iskra1217

God. LXIV

Birmingham, 1. oktobar 2012.

Broj 1217

Сrпска посла... необична и шокантна

ФЕНОМЕН - АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ

Почело је то, ако се још сећате, од Филипа Гордона из САД Стејта, који је, на најаву напредњака да је Ивица Дачић одређен за премијерa, дојурио у Београд да би - наравно, „без мешања” у српска унутрашња догађања - омогућио стварање „велике коалиције” између ДС и СНС у влади чији би премијер био Борис Тадић, иначе губитник ђурђевданских председничких избора а у корист новог председника Србије Томислава Николића. По, избору, овај је због изгледа неких „популистичких” разлога, дао оставку и препустио своју СНС пotпредседнику Александру Вучићу. Једини уважавани Србин у САД

Укратко по Гордону,тако, сада „наоружни”, поtпредседник СНС Вучић, упутио се у Вашингтон не би ли осујетио Гордонов план, јер по свему СНС има бољег „коња за (премијерску) трку” од Тадића у личности Ивице Дачића. После неколико дана, овај се вратио из Вашингтона, изјавивши да има за Косово рђаве информације - Србија мора прихватити све Боркове договоре са Приштином. Ни речи, међутим, о Дачићу. Ускоро потом, овај постаде премијер владе коју је одмах озаконила Скупштина Србије. Вучић је тако на фини и дипломатски начин, сакрио од јавности Гордонов „пораз”. Међутим, ако је тачно да се ради о поразу, а изгледа да јесте, поставља се овде једно врло интересантно питањe, откуда Вучићу толика моћ да мења САД политичке одлуке? Одговор се можда крије у још једном ранијем потсећању а које је везано за Николићев раскид са Шешељeм. Наравно, одговор који је пружен, не мора да је у детаљима тачан, али по смислу требало би да је врло близак истини, јер се врло лепо уклапа у остале околности. Прво, познато је да су пред раскид Николићеве присталице изнајмиле (ценом од 7 хиљаде евра месечно) Била Монтгомерија, бившег САД амбасадора у Београду, за саветника у погледу како од њих, омрзнутих шешељеваца, начинити демократе а који би били по

САД укусу, из чега је нешто доцније изчилела данашња Српска напредна странка (СНС). Друго, изгледа да је Вучић био инструменталан у овој нагодби, како у погледу избора Монтгомерија али и саме идеје напредњаштва. И треће, као таквог а, уз то, необично амбициозног, препоручио га је изгледа Монтгомери неком центру моћи у Стејту, где је Вучић демонстрирао своја политичка умећа и тако постао човек од поверења који је у Вашингтону радо приман а његове препоруке, по српским питањима скоро без корекције, уважаване. Дачићеве премијерске муке

Чим се формирaла Дачићева влада, овај је дао изјаву, да у будуће ресорни министри неће моћи да дају политичке изјаве, са импликацијом да ће оне бити искључиво само премијерова прерогатива. Стварно се, међутим, испоставило - као што ће се тек видети --, да је Дачић њу исковао за искључиво Вучићеву употребу. Ево неких примера. У предстаљању Косова пред светом, по Борку, Беогрд и Приштина су се обавезале да се уз име Косова увек појављује звездица односно фуснота која указује на данашњу реалност Косова као плод два одбојна фактора: Резолуције СБУН 1244 и противуставног његовог изгласављања nezavisnosti, уз аутоматско признање САД и ЕУ. У пракси пак, Шиптари се тога (Косово са звездицом) нису придржавали, па су Срби, на тим међународним скуповима, у знак протеста, били приморани да их напуштају. Чим је постао премијер, Дачић је избацио у први план своју стару идеју о северном Косову под Србијом, Вучић, као што је речено на самом почетку, га је упозорио да је из Вшингтона дошао с рђавим информацијама о Косову Србија мора да прихвати све Боркове договоре са Приштином а међу њима, противно договору, чак и Косово без звездице. Чим је Вучић „одобрио” овакво Косово, почело је од стране српске владе и Дачића хорско аплаудирање идеји Косова без звездице, јер наводно Србија од „звездице” има само штете а главна је,

Fenomen VuËiÊ... наводи се - нема инвестиција. Вучић је буквално објавио „рат” против корупције и тајкуна. Рекао је да он нема страха у тој борби и да ће се борити док и последњег не открије и преда судском гоњењу. Тек пак после овог његовог одобравајућeг „сигнала”, Дачић се појављује са сличном ретотиком и акцијом. Недавно је Вучић био у Немачкој. Пре свега тамо је добио „председнички” третман (знају Немци ко води Србију), сличан Тадићевом. Тамо је водио политичке и економске преговоре са свима из непосредног окружења канцеларке Ангеле Меркел. Лично је потписао или био присутан потписивању уговора са немачким енергетским гигантом RWE. Можда је то ради тога да се успостави баланс за нешто доцнији (11 септембар) састанак Николића и Путина у Сочију где су чак најављене почетне радње за Јужни ток у Србији до краја 2012. Вучић оправдава своју посету тамо јер је Немачка најбржи пут за ЕУ. Некако у исто време, дошло је из НемаËке али не од владе већ од Бундестага (Скупштина) седам ново-старих услова о Косову. Вучићев „председнички систем”

У Дачићевој влади Вучић је први поtпредседник, министар одбране и главни (и једини) Координатор Бироа безбедности при председнику Србије Николићу. Кад је већ поменут овај Биро, врло је ту индикативно о Вучићевој снази једно саопштење овог тела, где се помињу неки људи као присутни том скупу, али ни једне индиције да је и премијер Дачић био међу њима, иако би он по својој дуплој функцији - премијер и министар унутрашњих послова - први морао бити на том списку. Као што је већ напоменуто на почетку, по избору за предсеника Србије, Томислав Николић, највероватније по савету Вучића, а да би он био председниk „свих грађана” Србије, својом оставком као председник СНС, буквално је себе искључио односно „пензионисао” из стварне политике. Из овога постаје јасно да је тиме Вучић постао стварни мада неформални вођа СНС, најјаче парламентарnе странке у Скупштини Србије. Али и више од тога. Са својим и коалиционим мандатима, укупно 133, Вучић је у позцији да господари законодавством Србије. Ова страховита концентрација политичке моћи у рукама Вучића, личи по свему на Тадићев председнички систем, изузев што у Вучићевом случају, сем што је временски потпуно изненадан, он је и врло необичан и несвакидашњи јер извире испод „скута” самог премијера Дачића. За разлику, Тадић је свој председнички систем постепено и неосетно наметао Србији током своје осмогодишње владавине њоме. Стабилност српске владе?

2

Како, с друге стране, Дачић није глуп човек, и као такав види патерналистички и често отворено понижавајући однос Вучића према њему онда постаје јасно да је ту посејана клица ривалства између ове двојице. Ово евентуално може да изазове распад ове коалиције у ком случају идеја Филипа Гордона о „великој коалицији”, с Тадићем као премијером, постаје поново актуелна; ако пак и до тога не дође, једини излаз из те „пат” ситуације јесу нови избори. Вучић мора да је и сам свестан деликатности свог односа према Дачићу, па правда ту ситуацију вероватно таквим САД захтевом. Наиме - он, Вучић - пред САД мора да буде гарантор Дачићеве „подобности” за вршење функције премијера Србије. Пошто је он још увек њен премијер, евидентно је да му је таштина тренутно задовoљена. Стално? то је већ друго питање. Неки учинци Вучићеве диктатуре

Као што смо видели, Вучић је у данашњој Србији поседник једне готово диктаторске власти, којој би чак и Милошевић, да је случајно жив, могао да позавиди. Можда Вучић, кад је у питању власт, још једино с Титом не би могао да се такмичи. Стога, требало би се позабавити досадашњим, двомесечним учинцима те Вучићеве власти. Прво, а то смо већ видели, он је своју власт зграбио у рекордном кратком готово шокантном времену. „пензионисао” је Николића; иако само потпредседник СНС, он је стваран њeгов вођа јер су 73 посланика у Скупштини под његовом контролом; иако само подпредседник владе Србије, он, као што смо видели даје оперативне „сигнале” за почетак извесних акција које спроводи у дело Дачићева влада. Тако је дао почетни сигnал за борбу против корупције и тајкуна, али ништа конкретно није учињено, сем ако се случају Агро-банке, која је само под ислеђењем, то не припише. Додуше, мистерија продаје Политике, по Вучићу, за неколико дана ће бити расветљена. Друго, Вучић је издао наредбу да се у свим локалитетимa Србије прекомпонују локалне коалиције, тако да његова странка СНС, добије већинско место у IZ SADRÆAJA Trijumvirat - Dragaπ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Podela zadatka - Kosovo. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Opasno potkopavawe UN. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Rusija: Ustani Srbijo!. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .18 Koliko koπta otaxbina?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Agonija haπkog suda. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 B. DragaπeviÊ: Stopama predaka. . . . . . . . . . . . . . . . . 25 Odnosi MihajloviÊa sa NediÊem... . . . . . . . . . . . . . . 27 + Svetomir PaunoviÊ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. oktobar 2012.

новим коалицијама, а он лично повећа своју моћ. Дачићеве локалне власти су се у почетку против таквог прекомпоновања успротивиле, док најзад сам Дачић није наредио те је ново компоновање прорадило. У том смислу многе локалне СНС, СПС коалиције су без проблема створене. Неке, мећутим, нису. Најпознатији је случај Новог Сада. Тамо власт сада држи коалиција Тадићеве ДС и Чанкове ЛСД са Игором Павличићем из ДС као председником. Пошто сада СНС и СПС, имају већину од 42 одборника, они су тражили да стара коалиција преда власт, али како се она на „техникалијама” томе дуго противила, тек ових дана је прекомпозиција у Вучићевом смислу најзад обављена. Додатни можда разлог за ову акцију јесте тај што је у старој коалицији Чанкова странка. За Ненада Чанка се зна да је у вези одлуке Уставног суда Србије која оспорава уставност неких двадесетак закона Војводине, најавио Србији „врућу јесен”; нова коалиција у Новом Саду је тако можда Вучићев одговор Чанку. За чудо, о прекомпоновање локалне коалиције у Беграду, којој је на челу Драган Ђилас из ДС, а који је, после избора, постао јавни Тадићев конкурент, од стране напредњака и Дачића се и не чује; бар за сада. Је ли Вучић САД агент?

По Петру Искендерову, из руског Фонда стратешке Културе (Искра, септембар 2012.), који је иначе добро обавештен о политичким догађањима у Србији, Вучић у основи доследно спроводи у дело САД политику према Србији а специјално у погледу Косова. То је један сасвим нови моменат у овом расматрању, па је неопходено појаснити Вучићево нагомилавање власти у својим рукама али гледано из угла Петра Искендерова, а по коме је овај најобичнији САД агент. Ево тих неколико околности. Прво, одступивши од странке, председник Николић је уствари пренео на Вучића извршење његовог страначког националистичког програма (Косово, Сребереница, Вуковар). То је један разлог зашто Вучић мора да има политику моћ. Друго, та моћ је потребна да би он у његовом извршењу имао првенство над Дачићем. Треће, што већа та моћ то се некако аутоматски диже и Вучићев лични ауторитет и поверење у народу српском. Ствара се тако већ добро познати синдром свих диктатора: зна он шта ради! При оваквој ситуацији једини начин да Искендеров буде у праву јесте да је та општа, непрестана, бучна, шокантна атмосфера силе и моћи (што већа то боље) ту неопходна да би се иза ње прикрили Вучићеви у основи анти српски радови у корист САД-а. Рискантно, али у Вучићевој режији, могуће…

Н. Љотић

Iskra 1. oktobar 2012.

Krvavi tragovi NVO-a ili πta bi NikoliÊ mogao da nauËi od Putina Pionir antisrpstvaTeofil (Teofob) PanËiÊ nedavno je izjavio kako su predsedniku zemqe i potpredsedniku VladeTomislavu NikoliÊi i Aleksandru VuËiÊu ruke krvave do lakata. A kome su u Srbiji ruke zapravo krvave?

Upravo onima, koji ovih dana svojom monstruoznom i autoπivinistiËkom retorikom skrnave ubijene Srba od strane πiptarskih koqaËa.

Jer, kako drugaËije objasniti horski nastup Nataπe KandiÊ i Sowe Biserko, koje su samo dan posle objavqivawa straviËnih detaqa o vaewu srca srpskom mladiÊu, izjavile da audio snimak svedoËewa ovom zloËinu sigurno nije autentiËan, kao i da je takozvana dræava Kosovo zasluæila nezavisnost!?

DomaÊe NVO zveri ostavile su za sobom krvave tragove i viπe nema dileme da su drugarice KandiÊ i Biserko za ovakav medijski nastup dobile krvavi πiptarski novac, zaraen upravo prodajom srpskih organa.

I tu se vraÊamo na Tomislava NikoliÊa.

Ukoliko i ovog puta, dræava niπta ne preduzme protiv NVO uvreda za porodice nestalih i ubijenih, kao i otvorenih kleveta Tuæilaπtvu Srbije, NikoliÊ Êe zapravo postati neka vrsta sauËesnika u govoru mræwe Nataπe KandiÊ i Sowe Biserko.

Predsednik Srbije bi boravak u SoËiju trebalo da iskoristi na najboqi naËin i da od Vladimira Putina nauËi kako se brani i Ëuva dostojanstvo svojih graana. Skrnavqewe Crkve Hrista Spasiteqa, uvrede pravoslavaca i ruskog patrijarha, Ëlanice satanistiËke pank grupe (NVO organizacija finansirana sa Zapada) su zasluæeno kaæwene sa po dve godine zatvora.

A drugarice KandiÊ i Biserko su zapravo nekrofilska verzija „Pusi rajota”, koje su u javnim nastupima toliko puta do sada prekrπile zakon, da bi Ëak i u Norveπkoj dobile drakonsku kaznu zatvora! Ako su u æutom reæimu, NVO zveri mogli da rade πta hoÊe, NikoliÊ i VuËiÊ makar toliko duguju svojim glasaËima da stanu na put πiptarskim plaÊenicima.

S druge strane, postavqa se pitawe da li i novoj vladajuÊoj garnituri odgovaraju ovakvi nastupi NVO kartela finansiranog sa Zapada? Jer, KandiÊka i Biserko su svojim nastupima skrenule paæwu sa πiptarskih zloËina na sebe, baπ kao πto to ovih dana rade i mnogi drugosrbijanski mediji.

Umesto da se bavimo Kosmetom, Srbima se po medijima nameÊe nekakvo usvajawe deklaracije o gej pravima i „sapunica” u Demokratskoj stranci, kao da ova zemqa nema drugih problema.

13.9.2012.

Sajt: <dejanlucic.net/sr>

3

„Ko vetar seje - buru æawe”

GORE AMERI»KE AMBASADE Napadi na diplomatska predstavniπtva SAD zbog uvredqivog filma o proroku Muhamedu.

Protesti u Libiji, Egiptu, Jemenu, Tunisu, Maroku, Sudanu, Iranu, Iraku, Bangladeπu, Izraelu...

AMERI»KE ambasade πirom Bliskog istoka naπle su se u Ëetvrtak na udaru demonstranata koji su upadima, razbijawem, dimnim gasom, paqewem zastava SAD... izraæavali gnev zbog uvredqivog filma "Nevinost muslimana". Demonstracije, koje su izbile na godiπwicu teroristiËkih napada na Wujork i Vaπington, jer je ovaj niskobuxetski film tog dana lansiran putem interneta, ne samo da su masovne i da se brzo πire, veÊ imaju i tragiËne posledice.

U napadu na ameriËki konzulat u libijskom gradu Bengaziju ubijen je ambasador SAD Kristofer Stivens (52) i troje diplomatskih sluæbenika. SAD su na prvo ubistvo jednog ameriËkog ambasadora posle tri decenije reagovale slawem dva ratna broda put Libije, poveÊawem nivoa bezbednosti u diplomatskim predstavniπtvima πirom sveta i najmawe jednom grobqu ameriËkih veterana, kao i istragom da li ovaj dogaaj predstavqa planirani napad pristalica Al kaide na 11. godiπwicu napada na SAD. Protesti su se proπirili na Jemen, Egipat, Tunis, Maroko, Sudan, Iran, Irak, Bangladeπ, Izrael... Iz zemaqa u kojima se preteæno ispoveda islam stiæu osude i zahtevi administraciji internet-sajta "Ju tjub" da se blokira pristup filmu koji je izazvao skandal.

Demonstracije u Jemenu, gde je smeπten najaktivniji ogranak teroristiËke mreæe Al kaide, poprimile su tragiËne razmere. Demonstranti su u Ëetvrtak u rano jutro uzvikujuÊi: "O Alahov glasniËe, o Muhamede!" upali u ambasadu SAD u Sani, a policija je pokuπala da ih zaustavi ispaqivawem hitaca u vazduh. Jedna osoba je izgubila æivot, a pet raweno.

I u Kairu, gde je policija bila prinuena da upotrebi suzavac, braneÊi se od demonstranata koji su bacali kamewe, 16 qudi je povreeno.

UzvikujuÊi "Alah je veliki", "Dole sa ameriËkim imperijalizmom" i "NeÊemo prihvatiti ismevawe proroka Muhameda", demonstranti su blokirali glavnu raskrsnicu u Daki.

U Bangaldeπu su demonstranti uzvikivali parole protiv SAD. U Bagdadu je oko stotinu demonstranata zapalilo ameriËku zastavu. Protesti su odræani i u iraËkom svetom gradu Naxafu, gde se okupilo nekoliko stotina pristalica radikalnog πiitskog sveπtenika Moktada al-Sadra. On je u pisanoj izjavi zatraæio od iraËke vlade da ameriËkom ambasadoru u Bagdadu uputi protest i uvede zabranu dolaska ameriËkim dræavqanima. On je pozvao hriπÊane πirom sveta da se pridruæe osudi spornog filma u kome je prorok Muhamed stavqen u kontekst pedofilije i tema poput seksa i homoseksualizma.

DVA RATNA BRODA - Vaπington je uputio

4

dva ratna broda ameriËke mornarice u libijske vode. RazaraË "US S Labon" je nedaleko od libijske obale, dok se razaraË "US S MekFaul" nalazi na putu.

- Dva razaraËa pristaÊe nedaleko od libijske obale, ali samo kao preventivna mera - rekao je neimenovani ameriËki vojni zvaniËnik i dodao da upuÊivawe brodova ne znaËi i neminovnu vojnu operaciju, ali da komandanti ratnih brodova, koji nose krstareÊe rakete "tomahavk", imaju slobodu da odgovore na "svaku misiju koju naredi predsednik SAD".

Gnevni Iranci okupili su se ispred πvajcarske ambasade u Teheranu, koja zastupa diplomatske interese SAD u Iranu, uzvikujuÊi "Smrt Americi" i pozivajuÊi na ubistvo ameriËkog rediteqa izraelskog porekla. Nekoliko stotina policajaca i pripadnika obezbeewa ambasade spreËilo je masu.

Demonstracija je bilo i u Tel Avivu, gde su desetine Ëlanova Islamskog pokreta protestovale ispred ameriËke ambasade. U meuvremenu su Ëlanovi Kneseta iz arapskih partija i muslimansko sveπtenstvo kritikovali film.

U najnaseqenijoj afriËkoj dræavi Nigeriji, ameriËka ambasada izdala je upozorewe Amerikancime na pretwu napadima ekstremistiËkih grupa, pozivajuÊi ih na izuzetne mere opreza.

- Ekstremisti bi mogli da pokuπaju napade na ameriËke i dræavqane drugih zemaqa Zapada navodi se u saopπtewu ambasade i podseÊa da su radikalne grupe u Nigeriji ubile proteklih meseci stotine qudi.

Protesti zbog filma u Ëetvrtak su odræani i ispred ameriËkih diplomatskih misija u Maroku, Tunisu i Sudanu. U najveÊem marokanskom gradu Kazablanki okupilo se izmeu 300 i 400 muslimanskih aktivista ispred ameriËkog konzulata, od kojih neki uzvikivali antiameriËke slogane, ukquËujuÊi "Smrt Obami!".

Lideri u zemqama gde se demonstriralo pokuπali su da smire situaciju, ali ni oni nisu propustili da osude film.Libija se izvinila Vaπingtonu, a zvaniËnici te zemqe obeÊali su saradwu sa ameriËkim vlastima na rasvetqavawu okolnosti.

Predsednik Egipta Mohamed Morsi obeÊao je da viπe neÊe dozvoliti napade na strane ambasade u Kairu, podræao je mirne demonstracije, ali je oπtro kritikovao film kojim se vreaju oseÊawa muslimana. SevernoafriËke zemqe Alæir i Maroko oπtro su osudile kao antiislamski film "Nevinost muslimana", dok se Indonezija pridruæila Avganistanu u zahtevu za wegovo blokirawe na sajtu "Ju tjub".

Savet bezbednosti UN i generalni sekretar UN Ban Ki-mun su najoπtrije osudili ubistvo ameriËkog ambasadora u Libiji Kristofera Stivensa i troje sluæbenika.

Novosti,13.9.2012.

D. SAVI∆

Iskra 1. oktobar 2012.

O politiËkim, privrednim i korupcijskim promaπajima nove vlasti

TRIJUMVIRAT POLITIKA - I, πta sada? Koliko vremena treba joπ da proe da vidimo da nova vlada, nastala kao proizvod politiËke πpekulacije i nagodbe, ide u pogreπnom pravcu? Zapravo, nastavqa tamo gde je ona proπla vlada bila sruπena. πta smo dobili novim izborima? Novu obmanu naivnih graana Srbije. Gospodo drugovi, dragi prijateqi, nemamo mi viπe ni vremena ni æivota da Ëekamo. πta da Ëekamo? Graani Srbije su toliko siromaπni i toliko psihiËki zlostavqani obmanama politiËkog oloπa u proteklih dve decenije da ne mogu da Ëekaju sitne, πibicarske poteze nove vlade. Nama treba odgovorna, sposobna i hrabra vlada koja Êe povlaËiti istorijske poteze. Nama ne treba prepotentna, nadobudna i arogantna vlada.

Ova vlada, seÊate se to da sam veÊ pisao, izgubila je dragocenih 82 dana dok se formirala i novih pedeset dana u kojima niπta nije uradila.U ranijem tekstu sam naveo da je kquËno da nova vlada odmah uhapsi nekoliko ministara iz prethodne vlade, da uhapsi nekoliko tajkuna i da svim kriminalcima koji imaju status zaπtiÊenog svedoka odmah ukinu tu privilegiju. Na taj naËin, nova vlada bi pokazala svoju odluËnost da se obraËuna sa organizovanim kriminalom u vrhu dræave. Naæalost, niπta od toga nije uraeno.

NajmoÊniji Ëovek u dræavi, prepodobni i umiπqeni VuËiÊ, koji nam se obraÊa sa takvih nebeskih visina, apostolskim glasom saæaqavawa, kao da smo mi mentalno retardirani i kao da smo zaboravili πta je priËao i kako se ponaπao dok je bio udarna pesnica πeπeqevog nacionalsocijalizma, dosadio je priËom o hapπewima kojih, zapravo, ni nema. To πto su oni uhapsili pohlepnog Laleta SekuliËa i poslovodstvo Agrobanke, to je tehniËki deo posla za policiju.

Graani Srbije traæe hapπewe Borisa TadiÊa, –ilasa i 100 funkcionera DS, koji su vrh dræavnog organizovanog kriminal. Za wihovo hapπewe potrebna je politiËka odluka VuËiÊa, koju on ne donosi, jer je napravio sa –ilasom nagodbu i sve predizborne optuæbe na raËun TadiÊa, –ilasa i ostalih kriminalaca iz bivπe vlasti, optuæbe koje je najvatrenije iznosio baπ VuËiÊ, sve je to palo u vodu kao i nadawa neiskusne i naivne πtefice Cvajg, u filmu U raqama æivota, da Êe srpski pastuv, koga tumaËi legendarni Bata ÆivojinoviÊ, uraditi πto je obeÊao i da neÊe zaspati Ëim se bude najeo piletine. Bojim se da graane Srbije Ëekaju ista razoËarewa.

Moja je intelektualna obaveza, za sve vas koji pratite moj rad, da vas na vreme opomenem da su se Kurta i Murta dogovorili i da smo svi mi ponovo prevareni. Moæda nije dobro da ovako piπem, savetuju me moji nabliæi, ali moja moralna obaveza je da vam kaæem istinu. To je jaËe od mene.

Prognoziram, novo-stara politiËka vlast doæiveÊe pravu katasrofu. Svi potezi su im do sada pogreπni. Ne moæete preporoditi privredu sa

Iskra 1. oktobar 2012.

ministrom ekonomskim ubicom koji Ëitavu deceniju uniπtava, prema nalogu svojih vlastodræaca, tu istu privredu. Koji istim ekonomskim trikovima subvencionisawa privrede, nema zvaniËnih podataka πta je sa kreditima koje je on delio 2009 - 2011, kada je ekonomski πtetoËina, odobrio svojim pulenima 2,32 milijardi evra, ali znamo da su svi ekonomski parametri katastrofalni, mada se moglo sa tih 2,32 milijardi evra, kada biste znali posao, da zaposlite 480.000 qudi na træiπtu.To se nije dogodilo, nego je novih 400.000 qudi ostalo bez posla.

Novim subvencionisanim kreditima, po nepovoqnim kamatama direktno se pomaæe prebogatim bankama i razmaæenim monopolistima.

Novim zaduæivawem Êe se konaËno uniπtiti Srbija. Pregovori sa MMF-om Êe dovesti novu vladu u mat poziciju. ObjaπwavaÊe nam zaπto sve prihvataju kao πto nam sada nonπalantni premijer objaπwava, kao da mu je svega preko glave, da ni fusnota viπe nije vaæna. Niπta viπe nije vaæno.

Premijer za svoj Nacionalni savet za privredu je izabrao tajkune, estradne menaxere kompanija koje su sve vreme privilegovane na træiπtu, provincijlne izvrπioce multinacionalnih kompanija, birokratizovane predstavnike privredne komore i estradne ekonomiste koji su podræavali dosadaπwi propali neoliberalni projekat.

Izabrao je bulumentu likova koji nikada niπta nisu napisali protiv takvog koncepta, koji nemaju nijedan tekst u kojem predlaæu neπto drugo πto veÊ nemamo, tako da sa takvim nacionalnim savetnicima za privredni preporod Srbija mora da doæivi bankrot. Oni ne shvataju da se moraju praviti veliki zaokreti u ekonomskoj politici, da se narodu mora saopπtiti istina, da se mora konfiskovati sva oteta imovina, da se dobije poverewe naroda, da se mora napraviti novi ekonomski koncept, da taj novi koncept treba da nose novi qudi, da to moraju biti iskusni privrednici iz zemqe i rasejawa, da moraju biti poπteni qudi, patriote i qudi koji imaju viziju izlaska iz ove tragedije, umesto ovih palanaËkih pajaca koji nisu dorasli istorijskom trenutku.

Kada predsednik NikoliÊ ili Neverni Toma ode u posetu Sojaprotein, koja je vlasniπtvo privilegovane i favorizovane Viktorija grupe, koja je u vlasniπtvu naslednice, onda je svakom pametnom Ëoveku, koji nije politiËki analitiËar, jasno da nikakvih promena neÊe biti i da se Neverni Toma brzo uæiveo u ulogu veselog πarlatana i komedijanta Borisa TadiÊa. Kada VuËiÊ izjavi da neÊe ruπiti vlast u Beogradu, dok se ruπi vlast svuda u Republici, onda je to dokaz da su napravqeni dobri dilovi sa –ilasom, da trijumvirat VuËiÊ - DaËiÊ - –ilas ima opasne namere po demokratiju u Srbiji. Kada vidim da onaj ulizivaËki gmaz TijaniÊ ponovo qubi skute novoj vlasti, onda je to dokaz da niπta nema od slobode medija. Zato je vaæno da ih odmah sada raskrinkamo

5

Trijumvirat... i da graane Srbije odbranimo od novih politiËkih prevara i totalitarnih namera porobqavawa Srbije. Jedini koji ostaju na braniku odbrane demokratije i slobode je moj prijateq Milovan BrkiÊ i wegova hrabra redakcija. Zato i piπem na ovim stranicama, a ovaj tekst i iz bolniËkog kreveta.

PRIVATIZACIJA - πta da napiπem o privatizaciji, a da veÊ sve nisam napisao? Odvratno mi je viπe da ih sluπam πta priËaju. Sva dokumentacija sa struËnim materijalima, koje je radila moja struËna ekipa za preko hiqadu kompanija, nalazi se u dræavnim organima. Sve je na papiru dokazano o kakvim se pqaËkama radi. Zaπto da se revizija privatizacije obavqa na samo 27 kompanija? Zaπto se to ne uradi na preostalih tri hiqade privatizovanih preduzeÊa? Zaπto se ne napravi Zakon o reviziji privatizacije, steËaja, restrukturirawa i dokapitalizacije?

Premijer se hvali da je SPS prvi progovorio o privatizaciji. To nije istina. SPS je samo koketirao sa mawinskim akcionarima, davao je sale za tribine, laæna obeÊawa i traæili su glasove da bi postali to πto danas jesu. πta je danaπwi premijer i ministar policije uradio za otkrivawa pqaËki u privatizacijama u periodu 2008 - 2012, kada mu je πef bio Boris TadiÊ?

Niπta. Najboqi ministar policije nije niπta uradio. Zaπto? Pohvale Savetu za borbu protiv korupcije i Ëestitoj i hrabroj Verici BaraÊ danas degutantno zvuËe. O mojoj ulozi u struËnom postavqawu odbrane mawinskih akcionara i dokazivawu naËina i obima pqaËke, danas niko ne govori. Neverovatno! Za vladajuÊi reæim kao da ne postojim.

Kao da me taj isti VuËiÊ nije prekliwao da ga spremim za struËni duel sa –eliÊem i VlahoviÊem, kao da je SPS zaboravio kako sam 2000. stao u wihovu zaπtitu, protiv terora træiπnih fubdamentalista, kao da su zaboravili koliko je mawinskih akcionara, na moj nagovor, u izborima 2008. glasalo za wih. To viπe niπta wima nije vaæno. Bitno je samo da se prepucavaju ko Êe koje privatizacije preispitivati. Potreban nam je zakon. Ne treba nam πeretski i kafanski odgovori premijera, nego zakon koji Êe se pripremiti za sve privatizacije. O tome niko ne govori. Ponovo ja prvi otvaram tu temu. Samo da se zna i da se ne zaboravi.

EU - Vest je fenomenalna. Prenosim je u originalu. Briselska administracija je odluËila da otvori kancelariju EU na Barbadosu.

Kancelarija je svetla i prostrana. Ima predivan pogled na peπËanu atlantsku plaæu, oiviËenu palmama. Kancelarija Êe zapoπqavati 39 Ëinovnikika i koπtaÊe evropske poreske obveznike preko dva miliona evra. OtvoriÊe se joπ desetak takvih kancelarija na egzotiËnim ostrvima. Ukupan buxet namewen tim kancelarijama je 230 miliona evra.

Zaπto se otvaraju ove kancelarije? Sumanuta briselska administracija objaπwava da je to neophodno zbog podrπke proizvoaËima tropskog

6

voÊa. Objaπwewe je debilno, ali briselski birokrati sebi prave odstupnice za lepe penzionerske dane. Oni iskquËivo misle samo na sebe.

Obezbedili su svoju egzistenciju, dok ogromna veÊina Evropqana grca pod dugovima i u siromaπtvu.

NemaËki penzioni fond je priznao da Êe u bliskoj buduÊnosti nemaËki penzioneri imati sve mawe penzije. Francuske banke se povlaËe iz GrËke, rasprodaju sve πto imaju i zavrπavaju finansijsku operaciju. NemaËka se 12. septembra na referendumu izjaπwava da li poreski obveznici NemaËke treba da plaÊaju grËke dugove. Kolaps evropske politike i ekonomije. Vavilonsku briselsku administraciju to ne zanima. Oni zavrπavaju svoje privatne poslove. Kada se bude raspala EU, poput jugoslovenske zajednice, kada se evropske dræave budu vratile na svoje valute, svi evropski narodi Êe se Ëuditi zaπto su pristajali na ropstvo totalitarne briselske birokratije.

Ukidawem fondova, koje niko ne kontroliπe, neÊe biti viπe potrebe za ovom kancelarijom na Barbadosu. Ëekamo da se to πto pre desi i da nas raspad EU spasi svih nevoqa u koje bi upali.

ZLO»INI -Dobitnik Nobelove nagrade za mir, anglikanski nadbiskup Dezdmond Tutu izjavio je da bi Tonija Blera i Xorxa Buπa trebalo suditi za ratne zloËine pred Meunarodnim sudom za ratne zloËine zbog fiziËkog razarawe i moralne destrukcije koju je izazvao rat u Iraku. Podræavam nadbiskupa. O nama viπe niko niπta ni ne govori.

Ni mi sami. Zaboravili smo da smo bili bombardovani.

Nekadaπwe nacionalne narikaËe, doπavπi na vlast, su zaboravili nevino stradale.

Ni spomiwu ni malu Milicu iz Batajnice. Sada organizuju meunarodni aeromiting, gde uËestvuju i oni koji su nas bombardovali. Kakva je to poruka?

Srbi su stoka, moæete da im radite πta hoÊete, ali oni Êe uvek sve da zaborave.To je naπa nacionalna tragedija koju moramo prekinuti.Ako nemamo nacionalno i qudsko dostojanstvo, onda ne moæemo da branimo nezavisnost i slobodu naπe dræave.

–OKOVI∆ - ponovo sam morao da branim Novaka –okoviÊa... Ono πto me je zaprepastilo da se niko od dræave do sportskih i drugih javnih liËnosti, udruæewa graana i boraca za zaπtitu graanskih prava i sloboda nije oglasio. Zaπto se nisu oglasili dræavni organi?...

Svi su uz Noleta dok on pobeuje, ali kada ga jedna holandska novinarka divqaËi napadne, kada ga je zbog izgleda, opisala da je povijenog nosa, jake brade, crne kose, nazove leπinarom i Ëovekom koji, da je bio stariji kada je rat poËeo u Jugoslaviji, sigurno bi postao ratni zloËinac, onda je straπno da niko u Srbiji ne digne svoj glas protiv takvog rasnog vreawa naπeg tenisera. Gde se sakriπe svi ti veliki borci za evropske integracije? Sve mi je to odvratno. Suzdræavam se da ne budem prost i vulgaran. A najrae bi im sve po spisku napisao. Drugo i ne zasluæuju...

SIM, 16.9.2012.

(Podvukla - Iskra)

Branko Dragaπ

Iskra 1. oktobar 2012.

ПОДЕЛА зАДАтКА зВАНОг КОСОВО

Posle премијера Србије, Ивице Дачића, који је изјавио да не жели да води „небеску Србију”, (1) још једна српска политичка фигура је почетком септембра истакла кандидатуру за вођу приземне, тј. „земаљске Србије” - председник Републике Српске Милорад Додик, који је изашао у јавност са сопственом „генијалном” замисли о неохподности поделе Косова и Метохије.

„Србија треба да изађе и међународној заједници понуди: `Север Косова остаје у Србији. Спремни смо да остатак Косова прихватимо као државу, уз услов да се очувају национални споменици`,” изјавио је Додик у интервјуу датом бањалучком Новом магазину, додајући, за оне који можда нешто слабије капирају: „Србији мора бити јасно, враћање у политичком смислу је немогуће.”(2)

Наравно, сви медији у Србији и Републици Српској су пренели ову изјаву, баш као и претходне, пошто Додику није први пут да, наизглед спонтано, нуди своје „косовско решење” окупираној српској медијској јавности, увек гладној за оваквом врстом поклона, који треба да олакша послове њиховим скривеним газдама. Наравно, као иза сваког деликта, и овде мора да постоји неки мотив. Додик се, наравно, позива на стари, проверени, али већ увелико излизани пост-петооктобарски шлагер: „Сјевер је реалност.” Као, уосталом, и Дачић, још један јавни заговорник поделе Косова и Метохије, који се залаже за „Србију која ће да води реалну политику”.(3) Дакле, на први поглед делује - тј. жели се приказати - да је овде само реч о врло прагматичним политичарима, који „виде ствари онаквим какве јесу”, и једноставно покушавају из дате ситуације да извуку максимум.

Међутим, поставља се питање - ако је поменути двојац Д&Д, који је тренутно на врху „Топ листе косовских реалиста”, толико прагматичан и у току с духом времена, како им је промакла чињеница да се, током последње две деценије, реалност у свету толико променила да је скоро тешко замислити свет из доба пре пада Берлинског зида, да је све постало флуидно, подложно променама, да више ништа није извесно и зацртано? И обојици драга СФРЈ је била „реалност”, па су је Немачка разбили у парампарчад. И СССР је био највећа земља на свету, па се распао на петнаест различитих држава, које и саме, попут Грузије или Азејберџана, нису нужно остале целовите. Судан се поделио, као и Етиопија, а Мали је на добром путу, док је Либија већ фактички племенски подељена држава. Шкотска најављује отцепљење, као и Квебек. Каталонија и Баскија су увек темпиране бомбе. Северна Ирска се опет узбуркала. А, наравно, и Резолуција 1244 је међународноправна реалност (без наводница) па -ником ништа. Уз све то, као политичари који су и сами добијали „благослов” империје да би дошли у врхове власти, двојац Д&Д би свакако требало да буде упознат са истинском филозофијом садашње империје, онако како ју је изложио блиски саветник тадашњег америчког председника Џорџа Буша Млађег:

„Ми смо сада империја, и када делујемо, ми креирамо сопствену реалност. И док ви проучавате ту реалност -студиозно, како то и чините - ми ћемо поново деловати, стварајући нове реалности, које такође можете да проучавате, и тако ће се ствари сложити. Ми смо актери историје… а свима вама ће једино остати да проучавате оно што ми радимо.” (4)

Iskra 1. oktobar 2012.

Ствар је јасна и лаицима - оног тренутка када Србија коначно положи оружје да прихвати „косовску реалност”, империја ће јој створити новије и све новије „реалности” које одговарају њеним интересима - а српским никако. У случају Србије, империјални интереси су јасни - даље дробљење Србије, преко Војводине и Рашке области, а потом зашто не и, на пример, „влашких” делова источне Србије који „теже Румунији”, или оних који би да се „приближе” Бугарској. И сам Додик се, у поменутом интервјуу, узда у „реалност” тренутка, тврдећи да ће „свима бити јасно да Босна не може да функционише и прихватиће се реалност”, не размишљајући о томе да империја може да реши да креира неку нову „реалност” и у самој БиХ, сада када је Република Српска фактички пресечена код Брчког а њена војска скоро разоружана. (5) Враћајући се Косову и Метохији, да ли Додик стварно озбиљно мисли да би икакве „гаранције” очувале српске светиње које би остале у косовској франкенштајн држави? И, још важније, да ли би се људождерска цивилизација (6) (за ову реч у овом контексту је потребно више пари наводница) некажњивости каква се развила међу косовским Шиптарима током последњих пет векова зауставила на Ибру? Или би и даље, уз помоћ истих спонзора, истих „креатора реалности” наставила у свом походу ка Бујановцу, Прешеву, Медвеђи, Нишу. Наравно, намеће се следеће питање, ако је већ реч о политичарима који себе сматрају „реалним и прагматичним”: где је „прагматика” у нуђењу уступака унапред, у слабљењу своје преговарачке позиције чак пре него што су преговори почели, пре него што су чак и у наговештају? И овде је и лаику јасно да прави прагматичари у озбиљном пословном и политичком свету овако не раде када је реч о њиховим интересима. Управо такви прво траже немогуће - а онда се, у виду „уступка”, повуку до позиције коју су негде унапред зацртали као реалну (без наводница) за постизање. Сигурно је да ни Додик ни Дачић овако не преговарају када праве владе, деле ресоре или уговарају разне „комбинације”. Дакле, свакако се не ради о наивности или несналажењу. Зашто то, онда, раде када је реч о Србији и њеној територији, и то њеном најважнијем делу? Овде постоје два изгледна одговора.

1. Неко, тј. нека сила им то суфлира, ради сондаже јавног мњења, или у склопу операције општег слабљења психолошког отпора према предаји Косова и Метохије, или као припрему јавног мњења на прихватање „реалности” резултата неког новог НАТО-шиптарског блицкрига против преосталих косовско-метохијских Срба. (7)

2. Реч је о политичарима изашлих из титоистичког шињела, којима је психолошки сасвим нормално да су Срби стално у дефанзиви и да стално нуде нешто своје другима ради (иначе никад достижног) „мира у кући” и да би нас вековни пријатељи „коначно оставили на миру”, и који, притом, немају духовни и морални капацитет да схвате да постоји нешто изнад голог интереса, а камоли праву тежину Косовског завета и начина на који он дефинише и анимира најдубља места српске колективне (не)свести, у којем лежи не само кључ за преовладавање тренутно сервиране реалности, већ и за многе друге проблеме, попут беле куге, којих су им пуна уста а које никако, ево већ деценијама да реше. (8) Пре ће бити да се суштински одговор може наћи у

7

Sergej Lavrov, ministar spoqnih poslova RF

OPASNI POKU©AJI POTKOPAVAWA UN Pokuπaji potkopavawa osnovnih naËela Poveqe UN, ukquËujuÊi poπtovawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta dræava, akcije zaobilaæewa meunarodnog prava i uspostavqenih formata donoπewa odluka, imaju ozbiqne negativne posqedica i jaËaju nestabilnost u meunarodnim odnosima, ocijenio je πef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

On je, u intervjuu Ëasopisu "Meæunarodnaja æizw" postavqenom danas na sajt ruskog Ministarstva spoqnih poslova, podsjetio da je stanoviπte o slabqewu uloge meunarodnog prava "registrovano" u meunarodnoj ekspertskoj zajednici prije svega kao posqedica poznatih NATO akcija sprovedenih bez dozvole Savjeta bezbjednosti UN. "Bombardovawe Jugoslavije 1999. izvrπeno

Podela zadatka... овом другом - јер без тога, не би постојала ни подлога за уче ствовање у оном првом. Другим речима, са овим нараштајем политичара, ништа се боље не може ни очекивати. Ни њих, као ни систем, није могуће „реформисати”. Нека замајац неког новог почетка буде непристајање на већ отрцане, губитничке тезе које и даље покушавају да нам (пре)продају, и на децидан став да је одрицање од било ког дела Косова и Метохије - издаја, уз све последице које такав чин за собом неминовно повлачи.

Fond strateπke kulture Александар ПАВИЋ 12.9.2012. <srb.fondsk.ru> -------------------------------------[1] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Dacic-Necu-da-vodimnebesku-Srbiju-postovacemo-sve-dogovore.lt.html [2] http://www.novimagazin.rs/vesti/bih-nije-dobro-mesto-za-nas

[3] http://www.politika.rs/rubrike/Politika/Dacic-Necu-da-vodimnebesku-Srbiju-postovacemo-sve-dogovore.lt.html

[4] Faith, Certainty and the Presidency of George W. Bush. RON SUSKIND,http://www.nytimes.com/2004/10/17/magazine/17BUSH.h tml?_r=1

[5] О могућим новим иницијативама у правцу поткопавања Дејтонског споразума, види Ненад Кецмановић, „Равноправни и доминантни”.

[6] За њено поседње „ремек-дело”, за оне који имају врло јак желудац, видети „Анатомија злочина ОВК”.

[7] „На место главнокомандујућег Герхарда Древса, постављен је његов земљак, Немац, генерал Фолкер Халбауер, „специјалиста за блицкриг”.” Ана Филимонова, „Предаје ли се Косово за 17 ‘Хамера’?” http://srb.fondsk.ru/news/2012/09/11/srbiia-predaie-li-sekosovo-za-17-hamera.html [8] Умировљени епископ Захумско-херцеговачки и приморски Атанасије (Јевтић) је јавно реаговао на Дачићеву изјаву, подсећајући га да „земаљске Србије нема без небеске”. „Владика подсетио Дачића на небеску Србију”.

8

je bez mandata SB UN, a wegovi inicijatori su naknadno poËeli da traæe legitimitet za to.

Usaglaπena je rezolucija SB UN 1244, koja je utvrdila neophodnost da se kosovski problem rjeπava uz poπtovawe suvereniteta Srbije i Crne Gore", naveo je ruski ministar.

Kako je dodao, kad se Ëinilo da se situacija vratila u pravno poqe, ta izuzetno vaæna rezolucija bila je grubo prekrπena kada je Zapad priznao jednostrano proglaπenu nezavisnost Kosova.

Lavrov je podsjetio da su tokom rata u Iraku lideri NATO-a ipak pokuπali da dobiju odobrewe SB UN, a da se u Libiji NATO "viπe nije usuivao da djeluje bez mandata SB" i "taj mandat su dobili", a "druga je stvar πto su ga najgrubqe zlupotrijebili".

On je zakquËio da Poveqa UN ostaje oslonac meunarodnih odnosa "i pored pokuπaja da se taj sistem poquqa po principu da 'zakon za jedne vaæi, a za druge ne vaæi'".

Lavrov je u Ëlanku posveÊenom izazovima za rusku diplomatiju u XXI vijeku, na pitawe kako ocjewuje pojam "humanitarne intervencije", podsjetio kako je poËelo bombardovawe Jugoslavije. Kako je naveo, tamo je pronaeno tridesetak ubijenih Albanaca, a "tek kasnije, kad je sprovedena odgovarajuÊa istraga ispostavilo se da to nisu bili civili nego naoruæani qudi, koji su ubijeni u borbi, πto su dokazale sve balistiËke i patoloπke ekspertize".

"Nije sluËajno πto su izvjeπtaj koji su radili finski patolozi po nalogu EU odmah sklonili 'pod tepih' i nikom nisu pokazali", smatra πef ruske diplomatije.

Ali, nastavio je Lavrov, u tom trenutku kada je ameriËki dræavqanin i πef misije OEBSa objavio da se u RaËku dogodio genocid niko Ëak nije ni pitao, "prosto su se uhvatili za taj izgovor i rekli da je strpqewe prelilo Ëaπu i poËiwemo bombardovawe".

Na pitawe o reformi UN, Lavrov je, parafrazirajuÊi izjavu Vinstona ËerËila o demokratiji, rekao da je UN nesavrπena, ali da je najboqe πto je ËovjeËanstvo moglo da smisli.

Prema wegovim rijeËima, reforme UN se sprovode u vidu stvarawa novih institucija i efikasnije mirovne aktivnosti, a najvaænije je da reforma ne bude odvojena od realnosti i da ne postane "prazni izgovor za ruπewe oslonaca sistema meunarodnih odnosa, Ëiji je kamen temeqac Poveqa UN".

"Nijedan razuman politiËar i ekspert za meunarodne odnose neÊe otpisivati Svjetsku organizaciju", poruËio je Lavrov i dodao da je miran i usaglaπen rad UN kao najveÊeg poligona za dijalog "dugoroËna vakcina od virusa anarhije u meunarodnim odnosima".

13.9.2012.

(Podvukla - Iskra)

Nezavisne novine

Iskra 1. oktobar 2012..

DOBRO JE ©TO `ÆUTI` VI©E NE VLADAJU - NEVAQA ©TO IH JE NASLEDIO SNS Dobro je πto æuti viπe ne vladaju Srbijom.

Nije, meutim, dobro πto se na vlasti nalazi wihova umekπana verzija poznatija kao Srpska napredna stranka. „Vlada Srbije razmatra model koji bi omoguÊio da weni predstavnici uËestvuju na regionalnim skupovima na kojima bi Kosovo bilo predstavqeno i bez fusnote. `ZakquËeno je da je napuπtawem foruma gubila samo Srbija, troπen je bespotreban novac na putne troπkove, a naπim qudima je bilo neprijatno πto su morali demonstrativno da odlaze`, izjavio je izvor Blica iz Vlade Srbije.”

Tako, u saæetom obliku, glasi nedavna informacija, koju su u Priπtini inaËe zadovoqno objavqivali kao vest dana. Pomislio sam da je u pitawu probni balon. Meutim, iste veËeri u dnevniku TijaniÊevog (dez)informativnog servisa „evropske` Srbije (da nam to ne ponavqaju toliko uporno, moæda bismo bili uvereni da nam je Srbijica juænoameriËka?) objavqeno je neπto πto je predstavqeno kao „demanti` potpredsednice Vlade Srbije za evrointegracije Suzane GrubjeπiÊ.

NareËena pored ostalog smatra da je πtetno za Srbiju ako se weni zastupnici ne pojavquju na regionalnim skupovima na kojima uËestvuju i predstavnici tzv. dræave Kosovo. ©ta reÊi? Kakva vlast, takav i demanti.

Avaj, TijaniÊeva natovizija upravo izveπtava da je Vlada donela odluku o tzv. asimetriËnoj fusnoti. Famozna fusnota se, naime, na regionalnim skupovima mora pojaviti samo prvi put prilikom predstavqawa narko-dræave Kosovo.

Moæemo veÊ pretpostaviti kako Êe prevejani trgovci organima to iskoristiti za stavqawe fusnote u nebitne najave skupova, dok Êe ista ta fusnota ispariti prilikom svakog sledeÊeg pojavqivawa naziva Kosova. Da stvar nije æalosna, bila bi smeπna. Dakle, napredwaËka vlast sa svojim satelitima nastavqa tamo gde je prethodna vlada Demokratske stranke stala. Nakon usvajawa Statuta Vojvodine, donoπewa Deklaracije o Srebrenici, kapitulantske kosovske Rezolucije i gubitniËke kosmetske politike, te bezbrojnih perverznih izviwewa koje ærtva upuÊuje svojim xelatima, na red je doπla i „asimetriËna fusnota”, ovog puta u izvedbi napredwaka.

O veseloj druæini Tome i Aleka na alternativnim portalima je napisano viπe nego dovoqno ozbiqnih Ëlanaka joπ pre proπlih izbora.

Tako je dr Miπa –urkoviÊ svojevremeno ustvrdio: „To da je SNS kreacija stranaca koji su to osmislili, tajkuna koji su to morali da plate, i æutih koji su morali da im daju medije i koji ih protivustavno dræe u parlamentu veÊ viπe od dve godine itd, veÊ je degutantno ponavqati”. Joπ neπto na istom mestu izreËe Miπa, neπto πto danas zvuËi

Iskra 1. oktobar 2012. .

popriliËno proroËanski: „Pazite, glas za promene traæi stranka koja tvrdi da hoÊe da sprovodi isti program kao oni na vlasti. Izvini, prijatequ, pa taj program nas je i doveo dovde. (...) onda je sasvim logiËno da Êe i kad vi doete na vlast, ekonomiju da vodi DinkiÊ (podvukao SD), politiku identiteta kadrovi LDP, odbranu neko ko Êe da nastavi ulazak u NATO itd”.

Kako je na pojavu napredwaka reagovala konzervativna Rusija? Ana Filimonova, odliËan poznavalac politiËkih prilika u Srbiji, joπ 2008. piπe tekst s (takoe) proroËkim naslovom Specijalna operacija likvidacije Srpske radikalne stranke. Tomislav NikoliÊ je, zakquËuje Filimonova, „odskora upisan u sistem prozapadnih snaga u Srbiji, gde je za svakoga na politiËkoj sceni definisano mesto i uloga i razraena strategija delovawa”. A nakon poznatog antiruskog ispada (usred zapadwaËke okupacije Srbije) sadaπwe napredwaËke ministarke i notorne feministkiwe Zorane MihajloviÊ-MilanoviÊ, Filimonova Êe ustvrditi: „Grupa NikoliÊaVuËiÊa, koja je stvorila Srpsku naprednu stranku, apsolutno je nova pojava u politiËkom æivotu Srbije, koja je izrazito antiruske prirode”.

I tako daqe. Ova hrestomatija je obimna, ali zbog prostora neÊu navoditi sve uputnice (zainteresovane upuÊujem na uputnice iz nekih mojih ranijih tekstova). Sve je to dakle bilo dostupno zainteresovanima. Ali nije izazvalo bilo kakav efekat. Internet u Srbiji nije uticajan medij. Sem toga, u Srbiji se generalno malo Ëita, a javno mwewe dominantno oblikuju televizijski programi pod striktnom kontrolom evroatlantskih agenata. Slab obrazovni nivo populacije pogoduje uspehu demagoga bez ikakvih politiËkih programa.

Najnovija istraæivawa javnog mwewa pokazuju ono πto se moglo naslutiti: napredwaci sa svojom umekπano æutom politikom dominiraju. Pod naslovom (koji ponovo pomera granice) Napredwaci sve populariji meu idiotima. Vaseqenska prenosi rezultate istaæivawa agencije Faktor plus, prema kojima najveÊi rejting u Srbiji trenutno ima SNS, koju podræava 29,1 odsto biraËkog tela. Slede demokrate, sa 20 odsto, a na treÊem mestu je SPS sa 12,2 procenta.

Na osnovu sopstvenog prouËavawa fenomena napredwaka (i posebno, wihovog glasaËkog tela), slobodan sam da ustvrdim da Êe gorwi rezultati, kad je reË o napredwacima, predstavqati dominantan trend i u dugim godinama koje su pred nama.

Jedini politiËari koji bi mogli da zaustave pogubnu dominaciju napredwaka, dva Vojislava, neÊe to uËiniti. Prvi (©eπeq) zato πto ga Imperija nikada neÊe osloboditi iz kafkijanskog kazamata.

Drugi (Koπtunica) zbog sopstvene inertnosti koja najviπe πtete nanosi wemu samom.

9

Danke Deutchland...

NEMA»KI ZAHTEVI I PO»ETAK VELIKE POLITI»KE KRIZE, I ©ANSE, NARAVNO! Onaj kurs koji NikoliÊ izabere izmeu ruske ponude i nemaËkih zahteva istorijski Êe odrediti wegovu vladavinu –avo Êe znati kakav je to horor zapravo Angela Merkel u Ëetvrtak poslala srpskoj politiËkoj eliti kad, ni 24 sata poπto se wen poπtar Andreas ©okenhof vratio kuÊi, niko od wih nije smeo da se izjasni o wemu, kao da je u najmawu ruku reË o Julskom ultimatumu. Ëak su i notorni politiËki analitiËari - taj hor beogradskih deËaka svi soprani, svi u æutom, svi u deËjem doæivqaju sveta - posle dugo vremena pokazali zabriwavajuÊe razlike u tumaËewu Merkeline poruke. Dok se jednima Ëini da je reË o neËem πto se odavno znalo, za druge je to, kako veÊ tamo piπe, samo sedam nemaËkih uslova za poËetak pregovora u ulasku Srbije u EU. Za treÊe to je ultimatum, ravan onom iz 1914, dok se meni Ëini da je tek reË o testu inteligencije. I to ne naroËito naprednom, veÊ onom kojim se ustanovqava da li smo sasvim beznadeæni sluËajevi ili Êemo se plasirati da reπavamo neπto malo teæe.

Naravno, sedam uslova, predstavqenih kao stav Bundestaga, mawe-viπe su se pojavqivali u diplomatskom saobraÊaju, ali ovako sabrani na jednom mestu, sa svojom Bestellungen intonacijom, ipak jesu neπto sasvim novo. Taj kvalitet vidqiv je najpre u zahtevu da „Srbija pre pregovora mora da pokaæe vidqivu voqu da je spremna da postigne pravno obavezujuÊu normalizaciju odnosa sa Kosovom s perspektivom da obe punopravne Ëlanice u smislu EU ugovora mogu realizovati svoja prava i obaveze nezavisno jedna od druge i zajedno”.

To znaËi da Srbija ne moæe da zapoËne pregovore o uËlawewu pre nego πto sa Kosovom potpiπe meunarodni sporazum o normalizaciji odnosa. Radi se o tome, da ne bude zabune, da se taj sporazum mora potpisati sa Kosovom kao sa dræavom jer samo dræave mogu da budu punopravne

Dobro je...

S druge strane, vera u napredwake koju iskazuju wihove pristalice je duboko iracionalna: bilo kakva nova nepoËinstva wihovih idola neÊe naterati ove qude da promene stav. Cunami malograanπtine koji je napredwake doveo na vlast ozbiqno preti da potopi srpsku buduÊnost. Izlaz se ne nazire.

Srpski kulturni klub 4.9.2012.

10

Stefan Duπan (Podvukla - Iskra)

Ëlanice EU. ReËju, Srbija, da bi dobila datim pregovora, mora da prizna da je Kosovo dræava i da uvaæi to da ga svi drugi priznaju kao dræavu, dok bi se naπ slabaπni prostor za manevar odnosio na to da Priπtinu de iure nismo priznali, ali jesmo de facto, potpisujuÊi s wom dogovore kao s dræavom, odnoseÊi se prema woj kao prema dræavi i poπtujuÊi pravo svih drugih da je tako tretiraju.

Ma koliko se neki analitiËari upiwali da dokaæu drugaËije - pozivajuÊi se na odnose nekadaπwe Zapadne i IstoËne NemaËke - to dakle jeste priznawe Kosova, πto Êe reÊi da bi mantra kako „nikad neÊemo priznati Kosovo” tada mogla da se promeni u: „nikada neÊemo priznati Kosovo samim Ëinom priznawa, a na svaki drugi naËin hoÊemo”. Pored toga, novi momentat je i taj πto se priznawe Kosova prvi put u jednom zvaniËnom dræavnom dokumentu jasno oroËava, i to ne na dan ulaska Srbije u EU, nego kao uslov za poËetak pregovora o tome.

TRI PITAWA Jasno je πta su Nemci hteli time, kao πto je jasno πta su hteli uslovom da pre datuma pregovora zapoËnu rasturawe srpskih institucija na severu Kosova i prekid wihovog finansirawa iz buxeta Srbije. Jasno je i to da NemaËka uslovom za pomirewe u regionu smatra srpsko istrajavawe na tome da je u Srebrenici poËiwen genocid i da su ga poËinili Srbi. Na taj naËin se priliËno ogoqeno kaæe da je pomirewe moguÊe samo uz jedno temeqno moralno i politiËko patosirawe Srbije, gde bi nokaut- udarac morala da zada sama sebi.

Iako to i nije najvaænija taËka, najekspresivniji ostaje zahtev da Srbija rasvetli napad na NemaËku ambasadu u Beogradu iz 2008. godine uz kriviËno gowewe poËinilaca napada. Koliko znam, Berlin do sada nije javno zahtevao neπto sliËno ili bar nije, poput Amerikanaca, insistirao na tome, i zato veÊ po sebi postaje veoma ozbiqna poruka da se takav zahtev ispostavqa Ëetiri i po godine posle dogaaja. To dakle veÊ jeste neka vrsta iæivqavawa i - da bi ono bilo kompletno i sa odgovarajuÊim istorijskim paralelama nedostaje joπ samo reËenica u kojoj bi se od Beograda zahtevalo da tu istragu u Srbiji vodi nemaËka policija.

Otuda su, reËju, u nemaËkoj poruci sadræane tri grupe uslova Srbiji. Da bi uopπte zapoËela pregovore o Ëlanstvu u EU, Srbija mora da prizna Kosovo, mora da pristane na sliku regiona u kome Êe imati status istorijskog krivca i mora da bude dodatno poniæena. Zato se ovde postavqaju tri

Iskra 1. oktobar 2012.

pitawa: zaπto to NemaËka radi, πta je smisao tog zahteva, i gde Êe taj zahtev uopπte odvesti Srbiju?

Pre svega, sedam nemaËkih zahteva DaËiÊevoj vladi skraÊuje i ono malo manevarskog prostora koji je imala. Jer, ako je Toma NikoliÊ u utorak u SoËiju izgledao kao neko ko je dobio neπto vazduha u pluÊa, treba znati da je bar posledwa od sedam Merkelinih poruka bila naciqana da mu ga iz pluÊa izbije. Gruba nemaËka igra, kakvu smo veÊ videli i od Cobela, i od Masa, i pre godinu dana, kada je u Beogadu bila sama kancelarka Merkel, isteruje Srbiju na Ëistinu kad god na wenom evropskom putu poËne da se pojavquje bilo dvosmislenosti, bilo kolebawe bilo kakav drugi izlaz, poput, recimo, aktuelne ruske ponude.

Merkelova se onomad nije prevarila kada je verovala da Êe pred tako grubom igrom TadiÊ malo da se opire i da Êe - kada mu Nemci na vrat legnu srpske medije, nevladine organizacije i zapadne agente u javnom prostoru i sopstvenom okruæewu - uvesti zemqu postepeno u pakao samo da bi izbegao trenutni liËni pakao. Naravno, TadiÊ je i najboqi primer za to da se, birajuÊi voewe dræave u zlo, ne moæe izbeÊi ni liËni slom, ali u tom trenutku nekako mu je vaqda zavodqivije bilo da doavola idemo svi, a ne on sam.

Elem, nema tu mnogo posebne i skrivene nemaËke strategije sa Srbijom, kao πto je nije bilo ni kada je BeË Jovanu RistiÊu pretio carniskim ratom, ni kada je Hitler Pavlu KaraoreviÊu nudio izbor izmeu rata i pakta. Uostalom, NemaËka se ne ponaπa mnogo drugaËije ni sa GrËkom - setite se kako je otiπao Papandreu, Ëim je i pomislio da o paketu stabilizacionih mera raspiπe referendum. Zato treba napustiti teorije o strategijama duplog dna tipa da NemaËka igra grubo sa Srbijom u nameri da joj pokaæe da za wu mesta u EU nema, terajuÊi je tako u zagrqaj Rusiji.

Jer ovde su stvari veoma jednostavne: Berlin je NikoliÊa stavio pred teπku dilemu - ili Êe uraditi ono πto se od wega traæi, a onda gledati kako da to sa sopstvenim narodom ispegla ili Êe u æivotu i na politiËkoj sceni imati pakao. Na glavu Êe mu se sruπiti mediji, po cevanicama Êe ga tuÊi oni od kojih to oËekuje, a po glavi oni od kojih se i ne nada. ReËju, nemaËka grubost nije nikakva posebna strategija, veÊ samo Ëisto germansko poverewe u sopstvene poluge moÊi u Srbiji. Uostalom, jesu li prethodnih godina, kad god su igrali tvrdo, ijednom imali razloga da zaæale zbog toga?

vaæan odgovor koji u srpskom javnom prostoru uvek izmiËe. To naprosto nisu uslovi koji se daju nekome kome se negde nudi neko Ëlanstvo, posebno ne Ëlanstvo u klubu ravnopravnih, makar na papiru.

Ako posmatramo nemaËko ponaπawe od 2000. godine do danas, vidimo da je ta zemqa najveÊi donator u Srbiji - πto ovdaπwi nemaËki ambasadori i domaÊi agenti vole da pomenu - ali izmiËe da je NemaËka i preko svojih kompanija i banaka i izvukla najviπe novca iz Srbije, i da, naravno, taj novac viπestruko nadmaπuje visinu donacija.

Po tome a i po nizu sliËnih poteza nije teπko zakquËiti da Srbiju unajmawem Ëeka sudbina jedne Bugarske, opustoπene zemqe izgubqenih resursa Ëije se najvitalnije stanovniπtvo iselilo da ne bi umrlo u bedi. A pritom Bugarska nema Kosovo, nema Vojvodinu, Nema Raπku oblast, mesta ozbiqnog i dubokog interesovawa i delovawa nemaËkih sluæbi. Ako svemu tome joπ dodamo nemaËko interesovawe za Dunav i Drinu i viπegodiπwe napore na destabilizaciji zemqe, tada Srbija ne bira izmeu Kosova i EU, kao dve stvari do koje joj je mnogo stalo. Ona bira izmeu sopstvene dræave i Anschluss-a, oblika integracije u kome bi se i naπao neki komadiÊ krtine za politiËke i druπtvene elite, koje samo to i moæe da motoviπe da pod navedenim uslovima i sa istim æarom nastave to πto eufemistiËki zovu integracije, ali u Anschluss-u za graane ne bi bilo niËega osim moæda πanse da se isele iz zemqe ako baπ mogu dobro da povuku. Jer pripremati nekoga za integracije tako πto Êemo ga najpre pretvoriti u pariju, takve presedane istorija ne zna.

Prilikom odgovora na nemaËke uslove koji dakle jesu jedna laæna dilema par excellence Toma NikoliÊ bi morao da ima u vidu ovaj jednostavni aspekt. Naravno, morao bi da ima u vidu i to da su ga, πta god odluËi, nemaËki zahtevi uveli u prvu ozbiqnu i duboku politiËku krizu, koja upravo poËiwe i koja Êe eskalirati narednih dana i nedeqa. Ta kriza je toliko velika i vaæna - ona je suπtinski presudna za wegov identitet vladaoca da nije iskquËeno da Êe mu, ako u woj bude poraæen, moæda i ceo mandat proteÊi u vaewu πtete. Sa druge strane, iako znam da to i nije æeleo, ta kriza jeste i wegova velika πansa da promeni Srbiju okupqajuÊi oko sebe jedan ozbiqan, iako rasut, druπtveni i politiËki korpus, sa kojim Êe, bez mnogo krupnih izjava, posebno ne na raËun Nemaca, poËeti zaista da gradi dræavu.

ANSCHLUSS I ©ANSA Naravno, za razliku od Merkelove, meni je teπko da pogodim kako Êe igrati NikoliÊ, joπ teæe hoÊe li, ako reπi da pruæi otpor, imati s kim da ga pruæi. Ali, ako smo sad naËisto πta to zapravo NemaËka radi, hajde da vidimo kakav je smisao tih poteza, utoliko pre πto mi se Ëini da je u tom otkrivawu smisla sadræan i moguÊi racionalan srpski odgovor.

Onaj kurs koji NikoliÊ izabere pred dva najvaænija dogaaja koji su, svaki na svoj naËin, doveli do ove krize - ruske ponude i nemaËkih zahteva - istorijski Êe odrediti wegovu vladavinu. Uz vaænu napomenu - da se vlast jednako troπi i kad se obavqa aktivno i punim pluÊima i kad se neprestano izbegavaju krupne odluke. A u nemaËkom zahtevu jedino to se ne moæe izbeÊi odluka, i to vrlo krupna

Naime, veÊ i najpovrπniji pogled na nemaËke uslove za poËetak pregovora daje jedan

Standard, 14.9.2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. oktobar 2012.

ÆEQKO CVIJANOVI∆

11

MALI DEO VELIKE ENERGETSKE ©AHOVSKE PARTIJE Za decembar se najavquju radovi na "Juænom toku".

Da li smo izgubili korak za prikquËak takvim megaprojektima? Na Ëelu borda direktora Hening Foπerau, bivπi gradonaËelnik Hamburga. Duga zamrπena istorija trgovine gasom. Kakve efekte moæe oËekivati Srbija Jesewa polusezona u Srbiji poËela je najavama o poËetku izgradwe gasovoda "Juæni tok". To je pomiwano u okviru priprema susretav predsednika Srbije Tomislava NikoliÊa i ruskog predsednika Vladimira Putina u SoËiju 11. septembra.

U centralnom ofisu "Gasproma" u Moskvi 30. avgusta na radnom sastanku predsednika "Gasproma" Alekseja Milera i generalnog direktora "Srbijagasa" Duπana BajatoviÊa ocewivan je tok realizacije "Juænog toka" na teritoriji Srbije.

Nakon πto je u januaru 2008. izmeu Rusije i Srbije potpisan kompleksniMeudræavni sporazum o projektu "Juæni tok" i o projektu "Banatski Dvor", u novembru 2009. u Bernu u ©vajcarskoj je registrovana zajedniËka projektna kompanija "South Stream Serbia AG", u kojoj vlasniËki udeo "Gasproma" iznosi 51 odsto, a "Srbijagasa" 49.

ZajedniËka preduzeÊa formirana su i u drugim zemqama kroz koje treba da proe "Juæni tok", ali tamo je uËeπÊe "Gasproma" mawe: U preduzeÊu "South Stream Austria GmbH" udeo "Gasproma" je 50 odsto, kao i u preduzeÊu "South Stream Bulgaria AD"; "South Stream Greece S.A.", "South Stream Hungary Zrt"...

U oktobru, novembru oËekuje se finiπirawe inæewerskih, ekoloπkih i izvoaËkih planova za glavni projekat "Juænog toka", a istovremeno poËiwu pripreme za izvoewe regionalnih segmenata. Trenutno se obavqaju inæewerska i geoloπka istraæivawa u okviru dogovora zajedniËke projektne kompanije Konzorcijuma "Srbijagas" i ruskog "Giprospecgasa", najstarijeg ruskog projektnog instituta specijalizovanog za gas, osnovanog 1938.

Agenciji za prostorni plan predati su neophodni materijali za razradu. Iz okoline ParaÊina doπla je vest da na trasi gasovoda "Juæni tok" tehniËko izviawe vrπi Centar za razminirawe, da Institut za vodoprivredu "Jaroslav ë erni" obavqa geoloπka ispitivawa tla na dubiniod πest metara, a da Inæewersko tehniËki centar za specijalne radove i ekspertize iz Sankt Peterburga proverava teren.

Izmeu ostalog, zadatak je da se s buduÊeg gradiliπta uklone eventualna eksplozivna sredstva. U Rostovskoj oblasti na jugu Rusije iz

12

zemqiπta su izvaene granate iz Drugog svetskog rata, kada su tamo poËeli radovi na trasi "Juænog toka" na ruskom delu linije do stanice Beregovaja i do pomorskog dela tog gasovoda.

PoËetak izvoaËkih radova na naπem delu trase gasovoda "Juæni tok" predvien je za 11. decembar. Srpska strana oËekuje da Putin tim povodom poseti Srbiju.

U Bugarskoj gasovod se grana na severni i juæni krak. Juæni krak, kroz GrËku ka jugu Italije, gradiÊe se kasnije, a prvo Êe se graditi severni krak ka Austriji i Italiji, koji prolazi kroz Srbiju.

Preko teritorije Srbije gasovod bi trebalo da se pruæa u duæini od 411 kilometara, i da ima kapacitet od 36 do 41 milijarde kubnih metara zemnog gasa godiπwe. U prvoj fazi biÊe postavqene cevi kapaciteta 15 milijardi kubnih metara. Pun kapacitet "Juænog toka" projektuje se na 63 milijarde kubnih metara, a do wega treba da se doe postepeno, izgradwom zapravo Ëetiri cevi gasovoda. Iz Srbije bi trebalo da se jedna grana odvoji za Hrvatsku i za Republiku Srpsku. Ruski mediji piπu da interesovawe za prikquËewe gasovodu ispoqavaju Makedonija i Crna Gora.

U neku ruku moglo bi se reÊi da su i pre tog inæewerskog i izvoaËkog sondirawa terena u Srbiji zapoËeli radovi na tom megaprojektu.

Ulagano je u podzemno skladiπte gasa "Banatski Dvor". To je iscrpqeno izvoriπte gasa na povrπini oko 54 kvadratna kilometra, koje je locirano 22 km istoËno od Zrewanina i 44 km od glavnog gasnog razvodnog Ëvora za Srbiju u Gospoincima, sa kojim treba da bude povezano.

Nakon zavrπetka prve faze izgradwe u porozno tlo u dubini iscrpqenog gasnog poqa moÊi Êe utiskivawem da se skladiπti oko 300 miliona kubnih metara gasa, a nakon druge faze skladiπte bi trebalo da primi 800 miliona kubika gasa, koji se pomoÊu πest kilometara dugih buπotinskih cevi moæe vratiti u eksploataciju kada to zatreba.

Podzemno skladiπte gasa "Banatski Dvor" je sa dva gasovoda povezano i sa gasnim razvodnim Ëvorom u Elemiru.

To je vaæan objekat na trasi "Juænog toka" kroz Srbiju, jer su podzemna skladiπta gasa potrebna za obezbeewe kontinuiranog snabdevawa potroπaËa u vreme nepovoqnih meteoroloπkih uslova. NajveÊe podzemnoskladiπte gasa u Rusiji, Severnostavropoqsko, takoe nastalo na iscrpqenom leæiπtu gasa, ima kapacitet 43 milijardi kubnih metara gasa, πto bi moglo da zadovoqi godiπwe potrebe, na primer, Francuske ili Holandije.

Za decembar se najavquju radovi na

Iskra 1. oktobar 2012.

"Juænom toku". Da li smo izgubili korak za prikquËak takvim megaprojektima? Na Ëelu borda direktora Hening Foπerau, bivπi gradonaËelnik Hamburga. Duga zamrπena istorija trgovine gasom.

Kakve efekte moæe oËekivati Srbija Srpski deo "Juænog toka" deo je duæe i komplikovanije strateπko energetske priËe i duge istorije trgovine gasom u Evropi. Gas je iz SSSR poËeo da stiæe u Austriju joπ 1968, a prvi veliki pregovori Moskve sa zapadnoevropskim dræavama poËeli su 1969. Te godine potpisani su ugovori s italijanskom naftno-gasnom kompanijom ENI (ital. "Ente Nazionale Idrocarburi") i s nemaËkim koncernom "Ruhrgas". *TRGOVINA U HLADNOM RATU*: Godina 1970-ih trgovina gasom se reguliπe ugovorom izmeu EEZ-a i SSSR u kome se 1973. formira "Sojuzgaseksport", koji 1991. ulazi u sastav koncerna "Gasprom".

Godine 1975. bio je zakquËen trojni ugovor izmeu SSSR, zapadnoevropskih dræava (NemaËka, Austrija, Francuska) i iranskog πaha Reze Pahlavija o izgradwi gasovoda IGAT-II (engl.

"Iranian Gas Trunkline"), preko koga je gas iz iranskog poqa "Kangan" preko Groznog do Uægoroda trebalo da 1980-1981. poËne da se dostavqa na evropska træiπta. Projekat nije bio realizovan zbog radikalne smene vlasti u Iranu i islamske revolucije 1979. VideÊe se kako se i trideset godina kasnije teπka partija energetskog πaha joπ uvek igra u tom regionu (videti antrfile "Nabucco").

Godina osamdesetih, zahvaqujuÊi bogatim izvoriπtima gasa u Zapadnom Sibiru, SSSR je zamenio Iran. U 1980-im izvoz sovjetskog gasa u Zapadnu Evropu je znatno porastao, zbog naftne krize, rasta cene nafte, pretwi terorizma, opπte politiËke krize na Bliskom istoku.

Raspad SEV-a (IstoËnoevropski pakt) i SSSR 1990. stavio je na dnevni red problem tranzita zbog toga πto je 80 odsto ruskog gasa ka Zapadnoj Evropi iπlo preko Ukrajine. U Srbiju je taj gas dolazio iz Maarske. *GASNA VOJNA*: HroniËno neplaÊawe, periodiËni gasni konflikti, "klirinπka cena gasa", nesankcionisano prisvajawe od strane Ukrajine sirovine koja ide za Zapadnu Evropu, pa i neπto πto Rusi zovu "gasni rat s Ukrajinom" iz 2006, doprineli su da u Rusiji sazre ideja o neophodnosti izgradwe gasovoda koji bi zaobiπli Ukrajinu.

Rusko-ukrajinska gasna kriza u januaru 2006. dovela je do obustave snabdevawa gasom evropskih dræava, u Evropi je pobudila raspravu o koriπÊewu energije kao oruæja, a u Moskvi ubrzala razradu strategije za diversifikaciju marπruta za transport ruskog gasa zaobilaæewem Ukrajine sa severa i juga. O toj ideji se poËelo javno govoriti 2000. godine. Prvo je izgraen 1,2 hiqade kilometara dug magistralni gasovoda "Severni tok" (Nord Stream) po dnu BaltiËkog mora izmeu mesta

Iskra 1. oktobar 2012.

Viborg i Grajfsvald. U tom konzorcijumu zapaæeno mesto je zauzeo bivπi nemaËki kancelar Gerhard ©reder.

Kapacitet tog gasovoda je 55 milijardi kubnih metara gasa godiπwe, koji uglavnom dolazi s poqa Juæno-Ruskoje i ©tokmanovskoje. Gasovod je provuËen kroz pomorsku ekonomsku zonu Finske, ©vedske i Danske.

Investitori rusko-nemaËko holandski: "Gasprom" (51 odsto), "Wintershall Holding" (BASF), "E. ON Ruhrgas" (15,5), "Gasunie i GDF Suez" (9).

Izgradwi su se suprotstavqali πvedski, finski i poqski ekolozi, a Estonci, Finci i ©veani protestuju zbog uznemiravawa kostiju mornara potonulih izmeu 1815. i 1941. Gradwa je iπla daqe. Projekat je podræalo 26 banaka, meu kojima su bile u DojËe banka i banka Sosijete general...

Takvi poslovi angaæuju visoku tehnologiju: uËestvovalo je mnogo projektantskih i izvoaËkih firmi, meu kojima je bio i "Rols-Rojs" koji je isporuËio gasne turbine. Polurobotizovano polagawe cevi, podvodno zavarivawe, testirawe. Neke firme tvrde da je na tom poslu, uz svu podvodnu robotiku i sonarnu tehniku bilo angaæovano tridesetak najboqih kesonskih radnika na svetu. *JUÆNI KONZORCIJUM*: Paralelno sa "Severnim tokom" Rusi su nastojali da sastave konzorcijum i za sliËan projekat na jugu.

Na kraju 2011. "Gasprom" je zakquËio nekoliko vaænih ugovora o "Juænom toku" kojima je uticao na sudbinu konkurentskog gasovoda "Nabucco", koji su forsirali Amerikanci trqajuÊi nos Evropqanima da Êe postati ruska energetska kolonija.

U Dræavnoj naftnoj kompaniji Azerbejxana ruski zakup gasa poveÊan je sa 1,5 na 3 milijarde kubnih metara u 2012, a od 2013. i preko tog broja. Drugo, Rusija i Turska su zakquËile ugovor o dostavci dve milijarde kubnih metara ruskog gasa.

Ugovore o uËeπÊu u projektu potpisale su Bugarska, Srbija, Maarska, Slovenija, Hrvatska, Austrija. U decembru 2011. vlada Bugarske je objavila da je gasovod objekat od nacionalnog znaËaja, πto zapravo znaËi skraÊewe administrativnih procedura.

Na samom poËetku projekat je bio ruskoitalijanski. ENI, koji s "Gaspromom" sarauje 40 godina, delio je iskustvo u izgradwi gasovoda ka Turskoj. Posao je u delu zapadne πtampe pripisivan specijalnim vezama Berluskonija i Putina, ali nedavno je u Moskvi boravio novi italijanski premijer, evro-tehnokrata Mario Monti, da udari peËat na "Juæni tok".

Kasnije se broj zainteresovanih proπirio.

U SoËiju je 16. septembra 2011. potpisana saglasnost o raspodeli akcija u projektu "South Stream Transport AG": 50 odsto je dobio "Gasprom", 20 odsto italijanski ENI i po 15 odsto nemaËka grupa BASF

13

Mali deo...

(Wintershall Holding GmbH) i francuski EDF. Pre toga zamenik direktora "Gasproma" Aleksandar Medvedev je saopπtio da se poËetak gradwe gasovoda pomera s prvog kvartala 2013. na decembar 2012.

Gas Êe u "Juæni tok" ulaziti iz jedinstvenog integrisanog sistema za transport gasa u Rusiji, a resursna baza je ruski gas iz Sredwe Azije (gde ga dobija "Gasprom") i Kazahstana (gde ga dobija ENI).

Od transportne stanice "Beregovaja" (Krasnodarski kraj, Novorosijsk) gasovod ide po dnu Crnog mora do kompresorske stanice u bugarskom gradu Varni. Duæina podmorskog dela je oko 900 kilometara, dubina dva kilometra.

Kapacitet gasovoda "Juæni tok" prvo je procewivan na 30 milijardi kubnih metara godiπwe, da bi na kraju kapacitet bio uveÊan do 63 milijarde kubnih metara. Obim investicija potrebnih za izgradwu "Juænog toka" kolebao se izmeu 8 i 24 milijarde evra. *TE©KI PREGOVORI*: Kada je 2007. bila doneta odluka o izgradwi "Juænog toka", zapretila je opasnost da se EU, koja podræava "Nabucco" kao svoj projekat, ne saglasi sa izgradwom na svojoj teritoriji "Juænog toka", mada je nekoliko zemaqa uπlo u oba projekta.

Dogovori sa Srbijom, Bugarskom, Maarskom i GrËkom potpisani su 2008, Slovenija se prikquËila 2009, Hrvatska i Austrija 2010. Svaka dræava je isticala svoje zahteve i pregovori su bili teπki, a analitiËari su govorili da se Gasprom ponaπa monopolistiËki. Maarska nije htela da "Gaspromu" da 51 odsto akcija u svom segmentu i traæila je pravo na skladiπtewe gasa, Bugarska nije htela da kupuje gas po træiπnim cenama, tvrdeÊi da bi to moglo dovesti do bankrotstva mnogih wenih preduzeÊa, s GrËkom su iznikli problemi povezani s ranijim naruxbinama, a Srbija se dogovorila o marπruti gasovoda s Bugarskom, a da nije znala πta o tome misle u "Gaspromu". Otuda se u Srbiji najpre govorilo da Êe gasovod uÊi u Srbiju kod Niπa, a kasnije se ispostavilo da ga projekat uvodi u Srbiju kod ZajeËara. Gaso-dalekovod visokog pritiska ide do ParaÊina i tek tu na kompresorskoj stanici wegov pritisak moæe da bude sniæen radi ubacivawa u potroπaËku mreæu u Srbiji.

U decembru 2011. ukrajinski "Neftegas" je kritikovao Evropsku uniju zbog odsustva reakcije na izgradwu podzemnog skladiπta gasa u Srbiju, koje je deo projekta "Juæni tok" koji Êe ugroziti postojawe transportnog sistema gasa u Ukrajini i tvrdio je da Êe cena transporta koπtati viπe nego tranzit kroz Ukrajinu. U januaru 2012. ministar energetike Ukrajine Jurij Bojko je izjavio da je EU izneverila Ukrajinu uz tvrdwu da evropska energetska zajednica ignoriπe interese wegove zemqe koja se toj zajednici prikquËila. Sa sliËnim izjavama istupio je i ukrajinski predsednik JanukoviË, koga su zapadni mediji opisivali kao

14

ruskog Ëoveka. Bivπu premijerku Juliju Timoπenko, koja je bila favorit Evropqana, Ukrajinci su uhapsili zbog energetskih ugovora s Rusijom. Ako smo braÊa, kese nam nisu sestre. Na intervenciju Angele Merkel, JanukoviË izjavquje da Êe je osloboditi ako NemaËka "doe" Ukrajini sedam milijardi evra, poπto je, po wemu, Timoπenkova oπtetila Ukrajinu za 14 milijardi.

Bilo je ideja da Evropqani rekonstruiπu ukrajinski sistem za transport gasa. Iz Moskve su poruËivali da bi se sloæili s tim, ali da traæe garancije za to da neÊe biti prekida transporta.

Po moskovskom viewu, to "pri periodiËnim smenama vlasti i unutraπwih vektora" u Ukrajini moæe biti realizovano samo u sluËaju da "Gasprom" dobije pravo na upravqawe ukrajinskim gasnim transportnim sistemom. Za Ukrajinu je meutim upravqawe gasno-transportnim sistemom kquËno pitawe suvereniteta.

Kasnije je glavni Ëovek "Gasproma" Aleksej Miler, odgovarajuÊi na pitawe o ulozi ukrajinskog sistema posle izgradwe "Juænog toka", izjavio da ne iskquËuje da taj sistem prestane da postoji kao tehniËki objekat, ali da to zavisi od ukrajinske strane. Neki analitiËari kaæu da je izgradwa "Juænog toka" za Rusiju takoe i argument za pregovore sa Ukrajinom o ceni gasa. *TRE∆I PAKET I TEN*: Ozbiqan uticaj na tok pregovora o izgradwi "Juænog toka" predstavqalo je i stupawe na snagu TreÊeg energetskog paketa EU 3. marta 2011. Tim dokumentom zabrawuje se da jedna ista kompanija bude istovremeno i dostavqaË gasa i vlasnik transportnog sistema. To je postavilo "Gasprom" pred ozbiqan problem i rizik, da mu bude nacinalizovana infrastruktura u Evropi. Rusija zato nastoji da "Juæni tok" dobije takozvani poseban status TEN, na osnovu koga EU moæe napraviti izuzetak za "Juæni tok", kao πto ga pravi za "Severni". U januaru i februaru 2012. o tome su voeni pregovori. Rusi su u Briselu prezentirali performanse projekta "Juæni tok".

U tom kontekstu moæe se reÊi da je Rusija æurila da u kratkom roku sklopi ugovore s evropskim partnerima, a pre svega da sklopi ugovor s Turskom preko Ëije pomorske privredne zone treba da prou podvodne cevi. Turska je 28. decembra 2011. uklonila posledwu prepreku tom projektu.

List "Vaπington post" je o tom ugovoru javio kao o sporazumu bivπih protivnika iz hladnog rata, a jedan arapski list naslovom da je "imperija izgubila Nabucco". Posle sklapawa ugovora s Turskom Putin je 30. decembra 2011. poruËio "Gaspromu" da ubrza poËetak realizacije projekta "Juæni tok".

Tadaπwi predsednik RF Dmitrij Medvedev naloæio je da se "Juæni tok" gradi u varijanti maksimalnog kapaciteta od 63 milijarde kubnih metara godiπwe. Orijentaciona cena "Juænog toka" je 15,5 milijardi evra, od Ëega 10 milijardi koπta morski deo, a suvozemni 5,5 milijardi evra. *BIRGERMAJSTER*: Akcionari operatora Krajpredsedava eks-birgermajster, gradonaËelnik Slobodnog i hanzeatskog grada Hamburga i bivπi nemaËki socijaldemokratski parlamentarac (Kraj na str. 16/2)

Iskra 1. oktobar 2012.

NIKOLI∆ ZA RUSKU TELEVIZIJU: JEDINO SRBIJU VOLIM VI©E OD RUSIJE Predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ izjavio je uoËi sastanka s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, sutra u SoËiju, da Ëiwenica da je to wihov drugi susret u dva meseca znaËi da postoji obostrana æeqa da saradwa bude mnogo boqa.

NikoliÊ je ukazao da postoje srpska oËekivawa da Rusija u ovom najteæem trenutku za Srbiju pomogne kako bi se preskoËile neke barijere u praznom buxetu koje su nove vlasti nasledile.

- Moja oËekivawa su velika, ogromna.

Prvo, velika je Ëast razgovarati sa predsednikom Rusije drugi put u tri meseca - to je znak da postoji obostrana æeqa da mnogo boqe saraujemo nego do sada - rekao je NikoliÊ u intervjuu za Prvi kanal ruske televizije.

Predsednik Srbije je istakao da oËekuje otvorene razgovore.

- Ja sam veÊ sada zadovoqan zato πto znam da taj susret ne moæe da protekne, a da iz toga ne bude obostrane koristi, a kada ima obostrane koristi, onda ima koristi za Srbiju - rekao je on u intervjuu, koji Êe u Moskvi biti emitovan sutra.

Odnosi na nivou strateπkog partnerstva NikoliÊ je kazao da su odnosi dve zemqe u ovom trenutku “na nivou strateπkog partnerstva” iako sporazum kojim bi to i zvaniËno bilo potvreno joπ nije potpisan.

Prema wegovim reËima, ono πto je omoguÊeno izborom Putina za predsednika Rusije, a potom i rezultatima izbora u Srbiji jeste veoma "tesna, bliska i Ëvrsta, na ekonomskim motivima i prijateqstvu zasnovana saradwa izmeu Srbije i RF".

- Mislim da je prirodno i normalno da su svi predsednici Srbije do sada imali zamisao da ostvare πto boqu, ËvrπÊu saradwu sa Rusijom, ali toga nije bilo u praksi. Razlika izmeu mene i ostalih je u tome πto sve πto budemo zamislili to Êemo dogovoriti a sve πto dogovorimo to Êemo da ostvarimo.

Prema wegovoj oceni, veÊ se i u posledwih nekoliko meseci osetilo da postoji neki novi fluid u odnosima izmeu RF i Srbije i da viπe taj odnos nije zasnovan samo na prizivawu proπlosti, zajedniËke istorije, vere, religije, jezika, veÊ i na interesima naroda dveju dræava.

Velika qubav meu narodima - Ono πto narodi pokazuju - a to je velika

Iskra 1. oktobar 2012.

qubav - dræavna rukovodstva ne smeju i ne treba da spreËavaju. Mi nemamo zadatak da ubeujemo Ruse i Srbe da treba da sarauju, izgleda da to treba ubeivati samo rukovodstva, a narod je potpuno opredeqen. Videlo se to samo na jednoj fudbalskoj utakmici kojoj je prisustvovao Putin, videlo se i na nedavno odræanom aeromitingu u Beogradu ...- rekao je NikoliÊ.

Kako je naglasio, Srbija potpuno iskreno sarauje sa Rusijom, uverena u to da je to veliki oslonac za wu ali i u æeqi da ispuni druge uslove koji normalizuju odnose u samoj Srbiji, ureuju je demokratski kako bi eventualno raËunali na to da moæemo da budemo Ëlan EU. "Kamo sreÊe da mi æivimo kao neka ruska gubernija" Upitan da li ga vrea pisawe srpskih medija da odlazi u SoËi da bi od Srbije napravio guberniju, NikoliÊ je odgovorio da teπko viπe mogu da ga uvrede "oni koji u novinama vode neki treÊi krug predsedniËkih izbora i pokuπavaju da omalovaæe sve ono πto je uradio".

On je podsetio da je pre nekoliko godina, u noÊi kada je biran za predsednika Skupπtine i kada je "palo dosta teπkih reËi" na raËun Rusije od strane wegovih oponeneta rekao: "Kamo sreÊe da mi æivimo kao neka ruska gubernija i da se tako razvijamo".

- Iz toga su izveli zakquËak da bih ja Srbiju pripojio Rusiji, da ne bih poπtovao Ustav Srbije, da bih pogazio suverenitet i teritorijalni integritet. Nekoliko meseci posle toga formirali su vladu i sklopili ugovor po kojem Srbija intenzivno sarauje sa jednom ruskom gubernijom - dodao je on.

"Priznajem, veliki sam rusofil" NikoliÊ je dodao da priznaje da je rusofil i da je Srbija jedino πto viπe voli od Rusije, te da je najvaænije da je Rusija stalni Ëlan SB UN koji, kako je naveo, nikada neÊe prihvatiti nezavisnost KiM, πto olakπava borbu Srbije.

NikoliÊ zamera prethodnim vlastima da nikada nisu bile iskrene ni prema Rusiji ni prema Briselu.

- Srbija nije imala dobre odnose sa Rusijom sve do 2007-2008. godine kada su doπli izbori, enertgetski sporazum sa RF, zajedniËka kompanija NIS. Svi su otrËali u Moskvu da se slikaju sa predsednikom Putinom, da potpisuju sporazume, imali su izbore mesec dana posle

15

NikoliÊ za...

Mali deo... (sa str. 14)

toga. Pred proπle izbore su trËali u Brisel da dobiju kandidaturu za Ëlanstvo. Stalno su na nekim laæima i obmanama, nikada nisu bili iskreni ni prema Rusiji ni prema Briselu - smatra NikoliÊ.

- Mi neprijateqe u svetu nemamo - imamo mawe i veÊe prijateqe. ©to se tiËe odnosa sa Rusijom biÊe potpuno otvoreni, kao πto su odnosi sa EU. EU od mene nikada neÊe Ëuti neku laæ rekao je on.

Saradwa u vojnoj oblasti GovoreÊi o moguÊnostima za saradwu u vojnoj oblasti, NikoliÊ je rekao da postoje dogovori koji Êe biti realizovani a ciq je da "imamo zajedniËke proizvode, da zajedniËki nastupamo na treÊim træiπtima", ali da je doda da nije istina da Êe se srpska vojska naoruæavati ruskim oruæjem.

Zakonodavstvo po evropskim standardima NikoliÊ je istakao da uvek ima u vidu da su blagodeti civilizacije i na zapadu i da dræavu treba urediti tako da bude demokratska.

- Æelimo da zakonodavstvo prilagodimo evropskim standardima, kako bi zemqa bila ureena kao NemaËka i pokuπavamo da ostvarimo ono πto sam nazivao Srbija - kuÊa sa dvoja vrata: jedna na istok, jedna na zapad, i jedna i druga otvorena za prijateqe.

Upitan kako vidi ruski interes za ulagawa u srpsku privredu, predsednik Srbije je rekao da wemu odgovara da Rusija ulaæe u srpsku privredu, „a Rusija neka brine o svom interesu, neka objasni πta je wen interes da ulaæe u Srbiju”.

O poseti Putina Srbiji, koju mediji najavquju u decembru, NikoliÊ kaæe da Êe se joπ razgovarati, ali da bi bilo dobro da obojica predsednika prisustvuju poËetku radova na izgradwu Juænog toka kroz Srbiju, πto je planirano za decembar, a πto je investicija vredna milijardu i 900 miliona dolara.

NikoliÊ je, meutim, kao netaËne ocenio napise u medijima da Rusija za podrπku Srbiji trazi da Beograd prizna Abhaziju i Juænu Osetiju.

Kad je reË o odnosu Srbije prema Evroazijskom savezu, NikoliÊ je kazao da Êe Srbija biti u svakoj organizciji, regionalnoj, meunarodnoj u kojoj za sebe moæe da pronae korist, jer, kako je naveo, træiπta Rusije i nekih dræava Dalekog istoka su πansa za Srbiju, ali napomenuo i da Srbija joπ nema dovoqno robe za to træiπte.

10. 9. 2012.

16

Tanjug

Hening Foπerau (roen 1941. u Hamburgu), Ëiji je brat Egert Ëlan borda direktora grupe BASF. Naπi bi rekli da Rusi imaju ozbiqne namere s "Juænim tokom", Ëim su postavili Nemca za direktora.

Pored wega u savet su uπli predsednik "Gasproma" Aleksej Miler, wegov zamenik Aleksandar Medvedev, direktor italijanskog koncerna Eni Paolo Skaroni, πef francuske kompanije EdF Anri Prolio, Ëlan saveta izvrπnih direktora nemaËkog BASF Harald ©vager.

Taj meunarodni megaprojekat je ne samo politiËki i ekonomski veÊ i tehniËki veoma sloæen o Ëemu laicima moæda govori podatak da je u wega potrebno zavariti 304.000 cevi. Meunarodni standardi za izgradwu takvih objekata zahtevaju precizne proraËune tehniËkih ekoloπkih i geoloπkih hazarda, zamora materijala, mehanike fluida, skenirawe morskog dna, peπËanih talasa, dubinskih udolina, moguÊe erozije, vetra, talasa, ukrπtawa s drugim podvodnim instalacijama, podvodnih struja, temperature, hemijskih komponenata u vodi i vazduhu, korozivnih procesa, zamora materijala, zemqotresne aktivnosti do 475 godina unazad. Kako smo videli na primeru "Severnog toka", na takvim projektima ne samo da se ukrπtaju veliki strateπki interesi, veÊ se u poslovima angaæuju i za poslove bore najjaËi izvoaËi.

Procewuje se da Êe izgradwa dela "Juænog toka" kroz Srbiju koπtati oko 1,9 milijardi evra.

Predsednik Privredne komore Srbije Miloπ Bugarin je u jednoj izjavi ovih dana najavio da Êe taj projekat uposliti domaÊu graevinsku operativu i industriju graevinskog materijala, angaæovati znaËajan deo srpske privrede i poveÊati zaposlenost. U nekim izjavama se pomiwe oko 5000 radnih mesta. Pored angaæovawa graevinske operative na tom projektu Srbija raËuna na prihode od tranzita gasa, a pomiwe se u perspektivi izgradwa elektriËnih centrala na gas. Mreæa gasovoda u Srbiji (videti mapu) pokazuje da je ovaj energent dostupniji u Vojvodini i u centralnom delu Republike, dok je u juænim delovima u povoju.

Prethodnih godina se govorilo o planovima za izgradwu oko 2000 kilometara gasovodne mreæe visokog, sredweg i niskog pritiska, kako bi se stvorila infrastruktura i kako bi joπ veÊi broj naπih graana imao moguÊnost da koristi taj energent.

Nije poznato kakvu Êe ulogu u tom megaprojektu izboriti domaÊa operativa. Naπim preduzeÊima ne bi trebalo da je nepoznata tehnologija izgradwe suvozemnih gasovoda koji se u Srbiji postepeno grade od 1951. godine, ali u proceni wihovih πansi da budu ukquËeni u taj megaprojekat treba imati u vidu da smo, generalno gledano, tehnoloπki izbaËeni iz igre i da se malo πta preduzima da se u wu vratimo.

Milan MiloπeviÊ Vreme, 6.9.2012.

-------------------Napomena Iskre: Vreme, kaæu finansirano od Soroπa, diskretno nastoji da u ovom Ëlanku isturi sve prozapadne argumente protiv Juænog toka, radovi na kome treba poËnu decembra ove godine.

Iskra 1. oktobar 2012.

Pad TadiÊa i Demokratske stranke

SUMRAK IDOLA Izjava bivπeg britanskog premijera Harolda Vilsona iz 1964. da je sedam dana u politici dugo vreme ("a week is a long time in politics"), s razlogom je postala jedan od najrabqenijih kliπea sveta, Ëija se relevantnost u Srbiji stalno iznova potvruje.

Evo, na primer, Boris TadiÊ. Doskora apsolutnom gospodaru Srbije bilo je dovoqno samo par sedmica posle izbora da postane gotovo groteskna i skoro potpuno potroπena figura. I to liËnom zaslugom, a ne zbog oduπevqewa novom vlaπÊu.

PolitiËko raspoloæewe u Srbiji nipoπto nije sjajno, qudi su s razlogom zabrinuti i nervozni, no svejedno: ni tri meseca posle izbora veÊinu joπ nije proπlo oseÊawe zadovoqstva πto je skinuta TadiÊeva vlast. Qude kao da joπ dræi olakπawe πto se pokazalo da je TadiÊevce uopπte moguÊe skinuti sa politiËkog trona. Dok su gazdovali Srbijom vladali su se sa bahatoπÊu koja, vaqda, dolazi iz uverewa da politiËko sutra nikada neÊe doÊi i da se raËuni nikada i nikome neÊe polagati.

Zato na TadiÊa danas, kad negde neπto kaæe, krenu povici "odakle si se ti promolio", a blogosfera ga danima podrugqivo pita je li u meuvremenu saznao da je izgubio izbore. Za bivπeg predsednika je rezervisan prezir πto ga Ëarπija Ëuva za pale moÊnike i laæne idole. Kaæu da privatno priËa kako se rukovawem sa Haπimom TaËijem zapravo nesebiËno ærtvovao da bi utro put i olakπao æivot novom predsedniku Srbije, kome Êe jednog dana zapasti da se rukuje sa Atifetom Jahjagom.

Ali zato nema komentara kada predsednik Evropskog parlamenta Martin ©ulc, onaj isti koji ga je izmeu dva izborna kruga snaæno preporuËio domaÊoj javnosti kao predsednika kog Srbija "zasluæuje", javno saopπti da Êe za Ëlanstvo u EU od Srbije, na kraju puta, biti traæeno da prizna Kosovo. Tada se seti da je, pre nekoliko sedmica, na sajtu Novi standard, proËitao zajapureni tekst novoimenovanog pomoÊnika novog ministra kulture, koji mu se nimalo nije dopao...

Ima neke pesniËke pravde u tome πto TadiÊ ulazi u odluËujuÊu bitku za prevlast u Demokratskoj stranci baπ u momentu kada "wegov" Ëovek iz Brisela naplaÊuje politiËki raËun koji su zajedno pravili. Prijateqica me ovih dana podseÊa kako u onoj izvrsnoj Staqinovoj biografiji od Isaka DojËera ima reËenica koja otprilike glasi da je Ëas, kada Ëovek pomisli da je na vrhuncu moÊi i da mu viπe niko nije potreban, zapravo isti onaj Ëas kada on viπe nikome nije potreban. Pre Ëetiri godine TadiÊ je, uz malu pomoÊ briselskih prijateqa, kod Srba stvorio opsenu da mogu i Kosovo i Evropa, i nebesko i zemaqsko carstvo. Sve πto je bilo politiËara na vlasti zakliwalo se pred

Iskra 1. oktobar 2012.

graanima da ih niko iz sveta ne pritiπÊe i da ih niko ne ucewuje. Nekako je joπ i iπlo, dok se u Beogradu nije obrela Angela Merkel: veÊ nam je i wen govor tela viπe rekao o πansi da ikada uemo u Evropu sa Kosovom (pa makar i samo na papiru), nego smo pre toga za tri godine saznali od Borisa TadiÊa i svih wegovih ministara, pregovaraËa i ambasadora.

Ne bi, naravno, TadiÊ bio tako uspeπan opsenar da graani nisu æeleli da im on priËa bajke, da nisu hteli da idu na biraliπta da, kao, glasaju i za Kosovo i za Evropu... verovatno u nadi da Êe TadiÊ, iza kulisa, tamo negde, bez wihove krivice i odgovornosti u tiπini da zavrπi posao, a da wima ruke ostanu Ëiste. Srbi su neko vreme suspregli nevericu, ali je rok trajawa te zablude u meuvremenu proπao. Brisel i Vaπington, Strazbur i Berlin, Merkel i ©ulc potroπili su Borisa TadiÊa, ali nemaju razloga da plaËu za wim jer im viπe i nije potreban.

TadiÊeva bajka bi moæda i danas trajala da istovremeno nisu udarili i kriza i nezaposlenost, i politiËke ucene i gumeni (ali bogami i pravi) meci na severu Kosova. Ali je u korenu wegovog izbornog trijumfa 2008. godine ipak bila laæ koju Martin ©ulc sada razotkriva. Kakve li ironije da Jelena Trivan ovih dana, braneÊi se od (ne)zasluæenih kritika, i nehotice otkriva svoje najdubqe uverewe: "U politici se æivi od percepcije, pa je od svake laæi moguÊe napraviti istinu".

Qude kao da joπ dræi olakπawe πto se pokazalo da je TadiÊevce uopπte moguÊe skinuti sa politiËkog trona. Dok su gazdovali Srbijom vladali su se sa bahatoπÊu koja, vaqda, dolazi iz uverewa da politiËko sutra nikada neÊe doÊi i da se raËuni nikada i nikome neÊe polagati Da, ali samo na ograniËeno vreme, i dok mehuriÊ u kom æivite traje. Ali na duæi rok baπ i nije moguÊe od svake laæi napraviti istinu, i to nije nauk samo za Demokratsku stranku, veÊ i za qude koji sada nastawuju koridore vlasti u Srbiji.

Uostalom, i MiloπeviÊ je delovao potroπeno dok ga nisu poslali u Hag, ali su mu lideri DOS-a izruËewem Hagu udahnuli novi politiËki æivot u sudnici Meunarodnog kriviËnog tribunala za bivπu Jugoslaviju. A sada se svaki drugi beogradski taksista koji je devedesetih blokirao ulice prestonice protestujuÊi protiv izborne krae, kune da je Sloba bio boqi od ovih koji su doπli posle wega.

Poπteno govoreÊi, imali su i jedni i drugi teπke protivnike. MiloπeviÊ im je neko vreme prkosio, TadiÊ im se duæe izviwavao, ali svetske sile koje mrve i lome Srbiju ovih nekoliko decenija nipoπto nisu za potcewivawe. Pogledajte

17

RUSIJA: USTANI SRBIJO! Juæni tok vas viπestruko jaËa i pomaæe „Ciqevi naπe spoqne politike su po svojoj prirodi strateπke vaænosti i ne zasnivaju se na oportunistiËkim razmatrawima. Oni oslikavaju jedinstvenu ulogu Rusije na politiËkoj mapi sveta, kao i wenu ulogu u svetskoj istoriji i razvoju civilizacije.”

V. V. Putin Gradwa Juænog toka strateπkog projekta Ruske Federacije poËiwepre roka - u decembru 2012. godine. Srbija u tom periodu oËekuje posetu ruskog predsednika Vladimira Putina koji bi trebao da prisustvuje otvarawu radova na srpskom delu gasovoda. Za naπu dræavu koja se nalazi u ozbiqnoj krizi ovaj dogaaj predstavqa istorijsku prekretnicu. Srbija dobija jedinstvenu priliku da se oslobodi ucena Vaπingtona i Brisela i ue u eru nacionalnog preporoda. Da li Êe je iskoristiti?

Juæni tok je multinacionalni megaprojekat iniciran iz Moskve koji Srbiji otvara brojne moguÊnosti. Realizacijom ovog poduhvata naπa dræava dobija moguÊnost da ojaËa suverenitet i teritorijalni integritet, ekonomski se oporavi,

Sumrak idola... πta im ovih dana poruËuje dobitnik Nobelove nagrade, nadbiskup Dezmond Tutu. Traæi da Toni Bler i Xorx Buπ idu pred sud za ratne zloËince jer su izmislili iraËko oruæje za masovno uniπtewe i jer su se ponaπali kao "dvoriπne silexije". Tutu protestuje protiv dvostrukih merila po kojima se meri uËinak afriËkih i zapadnih lidera i traæi da oni koji su odgovorni za gubitak æivota i patwe graana za vreme i posle iraËkog rata zasluæuju da sednu na klupu za optuæenike u Hagu. "Ako lideri smeju da laæu, ko bi onda morao da govori istinu?

Na osnovu Ëega donosimo odluku da Mugabe ide pred Meunarodni kriviËni sud u Hagu, a da Toni Bler postane uvaæeni govornik na svetskim konferencijama? Da Bin Laden bude ubijen, a Irak okupiran? Nije pitawe je li Sadam bio dobar ili loπ, ni koliko je qudi ubio. Stvar je u tome da gospodin Buπ i gospodin Bler nisu smeli da se spuste na wegov nemoralni nivo".

osigura energetsku bezbednost u 21. veku, zauzme poziciju regionalnog lidera koja joj pripada, dodatno ojaËa svoj geopolitiËki poloæaj, neutraliπe pritiske i ucene EU i smawi πtetan uticaj SAD. Ukoliko se iskoriste, ove moguÊnosti Êe dovesti do nove ere nacionalnog preporoda.

Meutim, iako Srbija jedino od Rusije dobija konkretnu pomoÊ bez ikakvih ucena, republiËka vlada i daqe promoviπe ulazak u EU kao svoj prioritet.1 Na taj naËin ona ærtvuje teritorijalni integritet i guπi ekonomski oporavak. U isto vreme SAD i EU zajedniËkim snagama pokuπavaju da ugroze Juæni tok i reketiraju Gasprom.2 Potrebe Evrope za prirodnim gasom su svake godine sve veÊe. Tokom 2005. godine EU je 59 odsto svojih potreba za gasom podmirila iz uvoza, dok Êe 2015. godine uvoziti 80 procenata ovog energenta. Godiπwa potraæwa Evrope za prirodnim gasom Êe 2020. godine dostiÊi 80 milijardi kubnih metara, dok Êe 2030. godine ona nadmaπiti iznos od 140 miliradi kubnih metara.3 Kapacitet Juænog toka iznosi 63 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godiπwe. Ciq Rusije je da gradwom Severnog i Juænog toka osigura energetsku bezbednost cele Evrope. Ovu ideju je obrazloæio i predsednik Vladimir Putin sledeÊim reËima: „Moramo da uzmemo u obzir unapreewe saradwe u energetskoj sferi, πto podrazumeva i stvarawe zajedniËkog evropskog energetskog kompleksa. Severni tok - gasovod koji prolazi ispod BaltiËkog mora i Juæni tok - gasovod koji prolazi ispod Crnog mora vaæni su koraci u tom pravcu.

Ovi projekti imaju podrπku mnogih vlada i okupqaju najveÊe evropske kompanije. Kada gasovodi budu radili punim kapacitetom, Evropa Êe imati pouzdan i fleksibilan sistem za snabdevawe gasom, Ëije funkcionisawe neÊe zavisiti od politiËkih hirova bilo koje dræave.”4

Po Dezmondu Tutuu, kom niko na svetu ne osporava ogromni moralni autoritet, kontroverzna odluka iz 2003. o upadu u Irak stvorila je pretpostavke za graanski rat u Siriji i moguÊi rat sa Iranom. No nije li, sledeÊi istu logiku, nezakonito, nemoralno i nelegitimno bombardovawe Jugoslavije 1999, bez dozvole Saveta bezbednosti, zapravo omoguÊilo agresiju na Irak, pod izgovorom da "svet" ima pravo da napadne reæim koji ne vlada uz saglasnost svojih graana?

Severni i Juæni tok imaju za ciq da zaobiu teritoriji Ukrajine sa kojom je Rusija imala Ëeste sporove oko isporuke gasa Zapadnoj Evropi. Ruski gigant Gasprom ima 51 odsto vlasniπtva u kompanijama koje grade Severni tok dok ostatak pripada Nemcima i Holananima. Isti udeo Gasprom ima u zajedniËkom rusko-srpskom preduzeÊu koje uËestvuje u gradwi srpske trase Juænog toka.5 Glavni konzorcijum koji je nosilac celokupnog projekta Juæni tok Ëine Gasprom sa 50 odsto, italijanski ENI sa 20 posto, nemaËki BASF i francuski EDF sa po 15 odsto udela. Ovo je joπ jedna vaæna uloga gasovoda jer oni objediwuju celu Evropu Ëiji je deo naravno i Rusija i prevazilazi veπtaËke politiËke podele koje su nametnute od strane SAD. De Gol bi da je æiv ovim svakako bio zadovoqan.

Qiqana SmajloviÊ

Predvieno je da Juæni tok - magistralni

Nezavisne novine, 6.9.2012.

18

Iskra 1. oktobar 2012..

gasovod preko teritorije Srbije prolazi u duæini od 411 kilometara. Proceweno je da Êe izgradwa dela Juænog toka koji prolazi kroz Srbiju koπtati oko 1,9 milijardi evra, dok Êe pored toga naπa zemqa moÊi da privuËe joπ oko 1,5 milijardi evra direktnih investicija. Za 25 godina eksploatacije, gasovod bi Srbiji mogao da donese 4 milijarde evra prihoda od taksi za transport gasa, koje naπa zemqa godinama plaÊa drugim dræavama. Izgradwa Êe otvoriti izmeu 2.500 i 5.000 novih radnih mesta i uposliti posustalu graevinsku operativu dajuÊi zamajac celoj privredi. Juæni tok Êe imati i svoje jako obezbeewe jer Rusija poput SAD i drugih zemaqa ozbiqno shvata bezbednost svojih gasovoda. Ovaj projekat Êe otupeti ucene EU usmerene ka Srbiji jer Êe Brisel zavisiti od isporuka ruskog gasa koji Êe prolaziti kroz srpsku teritoriju. Iako su ovi podaci potvreni od strane Gasproma joπ 2011. godine, srpski mediji i privrednici su se odvaæili da ih javno predstave tek nedavno.6 Pritisci SAD i EU su Ëinili svoje.

Meutim ruski Gasprom tj. Gaspromweft koji je veÊinski vlasnik NIS-a veÊ uveliko pomaæu oporavak Srbije πto najuticajniji mediji (pod kontrolom Zapada) preÊutkuju. Isti ti mediji i danas aktuelni ministar Mlaan DinkiÊ su ukquËeni u propagandni rat protiv Gasproma joπ od 2008. godine kada su isticali da je NIS prodat za male pare ili „svega 400 miliona evra.”7 Namerno su preÊutali Ëiwenice da je u tom trenutku NIS bio pred bankrotom, i da su zajedno sa wim Rusi dobili i 33 milijardi dinara gubitka i gotovo jednu milijardu dolara dugovawa! Na isplatu otpremnina potroπeno je sedam milijardi dinara. Gaspromweft je 2011. godine platio joπ oko 40 miliona evra za 5,15 odsto akcija otkupqenih od malih akcionara, i uloæio u program modernizacije 500 miliona evra. Pri tom se investicioni program NIS-a, bez kreditnih sredstava koja izdvaja Gaspromweft, svake godine poveÊava (u 2010. godini rast je iznosio 87 procenata u poreewu sa 2009. godinom, a u 2011. godini - 300 odsto u poreewu sa 2010.) i obuhvata modernizaciju maloprodajne mreæe, uvoewe novih tehnologija proizvodwe ugqovodonika, realizaciju ekoloπkih programa itd. U periodu od 2009 do 2011. za te ciqeve je veÊ bilo potroπeno 53,85 milijardi dinara, vraÊeno je oko 500 miliona dolara bankarskih kredita, a ukupan obim uloæenih sredstava, i to bez investicija u socijalno znaËajne projekte, iznosio je oko 1,5 milijardi evra, po Ëemu je NIS postao lider u Srbiji! Pri tom Upravni odbor NIS-a je veÊ usvojio novi plan investicija, Ëiji Êe paket za naredne tri godine iznositi joπ 1,5 milijardi evra!8 Istovremeno NIS otvara nova radna mesta. Samo na rekonstrukciji Rafinerije PanËevo angaæovano je oko 1.600 qudi. DugoroËni karakter investicionog programa omoguÊiÊe poveÊawe tog broja, πto je vaæno u situaciji kada je nezaposleno preko 20 odsto radno sposobnog stanovniπtva Srbije. Joπ jedan prioritet kompanije je i angaæovawe mladih kadrova, koji treba da dovedu NIS meu regionalne lidere do 2020. godine. Isto tako, u NIS-u je odobrena

Iskra 1. oktobar 2012.

otpremnina za zaposlene od 750 evra za svaku godinu provedenu u kompaniji. Poreewa radi, rukovodioci ameriËkog Ju Es Stil-a koji je kupio Æelezaru Smederevo za jedva 23 miliona dolara nisu hteli ni da Ëuju za preuzimawe dugova i realizaciju socijalnog programa za zaposlene.9 Na prvi znak ozbiqnije krize Amerikanci su napustili Srbiju. Suprotno tome Rusi neprekidno ulaæu u Srbiju pomaæuÊi joj da izae iz ekonomskih teπkoÊa. Ukoliko ovim podacima dodamo dobrobit koju dræava ostvaruje gradwom Juænog toka, onda je jasno da su Rusija i Gasprom ubedqivo najveÊi investitori u Srbiji! NIS je kompanija za koju su bili zainteresovani britanski „BP”, austrijski „OMV” i maarski „MOL”. Iako je Gaspromweft imao profitabilnije ponude u Evropi on se odluËio za kupovinu NIS-a koji je bio u dugovima, sa zastarelom opremom, suoËen sa konkurencijom u regionu koja je veÊ proπla proces modernizacije.

Kupovina NIS-a je oËigledno vaænim delom bila politiËka odluka Ëiji je ciq bio da Rusija πto bræe pomogne Srbiji pruæajuÊi joj svoju bratsku ruku.

Dok EU ima jasnu strategiju usaglaπenu sa SAD, da otme Kosovo i Metohiju i ostvari profit kraom srpskih prirodnih resursa10 Rusija jaËa Srbiju bez ikakvih uslovqavawa. Ruski strateπki projekti poput Juænog toka spreËavaju daqe rasparËavawe Srbije i smiruju separatistiËke teæwe koje promoviπe Zapad. U tom smislu izjava Tomislava NikoliÊa da „Vladimir Putin treba da ispuni svoje obeÊawe i da uËini sve da Srbija stane na noge”11 je besmislena, jer Rusija to veÊ Ëini. Pre Êe biti da on i republiËka vlada trebaju da smognu snage i jednom za svagda kaæu jasno „NE” ucenama koje dolaze iz SAD i EU, a zatim joπ jaËe „DA” strateπkom partnerstvu sa Rusijom, na radost svih graana. Rusi su veÊ uradili sve da nam pomognu, na nama je samo da ustanemo.

Boris ALEKSI∆ Fond strtπke kulture 8.9.2012 (Podvukla - Iskra) --------------------1 http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.289.html:395881-Vucic-Odlazim-iz-vlade-ako-me-budukocili 2 http://pda.itar-tass.com/en/c154/513616.html 3 http://south-stream.info/index.php?id=9&L=1 4 http://mn.ru/politics/20120227/312306749.html 5 South Stream Serbia AG 6 http://www.rtv.rs/sr_ci/ekonomija/bugarin:juzni-tokboqitak-za-srpsku-privredu_339763.html 7http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy-2011&mm=11&dd=08&nav_id=555974 8 http://www.nis.rs/mediji/vesti/korporativne-vesti/intervju-kiril-kravcenko?lang=sr 9 http://www.politika.rs/rubrike/Hronika/Kako-je-prodatSartid.sr.html 10http://www.politika.rs/rubrike/Politika/BalfourPriznawe-Kosova-nije-uslov-vec-politickarealnost.sr.html 11 http://www.nspm.rs/hroniaka/tomislav-nikolic-vaznoda-putin-ispuni-obecawe-da-ce-uciniti-sve-da-srbijaqstane-na-nogeq.html

19

КОЛИКО КОШтА ОтАџБИНА?

AmeriËki novac za NVOs, udruæewa i centre koji destabizuju Srbiju

Издајник изда свој народ, служећи за ништавну награду, или без награде, његовим непријатељима. Према годишњем изваштају америчког НЕД (Национална задужбина за демократију) за 2011.годину, 20 невладиних организација у Србији примило је укупно милион долара за промоцију посебности „регија у Србији“, као што су Војводина и „Санџак“, за утицање на доношење закона, усмеравање новинара, борбу за децентрализацију, отварање форума о евро-атлантским интеграцијама. Ко финансира Независно удружење новинара Србије -НУНС, Истиномер, Пешчаник, Е-новине, НИП Врањске или ЈУКОМ - и зашто? Одговор стиже директно из пера америчких оснивача овог приватног фонда Конгреса САД. Асоцијација локалних независних медија „локал прес” - 40.000 долара

Да настави са извештавањем о изазовима који су пред Србијом на путу демократске транзиције - на локалном нивоу. Зато ће 15 чланица Асоцијације произвести, разменити и објавити серију од 17 чланака у којима ће се разматрати различити аспекти процеса децентрализације у Србији и информисати грађане како (де)централизација утиче на њихове заједнице. Размена чланака, јавни округли сто и телевизијски програм ће проширити домет пројекта на целу земљу. Центар за развој цивилних ресурса 40.586 долара

Да настави да промовише слободу изражавања и поштовање различитости и људских права на југу Србије. Дата средства ће покрити оперативне трошкове алтернативног културног центра ове организације, који ће организовати серију од 16 дискусионих панела, округлих столова, изложби, радионица и јавних догађаја на тему људских права и недавних конфликата на Балкану. Центар за међународно приватно предузетништво (ЦИПЕ)- 256.569 долара

Да ојача „глас бизниса”у „јавно-приватном

20

дијалогу”и да повећа капацитет српске пословне заједнице да учествује у процесу доношења закона. ЦИПЕ и његов партнер ће консултовати чланове регионалних трговинских комора о препрекама за обављање пословних активности и њиховим предлозима за реформе, помоћи ће им да се ангажују у лобистичким кампањама код владе и помоћи у надзирању статуса законодавних предлога. Центар за истраживање и одговорност $ 48.750

Да промовише транспарентност и одговорност српског парламента. Центар ће надзирати заседања парламента, анализирати извештаје и ток рада парламента, пратити општи законодавни процес и трендове и бележити иступања индивидуалних посланика. Резултати надзора ће бити представљени на посебном сајту који ће бити повезан са револуционарним вебсајтом „Истиномер” те организације. Центар ће такође организовати промотивне догађаје, држати прес-конференције и објављивати билтен ради даљег промовисања њених резултата у надзору. Центар је добио још 47.000 да настави да развија и промовише свој револуционарни веб сајт www.istinomer.rs, који служи као свеобухватна база података за проверу тачности политичких чињеница. Сајт пружа непартијска поређења и процене изјава званичника и њихове наступе у Србији. Веб сајт ће бити проширен тако да укључи анализе које ће подносити НВО активисти и новинари у десет градова, које ће Центар обучити да надгледају рад и изјаве власти и званичника на локалном нивоу. Е новине - 41.850 долара

Да промовишу више професионалне и етичке стандарде у новинарству у Србији и региону. Током девет месеци особље Е новина и новинари сарадници ће производити око 15 аналитичких текстова месечно за он лajн дневник www.еnоvineе.cом како би подигли свест о улози медија током ратова деведесетих година, и како би охрабрили јавну дебату о тренутној медијској ситуацији у региону.

Iskra 1. oktobar 2012.

Пешчаник - 397.700 долара

Да настави да охрабрује јавну дебату о најважнијим друштвеним, политичким и економским темама везаним за српску демократску транзицију, као део популарног мултимедијалног програма који представља форум за отворену дискусију истакнутих законодаваца, грађанских и политичких лидера, новинара и академика. Пешчаник ће за ово користити НЕД фондове да настави са производњом свог највише рангираног недељног радио-програма и свог интерактивног политичког е–часописа: www.pescanik.nет. Отприлике 32 радио програма и 75 чланака ће бити произведени и објављени. НУНС - 31.500 долара

Да настави да омогућава независно извештавање у Србији. Кроз свој Центар за истраживачко новинарство (ЦИНС), Удружење ће наставити да промовише концепт независног извештавања и повећати вештине младих новинара да производе квалитетне истраживачке чланке. ЦИНС ће огранизовати семинар, у трајању од 12 недеља, за истраживачко новинарство за 30 и приправништво за групу од 10 одабраних младих новинара. Најбољих пет ће добити стипендије да произведу истраживачке чланке. НДНВ (Независно друштво новинара Војводине) 289.800 долара

Да настави да обезбеђују форум за јавни дијалог о кључним питањима са којима се суочава српска демократска транзиција. НДВД ће организовати 6 панела о децентрализацији у Србији и одржаће тренинг-семинар за новинаре и уреднике који се баве овим темама. Додатно, НДВД ће надоградити и наставити да одржава веб сајт www.autonomija.info, важан извор вести и форум за јавну дебату.

Лепо упакован фонд иза којег се крије утицај CIA и америчке владе, иста ситуације је и са USAID, Balkanski fond za demokratiju (BTD)… ЈУКОМ (Комитет правника за људска права) 44.700 долара

Да отвори дебату и промовишу идеје уставне реформе у Србији. ЈУКОМ ће анализирати недостатке актуелног устава у погледу владавине,

Iskra 1. oktobar 2012.

владавине закона и људских права и предлагати амандмане који су неопходни да се устав поравна са ЕУ стандардима. Са партнерским организацијама, ЈУКОМ ће јавно промовисати своје закључке и заговарати усвајање препоручених амандмана. Миленијум - 29.900 долара

Да настави промоцију демократских вредности и да настави да подстиче јавну дебату међу грађанима централне Србије о најважнијим социјалним, економским и политичким темама у вези са евроатлантским интегацијама Србије. Миленијум ће организовати серију од 15 филмских пројекција и ТВ дебата у 9 различитих српских градова, што ће омогућити форум за отворену дискусију истакнутих законодаваца, грађанских и политичких лидера, новинара и интелектуалаца пред живом публиком. Национална коалиција за децентрализацију 43.950 долара

Да настави да унапређује процес децентрализације у Србији изграђујући подршку јавности за реформу локалне власти и децентрализацију. Користећи моћ нових и традиционалних медија, коалиција ће организовати мултимедијалну кампању, осмишљену да мотивише обичне грађане да учествују у процесу унапређивања децентрализације. Кампања ће укључити серију ТВ програма „он лајн” такмичење, штампане и електронске билтене и друге форме отварања ка грађанима и њиховим изабраним представницима. НИП Врањске - 20.000 долара

Да истраже, произведу и објаве 24 велике теме односно чланке који се тичу кључних политичких, социјалних и економских питања од значаја за етничке заједнице на југу Србије. Нудећи висококвалитетне, избалансиране и актуелне информације од општег интереса за све грађане, Врањске ће наставити да подстичу дијалог и граде поверење између албанске и српске заједнице у овој проблематичној регији. Школа новинарства Нови Сад - 58.000 долара

Да спроведе широку кампању која има за циљ подизање јавне свести о превази корупције у кључним јавним аренама - као што су политика,

21

Koliko koπta... здравство и образовање.

Кампања, која ће бити спроведена у 4 земље југоисточне Европе ће циљати на омладину и у њу ће бити укључене креативне студентске акције, медијске продукције и регионални форуми. У оквиру ширег, вишегодишњег пројекта, средства НЕД ће бити искоришћена за спровођење активности у Србији. Регионални центар за мањине - 29.800 долара

Да подигне јавну свест и охрабри адекватну примену антидискриминаторног законодавства у Србији. Центар ће организовати тренинге да изгради капацитете локалних организација за људска права који ће покретати питања дискриминаторног понашања и праксе, надгледати рад релевантних регулаторних тела, промовисати препоруке за унапређену примену закона. Истаживачки центар Лесковац - 38.000 долара

Да настави да изграђује вештине студената активиста на југу Србије и да им омогући да играју значајнију улогу у промовисању питања који се односе на омладину у овом неразвијеном региону. Пројекат ће бити спроведен у две јужне општине Јабланица и Пчиња, укључиће три тренинга, 15 радионица, шестодневни семинар, серију средњошколских дебата, допуњених месечном публикацијом коју припреме учесници. Урбан ин - 38 000 долара

Да охрабри јавну дебату о најважнијим политичким, економским и социјалним темама које се односе на проблематичну регију Санџака. Урбан ин ће организовати 8 јавних дебата, које ће бити ТВ емитоване и које ће омогућити форум за оторену дискусију власти, цивилних и политичких лидера, новинара и интелектуалаца пред живом публиком. Урбан ин ће организовати три догађаја за промоцију регионалног дијалога и сарадње са активистима из суседних држава. Војвођанка - регионална женска иницијатива 50.000 долара

Да настави да подстиче јавну дебату о људским правима и да подижу свест о људским пра-

22

вима. Шесте године, Војвођанка ће организовати Фестивал људских права -ВИВИСЕЦТфест у 13 градова у Србији. Храбрим коришћењем фотографија и документараца, фестивал даје јединствен оквир за дебату о питањима која су важна за демократизацију западног Балкана.Очекује се да ће више од 6000 људи посетити фестивал „Освајање слободе”у 2011. Омладински центар ЦК 13 - 26.986 долара

Да спроведе мултимедијални програм едукације који промовише омладински активизам и поштовање различитости у српској покрајини Војводини. ЦК13 ће организовати серију од најмање 40 радионица, наступа, публикација и других активности, представљајући младим људима другачија средства за изражавање и обезбеђује им вештине да обликују јавну дебату на нов и креативан начин. Центар ће, такође, обезбедити форум за јавни дијалог о осетљивим питањима са којима се суочава омладина у Војводини. Иницијатива Зајечар - 48.900 долара

Да настави да промовише омладински активизам у јужној Србији оснажујући средњошколске парламенте и омладинске НВО, омогућавајући им да играју значајнију улогу у питањима која се односе на омладину. Иницијатива ће организовати тренинге да помогне младима да се више укључе у своју заједницу и дати мале донације до 3.000 долара за око пет организација у тимочкој регији.

Србија је, иначе, међу чак 90 земаља у којима САД реализују 1.000 пројеката преко НЕД фондације. Извор: Факти

Диана Милошевић

Магацин коментар: За случај да постоје они који нису знали за ове чињенице, ево питања… Да ли на овом списку постоји барем једна организација која се залаже за неговање српске традиције, културе, традиционалних вредности? Наравно да не постоји, такве организације не помаже ни Aмерика, ни Eвропска унија јер су сушта супротност, јер негују слободу, јер нису спремне да за шаку долара шире утицаја других држава у својој држави...

Sajt: <.magacin.org>, 7.9.2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. oktobar 2012.

AGONIJA HA©KOG TRIBUNALA SAD su sa Tribunalom za bivπu Jugoslaviju preterale. Htele su da se opravdaju pred javnoπÊu: napravile su u potpunosti kontrolisani sud i mislile da Êe im to pomoÊi u podrπci wihove koncepcije krivca za dogaaje 90-ih godina na Balkanu i opravdavawu agresije NATO-a na Jugoslaviju. Nisu uzele u obzir samo jedno: posle Tribunala Êe ostati arhiv, to znaËi da Êe materijale delatnosti prouËavati nauËnici, i tvorci i izvrπioci suda neÊe moÊi da obele sebi obraz.

VeÊ su objavqeni materijali o suewu Slobodanu MiloπeviÊu, Vojislav ©eπeq je predao javnosti skoro sva dokumenta svog skandaloznog suewa, æivi su uËesnici i svedoci. Zato Tribunal neÊe moÊi da izbegne sud istorije.

A Ëiwenice su sledeÊe: formirawe, pravni dokumenti suda, Statut i pravilnici proπiveni belim nitima, voluntarizam u ponaπawu sudija i u interpretaciji dogaaja, nemaju premca u istoriji.

Odnos zanemarivawa prema dokaznoj bazi optuæenih, ignorisawe neoborivih dokaza u Tribunalu je svakodnevna pojava. A falsifikovawe Ëiwenica, skrivawe dokumenata, priprema laænih svedoka, podræava se od strane optuæbe, i posebno od strane sudija sa entuzijazmom. VeÊ postoje i πetajuÊi, prelazni, taËnije stalni svedoci, koji prelazi iz jednog procesa u drugi, ponavqajuÊi jedne iste Ëiwenice, koje odgovaraju sudijama.

Primer moæe da bude Draæen ErdemoviÊ, koji se periodiËno pojavquje u svojstvu zaπtiÊenog svedoka na suewima gde se raspravqa pitawe Srebrenice. Zna se da je on sklopio sporazum da Tribunalom, izaπao na slobodu, æivi pod novim prezimenom negde u Severnoj Evropi i zato odrauje svoje oslobaawe kao jedini svedok u optuæbama o Srebrenici. Ili drugi primer, novinar Skaj wuza Arno van Linden, koji je svedoËio na 7 suewa: MiloπeviÊu, GaliÊu, MrkπiÊu, MartiÊu, PeriπiÊu, KaraxiÊu i sada MladiÊu. Kao svedok on je uvek skandalozno raskrinkavan, poπto se wegova pristrasnost i laæ vrlo brzo raskrinkaju. Na primer, on je pokazivao grobove ubijenih u Bosni muslimana, a na fotografijama na grobovima su bili pravoslavni krstovi, davao je montirane snimke eksplozija, nije znao raspored srpskih i muslimanskih sela oko Sarajeva i sliËno. Ipak on se ispostavio nepotopivim, wegova svedoËewa su ostajala u protokolima kao dokazi krivice Srba protiv muslimana, a sam svedok je postao neobiËno traæen.

Danas se Tribunal nalazi u agoniji. Wegov rok istiËe, glavni krivci se blistavo brane, nauËnici, poπteni politiËari i novinari ne daju pozitivnu ocenu wegovog delovawa, poπto su rezultati nesporno nezadovoqavajuÊi. I zato se pravni Ëinovnici æure da „uspeπno” zavrπe sve preostale sluËajeve. Sudije veÊ ne kriju svoje pravo lice, oËiglednu pristrasnost i netrpeqivost prema Srbima. U suewu generalu MladiÊu

Iskra 1. oktobar 2012.

oni ne predaju na vreme advokatima neophodna dokumenta, dozvoqavaju sebi da viËu na generala i na wegovu odbranu, ne daju odbrani da vrπi ispitivawe svedoka, prekidaju u pola reËi, stvarajuÊi psiholoπku sliku mræwe i prezrewa. Ruski pravnik A. Mezjajev je oπtroumno napisao da je meu sudijama tribunala A. Ori Ëak najboqi: „on je toliko grub, da diskredituje Meunarodni tribunal na najboqi naËin. StiËe se utisak da uniπtavaju i gaze generala namerno, kako ne bi mogao da se suprotstavqa i izdræi. Sada se ispituju svedoci optuæbe, i oslonac se stavqa upravo na zaπtiÊene svedoke, kojima ni ime nije poznato, ni kako izgledaju, ni gde su sluæili. Vrlo zgodno: nemoguÊe ih je opovrgnuti, a oni se mogu iskoristiti prilikom izricawa presude, Ëak i ako su to laæni, „profesionalni” svedoci.

Krajem avgusta zapoËela je druga etapa suewa generalu MladiÊu, gde se razmatra delatnost Vojske Republike Srpske pod wegovom komandom 1992-1995. godine. Generalu inkriminiπu krivicu za Merkale, mada je veÊ po mnogim sluËajevima dokazano da eksploziju na pijaci Merkale nisu organizovali Srbi, ni Srebrenicu, ni genocid na veÊem delu teritorije Bosne i Hercegovine.

Kada su tek Ëitali optuænicu, mnogi pravnici su obratili paæwu da se ni jedna taËka optuænice ne potkrepquje dokazima, sud je tek planirao da ih dobije kasnije. Sud do danas koristi argumente koji su odavno razotkriveni kao laæni, montirani. Na primer, pokazivali su Ëuvene kadrove muslimana iza bodqikave æice, mada je veÊ odavno utvreno da su snimak napravili engleski novinari unutar kampa za izbeglice.

Za predsednika suda Holananina A. Orija antisrpski stav je obiËna stvar. On je veÊ predsedavao suewem protiv M. Krajiπnika i generala S. GaliÊa, gde sam istupala kao ekspert i mogu da govorim o wegovoj pristrasnosti. A. Ori je iskusan u tome da izbegne Ëiwenice nepovoqne za sud i da istiËe drugostepene ili Ëak laæne, kako bi potvrdio svoju koncepciju. Kada sudija vidi da svedok ili ekspert dobro vladaju materijalom, prekida dijalog i zahteva da se pree na kratke odgovore poput „da” i „ne”, πto u potpunosti mewa karakter istupawa i iskquËuje koriπÊewe argumenata i dokaza.

Na svim prethodnim suewima Srbima uvek se podrazumevalo da su iza svih zloËina stajala dva glavna lica - Radovan KaraxiÊ i Ratko MladiÊ. Zato se danas sudije trude da traæe nove Ëiwenice, nove svedoke, koji su videli i znali generala, bili uËesnici dogaaja. Tako je protiv MladiÊa nedavno istupao isti taj profesionalni svedok Linden sa istim tim svojim neozbiqnim argumentima. Uspeπna odbrana i moguÊa zabuna svedoka su izazvali gnev sudija, gubitak kontrole nad sobom. Oni su vikali na advokata i generala kada je on nazvao Lindena engleskim πpijunom, a

23

Agonija haπkog... kasnije pokuπaji generala da izrazi svoje miπqewe makar na papiru doveli su ih do jarosti, i MladiÊ je bio udaqen iz sudnice. Na taj naËin opπta linija ponaπawa optuæbe i sudija u sluËaju generala Ratka MladiÊa se lako moæe proslediti: poπto su svi „zloËini“ generala unapred poznati i propisani, svedoci su veÊ ranije ispitani povodom drugih sluËajeva, treba maksimalno oteæati rad advokata, uveÊati broj „zaπtiÊenih“ svedoka, dræati pod kontrolom bolest Ratka MladiÊa, podvesti materijale suewa pod veÊ izreËenu presudu o doæivotnoj robiji.

U takvom poloæaju nalaze se i ratni drugovi komandanta. Tribunal je izrekao ovih dana presudu generalu Z. Tolimiru za genocid nad muslimanima u Srebrenici u julu 1995. godine.

Tolimir je bio uhapπen uz punu podrπku srpskih vlasti 31. maja 2007. u Beogradu, a suewe je zapoËelo 26. februara 2010. godine. Mada sud nema direktnih dokaza, generala terete da je streqawe organizovala sluæba bezbednosti, na Ëijem je on Ëelu bio, zato je on „dao najveÊi doprinos“ ubistvu 7000 muslimana. Danas nauËnici i eksperti mnogih zemaqa, sprovodeÊi ozbiqna istraæivawa, dokazuju da zloËina u Srebrenici nije bilo, da je to bila provokacija potrebna za stupawe NATO-a u akciju, mada Tribunal radi po unapred propisanoj shemi, koja nema niπta zajedniËko sa pravom, tim pre sa meunarodnim. Za neposrednog organizatora streqawa bio je proglaπen oficir Generalπtaba Qubiπa Beara, koji je veÊ osuen doæivotno. Posle takvih rezultata, rasprava o Srebrenici, gde Êe glavni optuæeni biti general Ratko MladiÊ, proÊi Êe kao po loju. I svedoci mogu da se ne ispituju, dovoqno je pozvati se na presude Z. Tolimiru, Q. Beari i drugima.

Tribunalu je potrebno da πto je moguÊe pre osudi srpsko rukovodstvo, da ispuni napisani scenario. Zato se sudije æure. Upravo u tom kontekstu treba razmatrati odbijawe da se KaraxiÊu dozvole nove rasprave, mada je bivπi predsednik RS spreman da pruæi nova dokumenta, koja potvruju wegovu nevinost. Kako piπe ruski ekspert za Tribunal A. Mezjajev, sud je prekrπio prava R. KaraxiÊa veÊ 58 puta, mada ne smatra to velikih grehom.

Neskriveni apsurd vidimo i u sluËaju Vojislava ©eπeqa. Nemaju zaπto da mu sude, zato su zapoËela izmiπqawa: dve godine lideru radikala daju za sadræaj wegovog sajta, sude mu za nepoπtovawe suda, za objavqivawe kwige, a Naser OriÊ koji je priznao ubistvo desetina qudi, osloboen je. Istina, on ima jednu prednost - nije Srbin.

Na taj naËin pristrasnost suda je oËigledna, i ona treba da bude predmet razmatrawa meunarodnih organizacija, organa UN, SB. InaËe Êe na desetine nevinih qudi posle zatvarawa Tribunala da se nae iza reπetaka evropskih zatvora.

Glas Rusije, 14.9.2012.

24

Jelena GUSKOVA

Rusija neÊe spasavati EU od krize, naroËito zemqe istoËne Evrope Za vrijeme odræavawa zavrπne konferencije APEC summita u Vladivostoku, ruski predsjednik Vladimir Putin dao je Brislu do znawa kako Rusija neÊe biti spremna spaπavati EU od aktualne ekonomske krize koja ne pokazuje znakove oporavka. Putin svoje razloge nimalo ne krije, istiËe kako je "EU preuzela previπe odgovornosti prema novim Ëlanicama" te napomiwe kako ovo nije samo ekonomska, veÊ i politiËka kriza. Sasvim je jasno kako se Putin pritom referira na zemqe istoËne Europe koje su posqedwe uπle u sastav Europske Unije i time se politiËki priklonile Brislu, nakon viπe desetqeÊa orijentacije prema Moskvi.

Putin ne skriva kako je Rusija itekako ekonomski ovisna o Europi, ali od konkretne pomoÊi ponudio je samo dobre æeqe. "Mi znatno ovisimo o Europi i æelim naglasiti to, mi iskreno æelimo sreÊu naπim europskim partnerima da prevladaju teπkoÊe s kojima se danas suoËavaju", rekao je Putin.

Komentar ruskog predsjednika dolazi i nakon πto je ovog utorka EU izvrπna komisija otvorila istragu po pitawu sumwi da ruski Gazprom, koji je preko 50% u vlasniπtvu dræave, nanosi πtetu potroπaËima unutar EU zbog vezivawa cijene plina uz cijenu nafte. Putin smatra kako je ovo samo pokuπaj prebacivawa unutarwih problema EU-a na Rusiju.

Putin istiËe kako je EU u krizi ponajviπe zbog novih Ëlanica, Ëije ekonomije sada mora podræavati. No, takoer jasno istiËe kako Rusija nije spremna spaπavati EU zbog toga i pomagati na istoku Unije. "Izgleda kako je netko u Europskoj Komisiji odluËio da bi sada Rusija mogla podijeliti teret ekonomske krize na istoku Europe. To znaËi da EU æeli zadræati politiËki utjecaj, dok bi mi djelomiËno za to plaÊali. Ovo je sasvim nekonstruktivan pristup", rekao je Putin. OËito je kako ova poruka nije samo upuÊena liderima EU-a, veÊ i svim dræavama na istoku Europe. Za vrijeme govora takoer je istaknuo kako je u doba "IstoËnog bloka", Sovjetski Savez svojim saveznicima isporuËivao robu po specijalnim cijenama.

Drugim rijeËima, Putin je na neki naËin poruËio Europskoj Uniji da je tijekom godina politiËki prisvojila niz dræava bivπeg istoËnog bloka i kako Moskva nije nimalo zadovoqna takvom situacijom. Ovaj komentar Êe bez sumwe snaæno odjeknuti i u glavnim gradovima dræava istoËne Europe, gdje je situacija zbog EU krize sve teæa, dok u isto vrijeme ruska ekonomija izgleda sve stabilnija. Pritom treba nadodati kako je wemaËka kancelarka Angela Merkel u nekoliko navrata posjetila Peking u posqedwih godinu dana, no, ni Kina nije pokazala odveÊ spremnosti po pitawu spaπavawa posrnule EU ekonomije.

9.9.2012

Sajt: <Advance.hr>

Iskra 1. oktobar 2012.

okumenti (16): Ako koza laæe, rog ne laæe

BORA DRAGA©EVI∆: STOPAMA PREDAKA Monumentalna autobiografija Bore Dragaπeviπa, Stopama predaka,1 vaæan je dokumenat o æivotu i radu jednog Srbina u rasejawu.

Na nekoliko stotina stranica Bora opisuje svojih osamdeset sedam godina u bivπoj Jugoslaviji, Srbiji za vreme Drugog svetskog rata, emigraciji, izbegliËkim logorima i useqewu u Kanadu.

NemoguÊe je pisati opπirno o svim ovim periodima. Dovoqno je navesti neke naslove poglavqa: DragaπeviÊi; Ratovawe; Æivot u logorima u Italiji i NemaËkoj; Novi poËetak u Nijagari; Prelazak u Toronto; Hor „Sveti Sava”; Radio ©umadija „na braniku vere i nacije”; Glas kanadskih Srba; Srpska narodna odbrana u Kanadi; Srpski dan; PolitiËka aktivnost u Kanadi; Saradwa sa vojvodom MomËilom –ujiÊem i istaknutim Ëetnicima; Srpski dobrovoqci u Kanadi; Æivotna saputnica; Posete Otaxbini; i tako daqe. MoguÊe je osvrnuti se detaqno na vaæne elemente iz Borinog æivota, koji osvetqavaju prirodu wegovog delovawa, kao i pobude koje su ga usmeravale i odluËivale πta je sve i zaπto radio. Ti elementi su Borino rodoqubqe; kolaboracija sa okupatorom i borba za Srbiju; æivot u Kanadi.

nisti koji su potpisali pakt sa ustaπama i crnogorskim separatistima. Bora se æali: „Svestan sam da je u Srbiji i emigraciji joπ uvek æiv negativni stav ema generalu Milanu NediÊu, iako ga mnogi Srbi nazivaju „Srpska Majka”, a posebno su negativni odnosi prema Srpskim dobrovoqcima, nazvanim QotiÊevcima. Bora je svestan nepraviËne osude, koja Êe, naæalost, trajati za naπeg æivota: „Proπi πe joπ puno vremena do dana kada Êe se konaËno priznati ærtvovawe generala NediÊa i wegovih saradnika. Meu wima pobrojaÊe se i imena mladih srpskih dobrovoqaca koji su u borbi poloæili æivote Otaxbini.”(68)

Bora Ëesto ponavqa svoje rodoqubqe kao osnovnu potku svog æivqewa. Kao πto sam naslov autobiografije oznaËava, on duguje svoje rodoqubqe svojim precima. Wegov pradeda, Jovan DragaπeviÊ, napisao je pesmu „Jeka od gusala”, u kojoj se nalazi Ëuveni stih „Samo sloga Srbina spasava”. I ostali preci bili su veliki rodoqubi, sluæeπi narodu u raznim funkcijama.

Bora se toga dræao celog æivota, ponosan na svoje pretke i uvek spreman da ide wihovim stopama.

Bora je daleko od toga da se izviwava za svoj stav, naprotiv: „Ja sam delio stav vlade generala Milana NediÊa u uverewu da u miru treba saËekati zavrπetak rata kako naπ narod ne bi bio bioloπki istrebqen... Draæin stav je bio da Srbi treba da se bore protiv okupatora i da ne Ëekaju da im neko drugi donese slobodu.

Pripadnici vojske pod komandom generala MihailoviÊa su Ëvrsto verovali Englezima da Êe na kraju rata nacisti biti pobeeni i da Êe u zemqi vladati demokratske snage.”(71) NediÊ se nije bojao osude u buduÊnosti: „General NediÊ je svima govorio da Êe mu posle rata suditi zbog `kolaboracije` sa okupatorom, ali da Êe narodni sud pravdari wegov stav jer mu je iskquËivi ciq spasavawe srpskog naroda.”(72) Izmeu ostalog, NediÊ je smestio oko 10.000 srpske dece, uglavnom iz Bosne i Hrvatske u Kruπevac u zgrade gde im je organizovan oporavak, a potom i πkolska nastava. To naseqe je zato i nazvano NediÊevo.(73)

Za vreme Drugog svetskog rata Bora je pristupio Srpskom dobrovoqaËkom korpusu i borio se kao dobrovoqac celog rata. Postavqa se pitawe kako je on, izdanak patriotskih predaka, mogao da ima ulogu u „kolaboracionalizmu”? On to jasno objaπwava: „Trebalo je preæiveti nemaËku okupaciju, brinuti se za preko pola miliona izbeglica koje su naπle spas u NediÊevoj Srbiji od terora ustaπa, Maara, Bugara i ©iptara... i bioloπki saËuvati srpski narod.”(66) »ak i u Ëasopisu Pogledi piπe: „Izbeglice sa Drine su takoe pomagali i spasavali razni NediÊevi odredi. Greπka bi bila ne pomenuti 10. DobrovoqaËki odred koji se ovde najviπe istakao i stekao javno eneralovo priznawe.” Spaπeno je samo na ovom sektoru 20.000 izbeglica, veÊinom æena i dece. Bora uvek podvlaËi spasonosnu ulogu generala Milana NediÊa i Dimitrija QotiÊa: „Ni general Milan NediÊ ni Dimitrije QotiÊ nisu dozvolili da ijedan srpski vojnik bude na istoËnom frontu na Ëemu je Hitler insistirao.”(67) Pravi izdajnici su Milovan –ilas, general Velebit i drugi komu-

U intervjuu sa vojvodom MomËilom –ujiÊem Milo GligorijeviÊ ga citira: „NediÊ je spasao srpstvo od propasti. On je pola miliona Srba, blizu osamdeset hiqada dece, prihvatio ispod ustaπkog noæa. On je svoju Ëast stavio na kocku radi spasavawa srpskog naroda. Wegova uloga bila je mnogo teæa nego uloga Draæina.”(70) NajæeπÊi protivnici NediÊa i QotiÊa bili su puËisti 27. marta 1941. –ujiÊ govori o puËu kao o „katastrofi”: „Dvadeset peti mart je boqi od dvadeset sedmog. Najmawe million Srba ostalo bi u æivotu da nije bilo puËa.”(77) O QotiÊu –ujiÊ je jasan: „Jedan veliki Ëovjek, jedan veliki rodoqub. Nikakav izdajnik! On je bio kao prorok Boæiji. Mnoge stvari predvidio je boqe i taËnije nego mnogi naπi politiËari.”(71) DjujiÊ ponavqa naæalost danas zakasneli zakquËak: Da su se nacionalni odredi „stavili pod komandu generala MihailoviÊa ujesen 1941. godine i da su ËetniËke jedinice iz Srbije, po preporuci vladike Nikolaja, tada otiπle u Bosnu, NDH i Dalmaciju da spasavaju srpski narod od ustaπkog noæa i terora komunistiËkih brigada, uveren sam

Iskra 1. oktobar 2012.

25

Bora DragaπeviÊ... da Tito, i pored podrπke od »erËila i ostalih u Teheranu 1943. godine ne bi uspeo u svojoj nameri.”(75) Bora pomiwe i sluËaj britanskih ostrva u kanalu La Manπ, koje su Nemci okupirali, ali su engleski stanovnici kolaborirali sa okupatorom. Engleska vlada ne samo da ih nije kaznila veπ ih je nagradila πto su time pomagali svojim qudima. A srpske æivote nije trebalo spasavati? Ovo ne treba nikada zaboraviti.

Bora izraæava nadu, koja πe se, veruje, jednog dana ostvariti: „Srpski narod treba da podigne veliki spomenik generalu MihailoviÊu, prvom srpskom gerilcu i voi protiv okupatora i partizana. Bio je i ostao legendarna liËnost. I general Milan NediÊ zasluæuje spomenik jer je kao predsednik vlade Narodnog spasa svesno ærtvovao i æivot i Ëast da za vreme okupacije saËuva i spase srpski narod od bioloπkog uniπtewa. VeËna im slava!”(524) Bora je bio u odredu koji je doπao da pomogne crnogorskim Ëetnicima vojvode Pavla –uriπiÊa u borbi protiv partizana. Kad je taj odred bio odseËen od ostalih dobrovoqaËkih jedinica te nije mogao da ide u Sloveniju, Bora je mogao da ide jedino u GrËku. Zajedno sa jednim mladim Srbinom Ëetnikom odvezao se skriven u teretnom vagonu u Solun. Tamo se snaπao i posetio kancelariju IRO (Internacionalna IzbegliËka Organizacija). IRO ga je prebacio u Italiju, gde je najzad doπao u Eboli i sastao se sa majkom i dvema sestrama. Odatle su otiπli u Dipholc, NemaËka, pa u Kanadu 28. januara 1948.

Zanimqivo je da su na ispitivawu pre polaska traæili da li imaju na levoj ruci istetoviran znak SS; poπto nisu imali, mogli su u Kanadu.

Toliko o dobrovoqcima kao nemaËkim „saveznicima”.

VeÊi deo autobiografije odnosi se na Borin æivot u Kanadi. Sleduju dugi opisi wegovog uspewa na raznim teπkim i lakπim poslovima i u srpskim kolonijama. Naæalost, tu je opet stigla nesloga srpska i trvewa sa Ëetnicima iz Srbije, kako je Bori „objaπweno”: „Joπ nije doπlo vreme da QotiÊevci postanu crkveni Ëlanovi, jer ima mnogo ravnogoraca koji se tome protive. DoÊi Êe dan kada Êe i oni moÊi da se upiπu.”(229) Desio se i nesreÊni crkveni raskol maja 1963. godine.

Bora se stavio na stranu srpske crkve u zemqi: „NajveÊi dobitnici su bili komunisti! Titov reæim je planski raspirivao i forsirao politiËko-kanonski sukob meu Srbima u emigraciji.

Ciq je bio da se nacionalna emigracija zaokupi meusobnom svaom, tako da joj se skrene paæwa sa zbivawa u zemqi i tamoπwa situacija prepusti komunistiËkim vlastodrπcima, Ono Ëemu je ovaj sukob pozitivno doprineo jeste zidawe velelepnih crkava, posebno u Americi.”(250) Bora je proveo posledwe decenije svog æivota u raznim aktivnostima u Kanadi. Prosto je

26

neverovatno koliko je ovaj Ëovek energije, vrednoÊe i odluËnosti mogao da uradi. Da napomenem samo nekoliko. Primio se predsedniπtva Srpske narodne odbrane i bio na tom poloæaju od oktobra 1977. do septembra 2006. Bio je srpski predstavnik u kanadskom telu za promociju ideje multikulturalizma. Dugo je bio Ëlan ureivaËkog odbora Glasa kanadskih Srba i glavni urednik od 1986. godine, sa preko 200 saradnika. Bora to jednostavno objaπwava: „Nastojao sam da budem urednik umeren u stavovima prema politiËkim i nacionalnim protivnicima, kao i u pogledu crkvenih problematika. Trudio sam se da budem `fer`, ali se nisam ustezao najoπtrijih kritika komunista, ustaπa, ©iptara i svakog drugog protivnika srpskog naroda.”(434) Pokazivao je podrπku Srbima u Bosni i Krajini i uËestvovao u demonstracijama protiv NATO agresije. Ali i tu se pokazuju posloviËne srpske slabosti: ”TragiËno je da se ujedinimo samo kada nas velika muka snae i tek kada se svi protiv nas udruæe. Nikada nisam naπao odgovor zaπto je to tako. Elan koji smo imali za vreme NATO agresije, brzo je splasnuo, odmah posle juna 1999., kada smo se opet razdelili. Po starom obiËaju.”(632) Moæda najvaænije i najtrajnije wegovo postignuÊe ogleda se u redovnom radio Ëasu po imenu Radio ©umadija „na braniku vere i nacije” „Ona je imala za ciq da neguje srpske kulturne tekovine, meu kojima srpska pesma i muzika zauzimaju vidno mesto. Naπ radio program æeli da nove naraπtaje roene u Kanadi upozna sa srpskom istorijom i kulturom, a novodoπlu braÊu sa naËinom æivota u Kanadi.”(334) Radio ©umadija predwaËila je u sakupqawu sredstava za izgradwu spomen crkve u Jasenovcu i u Teslinom Smiqanu, kao i za spomenik Nikoli Tesli na Nijagarinim vodopadim. Na kraju Bora se oprostio od svojih vernih sluπalaca: „Dragi sluπaoci, doπli smo do kraja posledweg programa Radio ©umadije. U æivotu sve ima svoj poËetak i kraj.

Ciq Radio ©umadije je bio i ostao `biti na braniku vere i nacije`. Nadamo se da smo za ovih 40 godina ispunili taj zavet i zadovoqili mnoge naπe sluπaoce... Kao direktor programa Radio ©umadije od prvog dana, pozdravqam vas, æelim vam svima svako dobro i molim se Bogu za svetliju buduÊnost naπeg srpskog roda. Zbogom.”(351) Bora istiËe i svoj prisan odnos sa prestolonaslednikom Aleksandrom, od koga je dobio zasluæena priznawa: „Prijateqstvo sa prestolonaslednikom Aleksandrom i meusobno poπtovawe traje i danas. »vrsto verujem da je monarhija najboqe reπewe za Srbiju.

Poπtovawem i saradwom sa kraqevskom dinastijom KaraoreviÊa nastavio sam tradiciju predaka po onoj narodnoj `gde ja stadoh ti produæi`.”(505) Svojih drugova dobrovoqaca Bora se dirqivo seÊa: „Kada se okupimo na dan slave, svi oseÊamo da smo deo jedne velike (Kraj na str. 28/2)

Iskra 1. oktobar 2012..

SvedoËnstvo istoriËara Bojana DimitrijeviÊa

O

ODNOSIMA MIHAJLOVIÊA SA NEDIÊEM, WEGOM VLADOM I WENIM SNAGAMA

Od konteksta za sud moæe bigi znaËajan odnos Gen. MihajloviÊa prema Gen. NediÊu. Taj odnos je rezultovao jednim neuspelim sastankom u leto 1944. godine. Odnos izmeu NediÊa i MihajloviÊa je bio kompleksan, bio je liËan, pre svega iz Ëiwenice da je NediÊ kao ministar vojni pred rat MihajloviÊa kaznio sa 30 dana kuÊnog pritvora zbog toga πto je MihajloviÊ kao naËelnik πtaba ugvrivawa, jedinica koja je bila u Qubqani poslao svoj predlog da se jugoslovenska vojska reorganizuje po nacionalnom principu. »ini mi se da MihajloviÊ tu kaznu nije nikako mogao da zaboravi i ta kazna je bila usklaena u wihov odnos, NediÊ je znao za MihajloviÊevo neraspoloæewe, a MihajloviÊ je bio neraspoloæen zbog tog pritvora, jer su ratpi dogaaji potvrdili wegova oËekivawa.

NediÊ je istog dana poπto je preuzeo duænost πefa Vlade traæio preko svojih predstavnika da tadaπwi pukovnik MihajloviÊ doe u Beograd da bi se dogovorila nekakva saradwa tj. nekakav kontekst meusobnog funkcionisawa, ali i pored poslate propusnics i svega πto je trebalo MihajloviÊ nije otiπao u Beograd nego wsgov pomoÊnik, sin Vojvode MiπiÊa, major Aleksandar MiπiÊ. Rezultati tog sastanka nisu doveli do saradwe NediÊa i MihajloviÊa, ali posle sloma ustanka deo MihajloviÊeve organizacije u Srbiji se tzv. legalizovao u okviru NediÊevih oruæanih odreda i tako izbegao uniπtewe od nemaËke kaznene ekspedicije. MihajloviÊ je tolerisao legalizaciju znajuÊi da je to jedini naËin da svoje qude spase od uniπtewa, a kasnije 1943-44. godine usganovio je da najveÊi deo NediÊevog vojnog aparata podræava wsgov pokret otpora i nije bilo razloga za nekakvim daqim kontaktima sve do lega 1944. godine kada je na insistirawe qudi iz okoline obojice generala doπlo do jednog sastanka u kome je razmatrana moguÊnost da doe do objediwavawa snaga srpske Vlade i jugoslovensks vojske otaxbine u Srbiji pre svega zbog partizanske ofanzive koja je u tim trenucima bila dramagiËna pretwa za obe te strukture. Nije doπlo ni do kakvog sporazuma osim πto su u jesen 1944. godine delovi NediÊeve vojne strukture - srpska dræavna i srpska graniËna straæa - pristupils na kratko MihajloviÊsvoj jugoslovenskoj vojsci u ogaxbini i zajedno sa wom se povukle u Bosnu. Meutim, posle sloma u Bosni u decembru 1944. godine bivπe NediÊeve snage napustile su MihajloviÊevu grupaciju i uz pomoÊ Nemaca se evakuisale preko Maarsks. Austrije u SlovenaËko primorje. To istiËem iz razloga jsr se vidi da nikada nije doπlo do nekog sjediwewa tih snaga pa Ëak i u uslovima obostranog poraza.

MihajloviÊ je u proleÊe 1945. godine imao samo radio komunikaciju sa Dimitrijem QotiÊem koji je bio sa NediÊevim spagama na prostoru Slovenskog primorja. ali nije pristao na QotiÊeve ideje o povlaËewu sa prostora Bosne i Srbije jer je

Iskra 1. oktobar 2012.

pre svega vsrovao u zainteresovanost zapadnih saveznika da ne dozvole da KP preuzme politiËku vlast u Jugoslaviji posle rata i zato je ostao na irostoru na kom je osgao.

Kao πto rekoh, MihajloviÊ je imao dakle sastanke sa voama komunistiËke partije odnosno partizanskog pokreta samo u 1941. godini u tom vremenu meusobne saradwe, a posle toga sastanaka izmeu wega i drugih predstavnika tog pokreta nije bilo, ta dva pokreta su od kraja 1941. godine u Srbiji u nepomirqivom neprijateqstvu, a na prostorima Bosne, Crne Gore, Hercegovine, Srpskih Krajina, to je doπlo neπto kasnije, 1942. godine, a takoe i u Sloveniji, identiËan ili sliËan kontekst dogaaja kao u Srbiji bio je i na prostoru okupirane Slovenije.

NajveÊi deo koriπÊene dokumentacije na suewe su u stvari MihajloviÊevi dokumenti koji su zaplsweni u nekoliko navrata 1944. i 1945. godine i oni su i danas osnova fonda u vojnom arhivu, fonda koji se zove „»etniËka arhiva". Ono πto se vidi iz te komunikacije i to uglavnom radio komunikacije koja trajs 1942-44. godine je da su u odreenim situacijama u toku borbi pre svega sa partizanima MihajloviÊevi komandanti i oni koji su priznavali wegovu vlast, mislim pre svega na one koji su bili van Srbije, odluËivali su da sarauju sa okupatorskim snagama. To moæemo okarakterisati kao neku vrstu taktiËke saradwe koja je bila Ëesgo iznuena odnosom sa iartizanima.

Jedna od kquËnih stvari za razumevawe tog konteksta saradwe MihajloviÊevih komandanaga js oËekivawe MihajloviÊa, ali ne samo wsga nsgo i italijanskih i pemaËkih vojnih komandi na prostoru okupirane Jugoslavije, da Êe se saveznici iskrcati na Dalmatinskoj obali 1943. godine. U skladu sa tim oËekivawem i MihajloviÊ ali i okupatori su prilagoavali svoju strategiju. Postoje dva nivoa koja su izostala na suswu. To su, prvo, odluke i naredbe nemaËkih i italijanskih komandi o toku tih operacija gde se vidi da oni æele da uniπte i partizanske ali i MihajloviÊeve snage i sklone ih iz zalea Jadranske obale, a takoe, postoji veoma detaqno objaπwen i rastumaËen kontekst partizanskih pregovora sa nemaËkim vojnim komandama na prosgoru BiH i to je pre svega onaj trenutak kada, to je negde u februaru ili martu 43. godine, kada nemaËke snage toliko pritiskaju partizanske snage koje se povlaËe iz zapadne Bosne ka Hercegovini da partizani ne mogu da izdræe taj pritisak, zahvaqujuÊi Ëiwenici da su zarobili jednog oficira omoguÊen je kontakt sa predstavnicima nemaËkih vojnih komandi na terenu i u Zagrebu gde je dogovoreno da nemaËke snage koje su gurale te partizanske snage naprave jsdnu pauzu i dozvole izvlaËewe partizanima uz preÊutnu obavezu da ti partizani izvrπe uniπtewe MihajloviÊeve odnosno ËetniËke glavnine na pros

27

O odnosima...

Bora DragaπeviÊ... (sa str. 26)

toru isgoËne Hercegovine. Ovo nije naravno bilo u materijalima za suewe, ni ovih naredbi po kojima su nemaËke i italijanske snage vrπile operacije, a pogotovu ovih dokumenata o tzv. arhivskim pregovorima koji su smatrani onda nakon toliko godina kao za jednu od umeπnih taktiËkih epizoda partizanskog revolucionarnog rata na prostorima Jugoslavije, tako da toga nije bilo u matsrijalu za suewe i materijalu po kome je MihajloviÊu sueno, ne vidi se nijedan odnos nemaËkih vojnih komandi prema MihajloviÊu ili wegovim snagama osim onog najniæeg taktiËkog odnosa.

ZnaËi izbor dokumsnata js takva da se dokumentovala saradwa na pojedinim delovima fronta gde su se nemaËke i MihajloviÊeve snage dodirivale sluËajno ili namerno, tako da generalno u istoriografskoj slici nsdostaje konteksnsg okupatorovog pogleda na MihajloviÊeve snage, odnosno nedostajalo je, a goga naravno nije bilo ni na suewu, iz koga se vidi neprijateqstvo nemaËke vojne komande prema MihajloviÊu.

MihajloviÊ jeste dobijao od svojih komandanata depeπe o taktiËkoj saradwi 43. sa Italijanima, 44. sa Nemcima, ali on liËno tu saradwu nije odobravao, on je smatrao i objaπwavao u drugim naredbama da je to u stvari moguÊnost da wegov pokret uniπti suparniËki partizanski pokret na odreenoj teritoriji, spreËi wihovo napredovawe i eventualno se popuni municijom, naoruæa itd. tako da on jeste znao, a to nije ni sporio na suewu, da najveÊi deo wegovih komandanata koji su doπli u borbeni dodir sa partizanskim snagama je uglavnom bio prinuen da sarauje sa italijanskim, nemaËkim ili snagama srpske Vlade ili slovenskim.

Ono πto je vaæno za razumevawe - heterogenost ili nejednaka rasprostrawenost MihajloviÊeve organizacije - MihajloviÊeva vojna organizacija u Srbiji i Sloveniji ima elemente jugoslovenske vojske u gerili i ponaπa se kao jugoslovsnska vojska u gerilskim uslovima. Na prostorima NDH i Crne Gore MihajloviÊeve snage ili one snags koje nominalno priznaju wegovu komandu uglavnom su nastale u drugaËijim okolnostima. U Hrvatskoj kao posledica politike terora prema srpskom stanovniπtvu i upravo zato MihajloviÊeve snage na prostoru NDH imaju dominantan u sebi taj srpski odbrambeni kontekst gde se najviπe bave egzistencijalnim stvrima pa zato najviπe sarauju sa snagama okupatora i snagama NDH prave primirja a u Crnoj Gori je nastanak MihajloviÊevih snaga je posledica ustanka protiv italijanskog okupatora i potowih podela na partizane i „ove druge". ZnaËi, bitno je da razliËiti konteksti na prostoru okupirane Jugoslavije dovode da je ta saradwa razliËito motivisana ili razliËito opravdana.

--------------------

sloæneporodice, zaπtiÊeni od napada raznih vojno-politiËkih protivnika kojima je smetalo naπe Ëlanstvo u Belim orlovima, omladini pokreta Zbor, a najviπe zato πto smo za vreme rata bili Srpski dobro voqci. Zajedno smo se oseÊali mlai i borbeniji i vreme vraÊali unazad, u mladost, kada smo na bojnim poqima slavili svoju slavu Svetog Georgija... Noπeni zakonima prirode, svi polako odlazimo i ostavqamo kosti po grobqima πirom sveta.

Spomenike Srpskih dobrovoqaca prepoznaÊete po naπem simbolu - po Takovskom krstu sa reËima `S verom u Boga za Kraqa i Otaxbinu`.”(578580) Uz reËi zahvalnosti, Bora je skroman: „Zahvalan sam Bogu za sve Ëime me je blagoslovio.

Podario mi je æivot prepun uspomena, plodnog rada i qubavi za srpski rod. Podario mi je i dane æivota da ova seÊawa, moj mali doprinos Srpstvu i Srbinovoj istoriji, zabeleæim i iza sebe ostavim. Da moje æivotno delo, kwiga Stopama predaka, ugleda svetlost dana kao zavrπnica i nastavak nacionalnih ideala mojih slavnih predaka.”(723)

Napomena Iskre: Ovo je zadwi deo sudskog transkripta sa „Proces za rehabilitaciju D. MihailoviÊa, roËiπte 20. juna 2012”, uglavnom od interesa za naπu temu. Neispravqene slovne i druge greπke u tekstu su iz samog transkripta. Sva podvlaËewa u tekstu su Iksrina.

---------------------

28

U Pogovoru Bora sam reËito zakquËuje svoju autobiografiju: „Po miπqewu i iskrenih prijateqa, najviπe su me kritikovali, a i sad me kritikuju, zbog moje prevelike aktivnosti na poqu nacionalnog, verskog i kulturnog rada. Ali, ko radi taj i greπi. Nadam se da su moje greπke mawe u odnosu na pozitivne strane moga rada...

Istina je da sam celog æivota radio, radio i radio. Sve πto sam postigao bio je rezultat mukotrpnog i savesnog rada. Ëesto sam prijateqima umeo da kaæem da sam `trkaË na duge staze`. Ko je hteo da me kritikuje, govorio bi da hoÊu da budem svuda, `da æelim da se pravim vaæan`. Isti zaboravqaju da sam mnoge prepreke u æivotu teπkom mukom savladao.”(724) On zatim upuÊuje na prave izvore svoje æivotne istorije: „Uvek sam se upravqao primerom æivota i dela svojih predaka i crpio istinu iz istorije svog naroda.

Ponosim se narodom iz koga potiËem. Ponosim se svoijim precima, iako svestan da sam ponos nije dovoqan. Zato sam radom za Srpstvo pokuπao da sledim wihove stope.”(725) Stopama predaka je vaæan autobiografski dokumenat jednog srpskog æivota u drugoj polovini dvadesetog veka i u poËetku sledeÊeg. Obilato dopuwen mnogobrojnim fotografijama, posluæiÊe kako preæivelim Borinim vrπwacima tako i buduÊim istoriËarima da pravilno shvate prirodu jednog doba.

Vasa MihailoviÊ

Stopama predaka.

1.

Bora DragaπeviÊ, Autobiografija (Beograd: Institut za savremenu istoriju, 2012), 746 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. oktobar 2012. .

+ Svetomir-Sveta PaunoviÊ U jednoj beogradskoj bolnici, posle operacije Ëira na stomaku, umro je 2. septembra izjutra, Svetomir-Sveta PaunoviÊ, naπ poznati drug, bivπi srpski dobrovoqac i viπegodiπwi urednik „Iskre”.

Sveta je roen 8. januara 1923. godine u banatskom selu Gaj, u porodici uglednog sveπtenika i Ëlana JNP Zbor od wegvog osnivawa, o. Rade PaunoviÊa. Sveta zavrπava osnovnu πkolu u Gaju, a gimnaziju pohaa u Kikindi, a potom do aprila 1941. u Vrπcu, gde stupa u `Bele orlove`, omladinsku organizaciju Zbora. Po izbijawu Aprilskog rata 1941. g. kao gimnazijalac i omladinac pokreta Zbor javio se dobrovoqno u jugoslovensku vojsku i prilikom kapitulacije Jugoslavije zarobqen 20. aprila,te odveden u zarobqeniπtvo u NemaËku, gde je zadræan do kraja rata. Potom odlazi u Sloveniju gde stupa u srpske dobrovoqce i pridruæuje se ocu, sada proti Radi dobrovoqËkom sveπteniku, starijem bratu Vlasti, takoe omladincu Zbora i sestri Miri, dobrovoqnoj boniËarki, koja kasnije u Engleskoj, postaje supruga Milivoja StankoviÊa, jednog od uticajnih vaspitaËa i predvodnika omladine Pokreta.

Kasnije sa tako oklupqenom porodicom, prolazi kroz naπe vojno-izbegliËke logore Forli i Eboli, gde zavrπava veliku maturu. Posle preseqavawa naπih logora u Zapadnu NemaËku, aprila 1947, veÊ juna 1948 godine, sa velikom grupom bivπih dobrovoqaca. odlazi na rad u Veliku Britaniju, PoËetkom 1955. god. vraÊa se u NemaËku, gde na univerzitetu VESTFALI© VILHELMS studira slavistiku, istoriju istoËnoevropskih naroda i etnografiju.

Pored toga, pratio je sa velikim interesovawem æivot naπeg naroda pod komunistiËkim reæimom u Jugoslaviji i sa tim stawem bio veoma dobro upoznat. Sve je to bilo stvoreno za raznovrsno kwiæevno i uopπte umetniËko stvarawe, pa razume se i za komediju kojoj je Sveta bio posebno naklowen. On se po svojoj naklonosti, kako je u predgovoru kwige Qudska posla, napisao V. VlahoviÊ, opredelio za slikawe savremenih zbivawa ne samo u zemqi veÊ i u rasejawu. Pokrenuo je satiriËni list `Reπeto` koji je izlazio od maja 1964. do septembra 1967. godine, ali je zbog raznih neprilika moralo da se ugasi. Pa ipak, kao satiriËar ne prelazi u sarkazam i lakrdiju, veÊ se wegov opus zadræava u ovoj oblasti. Ovi radovi veÊinom su objavqivani u Iskri ili Reπetu.

Posebno treba izdvojiti sledeÊe wegove kwige: KomunistiËka partija Jugoslavije u ratu i revoluciji, istina o narodnooslobodilaËkoj borbi (1975), Qudska posla (Minhen 1976), Xin i patuqci (1986), Anegdote i politiËki vicevi (Beograd, 1998), Kako biti jak, obrada QotiÊevih poruka omladini `soj a ne broj` i `ne pretaËe se vino novo u mehove stare` zatim `Svet izmeu materijalizma i idealizma` (Beograd 2001) i SeÊawe svedoka jednog vremena (Beograd, 2004).

Svoj radni vek je uglavnom proveo od 1958. godine kao Ëinovnik kod ameriËke armije u Oberamergau i Minhenu, a okonËao ga je, odlaskom u penziju 1988. godine.

Iskra 1. oktobar 2012.

Od 1956. godine je saradnik Iskre u Minhenu, a od 1958. godine i Ëlan redakcije, gde ga wen glavni urednik od prvog broja, pokojni Ratko Pareæanin `majstor` da od nekadaπwih omladinaca `izvuËe` i obradi ono πto je naboqe u wima - priprema za svog naslednika. Od 1980. do 1988.godine, do kada je Iskra izlazila u Minhenu, bio je wen glavni urednik i Ëlan Udruæewa slobodne πtampe. Za poËasnog Ëlana Udruæewa kwiæevnika Srbije izabran je 1981. godine.

Dva izuzetno hrabra Ëina karakteriπu æivot Svete PaunoviÊa. Prvi je wegovo, veÊ pomenuto, dobrovoqno pristupawe jugoslovenskoj vojsci 1941. i Ëetvorogodiπwe zarobqeniπtvo u NemaËoj. Drugi je neutoqiva æeqa da kraj svog æivota provede u otaxbini i odluka da to uËini krajem svojih sedamdesetih godina. Mnoge od nas muËila je sliËna misao. Odluka je izostajala iz dva razloga.

Sumwe u suπtinsku promenu reæima u zemqi, ali prevashodno da se u poznim godinama poËiwe i gradi jedan potpuno nov i neizvesan æivot. Sveta je prevaziπao te sumwe i posledwih 12 godina zapoËeo i gradio svoj novi æivot u Beogradu praktiËno iz niËega. S druge strane, svako od nas, morao je, sliËno Sveti, da u nekom trenutku svog æivota u tuini, donosi `sudbonosne` odluke. Osobina Ëitave generacije mladih qudi, zadojene hriπÊanskom qubavqu i duhovnoπÊu, æarkim rodoqubqem i odanosti svojoj zemqi i narodu u traæewu wegovog suπtinskog i trajnog interesa i wegovoj odbrani. U velikim iskuπewima rasejawa, uvek okrenuta duhovnim, druπtvenim i politiËkim problemima svoje matiËne zemqe i zaokupqena u traæewu wihovih najboqih reπewa. Za ovu generaciju se bez ustezawa moæe reÊi, da je ovaj `pogled na svet` oduπeqeno sledila, nikad se ne oseÊajuÊi pobeena, od svoje duhovno-razumske `kolevke` (mladosti) do fizËke smrti. Vrlo retka pojava ne samo u nas, veÊ i πire u svetu. SvedoËanstvo o snazi duha jedne generacije, ali i istinskoj vrednosti ideja za kojima su poπli.

O vezanosti Svete i wegove supruge Valentine-Vaqe za Srbiju i narod svedoËe wihovo zaduæbinarstvo hramu Svetog Save na VraËaru, darovawe viπe hramova u Beogradu, kao i viπegodiπwe materijalno pomagawe deËaka Ëiji je otac poginuo u borbama za Republiku Srpsku. Opelo Svete, crkvenog Ëoveka i vernika, sluæio je 4. septembra, uz asistenciju 10 sveπtenika i nekoliko akona, u crkvi Sv. VelikomuËenika Prokofija, na beogradskom grobqu OrlovaËa. o. Nevenko, paroh crkve Sv. Luke i na kraju se od wega oprostio. Nad grobom je o Svetinom æivotnom putu detaqno i pijetno govorio, wegov i naπ mlai prijateq, dr Veselin StankoviÊ, sinovac naπeg Milivoja StankoviÊa.

Svetinoj supruzi Vaqi naπe duboko sauËeπÊe. Naπem vrednom i zasluænom drugu Sveti slava i hvala. Molimo se Hristu Spasitequ da mu podari veËni æivot u Svom neprolaznom duhovnom carstvu!

Iskra

29

Васа Михаиловић:

ЦАРСКЕ ЛАВРЕ, ПЕСМЕ У ПРОЗИ

Најновија књига Васе Михаиловића има 66 песама и књижевну форму по којој је Васа Михаиловић познат, цењен, и упоређиван са Јованом Дучићем, кога је много преводио. Прво поглавље сa 22 текста посвећено је величанственим и вољеним српским манастирима: Хиландару, Грачаници, Дечанима, Пећкој Патријаршији, Манасији. Раваници, Студеници, Милешеви и другима. Стил ових песама једноставан је и топао, често надахнут, као у првој песми „Хиландар”, кога песник назива .кладенцом без дна и чираком неугасивим, коме Србљи долазе „са свих меридијана, јер им се често чини да је једини извор и утока наде.” Дечане види као ружичасти бисер у зеленој шкољки, који „скривен на улазу у клисуру снева дубоке шуме и види оне који су га сазидали да им се име не затре и свећа не угаси.” Дочека их, прво, „танак извор студене воде крај улаза у порту. Кестенови на брду изнад манастира забрује од меког поветарца, а борови им одговоре њишући лагано главама као какви високи ђакони на самотној вечерњи. У порти неколико кошница неуморно зује своју медену песму. Као каква отмена госпа проседих власи и светлосмеђих очију, Дечани се сетно смеше, одолевајући ћудима и страстима.” Сваки текст има кратку историју, опис знаменитости, вредности и посебне лепоте манастира. Тако у Грачаници аутор „још увек чује звекет Милутинове сабље по порти. Калуђери стоје погнутих глава по узаним ходницима цркве у сетним предвечерјима. А Симонидине избодене очи зуре попут оне силне војске која оде и више се не врати. Само Јован Претеча гледа са свода строго али доброћудно.” За Милешеву, у којој се налази и прекрасни Бели Анђео, набраја најважније културне активности (школу, штампарију) пре Косовске битке и пропасти српског царства и констатује да су Милешеву рушили неколико пута,али се манастир, као феникс, увек поново дизао.

„Народ пева” је друго поглавље од десет песама посвећених личностима из народне поезије: Цару Лазару, Царици Милици, Стефану Лазаревићу, Ђурђу Бранковићу, Шарцу Краљевића Марка, и Војводи Пријезди, који је довикнуо Сину Муратовом „Довде си дојахао, кабадахијо. Ако хоћеш даље, само преко мене мртвог.” U песми Васе Михаиловића, Хасанагиница упућује своме мужу, аги, следеће речи: „Пусти ме бар да децу волим и да за њих умрем, јер су невина као срне у гори зеленој.”

Следећих десет песама, „Сећање” личне су, говоре о избеглиштву, одвајању од родне груде и драгих људи, па и ствари, ситнијих и крупнијих, без којих се

30

може, ако се мора, али нерадо. Ту спадају књиге. Такође, аутор се сећа брата који лежи у масовној гробници на Кочевју: „Све се наде погасише као догореле лучи и све жеље лагано изумреше као птићи без мајке. Сад немам коме више да се надам нити шта да пожелим, јер си ти отишао далеко и срце моје, болом причешћено,не може да те нађе. Брате мој добри, да ли ме се сећаш? Устани и погледај ме у очи. Видиш ли ватру која се попут венца ивањског сплела око мог чела и у сусрет ти хита? Осећаш ли како се брат и мртав воли?” Песме „Сам” и „Ручица у руци” сликају живот у старости. У стану, сам, вредно ради. Рад и повремене посете унука дају животу смисао. Онда „и њему сине сунце. Топлина и радост оживе га. За кратко није сам, осећа да има некога који је нераздвојни део њега. Док и то траје.„ Али, док се мала ручица одмара у дединој шаци, док прелазе улицу, „Ручица је спокојна у гнезду. Рука је благо држи, осећа њену топлину. Поверење које ручица има у руку преноси се на њу при прелазу улице.” У одељку „Акварели” петнаест песама о животињама и о природи, њеној лепоти и ћудима, као хаику, у себи спајају лепоту коју природа има и философску мисао, поуку, која проистиче из ње и крунише је у природни закључак. Тако у песми „Долап” та људска справа труне изломљена у муљу, указујући на вечну пролазност. „Цунами” својом снагом налеће на источну јапанску обалу, море дивља, земља се тресе у утоби и „читаве куће и зграде отпловише којекуд. На хиљаде мртвих.” Али ветрови, као развигорац, помажу цветање и разносе семење. Живот „тече даље, и усред трагедије природне. И људске.” Песма „Свитац” поучава „Боље је упалити макар и малену свећу у мрклој ноћи, него вечито проклињати мрак” а „Кртица” „Боље је ћутати и радити, него којешта лупетати и вечито се свађати.”

Међу животињама посебно се по лепоти, интелигенцији и питомом дружењу с људима истиче делфин. У песми „Делфин и човек” Михаиловић показује да небрижљивост човекова изазива загађење човекове средине и уништава бројне корисне животињске врсте. Последње поглавље, „У потрази” посвећено је трагању за коренима. Књига нас оставља у осећању задовољства због смисла и лепоте живота, упркос свега, јер људи увек налазе своје корене ако их цене и траже. Ова корисна и лепа књига претставља погодан поклон и за младо и за старо.

Мирјана Н. Радованов Матарић --------------------------------------Њујорк. Штампа Српски класици. 2012.

Iskra 1. oktobar 2012.

Juænim tokom u buduÊnost Razume se da juËe, u SoËiju, Tomislav NikoliÊ sa Vladimirom Putinom nije elaborirao situaciju u svetu s pozicije globalnog igraËa. Ali, Srbija je... poslala snaæan signal kakvu evropsku politiku æeli da vodi... koji se odnose na perspektive saradwe Srbije, Rusije i kontinentalne Evrope...

Putin i NikoliÊ imali su priliku da razmotre ili Ëak dogovore zajedniËki ekonomski i politiËki interes u postevropskoj buduÊnosti Balkana i Evrope...

Prvi put, jedan srpski predsednik, uoËi znaËajnog radnog sastanka, saopπtio je nedvosmisleno da æeli starteπko partnerstvo s Rusijom i provetrenu kuÊu s ruskim i evropskim vratima...

Ono πto je mnogo znaËajnije jeste NikoliÊeva konstatacija... da rukovodstva dve zemqe nemaju zadatak da ubeuju Ruse i Srbe da treba da sarauju, jer su oba naroda za to potpuno opredeqena... ali i jasna najava moguÊnosti pribliæavawa Srbije

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. oktobar 2012.

Evroazijskom savezu....

NikoliÊ je izjavio da Êe Srbija biti u svakoj organizciji, regionalnoj, meunarodnoj u kojoj za sebe moæe da pronae korist, jer su træiπta Rusije i nekih dræava dalekog istoka πansa za Srbiju...

Putin i NikoliÊ sreli su se veÊ dva puta na poËetku vrhunca krize evrozone i problema sa kojima se suoËava EU... Ta Evropska unija u bivπoj Jugoslaviji nije izgradila niπta kapitalno, osim πto se bavila politiËkim podrivawem u svoje ime, a za raËun SAD... i tu leæi velika πansa Rusije...

Graani Srbije oËekuju zavoewa putinizaciju dræave... delotvornog pravnog poretka i reda u dræavi, da bi ova konaËno to i postala... Zbog toga je veoma vaæno to πto Juæni tok ove godine postaje stvarnost Srbije, Republike Srpske i Bugarske.

PreduzeÊa, iza kojih stoji ruski kapital, u Srbiji i RS veoma dobro rade, uprkos ekonomskoj krizi i postaju znatni oslonci ekonomija ovih zemaqa...

Osim toga, ruska podrπka Srbiji u najkritiËnijem buxetskom trenutku wene novije dræavne istorije, moguÊnost investirawa u namensku industriju i druge grane ekonomije, ali i vrlo snaæna podrπka dræavnoj celovitosti zemqe, otvaraju novi, sloæeniji ali logiËniji geopolitiËki horizont Srbije... Jedina prepreka buduÊeg srpsko-ruskog evropskog puta, jer ne treba zaboraviti da je Rusija uz NemaËku najvaænija evropska dræava, moæe da bude pitawe Kosova i Metohije, odnosno pitawe odnosa srpske politike prema sopstvenoj juænoj pokrajini.

Jedino u toj taËki, trenutno, mogu da se raziu srpski i ruski put...

Jer, ako Srbija nastavi da misli kako Êe predajom Kosova i Metohije zaustaviti evroatlantsku agresiju na sopstvenu teritoriju, grdno Êe se i daqe varati...

Ako je NikoliÊ Putinu iskreno govorio o Srbiji i wenoj reπenosti da krene napred, nade u boqi æivot qudi nisu izgubqene...

Sajt:serbian.ruvr.ru Branko ÆujoviÊ 12.9.2012.

+ Miodrag SimonoviÊ UËa Na Zlatnoj obali, Kvinsland, Australija, premunuo je 14. septembra 2012, u svojoj 92. godini, naπ poznati drug i bivπi srpski dobrovoqac, Miodrag SimonoviÊ - UËa.

Miodrag je joπ u UËiteqskoj πkoli u Skopqu pristupio omladinskoj organizaciji JNP Zbor `Beli orlovi` i otada do kraja svog dugog æivota, ostao wegov veran i poærtvovan Ëlan.

Bio je jedan od prvih srpskih dobrovoqaca. UËestvovao je u borbama u Petrovcu na Mlavi 1941, prvim znaËajnijim pobedama dobrovoqaca nad komunistima.

Tom prilikom teπko je rawen u levu nogu i od komplikacija te rane patio celog svog æivota.

IspraÊen je od svoje duboko oæaloπÊene porodice - supruge Mire, kÊeri Nikol i dve unuke, kao i od wegovih drugova dobrovoqaca iz Melburna i Sidneja.

Naπem dobrom i odanom drugu UËi neka je slava i hvala; molimo se Gospodu da mu podari veËni æivot u neproloznom Carstvu Hristovom!

Miπa PetroviÊ

+ Duπan TodoroviÊ „»apqa” U toku nedeqe 9-15. septembar 2012, preminuo je, posle moædanog udara, na malom ostrvu `Bribi`, Kvinsland, Australija, naπ dobar drug i biπi srpski dobrovoqac, Duπan TodoroviÊ „»apqa” (90). Duπan je sa svojom suprugom Elizabet veÊ dugo æiveo na tom ostrvu. Bili smo sa wime u Ëestoj telefonskoj vezi Wegvoj Elizabeti naπe iskreno sauËeπÊe. Naπem odanom drugu Duπanu slava i hvala; molimo se za wegov veËni æivot u duhovnom Crastvu Gospodwem!

Milimir PopoviÊ

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Posle dvogodiπeg ameriËkog pokora po muslimanskom svetu...

HILARI SE IS»U–AVA REAKCIJI Patologija imperijalnog gledawa na svet u pojmovnom provincijalizmu Hilari Klinton jeste patologija ameriËke politike u celini Hilari Klinton ne moæe da se naËudi kako to da oni koje je Amerika "oslobodila" ubijaju "oslobodioce" i kako je moguÊe da u arapskoislamskom svetu tiranije oborene uz direktnu intervenciju ameriËkog oruæja i politike, zamene sada "tiranije gomile" koje, evo, po svetu razbijaju ameriËke ambasade i pale ameriËke zastave.

Talas revolta u arapsko-islamskom prostoru pokrenuo je marginalni amaterski video snimak sa uvredqivim sadræajem na raËun proroka Muhameda. Snimak je, sam po sebi, primitivno provincijalan. Po sadræaju i nameri. I upravo je primitivno-provincijalan koliko je primitivno i provincijalno ameriËko pomimawe sveta. Gospoa Hilari Klinton, i sama izdanak duboko provincijalne zabiti u Arkanzasu, primerak je ove (opasne) ameriËke patologije.

Urbis et orbis - Grad i Svet - poznata je maksima vatikanske imperijalne moÊi. Ako je kao vlasnik takve moÊi - duhovne i svetovne - Rim joπ mogao da se jednaËi sa celim svetom, ameriËki civilizacijski pliÊak od jedva 200 godina na to nema pravo. "Ono πto je dozvoqeno senatoru nije dozvoqeno magarcu".

Patologija imperijalnog gledawa na svet - Urbis et orbis - u pojmovnom provincijalizmu Hilari Klinton, jeste patologija ameriËke politike u celini. Ne znaju. Ne vide. Ne razumeju.

U aprilu (22.) proπle godine, perjanica koncepta ameriËkog nasiqa nad ostalim svetom, bivπi kandidat za predsednika SAD, senator Xon Mekejn, obreo se u Libiji i posle posete izjavio sledeÊe: "Susreo sam se sa ovim odvaænim borcima(pobuwenicima). I mogu da kaæem da to nisu (kao πto se govori) qudi Al Kaide.

Naprotiv. To su libijski patrioti koji æele da oslobode svoju zemqu. Mi mora da im u tome pomognemo".

I pomogli su. U prvoj koloni "patriota" koje su Mekejn, Hilari i laæni nobelovac u Beloj kuÊi pomagali oruæjem, avionima i dirigovanim projektilima, nalazili su se teroristi "Libijske islamske borbene grupe" kojom je komandovao æestoki xihadista, Abdel Hakim Belhax, Ëovek direktno uvezan sa Al Kaidom, potowi Ëelnik

libijske vojne strukture i vojni komandant Tripolija nakon "osloboewa". Da slika bude koloritnija treba dozvati u seÊawe da su Amerikanci i Britanci svojevremeno trasirali Bel Haxa u izbegliπtvu u Maleziji, kidnapovali ga i izruËili Gadafiju na muËewe u zatvoru Abu Salem kod Tripolija. Sada im je on Alfa i Omega u Tripoliju.

"Libijska islamska borbena grupa" - nova ironija - bila je i do danaπweg dana ostala na crnoj listi terora u ameriËkom Stejt departmentu, britanskom Forin ofisu i Ujediwenim nacijama! Ovi isti teroristi sa crne liste ne samo da su sada vladari Libije nego su predvodnici "odreda smrti" u Siriji - joπ jednom "oslobodilaËkom" poduhvatu na ameriËki naËin.

Mahdi El Harati, xihadista iz "Libijske islamske borbene grupe" i bivπi voa antiGadafijevih pobuwenika na brdovitom zapadu zemqe (Zintan), ovog trenutka komanduje u Siriji - a za raËun Imperije - jedinicom sastavqenom od sirijskih islamista i (prema agenciji Rojters) 20 Ëlanova wegove libijske Grupe.

Mekejnovi libijski "patrioti" proπle sedmice su ubili u Bengaziju ameriËkog ambasadora, Xona Stivensa. U Egiptu, gde je ameriËka logistika terala nekadaπweg, odsluæenog saveznika, Mubareka, a isterala muslimansku braÊu na povrπinu vlasti, mase sada razbijaju sve ameriËko πto im padne pod ruku. U Tunisu su, umesto kompromitovanog autokrate Ben Alija, Amerikanci "uspeli" da instaliraju islamistiËku "Al Nahdu", fundamentaliste Raπida El Ganuπija, Ëoveka koji je, takoe, jedno vreme bio na vrhu francuske liste terora. U Jemenu - isto, u Sudanu - joπ gore...

Autizam Hilari Klinton koja se sada Ëudi πto qudi πirom islamskog sveta ujedaju ruku "oslobodilaca", znak je da Imperija lagano gubi glavu - ne zna, ne vidi, ne razume. Ali to, takoe, moæe da bude loπe znamewe. Jer je reË o rawenoj zveri, politici koja, kako joj se tlo izmiËe ispod nogu (energetika, Rusija, Kina, Brik...) vidi potpaqivawe kriza i ratova kao preostalu πansu da prolongira dominaciju i san o ameriËkom snu.

Preti nam opasno vreme. Gde god negde "zapreti" mir, treba oËekivati ameriËke "oslobodioce".

Vesti, 17. 9. 2012.

(Podvukla - Iskra)

Dejan LukiÊ