени српски народ и држава, њена територија, историја и култура, њен опстанак. Ми смо очевидно у великим невољама, у вишеструкој структуралној кризи – националној, политичкој, економској, духовној и свакој другој. А у ту кризу смо запали не само кривицом великих сила које су режирале све што нам се догађало кроз историју, и што нам се до данас догађа, него и зато што разбијени и расрбљени не водимо рачуна о виталним националним и државним интересима, што смо несложни, веома неморални и нестручни, корумпирани и криминализовани, и што нас не воде најбољи људи. Другим речима, Србија и Срби су највећи губитници протеклих деценија, и ако се у најскорије време не освестимо, перспектива ће нам бити веома неизвесна. Имамо ли ми, уопште, српску елиту, те најбоље људе, како кажете, и зашто се они не оглашавају у овим тешким временима? Зар елита није сабрана у Српској академији наука и уметности, која је годинама уназад „нeма” и пред највећим проблемима, а све под изговором да научници неће да се мешају у политику? Свакако да Срби имају своју елиту, али она је

Iskra 1. januar 2013.

негде скрајнута и поверење народа силом прилика имају они који то не заслужују. Међутим, треба имати на уму да смо ми још оптерећени временом партијско-комунистичког система, Голог отока и чистки, да још нисмо стекли истинску слободу. Поред тога, такозване демократе које управљају земљом готово су исте, или можда још и горе, од оних из једнопартијског система и времена једноумља. Данашња партаична држава гуши сваку слободу, и зато независни интелектуалци, који су дужни да кажу своје мишљење, зазиру од могућег губљења свог службеничког посла.

Руководство САНУ је,, свакако негативан лидер у ћутању још од времена Меморандума, због кога је Академија трпела неоправдано жестоке критике из земље и иностранства. Сумњам да је у питању само недостатак храбрости! Напротив, мислим да се ради о недостатку родољубивог осећања и неопходне интелектуалне ширине да се разумеју глобални и национални политички процеси. Јер, САНУ се није огласила чак ни када су Шиптари прогласили једнострано отцепљење, а ћути и сада поводом очигледног покушаја сецесије Војводине. Као аутохтони Војвођанин, Ви сте један од потписника петиције за укидање њене аутономије! Имате ли идеју шта стоји иза генерисања кризе у северној српској покрајини и како она може да се разреши без штетних последица по територијални суверенитет Србије? Да, ја сам припадник оног дела српског бића из Војводине који је ту насељен још у време средњовековних српских деспота, у време Ђурђа Бранковића. Дакле, ја сам војвођански урођеник, јер моји преци су ту дошли још много пре Велике сеобе, и добро знам шта значи живети на том подручју. Да се разумемо, нисам ја за тотално укидање аутономије Војводине, јер она треба да има неке посебности како би се дебалансирала држава, али нисам ни за регионализацију какву нуде неки актуелни политичари, а здушно прижељкују аутономаши на челу са Ненадом Чанком и Жиком Берисављевићем, који мисле да је то пут за слабљење јединства Србије, за стварање феудалних региона који воде у распад државе. Српски политичари из Војводине 19. века Светозар Милетић, Михајло Полит-Десанчић и Јаша Томић - тражили су аутономију Војводине пре свега зато што су били угрожени национално, верски, језички, и јер су желели да сачувају своју индивидуалност. Друго, они су тражили и територијалну аутономију да би разбили јединство Хабзбуршке монархије. То је био смисао. Ово је сад обрнуто: ови траже аутономију да би

21

SANU je... разбили јединство Србије, а за рачун страних интереса. Наиме, јасно је да Мађари желе ревизију Тријанонског уговора, да се обнавља идеја о такозваној сентиштванској Угарској и Великој Мађарској која је 1918. године претрпела пораз. Ту јужну земљу, у коју спадају Бачка и Банат, Мађари желе да поврате и интегришу у своју матичну земљу. Са друге стране, очигледне су и проширене аспирације хрватског интереса са Срема на целу већински српску Војводину. У најновијој књизи управо сам писао о тим претензијама Хрвата не само на Војводину, већ и на Босну и Херцеговину, која датира још из 1848. године и не престаје до данас.

Значи ли то да се оружани рат против Србије, који је последица насилног разбијања Југославије, испланираног, подржаног и вођеног под контролом најјачих земаља Запада, наставља другим средствима, а све како би се даље сузиле српске државне границе, наизглед неагресивним путем?

У праву сте: Запад је на челу са САД и Немачком из неких себичних интереса разбио једну мултиетничку и мултикултуралну државу, у којој је, макар и формално, владало бар неко привидно јединство. Очигледно су се руководили неким геополитичким и економским разлозима, међу којима је главни био територијално запоседање Косова, које нису могли да остваре НАТО агресијом из ваздуха 1999. године. Но, ми смо и за то много криви, јер нисмо умели, или нисмо хтели, да препознамо намере Хрвата подржаване од Запада још у време Јосипа Броза Тита, када заједница звана Југославија такође није функционисала на начин како је разум поштеномислећих људи желео.

А већ тада се из рукописа највеће Брозове узданице, Мирослава Крлеже, намењених Енциклопедији Југославије чији је он био главни уредник, и његових коментара, могла видети огромна србомржња као израз неспремности да се живи у јединственој држави. Ми Срби, међутим, ни даље немамо одговор на ту и такву политику, јер нисмо извукли никакве поуке из онога што нам се дешавало раније и сада се понавља. Не знамо да штитимо и истичемо наше државне, националне и економске интересе, и да притом будемо достојанствени.

Погледајте само колико хрватских и словеначких фирми, пре свега трговинских, послује у Србији, а колико је наших предузећа добило право да послује у Хрватској. Поставља се питање зашто ми то чинимо, у чије име, за чију љубав, у чију корист, зашто се не држимо принципа реципроцитета – колико даш толико добијеш. Па нису ваљда само те две земље спремне да са нама сарађују и послују! Ако су спремне да раде на тако неравноправној основи, зашто

22

ми пристајемо на то? Ко је за то крив, осим нас самих који то дозвољавамо? Са једнаком лакоћом ми пристајемо и на све даље и даље прекрајање државних граница. Слажете ли се са мишљењем неких истакнутих српских интелектуалаца, јавно изречених, о предоминацији хрватских интереса у српској политици, економији, култури? Та предоминација је неспорна, јер су се Хрвати нама безочно наметнули у сваком погледу, па чак и у питању најстрашнијег геноцида који су починили над српским народом током Другог светског рата у Јасеновцу, или етничког чишћења у последњем рату, какво није забележено у новијој историји света. А онда су се послужили чистом заменом теза, и уз помоћ највећих светских и, нажалост, окупираних и контролисаних медија у Србији, нас су прогласили геноцидним џелатима. И, што је најгоре од свега, ми тражимо да повуку тужбу пред Међународним судом, уместо да инсистирамо на томе да се дефинитивно рашчисти ко је над ким извршио геноцид. Зарад будућности је важно да се једном засвагда зна ко је злочинац а ко жртва. Наш однос према Хрватима је заиста веома забрињавајући за многе у овој држави, јер он просто вређа осећања и здраву памет. Не знам какви нас то комплекси терају да им се стално додворавамо, да стално тежимо братству и јединству којег нема, и којег, нажалост, ни у перспективи неће бити још ко зна колико стотина година. Мене такво инфериорно понашање узнемирава, и озбиљно доводи до закључка да наши политичари нису дорасли државној и националној политици која им је поверена, јер нам својим снисходљивим, недостојанственим, негосподственим и непатриотским понашањем наносе огромну штету и срамоту. Државно руководство са једнаким „слепилом” инсистира на уласку Србије у Европску унију, чије су нам земље у најновијој историји показале отворено непријатељство признавањем независности Косова. Или све то раде сасвим плански, и циљано, јер ЕУ је такође у озбиљној економској кризи и требају јој нова подручја са људским и свим другим ресурсима?

Плашим се да су наши политичари свесни свега што раде, а онда је то још трагичније и за сваку осуду. Путеви за излаз из кризе увек постоје, али они нису на трагу Европске уније која је и сама у тешким проблемима, што доказују чак и исказане намере земаља чланица да из ње изађу и врате се, на пример, својим монетама. Али, Србија неће пронаћи своју перспективу ако стално и једнострано проглашава да ЕУ нема алтернативу. У том случају, сва друга врата су нам затворена, и ми немамо шта да мислимо, већ да безусловно пристајемо на све оно што нам се подастире. А то значи одустајање од суштинских националних и државних потреба. Узалуд је нама онда што говоримо да Србија има четири стуба, кад се осла

Iskra 1. januar 2013.

Genadij Zjuganov, predsednik KP Rusije:

GLOBALIZACIJA - NAJGORI VID IZRABQIVAWA U ISTORIJI Krajem listopada se u Bakuu odræala VII Generalna skupπtina Meunarodne konferencije azijskih politiËkih stranaka. Na konferenciji je prisustvovalo viπe od 300 politiËkih stranaka svih politiËkih opcija iz zemaqa Europe i Azije.

Konzervativci, liberali, socijalisti i komunisti.

Svi su imali jedan zajedniËki stav, tj. kako je potrebno da sami donose odluke i raspravqaju o goruÊim problemima, bez "savjeta" stranih "simpatizera" iz zemaqa koje ne pripadaju toj regiji. Komunisti, koje je predstavqao predsjednik Ruske KP, Genadij Zjuganov, otvorio je sjednicu, te bio najoπtriji u kritikama meunarodne politike koju vode SAD i EU.

zemaqa u svijetu. DajuÊi poseban naglasak na sjever Afrike i Bliski istok. Rekavπi kako "kolonijalistiËka politika SAD-a, i wenih europskih saveznika, joπ jednom u povijesti suoËava svijet s moguÊim svjetskim ratom, kojeg ciniËno nazivaju - sukobom civilizacija.

Za meunarodne institucije (Svjetsku banku, MMF i Svjetsku trgovaËku organizaciju) je rekao "kako su utemeqene upravo u tu svrhu. Kao - financijski kolonizatori". A za sve one koji se usude pobuniti protiv tih "miroqubivih nositeqa globalizacije", uvijek je spreman NATO savez, kako bi obavio zadaÊu.

OtvarajuÊi sjednicu, Genadij Zjuganov je retorikom svojstvenom za politiËku opciju koju predstavqa, oπtro napao hegemonistiËku i "imperijalistiËku" politiku SAD-a, EU, te wihovog vojnog krila NATO-a. Iako bi mu se mogao zamjeriti osebujan i arhaiËni stil govora, tvrdwe koje je iznio nisu za zanemariti. A rjeπewa koja je ponudio na razmatrawe svim delegacijama, bez obzira na politiËku pripadnost, su konkretna i zanimqiva.

"No, u tom globaliziranom svijetu, sve viπe raste opÊa odbojnost prema politici SAD-a.

Pojedinci, stranke i pokreti traæe promjene. Ëak i neki 'buræoaski politiËari' ne vide neoliberalni kapitalizam kao spasonosno rjeπewe. Bivπi wemaËki predsjednik, demokrπÊanin Keler, je izjavio: "treba prestati s praksom primjene anglosaksonskog kapitalizma. To je kapitalizam kockara i avanturista". Frasua Holand uvodi porez od 75% na sva primawa koja premaπuju milijun eura godiπwe. I sam Obama traæi naËin kako obuzdati one kojima je kriza pruæila moguÊnost zarade.", dodao je Zjuganov.

Zjuganov je u uvodnom govoru rekao: "Kao πto znate, Rusija je u svojoj povijesti uvijek bila centar euro-azijskog prostora. Naπa zemqa veÊ stoqeÊima obavqa ulogu geopolitiËkog 'mosta' izmeu dva svijeta i dvije civilizacije, Europe i Azije. U tom golemom prostoru je sluæila za gospodarsku i kulturoloπku razmjenu izmeu najudaqenijih zemaqa, od Europe do Pacifika. Danas, 90 godina od osnutka SSSR-a, moram podsjetiti da se ta zemqa izvorno trebala zvati - Savez Sovjetskih republika Europe i Azije (a to se ime moæe i naÊi na nekim od prvih dokumenata). Stoga, mi kao sqednici stranke koja je utemeqila tu dræavu, uvijek Êemo s pozornoπÊu pratiti ova okupqawa i sudjelovati u wima. Tema konferencije je "Svijet, sigurnost i pomirdba". A te tri teme su najrelevantnije za bilo kakav ozbiqan politiËki diskurs, u danaπwoj geopolitiËkoj situaciji u svijetu.

Znaci propasti kapitalistiËkog sustava su evidentni. Taj sustav propada u svim svojim segmentima - gospodarstvu, financijskom poslovawu, politiËkom æivotu, kulturi i moralu. Zemqe "eurozone" su na rubu propasti, a SAD ima 16 000 mlrd $ vawskog duga. No, situacija u svijetu, viπe no ikada, govori kako je Lewin bio u pravu kad je rekao "Imperijalizam je zadwi stadij kapitalizma". Tako da se ova bespoπtedna globalizacija, koja uniπtava gospodarstva, kulture, nacije i dræave, moæe tumaËiti samo na taj naËin. Mi smo veÊ 2002. ukazali na taj problem. Tj. kako se ne radi o "globalizaciji" koja Êe ujediniti narode i zemqe, nego se pod tom sintagmom odvija eksploatacija najgore moguÊe vrste u povijesti ËovjeËanstva. Takva situacija traæi odgovore i rjeπewa."

Zjuganov je potom govorio o sve brojnijim ratnim sukobima, pobunama, destabilizaciji pojedinih

Iskra 1. januar 2013.

U euroazijskom prostoru, od Pacifika do Europe, se dogaaju velike geopolitiËke promjene.

Najvaænije je iskustvo Kine, koja je uspjela odræati ekonomski rast, bez obzira na krizu. Treba slijediti kineski primjer. Ulagati u infrastrukturu, povezujuÊi ovaj prostor u jednu veliku geopolitiËku cjelinu.

U ovim uvjetima, zajedniËko koriπtewe ogromnog ekonomskog, znanstvenog i kulturoloπkog potencijala Azije, moæe dati dugoroËna rjeπewa za sve probleme. KquËna pitawa su: prehrawivawe u zemqama koja nemaju dovoqno prehrambenih resursa, a imaju ogroman porast stanovniπtva, potom pitawe energije, vojne sigurnosti, te na kraju pitawe oËuvawa okoliπa.

Na konferenciji se potom raspravqalo o konkretnim potezima. U raspravi su sudjelovale sve delegacije. Neovisno o ideoloπkoj pripadnosti. U ovim osnovnim pitawima su se svi sloæili.

Predloæilo se infrastrukturno povezivawe u æeqezniËkom prometu, izgradwa naftovoda i plinovoda. MoguÊnosti poveÊawa proizvodwe i preraspodjele hrane.

Na pitawe novinara, Zjuganov je objasnio svoje viewe geopolitiËke situacije u regiji: "Moram reÊi kako mi je osobito drago to πto su se odnosi Rusije i Azerbejxana popravili u zadwe vrijeme. Iako se naπa Partija uvijek zalagala za prijateqstvo i bratstvo dvaju naroda. Ozbiqan problem za sigurnost su sukobi na jugu regije. Mi moramo braniti naπe interese i naπe narode od moguÊe ugroze. Potrebno je stvoriti jednu zajedniËku cjelinu od 300 miliona stanovnika. Wu bi trebale tvoriti Rusija, Bjelorusija, Ukrajina, Kazahstan i Azerbejxan. Samo tad bi bili u stawu jamËiti sigurnost qudima i gos-

11

SAD predwaËe u kontroli `privatnosti`

`SKAJP` U DRU©TVU VELIKOG BRATA Jedna od posledwih oaza privatnosti na internetu, servis za video, telefonsku i „Ëet” komunikaciju, „Skajp”, odnedavno sarauje sa bezbednosnim sluæbama, piπe „Vaπington post”, pozivajuÊi se na neimenovane insajdere iz vlade i industrije.

Iako je tekst obeleæen kao ekskluzivan, teπko da saopπtava neπto novo: u „blogosferi” su veÊ neko vreme u opticaju spekulacije da se „Skajp” pridruæio druπtvu Velikog brata, odnosno da su u wegov program ugraena „sporedna vrata” koja bezbednosnim sluæbama omoguÊavaju da, uz odreenu proceduru (ili bez we, kako gde), prisluπkuju komunikacije korisni Mnogi tehniËki verzirani blogeri ove promene povezuju sa promenom vlasniπtva: „Skajp”, koji su 2003. osnovala dva ©veanina, u maju 2011, kupio je za Ëak 8,5 milijardi dolara ameriËki informatiËki xin „Majkrosoft”, koji ima dugu

Bezobrazan uslov... u pokrajini. StefanoviÊ je takoe izrazio spremnost da Skupπtine kroz zakonodavnu aktivnost pruæi podrπku unapreewu saradwe dve zemqe, saopπteno je iz srpskog parlamenta.

Urednik "Komersanta" Genadij Sisojev izjavio je za B92 da je motiv danaπwe posete Rogozina iskquËivo ekonomski i da ne oËekuje da Êe on u Beograd doneti bilo kakve politiËke poruke. InaËe, Rogozinova poseta Beogradu je uzvratna poseta, na VuËiÊevu posetu Moskvi iz avgusta ove godine.

VuËiÊ i Rogozin prethodno su se sastali u avgustu u Moskvi, kada su razgovarali o jaËawu bilateralne saradwe u oblasti odbrane, unapreewu odbrambene industrije, modernizaciji Vojske Srbije, kao i o potencijalnim zajedniËkim proizvodnim poduhvatima i izlasku na treÊa træiπta.

VuËiÊ je tada izjavio da Srbija namerava da izgradi fabriku modernog naoruæawa, a da je Rogozin pokazao veliku æequ da pomogne Srbiji u wegovom plasmanu.

ReË je o razvoju srpske namenske industrije, plasirawu robe na rusko træiπte i zajedniËkom izlasku na treÊa træiπta, precizirao je VuËiÊ.

"Naπ ciq je da do kraja godine otvorimo fabriku sloæenih borbenih sistema, pa je potreban plasman na viπe vaænih træiπta u svetu. I tu oËekujemo i podrπku Rusije", naveo je on u avgustu.

Podsetimo, zamenik pomoÊnika dræavnog sekretara SAD Filip Riker sastao se juËe u Beogradu s najviπim zvaniËnicima Srbije.

28.11.2012.

10

B92, Tanjug

istoriju saradwe sa vlastima.

Cena je u to vreme podigla mnoge obrve, s obzirom na to da je „Skajp”, koji ima blizu 700 miliona korisnika, besplatan za veÊinu namena: naplaÊuje se samo telefonirawe preko „internet protokola”, ali po cenama koje su viπestruko niæe od onih telefonskih kompanija.

Ovom transakcijom „Skajp”, Ëije je sediπte u Luksemburgu ali Ëiji skoro svaki drugi zaposleni radi u filijali u Estoniji, postao je ameriËka kompanija, pa je zbog toga po ameriËkim zakonima obavezna da u svoje servise ugradi tehniËku moguÊnost za prisluπkivawe.

AmeriËki zakon koji reguliπe ovu oblast donet je joπ na poËetku internet ere, i on od telekomunikacionih operatera i proizvoaËa telekomunikacione opreme zahteva da svoje programe i ureaje projektuju tako da omoguÊavaju da ih federalne sluæbe „prisluπkuju u realnom vremenu”.

Kako je objavio internet magazin „Slejt” (u vlasniπtvu „Vaπington posta”), hakeri su promenu „arhitekture” „Skajpa” uoËili joπ u proleÊe, objaπwavajuÊi to potrebom da se omoguÊi „zakonsko presretawe” komunikacija ovog servisa.

Korporativna sluæba za odnose sa javnoπÊu „Majkrosofta” nije za ovaj magazin æelela da komentariπe te promene, saopπtivπi samo da „Skajp” „sa agencijama za primenu zakona sarauje onoliko koliko je to pravno i tehniËki moguÊe”.

Prema „Slejtu”, zanimqiva je podudarnost da je „Majkrosoft” samo mesec dana posle kupovine „Skajpa” registrovao patent za tehnologiju „legalnog presretawa”, koja bez znawa korisnika omoguÊava kopirawe govornih komunikacija preko interneta.

Nema dokaza da je to potom ugraeno u „Skajp”, ali sudeÊi po „politici privatnosti” koju kao uslov za pristupawe „Skajpu” prihvata svaki korisnik, servis je u moguÊnosti da sadræaj komunikacija ustupi vlastima.

Tamo izmeu ostalog piπe i da „Skajp” ili wegovi partneri „liËne podatke i sadræaj komunikacija i podataka o saobraÊaju mogu da ustupe odgovarajuÊim sudskim, policijski ili vladinim sluæbama koje zakonski zahtevaju takve informacije”.

To se ne odnosi samo na pomenute organe u Americi, nego i „meunarodne”. „Vaπington post”, pozivajuÊi se na upuÊene „predstavnike industrije”, tvrdi meutim da su promene programa koje ovo omoguÊavaju izvrπene joπ krajem proπle godine.

Kako god bilo, „Skajp” nije viπe ono πto je donedavno bio: servis koji su, zbog wegove tehnologije koja je presretawe podataka Ëinila nemoguÊim i iz toga proistekle reputacije „sigurne veze”, rado koristili novinari, aktivisti za zaπtitu qudskih prava, politiËki disidenti, ali i oni sa druge strane zakona.

Politika, 27.7.2012.

(Podvukla - Iskra)

Milan MiπiÊ

Iskra 1. januar 2013.

PRIZNAWA KOSOVA BILO BI GORE OD STVARNE OKUPACIJE Sredinom oktobra tekuÊe godine, premijer Srbije Ivica DaËiÊ prilikom susreta sa takozvanim premijerom Kosova Haπimom TaËijem, prvi put je izgovorio i nekoliko puta ponovio jednu te istu ideju, sa oËiglednim ciqem da upravo tu formulaciju uËvrsti i demonstrativna upornost u wenom ponavqawu zahteva svojevrsnu analizu.

I tako, πef srpske vlade je rekao: „Apsolutno je nemoguÊe da Srbija prizna na taj naËin proglaπenu nezavisnost Kosova”. KquËne reËi ove fraze su - „na taj naËin”. LogiËno tumaËewe dovodi do neminovnog zakquËka da to znaËi da je moguÊe priznati nezavisnost Kosova na drugi naËin.

U vezi sa tim javqa se niz pitawa. Prvo i najjednostavnije je - πta se podrazumeva pod frazom „na ovaj naËin”. Tu su moguÊe razliËite varijante. Na osnovu formulacije pitawa (a te formulacije su usvojene bez izmena, u istoj formi u kojoj je rukovodstvo Srbije predloæilo ta pitawa) koja je Meunarodnom sudu pravde u Hagu postavila Generalna Skupπtina UN, To mogu biti sledeÊe opcije. Prva varijanta ogleda se u jednostranom karakteru proglaπewa. Drugo - takvo proglaπewe je uËiweno od strane nevaqanog subjekta. TreÊe - o usklaenosti proglaπewa nezavisnosti sa normama meunarodnog prava. Mogu biti i druge varijante koje nisu uπle u formulaciju pitawa koja su postavqena pred Meunarodni sud, na primer, da se proglaπewem nezavisnosti uËvrπÊuju rezultati genocida nad srpskim stanovniπtvom na Kosovu i Metohiji.

Ipak, ovde je najvaænije neπto drugo nacionalnim interesima srpskog naroda i Republike Srbije ne odgovara nikakvo priznawe nezavisnosti Kosova. I to iz prostog razloga Kosovo i Metohija su teritorija Srbije. I tako Êe ostati, bez obzira na sve okolnosti, ukquËujuÊi i trenutnu okupaciju. Termin „privremeno okupirana teritorija” je veoma poznat termin, kako u savremenoj, tako i ne baπ savremenoj istoriji, pa samim tim i u istoriji meunarodnog prava. Nije sluËajno da se od Srbije traæi upravo priznawe sa meunarodno-pravnim aktom. U meunarodnopravnom planu, akt priznawa bi bio razorniji od realne okupacije. Nezakonita okupacija ne liπava narode i dræave pravnog prava na ovu ili onu dræavu, a priznawe - liπava!

U posledwe vreme neki struËwaci ukazuju na to, da jedan od moguÊih scenarija „regulisawa” kosmetskog problema moæe postati „model dve NemaËke”. Meutim, sasvim je moguÊe da zajedno sa NemaËkim modelom bude iskoriπÊen i Sudanski model.

Problem severa i juga Sudana postojao je i u

Iskra 1. januar 2013

vreme kolonizacije i tokom skoro 60 godina nezavisnog postojawa te dræave. Meutim, problem je reπen upravo odvajawem Juænog Sudana i to baπ u vreme i upravo u trenutku, kada je protiv predsednika Sudana Omara al-Baπira bio izdat nalog za hapπewe od strane Meunarodnog kriviËnog suda.

Ovde je vaæno primetiti da je pitawe o referendumu u Juænom Sudanu (sa unapred poznatim rezultatom) bilo doneto tek posle izdavawa naloga za hapπewe predsednika al-Baπira. Osim toga, srceparajuÊi vapaji „meunarodne zajednice” i organizacija za qudska prava o potrebama hitnog hapπewa al-Baπara, utihnuli su istovremeno sa otcepqewem Juænog Sudana.

Iz ovih privremenih podudarnosti mogu se doneti priliËno odreeni zakquËci. U vezi sa tim, pre nekoliko dana je doπlo do pokuπaja dræavnog udara u Sudanu - prvi put za posledwe 23 godine πto samo potvruje te „priliËno odreene zakquËke”. VeÊ je poznat model „oËuvawa vlasti u zamenu za oduzimawe teritorije”. Tako da se ne moæe iskquËiti moguÊnost da u okvirima odnosa Kosmeta i Srbije, takoe bude primewen sudanski model. U sluËaju Kosmeta to moæe izgledati joπ mekπe nego u Sudanu: jer je do oduzimawa teritorije veÊ doπlo i ostalo je „samo joπ priznawe”.

Ipak, za razliku od Juænog Sudana, na Kosmetu postoji znaËajan deo stanovniπtva koji se ne slaæe sa takvim modelom. I wihov glas mora biti usliπen. Usliπen kako unutar zemqe - prilikom formirawa pozicije Srbije, tako i na meunarodnoj areni - kao punopravne strane na bilo kojim pregovorima, jer sadaπwe vlasti Kosmeta ne predstavqaju Ëitavo stanovniπtvo u pokrajini.

Amorfnost poznatog izraza „BeogradPriπtina”, nije sluËajna, posebno u kontekstu pregovora. Ona predstavqa pokuπaj da se udaqimo od vaænog pitawa - kakva je suπtina problema na Kosovu, izmeu ostalog i meunarodno-pravnog problema i ko moæe biti pregovaraËka strana. I ako pod Beogradom podrazumevamo jedino zakonitu vladu Srbije, πta se onda podrazumeva pod Priπtinom? Ako se pod Priπtinom podrazumeva vlada, koja je nazakonito uzurpirala vlast na Kosmetu, onda ona ne moæe biti jedina strana koja predstavqa stanovniπtvo Kosova i Metohije na pregovorima. Bez reπewa tog vaænog pitawa, ti isti pregovori ne mogu biti legitimni, jer oni iskquËuju znaËajan deo stanovniπtva Kosmeta iz pregovaraËkog procesa. Kosmetski Srbi moraju biti punopravni uËesnici pregovora o svemu πto se tiËe takozvanog proglaπewa nezavisnosti. Ëak i kod na onaj naËin proglaπene nezavisnosti.

Fond strateπke kulture 26. 11. 2012.

Aleksandar Mezjajev (Podvukla - Iskra)

23

SANU je... њамо само на један. А пошто се сада нова политичка гарнитура ту и тамо почиње одмицати и трагати за новим путевима, одмах нам стижу претње одузимањем шенгенских виза.

То није једина претња, биће их и више. Међутим, поставља се питање да ли можемо одолети таквим претњама. Уверен сам да је свет данас толико „широк” и да могућности за тражење других путева има, па би грехота била ослањати се само на једну од велесила, поготово не на оне које нам не желе добро. Даје ли Вам наду последња изјава председника Томислава Николића да Србија неће по сваку цену у ЕУ, и посебно да неће без Косова као своје суверене територије? Наравно, то је веома добра изјава и ја је свесрдно подржавам. И не сумњам у то да ће је он испоштовати јер као председник има обавезу да политичке одлуке доноси у складу са националним интересима. Видим по неким показатељима, по неким сондажама, колико је наша омладина у последње време постала свесна уцена, сталних испостављања неких нових захтева са Запада, колико је одустала од раније спремности да Србија по сваку цену мора да нађе место у ЕУ. Надам се да ће државно руководство имати на уму расположење народа, иако знам да ће много зависити и од средстава јавног информисања која се нису битно променила у односу на претходну власт.

Нажалост, у њима још увек дефилују исти они политички аналитичари којих нисмо могли да се ослободимо у претходном периоду, и исте оне НВО и њихови представници који немају нимало наклоности према српском националном осећању. Они и даље трују наше јавно мњење, и ми морамо тражити начин да их неутрализујемо кроз међусобни дијалог и тражење излаза из криза кроз размену свих релевантних мишљења. Професоре, када би, неким случајем, наши политичари затражили од Вас мишљење по питању вођења спољне политике, шта бисте им саветовали?

Саветовао бих им да буду мало мудрији и себичнији у односу према најближим земљама у окружењу, да воде више рачуна о националним интересима и чине мање уступке онима који Србији показују отворено непријатељство. И да не буду окренути искључиво ка ЕУ као једином савезнику, јер САД престају да буду велесила и у свету се стварају разне друге коалиције, као што су БРИКС, Евроазијски савез и не знам шта све још; дакле нема више те униполарне силе, и у перспективи је неће бити. Уверен сам да излаза има, само треба имати памети, стрпљења, постојаности, морала, љубави према

24

отаџбини, а онда се унутар земље обрачунавати са разним мангупима који су на политичке функције дошли само зато да напуне своје џепове, а онда „нестали” без икакве одговорности.

Србин Нићифор Аничић из Јужноафричке Републике, један диван и несебичан човек, учинио је све што је у границама његових интелектуалних и финансијских моћи да би организовао обележавање 100-годишњице ослобођења Старе Србије у Пријепољу. Урадио је то на нивоу којим би могао да се похвали и главни град. А то је требало да уради држава Србија, и преносе сви медији са националном фреквенцијом, јер су балкански ратови важна прекретница у нашој историји. Од њих почиње нова историја нашег народа и државе, и то не сме да се заборави, као ни жртве које су пале за слободу. Многи би да нас увере како су то били освајачки ратови и зато се о њима у медијима ћути и чини услуга онима који би да „рециклирају” српску историју. Зато, Бог да гa поживи, Војвођанску сецесију треба спречити „Не видим да је излаз из многих криза у које смо данас запали у Војводини која би била скројена по узору на Устав из 1974. године, за који се залажу Ненад Чанак, Жика Берисављевић и неки људи из ДС-а који подржавају ту политику, који се не супротстављају и секундирају јој. Политика којој они секундирају је чист сецесионизам, а доказ за то је и то што истичу етатистичке тежње Војводине, траже корене за самосвојство Војвођана и стварање посебне војвођанске нације. Истим путем је и Косово изашло из састава Србије, а војвођански аутономаши га следе да би створили такозване атрибуте државности. Тако је створена и Војвођанска академија, представништво Војводине у Бриселу… На то треба реаговати озбиљно, не зато што су аутономаши јаки, него зато што јаки и утицајни они споља који ће стати иза њих. Ако огромна већина Срба у Војводини подигне свој глас, што ја очекујем, од тога неће бити ништа”, каже академик Крестић.

„Драго ми је да ми не живимо са колективном мржњом какву Хрвати имају према Србима, и што ми немамо Керума, примитивног градоначелника Сплита, из чијих уста, уз свесрдну помоћ свих хрватских медија, излази експлицитна изјава да оно што мисли он мисле многи, или сви у Хрватској, само то неће да кажу. Али на такве изјаве ми не смемо да останемо глуви, јер та омраза, то једнострано оптуживање, то тражење кривице само у Србима, а не и увиђање да Хрвати и у себи треба да траже узроке и кривце за рат и непријатељство, веома је опасно. Зар није записано да је сам Туђман изјавио ’рата не би ни било да га ми нисмо хтели, а хтели смо га зато да што пре дођемо до независне државе Хрватске’”. Геополитика, 5.12.2012.

(Podvukla - Iskra)

Невенка Стојчевић

Iskra 1. januar 2013.

Rogozin, potpredsednik vlade Ruske Federacije:

BEZOBRAZAN

USLOV

EU ZA KIM -

Vicepremijer Rusije Dmitrij Rogozin srpskim zvaniËnicima poruËio da je "bezobrazan uslov" ako se za prijem u EU traæi priznawe Kosova. Odobren i ruski kredit.

Rogozinu je jutros ispred Palate "Srbija" u Beogradu prireen sveËani doËek. Rogozin se prvo sreo s potpredsednikom vlade Aleksandrom VuËiÊem, pa zatim s predsednikom Srbije Tomislavom NikoliÊem, kome je preneo da je Rusija i zvaniËno Srbiji odobrila kredit. Dmitrij Rogozin se sastao i sa premijerom Srbije Ivicom DaËiÊem.

Potpredsednik ruske vlade je rekao da "ako je za prijem u EU uslov da se prizna Kosovo, treba da razmislite o tom uslovu. To je bezobrazan uslov... ali to je vaπa suverena odluka i Rusija Êe podræati vaπu odluku".

On je rekao da "ne vidi nikakav sukob interesa da Srbija pristupi i EU i bude strateπki partner Rusiji".

"Mi Srbiju podræavamo po pitawu Kosova ne πto smo prijateqi, veÊ πto insistiramo na principu teritorijalnog integriteta... treba ostati na svome i treba ostati sloæan. Zato je Rusija sa vama. Nama je potrebna jaka Srbija koja Êe zastupati sopstveni stav", rekao je Rogozin.

On je ocenio da je proglaπewe nezavisnosti Kosova 2008. bio "akt nasiqa" jer je, po wegovim reËima, pravo na otcepqewe opravdano samo u jednom sluËaju, a to je "pretwa genocida i uniπtewe kompletne nacije".

"HoÊu da upitam ko je ugroæavao kosovske Albance 2008? U Beogradu je postojala vlada koja je postigla kompromis sa Kosovom. Glavni krivac, (Slobodan) MiloπeviÊ, veÊ je umro. Smatram da je priznavawe nezavisnosti bio akt nasiqa", rekao je on.

Rogozin je, na konferenciji za novinare posle sastanaka sa prvim potpredsednikom vlade Srbije Aleksandrom VuËiÊem, istakao da je zvaniËna Moskva u novim srpskim vlastima dobila "pouzdanog i ozbiqnog partnera", te da je Rusiji potrebna jaka Srbija koja Êe zastupati svoje pozicije.

"Rusija je sa vama, Putin je sa vama, potrebna nam je jaka Srbija koja Êe zastupati svoje stavove", rekao je Rogozin. Rusija, sa svoje strane, "ima i æequ i novac da ulaæe u Srbiju i verujem da naπ 'brak' neÊe biti samo iz interesa, nego i iz qubavi", precizirao je Rogozin.

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar VuËiÊ izjavio je da nije sporna æeqa Srbije da ue u Evropsku uniju, kao i da zadræi prijateqske odnose sa Rusijom.

Iskra 1. januar 2013. . .

PRIHVATAWE

vaπe

Nakon sastanka sa potpredsednikom vlade Rusije Dmitrijem Rogozinom, VuËiÊ je rekao da Srbija neÊe dozvoliti da bilo ko pokvari weno prijateqstvo sa Rusijom, ali je dodao da to niko nije ni traæio - ni iz EU, ni sa neke druge strane.

VuËiÊ je dodao Êe se Srbija rukovoditi svojim interesima jer postoji pre svega zbog svojih graana.

Glavne teme razgovora NikoliÊa i Rogozina bile su ekonomske.

Tokom sastanaka, Tomislav NikoliÊ je dodao i da Êe Srbija voditi politiku vojne neutralnosti i da Êe zbog toga uskoro biti upuÊena poslaniËka delegacija u Parlamentarnu skupπtinu Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti poπto Srbija veÊ ima svoje predstavnike u Parlamentarnoj skupπtini NATO-a.

Organizacija dogovora o kolektivnoj bezbednosti je regionalni vojni savez osnovan sporazumom 1992. godine koji su potpisali predsednici Jermenije, Belorusije, Kazahstana, Kirgizije, Rusije i Taxikistana.

Predsednik Vlade Srbije Ivica DaËiÊ i potpredsednik Vlade Ruske Federacije Dmitrij Rogozin saglasili su se da reπavawe kosovskog pitawa mora da bude u skladu sa meunarodnim pravom, a ocenili da se saradwa Srbije i Rusije znaËajno unapreuje.

DaËiÊ i Rogozin su razmatrali moguÊnosti veÊeg prisustva ruskih investicija, privrede i banaka u Srbiji, kao i zajedniËki nastup kompanija obe zemqe na træiπtu, saopπtila je Vlada Srbije.

Projekat "Juæni tok", koji bi trebalo da bude izgraen do 2016. godine, predstavqa vaæan korak u ekonomskoj saradwi dve zemqe, konstantovano je na sastanku.

Dogovoren je nastavak saradwe u oblasti vanrednih situacija, posebno na razminirawu terena i oceweno da Humanitarni centar u Niπu ima regionalni znaËaj na tom planu.

DaËiÊ i Rogozin razmatrali su i moguÊnosti zajedniËke borbe protiv terorizma i ilegalne trgovine narkoticima, dodaje se u saopπtewu.

Predsednik Skupπtine Srbije Nebojπa StefanoviÊ preneo je potpredsedniku ruske vlade Dmitriju Rogozinu zahvalnost na pomoÊ u reπavawu pitawa Kosova i Metohije i tom prilikom ponovio da Srbija neÊe priznati jednostrano proglaπenu nezavisnost juæne pokrajine.

On je dodao da Srbija ostaje na stanoviπtu prioriteta svog suvereniteta, kao i zaπtite Srba

9

POSLU©NOST ZAPADU SRPSKIH REÆIMA SU PONIÆAVAJU∆I PORAZI Otkud ta neobjaπwiva, straπna, samoubilaËka potreba postoktobarskih srpskih reæima da pristaju na sve a da za uzvrat niti πta dobijaju niti πta traæe Srbija je u noÊi izmeu ponedeqka na utorak povukla dræavnu granicu prema doskora svom delu teritorije zvanom Kosovo i Metohija.

Podignuti su i carinski punktovi. To se zove priznawe nezavisnosti Kosova.

To su traæili Nemci i Amerikanci, u posledwe dve decenije uporni, ostraπÊeni i gotovo nerazumno drski srpski neprijateqi. Sve πto Zapad traæi, evo veÊ punih 12 godina, Srbija daje.

Niπta se nije promenilo sa novim reæimom u Beogradu. Naprotiv, sve govori da su ovi novi, predvodi ih Srpska napredna stranka, prema Zapadu servilniji od svojih prethodnika.

Pre nekoliko dana, Aleksandar VuËiÊ, lider napredwaka, prvi potpredsednik Vlade Srbije, rekao je u Skupπtini Srbije: Mi moramo da prihvatimo sve πto od nas traæe jer bez Evropske unije neÊemo preæiveti. Ovo je dokaz da Srbija sa novim reæimom nema ni gram nade, da VuËiÊ nema nijednu zdravu ideju, da je politiËki nedorastao mestu na kojem se naπao i vremenu koja ga meqe kao vodeniËni kamen zrno kukuruza.

Pismo

Sinoda...

utrampquju, ne 'svojim' evroslinavcima, nego onima koje je narod izabrao zbog wihovog nacionalnog opredeqewa. Kad Kosovo predaju, misle takvi, oni koje je narod izabrao smatra, a i sami to tvrde, naslednicima oslobodilaca Kosova, i to baπ na stogodiπwicu wegovog osloboewa, ko Êe onda moÊi u buduÊnosti dovesti pod znak pitawa pravdu i pravednost tog Ëina?!”, navodi se u pismu koje je potpisao Patrijarh.(„Nedeqnik”, 5.12.2012) SPC: Objavqeno pismo nije autentiËno, ali pismo Sinoda ipak postoji Portparol Srpske pravoslavne crkve episkop baËki Irinej rekao je danas da navodno pismo Sinoda SPC upuÊeno dræavnom vrhu koje je danas objavqeno u medijima nije autentiËno, ali da za Crkvu nije prihvatqivo priznawe nezavisnosti Kosova i uspostavqawe granice sa Kosovom. „Pismo nije autentiËno i ne postoji nikakav ultimatum ni memorandum SPC dræavnom vrhu, a ni sukob izmeu crkve i dræave ni po ovom, a ni po nekom drugom pitawu”, rekao je vladika Irinej novinarima ispred Predsedniπtva Srbije.

Episkop baËki je, meutim, kazao da je Sinod predsedniku Srbije uputio drugo pismo o pitawu Kosova, ali da to nije ovo koje je dospelo u javnost.

(Agencije, 6.12.2012).

8

Ovo je jedna od onih reËenica koje se u politici nikada ne izgovaraju. Ëak i da je taËno to πto je VuËiÊ kazao - a nije taËno, dræava uvek moæe da preæivi - to se ne izgovara. Ako kaæete Evropskoj uniji da u woj vidite boga svih bogova, da bez we ne moæete, onda ste, da prostite na izrazu, stavili dupe na tarabe. Pa ko god naie...

Zbog Ëega sluæbeni Beograd sve ovo radi?

Otkuda ta neobjaπwiva, straπna, samoubilaËka potreba postoktobarskih srpskih reæima da pristaju na sve a da za uzvrat niti πta dobijaju niti πta traæe. Spas za Srbiju, podvikuju po kabinetima Vlade Srbije, leæi u nastavku puta ka Evropi.

Samo da dobijemo, ponavqaju VuËiÊ i DaËiÊ, datum za poËetak pregovora. ©ta i da dobijete? Tek onda poËiwe pakao, svako poglavqe koje Evropska unija bude zatvarala sa Srbijom, donosiÊe nove ucene i ultimatume.

Mnogi u Beogradu znaju da je u Briselu veÊ pripremqen nacrt novog Statuta Vojvodine koji Êe toj srpskoj pokrajini vratiti ono πto je imala kroz Ustav iz 1974. godine. PraktiËno, Vojvodina Êe postati republika, ravnopravna sa Srbijom, a dræava Srbija se pretvara u neku vrstu konfe-deracije.

Za Raπku oblast (Sanxak) predviena je teritorijalno-politiËka autonomija. Kad to bude ispostavqeno kao zahtev, Raπku Êe u rekordno kratkom roku napustiti svi Srbi.

Preterujem? Fantaziram. OËajan sam pa se na ovaj naËin teπim i leËim? Ne. Samo prizivam seÊawe na nemaËkog ambasadora u Beogradu (zvao se Andreas Cobel) koji je joπ 2007. godine rekao Srbima da se ne protive previπe odvajawu Kosova od Srbije, inaËe Êe im planuti vatra u Sanxaku i Vojvodini.

Umesto da su ga istoga Ëasa najurili iz Beograda, zbog meπawa u unutraπwe stvari i pretwi dræavi koja ga je ugostila, ako treba prekinuli diplomatske odnose sa NemaËkom, dajuÊi do znawa da su ozbiqna dræava, srpski vlastodrπci su pognuli glave kao ovce pred klawe.

To klawe traje i trajaÊe sve dok Beograd ne kaæe da ima liniju koja se ne prelazi; dok javno ne saopπti kako je Evropa i lepa i poæeqna, ali da Srbija moæe da æivi i bez te Evrope. Ima li nekoga u toj jadnoj i napaÊenoj zemqi, u wenoj glavnoj zgradi, u beogradskoj Nemawinoj ulici, da bar hladne glave razmisli o ovoj moguÊnosti. Sve drugo Srbija je pokuπala.

Rezultati su poznati; poraz za porazom, poniæewa u nizu, ultimatumi, pretwe i poneka tepsija baklava iz Priπtine, kao nagrada.

Standard, 6.12.2012.

(Podvukla - Iskra)

RATKO DMITROVI∆

Iskra 1. januar 2013.

Sredstva savremene tehnologije i kontrole Ëine da...

Mi nismo slobodni, mi smo robovi (2) Upravqawe qudima stiËe svakodnevno sve veÊi legalitet i legitimitet. Posle potpune kontrole robe, uspostavqene uvoewem BAR-koda, u zemqama Evropske unije uveden je i EKAM-kod, koji je utisnut na πengenske pasoπe u vidu magnetne trake. ReË je o matiËnom broju osobe, tekovini totalitarnih i militantnih sistema, koji pojednostavquje administrativno poslovawe. Meutim, podmukliji inicijatori veÊ viπe decenija insistiraju da se ta πifra ugradi u tela graana, odnosno da se utisne u desnu ruku ili na Ëelo. Tada bi iz jednog centra moglo da se utiËe na nervni sistem Ëoveka ukquËenog u mreæu i da se, ako to neko odluËi, u dobroj ili loπoj nameri, usporava ili ubrzava rad wegovog srca.

No, prema objavqenim podacima, za koje autori tvrde da su „procureli” iz tajnih dosijea Cije, u ameriËkim eksperimentima in vivo veÊ je ostvaren elektronski uticaj na qudski mozak ugraivawem mikroËipova. U izveπtajima bivπih agenata potvreno je da Cija ubrizgava kompjuterske Ëipove u krvotok „pacijenata”. Skoro nevidqivi Ëipovi, Ëiju „nevidqivost” omoguÊava nanotehnologija, stiæu do mozga, gde se kaËe o neuronske zavrπetke i poËiwu da emituju unapred programiran kod.

OËigledna, beskrupulozna legalizacija nehumanih reπewa nagoveπtava postojawe tajnih podruËja, ali i institucija, u kojima su moguÊe i veÊe zloupotrebe. Stoga »erËil Velπ, predsednica Udruæewa graana za zaπtitu od zloupotrebe qudskih prava upotrebom elektromagnetnog i neuroloπkog oruæja, pokuπava, uz pomoÊ bivπih „qudskih zamorËiÊa” iz Bugarske, NemaËke i Japana, sa Novog Zelanda, iz Rusije, Velike Britanije i Sjediwenih AmeriËkih Dræava, da dokaæe da Cija eksperimentiπe na qudima, bez wihovog znawa, ugraujuÊi im u mozak „transmitere”.

Zanimqivo je da se, prema navodima gospoe Velπ, ærtvama ugrauju prijemnici prilikom rutinskih operacija sinusa, vilice, nosa ili uha. Kao najdrastiËnije, navela je sluËajeve ©veanina Roberta Neslunda i ukrajinske porodice Kec. Posle organizovawa Udruæewa ærtava, gospoi Velπ se svakog meseca javqaju dve-tri nove ærtve tehnologije kojom se mozak tretira kao svojevrstan kompjuter koji oslobaa elektromagnetne talase. Ærtve tvrde da se promenom duæine, intenziteta i snage signala moæe uticati na Ëovekov um i psihu. Meu najugroæenijima su qudi iz zemaqa tranzicije IstoËne Evrope i Rusije.

Instalirani „moædani transmiteri” (predajnici) mogu da se prate globalnim pozicionim sistemima (GPS) iz satelita, uz pomoÊ superkompjutera. Rezultat primene navedenog metoda je donekle kontrolisano ponaπawe objekta,

Iskra 1. januar 2013.

odnosno (zlo)upotrebqenog Ëoveka. Ishodi delovawa radio-signala mogu da budu umrtvqene sinapse (veza izmeu dve nervne Êelije) ili elektronsko poniπtavawe memorije. ReË je o posledicama nakon primene poznate RIC-EDOM tenike, koju odavno koristi Cija, a koju je otkrio i prvi upotrebio Linkoln Lorens.

Najpoznatije ærtve „kontrole uma” su osobe koje su preæivele torturu u projektu „Monarh”.

Keti O`Brajen napisala je kwigu Transformacija Amerike, a Brajs Tejlor je svoj sluËaj opisala u kwizi Sjaj zvezda. U brojnim kwigama i napisima one su primeri za programirano pretvarawe æena u „robiwe seksa”. Zanimqivo je da je Keti O`Brajen imala brutalni sado-mazohistiËki odnos sa Dikom »ejnijem u „Koænoj sobi” Bohemijanskog kluba. Svi znaju da je Dik »ejni bio sekretar odbrane SAD za vreme Xorxa Buπa Seniora i da je sada na duænosti potpredsednika SAD... Ærtve kontrole uma ne nalaze se samo u Sjediwenim Dræavama i ©vedskoj. Ronald Stenli, ameriËki javni tuæilac, upozorio je svet da Rusija poseduje leptonsko superoruæje za kontrolu qudi.

U svom obraÊawu javnosti, u septembru 1995, naveo je da se leptonsko oruæje serijski proizvodi od 1980. godine i da je u Moskvi formiran centar za registraciju graana koji su stradali zbog primene te vrste psihotronskog oruæja. Zanimqivo je da, prema wegovim reËima, operateri psihotronske stanice koja koristi leptonsko poqe mogu sa udaqenosti do 100 kilometara detaqno da fiksiraju sve nijanse misli odabrane osobe. Pri dugotrajnoj kontroli, oni su sposobni da ovladaju celokupnim seÊawem ærtve: mogu saznati i najintimnije podatke, mewati ponaπawe i, Ëak, razboleti ærtvu.

Najnovija nauËna postignuÊa surovo potvruju da je qudski mozak sve ugroæeniji. Adam Mandelbaum, bivπi sluæbenik Vojne obaveπtajne sluæbe, a zatim i Agencije za nacionalnu bezbednost SAD, koji se profesionalno bavio tumaËewem tarota i proricawem buduÊnosti za vojne potrebe, u kwizi Senke rata naveo je da je donedavno Cija koristila sujeverje u borbi protiv buntovnika u Kongu, prouËavala moguÊnosti kontrole uma hipnozom i drogama i, Ëak, razmatrala primenu metoda za izmenu svesti radi uticaja na wihovo ponaπawe. „Neubojno oruæje” koristi se za uticaj na psihu, um i duh qudi. Xenet Moris, iz Odbora za globalnu strategiju vaπingtonske organizacije koju je organizovao Rej Klajn, jedan od bivπih zamenika direktora Cije, izrazila je zabrinutost zbog eventualne primene akustiËne psiho-korekcije. Ona oËekuje upotrebu novog „neubojnog metoda” za „guπewe pobuna i nereda, kontrolu disidenata, demoralisawe ili onemoguÊavawe neprijateqevih snaga i poveÊawe moguÊnosti timova prijateqskih

25

Mi nismo... specijalnih operativaca”. Gospoa Moris je upozorila da „peπadija rizikuje da se izloæi specifiËnom zvuku, koji proizvodi poseban ureaj, a ne moæe se neutralisati pomoÊu zaπtitne opreme i pomoÊu bilo kakvih Ëepova za uπi”.

S druge strane, u mozak ugraeni elekronski instrumenti pruæaju pomoÊ prilikom leËewa.

Na primer, hirurzi Centra za epilepsiju u Viktoriji (Australija) koriste novu tehnologiju za leËewe epilepsije. Ubacili su mreæe visoko osetqivih elektroda na povrπinu mozga i na taj naËin se odreuje „epicentar” epi-napada.

U primeni mikroËipova sve je uredu dok ne doe do „pogreπne” dijagnoze i popularne „kolateralne πtete”. Uz saglasnost pacijenta, nanotehnoloπki Ëipovi se mogu ubrizgati u wegov krvotok i dovesti na mesto rada, ili ugraditi iwekcijama meu miπiÊe desne nadlaktice, gde mogu da obavqaju svoje funkcije bez πtete po organizam...

Problem je u tome πto je to Ëisti satanizam.

Eksperti za izradu mikroËipova tvrde da identifikacione kartice s sadaπwe mikroËipovima opremqenim antenama, i bez ugradwe u qudsko telo, omoguÊavaju vlasnicima superkompjutera, povezanih sa satelitima, da prate kretawe izabranih liËnosti, da ih prisluπkuju i prepoznaju wihov glas.

Evropski parlament je 28. januara 1999. u „Rezoluciji A4-0005/99 o æivotnoj sredini, bezbednosti i spoqnoj politici”, u Ëlanovima 23, 24 i 27, pozvao da se „neubojno oruæje” stavi pod kontrolu i reguliπe wegova primena....

Zato je moguÊe reÊi da je mikrotalasna kontrola qudi „neubojnim oruæjem” najveÊi internacionalni kriminal u istoriji qudskog roda usmeren protiv stanovniπtva planete. BuduÊi da je Isak Adiæes dokazao da svaki Ëovek ima svoj nivo problema, potrebno je objediniti napore onih koji nisu samoæivi i nastoje da svojoj deci i unucima obezbede izvesniju i civilizovaniju buduÊnost.

Po svemu sudeÊi, jedini naËin da megakapitalisti zadræe sredstva koja su oteli qudima ili uzeli na pravno korektan naËin, na osnovu prava koje su sami smislili, jeste da dræe ostale qude pod kontrolom svojih institucija. Zato nije Ëudno πto iz dana u dan niËu sve moÊniji nadzorni sistemi.

VeÊina vlada u Evropskoj uniji namerava da uvede nove biometrijske liËne karte (sa otiskom prstiju, snimkom duæice oka i potpisom), koje Êe biti povezane s bankom podataka o liËnim informacijama. Na osnovu dokumenta Evropske komisije (COM 2004/72), jasno je da Evropska unija Ëini napore za postizawe „sveobuhvatne bezbednosti”.

Tim dokumentom predviene su beskompromisne mere unutraπwe bezbednosti.

26

Prvo, reË je o merama koje Êe omoguÊiti praÊewe kretawa i transakcije svakog Ëoveka.

Drugo, spoqaπwa bezbednost obuhvata potpuno zatvarawe kopnenih i pomorskih granica „nelegalnim imigrantima”. TreÊe, predviene su intervencije u „neuspelim dræavama” i „regionalnim sukobima”, samostalno ili udruæenim meunarodnim naporima. Ëetvrto, jedan od osnovnih ciqeva je izgradwa „bezbednosne kulture”, zajedno sa „industrijom bezbednosti i nauËnom zajednicom”.

Peto, nastavqa se izgradwa meunarodnog poretka zasnovanog na efektima globalizacije, medijskog monopola, nesigurnosti i siromaπtva. Πesto, stvaraÊe se meunarodni objediweni sistemi odbrambenih i bezbednosnih organizacija. Sedmo, Evropska unija se priprema za proglaπewe krizne situacije i „vanrednog stawa” u Uniji. Planira se uspostavqawe vladajuÊih struktura koje bi nadgledale proces uspostavqawa novog sistema evropske bezbednosti.

Evropska komisija, radeÊi po uputstvima Saveta evropske unije (telo koje okupqa sve vlade zemaqa Ëlanica), predloæila je da se ispitaju moguÊnosti da se uspostavi totalna kontrola graana. Prema tom predlogu, ispituje se moguÊnost nadgledawa telefonskog saobraÊaja, koriπÊewa Interneta, kontrole vozila, svih vrsta putovawa, kupovine odeÊe ili bilo kojih namirnica, kretawa svake osobe koja nosi bilo kakvu vrstu kartica (bankovna, kreditna, pasoπ, viza, liËna karta...), poseta prijateqima, odlaska na posao, u vrtiÊ i πkolu i povratka kuÊi.

Komisija tvrdi da je oko bezbednosnog problema okupila direktore kompanija, zaposlene u nauËnim institucijama, visoke evropske politiËke liËnosti, Ëlanove Evropskog parlamenta i posmatraËe iz meuvladinih organizacija. No, niko ne zna ko su oni i kome su podreeni. Ëini se da je jedini logiËan odgovor: oni su sluæbenici „velikog brata”.

Prema Toni Bawanu, uredniku „Statewatcha”, bezbednost SAD i Evropske unije posle 11. septembra 2001, plaÊeni su nestankom privatnosti i demokratske kulture. To znaËi da se viπe ne poπtuju razliËitost i razliËita shvatawa, nema tolerancije, niti prihvatawa raznih civilizacijskih tekovina.

Po svemu sudeÊi, svi qudi Êe se pratiti, a podaci o praÊewu biÊe saËuvani u ime demokratije. BuduÊi da se obiËni qudi ne bi opredelili za to, raËunajuÊi da Êe se vlast promeniti i da Êe „zlobni komπija” kad-tad biti u prilici da zloupotrebi centralnu bazu podataka, ili da izmeni podatke, jasno je da je neko moÊniji od sluæbenika Evropske komisije dao nalog za kontrolu Evropqana. Uostalom, bezbednost koncepta centralne baze podataka osporavaju mnoge struËne ustanove (na primer, Komitet za raËunarska istraæivawa Velike Britanije) a na moguÊnost masovne krae podataka iz biometrijskih baza upozorili su i zvaniËnici najveÊih informatiËkih kompanija u svetu.

Iskra 1. januar 2013

SPC: Objavqeno pismo-ultimatum dræavnom vrhu nije autentiËno, ali...

PISMO SINODA PROTIV NEZAVISNOSTI KOSOVA POSTOJI Patrijarh srpski Irinej negirao je danas da je Sinod (crkvena vlada) Srpske pravoslavne crkve (SPC) uputio pismo dræavnom vrhu povodom stawa na Kosovu.

Poglavar SPC je za „Blic” kazao da pismo, u kome se oπtro kritikuje dræavni vrh zbog politike po pitawu Kosova i Metohije, nije poteklo od Sinoda. „To pismo nije od nas i Crkva Êe se ograditi od napisanog i objavqenog pisma”, rekao je patrijarh koji po funkciji predsedava Sinodom.

vezanih za Kosmet.

Najodgovornijima za sudbinu Srbije i dostojanstva srpskog naroda Crkva u pismu, koje je potpisao Patrijarh, poruËuje da izneto treba shvatiti kao izraz duboke brige i zabrinutosti za ono πto nam se svima dogaa i æequ da se pomogne u donoπewu i sprovoewu sudbonosnih odluka za buduÊnost dræave i naroda.

Na pitawe da li zna ko je autor i ko je medijima poslao sporno pismo u kome se u osam taËaka kritikuje dræavna politika prema Kosovu i Metohiji, patrijarh je odgovorio odreËno. „Ne znam ni ko bi mogao biti autor, niti ko je to navodno kao stav Crkve u ime Crkve prosledio medijima”, rekao je patrijarh Irinej.

Najpre se ukazuje na neophodno poπtovawe Kumanovskog sporazuma i Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN na osnovu koje je Srbija postala i do danas ostala celovita Ëlanica UN i postavqa se pitawe da li se moæe i sme prinuditi Vlada Srbije da prihvati „integrisano” ili bilo kakvo drugo postavqawe granica unutar Srbije Ëime se gazi Ustav dræave i to bez saglasnosti Skupπtine, ugroæava wena celovitost.

Poglavar SPC je kazao da je ranije javno izneo svoj stav o deπavawima u vezi sa Kosovom. „Rekao sam svoj stav ranije, ne bih da ga ponavqam.

Ovom prilikom niπta ne mogu viπe da kaæem”, rekao je poglavar SPC.

Navodi se i da Crkva od Vlade i Skupπtine oËekuje da namesto prihvatawa „integrisanog upravqawa granicom” preispita sve dogovore prethodne Vlade o „prelazima” koje nisu potvreni u parlamentu.

Patrijarh Irinej je ranije kazao da Srbija treba da ide ka EU, ali da ne treba da se zarad Unije odriËe Kosova. „Ako treba da se odreknemo i odriËemo, hvala im na pozivu, ostaÊemo da æivimo svojim æivotom, teπkim i mukotrpnim, kojim smo æiveli 500 godina”, rekao je poglavar SPC. (Blic, 6.12.2012)

Ukazuje se da je duænost sadaπwih dræavnih organa Srbije da pre bilo kakvih drugih razgovora i dogovora zahteva od meunarodne zajednice omoguÊavawe povratka hiqada prognanih, obnovu poruπenih stotinu i viπe hramova i hiqada domova, kao i donoπewe Zakona o restituciji druπtvene i crkvene imovine na Kosovu i Metohiji, o, kako se navodi, kaubojskom bespravnom zaposedawu „Bondstilom” srpske zemqe i rudnog blaga na Kosovu.

Sadræina navodnog pisma Sinoda Srpska pravoslavna crkva (SPC) zatraæila je od predsednika i premijera da odbiju predlog o integrisanom upravqawu prelazima (IBM) na administrativnoj liniji s Kosovom i iznela svoj plan za reπewe kosovskog problema, piπe beogradski „Nedeqnik”.

List navodi da je reË o najoπtrijem pismu u istoriji SPC koji se smatra „tajnim dokumentom”, i da je dokument poslat predsedniku Srbije Tomislavu NikoliÊu, premijeru Ivici DaËiÊu, potpredsedniku vlade Aleksandru VuËiÊu, ali i liderima opozicije meu kojima i lideru Demokratske stranke Draganu –ilasu.

U predlogu, koji se sastoji od osam taËaka, od poniπtavawa granice Petra StamboliÊa do zahteva za uklawawe Bondstila, kako piπe „Nedeqnik”, od dræave se zahteva da ne „uËestvuje u samoubistvu zemqe”. Crkva je, naime, kako kaæe, uzela sebi za pravo da preko svog Sinoda ukaæe na nekoliko suπtinskih problema i pitawa koja bi trebalo razreπiti pre bilo kakvog regulisawa i reπavawa problema praktiËne prirode,

Iskra 1. januar 2013.

Prethodno, smatra Crkva, neophodno je ispitati sve zloËine na Kosovu i Metohiji, do vaewa organa za koje niko nije odgovara i ne odgovara.

Povodom oslobaajuÊ presuda Haπkog tribunala hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu MarkaËu, zatim nekadaπwe lideru OslobodilaËke vojske Kosova Ramuπu Haradinaju, ali i presudama kojima su Srbi, uËesnici graanskog rata u bivπoj Jugoslaviji, u tim istom sudu osueni na hiqade godina zatvora, Crkva ukazuje da sve to potvruje da se „integrisanim upravqawem administrativnih prelaza” prema Kosovu, samo priprema, predvieno rasparËavawe Srbije, pravcem Preπeva, Stare Raπke, Vojvodine...

I najzad ali, kako se navodi, nimalno beznaËajno je da onima koji sprovode korak po korak stvarawe nezavisnog Kosova, nije svejedno koja vlast u Srbiji Êe to aminovati. „Zato taj 'vruÊ krompir' samorazarawa,

7

Haπki noæ... naprosto pod silom argumenata razorene haπke optuænice.

Koliko je samo karijera stvoreno i novca zgrnuto na laænim optuæbama o Srbima kao ratnim huπkaËima i priËama o nekakvom antihaπkom lobiju!?! Koliko wih je uËestvovalo u kovaËnicama kujuÊi kovanice o sveopπtoj „krivici devedesetih”, o operaciji „Potkovica”, „velikoj Srbiji”... Koliko su samo truda uloæili Vladimir VukËeviÊ i Bruno VekariÊ, zajedno sa Nezavisnim novinarskim udruæewem, B92 i nevladinim organizacijama, da podignu optuænice protiv srpskih novinara, intelektualaca, pa i samog patrijarha Pavla, za govor mræwe!

Sve πto je izbilo na videlo i to pre svega zahvaqujuÊi stranim izvorima bilo je sistematski prikrivano. Beogradska propagandna maπinerija je obavila lavovski deo posla na viktimizaciji muslimana i na woj zasnovanog novog identiteta. ©ta je sve Javni servis Srbije sakrio i prikrio i koliko truda uloæio da sa Stepinca ili MesiÊa skine odgovornost i da se umawi broj JasenovaËkih srpskih ærtava. Dokazano je i pokazano da su u Bosanskom ratu masovno uËestvovali muxahedini i pripadnici Al kaide, da za Merkale i Vase Miskina u Sarajevu nisu krive srpske granate, da je Krajina bila pod zaπtitom UN kada je zdruæeno napadnuta od SAD-a i Hrvatske, o Ëemu svedoËi i ono πto se deπavalo u Πepurinama kod Zadra i na ostrvu BraËu, o onome πto je za nelegalno naoruæavawe Hrvata Ëinila Iranska obaveπtajna sluæba, te slovenaËki politiËari i tadaπwi ameriËki ambasador Piter Galbrajt, koji se uslikao na hrvatskom tenku u „Oluji” tako da Srbi nemaju dileme ko ih teroriπe. O svemu tome se veÊ naveliko pisalo, a time se veÊ dugo diËi i hrvatska πtampa. Nije ta πtampa nikada to krila, jer oni se zbog saradwe sa CIA ponose. Tu nema, kao πto je od Jasenovca poznato, potrebe za strategijom noæa u tuoj ruci.

Pomogla je CIA i nama. Hrvatima u „Oluji”, a nama da ulovimo i izruËimo Radovana KaraxiÊa i generala Ratka MladiÊa, bar kako piπe u biografiji preporuci Mikija RakiÊa objavqenoj i u naπem najstarijem dnevnom listu.

Tui noæ koji je stavqen u srpske ruke trebalo bi da obavi pre i iznad svega operaciju davawa alibija i pokriÊa za NATO agresiju na Srbiju i weno nasilno komadawe, i to je wegova prava i zavrπna funkcija. To bi trebalo opravdati i legitimisati.

Nije ovo kraj zajedniËkoj zloËinaËkoj akciji protiv Srbije. ©to se oslobaawa Ramuπa Haradinaja tiËe javnost je veÊ preparirana i neutralizovana, jer Êe nas preplaviti zadovoqstvo πto smo sve unapred znali. I pomirili se s tim.

Sledi odluka Meunarodnog suda pravde u Hagu koji Êe naloæiti Srbiji da plati velike ratne odπtete Hrvatskoj, pa Ëak i onda kada bi Srbija povukla svoju kontratuæbu, πto veÊ nudi, i odusta-

6

la od Ëiwenice da je u Jasenovcu poËiwen genocid nad Srbima. MoraÊe se i daqe suditi Srbima u Srbiji, a po nalogu Haπkog tribunala. MoraÊe se doneti zakoni o zabrani preispitivawa i odluka i obrazloæewa haπkih presuda. NeÊe se ni prstom mrdnuti da se pomogne onima koji su zatoËeni u Hagu i koji Ëekaju drugostepene ili prvostepene presude niti onima koji su na izdræavawu kazni, a kojima su se stekli zakonski uslovi da budu puπteni na slobodu, poput MomËila Krajiπnika.

Srbija veÊ dugo, kao πto je precizno i argumentovano dokazano, vodi hrvatsku kulturnu politiku jer svoju nema, a po svemu sudeÊi neÊe je ni imati. PoÊi Êemo nespremni u 1914. kada Êemo se suoËiti sa najveÊom moguÊom antisrpskom kampawom u posledwih sto godina zbog odgovornosti za izazivawe Velikog rata, a zbog hitaca Gavrila Principa, πto Êe se idealno rimovati sa novim i starim haπkim presudama. Kao πto na Stogodiπwicu osloboewa Kosova nismo imali ni filma, ni televizijsku seriju tako je neÊemo imati ni 2014. I to bez obzira na to πto je sjajno napisana i πto je napisao Radoslav Lale PavloviÊ.

Kontrole se plaπe svi prqavi politiËari, a ipak potpisuju akte koji Êe im kad-tad doÊi baπ „politiËke glave”. Pristanak na sveopπti nadzor, koji iskquËivo odgovara nedodirqivim i nikad kontrolisanim megakapitalistima, uvreda je za sve inteligentne qude, za one koji misle da su pametni i, mnogo viπe, za one koji to zaista jesu.

Treba se nadati da Evropska unija nema predstavu o moguÊem otporu graana, onih kojima joπ nije „ispran mozak”, ukoliko se osmeli i krene putem neorobovlasniπtva.

U sistemu kontrole qudi je i nezaobilazni Internet. On je sve viπe virtuelni prostor koji podseÊa na buduÊe sukobiπte. Umreæeni raËunari omoguÊavaju nekoliko vrsta savremenih ratova: mreæni, elektronski, virtuelni, hakerski, psioniËki, informacioni, medijski... U svim sukobima vaæno je koja strana ima veÊe moguÊnosti. Na Internetu se to ogleda u broju i znawu struËwaka, tehnoloπkoj i tehniËkoj razlici, kvalitetu softvera, poznavawu metoda za upade u tue sisteme i odbranu sopstvenih sistema.

Srbija neÊe, i neÊe smeti, da poπtuje odluku Ustavnog suda o neustavnosti Zakona o prenosu ovlaπÊewa i Statutu Vojvodine, i naÊi Êe se na svom EU putu pred separacijom Vojvodine.

Sada se veÊ protivustavno vrπe cenkawa sa autonomaπkom vrhuπkom. VeÊ sada otvoreno i hrabro pitamo meunarodnu zajednicu da nam odgovori da li je Preπevo u Srbiji ili nije? SANU sa Hajdinom na Ëelu neÊe hteti da se meπa u politiku. Ali Êe se svi meπati u politiku ako je EU u pitawu.

Oko Kosova i o tome πta nas Ëeka ovde je nepotrebno troπiti reËi, jer tu je ubrzawe toliko veliko da je gotovo nemoguÊe u nedeqniku biti aktuelan. Nema toga Srbina koji moæe pratiti brzinu kojom voze Keti, DaËiÊ i TaËi. Nema te haπke presude i tog naπeg poniæewa koje wih moæe zaustaviti. »esto se u narodu moæe Ëuti ono: „Na muci se poznaju junaci”. Pogreπno je ako neko misli na danaπwicu. Nije tu reË ni o kakvoj velikoj muci i ne bi trebalo naπi zvaniËnici da se uæivqavaju u neka poreewa sa mukama i iskuπewima koje su imali naπi preci. Nema to nikakvih stvarnih osnova. Za reπavawe danaπwih muka i problema ne bi trebalo biti neki junak, dovoqno je biti normalan Srbin.

Na primer, postoji osnovana sumwa da je sajt Keli Margolis upotrebqen za distribuciju virusprograma koji omoguÊava snimawe i pretraæivawe sadræaja svih raËunara koji su pristupili tom sajtu. Ukoliko korisnik Internet mreæe ostvari kontakt s nepoznatim, ne treba da se Ëudi ako na nekom drugom sajtu ugleda svoje ime ili fajl s potpunim liËnim podacima.

Na junake Êe doÊi red tek kada ovi koji bi trebalo da budu ozbiqni, normalni i odgovorni podbace, iznevere i smetnu s uma da im Srbija mora biti na prvom mestu i neuporediva sa EU, a da se tui noæ mora baciti na ubriπte. Ili nekom izbiti iz ruke.

Pri tolikom nastojawu da se sve stavi pod kontrolu, i da ne postoji sistem „Eπelon” za elektronsko nadgledawe Evrope, Srbi su veÊ pod elektronskom kontrolom. Prodaja dela PTT-a i Mobtela omoguÊila je ukquËewe u svetsku mreæu preko Italijana, Grka, Norveæana... Stoga, vrlo je verovatno da negde daleko udobno zavaqeni sede neki sluæbenici zaduæeni za presluπavawe elektronskih podataka i pomno rangiraju protivnike: antisemite, antidemokrate, antiamerikaniste, antimondijaliste, anti..., anti...

Promena i popravqawe wihovih greπaka, neuspeha i zabluda biÊe velika i prava muka, i onda Êe Srbiji biti potrebni pravi junaci. I biÊe ih.

PeËat, 23.11.2012.

(Podvukla - Iskra)

Milorad VuËeliÊ glavni urednik

Iskra 1. januar 2013.

...Podaci mogu da budu toliko precizni kao da ih je postavila sluæba dræavne bezbednosti.

Vaæne su i liËne osobine korisnika Interneta, koje bi se pri tome mogle pojaviti. Na primer, za nekog moæe biti zabeleæeno: nepredvidiv, potencijalno opasan i neupotrebqiv.

Poseban problem je tzv. kraa identiteta.

ReË je o kriminalu koji u Sjediwenim Dræavama raste neverovatnom brzinom. Kradu se brojevi kreditnih kartica, matiËni brojevi, brojevi vozaËkih dozvola... NajveÊa kraa te vrste oπtetila je u SAD tokom 2002. godine oko 30.000 qudi za oko tri miliona dolara. ZvaniËnici su podigli optuænice protiv tri osobe, koje je predvodio Filip Kamings, sluæbenik kompanije „Teledata Communication Incorporation” iz Wujorka.

Sajt: Vitovnica novembar 2012

Iskra 1. januar 2013.

Svetozar RadiπiÊ (Podvukla - Iskra)

Srbiji status posmatraËa u “Организацији споразума о колективној безбедности”

Србија ће ускоро добити статус сталног посматрача у “Организацији споразума о колективној безбедности” (ЦСТО) коју чине Русија, Белорусија, Казахстан, Јерменија, Таџикистан и Узбекистан, а у наредном периоду о томе ће расправљати и Скупштина Србије која би требала да оформи делегацију парламентараца у циљу прикључења овој Евроазијској организацији. Ово је пренео утицајни руски државни портал “Вести.ру” који чланство Србије у војно-политичкој заједници држава Евроазије (ЦСТО) наводи као један од резултата недавне посете заменика рускох премијера Дмитрија Рогозина Београду. О могућности уласка Србије у Евроазијски савез извештавају и РИА Новости које наводе да би поред наше земље, чланица СТО могла да постане и Украјина. За сада се може говорити само о парламентарним и другим контактима заинтересованих страна у оквиру борбе са заједничким претњама и изазовима тероризмом, трговином наркотицима и људима али је то свакако пут ка пуноправном чланству у Евроазијски савез, наводе РИА Новости. Москва, која је иницирала стварање ЦСТО, у последње време инсистира на јачању и институционализацији те организације. Са тим циљем формиране су колективне оружане снаге за оперативно деловање, које би могле да делују на територији било које земље чланице, а чију окосницу чине руске трупе. Евроазијску организацију ЦСТО на Западу карактеришу као својеврстан одговор Москве и Руске федерације НАТО пакту. Војно-политичка заједница ЦСТО створена је од стране једног броја држава Евроазије на основу Уговора о колективној безбедности (ЦСТ) који је потписан ј15. маја 1992. Према Уговору, државе чланице гарантују своју безбедност на колективној основи. Према члану 4 предвиђено је да у случају акта агресије против било које од држава чланица остале чланице пруже неопходну помоћ укључујући и војну помоћ. У Русији али и ван ње, организацију ЦСТО виде као наследницу некадашњег Варшавског уговора који је током хладног рата педесетих година али и касније представљао противтежу НАТО пакту. Генерал-пуковник Леонид Ивашов, који је био један од учесника уговора потписаног у Ташкенту 1992. којимје створен Евроазијски савез недавно је изјавио како је стварање овакве организације било замишљено још пре 20 година како би се осигурала сигурност на “постсовјетском простору” и да ЦСТО свакако предтавља велики корак напред за глобални мир.

3.12.2012.

Pravda

27

MEUNARODNI

SAJAM KWIGA U BEOGRADU - JEDAN OD NAJVAÆNIJIH KULTURNIH DOGAAJA

57. sajam kwiga u Beogradu, odræan je u periodu od 21. do 28. oktobra.

Maarska kwiæevnica Noemi SeËi u ime gosta-domaÊina i naπa pesnikiwa Radmila LaziÊ su sveËano otvorile ovogodiπwi sajam 21. oktobra, koji se odræavao pod sloganom `Od A do ©`.

Velika smotra pisaca, izdavaËa, Ëitalaca, novinara, proπla je kao i svake godine u zavisnosti od ugla gledawa, sjajno, onako, ili uobiËajeno.

Potrudili su se izdavaËi da sniæewem cena, koliko toliko ublaæe posledice ekonomske krize za qude koji su uvek gladni dobrog πtiva. Moglo bi se reÊi da je poseta bila neπto brojnija nego prethodne godine, ali joπ uvek daleko od nekih ranijih, kada su izdavaËi i prodavci zadovoqno `trqali ruke`.

Nekoliko πtandova - mini kwiæara, koje su zaista ponudile posetiocima moguÊnost da na jednom mestu nau puno razliËitih izdawa su svakako bili najposeÊeniji. Guæva na πtandovima `Mono i Mawana`, `Laguna`, `VeËerwe Novosti` je veÊ osloviËna.

Pravoslavni izdavaËi nisu ni ove godine izneverili oËekivawa svoje verne ËitalaËke publike. Strogo profilisani Ëitaoci, koji svake godine isprate nova izdawa Manastira Hilandara i `Hilandarske Zaduæbine`, `Obraza SvetaËkog`, `Besede`, kao i Eparhija - Kanadske, ÆiËke, znali su i ovaj put koje su kwige tek πtampane i izaπle neposredno uoËi, ili u toku Sajma.

Hilandarska Zaduæbina je objavila nekoliko novih naslova: `Osnove Æivopisawa`, sjajan priruËnik za one koji se ovom umetnoπÊu bave; `Srpska Minijatura 16. i 17. veka`, zajedniËko izdawe sa bogoslovskim i filozofskim fakultetom; Sjajne besede sa radija Jeromonaha Grigorija Svetogorca posveÊene Gospodu - `Isus Hristos`, kao i Majci Boæijoj - `Presveta Bogorodica`, korisno πtivo za propovedi; `Iz BogorodiËinog Vrta - nostalgiËne uspomene arhimandrita Heruvima, predivno ilustrovane fotografijama s poËetka proπlog veka; te kwigu `Uzgajawe vinove loze` profesora MarkoviÊa, zajedniËko izdawe sa poqoporivrednim fakultetom.

S druge strane, Sveti manastir Hilandar obradovao je svoje Ëitaoce naslovima : `Zakonik Cara Duπana`, zajedniËko izdawe sa Pravoslavnim udruæewem `Sveti Sava` iz Novog Sada, sa uvodnom studijom i prevodom na srpski jezik; `Antologija Boæanstvene Liturgije`, autora Igora ZirojeviÊa, kwigu, koja je prevashodno namewena

28

pojcima na Svetoj Liturgiji, kao i kompakt disk BoæiÊnih raspeva istog autora, sa prateÊim tekstovima `Hristos u Vitlejemu Gradu`; Zanimqivu kwigu - `Ime Boæije u ruskoj teologiji 20. veka`, magistarski rad jeromonaha Dositeja Hilandarca na srpskom i grËkom jeziku, koja je i pobrala najveÊe simpatije posetioca πtanda Svetog Manastira Hilandara.

Osim novih izdawa, Ëitaoci su bili zadovoqni i obnovqenim tiraæima najpopularnijih kwiga iz oblasti duhovnosti, pa se moæe zakquËiti da je ova ËitalaËka publika bila zadovoqna ponudom 57. sajma kwiga u Beogradu.

U nedequ 28. oktobra, nakon osam dana `festivala pisane reËi`, sveËano je zatvoren Sajam Kwiga na tradicionalan naËin, predajom `Otvorene kwige` od strane predstavnika zemqe, koja je ove godine bila `PoËasni Gost`, predstavniku zemqe, koja Êe tu titulu nositi iduÊe godine.

U ime ovogodiπweg gosta - domaÊina, Maarske, ambasador Oskar NikoviÊ je predao ambasadoru Poqske Andæeju Jasionovskom, kwigu sa unetim utiscima, koje je i proËitao prilikom sveËanog zatvarawa.

Zoran T. AxiÊ

Drama na Jariwu, Srbi protiv Srba Prema onome πto je izveπtaË Vesti video veËeras na Jariwu je vrlo napeto, prava drama.

Policija traæila da se okupqeni Srbi pomere 100 m od gradiliπta, ali su oni odbili. U toku veËeri na gradiliπte buduÊeg graniËnog prelaza izmeu Srbije i Kosova stigao je jedan autobus srpske policije iz Beograda i joπ nekoliko vozila sa specijalcima.

Usledio je jednoËasovni sastanak na kojem su predstavnici policije traæili da se okupqeni Srbi pomere najmawe 100 metara od gradiliπta ali su oni to odbili, insistirajuÊi da im se objasni zbog Ëega wihova dræava Srbija utvruje granicu sa takozvanom dræavom Kosovo.

Policijske snage MUP Srbije grupisane su i okupqeni Srbi oËekuju da Êe ih u toku noÊi napasti, najkasnije rano ujutro, svakako pre nego πto dou radnici koji treba da nastave podizawe graniËnog prelaza.

Srbi sa Severa Kosova apeluju na sve koji to mogu da informaciju o dogaajima na Jariwu plasiraju kroz medije ili druπtvene mreæe, poπto je ovaj deo srpskog naroda u svojevrsnoj medijskoj blokadi od strane beogradskih sredstava informisawa.

30.11.2012.

Vesti

Iskra 1. januar 2013.

Kad `naπi` politiËari obavqaju tuinske poslove - ili...

HA©KI NOÆ U SRPSKOJ RUCI TreÊa strategema umeÊa ratovawa, æivqewa i preæivqavawa kineskog naroda kroz tri milenijuma zove se: Ubiti tuim noæem. Suπtina je u tome da se neprijateq eliminiπe tuom rukom, a da pravi poËinilac ne izbije u prvi plan. To je strategija zamenika i alibija. Srpska politiËka, akademska, medijska, analitiËarska i nevladina elita veÊ dugo veπto barata pripremqenim haπkim bodeæom i uporno nanosi zlo Srbiji.

Posledwa presuda Haπkog tribunala je suπtinska tekovina prethodnog srpskog reæima i propagandne maπinerije koja æari i pali po Srbiji veÊ punih dvadeset godina, a koja je svoju punu snagu dostigla kada je vlast uspostavio æuti kartel i wegova politiËka klika koja se, inaËe, ponovo mirno i slavodobitno konsoliduje i priprema da dokusuri Srbiju. PoËelo je nasilnim izruËewem nekadaπweg predsednika Srbije Slobodana MiloπeviÊa Hagu. Tamo je on pred oËima svih nas i cele svetske javnosti hladnokrvno likvidiran.

Sada se to ponavqa sa Vojislavom ©eπeqom. Krug je zatvoren besomuËnim lovom i izruËewem Hagu Radovana KaradæiÊa i Ratka MladiÊa kojim su neposredno rukovodili Boris TadiÊ, Vladimir VukËeviÊ i Miroslav Miki RakiÊ. A sve to je bilo praÊeno stalnim naporima Nataπe KandiÊ. Neka nikog ne zavara danaπwe zgraæavawe i neodobravawe posledwe haπke presude Gotovini i MarkaËu koje dolazi iz ovih krugova, jer to je samo loπa laæna maska. Lov na Srbe joπ nije zavrπen, zato πto Srbija Hagu duguje jatake haπkih begunaca i joπ mnogo toga. A odvijaju se i pripreme za projekat REKOM koji je neka vrsta Haga plus.

Imaju naπi Hagovci i Hagovke odliËno prolazno vreme do sada, jer su pred Tribunalom Srbi dobili preko 1.020 godina robije plus tri doæivotne kazne, a za zloËine nad Srbima dosueno je 30 godina liπewa slobode, u πta se podrobnije moæete uputiti u tekstu N. VrziÊa „Pravda za gotovinu” u ovom broju „PeËata”. Ali dobili su Srbi, istine radi, i donatorske konferencije, jednu za MiloπeviÊevu glavu, a drugu obeÊanu TadiÊu za ærtve „Oluje”. Dobili smo, dakle, jarca peËenog.

Nemojte da vas sluËajno zavede sva ta banalna estrada emocija ili naoko oπtre izjave naπih zvaniËnika, ili analitiËara, sadræane u prvim reËenicama javnog obraÊawa jer onda uvek dolazi ono famozno ALI. Iza toga „ali” sledi ono πto stvarno misle, a to je nova zakletva da se ni po koju cenu neÊe skrenuti sa EU puta na koji su strmoglavo zabasali. Iz tog tuËanog kalupa naπi politiËari ne mogu da mrdnu, niti bilo kome u Srbiji da objasne zaπto je EU, koja nas neÊe, korisna i dobra. Razvio se u naπoj javnosti jedinstven naËin miπqewa koji se moæe nazvati „Ali EU miπqewe”. Najgori su ipak oni koji u sve to neuko upliÊu istorijske analogije ili paralele, truÊaju i bulazne neke besmislice i pomiwu naπe

Iskra 1. januar 2013.

nekadaπwe dræavnike sa kojima nikakve veze niti mogu imati, niti imaju. GledajuÊi i sluπajuÊi ove danaπwe zvaniËnike najveÊi srpski kolaboracionisti iz proπlosti izazivaju izvesno uvaæavawe.

Oni koji su „pogubili ratove” dobili su Republiku Srpsku, SR Jugoslaviju i uslove prekida rata kojima se garantuje teritorijalni integritet Republike Srbije i Kosovo i Metohija u wenom sastavu, oni koji su vodili pogreπnu i gubitniËku politiku tri puta su u Savetu bezbednosti odbacili Ahtisarijev plan i na svenarodnom referendumu doneli Mitrovdanski ustav, a πta to dobijaju i πta Êe dobiti ovi pragmati, realisti, evrounijati i vajni pobednici u miru?

Za svaku je pohvalu πto predsednik SANU Nikola Hajdin nije podlegao nikakvim emocijama, pa je Tomislavu NikoliÊu jasno rekao da je za Srpsku akademiju nauka i umetnosti pitawe Kosova politiËko pitawe, a oni se, na Ëelu sa wim, u politiku ne meπaju. Da je o nekom skupom mostu reË Hajdin bi se veÊ sam ili sa Draganom –ilasom umeπao. A ako je nekome veÊ stalo πta o Kosovu misle akademici, to se lako moæe naÊi u delima poznatih i najuglednijih od wih. Oni se nisu Ëuvali „meπawa u politiku”. A ako gledamo bar malo unapred na ono πto se deπava i πto Êe se neposredno deπavati u Vojvodini, onda vaqa odmah proËitati tekst akademika Vasilija KrestiÊa u ovom broju „PeËata”. I iz toga izvesti neophodan nauk.

Ima li sramnijih priznawa od onih da je „sada Haπki tribunal izgubio kredibilitet koji je imao” i da je „pomirewe u regionu pretrpelo teæak udarac”? Oni kojima je do juËe blistala haπka pravda i pomirewe i katarza u regionu sada su toboæe potreseni i otreæweni. Kada je nama puklo po leima i glavi wima je toboæ puklo pred oËima.

To je samo nova taktika prikrivawa onih koji veÊ poodavno uËestvuju u zajedniËkom zloËinaËkom poduhvatu, i koji ga nastavqaju.

Taj zajedniËki zloËinaËki poduhvat sastavqen je od dvodecenijske satanizacije svega πto je srpsko. Od stalnog i upornog okrivqavawa Srba i Srbije za raspad prethodne dræave, za nepoËiwene i tue zloËine, za besramno prikrivawe srpskih ærtava, bedna izviwavawa gde se kome stigne, spremnost na svako poniæewe, Ëemernih deklaracija Narodne skupπtine... Sistematski se, smiπqeno i organizovano, u ovom zajedniËkom zloËinaËkom poduhvatu vrπila revizija i falsifikovawe istorije, i to po haπkim kriterijumima.

Pa, zar tu pre neki dan nije æuti kolovoa vito pero (iz Vukovog „Crvenog bana”) ustvrdio da je „gnusna istorija Srba od 1912.” pa nadaqe i da je to najveÊi srpski hendikep. Zataπkavano je da su u dokaznim postupcima na suewu MiloπeviÊu i ©eπequ - juËe, a MladiÊu i KaraxiÊu danas

5

RE∆I NE ZAPADU I PITAWE KOSOVA OSTAVITI BUDU∆NOSTI Ponekad se pitam da li o Srbiji znam puno viπe osim da ona postoji? Zapravo, u dilemi sam je li naπa spoqna, pa i unutraπwa, politika samovoqna i utemeqena na obiËnim improvizacijama, ima li viziju, ili se vodi od prilike do prilike, pri Ëemu ponekad izgleda smeπno, nekada dramatiËno, a povremeno i neoËekivano. Najgore od svega je πto u oËima meunarodnih faktora viπe nije smeπna samo naπa dræava veÊ i svi weni graani...

Jer naπe lamentirawe, pa i kukwava, oko oslobaajuÊe presude za Ramuπa Haradinaja baca u drugi plan 12 godina dugu potËiwenost i kolonizaciju naπih duπa. Naravno da je srpski æivot najjeftiniji na Balkanu, to pokazuje i odluka Haπkog tribunala u kontekstu oslobaajuÊe presude za Haradinaja. Bez namere da me ovde neko optuæi za militaristiËki politiËki diskurs, u kojem hoÊemo ili neÊemo da pomiwemo geopolitiËke interese Zapada, ali ova presuda svakako jeste imperijalno prekoraËewe svake moguÊe granice i morala i pravde u negativnom smislu.

Haπki se tribunal pokazao kao branilac jednog hobsovskog sveta, sveta u kojem je meunarodno pravo svedeno na obiËnu golu silu, pri Ëemu se sada jasno vidi da upravo vojna slabost na Balkanu znaËi i diplomatsku, dræavnu i svaku drugu slabost.

Jasno je sada da „komandna odgovornost” vredi samo za Srbe optuæene i osuene u Hagu, jasno je da je „udruæeni zloËinaËki poduhvat” rezervisan opet samo za Srbe. Vojislav ©eπeq je u Hagu osuen zbog nepoπtovawa suda i zbog otkrivawa identiteta zaπtiÊenih svedoka, dok niko nije odgovoran zbog smrti 19 svedoka u procesu protiv Haradinaja. Jer Haradinaj ne odgovara po komandnoj odgovornosti, a recimo ©ainoviÊ odgovara.

Ipak, sve smo to znali i ranije, ali ko god je bilo πta javno zucnuo o tome odmah je u ovoj zemqi bio proglaπen predstavnikom „antihaπkog lobija”. Graanska je Srbija saradwu s Haπkim tribunalom proglaπavala najviπim dræavnim prioritetom i najviπim dometom patriotizma, sve sa argumentacijom da prvo moramo da procesuiramo sopstvene zlikovce. Donekle se slaæem, ali haπka priËa u Srbiji muËna je priËa o porazu dræavne i nacionalne politike u posledwih 12 godina.

Bespogovorno verovawe Zapadu, kao πto je tuæno pre neki dan zavapila gospoa Suzana GrubjeπiÊ: „Mi ispuwavamo sve postavqene zadatke, a oni nama noæ u lea evropskoj Srbiji”. Imam razumevawa i za gospodina Zorana StankoviÊa, predsednika Koordinacionog tela za Preπevo, Bujanovac i Medveu, kada ga ambasadori SAD, Velike Britanije i EU teπe „da je jug Srbije neodvojivi deo Srbije”. Posle postavqawa spomenika OV u Preπevu? Ili kada nemaËki ambasador kaæe

4

u Novom Sadu „da su odnosi Vojvodine i Srbije unutraπwa stvar Srbije”. U normalnim zemqama stranim ekselencijama ni na pamet ne pada da tako neπto izjavquju.

Na proslavi 100 godina albanske dræave u Tirani bili su u ime Srbije pomoÊnik ministra spoqnih poslova i naπ ambasador u toj zemqi.

Grci su otkazali dolazak na proslavu, baπ kao i predsednik Makedonije. Albanski premijer Sali Beriπa je govorio „o albanskim zemqama od Preveze do Preπeva”. Da li je naπa delegacija to mogla da predvidi? Zaπto je onda otiπla tamo?

Moæda za neke Kosovo viπe i nije Srbija? Velika Albanija je veÊ tu?

Kod nas je 12 godina skoro dominantno stvarana i negovana klima kontrole politiËkog duha (svaka imperija koja æeli da potraje mora da potËini duπe kontrolisane raje). Dominacija se sprovodi utoliko lakπe πto je oni koji su joj izloæeni i nisu svesni. EU nam ne preti kaznom ako ne ispunimo ono πto je prethodna vlada potpisala, veÊ raËuna na naπu potrebu za kreditima.

Tako smo i doπli do toga da su samo Srbi Ëinili zloËine, pa je oslobaawe Haradinaja za Zapad neπto sasvim normalno. Da li su Albanci rekli da Êe praviti probleme i SAD i EU na Kosovu ako ne dobiju nezavisnost i da su spremni na novi rat zbog toga? Jesu. Da li su Srbi rekli da Êe praviti probleme na Kosovu? Ne, Beograd je godinama govorio samo o diplomatskim i pravnim sredstvima za reπavawe problema. Kome Êe se onda prikloniti SAD? Onome ko im zapreti problemom.

Dakle, Ëemu ta æurba za definitivnim reπewem kosovskog spora? Ako Srbija u procesu pregovora ne moæe da obezbedi ni minimum zaπtite dræavnih i nacionalnih interesa, problem treba ostaviti nekom buduÊem vremenu. Ne reπavati ga „preko kolena” tako πto Êe se u ime nekog buduÊeg i eventualnog Ëlanstva u EU tek za 12 godina sada odreÊi, u najmawu ruku, imovine vredne stotine milijardi dolara. O drugim aspektima tog ubrzavawa „u ime naπe dece” da i ne govorim. Jer mi Êemo u Evropi koncentriËnih krugova i nejednakih brzina uvek biti Evropqani drugog reda. Neko bi trebalo da nekome ovde objasni da je integracija Srbije u EU moguÊa samo ako obe strane stoje na jednako legitimnim pozicijama. A za poËetak, gde su juæne granice Srbije? Proπla vlast je vrludala s tim odgovorom. Kultura pesimizma i skepsa prema alternativnim dræavnim opcijama u sadaπwosti i u buduÊnosti ima jednu pouku. Robert Muzil jednom je rekao da su u staroj Austriji Ëesto genija smatrali za propalicu, ali nikada propalicu za genija...

Politika, 1.12.2o12.

(Podvukla - Iskra)

Miroslav Lazanski

Iskra 1. januar 2013.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (168)

DOBRICA ∆OSI∆, U TU–EM VEKU Dobrica ∆osiÊ (1921), autor nekoliko zapaæenih romana i kwiga proze, smatra se meu najboqim æivim srpskim piscima. U svojim kwigama proze sakupio je svoje zapise (vidi Iskru od marta 1998, juna 2003, marta 2005, januara 2008 i avgusta 2009). I u svojoj nedavnoj kwizi, U tuem veku,(1) on beleæi svoje uspomene, razmiπqawa i opaæawa, od 4. januara 1999 do 15. marta 2003. Kwigu je priredila wegova kÊer Ana ∆osiÊ-VukiÊ. Sve ove kwige od velike su vaænosti ne samo radi podataka o wegovom æivotu veÊ i o opπtim prilikama u Jugoslaviji i Srbiji pri kraju 20. veka.

Dobrica ∆osiÊ imao je veoma buran æivot.

Kao mlad, fanatiËan komunista, borio se u Drugom svetskom ratu na strani partizana. Posle rata zauzimao je vaæne poloæaje Ëak do predsednika republike. Vremenom razoËarao se u komunistiËki poredak, πto se vidi i U tuem veku. Otvoreno je prestao da veruje u obeÊawa boqeg æivota pod komunizmom. DnevniËki zapisi dotiËu se mnogih tema.

Najvaænije su, kao πto se oËekuje, problem Kosova i odnos izmeu Srba i Albanaca, Tito i titoizam, politiËari s kojima je ∆osiÊ imao dodira, naroËito Slobodan MiloπeviÊ i wegova supruga Mira MarkoviÊ, i ∆osiÊeva oseÊawa u dubokoj jeseni svog æivota.

Za razliku od mnogih javnih politiËara ∆osiÊ je imao kasnije u æivotu smela miπqewa o kosovskom problemu. On je dosta preporuËivao, s pravom ili ne, da se Srbi oproste od svog nastojawa da zadræe Kosovo kao neprikosnoveni deo svoje teritorije. Umesto toga, on je preporuËio da se prava Srba na Kosovu garantuju i da se, na neki naËin, zaπtite verski i kulturni spomenici kao πto su manastiri i crkve. On je zasigurno smatrao da su Srbi propustili mnoge prilike da dou do praktiËnog reπewa: „Na Kosovu smo uËinili grdne greπke.

Ne znam veÊu politiËku greπku, teæe nacionalno i dræavniËko slepilo od srpskog slepila u kosovskoj politici.”(72) On je Ëvrsto uveren: „Mi smo primorani da ærtvujemo mnogo da ne izgubimo sve.”(44)∆osiÊ nudi uproπÊeno reπewe: „Treba odluËno uspostaviti etniËke granice sa ©iptarima.

Treba ponuditi teritorijalna razgraniËewa, i to plebiscitom. Onda razmenom teritorija dovrπiti razgraniËewe. A najpre treba vratiti crkvena imawa denacionalizacijom.”(133) Sve ovo zvuËi viπe kao nadawe jer, znajuÊi za nepokolebqiv stav Albanaca i wihov odnos sa vodeÊim stranim silama, da pristanu na ova reπewa je mrka kapa.∆osiÊ priznaje srpske zloËine „Bez te moralne samosvesti, bez osude i samoosude, mi ne moæemo moralno i duhovno da ozdravimo”(13) Ali ne propuπta da istakne albanske zloËine prema Srbima.

O Titu se ∆osiÊ mawe izraæava u ovim zapisima nego ranije, ali zato govori mnogo o titoizmu. On zove Tita „brionski monarh”, Ëime sumira svoje miπqewe o diktatoru koga je ranije priznavao kao legitimnog vou, a kasnije tolerisao, dok je u zadwim godinama Titovog æivota smatrao wega kao mawe zlo od moguÊih zala, a sada misli da je bio

Iskra 1. januar 2013.

pravi diktator. Sada je zakquËio da je rezultat wegove vladavine koren mnogih loπih pojava u poretku koji ∆osiÊ naziva titoizam, „u kome su pogaæeni, osramoÊeni i poreknuti osnovni politiËki ciqevi preskupe narodne, partizanske revolucije... ne postoji gori politiËki poredak na svetu”(5) Ovo je, po wemu, „doba mediokriteta i podaniπtva.”(51) GorËina te analize mora da je ∆osiÊu teπko padala s obzirom da se za titoizam borio, hteo ne hteo, u svojoj mladosti ne znajuÊi wegovu pravu prirodu. On kritikuje `stare borce`, kojima je i sam pripadao: „Ti `stari borci` koji danas `brane tekovine naπe borbe` i `tekovine revolucije` jesu obmanuti, ali su odavno postali obmawivaËi i podanici.”(55) Kad je postao predsednik dræave, on se rigorozno suprotstavio svom mladalaËkom idealu: „Bez ukidawa titoizma u nacionalnoj politici i dræavnoj strukturi, nisam verovao ni u kakav demokratski preobraæaj.”(11) On daqe smatra da pojava komunizma i titoizma na tlu Jugoslavije i Srbije ima korene stare nekoliko decenija: „Sa boqπeviËkom, komunistiËkom, internacionalistiËkom i titoistiËkom ideologijom poËiwe proces rasrbqavawa Srba.”(34) ∆osiÊ je imao dodire sa mnogim politiËarima, pogotovo kad je bio predsednik vlade. Pokuπavao je da ostvari demokratiju, ali se razoËarao u Slobodana MiloπeviÊa, koji ga je smenio s tog poloæaja Ova kwiga je joπ jedan dokaz ∆osiÊevog velikog razoËarawa. Prestao je da piπe romane i posvetio se svojim zapisima. NaroËito je mnogo govorio o MiloπeviÊu i wegovoj supruzi Miri MarkoviÊ.

Po wegovom miπqewu, MiloπeviÊ je „Srbima ostavio samo poraze, poniæewa i sramotu. Poklonio je pobedu nedostojnima pobede - svetskim razbojnicima, domaÊim hohπtaplerima i stranim plaÊenicima.”(143) On i supruga upropastili su srpski narod, naroËito povodom kosovskog pitawa, Ëime su okrenuli maltene ceo svet protiv Srbije i doveli do bombardovawa. „Na laæi, ambiciji i oholosti zasnovana je wegova basnoslovna karijera. Kazna je slom i poniæewe. Kazna je pravedna jer je obmanuo i slagao svoj narod.”(144) „MiloπeviÊevo doba je doba niπtaka. Oloπko doba. Oloπ vlada, oloπ slavi oloπ.”(51) O MiloπeviÊevom karakteru ∆osiÊ takoe ima veoma loπe miπqewe: „Beskrupulozno nesamokritiËan. Inteligentan, sposoban, podao Ëovek. Opasan i sada kao `politiËki leπ`, laæov sa uverewem da govori istine.”(114) Sve u svemu,„tragiËno neuspeπan politiËar”.(127) „I mene je obmanuo.

Svakog je taj Ëovek obmanuo.”(129) MiloπeviÊ je „uËinio Srbiju svojim taocem..., karakter i æena mu razorili pamet..., objavio ideoloπki graanski rat, i to na nacionalnoj osnovi: rat izdajnicima u ime rodoqubqa.”(20) Pored svega ovoga,∆osiÊ je osudio hapπewe MiloπeviÊa i predaju Haπkom sudu kao veliku sramotu, jer strane sile nisu imale pravo da odluËuju o srpskim unutraπwim problemima.

O Mirjani MarkoviÊ∆osiÊ ima najpogrdnije miπqewe. Kratko ali jasno:„Vlastoqubno ludilo te ambiciozne æene postaje snaæan generator srpske

29

U tuem... propasti. Ta æena ideoloπki, politiËki, personalno vlada Srbijom. U istoriji, koliko znam, kobnije æene na ovom tlu nije bilo.”(25) Ona je ”dijaboliËna, ambiciozna i svirepa”(128) ∆osiÊ wu krivi ne samo zbog kobnog uticaja na svog supruga veÊ i za wena, po ∆osiÊu, nakazna politiËka miπqewa.

Od drugih politiËara, ∆osiÊ Ëesto pomiwe Vojislava Koπtunicu i Zorana –iniÊa. Koπtunici priznaje dobar karakter, politiËko poπtewe, ali mu zamera neodluËnost i beskompromisno insistirawe na pravnoj osnovi svih odgovora. –iniÊ je preterivao svojom svakodnevnom politikom, bio isuviπe politiËar, spreman da u postizawu svojih politiËkih namera i planova kompromituje etiku.

Meutim, kad se –iniÊ kasnije sloæio sa ∆osiÊevim predlozima o kosovskom problemu, ovaj je imao blaæu procenu wegovog karaktera. Bilo kako bilo, ovim razoËarawima poËiwe ∆osiÊevo povlaËewe iz javnog æivota.

O Crnoj Gori ∆osiÊ Ëesto govori sa nipodaπtavawem wene sadaπwe politike otcepqewa, smatrajuÊi da je to „danas najæeπÊi i najbolniji izraz antisrpstva... Oni ustaπki mrze Srbe.” On za to krivi Kominternu: „Sa crnogorstvom, dokonËana je Kominternina antisrpska destrukcija.”(21) Najteæi utisak koji Ëitalac dobija posle Ëitawa ovh zapisa je ∆osiÊev pesimistiËki, skoro nihilistiËki zakquËak u zaranku æivota, koji se moæe izraziti jednostavnim izrazom: Srbija je propala! On to Ëesto pomiwe, ne oËekujuÊi da se Srbima iπta dobro piπe. Razume se, niko nije prorok. PiπuÊi ove zapise polovinom devedesetih godina proπlog veka, vidi se da Srbija nije propala na poËetku druge decenije ovog veka. Doduπe, ∆osiÊ je imao u vidu kad je „proricao” propast Srbije ne toliko faktiËku Ëiwenicu veÊ nedostatak izgleda na boqu buduÊnost u dogledno vreme.

U vreme pisawa ovih zapisa, ∆osiÊ oseÊa da je sam, u tuem veku, kako sam kaæe. Sumwa u svoj doprinos javnom æivotu, Ëak i u vrednost svog kwiæevnog dela. Sebe smatra da je „Ëovek i pisac proπlosti”(22) Takoe da „moje kwige viπe nisu nikom potrebne... Dospeo sam do potpune beznaËajnosti i suviπnosti.”(48) „Ja sam Ëovek dvadesetog veka, a moj vek je minuo. I ja sa wim.”(122) On sumira svoj æivot: „Æiveo sam dva i viπe æivota istovremeno.

Sada je dockan da bilo πta ispravqam u sebi. »ini mi se da neÊu umreti nezadovoqan sobom. Uradio sam uglavnom πto sam mogao.”(135) ∆osiÊevi pesimistiËki zakquËci su ipak donekle preterani, bez obzira πto on ima pravo na wih. Wegova kwiæevna dela ostaÊe kao trajan doprinos srpskoj savremenoj kwiæevnosti.

U tuem veku zavrπava se ubistvom –iniÊa, a time simboliËno i ∆osiÊevog odlaska iz javnog æivota,osim objavqivawa daqih piπËevih zapisa. Ova kwiga je neophodna za razumevawe Dobrice ∆osiÊa kao Ëoveka, intelektualca, javnog radnika i izuztnog pisca burnih dogaaja u srpskom narodu u drugoj polovini dvadesetog veka.

Vasa MihailoviÊ 1 Dobrica ∆osiÊ, U tuem veku (Beograd: Sluæbeni glasnik, 2011), treÊe izdawe, 377 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

30

VuËiÊevo bedno dodvoravawe SAD-u Ministar odbrane Srbije Aleksandar VuËiÊ zatraæio je od sekretara za odbranu SAD Leona Panete da se snage Kfora ne povlaËe sa teritorije Kosova.

Srpsko stanovniπtvo nema poverewa u privremene kosovske institucije, rekao je VuËiÊ, saopπtilo je Ministarstvo odbrane Srbije.

VuËiÊ je Panetom razgovarao u Pentagonu, gde je primqen uz najviπe dræavne poËasti, navelo je Ministarstvo odbrane.

Paneta je izrazio zadovoqstvo vojnom saradwom sa Srbijom i obeÊao pomoÊ i podrπku Ministarstvu odbrane i Vojsci Srbije i naglasio da Êe se na Savetu NATO u februaru sledeÊe godine zauzeti za ostanak ameriËkih trupa u sastavu Kfora.

"VuËiÊ i Paneta usaglasili su se da je nivo bilateralno-vojne saradwe na visokom nivou, posebno u oblasti vojne edukacije. VuËiÊ se ameriËkom kolegi zahvalio na finansijskoj i tehniËkoj podrπci Vojsci Srbije, kao i na realizaciji projekata humanitarne asistencije", navodi se u saopπtewu Ministarstva odbrane Srbije.

Srbiji je potrebna struËna i finansijska podrπka za razvoj baze "Jug", kao i daqe πkolovawe i usavrπavawe pripadnika Vojske Srbije na teritoriji SAD, dodaje se u saopπtewu.

Tokom sastanka iskazana je obostrana æeqa za unapreewe odnosa SAD i Srbije.

VuËiÊ je razgovarao i sa zamenikom direktora ameriËke Vojne obaveπtajne agencije Dejvidom ©edom o poboqπawu saradwe obaveπtajnih sluæbi SAD i Srbije.

8.12.2012.

B92

Dan Republike Kosov - Osloboewe Haradinaja

Овакав какав је, другу пресуду и није могао да донесе. Прича да је лажни „суд” неправедан је на истом нивоу као расправа о тами ноћи и влажности воде. Више него очигледно, дакле.

Неки сад протестују против пресуде. Није проблем пресуда, проблем је сам Трибунал. Односно, Империја која иза њега стоји.

Погледајте заставе SAD, UN na Dan Republike Kosovo. Је ли вам сад јасно зашто Харадинај никад није могао бити осуђен? (Sajt: Sivi soko, 29.11.2012.)

Nebojπa MaliÊ

Iskra 1. januar 2013.

амбасадор Русије при НАТО-у, а сада потпредседник руске владе, г. Рогозин. Састао се прво са Вучићем. Изгледа, dа je у вези са редовним састанком СБУН по питању Хага и његовим споменутим ослобађајућим пресудама, сталном руском представнику (са правом вета) при СБУН, г. Чуркину, била потребна снажна и што исцрпнија документација о злочинима учињеним српским цивилима, да би покренуо поступак за укинућа Хага. Није сад важно како се дошло до Вучића, тек овај је саставио такав један докуменат и лично га прочитао пред СБУН, одмах после Теодора Мерона, predsednika Æalbenog veÊa. И Јеремић се придружио Олуји у свету

Споменуте ослобођавајуће пресуде изгледа да су озлоједиле и Вука Јеремића, бившег министра спољниј послова Србије под Тадићем, те је овај, у новој функцији, као Председник Генералне скупштине УН, најавио да ће се 10 априла 2013. године одржати симпозијум о досадашњем delovawu Хага. Позваће најугледне експерте из ове области да дискутују суштину Кривичног суда за бившу Југославији и његову праксу. Све чланице УН су обавештене о овом симпозијуму. Њихово је да ли ће присуствовати. Из Србије се, међутим, успротивио овој Јеремићевој иницијативи Расим Љајић, иначе опуномоћени министар у влади Србије за сарадњу са Хагом. Вели: Oво је лична Јеремићева промоција. Без обзира пак шта се мислило о Јеремићу, он доприноси да се о злоупотребама Suda u Hagu saзна у свету много више. Уосталом, следећи поднаслов о томе речито говори. И Њујорк Тајмс је захваћен Олујом

Овај лист је недавно објавио један интервју са г. Дејвидом Харландом. Овај господин је Извршни директор Центра за хуманитарни дијалог. Као такав био је у БиХ за време рата тамо. Као сведок тужиlaштва Хага сведочио је на суђењу Милошевићу, а недавно Младићу и Караџићу. Каже да су Срби чинили велике злочине тамо, али такође вели, ни други учесници, Хрвати и Муслимани, нису били бољи а мање суровији од Срба. Боли га то - каже - што кривице нису равноправно подељене. Целокупно српско вођство се нашло пред Хагом и осуђено је на преко хиљаду година робије, док код ових других сем неколико стражара - нико! Да, то је - закључује неправда.

*

Ево, како је Вучић сумирао своје излагање пред СБУН: 1. Србија не захтева да се преиспитају већ донете српске пресуде, али Хаг treba da доноси пресуде неселeктивно, тј. по правди а не по националној припадности починиоца; 2. Српски осуђеници да издржавају казне у Србији; 3. да се архиве Трибунала о српским осуђеницима предају Србији; и. најзад 4: „... једино што Србија тражи јесте ПРАВДА. Ништа више и ништа мање.”

N. Љотић

Iskra 1. januar 2013.

Saopπtewe Visokog predstavnika EU o sastanku sa DaËiÊem i TaËijem Ketrin Eπton, visoki predstavnik za spoqne poslove i bezbednosnu politiku, potpredsednik Komisije EU je danas izdala sledeÊe saopπtewe: "Danas sam bila domaÊin treÊeg sastanka premijera TaËija i premijera DaËiÊa, u dijalogu za normalizaciju odnosa uz posredniπtvo EU. Na tom sastanku smo nastavili rad na osnovu ranijih diskusija koje su odræane 19. oktobra i 7. novembra.

Razmotrili smo postignuti napredak u primeni sporazuma o IBM (IBM)(1). Dvojica premijera su potvrdila zakquËke radne grupe za IBM, shodno kojima su dva prelaza `kapije`(1 i 3) sada spremni, i biÊe u funkciji 10. decembra. Joπ dva prelaza (5 i 31) Êe biti spremna 31. decembra.

Dva premijera su se saglasila da svaki imenuje po jednog zvaniËnika za vezu (a liaison officer) (2). U poËetku, u okviru posredniËke uloge EU, Delegacija EU u Beogradu i Kancelarija EU u Priπtini Êe tim zvaniËnicima za vezu na raspolagawe staviti kancelarije za vezu.

Premijer TaËi je potvrdio da je veÊ organizovao specijalnu policijsku multietniËku jedinicu u okviru Policije Kosova kojoj Êe u zadatak biti stavqena zaπtita verskog i kulturnog naslea.

Obe strane su se takoe saglasile da obezbede transparentan protok novca za izdræavawe srpske zajednice na Kosovu.

Posle danaπwe razmene na tehniËkom nivou, premijeri su se saglasili na nastavqawe rada na `pitawima` energije i telekomunikacija na nivou eksperata.

Dvojica premijera su se saglasila da pojaËaju saradwu meu odgovarajuÊim komisijama za nestala lica.

Dogovorili smo se da se ponovo sastanemo 17. januara."

(1) (prim. VK): Integrated Border Management = ZajedniËko upravqawe granicama (2) (prim. VK): Dok na srpskom reË „oficir” ima skoro jedoznaËno znaËewe (vojni/policijski oficir - ali uvek „oficir”), na engleskom ona ima viπe znaËewa - zavisno od konteksta. Ovako kako se na srpski prevodi - kao „oficir za vezu”, taj termin bi na engleskom bio naveden kao “military officer” ili “police officer”, ali to u ovom sopπtewu nije sluËaj. Ovako kako je navedena kao “liaison officer”, ispravan prevod na srpski mora biti „zvaniËnik / sluæbenik za vezu” - a to moæe biti i neki diplomata.

Sajt: <consilium.europa.eu> 4.12.2012 (Sa engleskog: Vasilije Kleftakis)

3

Oluja nad...

јућих структура, а истовемено полако али сигурно остваривали су се услови за три сад слободна ратна злочинца, који су иначе већ били на издржавању казне. Чудно? - и „нво” се буни против Хага

Већ је напоменуто да је српска реакција на горња ослобођења била „снажна” у толикој мери да су се на страни правде, поред наравно народа, нашле и такве „нво” личности - од Соње Лихт преко Соње Бисерко до Наташе Кандић - а које су све до недавно биле главни протагонисти изручења Срба хашком (не)суду. Вучићев бес и Олуја у свету - у УН!

Најутицајнији човек у данашњој „напредњачкој” Србији, Александар Вучић, био је толико револтиран пресудом да је узвикнуо, али гласом у комe се препознаје дозвољена (po wemu) мера opπtewa са Хагом - у будуће, само „техничка” сарадња. Вероватно свестан да му је придев „тeхничка” нејасан, Вучић је отишао и даље и бацио се на посао како би чињеницама доказао да са Хагом не би требало уопште сарађивати. Са тим документом отишао је у Њујорк и пред Саветом Безбедности Уједињених Нација (СБУН) прочитао је свој рад. Десило се, међутим, да је та седница СБ била намењена искључиво како би актуални председник Трибунала у Хагу, Теодор Морен, приказао његове „позитивне” учинке, односно анти-српски обојене пресуде. Нешто доцније ћу покушати и то да објасним, али за сада је мистерија како је непозвани Вучић успео да прочита свој анти-трибуналски рад непосредно пошто је Мерон прочтао свој про-трибуналски. Ево, пак најкраће о самом Вучићевом документу. Најкраће о Вучићевој Олуји

Пре свега то је један озбиљан, рационалан али и претерано документован (због чега?; објасниће се доцније) меморандум. Пошто је Вучић прво констатовао да је Србија посвећена миру и помирењу у региону Западног Балкана ради изградње модерне и правне државе која „промовише” темељне принципе УН, чији један od принципa јесте борба за правду, он наставља: „Из излагања председника Трибунала (Теодор Мерон) произилази да је ова седница требало да буде једна у низу рутинских, на којој ће све бити као и раније, уз спровођење већ познате и уобичајне бирократске процедуре. За моју земљу, за Србију, ово није обична седница. Ово је прилика да кажемо, јасно и отворено, да међународно право мора да важи за све подједнако, а не за неке народе више, а за друге мање. Право и правда за Србију су испред политике. Међутим, ми сматрамо да право и правда нису увек били кључни принципи којима се руководио

2

Хашки трибунал.” Потом Вучић прелази на „конкретне резултате” српске сарадње са Хагом, а ради не само испуњења својих међународних обавеза већ и да допринесе миру и поцесу помирења у региону. Хапшењем Горана Хаџића (јули, 2011), Србија је подмирила сва потраживања Хага. Наводи да је Хагу предато 45 окривљених од којих су два бивша председника Републике, један биши премијер и његов заменик, три бивша шефа генералштаба ВЈ, њен бивши предедник Службе безбедности као и бројни војни и полицијски генерали. Готово сва документација од око 3600 захтева Тужилaштва је прослеђена Хагу. „Наведени подаци, кaже даље Вучић у свом меморандуму СБУН, јасно показују посвећеност РС утврђивање пуне истине о злочинима који су извршени током оружаних сукоба на територији бивше Југославије”. У ово су укључени и сви одговорни и њихово кажњавање без обзира на националност починиоца и жтрава. „Управо због тога, наставља Вучић, наша вера у међународну правду доживела је највећи могући ударац због срамних ослобађајућих пресуда Жалбеног већа МКСБЈ (Хаг) од 16.11.12, којом су окривљени Анте Готовина и Младен Маркач ослобођени одговoрности у вези са злочинима који су почињени над српским цивилним становништвом током операције хрватских снага под називом Олуја.” Следи потом озбиљна и исцрпна документација злочиначких радњи према српском цивилном становништву двојице генерала (подаци су углавном од мировних УН снага које су биле рспоређене у Хрватској ради заштите Срба). Као и у случају двојице хрватских злочинаца, на готово идентичан начин Вучић је пропратио и ослобађавајућу пресуду Хага већ осуђеног шиптарског ратног злочинца Рамуша Харадинаја.

Kако се Вучић нашао пред СБУН?

Време jе да сада искажем своје виђење како се Вучић одједном и неочекивано нашао пред СБУН. Ово базирам на једној јединој чињеници. Око десетак дана пре тог догађаја у Београд је допутовао такође неочекивано бивши IZ SADRÆAJA Haπki noæ u srpskoj ruci. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Pismo SPC protiv nezavisnosti Kosova. . . . . . . . . . . . 7 Bezobrazni uslovi EU za KiM. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Globalizacija - najgore izrabqivawe. . . . . . . . . . . . .11 `Skriveni` konclogori u SAD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Vlada saæaqewa i prezira. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Povratak u istinu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Srbijom ne vladaju najboqi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Priznawe Kosova - gore od okupacije . . . . . . . . . . . . 23

Iskra 1. januar 2013.

Oslobaawe Gotovine, MarkaËa i Haradinaja - kraj zabludama o Tribunalu Pre skoro 12 godina, u tekstu objavqenom u prvom broju Geopolitike, napisao sam da „moralnost u ideoloπkoj paradigmi savremenog Zapada nije viπe funkcija objektivnog ponaπawa datog Ëinioca. Ona postaje potpuno zavisna od poloæaja svakog pojedinaËnog aktera na unapred zacrtanoj skali ideoloπkog vrednovawa”.

OslobaajuÊi hrvatske generale Gotovinu i MarkaËa svake krivice za tragiËna zbivawa iz leta 1995, Meunarodni kriviËni sud za ratne zloËine u bivπoj Jugoslaviji dao je konaËnu potvrdu navedene tvrdwe.

Posle kraha krvavog cinizma u ime dijalektiËkog progresa ËoveËanstva, dobili smo liberalni cinizam pod maskom univerzalnih qudskih prava.

U Hagu je 16. novembra 2012. otpevana posthumna oda Novog svetskog poretka crveno-crnim totalitarizmima 20. veka.

Aleksandar Solæewicin svojevremeno je opisao »eku kao jedinu kaznenu instituciju u istoriji qudskog roda koja je u istim rukama spojila istragu, optuæbu, hapπewe, sasluπavawe,

suewe i izvrπewe kazne. Operativci Feliksa –eræinskog imali su na raspolagawu niËim sputane instrumente prinude, od zatvora neograniËenog trajawa (bez suewa, naravno), do metka u potiqak.

Optuæbe su bile ideoloπki motivisane, a ishod postupka unapred zacrtan, u zavisnosti od politiËkog profila optuæenog, a ne od wegovih stvarnih postupaka.

Solæewicinov citat datira iz vremena kada joπ nije bio stvoren Haπki tribunal. Sada u istoriji imamo ne jednu, veÊ dve institucije sa navedenim atributima. Taj tribunal vazda je bio ilegalna tvorevina, stvorena u ciqu pruæawa kvazipravnog pokriÊa bezakonoj balkanskoj politici, koju na ovim prostorima joπ od ranih 90-tih vode zapadne sile predvoene SAD. Ilegalnost tog suda datira od samog wegovog nastanka. On je stvoren Rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN od 25. maja 1993, a ne odlukom Generalne skupπtine, koja bi ga uËinila legalnim. PolitiËka svrha jasna je i iz dosadaπwe prakse: od orvelovske, na milion Srba

PRILOZI ISKRI

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija i Uredniπtvo Iskra Periodical

Za pokoj duπe dobrog i poærtvovanog druga Æivana LazareviÊa Voja MiletiÊ £ 20 Za poπtarinu Iskre πirom sveta Voja MiletiÊ £ 20

(Publisher)

17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Mirjana Ljoti≤, 17 Harvelin Park,Todmorden, OL14 6HX (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor Ont. N8R 1T5 — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. januar 2013.

Za pokoj duπa poginulih i preminulih drugova i drugarica Aleksandar Rubeπa E 72 (3) Umesto cveÊa na grob Miodraga SimonoviÊa, sa molitvom, da mu Bog podari rajsko naseqe OæaloπÊena porodica: æena Mira, Êerka Nikol, zet Gerad, unuke Madi i Josije - i drugovi: Mile KuliÊ, Niko MladoπiÊ i Miπa PetroviÊ - A$ 50

primewive formule „zajedniËkog zloËinaËkog poduhvata”, preko etniËke disproporcije u optuænicama i presudama - hiqadu godina robije Srbima, a mawe od stotinu krivcima za zloËine nad Srbima - do skaradnih presuda u sluËajevima Gotovine i MarkaËa, Ramuπa Haradinaja, Nasera OriÊa i Rasima DeliÊa.

Haπki naslednici »eke uzdaju se ne u snagu zakona, veÊ topuza, pa su im i tragovi tome shodni. U proleÊe 1999, kada su se Ëuli zahtevi da Tribunal povede istragu protiv lidera zemaqa-Ëlanica NATO zbog voewa ilegalnog rata protiv Srbije, portparol zapadne alijanse Xejmi Πej odbacio je takve sugestije podsetivπi nas da Tribunal postoji politiËkom voqom NATO sila. Sami tvorci haπkog suda vazda su ga videli kao orue politiËke voqe zapadnih sila.

Autor nacrta poveqe Tribunala Majkl Πarf tako je joπ pre 17 godina istakao da je „u oËima ameriËke administracije Tribunal korisno orue politike i jako propagandno sredstvo, jer Êe optuænice imati za ciq da izoluju nepoæeqne lidere i da jaËaju meunarodnu politiËku voqu da se upotrebe ekonomske sankcije ili sila”. Praksa je Πarfu dala za pravo.

Treba, ipak, haπkom sudu biti zahvalan za oslobaawe Gotovine i MarkaËa. Time je konaËno liπena svakog kredibiliteta ne samo ta institucija, nego i weni beogradski apologeti, drugosrbijanski korifeji samomræwe. Trajno su sa dnevnog reda skinute tlapwe o suoËavawu sa srpskim gresima i krivici, pokajawu, izviwewu i pomirewu. Sada je i posledwem Ëitaocu Blica i gledaocu Javnog servisa jasno da je svaki pobornik saradwe sa haπkom inkvizicijom ili vucibatina ili ludak. I to je neπto...

Geopolitika, dr Sra TrifkoviÊ 4.12.2012.

(Podvukla -Iskra)

Naπim Ëitaocima, pretlatnicima i saradnicima pravoslavne vere æelimo sreÊne i blagoslovene nastupajuÊe praznike: Mir Boæiji - Hristos se rodi!

SreÊna Nova godina!

Iskra

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

NikoliÊ prevario narod - odluËno nastavqa TadiÊevu kosovsku politiku Iako je zbog svoje pesimistiËke percepcije buduÊe uloge SNS-a... od strane znaËajnog dela rodoqubivo orjentisanih analitiËara i novinarskih pera... ne mali deo naπeg naroda bio æigosan kao zagovornik odræavawa status kvoa, odnosno kapitulantske nacionalne politike reæima Borisa TadiÊa... ostalo je nejasano, ili u najmawu ruku nedoreËeno Ëime je taj deo naπeg roda zasluæio novo-nametnuti status, ako je veÊ vrlo eksplicitno zastupao antireæimsko stanoviπte?

Moæe se, elem, pretpostaviti da je ovakvo tumaËewe dela narodnog mnewa neposredna posledica zebwe da se kritiËna predizborna popularnost NikoliÊevog SNS-a ne potroπi uludo uprkos programskoj identiËnosti politiËke platforme sa reæimskom Borisa TadiÊa. Malo ko je tada æeleo razumeti da predajom predsedniËke palice Tomislavu NikoliÊu antinacionalna politiËka πtafeta nastavqa da trËi istu trku veÊ utabanom stazom evropskih ultimatuma. Joπ mawe se mislilo o tome u kojoj meri pretpostavqena... razoËarawa novoizabranim predsednikom produbquju nacionalnu tragediju i proπiruju spisak dræavnih voa za koje se ne moæe zakquËiti da su radili u korist sopstvene dræave. A ponajmawe se kalkulisalo troπewem nade i kobnom akumulacijom nacionalne apatije Ëiji konaËni bilans predstavqa aktuelni gubitak poverewa u ikakav politiËki subjekt na nacionalnoj sceni.

NaznaËeni ugao gledawa na posebno dramatiËan naËin dobija na teæini ukoliko i potowe ponaπawe predsednika dræave nije uspelo da relativizuje predizborna (i rana postizborna) stajaliπta NikoliÊu naklowenih politanalitiËara u meri da ih uËini kritiËki nastrojenijim i objektivnijim u Ëasu kada je to najpotrebnije Otaxbini.

Ali zaπto o predsedniku Srbije ponovo? Zar veÊ nije dosta o wegovoj moralnopolitiËkoj platformi reËeno tokom proteklih pred i postizbornih meseci? I zar se veÊ nisu na robustan naËin i do posledweg razoËarawa obistinile sve sumwe u predsednikovu autentiËnost, izreËene od strane dela Naroda joπ tokom TadiÊeve epohe?... Zaista, zaπto opet o predsedniku NikoliÊu?

Ne, naravno, zbog praznoslovnog kriticizma niti opsednutosti predsednikom, ne viπe niti zbog svih ranijih zabluda u koje je doveo sopstveni Narod (mnogo) pre i tokom izborne kampawe, ne Ëak ni zbog nasluÊenog Ahtisarijevog rukopisa u odveÊ nepostojeÊoj platformi o Kosmetu, ne, veÊ stoga πto je upravo predsednik Republike svojom posledwom, u nizu kontraverznih izjava, prema kojoj Êe „Srbija ispuniti sve uslove koje je EU postavila i drugim

zemqama kandidatima” krunisao narastajuÊe nepoverewe Naroda oreolom barem jednako „sjajnim” kao i wegov prethodnik, Boris TadiÊ.

Ovom izjavom on je raskrinkao i posledwu iluziju o odnosu aktuelne vlasti prema EU. I ne samo to, ovom izjavom je joπ jednom i na veoma podmukao naËin, jalovom eufemistiËkom terminologijom potvren kontinuitet sa razarajuÊom antinacionalnom dogmom dojuËeraπweg predsednika. Jer kakva je suπtinska razlika u izjavama „EU nema alternativu” kojom se ponosio prethodni prvi Ëovek dræave, Boris TadiÊ, i gore navedene NikoliÊeve, koja implicira da EU ne postavqa nikakve posebne, specifiËne uslove Srbiji, razliËite od onih koje su na svom putu prikquËewa Uniji ispunile sve ostale zemqe Ëlanice!?!. Naime, poπto najpre izuzmemo nepobitno, odnosno zanemarimo da predsednikova izjava ne odgovara istini s obzirom na sva dosadaπwa zlodela uËiwena Srbiji od strane EU, i s obzirom na nedavnu ispostavu sedam novih bizarnih, u istoriji πirewa EU nikada ranije proklamovanih uslova od strane Andreasa Πokenhofa, visokog predstavnika vladajuÊe nemaËke partije kancelarke Angele Merkel, a koji se direktno tiËu atributa suverenosti Srbije, postavqa se jedino smisleno pitawe, πta je onda poseban uslov ako to nije goreuslovqeno uspostavqawe doborsusedskih odnosa sa delom sopstvene teritorije? Moæe li se iz izjave predsednika Srbije iπta drugo zakquËiti do da priznawe Kosmetske nezavisnosti i nije nikakav poseban uslov i da je takva agenda veÊ isplanirana sasvim u skladu sa Ahtisarijevim upozorewem da nijedna zemqa ne moæe pomisliti da ue u EU ako ima unutraπwe ili probleme sa susedima?

Da li je najzad ovakva minimalizacija ovako dramatiËnog zahteva/ultimatuma - koji svojom sveobuhvatnoπÊu prevazilazi puk teritorijalne reperkusije i morbidno zadire u dimenzije istorijske pozicije Srbije u evropskoj povesti i weno identitetsko biÊe - simboliËna najava nuænosti poËetka povlaËewa Otaxbine na re-zervni poloæaj? Onog povlaËewa koje moæda uveliko veÊ traje, a ako i nije joπ uvek otpoËelo, zacelo pretpostavqa golgotu analognu onoj koju (simboliËno, opet) pamte zavejane Albanske gudure pod opancima srpskih vojnika na putu ka sredozemqu? Ako nije (najava poËetka povlaËewa na rezervni poloæaj), onda izjava predsednika dræave ne moæe biti kukaviËkija i neËasnija ni u taktiËkom ni u strateπkom smislu. Ako jeste, onda kapitulacija ne sme biti potpisana...

Stanimir TrifunoviÊ Srpski kulturni klub 29.11.2012. (Podvukla i skratila - Iskra)

God. LX|V

Birmingham, 1. januar 2013.

Поводом антисрпског пресуђивањa Хашког (не)суда

Broj 1220

OЛУЈА НАД „ОЛУЈОМ”

Србија је готово једновремено доживела два ментална „шока” који још увек витлају њеном свешћу. Некако али постепено из њих се развија бес који достиже временом снагу разумске и моралне олује. Опет временом, она се излива ван Србије - тако да и свет више није имун од ње. Подсетимо о чему је реч? Две антисрпске ослобађавајуће пресуде

Прво, тзв. „Жалбено веће” хашког трибунала је ослободило хрватске генерале Анту Готовину и Младена Маркача сваке одговорности у вези операције „Олуја” коју је хрватска војска извела уз логистичку и командну потпору САД „умировљених генерала” којом приликом (август, 1995 године, нападом на Книн и „Српску Крајину”) из Хрватсске је „етички очишћено” око 250, 000 Срба а неколико хиљада углавном цивила побијено. Подсетимо се такође да су Анте Готовина и Мaркач у Хагу у првостепеном судском процесу осуђени респективно на 24 и 18 година робије. Друго, само неколико дана доцније, то исто веће, ослободило је сваке одговорности Рамуша Харадинаја, шиптарског команданта тзв. Ослободилачке војске Косова (ОВК), који је такође првостепеним поступком у Хагу осуђен на дугорочну робију за убијање Срба, српских полицајаца па чак и оних Албанаца који су били лојални према Србији. Све у свему, дакле, Хашки трибунал је основан да би казнио индивидуалне починиоце злочина и тако допринео помирење међу народима који су ратовали. После пак горњих одлука Жалбеног већа Трибунала у Хагу, злочини су остали без починиоца и тако вратио народе назад у ратове деведесетих, другим, за сада, средствима. Треба рећи још и то, до оваквих одлука (у сразмери 3:2) не би сигурно дошло да иза њих није стaјао председник Трибунала, САД судија, Теодор Мерон (и два судца из Јамајке и Турске). Још један, дакле, САД покушај, да свој не мали допринос ратовима у растакању СФРЈ, сакрију и тако све пребаце на свог „најомиљенијег” „жртвеног јарца” - Србе и Србију. Овај господин,

није био свестан Олује која је произашла из „Олује” и одмах се прелила у свет његових колега. Тако је, бивши председник Трибунала, сада само његов један од судија, Фаусто Покар, са још једним колегом, по пресуди дао своје издвојено и мањинско мишљење, а по ком тa одлука нема везе са правдом и да је она „једноставно гротексна”. Слично је поступио и главни тужиоц Трибунала, Серж Брамерц, нзјавивши своје „разочарење пресудом”.

Узвитлана српска свест - још се Олуја није родила Овај напис, отпочео је с „менталним шоковима” који „витлају” српском свешћу, па је ред, пошто је о првим (шоковима) доста речено, да се сад позабавимо другим. Тема је, дакле, „узвитлана” српска свест! Прва опаска о њој јесте, мада је објективно говорећи снажна, али с обзиром да је она критично закаснела, њен учинак је практично никакав. Да је таква српска реакција била од самог почетка, многе ствари биле би у толикој мери другојачије тако да горње ослобађајуће пресуде никад не би биле могуће. Што су, дакле, Готовина, Марчап и Харадинај данас слободни људи, имају захвалити у првом реду српској глупости или - још тачније - српском кукавичлуку да се „испрси” пред тзв. међународном заједницoм. Питање је овде откуд код Срба такав кукавичлук? Дуга је то прича. Срећом, међутим, само неколико детаља биће довољно да укаже на његов корен. После Милошевићевог пада, владајући ДОС нашао се у беспарици а требало је обновити Србију али у првом реду и обогатити огромну досовску власт. Неколико мангупа из ДОСа се договорило да такав новац постоји и то бесплатан само у Европској Унији (ЕУ). Напред у ЕУ! заорило се. Ко те пита што је то противуставно јер требало је издовјити један део свог суверенитета једном страном ентитету. ЕУ је на тај поклич одговорила: добродошли у ЕУ!, али прво да испуните неке „ситнице” - хашко робље! И тако је отпочео кукавичлук код досовских влада