iskra1218

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

O NikoliÊevim reËima o Kosovu pred UN Vlada Srbije joπ nije izaπla ni pred Narodnu skupπtinu ni pred javnost sa najavqenom i obeÊanom „strategijom za KiM”. Zato se sa razumqivim poveÊanim interesovawem oËekivao i odsluπao nastup predsednika Srbije Tomislava NikoliÊa pred Generalnom skupπtinom UN. NikoliÊev govor je, nema sumwe, „skica” onoga πto Êe Ëiniti „strategiju”.

Zato su Fakti pitali: πta kaæete za NikoliÊev nastup, πta ste u wemu doæiveli kao novo (i kao raskid sa „kosovskom politikom” Borisa TadiÊa) i ohrabrujuÊe, a πta vam se nije svidelo, πta vas, moæda, plaπi? Æivadin JOVANOVI∆, bivπi πef diplomatije SRJ, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih: DræavniËki i jasan govor. U celini posmatrano, bilo je to dobro istupawe, dræavniËki intonirano i dosta konkretno kada je reË o pitawima koja se tiËu Srbije. NajznaËajnije je da je na tom najveÊem svetskom forumu NikoliÊ rekao neπto πto godinama nismo Ëuli od zvaniËnika Srbije, a to je da je pitawe statusa KiM osnovno, da nije reπeno i - da se ne moæe reπiti bez Srbije.

Takoe je znaËajna izjava koju smo sluπali u varijantama i prethodne i sadaπwe vlasti - da Srbija neÊe nikada eksplicitno ili implicitno priznati jednostranu secesiju svoje pokrajine jer je znaËajno da je to reËeno na najreprezentativnijem forumu na svetu.

Razume se da ima mnogo drugih znaËajnih pitawa, ali sam liËno u dilemi - da li je trebalo da se tamo bilo ko zakliwe da Êe se primeniti tzv. tehniËke dogovore iz Brisela. Jer, ako su tehniËki, onda nisu za strateπki nivo kakav je predsednik Tomislav NikoliÊ i kakav je Generalna skupπtina UN. Meni je to bilo suviπno, odnosno nije mi bilo adekvatno to zakliwawe. Ali, to ne dovodi u pitawe ocenu o dræavniËkom i jasnom govoru o najvaænijim interesima Srbije.

Qubomir KQAKI∆, politikolog i publicista: Mislim da je ovo isto ono πto smo imali i do sada u politici - i Evropa i Kosovo. To je otprilike, u korelacijama koje su bile definisane kao sluæbena politika dræave pod proπlom vladom. Nije se desila neka znaËajnija promena, sem πto je na drugaËiji naËin ispriËano. Razlika je samo u tome πto NikoliÊ predlaæe da se to podigne na viπi nivo, da bude na nivou koji on zastupa, a sa druge strane da bude neko ko mu je pandan.

Milan IVANOVI∆, predsednik Srpskog nacionalnog veÊa severa KiM: Predsednik NikoliÊ je najavio direktne pregovore izmeu Beograda i Priπtine, na najviπem politiËkom nivou. Istovremeno je izjavio da Srbija neÊe ni pod kakvim uslovima da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Sa takvim stavovima bismo mogli da se u potpunosti sloæimo i da ih podræimo. Ali,

neizvesnost izaziva to πto je predsednik najavio da Êe ispuniti sve dogovore koje je postigla prethodna vlast. Jer, te dogovore smo oznaËili kao kolaboracione i kao ono πto ugroæava naπe vitalne interese. PoËetak implementacije dogovora o integrisanom upravqawu `administrativnim prelazima` i carinama izaziva veliku uznemirenost, strah i neprihvatawe, bez obzira na stranaËku pripadnost. Niko od nas nije upoznat sa sadræinom pisama kojima se prihvata implementirawe carine, kojom se uspostavqa granica na teritoriji Srbije, sa carinicima, albanskim policajcima isl. To faktiËki znaËi prihvatawe i jednu vrstu priznawa nezavisnosti Kosova i Metohije.

Nama je bilo reËeno da taj sporazum moæe voditi i destabilizaciji prilika i etniËkom ËiπÊewu Kosova i Metohije. Zato to nije u saglasnosti sa onim πto je prethodno obeÊavano - da Srbija neÊe priznati. Ovo je faktiËko prihvatawe nezavisnosti Kosova.

Branko KRGA, bivπi naËelnik Generalπtaba: NikoliÊevo istupawe je bilo dobro pripremqeno i videlo se da je hteo da svetu uputi nekoliko vaænih poruka: svetu - da Srbija zaista opredeqena za mir, Albancima - da je vreme da se napravi nekakav istorijski kompromis i da od sukobqavawa nisu imali niπta posebno ni oni ni Srbi. TreÊa NikoliÊeva poruka je bila je Srbija jasno opredeqena prema EU, kao jednoj strategijskoj viziji. I, mawe viπe, mislim da je to bilo i oËekivano. Suπtinski, jedino novo je moæda to πto je predloæio da se dijalog sa Albancima vodi na najviπem nivou, mada je on to pomiwao i u nekim ranijim svojim istupawima. Tek Êe se u praktiËnom ponaπawu novih vlasti videti da li je retorika oπtrija, a suπtina ista u odnosu na prethodnu vlast.

Sanda RA©KOVI∆ IVI∆, bivπa predsednica Koordinacionog centra za KiM: NikoliÊ je imao dobar govor, jasan i oπtar, patriotskog karaktera. U delu u kome govori o ustupcima Albancima, kroz dogovore Borka StefanoviÊa koje je dræava namerna da nastavi daqe, i tu je predsednik NikoliÊ dao priliËno kritiËan ton. ©to se ostalog tiËe, sve pozdravqam, jer je to najava jedne bitno drugaËije politike prema Kosovu i Metohiji od one koju je vodila prethodna vlast.

Najvaæniji deo koji je izgovorio je bio da Srbija ne moæe napred bez Kosova i Metohije, a graani Kosova i Metohije ne mogu napred bez Srbije. Dodao je da mi tako neπto nismo traæili ni od jedne druge zemqe i pledirao i upozorio svet da Srbija neÊe iÊi nigde bez Kosova i Metohije.

27. 9. 2012.

(Podvukla - Iskra)

Fakti

God. LXV

Birmingham, 1. novembar 2012.

Broj 1218

Posle predsedniËkih izbora u SAD

OBRA»UN SA IRANOM - PREDIGRA VEROVATNOM TRE∆EM SVETSKOM RATU Ovog novembra odræavaju se izbori za predsednika SAD, najmoÊnije dræave i najuticajnije sile dominantnog svetsko-demokratskog poretka. O ulozi predsednika SAD u tom poretku dosta govori Ëiwenica da nema ozbiqnog kandidata za predsednika koji sam nije milijarder, ili ako to nije, ne podræava visoki svetski kapital, jer to je cena uËeπÊa na izborima (sa nekim izgledima na pobedu). »iwenica da se kapital ne povodi sentimentom, veÊ svojim profitom i interesom, ukazuje i na to kome prevashodno sluæe i predsednik SAD i svetskodemokratski poredak. Sami izbori su uglavnom periodiËno zabavqawe javnosti i prividno davawe oduπka `narodnoj voqi`; od liËnog interesa za kandidate i donekle stranke koje ih kandiduju, ali savrπeno nevaæni πto se suπtine poretka tiËe.

Mewaju se povremeno predsednici, ali ne i kapitalistiËko-demokratski poredak - „promene bez promena”. Osnovni operativni metod demokratije je slabqewe protivnika; wegova `diferencijacija`, razbijawe wegovog jedinstva i podela. Izvorne demokratije se od wegovih posledica brane privilegijom dvopartijskog sistema vlasti. UnutraπwepolitiËki stranke se mogu razlikovati u `naglasku` nekog druπtvenog pitawa; recimo, da li Êe zdravstvo biti besplatno i dræavno, ili zasnovano na privatnom osigurawu. Spoqno-politiËki su u bitnom jedinstvene.

Povrπan utisak da je svetsko-demokratski poredak neπto `labavo`, sponatno, nenametqivo i `slobodno` je u najmawem naivan, a u mnogom tako i predstavqan od `demokratske` propagande.

Savremena svetska demokratija se preko tri stotine godina uigrava, razrauje i iskustveno unapreuje.

Danas je to vrlo `sofisticiran` i kompleksan druπtveno-politiËki svetski poredak, zasnovan na strogoj hijerarhiji, odrazu ekonomsko-finansijske i vojne moÊi sudeonika. Ima mnoga svoja lica i vidove, `na oko` Ëesto nepovezanih, stvarno tesno (akcijski) koordinirani, podræani πtabovima struËwaka i planirawa, obaveπtajnim sluæbama, javnim i tajnim organizacijama, raznim `nezavisnim` pokretima i `nevladinim` organizacijama; na finansijskoekonomskom planu, Svetskom bankom i MMF-om...

Danas je sve to u takvoj meri organizovano, napadno i nametqivo, te podræano moÊnom propandnom maπinom koja iz svih uglova `nezavisnog` medijskog sveta πiri mit o vrlinama `narodne` demokratije, a u svojoj hipokritskoj `samokritiËnosti` ne ide daqe od slogana: `Demokratija nije najboqi druπtveno-politiËki sitem, ali nema boqeg...` I tu stavqa veliku taËku, preko koje drznik prelazi samo po cenu bujice anatema i kleveta, vernika demokratije.

U toj svetlosti treba kritiËki suditi o `demokratskim` propagandnim tvrdwama: `Slobodi medija` u preteæno privatnom i stranom vlasniπtvu, ili takvih mogula kao Merdoh kome se klawaju i Ëiju podrπku traæe i u vrhunskim demokratijama mnogi predsednici vlada. `Slobodnom træiπtu` na kome vrhune monopoli, tajkuni, strane banke i velika svetska preduzeÊa. `Borbi i suzbijawu korupcije`, gde samo `instalirawe` demokratije poËiwe bezoËnom korupcijom - mitom, finansirawem subverzivnih pojedinaca i grupa, Ëak i stvarawem takvih organizacija kao `Otpor`, do direktne kupovine sutraπwih stranaËkih prvaka i buduÊih nosilaca `demokratske` vlasti.

Navodnoj `narodnoj voqi izraæenoj na slobodnim izborima` gde neupuÊen narod povremeno bira `svog` predstvanika meu kandidatima viπe politiËkih stranaka - tvorevini savremene demokratije - koje imaju skoro iskquËiv monopol kandidacije qudi za `narodne` poslanike. Stvarni zadatak politiËih partija je slabqewe narodnog, nacionalnog i dræavnog otpora vlasti (izraæenoj kroz skupπtinu) stranaka i wihovim teoretskim i veπtaËki stvorenim interesima. Novoj neprirodnoj Ëesto zakrvqenoj podeli naroda, mimo prirodnih druπtvenih i strukovnih interesa seqaka, radenika, preduzetnika, slobodnih profesija, itd., a time i gurawe u zapeÊak stvarnih druπtvenih i dræavnih pitawa i opπteg i neprikosnovenog narodnog interesa.

Jedna od Ëesto upotrebqavanih poluga novovekovne kapitalistiËke demokratije je imperijalizam. Wegovo savremeno lice je globa-lizam sa

ObraËun sa... staro-novim osnovnim naËelom `Podeli, pa vladaj`.

U savremenim uslovima to znaËi dobro isplaniraj i pripremi svoj napad; oslabi πto viπe neprijateqa; pocepaj i `usitni` wegovu pozadinu; napravi breπu meu wegovim moguÊim saveznicima; jasno formuliπi svoje razloge za napad, ako neπto od toga stvarno postoji - ako ih nema, izmisli ih i neprestanim propagandnim ponavqawem uËini ih `virtuelnom` stvarnoπÊu.

Tako je i priprema napada na Iran poËela pre viπe od godinu dana. Usledilo je `Arapsko proleÊe` ne samo da razoruæa moguÊe iranske saveznike, veÊ i da razbije prirodnu arapsko-islamsku solidarnost naroda severne Afrike sa Iranom.

Sada su u toku `zavrπne` operacije SAD i wenih zapadnih saveznika protiv Sirije, najjaËeg i najupornijeg, navodno i posledweg ozbiqnog saveznika Irana. Posledica je opπta pometwa, razslojavawe i destabilizacija Sredweg istoka i razbijawe jedinstva wegove Arapske lige. Istovremeno to je osigurawe bezbednosti Izraela i wegove premoÊi kao jedine stvarne vojne sile na tom podruËju. Uzgredan geostrateπki razlog uniπtewa Sirije je i odstrawewe jedine ruske pomorske baze na toplom istoËnom Mediteranu.

Popularan razlog planirane intervencije protiv Irana je wegova ambicija da postane nuklearna sila. Bilo to istina ili ne (videli smo da je u sluËaju Iraka to bila notorna laæ), pravi razlog Êe pre biti voqa Izraela da na proπirenom sredwe-istoËnom prostoru eliminiπe Iran, svog jedino ozbiqnog rivala, prirodnoj ekonomskoj sili, obogaenoj izvorima uqa i gasa. Izrael veÊ odavno preti Iranu preventivnim ratom. Poπto takvu intervenciju nikad neÊe `legalizovati` Savet bezbednosti UN (SB), potreban mu je pomoÊ SAD, koji veÊ dugo koristi SB i UN, da u wemu `koËi` i ometa poteze drugih sila i stalnih partnera u SB. U odnosu na svoje ratne pohode, `pomoÊi` i intervencije Amerika je samo-regulativna, obilazi i ignoriπe UN. SAD sada `smiruje` i sputava Izrael u nameri da interveniπe, dok istovremeno slabi Iran sve teæim finansijsko-privrednim sankcijama, jer nijedan predsedniËki kandidat neÊe da se predstavi svojim biraËima kao ratni huπkaË. Posle predseniËkih izbora, bez obzira ko pobedi, Iran Êe biti pred ultimatumom SAD i wenih saveznika da `poloæi oruæje` i preda se ili suoËi sa napadom i ratom.

Amerika duguje ovu `pomoÊ` svom `tradicionalnom savezniku` Izraelu i zbog `deonice` svetskog Jevrejstva u visokom kapitalu, pozadinskom motoru, kapitalistiËke demokratije, uz dodatni motiv da energentsko bogatstvo Irana moæe biti wen ratni `plen`.

Nije verovatno da Êe Iran prihvatiti ovako poniæavajuÊi ultimatum svestan snaæne reakcije koju Êe on izazvati kod dve preostale kontinetalne sile, Rusije i Kine. BiÊe im jasno da svako uzmicawe pred ovakvim izazovom Amerike dodatno jaËa wenu premoÊ u `balansu` snaga svetskih sila i korak je bliæe kada Êe i one daqe oslabqene, svaka posebno, biti suoËene sa sliËnim ultimatumima. Ovakav otpor Rusije i Kine Americi daÊe izvesnot iranskom

2

oËekivawu da Êe wihova podrπka ubrzano prerasti u snaæan ratni savez. A Ëiwenica da na tlu Irana ratuju tri najveÊe svetske sile i wihovi saveznici, Ëini sasvim realnim moguÊnost da to evoluira u sveobuhvatan svetski rat koji Êe zapaliti i razoriti planetu. Samo Êe od SAD zavisiti da li Êe ustuknuti pred tom katastrofalnom moguÊnoπÊu, ili prihvatiti, bar privremeno, neki viπestrano zadovoqavajuÊi kompromis.

Naπe je miπqewe da Êe Amerika hladno i svesno izabrati TreÊi rat. Woj se æuri i zato ima svoje razloge. OdluËna je da odræi i globalizuje svoju moÊ. Poseduje relativno veliku, snaænu i dobro treniranu stajaÊu armiju, opremqenu posledwom ratnom i elektronskom tehnikom. Na tom planu nesumwivu prednost nad svojim suparnicima. Ali ni mnogoquda Kina, veÊ ekonomski gigant, mnogo ne zaostaje. Ima i moæe da ima uvek brojniju armiju od SAD i tako brojnoπÊu donekle kompenzira wegove tehnoloπke prednosti. Ali i oruæano i tehnoloπki Kina napreduje; mornarica i vazduhoplovstvo ubrzano rastu. Rusiju za sada πtiti, zastareo, ali paritetno jednak sa SAD nuklearni arsenal. ©titi je i wen ogroman prostor u kome su se dosada `udavili` svi gramzivi zavojevaËi koji su pokuπali da ga osvoje. Ta ogromna teritorija puna vrednih sirovina, kao uqe i gas, je trenutno i wena slabost, jer je treba braniti sa oko 140 miliona qudi, koliko danas Rusija broji. Ali i Rusija pod Putinom se ubrzano oporavqa i napreduje - politiËki, tehnoloπki, ekonomski i etniËki. Sve viπe jaËaju wene veze sa bivπim sovjetskim republikama, naroËito na istoku.

Ekonomije Kine i Rusije su u ekspanziji; SAD i wenih zapadnih saveznika u recesiji. Ako se nastavi dosadaπwa stopa rasta kineske ekonomije, Kina je na putu da za neku godinu stigne Ameriku.

Finansijsko-bakarska kriza koja je osakatila SAD i Evropu, gotovo je mimoiπla Rusiju i Kinu. Nastala je neËuvena situacija. One danas kreditiraju i zajme novac Zapadu. Proπiruju saradwu sa naprednim i rastuÊim ekonomijama velikih zemaqa kao πto su Indija i Brazilija, te grade i uËvrπÊuju s wima ekonomsko-politiËki blok tzv. BRIK (Brazilija, Rusija, Indija, Kina). BRIK je veÊ stvorio i svoj rezervni fond, neπto nalik na centralnu banku, koji treba da spreËi u zametku svaku pojavu krize koje sada potresa Zapad.

Americi se æuri i hoÊe u odluËujuÊi obraËun,

IZ SADRÆAJA

MLA–A DINKI∆ - BESMRTNI

PRILOZI ISKRI Umesto cveÊa na grobove mojih πkolskih drugova Veselina KesiÊa i Borisa „TonËe” AntunoviÊa Milan Bilbija KD$ 100 Umesto voπtanice na grobove dragog druga Borisa AntunoviÊa i Marge MarkoviÊ Vera PopadiÊ KD$ 50 Za pokoj duπe Svete PaunoviÊa o. Mateja i Cica MatejiÊ

$ 25

Za pokoj duπa Veselina i Lidije KesiÊ o. Mateja i Cica MatejiÊ $ 25 Za seÊawe na Vecu GajiÊa, Margu MarkoviÊ, Vladu i KaÊu LazareviÊ, kao i naπih kumova Æivana i Jelene PekoviÊ Milena i Dimitrije VojnoviÊ $ 60 U spomen Marge MarkoviÊ sa kojom nas veæu mnoge i drage uspomene, takoe i naπeg dragog druga Svete PaunoviÊa Stevan i Vera PiroÊanac $ 20 Prilog Iskri Dimitrije QotiÊ

$ 120

Uz duboko sauËeπÊe gospoi Valen-tini i porodici, na rastanku u veËni æivot, sa dragim Svetomirom Pauno-viÊem - VeËna mu pamjat i Mir Boæji!

–ini i Miloπ BoæaniÊ $ 100

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK.

Tiranija ameriËkog liberalizma. . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Putin ometa zapadne `projekte`. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Muslimanska renesansa u Srbiji.. . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Nova vlast - Ëojstvo bez junaπtva . . . . . . . . . . . . . . . . 5

`Patriotska pqaËka` u reæiji Soroπa. . . . . . . . . . . . 13 Kako je MMF uniπtio Jugoslaviju. . . . . . . . . . . . . . . . .14 Kraj antiruske epizode u Gruziji. . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Bio sam plaÊeni ekonomski ubica. . . . . . . . . . . . . . . . 21 Nobelova nagrada za mir EU?!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. novembar 2012.

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. novembar 2012.

Svaki dobronamerni Srbin πtrecnuo se kada mu je postalo jasno da je jedan od temeqnih stubova novog kabineta Ivice DaËiÊa eks-asistent, guverner i ministar u svim dosadaπwim vladama posle 5. oktobra Mlaan DinkiÊ.

Koncept po kome bi srpsku ekonomiju trebalo da ozdravi Ëovek koji je, zajedno sa plejadom drugih struËwaka, uËestvovao u wenom totalnom devastirawu u Ëitavom periodu nakon 2000. godine, o Ëemu svedoËe nezavisne ekonomske analize, ne samo πto podseÊa na odgovorno angaæovawe koze da Ëuva kupus, veÊ ozbiqno postavqa pitawe smisla i svrhe ovakve kadrovske politike na poËetku mandata vlasti koja mnogo obeÊava i od koje se joπ viπe oËekuje.

Otkuda to da se na istom poslu nau Mlaa i najradikalniji kritiËari wegovog gazdovawa finansijama i ekonomijom? Teπko je pretpostaviti da su lideri napredwaka promenili miπqewe, kao πto je u tom svetlu neuverqivo tumaËewe da navodno strani partneri nisu imali niπta sa profilisawem aktuelne srpske vlasti. Jer, niko ko æeli dobro bolesnoj srpskoj ekonomiji ne bi predloæio lek koji je ubijao proteklih 12 godina. Afera sa Agrobankom i najnovije analize nezavisnih ekonomskih eksperata, koje se vrte internetom, bacaju viπe svetla na ovu situaciju i umnogome smawuju dilemu u odnosu na centralno pitawe: da li je DinkiÊ slabo mesto ili meki trbuh aktuelnog DaËiÊevog kabineta?

Dobro obaveπteni izvori bliski Nemawinoj 11 istiËu da je prvi veliki sukob DinkiÊa sa VuËiÊem, kao najodgov Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dragog druga Vitu RadojËiÊa - oca Jovana Hilandarca Andra MandiÊ $ 25 SeÊawe na moje dobre i drage prijateqe, Saπu i Boπka BorojeviÊa Nada Bardak A$ 50 (1) Umesto cveÊa na grob Miodraga SimonoviÊa, sa molitvom, da mu Bog podari rajsko naseqe OæaloπÊena porodica: æena Mira, Êerka Nikol, zet Gerad, unuke Madi i Josije - i drugovi: Mile KuliÊ, Niko MladoπiÊ i Miπa PetroviÊ A$ 50 Umesto voπtanice na grob mojoj dragoj roaci i saputnici Margi MarkoviÊ, s molitvom Gospodu da joj podari veËni pokoj!

Danica Pavlica KD$ 40

ornijim za borbu protiv korupcije, ovog potoweg poslao u VMA na nekoliko sati, jer mu je pozlilo zato πto je u raπËiπÊavawu oko Agrobanke aktuelni ministar finansija pokuπao da zaπtiti jednog od wemu bliskih qudi. I tu dolazimo do prvog suπtinskog sukoba unutar srpske vlade. Mnogi smatraju da je pridavawe medijske vaænosti navodnoj svai Veqe i Mrke, koja je izvoena u isto vreme kada i sukob VuËiÊ-DinkiÊ, dobro doπla da se skrene paæwa javnosti i da veÊ na poËetku mandata ne doe do politiËke havarije unutar DaËiÊevog kabineta.

AnalitiËki gledano razlozi za havariju te vrste postoje mnogo ranije, Agrobanka je samo lakmus koji Êe pokazati kuda ide nova srpska vlada. Jer, u pomiwanoj ekonomskoj analizi, koju potpisuje πiroj javnosti nedovoqno poznat ekonomista Miodrag SkuliÊ, argumentovano se slika propast srpske privrede i ekonomije posle 2000. godine: Srbija je ostala bez domaÊih banaka, a 24 inostrane banke uËestvuju u ukupnom kapitalu sa skoro 87 odsto, pa je jasno ko u Srbiji vlada privredom -onaj ko dræi kod sebe i novac. Privatizacija koja je sprovoena po principu uniπtavawa svega domaÊeg ugasila je Ëak 91 poqoprivredni kombinat, a 2.000 firmi, duænika najveÊih banaka umesto ozdravqewa puπtene su niz vodu. Da bismo ispeglali buxet i vratili dospele dugove moramo da se zaduæimo nove 4,4 milijardi evra, a celokupna proizvodwa pπenice i kukuruza u Srbiji je ispod jedne milijarde evra... Gde je balast od 117 posebnih republiËkih agencija i 716 javnih preduzeÊa. Ëiji prsti se prepoznaju u ovim rabotama? Moglo bi se letwi dan do podne nabrajati πta je sve preduzimano na upropaπÊivawu srpske privrede i ekonomije, a glavni krivci za to su, prema SkuliÊu, Labus, –eliÊ, DinkiÊ, VlahoviÊ, CvetkoviÊ i JelaπiÊ. OstavqajuÊi ostale po strani, zadivqujuÊe je πto se sa ovog spiska Mlaa Besmrtni preselio ponovo u fotequ ministra finansija i time viπe druge oko sebe, nego samog sebe, doveo u neprijatnu situaciju.

Poverewe, koje u najπiroj javnosti ima ova Vlada na poËetku mandata, moglo bi da pukne kao balon od sapunice ako se vrlo brzo, a onda sistematski i u kontinuitetu narodu ne pruæe istinski argumenti da i koza moæe da saËuva kupus. Ili opet gledamo veÊ vieno, u skladu sa starim vicom o javnoj kuÊi, gde zbog loπeg poslovawa, umesto prodavaËica qubavi, mewaju krevete.

Vesti-on-line 12.10.2012.

Radivoje PetroviÊ (Podvukla - Iskra)

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Petar SariÊ... Êete sasvim zaboraviti naπ jezik. Jedino vam ne bih oprostila da promijenite vjeru.”(151) ”Ne biste smeli zaboraviti svoje poreklo i jezik. To bi vas, jednog dana, skupo koπtalo. Ako mislite da bi vam, kao πkolovanim qudima, smetalo da, pored engleskog znate i jezik vaπih predaka, u velikoj ste zabludi. Koji ostane bez majËinog jezika, ostao je bez duπe, bez imena. ShvatiÊe, kad bude kasno, da mu je grubo oduzeto ono po Ëemu su ga poznavali i kazivali. Celog æivota oseÊaÊe se kao da je pokraden, kao da mu je neπto oteto, svemu Êe neπto nedostajati, kao da nije dovrπeno.”(182183) Qubica je ipak svesna da je uËewe engleskog veoma vaæno: „Moæeπ biti koliko hoÊeπ darovit, ali onaj koji nije usavrπio engleski, ovde nema πta da traæi.”(182) Qubica kao da se miri sa sudbinom: „SreÊna sam πto ste vi uspjeli. To je bilo moguÊe jedino u Americi.”(207) Useqewe roditeqa u Ameriku dovelo je do podele u porodici: Miloπ i Bojana s majkom, Duπan s ocem. Kad se Mitar prijavquje kao dobrovoqac u srpsku vojsku u Balkanskom ratu, Duπan ide s ocem, a Qubica ostaje s Miloπem i Bojanom u Galvestonu. Mitra i to zbuwuje: „Da li se ja ovo opraπtam od Qubice, Miloπa i Bojane, i od Amerike?... ©ta li nosi moj sjutraπwi odlazak: osjeÊawe rodoqubqa ili nemirewe s ovim πto je zadesilo moju poro-dicu? A ako se radi o bjekstvu, od koga, onda, bjeæim: od Qubice ili od Amerike?... Moj udes jeste u tome πto je podjednako moguÊe jedno i drugo.”(133) »iwenica da u Starom kraju odmah ih zapaæaju da su stranci ne olakπava wihovu situaciju. Mitar oseÊa da je meu svojima veÊi tuin no onamo gde je to stvarno i bio.

Qubica misli da, iako je Mitar u Americi duæe no ona, on je ostao kakav je bio, kao da nije odlazio iz Crkvica. Kad je primetio u Crkvicama suze u oËevim oËima, Duπanu je bilo jasno da se wegov otac nije vratio u Stari kraj samo da bi ratovao. Mitar se teπi: „TrebaÊe mi vremena da se naviknem na svoj narod.”(166) On sada uvia da nije lako reπiti problem „stari ili novi svet”: „Nadao sam se da povratak u zaviËaj, i pored saznawa da me tamo Ëeka rat, vodi u neku zavjetrinu i smiraj, a evo sastavilo se i ono iz Galvestona, od Ëega sam pokuπao da pobjegnem, i ovo iz Crkvica, gdje sam

pokuπao da se skrasim. Ako ni ono u Galvestonu, ni ono u Crkvicama nije za mene, onda gdje je?”(171-172) Mitar se sve viπe povlaËio u sebe. „Mene veÊ poËiwe da mori nostalgija za Amerikom, kao da tamo nisam doæivio πto sam doæivio. Teæe mi je s Amerikom ovdje, no πto je bilo u Americi.”(174) „Kad bih do tanËina znao πta je to πto me vodi, od beznaa do nadawa i natrag; i gdje to prebiva? Ako je ovozemaqsko, u meni je; i od wega nema odbrane.”(179) Na kraju, Mitar priznaje: „Qube, Amerika nam je rasturila porodicu.” Na to Qubica dodaje: „Naπa Amerika.”(214) O povratku u Galveston prestali su da govore.

Iz svega ovoga se vidi da SariÊa ne interesuju toliko uobiËajeni useqeniËki problemi, kao πto su snalaæewe u novom svetu, teπkoÊe sa novim jezikom, teæak fiziËki rad, i tuga za starim krajem. Wega viπe interesuju psiholoπki problemi komplikovanog qudskog biÊa kao πto je Mitar. To pokazuje kwiæevnu vrednost ovog romana, kao i povremena poetska naracija i drugi literarni elementi. Qubavna istorija braka Qubice i Mitra dodaje Ëar romanu, tako da se Ëita s paæwom i uæivawem. Roman je naroËito interesantan za mnoge srpske useqenike u Americi koji su se suoËavali sa sliËnim problemima, kao πto je, na primer, problem dece roene od srpskih roditeqa, koja gube svoje poreklo posle generacije ili dve. Kao i za Ëitaoce koji nisu Srbi ali koje interesuje tema useqeniπtva.

Mitrova Amerika je interesantan roman o temi emigracije i useqeniπtva bilo u koju zemqu.

Petar SariÊ je, pored Grigorija BoæoviÊa i Anelka KrstiÊa, najboqi srpski prozni pisac sa juga Srbije. Ovom kwigom potvrdio je svoj renome.

Rodom iz Crne Gore i sadaπwi æiteq Kosova i Metohije, on hrabro odoleva pritiscima i opasnostima po æivot u danaπwim teπkim vremenima.

SreÊa je πto i daqe piπe i objavquje svoja dela.

Vasa MihailoviÊ-----------------Petar SariÊ, Mitrova Amerika (Beograd: Prosveta, 2012), 215 str. Brojevi stranica citata

pa i TreÊi rat, dok su joπ na wenoj strani pomenute sadaπwe prednosti. Ako neko misli da preterujemo, da podsetimo na neke teπko osporive istorijske Ëiwenice. Pre seega da je savremena demokratija, vladajuÊa ideologija Zapada, `sprovodnik` i druπtveno-politiËko naliËje visokog kapitalizma.

A kapital nema ni stalnih prijateqa ni nerijateqa - zna samo za svoj profit i interes. Sve drugo u wegovoj vizuri je promenqivo i potroπqivo, ukquËjuÊi i pojedinci, pa i milioni qudskih æivota. Zar je onda sluËajnost da je uspon kapitalistiËke demokratije praÊen mnogim i velkim kolonijalnim ratovima, u kojim su uvek neke zemqe ËereËene, narodi rastrzani i mnoπtvo qudi ginulo?

U vreme cvetawa kapitalistiËke demokratije imamo dva kataklizmiËka svetska rata - opet sluËajnost?

Prvi, rovovski - prava qudska klanica na jednom mestu. Drugi, pokretan, ali praÊen raznim etniËkim `ËiπÊewima` i Ëesto masovnim pokretawem domorodaËkog stanovniπ-tva, nezamislivim savezima i izdajama. Ili, radi skraÊivawa rata, jedna `humana` ameriËka atomska bomba na Hiroπimu u magnovewu gasi 80 hiqada qudskih æivota, æena i dece...

Ali ostavimo sumwive ratne `sluËajnosti`.

Vratimo se prostijim stvarima. Jedini stvarni profiter u oba rata bila je kapitalistiËka Amerika. Posle prvoga, postala je gospodar velikog dela zapadne hemisfere. Britaniji je ostala uglavnom Evropa. Posle drugog, SAD su dominantna svetska sila. A rat je za pobednika i dobar biznis, naroËito ako je wegova veÊ jaka ekonomija, proπla kroz rat neoπteÊena. Treba obnavqati razorenu zemqu prijateqa i neprijateqa, ako ne direktnim angaæovawem ameriËkih velikih kompanija, onda zajmovima. A ako su ti zajmovi ne u pravim dolarima, veÊ za tu svrhu sveæe πtampanim wihovim `vauËerima` - profit je stoprocentan.

O fleksibilnosti i neverovatnoj akrobatici kapitalistiËkog `morala` reËito govore neobjavqeni minuli ratovi zapadnih demokratija na Ëelu sa Amerikom. U jednom ratu iz niËega stvaraπ Al Kaidu i koristiπ je kao pouzdanog saveznika (SluËaj rata u Avganistanu protiv pro-sovjetske vlasti, nedavnog u Libiji i sada u Siri-ji). U drugom ti je quti neprijateq; ubijaπ wegove lidere neodobrenim akcijama ili bezpilotnim letilicama u navodno prijteqskoj susednoj dræavi (SluËaj tekuÊeg rata u Avganistanu). U prvom avganistanskom ratu Talibani su saveznici; u drugom, smrtni neprijateqi - druga ratujuÊa strana.

VeÊ smo rekli da je Amerika u svojim nelegitimnim i neobjavqenim ratovima, upotrebom svoje tvorevine NATO, mimo saglasnosti Saveta bezbednosti, samo-regulativna. Weni ministri odbrane i drugi visoki Ëinbenici sada otvoreno govore da se SAD neÊe ustezati od preventivnih nuklearnih i sibernetskih udara, ako umisle (jer wen povod teπko moæe biti stvaran, veÊ pre iskonstruisan) da je wihova bezbednost ugroæena. Zar je onda preterano zakquËiti da Amerika neÊe prezati od TreÊeg sveuniπtavajuÊeg rata, ako to weni interesi traæe.

Radi sreÊnije buduÊnosti Zemqe i sveg æivog na woj, iskreno æelimo da se varamo.

Iskra 1. novembar 2012.

Srbija... joπ nije utvrdila strategiju u vezi sa dijalogom o Kosovu i Metohiji, pogotovu je nepoznat dnevni rad, a weni lideri veÊ nekoliko meseci ponavqaju da æele dijalog „na visokom, pa i najviπem” nivou! ©ta je to πto lideri vide da Srbija dobija prihvatawem dijaloga sa Priπtinom na najviπem nivou? Celovitu primenu rezolucije SB 1244, poπtovawe Ustava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, slobodan i bezbedan povratak 230.000 Srba i drugih nealbanaca proteranih u kampawi etniËkog ËiπÊewa, vraÊawe kontingenata vojske i policije ili neki datum, odnosno stepenik na beskrajnom putovawu ka Evropi? »ini mi se da se ovde radi o zamisli vlada vodeÊih Ëlanica NATO i EU, koje veruju da Êe podizawem dijaloga na visok i najviπi politiËki nivo ubrzati legalizovawe svog Ëeda - ilegalno otcepqenog Kosova. Oni su ga silom napravili na delu otete srpske dræavne teritorije, a guraju Srbiju da ga prizna kao legalnu nezavisnu dræavu i dobrog suseda. Posledice „jurwave” ili „æurbe” da se ne propusti neka „πansa” na „evropskom putu”, da se izbegne negativna ocena komesara ili Saveta EU i da se sa „tehniËkog” uskoËi u najviπi politiËki nivo takozvanog dijaloga, mogu biti nepopravqive. Nije prilika da se ulazi u detaqnija predviawa. Da li, na primer, lideri Srbije razmiπqaju kako bi wihov eventualni susret i rukovawe sa „premijerom” ili „predsednikom” Kosova, uz obavezno prisustvo predstavnika EU, protumaËili lideri zemaqa koje joπ nisu priznale jednostrano ilegalno otcepqewe Kosova i Metohije? To bi za wih, duboko sam ubeen, bio signal ubrzanog popuπtawa Srbije i udaqavawa od Rezolucije SB UN 1244 i sopstvenog Ustava.

Oni posmatraju konkretne poteze Beograda i sve mawe znaËaja pridaju gotovo ritualnim izjavama srpskih lidera da nikada neÊe priznati nezavisno Kosovo. Rezultat bi mogao biti - nova priznavawa Kosova kao nezavisne dræave, korak napred ka zahtevima za uËlawewe Kosova u meunarodne organizacije. Susreti na najviπim nivoima u svetu se i tumaËe kao manifestacije.

Manifestacija Ëega - u konkretnom sluËaju?

Kooperativnosti? Svakako ne, jer niko ne sarauje sa kolovoama terorista i separatista.

Evropejstva? ©ta bi ostalo od Evrope ako bi πefovi wenih dræava i vlada pregovarali sa licima sa meunarodnih poternica! Ili je, moæda, neko ocenio da Êe Srbija prihvatawem dijaloga na najviπem nivou saterati TaËija u defanzivu, jer se sa sigurnoπÊu zna da on neÊe prihvatiti razgovore o statusu, podeli, vraÊawu uzurpirane privatne i dræavne imovine... Takva procena bila bi naivna, jer Srbija nema posla sa TaËijevom iskquËivoπÊu, veÊ sa stavovima Merkelove, Klintona i Eπtonove.

Teπko je zamisliti da bi, u ovom Ëasu, bilo koji nivo srpskog predstavqawa u dijalogu, naterao ovu „trojku” na kompromis, a kamoli u defanzivu.

Politika, 12.10.2012

V. DimitrijeviÊ

iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

30

Susret na najviπem nivou KM manifestacija Ëega?

Iskra 1. novembar 2012.

Æivadin JovanoviÊ Forum za svet ravnopravnih

3

МУСЛИМАНСКА РЕНЕСАНСА У СРБИЈИ

Finansirana od Islamske zajednice Муфтија Зукорлић отворио једанаесто обданиште у Новом Пазару

Одавно се прича да Исламска заједница у Србији има своје фондове којима финансира паралелне државне институције, демографске, социјалне, културне, просветне, верске, медијске, политичке. Одавно је почела да отвара дечја обданишта која сама финансира, али деца се васпитавају посебним исламским програмом, обезбеђен им је посебан превоз од куће до обданишта и назад и сва неопходна опрема. 20.9.2012. године је отворила 11- то обданишта у Новом Пазару под старатељство Исламске заједнице. Наравно да муфтија Зукорлић свечано отвара обданиште и држи пригодан говор. Исламска заједница отвара и народне кухиње у свим градовима Рашке области у којима се бесплатно храни сиротиња. Постоје посебне муслиманске социјалне организације које обилазе сиромашне, старе, болесне и доносе им материјалну помоћ, изграђује нове куће. Брину о сваком муслиману. Те социјалне организације финансира Исламска заједница. Спортске муслиманске организације су бројне и разноврсне и успешне

У градовима ћете скоро на сваком кораку срести вехабије (млади људи са брадом без бркова, скраћеним панталонама до на пола цеваница, белом капом на глави, иду у пару или на неколико корака испред жене). Ове вехабије финасира Исламска заједница. Круже гласине да је то војска у будућим сукобима. На Планини Нинаји су имали полигон за војну обуку и складиште оружја, лекова, хране. Неке је успела да похапси полиција и судило им се у Београду. Забрађене девојке, и скоро покривеног лица, млађе и старије жене скоро су доминантна слика на улици, а све чешће су жене које носе посебну црну одећу сличну одећи калуђерки. Ове женске особе финансира Исламска заједница. Изграђено је велики број џамија, скоро свака улица има бар једну џамију, на Пештери Исламски центар са џамијом са два минарета највиша на Балкану! Исламска заједница издаје популарне муслиманске листове и часописе

Веома је позната муфтијина телевизија ,,Санџак”, а гласно се коментарише да је муфтија власник и ТВ Јединство. Обе телевизије непрекидно емитују исламски програм, а муфтија је скоро свакодневно гост ових телевизија, које непрекидно реемитују његова дуга излагања. Поента ових излагања је увек кривица Србије, која тобож крши муслиманска национална права, а омиљена му је флоскула да су муслимани под српском чизмом 100 година (од ослобођења Србије од Турака). Исламска заједница обележава тобож историјска места, као мето шехида ( мученика ) на Хаџету. Ту одржава јавне политичко верске манифестације.

4

Исламска заједница има своју политичку странку коју води шурак (брат треће муфтине жене), а Зукорлић се кандидовао за председника Србије, учествовао на локалним изборима за Бошњачко национално веће. Бошњачку културну заједницу, институцију, која има бошњачки национални програм је основала Исламска заједница и финансира је. Интернационални универзитет, који има десетак факултета, је основала Исламска заједница. На њему студира 5-6 хиљада студената. Њом управља Исламска зајдница и финансира је. Хоџе су постале професори на овом универзитету. У самом центру град Новог Пазара је Исламски факултет. Основано је на десетине средњих и основних верских исламских школа, медресе, при џамијама, и у посебним зградама. Све то финансира Исламска заједница. Исламска заједница је основала и Бошњачку академију наука и уметности - БАНУ, која има истраживачки национални исламски програм, докторске студије. Нови Пазар је већ препун докторима наука, магистрима и другим научним звањима. У Новом Пазару је основано неколико исламских културно уметничких друштава, удружења књижевника, ликовних уметника, драмских уметника, удружење исламске омладине, хорова, фолклорних друштава, итд.. Све то финансира Исламска заједница. Неколико десетина исламских невладиних организација у Новом Пазару су врло активни - жена, омладине, и свих назива. Градом управљају исламске партије, које су преуредиле град у прави источњачки град. Није чудо што се на сваком месту отварају спомен плоче ,,чувених ” муслимана, а најчешће ратних злочинаца. Осећа се огроман исламски пропагандни притисак свих облика и садржаја. Срби су веома потиштени, повукли су се и престали су гласно говоре: кад се сретну шапућу као да причају о некој веома опасној тајни! На српској страни се ништа не дешава. Српска православна црква практично не постоји, јер се ничим не бави изузев сама собом. Народне саборе код цркава и манастира је укинула, Срби немају ни један једини клуб или било какав простор где могу да се окупе, друже, изузев у кафанама. Цвета алкохолизам Срба, младићи се не жене, девојке се не удају, школе се затварају. Зар је онда чудо што Удружење Рас већ 10 година не може да добије дозволу да постави споменик Стефану Немањи у Новом Пазару. Срби су протерани из градова, а жестоко се затире све што је српско. Основану културну манифестацију ,,Немањин дежевски сабор” 2001. године Удружења Рас сви су се трудили да је угасе, прво гласинама, саботажама, тужбама суду, гашењем финансијских извора и на крају га је отела СПЦ да би је скоро угасила. Држава Србија не постоји у Рашкој области. Власт не сме да посети ни једно српско насеље. Муслимани у Србији доживљавају праву ренесансу и живе боље но у било којој исламској држави на свету.

Sajt: <dobrosav nikodinoviÊ> (24.9.2012)

Добросав Никодиновић (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (166)

PETAR SARI∆, MITROVA AMERIKA Petar SariÊ (1937) autor je nekoliko romana, zbirki poezije i dramskih dela. U svom novom romanu Mitrova Amerika (1) on se bavi temom imigracije Srba u Sjediwene AmeriËke Dræave (ne piπe se o tome mnogo; drugi pisci koji padaju na pamet su Vladimir Piπtalo, Sava JankoviÊ i Danilo MariÊ). Glavni karakter romana je Mitar, koji se rodio u Crkvicama, Crna Gora.

Uselio se u Galveston, Teksas, pre Prvog svetskog rata, zahvaqujuËi Savi, uglednom Srbinu, ranijem useqeniku, Ëijom sestrom, Qubicom, Mitar se kasnije oæenio. Radio je na istovaru brodova u luci Galvestona.

Mitar je neobiËan karakter. Kroz ceo roman trudi se da otkrije svoj identitet. To se odnosi na wegov æivot pre Crkvica, na boravak u Galvestonu i na povratak u Stari kraj. Mitar se pita: „Amerika nije za mene ili ja nisam za Ameriku.”(21) Pokajao se πto se uselio u Ameriku, a zaπto se uselio kaæe: „Slika Galvestona, zbog koje sam dospio ovdje, najbliæa je slavospijevima iz priËa koje se kod nas, na Balkanu, priËaju o Americi.”(22) Zamuckivao je engleski i na svako pitawe koje je razumeo izbegavao da odgovori, ali svakome bi pomagao. „Mitar se ni prema kome nije ponaπao da bi mu ugodio, nije umeo, a nije ni pokuπao da se, reËju ili gestom, prilagodi sagovorniku... Wegovi prijateqi su meu onima koji su ga razumeli i kad Êuti.”(30) »esto je traæio samoÊu: „Po zavrπetku rada, Mitar bi se najËeπÊe negde izgubio i, kad bi veÊina zaspala, pojavio bi se i legao.”(32) Prepoπten i preosetqiv, srce mu kuca kao u deteta, za sitnicu pusti suzu. Govori samom sebi: „Iz dana u dan, dva nespojiva sveta - galvestonski i crkviËanski - poËela su da se pribliæavaju i mire.

Teæak rad na istovaru brodova, nepodnoπqiv æivot u radniËkoj baraci, nepoznavawe engleskog jezika, nepravde i poniæewa svake vrste, podsticali bi kajawe πto si doπao u Ameriku.”(63) Sve ovo, u Ëasu kad je trebao da se ostvaruje ameriËki san. Wegov induski priijateq, »idam, objaπwava mu: „AmeriËki zakon jednak je za sve i svi su ga morali pridræavati.”(114) Mitar priznaje: „Moj problem jeste u tome πto se sporo privikavam. I πto sam se naπao na poslu koji nije za mene.”(113)

kaæe, „zebem od susreta sa wom.” Qubica se sasvim suprotno oseÊa o Americi: „Pa ovo je to πto sam odmalena sluπala i maπtala o Americi.”(88) Ona je ubrzo po dolasku u Ameriku poËela da se mewa i da postaje prava dama. Niko ne bi poverovao da je seqanka sa Balkana i æena radnika. Sve ree i s mawe æara priËala je o svom kraju i o svom detiwstvu.(118) Ona kao da sleduje savetima »idamove æene Raπmi: „Moraπ se, Qube, ako misliπ da ostaneπ u Americi i, ako Bog da, jednog dana, naviÊi na mnogo toga ovdaπweg, moraÊeπ se pomiriti i sa tim da ovaj svijet nije kao onaj iz koga si doπla. Ko to ne prihvati, ovde mu nema opstanka. S tobom Êe to, izgleda, iÊi lakπe no s Mitrom.”(101) Mitra muËi i æeqa da se oslobodi Savine pomoÊi: „Ne deπava mi se prvi put da me ono πto bi svako poæelio i jedva doËekao, stavqa na muke.”(119) Sve to Ëini da se uvlaËi zebwa izmeu wega i Qubice,

koja

prelazila

u

pretwu.

SreÊom,

napredak na poslu ublaæava wegove probleme.

Zanimqivo je πta Srbi govore o Americi: ”Naπi Amerikanci vraÊaju se kad tamo propadnu.

Kad nisu ni za tamo ni za amo. HvaleÊi Ameriku, kriju svoj poraz.” „Kakva je da je, boqu nismo ni zasluæili.” „Amerika, to svako zna, leæi na zlatu.” „AmeriËka demokratija - a demokratija je Sloboda - uzor je malim, porobqenim narodima.” „©to je kamewe kod nas, to je zlato na Aqasci.” „Qepπe se o Americi priËa ovdje no u Americi.” „Koji je god bio tamo, viπe nije πto je bio.”

Jedan od najveÊih problema, s kojim se suoËavaju mawe-viπe svi useqeniËki roditeqi, je pitawe jezika wihove dece roene u novoj domovini. Deca Qubice i Mitra, Miloπ i Bojana, πto su bivali stariji, sve su mawe govorili srpski. Na Mitrova pitawa na srpskom odgovarali su na engleskom. »ak i u kuÊi sve ree su govorili srpski. A Mitar, Qubica i Duπan zauvek Êe ostati sa onim naglaskom po kojem nije bilo teπko doznati da su doπqaci. Bojana to prosto objaπwava: „Amerika je naπa otaxbina, u woj smo se rodili i odrasli, i mi se, kao Amerikanci, ponosimo. Tako

Mitar nije potpuno svestan toga zaπto se

ste nas uËili ti i pokojni ujak. Kasno je da neπto

oseÊa nesigurnim, ali izgleda da je jedan od razlo-

mewamo.”(190) Wihova mati

ga predstojeÊe viewe sa Qubicom. Jer, kako sam

ipak izraæava svoju bojazan: „Jednog dana moæda

Iskra 1. novembar 2012.

je svesna toga, ali

29

Briselski udar... liona ameriËkih dolara koji su iz Vaπingtona i nekih evropskih centara (moÊi) redovno dolazili na inostrane raËune opozicionih i lidera Otpora.

6. Upravo iz ovih, sada poznatih razloga, prvi Ëovek Ruske Federacije je pomenute nevladine organizacije za πirewe „demokratije” zamolio da odu iz wegove zemqe na naËin da je jasno da im je povratak nemoguÊ, bar u prvih sto godina.

KonaËno, da nam je oteo oko petnaest procenata dræavne teritorije Srbije (Kosovo i Metohiju), tako πto je pod izgovorom „humanitarne katastrofe” agresijom u kojoj su uËestvovale najrazvijenije zemqe Zapada, izmenio etniËku strukturu juæne srpske pokrajine, napravio NATO dræavu (tzv. Kosovo) i konaËno naterao srpsku politiËku elitu da svemu tome da i legitimitet.

To πto je Brisel izvrπio udar na ustavni poredak Srbije, i nije za Ëuditi jer im je to modus operandi. Meutim, to πto je srpska vlast sauËestvovala u tome ravno je kolektivnom samoubistvu. Dræava Srbija ne postoji! Ustavni poredak je sruπen i nema nazad, bar za one koji su u tome uËestvovali. Sada moæemo da oËekujemo da poput Kosova i Metohije redom polako odu i ostali delovi teritorije Srbije. Uostalom, zahtevi od strane tzv. evropskih emisara poput Jelka Kacina (7) da Ustav Srbije mora da se promeni nagoveπtavaju da se pakao u kojem se Srbija naπla ne zavrπava sa Kosovom i Metohijom.

Samo...Kacinu moramo da poruËimo - zakasnili ste, ovaj put. Ustav Srbije ne postoji, pa tako i nema πta da se mewa. Posao je zavrπen, i pre vas.

Treba da se samo zna da je u tom poslu u KONTINUITETU, naæalost, uËestvovala srpska politiËka elita i nikakvi besmisleni izgovori neÊe je opravdati! Uostalom, wima opravdawa nisu ni potrebna.

Oni su nam jasno rekli: I Evropa i Kosovo (Ëitaj: EU nema alternativu), i za to su dobili podrπku veÊinske Srbije!

Ukoliko, kojim sluËajem mislite da nema daqe i gore od ovoga - polako. U dræavi bez dræave, kakva je Srbija sada - sve je (ne)moguÊe.

Pa, ko preæivi...

Izvori: 1. http://akter.co.rs/25-politika/15815-pavi-evi-nepovoqan-protokol.html 2 . h t t p : / / w w w. p a r l a m e n t . g o v. r s / u p l o a d / d o c u m e n t s / U s t a v _ S r b i j e _ p d f . h t t p : / / w w w. v e s t i - o n l i n e . c o m / Vesti/Srbija/257185/Vlast-pogazila-obecawa-NapustamoKosovo 4.http://www.nytimes.com/2000/11/26/magazine/who-reallybrought-down-milosevichtml?pagewanted=al &src=pm 5. http://www.foreignpolicy.com/articles/2011/02/16/revolution_u&page=full 6.http://www.nowtoronto.com/news/story.cfm?content=134615 7.http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09 &dd=23&nav_category=11&nav_id=645404

Fond strateπke kulture 28.9.2012.

28

Marina RAGU© (Podvukla - Iskra)

Elektrodistributivna mreæa KiM prodata Turcima Takozvana „kosovska vlada” juËe je prodala turskom konzorcijumu „»alik i Limak„ elektrodistributivnu mreæu za 26,3 miliona evra da bi smawila gubitke i naplatila makar deo dugova te kompanije, koji se procewuju na stotine miliona evra.

Dok je ceremonija potpisivawa bila u toku, policija se sukobila sa demonstrantima koji se protive prodaji.

Turski konzorcijum je u potpunosti kupio elektrodistributivnu mreæu, koja je nekada bila sastavni deo Kosovske elektroenergetske korporacije (KEK) i obavezao se da Êe tokom narednih 15 godina u wu uloæiti 300 miliona evra. „Nama je vaæno da ponudimo energiju, i to kvalitetnu energiju”, kazao je predsedavajuÊi Limaka Nihat Ozdemir, obeÊavajuÊi dobre usluge potroπaËima koji hroniËno imaju problema sa prekidima u snabdevawu strujom.

Po uslovima prodaje, novi vlasnici su obavezni da u sledeÊe tri godine zadræe 2.700 trenutno zaposlenih. Kompanija opsluæuje oko 400.000 potroπaËa i upravqa celom distrubutivnom mreæom na KiM, koja je suoËena sa godinama finansijskih gubitaka usled tehniËkih problema, krae i slabe naplate dugova.

Turska kompanija Êe biti odgovorna za naplatu dugova koji su se nagomilali u posledwih 13 godina i koji sada ukupno iznose oko 400 miliona evra. Turci Êe dobiti 20 odsto od svakog naplaÊenog raËuna. »alik Holding sa sediπtem u Istanbulu ima interese poËev od energije do medija. Limak je kompanija koja se bavi energetskom infrastrukturom.

Proteste protiv prodaje predvodili su pripadnici opozicionog pokreta Samoopredeqewe koji tvrde da je cena izuzetno mala za jednu tako veliku kompaniju u Ëiju modernizaciju je proteklih godina uloæeno oko 200 miliona evra.

Kosovska policija je saopπtila da su policajci bili prinueni da interveniπu silom kako bi spreËili upad oko 150 osoba u zgradu vlade. U neredima je povreeno devet policajaca i 10 demonstranata. Privedeno je 66 qudi, koji su po skraÊenoj proceduri privedeni sudijama za prekrπaje. „Naπe bogatstvo odlazi, a nama Êe ostati liberalizacija viza za EU i put da napustimo zemqu, jer ovaj brod tone”, kazao je lider Samoopredeqewa i poslanik Aqbin Kurti.

OdgovarajuÊi na optuæbe „ministar za privredni razvoj Kosova” Besim BeÊaj kazao je da je turska kompanija izabrana za kupca nakon tendera na kojem je ponudila najviπe novca, kao i da je najviπa ponuda bila glavni kriterijum za izbor kupca. (Fakti, 10.10.2012)

Iskra 1. novembar 2012.

OVO NE MOÆE IZA∆I NA DOBRO ILI

©TA JE NOVOJ VLASTI »OJSTVO BEZ JUNA©TVA Imam dovoqno godina da ne gajim nadu kako pisawe moæe da promeni svet, uveren Ëak da je sam Ëin pisawa neka vrsta potvrde da su jezik i stvarnost dva odelita toka, koji se retko dotiËu.

Pa ipak, æiv Ëovek ponekad ne odoli slabosti æeqe da ga negde Ëuju; ponekad mu se uËini da vidi veliku opasnost, koju drugi ne vide ili je vide, a ipak iz nekog razloga Êute. Ili je sve to samo detiwasta potreba nekog ko dovoqno dugo sedi pred velikim bioskopskim platnom da glasno opomene glavnog junaka kako mu se demoni primiËu s lea, na trenutak potpuno nesvestan da je film davno snimqen i da se u wegovom vremenu veÊ dogodilo πto se ima dogoditi.

Elem, πta god bilo motiv ovoj pisaniji, wena glavna teza biÊe kristalno jasna: ovo, gospodo, neÊe izaÊi na dobro. Zaπto?

Idemo od poËetka. Zaista je zvuËalo dobro, kad je VuËiÊ u sredu garantovao slobodu srpskim medijima. („Nova vlada Êe garantovati slobodu medija u svakom pogledu.”) Uostalom, ako se napredwacima neπto moæe verovati, to je da im do sada nije palo na pamet da kontroliπu medije, posebno ne onako besomuËno i bestidno kako su to Ëinili ovi pre wih. Istina, na ovom mestu ne treba odbaciti ni glas onih zlobnika koji kaæu da medije i ne bi umeli da kontroliπu kao æuti, Ëak i kada bi im samo to bilo na umu.

Hajde zato da razlikujemo dve stvari. Da li je VuËiÊ rekao da su mediji osloboeni od uticaja wegove vlade - a, ako ih aka neko drugi, neka ih aka, to nije wegov problem - ili je medijima garantovao slobodu - a to, ako ja umem da Ëitam, znaËi da Êe mediji biti slobodni od vlade i od svega drugog πto bi moglo da im tu slobodu ugrozi.

OËigledno, rekao je ovo drugo. E sad, da li su mediji u Srbiji slobodni, da li su imalo slobodniji posle ove VuËiÊeve izjave? Da li danas srpske televizije izveπtavaju objektivnije? Jesu li srpske novine skinule veo cenzure i poËele da pokreÊu suπtinska pitawa? Jesu li posle VuËiÊevog obeÊawa nestale crne liste iz novina i sa televizija? Niπta od toga nije se desilo.

O Ëemu nam je onda VuËiÊ priËao?

Garantovati nekom slobodu - koliko je verovati jednom od najsjajnijih moralnih kodifikatora srpske epske tradicije Marku Miqanovu PopoviÊu - podrazumeva zadovoqewe dva aspekta. ReË je o aspektu junaπtva, jednom aktivnom principu koji podrazumeva da neosloboenog vaqa osloboditi.

Drugi aspekt, koji dolazi posle aspekta junaπtva, tiËe se Ëojstva i znaËi da zaπtitimo tog netom osloboenog od sebe, dakle da ga ne oslobaamo od drugog zbog toga da bismo ga mi utamniËili.

Iskra 1. novembar 2012.

Junaπtvo bez Ëojstva je za proslavqenog kuËkog ratnika bilo tek sirova snaga, obesni pustahiluk.

Samo Ëojstvo je to koje je junaπtvo moglo da oplemeni postavqajuÊi ga u rang moralnih vrlina. »ojstvo bez junaπtva, meutim, Marko Miqanov ne razmatra, ne gubeÊi vreme na isprazna razglabawa. Jer junaπtva bez Ëojstva, ima, ali obratno ne biva. Ali hajde da vidimo kako bi to izgledalo. Moæemo, na primer, da zamislimo scenu u kojoj ameriËke ili ruske snage na kraju Drugog svetskog rata dolaze do nekog koncentracionog logora i izmuËenim preæivelim nesreÊnicima kaæu: mi vas neÊemo muËiti, neÊemo vas slati u gasne komore niti spaqivati u krematorijumima. ©to se nas tiËe, vi ste slobodni. Za to vreme, meutim, unutar logorske æice nacisti nastavqaju sa svojim zlim poslom.

Naravno, ovaj apsurdni primer Ëojstva bez junaπtva niti ima ikakve veze sa Ëojstvom niti se tako moæe nazvati. VuËiÊeva garancija slobode medijima upravo je to: ja vas neÊu ugwetavati, a sa ovima πto vas ugwetavaju, vi sami vidite πta Êete. Jer VuËiÊeva garancija slobode medijima podrazumevala bi da on najpre kaæe od koga su oni zarobqeni, ako su zarobqeni, a onda i wihovo oslobaawe. Sve izvan toga jeste jedna forma ispraæwena od svakog sadræaja.

MODEL VLADAVINE Naravno, ovo nije tekst o srpskim medijima, za koje uostalom sve viπe verujem da ih i ne treba oslobaati, veÊ da budu zarobqeni i propali koliko su veÊ propali jer one koji rade u wima deli svega 15-tak imena od apsolutne saglasnosti da se tu niπta ne mewa.

Zato je ovde reË o jednom modelu vladavine koji bih nazvao Ëojstvom bez junaπtva.

Kada su doπli na vlast, Toma NikoliÊ i napredwaci ispunili su jednu veliku misiju.

Smenili su æute i Borisa TadiÊa, vlast koja je svoju neverovatnu meunarodnu kooperativnost naplatila jednako neverovatnom pqaËkom Srbije, dovodeÊi zemqu na ivicu bankrota, tako da danas Ëovek mora da bude bar Slobodan AntoniÊ pa da ne vidi da je ta smena bila dobra.

Ali, kada nova vlada ubedi graane da neÊe nastaviti sa teritorijalnim rastakawem zemqe - i kada joj graani u to poveruju - a onda saopπti da Êe provesti sve neustavne sporazume koje je sa Albancima napravio TadiÊev Borko, tada na sceni imamo upravo to isprazno Ëojstvo bez junaπtva. Elem, oni neÊe nastaviti sa rastakawem kosovske priËe, πto je viπe nego u redu, ali neÊe niπta uraditi ni da se tom rastakawu suprotstave, πto ovo prethodno „u redu” izmeπta

5

©ta je... iz sfere konsekventnog politiËkog stava u sferu apsurda.

Idemo daqe. Kako opisati situaciju u kojoj Toma NikoliÊ stisne petqu da sa Putinom razgovara o tome kako da izvuËe Srbiju iz finansijske bule, kada taj razgovor zavrπi i na svoje i na Putinovo zadovoqstvo, a onda se vrati u zemqu, zapadne agenture mu podignu sve svoje raspoloæive snage da bi opstruisale svaku reË koju je on sa Putinom dogovorio, a on za to vreme ne radi niπta. ZnaËi li to da Êe Toma NikoliÊ, kada za pola godine od poslova sa Rusijom ne bude niπta, nemoÊno raπiriti ruke i reÊi da su wegove namere bile najboqe, ali da su zapadne agenture bile jaËe? Naravno, on je uradio mnogo viπe od TadiÊa: uprkos svima koji su ga odvraÊali od toga, otiπao je u Moskvu i imao ozbiqan razgovor sa Putinom. Ali wegov uËinak - kako bih samo voleo da greπim - neÊe biti veÊi od Borisovog jer xaba Tomi ako je u sebi imao Ëojstva da razume πta je to πto je wegovoj Srbiji potrebno ako nije imao junaπtvo da se za to izbori, da se okruæi timom qudi koji bi ne samo na tome radio nego se i suprotstavio ovom svetu koji Êe, dræite me za reË, pre ili kasnije ugroziti i sam poËetak gradwe Juænog toka.

VRLINA KOJA UBIJA Veoma je lepo kad ministar pravde Marko SelakoviÊ osudi TadiÊevu reformu pravosua i zavetuje se da wegova vlada neÊe muËiti Srbiju sliËnim eksperimentima. Ali kakvog smisla ima to napredwaËko Ëojstvo, koje Êe πtititi Srbiju od napredwaËkih niskih strasti u pravosuu, kad SelakoviÊ kaæe da se neÊe baviti starim predmetima, Ëesto presuivanim bespravno i na polzu æutih? Ili kakvog smisla tek ima kad vrati neizabrane sudije na posao, dok mu pravda jednako ne funkcioniπe i dok mu je na Ëelu Vrhovnog saveta pravosua joπ uvek Nata MesaroviÊ, koja, bi u svakoj iole normalnoj zemqi strahovala za svoju slobodu, dok u promewenoj Srbiji hoda po svetu lobirajuÊi za sebe da ostane na svojoj funkciji, sa koje je uniπtila srpsko pravosue. Da, svakako je boqe da je SelakoviÊ na tom mestu nego Sneæana MaloviÊ, ali to boqe meriÊe se samo odsustvom iæivqavawa pravosua nad nevinim svetom, ali ne i pravdom na koju Ëeka samo pravosue, da i ne pomiwem onu pravdu koju od istog tog pravosua oËekuje Srbija.

Izvanredno je πto je VuËiÊ na sebe preuzeo odgovornost za borbu protiv kriminala i korupcije ponavqajuÊi da poπteenih neÊe biti. Ali treba li da budem zadovoqan time πto Êe VuËiÊ pre ubiti sebe nego Srbiju time πto se u istragama koristi i TadiÊevim direktorom policije, i TadiÊevim tuæilaËkim timom, i πto je prva hapπewa obavio uz pomoÊ kriminalnih dosijea iz fioke TadiÊevog πefa kabineta, kojima je ovaj kontrolisao srpsku politiku i ucewivao politiËke protivnike? Treba li da budem sreÊan zbog toga πto je u pritvoru Lale SekuliÊ i πto su

6

mediji puni ©utanovËevih stanova i DuliÊevih sviwarija, a da i daqe nemamo pojma ko su ta tridesetorica koji su Srbiju za TadiÊevog vakta oglodali do koske, da niko ozbiqno ne govori ni o modelu te pqaËke ni o wenoj koliËini? Da ne govorim o tome da li je neko postavio pitawe gde su te milijarde isisanih i opqaËkanih i evra i da li neko ima nameru da ih vrati Srbiji.

NapredwaËka vlast traæila je i na kraju nekako dobila mandat da Srbiju spase i promeni.

I spasavawe i promena, po definiciji, zahtevaju snaæan diskontnuitet, a svaki diskontinuitet zahteva ozbiqnu istragu i istinu o tome πta se sa Srbijom zapravo dogaalo svih ovih godina.

Naæalost, nova vlast sve viπe je na stazi kontinuiteta, iz kojeg Srbija neÊe imati korist, ali je neÊe imati ni nova vlast. Logika TadiÊeve vlasti bila je besprekorna i zaokruæena: oni su preuzeli posao svakovrsnog rastakawa Srbije i, poput pasa rata, kao nadnicu dobili da neko vreme pqaËkaju i pale posed svoje ærtve. Logika nove vlasti, meutim, ne postoji: oni su veÊ doπli na zgariπte i, dok su wihovi prethodnici oteli zlato i novac, za ove Êe u najboqem sluËaju ostati poneki komad polovnog nameπtaja neoprqen plamenom. Jer matrica na koju stupaju - i ona meunarodna, i ona unutraπwepolitiËka, i ona interesna - je potroπena, oni na wu ne mogu da stupe kao svet koji bi se okoristio time.

Oni kontinuitetom sa prethodnicima mogu samo da Srbiju uruπe do kraja, ubijajuÊi pritom posledwi narodni resurs - nadu. A onaj, vredi ukazati, ko ubije nadu, taj Êe biti odgovoran za sve, i ono πto se desilo juËe i ono πto se desilo davno. Elem, kazna za krau para, gledamo to, Ëesto izostaje. Kazna za ubistvo isto tako. Kazna za ubijawe nade, meutim, ne moæe se izbeÊi, Ëak ni u ovakvoj Srbiji.

Otuda je napredwaËka vlast veÊ danas popriliËna ærtva stranaca i srpske elite, jedina dva faktora na politiËkoj sceni koji mogu da pronau svoj interes u tome da vlast bude na liniji kontinuiteta sa prethodnom. Naravno, kontinuitet - i to se vidi sa svake taËke Srbije - ubiÊe i tu vlast i Srbiju, upravo tim redom.

I zato, kada VuËiÊ na pitawe novinara hoÊe li ove jeseni ili proleÊa uÊi u vladu sa –ilasom odgovori sa „saËuvaj boæe!”, ja mogu beskrajno da mu verujem i da mu budem zahvalan na Ëojstvu πto Srbiju hoÊe da poπtedi takve koalicije. Ali, kada ne vidim wegovo junaπtvo da Srbija sazna koliko su –ilasove kompanije izvukle para iz we, ona Êe s pravom skupπtinu æutih u novembru gledati kao promociju novog srpskog vladara. Jer Ëojstvo bez junaπtva nije niπta, Ëak ni zloËin, to je samo odsustvo za elementarni smisao, koji posednika te vrline nigde ne moæe odvesti.

Srpski kulturni klub 21.9.2012.

ÆEQKO CVIJANOVI∆ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

BRISELSKI UDAR NA USTAVNI POREDAK SRBIJE Protokol o integrisanoj kontroli administrativne linije sa Kosovom joπ jedan je u nizu akata koji nedvosmisleno vodi ka priznawu nezavisnosti tzv. Kosova. Prema reËima Dejana PaviÊeviÊa, direktora kancelarije za struËne i administrativne poslove u pregovaraËkom procesu „najveÊi problem moæe biti odredba o prisutnosti kosovskih carinika na svim prelazima”(1) ali je takoe objasnio da Êe, i pored mnogih drugih odredaba koje nisu nimalo povoqne za Srbiju, Vlada morati da poËne da ga primewuje jer ga je 24. februara u Briselu parafirao (wegov doskoraπwi πef) Borislav StefanoviÊ - inaËe tadaπwi ovlaπÊeni Vladin predstavnik.

Ovo, takoe, nedvosmisleno ukazuje samo na jedno, a to je: da sadaπwa Vlada u kontineitetu nastavqa „posao” prethodnih EU lobista u izvrπnoj vlasti. I to je sada nesporna Ëiwenica. Kako tada, tako i sada, uigrani tim s jedne strane govori da ni pod kojim uslovima neÊe priznati tzv. Kosovo; dok, sa druge strane, uz izgovore tipa „krivi su prethodni” nastavqaju proces dezintegracije Srbije. Jer, kako inaËe posledwe dogaaje razumeti? »iwenice su neumoqive: 1. Novembra 2006. godine na Drugoj vanrednoj sednici Narodne skupπtine Republike Srbije doneta je odluka o proglaπewu Ustava Republike Srbije. U preambuli lex superior(a) dræave Srbije, da podsetimo stoji: 2. PolazeÊi od dræavne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih graana i etniËkih zajednica u Srbiji, 3. PolazeÊi od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloæaj suπtinske autonomije u okviru suverene dræave Srbije i da iz takvog poloæaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih dræavnih organa da zastupaju i πtite dræavne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutraπwim i spoqnim politiËkim odnosima, graani Srbije donose Ustav Republike Srbije....

4. Ëlan 1: Republika Srbija je dræava srpskog naroda i svih graana koji u woj æive, zasnovana na vladavini prava....

5. Ëlan 2, stav ||: Nijedan dræavni organ, politiËka organizacija grupa ili pojedinac ne moæe prisvojiti suverenost od graana....

6. Ëlan 3: Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i poËiva na neotuivim qudskim pravima.

7. Ëlan 4 stav |: Pravni poredak je jedinstven.

8. Ëlan 8: Teritorija republike Srbije je jedinstvena i nedeqiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a mewa se po postupku predvienom za promenu Ustava.”(2) Dakle, Srbijom vlada politiËka elita koja je (ipak) po nalogu Brisela (Ëitaj: Vaπingtona) izvrπila udar na Ustavni poredak dræave Srbije.

Kako drugËije nazvati Ëin kojim se stvara dræava u dræavi, kojom Kosovo odreuje granicu prema Srbiji - do jedino kako je moguÊe - ruπewem ustavnog poretka Srbije. Ili je Ustav opozvan, ali nam to joπ niko

Iskra 1. novembar 2012.

nije saopπtio. Ono πto je bilo za (ne)oËekivati i Ëemu su se mnogi, koji i daqe veruju u predizborna obeÊawa, nadali bilo je: da Êe nova vlast raskinuti sve sporazume sa Briselom po pitawu Kosova i Metohije i tako obustaviti sve aktivnosti koje proistiËu iz wih. Sada shvataju da su (po ko zna koji put) bili bahato prevareni. Prevareni na naËin da se sada opstanak Srba na KiM dovodi u pitawe.

Lideri sa severa Kosmeta, upozoravaju vlast da Êe reakcije uslediti, a krajwe ishodiπte moæe da bude iseqavawe Srba sa tog dela teritorije: „Taj potez je suπtinski razliËit od onoga πto su Srpska napredna stranka i wen tadaπwi predsednik Tomislav NikoliÊ govorili i u πta su se kleli na mitingu u Kosovskoj Mitrovici”, rekao je Srni Marko JakπiÊ predsednik skupπtine zajednice srpskih opπtina i naseqa na Kosmetu. On je podsetio sadaπweg predsednika Srbije NikoliÊa da je obeÊao takoe da Êe „poniπtiti sve sporazume koje je Borislav StefanoviÊ potpisao sa Editom Tahiri u pregovorima o reπewu statusa Kosova i Metohije”.(3) I πta sada? Umesto oËekivanih ispuwewa predizbornih obeÊawa i reakcije Ustavnog suda Srbije za ocenu ustavnosti svih akata koje je prethodna vlast u ime svih nas potpisala pa shodno tome i konkretnih zaokretawa na spoqnopolitiËkom planu - „zvaniËna” Srbija je svoju vekovnu teritoriju predala neoliberalnim oligarsima i to bez grimase na licu. Uz opravdawe, moramo da ispunimo preuzete obaveze?! Da je πala, bila bi neukusna.

Ovako, evo veÊ odjekuju ispisane stranice poglavqa srpske istorije pod nazivom „Da se ne ponovi”.

Meutim, lako Êemo mi za istoriju, ona ionako sjajno (na kraju) saldira postupke svih nas zateËenih u nesretno vreme na nesretnom popriπtu interesa velikih sila.

Ovo vreme Ëiji smo savremenici, beleæiÊe da nam je Zapad: 1. sankcijama obogaqio privredu i vratio u sredwi vek; 2. eksportovao graanske ratove, koji se ovde tako lako „kaleme” 3. birao i ruπio reæime po sopstvenom nahoewu. Pa je, tako po wihovom priznawu, Otpor za ruπewe MiloπeviÊa od 1998. godine preko nadaleko Ëuvenih nevladinih organizacija IRI, USAID-a i NED-a dobio desetine miliona dolara: od NED-a (National Endowment for Democracy) preko tri miliona dolara;(4) USAID-a (United States Agency for International Development) i, to samo, u jednoj godini 25 miliona dolara; od IRI-ja (International Republican Institute) je, takoe, samo u jednoj godini dobio 1,8 miliona dolara; 4. Poπto su obavili „zadatak” neki od lidera Otpora napravili su firmu pod nazivom CANVAS (Center for Applied Non Violent Action and Strategies) i tako od Minska do severa Afrike 5. nastavili da „izvoze” revolucije. Oni koji su se bavili praÊewem tzv. graanske mobilizacije, prema pisawu stranih medija, procewivali su da je za petooktobarsku „revoluciju” utroπeno oko 45 mi-

27

Darodavac: Bolesnik...

Jer ova civilizacija Moderne, koja je sastavqena iz dva dela (evropskog i ameriËkog), u posledwe vreme daje sliku dijagnoze narkomana koji umire od apstinencije. Prvo se desila predoziranost dolarima, koja se neizbeæno zavrπava padawem u deprrodaveti u Evropi, pogotovo juænoj, grËevito se trzaju. I svi organi tog stradalnika vapiju samo za jednim - za novom dozom.

I eto, proπlog meseca je Federalni Rezervni Sistem „ubrizgao” u venu narkomana novu porciju „zeleniπa” i SAD su poËele da diπu.

No, reakcija joπ nije stigla do periferije i u Evropi se sindrom apsinencije produæava. Da li Êe FRS odigrati ulogu Spasiteqa koji je vaskrsao Ëetverodnevnog Lazara, nije poznato. Jer po Svetom Pismu, od Lazara se veÊ bio poËeo πiriti mrtvaËki zadah. Moæda su zbog toga lokalni evropski reanimatori odluËili da iznad vrata bolesnika okaËe tablu sa natpisom: „Bolesnik uopπte ne zaudara”. A kao ilustratori, ovaj put su posluæili umetnici iz Nobelovog komiteta. Na Ëemu im moæemo Ëestitati i poæeleti puno uspeha u tom izuzetnom stvaralaπtvu.

Dodeqivawe Evropskoj Uniji Nobelove nagrade za mir za 2012. godinu, predstavqa tragiËnu greπku. To je danas izjavio i predsednik Ëeπke Vaclav Klaus. „Ja mislim da je to tragiËna greπka. Nobelova nagrada je uvek dodeqivana pojedincu za konkretnu delatnost. Dodeliti nagradu organizaciji, pritom birokratskoj organizaciji, znaËi izgubiti tu nagradu. Ja ne znam ko Êe se osmeliti da je primi” - rekao je Klaus. Toga dana neπto ranije, portparol za πtampu Ëeπkog predsednika Radim Ohvat je izjavio da „Predsednik u to ne veruje i tu odluku smatra πalom”.

Ovo miπqewe Vaclav Klaus je izneo poπto je sat vremena pre zvaniËnog objavqivawa imena laureata, Norveπka Radiodifuzna Korporacija izvestila kakva Êe biti odluka Nobelovog komiteta. A posle zvaniËne potvrde vesti, Ëeπki predsednik je izneo joπ rigoroznije miπqewe. Vaclav Klaus ima reputaciju otvorenog euroskeptika i redovno se zalaæe za zaπtitu Ëeπkog su-vereniteta od πirewa nadnacionalnih ovlaπÊewa Brisela.

Kako je danas u Oslu, prilikom proglaπewa imena laureata premije, izjavio Turbern Jagland, predsednik Norveπkog komiteta za dodelu Nobelove nagrade, glavno dostignuÊe EU je uspeπna borba za mir i mirno regulisawe konflikata, demokratiju itd.

Izbor Nobelovog komiteta osudio je aktivista Lav Ponomarjov, koji predvodi pokret „Za qudska prava”. OdgovarajuÊi na pitawe novinara u intervjuu za „RCN”, on je izneo miπqewe da je nagradu trebalo dodeliti devojËici iz

26

Pakistana Malale Jusufzah ili kazahstanskom politiËaru Vladimiru Kozlovu, ali nikako EU. „Nobelova nagrada za mir mora da se dodequje qudima, onima koji rizikuju svoj æivot, svoje zdravqe, porodicu. Koji se bore za mir, za demokratiju, za slobodu Ëoveka. Davati takve nagrade velikim koncernima koje ujediwuju dræave, ja smatram nepravilnim - objasnio je on svoju poziciju. „Blago reËeno, to je neoËekivano” - izjavio je Leonid Sluckij, predsednik ruskog „Fonda za mir”, bivπi portparol PASE i predsednik komiteta ruske Dume po pitawima ZND-a. Po wegovom miπqewu Komitet je odigrao „Ëudan potez” jer je „mirotorstvo u najboqem sluËaju drugostepeni aspekt delovawa EU”.

Oleg Barabanov, πef Katedre za EU pri MGIMO1 smatra da je Nobelova nagrada za mir dosta Ëesto dodeqivana iz Ëisto politiËkih motiva. Ove godine je Nobelov komitet direktno ukazao na postojawe krize u evrozoni, πto potvruje dodela nagrade zajednici dræava, radi podrπke u teπkoj situaciji. „U stvari, moæemo slobodno reÊi da je za proces ujediwewa IstoËne i Zapadne Evrope mnogo veÊi doprinos pruæio taj isti Mihail GorbaËov, koji je veÊ dobio Nobelovu nagradu, kao i taj isti Leh Valensa, koji je takoe dobio Nobelovu nagradu” - primetio je O. Barabanov u intervjuu za „Komersant”. „Nobelovu nagradu za mir EU je dobila zbog mirnog pogroma u Madridu i Atini, a takoe i zbog mirnog ubistva Gadafija od stane Francuza” ironiËni su korisnici „Tvitera”. „Evropskoj Uniji su dodelili Nobelovu nagradu. Jedna birokratija nagrauje drugu. Kada bi to Nobel video, nikada ne ... Da podsetimo da veliËina prestiæne nagrade za 2012. godinu iznosi 8 miliona πvedskih kruna ili oko 1,2 milijarde dolara. Nagarada se tradicionalno uruËuje 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.

Nobelova nagrada za mir dodequje se za zasluge u uËvrπÊewu mira. Danaπwi sluËaj je 24 u istoriji, kada je premija dodeqena organizaciji.

Po miπqewu Nobelovog komiteta, ujediwewe Evrope koje je poËelo posle Drugog svetskog rata, pokazuje kako „istorijski protivnici mogu postati bliski partneri, zahvaqujuÊi pravilno usmerenim naporima i izgradwi uzajamnog poverewa”. U Drugom svetskom ratu Francuska i NemaËka su bili neprijateqi, meutim danas je rat izmeu tih dræava, koje Ëine jezgro EU, prosto nezamisliv.

--------------------1 Moskovski dræavni institut za meunarodne odnose -----------------Dmitrij SEDOV Fond strateπke kulture 14.10. 2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

Jedno od mnogih lica agresivnog globalizma

TIRANIJA AMERI»KOG LIBERALIZAMA Floskule - politiËki dijalog, kultura dijaloga ili politiËka razliËitost i postojawe vizije - kovanice, koje suπtinski nemaju primenu u politiËkoj praksi i koje uistinu i suπtinski niπta ne znaËe za obiËne qude i kvalitet wihovog æivota, najËeπÊe su deo jeziËkog folklora liberala, istiËuÊi ovim frazama svoju ulogu o uzviπenoj svetskoistorijskoj misiji lidera demokratije.

Liberali, da li se oni nazivali po ideoloπki izvornom korenu reËi - Liberali ili, modifikovano - Demokrati ili, na neki treÊi naËin, na isto mu se svodi, teroriπu javnost svojim suvoparnim i doboga-dosadnim jezikom.

Sem wima, jasno je da ove reËi nikome ne pomaæu. Floskule, koju se rotirajuÊi ponavqaju kod nas - evropski put, evropska Srbija, evropska televizija, evropsko ovo, evropsko ono - su samo produæena ruka, iste i agresivne i, za sitnu lovu, nametnute ideologije. Nije neophodno imati desetku iz matematike, da se zamisle samo troπkovi nastali prawem novca, samo kroz promenu saobraÊajnih tablica, da bi - pobogu qudi - navodno izgledale „evropskije”.

Tiranija ameriËkog Liberalizma ©ta je to ameriËki liberalizam, kako je uspeo da se nametne gotovo polovini, nekad slobodnih zemaqa i kako on funkcioniπe diqem cele zemaqske kugle? O tome, kako se ta poπast uspeπno prenela, proπirila, ukorenila i joπ prenosi i na prostore bivπe Jugoslavije; kako se uspeπno razvila i razvija, a joπ uspeπnije primewuje na naπim prostorima, najboqe govore agresivni komentari „naπih” Ëitalaca, koji Ëesto komentariπu Ëlanke, s ciqem da uÊutkuju sve one koji ne razmiπqaju na wihov liberalni naËin, a koji - tako im se makar ponekad priËiwava - negiraju wihove wima toliko znaËajne - liberalne vrednosti.

Trijumf liberalizma znaËi tiraniju liberalizma, objaπwava Xejms Kalb u svojoj slikovito pisanoj kwizi, zbog toga πto se Liberalizam proπiruje i na druπtveno-politiËki domen savremene nauËne misli i tehnoloπke racionalnosti.

Ovaj naËin razmiπqawa se danas smatra, od skoro svih, kao unikatno autoritativan, i sve one institucije i uverewa, koja mu se suprostavqaju, doæivqavaju se, u najboqem sluËaju kao neprijatnost, a u najgorem, kao zlo. Osim toga, Kalb slikovito opisuje koliko je liberalizam samo izraz interesa i perspektiva globalnih, privrednih i menaxerskih elita, a koje su jako sumwiËave prema najmawim oblicima i

Iskra 1. novembar 2012.

druπtvenim grupama druπtva, koje je teæe neposredno kontrolisati - poput porodica.

Liberalizam - najokrutniji ideoloπki fanatizam, je sam po sebi strukturalna tvorevina vlasti i tehnokratske moÊi, obloæene laænom humanitarnom fasadom, iza koje se krije pogan i prqav posao kontrolisawa celog ËoveËanstva i wegovih prirodnih resursa.

NaveπÊu jedan, od hiqadu primera - komentara, napisanih ispod Ëlanaka, na Ëistom!? srpskom jeziku, kao burna reakcija prouzrokovana sujetnim oseÊawima komentatora: „Ovo je Vojvodina, gospodine Taj i Taj i molim vas nemojte unositi politiku, tamo gde joj mesta nema”, nastavqajuÊi: „Prihvatam politiËku razliËitost i pripadam stranci koja neguje politiËki dijalog, ali ovo stvarno nema smisla” i to samo zato, πto je, u konkretnom sluËaju, ta individua odbornik u Skupπtini opπtine - opπtine, Ëiji se naziv pomiwe u komentarisanom Ëlanku.

Novinar Erik Norden, u ranim godinama Vijetnamskog rata, piπe kritiËku analizu, objaπwavajuÊi kako tehnokratija i vladajuÊa elita nameÊe svoj preteæno liberalni pogled na svet, a pod okriqem ideoloπke maske liberalizma, primewujuÊi tehnologiju uÊutkavawa levih progresivnih ideja, socijalnih pokreta i jaËajuÊi πirewe agresivnog anglo-ameriËkog militarizma. Liberalima, sve ovo uspeva, koristeÊi moÊne medije. Tu moral u potpunosti odstupa od koristi i ciqa. Mediji su striktno ideoloπki i propagandno sredstvo liberala.

Po trvrewu Nordona, period liberalizma poËiwe izborom Frenklina Ruzvelta za predsednika SAD, kao kombinacija kulta liËnosti i kejnzijanske ekonomije (Kejnzijanska ekonomija vidi ulagawe za dobrobit naroda, kao koristan ekonomski regulator, koji pomaæe da se uspostavi ravnoteæa ekonomije u periodima dubokih recesija).

Ova kombinacija, posebno program socijalne pomoÊi, je dosta uspeπno zaËepio prazninu, neophodno potrebnu levim snagama, popuwavajuÊi socijalni i politiËki prostor i time ostavqajuÊi - prividno - ali uspeπno, leve snage bez posla. Represivno militarizovawe dræavnog aparata i cele dræave, je dodatno pogorπalo poloæaj boraca za qudska i socijalna prava.

Savremeni liberali, veπto procewujuÊi i predviajuÊi politiku i politiËke poteze drugih i odbijajuÊi kritiËare od svoje politike, skreÊu paæwu na niz izmiπwenih reπewa, kao

7

Tiranija ameriËkog... πto su briga za obrazovawe, briga za zdravqe svojih podanika, osnivwe druπtava za zaπtitu æivotiwa, osnivawe tzb. sigurnih kuÊa, druπtava ovih, druπtava onih i, πto je wihov najaËi i najomiqeniji adut u odbrani svoje liberalne ideologije, izmiπqawe navodne opasnosti od izmiπqenog neprijateqa ili, joπ maπtovitije, moguÊih napada i zloËina neprijateqa iz inostranstva ili, u domaÊoj verziji, unutraπwih neprijateqa koji nikako da shvate i ne razumeju πta je liberalna demokratija. Izgleda, badava je qudima govoriti - oni ne shvataju, pa ne shvataju?

Uspostavqawem planetarne tira-nije, Amerikanci su do krajwih konsekvenci doveli koncept dominacije zapadne civilizacije i wene uloge neprikosnovenog hegemonistiËkog misionara u sferi ideoloπkog pogleda na svet i kodeks moralnih vrednosti, politiËkog projekta liberalne demokratije zasnovane na individualizmu, kao privilegiji odabranih, ekonomskom konceptu slobodne konkurencije, neracionalne proizvodwe i besomuËne potroπwe, dajuÊi joj zavrπnu socijalnopatoloπku formu sigurnog nagoveπtaja skorog kraja, otprilike se kaæe u jednom, davno proËitanom Ëlanku.

Diplomatija topovwaËe i slobodne trgovine Od 18. veka, liberalizam je glevni intelektualni i najpopularaniji naËin vladawa, koji se oslawa na sistem „topovwaËe i slobodne trgovine” i, kao takav, opravdava se i propagira javnosti u celini. Posebno krajem proπlog i poËetkom ovog veka, to je, pre svega, izgovor kojim se vrπi agresivna druπtvena kontrola stanovniπtva, u svojoj - neposredno, a u drugim zemqama - kroz podaniËke reæime tih zemaqa.

Podobne politiËare dovode na vlast, na veÊ poznati naËin - kroz takozvane obojene revolucije; prvo, uniπte ekonomiju, nemetnu svoje liberalne vrednosti, krivoproliÊem ili na drugi naËin; drugo, dovode svoje, dobro obuËene, politiËke plaÊenike na vlast, autentiËne predstavnike naroda, ako im je to politiËki potrebno, optuæuju, a preæivele, koje nije pojela æuta revolucija, odvode i u Hag. Primera je na pretek: svi lideri bivπeg Varπavskog bloka, lideri oslawani na istoËni blok - kako afriËki, tako i azijski - lideri gotovo svih republika bivπe SRRJ, zatom, Sadam, Gadafi, itd, itd. Pre ovih deπavawa, desila su se gnusna ubistva svojih ameriËkih uglednih politiËara, kao πto je bilo ubistvo Kenedija, i prethodili su ovom - periodu devedesetih. Ærtve liberalnog fanatizma PoËiwuÊi priËu sa pedesetim, kada je LIBERALIZAM bio okosnica Hladnog rata i kada je oko toga postojao koncenzus Zapada,

8

poËelo se sa masovnim nagomilavawem naoruæawa. Brutalno, i pod pokrovitqstvom, MMF i Svstske banke, Liberali su krenuli na put nave kolonizacije TreÊeg sveta.

Istovremeno, meutim, Ëinilo se sve da se ameriËko druπtvo oseÊa zadovoqno: razvija se sistem medicinske zaπtite, ulaæe u visoko obrazovewe, dele jeftini stambeni krediti... Sve u svemu, razvijaja se oseÊawe, kod vlastitog stanovniπtva, da je jedino vaæna briga o kvalitetu æivota - u Americi i uopπte na Zapadu, a da uæasi, koje wihova elita Ëini u drugim zemqama, budu iskquËivo posao politiËara -„ne interesuje ih politika”. Stvara se egocentriËna svest stanovniπtva i eliminiπe moguÊnost da javnost i intelektualci preispituju agresivnu politiku svojih politiËkih elita. Amerikancima su bila puna srca, bili su zadovoqni i izgledalo je da je krenulo naboqe - ameriËki san se ostvarivao.

Meutim, u tim zlatnim godinama ameriËkog sna, Liberali ruπe i uniπtavaju dræave i narode u Indokini, da bi, navodno, izbegli domino elekat. Ovu ameriËku avanturu, veÊina vojnih anatitiËara smatra jednom od najkrvavijih u istoriji ratova. Ono πto se smatra nezvaniËnim poËetkom ærtvovawa u ime ameriËkog Liberalizma, su ubistva najznaËajnijih qudi Amerike tih decenija, Xona Kenedija, Malkolma Eksa, a kasnije i Martina Lutera Kinga i Roberta Kenedija. Serija ærtava Liberalizma Êe se nstaviti i u narednim decenijama, ali u drugim i neposluπnim zemqama.

Slobodan Predsednik Srbije, MiloπeviÊ, tipiËan je primer ærtve tiranije ameriËkog liberalizma uz svesrdnu i izdajniËku pomoÊ domaÊih poklonika te ideologije. „NATO je bombardovao Beograd 1999., ubijajuÊi hiqade neduænih civila, jer se predsednik Slobodan MiloπeviÊ, drznuo da ne preda srpsku pokrajinu Kosovo”, moæe se proËitati u mnogim medijskim izveπtajima. „Sadam je bio dobar momak, kada ga je Regan naoruæavao, loπ momak, kada je Buπov otac poveo rat protiv wega, dobar momak, kada je »ejni poslovao sa wim, kao i loπ momak, kada je to Buπu mlaem bilo potrebno...”, izveπtavaju, sliËno tome i u to vreme, mnogi mediji.

Meutim, nasuprot zlatnom dobu 50-60 godina, u toku zadwih nekoliko godina, nema mnogo razloga da proseËni Amerikanac bude zadovoqan, uæivajuÊi u lagodnom æivotu „ameriËkog sna”. Nema viπe novca, niko da se ni po glavi poËeπe zbog nedostatka novca, za koji se nekad - 50-60 godina - podrazumevalo da ga mora biti.

Tokom proteklih nekoliko decenija, (Kraj na str. 10/2) ameriËki glavni ratni vikari - zagovornici tehnokratske druπtvene kontrole sveta i briæni majstori svog zanata - jadnici, koji su

Iskra 1. novembar 2012.

Odjek dodele Nobelove nagrade za mir EU

Darodavac: „Bolesnik uopπte ne zaudara” Senzacionalana vest je prostrujala svetskim medijima: Nobeloba nagrada za mir dodeqena je Evropskoj Uniji - organizaciji koja obuhvata 27 evropskih dræava i koja se po svom statusu uopπte ne bavi regulisawem meunarodnih konflikata vojno-politiËkog karaktera. Evropska Unija kao organizacija, nema Ëak ni neophodne instrumente za „nametawe mira” - to jest, sopstvenu vojnu organizaciju.

U ovom sluËaju postojeÊi NATO ima svoj sopstveni status i svoje organe upravqawa. Meutim, kako je prilikom proglaπewa laureata izjavio Turbern Jagland, predsednik Nobelovog komiteta Norveπke - glavno dostignuÊe EU bila je uspeπna borba za mir i mirno regulisawe konflikata, demokratiju i qudska prava. Sama formulacija premije je joπ konkretnija: „Nobelova nagrada za mir za 2012. godinu, dodequje se EU zbog wenog rada na ujediwewu Evrope i wenog prerastawa iz kontinenta rata u kontinet mira.”

Ova odluka otvara neka pitawa, pa je neophodno zamisliti se nad ovim πto se dogaa.

Evropa se pretvorila iz kontinenta mira u kontinent rata 1945. godine, kada je slomqen nemaËki faπizam. Tada nije bilo ni pomena o Evropskoj Uniji. Kasnije je evropski mir, koji je odræavan suprotstavqenoπÊu dva bloka, utemeqen Helsinπkim aktom iz 1975. godine, koji do danas niko nije ukinuo.

Potres sadaπweg sistema zapoËeo je onog trenutka kada je buduÊi dobitnik Nobelove nagrade Mihail GorbaËov sa svojom ekipom uniπtio Varπavski pakt. Najopasnija je bila faza raspada SSSR ali je i ona, slava Bogu, protekla bez meπawa spoqnih sila. Zbog toga, nekakva mirotvoraËka delatnost EU izgleda veoma sumwivo.

Meutim, postoje neke istorijske epizode kojih se u Oslu baπ rado ne seÊaju. To se u prvom redu odnosi na rat protiv Jugoslavije 1999. godine, u kome su zemqe EU uzele aktivno uËeπÊe. Bio je to jedini meunarodni vojni konflikt iznikao na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata i krivci za taj konflikt su SAD i EU, koji su „buldoæer politikom” krenuli da izbriπu sa lica zemqe suvereni reæim Slobodana MiloπeviÊa, koji je ometao prekrajawe granica na mapi Balkana.

Kompletna istorija avanture NATO i EU u Jugoslaviji 1999. godine, nije niπta drugo nego istorija nove evropske militarizacije, koja sama sebe ukraπava mirotvoraËkim vencima. Danas rukovodioci nemaËkog MIP-a izraæavaju posebno likovawe povodom dodele Evropskoj Uniji Nobelove nagrade za mir. Oni su oËigledno izgubili pamÊewe pa se ne seÊaju kako su wihovi prethodnici uzdizali organizaciju kosovskih glavoseËa, koji su krvqu zalili pokrajinu i koji su

Iskra 1. novembar 2012.

naterali Beograd da tamo uvede vojne jedinice.

NemaËki politiËari ne vole da se seÊaju toga, kako su se upravo na teritoriji NemaËke nalazili logori „albanskih izbeglica” (po nekim podacima viπe od 20 hiqada qudi) i upravo te „izbeglice” su se preko Italije i Albanije vraÊale na Kosovo i pridruæivale se jedinicama OVK, a oruæje za te jedinice kupovano je nemaËkim novcem.

Potom je poËeo rat koji je odneo hiqade srpskih æivota i vlade dræava EU su u celini bile apsolutno angaæovane u tom ratu. Sada oni taj rat pripisuju sebi kao zaslugu i pokuπavaju da predstave kosovskog Frankeπtajna (koga su sami odgajili), kao dobrog deËaka. Moæe se pomisliti da su se kratkovidosti uËili od svojih ameriËkih kolega, Ëiji „dobri deËaci”, kada se dokopaju πirokog puta, obavezno postaju razbojnici. Ne toliko u Americi, koliko u Evropi. Evropske obaveπtajne sluæbe veÊ danas kukaju zbog dominacije albanske narko-mafije, ali to je tek poËetak. Glavno iznenaewe „dobri deËaci” spremaju u Juænoj Srbiji i Makedoniji, a posle Êe se pozabaviti GrËkom i Italijom. Zbog Ëega? Zbog toga πto oni po svojoj prirodi ne mogu ni raditi niπta drugo.

Svi rukovodioci tog reæima izaπli su iz miqea patoloπkih nasilnika i ubica i takvi Êe ostati do kraja æivota.

Da li se efekti takve politike EU mogu nazvati „uËvrπÊewem mira na kontinentu”?

Posle toga su se zemqe EU - Francuska i Velika Britanija - bez ikakve legitimnosti umeπale u dogaaje u Libiji i odigrale najodvratniju ulogu u tim dogaajima. DoÊi Êe vreme kada Êe krv i prqavπtina libijskog prevrata prekriti „besmrtnom slavom” rukovodioce EU. Istina, govoreÊi Ëisto formalno, to nema veze sa Nobelovskom formulacijom, jer se Libija nalazi na drugom kontinentu, ali za zdravomisleÊe qude to niπta ne mewa na stvari. Mogli bi nabrajati i druge epizode sa uËeπÊem zemaqa EU, pojedinaËno i skupa, u vojnim avanturama Zapada u veÊ zapoËetom XXI veku.

Ali postoji joπ interesantnije pitawe: ©ta se zaista dogaa sa Komitetom za dodelu Nobelove nagrade? »iwenica da je ovo telo po pitawu humanitarnih i politiËkih dimenzija (da prirodne nauke ne uzimamo u obzir) potpuno neadekvatno, odavno je svima jasno. Ali ako se dodela nagrade veoma egzotiËnim kwiæevnicima joπ i moæe objasniti krilaticom da je to „stvar ukusa”, politiËki problemi se ipak ne reπavaju „ukusima”. Za to uvek postoji planirani predumiπqaj.

Moæda ovo πto se deπava ima veze sa stawem kompletne zapadne civilizacije, koju polikotolozi nazivaju civilizacijom Moderne?

25

NaprdwaËki trojanski...

Kosmeta”, po kojoj ne bi imali granicu na Kopaoniku, veÊ na Ibru, sa Ëime bi drug Ivica u skladu sa zakquËcima 4. Kongresa KPJ u Drezdenu bio viπe nego zadovoqan. A pogledajte tek ovaj sluËaj. Milorad Dodik predsednik Republike Srpske veÊ odavno slovi kao najdræavotvorniji politiËar kojeg trenutno imamo sa obe strane Drine, ali posluπajte ovu vrhunsku manipulaciju sadræanu u dve reËenice istog intervjua sraËunate na dodatno izbezumqivawe Ëitaoca. Tako Dodik ponavqa DaËiÊevu priËu da je i on za podelu Kosmeta, a odmah potom u nastavku dodaje da Srbija treba da bude regionalna sila i lider.

Zaista neverovatno. Ostaje samo da Dodik objasni koja to dræava na svetu moæe biti ne samo regionalni lider veÊ i da uopπte postoji, makar i u nekakvom neokolonijalnom statusu, ako bi pristala da prizna sopstveno komadawe i razbijawe koje je praÊeno vojnom agresijom, okupacijom, istrebqewem wenog naroda i nasilnom secesijom. I to ne bilo kog dela svoje teritorije, veÊ onog koji predstavqa duhovni i dræavotvorni temeq, sam smisao wenog postojawa, jer ne samo da je Kosovo Srbija, veÊ je Srbija pre svega Kosovo. Na æalost, izgleda da i Dodik bavqewe politikom doæivqava kao i preprodaju paprika na pijaci u Laktaπima wegove mladosti, sliËno Tomislavu NikoliÊu koji sliËna iskustva ima iz rada u pogrebnom preduzeÊu i prodajom domaÊe rakije iz BajËetine, pa misli da se tako moæe voditi i dræava.

Posle svega, NikoliÊ tvrdi da mu niko iz EU nije rekao da je priznawe Kosova uslov za EU. Poπto je odavno ovladao koriπÊewem raËunara i interneta neka NikoliÊ ode na zvaniËan sajt EU i tamo pogleda mapu na kojoj je Kosmet prikazan kao posebna dræava, drugaËije nijanse obojen od ostalog dela Srbije, poπto smo mi dobili status kandidata, a TaËi tek Ëeka studiju izvodqivosti. Ako mu je i to malo, neka ode tamo gde su podaci o dræavama u Evropi gde u rubrici gde piπe povrπina Srbije stoji wena veliËina u kvadratnim kilometrima bez Kosova i Metohije. Moæda Êe onda NikoliÊu stvari biti jasnije. Naravno da on sve ovo zna, nije ni glup ni lud, veÊ se radi o sluivawu sopstvenog naroda kome se ova trtqawa podmeÊu kao ”mudra i odgovorna politika, a Toma Êe ih na kraju sve na zapadu preÊi”.

Jeste, mora biti, ”a onda je mrmot upakovao Milka Ëokoladu u foliju...”. Ko æeli u to da veruje, sreÊno mu bilo, samo neka posle ne kuka kako su ga opet prevarili i navozali i kako nije znao.

Eh, da su nam svi izrodi i izdajnici poput »ede JovanoviÊa i wemu sliËnih, gde bi nam bio kraj. Tu nam je neprijateq licem u lice okrenut i tu nema pritvornosti, kod takvih duπmana taËno znate na Ëemu ste, a i oni sami zbog patoloπke mræwe prema sopstvenom narodu ostaju na politiËkoj margini. Opasniji su danas oni koji koriste patriotsku ”ambalaæu” i retoriku kojoj su bili iskreno privræeni u proπlosti pre nego πto su poËeli da rade za zapadne gospodare, a u stvari

24

svesno obmawuju narod izazivajuÊi otupqenost, apatiju, paralizu svesti i πizofreniju πirih razmera. Sada je jasno zaπto su SAD i EU podræali ovu vladajuÊu koaliciju, ali je isto tako jasno zaπto je TadiÊ izgubio veÊ praktiËno dobijene izbore u drugom krugu. TadiÊ je izgubio zbog ”tihog” bojkota wegovih najvernijih ”bajoneta druge Srbije”, koji su poput Dragoquba ÆarkoviÊa, Vesne PeπiÊ, Zorana ÆivkoviÊa i Petra LukoviÊa mawe ili viπe otvoreno, na iznenaewe mnogih, podræali NikoliÊa. Sa druge strane, DinkiÊ i DaËiÊ se nisu posebno ”pretrgli” oko podrπke TadiÊu u drugom krugu, jer su gledali svoj interes kako da uu u kombinaciju za sastav nove Vlade.

Treba li podseÊati da se NikoliÊ posle susreta sa ameriËkim ambasadorom Meri Vorlik predomislio i odustao od bojkota drugog kruga izbora posle oËigledne izborne krae u prvom.

Za to je morao dobiti neπto ”opipqivo”, a ne da i po treÊi put bude poraæen. Na kraju, same SAD i EU su procenili da je TadiÊ politiËki ispuπena muπtikla i toliko omraæen u narodu zbog sistematskog uniπtavawa zemqe i ogoqene antisrpske retorike da je doπlo vreme da ga puste niz vodu. Zapad je procenio da Êe mnogo lakπe sprovesti svoju politiku pomoÊu druge evroatlantske frakcije u ”patriotskom pakovawu”, jer Êe oni smiriti tenzije i anestezirati javnost, koja je osetila olakπawe posle pada Borisa TadiÊa.

Uostalom, zato VuËiÊ stalno ponavqa da mu se da 100 dana, iako su viπe od dva meseca potroπili u formirawu koalicije.

Pogledajmo i ostale segmente delovawa nove vlasti. Od borbe protiv korupcije i kriminala posle poËetnih hapπewa i afere u ”Agrobanci” situacija se smirila i kao da Ëeka rasplet oko izbora u DS-u, jer poraæeni gubi sve.

Vrana vrani oËi ne vadi, pa Êe tako i daqe na udaru biti ”sitnije ribe” i bivπi moÊnici koji su izgubili poluge moÊi i koji su baËeni na Ëistinu.

Umesto da se zada konaËan i fatalan udarac autonomaπko-separatistiËkoj kliki u AP Vojvodini, DaËiÊ i PajtiÊ najavquju neko ”dogovarawe” oko nadleænosti pokrajine i pored odluke Ustavnog suda i time nastavqaju da rade u duhu ”dogovorne politike i ekonomije” po Ustavu iz 1974. godine. Traæe varijantu da tandem PajtiÊ-»anak bude zamewen novim, PajtiÊBajatoviÊ autonomaπkim krilom, πto i DaËiÊu odgovara. ©to se tiËe nadleænosti, wih Êe im u vidu nove ”meunarodne obaveze” izdiktirati Jelko Kacin. Treba li sumwati u novu vladajuÊu koaliciju i wenu reπenost da ispuni ”sve meunarodne obaveze na putu u EU”, πto je smisao postojawa i krajwi ciq i ove vlasti? Na æalost, svedoci smo nastavka pogibeqne politike po srpske nacionalne i dræavne interese koja glasi: ”I posle TadiÊa, TadiÊ”.

Spski kulturni klub 27.9.2012.

Æarko JankoviÊ (Podvukla - Iskra}

Iskra 1. novembar 2012.

PUTINOVO RECIKLIRAWE ZAPADNIH „PROJEKATA” Jesewe zasedawe Parlamentarne Skupπtine Saveta Evrope (1-5. oktobra), za Rusku Federaciju, joπ je jedna baËena rukavica sa Zapadne strane! Na osnovu izveπtaja, tek, dva parlamentarca, G. Frunde (Rumunija) i A. Grosa (©vajcarska) upuÊena je oπtra poruka prvom Ëoveku Ruske Federacije da „demokratizuje sistem”!

Pitamo se, πta je tako uzrujalo ovu „prestiænu” instituciju EUrope? Rekli bismo, sve pomalo.

Meutim, kada bismo pokuπali to da svedemo na jednu reËenicu, ona bi glasila ovako: Putin je odluËio da reciklira SVE zapadne „projekte” koji su podrili temeqe dræave kojom rukovodi i koju postavqa na mesto koje joj i pripada - na Ëelo Istoka... za poËetak!

Ukoliko bismo rekli, da je poËelo zabranom rada USAID-a - ne bismo pogreπili. Premda, moæda je uvertira u ovo zapadno besnilo bila ulagawe veta u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija povodom Rezolucije o Siriji; ili, presuda pank grupi (Ëiji naziv iz pristojnosti ne bismo prevodili a same su se nazvale Pussy Riot)(!); konaËno, sam izbor Vladimira Putina za Predsednika Rusije, Ëini se, bio je spiritus movens i direktan poziv na uzbunu na Zapadnoj strani sveta.

Sve ostalo, samo je logiËan sled dogaaja koje je prouzrokovala ameriËka silazna putawa.

Nervoza praÊena haosom - slika je i prilika posrnule Amerike koja se zaigrala u svom „projektu” uspostvaqawa neoliberalne okupacije sveta.

Toliko da ju je uspon Istoka zatekao (ipak) nespremnu.

O tome svedoËe: Arapsko proleÊe, jesen i, verovatno, zima; razne rezolucije kojima lome kiËmu okupiranoj Evropi; predlozi za „prestiæne” nagrade za slobodu kao πto je nagrada „Saharov”.

Da podsetimo: pomenuta pank grupa predloæena je da bude jedna od nominovanih za dobitnika trofeja u trci miqenika na koje je Amerika raËunala da Êe poniziti, osramotiti, dovesti pakao gdegod Sjediwene dræave to poæele (ili neko, zaista misli da u Briselu, EUropa odluËuje?!): „Ove mlade æene su zasijale i protestvovale protiv autokratskog sistema hrabro, kreativno i s unutraπwom snagom...” rekao je poslanik EP iz redova zelenih Verner ©ulc zaboravqajuÊi, pritom, da su iste svojim bezumqem (koje se naziva „umetniËom slobodom”) povredile verska oseÊawa pravoslavnih Rusa skrnaveÊi ambijent pravoslavnih hramova svojim „performansom”! ©ta je sa wihovim qudskim pravima... verskim oseÊawima?! Ali, tako je to s dvostrukim standardima Evrope: kada se wihovi interesi sudare s istinom - tim gore po istinu! Ako iko to zna, onda graani Srbije taj gorak ukus krvi u ustima imaju svakodnevno od svakojakih πamara koji nam dolaze iz civilizovane EUrope. S druge strane, πta je ono πto graani Srbije retko imaju?

To je: dostojanstvena odbrana „izabrane” nam politiËke elite za svako (teπko nam) naneto poniæewe,

Iskra 1. novembar 2012. . .

za razliku od braÊe po majËici Rusiji!

I, evo, kako to izgleda iz ruske perspektive: Lekcija prva: Aleksej Puπkov, predsednik Komiteta sa spoqne odnose Dume, i πef ruske delegacije pri Parlamentarnoj Skupπtini Saveta Evrope na sam nacrt Rezolucije reagovao je dajuÊi primere (koji su za Rusku Federaciju potpuno neprihvatqivi jer se meπaju u unutraπwe stvari jedne zemqe i potpuno su neobjektivni) iz nacrta: RF se poziva da: - promeni svoje zakone o mitinzima i protestima (?!); - preispita presudu povodom sluËaja Pussy Riot; - obustavi primenu federalnog zakona o ekstremizmu; - kao i da opozove priznawe nezavisnosti Abhazije i Juæne Osetije i da momentalno povuËe trupe iz Moldavije?! „Uz svo poπtovawe prema izvestiocima, potpuno je jasno da nijedna nacija na svetu ne bi preispitivala svoje zakone, sudske odluke ili priznawe drugih naroda zbog toga πto to neko sa strane zahteva!” rekao je Puπkov!

I ne samo to, Puπkov je (da podsetimo) imenovan za πefa ruske delegacije pri SE poπto je: Lekcija druga: Predsednik Dræavne Dume, Sergej Neriπkin nedequ dana pre zasedawa izjavio da odbija da putuje u Strazbur koji je pokazao da je isuviπe sklon RusofobiËnim sentimentima!

Lekcija treÊa: nekoliko poslanika Dume je predlagalo da treba bojkotovati zasedawe kao i da se Ëak suspenduje Ëlanstvo Rusije u Savetu Evrope!

Duma je, na kraju, ipak izglasala da delegacija treba da ode u Strazbur i tamo iznese svoj stav.

Pokazalo se da je to bila (ipak) dobra odluka.

Lideri SE pokuπali su da zataπkaju skandal u najavi - ali bezuspeπno!

Lekcija Ëetvrta: Leonid Slucki, poslanik i potpredsednik Parlamentarne Skupπtine SE rekao je da bi prihvatawe „preporuka” znaËilo oËiglednu manifestaciju duplih standarda primewenih u sluËaju Rusije.

Rezultat: Preporuke nisu usvojene jer dvotreÊinska veÊina nije postignuta.

Predkontekst ovog dogaaja, svakako, bio je javni nastup Vladimira Putina, prvi posle wegovog izbora na mesto Predsednika, u kom je uputio jasnu poruku Zapadu da sa Rusijom nadaqe moæe da se razgovara s uvaæavawem i (samo) uz poπtovawe principa reciprociteta: Od Rusije se moæe oËekivati samo onoliko koliko joj se pruæa - bila je viπe nego jasna opomena prvog Ëoveka RF Zapadu! Ubrzo zatim (u duhu reciprociteta), usledilo je: „uskraÊivawe” gostoprimstva USAID-u koji se dugi niz decenija toliko trudio da utemeqi „demokratiju” i raztemeqi dræavu Rusiju; zabrana parade ponosa na (prvih) sto godina; proces pank grupi koja je pokuπala javno da ponizi pravoslavnu Rusiju; targetirawe Zapada za glavnog krivca za haos u svetu: „Glavna stvar je u tome πto naπi partneri

9

Putinovo reciklirawe...

Tiranija ameriËkog... (sa str. 8)

ne mogu stati. Oni su veÊ stvorili atmosferu haosa na mnogim teritorijama i sada nastavqaju sa svojom politikom i u ostalim zemqama, ukquËujuÊi i Siriju” izjavio je ruski Predsednik tokom posete regionu Riazan, dok je u Wujorku tekla æustra rasprava povodom situacije u Siriji na 67. zasedawu Generalne Skupπtine Ujediwenih Nacija!

I, evo, dok beleæimo dogaaje koji slikaju vreme podivqalog imperijalizma ameriËkog tipa: NATO je dobio izgovor za vojnu intervenciju na Siriju. Meusobno su se granatirale Sirija i Turska, i kao u veÊ vienom scenariju u drugoj polovini dvadesetog veka, zapadna vojna alijansa kreÊe u intervenciju s ciqem obarawa (woj) nelojalnog reæima. Ono πto pobuwenici, ili kako to zapadni angaæovani medijski poslenici zovu „borci za qudska prava”, nisu uspeli da urade NATO finalizuje!

KonaËno, u svetlu finalnih duela dvojice ameriËkih kandidata za predsednika, Obame i Romnija, ukoliko pobedi navedeni drugi - to bi znaËilo da Ruska Federacija i zvaniËno) postaje „dræavni neprijateq broj 1” za SAD! Uostalom, to je Romni i otvoreno rekao, u maniru (po intelegenciji Ëuvenog) X.V.Buπa. Dakle, umesto Obaminog „resetovawa” odnosa dveju civilizacija Istoka i Zapada - moæe se desiti da svedoËimo, komjuterskim reËnikom reËeno „padu sistema” ali cele planete! Upravo, na ovaj naËin je Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova u svom razgovoru za list Komersant opisao bilateralne odnose izmeu dve sile! Moæda bismo, kompjuterskom terminologijom iskoristili popularni Recycle Bin, da oznaËimo mesto na koje Êe neizostavno otiÊi zapadna dupla igra u meunarodnim odnosima.

Da! Ovaj put, taj Êe proces potpisati Vladimir Putin - Ëovek koji se odvaæio da reciklira zapadne projekte terora i detaqnom obradom (kako i nalaæe sam proces reciklirawa) za poËetak IstoËnoj hemisferi ponuditi plan za oporavak nacionalnog suvereniteta, teritorijalnog integriteta u okviru kog Êe poniæene zemqe i narodi dostojanstveno braniti qudska prava i civilizacijske tekovine!

Uostalom i ova hronika aktualnih dogaaja moæe da posluæi kao uvod u kratko uputstvo za sve one koji se late dræavnog posla! Ukoliko bismo sve napisano podveli pod zajedniËki imeniteq, vrlo jasno bi se ispisao: „svi (Rusi sada) za jednog, a jedan za sve”!

S druge strane, kada bismo (opet poput hroniËara aktualnih dogaaja) pokuπali da u jednoj reËenici saberemo πta graani Srbije Ëesto imaju, to je: dostojanstvena odbrana EU mantre - „Evropa nema alternativu” od „izabrane” nam politiËke elite za svako (teπko nam) naneto poniæewe, ekonomski teror i beskrajno siromaπtvo!

Naæalost!

Fond strateπke kulture 6. 10. 2012

10

Marina Raguπ (Podvukla - Iskra)

stalno „nevoqno prisiqeni” da napadaju i bormbarduju druge zemqe i to obavezno i samo iz humanitarnih razloga - bogami, nikakvih drugih - i oseÊaja „odgovornosti za zaπtitu” tih nesreÊnih naroda, a koje navodno ugwetavavaju wihovi lideri - uspevaju da stvore vlastitu auru, zraËeÊi, prvo Amerikom, a onda i celim okupiranim svetom.

Relativizovawe vlastitih greπaka i tuih vrednosti Uprkos stalnom insistirawu na svojoj skromnosti, nepristrasnosti, Ëestitosti i umerenosti, LIBERALI su najokoreliji ideoloπki fanatici. Meutim, oni koji se usude da stanu na put tako nemilosrfnoj ideologiji, ili se samo usude da preispituju wene vrednosti, naiÊi Êe na brzu i æestoku odmazdu, gde LIBERALI ne biraju sredstva u krπewu protivnika i ne πtedeÊi Ëak ni æivote, kako svojih sledbenika, tako i omrznutih protivnika.

Tako, odiπuÊi laænom tolerancijom, razumevawem i otvorenoπÊu, LIBERALI se ne zadovoqavaju time da im se samo drugi ne suprostavqaju, kako posredno, tako i neposredno, nego i daqe insistiraju i traæe - od svojih protivnika - da pokaæu i dokaæu, potpuno i bezrezervno prihvatawe wihove ideologije. Ni prihvatawe, samo po sebi, ne moæe zadovoqiti fanatike, nego daqe insistiraju da protivnik pokaæe i primeni wihovu ideologiju, ne πtedeÊi napore u disciplinovawu javnosti i ispirawu zdravog razuma. Ne odustaju, dok se ne uvere da su pobedili zdrav razum protivnika i dok ih protivniËka javnost ne uveri da je nepogreπivo i Ëvrsto na putu wihove ideologije. Ne nasedaju na deklarativene politiËke izjave „opredeqeni smo za vaπu politiku”, nego nastavqaju sa æestokim pritiskom, dok sami ne zakquËe „ovo su dobri momci”.

Da bi lakπe ovo sproveli, liberali pribegavaju svom proverenom, pouzdanom i omiqenom metodu - metodu relativizacije svojih greπaka i grehova. Dakle, dræe se maksime „ne postoji apsolutna istina, nema apsolutnog dobra i zla, dopuπtajuÊi monohromu pustoπ male razlike senke od sivila”. Takva perspektiva, oËajawa i pesimizma i, na kraju, nihilistiËka manipulacija, bilo koje ili svih vrednosti. To, takoe i navodno, daje moÊan mehanizam za zaustavqawe i onemoguÊavawe razvoja ekstremizma. To, kako trijumfalno kaæe guru liberalizma, Danijel Bel, daje preduslov da se konaËno proglasi KRAJ POTREBE ZA IDEOLOGIJOM. Srpski kulturni klub 1.10.2012.

Milenko ViπwiÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

NAPREDWA»KI ”TROJANSKI KOW” EVROATLANTIZMA [...} Aktuelna Vlada NikoliÊa, VuËiÊa i DaËiÊa se prema sopstvenom narodu ponaπa... svesno manipuliπu graanima ove zemqe i to naroËito nacionalno opredeqenim, izazivajuÊi kolektivnu πizofreniju i rascepqenost svesti.

TretirajuÊi sopstvene graane kao nedorasle i zaglupqene, aktuelna SNS-SPS-URS koalicija æeli da stvori predstavu u javnosti da, bez obzira πto nastavqaju i daqe sa pogibeqnom politiËkom orijentacijom prethodnog TadiÊevog raæima, kako su oni velike ”patriotine” i da Êe na kraju... oni sve preÊi, jer su NikoliÊ, VuËiÊ i DaËiÊ qudi sa ”vizijom” i ”nedokuËivom” strategijom kojom Êe spasiti Srbiju, dok, onako ”dræavniËki”, blenu u kameru, odajuÊi utisak qudi koji su ”zagledani u nedostiæne daqine”.

Naravno, ovakvo manipulisawe ne bi bilo moguÊe bez ”zapeËaÊenih” i ”novostandardizovanih” napredwaËkih analitiËara, koji nanose nepopravqivu πtetu nacionalnim i dræavnim interesima Srbije, a time πto uæivaju poverewe nacionalnog dela javnog mwewa, wihovo delovawe je mnogo pogibeqnije. Jasno je da svako ko iole æeli dobro Srbiji neÊe dozvoliti sebi da veruje obmanama, laæima i dezinformacijama koje moæe da vidi na B 92, ”PeπËaniku” ili ”E-novinama”, ali je zato vrlo podloæan onome πto moæe da proËita na nekim patriotskim sajtovima ili retkim πtampanim i elektronskim medijima nacionalne orijentacije. Zato je i πteta onih koji zagovaraju ”napredwaËko Ëudo” i ”patriotski projekat VuËiÊ” mnogo veÊa, a πto je najgore, mnogi od wih su se iz liËnih interesa stavili direktno u sluæbu nove vlasti. Da stvar bude gora, poËele su da stiæu i nove posledice takve neodgovorne politike.

Deæurni napredwaËki analitiËari su uz ekstazu i pompu, koja moæe da se poredi jedino sa wihovim prethodnicima u vidu æutih propagandista, propratili NikoliÊev susret sa Putinom i VuËiÊev boravak u NemaËkoj. ©ta sve tu nije napisano, Ëitave ode ”mudroj patriotskoj politici”. Okrenuli smo se prema Rusiji, stiæe ”Juæni tok”, dobiÊemo pare da zakrpimo buxet, neÊemo bankrotirati do zime, razvija se ”strateπko partnerstvo”, sada Êe na VuËiÊa drugaËije da gledaju u NemaËkoj, jer imamo podrπku Rusije, postajemo ”treÊi igraË” u ”osovini Moskva-Berlin-Beograd” i sl. Meutim, osim potvrde prijateqstva, novih sporazuma u vezi sa sredstvima za buxet i æeleznicu i naËelnih sporazuma da se i naπi graevinci ukquËe u izgradwu olimpijskog naseqa u SoËiju, niπta novo nije vieno. Pored sveg truda NikoliÊa i wegovih spin majstora ostaje jasno da Rusija shvata da i nova Vlada u Beogradu nastavqa politiku stare, ali ovoga puta sa ”patriotskom ambalaæom” i bez ogoqene antisrpske politike i retorike. Sa druge strane, mediji su pisali kako je

Iskra 1. novembar 2012.

VuËiÊ naiπao na ”odliËan doËek u Berlinu”, sa sve poËasnom gardom i intonirawem himni, kako nemaËki energetski gigant RWE postaje strateπki partner EPS-a, kako stiæe nemaËki kapital, a onda Êe Nemci kada budu uloæili u velike sisteme u Srbiji imati interesa da promene svoju politiku prema nama. NesreÊnici nisu stigli ni da objave svoje tekstove, a veÊ ih je demantovala nemaËka parlamentarna delegacija koja je u Beogradu na konferenciji za novinare prenela nemaËki bestijalni ulitmatum Srbiji u sedam taËaka, koji po svojoj gadosti prevazilazi i onaj austrougarski iz 1914. godine i onaj Hitlerov iz 1941. godine. Sve nam je to jasno i glasno, nemaËki precizno i podvuËeno, saopπtio wihov πef delegacije ©okenhof, Ëisto da nemamo sumwu da je DaËiÊev drug iz Kominterne Martin ©ulc preneo neki svoj liËni stav drugu Ivici. Nismo morali da Ëekamo dugo, a nova vlast je veÊ krenula sa prihvatawem i sprovoewem ove ucene usvajajuÊi sve antiustavne i antidræavne sporazume koje je u Briselu potpisao Borko StefanoviÊ-Tahiri, i ne samo to, veÊ je taj gnusan Ëin nazvala ”meunarodnom obavezom”.

Prethodni TadiÊev reæim je svesno i dosledno od prvog dana sprovodio politiku puzeÊeg priznawa TaËijeve krvoloËne tvorevine.

O tome su svedoËile i ”Vikiliksove” depeπe.

Meutim, Ëak ni TadiÊevim marketinπkim ærecima i spin majstorima orvelijanskog novogovora nije palo na pamet da pristajawe na razbijawe sopstvene zemqe, ruπewe meunarodnog prava, Rezolucije 1244 SB UN-a, Ustava Srbije, okupaciju i otimaËinu dela sopstvene dræavne teritorije uz sprovoewe Ahtisarijevog plana nazovu ”meunarodnom obavezom”. Ova Vlada ih je u tome nadmaπila. PrihvatajuÊi sporazum o integrisanom upravqawu Vlada Srbije je de facto priznala nezavisnost Priπtine, jer sada postoji granica izmeu Kosova i Metohije i ostalog dela Srbije sa carinicima i policijom na obe strane i sa graniËnim prelazima. Time su napredwaci potezom pera sruπili i obesmislili srpske barikade i borbu na Kosmetu bacivπi Srbe direktno u ruke onima koji su im naæivo vadili organe i Ëupali srca iz grudi, da kod wih vade dokumenta gde Êe pisati da viπe nisu Srbi, veÊ ”Kosovari”.

Naravno, sve je to praÊeno ”patriotskom” retorikom i formom Tomislava NikoliÊa, koji sada ponavqa TadiÊevu mantru ”da nikad i ni pod kojim uslovima neÊe priznati...”, dok iza wega na mestu predsedavajuÊeg Generalne Skupπtine UN-a Vuk JeremiÊ mlati ËekiÊem po stolu, a mi treba da progutamo priËu kako se neπto mewa naboqe, iako niko ne ume da objasni πta. Kako bi manipulacija bila kompletna, tu je i premijer drug Ivica koji se vratio svojoj izvornoj titoistiËkoj mladosti i detiwstvu. Uz gromoglasno ”patriotsko zakliwawe” ponovo sve viπe puπta priËu o tzv. ”podeli

23

Bio sam... неким ситуацијама у којима ми нисмо имали успеха, агенти - шакали, били су послати да сруше ту владу или елиминишу оне лидере које економске убице нису успеле да подмите. То се мени догодило у Панами и Омар Торијос је био убијен као резултат тога. Ако би и шакали подбацили, онда иде америчка војска - као што је случај с Ираком. Како сте Ви постали један од њих, економски плаћени убица?

Регрутовала ме је Национална агенција за безбедност (НСА) а завршио сам радећи као руководећи економиста у приватној консултантској фирми, где сам био обучаван као економски плаћени убица. Данас економске убице и шакали обично раде за приватне компаније а не директно за НСА или ЦИА. На који начин су, по Вашем мишљењу, Међународни монетарни фонд и Светска банка учествовали у изградњи те корпоратократије у земљама у развоју и које су последице тог њиховог деловања тамо?

Kosovsko `Resetovawe`... (sa str. 20) Зато и верујем да ипак још није све изгубљено када је реч о српској решености да се бори за свој територијални интегритет. Заправо, лако је мојим саговорницима по ретким ТВ емисијама у којима се још уопште третира неко смислено политичко и државно питање да позивају на „храбро“ суочавање са реалношћу, кукају над „протраћеним парама“ и подстичу ову, као и ону претходну власт, да се што пре „ратосиља“ Косова. Што би рекао песник - „по њима се ништа неће звати“. Али Николић и Дачић се, свиђало нам се то или не, и свиђало се то њима, или не, „уписују у историју“. И, њима, ма колико „трезвени“ и „прагматични“ били - а очигледно не би стигли ту где су да нису поседовали поменуте особине - њима, дакле, није и не може бити свеједно, и то не само због рејтинга и избора, да ли ће у тој историји бити записано да су, сто година након Кумановске битке, они били на челу Србије у тренутку када је она дефинитивно одустала од борбе за Косово. Ту ће им од слабе помоћи бити позивање на Кацина и Филеа, резолуције Европског парламета и вађење како је „то све већ Милошевић изгубио", односно, „Борко парафирао“.

Зато, уз ризик да испаднем наиван или „оптимиста“ - што ми се баш и не дешава често - рекао бих да нас, по свој прилици, чак и независно од воље главних актера, ипак чека одређено ресетовање досадашње политике „ЕУ нема алтернативу“.

NSPM, 2. 10. 2012

22

Ђорђе Вукадиновић

Већ сам поменуо на који начин Светска банка и њене сестринске организације функционишу у читавој овој причи али треба додати да, једном када се земље задуже, Међународни монетарни фонд им нуди додатну финансијску помоћ. У извесном смислу, то је смањење дуговања али тек онда када се држава или државе сложе да продају своја добра и друге ресурсе страним компанијама и да приватизују јавни сектор. Последица тога је да те државе потпадају под ту светску империју. Да ли можете да нам кажете да ли је могуће да се земље у процесу транзиције (на пример - Србија) изборе с негативним последицама економске глобализације?

Да, могуће је. Никада нисам радио у Србији и не познајем специфичности ваше ситуације конкретно, тако да не могу ни да предложим неки јасан план. У сваком случају, најважнија ствар је да се не прихвати идеја да ви морате некоме да робујете. У кооперацији с другим земљама, колико је могуће широм света, од Африке, преко Латинске Америке, до Европе и Азије, треба одбити улазак у нове дугове или преузимање плаћања старих дугова које су направили неки бивши лидери, корумпирани од стране економских убица. Тек ако сви заједно и сложно устанете и побуните се, можете да се надате успеху. И на крају, господине Перкинс, који је био Ваш најдубљи мотив да напишете и објавите своју књигу, посебно ако знамо да сте се суочили са пуно проблема и да сте чак били и упозорени да то не чините а да сте Ви, упркос томе, одлучили да свету откријете истину?

Након 11. септембра, док сам стајао и посматрао како гори Светски трговински центар, знао сам да морам да напишем књигу. Схватио сам колико је важно помоћи људима да схвате да америчка спољна политика није оно за шта се представља да јесте и да, у суштини, има за циљ стварање врло неправедног и непоштеног света који ће резултирати растућом нестабилношћу. Мој унук очекује да наследи један мирољубив свет, свако дете на сваком континенту мора имати иста очекивања. Да би се то догодило, морамо да отклонимо узроке тероризма, глад, сиромаштво и експлоатацију. Схватио сам да је мој први корак био да откријем причу о експлоатацији, причу о економским плаћеним убицама. Никоме нисам рекао да пишем књигу све док је нисам завршио и послао је одређеном броју издавача. У том смислу, то је била моја најбоља гаранција. Сваки шакал зна да једном када књига постане доступна јавности, чак и да ја будем убијен, то може само увећати њену продају и то је већа опасност него то што сам ја жив.

Geopolitika oktobar 2012.

Сандра Максимовић (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

„PATRIOTSKA PQA»KA” U REÆIJI SORO©EVE MAFIJE U jeku pritisaka na Srbiju da se πto pre i zauvek odrekne Kosova i Metohije, na RTV B92, poznatom vaπingtonskom medijskom bombarderu, emitovan je kratki serijal pod nazivom „Patriotska pqaËka”.1 Prozapadna medijska artiqerija je dobila zadatak da utiËe na srpsko javno mwewe, na taj naËin πto Êe sveukupnu finansijsku pomoÊ juænoj pokrajini predstaviti kao kriminal. „Patriotska pqaËka” je lansirana u iπËekivawu pregovora Beograda i privremenih institucija na KiM, kao i izveπtaja Evropske komisije o Srbiji, Ëiji su predstavnici otvoreno predoËili srpskim vlastima da moraju odustati od borbe za teritorijalni integritet zemqe, ukoliko æeli u EU.2 B92 je utroπio ogromna stredstva u proizvodwu i plasman svoje propagandne emisije, meutim wihova argumentacija je potpuno podbacila.

Autori „Patriotske pqaËke” kao kquËni argumenat navode da je zbog neplaÊawa poreza (PDV-a) na robu koja je isporuËivana na Kosovo i Metohiju, buxet Srbije oπteÊen za 300 miliona evra.3 Podsetimo se da je Vlada Vojislava Koπtunice kao vid pomoÊi preostalom srpskom narodu joπ 2005. godine donela uredbu kojom je ukinula plaÊawe ove vrste poreza na robu koja je odlazila put juæne srpske pokrajine. Vlada Mirka CvetkoviÊa je pred kraj mandata delimiËno ukinula Uredbu i vratila PDV za veÊi deo te robe. Na taj naËin DS je pokuπala da izvrπi pritisak na Srbe koji æive na okupiranoj teritoriji u getima okruæeni bodqivakom æicom, kako ne bi prkosili faktiËkom priznawu nezavisnosti KiM i pregovorima u koje se upustio TadiÊev reæim.

B92 bez trunke srama, oslobaawe od poreza robe koja se πaqe na Kosovo i Metohiju naziva pqaËkom! Sve to u situaciji u kojoj se Srbi u juænoj pokrajini bore za opstanak. Ta vrsta pomoÊi Beograda je doprinela tome da se na ovoj teritoriji raa najveÊi broj srpske dece, πto predstavqa smetwu za πiptarske separatiste i wihove mentore iz SAD i EU koji æele da vide KiM bez Srba. Autori „Patriotske pqaËke”su namerno „zaboravili” da pomenu Ëiwenicu po kojoj samo 500 preduzeÊa u Srbiji, najveÊih duænika po osnovu poreza i doprinosa duguju milijarde evra dræavi i zaposlenima!4 Pri tom „rupa” u PIO fondu je odavno probila crtu od 10 milijardi evra!

Takoe, B92 namerno gubi iz vida Ëiwenicu da su najveÊu πtetu buxetu Srbije naneli DOS i DS, fanatiËnim nametawem modela evropskih integracija. Vlast DS-a predvoena Borisom TadiÊem i Mirkom CvetkoviÊem zaduæivala je Srbiju za 4,7 miliona evra dnevno, da bi taj iznos zaduæewa za tri i po godine ukupno dostigao neverovatnih 5,7 milijardi evra, πto predstavqa rekordnu zaduæenost u istoriji!5 Sve to na putu Srbije u EU. Korupcija i kriminal nisu strani ni mediju

Iskra 1. novembar 2012.

B92, jer je upravo i preko wihovih raËuna stizao novac za obarawe Slobodana MiloπeviÊa πto je poreske obveznike u SAD za samo tri godine koπtalo ukupno 75 miliona ameriËkih dolara.6 Koliko je tog novca zavrπilo u privatnim xepovima?

B92 se nije opredelio da napravi TV serijal o trgovini qudskim organima otetih i kidnapovanih Srba, transportu narkotika iz Avganistana na KiM pod kontrolom NATO pakta, koji ugroæavaju mlade qude u celoj Evropi, ili krai srpskog rudnog blaga. Ovakvo ponaπawe B92 je logiËno jer taj medij ne dobija novac od Soroπa da bi Srbe predstavqao kao qude (drugima) veÊ naprotiv da bi ih satanizovao u skladu sa razmiπqawima tvorca Fonda za otvoreno druπtvo, koji je svojevremeno potpisao peticiju za bombardovawe Srbije.

VlasniËka struktura RTV B92 je dugo bila veπto skrivena. Prema izveπtaju Verice BaraÊ koja je vodila Savet za borbu protiv korupcije, vlasnik RTV B92 je bilo preduzeÊe „Astonko” registrovano u Srbiji, Ëiji je vlasnik istoimeno preduzeÊe sa Kipra za koje ne postoje podaci o vlasniËkoj strukturi.7 Dakle neko se svojski potrudio da vlasniËka struktura RTV B92 ostane nepoznata πto je dovelo do sumwe da je prekrπen Ëlan 99.

Zakona o radiodifuziji.8 InaËe Srbija ima ozbiqan problem sa nejasnom vlasniËkom strukturom vodeÊih i najuticajnijih medija πto je Savet za borbu protiv korupcije utvrdio u svom izveπtaju.

Meutim najuticajniji vlasnik RTV B92 ne predstavqa nepoznanicu. Preko firme „MDLF inc.”

Xorx Soroπ utiËe na ovaj medij.9 Jedan od osnivaËa „MDLF inc.” je Fond za otvoreno druπtvo Ëiji je tvorac i predsednik Soroπ.10 Xorx Soroπ je svojevremeno bio saradnik nacista, narko-trgovca Roberta Veskoa, i barona Edmonda de Rotπilda i bavio se razliËitim poslovima, od razarawa nacionalnih valuta, preko propagirawa eutanazije, do finansirawa meunarodnih kampawa za legalizaciju droge i uniπtavawa istoËnoevropskih i balkanskih dræava, kao i dræava TreÊeg sveta.11 Soroπ je pozivao 1999. godine na ubijawe graana Srbije dok je preko Meunarodne krizne grupe koju finansira vodio æestoku kampawu za priznawe nezavisnosti Kosova i Metohije i satanizaciju Srba. Prosto je neverovatno da se jednom takvom zloËincu dozvoqava da ima udeo u srpskim medijima.

U svetlu svega navedenog potpuno je jasno zbog Ëega B92 truje graane antisrpskom propagandom forsirajuÊi priËe o navodnim srpskim zloËinima, „mraËnim devedesetim”, promoviπuÊi Haπki tribunal, NATO i EU, a izvrgavajuÊi ruglu patriotizam, SPC i preæiveli narod na KiM. Ovaj medij sa nacionalnom frekvencijom je prenosnik poruka Ëoveka koji mrzi i koji se posvetio razbijawu srpske nacije i svoewu Srbije na predku

11

Американац Џон Перкинс:

Povratak na selo

IZLAZAK IZ KRIZE Krizu moæete da prebrodite ako se vratite na selo ili ako se ËvrπÊe poveæete sa selom.

Stawe na naπim selima je katastrofalno, od 4.600 sela u 200 nema nikoga, u 200 nema mlaih od 25 godina, u narednih 10 godina joπ 700 sela Êe ostati prazno, na selima je 50.000 napuπtenih kuÊa, na 145.000 kuÊa u selima piπe da su privremeno nenastawene (kakav glup naziv za praznu kuÊu), ne obrauje se 600.000 hektara wiva, od 1950. do 2000. iz sela je otiπlo u grad osam miliona qudi. Taj prelazak u razvijenom svetu je trajao 150 godina.

Dakle, nastavqa se programirano uniπtavawe naπih sela i ne treba oËekivati ni od ovog reæima da Êe napraviti neki strateπki zaokret prema selu. ©ta onda da radimo? Treba da sruπimo i

Patriotska pqaËka... manovske granice. Najuriti Soroπa i sliËne iz srpskih medija nije samo vaæan nacionalni zadatak veÊ i civilizacijski standard.

1http://www.b92.net/insajder/aktuelnovesti.php?yyyy=2012&mm=9&dd=24&nav_id=645734 &start=10 2http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Evrops ka-komisija-Datum-pregovora-ostaje-vezan-zaKosovo.sr.html 3http://www.b92.net/insajder/arhiva/arhiva.php?nav_cat egory=1478&yyyy=2012&mm=09&nav_id=645825 4http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:389620-Firme-duguju-po-radniku14000-evra 5 http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/305128/Cvet kovic-zaduzio-drzavu-vise-nego-svi-premijeriza-20-godina 6 http://emperorsclothes.com/articles/szamuely/willthe.

7 Vidi: Korupcija, vlast, dræava, Deo 3, priredila Verica BaraÊ, Savet za borbu protiv korupcije, 2011, Beograd.

8 Isto.

9 http://www.b92.net/o_nama/vlasnistvo.html 10 http://www.mdlf.org/en/main/about/44/Funders-andlenders.htm 11 O Xorxu Soroπu vidi studiju Vladimira DimitrijeviÊa: Xorx Soroπ - Veliki meπetar sviju huqa. (http://www.pecat.co.rs/2010/08/dzordz-soros/) Yahoo/Daily Digest, 6.10.212 (Podvukla - Iskra)

12

Boris ALEKSI∆

ovaj odnaroeni reæim i da dovedemo sposobne struËwake koji Êe napraviti novu ekonomsku politiku prema selu. Dok se to ne desi, predlaæem vam da sami usmerite svoju æivotnu strategiju prema selu. Ovo piπem za one koji razmiπqaju svojom glavom i koji znaju πta im savetujem.

Selo je odbrana od krize. Kada doe do sloma svetskih finansija i bankrota Srbije, biÊe presudno vaæno kako da se prehrani stanovniπtvo.

Onaj koji æivi u neboderu i kupuje u supermarketu iznenada Êe se naÊi u velikoj nevoqi kada ne bude mogao da kupi hranu. Zato je vaæno da πto viπe graana krene na selo i da obezbedi u sopstvenoj proizvodwi hranu. UËite kako se ore, kopa, drqa, sadi i odgajaju poqoprivredni proizvodi. Ja sam taj æivotni kolex zavrπio davno u Strmici i znam da radim sve seoske poslove, poπto su me moji edovi pripremali za vreme kada Êe avo odneti πalu i kada Êe svako morati da nauËi da proizvodi hranu za sebe.

Rasprava »erniπevskog da li da se opredelimo za ©ekspira ili masnu kobasicu, voena negde sredinom XIX veka, pada u vodu pred gromoglasnom grmqavinom gladnih creva, tako da je najvaænije da graani budu spremni za drugi talas krize i da znaju da ih utoËiπte Ëeka na selu.

Pored ovog materijalnog momenta, selo je dobro za nervoznog i frustriranog stanovnika grada i zbog toga πto ga ono oslobaa napetosti, stresa, bensedina i stvara psiholoπku ravnoteæu neophodnu za temeqno mentalno ozdravqewe liËnosti. Ëovek koji se vrati na selo i poËiwe da proizvodi za sebe, nema nadreenog πefa, ne mora da putuje na posao, ne mora da se guæva po gradskom prevozu, dobija smirenost koju mu gradski æivot nikada ne moæe doneti. On moæe da planira svoje vreme samostalno, odreuje koliko Êe raditi i koliko mu je dovoqno hrane za proizvodwu, pa tako postaje nezavisan od totalitarnog reæima i nije podloæan manipulaciji politiËkog oloπa.

Kako dolazi iz grada i kako mu se smuËio gradski æivot upravo zbog tih politiËkih manipulacija, wemu je sasvim dovoqno da iskquËi sve medije koji mu danas truju svakodnevno æivot i da se posveti i preda prirodi.

Recept da se pobedi kriza je - povratak na sela. Ukoliko imate neku crkavicu koju ste skupili i dræite po parazitskim bankama, vadite to πto pre, pre cunamija koji stiæe, da vam se ne bi ponovo desilo da vaπa devizna uπteevina postane nova stara devizna πtedwa.

Da li ste me razumeli? Ako jeste, lepo. Ako niste, ne mogu da vam pomognem.

SIM (?), 8.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Branko Dragaπ

Iskra 1. novembar 2012.

Био сАм ПлАћени економски уБицА

Међународни економски односи су такви да, добрим делом, одређују судбину међународних односа у целини, нарочито зато што је све израженија болна подела на развијене земље и на земље у развоју, на оне који могу све и на оне који не могу ништа.

Мрачна страна светске економије постаје очигледна сада када политичко позиционирање једне слабе државе у међународном институционалном систему постаје све више зависно од привредне подобности те исте државе, односно од њене безусловне отворености за улазак страног капитала. На тај начин, богати ће постати још богатији, а сиромашни још сиромашнији.

У сенци приче о улагању "у развој неразвијених" крије се друга прича, прилично сурова у својој суштини, искрен приказ стварности који даје човек, некадашњи најуспешнији Economic Hit Man (ЕХМ), односно економски плаћени убица. Џон Перкинс је сумирао своје богато професионално искуство у џунгли привредне глобализације, период у коме је у име корпоратократије и профита најмоћнијих довео многе земље у развоју на руб економске пропасти а тиме и до почетка краја њиховог политичког живота. На основу свега тога написао је и објавио 2004. године фасцинантну књигу "Признање једног економског плаћеног убице", која и дан-данас узбуђује јавност широм света. Џон Перкинс завршио је студије за руководиоце компанија на Универзитету у Бостону и врло брзо је постао занимљив, као одговарајући потенцијал, извесним политичко-привредним структурама, као што су Национална агенција за безбедност (НСА) и МАИН, мала компанија која је била консултант Светске банке, око инвестиционог програма за земље Трећег света. Преко ноћи постао је нека врста тајног агента еx officio, економски плаћени убица који је одлично, показало се, радио свој посао јер је дуго година опстао у сржи софистицираних привредних манипулација на међународном нивоу. Радило се на стварању низа држава економски зависних од САД-а, чиме би та иста Америка себи обезбедила регуларан пут до експлоатације ресурса државе која је економски умрла. Радило се о милијардама долара које су кружиле и које су за једне значиле почетак а за друге крај. Перкинс у својој књизи примећује следеће: "У земљама као што су Еквадор, Нигерија или Индонезија облачимо се као учитељи или власници радњи. У Вашингтону и Паризу изгледамо као владини службеници или банкари. Делујемо скромно и просечно. Посећујемо пројекте и обилазимо осиромашена села. Проповедамо алтруизам и говоримо за локалне новине о добробити коју ће донети наши хуманитарни пројекти. Конференцијске столове и владине одборе прекри-

Iskra 1. novembar 2012.

вамо табелама и високим прорачунима, а на Харвардовој школи за економију држимо предавања о чудесима макроекономије. Ми смо стално присутни и радимо отворено. Или, у најмању руку, тако се представљамо и такви смо прихваћени. Тако функционише овај свет." Тај његов свет укључује и Међународни монетарни фонд и Светску банку, који су и те како одиграли значају улогу у "новом економском поробљавању света" и зато Џон Перкинс верује да само јединствен одговор угрожених земаља у развоју може разбити обруч те нове светске империје без милости. Некадашњи економик хитмен, Џон Перкинс, без страха од реваншизма "шакала који су у служби привредне мафије" и са задовољством пробуђене савести, покушава да нам покаже да ствари нису увек онакве каквима се чине и да вреди се борити за бољи свет, за свет без глобалне преваре, корупције, уцене и бруталности.

Господине Перкинс, Ви сте написали књигу "Признање једног економског плаћеног убице", која је изазвала и још увек изазива бурне реакције широм света, иако је то, заправо, само истинита прича о послу којим сте се некада бавили. Можете ли да нам објасните ко су економске плаћене убице и шта је њихов задатак?

Ми примарно стварамо глобалну империју без силе. Најважнији задатак за економског плаћеног убицу је да открије све оне земље Трећег света које имају ресурсе за које су заинтересоване америчке корпорације (узмимо пример нафте), затим тим земљама Светска банка или њој сличне институције дозвољавају огромне позајмице.

Али, новац не иде директно у ту земљу. Он пре иде америчким компанијама које граде моћне фабрике, индустријске комплексе или предузимају друге грандиозне инфраструктурне пројекте у тој земљи. Земља, наравно, завршава тако што упада у огроман дуг који не може да измири. Од тога имају користи локалне богаташке фамилије једнако колико и америчке корпорације, али то не помаже и већини популације, која је сувише сиромашна да користи струју, није обучена довољно да ради у новој индустрији и која фактички остаје да живи ван тог економског система. Земља, наравно, завршава тако што упада у огроман дуг који не може да измири. Тада ми економски плаћене убице идемо назад у ту земљу и кажемо: "С обзиром на то да не можете да платите своје дугове, дајте нам оно од чега живите - продајте вашу нафту, по ниским ценама, нашим нафтним компанијама. Или нас подржите својим гласовима у УН - у или пошаљите своје трупе да подрже наше у Ираку." У

21

КОСОВСКО „РЕСЕТОВАњЕ“ ПОЛИТИКЕ ИЛИ СПИН – ПИТАњЕ ЈЕ САД

Права бомба је пукла на иначе рутинској и предвидивој изборној скупштини српских напредњака, на којој је Александар Вучић једногласно изабран за председника СНС, а доскорашњи партијски лидер, председник Србије Томислав Николић, поручио да ће Србија у даљем процесу европских интеграција имати своје услове, јер „нема разлога да трчи за датумом и папиром“. У свечаном делу скупштине СНС у центру "Сава" Николић је, јавиле су агенције, рекао да Србија жели да припада европској породици и да жели да сарађује, али да никада, „док постоји Српска напредна странка и друге политичке странке у Србији“, неће дати оно што је њено. “Без Косова и Метохије би се осећали као човек у велелепној палати који је на смрт болестан", рекао је он и напоменуо да је „десет година трчања Србију довело до просјачког штапа и да ће сада мало да мисли о себи“. Могу замислити како су се током викенда загрејали дипломатски телефони по београдским амбасадама, активирали „обавештени“ - и обавештајни извори и локална „дубока грла“ са само једним али вредним питањем: „Шта би то сада требало да значи“. Односно, да ли је у питању само (не)вешти председников спин, или је ипак на помолу озбиљан заокрет српске државне политике, нарочито оне према Косову и Европској унији? Да ли је то само Николићев вербални анестетик намењен српској јавности и бирачком телу које га је изабрало, или одлучан државнички закључак донет након дубоког промишљања и сусрета са Владимиром Путином, с једне, и бројним западним политичким личностима, с друге стране.

Иако се лично са поменутом изјавом слажем у целости (на страну мала стилско-садржинска збрка, то јест, како смо то, све јурећи за „велелепном палатом“, стигли до „просјачког штапа“!?), мислим да о томе шта она тачно значи не треба превише лупати главу. Наиме, веома брзо ће се то видети и показати само. Косово (и Метохија) је најбољи и најпоузданији српски политички лакмус и ту слабо помажу спиновања и политичко-маркентишке рецептуре.

Скренуо бих, међутим, пажњу и на једну, разумљиво, много мање запажену изјаву бившег председника и још увек актуелног лидера ДС, који је, говорећи на тему нових услова и уцена из Брисела и Берлина, рекао да не жели да оптужује нову Владу или новог председника, али да „треба бити свестан да свака политичка промена у Србији носи нова условљавања“. Управо тако. И ово потписујем. Само не могу а да се не запитам да ли је тога што сада говори Тадић био свестан и

20

2007/8. када је дословно у предвечерје проглашења косовске независности форсирао председничке изборе, слао двосмислене поруке у вези са Косовом и подстицао нездраву политичку поларизацију и антирадикалску хистерију у друштву? Да ли му је макар пало на памет да таквом политиком, свесно или несвесно, помаже све оне снаге у земљи и иностранству које раде на отцепљењу јужне покрајине - и да оне помажу њему?! Иако пристојан човек не може а да не осети мучнину при погледу на актуелно медијско иживљавање над Тадићем - у којем, разуме се, данас коло воде управо они медији који су до пред сам други круг, па чак и за време изборне ћутње, најпрљавије нападали Томислава Николића - чињеница је да је он својим, изгледа, сасвим искреним веровањем у политику „двоструког колосека“ можда највише одговоран за актуелну конфузију и жалосно стање на „косовском фронту“. И зато има неке правде што га је СНС на крају срушио његовим сопственим оружјем - унутрашњеполитичком поларизацијом и двосмисленим (али „обећавајућим“) порукама по западним престоницама и дипломатским кулоарима. Али убеђен сам да ни садашњи победници, иако упорно, и након свег досадашњег искуства, како Тадићевог, тако и свог, покушавају да оживе леш звани „и Косово и ЕУ“, неће моћи да побегну од тог косовског крста и усуда.

А ствар је заиста мало чудна. С једне стране, највеће политичке странке у власти и опозицији, гласан и утицајан НВО сектор, западни амбасадори, представници ЕУ, ММФ-а, водећи медији, највећи број новинара и аналитичара и, што је најважније, атмосфера да је ту све већ готово и одрађено. А са друге, наизглед, скоро ништа. У парламенту, само релативно малобројни и млаки ДСС, при томе још додатно обезубљен ишчекивањем да га позову у београдску или републичку власт. Ван парламента, растројени радикали у потрази за изгубљеним временом и мудри „дверјани“ (који, изгледа, много више воле да се баве „сигурицом“ попут гејпараде, него да се озбиљно конфронтирају са властима и Западом на „неперспективној“ и медијски неатрактивној косовској тематици). Плус малобројни патриотски интелектуалци и медији, ем прилично неутицајни, ем, уз ретке и часне изузетке, делимично и сами склони да „спусте кресту“ и одложе свој критички национални дурбин само ако им се у перспективи појави каква вајдица, положај и синекура. Све у свему, када се погледа овај видљиви однос политичких и медијских снага, постаје право чудо што да на плану предаје и продаје Косова није учињено још и много више, односно још много горе од овога што је учињено.

(Nastvak na str. 22/1)

Iskra 1. novembar 2012.

ИСУСА ИЗВРЕЂАЛИ, ТРИфКОВИћА ПОВРЕДИЛИ

Судећи по физичком нападу на познатог публицисту Срђу Трифковића на недавној, скарадној изложби у београдском „Центру за културну деконтаминацију“, изгледа да другосрбијанским јуришницима више није неопходан НАТО да би силом дејствовали по Србији. Док је те вечери, трећег октобра, две хиљаде полицајаца наводно „обезбеђивало“ изложбу фотографија које су простачки вређале Исуса - а у ствари протерало јавну пристојност и морал из ширег круга око „Центра“ - неколико осионих напасника, ангажованих од стране организатора изложбе, грубо су насрнули на Трифковића, 58-годишњег доктора историјских наука, наносећи му и видљиве телесне повреде.

Сав Трифковићев грех састојао се у томе што је заступао исте оне ставове којих се држи и у вишедеценијском деловању широм света. Те вечери и на том месту је, наиме, свако ко би се усудио да мисли другачије од директорке „Центра“ Борке Павићевић, био би третиран као хулиган: с обзиром на то да Трифковић није крио да у изложеним фотографијама види увреду већинске Србије, из „Центра“ је брутално истеран, пошто му је један пренервозни редар претходно угрувао кук и повредио руку - док је полиција одбила да изврши своју дужност и заштити га од напасника!

„Да бисмо заиста разумели шта се догодило, морам да нагласим да је тог истог дана, само нешто раније, у један поподне, у `Медија центру‘ била конференција за новинаре, на којој сам био један од излагача и где сам рекао да је питање људских права, антидискриминације, толеранције… најперифернија тема у агенди оних који организују збивања око параде“, прича Трифковић за „Печат“. „Рекао сам да је њихова кључна и основна опсесија репрограмирање српства и репрограмирање идентитета овог народа, тиме што ће његове најтананије споне засноване на духовном наслеђу бити нападнуте и изврнуте руглу, на начин који не сме да буде предмет отпора. Јер, сваки отпор ће бити проглашен за говор мржње и ретроградно понашање. Дакле, моје појављивање на изложби у друштву Станислава Гашпароског, Џона Боснића и Драгана Башевића из `Правде‘, било је само и искључиво у циљу упознавања са конкретним експонатима.“ Кроз полицијски обруч су те вечери могли да прођу само унапред пријављени гости изложбе, и новинари са легитимацијама. „Обичним смртницима“ забрањен је био чак и прилаз. Како сте ви успели да уђетe?

На амерички пасош. Чим виде амерички пасош, полицајци претпостављају да сте на истој таласној дужини са организаторима. Елем, прошавши кордон и ушавши у простор изложбе, видео сам нешто што јe, на чисто неутрално вредносном нивоу, обичан порнографски кич. Да човек хоће да некога принуди на размишљање о теми хомосексуалаца и њихове маргинализациIskra 1. novembar 2012.

је, то не би радио тако што би гурао прст у око целом становништву. Ово је урађено свесно, провокативно, да код сваког иоле пристојног човека, па био он и атеиста, изазове напросто гађење. Али, то није оно што је изазвало инцидент. Инцидент је изазвала немачка новинарка, која је затражила од мене изјаву о утисцима са изложбе. Да ли је знала са ким прича?

Касније је сазнала, али у том тренутку нисам имао утисак да зна ко сам. На њено питање, одговорио сам да би о изложби требало размишљати у контексту реакције која би била вероватна у Сарајеву, Новом Пазару, Приштини или Тирани - да и не говоримо о Ријаду, Триполију или Каиру - када би њихов пророк Мухамед био приказан у штиклама и у друштву ЛГБТ популације. Оно што је њој у том тренутку било сумњиво је да моја реакција није била очекивана. Јер, ако си већ пропуштен кроз кордон, ако си већ инфилтриран, требало би да говориш да је то један велики, ослобађајући покрет за Србију, која долази у ред цивилизованих земаља тиме што Христа приказује као геја, трансвестита, као ЛГБТ угроженог маргиналца. Приметим ја да она све време држи укључен диктафон и да снима све што ја причам. Кажем јој: „Ви мени нисте тражили одобрење, нисте ме питали да ли је у реду да снимате ово што ја говорим, е па, онда ћу и ја вас да забележим“. И извадим фотоапарат да је сликам. Тог тренутка настаје хистерија! Она заклања лице и виче упомоћ, као да је напаствујем! Просто речено, хистерише. Јесте ли сазнали за кога ради?

Негде у току описаног разговора, када сам је то питао, рекла је да је из „Ист Јуропеан мониторинга“. Ја никад нисам чуо за лист, сајт или било какву установу која се тако зове. Имам утисак да је то био неки фингирани, квазижурналистички атак, да се моја маленкост испровоцира. У сваком случају, када је Немица почела да галами, одједном се појављује нека девојка која се није представила, али нам је рекла да снимање није дозвољено. Ја сам претходно сликао и експонате, нико није од тога правио питање. Ова Немица све време држи свој диктафон укључен, многи фоторепортери сликају и изложбу и све што се дешава око ње, али та девојка мени говори да је снимање забрањено! Она онда позива горилу из њиховог обезбеђења, који без речи упозорења почиње да ми заврће руку не би ли ми отео фотоапарат. Али, стегао сам апарат и не пуштам га! Не дам га! Заврћући ми руку, он ме обара на земљу, на бетон, када сам и повређен: ударио сам леви кук, односно врх леве бутне кости, и прсте леве руке. Затим ме је подигао, заврнуо ми је руку иза леђа, а другом руком ме је ухватио за врат и тако ме је изгурао, изнео на улицу.

PeËat, 12.10.2012. Интервју:

Миодраг Зарковић

13

MI©EL »OSUDOVSKI:

Pad Sakaπvilija

KAKO JE MMF UNI©TIO JUGOSLAVIJU *Strateπki interesi NemaËke i SAD, koji su leæali u osnovi procesa raspada Jugoslavije, ostaju neprimeÊeni, kao i uloga spoqnih kreditora* Makroekonomske reforme, nametnute Beogradu od strane spoqnih kreditora koje poËiwu krajem 1980-ih godina, bile su temeqno koordinisane sa natovskim vojnim i tajnim subverzivnim operacijama. Kao rezultat ubistvene ekonomske terapije jugoslovenska privreda je postala u potpunosti razorena i dovedena do bankrotstva.

Na Kosovu su ekonomske reforme doprinele pojaËavawu meunacionalnih neprijateqstava i izazvali uzajamne sukobe albanskog i srpskog stanovniπtva, samim tim oslabivπi i uËinivπi nesposobnim za æivot kako jedne, tako i druge.

Smiπqena manipulacija træiπnim snagama unπtila je ekonomsku aktivnost i celokupan æivot naroda, stvorili situaciju socijalnog oËajawa i bezizlaza. Paralelno sa uniπtavawem Federativne Jugoslavije sliËne ekonomske reforme su pod patronatom MMF-a bile nametnute Albaniji sa razornim, ruπilaËkim socijalno-ekonomskim posledicama i za wih takoe.

svetskom finansijskom sistemu i koje rade za voqu svojih nacionalnih i kolektivnih strateπkih interesa, zapadne vlade bacile su jugoslovensku privredu na koqena i izazvale surove etniËke i socijalne konflikte.

Sada je nastalo niz ratom razorenih dræava naslednica Jugoslavije koje oseÊaju brigu milosra meunarodne finansijske zajednice. Bez obzira na to πto je svet skoncentrisao svoju paæwu na ratna dejstva i na prekid vatre, meunarodne finansijske institucije se bave naplatom spoqnog duga bivπe Jugoslavije od dræava, koje su ostale posle we, pretvorivπi Balkan u zonu, bezbednu za slobodno preduzetniπtvo.

Istovremeno sa mirnim dovoewem u red Bosne podræanim natovskim bajonetima, Zapad je obnarodovao program rekonstrukcije koji spuπta suverenitet te iscrpqene zemqe do nivoa, nevienog u Evropi od kraja Drugog svetskog rata.

To je u znaËajnom stepenu postignuto pretvarawem Bosne u podeqenu teritoriju, koja se nalazi pod vojnom okupacijom NATO-a i kojom upravqa zapadna administracija. *Neokolonijalna Bosna*

U vreme kada naoruæani do zuba ameriËka i natovska vojska silom nameÊu mir u Bosni, πtampa i politiËari slikovito opisuju zapadnu intervenciju u bivπoj Jugoslaviji kao toboæe plemenitu, u vezi sa agonijom komunistiËkog reæima, odgovori na planula etniËka ËiπÊewa i krπewa qudskih prava. DelujuÊi u toku Dejtonskog (novembra 1995. godine) mirovnog sporazuma, Zapad je svom snagom strasno teæio da prikaæu u lepπem svetlu portret juænih Slovena pokuπavajuÊi tad postiÊi uspeh u radu na stvarawu novopeËenih suverenih nezavisnih dræava.

DræeÊi se nametnutih mu pristrasnih stereotipa, zapadno javno mnewe se naπlo u ropstvu zabluda. Prema raπirenom glediπtu, teæak poloæaj na Balkanu je rezultat agresivnog nacionalizma, neizbeæne posledice dubokih etniËkih i religioznih protivureËija, Ëiji koreni seæu u dubinu vekova. Komentatori se takoe pozivaju na borbu za liderstvo na Balkanu i na suparniπtvo pojedinih politiËara, kao na objaπwewe konflikata koji su se odigrali. Kao rezultat ekonomskih i socijalnih uzroka konflikta gube se u gomilama neobjektivnih predstava i nepouzdanih analiza. I davno je veÊ zaboravqena duboka ekonomska kriza, koja je prethodila graanskom ratu.

Strateπki interesi NemaËke i SAD, koji su leæali u osnovi procesa raspada Jugoslavije, ostaju neprimeÊeni, isto kao i uloga spoqnih kreditora i meunarodnih finansijskih institucija. U predstavama globalnih medija, zapadne dræava ne snose odgovornost za osiromaπewe i uniπtavawe nacija od 24 miliona qudi. Ali, dominantne u

14

OslawajuÊi se na Dejtonski sporazum, koji je stvorio bosanski ustav, SAD i Evropska Unija uspostavqaju potpuno savrπenu koloonijalnu vlast u Bosni. Na wenom Ëelu je imenovan Visoki predstavik: Karl Bilt, bivπi πvedski premijer, i predstavnik Evropske Unije u mirovnim pregovorima za Bosnu. Bilt je imao potpuno svu izvrπnu vlast u svim graanskim (civilnim) poslovima, sa pravom da deli ostavke vladama kako Bosanske Federacije, tako i Republike Srpske. Da bi stavio taËku na i, u tekstu sporazuma detaqno se objaπwava, da je Visoki predstavnik najviπa vlast u pravu u svemu πto se tiËe interpretacije sporazuma. On Êe raditi zajedno sa Vrhovnom vojnom komandom IFOR-a, isto, kao i sa kreditorima i finansijskim donatorima. Savet Bezbednosti OUN takoe je postavio specijalnog opunomoÊenika pri Vrhovnom predstavniku za upravqawe meunarodnom civilnom policijom. Za wega je postavqen irski policijski Ëinovnik Piter Ficxerald, sa prethodnim iskustvom u policijskoj sluæbi OUN u Namibiji, Salvadoru i Kamboxi. On vrπi kontrolu nad pribliæno 1700 policajaca iz 15 zemaqa. Policija je poslata u Bosnu posle petnaestodnevnog programa obuke u Zagrebu.

Novi ustav prenosi uzde dræavne vlasti u ekonomskoj politici breton-vudskim institucijama Ëije je sediπte u Londonu u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj (EBRR). Meunarodni monetarni fond je ovlaπten da postavi prvog direktora bosanske Centralne banke, koji, kao i Visoki predstavnik, ne mora biti graanin Bosne i Hercegovine ili susednih dræava. Pod tutorstvom

Iskra 1. novembar 2012.

KRAJ ANTIRUSKE EPIZODE U GRUZIJI Moæe se reÊi da je gubitak Aphazije i Juæne Osetije glavni rezultat vladavine Mihaila Sakaπvilija. Narod Gruzije je glasajuÊi protiv wega poruËio svetu da veπtaËka amerikanizacija wihove zemqe i pokuπaji da se raskinu vekovne veze sa Rusijom nisu prirodni.

Predsednik Gruzije Mihail Sakaπvili priznao je poraz na parlamentarnim izborima.

Tako je okonËana antiruska epizoda u savremenoj gruzijskoj istoriji. Gruzija se vraÊa na svoje prirodno mesto u svetu. Poraz Sakaπvilija mnogi posmatraËi pripisuju posledicama aktuelne recesije i sve veÊeg oseÊaja nesigurnosti kod obiËnih graana. Meutim, jednako vaæan faktor bio je i oseÊaj Gruzijaca da im je pogaæeno nacionalno dostojanstvo. »elnik Saveza Gruzijaca u Rusiji Mihail Hubutija dao nam je komentar izbornih rezultata: „Naπ narod ne æeli da prihvati diktate i poniæewa. VeπtaËka amerikanizacija Gruzije i pokuπaji da se raskinu vekovne veze sa Rusijom nisu prirodni. To je poruka koju su naπi qudi poslali svetu.” Rusija pokazala svoju geopolitiËku moÊ priznavawem Aphazije i Juæne Osetije Juæna Osetija i Aphazija obeleæavaju Ëetvrtu godiπwicu priznawa nezavisnosti.

Eksperti smatraju da je Moskva operacijom „primoravawa Gruzije na mir” 2008. umnogome pokvarila planove πirewa NATO-a na zemqe postsovjetskog prostora.

Lider gruzijske dijaspore u Rusiji je naglasio da je Sakaπvilijeva administracija konstantno zanemarivala svoje sunarodnike van granica Gruzije. Svi pokuπaji da se ostvare kulturna razmena i saradwa u oblastima koje nisu povezane sa politikom naiπli su na odbojan stav. Povrh svega, potpredsednik Saveza Gruzijaca u Rusiji, profesor Visarion Hvintelijani, uhapπen je u Gruziji i osuen iz Ëisto politiËkih razloga.

Moæe se reÊi da je gubitak Aphazije i Juæne Osetije glavni rezultat vladavine Mihaila Sakaπvilija. Wegova politika je dovela do suprotnog ishoda u odnosu na proklamovane ciqeve - pod pretpostavkom da je iskreno æeleo da ojaËa Gruziju i obezbedi wen teritorijalni integritet.

Ne iznenauje miπqewe nekih u Aphaziji da bi pobeda Sakaπvilija za wih bila povoqniji ishod izbora. U tom smislu je u intervjuu za „Eho Kavkaza” izjavu Bidzine Ivaniπvilija iz pobedniËke koalicije „Gruzijski san” (da treba

Iskra 1. novembar 2012.

teæiti zbliæavawu i pomirewu sa narodom Aphazije i Juæne Osetije) prokomentarisao Inal Haπig, glavni urednik aphaskog lista „»egemska pravda”: „Paradoksalno, ali Ëiwenica je da mnogi ovde veruju da je za wih Sakaπvili boqi, jer smatraju da je predvidqiv. Sa druge strane, on ima takve odnose sa Moskvom da je apsolutno sigurno da se niπta neÊe promeniti.”

Posle povlaËewa Sakaπvilija moæe se reÊi da je ceo region izvukao nauk: nije moguÊe eliminisati Rusiju iz kavkaskog regiona zbog wenog geopolitiËkog statusa, a svaki pokuπaj reπavawa problema vojnim sredstvima moæe se zavrπiti suprotno od oËekivanog.

Drugim reËima, „status kvo” je pojam koji najboqe opisuje Sakaπvilijevu vladavinu od 2008. godine. Nije bilo stvarne æeqe da se pokrene pitawe u vezi sa 300.000 gruzijskih izbeglica iz Aphazije, od kojih su mnogi naπli utoËiπte u Rusiji. Takoe, nije bilo planova za razgovore o buduÊem statusu Juæne Osetije i Aphazije.

U tom svetlu je zabrinutost u Aphaziji za rezultate gruzijskih izbora lako razumqiva.

Nisu svi ni u Moskvi zadovoqni trenutnom situacijom, jer nezavisna republika æivi na raËun ruskog dræavnog buxeta ne vodeÊi raËuna o interesima svog zaπtitnika.

Rusija je takoe zainteresovana za reπavawe sudbine nekoliko stotina hiqada Gruzijaca na svojoj teritoriji, gde su se naπli posle nasilnog proterivawa iz Aphazije 1993. godine. VeÊina wih nije dobila rusko dræavqanstvo - joπ uvek su u statusu izbeglica.

Nadaju se povratku u Suhumi i okolna podruËja.

Zauzeta reπavawem aktuelnih socijalnih problema koji muËe stanovnike Moskve i drugih velikih gradova, Rusija bi ovim izbeglicama najradije pomogla da se vrate svojim domovima, u Aphaziju.

Problemi Kavkaza neÊe biti reπeni porazom Sakaπvilija kao Ëarobnim πtapiÊem.

Ipak, posle wegovog povlaËewa, moÊi Êe da se kaæe da je ceo region izvukao nauk: nije moguÊe eliminisati Rusiju iz kavkaskog regiona zbog wenog geopolitiÊkog statusa, a svaki pokuπaj reπavawa problema vojnim sredstvima moæe se zavrπiti suprotno od oËekivanog.

Ostaje nam samo da vidimo u kojoj meri Êe se situacija na Kavkazu zaista poboqπati.

Radio „Glas Rusije” 11.10.2012.

Avigdor Eskin (Podvukla - Iskra)

19

Kako je... finansirawe dela lokalnih gradskih troπkova vojnog kontigenta IFOR-a i joπ deo Êe otiÊi na otplate meunarodnim kreditorima.

Novi zajmovi Êe otiÊi na otplatu starih dugova. Centralna banka Holandije dareæqivo je obezbedila finansijski most, od 37 miliona dolara, da bi omoguÊila Bosni da plati svoje dugove MMF-u, bez kojih joj MMF neÊe dati novi novac. Ali kao u strogo odreenom i apsurdnom paradoksu, preporuËivani zajmovi od nedavno stvorenog hitnog prozora MMF-a za zemqe postkonflikta neÊe se iskoristiti za posleratnu rekonstrukciju. Umesto toga on Êe biti prenesen u holandsku Centralnu banku, koja je izdvojila novac, da bi isplatila prvobitne dugove MMF-u.

Dug se akumulira, i samo neπto malo novog novca ide na obnovu ratom razorene privrede Bosne. Dok obnovu zemqe prinose kao ærtvu na oltar otplate dugova, zapadne vlade i korporacije pokazuju veliki interes za dobijawe pristupa strateπkim prirodnim resursima.

Sa otkrivawem zaliha fosilnih ugqovodonika u regionu podeqene Bosne izmeu Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske stekla je novi strateπki znaËaj. Dokumenti, koji stoje na raspolagawu Hrvatskoj i bosanskim Srbima, ukazuju da su zalihe ugqa i nafte otkrivene na istoËnim padinama Dinarske visoravni, koje je hrvatska armija oduzela u borbi od srpskih pobuwenika u Krajini, podræana od SAD, uoËi potpisivawa Dejtonskog sporazuma. Bosanski Ëinovnici saopπtavaju, da je osnovana u »ikagu kompanija Amoko, koja je bila meu nekoliko stranih firmi, koje su zapoËele u Bosni geoloπka istraæivawa. ZnaËajnih nalaziπta nafte i u delovima Hrvatske koje su takoe bili dræali Srbi na drugoj obali reke Save, nasuprot Tuzle, gde je smeπteno sediπte πtaba AmeriËke vojne zone.

Istraæivawa su nastavqena i za vreme rata, ali Svetska banka i transnacionalne korporacije, koje su ih sprovodile dræali su u neznawu lokalne organe vlasti, po svoj prilici, zato, da se posledwi ne bi protivili wihovim akcijama na osvajawu potencijalno vrednih oblasti.

Obuzete problemima otplate dugova i perspektovama kontrole nad zalihama energenata, zapadne dræave su pokazele malo interesa za otkrivawe zloËina, koji su izvrπeni pod vidom etniËkih ËiπÊewa. Sedamdeset hiqada vojnika NATO, odreenih za uspostavqawe mira, posvetili su svoje napore upravqawu bosanskim enklavama u skladu sa zapadnim ekonomskim interesima umesto da vraÊaju u prvobitno stawe koje je prethodilo ratu, u status quo. DeleÊi meu sobom ostatke preaπwe jugoslovenske privrede, lokalni lideri i Zapad produbquju socijalnoetniËki razdor u odvojenim delovima bivπe Jugoslavije. Ta nastavqena fragmentacija Jugoslavije po etniËkom obeleæju zamewuje se sa borbom Jugoslovena svih nacionalnosti protiv nove kolonizacije wihove Otaxbine.

18

©ta je ovde novo? Kako je sarkastiËno primetio jedan posmatraË, svi lideri dræava naslednica Jugoslavije tesno sarauju sa Zapadom: Svi danaπwi lideri bivπih jugoslovenskih republika su bili funkcioneri komunistiËke partije, i svaki je sa svoje strane teæio da nadmaπi ostale, da bi na najboqi naËin ugodio zahtevima Svetske banke i MMF-a, kako za dobijawe preferencija za investicione kredite, tako i za sticawe bitnih prednosti u borbi za liderstvo.

Neoliberalna makroekonomska restrukturizacija, iza koje stoji Zapad, pomogla je da se uniπti Jugoslavija. I ipak, od samog poËetka rata 1991 godine, svetski mediji briæwivo izbegavaju takve ocene i Ëak u potpunosti negiraju kquËnu ulogu tih reformi u uniπtavawu jugoslavenske dræave. Umesto toga wih su prikquËili horu, koji je veliËao slobodno træiπte kao fundament za obnavqawe razorene jugoslovenske privrede.

Socijalne i politiËke posledice ekonomske rekonstrukcije u Jugoslaviji briæqivo su zataπkane da bi nas spreËili u wihovom razumevawu.

Umesto toga struËwaci za manipulaciju javnim mnewem uporno iznose kulturne, etniËke i religiozne razlike kao jedinstven uzrok krize. U stvarnosti kriza je posledica dubokog procesa ekonomskog i politiËkog razarawa Jugoslavije.

Nesumqivo da interpretacija Ëiwenica nije samo skrivala istinu, nego i spreËavala taËno poimawe istorijskih dogaaja. Na kraju krajeva, to iskrivquje istinske uzroke socijalnog konflikta.

Primeweno na bivπu Jugoslaviju to je iskrivqivawe istorijskih osnova jugoslovenskog jedinstva, solidarnosti i identiËnosti. Ali takva laæna svest raπirena je svuda, gde je jedino moguÊ svet zatvorenih fabrika, nezaposlenosti i likvidiranih socijalnih programa, a gorka ekonomska terapija je jedinstven recept za sve prilike. Æivoti miliona qudi na Balkanu su ugroæeni. Makroekonomska reforma tamo je uniπtila sredstva za æivot i pretvorila u podsmeh pravo na rad. UËinila je takve osnovne qudske potrebe, kao πto su hrana i stan, nedostupnim za ogroman broj qudi. Degradirali su kulturu i nacionalni identitet. Radi interesa svetskog kapitala granice su bile prekrojene, zakoni prepisivani, industija uniπtena, finansijski i bankarski sistemi demontirani, a socijalni programi ukinuti. Nikava alternativa globalnom kapitalu, bilo to træiπni socijalizam ili nacionalni kapitalizam, ubuduÊe neÊe imati pravo da postoje. Ali to, πto se desilo sa Jugoslavijom i sada se nastavqa u wenim slabim dræavama naslednicama, treba vikati daleko preko granica Balkana.

Jugoslavija je primer za sliËne ekonomske programe restrukturirawa ne samo u zemqama u razvoju, nego i u SAD, Kanadi i Zapadnoj Evropi.

Jugoslovenske reforme su surovi odraz razornog ekonomskog modela, dovedenog do krajnosti.

Fond Slobodan JovanoviÊ Sa ruskog preveo Pajo IliÊ 11.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

MMF-a Centralnoj banci neÊe biti dozvoqeno funkcionisawe kao Dræavnoj banci: U toku prvih πest godina biÊe joj dozvoqeno kreditirawe posredstvom emisije novca, ispuwavawe funkcije kovnice novca. Bosni takoe neÊe biti dozvoqeno ni da ima svoju sopstvenu valutu (puπtawe u opticaj papirnog novca samo pod uslovom potpunog spoqnog monetarnog pokriÊa), ni da mobiliπe unutraπwe finansijske resurse.

Sposobnost samofinansirawa rekonstrukcije zemqe posredstvom nezavisne monetarne politike ograniËena je od samog poËetka. Bez obzira na to, πto se Centralna banka nalazila u nadleænostii MMF-a, Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj (EBRR) rukovodi Komisija za dræavne korporacije, koja kontroliπe operacije svih korporacija javnog sektora, ukquËujuÊi energetiku, vodosnabdevawe, poπtanske usluge, telekomunikacije i transport. Predsednik EBRR postavqa predsednika komisije i rukovodi rekonstrukcijom javnog sektora, πto podrazumeva, pre svega, rasprodaju po cenama ispod proizvodne vrednosti dræavnih koje se nalaze u kolektivnom vlasniπtvu aktiva, a takoe i kupovinu investicionih fondova. Zapadni kreditori, su oËigledno stvorili EBRR, da bi pridali taËne politiËke okvire kreditno-finansijskoj politici .

Bez obzira na to πto Zapad trubi o svojoj podrπci demokratiji, sadaπwa politiËka vlast u Bosni je skoncentrisana u rukama paralelnoj bosanskoj nacionalnoj vladi, izvrπna mesta, na kojima se nalaze lica, koja nemaju bosansko dræavqanstvo. Zapadni kreditori stavili su svoje interese u osnove bosanskog ustava, koji su upravo oni u æurbi napisali. Oni su to uËinili bez uËeπÊa ustavne skupπtine, bez konsultacija sa organizacijama bosanskih graana i ne predvidevπi mehanizme za ispravqawe tog ustava. Wihovi planovi obnove Bosne Ëine se viπe prikladni za gramzive kreditore, nego za zadovoqavawe Ëak i elementarnih potreba Bosanaca.

Zaπto i ne bi? Jer neokolonizacija Bosne je logiËna kulminacija dugotrajnih nastojawa Zapada na uniπtvawu jugoslovenskog eksperimenta na razvoju træiπnig socijalizma i radniËkog samoupravqawa, sa ciqem wihove zamene diktatom slobodnog træiπta.

Suπtina stvari se rasvetqava Viπenacionalna SocijalistiËka Federativna Republika Jugoslavija bila je regionalne industrijska dræava sa uspeπnom privredom. U toku dve decenije, koje su prethodile 1980-im godinama, godiπwi rast BDP iznosio je u proseku 6,1%, medicinske usluge su bile besplatne, nivo pismenosti je nadmaπivao 91% i æivotni vek je bio 72 godine. Ali posle decenije zapadne ekonomske pomoÊi i pet godina raspada, ratova, bojkota i embarga, privreda republika bivπe Jugoslavije je nesposobna za æivot, a wen industrijki sektor je uniπten.

Jugoslovenski raspad je bio izazvan izmeu ostalog i ameriËkim mahinacijama. Bez obzira na

Iskra 1. novembar 2012.

neprikquËewe Beograda i wegovih πirokih trgovinskih odnosa sa Evropskom ekonomskom zajednicom i SAD, vlada Regana je izabrala za svoju metu jugoslovensku privredu. To se odraæava u Direktivi Saveta nacionalne bezbednosti 1984. godine (NSDD 133) pod nazivom Politika Sjediwenih Dræava prema Jugoslaviji sa oznakom strogo poverqivo. Wena nepotpuna, cenzuri podvrgnuta verzija, sa koje je skinuta tajna 1990. godine, u zanaËajnoj meri u, koja je razvijena 1982. godine.

Posledwa se brani sve viπe koja proπiruje nastojawa u pokretawu tihe revolucije, koja ima za ciq svrgavawe komunistiËkih vlada i partija, za reintegraciju zemaqa IstoËne Evrope u træiπnu privredu.

SAD su se prije prikquËile drugim meunarodnim kreditorima Beograda u nametawu prve etape makroekonimskih reformi 1980-e godine, malo pre smrti marπala Tita. Pod pokroviteqstvom MMF-a programi otada postupno nastavqaju uniπtavawe industrijskog sektora i postepeno demontirawe jugoslovenske dræave opπteg blagostawa. Sporazumi o rekonstrukciji su uveÊali spoqni dug i osigurali mandat za devalvaciju jugoslovenske valute, πto je jako udarilo na æivotni standard Jugoslovena. Ta poËetna runda rekonstrukcije je poloæena u wegovoj osnovi.

Tokom 1980-ih godina MMF je periodiËno propisivao daqe doze svoje gorke ekonomske terapije, onda kada je jugoslovenska privreda sporo padala u komu, industrijska proizvodwa se srozala do 10-procentnog pada do 1990. godine sa svim predskazanim socijalnim posledicama. *MarkoviÊ ide da pokorno moli u Vaπington* U jesen 1989-e godine, upravo pred pad Berlinkskog zida, jugoslovenski federalni premijer MarkoviÊ sreo se u Vaπingtonu sa predsednikom SAD Xorxom Buπom starijim, radi zavrπetka pregovora odnosno novog paketa finansijske pomoÊi.

U zamenu za pomoÊ Jugoslaviji su se sloæili za joπ πire ekonomske reforme ukquËujuÊi i novu devalvaciju svoje valute, daqe zamrzavawe plata, naglo smawewe dræavnih troπkova i likvidaciju kompanija, koje se nalaze u kolektivnoj svojini i kojima upravqaju radnici. Beogradska nomenklatura je pomoÊu savetnika sa Zapada pripremila osnovu za misiju premijera, izvrπivπi unapred mnoge od zahtevanih reformi, ukquËujuÊi i liberalizaciju zakonodavstva za inostrane investicije. ©ok terapija poËiwe u januaru 1990. godine. Bez obzora na to, πto je inflacija brzo progutala dohotke qudi, MMF je naloæio zamrzavawe plata na nivou sredine novembra 1989. godine. Cene su nastavile neprekidno rasti, a realno zaraena plata se smawila za 41% u prvih πest meseci 1990. godine. MMF je takoe upravqao jugoslovenskom Centralnom bankom. Wegova Ëvrsta monetarna politika nanela je joπ veÊu πtetu sposobnosti Federalne Jugoslavije da finansira svoje ekonomske i socijalne programe. Dræavni prihodi koji su nameweni za otplatu republikama

15

Kako je... i autonomnim pokrajinama, otiπli su umesto toga na otplatu jugoslovenskog duga Pariskom i Londonskom klubu. Republike su u znaËajnoj meri bile prepuπtene same sebi.

Odjednom su reformatori priredili konaËan bankrot federalne finansijske strukture Jugoslavije i neneli smrtni udar po federalnim politiËkim institucijama. Prerezavπi finasnijski arteriju izmeu Beograda i republika, reforme su dolile uqe na vatru separatistiËkih tendencija, koje su se i bez toga pothrawivale kako ekonomskim faktorima, tako i etniËkim razliËitostima, πto je stvarno predodredilo raspad Jugoslavije.

Buxetska kriza koju je izazvao MMF je stvorila privredu svrπenog Ëina koja je prokrËila put ka formalnom otcepqewu Hrvatske i Slovenije u junu 1991. godine. *Opustoπeni nevidqivom rukom* Reforme, koje su kreditori nametnuli Beogradu, nanele su takoe udar u samu sræ jugoslovenskog sistema kolektivnih samoupravnih preduzeÊa. Kako je primetio jedan posmatraË, ciq se sastojao u tome, da se jugoslovenska privreda podvrgne masovnoj privatizaciji i demontira javni sektor.

Birokratija KomunistiËke partije (uglavnom predstavnici armije i dræavne bezbednosti) posle dugih debata izrazili su svoju politiËku i ekonomsku podrπku sprovoenim reformama na uslovima likvidacije socijalnih garancija jugoslovenskih radnika. To je bio predlog, od koga oËajnik Jugoslavija nije mogla odustati.

NauËena od zapadnih pravnika i konsultanata, MarkoviÊeva vlada je donela zakon, koji je prinudio plateæno nesposobna preduzeÊa na bankrotstvo ili likvidaciju. Prema novom zakonu, u sluËaju neplaÊawa raËuna u toku 30 dana uzastopno ili u toku 30 dana u okviru 45-odnevnog perioda, vlada bi inicirala proceduru bankrotstva preduzeÊa u toku sledeÊih 15 dana. Napad na samoupravnu privredu takoe je ukquËivao i novo zakonodavstvo o bankama, pripremqeno zato, da bi izazvalo likvidaciju Ujediwenih banaka, koje se nalaze u kolektivnoj svojini.

U toku dve godine viπe od polovine banka u zemqi je nestalo, buduÊi da su zamewene novopeËenim nezavisnim komercijalnim institucijama. Te promene u pravnoj sferi u kombinaciji sa Ëvrstom monetrnom politikom MMF-a u pogledu industrije i otvarawa privrede za stranu konkurenciju ubrzale su industrijki pad.

Od 1989. do septembra 1990. godine bankrotiralo je viπe od hiqadu kompanija. Do 1990. godine pokazateq BDP je opao za 7,5%. 1991. godine BDP se smawio joπ za 15%, dok se obim industrijske proizvodwe smawio za 21%. Paket mera MMF-a, neosporno je ubrzao bankrotstvo velikog dela dobro razvijene teπke industrije

16

Jugoslavije.

Druga kolektivna preduzeÊa preæivela su samo zato, πto su prekinula isplatu plata radnicima. Viπe od pola miliona radnika, svi i daqe na platnim spiskovima preduzeÊa, nisu dobili redovnu platu do kraja 1990. godine. Bez obzira na to, bili su joπ sreÊnici. Do septembra 1990. godine pribliæno 600 hiqada Jugoslovena je veÊ izgubilo svoje radno mesto, i to je bio samo poËetak. Po direktivama Svetske banke joπ 2435 industrijskih preduzeÊa, ukquËujuÊi deo najkrupnijih u zemqi, bilo je odreeno za likvidaciju, 1,3 miliona radnika koji su radili u wima polovina preostale radne snage u industriji bila je suviπna.

Nastupila je 1991. godina, realna plata nalazila se u slobodnom padu, socijalni programi bili su obustavqeni, nezaposlenost je strmoglavo rasla. Raspad industrijske privrede bio je proces, koji je zaustavqao dah po svojim razmerama i surovosti. Wegov socijalni i politiËki uticaj, teπko procewiv kvantitativno, bio je uæasavajuÊi.

Narod jadikuje, kako se izrazio aristokratski londonski Fajnenπl tajms.

Jugoslovenski predsednik Borislav JoviÊ je mawe ironiËno upozorio, da su reforme jako i nepovoqno uticale na druπtevenu situaciju u celini ¶ Graani su izgubili veru u dræavu i wene institucije ¶ Daqa produbqena ekonomska kriza i rast socijalnih napetosti bitno je pogorπala druπtveno-politiËku situaciju i druπtvenu bezbednost. *PolitiËka ekonomija raspada* Deo Jugoslovena politiËki se ujedinio za posledwu bitku osuenih na propast, da bi spreËili razarawe wihove privrede i dræave.

Kako je utvrdio jedan posmatraË, otpor radnika savladao je etniËke barijere, kada se Srbi, Hrvati, bosanci, Slovenci mobiliπu rame uz rame ustavπi sa svojim drugovima radnicima. Meutim do tog momenta ekonomsko suparniπtvo je veÊ pojaËalo napetosti u odnosima republika kako meusobno, tako i sa centralnom vlaπÊu. Srbija je u potpunosti odbacila plan Ëvrste ekonomije, i pribliæno 650 hiqada srpskih radnika ustalo je protiv federalne vlade, da bi dobili poviπice plata.

Druge republike su postupile na svoj naËin i izabrale ponekad suprotan put. U relativno bogatoj Sloveniji, naprimer, lideri separatista, takvi, kao predsednik Socijal-demokratske partije Joæe PuËnik, podræavali su reforme: Sa ekonomske taËke glediπta, ja se mogu samo sloæiti sa socijalno korisnim merama u naπem druπtvu, takvim, kao poveÊawe nezaposlenosti ili smawivawe prava radnika, zato πto su one potrebne za unapreivawe procesa ekonomskih reformi.

Ali u pravi Ëas Slovenija se prikquËila drugim republikama, osporavajuÊi nastojawa federalne vlade na ograniËavawu wihove ekonomske autonomije. Kako hrvatski lider Frawo Tuman, tako i srpski Slobodan MiloπeviÊ prikquËuju se slovenaËkim liderima u suprotstsvqawu pokuπajima Federalne Jugoslavije da sprovede radikalne reforme. Na viπepartijskim izborima 1990. godine ekonomska politika je bila u centru poli-

Iskra 1. novembar 2012.

tiËkih sporewa; za to vreme separatistiËke koalicije su uklonile sa vlasti komuniste u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji. U onoj istoj meri, u kojoj je ekonomski bankrot zaoπtrio zanos secesije, sa svoje strane pojaËavajuÊi ekonomsku krizu.

Saradwa republika je faktiËki prekinuta.

A sa poËetkom meusobnih sukobqenih republika i privreda, i sama jugoslovenska nacija uπla na bezizlaznom vrhu. Proces pada se ubrzao, kada je republikanska birokratija poËela hotimiËno pomagati socijalno-ekonomske sukobe radi uËvrπÊivawa svoje sopstvene vlasti: Republikanska oligarhija, kod svakog onog koji je imao svoju viziju nacionalnog preporoda, umesto toga, da napravi izbor izmeu pravog jugoslovenskog træiπta i hiperinflacije, izabrali su rat, koji je mogao zamaskirati istinske uzroke ekonomske katastrofe. Istovremena pojava oruæanih formacija vernih liderima separatista, samo je ubrzala survavawe u haos. Te milicije su vrπile sve viπe mnogobrojnih zlodela, ne samo πto su razdvojili narode po etniËkim obeleæjima, oni su takoe razbili i radniËki pokret. *Zapadna pomoÊ* Drakonske mere su udarile temeq za novu kolonizaciju Balkana. Pitawe, je li potreban raspad Jugoslavije, prvobitno je bilo predmet dikusija meu zapadnim dræavama, naroËito NemaËkom, bivπim inicijator cepawa, i Sjediwene Dræave, koje su se bojale da otvore nacionalistiËku Pandorinu kutiju i u poËetku navodili dokaze u korist oËuvawa Jugoslavije.

Odmah posle ubedqive pobede prve Demokratske zajednice predvoene Tumanom u Hrvatskoj u maju 1990. godine nemaËki miinstar inostranih poslova Hans-Ditrih Genπer kao rezultat svakodnevnih kontakata sa svojim kolegom u Zagrebu dao saglasnost za otcepqewe Hravatske, NemaËka nije bila pasivni posmatraË cepawa Jugoslavije; ona je podstrekavala meunarodnu diplomatiju i izvrπila pritisak na svoje zapadne saveznike sa ciqema da oni priznaju Sloveniju i Hrvatsku.

NemaËka je imala odreπene ruke, da uspostavi ekonomsku prevlast u celoj centralnoj Evropi, Vaπingtone je sa svoje strane, izrazio podrπku jedinstvu na osnovu slobode posredstvom razvoja demokratije. Dræavni sekretar Bejker rekao je Tumanu i predsedniku Slovenije Milanu KuËanu, da Sjediwene Dræave neÊe odobriti ili podræati jednostrano otcepqewe ali ako oni budu morali izaÊi iz sastava JugoslavijeË, ubediÊe ih da to uËine prema postignutom sporazumu u toku pregovora. Umesto toga Slovenija, Hrvatska, a zatim i Bosna su uvuËene u krvavi graanski ratprotiv ostatka Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) i srpskih nacionalista.

Tek tada su SAD sa zakaπwewem aktivirale svoja diplomatska nastojawa u Bosni, uËvrstili svoje odnose sa Hrvatskom i Makedonijom i pozicionirali se kao pretendenti na vodeÊu ulogu

Iskra 1. novembar 2012.

u odreivawu ekonomske i politiËke buduÊnosti regiona. *Posleratni reæim* Sada su zapadni kreditori obratili svoju paæwu na dræave naslednice Jugoslavije. Uporedo sa problemom tegobnog naslea Jugoslavije ekonomski aspekti posleratne rekonstrukcije ostali su u znaËajnoj meri neodreeni, ali perspektive obnavqawa mladih i nezavisnih republika Ëine se mraËnim. Spoqni dug Jugoslavije bio je briæqivo rasporeen i prikaËen republikama naslednicama, koje se sada guπe (svaka posebno) u omËi duæniËkih otplata i sporazuma o rekonstrukciji dugova. Zemqe donatori i meunarodne agencije su jedinstveni u miπqewu, da su proπle makroekonomske reforme, preduzete na preporuke MMF-a postigle u punoj meri svoj ciq, i stoga zahtevaju daqu πok terapiju vraÊawe ekonomskog zdravqa dræava-naslednica Jugoslavije.

Hrvatska i Makedonija su sledile uputstva MMF-a. One su zakquËile sporazume o paketu kredita da plate svoj deo jugoslovenskog duga. To je zahtevalo proces konsolidacije, zapoËet joπ programom bankrotstva Ante MarkoviÊa. Bolno je poznata slika zatvarawa fabrika, prinudnih bankrotstava banaka i osiromaπewa - sve se brzo vraÊa u normalu. Meunarodni kapital to odobrava.

Bez obzira na oπtru krizu u sferi socijalnog osigurawa i pustoπewa svoje privrede, makedonski ministar finansija Qube Trpevski ponosno izjavquje za πtapmu, da Svetska banka i MMF svrstavaju Makedoniju u red najuspeπnijih zemaqa u pogledu tekuÊih prelaznih reformi. ©ef misije meunarodnog monetarnog fonda u Makedoniji Pol Tompsen se slaæe sa tim. On je priznao, ti rezulati programa stabilizacije su impozantni i dao visoku ocenu efikasnoj politici plata, koju je usvojila makedonska vlada.

Meutim wegovi sagovornici su dodali, da Êe biti potrebno joπ viπe smawiti buxet.

Zapadna intervencija je uËinila najozbiqniji nasrtaj na dræavni suverenitet Bosne. administracija, nametnuta Neokolonijalna Dejtonskim sporazumom i podræana vatrenom moÊi NATO-a, garantuje, da Êe buduÊnost Bosne biti odreena u Vaπingtonu, Bonu, Briselu ali samo ne u Sarajevu. *Rekonstrukcija u kolonijalnom stilu* Ako je Bosni sueno da nekada ustane iz ruina rata i izbavi se od neokolonijalizma, za to Êe biti potrebna skoncentrisana rekonstrukcija.

Ali, polazeÊi od iskustva novije balkanske istorije, zapadna pomoÊ, verovatno u svemu, vodi Bosnu u treÊi svet, a ne podizawu do pariteta sa evropskim susedima.

Bosanska vlada prognozira da Êe troπkovi rekonstrukcije dostiÊi 47 milijardi SAD dolara.

Zapadni sponzori su obeÊali izdvojiti 3 milijarde dolara u vidu zajma, meutim zasada je dato samo 518 miliona. Deo tog novca je predvien samo za

17

Kako je... i autonomnim pokrajinama, otiπli su umesto toga na otplatu jugoslovenskog duga Pariskom i Londonskom klubu. Republike su u znaËajnoj meri bile prepuπtene same sebi.

Odjednom su reformatori priredili konaËan bankrot federalne finansijske strukture Jugoslavije i neneli smrtni udar po federalnim politiËkim institucijama. Prerezavπi finasnijski arteriju izmeu Beograda i republika, reforme su dolile uqe na vatru separatistiËkih tendencija, koje su se i bez toga pothrawivale kako ekonomskim faktorima, tako i etniËkim razliËitostima, πto je stvarno predodredilo raspad Jugoslavije.

Buxetska kriza koju je izazvao MMF je stvorila privredu svrπenog Ëina koja je prokrËila put ka formalnom otcepqewu Hrvatske i Slovenije u junu 1991. godine. *Opustoπeni nevidqivom rukom* Reforme, koje su kreditori nametnuli Beogradu, nanele su takoe udar u samu sræ jugoslovenskog sistema kolektivnih samoupravnih preduzeÊa. Kako je primetio jedan posmatraË, ciq se sastojao u tome, da se jugoslovenska privreda podvrgne masovnoj privatizaciji i demontira javni sektor.

Birokratija KomunistiËke partije (uglavnom predstavnici armije i dræavne bezbednosti) posle dugih debata izrazili su svoju politiËku i ekonomsku podrπku sprovoenim reformama na uslovima likvidacije socijalnih garancija jugoslovenskih radnika. To je bio predlog, od koga oËajnik Jugoslavija nije mogla odustati.

NauËena od zapadnih pravnika i konsultanata, MarkoviÊeva vlada je donela zakon, koji je prinudio plateæno nesposobna preduzeÊa na bankrotstvo ili likvidaciju. Prema novom zakonu, u sluËaju neplaÊawa raËuna u toku 30 dana uzastopno ili u toku 30 dana u okviru 45-odnevnog perioda, vlada bi inicirala proceduru bankrotstva preduzeÊa u toku sledeÊih 15 dana. Napad na samoupravnu privredu takoe je ukquËivao i novo zakonodavstvo o bankama, pripremqeno zato, da bi izazvalo likvidaciju Ujediwenih banaka, koje se nalaze u kolektivnoj svojini.

U toku dve godine viπe od polovine banka u zemqi je nestalo, buduÊi da su zamewene novopeËenim nezavisnim komercijalnim institucijama. Te promene u pravnoj sferi u kombinaciji sa Ëvrstom monetrnom politikom MMF-a u pogledu industrije i otvarawa privrede za stranu konkurenciju ubrzale su industrijki pad.

Od 1989. do septembra 1990. godine bankrotiralo je viπe od hiqadu kompanija. Do 1990. godine pokazateq BDP je opao za 7,5%. 1991. godine BDP se smawio joπ za 15%, dok se obim industrijske proizvodwe smawio za 21%. Paket mera MMF-a, neosporno je ubrzao bankrotstvo velikog dela dobro razvijene teπke industrije

16

Jugoslavije.

Druga kolektivna preduzeÊa preæivela su samo zato, πto su prekinula isplatu plata radnicima. Viπe od pola miliona radnika, svi i daqe na platnim spiskovima preduzeÊa, nisu dobili redovnu platu do kraja 1990. godine. Bez obzira na to, bili su joπ sreÊnici. Do septembra 1990. godine pribliæno 600 hiqada Jugoslovena je veÊ izgubilo svoje radno mesto, i to je bio samo poËetak. Po direktivama Svetske banke joπ 2435 industrijskih preduzeÊa, ukquËujuÊi deo najkrupnijih u zemqi, bilo je odreeno za likvidaciju, 1,3 miliona radnika koji su radili u wima polovina preostale radne snage u industriji bila je suviπna.

Nastupila je 1991. godina, realna plata nalazila se u slobodnom padu, socijalni programi bili su obustavqeni, nezaposlenost je strmoglavo rasla. Raspad industrijske privrede bio je proces, koji je zaustavqao dah po svojim razmerama i surovosti. Wegov socijalni i politiËki uticaj, teπko procewiv kvantitativno, bio je uæasavajuÊi.

Narod jadikuje, kako se izrazio aristokratski londonski Fajnenπl tajms.

Jugoslovenski predsednik Borislav JoviÊ je mawe ironiËno upozorio, da su reforme jako i nepovoqno uticale na druπtevenu situaciju u celini ¶ Graani su izgubili veru u dræavu i wene institucije ¶ Daqa produbqena ekonomska kriza i rast socijalnih napetosti bitno je pogorπala druπtveno-politiËku situaciju i druπtvenu bezbednost. *PolitiËka ekonomija raspada* Deo Jugoslovena politiËki se ujedinio za posledwu bitku osuenih na propast, da bi spreËili razarawe wihove privrede i dræave.

Kako je utvrdio jedan posmatraË, otpor radnika savladao je etniËke barijere, kada se Srbi, Hrvati, bosanci, Slovenci mobiliπu rame uz rame ustavπi sa svojim drugovima radnicima. Meutim do tog momenta ekonomsko suparniπtvo je veÊ pojaËalo napetosti u odnosima republika kako meusobno, tako i sa centralnom vlaπÊu. Srbija je u potpunosti odbacila plan Ëvrste ekonomije, i pribliæno 650 hiqada srpskih radnika ustalo je protiv federalne vlade, da bi dobili poviπice plata.

Druge republike su postupile na svoj naËin i izabrale ponekad suprotan put. U relativno bogatoj Sloveniji, naprimer, lideri separatista, takvi, kao predsednik Socijal-demokratske partije Joæe PuËnik, podræavali su reforme: Sa ekonomske taËke glediπta, ja se mogu samo sloæiti sa socijalno korisnim merama u naπem druπtvu, takvim, kao poveÊawe nezaposlenosti ili smawivawe prava radnika, zato πto su one potrebne za unapreivawe procesa ekonomskih reformi.

Ali u pravi Ëas Slovenija se prikquËila drugim republikama, osporavajuÊi nastojawa federalne vlade na ograniËavawu wihove ekonomske autonomije. Kako hrvatski lider Frawo Tuman, tako i srpski Slobodan MiloπeviÊ prikquËuju se slovenaËkim liderima u suprotstsvqawu pokuπajima Federalne Jugoslavije da sprovede radikalne reforme. Na viπepartijskim izborima 1990. godine ekonomska politika je bila u centru poli-

Iskra 1. novembar 2012.

tiËkih sporewa; za to vreme separatistiËke koalicije su uklonile sa vlasti komuniste u Hrvatskoj, Bosni i Sloveniji. U onoj istoj meri, u kojoj je ekonomski bankrot zaoπtrio zanos secesije, sa svoje strane pojaËavajuÊi ekonomsku krizu.

Saradwa republika je faktiËki prekinuta.

A sa poËetkom meusobnih sukobqenih republika i privreda, i sama jugoslovenska nacija uπla na bezizlaznom vrhu. Proces pada se ubrzao, kada je republikanska birokratija poËela hotimiËno pomagati socijalno-ekonomske sukobe radi uËvrπÊivawa svoje sopstvene vlasti: Republikanska oligarhija, kod svakog onog koji je imao svoju viziju nacionalnog preporoda, umesto toga, da napravi izbor izmeu pravog jugoslovenskog træiπta i hiperinflacije, izabrali su rat, koji je mogao zamaskirati istinske uzroke ekonomske katastrofe. Istovremena pojava oruæanih formacija vernih liderima separatista, samo je ubrzala survavawe u haos. Te milicije su vrπile sve viπe mnogobrojnih zlodela, ne samo πto su razdvojili narode po etniËkim obeleæjima, oni su takoe razbili i radniËki pokret. *Zapadna pomoÊ* Drakonske mere su udarile temeq za novu kolonizaciju Balkana. Pitawe, je li potreban raspad Jugoslavije, prvobitno je bilo predmet dikusija meu zapadnim dræavama, naroËito NemaËkom, bivπim inicijator cepawa, i Sjediwene Dræave, koje su se bojale da otvore nacionalistiËku Pandorinu kutiju i u poËetku navodili dokaze u korist oËuvawa Jugoslavije.

Odmah posle ubedqive pobede prve Demokratske zajednice predvoene Tumanom u Hrvatskoj u maju 1990. godine nemaËki miinstar inostranih poslova Hans-Ditrih Genπer kao rezultat svakodnevnih kontakata sa svojim kolegom u Zagrebu dao saglasnost za otcepqewe Hravatske, NemaËka nije bila pasivni posmatraË cepawa Jugoslavije; ona je podstrekavala meunarodnu diplomatiju i izvrπila pritisak na svoje zapadne saveznike sa ciqema da oni priznaju Sloveniju i Hrvatsku.

NemaËka je imala odreπene ruke, da uspostavi ekonomsku prevlast u celoj centralnoj Evropi, Vaπingtone je sa svoje strane, izrazio podrπku jedinstvu na osnovu slobode posredstvom razvoja demokratije. Dræavni sekretar Bejker rekao je Tumanu i predsedniku Slovenije Milanu KuËanu, da Sjediwene Dræave neÊe odobriti ili podræati jednostrano otcepqewe ali ako oni budu morali izaÊi iz sastava JugoslavijeË, ubediÊe ih da to uËine prema postignutom sporazumu u toku pregovora. Umesto toga Slovenija, Hrvatska, a zatim i Bosna su uvuËene u krvavi graanski ratprotiv ostatka Jugoslavije (Srbije i Crne Gore) i srpskih nacionalista.

Tek tada su SAD sa zakaπwewem aktivirale svoja diplomatska nastojawa u Bosni, uËvrstili svoje odnose sa Hrvatskom i Makedonijom i pozicionirali se kao pretendenti na vodeÊu ulogu

Iskra 1. novembar 2012.

u odreivawu ekonomske i politiËke buduÊnosti regiona. *Posleratni reæim* Sada su zapadni kreditori obratili svoju paæwu na dræave naslednice Jugoslavije. Uporedo sa problemom tegobnog naslea Jugoslavije ekonomski aspekti posleratne rekonstrukcije ostali su u znaËajnoj meri neodreeni, ali perspektive obnavqawa mladih i nezavisnih republika Ëine se mraËnim. Spoqni dug Jugoslavije bio je briæqivo rasporeen i prikaËen republikama naslednicama, koje se sada guπe (svaka posebno) u omËi duæniËkih otplata i sporazuma o rekonstrukciji dugova. Zemqe donatori i meunarodne agencije su jedinstveni u miπqewu, da su proπle makroekonomske reforme, preduzete na preporuke MMF-a postigle u punoj meri svoj ciq, i stoga zahtevaju daqu πok terapiju vraÊawe ekonomskog zdravqa dræava-naslednica Jugoslavije.

Hrvatska i Makedonija su sledile uputstva MMF-a. One su zakquËile sporazume o paketu kredita da plate svoj deo jugoslovenskog duga. To je zahtevalo proces konsolidacije, zapoËet joπ programom bankrotstva Ante MarkoviÊa. Bolno je poznata slika zatvarawa fabrika, prinudnih bankrotstava banaka i osiromaπewa - sve se brzo vraÊa u normalu. Meunarodni kapital to odobrava.

Bez obzira na oπtru krizu u sferi socijalnog osigurawa i pustoπewa svoje privrede, makedonski ministar finansija Qube Trpevski ponosno izjavquje za πtapmu, da Svetska banka i MMF svrstavaju Makedoniju u red najuspeπnijih zemaqa u pogledu tekuÊih prelaznih reformi. ©ef misije meunarodnog monetarnog fonda u Makedoniji Pol Tompsen se slaæe sa tim. On je priznao, ti rezulati programa stabilizacije su impozantni i dao visoku ocenu efikasnoj politici plata, koju je usvojila makedonska vlada.

Meutim wegovi sagovornici su dodali, da Êe biti potrebno joπ viπe smawiti buxet.

Zapadna intervencija je uËinila najozbiqniji nasrtaj na dræavni suverenitet Bosne. administracija, nametnuta Neokolonijalna Dejtonskim sporazumom i podræana vatrenom moÊi NATO-a, garantuje, da Êe buduÊnost Bosne biti odreena u Vaπingtonu, Bonu, Briselu ali samo ne u Sarajevu. *Rekonstrukcija u kolonijalnom stilu* Ako je Bosni sueno da nekada ustane iz ruina rata i izbavi se od neokolonijalizma, za to Êe biti potrebna skoncentrisana rekonstrukcija.

Ali, polazeÊi od iskustva novije balkanske istorije, zapadna pomoÊ, verovatno u svemu, vodi Bosnu u treÊi svet, a ne podizawu do pariteta sa evropskim susedima.

Bosanska vlada prognozira da Êe troπkovi rekonstrukcije dostiÊi 47 milijardi SAD dolara.

Zapadni sponzori su obeÊali izdvojiti 3 milijarde dolara u vidu zajma, meutim zasada je dato samo 518 miliona. Deo tog novca je predvien samo za

17

Kako je... finansirawe dela lokalnih gradskih troπkova vojnog kontigenta IFOR-a i joπ deo Êe otiÊi na otplate meunarodnim kreditorima.

Novi zajmovi Êe otiÊi na otplatu starih dugova. Centralna banka Holandije dareæqivo je obezbedila finansijski most, od 37 miliona dolara, da bi omoguÊila Bosni da plati svoje dugove MMF-u, bez kojih joj MMF neÊe dati novi novac. Ali kao u strogo odreenom i apsurdnom paradoksu, preporuËivani zajmovi od nedavno stvorenog hitnog prozora MMF-a za zemqe postkonflikta neÊe se iskoristiti za posleratnu rekonstrukciju. Umesto toga on Êe biti prenesen u holandsku Centralnu banku, koja je izdvojila novac, da bi isplatila prvobitne dugove MMF-u.

Dug se akumulira, i samo neπto malo novog novca ide na obnovu ratom razorene privrede Bosne. Dok obnovu zemqe prinose kao ærtvu na oltar otplate dugova, zapadne vlade i korporacije pokazuju veliki interes za dobijawe pristupa strateπkim prirodnim resursima.

Sa otkrivawem zaliha fosilnih ugqovodonika u regionu podeqene Bosne izmeu Federacije Bosne i Hercegovine i Republike Srpske stekla je novi strateπki znaËaj. Dokumenti, koji stoje na raspolagawu Hrvatskoj i bosanskim Srbima, ukazuju da su zalihe ugqa i nafte otkrivene na istoËnim padinama Dinarske visoravni, koje je hrvatska armija oduzela u borbi od srpskih pobuwenika u Krajini, podræana od SAD, uoËi potpisivawa Dejtonskog sporazuma. Bosanski Ëinovnici saopπtavaju, da je osnovana u »ikagu kompanija Amoko, koja je bila meu nekoliko stranih firmi, koje su zapoËele u Bosni geoloπka istraæivawa. ZnaËajnih nalaziπta nafte i u delovima Hrvatske koje su takoe bili dræali Srbi na drugoj obali reke Save, nasuprot Tuzle, gde je smeπteno sediπte πtaba AmeriËke vojne zone.

Istraæivawa su nastavqena i za vreme rata, ali Svetska banka i transnacionalne korporacije, koje su ih sprovodile dræali su u neznawu lokalne organe vlasti, po svoj prilici, zato, da se posledwi ne bi protivili wihovim akcijama na osvajawu potencijalno vrednih oblasti.

Obuzete problemima otplate dugova i perspektovama kontrole nad zalihama energenata, zapadne dræave su pokazele malo interesa za otkrivawe zloËina, koji su izvrπeni pod vidom etniËkih ËiπÊewa. Sedamdeset hiqada vojnika NATO, odreenih za uspostavqawe mira, posvetili su svoje napore upravqawu bosanskim enklavama u skladu sa zapadnim ekonomskim interesima umesto da vraÊaju u prvobitno stawe koje je prethodilo ratu, u status quo. DeleÊi meu sobom ostatke preaπwe jugoslovenske privrede, lokalni lideri i Zapad produbquju socijalnoetniËki razdor u odvojenim delovima bivπe Jugoslavije. Ta nastavqena fragmentacija Jugoslavije po etniËkom obeleæju zamewuje se sa borbom Jugoslovena svih nacionalnosti protiv nove kolonizacije wihove Otaxbine.

18

©ta je ovde novo? Kako je sarkastiËno primetio jedan posmatraË, svi lideri dræava naslednica Jugoslavije tesno sarauju sa Zapadom: Svi danaπwi lideri bivπih jugoslovenskih republika su bili funkcioneri komunistiËke partije, i svaki je sa svoje strane teæio da nadmaπi ostale, da bi na najboqi naËin ugodio zahtevima Svetske banke i MMF-a, kako za dobijawe preferencija za investicione kredite, tako i za sticawe bitnih prednosti u borbi za liderstvo.

Neoliberalna makroekonomska restrukturizacija, iza koje stoji Zapad, pomogla je da se uniπti Jugoslavija. I ipak, od samog poËetka rata 1991 godine, svetski mediji briæwivo izbegavaju takve ocene i Ëak u potpunosti negiraju kquËnu ulogu tih reformi u uniπtavawu jugoslavenske dræave. Umesto toga wih su prikquËili horu, koji je veliËao slobodno træiπte kao fundament za obnavqawe razorene jugoslovenske privrede.

Socijalne i politiËke posledice ekonomske rekonstrukcije u Jugoslaviji briæqivo su zataπkane da bi nas spreËili u wihovom razumevawu.

Umesto toga struËwaci za manipulaciju javnim mnewem uporno iznose kulturne, etniËke i religiozne razlike kao jedinstven uzrok krize. U stvarnosti kriza je posledica dubokog procesa ekonomskog i politiËkog razarawa Jugoslavije.

Nesumqivo da interpretacija Ëiwenica nije samo skrivala istinu, nego i spreËavala taËno poimawe istorijskih dogaaja. Na kraju krajeva, to iskrivquje istinske uzroke socijalnog konflikta.

Primeweno na bivπu Jugoslaviju to je iskrivqivawe istorijskih osnova jugoslovenskog jedinstva, solidarnosti i identiËnosti. Ali takva laæna svest raπirena je svuda, gde je jedino moguÊ svet zatvorenih fabrika, nezaposlenosti i likvidiranih socijalnih programa, a gorka ekonomska terapija je jedinstven recept za sve prilike. Æivoti miliona qudi na Balkanu su ugroæeni. Makroekonomska reforma tamo je uniπtila sredstva za æivot i pretvorila u podsmeh pravo na rad. UËinila je takve osnovne qudske potrebe, kao πto su hrana i stan, nedostupnim za ogroman broj qudi. Degradirali su kulturu i nacionalni identitet. Radi interesa svetskog kapitala granice su bile prekrojene, zakoni prepisivani, industija uniπtena, finansijski i bankarski sistemi demontirani, a socijalni programi ukinuti. Nikava alternativa globalnom kapitalu, bilo to træiπni socijalizam ili nacionalni kapitalizam, ubuduÊe neÊe imati pravo da postoje. Ali to, πto se desilo sa Jugoslavijom i sada se nastavqa u wenim slabim dræavama naslednicama, treba vikati daleko preko granica Balkana.

Jugoslavija je primer za sliËne ekonomske programe restrukturirawa ne samo u zemqama u razvoju, nego i u SAD, Kanadi i Zapadnoj Evropi.

Jugoslovenske reforme su surovi odraz razornog ekonomskog modela, dovedenog do krajnosti.

Fond Slobodan JovanoviÊ Sa ruskog preveo Pajo IliÊ 11.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

MMF-a Centralnoj banci neÊe biti dozvoqeno funkcionisawe kao Dræavnoj banci: U toku prvih πest godina biÊe joj dozvoqeno kreditirawe posredstvom emisije novca, ispuwavawe funkcije kovnice novca. Bosni takoe neÊe biti dozvoqeno ni da ima svoju sopstvenu valutu (puπtawe u opticaj papirnog novca samo pod uslovom potpunog spoqnog monetarnog pokriÊa), ni da mobiliπe unutraπwe finansijske resurse.

Sposobnost samofinansirawa rekonstrukcije zemqe posredstvom nezavisne monetarne politike ograniËena je od samog poËetka. Bez obzira na to, πto se Centralna banka nalazila u nadleænostii MMF-a, Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj (EBRR) rukovodi Komisija za dræavne korporacije, koja kontroliπe operacije svih korporacija javnog sektora, ukquËujuÊi energetiku, vodosnabdevawe, poπtanske usluge, telekomunikacije i transport. Predsednik EBRR postavqa predsednika komisije i rukovodi rekonstrukcijom javnog sektora, πto podrazumeva, pre svega, rasprodaju po cenama ispod proizvodne vrednosti dræavnih koje se nalaze u kolektivnom vlasniπtvu aktiva, a takoe i kupovinu investicionih fondova. Zapadni kreditori, su oËigledno stvorili EBRR, da bi pridali taËne politiËke okvire kreditno-finansijskoj politici .

Bez obzira na to πto Zapad trubi o svojoj podrπci demokratiji, sadaπwa politiËka vlast u Bosni je skoncentrisana u rukama paralelnoj bosanskoj nacionalnoj vladi, izvrπna mesta, na kojima se nalaze lica, koja nemaju bosansko dræavqanstvo. Zapadni kreditori stavili su svoje interese u osnove bosanskog ustava, koji su upravo oni u æurbi napisali. Oni su to uËinili bez uËeπÊa ustavne skupπtine, bez konsultacija sa organizacijama bosanskih graana i ne predvidevπi mehanizme za ispravqawe tog ustava. Wihovi planovi obnove Bosne Ëine se viπe prikladni za gramzive kreditore, nego za zadovoqavawe Ëak i elementarnih potreba Bosanaca.

Zaπto i ne bi? Jer neokolonizacija Bosne je logiËna kulminacija dugotrajnih nastojawa Zapada na uniπtvawu jugoslovenskog eksperimenta na razvoju træiπnig socijalizma i radniËkog samoupravqawa, sa ciqem wihove zamene diktatom slobodnog træiπta.

Suπtina stvari se rasvetqava Viπenacionalna SocijalistiËka Federativna Republika Jugoslavija bila je regionalne industrijska dræava sa uspeπnom privredom. U toku dve decenije, koje su prethodile 1980-im godinama, godiπwi rast BDP iznosio je u proseku 6,1%, medicinske usluge su bile besplatne, nivo pismenosti je nadmaπivao 91% i æivotni vek je bio 72 godine. Ali posle decenije zapadne ekonomske pomoÊi i pet godina raspada, ratova, bojkota i embarga, privreda republika bivπe Jugoslavije je nesposobna za æivot, a wen industrijki sektor je uniπten.

Jugoslovenski raspad je bio izazvan izmeu ostalog i ameriËkim mahinacijama. Bez obzira na

Iskra 1. novembar 2012.

neprikquËewe Beograda i wegovih πirokih trgovinskih odnosa sa Evropskom ekonomskom zajednicom i SAD, vlada Regana je izabrala za svoju metu jugoslovensku privredu. To se odraæava u Direktivi Saveta nacionalne bezbednosti 1984. godine (NSDD 133) pod nazivom Politika Sjediwenih Dræava prema Jugoslaviji sa oznakom strogo poverqivo. Wena nepotpuna, cenzuri podvrgnuta verzija, sa koje je skinuta tajna 1990. godine, u zanaËajnoj meri u, koja je razvijena 1982. godine.

Posledwa se brani sve viπe koja proπiruje nastojawa u pokretawu tihe revolucije, koja ima za ciq svrgavawe komunistiËkih vlada i partija, za reintegraciju zemaqa IstoËne Evrope u træiπnu privredu.

SAD su se prije prikquËile drugim meunarodnim kreditorima Beograda u nametawu prve etape makroekonimskih reformi 1980-e godine, malo pre smrti marπala Tita. Pod pokroviteqstvom MMF-a programi otada postupno nastavqaju uniπtavawe industrijskog sektora i postepeno demontirawe jugoslovenske dræave opπteg blagostawa. Sporazumi o rekonstrukciji su uveÊali spoqni dug i osigurali mandat za devalvaciju jugoslovenske valute, πto je jako udarilo na æivotni standard Jugoslovena. Ta poËetna runda rekonstrukcije je poloæena u wegovoj osnovi.

Tokom 1980-ih godina MMF je periodiËno propisivao daqe doze svoje gorke ekonomske terapije, onda kada je jugoslovenska privreda sporo padala u komu, industrijska proizvodwa se srozala do 10-procentnog pada do 1990. godine sa svim predskazanim socijalnim posledicama. *MarkoviÊ ide da pokorno moli u Vaπington* U jesen 1989-e godine, upravo pred pad Berlinkskog zida, jugoslovenski federalni premijer MarkoviÊ sreo se u Vaπingtonu sa predsednikom SAD Xorxom Buπom starijim, radi zavrπetka pregovora odnosno novog paketa finansijske pomoÊi.

U zamenu za pomoÊ Jugoslaviji su se sloæili za joπ πire ekonomske reforme ukquËujuÊi i novu devalvaciju svoje valute, daqe zamrzavawe plata, naglo smawewe dræavnih troπkova i likvidaciju kompanija, koje se nalaze u kolektivnoj svojini i kojima upravqaju radnici. Beogradska nomenklatura je pomoÊu savetnika sa Zapada pripremila osnovu za misiju premijera, izvrπivπi unapred mnoge od zahtevanih reformi, ukquËujuÊi i liberalizaciju zakonodavstva za inostrane investicije. ©ok terapija poËiwe u januaru 1990. godine. Bez obzora na to, πto je inflacija brzo progutala dohotke qudi, MMF je naloæio zamrzavawe plata na nivou sredine novembra 1989. godine. Cene su nastavile neprekidno rasti, a realno zaraena plata se smawila za 41% u prvih πest meseci 1990. godine. MMF je takoe upravqao jugoslovenskom Centralnom bankom. Wegova Ëvrsta monetarna politika nanela je joπ veÊu πtetu sposobnosti Federalne Jugoslavije da finansira svoje ekonomske i socijalne programe. Dræavni prihodi koji su nameweni za otplatu republikama

15

MI©EL »OSUDOVSKI:

Pad Sakaπvilija

KAKO JE MMF UNI©TIO JUGOSLAVIJU *Strateπki interesi NemaËke i SAD, koji su leæali u osnovi procesa raspada Jugoslavije, ostaju neprimeÊeni, kao i uloga spoqnih kreditora* Makroekonomske reforme, nametnute Beogradu od strane spoqnih kreditora koje poËiwu krajem 1980-ih godina, bile su temeqno koordinisane sa natovskim vojnim i tajnim subverzivnim operacijama. Kao rezultat ubistvene ekonomske terapije jugoslovenska privreda je postala u potpunosti razorena i dovedena do bankrotstva.

Na Kosovu su ekonomske reforme doprinele pojaËavawu meunacionalnih neprijateqstava i izazvali uzajamne sukobe albanskog i srpskog stanovniπtva, samim tim oslabivπi i uËinivπi nesposobnim za æivot kako jedne, tako i druge.

Smiπqena manipulacija træiπnim snagama unπtila je ekonomsku aktivnost i celokupan æivot naroda, stvorili situaciju socijalnog oËajawa i bezizlaza. Paralelno sa uniπtavawem Federativne Jugoslavije sliËne ekonomske reforme su pod patronatom MMF-a bile nametnute Albaniji sa razornim, ruπilaËkim socijalno-ekonomskim posledicama i za wih takoe.

svetskom finansijskom sistemu i koje rade za voqu svojih nacionalnih i kolektivnih strateπkih interesa, zapadne vlade bacile su jugoslovensku privredu na koqena i izazvale surove etniËke i socijalne konflikte.

Sada je nastalo niz ratom razorenih dræava naslednica Jugoslavije koje oseÊaju brigu milosra meunarodne finansijske zajednice. Bez obzira na to πto je svet skoncentrisao svoju paæwu na ratna dejstva i na prekid vatre, meunarodne finansijske institucije se bave naplatom spoqnog duga bivπe Jugoslavije od dræava, koje su ostale posle we, pretvorivπi Balkan u zonu, bezbednu za slobodno preduzetniπtvo.

Istovremeno sa mirnim dovoewem u red Bosne podræanim natovskim bajonetima, Zapad je obnarodovao program rekonstrukcije koji spuπta suverenitet te iscrpqene zemqe do nivoa, nevienog u Evropi od kraja Drugog svetskog rata.

To je u znaËajnom stepenu postignuto pretvarawem Bosne u podeqenu teritoriju, koja se nalazi pod vojnom okupacijom NATO-a i kojom upravqa zapadna administracija. *Neokolonijalna Bosna*

U vreme kada naoruæani do zuba ameriËka i natovska vojska silom nameÊu mir u Bosni, πtampa i politiËari slikovito opisuju zapadnu intervenciju u bivπoj Jugoslaviji kao toboæe plemenitu, u vezi sa agonijom komunistiËkog reæima, odgovori na planula etniËka ËiπÊewa i krπewa qudskih prava. DelujuÊi u toku Dejtonskog (novembra 1995. godine) mirovnog sporazuma, Zapad je svom snagom strasno teæio da prikaæu u lepπem svetlu portret juænih Slovena pokuπavajuÊi tad postiÊi uspeh u radu na stvarawu novopeËenih suverenih nezavisnih dræava.

DræeÊi se nametnutih mu pristrasnih stereotipa, zapadno javno mnewe se naπlo u ropstvu zabluda. Prema raπirenom glediπtu, teæak poloæaj na Balkanu je rezultat agresivnog nacionalizma, neizbeæne posledice dubokih etniËkih i religioznih protivureËija, Ëiji koreni seæu u dubinu vekova. Komentatori se takoe pozivaju na borbu za liderstvo na Balkanu i na suparniπtvo pojedinih politiËara, kao na objaπwewe konflikata koji su se odigrali. Kao rezultat ekonomskih i socijalnih uzroka konflikta gube se u gomilama neobjektivnih predstava i nepouzdanih analiza. I davno je veÊ zaboravqena duboka ekonomska kriza, koja je prethodila graanskom ratu.

Strateπki interesi NemaËke i SAD, koji su leæali u osnovi procesa raspada Jugoslavije, ostaju neprimeÊeni, isto kao i uloga spoqnih kreditora i meunarodnih finansijskih institucija. U predstavama globalnih medija, zapadne dræava ne snose odgovornost za osiromaπewe i uniπtavawe nacija od 24 miliona qudi. Ali, dominantne u

14

OslawajuÊi se na Dejtonski sporazum, koji je stvorio bosanski ustav, SAD i Evropska Unija uspostavqaju potpuno savrπenu koloonijalnu vlast u Bosni. Na wenom Ëelu je imenovan Visoki predstavik: Karl Bilt, bivπi πvedski premijer, i predstavnik Evropske Unije u mirovnim pregovorima za Bosnu. Bilt je imao potpuno svu izvrπnu vlast u svim graanskim (civilnim) poslovima, sa pravom da deli ostavke vladama kako Bosanske Federacije, tako i Republike Srpske. Da bi stavio taËku na i, u tekstu sporazuma detaqno se objaπwava, da je Visoki predstavnik najviπa vlast u pravu u svemu πto se tiËe interpretacije sporazuma. On Êe raditi zajedno sa Vrhovnom vojnom komandom IFOR-a, isto, kao i sa kreditorima i finansijskim donatorima. Savet Bezbednosti OUN takoe je postavio specijalnog opunomoÊenika pri Vrhovnom predstavniku za upravqawe meunarodnom civilnom policijom. Za wega je postavqen irski policijski Ëinovnik Piter Ficxerald, sa prethodnim iskustvom u policijskoj sluæbi OUN u Namibiji, Salvadoru i Kamboxi. On vrπi kontrolu nad pribliæno 1700 policajaca iz 15 zemaqa. Policija je poslata u Bosnu posle petnaestodnevnog programa obuke u Zagrebu.

Novi ustav prenosi uzde dræavne vlasti u ekonomskoj politici breton-vudskim institucijama Ëije je sediπte u Londonu u Evropskoj banci za rekonstrukciju i razvoj (EBRR). Meunarodni monetarni fond je ovlaπten da postavi prvog direktora bosanske Centralne banke, koji, kao i Visoki predstavnik, ne mora biti graanin Bosne i Hercegovine ili susednih dræava. Pod tutorstvom

Iskra 1. novembar 2012.

KRAJ ANTIRUSKE EPIZODE U GRUZIJI Moæe se reÊi da je gubitak Aphazije i Juæne Osetije glavni rezultat vladavine Mihaila Sakaπvilija. Narod Gruzije je glasajuÊi protiv wega poruËio svetu da veπtaËka amerikanizacija wihove zemqe i pokuπaji da se raskinu vekovne veze sa Rusijom nisu prirodni.

Predsednik Gruzije Mihail Sakaπvili priznao je poraz na parlamentarnim izborima.

Tako je okonËana antiruska epizoda u savremenoj gruzijskoj istoriji. Gruzija se vraÊa na svoje prirodno mesto u svetu. Poraz Sakaπvilija mnogi posmatraËi pripisuju posledicama aktuelne recesije i sve veÊeg oseÊaja nesigurnosti kod obiËnih graana. Meutim, jednako vaæan faktor bio je i oseÊaj Gruzijaca da im je pogaæeno nacionalno dostojanstvo. »elnik Saveza Gruzijaca u Rusiji Mihail Hubutija dao nam je komentar izbornih rezultata: „Naπ narod ne æeli da prihvati diktate i poniæewa. VeπtaËka amerikanizacija Gruzije i pokuπaji da se raskinu vekovne veze sa Rusijom nisu prirodni. To je poruka koju su naπi qudi poslali svetu.” Rusija pokazala svoju geopolitiËku moÊ priznavawem Aphazije i Juæne Osetije Juæna Osetija i Aphazija obeleæavaju Ëetvrtu godiπwicu priznawa nezavisnosti.

Eksperti smatraju da je Moskva operacijom „primoravawa Gruzije na mir” 2008. umnogome pokvarila planove πirewa NATO-a na zemqe postsovjetskog prostora.

Lider gruzijske dijaspore u Rusiji je naglasio da je Sakaπvilijeva administracija konstantno zanemarivala svoje sunarodnike van granica Gruzije. Svi pokuπaji da se ostvare kulturna razmena i saradwa u oblastima koje nisu povezane sa politikom naiπli su na odbojan stav. Povrh svega, potpredsednik Saveza Gruzijaca u Rusiji, profesor Visarion Hvintelijani, uhapπen je u Gruziji i osuen iz Ëisto politiËkih razloga.

Moæe se reÊi da je gubitak Aphazije i Juæne Osetije glavni rezultat vladavine Mihaila Sakaπvilija. Wegova politika je dovela do suprotnog ishoda u odnosu na proklamovane ciqeve - pod pretpostavkom da je iskreno æeleo da ojaËa Gruziju i obezbedi wen teritorijalni integritet.

Ne iznenauje miπqewe nekih u Aphaziji da bi pobeda Sakaπvilija za wih bila povoqniji ishod izbora. U tom smislu je u intervjuu za „Eho Kavkaza” izjavu Bidzine Ivaniπvilija iz pobedniËke koalicije „Gruzijski san” (da treba

Iskra 1. novembar 2012.

teæiti zbliæavawu i pomirewu sa narodom Aphazije i Juæne Osetije) prokomentarisao Inal Haπig, glavni urednik aphaskog lista „»egemska pravda”: „Paradoksalno, ali Ëiwenica je da mnogi ovde veruju da je za wih Sakaπvili boqi, jer smatraju da je predvidqiv. Sa druge strane, on ima takve odnose sa Moskvom da je apsolutno sigurno da se niπta neÊe promeniti.”

Posle povlaËewa Sakaπvilija moæe se reÊi da je ceo region izvukao nauk: nije moguÊe eliminisati Rusiju iz kavkaskog regiona zbog wenog geopolitiËkog statusa, a svaki pokuπaj reπavawa problema vojnim sredstvima moæe se zavrπiti suprotno od oËekivanog.

Drugim reËima, „status kvo” je pojam koji najboqe opisuje Sakaπvilijevu vladavinu od 2008. godine. Nije bilo stvarne æeqe da se pokrene pitawe u vezi sa 300.000 gruzijskih izbeglica iz Aphazije, od kojih su mnogi naπli utoËiπte u Rusiji. Takoe, nije bilo planova za razgovore o buduÊem statusu Juæne Osetije i Aphazije.

U tom svetlu je zabrinutost u Aphaziji za rezultate gruzijskih izbora lako razumqiva.

Nisu svi ni u Moskvi zadovoqni trenutnom situacijom, jer nezavisna republika æivi na raËun ruskog dræavnog buxeta ne vodeÊi raËuna o interesima svog zaπtitnika.

Rusija je takoe zainteresovana za reπavawe sudbine nekoliko stotina hiqada Gruzijaca na svojoj teritoriji, gde su se naπli posle nasilnog proterivawa iz Aphazije 1993. godine. VeÊina wih nije dobila rusko dræavqanstvo - joπ uvek su u statusu izbeglica.

Nadaju se povratku u Suhumi i okolna podruËja.

Zauzeta reπavawem aktuelnih socijalnih problema koji muËe stanovnike Moskve i drugih velikih gradova, Rusija bi ovim izbeglicama najradije pomogla da se vrate svojim domovima, u Aphaziju.

Problemi Kavkaza neÊe biti reπeni porazom Sakaπvilija kao Ëarobnim πtapiÊem.

Ipak, posle wegovog povlaËewa, moÊi Êe da se kaæe da je ceo region izvukao nauk: nije moguÊe eliminisati Rusiju iz kavkaskog regiona zbog wenog geopolitiÊkog statusa, a svaki pokuπaj reπavawa problema vojnim sredstvima moæe se zavrπiti suprotno od oËekivanog.

Ostaje nam samo da vidimo u kojoj meri Êe se situacija na Kavkazu zaista poboqπati.

Radio „Glas Rusije” 11.10.2012.

Avigdor Eskin (Podvukla - Iskra)

19

КОСОВСКО „РЕСЕТОВАњЕ“ ПОЛИТИКЕ ИЛИ СПИН – ПИТАњЕ ЈЕ САД

Права бомба је пукла на иначе рутинској и предвидивој изборној скупштини српских напредњака, на којој је Александар Вучић једногласно изабран за председника СНС, а доскорашњи партијски лидер, председник Србије Томислав Николић, поручио да ће Србија у даљем процесу европских интеграција имати своје услове, јер „нема разлога да трчи за датумом и папиром“. У свечаном делу скупштине СНС у центру "Сава" Николић је, јавиле су агенције, рекао да Србија жели да припада европској породици и да жели да сарађује, али да никада, „док постоји Српска напредна странка и друге политичке странке у Србији“, неће дати оно што је њено. “Без Косова и Метохије би се осећали као човек у велелепној палати који је на смрт болестан", рекао је он и напоменуо да је „десет година трчања Србију довело до просјачког штапа и да ће сада мало да мисли о себи“. Могу замислити како су се током викенда загрејали дипломатски телефони по београдским амбасадама, активирали „обавештени“ - и обавештајни извори и локална „дубока грла“ са само једним али вредним питањем: „Шта би то сада требало да значи“. Односно, да ли је у питању само (не)вешти председников спин, или је ипак на помолу озбиљан заокрет српске државне политике, нарочито оне према Косову и Европској унији? Да ли је то само Николићев вербални анестетик намењен српској јавности и бирачком телу које га је изабрало, или одлучан државнички закључак донет након дубоког промишљања и сусрета са Владимиром Путином, с једне, и бројним западним политичким личностима, с друге стране.

Иако се лично са поменутом изјавом слажем у целости (на страну мала стилско-садржинска збрка, то јест, како смо то, све јурећи за „велелепном палатом“, стигли до „просјачког штапа“!?), мислим да о томе шта она тачно значи не треба превише лупати главу. Наиме, веома брзо ће се то видети и показати само. Косово (и Метохија) је најбољи и најпоузданији српски политички лакмус и ту слабо помажу спиновања и политичко-маркентишке рецептуре.

Скренуо бих, међутим, пажњу и на једну, разумљиво, много мање запажену изјаву бившег председника и још увек актуелног лидера ДС, који је, говорећи на тему нових услова и уцена из Брисела и Берлина, рекао да не жели да оптужује нову Владу или новог председника, али да „треба бити свестан да свака политичка промена у Србији носи нова условљавања“. Управо тако. И ово потписујем. Само не могу а да се не запитам да ли је тога што сада говори Тадић био свестан и

20

2007/8. када је дословно у предвечерје проглашења косовске независности форсирао председничке изборе, слао двосмислене поруке у вези са Косовом и подстицао нездраву политичку поларизацију и антирадикалску хистерију у друштву? Да ли му је макар пало на памет да таквом политиком, свесно или несвесно, помаже све оне снаге у земљи и иностранству које раде на отцепљењу јужне покрајине - и да оне помажу њему?! Иако пристојан човек не може а да не осети мучнину при погледу на актуелно медијско иживљавање над Тадићем - у којем, разуме се, данас коло воде управо они медији који су до пред сам други круг, па чак и за време изборне ћутње, најпрљавије нападали Томислава Николића - чињеница је да је он својим, изгледа, сасвим искреним веровањем у политику „двоструког колосека“ можда највише одговоран за актуелну конфузију и жалосно стање на „косовском фронту“. И зато има неке правде што га је СНС на крају срушио његовим сопственим оружјем - унутрашњеполитичком поларизацијом и двосмисленим (али „обећавајућим“) порукама по западним престоницама и дипломатским кулоарима. Али убеђен сам да ни садашњи победници, иако упорно, и након свег досадашњег искуства, како Тадићевог, тако и свог, покушавају да оживе леш звани „и Косово и ЕУ“, неће моћи да побегну од тог косовског крста и усуда.

А ствар је заиста мало чудна. С једне стране, највеће политичке странке у власти и опозицији, гласан и утицајан НВО сектор, западни амбасадори, представници ЕУ, ММФ-а, водећи медији, највећи број новинара и аналитичара и, што је најважније, атмосфера да је ту све већ готово и одрађено. А са друге, наизглед, скоро ништа. У парламенту, само релативно малобројни и млаки ДСС, при томе још додатно обезубљен ишчекивањем да га позову у београдску или републичку власт. Ван парламента, растројени радикали у потрази за изгубљеним временом и мудри „дверјани“ (који, изгледа, много више воле да се баве „сигурицом“ попут гејпараде, него да се озбиљно конфронтирају са властима и Западом на „неперспективној“ и медијски неатрактивној косовској тематици). Плус малобројни патриотски интелектуалци и медији, ем прилично неутицајни, ем, уз ретке и часне изузетке, делимично и сами склони да „спусте кресту“ и одложе свој критички национални дурбин само ако им се у перспективи појави каква вајдица, положај и синекура. Све у свему, када се погледа овај видљиви однос политичких и медијских снага, постаје право чудо што да на плану предаје и продаје Косова није учињено још и много више, односно још много горе од овога што је учињено.

(Nastvak na str. 22/1)

Iskra 1. novembar 2012.

ИСУСА ИЗВРЕЂАЛИ, ТРИфКОВИћА ПОВРЕДИЛИ

Судећи по физичком нападу на познатог публицисту Срђу Трифковића на недавној, скарадној изложби у београдском „Центру за културну деконтаминацију“, изгледа да другосрбијанским јуришницима више није неопходан НАТО да би силом дејствовали по Србији. Док је те вечери, трећег октобра, две хиљаде полицајаца наводно „обезбеђивало“ изложбу фотографија које су простачки вређале Исуса - а у ствари протерало јавну пристојност и морал из ширег круга око „Центра“ - неколико осионих напасника, ангажованих од стране организатора изложбе, грубо су насрнули на Трифковића, 58-годишњег доктора историјских наука, наносећи му и видљиве телесне повреде.

Сав Трифковићев грех састојао се у томе што је заступао исте оне ставове којих се држи и у вишедеценијском деловању широм света. Те вечери и на том месту је, наиме, свако ко би се усудио да мисли другачије од директорке „Центра“ Борке Павићевић, био би третиран као хулиган: с обзиром на то да Трифковић није крио да у изложеним фотографијама види увреду већинске Србије, из „Центра“ је брутално истеран, пошто му је један пренервозни редар претходно угрувао кук и повредио руку - док је полиција одбила да изврши своју дужност и заштити га од напасника!

„Да бисмо заиста разумели шта се догодило, морам да нагласим да је тог истог дана, само нешто раније, у један поподне, у `Медија центру‘ била конференција за новинаре, на којој сам био један од излагача и где сам рекао да је питање људских права, антидискриминације, толеранције… најперифернија тема у агенди оних који организују збивања око параде“, прича Трифковић за „Печат“. „Рекао сам да је њихова кључна и основна опсесија репрограмирање српства и репрограмирање идентитета овог народа, тиме што ће његове најтананије споне засноване на духовном наслеђу бити нападнуте и изврнуте руглу, на начин који не сме да буде предмет отпора. Јер, сваки отпор ће бити проглашен за говор мржње и ретроградно понашање. Дакле, моје појављивање на изложби у друштву Станислава Гашпароског, Џона Боснића и Драгана Башевића из `Правде‘, било је само и искључиво у циљу упознавања са конкретним експонатима.“ Кроз полицијски обруч су те вечери могли да прођу само унапред пријављени гости изложбе, и новинари са легитимацијама. „Обичним смртницима“ забрањен је био чак и прилаз. Како сте ви успели да уђетe?

На амерички пасош. Чим виде амерички пасош, полицајци претпостављају да сте на истој таласној дужини са организаторима. Елем, прошавши кордон и ушавши у простор изложбе, видео сам нешто што јe, на чисто неутрално вредносном нивоу, обичан порнографски кич. Да човек хоће да некога принуди на размишљање о теми хомосексуалаца и њихове маргинализациIskra 1. novembar 2012.

је, то не би радио тако што би гурао прст у око целом становништву. Ово је урађено свесно, провокативно, да код сваког иоле пристојног човека, па био он и атеиста, изазове напросто гађење. Али, то није оно што је изазвало инцидент. Инцидент је изазвала немачка новинарка, која је затражила од мене изјаву о утисцима са изложбе. Да ли је знала са ким прича?

Касније је сазнала, али у том тренутку нисам имао утисак да зна ко сам. На њено питање, одговорио сам да би о изложби требало размишљати у контексту реакције која би била вероватна у Сарајеву, Новом Пазару, Приштини или Тирани - да и не говоримо о Ријаду, Триполију или Каиру - када би њихов пророк Мухамед био приказан у штиклама и у друштву ЛГБТ популације. Оно што је њој у том тренутку било сумњиво је да моја реакција није била очекивана. Јер, ако си већ пропуштен кроз кордон, ако си већ инфилтриран, требало би да говориш да је то један велики, ослобађајући покрет за Србију, која долази у ред цивилизованих земаља тиме што Христа приказује као геја, трансвестита, као ЛГБТ угроженог маргиналца. Приметим ја да она све време држи укључен диктафон и да снима све што ја причам. Кажем јој: „Ви мени нисте тражили одобрење, нисте ме питали да ли је у реду да снимате ово што ја говорим, е па, онда ћу и ја вас да забележим“. И извадим фотоапарат да је сликам. Тог тренутка настаје хистерија! Она заклања лице и виче упомоћ, као да је напаствујем! Просто речено, хистерише. Јесте ли сазнали за кога ради?

Негде у току описаног разговора, када сам је то питао, рекла је да је из „Ист Јуропеан мониторинга“. Ја никад нисам чуо за лист, сајт или било какву установу која се тако зове. Имам утисак да је то био неки фингирани, квазижурналистички атак, да се моја маленкост испровоцира. У сваком случају, када је Немица почела да галами, одједном се појављује нека девојка која се није представила, али нам је рекла да снимање није дозвољено. Ја сам претходно сликао и експонате, нико није од тога правио питање. Ова Немица све време држи свој диктафон укључен, многи фоторепортери сликају и изложбу и све што се дешава око ње, али та девојка мени говори да је снимање забрањено! Она онда позива горилу из њиховог обезбеђења, који без речи упозорења почиње да ми заврће руку не би ли ми отео фотоапарат. Али, стегао сам апарат и не пуштам га! Не дам га! Заврћући ми руку, он ме обара на земљу, на бетон, када сам и повређен: ударио сам леви кук, односно врх леве бутне кости, и прсте леве руке. Затим ме је подигао, заврнуо ми је руку иза леђа, а другом руком ме је ухватио за врат и тако ме је изгурао, изнео на улицу.

PeËat, 12.10.2012. Интервју:

Миодраг Зарковић

13

Американац Џон Перкинс:

Povratak na selo

IZLAZAK IZ KRIZE Krizu moæete da prebrodite ako se vratite na selo ili ako se ËvrπÊe poveæete sa selom.

Stawe na naπim selima je katastrofalno, od 4.600 sela u 200 nema nikoga, u 200 nema mlaih od 25 godina, u narednih 10 godina joπ 700 sela Êe ostati prazno, na selima je 50.000 napuπtenih kuÊa, na 145.000 kuÊa u selima piπe da su privremeno nenastawene (kakav glup naziv za praznu kuÊu), ne obrauje se 600.000 hektara wiva, od 1950. do 2000. iz sela je otiπlo u grad osam miliona qudi. Taj prelazak u razvijenom svetu je trajao 150 godina.

Dakle, nastavqa se programirano uniπtavawe naπih sela i ne treba oËekivati ni od ovog reæima da Êe napraviti neki strateπki zaokret prema selu. ©ta onda da radimo? Treba da sruπimo i

Patriotska pqaËka... manovske granice. Najuriti Soroπa i sliËne iz srpskih medija nije samo vaæan nacionalni zadatak veÊ i civilizacijski standard.

1http://www.b92.net/insajder/aktuelnovesti.php?yyyy=2012&mm=9&dd=24&nav_id=645734 &start=10 2http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Evrops ka-komisija-Datum-pregovora-ostaje-vezan-zaKosovo.sr.html 3http://www.b92.net/insajder/arhiva/arhiva.php?nav_cat egory=1478&yyyy=2012&mm=09&nav_id=645825 4http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.239.html:389620-Firme-duguju-po-radniku14000-evra 5 http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/305128/Cvet kovic-zaduzio-drzavu-vise-nego-svi-premijeriza-20-godina 6 http://emperorsclothes.com/articles/szamuely/willthe.

7 Vidi: Korupcija, vlast, dræava, Deo 3, priredila Verica BaraÊ, Savet za borbu protiv korupcije, 2011, Beograd.

8 Isto.

9 http://www.b92.net/o_nama/vlasnistvo.html 10 http://www.mdlf.org/en/main/about/44/Funders-andlenders.htm 11 O Xorxu Soroπu vidi studiju Vladimira DimitrijeviÊa: Xorx Soroπ - Veliki meπetar sviju huqa. (http://www.pecat.co.rs/2010/08/dzordz-soros/) Yahoo/Daily Digest, 6.10.212 (Podvukla - Iskra)

12

Boris ALEKSI∆

ovaj odnaroeni reæim i da dovedemo sposobne struËwake koji Êe napraviti novu ekonomsku politiku prema selu. Dok se to ne desi, predlaæem vam da sami usmerite svoju æivotnu strategiju prema selu. Ovo piπem za one koji razmiπqaju svojom glavom i koji znaju πta im savetujem.

Selo je odbrana od krize. Kada doe do sloma svetskih finansija i bankrota Srbije, biÊe presudno vaæno kako da se prehrani stanovniπtvo.

Onaj koji æivi u neboderu i kupuje u supermarketu iznenada Êe se naÊi u velikoj nevoqi kada ne bude mogao da kupi hranu. Zato je vaæno da πto viπe graana krene na selo i da obezbedi u sopstvenoj proizvodwi hranu. UËite kako se ore, kopa, drqa, sadi i odgajaju poqoprivredni proizvodi. Ja sam taj æivotni kolex zavrπio davno u Strmici i znam da radim sve seoske poslove, poπto su me moji edovi pripremali za vreme kada Êe avo odneti πalu i kada Êe svako morati da nauËi da proizvodi hranu za sebe.

Rasprava »erniπevskog da li da se opredelimo za ©ekspira ili masnu kobasicu, voena negde sredinom XIX veka, pada u vodu pred gromoglasnom grmqavinom gladnih creva, tako da je najvaænije da graani budu spremni za drugi talas krize i da znaju da ih utoËiπte Ëeka na selu.

Pored ovog materijalnog momenta, selo je dobro za nervoznog i frustriranog stanovnika grada i zbog toga πto ga ono oslobaa napetosti, stresa, bensedina i stvara psiholoπku ravnoteæu neophodnu za temeqno mentalno ozdravqewe liËnosti. Ëovek koji se vrati na selo i poËiwe da proizvodi za sebe, nema nadreenog πefa, ne mora da putuje na posao, ne mora da se guæva po gradskom prevozu, dobija smirenost koju mu gradski æivot nikada ne moæe doneti. On moæe da planira svoje vreme samostalno, odreuje koliko Êe raditi i koliko mu je dovoqno hrane za proizvodwu, pa tako postaje nezavisan od totalitarnog reæima i nije podloæan manipulaciji politiËkog oloπa.

Kako dolazi iz grada i kako mu se smuËio gradski æivot upravo zbog tih politiËkih manipulacija, wemu je sasvim dovoqno da iskquËi sve medije koji mu danas truju svakodnevno æivot i da se posveti i preda prirodi.

Recept da se pobedi kriza je - povratak na sela. Ukoliko imate neku crkavicu koju ste skupili i dræite po parazitskim bankama, vadite to πto pre, pre cunamija koji stiæe, da vam se ne bi ponovo desilo da vaπa devizna uπteevina postane nova stara devizna πtedwa.

Da li ste me razumeli? Ako jeste, lepo. Ako niste, ne mogu da vam pomognem.

SIM (?), 8.10.2012.

(Podvukla - Iskra)

Branko Dragaπ

Iskra 1. novembar 2012.

Био сАм ПлАћени економски уБицА

Међународни економски односи су такви да, добрим делом, одређују судбину међународних односа у целини, нарочито зато што је све израженија болна подела на развијене земље и на земље у развоју, на оне који могу све и на оне који не могу ништа.

Мрачна страна светске економије постаје очигледна сада када политичко позиционирање једне слабе државе у међународном институционалном систему постаје све више зависно од привредне подобности те исте државе, односно од њене безусловне отворености за улазак страног капитала. На тај начин, богати ће постати још богатији, а сиромашни још сиромашнији.

У сенци приче о улагању "у развој неразвијених" крије се друга прича, прилично сурова у својој суштини, искрен приказ стварности који даје човек, некадашњи најуспешнији Economic Hit Man (ЕХМ), односно економски плаћени убица. Џон Перкинс је сумирао своје богато професионално искуство у џунгли привредне глобализације, период у коме је у име корпоратократије и профита најмоћнијих довео многе земље у развоју на руб економске пропасти а тиме и до почетка краја њиховог политичког живота. На основу свега тога написао је и објавио 2004. године фасцинантну књигу "Признање једног економског плаћеног убице", која и дан-данас узбуђује јавност широм света. Џон Перкинс завршио је студије за руководиоце компанија на Универзитету у Бостону и врло брзо је постао занимљив, као одговарајући потенцијал, извесним политичко-привредним структурама, као што су Национална агенција за безбедност (НСА) и МАИН, мала компанија која је била консултант Светске банке, око инвестиционог програма за земље Трећег света. Преко ноћи постао је нека врста тајног агента еx officio, економски плаћени убица који је одлично, показало се, радио свој посао јер је дуго година опстао у сржи софистицираних привредних манипулација на међународном нивоу. Радило се на стварању низа држава економски зависних од САД-а, чиме би та иста Америка себи обезбедила регуларан пут до експлоатације ресурса државе која је економски умрла. Радило се о милијардама долара које су кружиле и које су за једне значиле почетак а за друге крај. Перкинс у својој књизи примећује следеће: "У земљама као што су Еквадор, Нигерија или Индонезија облачимо се као учитељи или власници радњи. У Вашингтону и Паризу изгледамо као владини службеници или банкари. Делујемо скромно и просечно. Посећујемо пројекте и обилазимо осиромашена села. Проповедамо алтруизам и говоримо за локалне новине о добробити коју ће донети наши хуманитарни пројекти. Конференцијске столове и владине одборе прекри-

Iskra 1. novembar 2012.

вамо табелама и високим прорачунима, а на Харвардовој школи за економију држимо предавања о чудесима макроекономије. Ми смо стално присутни и радимо отворено. Или, у најмању руку, тако се представљамо и такви смо прихваћени. Тако функционише овај свет." Тај његов свет укључује и Међународни монетарни фонд и Светску банку, који су и те како одиграли значају улогу у "новом економском поробљавању света" и зато Џон Перкинс верује да само јединствен одговор угрожених земаља у развоју може разбити обруч те нове светске империје без милости. Некадашњи економик хитмен, Џон Перкинс, без страха од реваншизма "шакала који су у служби привредне мафије" и са задовољством пробуђене савести, покушава да нам покаже да ствари нису увек онакве каквима се чине и да вреди се борити за бољи свет, за свет без глобалне преваре, корупције, уцене и бруталности.

Господине Перкинс, Ви сте написали књигу "Признање једног економског плаћеног убице", која је изазвала и још увек изазива бурне реакције широм света, иако је то, заправо, само истинита прича о послу којим сте се некада бавили. Можете ли да нам објасните ко су економске плаћене убице и шта је њихов задатак?

Ми примарно стварамо глобалну империју без силе. Најважнији задатак за економског плаћеног убицу је да открије све оне земље Трећег света које имају ресурсе за које су заинтересоване америчке корпорације (узмимо пример нафте), затим тим земљама Светска банка или њој сличне институције дозвољавају огромне позајмице.

Али, новац не иде директно у ту земљу. Он пре иде америчким компанијама које граде моћне фабрике, индустријске комплексе или предузимају друге грандиозне инфраструктурне пројекте у тој земљи. Земља, наравно, завршава тако што упада у огроман дуг који не може да измири. Од тога имају користи локалне богаташке фамилије једнако колико и америчке корпорације, али то не помаже и већини популације, која је сувише сиромашна да користи струју, није обучена довољно да ради у новој индустрији и која фактички остаје да живи ван тог економског система. Земља, наравно, завршава тако што упада у огроман дуг који не може да измири. Тада ми економски плаћене убице идемо назад у ту земљу и кажемо: "С обзиром на то да не можете да платите своје дугове, дајте нам оно од чега живите - продајте вашу нафту, по ниским ценама, нашим нафтним компанијама. Или нас подржите својим гласовима у УН - у или пошаљите своје трупе да подрже наше у Ираку." У

21

Bio sam... неким ситуацијама у којима ми нисмо имали успеха, агенти - шакали, били су послати да сруше ту владу или елиминишу оне лидере које економске убице нису успеле да подмите. То се мени догодило у Панами и Омар Торијос је био убијен као резултат тога. Ако би и шакали подбацили, онда иде америчка војска - као што је случај с Ираком. Како сте Ви постали један од њих, економски плаћени убица?

Регрутовала ме је Национална агенција за безбедност (НСА) а завршио сам радећи као руководећи економиста у приватној консултантској фирми, где сам био обучаван као економски плаћени убица. Данас економске убице и шакали обично раде за приватне компаније а не директно за НСА или ЦИА. На који начин су, по Вашем мишљењу, Међународни монетарни фонд и Светска банка учествовали у изградњи те корпоратократије у земљама у развоју и које су последице тог њиховог деловања тамо?

Kosovsko `Resetovawe`... (sa str. 20) Зато и верујем да ипак још није све изгубљено када је реч о српској решености да се бори за свој територијални интегритет. Заправо, лако је мојим саговорницима по ретким ТВ емисијама у којима се још уопште третира неко смислено политичко и државно питање да позивају на „храбро“ суочавање са реалношћу, кукају над „протраћеним парама“ и подстичу ову, као и ону претходну власт, да се што пре „ратосиља“ Косова. Што би рекао песник - „по њима се ништа неће звати“. Али Николић и Дачић се, свиђало нам се то или не, и свиђало се то њима, или не, „уписују у историју“. И, њима, ма колико „трезвени“ и „прагматични“ били - а очигледно не би стигли ту где су да нису поседовали поменуте особине - њима, дакле, није и не може бити свеједно, и то не само због рејтинга и избора, да ли ће у тој историји бити записано да су, сто година након Кумановске битке, они били на челу Србије у тренутку када је она дефинитивно одустала од борбе за Косово. Ту ће им од слабе помоћи бити позивање на Кацина и Филеа, резолуције Европског парламета и вађење како је „то све већ Милошевић изгубио", односно, „Борко парафирао“.

Зато, уз ризик да испаднем наиван или „оптимиста“ - што ми се баш и не дешава често - рекао бих да нас, по свој прилици, чак и независно од воље главних актера, ипак чека одређено ресетовање досадашње политике „ЕУ нема алтернативу“.

NSPM, 2. 10. 2012

22

Ђорђе Вукадиновић

Већ сам поменуо на који начин Светска банка и њене сестринске организације функционишу у читавој овој причи али треба додати да, једном када се земље задуже, Међународни монетарни фонд им нуди додатну финансијску помоћ. У извесном смислу, то је смањење дуговања али тек онда када се држава или државе сложе да продају своја добра и друге ресурсе страним компанијама и да приватизују јавни сектор. Последица тога је да те државе потпадају под ту светску империју. Да ли можете да нам кажете да ли је могуће да се земље у процесу транзиције (на пример - Србија) изборе с негативним последицама економске глобализације?

Да, могуће је. Никада нисам радио у Србији и не познајем специфичности ваше ситуације конкретно, тако да не могу ни да предложим неки јасан план. У сваком случају, најважнија ствар је да се не прихвати идеја да ви морате некоме да робујете. У кооперацији с другим земљама, колико је могуће широм света, од Африке, преко Латинске Америке, до Европе и Азије, треба одбити улазак у нове дугове или преузимање плаћања старих дугова које су направили неки бивши лидери, корумпирани од стране економских убица. Тек ако сви заједно и сложно устанете и побуните се, можете да се надате успеху. И на крају, господине Перкинс, који је био Ваш најдубљи мотив да напишете и објавите своју књигу, посебно ако знамо да сте се суочили са пуно проблема и да сте чак били и упозорени да то не чините а да сте Ви, упркос томе, одлучили да свету откријете истину?

Након 11. септембра, док сам стајао и посматрао како гори Светски трговински центар, знао сам да морам да напишем књигу. Схватио сам колико је важно помоћи људима да схвате да америчка спољна политика није оно за шта се представља да јесте и да, у суштини, има за циљ стварање врло неправедног и непоштеног света који ће резултирати растућом нестабилношћу. Мој унук очекује да наследи један мирољубив свет, свако дете на сваком континенту мора имати иста очекивања. Да би се то догодило, морамо да отклонимо узроке тероризма, глад, сиромаштво и експлоатацију. Схватио сам да је мој први корак био да откријем причу о експлоатацији, причу о економским плаћеним убицама. Никоме нисам рекао да пишем књигу све док је нисам завршио и послао је одређеном броју издавача. У том смислу, то је била моја најбоља гаранција. Сваки шакал зна да једном када књига постане доступна јавности, чак и да ја будем убијен, то може само увећати њену продају и то је већа опасност него то што сам ја жив.

Geopolitika oktobar 2012.

Сандра Максимовић (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

„PATRIOTSKA PQA»KA” U REÆIJI SORO©EVE MAFIJE U jeku pritisaka na Srbiju da se πto pre i zauvek odrekne Kosova i Metohije, na RTV B92, poznatom vaπingtonskom medijskom bombarderu, emitovan je kratki serijal pod nazivom „Patriotska pqaËka”.1 Prozapadna medijska artiqerija je dobila zadatak da utiËe na srpsko javno mwewe, na taj naËin πto Êe sveukupnu finansijsku pomoÊ juænoj pokrajini predstaviti kao kriminal. „Patriotska pqaËka” je lansirana u iπËekivawu pregovora Beograda i privremenih institucija na KiM, kao i izveπtaja Evropske komisije o Srbiji, Ëiji su predstavnici otvoreno predoËili srpskim vlastima da moraju odustati od borbe za teritorijalni integritet zemqe, ukoliko æeli u EU.2 B92 je utroπio ogromna stredstva u proizvodwu i plasman svoje propagandne emisije, meutim wihova argumentacija je potpuno podbacila.

Autori „Patriotske pqaËke” kao kquËni argumenat navode da je zbog neplaÊawa poreza (PDV-a) na robu koja je isporuËivana na Kosovo i Metohiju, buxet Srbije oπteÊen za 300 miliona evra.3 Podsetimo se da je Vlada Vojislava Koπtunice kao vid pomoÊi preostalom srpskom narodu joπ 2005. godine donela uredbu kojom je ukinula plaÊawe ove vrste poreza na robu koja je odlazila put juæne srpske pokrajine. Vlada Mirka CvetkoviÊa je pred kraj mandata delimiËno ukinula Uredbu i vratila PDV za veÊi deo te robe. Na taj naËin DS je pokuπala da izvrπi pritisak na Srbe koji æive na okupiranoj teritoriji u getima okruæeni bodqivakom æicom, kako ne bi prkosili faktiËkom priznawu nezavisnosti KiM i pregovorima u koje se upustio TadiÊev reæim.

B92 bez trunke srama, oslobaawe od poreza robe koja se πaqe na Kosovo i Metohiju naziva pqaËkom! Sve to u situaciji u kojoj se Srbi u juænoj pokrajini bore za opstanak. Ta vrsta pomoÊi Beograda je doprinela tome da se na ovoj teritoriji raa najveÊi broj srpske dece, πto predstavqa smetwu za πiptarske separatiste i wihove mentore iz SAD i EU koji æele da vide KiM bez Srba. Autori „Patriotske pqaËke”su namerno „zaboravili” da pomenu Ëiwenicu po kojoj samo 500 preduzeÊa u Srbiji, najveÊih duænika po osnovu poreza i doprinosa duguju milijarde evra dræavi i zaposlenima!4 Pri tom „rupa” u PIO fondu je odavno probila crtu od 10 milijardi evra!

Takoe, B92 namerno gubi iz vida Ëiwenicu da su najveÊu πtetu buxetu Srbije naneli DOS i DS, fanatiËnim nametawem modela evropskih integracija. Vlast DS-a predvoena Borisom TadiÊem i Mirkom CvetkoviÊem zaduæivala je Srbiju za 4,7 miliona evra dnevno, da bi taj iznos zaduæewa za tri i po godine ukupno dostigao neverovatnih 5,7 milijardi evra, πto predstavqa rekordnu zaduæenost u istoriji!5 Sve to na putu Srbije u EU. Korupcija i kriminal nisu strani ni mediju

Iskra 1. novembar 2012.

B92, jer je upravo i preko wihovih raËuna stizao novac za obarawe Slobodana MiloπeviÊa πto je poreske obveznike u SAD za samo tri godine koπtalo ukupno 75 miliona ameriËkih dolara.6 Koliko je tog novca zavrπilo u privatnim xepovima?

B92 se nije opredelio da napravi TV serijal o trgovini qudskim organima otetih i kidnapovanih Srba, transportu narkotika iz Avganistana na KiM pod kontrolom NATO pakta, koji ugroæavaju mlade qude u celoj Evropi, ili krai srpskog rudnog blaga. Ovakvo ponaπawe B92 je logiËno jer taj medij ne dobija novac od Soroπa da bi Srbe predstavqao kao qude (drugima) veÊ naprotiv da bi ih satanizovao u skladu sa razmiπqawima tvorca Fonda za otvoreno druπtvo, koji je svojevremeno potpisao peticiju za bombardovawe Srbije.

VlasniËka struktura RTV B92 je dugo bila veπto skrivena. Prema izveπtaju Verice BaraÊ koja je vodila Savet za borbu protiv korupcije, vlasnik RTV B92 je bilo preduzeÊe „Astonko” registrovano u Srbiji, Ëiji je vlasnik istoimeno preduzeÊe sa Kipra za koje ne postoje podaci o vlasniËkoj strukturi.7 Dakle neko se svojski potrudio da vlasniËka struktura RTV B92 ostane nepoznata πto je dovelo do sumwe da je prekrπen Ëlan 99.

Zakona o radiodifuziji.8 InaËe Srbija ima ozbiqan problem sa nejasnom vlasniËkom strukturom vodeÊih i najuticajnijih medija πto je Savet za borbu protiv korupcije utvrdio u svom izveπtaju.

Meutim najuticajniji vlasnik RTV B92 ne predstavqa nepoznanicu. Preko firme „MDLF inc.”

Xorx Soroπ utiËe na ovaj medij.9 Jedan od osnivaËa „MDLF inc.” je Fond za otvoreno druπtvo Ëiji je tvorac i predsednik Soroπ.10 Xorx Soroπ je svojevremeno bio saradnik nacista, narko-trgovca Roberta Veskoa, i barona Edmonda de Rotπilda i bavio se razliËitim poslovima, od razarawa nacionalnih valuta, preko propagirawa eutanazije, do finansirawa meunarodnih kampawa za legalizaciju droge i uniπtavawa istoËnoevropskih i balkanskih dræava, kao i dræava TreÊeg sveta.11 Soroπ je pozivao 1999. godine na ubijawe graana Srbije dok je preko Meunarodne krizne grupe koju finansira vodio æestoku kampawu za priznawe nezavisnosti Kosova i Metohije i satanizaciju Srba. Prosto je neverovatno da se jednom takvom zloËincu dozvoqava da ima udeo u srpskim medijima.

U svetlu svega navedenog potpuno je jasno zbog Ëega B92 truje graane antisrpskom propagandom forsirajuÊi priËe o navodnim srpskim zloËinima, „mraËnim devedesetim”, promoviπuÊi Haπki tribunal, NATO i EU, a izvrgavajuÊi ruglu patriotizam, SPC i preæiveli narod na KiM. Ovaj medij sa nacionalnom frekvencijom je prenosnik poruka Ëoveka koji mrzi i koji se posvetio razbijawu srpske nacije i svoewu Srbije na predku

11

Putinovo reciklirawe...

Tiranija ameriËkog... (sa str. 8)

ne mogu stati. Oni su veÊ stvorili atmosferu haosa na mnogim teritorijama i sada nastavqaju sa svojom politikom i u ostalim zemqama, ukquËujuÊi i Siriju” izjavio je ruski Predsednik tokom posete regionu Riazan, dok je u Wujorku tekla æustra rasprava povodom situacije u Siriji na 67. zasedawu Generalne Skupπtine Ujediwenih Nacija!

I, evo, dok beleæimo dogaaje koji slikaju vreme podivqalog imperijalizma ameriËkog tipa: NATO je dobio izgovor za vojnu intervenciju na Siriju. Meusobno su se granatirale Sirija i Turska, i kao u veÊ vienom scenariju u drugoj polovini dvadesetog veka, zapadna vojna alijansa kreÊe u intervenciju s ciqem obarawa (woj) nelojalnog reæima. Ono πto pobuwenici, ili kako to zapadni angaæovani medijski poslenici zovu „borci za qudska prava”, nisu uspeli da urade NATO finalizuje!

KonaËno, u svetlu finalnih duela dvojice ameriËkih kandidata za predsednika, Obame i Romnija, ukoliko pobedi navedeni drugi - to bi znaËilo da Ruska Federacija i zvaniËno) postaje „dræavni neprijateq broj 1” za SAD! Uostalom, to je Romni i otvoreno rekao, u maniru (po intelegenciji Ëuvenog) X.V.Buπa. Dakle, umesto Obaminog „resetovawa” odnosa dveju civilizacija Istoka i Zapada - moæe se desiti da svedoËimo, komjuterskim reËnikom reËeno „padu sistema” ali cele planete! Upravo, na ovaj naËin je Sergej Lavrov, ruski ministar inostranih poslova u svom razgovoru za list Komersant opisao bilateralne odnose izmeu dve sile! Moæda bismo, kompjuterskom terminologijom iskoristili popularni Recycle Bin, da oznaËimo mesto na koje Êe neizostavno otiÊi zapadna dupla igra u meunarodnim odnosima.

Da! Ovaj put, taj Êe proces potpisati Vladimir Putin - Ëovek koji se odvaæio da reciklira zapadne projekte terora i detaqnom obradom (kako i nalaæe sam proces reciklirawa) za poËetak IstoËnoj hemisferi ponuditi plan za oporavak nacionalnog suvereniteta, teritorijalnog integriteta u okviru kog Êe poniæene zemqe i narodi dostojanstveno braniti qudska prava i civilizacijske tekovine!

Uostalom i ova hronika aktualnih dogaaja moæe da posluæi kao uvod u kratko uputstvo za sve one koji se late dræavnog posla! Ukoliko bismo sve napisano podveli pod zajedniËki imeniteq, vrlo jasno bi se ispisao: „svi (Rusi sada) za jednog, a jedan za sve”!

S druge strane, kada bismo (opet poput hroniËara aktualnih dogaaja) pokuπali da u jednoj reËenici saberemo πta graani Srbije Ëesto imaju, to je: dostojanstvena odbrana EU mantre - „Evropa nema alternativu” od „izabrane” nam politiËke elite za svako (teπko nam) naneto poniæewe, ekonomski teror i beskrajno siromaπtvo!

Naæalost!

Fond strateπke kulture 6. 10. 2012

10

Marina Raguπ (Podvukla - Iskra)

stalno „nevoqno prisiqeni” da napadaju i bormbarduju druge zemqe i to obavezno i samo iz humanitarnih razloga - bogami, nikakvih drugih - i oseÊaja „odgovornosti za zaπtitu” tih nesreÊnih naroda, a koje navodno ugwetavavaju wihovi lideri - uspevaju da stvore vlastitu auru, zraËeÊi, prvo Amerikom, a onda i celim okupiranim svetom.

Relativizovawe vlastitih greπaka i tuih vrednosti Uprkos stalnom insistirawu na svojoj skromnosti, nepristrasnosti, Ëestitosti i umerenosti, LIBERALI su najokoreliji ideoloπki fanatici. Meutim, oni koji se usude da stanu na put tako nemilosrfnoj ideologiji, ili se samo usude da preispituju wene vrednosti, naiÊi Êe na brzu i æestoku odmazdu, gde LIBERALI ne biraju sredstva u krπewu protivnika i ne πtedeÊi Ëak ni æivote, kako svojih sledbenika, tako i omrznutih protivnika.

Tako, odiπuÊi laænom tolerancijom, razumevawem i otvorenoπÊu, LIBERALI se ne zadovoqavaju time da im se samo drugi ne suprostavqaju, kako posredno, tako i neposredno, nego i daqe insistiraju i traæe - od svojih protivnika - da pokaæu i dokaæu, potpuno i bezrezervno prihvatawe wihove ideologije. Ni prihvatawe, samo po sebi, ne moæe zadovoqiti fanatike, nego daqe insistiraju da protivnik pokaæe i primeni wihovu ideologiju, ne πtedeÊi napore u disciplinovawu javnosti i ispirawu zdravog razuma. Ne odustaju, dok se ne uvere da su pobedili zdrav razum protivnika i dok ih protivniËka javnost ne uveri da je nepogreπivo i Ëvrsto na putu wihove ideologije. Ne nasedaju na deklarativene politiËke izjave „opredeqeni smo za vaπu politiku”, nego nastavqaju sa æestokim pritiskom, dok sami ne zakquËe „ovo su dobri momci”.

Da bi lakπe ovo sproveli, liberali pribegavaju svom proverenom, pouzdanom i omiqenom metodu - metodu relativizacije svojih greπaka i grehova. Dakle, dræe se maksime „ne postoji apsolutna istina, nema apsolutnog dobra i zla, dopuπtajuÊi monohromu pustoπ male razlike senke od sivila”. Takva perspektiva, oËajawa i pesimizma i, na kraju, nihilistiËka manipulacija, bilo koje ili svih vrednosti. To, takoe i navodno, daje moÊan mehanizam za zaustavqawe i onemoguÊavawe razvoja ekstremizma. To, kako trijumfalno kaæe guru liberalizma, Danijel Bel, daje preduslov da se konaËno proglasi KRAJ POTREBE ZA IDEOLOGIJOM. Srpski kulturni klub 1.10.2012.

Milenko ViπwiÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

NAPREDWA»KI ”TROJANSKI KOW” EVROATLANTIZMA [...} Aktuelna Vlada NikoliÊa, VuËiÊa i DaËiÊa se prema sopstvenom narodu ponaπa... svesno manipuliπu graanima ove zemqe i to naroËito nacionalno opredeqenim, izazivajuÊi kolektivnu πizofreniju i rascepqenost svesti.

TretirajuÊi sopstvene graane kao nedorasle i zaglupqene, aktuelna SNS-SPS-URS koalicija æeli da stvori predstavu u javnosti da, bez obzira πto nastavqaju i daqe sa pogibeqnom politiËkom orijentacijom prethodnog TadiÊevog raæima, kako su oni velike ”patriotine” i da Êe na kraju... oni sve preÊi, jer su NikoliÊ, VuËiÊ i DaËiÊ qudi sa ”vizijom” i ”nedokuËivom” strategijom kojom Êe spasiti Srbiju, dok, onako ”dræavniËki”, blenu u kameru, odajuÊi utisak qudi koji su ”zagledani u nedostiæne daqine”.

Naravno, ovakvo manipulisawe ne bi bilo moguÊe bez ”zapeËaÊenih” i ”novostandardizovanih” napredwaËkih analitiËara, koji nanose nepopravqivu πtetu nacionalnim i dræavnim interesima Srbije, a time πto uæivaju poverewe nacionalnog dela javnog mwewa, wihovo delovawe je mnogo pogibeqnije. Jasno je da svako ko iole æeli dobro Srbiji neÊe dozvoliti sebi da veruje obmanama, laæima i dezinformacijama koje moæe da vidi na B 92, ”PeπËaniku” ili ”E-novinama”, ali je zato vrlo podloæan onome πto moæe da proËita na nekim patriotskim sajtovima ili retkim πtampanim i elektronskim medijima nacionalne orijentacije. Zato je i πteta onih koji zagovaraju ”napredwaËko Ëudo” i ”patriotski projekat VuËiÊ” mnogo veÊa, a πto je najgore, mnogi od wih su se iz liËnih interesa stavili direktno u sluæbu nove vlasti. Da stvar bude gora, poËele su da stiæu i nove posledice takve neodgovorne politike.

Deæurni napredwaËki analitiËari su uz ekstazu i pompu, koja moæe da se poredi jedino sa wihovim prethodnicima u vidu æutih propagandista, propratili NikoliÊev susret sa Putinom i VuËiÊev boravak u NemaËkoj. ©ta sve tu nije napisano, Ëitave ode ”mudroj patriotskoj politici”. Okrenuli smo se prema Rusiji, stiæe ”Juæni tok”, dobiÊemo pare da zakrpimo buxet, neÊemo bankrotirati do zime, razvija se ”strateπko partnerstvo”, sada Êe na VuËiÊa drugaËije da gledaju u NemaËkoj, jer imamo podrπku Rusije, postajemo ”treÊi igraË” u ”osovini Moskva-Berlin-Beograd” i sl. Meutim, osim potvrde prijateqstva, novih sporazuma u vezi sa sredstvima za buxet i æeleznicu i naËelnih sporazuma da se i naπi graevinci ukquËe u izgradwu olimpijskog naseqa u SoËiju, niπta novo nije vieno. Pored sveg truda NikoliÊa i wegovih spin majstora ostaje jasno da Rusija shvata da i nova Vlada u Beogradu nastavqa politiku stare, ali ovoga puta sa ”patriotskom ambalaæom” i bez ogoqene antisrpske politike i retorike. Sa druge strane, mediji su pisali kako je

Iskra 1. novembar 2012.

VuËiÊ naiπao na ”odliËan doËek u Berlinu”, sa sve poËasnom gardom i intonirawem himni, kako nemaËki energetski gigant RWE postaje strateπki partner EPS-a, kako stiæe nemaËki kapital, a onda Êe Nemci kada budu uloæili u velike sisteme u Srbiji imati interesa da promene svoju politiku prema nama. NesreÊnici nisu stigli ni da objave svoje tekstove, a veÊ ih je demantovala nemaËka parlamentarna delegacija koja je u Beogradu na konferenciji za novinare prenela nemaËki bestijalni ulitmatum Srbiji u sedam taËaka, koji po svojoj gadosti prevazilazi i onaj austrougarski iz 1914. godine i onaj Hitlerov iz 1941. godine. Sve nam je to jasno i glasno, nemaËki precizno i podvuËeno, saopπtio wihov πef delegacije ©okenhof, Ëisto da nemamo sumwu da je DaËiÊev drug iz Kominterne Martin ©ulc preneo neki svoj liËni stav drugu Ivici. Nismo morali da Ëekamo dugo, a nova vlast je veÊ krenula sa prihvatawem i sprovoewem ove ucene usvajajuÊi sve antiustavne i antidræavne sporazume koje je u Briselu potpisao Borko StefanoviÊ-Tahiri, i ne samo to, veÊ je taj gnusan Ëin nazvala ”meunarodnom obavezom”.

Prethodni TadiÊev reæim je svesno i dosledno od prvog dana sprovodio politiku puzeÊeg priznawa TaËijeve krvoloËne tvorevine.

O tome su svedoËile i ”Vikiliksove” depeπe.

Meutim, Ëak ni TadiÊevim marketinπkim ærecima i spin majstorima orvelijanskog novogovora nije palo na pamet da pristajawe na razbijawe sopstvene zemqe, ruπewe meunarodnog prava, Rezolucije 1244 SB UN-a, Ustava Srbije, okupaciju i otimaËinu dela sopstvene dræavne teritorije uz sprovoewe Ahtisarijevog plana nazovu ”meunarodnom obavezom”. Ova Vlada ih je u tome nadmaπila. PrihvatajuÊi sporazum o integrisanom upravqawu Vlada Srbije je de facto priznala nezavisnost Priπtine, jer sada postoji granica izmeu Kosova i Metohije i ostalog dela Srbije sa carinicima i policijom na obe strane i sa graniËnim prelazima. Time su napredwaci potezom pera sruπili i obesmislili srpske barikade i borbu na Kosmetu bacivπi Srbe direktno u ruke onima koji su im naæivo vadili organe i Ëupali srca iz grudi, da kod wih vade dokumenta gde Êe pisati da viπe nisu Srbi, veÊ ”Kosovari”.

Naravno, sve je to praÊeno ”patriotskom” retorikom i formom Tomislava NikoliÊa, koji sada ponavqa TadiÊevu mantru ”da nikad i ni pod kojim uslovima neÊe priznati...”, dok iza wega na mestu predsedavajuÊeg Generalne Skupπtine UN-a Vuk JeremiÊ mlati ËekiÊem po stolu, a mi treba da progutamo priËu kako se neπto mewa naboqe, iako niko ne ume da objasni πta. Kako bi manipulacija bila kompletna, tu je i premijer drug Ivica koji se vratio svojoj izvornoj titoistiËkoj mladosti i detiwstvu. Uz gromoglasno ”patriotsko zakliwawe” ponovo sve viπe puπta priËu o tzv. ”podeli

23

NaprdwaËki trojanski...

Kosmeta”, po kojoj ne bi imali granicu na Kopaoniku, veÊ na Ibru, sa Ëime bi drug Ivica u skladu sa zakquËcima 4. Kongresa KPJ u Drezdenu bio viπe nego zadovoqan. A pogledajte tek ovaj sluËaj. Milorad Dodik predsednik Republike Srpske veÊ odavno slovi kao najdræavotvorniji politiËar kojeg trenutno imamo sa obe strane Drine, ali posluπajte ovu vrhunsku manipulaciju sadræanu u dve reËenice istog intervjua sraËunate na dodatno izbezumqivawe Ëitaoca. Tako Dodik ponavqa DaËiÊevu priËu da je i on za podelu Kosmeta, a odmah potom u nastavku dodaje da Srbija treba da bude regionalna sila i lider.

Zaista neverovatno. Ostaje samo da Dodik objasni koja to dræava na svetu moæe biti ne samo regionalni lider veÊ i da uopπte postoji, makar i u nekakvom neokolonijalnom statusu, ako bi pristala da prizna sopstveno komadawe i razbijawe koje je praÊeno vojnom agresijom, okupacijom, istrebqewem wenog naroda i nasilnom secesijom. I to ne bilo kog dela svoje teritorije, veÊ onog koji predstavqa duhovni i dræavotvorni temeq, sam smisao wenog postojawa, jer ne samo da je Kosovo Srbija, veÊ je Srbija pre svega Kosovo. Na æalost, izgleda da i Dodik bavqewe politikom doæivqava kao i preprodaju paprika na pijaci u Laktaπima wegove mladosti, sliËno Tomislavu NikoliÊu koji sliËna iskustva ima iz rada u pogrebnom preduzeÊu i prodajom domaÊe rakije iz BajËetine, pa misli da se tako moæe voditi i dræava.

Posle svega, NikoliÊ tvrdi da mu niko iz EU nije rekao da je priznawe Kosova uslov za EU. Poπto je odavno ovladao koriπÊewem raËunara i interneta neka NikoliÊ ode na zvaniËan sajt EU i tamo pogleda mapu na kojoj je Kosmet prikazan kao posebna dræava, drugaËije nijanse obojen od ostalog dela Srbije, poπto smo mi dobili status kandidata, a TaËi tek Ëeka studiju izvodqivosti. Ako mu je i to malo, neka ode tamo gde su podaci o dræavama u Evropi gde u rubrici gde piπe povrπina Srbije stoji wena veliËina u kvadratnim kilometrima bez Kosova i Metohije. Moæda Êe onda NikoliÊu stvari biti jasnije. Naravno da on sve ovo zna, nije ni glup ni lud, veÊ se radi o sluivawu sopstvenog naroda kome se ova trtqawa podmeÊu kao ”mudra i odgovorna politika, a Toma Êe ih na kraju sve na zapadu preÊi”.

Jeste, mora biti, ”a onda je mrmot upakovao Milka Ëokoladu u foliju...”. Ko æeli u to da veruje, sreÊno mu bilo, samo neka posle ne kuka kako su ga opet prevarili i navozali i kako nije znao.

Eh, da su nam svi izrodi i izdajnici poput »ede JovanoviÊa i wemu sliËnih, gde bi nam bio kraj. Tu nam je neprijateq licem u lice okrenut i tu nema pritvornosti, kod takvih duπmana taËno znate na Ëemu ste, a i oni sami zbog patoloπke mræwe prema sopstvenom narodu ostaju na politiËkoj margini. Opasniji su danas oni koji koriste patriotsku ”ambalaæu” i retoriku kojoj su bili iskreno privræeni u proπlosti pre nego πto su poËeli da rade za zapadne gospodare, a u stvari

24

svesno obmawuju narod izazivajuÊi otupqenost, apatiju, paralizu svesti i πizofreniju πirih razmera. Sada je jasno zaπto su SAD i EU podræali ovu vladajuÊu koaliciju, ali je isto tako jasno zaπto je TadiÊ izgubio veÊ praktiËno dobijene izbore u drugom krugu. TadiÊ je izgubio zbog ”tihog” bojkota wegovih najvernijih ”bajoneta druge Srbije”, koji su poput Dragoquba ÆarkoviÊa, Vesne PeπiÊ, Zorana ÆivkoviÊa i Petra LukoviÊa mawe ili viπe otvoreno, na iznenaewe mnogih, podræali NikoliÊa. Sa druge strane, DinkiÊ i DaËiÊ se nisu posebno ”pretrgli” oko podrπke TadiÊu u drugom krugu, jer su gledali svoj interes kako da uu u kombinaciju za sastav nove Vlade.

Treba li podseÊati da se NikoliÊ posle susreta sa ameriËkim ambasadorom Meri Vorlik predomislio i odustao od bojkota drugog kruga izbora posle oËigledne izborne krae u prvom.

Za to je morao dobiti neπto ”opipqivo”, a ne da i po treÊi put bude poraæen. Na kraju, same SAD i EU su procenili da je TadiÊ politiËki ispuπena muπtikla i toliko omraæen u narodu zbog sistematskog uniπtavawa zemqe i ogoqene antisrpske retorike da je doπlo vreme da ga puste niz vodu. Zapad je procenio da Êe mnogo lakπe sprovesti svoju politiku pomoÊu druge evroatlantske frakcije u ”patriotskom pakovawu”, jer Êe oni smiriti tenzije i anestezirati javnost, koja je osetila olakπawe posle pada Borisa TadiÊa.

Uostalom, zato VuËiÊ stalno ponavqa da mu se da 100 dana, iako su viπe od dva meseca potroπili u formirawu koalicije.

Pogledajmo i ostale segmente delovawa nove vlasti. Od borbe protiv korupcije i kriminala posle poËetnih hapπewa i afere u ”Agrobanci” situacija se smirila i kao da Ëeka rasplet oko izbora u DS-u, jer poraæeni gubi sve.

Vrana vrani oËi ne vadi, pa Êe tako i daqe na udaru biti ”sitnije ribe” i bivπi moÊnici koji su izgubili poluge moÊi i koji su baËeni na Ëistinu.

Umesto da se zada konaËan i fatalan udarac autonomaπko-separatistiËkoj kliki u AP Vojvodini, DaËiÊ i PajtiÊ najavquju neko ”dogovarawe” oko nadleænosti pokrajine i pored odluke Ustavnog suda i time nastavqaju da rade u duhu ”dogovorne politike i ekonomije” po Ustavu iz 1974. godine. Traæe varijantu da tandem PajtiÊ-»anak bude zamewen novim, PajtiÊBajatoviÊ autonomaπkim krilom, πto i DaËiÊu odgovara. ©to se tiËe nadleænosti, wih Êe im u vidu nove ”meunarodne obaveze” izdiktirati Jelko Kacin. Treba li sumwati u novu vladajuÊu koaliciju i wenu reπenost da ispuni ”sve meunarodne obaveze na putu u EU”, πto je smisao postojawa i krajwi ciq i ove vlasti? Na æalost, svedoci smo nastavka pogibeqne politike po srpske nacionalne i dræavne interese koja glasi: ”I posle TadiÊa, TadiÊ”.

Spski kulturni klub 27.9.2012.

Æarko JankoviÊ (Podvukla - Iskra}

Iskra 1. novembar 2012.

PUTINOVO RECIKLIRAWE ZAPADNIH „PROJEKATA” Jesewe zasedawe Parlamentarne Skupπtine Saveta Evrope (1-5. oktobra), za Rusku Federaciju, joπ je jedna baËena rukavica sa Zapadne strane! Na osnovu izveπtaja, tek, dva parlamentarca, G. Frunde (Rumunija) i A. Grosa (©vajcarska) upuÊena je oπtra poruka prvom Ëoveku Ruske Federacije da „demokratizuje sistem”!

Pitamo se, πta je tako uzrujalo ovu „prestiænu” instituciju EUrope? Rekli bismo, sve pomalo.

Meutim, kada bismo pokuπali to da svedemo na jednu reËenicu, ona bi glasila ovako: Putin je odluËio da reciklira SVE zapadne „projekte” koji su podrili temeqe dræave kojom rukovodi i koju postavqa na mesto koje joj i pripada - na Ëelo Istoka... za poËetak!

Ukoliko bismo rekli, da je poËelo zabranom rada USAID-a - ne bismo pogreπili. Premda, moæda je uvertira u ovo zapadno besnilo bila ulagawe veta u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija povodom Rezolucije o Siriji; ili, presuda pank grupi (Ëiji naziv iz pristojnosti ne bismo prevodili a same su se nazvale Pussy Riot)(!); konaËno, sam izbor Vladimira Putina za Predsednika Rusije, Ëini se, bio je spiritus movens i direktan poziv na uzbunu na Zapadnoj strani sveta.

Sve ostalo, samo je logiËan sled dogaaja koje je prouzrokovala ameriËka silazna putawa.

Nervoza praÊena haosom - slika je i prilika posrnule Amerike koja se zaigrala u svom „projektu” uspostvaqawa neoliberalne okupacije sveta.

Toliko da ju je uspon Istoka zatekao (ipak) nespremnu.

O tome svedoËe: Arapsko proleÊe, jesen i, verovatno, zima; razne rezolucije kojima lome kiËmu okupiranoj Evropi; predlozi za „prestiæne” nagrade za slobodu kao πto je nagrada „Saharov”.

Da podsetimo: pomenuta pank grupa predloæena je da bude jedna od nominovanih za dobitnika trofeja u trci miqenika na koje je Amerika raËunala da Êe poniziti, osramotiti, dovesti pakao gdegod Sjediwene dræave to poæele (ili neko, zaista misli da u Briselu, EUropa odluËuje?!): „Ove mlade æene su zasijale i protestvovale protiv autokratskog sistema hrabro, kreativno i s unutraπwom snagom...” rekao je poslanik EP iz redova zelenih Verner ©ulc zaboravqajuÊi, pritom, da su iste svojim bezumqem (koje se naziva „umetniËom slobodom”) povredile verska oseÊawa pravoslavnih Rusa skrnaveÊi ambijent pravoslavnih hramova svojim „performansom”! ©ta je sa wihovim qudskim pravima... verskim oseÊawima?! Ali, tako je to s dvostrukim standardima Evrope: kada se wihovi interesi sudare s istinom - tim gore po istinu! Ako iko to zna, onda graani Srbije taj gorak ukus krvi u ustima imaju svakodnevno od svakojakih πamara koji nam dolaze iz civilizovane EUrope. S druge strane, πta je ono πto graani Srbije retko imaju?

To je: dostojanstvena odbrana „izabrane” nam politiËke elite za svako (teπko nam) naneto poniæewe,

Iskra 1. novembar 2012. . .

za razliku od braÊe po majËici Rusiji!

I, evo, kako to izgleda iz ruske perspektive: Lekcija prva: Aleksej Puπkov, predsednik Komiteta sa spoqne odnose Dume, i πef ruske delegacije pri Parlamentarnoj Skupπtini Saveta Evrope na sam nacrt Rezolucije reagovao je dajuÊi primere (koji su za Rusku Federaciju potpuno neprihvatqivi jer se meπaju u unutraπwe stvari jedne zemqe i potpuno su neobjektivni) iz nacrta: RF se poziva da: - promeni svoje zakone o mitinzima i protestima (?!); - preispita presudu povodom sluËaja Pussy Riot; - obustavi primenu federalnog zakona o ekstremizmu; - kao i da opozove priznawe nezavisnosti Abhazije i Juæne Osetije i da momentalno povuËe trupe iz Moldavije?! „Uz svo poπtovawe prema izvestiocima, potpuno je jasno da nijedna nacija na svetu ne bi preispitivala svoje zakone, sudske odluke ili priznawe drugih naroda zbog toga πto to neko sa strane zahteva!” rekao je Puπkov!

I ne samo to, Puπkov je (da podsetimo) imenovan za πefa ruske delegacije pri SE poπto je: Lekcija druga: Predsednik Dræavne Dume, Sergej Neriπkin nedequ dana pre zasedawa izjavio da odbija da putuje u Strazbur koji je pokazao da je isuviπe sklon RusofobiËnim sentimentima!

Lekcija treÊa: nekoliko poslanika Dume je predlagalo da treba bojkotovati zasedawe kao i da se Ëak suspenduje Ëlanstvo Rusije u Savetu Evrope!

Duma je, na kraju, ipak izglasala da delegacija treba da ode u Strazbur i tamo iznese svoj stav.

Pokazalo se da je to bila (ipak) dobra odluka.

Lideri SE pokuπali su da zataπkaju skandal u najavi - ali bezuspeπno!

Lekcija Ëetvrta: Leonid Slucki, poslanik i potpredsednik Parlamentarne Skupπtine SE rekao je da bi prihvatawe „preporuka” znaËilo oËiglednu manifestaciju duplih standarda primewenih u sluËaju Rusije.

Rezultat: Preporuke nisu usvojene jer dvotreÊinska veÊina nije postignuta.

Predkontekst ovog dogaaja, svakako, bio je javni nastup Vladimira Putina, prvi posle wegovog izbora na mesto Predsednika, u kom je uputio jasnu poruku Zapadu da sa Rusijom nadaqe moæe da se razgovara s uvaæavawem i (samo) uz poπtovawe principa reciprociteta: Od Rusije se moæe oËekivati samo onoliko koliko joj se pruæa - bila je viπe nego jasna opomena prvog Ëoveka RF Zapadu! Ubrzo zatim (u duhu reciprociteta), usledilo je: „uskraÊivawe” gostoprimstva USAID-u koji se dugi niz decenija toliko trudio da utemeqi „demokratiju” i raztemeqi dræavu Rusiju; zabrana parade ponosa na (prvih) sto godina; proces pank grupi koja je pokuπala javno da ponizi pravoslavnu Rusiju; targetirawe Zapada za glavnog krivca za haos u svetu: „Glavna stvar je u tome πto naπi partneri

9

Tiranija ameriËkog... πto su briga za obrazovawe, briga za zdravqe svojih podanika, osnivwe druπtava za zaπtitu æivotiwa, osnivawe tzb. sigurnih kuÊa, druπtava ovih, druπtava onih i, πto je wihov najaËi i najomiqeniji adut u odbrani svoje liberalne ideologije, izmiπqawe navodne opasnosti od izmiπqenog neprijateqa ili, joπ maπtovitije, moguÊih napada i zloËina neprijateqa iz inostranstva ili, u domaÊoj verziji, unutraπwih neprijateqa koji nikako da shvate i ne razumeju πta je liberalna demokratija. Izgleda, badava je qudima govoriti - oni ne shvataju, pa ne shvataju?

Uspostavqawem planetarne tira-nije, Amerikanci su do krajwih konsekvenci doveli koncept dominacije zapadne civilizacije i wene uloge neprikosnovenog hegemonistiËkog misionara u sferi ideoloπkog pogleda na svet i kodeks moralnih vrednosti, politiËkog projekta liberalne demokratije zasnovane na individualizmu, kao privilegiji odabranih, ekonomskom konceptu slobodne konkurencije, neracionalne proizvodwe i besomuËne potroπwe, dajuÊi joj zavrπnu socijalnopatoloπku formu sigurnog nagoveπtaja skorog kraja, otprilike se kaæe u jednom, davno proËitanom Ëlanku.

Diplomatija topovwaËe i slobodne trgovine Od 18. veka, liberalizam je glevni intelektualni i najpopularaniji naËin vladawa, koji se oslawa na sistem „topovwaËe i slobodne trgovine” i, kao takav, opravdava se i propagira javnosti u celini. Posebno krajem proπlog i poËetkom ovog veka, to je, pre svega, izgovor kojim se vrπi agresivna druπtvena kontrola stanovniπtva, u svojoj - neposredno, a u drugim zemqama - kroz podaniËke reæime tih zemaqa.

Podobne politiËare dovode na vlast, na veÊ poznati naËin - kroz takozvane obojene revolucije; prvo, uniπte ekonomiju, nemetnu svoje liberalne vrednosti, krivoproliÊem ili na drugi naËin; drugo, dovode svoje, dobro obuËene, politiËke plaÊenike na vlast, autentiËne predstavnike naroda, ako im je to politiËki potrebno, optuæuju, a preæivele, koje nije pojela æuta revolucija, odvode i u Hag. Primera je na pretek: svi lideri bivπeg Varπavskog bloka, lideri oslawani na istoËni blok - kako afriËki, tako i azijski - lideri gotovo svih republika bivπe SRRJ, zatom, Sadam, Gadafi, itd, itd. Pre ovih deπavawa, desila su se gnusna ubistva svojih ameriËkih uglednih politiËara, kao πto je bilo ubistvo Kenedija, i prethodili su ovom - periodu devedesetih. Ærtve liberalnog fanatizma PoËiwuÊi priËu sa pedesetim, kada je LIBERALIZAM bio okosnica Hladnog rata i kada je oko toga postojao koncenzus Zapada,

8

poËelo se sa masovnim nagomilavawem naoruæawa. Brutalno, i pod pokrovitqstvom, MMF i Svstske banke, Liberali su krenuli na put nave kolonizacije TreÊeg sveta.

Istovremeno, meutim, Ëinilo se sve da se ameriËko druπtvo oseÊa zadovoqno: razvija se sistem medicinske zaπtite, ulaæe u visoko obrazovewe, dele jeftini stambeni krediti... Sve u svemu, razvijaja se oseÊawe, kod vlastitog stanovniπtva, da je jedino vaæna briga o kvalitetu æivota - u Americi i uopπte na Zapadu, a da uæasi, koje wihova elita Ëini u drugim zemqama, budu iskquËivo posao politiËara -„ne interesuje ih politika”. Stvara se egocentriËna svest stanovniπtva i eliminiπe moguÊnost da javnost i intelektualci preispituju agresivnu politiku svojih politiËkih elita. Amerikancima su bila puna srca, bili su zadovoqni i izgledalo je da je krenulo naboqe - ameriËki san se ostvarivao.

Meutim, u tim zlatnim godinama ameriËkog sna, Liberali ruπe i uniπtavaju dræave i narode u Indokini, da bi, navodno, izbegli domino elekat. Ovu ameriËku avanturu, veÊina vojnih anatitiËara smatra jednom od najkrvavijih u istoriji ratova. Ono πto se smatra nezvaniËnim poËetkom ærtvovawa u ime ameriËkog Liberalizma, su ubistva najznaËajnijih qudi Amerike tih decenija, Xona Kenedija, Malkolma Eksa, a kasnije i Martina Lutera Kinga i Roberta Kenedija. Serija ærtava Liberalizma Êe se nstaviti i u narednim decenijama, ali u drugim i neposluπnim zemqama.

Slobodan Predsednik Srbije, MiloπeviÊ, tipiËan je primer ærtve tiranije ameriËkog liberalizma uz svesrdnu i izdajniËku pomoÊ domaÊih poklonika te ideologije. „NATO je bombardovao Beograd 1999., ubijajuÊi hiqade neduænih civila, jer se predsednik Slobodan MiloπeviÊ, drznuo da ne preda srpsku pokrajinu Kosovo”, moæe se proËitati u mnogim medijskim izveπtajima. „Sadam je bio dobar momak, kada ga je Regan naoruæavao, loπ momak, kada je Buπov otac poveo rat protiv wega, dobar momak, kada je »ejni poslovao sa wim, kao i loπ momak, kada je to Buπu mlaem bilo potrebno...”, izveπtavaju, sliËno tome i u to vreme, mnogi mediji.

Meutim, nasuprot zlatnom dobu 50-60 godina, u toku zadwih nekoliko godina, nema mnogo razloga da proseËni Amerikanac bude zadovoqan, uæivajuÊi u lagodnom æivotu „ameriËkog sna”. Nema viπe novca, niko da se ni po glavi poËeπe zbog nedostatka novca, za koji se nekad - 50-60 godina - podrazumevalo da ga mora biti.

Tokom proteklih nekoliko decenija, (Kraj na str. 10/2) ameriËki glavni ratni vikari - zagovornici tehnokratske druπtvene kontrole sveta i briæni majstori svog zanata - jadnici, koji su

Iskra 1. novembar 2012.

Odjek dodele Nobelove nagrade za mir EU

Darodavac: „Bolesnik uopπte ne zaudara” Senzacionalana vest je prostrujala svetskim medijima: Nobeloba nagrada za mir dodeqena je Evropskoj Uniji - organizaciji koja obuhvata 27 evropskih dræava i koja se po svom statusu uopπte ne bavi regulisawem meunarodnih konflikata vojno-politiËkog karaktera. Evropska Unija kao organizacija, nema Ëak ni neophodne instrumente za „nametawe mira” - to jest, sopstvenu vojnu organizaciju.

U ovom sluËaju postojeÊi NATO ima svoj sopstveni status i svoje organe upravqawa. Meutim, kako je prilikom proglaπewa laureata izjavio Turbern Jagland, predsednik Nobelovog komiteta Norveπke - glavno dostignuÊe EU bila je uspeπna borba za mir i mirno regulisawe konflikata, demokratiju i qudska prava. Sama formulacija premije je joπ konkretnija: „Nobelova nagrada za mir za 2012. godinu, dodequje se EU zbog wenog rada na ujediwewu Evrope i wenog prerastawa iz kontinenta rata u kontinet mira.”

Ova odluka otvara neka pitawa, pa je neophodno zamisliti se nad ovim πto se dogaa.

Evropa se pretvorila iz kontinenta mira u kontinent rata 1945. godine, kada je slomqen nemaËki faπizam. Tada nije bilo ni pomena o Evropskoj Uniji. Kasnije je evropski mir, koji je odræavan suprotstavqenoπÊu dva bloka, utemeqen Helsinπkim aktom iz 1975. godine, koji do danas niko nije ukinuo.

Potres sadaπweg sistema zapoËeo je onog trenutka kada je buduÊi dobitnik Nobelove nagrade Mihail GorbaËov sa svojom ekipom uniπtio Varπavski pakt. Najopasnija je bila faza raspada SSSR ali je i ona, slava Bogu, protekla bez meπawa spoqnih sila. Zbog toga, nekakva mirotvoraËka delatnost EU izgleda veoma sumwivo.

Meutim, postoje neke istorijske epizode kojih se u Oslu baπ rado ne seÊaju. To se u prvom redu odnosi na rat protiv Jugoslavije 1999. godine, u kome su zemqe EU uzele aktivno uËeπÊe. Bio je to jedini meunarodni vojni konflikt iznikao na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata i krivci za taj konflikt su SAD i EU, koji su „buldoæer politikom” krenuli da izbriπu sa lica zemqe suvereni reæim Slobodana MiloπeviÊa, koji je ometao prekrajawe granica na mapi Balkana.

Kompletna istorija avanture NATO i EU u Jugoslaviji 1999. godine, nije niπta drugo nego istorija nove evropske militarizacije, koja sama sebe ukraπava mirotvoraËkim vencima. Danas rukovodioci nemaËkog MIP-a izraæavaju posebno likovawe povodom dodele Evropskoj Uniji Nobelove nagrade za mir. Oni su oËigledno izgubili pamÊewe pa se ne seÊaju kako su wihovi prethodnici uzdizali organizaciju kosovskih glavoseËa, koji su krvqu zalili pokrajinu i koji su

Iskra 1. novembar 2012.

naterali Beograd da tamo uvede vojne jedinice.

NemaËki politiËari ne vole da se seÊaju toga, kako su se upravo na teritoriji NemaËke nalazili logori „albanskih izbeglica” (po nekim podacima viπe od 20 hiqada qudi) i upravo te „izbeglice” su se preko Italije i Albanije vraÊale na Kosovo i pridruæivale se jedinicama OVK, a oruæje za te jedinice kupovano je nemaËkim novcem.

Potom je poËeo rat koji je odneo hiqade srpskih æivota i vlade dræava EU su u celini bile apsolutno angaæovane u tom ratu. Sada oni taj rat pripisuju sebi kao zaslugu i pokuπavaju da predstave kosovskog Frankeπtajna (koga su sami odgajili), kao dobrog deËaka. Moæe se pomisliti da su se kratkovidosti uËili od svojih ameriËkih kolega, Ëiji „dobri deËaci”, kada se dokopaju πirokog puta, obavezno postaju razbojnici. Ne toliko u Americi, koliko u Evropi. Evropske obaveπtajne sluæbe veÊ danas kukaju zbog dominacije albanske narko-mafije, ali to je tek poËetak. Glavno iznenaewe „dobri deËaci” spremaju u Juænoj Srbiji i Makedoniji, a posle Êe se pozabaviti GrËkom i Italijom. Zbog Ëega? Zbog toga πto oni po svojoj prirodi ne mogu ni raditi niπta drugo.

Svi rukovodioci tog reæima izaπli su iz miqea patoloπkih nasilnika i ubica i takvi Êe ostati do kraja æivota.

Da li se efekti takve politike EU mogu nazvati „uËvrπÊewem mira na kontinentu”?

Posle toga su se zemqe EU - Francuska i Velika Britanija - bez ikakve legitimnosti umeπale u dogaaje u Libiji i odigrale najodvratniju ulogu u tim dogaajima. DoÊi Êe vreme kada Êe krv i prqavπtina libijskog prevrata prekriti „besmrtnom slavom” rukovodioce EU. Istina, govoreÊi Ëisto formalno, to nema veze sa Nobelovskom formulacijom, jer se Libija nalazi na drugom kontinentu, ali za zdravomisleÊe qude to niπta ne mewa na stvari. Mogli bi nabrajati i druge epizode sa uËeπÊem zemaqa EU, pojedinaËno i skupa, u vojnim avanturama Zapada u veÊ zapoËetom XXI veku.

Ali postoji joπ interesantnije pitawe: ©ta se zaista dogaa sa Komitetom za dodelu Nobelove nagrade? »iwenica da je ovo telo po pitawu humanitarnih i politiËkih dimenzija (da prirodne nauke ne uzimamo u obzir) potpuno neadekvatno, odavno je svima jasno. Ali ako se dodela nagrade veoma egzotiËnim kwiæevnicima joπ i moæe objasniti krilaticom da je to „stvar ukusa”, politiËki problemi se ipak ne reπavaju „ukusima”. Za to uvek postoji planirani predumiπqaj.

Moæda ovo πto se deπava ima veze sa stawem kompletne zapadne civilizacije, koju polikotolozi nazivaju civilizacijom Moderne?

25

Darodavac: Bolesnik...

Jer ova civilizacija Moderne, koja je sastavqena iz dva dela (evropskog i ameriËkog), u posledwe vreme daje sliku dijagnoze narkomana koji umire od apstinencije. Prvo se desila predoziranost dolarima, koja se neizbeæno zavrπava padawem u deprrodaveti u Evropi, pogotovo juænoj, grËevito se trzaju. I svi organi tog stradalnika vapiju samo za jednim - za novom dozom.

I eto, proπlog meseca je Federalni Rezervni Sistem „ubrizgao” u venu narkomana novu porciju „zeleniπa” i SAD su poËele da diπu.

No, reakcija joπ nije stigla do periferije i u Evropi se sindrom apsinencije produæava. Da li Êe FRS odigrati ulogu Spasiteqa koji je vaskrsao Ëetverodnevnog Lazara, nije poznato. Jer po Svetom Pismu, od Lazara se veÊ bio poËeo πiriti mrtvaËki zadah. Moæda su zbog toga lokalni evropski reanimatori odluËili da iznad vrata bolesnika okaËe tablu sa natpisom: „Bolesnik uopπte ne zaudara”. A kao ilustratori, ovaj put su posluæili umetnici iz Nobelovog komiteta. Na Ëemu im moæemo Ëestitati i poæeleti puno uspeha u tom izuzetnom stvaralaπtvu.

Dodeqivawe Evropskoj Uniji Nobelove nagrade za mir za 2012. godinu, predstavqa tragiËnu greπku. To je danas izjavio i predsednik Ëeπke Vaclav Klaus. „Ja mislim da je to tragiËna greπka. Nobelova nagrada je uvek dodeqivana pojedincu za konkretnu delatnost. Dodeliti nagradu organizaciji, pritom birokratskoj organizaciji, znaËi izgubiti tu nagradu. Ja ne znam ko Êe se osmeliti da je primi” - rekao je Klaus. Toga dana neπto ranije, portparol za πtampu Ëeπkog predsednika Radim Ohvat je izjavio da „Predsednik u to ne veruje i tu odluku smatra πalom”.

Ovo miπqewe Vaclav Klaus je izneo poπto je sat vremena pre zvaniËnog objavqivawa imena laureata, Norveπka Radiodifuzna Korporacija izvestila kakva Êe biti odluka Nobelovog komiteta. A posle zvaniËne potvrde vesti, Ëeπki predsednik je izneo joπ rigoroznije miπqewe. Vaclav Klaus ima reputaciju otvorenog euroskeptika i redovno se zalaæe za zaπtitu Ëeπkog su-vereniteta od πirewa nadnacionalnih ovlaπÊewa Brisela.

Kako je danas u Oslu, prilikom proglaπewa imena laureata premije, izjavio Turbern Jagland, predsednik Norveπkog komiteta za dodelu Nobelove nagrade, glavno dostignuÊe EU je uspeπna borba za mir i mirno regulisawe konflikata, demokratiju itd.

Izbor Nobelovog komiteta osudio je aktivista Lav Ponomarjov, koji predvodi pokret „Za qudska prava”. OdgovarajuÊi na pitawe novinara u intervjuu za „RCN”, on je izneo miπqewe da je nagradu trebalo dodeliti devojËici iz

26

Pakistana Malale Jusufzah ili kazahstanskom politiËaru Vladimiru Kozlovu, ali nikako EU. „Nobelova nagrada za mir mora da se dodequje qudima, onima koji rizikuju svoj æivot, svoje zdravqe, porodicu. Koji se bore za mir, za demokratiju, za slobodu Ëoveka. Davati takve nagrade velikim koncernima koje ujediwuju dræave, ja smatram nepravilnim - objasnio je on svoju poziciju. „Blago reËeno, to je neoËekivano” - izjavio je Leonid Sluckij, predsednik ruskog „Fonda za mir”, bivπi portparol PASE i predsednik komiteta ruske Dume po pitawima ZND-a. Po wegovom miπqewu Komitet je odigrao „Ëudan potez” jer je „mirotorstvo u najboqem sluËaju drugostepeni aspekt delovawa EU”.

Oleg Barabanov, πef Katedre za EU pri MGIMO1 smatra da je Nobelova nagrada za mir dosta Ëesto dodeqivana iz Ëisto politiËkih motiva. Ove godine je Nobelov komitet direktno ukazao na postojawe krize u evrozoni, πto potvruje dodela nagrade zajednici dræava, radi podrπke u teπkoj situaciji. „U stvari, moæemo slobodno reÊi da je za proces ujediwewa IstoËne i Zapadne Evrope mnogo veÊi doprinos pruæio taj isti Mihail GorbaËov, koji je veÊ dobio Nobelovu nagradu, kao i taj isti Leh Valensa, koji je takoe dobio Nobelovu nagradu” - primetio je O. Barabanov u intervjuu za „Komersant”. „Nobelovu nagradu za mir EU je dobila zbog mirnog pogroma u Madridu i Atini, a takoe i zbog mirnog ubistva Gadafija od stane Francuza” ironiËni su korisnici „Tvitera”. „Evropskoj Uniji su dodelili Nobelovu nagradu. Jedna birokratija nagrauje drugu. Kada bi to Nobel video, nikada ne ... Da podsetimo da veliËina prestiæne nagrade za 2012. godinu iznosi 8 miliona πvedskih kruna ili oko 1,2 milijarde dolara. Nagarada se tradicionalno uruËuje 10. decembra, na dan smrti Alfreda Nobela.

Nobelova nagrada za mir dodequje se za zasluge u uËvrπÊewu mira. Danaπwi sluËaj je 24 u istoriji, kada je premija dodeqena organizaciji.

Po miπqewu Nobelovog komiteta, ujediwewe Evrope koje je poËelo posle Drugog svetskog rata, pokazuje kako „istorijski protivnici mogu postati bliski partneri, zahvaqujuÊi pravilno usmerenim naporima i izgradwi uzajamnog poverewa”. U Drugom svetskom ratu Francuska i NemaËka su bili neprijateqi, meutim danas je rat izmeu tih dræava, koje Ëine jezgro EU, prosto nezamisliv.

--------------------1 Moskovski dræavni institut za meunarodne odnose -----------------Dmitrij SEDOV Fond strateπke kulture 14.10. 2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

Jedno od mnogih lica agresivnog globalizma

TIRANIJA AMERI»KOG LIBERALIZAMA Floskule - politiËki dijalog, kultura dijaloga ili politiËka razliËitost i postojawe vizije - kovanice, koje suπtinski nemaju primenu u politiËkoj praksi i koje uistinu i suπtinski niπta ne znaËe za obiËne qude i kvalitet wihovog æivota, najËeπÊe su deo jeziËkog folklora liberala, istiËuÊi ovim frazama svoju ulogu o uzviπenoj svetskoistorijskoj misiji lidera demokratije.

Liberali, da li se oni nazivali po ideoloπki izvornom korenu reËi - Liberali ili, modifikovano - Demokrati ili, na neki treÊi naËin, na isto mu se svodi, teroriπu javnost svojim suvoparnim i doboga-dosadnim jezikom.

Sem wima, jasno je da ove reËi nikome ne pomaæu. Floskule, koju se rotirajuÊi ponavqaju kod nas - evropski put, evropska Srbija, evropska televizija, evropsko ovo, evropsko ono - su samo produæena ruka, iste i agresivne i, za sitnu lovu, nametnute ideologije. Nije neophodno imati desetku iz matematike, da se zamisle samo troπkovi nastali prawem novca, samo kroz promenu saobraÊajnih tablica, da bi - pobogu qudi - navodno izgledale „evropskije”.

Tiranija ameriËkog Liberalizma ©ta je to ameriËki liberalizam, kako je uspeo da se nametne gotovo polovini, nekad slobodnih zemaqa i kako on funkcioniπe diqem cele zemaqske kugle? O tome, kako se ta poπast uspeπno prenela, proπirila, ukorenila i joπ prenosi i na prostore bivπe Jugoslavije; kako se uspeπno razvila i razvija, a joπ uspeπnije primewuje na naπim prostorima, najboqe govore agresivni komentari „naπih” Ëitalaca, koji Ëesto komentariπu Ëlanke, s ciqem da uÊutkuju sve one koji ne razmiπqaju na wihov liberalni naËin, a koji - tako im se makar ponekad priËiwava - negiraju wihove wima toliko znaËajne - liberalne vrednosti.

Trijumf liberalizma znaËi tiraniju liberalizma, objaπwava Xejms Kalb u svojoj slikovito pisanoj kwizi, zbog toga πto se Liberalizam proπiruje i na druπtveno-politiËki domen savremene nauËne misli i tehnoloπke racionalnosti.

Ovaj naËin razmiπqawa se danas smatra, od skoro svih, kao unikatno autoritativan, i sve one institucije i uverewa, koja mu se suprostavqaju, doæivqavaju se, u najboqem sluËaju kao neprijatnost, a u najgorem, kao zlo. Osim toga, Kalb slikovito opisuje koliko je liberalizam samo izraz interesa i perspektiva globalnih, privrednih i menaxerskih elita, a koje su jako sumwiËave prema najmawim oblicima i

Iskra 1. novembar 2012.

druπtvenim grupama druπtva, koje je teæe neposredno kontrolisati - poput porodica.

Liberalizam - najokrutniji ideoloπki fanatizam, je sam po sebi strukturalna tvorevina vlasti i tehnokratske moÊi, obloæene laænom humanitarnom fasadom, iza koje se krije pogan i prqav posao kontrolisawa celog ËoveËanstva i wegovih prirodnih resursa.

NaveπÊu jedan, od hiqadu primera - komentara, napisanih ispod Ëlanaka, na Ëistom!? srpskom jeziku, kao burna reakcija prouzrokovana sujetnim oseÊawima komentatora: „Ovo je Vojvodina, gospodine Taj i Taj i molim vas nemojte unositi politiku, tamo gde joj mesta nema”, nastavqajuÊi: „Prihvatam politiËku razliËitost i pripadam stranci koja neguje politiËki dijalog, ali ovo stvarno nema smisla” i to samo zato, πto je, u konkretnom sluËaju, ta individua odbornik u Skupπtini opπtine - opπtine, Ëiji se naziv pomiwe u komentarisanom Ëlanku.

Novinar Erik Norden, u ranim godinama Vijetnamskog rata, piπe kritiËku analizu, objaπwavajuÊi kako tehnokratija i vladajuÊa elita nameÊe svoj preteæno liberalni pogled na svet, a pod okriqem ideoloπke maske liberalizma, primewujuÊi tehnologiju uÊutkavawa levih progresivnih ideja, socijalnih pokreta i jaËajuÊi πirewe agresivnog anglo-ameriËkog militarizma. Liberalima, sve ovo uspeva, koristeÊi moÊne medije. Tu moral u potpunosti odstupa od koristi i ciqa. Mediji su striktno ideoloπki i propagandno sredstvo liberala.

Po trvrewu Nordona, period liberalizma poËiwe izborom Frenklina Ruzvelta za predsednika SAD, kao kombinacija kulta liËnosti i kejnzijanske ekonomije (Kejnzijanska ekonomija vidi ulagawe za dobrobit naroda, kao koristan ekonomski regulator, koji pomaæe da se uspostavi ravnoteæa ekonomije u periodima dubokih recesija).

Ova kombinacija, posebno program socijalne pomoÊi, je dosta uspeπno zaËepio prazninu, neophodno potrebnu levim snagama, popuwavajuÊi socijalni i politiËki prostor i time ostavqajuÊi - prividno - ali uspeπno, leve snage bez posla. Represivno militarizovawe dræavnog aparata i cele dræave, je dodatno pogorπalo poloæaj boraca za qudska i socijalna prava.

Savremeni liberali, veπto procewujuÊi i predviajuÊi politiku i politiËke poteze drugih i odbijajuÊi kritiËare od svoje politike, skreÊu paæwu na niz izmiπwenih reπewa, kao

7

©ta je... iz sfere konsekventnog politiËkog stava u sferu apsurda.

Idemo daqe. Kako opisati situaciju u kojoj Toma NikoliÊ stisne petqu da sa Putinom razgovara o tome kako da izvuËe Srbiju iz finansijske bule, kada taj razgovor zavrπi i na svoje i na Putinovo zadovoqstvo, a onda se vrati u zemqu, zapadne agenture mu podignu sve svoje raspoloæive snage da bi opstruisale svaku reË koju je on sa Putinom dogovorio, a on za to vreme ne radi niπta. ZnaËi li to da Êe Toma NikoliÊ, kada za pola godine od poslova sa Rusijom ne bude niπta, nemoÊno raπiriti ruke i reÊi da su wegove namere bile najboqe, ali da su zapadne agenture bile jaËe? Naravno, on je uradio mnogo viπe od TadiÊa: uprkos svima koji su ga odvraÊali od toga, otiπao je u Moskvu i imao ozbiqan razgovor sa Putinom. Ali wegov uËinak - kako bih samo voleo da greπim - neÊe biti veÊi od Borisovog jer xaba Tomi ako je u sebi imao Ëojstva da razume πta je to πto je wegovoj Srbiji potrebno ako nije imao junaπtvo da se za to izbori, da se okruæi timom qudi koji bi ne samo na tome radio nego se i suprotstavio ovom svetu koji Êe, dræite me za reË, pre ili kasnije ugroziti i sam poËetak gradwe Juænog toka.

VRLINA KOJA UBIJA Veoma je lepo kad ministar pravde Marko SelakoviÊ osudi TadiÊevu reformu pravosua i zavetuje se da wegova vlada neÊe muËiti Srbiju sliËnim eksperimentima. Ali kakvog smisla ima to napredwaËko Ëojstvo, koje Êe πtititi Srbiju od napredwaËkih niskih strasti u pravosuu, kad SelakoviÊ kaæe da se neÊe baviti starim predmetima, Ëesto presuivanim bespravno i na polzu æutih? Ili kakvog smisla tek ima kad vrati neizabrane sudije na posao, dok mu pravda jednako ne funkcioniπe i dok mu je na Ëelu Vrhovnog saveta pravosua joπ uvek Nata MesaroviÊ, koja, bi u svakoj iole normalnoj zemqi strahovala za svoju slobodu, dok u promewenoj Srbiji hoda po svetu lobirajuÊi za sebe da ostane na svojoj funkciji, sa koje je uniπtila srpsko pravosue. Da, svakako je boqe da je SelakoviÊ na tom mestu nego Sneæana MaloviÊ, ali to boqe meriÊe se samo odsustvom iæivqavawa pravosua nad nevinim svetom, ali ne i pravdom na koju Ëeka samo pravosue, da i ne pomiwem onu pravdu koju od istog tog pravosua oËekuje Srbija.

Izvanredno je πto je VuËiÊ na sebe preuzeo odgovornost za borbu protiv kriminala i korupcije ponavqajuÊi da poπteenih neÊe biti. Ali treba li da budem zadovoqan time πto Êe VuËiÊ pre ubiti sebe nego Srbiju time πto se u istragama koristi i TadiÊevim direktorom policije, i TadiÊevim tuæilaËkim timom, i πto je prva hapπewa obavio uz pomoÊ kriminalnih dosijea iz fioke TadiÊevog πefa kabineta, kojima je ovaj kontrolisao srpsku politiku i ucewivao politiËke protivnike? Treba li da budem sreÊan zbog toga πto je u pritvoru Lale SekuliÊ i πto su

6

mediji puni ©utanovËevih stanova i DuliÊevih sviwarija, a da i daqe nemamo pojma ko su ta tridesetorica koji su Srbiju za TadiÊevog vakta oglodali do koske, da niko ozbiqno ne govori ni o modelu te pqaËke ni o wenoj koliËini? Da ne govorim o tome da li je neko postavio pitawe gde su te milijarde isisanih i opqaËkanih i evra i da li neko ima nameru da ih vrati Srbiji.

NapredwaËka vlast traæila je i na kraju nekako dobila mandat da Srbiju spase i promeni.

I spasavawe i promena, po definiciji, zahtevaju snaæan diskontnuitet, a svaki diskontinuitet zahteva ozbiqnu istragu i istinu o tome πta se sa Srbijom zapravo dogaalo svih ovih godina.

Naæalost, nova vlast sve viπe je na stazi kontinuiteta, iz kojeg Srbija neÊe imati korist, ali je neÊe imati ni nova vlast. Logika TadiÊeve vlasti bila je besprekorna i zaokruæena: oni su preuzeli posao svakovrsnog rastakawa Srbije i, poput pasa rata, kao nadnicu dobili da neko vreme pqaËkaju i pale posed svoje ærtve. Logika nove vlasti, meutim, ne postoji: oni su veÊ doπli na zgariπte i, dok su wihovi prethodnici oteli zlato i novac, za ove Êe u najboqem sluËaju ostati poneki komad polovnog nameπtaja neoprqen plamenom. Jer matrica na koju stupaju - i ona meunarodna, i ona unutraπwepolitiËka, i ona interesna - je potroπena, oni na wu ne mogu da stupe kao svet koji bi se okoristio time.

Oni kontinuitetom sa prethodnicima mogu samo da Srbiju uruπe do kraja, ubijajuÊi pritom posledwi narodni resurs - nadu. A onaj, vredi ukazati, ko ubije nadu, taj Êe biti odgovoran za sve, i ono πto se desilo juËe i ono πto se desilo davno. Elem, kazna za krau para, gledamo to, Ëesto izostaje. Kazna za ubistvo isto tako. Kazna za ubijawe nade, meutim, ne moæe se izbeÊi, Ëak ni u ovakvoj Srbiji.

Otuda je napredwaËka vlast veÊ danas popriliËna ærtva stranaca i srpske elite, jedina dva faktora na politiËkoj sceni koji mogu da pronau svoj interes u tome da vlast bude na liniji kontinuiteta sa prethodnom. Naravno, kontinuitet - i to se vidi sa svake taËke Srbije - ubiÊe i tu vlast i Srbiju, upravo tim redom.

I zato, kada VuËiÊ na pitawe novinara hoÊe li ove jeseni ili proleÊa uÊi u vladu sa –ilasom odgovori sa „saËuvaj boæe!”, ja mogu beskrajno da mu verujem i da mu budem zahvalan na Ëojstvu πto Srbiju hoÊe da poπtedi takve koalicije. Ali, kada ne vidim wegovo junaπtvo da Srbija sazna koliko su –ilasove kompanije izvukle para iz we, ona Êe s pravom skupπtinu æutih u novembru gledati kao promociju novog srpskog vladara. Jer Ëojstvo bez junaπtva nije niπta, Ëak ni zloËin, to je samo odsustvo za elementarni smisao, koji posednika te vrline nigde ne moæe odvesti.

Srpski kulturni klub 21.9.2012.

ÆEQKO CVIJANOVI∆ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

BRISELSKI UDAR NA USTAVNI POREDAK SRBIJE Protokol o integrisanoj kontroli administrativne linije sa Kosovom joπ jedan je u nizu akata koji nedvosmisleno vodi ka priznawu nezavisnosti tzv. Kosova. Prema reËima Dejana PaviÊeviÊa, direktora kancelarije za struËne i administrativne poslove u pregovaraËkom procesu „najveÊi problem moæe biti odredba o prisutnosti kosovskih carinika na svim prelazima”(1) ali je takoe objasnio da Êe, i pored mnogih drugih odredaba koje nisu nimalo povoqne za Srbiju, Vlada morati da poËne da ga primewuje jer ga je 24. februara u Briselu parafirao (wegov doskoraπwi πef) Borislav StefanoviÊ - inaËe tadaπwi ovlaπÊeni Vladin predstavnik.

Ovo, takoe, nedvosmisleno ukazuje samo na jedno, a to je: da sadaπwa Vlada u kontineitetu nastavqa „posao” prethodnih EU lobista u izvrπnoj vlasti. I to je sada nesporna Ëiwenica. Kako tada, tako i sada, uigrani tim s jedne strane govori da ni pod kojim uslovima neÊe priznati tzv. Kosovo; dok, sa druge strane, uz izgovore tipa „krivi su prethodni” nastavqaju proces dezintegracije Srbije. Jer, kako inaËe posledwe dogaaje razumeti? »iwenice su neumoqive: 1. Novembra 2006. godine na Drugoj vanrednoj sednici Narodne skupπtine Republike Srbije doneta je odluka o proglaπewu Ustava Republike Srbije. U preambuli lex superior(a) dræave Srbije, da podsetimo stoji: 2. PolazeÊi od dræavne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih graana i etniËkih zajednica u Srbiji, 3. PolazeÊi od toga da je Pokrajina Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije, da ima poloæaj suπtinske autonomije u okviru suverene dræave Srbije i da iz takvog poloæaja Pokrajine Kosovo i Metohija slede ustavne obaveze svih dræavnih organa da zastupaju i πtite dræavne interese Srbije na Kosovu i Metohiji u svim unutraπwim i spoqnim politiËkim odnosima, graani Srbije donose Ustav Republike Srbije....

4. Ëlan 1: Republika Srbija je dræava srpskog naroda i svih graana koji u woj æive, zasnovana na vladavini prava....

5. Ëlan 2, stav ||: Nijedan dræavni organ, politiËka organizacija grupa ili pojedinac ne moæe prisvojiti suverenost od graana....

6. Ëlan 3: Vladavina prava je osnovna pretpostavka Ustava i poËiva na neotuivim qudskim pravima.

7. Ëlan 4 stav |: Pravni poredak je jedinstven.

8. Ëlan 8: Teritorija republike Srbije je jedinstvena i nedeqiva. Granica Republike Srbije je nepovrediva, a mewa se po postupku predvienom za promenu Ustava.”(2) Dakle, Srbijom vlada politiËka elita koja je (ipak) po nalogu Brisela (Ëitaj: Vaπingtona) izvrπila udar na Ustavni poredak dræave Srbije.

Kako drugËije nazvati Ëin kojim se stvara dræava u dræavi, kojom Kosovo odreuje granicu prema Srbiji - do jedino kako je moguÊe - ruπewem ustavnog poretka Srbije. Ili je Ustav opozvan, ali nam to joπ niko

Iskra 1. novembar 2012.

nije saopπtio. Ono πto je bilo za (ne)oËekivati i Ëemu su se mnogi, koji i daqe veruju u predizborna obeÊawa, nadali bilo je: da Êe nova vlast raskinuti sve sporazume sa Briselom po pitawu Kosova i Metohije i tako obustaviti sve aktivnosti koje proistiËu iz wih. Sada shvataju da su (po ko zna koji put) bili bahato prevareni. Prevareni na naËin da se sada opstanak Srba na KiM dovodi u pitawe.

Lideri sa severa Kosmeta, upozoravaju vlast da Êe reakcije uslediti, a krajwe ishodiπte moæe da bude iseqavawe Srba sa tog dela teritorije: „Taj potez je suπtinski razliËit od onoga πto su Srpska napredna stranka i wen tadaπwi predsednik Tomislav NikoliÊ govorili i u πta su se kleli na mitingu u Kosovskoj Mitrovici”, rekao je Srni Marko JakπiÊ predsednik skupπtine zajednice srpskih opπtina i naseqa na Kosmetu. On je podsetio sadaπweg predsednika Srbije NikoliÊa da je obeÊao takoe da Êe „poniπtiti sve sporazume koje je Borislav StefanoviÊ potpisao sa Editom Tahiri u pregovorima o reπewu statusa Kosova i Metohije”.(3) I πta sada? Umesto oËekivanih ispuwewa predizbornih obeÊawa i reakcije Ustavnog suda Srbije za ocenu ustavnosti svih akata koje je prethodna vlast u ime svih nas potpisala pa shodno tome i konkretnih zaokretawa na spoqnopolitiËkom planu - „zvaniËna” Srbija je svoju vekovnu teritoriju predala neoliberalnim oligarsima i to bez grimase na licu. Uz opravdawe, moramo da ispunimo preuzete obaveze?! Da je πala, bila bi neukusna.

Ovako, evo veÊ odjekuju ispisane stranice poglavqa srpske istorije pod nazivom „Da se ne ponovi”.

Meutim, lako Êemo mi za istoriju, ona ionako sjajno (na kraju) saldira postupke svih nas zateËenih u nesretno vreme na nesretnom popriπtu interesa velikih sila.

Ovo vreme Ëiji smo savremenici, beleæiÊe da nam je Zapad: 1. sankcijama obogaqio privredu i vratio u sredwi vek; 2. eksportovao graanske ratove, koji se ovde tako lako „kaleme” 3. birao i ruπio reæime po sopstvenom nahoewu. Pa je, tako po wihovom priznawu, Otpor za ruπewe MiloπeviÊa od 1998. godine preko nadaleko Ëuvenih nevladinih organizacija IRI, USAID-a i NED-a dobio desetine miliona dolara: od NED-a (National Endowment for Democracy) preko tri miliona dolara;(4) USAID-a (United States Agency for International Development) i, to samo, u jednoj godini 25 miliona dolara; od IRI-ja (International Republican Institute) je, takoe, samo u jednoj godini dobio 1,8 miliona dolara; 4. Poπto su obavili „zadatak” neki od lidera Otpora napravili su firmu pod nazivom CANVAS (Center for Applied Non Violent Action and Strategies) i tako od Minska do severa Afrike 5. nastavili da „izvoze” revolucije. Oni koji su se bavili praÊewem tzv. graanske mobilizacije, prema pisawu stranih medija, procewivali su da je za petooktobarsku „revoluciju” utroπeno oko 45 mi-

27

Briselski udar... liona ameriËkih dolara koji su iz Vaπingtona i nekih evropskih centara (moÊi) redovno dolazili na inostrane raËune opozicionih i lidera Otpora.

6. Upravo iz ovih, sada poznatih razloga, prvi Ëovek Ruske Federacije je pomenute nevladine organizacije za πirewe „demokratije” zamolio da odu iz wegove zemqe na naËin da je jasno da im je povratak nemoguÊ, bar u prvih sto godina.

KonaËno, da nam je oteo oko petnaest procenata dræavne teritorije Srbije (Kosovo i Metohiju), tako πto je pod izgovorom „humanitarne katastrofe” agresijom u kojoj su uËestvovale najrazvijenije zemqe Zapada, izmenio etniËku strukturu juæne srpske pokrajine, napravio NATO dræavu (tzv. Kosovo) i konaËno naterao srpsku politiËku elitu da svemu tome da i legitimitet.

To πto je Brisel izvrπio udar na ustavni poredak Srbije, i nije za Ëuditi jer im je to modus operandi. Meutim, to πto je srpska vlast sauËestvovala u tome ravno je kolektivnom samoubistvu. Dræava Srbija ne postoji! Ustavni poredak je sruπen i nema nazad, bar za one koji su u tome uËestvovali. Sada moæemo da oËekujemo da poput Kosova i Metohije redom polako odu i ostali delovi teritorije Srbije. Uostalom, zahtevi od strane tzv. evropskih emisara poput Jelka Kacina (7) da Ustav Srbije mora da se promeni nagoveπtavaju da se pakao u kojem se Srbija naπla ne zavrπava sa Kosovom i Metohijom.

Samo...Kacinu moramo da poruËimo - zakasnili ste, ovaj put. Ustav Srbije ne postoji, pa tako i nema πta da se mewa. Posao je zavrπen, i pre vas.

Treba da se samo zna da je u tom poslu u KONTINUITETU, naæalost, uËestvovala srpska politiËka elita i nikakvi besmisleni izgovori neÊe je opravdati! Uostalom, wima opravdawa nisu ni potrebna.

Oni su nam jasno rekli: I Evropa i Kosovo (Ëitaj: EU nema alternativu), i za to su dobili podrπku veÊinske Srbije!

Ukoliko, kojim sluËajem mislite da nema daqe i gore od ovoga - polako. U dræavi bez dræave, kakva je Srbija sada - sve je (ne)moguÊe.

Pa, ko preæivi...

Izvori: 1. http://akter.co.rs/25-politika/15815-pavi-evi-nepovoqan-protokol.html 2 . h t t p : / / w w w. p a r l a m e n t . g o v. r s / u p l o a d / d o c u m e n t s / U s t a v _ S r b i j e _ p d f . h t t p : / / w w w. v e s t i - o n l i n e . c o m / Vesti/Srbija/257185/Vlast-pogazila-obecawa-NapustamoKosovo 4.http://www.nytimes.com/2000/11/26/magazine/who-reallybrought-down-milosevichtml?pagewanted=al &src=pm 5. http://www.foreignpolicy.com/articles/2011/02/16/revolution_u&page=full 6.http://www.nowtoronto.com/news/story.cfm?content=134615 7.http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2012&mm=09 &dd=23&nav_category=11&nav_id=645404

Fond strateπke kulture 28.9.2012.

28

Marina RAGU© (Podvukla - Iskra)

Elektrodistributivna mreæa KiM prodata Turcima Takozvana „kosovska vlada” juËe je prodala turskom konzorcijumu „»alik i Limak„ elektrodistributivnu mreæu za 26,3 miliona evra da bi smawila gubitke i naplatila makar deo dugova te kompanije, koji se procewuju na stotine miliona evra.

Dok je ceremonija potpisivawa bila u toku, policija se sukobila sa demonstrantima koji se protive prodaji.

Turski konzorcijum je u potpunosti kupio elektrodistributivnu mreæu, koja je nekada bila sastavni deo Kosovske elektroenergetske korporacije (KEK) i obavezao se da Êe tokom narednih 15 godina u wu uloæiti 300 miliona evra. „Nama je vaæno da ponudimo energiju, i to kvalitetnu energiju”, kazao je predsedavajuÊi Limaka Nihat Ozdemir, obeÊavajuÊi dobre usluge potroπaËima koji hroniËno imaju problema sa prekidima u snabdevawu strujom.

Po uslovima prodaje, novi vlasnici su obavezni da u sledeÊe tri godine zadræe 2.700 trenutno zaposlenih. Kompanija opsluæuje oko 400.000 potroπaËa i upravqa celom distrubutivnom mreæom na KiM, koja je suoËena sa godinama finansijskih gubitaka usled tehniËkih problema, krae i slabe naplate dugova.

Turska kompanija Êe biti odgovorna za naplatu dugova koji su se nagomilali u posledwih 13 godina i koji sada ukupno iznose oko 400 miliona evra. Turci Êe dobiti 20 odsto od svakog naplaÊenog raËuna. »alik Holding sa sediπtem u Istanbulu ima interese poËev od energije do medija. Limak je kompanija koja se bavi energetskom infrastrukturom.

Proteste protiv prodaje predvodili su pripadnici opozicionog pokreta Samoopredeqewe koji tvrde da je cena izuzetno mala za jednu tako veliku kompaniju u Ëiju modernizaciju je proteklih godina uloæeno oko 200 miliona evra.

Kosovska policija je saopπtila da su policajci bili prinueni da interveniπu silom kako bi spreËili upad oko 150 osoba u zgradu vlade. U neredima je povreeno devet policajaca i 10 demonstranata. Privedeno je 66 qudi, koji su po skraÊenoj proceduri privedeni sudijama za prekrπaje. „Naπe bogatstvo odlazi, a nama Êe ostati liberalizacija viza za EU i put da napustimo zemqu, jer ovaj brod tone”, kazao je lider Samoopredeqewa i poslanik Aqbin Kurti.

OdgovarajuÊi na optuæbe „ministar za privredni razvoj Kosova” Besim BeÊaj kazao je da je turska kompanija izabrana za kupca nakon tendera na kojem je ponudila najviπe novca, kao i da je najviπa ponuda bila glavni kriterijum za izbor kupca. (Fakti, 10.10.2012)

Iskra 1. novembar 2012.

OVO NE MOÆE IZA∆I NA DOBRO ILI

©TA JE NOVOJ VLASTI »OJSTVO BEZ JUNA©TVA Imam dovoqno godina da ne gajim nadu kako pisawe moæe da promeni svet, uveren Ëak da je sam Ëin pisawa neka vrsta potvrde da su jezik i stvarnost dva odelita toka, koji se retko dotiËu.

Pa ipak, æiv Ëovek ponekad ne odoli slabosti æeqe da ga negde Ëuju; ponekad mu se uËini da vidi veliku opasnost, koju drugi ne vide ili je vide, a ipak iz nekog razloga Êute. Ili je sve to samo detiwasta potreba nekog ko dovoqno dugo sedi pred velikim bioskopskim platnom da glasno opomene glavnog junaka kako mu se demoni primiËu s lea, na trenutak potpuno nesvestan da je film davno snimqen i da se u wegovom vremenu veÊ dogodilo πto se ima dogoditi.

Elem, πta god bilo motiv ovoj pisaniji, wena glavna teza biÊe kristalno jasna: ovo, gospodo, neÊe izaÊi na dobro. Zaπto?

Idemo od poËetka. Zaista je zvuËalo dobro, kad je VuËiÊ u sredu garantovao slobodu srpskim medijima. („Nova vlada Êe garantovati slobodu medija u svakom pogledu.”) Uostalom, ako se napredwacima neπto moæe verovati, to je da im do sada nije palo na pamet da kontroliπu medije, posebno ne onako besomuËno i bestidno kako su to Ëinili ovi pre wih. Istina, na ovom mestu ne treba odbaciti ni glas onih zlobnika koji kaæu da medije i ne bi umeli da kontroliπu kao æuti, Ëak i kada bi im samo to bilo na umu.

Hajde zato da razlikujemo dve stvari. Da li je VuËiÊ rekao da su mediji osloboeni od uticaja wegove vlade - a, ako ih aka neko drugi, neka ih aka, to nije wegov problem - ili je medijima garantovao slobodu - a to, ako ja umem da Ëitam, znaËi da Êe mediji biti slobodni od vlade i od svega drugog πto bi moglo da im tu slobodu ugrozi.

OËigledno, rekao je ovo drugo. E sad, da li su mediji u Srbiji slobodni, da li su imalo slobodniji posle ove VuËiÊeve izjave? Da li danas srpske televizije izveπtavaju objektivnije? Jesu li srpske novine skinule veo cenzure i poËele da pokreÊu suπtinska pitawa? Jesu li posle VuËiÊevog obeÊawa nestale crne liste iz novina i sa televizija? Niπta od toga nije se desilo.

O Ëemu nam je onda VuËiÊ priËao?

Garantovati nekom slobodu - koliko je verovati jednom od najsjajnijih moralnih kodifikatora srpske epske tradicije Marku Miqanovu PopoviÊu - podrazumeva zadovoqewe dva aspekta. ReË je o aspektu junaπtva, jednom aktivnom principu koji podrazumeva da neosloboenog vaqa osloboditi.

Drugi aspekt, koji dolazi posle aspekta junaπtva, tiËe se Ëojstva i znaËi da zaπtitimo tog netom osloboenog od sebe, dakle da ga ne oslobaamo od drugog zbog toga da bismo ga mi utamniËili.

Iskra 1. novembar 2012.

Junaπtvo bez Ëojstva je za proslavqenog kuËkog ratnika bilo tek sirova snaga, obesni pustahiluk.

Samo Ëojstvo je to koje je junaπtvo moglo da oplemeni postavqajuÊi ga u rang moralnih vrlina. »ojstvo bez junaπtva, meutim, Marko Miqanov ne razmatra, ne gubeÊi vreme na isprazna razglabawa. Jer junaπtva bez Ëojstva, ima, ali obratno ne biva. Ali hajde da vidimo kako bi to izgledalo. Moæemo, na primer, da zamislimo scenu u kojoj ameriËke ili ruske snage na kraju Drugog svetskog rata dolaze do nekog koncentracionog logora i izmuËenim preæivelim nesreÊnicima kaæu: mi vas neÊemo muËiti, neÊemo vas slati u gasne komore niti spaqivati u krematorijumima. ©to se nas tiËe, vi ste slobodni. Za to vreme, meutim, unutar logorske æice nacisti nastavqaju sa svojim zlim poslom.

Naravno, ovaj apsurdni primer Ëojstva bez junaπtva niti ima ikakve veze sa Ëojstvom niti se tako moæe nazvati. VuËiÊeva garancija slobode medijima upravo je to: ja vas neÊu ugwetavati, a sa ovima πto vas ugwetavaju, vi sami vidite πta Êete. Jer VuËiÊeva garancija slobode medijima podrazumevala bi da on najpre kaæe od koga su oni zarobqeni, ako su zarobqeni, a onda i wihovo oslobaawe. Sve izvan toga jeste jedna forma ispraæwena od svakog sadræaja.

MODEL VLADAVINE Naravno, ovo nije tekst o srpskim medijima, za koje uostalom sve viπe verujem da ih i ne treba oslobaati, veÊ da budu zarobqeni i propali koliko su veÊ propali jer one koji rade u wima deli svega 15-tak imena od apsolutne saglasnosti da se tu niπta ne mewa.

Zato je ovde reË o jednom modelu vladavine koji bih nazvao Ëojstvom bez junaπtva.

Kada su doπli na vlast, Toma NikoliÊ i napredwaci ispunili su jednu veliku misiju.

Smenili su æute i Borisa TadiÊa, vlast koja je svoju neverovatnu meunarodnu kooperativnost naplatila jednako neverovatnom pqaËkom Srbije, dovodeÊi zemqu na ivicu bankrota, tako da danas Ëovek mora da bude bar Slobodan AntoniÊ pa da ne vidi da je ta smena bila dobra.

Ali, kada nova vlada ubedi graane da neÊe nastaviti sa teritorijalnim rastakawem zemqe - i kada joj graani u to poveruju - a onda saopπti da Êe provesti sve neustavne sporazume koje je sa Albancima napravio TadiÊev Borko, tada na sceni imamo upravo to isprazno Ëojstvo bez junaπtva. Elem, oni neÊe nastaviti sa rastakawem kosovske priËe, πto je viπe nego u redu, ali neÊe niπta uraditi ni da se tom rastakawu suprotstave, πto ovo prethodno „u redu” izmeπta

5

МУСЛИМАНСКА РЕНЕСАНСА У СРБИЈИ

Finansirana od Islamske zajednice Муфтија Зукорлић отворио једанаесто обданиште у Новом Пазару

Одавно се прича да Исламска заједница у Србији има своје фондове којима финансира паралелне државне институције, демографске, социјалне, културне, просветне, верске, медијске, политичке. Одавно је почела да отвара дечја обданишта која сама финансира, али деца се васпитавају посебним исламским програмом, обезбеђен им је посебан превоз од куће до обданишта и назад и сва неопходна опрема. 20.9.2012. године је отворила 11- то обданишта у Новом Пазару под старатељство Исламске заједнице. Наравно да муфтија Зукорлић свечано отвара обданиште и држи пригодан говор. Исламска заједница отвара и народне кухиње у свим градовима Рашке области у којима се бесплатно храни сиротиња. Постоје посебне муслиманске социјалне организације које обилазе сиромашне, старе, болесне и доносе им материјалну помоћ, изграђује нове куће. Брину о сваком муслиману. Те социјалне организације финансира Исламска заједница. Спортске муслиманске организације су бројне и разноврсне и успешне

У градовима ћете скоро на сваком кораку срести вехабије (млади људи са брадом без бркова, скраћеним панталонама до на пола цеваница, белом капом на глави, иду у пару или на неколико корака испред жене). Ове вехабије финасира Исламска заједница. Круже гласине да је то војска у будућим сукобима. На Планини Нинаји су имали полигон за војну обуку и складиште оружја, лекова, хране. Неке је успела да похапси полиција и судило им се у Београду. Забрађене девојке, и скоро покривеног лица, млађе и старије жене скоро су доминантна слика на улици, а све чешће су жене које носе посебну црну одећу сличну одећи калуђерки. Ове женске особе финансира Исламска заједница. Изграђено је велики број џамија, скоро свака улица има бар једну џамију, на Пештери Исламски центар са џамијом са два минарета највиша на Балкану! Исламска заједница издаје популарне муслиманске листове и часописе

Веома је позната муфтијина телевизија ,,Санџак”, а гласно се коментарише да је муфтија власник и ТВ Јединство. Обе телевизије непрекидно емитују исламски програм, а муфтија је скоро свакодневно гост ових телевизија, које непрекидно реемитују његова дуга излагања. Поента ових излагања је увек кривица Србије, која тобож крши муслиманска национална права, а омиљена му је флоскула да су муслимани под српском чизмом 100 година (од ослобођења Србије од Турака). Исламска заједница обележава тобож историјска места, као мето шехида ( мученика ) на Хаџету. Ту одржава јавне политичко верске манифестације.

4

Исламска заједница има своју политичку странку коју води шурак (брат треће муфтине жене), а Зукорлић се кандидовао за председника Србије, учествовао на локалним изборима за Бошњачко национално веће. Бошњачку културну заједницу, институцију, која има бошњачки национални програм је основала Исламска заједница и финансира је. Интернационални универзитет, који има десетак факултета, је основала Исламска заједница. На њему студира 5-6 хиљада студената. Њом управља Исламска зајдница и финансира је. Хоџе су постале професори на овом универзитету. У самом центру град Новог Пазара је Исламски факултет. Основано је на десетине средњих и основних верских исламских школа, медресе, при џамијама, и у посебним зградама. Све то финансира Исламска заједница. Исламска заједница је основала и Бошњачку академију наука и уметности - БАНУ, која има истраживачки национални исламски програм, докторске студије. Нови Пазар је већ препун докторима наука, магистрима и другим научним звањима. У Новом Пазару је основано неколико исламских културно уметничких друштава, удружења књижевника, ликовних уметника, драмских уметника, удружење исламске омладине, хорова, фолклорних друштава, итд.. Све то финансира Исламска заједница. Неколико десетина исламских невладиних организација у Новом Пазару су врло активни - жена, омладине, и свих назива. Градом управљају исламске партије, које су преуредиле град у прави источњачки град. Није чудо што се на сваком месту отварају спомен плоче ,,чувених ” муслимана, а најчешће ратних злочинаца. Осећа се огроман исламски пропагандни притисак свих облика и садржаја. Срби су веома потиштени, повукли су се и престали су гласно говоре: кад се сретну шапућу као да причају о некој веома опасној тајни! На српској страни се ништа не дешава. Српска православна црква практично не постоји, јер се ничим не бави изузев сама собом. Народне саборе код цркава и манастира је укинула, Срби немају ни један једини клуб или било какав простор где могу да се окупе, друже, изузев у кафанама. Цвета алкохолизам Срба, младићи се не жене, девојке се не удају, школе се затварају. Зар је онда чудо што Удружење Рас већ 10 година не може да добије дозволу да постави споменик Стефану Немањи у Новом Пазару. Срби су протерани из градова, а жестоко се затире све што је српско. Основану културну манифестацију ,,Немањин дежевски сабор” 2001. године Удружења Рас сви су се трудили да је угасе, прво гласинама, саботажама, тужбама суду, гашењем финансијских извора и на крају га је отела СПЦ да би је скоро угасила. Држава Србија не постоји у Рашкој области. Власт не сме да посети ни једно српско насеље. Муслимани у Србији доживљавају праву ренесансу и живе боље но у било којој исламској држави на свету.

Sajt: <dobrosav nikodinoviÊ> (24.9.2012)

Добросав Никодиновић (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2012.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (166)

PETAR SARI∆, MITROVA AMERIKA Petar SariÊ (1937) autor je nekoliko romana, zbirki poezije i dramskih dela. U svom novom romanu Mitrova Amerika (1) on se bavi temom imigracije Srba u Sjediwene AmeriËke Dræave (ne piπe se o tome mnogo; drugi pisci koji padaju na pamet su Vladimir Piπtalo, Sava JankoviÊ i Danilo MariÊ). Glavni karakter romana je Mitar, koji se rodio u Crkvicama, Crna Gora.

Uselio se u Galveston, Teksas, pre Prvog svetskog rata, zahvaqujuËi Savi, uglednom Srbinu, ranijem useqeniku, Ëijom sestrom, Qubicom, Mitar se kasnije oæenio. Radio je na istovaru brodova u luci Galvestona.

Mitar je neobiËan karakter. Kroz ceo roman trudi se da otkrije svoj identitet. To se odnosi na wegov æivot pre Crkvica, na boravak u Galvestonu i na povratak u Stari kraj. Mitar se pita: „Amerika nije za mene ili ja nisam za Ameriku.”(21) Pokajao se πto se uselio u Ameriku, a zaπto se uselio kaæe: „Slika Galvestona, zbog koje sam dospio ovdje, najbliæa je slavospijevima iz priËa koje se kod nas, na Balkanu, priËaju o Americi.”(22) Zamuckivao je engleski i na svako pitawe koje je razumeo izbegavao da odgovori, ali svakome bi pomagao. „Mitar se ni prema kome nije ponaπao da bi mu ugodio, nije umeo, a nije ni pokuπao da se, reËju ili gestom, prilagodi sagovorniku... Wegovi prijateqi su meu onima koji su ga razumeli i kad Êuti.”(30) »esto je traæio samoÊu: „Po zavrπetku rada, Mitar bi se najËeπÊe negde izgubio i, kad bi veÊina zaspala, pojavio bi se i legao.”(32) Prepoπten i preosetqiv, srce mu kuca kao u deteta, za sitnicu pusti suzu. Govori samom sebi: „Iz dana u dan, dva nespojiva sveta - galvestonski i crkviËanski - poËela su da se pribliæavaju i mire.

Teæak rad na istovaru brodova, nepodnoπqiv æivot u radniËkoj baraci, nepoznavawe engleskog jezika, nepravde i poniæewa svake vrste, podsticali bi kajawe πto si doπao u Ameriku.”(63) Sve ovo, u Ëasu kad je trebao da se ostvaruje ameriËki san. Wegov induski priijateq, »idam, objaπwava mu: „AmeriËki zakon jednak je za sve i svi su ga morali pridræavati.”(114) Mitar priznaje: „Moj problem jeste u tome πto se sporo privikavam. I πto sam se naπao na poslu koji nije za mene.”(113)

kaæe, „zebem od susreta sa wom.” Qubica se sasvim suprotno oseÊa o Americi: „Pa ovo je to πto sam odmalena sluπala i maπtala o Americi.”(88) Ona je ubrzo po dolasku u Ameriku poËela da se mewa i da postaje prava dama. Niko ne bi poverovao da je seqanka sa Balkana i æena radnika. Sve ree i s mawe æara priËala je o svom kraju i o svom detiwstvu.(118) Ona kao da sleduje savetima »idamove æene Raπmi: „Moraπ se, Qube, ako misliπ da ostaneπ u Americi i, ako Bog da, jednog dana, naviÊi na mnogo toga ovdaπweg, moraÊeπ se pomiriti i sa tim da ovaj svijet nije kao onaj iz koga si doπla. Ko to ne prihvati, ovde mu nema opstanka. S tobom Êe to, izgleda, iÊi lakπe no s Mitrom.”(101) Mitra muËi i æeqa da se oslobodi Savine pomoÊi: „Ne deπava mi se prvi put da me ono πto bi svako poæelio i jedva doËekao, stavqa na muke.”(119) Sve to Ëini da se uvlaËi zebwa izmeu wega i Qubice,

koja

prelazila

u

pretwu.

SreÊom,

napredak na poslu ublaæava wegove probleme.

Zanimqivo je πta Srbi govore o Americi: ”Naπi Amerikanci vraÊaju se kad tamo propadnu.

Kad nisu ni za tamo ni za amo. HvaleÊi Ameriku, kriju svoj poraz.” „Kakva je da je, boqu nismo ni zasluæili.” „Amerika, to svako zna, leæi na zlatu.” „AmeriËka demokratija - a demokratija je Sloboda - uzor je malim, porobqenim narodima.” „©to je kamewe kod nas, to je zlato na Aqasci.” „Qepπe se o Americi priËa ovdje no u Americi.” „Koji je god bio tamo, viπe nije πto je bio.”

Jedan od najveÊih problema, s kojim se suoËavaju mawe-viπe svi useqeniËki roditeqi, je pitawe jezika wihove dece roene u novoj domovini. Deca Qubice i Mitra, Miloπ i Bojana, πto su bivali stariji, sve su mawe govorili srpski. Na Mitrova pitawa na srpskom odgovarali su na engleskom. »ak i u kuÊi sve ree su govorili srpski. A Mitar, Qubica i Duπan zauvek Êe ostati sa onim naglaskom po kojem nije bilo teπko doznati da su doπqaci. Bojana to prosto objaπwava: „Amerika je naπa otaxbina, u woj smo se rodili i odrasli, i mi se, kao Amerikanci, ponosimo. Tako

Mitar nije potpuno svestan toga zaπto se

ste nas uËili ti i pokojni ujak. Kasno je da neπto

oseÊa nesigurnim, ali izgleda da je jedan od razlo-

mewamo.”(190) Wihova mati

ga predstojeÊe viewe sa Qubicom. Jer, kako sam

ipak izraæava svoju bojazan: „Jednog dana moæda

Iskra 1. novembar 2012.

je svesna toga, ali

29

Petar SariÊ... Êete sasvim zaboraviti naπ jezik. Jedino vam ne bih oprostila da promijenite vjeru.”(151) ”Ne biste smeli zaboraviti svoje poreklo i jezik. To bi vas, jednog dana, skupo koπtalo. Ako mislite da bi vam, kao πkolovanim qudima, smetalo da, pored engleskog znate i jezik vaπih predaka, u velikoj ste zabludi. Koji ostane bez majËinog jezika, ostao je bez duπe, bez imena. ShvatiÊe, kad bude kasno, da mu je grubo oduzeto ono po Ëemu su ga poznavali i kazivali. Celog æivota oseÊaÊe se kao da je pokraden, kao da mu je neπto oteto, svemu Êe neπto nedostajati, kao da nije dovrπeno.”(182183) Qubica je ipak svesna da je uËewe engleskog veoma vaæno: „Moæeπ biti koliko hoÊeπ darovit, ali onaj koji nije usavrπio engleski, ovde nema πta da traæi.”(182) Qubica kao da se miri sa sudbinom: „SreÊna sam πto ste vi uspjeli. To je bilo moguÊe jedino u Americi.”(207) Useqewe roditeqa u Ameriku dovelo je do podele u porodici: Miloπ i Bojana s majkom, Duπan s ocem. Kad se Mitar prijavquje kao dobrovoqac u srpsku vojsku u Balkanskom ratu, Duπan ide s ocem, a Qubica ostaje s Miloπem i Bojanom u Galvestonu. Mitra i to zbuwuje: „Da li se ja ovo opraπtam od Qubice, Miloπa i Bojane, i od Amerike?... ©ta li nosi moj sjutraπwi odlazak: osjeÊawe rodoqubqa ili nemirewe s ovim πto je zadesilo moju poro-dicu? A ako se radi o bjekstvu, od koga, onda, bjeæim: od Qubice ili od Amerike?... Moj udes jeste u tome πto je podjednako moguÊe jedno i drugo.”(133) »iwenica da u Starom kraju odmah ih zapaæaju da su stranci ne olakπava wihovu situaciju. Mitar oseÊa da je meu svojima veÊi tuin no onamo gde je to stvarno i bio.

Qubica misli da, iako je Mitar u Americi duæe no ona, on je ostao kakav je bio, kao da nije odlazio iz Crkvica. Kad je primetio u Crkvicama suze u oËevim oËima, Duπanu je bilo jasno da se wegov otac nije vratio u Stari kraj samo da bi ratovao. Mitar se teπi: „TrebaÊe mi vremena da se naviknem na svoj narod.”(166) On sada uvia da nije lako reπiti problem „stari ili novi svet”: „Nadao sam se da povratak u zaviËaj, i pored saznawa da me tamo Ëeka rat, vodi u neku zavjetrinu i smiraj, a evo sastavilo se i ono iz Galvestona, od Ëega sam pokuπao da pobjegnem, i ovo iz Crkvica, gdje sam

pokuπao da se skrasim. Ako ni ono u Galvestonu, ni ono u Crkvicama nije za mene, onda gdje je?”(171-172) Mitar se sve viπe povlaËio u sebe. „Mene veÊ poËiwe da mori nostalgija za Amerikom, kao da tamo nisam doæivio πto sam doæivio. Teæe mi je s Amerikom ovdje, no πto je bilo u Americi.”(174) „Kad bih do tanËina znao πta je to πto me vodi, od beznaa do nadawa i natrag; i gdje to prebiva? Ako je ovozemaqsko, u meni je; i od wega nema odbrane.”(179) Na kraju, Mitar priznaje: „Qube, Amerika nam je rasturila porodicu.” Na to Qubica dodaje: „Naπa Amerika.”(214) O povratku u Galveston prestali su da govore.

Iz svega ovoga se vidi da SariÊa ne interesuju toliko uobiËajeni useqeniËki problemi, kao πto su snalaæewe u novom svetu, teπkoÊe sa novim jezikom, teæak fiziËki rad, i tuga za starim krajem. Wega viπe interesuju psiholoπki problemi komplikovanog qudskog biÊa kao πto je Mitar. To pokazuje kwiæevnu vrednost ovog romana, kao i povremena poetska naracija i drugi literarni elementi. Qubavna istorija braka Qubice i Mitra dodaje Ëar romanu, tako da se Ëita s paæwom i uæivawem. Roman je naroËito interesantan za mnoge srpske useqenike u Americi koji su se suoËavali sa sliËnim problemima, kao πto je, na primer, problem dece roene od srpskih roditeqa, koja gube svoje poreklo posle generacije ili dve. Kao i za Ëitaoce koji nisu Srbi ali koje interesuje tema useqeniπtva.

Mitrova Amerika je interesantan roman o temi emigracije i useqeniπtva bilo u koju zemqu.

Petar SariÊ je, pored Grigorija BoæoviÊa i Anelka KrstiÊa, najboqi srpski prozni pisac sa juga Srbije. Ovom kwigom potvrdio je svoj renome.

Rodom iz Crne Gore i sadaπwi æiteq Kosova i Metohije, on hrabro odoleva pritiscima i opasnostima po æivot u danaπwim teπkim vremenima.

SreÊa je πto i daqe piπe i objavquje svoja dela.

Vasa MihailoviÊ-----------------Petar SariÊ, Mitrova Amerika (Beograd: Prosveta, 2012), 215 str. Brojevi stranica citata

pa i TreÊi rat, dok su joπ na wenoj strani pomenute sadaπwe prednosti. Ako neko misli da preterujemo, da podsetimo na neke teπko osporive istorijske Ëiwenice. Pre seega da je savremena demokratija, vladajuÊa ideologija Zapada, `sprovodnik` i druπtveno-politiËko naliËje visokog kapitalizma.

A kapital nema ni stalnih prijateqa ni nerijateqa - zna samo za svoj profit i interes. Sve drugo u wegovoj vizuri je promenqivo i potroπqivo, ukquËjuÊi i pojedinci, pa i milioni qudskih æivota. Zar je onda sluËajnost da je uspon kapitalistiËke demokratije praÊen mnogim i velkim kolonijalnim ratovima, u kojim su uvek neke zemqe ËereËene, narodi rastrzani i mnoπtvo qudi ginulo?

U vreme cvetawa kapitalistiËke demokratije imamo dva kataklizmiËka svetska rata - opet sluËajnost?

Prvi, rovovski - prava qudska klanica na jednom mestu. Drugi, pokretan, ali praÊen raznim etniËkim `ËiπÊewima` i Ëesto masovnim pokretawem domorodaËkog stanovniπ-tva, nezamislivim savezima i izdajama. Ili, radi skraÊivawa rata, jedna `humana` ameriËka atomska bomba na Hiroπimu u magnovewu gasi 80 hiqada qudskih æivota, æena i dece...

Ali ostavimo sumwive ratne `sluËajnosti`.

Vratimo se prostijim stvarima. Jedini stvarni profiter u oba rata bila je kapitalistiËka Amerika. Posle prvoga, postala je gospodar velikog dela zapadne hemisfere. Britaniji je ostala uglavnom Evropa. Posle drugog, SAD su dominantna svetska sila. A rat je za pobednika i dobar biznis, naroËito ako je wegova veÊ jaka ekonomija, proπla kroz rat neoπteÊena. Treba obnavqati razorenu zemqu prijateqa i neprijateqa, ako ne direktnim angaæovawem ameriËkih velikih kompanija, onda zajmovima. A ako su ti zajmovi ne u pravim dolarima, veÊ za tu svrhu sveæe πtampanim wihovim `vauËerima` - profit je stoprocentan.

O fleksibilnosti i neverovatnoj akrobatici kapitalistiËkog `morala` reËito govore neobjavqeni minuli ratovi zapadnih demokratija na Ëelu sa Amerikom. U jednom ratu iz niËega stvaraπ Al Kaidu i koristiπ je kao pouzdanog saveznika (SluËaj rata u Avganistanu protiv pro-sovjetske vlasti, nedavnog u Libiji i sada u Siri-ji). U drugom ti je quti neprijateq; ubijaπ wegove lidere neodobrenim akcijama ili bezpilotnim letilicama u navodno prijteqskoj susednoj dræavi (SluËaj tekuÊeg rata u Avganistanu). U prvom avganistanskom ratu Talibani su saveznici; u drugom, smrtni neprijateqi - druga ratujuÊa strana.

VeÊ smo rekli da je Amerika u svojim nelegitimnim i neobjavqenim ratovima, upotrebom svoje tvorevine NATO, mimo saglasnosti Saveta bezbednosti, samo-regulativna. Weni ministri odbrane i drugi visoki Ëinbenici sada otvoreno govore da se SAD neÊe ustezati od preventivnih nuklearnih i sibernetskih udara, ako umisle (jer wen povod teπko moæe biti stvaran, veÊ pre iskonstruisan) da je wihova bezbednost ugroæena. Zar je onda preterano zakquËiti da Amerika neÊe prezati od TreÊeg sveuniπtavajuÊeg rata, ako to weni interesi traæe.

Radi sreÊnije buduÊnosti Zemqe i sveg æivog na woj, iskreno æelimo da se varamo.

Iskra 1. novembar 2012.

Srbija... joπ nije utvrdila strategiju u vezi sa dijalogom o Kosovu i Metohiji, pogotovu je nepoznat dnevni rad, a weni lideri veÊ nekoliko meseci ponavqaju da æele dijalog „na visokom, pa i najviπem” nivou! ©ta je to πto lideri vide da Srbija dobija prihvatawem dijaloga sa Priπtinom na najviπem nivou? Celovitu primenu rezolucije SB 1244, poπtovawe Ustava, suvereniteta i teritorijalnog integriteta, slobodan i bezbedan povratak 230.000 Srba i drugih nealbanaca proteranih u kampawi etniËkog ËiπÊewa, vraÊawe kontingenata vojske i policije ili neki datum, odnosno stepenik na beskrajnom putovawu ka Evropi? »ini mi se da se ovde radi o zamisli vlada vodeÊih Ëlanica NATO i EU, koje veruju da Êe podizawem dijaloga na visok i najviπi politiËki nivo ubrzati legalizovawe svog Ëeda - ilegalno otcepqenog Kosova. Oni su ga silom napravili na delu otete srpske dræavne teritorije, a guraju Srbiju da ga prizna kao legalnu nezavisnu dræavu i dobrog suseda. Posledice „jurwave” ili „æurbe” da se ne propusti neka „πansa” na „evropskom putu”, da se izbegne negativna ocena komesara ili Saveta EU i da se sa „tehniËkog” uskoËi u najviπi politiËki nivo takozvanog dijaloga, mogu biti nepopravqive. Nije prilika da se ulazi u detaqnija predviawa. Da li, na primer, lideri Srbije razmiπqaju kako bi wihov eventualni susret i rukovawe sa „premijerom” ili „predsednikom” Kosova, uz obavezno prisustvo predstavnika EU, protumaËili lideri zemaqa koje joπ nisu priznale jednostrano ilegalno otcepqewe Kosova i Metohije? To bi za wih, duboko sam ubeen, bio signal ubrzanog popuπtawa Srbije i udaqavawa od Rezolucije SB UN 1244 i sopstvenog Ustava.

Oni posmatraju konkretne poteze Beograda i sve mawe znaËaja pridaju gotovo ritualnim izjavama srpskih lidera da nikada neÊe priznati nezavisno Kosovo. Rezultat bi mogao biti - nova priznavawa Kosova kao nezavisne dræave, korak napred ka zahtevima za uËlawewe Kosova u meunarodne organizacije. Susreti na najviπim nivoima u svetu se i tumaËe kao manifestacije.

Manifestacija Ëega - u konkretnom sluËaju?

Kooperativnosti? Svakako ne, jer niko ne sarauje sa kolovoama terorista i separatista.

Evropejstva? ©ta bi ostalo od Evrope ako bi πefovi wenih dræava i vlada pregovarali sa licima sa meunarodnih poternica! Ili je, moæda, neko ocenio da Êe Srbija prihvatawem dijaloga na najviπem nivou saterati TaËija u defanzivu, jer se sa sigurnoπÊu zna da on neÊe prihvatiti razgovore o statusu, podeli, vraÊawu uzurpirane privatne i dræavne imovine... Takva procena bila bi naivna, jer Srbija nema posla sa TaËijevom iskquËivoπÊu, veÊ sa stavovima Merkelove, Klintona i Eπtonove.

Teπko je zamisliti da bi, u ovom Ëasu, bilo koji nivo srpskog predstavqawa u dijalogu, naterao ovu „trojku” na kompromis, a kamoli u defanzivu.

Politika, 12.10.2012

V. DimitrijeviÊ

iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

30

Susret na najviπem nivou KM manifestacija Ëega?

Iskra 1. novembar 2012.

Æivadin JovanoviÊ Forum za svet ravnopravnih

3

ObraËun sa... staro-novim osnovnim naËelom `Podeli, pa vladaj`.

U savremenim uslovima to znaËi dobro isplaniraj i pripremi svoj napad; oslabi πto viπe neprijateqa; pocepaj i `usitni` wegovu pozadinu; napravi breπu meu wegovim moguÊim saveznicima; jasno formuliπi svoje razloge za napad, ako neπto od toga stvarno postoji - ako ih nema, izmisli ih i neprestanim propagandnim ponavqawem uËini ih `virtuelnom` stvarnoπÊu.

Tako je i priprema napada na Iran poËela pre viπe od godinu dana. Usledilo je `Arapsko proleÊe` ne samo da razoruæa moguÊe iranske saveznike, veÊ i da razbije prirodnu arapsko-islamsku solidarnost naroda severne Afrike sa Iranom.

Sada su u toku `zavrπne` operacije SAD i wenih zapadnih saveznika protiv Sirije, najjaËeg i najupornijeg, navodno i posledweg ozbiqnog saveznika Irana. Posledica je opπta pometwa, razslojavawe i destabilizacija Sredweg istoka i razbijawe jedinstva wegove Arapske lige. Istovremeno to je osigurawe bezbednosti Izraela i wegove premoÊi kao jedine stvarne vojne sile na tom podruËju. Uzgredan geostrateπki razlog uniπtewa Sirije je i odstrawewe jedine ruske pomorske baze na toplom istoËnom Mediteranu.

Popularan razlog planirane intervencije protiv Irana je wegova ambicija da postane nuklearna sila. Bilo to istina ili ne (videli smo da je u sluËaju Iraka to bila notorna laæ), pravi razlog Êe pre biti voqa Izraela da na proπirenom sredwe-istoËnom prostoru eliminiπe Iran, svog jedino ozbiqnog rivala, prirodnoj ekonomskoj sili, obogaenoj izvorima uqa i gasa. Izrael veÊ odavno preti Iranu preventivnim ratom. Poπto takvu intervenciju nikad neÊe `legalizovati` Savet bezbednosti UN (SB), potreban mu je pomoÊ SAD, koji veÊ dugo koristi SB i UN, da u wemu `koËi` i ometa poteze drugih sila i stalnih partnera u SB. U odnosu na svoje ratne pohode, `pomoÊi` i intervencije Amerika je samo-regulativna, obilazi i ignoriπe UN. SAD sada `smiruje` i sputava Izrael u nameri da interveniπe, dok istovremeno slabi Iran sve teæim finansijsko-privrednim sankcijama, jer nijedan predsedniËki kandidat neÊe da se predstavi svojim biraËima kao ratni huπkaË. Posle predseniËkih izbora, bez obzira ko pobedi, Iran Êe biti pred ultimatumom SAD i wenih saveznika da `poloæi oruæje` i preda se ili suoËi sa napadom i ratom.

Amerika duguje ovu `pomoÊ` svom `tradicionalnom savezniku` Izraelu i zbog `deonice` svetskog Jevrejstva u visokom kapitalu, pozadinskom motoru, kapitalistiËke demokratije, uz dodatni motiv da energentsko bogatstvo Irana moæe biti wen ratni `plen`.

Nije verovatno da Êe Iran prihvatiti ovako poniæavajuÊi ultimatum svestan snaæne reakcije koju Êe on izazvati kod dve preostale kontinetalne sile, Rusije i Kine. BiÊe im jasno da svako uzmicawe pred ovakvim izazovom Amerike dodatno jaËa wenu premoÊ u `balansu` snaga svetskih sila i korak je bliæe kada Êe i one daqe oslabqene, svaka posebno, biti suoËene sa sliËnim ultimatumima. Ovakav otpor Rusije i Kine Americi daÊe izvesnot iranskom

2

oËekivawu da Êe wihova podrπka ubrzano prerasti u snaæan ratni savez. A Ëiwenica da na tlu Irana ratuju tri najveÊe svetske sile i wihovi saveznici, Ëini sasvim realnim moguÊnost da to evoluira u sveobuhvatan svetski rat koji Êe zapaliti i razoriti planetu. Samo Êe od SAD zavisiti da li Êe ustuknuti pred tom katastrofalnom moguÊnoπÊu, ili prihvatiti, bar privremeno, neki viπestrano zadovoqavajuÊi kompromis.

Naπe je miπqewe da Êe Amerika hladno i svesno izabrati TreÊi rat. Woj se æuri i zato ima svoje razloge. OdluËna je da odræi i globalizuje svoju moÊ. Poseduje relativno veliku, snaænu i dobro treniranu stajaÊu armiju, opremqenu posledwom ratnom i elektronskom tehnikom. Na tom planu nesumwivu prednost nad svojim suparnicima. Ali ni mnogoquda Kina, veÊ ekonomski gigant, mnogo ne zaostaje. Ima i moæe da ima uvek brojniju armiju od SAD i tako brojnoπÊu donekle kompenzira wegove tehnoloπke prednosti. Ali i oruæano i tehnoloπki Kina napreduje; mornarica i vazduhoplovstvo ubrzano rastu. Rusiju za sada πtiti, zastareo, ali paritetno jednak sa SAD nuklearni arsenal. ©titi je i wen ogroman prostor u kome su se dosada `udavili` svi gramzivi zavojevaËi koji su pokuπali da ga osvoje. Ta ogromna teritorija puna vrednih sirovina, kao uqe i gas, je trenutno i wena slabost, jer je treba braniti sa oko 140 miliona qudi, koliko danas Rusija broji. Ali i Rusija pod Putinom se ubrzano oporavqa i napreduje - politiËki, tehnoloπki, ekonomski i etniËki. Sve viπe jaËaju wene veze sa bivπim sovjetskim republikama, naroËito na istoku.

Ekonomije Kine i Rusije su u ekspanziji; SAD i wenih zapadnih saveznika u recesiji. Ako se nastavi dosadaπwa stopa rasta kineske ekonomije, Kina je na putu da za neku godinu stigne Ameriku.

Finansijsko-bakarska kriza koja je osakatila SAD i Evropu, gotovo je mimoiπla Rusiju i Kinu. Nastala je neËuvena situacija. One danas kreditiraju i zajme novac Zapadu. Proπiruju saradwu sa naprednim i rastuÊim ekonomijama velikih zemaqa kao πto su Indija i Brazilija, te grade i uËvrπÊuju s wima ekonomsko-politiËki blok tzv. BRIK (Brazilija, Rusija, Indija, Kina). BRIK je veÊ stvorio i svoj rezervni fond, neπto nalik na centralnu banku, koji treba da spreËi u zametku svaku pojavu krize koje sada potresa Zapad.

Americi se æuri i hoÊe u odluËujuÊi obraËun,

IZ SADRÆAJA

MLA–A DINKI∆ - BESMRTNI

PRILOZI ISKRI Umesto cveÊa na grobove mojih πkolskih drugova Veselina KesiÊa i Borisa „TonËe” AntunoviÊa Milan Bilbija KD$ 100 Umesto voπtanice na grobove dragog druga Borisa AntunoviÊa i Marge MarkoviÊ Vera PopadiÊ KD$ 50 Za pokoj duπe Svete PaunoviÊa o. Mateja i Cica MatejiÊ

$ 25

Za pokoj duπa Veselina i Lidije KesiÊ o. Mateja i Cica MatejiÊ $ 25 Za seÊawe na Vecu GajiÊa, Margu MarkoviÊ, Vladu i KaÊu LazareviÊ, kao i naπih kumova Æivana i Jelene PekoviÊ Milena i Dimitrije VojnoviÊ $ 60 U spomen Marge MarkoviÊ sa kojom nas veæu mnoge i drage uspomene, takoe i naπeg dragog druga Svete PaunoviÊa Stevan i Vera PiroÊanac $ 20 Prilog Iskri Dimitrije QotiÊ

$ 120

Uz duboko sauËeπÊe gospoi Valen-tini i porodici, na rastanku u veËni æivot, sa dragim Svetomirom Pauno-viÊem - VeËna mu pamjat i Mir Boæji!

–ini i Miloπ BoæaniÊ $ 100

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK.

Tiranija ameriËkog liberalizma. . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Putin ometa zapadne `projekte`. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Muslimanska renesansa u Srbiji.. . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Nova vlast - Ëojstvo bez junaπtva . . . . . . . . . . . . . . . . 5

`Patriotska pqaËka` u reæiji Soroπa. . . . . . . . . . . . 13 Kako je MMF uniπtio Jugoslaviju. . . . . . . . . . . . . . . . .14 Kraj antiruske epizode u Gruziji. . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Bio sam plaÊeni ekonomski ubica. . . . . . . . . . . . . . . . 21 Nobelova nagrada za mir EU?!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. novembar 2012.

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. novembar 2012.

Svaki dobronamerni Srbin πtrecnuo se kada mu je postalo jasno da je jedan od temeqnih stubova novog kabineta Ivice DaËiÊa eks-asistent, guverner i ministar u svim dosadaπwim vladama posle 5. oktobra Mlaan DinkiÊ.

Koncept po kome bi srpsku ekonomiju trebalo da ozdravi Ëovek koji je, zajedno sa plejadom drugih struËwaka, uËestvovao u wenom totalnom devastirawu u Ëitavom periodu nakon 2000. godine, o Ëemu svedoËe nezavisne ekonomske analize, ne samo πto podseÊa na odgovorno angaæovawe koze da Ëuva kupus, veÊ ozbiqno postavqa pitawe smisla i svrhe ovakve kadrovske politike na poËetku mandata vlasti koja mnogo obeÊava i od koje se joπ viπe oËekuje.

Otkuda to da se na istom poslu nau Mlaa i najradikalniji kritiËari wegovog gazdovawa finansijama i ekonomijom? Teπko je pretpostaviti da su lideri napredwaka promenili miπqewe, kao πto je u tom svetlu neuverqivo tumaËewe da navodno strani partneri nisu imali niπta sa profilisawem aktuelne srpske vlasti. Jer, niko ko æeli dobro bolesnoj srpskoj ekonomiji ne bi predloæio lek koji je ubijao proteklih 12 godina. Afera sa Agrobankom i najnovije analize nezavisnih ekonomskih eksperata, koje se vrte internetom, bacaju viπe svetla na ovu situaciju i umnogome smawuju dilemu u odnosu na centralno pitawe: da li je DinkiÊ slabo mesto ili meki trbuh aktuelnog DaËiÊevog kabineta?

Dobro obaveπteni izvori bliski Nemawinoj 11 istiËu da je prvi veliki sukob DinkiÊa sa VuËiÊem, kao najodgov Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dragog druga Vitu RadojËiÊa - oca Jovana Hilandarca Andra MandiÊ $ 25 SeÊawe na moje dobre i drage prijateqe, Saπu i Boπka BorojeviÊa Nada Bardak A$ 50 (1) Umesto cveÊa na grob Miodraga SimonoviÊa, sa molitvom, da mu Bog podari rajsko naseqe OæaloπÊena porodica: æena Mira, Êerka Nikol, zet Gerad, unuke Madi i Josije - i drugovi: Mile KuliÊ, Niko MladoπiÊ i Miπa PetroviÊ A$ 50 Umesto voπtanice na grob mojoj dragoj roaci i saputnici Margi MarkoviÊ, s molitvom Gospodu da joj podari veËni pokoj!

Danica Pavlica KD$ 40

ornijim za borbu protiv korupcije, ovog potoweg poslao u VMA na nekoliko sati, jer mu je pozlilo zato πto je u raπËiπÊavawu oko Agrobanke aktuelni ministar finansija pokuπao da zaπtiti jednog od wemu bliskih qudi. I tu dolazimo do prvog suπtinskog sukoba unutar srpske vlade. Mnogi smatraju da je pridavawe medijske vaænosti navodnoj svai Veqe i Mrke, koja je izvoena u isto vreme kada i sukob VuËiÊ-DinkiÊ, dobro doπla da se skrene paæwa javnosti i da veÊ na poËetku mandata ne doe do politiËke havarije unutar DaËiÊevog kabineta.

AnalitiËki gledano razlozi za havariju te vrste postoje mnogo ranije, Agrobanka je samo lakmus koji Êe pokazati kuda ide nova srpska vlada. Jer, u pomiwanoj ekonomskoj analizi, koju potpisuje πiroj javnosti nedovoqno poznat ekonomista Miodrag SkuliÊ, argumentovano se slika propast srpske privrede i ekonomije posle 2000. godine: Srbija je ostala bez domaÊih banaka, a 24 inostrane banke uËestvuju u ukupnom kapitalu sa skoro 87 odsto, pa je jasno ko u Srbiji vlada privredom -onaj ko dræi kod sebe i novac. Privatizacija koja je sprovoena po principu uniπtavawa svega domaÊeg ugasila je Ëak 91 poqoprivredni kombinat, a 2.000 firmi, duænika najveÊih banaka umesto ozdravqewa puπtene su niz vodu. Da bismo ispeglali buxet i vratili dospele dugove moramo da se zaduæimo nove 4,4 milijardi evra, a celokupna proizvodwa pπenice i kukuruza u Srbiji je ispod jedne milijarde evra... Gde je balast od 117 posebnih republiËkih agencija i 716 javnih preduzeÊa. Ëiji prsti se prepoznaju u ovim rabotama? Moglo bi se letwi dan do podne nabrajati πta je sve preduzimano na upropaπÊivawu srpske privrede i ekonomije, a glavni krivci za to su, prema SkuliÊu, Labus, –eliÊ, DinkiÊ, VlahoviÊ, CvetkoviÊ i JelaπiÊ. OstavqajuÊi ostale po strani, zadivqujuÊe je πto se sa ovog spiska Mlaa Besmrtni preselio ponovo u fotequ ministra finansija i time viπe druge oko sebe, nego samog sebe, doveo u neprijatnu situaciju.

Poverewe, koje u najπiroj javnosti ima ova Vlada na poËetku mandata, moglo bi da pukne kao balon od sapunice ako se vrlo brzo, a onda sistematski i u kontinuitetu narodu ne pruæe istinski argumenti da i koza moæe da saËuva kupus. Ili opet gledamo veÊ vieno, u skladu sa starim vicom o javnoj kuÊi, gde zbog loπeg poslovawa, umesto prodavaËica qubavi, mewaju krevete.

Vesti-on-line 12.10.2012.

Radivoje PetroviÊ (Podvukla - Iskra)

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

O NikoliÊevim reËima o Kosovu pred UN Vlada Srbije joπ nije izaπla ni pred Narodnu skupπtinu ni pred javnost sa najavqenom i obeÊanom „strategijom za KiM”. Zato se sa razumqivim poveÊanim interesovawem oËekivao i odsluπao nastup predsednika Srbije Tomislava NikoliÊa pred Generalnom skupπtinom UN. NikoliÊev govor je, nema sumwe, „skica” onoga πto Êe Ëiniti „strategiju”.

Zato su Fakti pitali: πta kaæete za NikoliÊev nastup, πta ste u wemu doæiveli kao novo (i kao raskid sa „kosovskom politikom” Borisa TadiÊa) i ohrabrujuÊe, a πta vam se nije svidelo, πta vas, moæda, plaπi? Æivadin JOVANOVI∆, bivπi πef diplomatije SRJ, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih: DræavniËki i jasan govor. U celini posmatrano, bilo je to dobro istupawe, dræavniËki intonirano i dosta konkretno kada je reË o pitawima koja se tiËu Srbije. NajznaËajnije je da je na tom najveÊem svetskom forumu NikoliÊ rekao neπto πto godinama nismo Ëuli od zvaniËnika Srbije, a to je da je pitawe statusa KiM osnovno, da nije reπeno i - da se ne moæe reπiti bez Srbije.

Takoe je znaËajna izjava koju smo sluπali u varijantama i prethodne i sadaπwe vlasti - da Srbija neÊe nikada eksplicitno ili implicitno priznati jednostranu secesiju svoje pokrajine jer je znaËajno da je to reËeno na najreprezentativnijem forumu na svetu.

Razume se da ima mnogo drugih znaËajnih pitawa, ali sam liËno u dilemi - da li je trebalo da se tamo bilo ko zakliwe da Êe se primeniti tzv. tehniËke dogovore iz Brisela. Jer, ako su tehniËki, onda nisu za strateπki nivo kakav je predsednik Tomislav NikoliÊ i kakav je Generalna skupπtina UN. Meni je to bilo suviπno, odnosno nije mi bilo adekvatno to zakliwawe. Ali, to ne dovodi u pitawe ocenu o dræavniËkom i jasnom govoru o najvaænijim interesima Srbije.

Qubomir KQAKI∆, politikolog i publicista: Mislim da je ovo isto ono πto smo imali i do sada u politici - i Evropa i Kosovo. To je otprilike, u korelacijama koje su bile definisane kao sluæbena politika dræave pod proπlom vladom. Nije se desila neka znaËajnija promena, sem πto je na drugaËiji naËin ispriËano. Razlika je samo u tome πto NikoliÊ predlaæe da se to podigne na viπi nivo, da bude na nivou koji on zastupa, a sa druge strane da bude neko ko mu je pandan.

Milan IVANOVI∆, predsednik Srpskog nacionalnog veÊa severa KiM: Predsednik NikoliÊ je najavio direktne pregovore izmeu Beograda i Priπtine, na najviπem politiËkom nivou. Istovremeno je izjavio da Srbija neÊe ni pod kakvim uslovima da prizna nezavisnost Kosova i Metohije. Sa takvim stavovima bismo mogli da se u potpunosti sloæimo i da ih podræimo. Ali,

neizvesnost izaziva to πto je predsednik najavio da Êe ispuniti sve dogovore koje je postigla prethodna vlast. Jer, te dogovore smo oznaËili kao kolaboracione i kao ono πto ugroæava naπe vitalne interese. PoËetak implementacije dogovora o integrisanom upravqawu `administrativnim prelazima` i carinama izaziva veliku uznemirenost, strah i neprihvatawe, bez obzira na stranaËku pripadnost. Niko od nas nije upoznat sa sadræinom pisama kojima se prihvata implementirawe carine, kojom se uspostavqa granica na teritoriji Srbije, sa carinicima, albanskim policajcima isl. To faktiËki znaËi prihvatawe i jednu vrstu priznawa nezavisnosti Kosova i Metohije.

Nama je bilo reËeno da taj sporazum moæe voditi i destabilizaciji prilika i etniËkom ËiπÊewu Kosova i Metohije. Zato to nije u saglasnosti sa onim πto je prethodno obeÊavano - da Srbija neÊe priznati. Ovo je faktiËko prihvatawe nezavisnosti Kosova.

Branko KRGA, bivπi naËelnik Generalπtaba: NikoliÊevo istupawe je bilo dobro pripremqeno i videlo se da je hteo da svetu uputi nekoliko vaænih poruka: svetu - da Srbija zaista opredeqena za mir, Albancima - da je vreme da se napravi nekakav istorijski kompromis i da od sukobqavawa nisu imali niπta posebno ni oni ni Srbi. TreÊa NikoliÊeva poruka je bila je Srbija jasno opredeqena prema EU, kao jednoj strategijskoj viziji. I, mawe viπe, mislim da je to bilo i oËekivano. Suπtinski, jedino novo je moæda to πto je predloæio da se dijalog sa Albancima vodi na najviπem nivou, mada je on to pomiwao i u nekim ranijim svojim istupawima. Tek Êe se u praktiËnom ponaπawu novih vlasti videti da li je retorika oπtrija, a suπtina ista u odnosu na prethodnu vlast.

Sanda RA©KOVI∆ IVI∆, bivπa predsednica Koordinacionog centra za KiM: NikoliÊ je imao dobar govor, jasan i oπtar, patriotskog karaktera. U delu u kome govori o ustupcima Albancima, kroz dogovore Borka StefanoviÊa koje je dræava namerna da nastavi daqe, i tu je predsednik NikoliÊ dao priliËno kritiËan ton. ©to se ostalog tiËe, sve pozdravqam, jer je to najava jedne bitno drugaËije politike prema Kosovu i Metohiji od one koju je vodila prethodna vlast.

Najvaæniji deo koji je izgovorio je bio da Srbija ne moæe napred bez Kosova i Metohije, a graani Kosova i Metohije ne mogu napred bez Srbije. Dodao je da mi tako neπto nismo traæili ni od jedne druge zemqe i pledirao i upozorio svet da Srbija neÊe iÊi nigde bez Kosova i Metohije.

27. 9. 2012.

(Podvukla - Iskra)

Fakti

God. LXV

Birmingham, 1. novembar 2012.

Broj 1218

Posle predsedniËkih izbora u SAD

OBRA»UN SA IRANOM - PREDIGRA VEROVATNOM TRE∆EM SVETSKOM RATU Ovog novembra odræavaju se izbori za predsednika SAD, najmoÊnije dræave i najuticajnije sile dominantnog svetsko-demokratskog poretka. O ulozi predsednika SAD u tom poretku dosta govori Ëiwenica da nema ozbiqnog kandidata za predsednika koji sam nije milijarder, ili ako to nije, ne podræava visoki svetski kapital, jer to je cena uËeπÊa na izborima (sa nekim izgledima na pobedu). »iwenica da se kapital ne povodi sentimentom, veÊ svojim profitom i interesom, ukazuje i na to kome prevashodno sluæe i predsednik SAD i svetskodemokratski poredak. Sami izbori su uglavnom periodiËno zabavqawe javnosti i prividno davawe oduπka `narodnoj voqi`; od liËnog interesa za kandidate i donekle stranke koje ih kandiduju, ali savrπeno nevaæni πto se suπtine poretka tiËe.

Mewaju se povremeno predsednici, ali ne i kapitalistiËko-demokratski poredak - „promene bez promena”. Osnovni operativni metod demokratije je slabqewe protivnika; wegova `diferencijacija`, razbijawe wegovog jedinstva i podela. Izvorne demokratije se od wegovih posledica brane privilegijom dvopartijskog sistema vlasti. UnutraπwepolitiËki stranke se mogu razlikovati u `naglasku` nekog druπtvenog pitawa; recimo, da li Êe zdravstvo biti besplatno i dræavno, ili zasnovano na privatnom osigurawu. Spoqno-politiËki su u bitnom jedinstvene.

Povrπan utisak da je svetsko-demokratski poredak neπto `labavo`, sponatno, nenametqivo i `slobodno` je u najmawem naivan, a u mnogom tako i predstavqan od `demokratske` propagande.

Savremena svetska demokratija se preko tri stotine godina uigrava, razrauje i iskustveno unapreuje.

Danas je to vrlo `sofisticiran` i kompleksan druπtveno-politiËki svetski poredak, zasnovan na strogoj hijerarhiji, odrazu ekonomsko-finansijske i vojne moÊi sudeonika. Ima mnoga svoja lica i vidove, `na oko` Ëesto nepovezanih, stvarno tesno (akcijski) koordinirani, podræani πtabovima struËwaka i planirawa, obaveπtajnim sluæbama, javnim i tajnim organizacijama, raznim `nezavisnim` pokretima i `nevladinim` organizacijama; na finansijskoekonomskom planu, Svetskom bankom i MMF-om...

Danas je sve to u takvoj meri organizovano, napadno i nametqivo, te podræano moÊnom propandnom maπinom koja iz svih uglova `nezavisnog` medijskog sveta πiri mit o vrlinama `narodne` demokratije, a u svojoj hipokritskoj `samokritiËnosti` ne ide daqe od slogana: `Demokratija nije najboqi druπtveno-politiËki sitem, ali nema boqeg...` I tu stavqa veliku taËku, preko koje drznik prelazi samo po cenu bujice anatema i kleveta, vernika demokratije.

U toj svetlosti treba kritiËki suditi o `demokratskim` propagandnim tvrdwama: `Slobodi medija` u preteæno privatnom i stranom vlasniπtvu, ili takvih mogula kao Merdoh kome se klawaju i Ëiju podrπku traæe i u vrhunskim demokratijama mnogi predsednici vlada. `Slobodnom træiπtu` na kome vrhune monopoli, tajkuni, strane banke i velika svetska preduzeÊa. `Borbi i suzbijawu korupcije`, gde samo `instalirawe` demokratije poËiwe bezoËnom korupcijom - mitom, finansirawem subverzivnih pojedinaca i grupa, Ëak i stvarawem takvih organizacija kao `Otpor`, do direktne kupovine sutraπwih stranaËkih prvaka i buduÊih nosilaca `demokratske` vlasti.

Navodnoj `narodnoj voqi izraæenoj na slobodnim izborima` gde neupuÊen narod povremeno bira `svog` predstvanika meu kandidatima viπe politiËkih stranaka - tvorevini savremene demokratije - koje imaju skoro iskquËiv monopol kandidacije qudi za `narodne` poslanike. Stvarni zadatak politiËih partija je slabqewe narodnog, nacionalnog i dræavnog otpora vlasti (izraæenoj kroz skupπtinu) stranaka i wihovim teoretskim i veπtaËki stvorenim interesima. Novoj neprirodnoj Ëesto zakrvqenoj podeli naroda, mimo prirodnih druπtvenih i strukovnih interesa seqaka, radenika, preduzetnika, slobodnih profesija, itd., a time i gurawe u zapeÊak stvarnih druπtvenih i dræavnih pitawa i opπteg i neprikosnovenog narodnog interesa.

Jedna od Ëesto upotrebqavanih poluga novovekovne kapitalistiËke demokratije je imperijalizam. Wegovo savremeno lice je globa-lizam sa