iskra1216

God. LXIV

Birmingham, 1. septembar 2012.

Још незавршени део „арапског пролећа”

Broj 1216

СИРИЈА ПОД ЛУПОМ

На овим страницама о тзв. „арапском пролећу” било је већ доста речи. Пошто оно још није завршено, наиме, траје још увек у Сирији годину и по дана по зачетку а без изгледа на скоро његово окончање, потребно је ovu ситуацију ставити под „лупу” не би ли се указали елементи који би је учинили јаснијом. Да почнемо од почетка. Сузбијање Руса и инсталација Сунита

Арапско пролеће тј. грађански односно, боље, верски рат у Сирији су финансирале, наоружавале и створиле САД, уз претходно одобрење а можда и захтев Јужне Арабiji, свака због својих специфичних разлога. САД-у се није никад свиђао руски интерес према Сирији и његов одговарајући утицај на њу, јер је све то кварило њене геостратешке планове у вези Средњег Истока. Најзад је тај руски утицај уродио постојањем једне и једине руске морнаричке базе Тартус у Средоземљу и „топлим морима”. Уопштено говорећи, руска морнаричка база у Средоземљу недопустива је, а поготово у овим данима када је САД хегемонистичка политика у пуном јеку. Стога, сиријска верзија „арапског пролећа” мора је ликвидирати. Јужна Арабија, подржава рат у Сирији, с друге стране, желi da тамошњи Сунити, који сачињавају знатну већину у Сирији, поврате власт коју сад под Башаром Асадом, сиријским председникom, наводно држе мањински Алавити, иначе један огранак њихових смртних непријатеља Шита. Алавити на власти

И ту сада долазимо до кључног сазнања како се то догодило да су мањински Алавити на власти у Сирији као и каква је стварно та њихова „власт”. Сирија је била француска колонија све до || Светског рата и под великим њеним утицајем доцније, па су тако Французи спречавали верски рат између Сунита и Шита. Са пак независном Сиријом а да се рат не би обновио, изгледа, да је тадашњи председник Сирије, Башарев отац, успео да направи неки споразум и тако постигао мир између двеју ратујућих страна, с тим што је премијер био увек један Сунит, председник Парламента Шит, а председник државе један Алавит; конкретно „династи-

ја” Башар. Сличан однос је изгледа постојао у војсци и администрацији: Сунити су били највише заступљени, Шити пропорционално мање, док је Алевита било најмање. Тако је настала Сирија као независна држава и била таква све док је САД, због својих циљева, нису бациле у огањ садашњег верског рата. Из овга се види да је врло сличан однос постојао и у Либану. Тамо су либански хришћани изгледа одигравали исту улогу коју су у Сирији испољавали Алавити. Кад год би се тај деликатан баланс нарушио Либан, слично Сирији сад, тонуо је у грађанско-верски рат, што би, ако је до истине, требало да каже да је то базично исти народ, само је због различитих колонијалних утицаја задржао два географска имена. Cад назад на оригиналну тему тј. рат у Сирији. Сиријски побуњени „народ”

Као што смо видели, рат тамо траје већ скоро годину и по дана, а без изгледа његовог скорог окончања. САД су тај рат изазвале помоћу ЦИА „актвиста” и оних из Јужне Арабије. Тако је створен опозициони, побуњенички „народ” против Асада. Мирослав Лазански, новинар „Политике” је овог августа био у Сирији, па се пита шта се заиста догађа тамо, тe је тако индиректно и описао тај „народ”. Вели: „Опозиција није јединствена, опозициони лидери у иностранству и они на терену у Сирији, једва да разговарају. Сваки локални командант опозиционих снага тврди да је он главни лидер целокупне опозиције у Сирији. Страни плаћеници, а има их барем 15 хиљада, „не признају никакве лидере и ратују за паре које долазе из Катара и Ј. Арабије”. На ово Лазансково додао бих и следеће: „а по наруџбини Хилари Клинтон”. Ово због тога, што баш ових дана, ова госпођа покушава цинично да брани „чистоту и идеализам” оригиналне опозиције од извесних страних „плаћених елемeната” (мисли на Хезболахе и Иранце) који су се, ето, „некако” нашли у анти-Асадовом фронту, а које је, као што смо напред видели, она наручила из Катара и Ј. Арабије. Даље Лазански говори о томе да око пола милиона Палестинаца живи у Сирији и држе се неутрално док се Хезболах (експозитура Ирана у Сирији) „притајио” и чека „исход” грађанског рата.

Sirija pod...

Асад нити је пао нити бомбардован?

Кад су изазивале „пролеће” у Сирији, САД су биле уверене да ће сиријски председник Башар Асад пасти као и египатски председник Хосни Мубарак за 15 дана. То се, међутим, у Сирији није догодило. Лазански ће рећи и „зашто”. Пита се прво „ко су побуњеници”? Одговара: „овде кажу то су либерали и део младих људи тренутно без посла”. Лазански се на то као исчуђава па вели: „Грађански рат у последњој арапској социјалистичкој земљи? Где су 'здравство и школство бесплатни'. Где жене већином иду без мараме, у уским фармеркама и минићима”. Како, међутим, Асад није пао као Мубарак за 15 дао, онда су САД кrenyле путем УН, већ испробану Гадафијевску „формулу”. Наиме подсетимо се - под изговором „забране лета Гадафијевих авиона”, НАТО је уништио његову одбрану па и њега самог. Овом приликом, међутим, Кина и Русија, ставише свој вето у УН и тако осујетише ову САД „формулу” у Сирији. Као резултат, рат се наставља великом жестином али још већом Западном пропагандном машинеријом која је стављена у погон да прикаже побуњенике „добрим” момцима, а ове друге који се бране, Асадове, као злочинце све већ по злу добро познате САД методе према нама Србима. Сведоци ли смо медијске преваре? Лазански опет. Кад је дошао у Дамаск, изненадио га је мир који је у њему владао. „Као да граћански рат траје негде далеко, обичан свет скоро да није заинтересован за оно што се догађа. Ту и тамо понека експлозија, као да је неко јаче залупио вратима. И ништа више.” Па самог себе као да пита: „Да ли смо то сведеоци, учесници глобалне медијске преваре? Јер нико ништа од свега што се сада догађа у Сирији не може дефинитивно и да потврди. Прво су западни медији јавили да су снаге режима председника Башара ел Асада убиле више од стотину цивила у граду Хула. После су посматрачи УН утврдили да је реч о побијеним и наоружаним побуњеницима (не подсећа ли та превара на случај нашег Рачка, с разликом да су посматрачи УН „открили” превару тамо, а САД посматрач код нас то „сакрио”, да би се све то завршило бомбардовањем Србије?). Па су јавили да је град Хомс под опсадом снага режима. А под опсадом су била „два мала кварта у том граду.” Тy Лазански описује и једну скоро комичну ситуацију. „Затим је претходни командант посматрачке мисије норвешки генерал Роберт Муд отишао у град Хаму. Побуњеници нису знали да је он у том граду, назвали су га и рекли му да је град Хама под тешком ватром артиљерије Асадове армије. 'Колико градова под именом Хама има у Сирији;'?, упитао је генерал. 'Па само један', одговорио је телефоном представник опозиције. 'Господине, управо седим у том граду, пијем пиће и ништа се не догађа. Мисија Кофи Анана у Сирији

САД и Запад су покушали бар још једном да УН одобри Гадафијeву формулу у Сирији. Руси и Кинези су се томе успротивили, стојећи на становишту да се рат у Сирији може решити једино пре-

2

говорима између зараћених страна а без мешања са стране и тако приморале САД да из резолуције УН о томе, избаце захтев а по коме Асад мора да напусти власт. Под тим условом Кофи Анан, бивши генерални секретар УН, пристао је да буде главни преговорач са зараћеним странама а у име УН и Арапске лиге. У Резолуцији УН о томе, била је одредба да Асадове тенковске снаге морају да одступе са фронтова, али и да обе стране морају да престану са ратним дејствима од почетка примирја. Мада су обе стране формално пристале на ове одредбе, до примирја никако није могло да дође. Западна пропаганда је бацала кривицу на Асада због тенкова, али није спомињала да текови не могу да се повуку док једновремено не престану ратна дејства, а што су побуњеници игнорисали даљњим ратовањем. Кофи Анан је тачно видео у чему је проблем, па је врло често, али дипломатски, критиковао побуњенике и Запад. Упркос томе, он је неколико пута уговарао са зараћеним странама дан и час примирја, али без успеха. Дао је, најзад, после око три месеца, оставку, рекавши да ће Сирија „умрети” у смртоносном грађанско-верском рату. Тек што је Кофи Анан то изговорио, отпочео је изгледа такав рат у Алепу. Алеп је највећи град у Сирији (око 2 милиона становника), огромна трговачка лука на Средоземном мору, до сада изван рата и без Асадових војних снага. Напустивши осталу Сирију, у њега су се сад уселили побуњеници тј. Лазанскових „15 хиљада плаћеника” - и сасвим је логично што се у њему сада одиграва последње „ура”, пре смрти Алепа и остатка Сирије. Зона нелетeња Асадoвих авиона?

Лазански је, међутим, дотакао још један епицентар западњачког јуриша на слободу и живот Сирије. Каже он: „Предедник Асад је препустио Курдима власт у пет провинција на граници према Турској чиме је довео Анкару у незгодну ситуацију у било којој опцији турског копненог удара на Сирију. Наравно - и ту је сад кључ - тај потез Дамаска Турска може да искористи као повод за удар преко границе, али то би ипак било провидно.” Хилари Клинтон шеф Стејта, без срама а по Ројтеру (11 август), међутим, намерно скаче у ту „провидну” сферу и са својим турским парњаком Ахметом Даутоглуом на састанку у Истанбулу, а пошто су Асадове снаге истерале побуњенике из јужног дела Алепа где су биле утврђене за отсудну битку, расматрали су разне могућности у вези ситу-

IZ SADRÆAJA Nova otaxbina - zadruge stvaralaπtva. . . . . . . . . . . . 7 Sirija - udar na Juæni tok. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Korupcija pojela Srbiju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . , 11 Izlaz: poizvodna potroπwa - dræavna πtedwa. . . . . .13 Strani agenti u borbi za `demokratiju`. . . . . . . . . . . . . 15 Slabe taËke nove vlasti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .17 Konsenzus - pitawe je Ëiji i o Ëemu. . . . . . . . . . . . . . . ,19 VuËiÊ nastavqa politiku SAD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 + O. Jovan Hilandarac . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. septembar 2012. .

ције у Сирију; између осталог било је речи о увођењу Гадафијевске „формуле” (зона нелетања Асадових авиона и хеликоптера). Очевидно како то не може да прође кроз УН, било је речи о увођењу ове зоне у сопственој режији. Поред оптужбе за „агресију” (САД никако не воле да се израз „агресија” везује за њихове ратне походе), најблажа реакција Руса и Кинеза вероватно води кa наоружавању Асадове стране. С друге пак стране, иду САД избори, па Обамина страна никако не жели да буде уплетена у било какве војне походе, па ће зато режија „зоне нелетења” пасти искључиво на Турску или ће договор о њој (ако уопште) бити одложен до после избора. Једно време, а y вези дезертирања премијера Сирије и неких генерала (треба се присетити да по Асадовом „уставу” премијер је Сунит, а и у војсци су највише заступљени Сунити), пропагандно се стварала атмосфера брзог распада Асадовог режима. Једновремено с тим шириле се приче да Асадов режим поседује огромне залихе отровних бојних гасова, које ако падну у руке нежељене руке (Хезболах и тако даље) могу угрозити Израел. Натањаху је на то рекао да је то стална брига Израела, али даље од тога (тј. да се Израел „уплаши” и тако се натера да изврши бомбардовање Дамаска) ништа се није догодило. Зашто? Познато је одавно да се Израел противи рушењу Асадовог режима јер је он мада противник „препознатљив” (зна се тачно шта он сме а шта не). Рецимо, пре годину или две, Израел је уништио нека Асадова нуклeарна постројења, а Сирија на ту отворену агресију није чак ни дипломатски реаговала. Сиријска криза из угла једног САД грађанина

„Ми (Американци) зажалићемо Башара Асада, кад оде”. То је наслов чланка Марвина Зониса (Чикаго Трибјун, 12. август). Он је професор емеритус чикашког Универзитета, економија). Професор Зонис изгледа да је средње-источног порекла, јер се јавља својим чланцима кадгод се нешто значајно догађа на Блиском Истоку. Његов чланак почиње се тим да ће Асад пасти, не зна се када, али евентуално он одлази. Тада ћемо пожелети да је он назад зато што ће „институције” Сирије, које су највећма створене захваљујући „Башаревом оцу Хафезу Асаду”, пропасти заједно с Асадовим режимом. Ту аутор побројава Хафезове „институције” које ће нестати у разним облицима анархистичког (побуњеничког) рата. У обрачуну разних побуњеничких секти за тоталном контролом Сирије, изчезнуће институије „људских права” и „људске слободе”. Институције „економског развоја” и „тржишта” наслеђује тотално непознавање економије од стране исламиста. Потом, као узгред и невредно речи а подсмешљиво, аутор kaжe: „заборави на Хафезово „право (сиријских) жена, наравно”. Пошто су u овом рату победници исламисти институцију „верских слобода” ће заменити муслиманске „кадије” и шеријатски закон. Најгоре пак од свега јесте то што ће нестанак Хафезових институција, бити замењене снажним „анти-западњачким, анти-САД и антиизраелским” „порукама” и „сентиментима”. Изрекавши ово, г. Зонис завршава свој напис с почетком: „Тада ћемо пожелети да нам се Башар Асад врати”. Н. Љотић

Iskra 1. septembar 2012.

Srbija na poËetku bankrotstva IstraæivaË uglednog beËkog Instituta za meunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov kaæe da je Srbija veÊ na poËetku procesa bankrotstva jer ne moæe da servisira dugove na domaÊem i meunarodnom finansijskom træiπtu, ali da bankrot u naËelu ne mora da ima rav ishod.

"Kada se kaæe da se Srbija nalazi na korak od bankrotstva, to znaËi da se ona nalazi u situaciji da mora da traæi finansijsku pomoÊ Meunarodnog monetarnog fonda /MMF/. Zemqa koja traæi pozajmicu i standbaj-aranæman sa MMF-om, praktiËno se nalazi u stawu poËetne faze bankrotstva”, rekao je Gligorov za Radio "Slobodna Evropa".

OcjewujuÊi da su, zbog obarawa kreditnog rejtinga Srbije, izgledi da se aranæman sa MMFom relativno brzo obezbijedi mali ili bar nisu dovoqno dobri, Gligorov smatra da pogodba sa MMF-om nikako ne moæe da bude gotova prije decembra ove ili januara iduÊe godine.

"Naravno, vi moæete u tome i da ne uspete.

U tom sluËaju dolazi otpis, reprogram i tako daqe... Zemqa moæe da zapadne u situaciju da ne moæe da izvrπava svoje meunarodne obaveze, πto je bankrotstvo”, rekao je Gligorov. NavodeÊi da bankrot u naËelu ne mora da ima nepovoqan ishod, Gligorov napomiwe da postoje mehanizmi koje je svijet uspostavio za takve okolnosti kao πto su MMF, EU, fiskalni i drugi mehanizmi konsolidacije. Ako se ne uspije sa ovim organizacijama, dodao je on, onda ide sqedeÊi korak - reprogram dugova, a korak iza toga je eventualni otpis odreenog dijela duga.

On smatra da Srbija, dok ne napravi aranæman sa MMF-om, moæe svoje obaveze da finansira na alternativni naËin tako da dobije „neπto od banaka, sa kojima bi se direktno dogovorila, neπto iz inostranstva, neπto od suverenih dræava kreditora, a moæda i da proda neku imovinu”. „Kad je reË o spoqnom dugu, potrebna je finansijska pomoÊ MMF-a, kada je reË o domaÊem dugu, potrebno je naÊi alternativne izvore finansirawa tog duga, dakle, alternativne normalnom zaduæivawu na træiπtu ili je potrebno smawivawe, odnosno, neispuwavawe obaveza prema poveriocima”, dodao je on.

Jedine „xabe” pare su, kaæe on, pare koje bi mogle doÊi od EU, odnosno one koje su uslovqene sporazumom sa MMF-om i znaËi novac iz takozvanog Fonda za makroekonomsku stabilizaciju ili pomoÊ, ali to nisu velike pare.

On je napomenuo da je Jugoslavija proπla kroz bankrot 80-tih godina dva puta i oba puta nije uspjela iz toga da se izvuËe, pa se zemqa na kraju raspala.

20.8.2012

Srna

3

MILA ALE»KOVI∆ NIKOLI∆:

PITAWA NA KOJIMA ∆E SE POKAZATI KAKVA JE NOVA VLAST Kod nas nije reπena nijedna afera od 2000. godine na ovamo, i onda vam te korumpirane protuve priËaju o „putu u Evropu” Mila AleËkoviÊ NikoliÊ, povratnik iz Francuske i sa Sorbone, osnivaË je pokreta æena ÆENES koji se bori za to da Srbija naplati odπtetu od NATO zbog bombardovawa. Taj pokret pridruæila je Dverima srpskim. AleËkoviÊeva koja je, kada je u Srbiji, profesor na Akademiji za diplomatiju u Beogradu, smatra da je Srbiji potreban preporod, a kao prvi korak u tom pravcu je osamostaqewe vlasti u odnosu na oligarhe.

Ko je u Srbiji politiËki levo, a ko desno?

— U svojoj kwizi „Ko to priËa o Evropi”, joπ 2005. godine opisala sam genezu pojmova „levo” i „desno”, zakquËivπi time da je ova podela u politici do poËetka 20. veka bila neka ideoloπka ili idejna podela, a zatim je postala iskquËivo strateπka i topoloπka. ©ta je levo, a πta desno, inaËe ne moæe da se utvrdi nikako drugaËije do u odnosu na qudsko telo.

Ali, jedina danaπwa legitimna i stvarna politiËka podela jeste podela na globaliste (nekada bi to znaËilo imperijaliste) i antiglobaliste (antiimperijaliste, ili multipolariste, one koji poπtuju narode i nacije, odnosno multipolarni svet, jer on jedini moæe da zaπtiti male narode).

Francuski general De Gol uvek je odbijao da se svrsta na ovaj naËin, govoreÊi da nije ni levo, ni desno, nego da wegova vlast oliËava nacionalni centar.

U komunizmu je postojala podela na komuniste trockiste (koji su negirali svaku dræavu) i na nacional-komuniste (izaπle iz ruske istorijske tradicije svedræavqa). Recimo da su prvi bili oliËeni u Trockom (ili u Srbiji u liku Moπe Pijade), a drugi u Staqinu, koji je Ëinio zloËine, ali je imao koncept dræave (u Srbiji bi to bio neki RankoviÊev stav). Naravno, ovde je reË o vulgarnim real politiËarima, a ne o misliocima. Ali, to pomiwem zato πto je i polarizacija iπla po toj liniji. Oni koji su nekad bili u trockistiËkom krilu protiv svake dræave, danas su supernacionalni neoliberali, a oni koji su bili u dræavotvornom krilu danas su uglavnom meu nacionalnima, odnosno meu antiglobalistima. ©to se tiËe real partijske politike u Srbiji: niko nije nigde. Svi laæu i falsifikuju: niti je tzv. „levica” levo, niti je tzv. „desnica” desno.

Srbija je danas zemqa ogromnih kontrasta

4

koja je uzela najgore sa politiËkog zapada i najgore sa politiËkog istoka.

Iako ja spadam u one koji su veoma mnogo kritikovali Evropu, posebno Francusku u kojoj sam dugo æivela, uvek sam govorila da mi povratnici u Srbiju treba da kaæemo potpunu istinu, odnosno ono πto tamo ne vaqa, ali i ono πto tamo vaqa, ako iπta vaqa. I znate li zaπto ni ovoga puta, dijaspora nije mogla da glasa. Od kako smo dobili tzv. „Ministarstvo za dijasporu”, ono je, vrlo perfidno, sluæilo samo zato da sabotira naπe glasawe.

Znate li zbog Ëega je to tako? Zato πto bi taj svet koji je otiπao u peËalbu, bilo da smo postali profesori univerziteta ili graevinski i krojaËki radnici, rekao potpunu istinu. A istina je da vlast u Srbiji stalno priËala o Evropi, ali je u suπtini nije æelela. Od tog puta u Evropu, u Srbiji nema ni E. Jer, u Srbiji je hrana skoro dva puta skupqa nego u Evropi, uz deset puta mawe plate. Gotovo svi baziËni proizvodi i namirnice su u Srbiji skupqi nego u Francuskoj. Mleko, hleb, voÊe, povrÊe, sir, da ne govorim o mesu ili o ribi. Zaπto je to tako?

Zato πto MiπkoviÊ dræi monopol, zato πto nema prave konkurencije u kojoj bi cene pale. Zato πto postoji uvozniËki lobi i grupe mafijaπkih oligarha koje rade πta hoÊe i niko im se ne suprotstavqa.

Daqe, u Francuskoj se svima „tresu gaÊe od sindikata”, a u Srbiji sindikati nemaju nikakvu moÊ. Oni sarauju s vlaπÊu i zavise od we, uplaπeni su. Poslodavac koji u Francuskoj otpusti radnika, imao ili nemao obrazloæewe, mora odmah da isplati sume pomoÊi. Ukoliko je oπtetio radnika, proces tzv. radnih sporova traje najviπe nedequ dana i gotovo, kao po pravilu, radnik dobija taj spor, Ëak i onda kada nije u pravu, jer se pretpostavqa da poslodavac ima od Ëega da ga plati, dok obrnuto nije sluËaj. Ako poslodavac kaæe da nema da plati, inspekcija ulazi kod wega momentalno, prisvaja mu imovinu ili deo imovine, prodaje je i isplaÊuje radnika. U Srbiji takva suewa traju Ëitav æivot, a obesni poslodavci se podsmevaju otpuπtenima.

Mi smo nekada imali sistem koji je πtitio radnike, a danas smo regredirali Ëitav vek unazad. Imamo najsuroviji kapitalizam 18. veka u kome radnici seku sebi prste, osakaÊuju se, a sindikati su potpuno nemoÊni. Oligarsi vode kolo u Srbiji, æivoti qudi od wih zavise, Ëitava vlast im je podreena, a ti qudi imaju najËeπÊe profil najgorih sadistiËkih psihopata. Ovo, kao profesor psihologije i psihijatrije, pouzdano tvrdim.

Kako srpskim povratnicima u Srbiju izgleda naπe πkolstvo?

— Straπno. Sve πto je nekada vaqalo,

Iskra 1. septembar 2012.

uniπteno je. Nije to uniπtila samo „Bolowa”, kako se misli. Ne, to je naπ primitivizam spojen sa kapitalistiËkim surovim komercijalnim rezonom. Na „eliminativnom” testu za buduÊe akademce na jednom dræavnom fakultetu od wih se traæi da odgovore na pitawe koliko je „songova” vriπtala neka polugola pevaËica. Eto, na to je spala nacija koja je imala Savu Tekeliju, Teslu, Pupina, MilankoviÊa, Milevu MariÊ, DuËiÊa, RakiÊa, Crwanskog... O kakvom πkolstvu daqe da priËamo?

Ministarstvo za nauku koje je vodio Ëovek bez ikakve veze sa naukom, Boæidar –eliÊ, sada je Ëak i nestalo. Dok je postojalo, imalo je neki potpuno faustovski naËin „bodovawa” radova koji imaju kolonijalne zemqe, gde su uvaæavani samo angloameriËki Ëasopisi. Nijednog francuskog nauËnog Ëasopisa (u medicini su oni joπ najjaËi), nijednog ruskog, nijednog kineskog, nije bilo.

funkciju.

Iz lektire su izbaËeni svi dobri pisci za decu koji su decu uËili hrabrosti, Ëasti i poπtewu. Oni se, u skladu sa utilitaristiËkim „moralom” koji se sada nameÊe, smatraju demodiranim.

To je ravan koja se mora nametnuti, a za ovo upravo sluæi dræava sa svojim institucijama, koju mi nemamo. Ona nuæno obrazovawe mora da nametne populaciji. Nama u suπtini treba prosvetiteqski apsolutizam, i to zato jer je obrazovni nivo naroda jako pao. Joπ su stari Grci u Antici definisali da nikakve Ëovekove slobode ne postoje ako je on neobrazovan. Kasnije je to ponavqao Æan Æak Ruso, govoreÊi da je svaka „demokratija” koja ne nametne, tj. ne omoguÊi nuæno i besplatno obrazovawe qudima, prevara i laæ. Samo surovom izrabqivaËkom kapitalizmu odgovaraju neobrazovani qudi, a to danas imamo u Srbiji.

Dræavni fakultet danas radi kao privatni, a privatni fakulteti su u Srbiji jad, beda i katastrofa. Nemojte da me shvatite pogreπno, pre nego πto sam doktorirala na Sorboni, i ja sam bila na privatnim fakultetima u Americi i u Francuskoj. Ali, to se ne moæe uporediti sa ovim πto mi imamo. Kod nas na privatnim fakultetima, obiËno neki nepismeni vlasnik, zamiπqa da su wegovo vlasniπtvo i qudi, i wihove sudbine, a to je koncept vlasniπtva od pre nekoliko vekova. Oni izrabquju dobre profesore, zahvaqujuÊi kojima imaju studente, a zatim uzimaju wihove plate sebi.

U Evropi poslodavac, dekan ili rektor ne smeju da daju otkaz bilo kom profesoru ili prosvetnom radniku u toku πkolske godine. To kaæe i naπ zakon o visokom πkolstvu, ali taj zakon niko ne poπtuje. »ak ni pravosue u Srbiji ga ne poπtuje.

Meni, recimo, rektor Megatrenda duguje novac za godinu dana zbog prekinutog radnog odnosa u toku πkolske godine, a sud je presudio u wegovu korist.

Naravno, tuæiÊu tu kreaturu daqe i ja Êu garantovano na kraju dobiti spor, ali kaæem ovo da bih pokazala sve licemerje srpskog socijalnog i pravnog sistema danas. Kod nas poslodavci ne plaÊaju qudima Ëak ni obavqeni rad. Oni samo kaæu: Nemam, i baπ ih briga. Znate li πta se u Francuskoj deπava u takvom sluËaju? Inspekcija prinudno ulazi u kancelariju poslodavca koji se pravi lud, i hapsi ga istog momenta.

U Francuskoj je, takoe, nezamislivo da ministar prosvete radi na nekom privatnom fakultetu i da ga ovaj plaÊa. Za tako neπto se dobija robija od najmawe pet godina.

Kakva je medijska slika Srbije?

— Isti problem je i sa medijima, koji su se pretvorili u komercijalno ubre. Niko nije shvatio da upravo mediji treba da imaju obrazovnu

IIskra 1. septembar 2012.

Novinari RTS-a su mi priËali da wih direktor TijaniÊ okupi i kobajagi, nauËno, pokazuje im neke grafikone, pa onda kaæe: „Eto, vidite, vi iz kulture ste na dnu krivuqe, qudi vas ne gledaju. ”Time hoÊe da kaæe: komercijalno je ono πto nam se isplati, a vi niste komercijalni, ne donosite profit, ne isplatite se... Ali, to je rezon nekoga ko nema pojma πta je nauka. To je kao kada biste decu od pet godina intervjuisali i pitali: hoÊete li da idete u πkolu? VeÊina dece bi rekla: ne.

TijaniÊ kroz ankete pita narod: HoÊete li da se obrazujete? On i wemu sliËni nisu shvatili da je obrazovawe aksiom i da o tome nema rasprave. Da li vi pitate decu hoÊe li da idu u πkolu? Da li ih pitate hoÊe li da jedu kaπikom ili prstima? Nema diskusije na tom stepeniku.

Od kako na jednoj televiziji vodim obrazovnu emisiju „Svetski stvaraoci na srpskom kauËu”, masa qudi mi prilazi na ulici da mi se zahvali. To je, donekle tuæno, jer vidite da su qudi gladni nekog saznawa, ali ih mediji tretiraju kao idiote.

Diplomatija?

— »ak ni u Parizu nemamo Ëoveka za Francusku, iako sadaπwi ambasador barem govori jezik. Svet globalizma nameÊe tipizirane, politiËki korektne i mediokritetske ambasadore, tako da tu nekih „liËnosti” koje znaju neπto viπe o zemqi u kojoj su, viπe odavno nema.

Naprotiv, poπaqu istog Ëoveka u pet zemaqa da Ëuva partiji mesto. To ni komunisti nisu radili.

Drugi veliki problem je kraa po diplomatskim predstavniπtvima. Od 2000. godine na ovamo, umesto da se ona smawi, tek se tada raspirila, tako da su novi ambasadori gde god su mogli otimali, pravili astronomske hot lajn telefonske raËune, krali slike i tapiserije (Pariz), kupovali od dræavnih para sebi skupe stanove, sramotili zemqu. U Unesku joπ sedi ona æena protiv koje se digla Ëitava Srbija. Uprkos tome πto su Srbi koji æive u Francuskoj rekli koliko koπtaju stanovi u Parizu, vlast na ovakvu pohlepu nije reagovala.

Prvo πto NikoliÊ treba da uradi danas, ili da

5

barem pokuπa da utiËe na to, jeste da se takve osobe odmah vrate nazad.

©ta Srbi iz rasejawa oËekuju od nove vlasti?

— Smatram da treba da doe do kompletne smene generacije na srpskoj sceni i da je ovoga svega πto smo gledali 20 godina, veÊ dosta. To je poËetak odgovora na vaπe pitawe, jer time odbijam tvrdwu da je ova vlast „nova”. Uz izuzetak nekoliko qudi koji se do sada nisu vrteli na politiËkom ringiπpilu, sve drugo je staro i poznato.

Neka mala promena se ipak dogodila, i to je dobro.

Ali, da li Êe promena biti suπtinska, videÊemo u odnosu na nekoliko najvaænijih stvari. Prvo, hoÊe li Toma NikoliÊ ispitati pitawe izborne krae kao πto je obeÊao? To je poËetak.

Kakav Êe odnos biti prema Rusima i ugovorima sa wima?

HoÊe li ministar vojske ostati pri stavu antiNATO, ili Êe ublaæavati svoj stav?

Da li Êe poËeti retorika o podeli Kosova i hoÊe li biti zaπtiÊeni Srbi sa Kosova i iz Vojvodine?

HoÊe li neko kontrolisati DinkiÊa i hoÊe li se svevlaπÊe banaka u Srbiji promeniti ili ne?

Kakav Êe status imati MiπkoviÊ i drugi oligarsi?

Ko Êe voditi medije i nacionalni servis?

Direktore svih pqaËkaπkih preduzeÊa (Infostan, Parking servis...) treba pod hitno smeniti, ali ne tako πto Êe novi qudi na isti naËin drati narod, veÊ uz suπtinsku promenu sistema. Nijedan ministar ne sme da se bavi nikakvim „poslovima”, niti da ima bilo kakav „biznis”.

Iz Srbije se mora radikalno izbaciti sva hrana (ili seme) koja je genetski modifikovana. U Francuskoj je sve πto je genetski modifikovano zakonom strogo zabraweno.

Nova vlast ima pred sobom stare afere („πeÊer”, „satelit”, „struja”, „aerodromska oprema”, „kiparski novac”, „Ëeπki dug”, „Kwaz Miloπ”, „Nacionalna πtedionica”, „Erikson”, „Jugohemija”, „laæne putarine”, „Mobtel”, „izbegliËki stanovi”, „Telekom”, „most”)... Niπta od ovoga ne zastareva.

Ako od svega pobrojanog vlast reπi samo jedno, veÊ to Êe biti neki dobar znak za buduÊnost.

Ako se po ovim pomenutim taËkama niπta ne promeni, onda treba znati da je sistem ostao potpuno isti, uz neke male personalne promene (recimo da su na poloæaj doπli neki malo simpatiËniji qudi). Ali, to nije niπta.

–ilas, PajtiÊ i TadiÊ: Nekada zajedno u prvom redu, a danas....

- Ideja je da TadiÊ ostane predsednik DS, ali da stvarnu kontrolu u stranci prepusti –ilasu i PajtiÊu kao trenutno najjaËim potpredsednicima.

Oni bi onda izabrali ostale potpredsednike i predsednike odbora, kao i Izvrπnog odbora DS otkriva naπ izvor i dodaje da ta ideja nije nova u DS. - Pred skupπtinu 2000. Slobodan VuksanoviÊ, tadaπwi potpredsednik DS, je izneo Zoranu –iniÊu istu ideju, koju on nije prihvatio.

Pa je zato pokuπao da ga sruπi - kaæe naπ sagovornik, koji navodi da je moguÊe da od DS, ukoliko TadiÊ ne prihvati ovu ponudu, stvore joπ dve stranke. Konkretno, osim onih koje bi predvodili TadiÊ i –ilas, "postoji moguÊnost stvarawa i treÊeg fronta, moæda Ëak i stranke koju bi predvodio PajtiÊ".

PolitiËki analitiËar Dejan Vuk StankoviÊ kaæe da "drama u DS" lagano prerasta u sapunicu s mnogo epizoda.

- Ili Êe se neπto korenito promeniti u DS, ili Êemo biti svedoci stvarawa neke nove partije.

Ne postoji moguÊnost da se svi oni nau na okupu, a da se naprave samo kozmetiËke izmene - uveren je StankoviÊ i dodaje da postoje tri toka dogaaja: kozmetiËke izmene, suπtinske promene, koje ne bi vodile ka rascepu, i rascep stranke.

- Vojvoanska struja igra znaËajnu ulogu u DS, ali ne verujem da Êe se stavqati u ulogu arbitra. Ona Êe se mnogo pitati, ali suπtina je u dogovoru ili izostanku dogovora izmeu TadiÊa i –ilasa - smatra StankoviÊ.

19. 08. 2012.

Kurir

Pitawa na... wegov stan, zaplenila imovinu zbog raznoraznih pronevera i kraa koje je Ëinio dok je bio na poloæaju, i, evo wega sada u egzilu u Kanadi. Æak ©irak je morao da se pojavi na sudu zbog kraa joπ iz 80-ih godina proπlog veka. Kada Êe se tako neπto dogoditi u Srbiji? Kod nas nije reπena nijedna afera od 2000. godine na ovamo, i onda vam te korumpirane protuve priËaju o „putu u Evropu”. U pravoj Evropi (ne u ËinovniËkom proameriËkom Briselu) wih bi Ëekali samo zatvori, doduπe relativno udobni, sa televizorima, ali zatvori.

Eto, zbog svega ovoga, nisu dali dijaspori da glasa. Zato πto znaju da naπi qudi u svetu za ovakve kriminalce ne bi glasali i da je wih nemoguÊe prevariti.

U Srbiji je, takoe, potrebno psiholoπko i psihijatrijsko veπtaËewe svih qudi na druπtvenim poloæajima bilo kog tipa, jer svesno i odgovorno tvrdim da su Srbijom, na svim nivoima, do sada vladali nasilnici i agresivne psihopate.

Oni koji su krali izbore mislili su da Êe eliminisati Dveri srpske, a postigao se kontraefekat. Uvek volim da zavrπim reËima Lafontena koji je pisao: „Na sudbinu nailazimo onim putevima koje uæurbano izaberemo da bismo joj utekli.”

Najzad, pogledajte πta se u Francuskoj desilo kad je Sarkozi pao s vlasti i kada je ostao bez imuniteta. Istog momenta je policija uπla u

Pravda, 24. 7. 2012.

(Podvukla - Iskra)

6

Vladimir NedeqkoviÊ

Iskra 1. septembar 2012.

НОВА ОТАЏБИНА - ЗАДРУГЕ СТВАРАЛАШТВА

„Нови дух и нове снаге носи сада / Æeqna mladost reda rada!” („Српска труба”, песма патриотске омладине)

„Морамо да вратимо колективни дух који нас је одржао кроз историју”. (Братислав Браца Петковић Министар културе Србије) „Учешће народно у управи државној мора бити тражено међу организацијама које стварну народну активност представљају, а никако међу странкама.”

(Gлас српске политичке авангарде, између два ратa)

Æелели смо да покажемо да верност Отаџбини и осећај припадности представља општечовечанску вредност. То је вредност из које произилази принцип поштовања, без њега нема изградње пристојног друштва, па ни ваљане личности.

Да би се изградило пристојно друштво потребан је систем вредности. Међутим, систем вредности није самодовољан, бар не за нас православне Словене, он мора да буде израз животворног духа. Тај животворни и живоносни дух ми проналазимо у хришћанству и светлој народној Традицији. Нови дух, заправо на нови начин актуализовани, представља суштину новог патриотизма. Он даје снагу, о којој gore пева patriotska omladina, и он је сабиратељ, интегрише заједницу, он је колективан, како је добро приметио нови министар културе. Неуобичајено је да један текст има чак три цитата, као своја мотоа, али за то постоје разлози. Основни задатак овог текста је да пронађе које су то организације које стварну народну активност представљају, односно које су то конкретне форме кроз које би живоносни дух, који носи снагу и саборност, нашао свој израз.

Пре свега да видимо које су то форме или оквири у којима се одиграва друштвени и политички, односно јавни живот савремене Србије. ДЕМОКРАТИЈА И ГРАЂАНСКО ДРУШТВО. Демократија се своди на обичну партитократију. Представници у скупштини су представници партија а не народа, изабрани после једне циркуске маскараде зване предизборна кампања. Калигула је некад увео коња у сенат а данас би такав експеримент без проблема прошао на демократским изборима. Грађанско друштво, или цивилни сектор је полигон за регрутацију и обуку антисрпских активиста, који користе државу за антидржавно и ненародно деловање. Ипак, без обзира што је окупиран од глобалистичких компрадора, сматрам да је управо грађанско друштво простор на којем се треба борити за Отаџбину праву. Ако се негде могу наћи модели за

Iskra 1. septembar 2012.

непосредну или партиципативну демократију, а то је стварно учешће народа у власти, онда је то управо овај простор. Међутим, то могу извести организације које стварну народну активност представљају, а које ми немамо, или их имамо недовољно и њихов рад није синхронизован! Поставља се питање: које би уопште то организације требало да буду? Пре свега да рашчистимо појмове. Да би нам неке ствари биле јасније, требало би дати име ономе што нам је увезено као ngo/нво, а данас се назива OCD (организација цивилног друштва). Како назвати једну народну иницијативу, која није привремено-повремена, већ стална. Сматрамо да је сасвим добар предлог Задруга!

Задруга је организација вишег реда. Она није проста механицистичка организација, она је организована и уређена заједница, а заједница је духовноорганска творевина, ново биће духовно. Задруга је делатна заједница.Смисао речи задруга открива се простим рашчлањивањем: за-друга. Други, ближњи, онај са којим сам у заједници је основ моје егзитенције. Без заједнице човек „постоји као да не постоји”. Задруга је рад за ближњег, мој интерес није у првом плану! Наш credo би био: ЧОВЕК ПРЕ ИНТЕРЕСА! Управо је мој интерес (лат. interesio- учествовање) да будем део заједнице, коју ћу изграђивати кроз афирмацију својих дарова и талената. Задруге не морају бити само сеоске, свако човеково стваралаштво може бити организовано по принципу задруге. Свако удруживање двојице или тројице људи ради истог циља и истог посла, а уз претпоставку да међу њима влада дух љубави и поштовања, односно, солидарности и одговорности, може се назвати задругом.

Дакле, задруга би требало да буде струковна организација грађанског друштва. Удруживањем, или како се то данас чешће говори, умрежавањем више задруга, које се баве истим послом добили бисмо што се у политичкој авангарди, између два рата, називало сталежима. Данас, ми сталеж доживљавамо као класу, међутим у значењу ове политичке теорије коју ни данас нисмо достигли, сталежи су струковна удружења или савези. По нашем промишљању постоје четири основна сектора: друштвени, културни, економски и политички. Како је „матерњи језик” наших колега из цивилног друштва енглески, то ћемо овај наш концепт изразити као SCEP.net (sociology, culture, economy, politics). Као што је за човека од изузетне важности да

7

Nova otaxbina... зна за шта је намењен, односно чиме треба да се бави у животу, тако је и са заједницом, односно задругом. Људи који оснивају задругу морају пре свега да знају који сегмент друштвеног терена њихова делатност обрађује. Ако знамо оквир посла којим ћемо се бавити, лакше ћемо доћи до јасног циља.

Понекад не мора да човек по струци буде оно чиме се бави у јавности, нпр. лекар или правник може да се бави књижевношћу, теолог хуманитарним радом, инжињер економијом, философ политиком... али је јако важно да се тим послом бави посвећено, а не рекреативно, хобистички. Задруга је нешто слично као брак, и ако не будемо имали људе који су спремни да се венчају са судбином Отаџбине, нећемо је ни имати. Како створити задругу? Да би се направила задруга, мора постојати заједница људи коју окупља исти дух и исти и сличан поглед на свет. То је предуслов, прво заједница, организам, па онда организација. Затим потребан је некористољубиви ентузијазам и спремност на жртву. Кад кажем жртву то може да звучи патетично, али не мора човек увек да жртвује крв, сузе и зној, понекад је за добробит заједнице потребна добра воља, време и рад. Затим јако је важна визија, односно јасност циљева, што смо већ помињали, а без чега не може да се створи стратегија конкретног деловања. Наравно да се упорност и истрајност подразумева. Међутим, тешко је бити истрајан и упоран кад не постоји контекст или систем патриотскограђанског деловања. Тако да наше постојеће патриотске организације углавном изгледају као глас вапијућег у пустињи, или да будемо помало (само)иронични као друштва самосталних ентузијаста. И то је нешто, и није без икаквог утицаја. У крајњој линији, тако се испуњава морални императив да се уради оно што је до нас. Ипак, да би патриотско-грађански сектор заживео и дао свој максимум у стварању Отаџбине праве, потребно је да постоји систем.

Поставља се питање: зашто нема система, па самим тим ни организованог патриотско-грађанског сектора? Како је то нешто на шта не можемо да утичемо, само ћеми их таксативно набројати: немање државне стратегије; непостојање фонда који би помагао овај сектор; - изостанак подршке важнијих институција друштва; - маћехински однос медија и тајкуна; и на крају, али не и најмање важно - suzbijawe интереса Русије за стање у српском друштву (за разлику од Западних сила).

Насупрот томе, ако желимо изградњу система, у оквиру којег би настао патриотско-грађански сектор, морали бисмо издвојити простор који би се оивичио

8

следећим ставкама: сензибилност, ако не стратегија, државне управе за овај сектор; стварање фонда, којем би морални кредибилитет дале, бар неке од најважнијх друштвених, културних и духовних институција; анимирати привреднике, који имају патриотског духа да учествују у том фонду; стратешки осмишљавати медијску кампању и са Русијом повећати обим културне сарадње. Како су то све ствари на које не можемо утицати, а не желимо да, попут Годоа, чекамо стварање система, поставља се питање шта да се ради. Прво би, бар оквирно, требало сагледати чиме располажемо. Политичка ситуација је нешто боља, односно нешто мање лоша него пре маја месеца ове године. Ово је влада какве-такве наде и велике стрепње, али је, пре свега, ова промена власти донела одређени предах после оне демо-диктатуре, те уништавања идентитета и достојанства, а стварања економског и моралног безнађа. И то је нешто... Да ли ће то довести, бар до промене озрачја у нашим институцијама, медијима, међу привредницима, остаје да се види. Оно што сигурно знамо, јесте да нам у овом послу новац неће бити проблем, јер га немамо.

Кад човек нешто нема, онда треба да види шта то има, те да се ослони на то. Морали бисмо да пронађемо моралну главницу. Сматрамо да је то стваралачка солидарност! Наш народ је притисла велика чамотиња, тако да је ентузијазам, стваралаштво и заједничарење „најсубверзивније” могуће деловање. Требало би видети да ли се задруге могу организовати по моделу SCEP.net-a, чак и ако не постоји систем. Такође, не треба да се устручавамо да будемо нападни, понекад досадни и напорни према онима од којих се очекује да створе систем, или бар његове обрисе. „Колумбија из пучине ниче, кад намерник одлучи да је нађе!” Свако од нас би требало да размисли за шта је намењен, или којим деловањем највише може помоћи свом роду, да пронађе једног или двојицу, или више њих, који имају иста интересовања и поглед на свет и ето задруге! Ако у задрузи буде било љубави и поштовања, неће бити сујете и неслоге, а хијерахијски ред ће се подразумевати. Наравно, уз вођење рачуна да онај ко је старешина не треба да господари осталима, већ да им буде слуга, али и остали да оног кога прихвате за старешину (а то се може и мењати) слушају са радошћу, не сматрајући то неким понижењем. Један добро урађен посао, акција, пројекат, биће новоствореној задрузи велика сатисфакција, а неким другима надахнуће. Само малим корацима можемо обновити Србију. Наравно, ако будемо имали вере да је светлост јача од таме, добро од зла и стваралачки рад од отпадања у чамотињи.

Dejan PeriπiÊ Iskra 1. septembar 2012. .

Zapadna strategija globalne dominacije

UDAR NA SIRIJU JE UDAR I NA JUÆNI TOK Konflikt u Siriji traje od marta 2011. godine. Pretpostavqa se da je u tom konfliktu poginulo 20 hiqada qudi. Zapadne i neke arapske zemqe traæe da predsednik Baπar Asad ode sa vlasti, smatraju i da Êe na taj naËin nasiqe biti zaustavqeno. Za razliku od wih, Rusija i Kina izraæavaju zabrinutost da Êe spoqno meπawe i gubitak dræavnosti u Siriji dovesti do πirewa konflikta.

ju manevre, πto je bilo poËetkom jula kada su jedinice protivvazduπne odbrane, ratne mornarice i kopnenih snaga uveæbavale, kako su to saopπtili sirijski mediji, „dejstva za odvraÊawe napada sa mora, vazduha i kopna”. A i veÊina stanovnika zemqe, za razliku od Libijaca koji su æiveli daleko boqe od Sirijaca, podræava postojeÊi reæim. Posebno nakon πto je reæim preduzeo niz politiËkih reformi.

Vlasti Sirije takoe tvrde da se bore sa dobro naoruæanim bojovnicima koje opremaju spoqa. Kako Êe se dogaaji daqe razvijati? Kako taj konflikt moæe da se odrazi na situaciju u regionu? Koje posledice moæe imati za Rusiju? Na ova i druga pitawa u intervjuu „Krasnoj zvezdi” odgovario je direktor Ruskog instituta za strateπka istraæivawa (RISI) Leonid Reπetwikov.

Ipak, nisu mala sredstva izvana uloæena u ovaj konflikt. Zato, na æalost, treba oËekivati da Êe ga oni dovesti do za wih logiËnog zavrπetka.

Naπi eksperti smatraju da trenutno traje planirawe prikrivenih i poluprikrivenih akcija stranog vojnog meπawa. Oni posebno istiËu da se na Zapadu sveËeπÊe Ëuju izjave o potrebi da se pouzdano saËuva hemijsko oruæje Baπara Asada i ne iskquËuju moguÊnost da upravo to moæe da posluæi kao izgovor za vojnu operaciju protiv Sirije.

©ta treba daqe oËekivati u sirijskom kofliktu?

— Ovu fazu konflikta moæemo nazvati graanskim ratom jer se nalazi upravo u toj fazi.

Razvija se po najgorem od svih mogu ih scenarija: zbog odsustva i najmaweg progresa na diplomatskom frontu - strane u sukobu su izabrale ratno reπewe problema. Eksplozija koja se 18. jula desila u zgradi sirijog Saveta za nacionalnu bezbednost liπila je Baπara Asada nekoliko najbliæih saradnika, πto samo svedoËi da je naoruæana opozicija zauzela kurs za fiziËko uklawawe sirijskog predsednika. Zato se u skoro vreme mogu oËekivati novi pokuπaji da se „domognu” Baπara Asada, odnosno ponavqawe onoga πto smo videli u Libiji kada su lovili Moamera Gadafija.

Ne iskquËujem moguÊnost da Êe ovaj konflikt proÊi bez direktnog vojnog meπawa spoqa.

Jer, indirektno se vodi tako od samog poËetka upravo spoqne sile razbuktavaju konflikt, obuËavaju, opremaju i finansiraju bojovnike opozicije. Pri tom zatvaraju oËi na Ëiwenicu da su meu wima islamisti i teroristi svih boja. ©ta koπta, na primer, neposredno uËeπÊe bojovnika Al Kaide koju su proglasili za „najgoreg neprijateqa SAD”.

Ne kaæe se uzalud: za ostvarivawe ciqeva sva sredstva su dozvoqena.

Meutim, postavqeni zadatak - svrgnuti reæim Baπara Asada - joπ nije reπen. OËigledno je da su se inspiratori i inicijatori konflikta preraËunali. S jedne strane, ispostavilo se da su snage opozicije nekako razjediwene, da se za sada ne mogu objediniti u neki jedinstveni pokret. A sa druge strane - vladine trupe, posebno wihov alavitski deo, bez obzira na priËe o masovnom dezerterstvu, uspevaju da odræe visoku borbenu sposobnost. One Ëak za vreme konflikta odræava-

Iskra 1. septembar 2012. .

A nasilno reπewe konflikta u Siriji bilo bi tragedija ne samo za narod te zemqe veÊ i ozbiqna pretwa miru u regionu.

Rekli ste da u konfliktu nije reπen zadatak uklawawa reæima Baπara Asada.

Meutim, to nije jedini ciq koji su postavili oni koji su raspalili sam konflikt?

— Naravno da nije. Konfliktom u Siriji, kao i „ËiπÊewem” Bliskog Istoka i Severne Afrike u celini, organizatori æele da reπe ceo kompleks zadataka, kako vidqivih tako i onih skrivenih. Vidqivi se odnose se na problem Irana. Uveren sam da je Zapad veÊ zakqËio da ga moæe reπiti samo upotrebe sile. Meutim, kada bude krenuo u vojnu operaciju protiv Teherana Zapadu neÊe biti potreban „drugi front” od ujediwenih arapskih saveznika Irana. Zato je i bio organizovan lanac „obojenih revolucija” u arapskim dræavama koje su oËigledno imale znaËaj „obezbeewa pozadine” pre poËetka velike vojne operacije u regionu. Sirija je zadwa karika u tom lancu, pri Ëemu veoma vaæna, imaju i u vidu da su Damask i Teheran izgradili posebne odnose. Mada, duboko sumwam da bi Sirija Baπara Asada u vojnoj operaciji protiv Irana zapoËela bilo kakva vojna dejstva protiv svojih suseda. Ali, bez obzira na to, donata je odluka da se za svaki sluËaj „oËisti” i ona.

Drugi oËigledan problem je militarizovana πiitska organizacija Hezbolah koja teæi da u Libanu izgradi islamsku dræavu po uzoru na Iran.

Hezbolahn je svima veÊ priliËno „dosadio”, posebno Izraelu. Zato je ovde slede a raËunica: kad ostane bez finansijske i vojne pomoÊi Sirije i Irana - Hezbolah Êe ili sasvim nestati ili Êe primetno smawiti aktivnost.

9

Udar na...

Ova „Ëistka” imala je i mawe vidqive ciqeve. Meu wima bih na prvo mesto stavio Kinu.

To je svetska dræava koja silovito raste, koja Êe uskoro poæeleti da saopπti svetu o svom novom statusu i koja je, u suπtini, Sjediwenim Dræavama uputila istorijski izazov. A one grozniËavo traæe naËine i moguÊnosti da ga prihvate - poËele su da izjavquju „o svom povratku” u Azijsko-pacifiËki region gde poveÊavaju vojno prisustvo za sluËaj direktnog sukoba sa Kinom, spremaju novi prodor u industrijske i finansijske tehnologije, teæe da prekinu isporuku fosilnih goriva Kini bez kojih bi wena ekonomija poËela da grca.

Ovo posledwe upravo i predstavqa jedan od zadataka „arapskih revolucija”. Treba imati u vidu da je za vreme Gadafija Kina iz Libije obezbeivala do 13 odsto svih potreba za naftom.

Taj izvor je prekinut. Drugi - Iran koji svojim isporukama Kini obezbeuje 26 odsto svih energenata - biÊe sledeÊi na udaru. ReπavajuÊi problem Teherana, SAD istovremeno ubijaju dve muve uspostavqaju kontrolu nad Iranom i „iskquËuju kiseonik” Kini.

Eksperti naπeg Instituta smatraju da iza „arapskih revolucija” stoji i meucivilizacijska borba koja danas sve viπe iz meunarodne prakse potiskuje tradicionalne forme konflikata koji su nastali na sukobu interesa nacija-dræava. U ovom sluËaju deπava se sukob anglosaksonskog i bliskoistoËnog modela - svaki ima svoju sliku sveta i sistem vrednosti. Smatra se da je vodeÊim dræavama koje teæe svetskom liderstvu korisnije da naprave meunarodni koflikt kojim Êe upravqati, a zatim ga iskoristiti za svoje ciqeve.

Drugim reËima: u strateπkoj kombinatorici koja se danas odigrava u regionu, Sirija je samo prolazna karika, stepen od koga Êe u celini zavisiti razvoj Ëitave operacije. U vezi sa tim je i smiπqeno preformirawe Sirije. Eksperti RISI smatraju da joj je u ovakvim uslovima namewena sudbina Iraka koji se nakon ameriËke agresije, u suπtini, raspao na nekoliko kvazidræava. Pogledajte samo kurdske regione Sirije, oni su se veÊ ogradili raznim rampama od ostatka teritorije zemqe i spremni su da svakog momenta objave nezavisnost.

A Rusija? Dakle, to πto se danas deπava u Siriji usmereno je i protiv naπe zemqe...

— Apsolutno ste u pravu. A joπ ta usmerenost protiv naπe zemqe ima viπevekovni karakter. Konflikt se veÊ negativno odraæava na ekonomsku i vojno-tehniËku saradwu Rusije i Sirije. U sluËaju nasilnog svrgavawa reæima Baπara Asada, Rusija ne samo da Êe izgubiti Siriju kao saveznika u regionu, veÊ Êe biti prisiqena da ustupi mnoge svoje pozicije na Bliskom Istoku koji naπoj zemqi sluæe kao najvaæniji Ëvor ukrπtawa svetskih komunikacija i ogromno træiπte za plasman robe.

Rusija Êe u tom sluËaju morati i da zatvori punkt za materijalno-tehniËko obezbeÊewe ratne mornarice koji je smeπten u sirijskoj luci Tartus

10

πto Êe dovesti, na æalost, do smawewa wenog prisustva u Mediteranu i na Bliskom Istoku, pa i na regionalnom træiπtu oruæja.

MeÊutim, to nije sve. U sredstvima javnog informisawa pojavile su se informacije o planovima izgradwe cevovoda na teritoriji Sirije kojima treba da bude transportovan prirodni gas iz Katara u Evropu. Juæni tok bi tada bio nepotreban, a bio bi smawen i znaËaj Severnog toka za Evropu. Zna se da Rusija na realizaciji projekta Juæni tok radi ve duæe vreme...

Dovoqno o svemu govori i to πto nove politiËke realnosti, koje se finansiraju na Bliskom Istoku, na neposredan naËin utiËu na situaciju i u samoj Rusiji. Naπi eksperti istiËu da se u zemqi deπava radikalizacija islamske umme, aktiviraju se pristalice Muslimanske braÊe koje su davale ton „arapskm revolucijama” u Egiptu, Libiji i Tunisu, a Ëiji istomiπqenici danas seju nasiqe po Siriji. Poznato vam je, a to potvruju objavqeni podaci, da su u 49 regiona Rusije, kao i u zemqama ZND, otkrivene strukture emisara Muslimanske braÊe. U Rusiji je wihov osnovni ciq - raspaqivawe separatistiËkih raspoloæewa u „muslimanskim regionima” i ubacivawe u svest qudi ideje da se na prostoru dræavnih tvorevina islamskog tipa osnuje takozvani „Veliki islamski Kalifat”.

Emisari Muslimanske braÊe pruæaju ideoloπku, vojnu i finansijsku podrπku bojovnicima na Severnom Kavkazu.

Treba takoe istaÊi da svi ti procesi vode istiskivawu Rusije sa juga gde se ona pojavila pre nekoliko vekova, pokuπavaju i da obezbedi izlaz na topla mora. Uglavnom, od tih juænih zemaqa koje su pripadale Rusiji ostala je samo joπ poneka izboËina sliËna poluostrvu koja obuhvata teritoriju Severnog Kavkaza, a kao izlaz na mora samo joπ luka u Novorosijsku.

»emu se, oËito, raduje turska elita jer je poznato da se Rusija vekovima borila sa Osmanskom imperijom za uticaj u tom regionu?

— Ne bih tako rekao. Naravno da je Ankara zainteresovana za prodor na Severni Kavkaz i u muslimanske regione Rusije, ali ne po svaku cenu.

Za wu nasilno reπavawe sirijskog konflikta oznaËava narastawe opasnosti od kurdskog problema koji moæe ozbiqno da zaoπtri situaciju u samoj Turskoj. Zato Ankara od samog poËetka nije zainteresovana za pad reæima Asada i govori protiv vojne intervencije u Siriji. To je, uostalom, viπe puta, nalaze Êi se u Moskvi, isticao premijer Turske Redæep Taip Erdogan. Ipak, u medijima cirkuliπe dosta informacija da se na teritoriji Turske vrπe pripreme za vojno meπawe u sirijski konflikt.

Ovakav dvostruki stav Ankare moguÊe je objasniti wenim specifiËnim odnosima sa Teheranom. S druge strane, Iran je meu deset najveÊih trgovinsko-ekonomskih partnera Turske.

Samo u proπloj godini je robna razmena izmeu ove dve zemqe bila veÊa od 10 milijardi dolara. A sa (Kraj na str. 12/2)

Iskra 1. septembar 2012.

KORUPCIJA POJELA »ITAVU SRBIJU OSNOVNI UZROK PROPADAWA DRU©TVA PolitiËka korupcija u kojoj se vaqa na stotine miliona evra razjeda Srbiju i osnova je na kojoj cveta klan bogatih. Umesto vladavine prava i zakona Srbijom vlada samovoqa bogatih pojedinaca, moÊni politiËari umeπani u velike afere koje su umesto na sudu zavrπile u arhivskoj grai.

- Afera „kofer” je paradigma naπe neuspele borbe protiv politiËke korupcije.

Postojao je kofer sa 100.000 evra, a na kraju je ispalo da nije niËiji. O tom sluËaju se skoro sve zna ili se moæe saznati, ali je predmet arhiviran.

Sve πto se zna i o toj aferi, kao i o drugima u koje su umeπani funkcioneri, zavrπava kao arhivska graa. U korupcionaπkim aferama u kojima uËestvuju izabrane i postavqene liËnosti, okreÊu se stotine miliona evra. Ne kaæem da se ne treba boriti sa sitnom korupcijom, od sto ili dvesta evra, koju sreÊemo na svakom koraku, ali treba hvatati one koji imaju veliku moÊ. A baπ u tome kod nas nema pomaka u pozitivnom pravcu - kaæe za „Blic” Vladimir Goati, predsednik „Transparentnosti Srbija”.

On istiËe da su i u drugim zemqama politiËari „napravqeni od istog materijala”, ali da su okolnosti drugaËije. - Setite se Berluskonija na sudu, Sanadera u zatvoru, sluËaja „Zavala” u koji je umeπan politiËki vrh Crne Gore. Samo kod nas nema ni malog pomaka u rasvetqavawu politiËke korupcije. Zataπkavawe krupnih sluËajeva korupcije jedan je od osnovnih razloga zaπto smo siromaπni - istiËe Vladimir Goati.

Stepen korupcije u zemqi upravo je obrnuto proporcionalan stepenu wenog razvoja i bogatstva qudi. Srbija se nalazi na dnu lestvice zemaqa rangiranih po visokom druπtvenom proizvodu, platama i sigurnosti za investitore i u vrhu je zemaqa sa najviπom korupcijom. Stepen percepcije korupcije proπle godine skliznuo je sa 3,5 na 3,4, dok se kod naπih suseda popravio.

Institucije koji bi trebalo da su nezavisne, u Srbiji su uniπtene. Goati istiËe da u Srbiji nema nijedne institucije koja je kod graana zadobila vrednost i trajnost ili koja izaziva strahopoπtovawe kao πto to Ëini pomen Vrhovnog suda kod proseËnog Amerikanca. Ali, kaæe Goati, tajna je u tome πto za 200 godina nijedan Ëlan tog suda nije napravio ni najmawi skandal, a kod nas „qudi koji su na Ëelu institucija ne poπtuju procedure ni zakone, veÊ rade na radio-talasima vlasti.

Prema rezultatima istrage, ispada da kod nas nema politiËke korupcije, a Ëim takvi veliki sluËajevi poput „kofera” mogu da padnu u zaborav, vi πaqete poruku „pokuπajte”. Od svih institucija u ovoj dræavi najviπe je protiv politiËke korupcije uradilo istraæivaËko novinarstvo u aferi „Kolubara”.

Novinari su radili ono πto je trebalo da urade dræavne sluæbe. Ali i pored toga qudi koji su u vladi imali su maπine koje su radile 25 sati

dnevno isisavajuÊi milione. A na to ne obraÊamo paæwu. Zato smo siromaπni - istiËe Goati. Milan KneæeviÊ, potpredsednik Asocijacije malih i sredwih preduzeÊa, smatra da je korupucija u Srbiji zapravo trgovina institucionalnim i politiËkim uticajima. Ona onemoguÊava sposobne da se razvijaju, blokira normalan razvojh malih i sredwih preduzeÊa.

Kroz korumpirane preduzetnike koji su posledica institucionalnih i politiËkih uticaja, pere se novac i vanredni prihodi. Kad neko omoguÊi privilegovan posao na tenderu ili bilo kom drugom biznisu od Ëetiri milijarde evra javnih nabavki, na korupciju ode od 800 do milijardu evra. Upravo ti qudi odreuju i akumulaciju i razvoj - kaæe KneæeviÊ.

Korumpirani preduzetnici produkt su joπ iz devedesetih godina, pogubno naslee, a sada su, kako istiËe naπ sagovornik ukrupnili svoj kapital i poveÊali politiËke privilegije.

NajveÊi biznis u Srbiji vezan je za politiËki uticaj. Ëak postoji pravilo: „Na tenderu koji nisi namestio, nemoj da uËestvujeπ”. Lek protiv we je definisati vlasnike kapitala, zatim obezbediti maksimalnu transparentnost i na svaki impuls javnog mwewa o potencijalnim zloupotrebama poËeti sprovoditi istraæne i druge pravne radwe.

Potrebno je i proglasiti uzbuwivaËe apsolutno zaπtiÊenim osobama - naglaπava KneæeviÊ.

Privrednici, onaj zdravi deo ekonomije, s punim pravom pitaju πta Êe dræava po tom pitawu da uËini. Zoran IliÊ, vlasnik „Biomelema” i Ëlan Naπe Vlade, ukazuje da ukoliko se æele boqi poslovni i ekonomski rezultati, vlast mora da ima dijalog sa uspeπnim privrednicima.

Proteklu deceniju tranzicije imali smo privatizaciju kroz otimaËku pqaËku i korupciju, gde su kupovana preduzeÊa kako bi se stekla imovina i nekretnine, a onda su upropaπtena. Sada je posledwi trenutak da se okrene privrednicima koji imaju rezultate na træiπtu i koji uspevaju da budu konkurentni, a posebno koji uspevaju da proizvode za izvoz. Sve drugo je pogreπno i pogubno - istiËe IliÊ.

POGUBAN UTICAJ NA POSLOVAWE Prema istraæivawu USAID, jedan od problema koji znaËajno utiËe na razvoj poslovawa u Srbiji jeste i sveprisutna korupcija. Korupciju u dræavnoj administraciji najviπe opaæaju preduzetnici iz Beograda i jugoistoËne Srbije. Ëak 14 odsto ispitanika iz prestonice bilo je izloæeno jednom vidu uslovqavawa i korupcije od dræavnog sluæbenika u toku upravnog postupka, a Ëak osam odsto preduzetnika iz Beograda je zbog tog ucewivawa dodatno platilo dræavnog sluæbenika!

©oπkiÊ: Preduzetnici stasali na korupciji i zloupotrebama Nezaposlenost, niska ekonomska aktivnost,

11

Korupcija pojela...

Udar na... (sa str. 10)

visoke cene, nepoverewa stranih investitora i rast javnog duga, æive i rastu u velikoj meri na zajedniËkoj hrani - korpuciji. Uz neminovno moralno i etiËko pitawe koje se s pravom postavqa, korupcija je par ekselans i ekonomsko pitawe.

Korupcija na razliËitim segmentima træiπta: na træiπtu rada, na træiπtu roba i usluga ili træiπtu novca i kapitala pretvara solidne graane i privrednike koji poπtuju zakone u „ovce” koje gube u nefer utakmici sa „dobro povezanim” i nesolidnim. Dok god ovi drugi prolaze nekaæweno, korupcija provocira novu korupciju i zloupotrebe.

druge strane - Turska je pod vlaπÊu Erdogana zauzela kurs da ostvari lidersku poziciju u islamskom svetu. Meutim, na tom putu joj se ispreËio Iran Ëiji potencijal takoe garantuje pretenzije na ulogu regionalnog lidera.

SliËan stav turskom, u sirijskom konfliktu ima i Izrael...

— To je tako, ali samo u izvesnoj meri.

Izrael ima priliËno Ëvrste radne odnose sa Sirijcima. Za Izraelce Sirija je „avo kojeg poznaju”. Ideja da imaju sunitsku vladu na severoistoËnoj granici koju kontroliπu Muslimanska braa plaπi Izrael. Zato se Izrael od samog poËetka suprotstavqa svrgavawu Asada. Meutim, pod pritiskom inspiratora „arapskih revolucija” i moguÊnosti jaËawa iranskog prisustva na severnoj granici, Izrael je poËeo da mewa stav. Zato je ministar odbrane Izraela Ehud Barak izjavio da æeli da vidi `ubrzani pad reæima`.

Korupcija kreira posebnu vrstu „rentijerskih” privrednika i monopolizovane privrede koja ne stvara nove vrednosti, veÊ redistribuira postojeÊe. Preko noÊi se stvaraju bogatstva i naglaπavaju socijalne nejednakosti u druπtvu koje nisu posledica sposobnosti veÊ korupcije. U poreewu sa zdravim preduzetniπtvom koje nagrauje marqivost, znawe i inovativnost i stvara konkurentnu privredu, preduzetniπtvo u okruæewu korupcije je nekonkurentno i uslovno profitabilno samo uz korupciju. Izlazak takvih preduzetnika i takve privrede na ureeno meunarodno træiπte je nemoguÊ. Oni jedino mogu biti u onom inostranstvu koje je sliËno i takoe naviknuto na visoke nivoe korupcije.

Preduzetnici stasali na korupciji obiËno jeftino kupuju preduzeÊa, ali ih ne koriste za ono za πta su namewena, veÊ svoje poslovne ambicije zavrπavaju rastakawem imovine i otpuπtawem radnika. Oni nisu u stawu da kupe posrnulog giganta iz metalskog kompleksa, tekstilne industrije ili elektroindustrije i udahnu mu novi æivot kroz racionalnije poslovawe, nove investicije, inovativnost i nastup na svetskom træiπtu. Oni nisu u stawu samostalno da proizvedu sofisticiran nov konkurentan proizvod i da ga izvoze na svetsko træiπte uz profit. Ni nov televizor, ni traktor, ni maπinu za veπ, ni fen za kosu... niπta...! »esto wihov najveÊi privredni domet je da u inostranstvu kupe za jedan, a domaÊem potroπaËu prodaju za dva ili tri. Neki od wih umeju da slaæu ciglu na ciglu i zidaju tamo gde drugima nije moguÊe i prodaju iznad cene koja vaæi u mnogo bogatijim i ureenijim zemqama bez korupcije. Takvi „preduzetnici”, i kad bi hteli, a mnogi od wih i neÊe, ne bi mogli da povedu privredu put oporavka, rasta konkurentnosti i izvoza.

Korupcija stvara monopole jer zdravim preduzetnicima bez korupcije se onemoguÊava poslovawe. To podiæe cene, utiËe na inflaciju u zemqi i osuuje graane potroπaËe da plaÊaju viπe, a dobijaju mawe, a taj viπak ide, po popravilu, u xepove uËesnicima u korupciji. (Autorski tekst, „Politika”) Dejan ©oπkiÊ, guverner NBS)

Tokom ovog razgovora sve vreme koristite izraze „organizatori konflikta”, „inspiratori revolucija”, a da pri tom ne navodite konkretne zemqe. Moæe se pretpostaviti da su to Sjediwene Dræave. Ali, ako analiziramo rezultate tih „arapskih revolucija” ili uzmemo u obzir opasnost da na vlast dou Muslimanska braÊa ili Ëak Al Kaida, onda Êe ispasti da sve πto se danas deπava na Bliskom Istoku i u Severnoj Africi nije u interesu Sjediwenih Dræava...

— Dotakli ste se vemoma ozbiqnog problema koji zahteva duboko izuËavawe. Nipoπto me ne smatrajte pristalicom famozne teorije zavere, ali Êu rizikovati i pretpostaviti da postoje nadnacionalne strukture koje se bave promenama svetske konfiguracije u sopstvenom interesu. Ali, wihova delatnost se ne ispoqava samo u arapskom svetu.

Uzmimo, na primer, Evropsku Uniju. Zar nisu znali kako se æivi u GrËkoj? Znali su, ali su je ipak primili u evropsku zajednicu i normalno nastavili zajedno da æive. Meutim, onda je EU ojaËala i poËela da ispoqava samostalnost u nekim pitawima spoqne i vojne politike. I, onda se odjednom poËelo formirati miπqewe da je GrËka slaba karika koja moæe da uniπti Ëitavu EU. VeÊ se Ëuju izjave da Êe umesto we biti formirana nova Unija od 5-6 vodeÊih evropskih zemaqa.

A πto se tiËe Sjediwenih Dræava: mislim da nije sluËajno πto demokrate i republikanci veÊ dva puta uzastopno kandiduju za poloæaj πefa dræave nejednake pretendente od kojih je jedan unapred osuen na pobedu. Znate, iza toga neπto i neko stoji.

Premda, moguÊe je da su nadnacionalni i nacionalni interesi zapadnog establiπmenta toliko prepleteni da ih je teπko razlikovati.

Generalno, ovo pitawe zahteva dopunsko izuËavawe. Kao i ono: πta Êe daqe biti sa Sirijom.

Blic, 14.7.2012, (Podvukla - Iskra)

Fakti, 6.8.2012.

(Podvukla - Iskra)

12

TAMARA SPAI∆ DANIJELA NI©AVI∆

LEONID RE©ETWIKOV Preveo Goran ©impraga

Iskra 1. septembar 2012.

©tedwa ili potroπwa je laæna ekonomska dilema

IZLAZ IZ KRIZE: PROIZVODNA POTRO©WA - DRÆAVNA ©TEDWA Nikada ovako teπka situacija nije bila na træiπtu. Ne mislim samo na naπem træiπtu, nego uopπteno na svetskom træiπtu. Skoro tri decenije radim na tim træiπtima i nikada nije bilo ovako teπko napraviti posao. Gde je problem?

Objasnio sam veÊ u mnogim ranijim tekstovima da Familija upravqa ovom krizom, da je izazvala veliku novËanu nelikvidnost u finansijskom sistemu sveta, sliËno kao πto je to uradila i 1907. godine, pripremajuÊi se za najveÊu svetsku prevaru, kada je 23.12.1913 obmanula Kongres da izglasa da se osnuje FED, navodno nacionalna banka Amerike, ali, u stvari, privatna banka Familije. Poπto dozvola za FED, data na 99 godina, istiËe krajem ove godine, Familija je odluËila da produkuje krizu, da ugrozi svetsku likvidnost i da ponovo obmane svetsku javnost. PriËa o smaku sveta koji treba da usledi u decembru ove godine poklapa se sa podlim namerama Familije. Niπta nije sluËajno.

Sve ima svoje objaπwewe. Dovoqno je samo da pratimo novËane tokove i sve Êe nam biti potpuno jasno.

PolitiËari su klovnovi u svetskom cirkusu. PolitiËari se niπta ne pitaju. Oni su uceweni aferama i moraju da rade po nalogu Familije. Savetujem vam da pratite istoriju novca i mnoge stvari Êete razumeti. Ako je ovo jasno, onda nastavqam daqe objaπwavawe ekonomskih prevara koje se medijski plasiraju za sluivawe javnosti. Danas govorimo o πtedwi. »itava rasprava meu svetskim ekonomistima traje o tome da li treba πtedeti ili troπiti.

Merkelova je doslovno rekla, pre samita evropskih politiËkih klovnova, da ona neÊe pristati,doslovno je rekla - dok sam æiva, na evroobveznice i da neÊe dugove drugih dræava preuzeti, jer izlaz iz krize mora da ide preko πtedwe, a ne preko daqeg πtampawa bezvrednih papira.Tako ne misli Familija i weni estradni ekonomisti ©tiglic i Krugman, koji traæe da se poveÊavawem potroπwe, izvoewem javnih radova i drugim dræavnim troπewem , pokrene traæwa i da poveÊavawem potroπwe dræave izau iz krize.

Uprkos zakletvi Merkelove da neÊe popustiti, ipak, drugoga dana, u jutrawim satima, negde oko pet ujutru, to je omiqeno vreme kada psiholoπke ubice Familije lome politiËare, setite sa samo kako je u sliËno jutarwe vreme i MiloπeviÊ bio slomqen u Dejtonu, kancelarka Merkelova je morala da popusti.

Nastavqa se stara politika ubacivawa πtampanih evra i dolara u bankrotirani sistem.

Sada je iznos poveÊan na 140 milijardi evra za sve dræave, iznos kojim bi trebalo, kako nas ubeuju estradni ekonomisti Familije, da se pokrene EU Titanik koji tone pod teretom dugova od preko

Iskra 1. septembar 2012. .

20.000 milijardi evra. Kako je to moguÊe?

Naravno, taj novi novac koji se ubacuje u oboleli finansijski sistem Êe samo rasplamsati vatru. PlaÊeni struËwaci za prodavawe ekonomske magle gase poæar benzinom. Ne iz kante, nego direktno iz creva. Narkoman pokuπava da se skine sa igle tako πto Êe poveÊati dozu droge koju ubrizgava direktno u venu. »ovek koji je upao u æivo blato pokuπava da se izvuËe iz tog tragiËnog poloæaja tako πto se vuËe za sopstvene uπi. Jako trza, ubeen da se snaænim povlaËewem za uπi moæe izvuÊi iz nevoqe. Naæalost, davqenik tone sve viπe. Tako se ne moæe spasiti niko. Nema i zalaska krize na takav naËin. Iznosim veÊ nekoliko godina koji je put spasewe. Ali to nikoga ne zanima. PolitiËki oloπ i tajkuni nastavqaju da pqaËkaju dræave i graane. Familiji odgovara da se nastavi programirani haos.

Svi poËiwemo da ludimo od sadaπwe situacije. Ono πto je nekada bilo normalno, danas je nenormalno. Ludaci ulaze u politiku. Psihopate i ego manijaci upravqaju naπom sudbinom.Odbegli pacijenti iz ludnica postaju predsednici dræava, premijeri i ministri. Kolo naπe nesreÊe se ubrzava. Pohlepni i bestidni skotovi otimaju nam buduÊnost. ©ta da radimo? Kako da se spasimo?

Prvo, πto moramo da uradimo je da poËnemo da sluπamo umne qude koji nisu izgubili razum. U opπtom ludilu, podvriskivawu, ipawu, pijanom baqezgawu i blebetawu, gubitku svake moralne granice i etiËkog principa, ostalo nam je da se okrenemo qudima koji nam zdrave pameti nude objaπwewa i spas. Piπem, dakle, upravo na liniji te zdrave pameti, koju vucibatine, kriminalci i politiËki oloπ hoÊe da ubiju. Piπem da bih odbranio qudsko dostojanstvo i Ëovekovu æequ za normalnim æivotom. Ne otkrivam vam niπta novo.

Samo na svetlost iznosim ono πto ste zaboravili i πto ste potisnuli duboko u sebi.

Kako da se izvuËemo iz krize? Da li je spas kroz πtedwu ili kroz potroπwu? Evo odgovora.

Poimo redom, ne moæete sve vreme da zaraujete 100 evra a da troπite 200 evra. Neko vreme moæete. Razliku nadomestiti tako πto se zaduæite kod banke ili vam prijateqi pomognu.

Neko moæe da opqaËka banku ili penzije svojih roditeqa da bi pokrio nastali minus. Ali, trajnog reπewa nema. Dræave koje viπe troπe nego πto proizvode taj minus pokrivaju πtampawem para i zaduæivawem svih graana. Razvijene dræave sveta su prezaduæene. Rokfelerova politika da su wihovi najveÊi neprijateqi oni koji ne uzimaju kredite dovela je do opπte zaduæenosti dræava i graana razvijenog sveta. Rekli smo veÊ da je SAD

13

Izlaz iz...

meseËno koπtalo 204 dinara.

realno zaduæena 240.000 milijardi dolara i da se nastavqa ubacivawe laænog novca u bankrotirani sistem. Dilema preplaÊenih estradnih ekonomista da li potroπwa ili πtedwa je laæna. Stvar je vrlo jednostavna. Ukoliko æelite da trajno reπite nastali minus, moguÊe je samo na dva naËina: da viπe radite i zaradite tih novih 100 evra ili da reæete troπkove i smawite rashode za tih 100 evra. Tako se trajno izbegava minus. Suπtina je da morate da promenite stare navike. Zato godinama piπem da je doπlo - novo doba! Zavrπen je period bezbriænog zaduæivawa, plandovawa, brbqawa, nerada, folirawa i prenemagawa.

Primena ovoga modela kreditirawa domaÊe proizvodwe dovela bi do sledeÊih efekata: graani bi nosili kvalitetne cipele za male pare, proizvoaË cipela bi imao træiπte, radnici bi radili u fabrici cipela i imali bi redovne plate, uplaÊivali bi se porezi i doprinosi u buxet, dræavna banka bi plasirala novac po pet odsto godiπwe, u uslovima kada bi NBS referentnu kamatu spustila na svega jedan odsto, radi podsticawa privredne aktivnosti, a ne πpekulacija sa hartijama NBS, repo operacije, banka bi imala pet puta veÊi prinos i Ëitava privredna aktivnost u dræavi bi rasla. Istovremeno, ukinula bi se devizna klauzula i kurs dinara bi se slobodno formirao, πto bi dovelo da razvoja preduzeÊa koja bi se bavila supstitucijom uvoza. Predlagao sam takav model finansirawa za sve domaÊe kompanije koje se bave proizvodwom.

Kriza nije topli letwi pqusak koji Êe proÊi sam od sebe. Kriza traæi sistemske promene u nama samima. Moramo iz temeqa da mewamo dosadaπwe pogreπne navike. A to Êe iÊi najteæe.

PolitiËki oloπ se dodvorava demagoπkim parolama narodu i ne saopπtava im poraznu istinu.

Naæalost, graani joπ uvek veruju politiËarima.

Naπi graani veruju da Êe se vratiti veseli Joæek Broz da nas usreÊi novim kreditima. Otuda taj æal za propalim proπlim vremenima. Moja ideja je da se ne okreÊemo u proπlost, nego da se okrenemo konkretnim reπewima za buduÊnost, na osnovu pogreπnih iskustava iz proπlosti. Zbog toga o πtedwi i potroπwi govorim na drugaËiji naËin od estradnih ekonomista Familije.

VeÊina graana je danas siromaπna. Oni i nemaju πta da πtede. Wih treba zaposliti i platiti za obavqen posao. To se moæe uraditi samo ako se pokrene proizvodwa. Pokretawe proizvodwe nije moguÊe, kako je predloæio moj kolega, koga izuzetno cenim i poπtujem, Nebojπa KatiÊ izdavawem menice bez pokriÊa za infrastrukturne radove. Ne moæe jer graevinske firme, kojima dræava duguje do jedne milijarde evra, ne mogu viπe da kreditiraju bankrotiranu dræavu i, drugo, ulagawe novca u infrastrukturu je promaπaj.

Ne treba ulagati u infrastrukturu da bi onda nastala proizvodna preduzeÊa, nego treba ulagati i otvarati proizvodna i izvozna preduzeÊa koja Êe, kada se razviju, napraviti infrastrukturu. To je suπtina. Ne prave putevi preduzeÊa, nego preduzeÊa prave puteve. Ko redovno putuje na relaciji Beograd - Qubqana zna o Ëemu priËam. Hrvati i Slovenci su napravili preskupe puteve na kojima danas nema saobraÊaja jer privredna aktivnost zamire, dræavne kase su prazne i preduzeÊa grcaju u dugovima.

PoveÊavawe proizvodne potroπwe je moguÊe kroz kreditirawe domaÊih proizvoda.

Naveo sam primer kineske cipele koja koπta samo 700 dinara i koju, svake pola godine, ponovo kupuju siromaπni graani, jer nemaju para za boqu cipelu.

Predlagao sam –iniÊu da domaÊa banka kreditira kupovinu domaÊe cipele. Dobra cipela od 3.200 dinara, plus kamata od 5 odsto, na 36 rata plaÊawa opteretila bi buxet kupca cipele za 102 dinara meseËno. Ukoliko bi æeleo boqu cipelu, to bi ga

14

Izaπao sam sa konkretnim predlogom za Zastavu, na novoj platformi se moglo proizvesti Ëetri tipa vozila, cena novih vozila bi bila od 3.999 do 6.999 evra i na 100 meseËnih rata, tako da bi veÊina graana mogli da promeni kola, jer bi im rata bila za kola mala. Zastava bi imala 5.200 radnika, proizvodili bi 150.000 automobila godiπwe, tek u treÊoj godini, a preko 100.000 radnika bi se zaposlilo u kooperaciji. Isti model je mogao da se primeni i za fabrike traktora, kombajna, televizora, kuÊnih aparata i ostale opreme.

Moj model nije proπao. Zaπto?

Na drugoj strani, πtedwa se odnosi iskquËivo na dræavnu potroπwu. Ukidawem 130 agencija πtedi se 830 miliona evra. NBS je potroπila od poËetka godine, najnoviji zvaniËni podaci o padu deviznih rezervi, preko 1,7 milijardi evra za odbranu naduvanog dinara. Taj novac da je stavqen u Razvojnu banku, uveÊan za uπtede od ukidawa agencija i uπteda od 800 miliona evra za nameπtene tendere, to je najmawi iznos kraa na tenderima, donela bi nam 3,2 milijardi evra kapitala za ulagawe u proizvodwu. Taj kapital bi zaposlio 800.000 novih radnika. ZnaËi, svi nezaposleni bi dobili moguÊnost da se prekvalifikuju i zaposle. Umesto da 650.000 planduje na buxetu, ostalo bi 300.000 dobro plaÊenih dræavnih Ëinovnika, dok bi se 350.000 qudi zaposlilo u pokrenutoj privredi. Umesto da troπe novce iz buxeta, oni bi punili buxet. Srbija bi se pokrenula. Stope rasta bi bile dvocifrene. Umesto da sede i oËajavaju, narod bi pravio pare. Qudi bi se bogatili na træiπtu. Qudi bi se bogatili svojim radom. Mali porezi bi napunili dræavnu kasu.

Sve je jednostavno, zar ne? Samo to neko mora da primeni. Nema rasprave da li potroπwa ili πtedwa. Moj odgovor je jasan: i proizvodna potroπwa i dræavna πtedwa.

Sajt:<www.dragas.biz>, 19.7.2012 (Podvukla - Iskra)

Branko Dragaπ

Iskra 1. septembar 2012.

Strani agenti u borbi za „demokratiju” Tiranija je navika koja prelazi u potrebu Fjodor Dostojevski Borba za politiËke i ekonomske interese zapadnih zemaqa, danas se naziva borbom za „demokratiju, qudska prava i slobodu”. Agresija na druge suverene dræave, naziva se „humanitarnom intervencijom” i ona je utemeqena tradicionalnom teæwom Zapada za „demokratijom”, koja seæe joπ iz doba kolonijalizma.

U danaπwe neokolonijalistiËko vreme, politiËki je nekorektno upotrebqavati precizne izraze, jer je politiËki „opravdano” πtititi interese imperijalista. U tom ciqu ustanovqeni su dvostruki standardi, koji Ëine suπtinu strategije spoqne politike zapadnih zemaqa. Jedan od glavnih oslonaca takve politike su tzv. nevladine organizacije (NVO), koje finansiraju wihove vlade. Sam naziv je u potpunom skladu sa zamenom teza i doktrinom „politiËke korektnosti”. Uz wih veliku ulogu imaju i „nezavisni” tj „slobodni” mediji, osmiπqeni da pomognu u nasilnom uvoewu „demokratije”.

Izneverena oËekivawa Nakon prestanka hladnog rata, raspadom SSSR-a, NVO su odigrale znaËajnu ulogu u smeni reæima u istoËnoj Evropi. Takozvane demokratske revolucije, odigrale su se po istom scenariju.

Zapad je reæime istoËne Evrope okarakterisao kao diktatorske, autoritarne i apsolutistiËke.

Prozapadno orijentisane NVO i mediji, koje je Zapad prethodno finansirao i obuËavao, pokretali su proteste protiv reæima. Ovim protestima bi se pridruæila i opozicija. Osnovni ciq zapadnih sila, bio je da na taj naËin sprovedu unutraπwe politiËke promene u zemqama istoËne Evrope, u skladu sa sopstvenim interesima. U veÊini sluËajeva su ostvareni takvi planovi, meutim te promene nisu dovele do demokratizacije druπtva i poboqπawa materijalnog poloæaja graana.

Srbija je jedan od primera inscenirane promene vlasti, koja je donela boqitak samo odreenim prozapadno orijentisanim politiËkim strukturama okupqenim oko zajedniËkog projekta (ukquËujuÊi i NVO aktiviste, druπtveno-politiËke radnike u medijima, samozvane analitiËare, eksperte i sl.). Voeni liËnim interesima, oni su omoguÊili instalaciju zapadne „demokratije”, zapravo, politiËki „nekorektnim” reËnikom, omoguÊili su sprovoewe politiËkih i ekonomskih interesa Zapada.

Kako su interesi Zapada u suprotnosti sa interesima Srbije, oni su time delovali protiv nacionalnih i dræavnih interesa. Ta nesaglasnost izmeu wihovih i naπih interesa je najpre uoËqiva po pitawu suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemqe, a zatim i po kquËnim ekonom-

Iskra 1. septembar 2012.

skim pitawima.

Rusko iskustvo Ruska Federacija je takoe, nakon raspada SSSR-a imala vlast koja je odgovarala Zapadu, i to je period u kome poËiwe nesumwiva hegemonija zapadnih sila.

Tranzicija Rusije, ostaÊe upamÊena po velikoj pqaËki zemqe, sprovedenoj kroz privatizaciju dræavne imovine. Ruski tajkuni su za vreme vladavine Borisa Jeqcina postali vlasnici velikih kompanija, do tada dræavnih preduzeÊa, koja su poslovala sa mineralnim sirovinama (nafta, gas, metal). Veliki deo tog novca, potom je iznet iz Rusije, dok su neki ruski oligarsi, naπli utoËiπte u zapadnim zemqama.

Dolaskom Vladimira Putina na vlast, 2000. godine, dræavna politika se preorijentisala i bazirala na oËuvawu nacionalnih i dræavnih interesa. Rusija zapoËiwe svoj ekonomski i vojni uspon, koji i daqe traje, i vraÊa se na svetsku scenu kao ozbiqna sila. Prirodni resursi su uglavnom ponovo u vlasniπtvu dræave.

Meutim, ovakva promena ne odgovara interesima zapadne „demokratije”, tako da Vladimir Putin postaje jedna od glavnih prepreka u ostvarivawu wihovih interesa. To je povod za voewe propagandnog rata protiv wega, uz mobilizaciju NVO aktivista i pojedinih opozicionara.

Nakon ovogodiπwih predsedniËkih izbora i povratka Putina na mesto predsednika, Rusija je osigurala politiËku stabilnost i kontinuitet u reformama.

Putinova ubedqiva pobeda sa osvojenih 64 % glasova, bila je povod za oπtru i besmislenu kritiku u zapadnim medijima. Kritika je upuÊena od onih koji ne bi mogli da postignu ni polovinu sliËnog rezultata u matiËnim zemqama. Kako nisu mogli da ospore regularnost predsedniËkih izbora, s obzirom na broj prisutnih posmatraËa i Ëiwenicu da su sva biraËka mesta bila pokrivena kamerama a izbori proπli mirno, ovi mediji su ipak izrazili „zabrinutost” za regularnost izbora, objasnivπi da bi sumwa mogla da dovede do protesta opozicije i porasta nezadovoqstva graana. To je veÊ oprobani scenario po kojem Zapad izvozi πarene revolucije, a kome Rusija uporno odoleva. Ruski narod ima svest o svojim nacionalnim i dræavnim interesima, pa je uz dræavotvornu vlast onemoguÊeno sprovoewe planova Zapada. Ruski mediji s druge strane (za razliku od srpskih kontrolisanih medija), izveπtavaju javnost o delovawu stranih agenata i politiËara, koji svoje „politiËke programe” utvruju sa stranim ambasadorima.

Kako stalna pretwa stvara nepotrebne tenzije, Rusija pokuπava da pronae model, kojim bi spreËila meπawe spoqnog faktora u unutraπwa

15

Strani agenti...

iako su optuæbe krajwe ozbiqne.

pitawa dræave. Iz tog razloga je ruska Duma nedavno usvojila zakon o javnim okupqawima, kao i zakon koji reguliπe rad nevladinih organizacija.

Zakonom o javnim okupqawima predviene su stroæe kazne za krπewe javnog reda, po uzoru na evropsku praksu. Meutim, i pored toga πto je taj zakon u skladu sa evropskim standardima, EU je ponovo, politiËki „korektno” izrazila zabrinutost zbog wegovog usvajawa.

Otkrivawe tajnih dokumenata izazvalo je potrese svuda u svetu sem u Srbiji, jer u srpskim strogo cenzurisanim medijima, nije bilo ni reËi o tome. DomaÊi mediji su ostali slepi, gluvi i nemi, iako se u stranim medijima izveπtavalo o sramoti naπih politiËara u vezi sa stranim ambasadama (11). Nijedan samozvani analitiËar nije pomiwao Vikiliks jer su imali daleko vaænije teme, od veliËawa glavnih „junaka” iz srpskog Ladlamovog romana do obrazlagawa postavke da EU nema alternativu.

Zakonom o nevladinim organizacijama propisano je da NVO koje se finansiraju iz inostranstva, a bave se politiËkim delovawem, moraju da se registruju kao „strani agenti”. Oni Êe ubuduÊe biti u obavezi da prue detaqan izveπtaj o svojim finansijama a wihovo delovawe biÊe podvrgnuto inspekciji. Zakonom je predvieno i da se u svim medijima predstavqaju kao strani agenti.

NVO koje primaju finansije iz inostranstva, zaista i zastupaju strane interese, pa niπta nije sporno u odluci da se nazovu pravim imenom. Zakon o NVO je, bez izuzetka, oznaËen kao sporan i izazvao je polemike u zapadnim krugovima (9).

NVO u Srbiji, koje se bave politikom uz finansije sa Zapada, sprovode sve πto finansijeri od wih zahtevaju. Wihovo politiËko delovawe je krajwe πtetno, i uglavnom sluæi kao sredstvo za manipulaciju gde je istina prva ærtva. Ovde imamo jednu paradoksalnu situaciju da „srpski” politiËari, NVO aktivisti i druπtveno-politiËki radnici, iza Ëijeg prozapadwaπtva se kriju druge namere, otvoreno preko javnog servisa graana i svih drugih medija, pozivaju na separatizam i ruπewe Ustava Srbije.

Pored veÊ usvojenih zakona u Rusiji, najavqeno je da Êe sliËnim biti regulisani i sami mediji koji se finansiraju iz inostranstva. Tim putem Êe biti stavqeni pod kontrolu svi faktori koji rade u interesu stranih dræava i koji predstavqaju opasnost po suverenitet dræave.

Doπlo smo do krajweg apsurda da se u zemqi promoviπe sve πto nije srpsko, da su srpski mediji postali anti-srpski, srpska kultura nepoæeqna i nepotrebna, i da su u prethodnom periodu glavnu reË vodili samo oni politiËari koji su radili na ostvarivawu tuih interesa.

Dok ostatak sveta s razlogom strepi zbog politike Zapada, koja rezultira masovnim krπewem qudskih prava, oni su zabrinuti zbog reπenosti jedne zemqe da brani svoje interese (10). Upravo se prethodno navedenim izjavama zapadnih zvaniËnika, jasno predstavqa politika dvostrukih standarda. ©vedski ministar spoqnih poslova Karl Bilt, je ruski zakon prokomentarisao kao problematiËan, rekavπi da su „namere jasne”.

Da li je to mislio na jasne namere Zapada? Moæemo da doemo do zakquËka da Zapad reaguje na svaki nedostatak licemerja, πto je donekle logiËno jer svako uvek polazi od sebe.

Protivnici i kritiËari su okarakterisani raznim imenima, od ekstremista do faπista i to je dovelo do toga da je patriota u Srbiji nepoæeqna reË i etiketa sa iskrivqenim znaËewem. Smisleno, ako uzmemo u obzir da po kreatorima evroatlanske Srbije rodoqubqe nije nimalo korektno.

Upravo iz tih razloga Srbija mora da pronae svoj model zaπtite od konstantne opasnosti predstavqene u vidu nabrojanih elemenata.

MoguÊa reπewa bi trebalo da ponude vodeÊi struËwaci iz oblasti politiËkih i pravnih nauka.

Uzor svakako treba traæiti u dræavama koje su suoËene sa sliËnim problemima.

Srpska stvarnost Neophodno je da se izvuku pouke iz politiËkih greπaka koje su naËiwene i da se nizom mera promene trenutne pozicije naπe dræave. NajveÊa pretwa, kao i u Rusiji, dolazi od stranaka tj. politiËara i NVO aktivista koji sprovode tue interese i medija pod stranom kontrolom. U prethodnom periodu smo imali potpunu dominaciju baπ takvih stranaka, politiËara, NVO i medija, koji sprovode tihu okupaciju zemqe iznutra.

Do koje mere su naπi politiËari spremni da sprovode naloge zapadnih sila, saznali smo zahvaqujuÊi objavqivawu Vikiliksovih depeπa iz Beograda, iako se i bez wih moglo doÊi do istog zakquËka. Srpski politiËari razotkriveni u depeπama kao izvrπioci radnih zadataka koji su u najveÊoj moguÊoj meri πtetni po Srbiju, nisu naπli za shodno ni da se oglase po pitawu tih optuæbi,

16

Iako se Zapad trudi da rusku odbranu od wihove agresivne politike diskredituje, bojim se da se kreÊu u suprotnom smeru. Promena geopolitiËke situacije sve viπe nameÊe novu realnost, koju Zapad ne æeli da prihvati.

Srbija treba da pronae mesto u toj izmewenoj geopolitici, sa stanoviπta svojih interesa. Prethodna vlast nije pokazala nikakvo interesovawe niti sposobnost za voewe dræavotvorne politike, pa ostaje da se nadamo da Êe nova vlast promeniti dosadaπwi pravac, koji vodi ka potpunom razarawu dræave. Pred wima su ozbiqni problemi, koji Ëekaju hitno reπavawe.

Kolika Êe biti wihova spremnost, da se uhvate u koπtac sa wima, moÊi Êemo vrlo brzo da ocenimo.

Srpski kulturni klub 28.7.2012.

Dragana TrifkoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. septembar 2012.

Iz ruskog ugla

SLABE TA»KE NOVE VLASTI U SRBIJI Prethodna vlast dovela je zemqu do krajnosti: paralizovana privreda, stanovniπtvo osiromaπilo, sistem pravosua, balansirawe politiËkog ureewa na nivou diktature, mediji uguπeni cenzurom, reforme vojske sprovedene do stepena nepostojawa, krajwe niska samostalnost u donoπewu odluka i vrlo visoka posluπnost u pogledu zahteva Zapada, korupmiranost svih struktura vlasti, odustvo æeqe da se saËuva teritorijalna celovitost zemqe (Vojvodina, Kosovo, Jug Srbije), gubitniËka raspoloæewa u odnosima sa susedima i mnogo toga drugog.

U takvim uslovima novim vlastima je krajwe teπko da grade planove za buduÊnost: ako izvuËeπ glavu, pritisnuÊe ti rep. I tako do u beskraj. Dobro bi bilo joπ znati gde je glava, a gde rep. Ne samo da se egzistira, veÊ da se neπto Ëini u korist zemqe treba imati jaku ili bar stabilnu politiËku vlast, finansije, proverenu ekonomsku platformu, jasan program nacionalnih interesa, podrπku (u sluËaju male zemqe) od strane velikog znaËajnog partnera - organizacije (na primer EU) ili pojedine zemqe. Da li nova vlast ima bar neπto sa tog spiska? Za sada osim izjava tipa „zavrπimo sa korupcijom”, „neÊemo dati Kosovo”, „razgovaraÊemo sa narodom”, „stvoriÊemo otvoreno demokratsko druπtvo” nema praktiËno niËega.

Treba podsetiti da su se SAD i druge zapadne zemqe krajwe zabrinule karakterom nove vlasti, poæurile su, poslale izaslanike da provere wene namere. Ambasador SAD u Beogradu Meri Vorlik 11. jula je rekla otvoreno da bi volela da vidi u novoj vladi isto tako energiËne qude kao i u prethodnoj vlasti. I samo sa vladom koja poπtuje prethodne dogovore Vaπington namerava da sarauje. Ispipavao je situaciju i zamenik pomoÊnika dræavnog sekretara Filip Riker. Mada detaqi razgovora nisu bili poznati, mediji su pisali da je Riker nagovarao da se formira koalicija Demokratske stranke i Srpske napredne stranke, πto bi znaËilo potpuni kontinuitet vlasti.

JaËina i stabilnost vladajuÊe koalicije Skupπtina posle proleÊnih izbora predstavqa zbor 46 stranaka i organizacija. Kako bi Srpska napredna stranka, koja je sakupila 24,1% glasova (73 mandata) imala veÊinu prilikom donoπewa odluka, morala je da se dogovori sa socijalistima (SPS), koji imaju 44 mandata, i Ujediwenom partijom regiona (16 mesta). U takvom sastavu moglo je da se pretenduje i na formirawe vlade, πto je i bilo uËiweno. Ipak da primetimo da je ovaj blok bio sastavqen Ëisto mehaniËki (matematiËki), a stranke po svojoj ideologiji

Iskra 1. septembar 2012.

imaju sasvim razliËitu obojenost: nedoreeni nacionalisti, internacionalisti i liberliprivrednici. Do izvesnog vremena moæe da se oËekuje stabilnost u odnosima partnera, ali unutraπwa napetost moæe da raste i da se ispoqi prilikom reπavawa nasuπnih pitawa.

Demokratska stranka Borisa TadiÊa, mada i nema velike ideoloπke razlike sa napredwacima, preπla je u opoziciju i navikava se na novu ulogu kritiËara postojeÊe vlasti. Wen znaËajan broj glasova (68) zajedno sa pravom opozicijom - Demokratskom strankom Srbije Vojislava Koπtunice (21) i liberalima (20) mesta, mogu da budu bitan faktor napetosti u srpskom parlamentu. Tako da je reË o vrlo krhkoj veÊini u Skupπtini.

Joπ jedno vaæno posmatrawe. Vlast faktiËki nema opoziciju. U Skupπtini je ostala samo DSS Vojislava Koπutnice. Mada je DSS podræala NikoliÊa u odluËujuÊem trenutku drugog kruga glasawa, woj nisu ponudili da uËestvuje u formirawu vlade. To govori pre svega o principijalnosti Kuπtunice koji ne mewa svoje stavove, ne trguje principima, kao i o tome da upravo Zapad rukovodi politiËkim procesima u Srbiji, ukquËujuÊi i formirawe vlade. InaËe prosta zahvalnost Kuπtunici za podmetnuto rame i dobijenu visoku duænost pokrenula bi NikoliÊa na saradwu sa DSS. Tim pre πto su zajedniËki principi potvreni u dogovoru: politiËka neutralnost se odreuje na ferendumu, a promene Ustava su nemoguÊe bez saglasnosti DSS i Srpske napredne stranke.

Bez obzira na sva uveravawa napredwaka o nastupawu ere demokratije, veÊ primetna postaje tendencija koncentrisawa vlasti u jednim rukama, pri tome ne predsednika Tomislava NikoliÊa ili premijera Ivice DaËiÊa. Vrπilac duænosti predsednika SNS Aleksandar VuËiÊ imao je ogroman uticaj kako na formirawe koalicije, tako i vlade. Osim toga, on je zauzeo vrlo vaæno mesto prvog potpredsednika vlade i ministra odbrane, bezbednosti i borbe protiv korupcije i kriminala. Wemu veÊ prognoziraju duænost sekretara Saveta nacionalne bezbednosti. VuËiÊ je vrlo poznat u javnosti, harizmatiËan, izjaπwava se po svim pitawima, obeÊava da Êe uvoditi strogost i red.

Odnosi sa EU EU je bila glavna zvezda vodiqa prethodne vlasti. Odnosi su se uspostavqali teπko, TadiÊ je vrπio beskrajne ustupke ne u interesima sopstvene zemqe. Od nove vlasti su svi oËekivali taËnije stavove po tom pitawu, jer

17

Slabe taËke... napredwaci su ozbiqno kritikovali svoje prethodnike. Ali veÊ prvi dani su pokazali da ozbiqnih promena ne treba oËekivati. Prva poseta Tomislava NikoliÊa u svojstvu predsednika bila je poseta Briselu, premijer je leteo u NemaËku, gde se savetovao sa nemaËkim kolegama po pitawu formirawa vlade i upoznao ih je sa svojim programom. VuËiÊ je posetio Vaπington.

Nova vlast je poæurila da uveri Evropu i SAD da je sa Srbiju Ëlanstvo u EU strateπki ciq. Novi premijer Ivica DaËiÊ je ubeivao Ketrin Eπton da Srbija odluËno stoji na evropskom putu i da je spremna da zapoËne reforme u skladu sa evropskim vrednostima. Da podstimo da je Srbija dobila status kandidata za EU u martu, ali poËetak pregovora o tome je datum neodreen. Glavni uslovi su ispuwewe svih sporazuma o Kosovu tehniËkog karaktera i poËetak politiËkog dijaloga.

Ovaj posledwi Êe obavezno podrazumevati pitawa integracije Severnog Kosova u Kosovo i Metohiju, slobodu kretawa teritorijom severno od Ibra. Naravno, osim toga, poËetak pregovora vezan je sa tempom reformi, obaveznih za svakog kandidata.

U srpskim medijima pojavila se tvrdwa da EU istiËe nove zahteve Srbiji radi poËetka pregovora o Ëlanstvu. Predstavnik EU Miroslav LajËak koji je odjurio u Beograd odmah posle izbora, kako su pisali sveznajuÊi listovi, dovezao je tri nova zahteva Beogradu: da likvidira paralelne institucije vlasti na Severu Kosova, da otvori ambasade Kosova u Beogradi u Srbije u Priπtini. Kao πto vidimo, Ëlanstvo u EU i daqe je tesno povezano sa Kosovom. Najotovrenije od svih se izjasnio Marti Ahtisari: Srbiju ne treba primati u EU dok ne prizna Kosovo. I daqe sasvim ciniËno: Ako æele sa Rusijom, nek idu tamo. Nikakvi ustupci nisu moguÊi ni u Bosni i Hercegovini, ni na drugim mestima.

Srbi sa Kosova sluπaju svaku reË izgovorenu u Beogradu, pokuπavajuÊi da na osnovu intonacije shvate stav novog rukovodstva, nadajuÊi se da Êe novi qudi na nov naËin reπavati pitawe Kosova. Izjave Tomislava NikoliÊa govore o tome da se on ne razilazi u svom stavu sa prethodnom vlaπÊu. Nedavno je predsednik rekao da viπe nikada neÊe biti predsednik u Priπtini, verovatno imajuÊi u vidu da se Kosovo viπe neÊe vratiti u orbitu Srbije. Indikativno je πto se Tomislav NikoliÊ nije sastajao sa Srbima sa Kosova. Mnogi smatraju da Êe to znak Zapadu o stavu Beograda posle razgovora sa ameriËkim visokim Ëinovnicima. A nema πta ni da im kaæe.

Pregovori sa Priπtinom Êe uskoro zapoËeti.

Atifete Jahjaga, predsednik Kosova, spremna je da sedne za pregovaraËki sto kao zvaniËni lider dræave. Ona je podvukla da oËekuje od novih politiËara Srbije da Êe oni prihvatiti realnost i πto je moguÊe bræe priznati Republiku Kosovo i kao dve susedne dræave uspostaviti diplomatske odnose i saraivati na putu ka evroatlantskim integracijama. Ona je Ëak oznaËila daqa pitawa za razmatrawe: vojna kontribucija, nestala lica, kaæwavawe ratnih zloËinaca.

Srpske vlasti se sve jasnije izraæavaju o tome da je neophodno sesti za pregovaraËki sto i ne skretati sa puta koji je izabrala prethodna vlast. To je odluËno izjavio Aleksandar VuËiÊ: dogovore o Kosovu treba poπtovati. Prilikom posete NemaËke Ivica DaËiÊ je saopπtio pomoÊnicima Angele Merkel da je Beograd spreman na pregovore sa Priπtinom ne samo po tehniËkim, veÊ i politiËkim pitawima. Jedina razlika nove vlasti sastoji se u tome πto je NikoliÊ obeÊao da Êe izraditi zajedniËko miπqewe za sve parlamentarne platforme po pitawu statusa Kosova, takozvanu platformu za pregovore i odrediti onu crvenu liniju koju Srbija ne sme da pree.

Kosovo - test na patriotizam Vreme lukavstva i nedoreËensoti je proπlo. Tomislavu NikoliÊu je bilo reËeno otvoreno πta znaËi nastaviti kurs koji je zapoËeo Boris TadiÊ. PomoÊnik dræavnog sekretara SAD Filip Gordon zatraæio je da Srbija prizna realnost postojawa demokratski suverenog Kosova.

Generalni sekretar NATO, pozivajuÊi lidere Kosova i Srbije na nastavak pregovora, postavio je konkretan zadatak: politiËki proces treba da dovede do potpune integracije Severa Kosova u kosovsko druπtvo.

Kosovski Srbi zahtevaju od Beograda ukidawe svih sporazuma postignutih u toku tehniËkog dijaloga sa Priπtinom, nameravajuÊi da poπaqu novom rukovodstvu zemqe peticiju u kojoj se pored svega ostalog govori: Ovi sporazumi u suπtini su indulgencija za albanske teroriste i separatiste, koja im dozvoqava da nastave ubistva i pqaËkawe Srba.

18

Ozbiqni problemi sa kojima Êe se takoe suoËiti nova vlada jesu: stawe armije, odnosi sa NATO-om, nivo autonomije u Vojvodini, ekonomske reforme u uslovima krize. Ali o tome se nova vlast za sada ne izjaπwava, smatrajuÊi da vreme za wihovo reπavawe postoji. Ipak treba shvatiti: ako se Zapadu ne dopadne πta radi NikoliÊ, oni Êe optuæiti wega i wegovu stranku za naciona-lizam i naÊi poluge za promene na politiËkoj sceni Srbije. U prvim reakcijama na formirawe srpske vlade nemaËki listovi su veÊ napisali da je reË o starim snagama koje su pre 20 godina podræavale nacionalistiËku politiku MiloπeviÊa. Nedvosmisleno o velikosprskom nacionalizmu NikoliÊa izjasnio se sada veÊ opozicionar Boris TadiÊ. Perspektiva nema alterantive. Probaj da ne posluπaπ!

Vesti | 30.7.2012 (Podvukla - Iskra}

Jelena Guskova

Iskra 1. septembar 2012. .

Kosovo, konsenzus, kapitulacija

TREBA NAM KONSENZUS - PITAWE JE »IJI I O »EMU „Treba nam konsenzus o Kosovu”. Ovu reËenicu je nebrojeno puta pre i posle izbora za predsednika izgovorio Tomislav NikoliÊ, a potom i wegovi saradnici, poËev od Marka –uriÊa pa do Aleksandra VuËiÊa, koji je, posle povratka iz SAD dodao da nas oËekuju „bolna reπewa”.

Ja sam, naravno, uvek za konsenzus - oko Kosova i inaËe. (Uzgred reËeno, „konsenzus” je samo u izvesnoj meri modernija i politiËki korektnija reË za onu veËno prizivanu, a retko prisutnu „srpsku slogu”.) Dakle, hoÊemo konsenzus, treba nam konsenzus. Ali - Ëiji i o Ëemu konsenzus? Govorimo li o konsenzusu javnosti ili o konsenzusu politiËkih stranaka trenutno zastupqenih u parlamentu? Govorimo li o konsenzusu u uslovima kada nam se, gotovo svakodnevno, objavquje, potura i spinuje kako je Kosovo „teret” kojeg je najboqe da se πto pre ratosiqamo (pa se tako, na primer, Ëuvenom piscu u usta stavqa laæna izjava o tome kako Kosovo treba „civilizovano predati”) i kada se u novinama i na televizijama sa nacionalnom frekvencijom svakodnevno emituju vesti i izveπtaji u kojima se funkcioneri priπtinskih insitucija veÊ rutinski i redovno, bez ograde i navodnika, imenuju kao predsednik Kosova, „kosovski premijer”, „kosovska vlada”. A ugledna srpska novinska agencija se zvaniËno se obraÊa Novoj srpskoj politiËkoj misli sa dopisom da wihovim vestima nipoπto ne mewamo smisao na taj naËin πto navedene institucije i funkcije priπtinskih zvaniËnika stavqamo pod navodnike!?

Zaista nam treba konsenzus. Makar kao πto je grËki po pitawu Makedonije. Ili makedonski po pitawu svog imena. Ili hrvatski po pitawu „domovinskog rata” ili granice sa Slovenijom. Ili kiparski po pitawu severnog Kipra. A do konsenzusa se moæe doÊi samo otvorenim razgovorom u kome mora biti mesta i za stavove i stvari koji nam se se ne dopadaju. Pri tom ne mislim da je automatski „izdaja” to ako u novoj vladi umesto ministarstva za Kosovo i Metohiju imamo „kancelariju” za KiM - mada bi za taj potez vaqalo ponuditi neko objaπwewe. Ne mislim ni da su automatski jeretiËka ili izdajniËka razmiπqawa koja pozivaju na „razgraniËewe”, „korekciju granice” i „istorijsko pomirewe”, a πto su maweviπe samo eufemizmi za staru ideju o podeli Kosova. (Mada πef dræave ipak mora biti malËice oprezniji i uzdræaniji od kolumniste ili neodgovornog opozicionara kada o tim stvarima govori.)

Ipak, priËa o „konsenzusu”, a naroËito o „bolnim reπewima” koja nas Ëekaju u vezi sa Kosovom, moæe imati janusovsko lice. Naime, moæe biti odgovoran apel za reπavawe najteæeg dræavnog problema, ali moæe biti i manevar da se

Iskra 1. septembar 2012.

na brzaka, dok traje „odisaj” zbog formirawa nove vlade, dok traju postizborna euforija i depresija na jednoj i drugoj strani, dok se pristalice pobednika raduju, bivπa vlast nalazi u pometwi, a ostali svet odmara od politike i muËne i duge polugodiπwe izborne kampawe, da se, dakle, u tom interegnumu odrade neke od najneprijatnijih stvari iz vaπingtonske i briselske „kosovske agende” sa kojom su i zbog koje su Filip Riker i Filip Gordon dolazili u Beograd, Ivica DaËiÊ iπao u Berlin, a Aleksandar VuËiÊ u Vaπington. A, trenutak je u tom pogledu gotovo idealan.

Demokrate Êe joπ neko vreme biti zabavqene o svom jadu, a i inaËe ne bi - Ëak i pre TadiÊevog rukovawa sa Haπimom TaËijem, a pogotovo posle toga - smeli ni hteli tu mnogo da talasaju. LDP, stranci, NVO-isti, zapadni ambasadori i mawinci bi, razume se, bili oduπevqeni. Dakle, ostaje samo crkva, donekle DSS, desetkovani radikali i poneki usamqeni intelektualac, a oni ni u boqe vreme nisu uspevali da artikuliπu ozbiqniji otpor.

U tom svetlu, vredi podsetiti kako je i bivπa vlada upravo tokom svog prvog leta, odnosno neposredno nakon formirawa, prihvatila Euleks i vratila povuËene srpske ambasadore u zemqe koje su priznale Kosovo. U tom svetlu bilo bi dobro znati πta su to novi srpski zvaniËnici izjavqivali i obeÊavali svojim sagovornicima po Vaπingtonu, Berlinu i Beogradu. I u tom svetlu je priËa o „sto dana” koje, toboæe, treba dati vladi pre nego πto je poËnemo kritikovati samo priËa za malu politiËku decu, ili, pak, za normalna druπtva, gde ne preti opasnost da se najvaænija dræavna pitawa prelamaju preko kolena i reπavaju ispod æita, kriπom od javnosti i graana.

Dakle, da rezimiramo. Transparentnost - svakako!

Konsenzus - apsolutno! Ali nikako i nipoπto pod opasnom parolom - opasnom baπ zato πto sadræi i zrno istine - o tome kako su „oni prethodni” sve zabrqali, upropastili i izdali pripremati teren za daqe brqawe, predaju i izdaju. Nije dovoqno samo ponavqati da „nikada neÊemo priznati Kosovo”, nego treba videti i πta se konkretno Ëini u vezi sa tim, πta Êe biti sa srpskim institucijama na severu KiM, πta Êe biti sa sudom, bezbednoπÊu, finansijama. Jer, kapitulacija je kapitulacija, bez obzira da li je mastilo kojim se potpisuje crveno, æuto ili plavo.

Posebno veliki pritisak Êe biti na NikoliÊa, kome se veÊ, kao neka vrsta dodatnog ohrabrewa da povuËe „hrabre poteze” povodom kosovskog pitawa, spremaju laskava poreewa sa velikim konzervativnim prethodnicima - De Golom koji je svojevremeno napustio Alæir, ili RiËardom Niksonom koji je napravio veliki gest otvarawa prema komunistiËkoj Kini. Zato treba

19

Zapad i naπi politiËari barataju neodreenim pojmovima da obmanu narod

CRNO JE BELO, A BELO ©ARENO Ponekad pomislim da proseËnom Ëoveku treba doktorat, a moæda i nekoliko doktorata da razume danaπwe politiËare i diplomate. U velikoj meri politiËari i diplomate, nebitno da li su sa zapada ili istoka, iz velikih ili malih zemaqa, namerno govore sloæeno i namerno zbuwuju javnost gde crno znaËi belo, a belo πareno.

U tom kontekstu pokuπaÊu da objasnim i tumaËim neke izjave zapadnih diplomata i srpskih politiËara kako bi proseËni graani Srbije boqe razumeli πta u suπtini znaËi Ëesto koriπÊewe nekih reËi i reËenica. „Niko ne traæi da priznamo nezavisnost Kosova”; u posledwih nekoliko nedeqa sluπamo viπe varijacija ove izjave od maltene svih vodeÊih politiËara Srbije, a wihovi strani sagovornici potvruju da ne traæe od Srbije da prizna nezavis-

Treba nam... odmah reÊi jasno i glasno: onaj ko „prepusti” Kosovo i Metohiju neÊe postati nikakav „srpski De Gol” - πto je, uzgred reËeno, joπ jedan perfidan spin kojim se odricawe od istorijskog i simboliËkog jezgra nacionalnog identiteta poredi sa De Golovim povlaËewem iz jedne, istina, veoma vaæne francuske prekomorske kolonije - veÊ samo „srpski Kvisling”, sa velikim i malim slovom.

Uostalom, da bi se bilo De Gol treba najpre biti istaknuti general, ratni heroj i oslobodilac, pa tek onda, eventualno, razmiπqati o „bolnom reπavawu” teπkih nacionalnih pitawa.

Dakle, ne treba nam nikakav „De Gol”, nikakve „civilizovane predaje”, „hrabra reπewa” i sumwivi eksperimenti. Evo im razorene privrede, kulture, kursa dinara, korupcije, zaduæenosti i trgovinskog deficita - pa neka tu egzerciraju svoju pamet, hrabrost i „bolna reπewa”. A Kosovo neka ostave na miru - taËnije, neka se trude da ne pogorπavaju stvar, neka ne Ëine nove i jednostrane koncesije kosovskoj dræavnosti, neka zadræe meunarodnopravni status kvo, a konaËno reπewe neka „kukaviËki” ostave za neko drugo, moæda, boqe vreme i boqe naslednike. Ne znam da li je to hrabrost ili kukaviËluk, ali znam da je to, u datim okolnostima, razuman, patriotski i dræavotvoran pristup. Koji moæe biti „bolan” samo onome ko je, daleko bilo, pomenimo to samo kao neverovatnu hipotezu, nekome negde, recimo, u zamenu za podrπku oko formirawa vlade, obeÊao da Êe u najskorije vreme „reπiti Kosovo”.

Ukoliko, pak, takvih obeÊawa nije bilo utoliko boqe. I utoliko Êemo svi lakπe doÊi do onog zaista neophodnog konsenzusa o kojem govore predsednik i wegovi saradnici.

NSPM, 27.7.2012.

(Podvukla - Iskra)

20

–ore VukadinoviÊ

nost Kosova. Ova igra reËi jeste samo tehniËko tumaËewe da Srbija ne mora formalno da prizna nezavisnost Kosova, ali mora da prekine svaku opstrukciju konsolidacije te nezavisnosti. I mora da sarauje s meunarodnom zajednicom (to jest, sa Amerikom) da se ta nezavisnost utvrdi i da ta nezavisna dræava bude prihvaÊena kao svaka druga dræava od svih vaænih institucija meunarodne zajednice. Drugim reËima, Srbija moæe i daqe da tvrdi da ne prihvata nezavisnost Kosova, ali ne moæe da Ëini niπta πto usporava ili ugroæava ovu nezavisnost. „Realnost”- ova reË se koristi najviπe u sledeÊem kontekstu: „Srbija mora da prihvati realnost”. I naravno, to se koristi najviπe u kontekstu nezavisnosti Kosova. U suπtini ovo znaËi da se traæi od Srbije da prihvati onu realnost koju joj nude Vaπington, Brisel i Priπtina i da niπta ne Ëini πto bi moglo da dovede u pitawe ili ugrozi ovu ponuenu realnost. U ovom kontekstu realnost koja se nudi jeste da je Kosovo nezavisno, da je sve zavrπeno u vezi s tim i da Srbija nema izbora osim da se pomiri s „realnoπÊu” i uËini sve ono πto se od we traæi. Naravno da ova realnost koja se nudi moæe da postane stvarnost samo ako to Srbija prihvati. A ako, na primer, Srbi sa severa Kosova ne prihvate, ipak, stvara se nova realnost, koja se ne uklapa u ponuenu realnost koja nam se nudi od prijateqa sa Zapada. „Dogovor” i „Moramo ispoπtovati sve πto je veÊ dogovoreno”; u kontekstu Kosova, „dogovor” znaËi sve πto predstavnici Vaπingtona i Brisela kaæu da je „dogovoreno”, a πto ili nikad nije javno saopπteno u Srbiji ili ne postoji nigde zapisano ili se moæe tumaËiti kako ko hoÊe ili se ne mora primewivati ni od koga osim od strane Srbije (vidi sporazum o πest taËaka i sporazum o fusnoti (pahuqici). A „Moramo ispoπtovati sve πto je veÊ dogovoreno”, πto sve ËeπÊe pomiwu srpski politiËari, spada u kategoriju APP politike, to jest: „Ako Proe, Proe”.

Oni koji ovu reËenicu izgovaraju u suπtini æele reÊi da nemaju ni hrabrosti niti voqe da kaæu da i oni kao i prethodni srpski pregovaraËi i dræaoci vlasti neÊe da preuzmu odgovornost za promenu dræavne politike oko Kosova, gde bi Srbija odustala od najznaËajnijeg dela svojih stavova i prihvatila da ispuni sve uslove koje ispostavqaju Amerika i deo zemaqa EU. Oni se nadaju da Êe srpska javnost prihvatiti da su Borko StefanoviÊ i Boris TadiÊ ovo veÊ uradili, a da oni kao „novi” dræaoci vlasti nemaju veze sa ovim, niti mogu πta drugo uraditi nego da primene sve πto je dogovoreno, pa makar to bilo neustavno, nelegalno, na πtetu srpskih graana na Kosovu i Metohiji i na πtetu same Srbije. Sve je jasno, zar ne?

Politika, 24. 7. 2012.

(Podvukla - Iskra)

OBRAD KESI∆

Iskra 1. septembar 2012.

Rusko viewe

VU»I∆ NASTAVQA POLITIKU SAD U SRBIJI Joπ generalni sekretar UN Ban Ki Mun nije uspeo da zavrπi pregovore u Beogradu i Priπtini, a iz srca novog rukovodstva Srbije je stigao nov, sumwiv „impuls” u vezi sa procesom regulisawa kosovskog problema. V.d. predsednika Srpske napredne stranke i bivπi kandidat za gradonaËelnika Beograda Aleksandar VuËiÊ je, poπto je iznenada odleteo u Vaπington i tamo obavio razgovore u ameriËkom Stejt-departmentu izjavio da Srbija mora da „izvrπi obaveze koje je preuzela”, a koje se odnose na prethodne dogovore, postignute uz posredovawe Evropske unije sa albanskim vlastima Kosova. Prema wegovim reËima, svi uËesnici pregovora Beograda i Priπtine, moraju da „precizno odrede” πta znaËi izraz „paralelne institucije” koje postoje na severu Kosova. Kao πto se zna - tu formulaciju koriste Zapad i lideri kosovskih separatista u odnosu na kosovske Srbe, tako da Ëiwenicu da je koristi srpski funkcioner, ne moæe, a da ne natera da se zamislimo. ©ta viπe, VuËiÊ je Srbima obeÊao da Êe ubuduÊe dogaaji u vezi sa pregovorima biti „joπ bolniji” i da treba da se oËekuju gore nego πto je sada. U sadaπwem kontekstu ovakav scenario podrazumeva meunarodno-pravno odustajawe Srbije od Kosova, koje Êe biti zapakovano u obliku ravnopravnog paketa - sporazuma sa albanskim separatistima.

Treba podsetiti da je pre toga ne bilo ko, veÊ baπ novi predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ liËno, jasno izjavio da je neophodno da se paæqivo proanalizira ceo kompleks sporazuma koji su tokom 2011. godine potpisale delegacije Beograda i Priπtine. Poπto je pobedio na predsedniËkim izborima kao kandidat Srpske napredne stranke, on je vratio svojoj stranki obaveze voe i privremeno ih preneo na VuËiÊa. Kada je sredinom juna posetio Brisel, NikoliÊ je izjavio da bi æeleo da „ponovo prouËi” sadræinu postignutih sporazuma, zajedno sa onim, koji dozvoqavaju da Kosovo samostalno uËestvuje na meunarodnim forumima, i koji odreuju naËin zajedniËke kontrole administrativne granice sa Kosovom. „Ja Êu da podræim sve sporazume koji ne krπe konstituciono ureewe Srbije i ne nanose πtetu wenim stanovnicima” obeÊao je predsednik.

Prema wegovim reËima - on je uspeo da od rukovodstva Evropske unije dobije uveravawa da EU „neÊe od nas (Srba - P.I.) da zahteva da zvaniËno priznamo Kosovo, ali zahtevaju da poboqπamo odnose sa Priπtinom. ©to se tiËe obnavqawa pregovora sa Priπtinom, predsednik NikoliÊ je konstatovao da bi æeleo da do toga doe „do kraja ove godine”.

Sa svoje strane, najviπi Ëinovnici EU su

Iskra 1. septembar 2012. .

posle susreta sa novim srpskim liderom bili vrlo korektni u svojim izjavama. Predsednik Evropskog saveta Herman van Rompej je pozvao Beograd da „igra pozitivnu i konstruktivnu ulogu i na reËima, i na delu”. Po wegovim reËima „daqa normalizacija odnosa sa Kosovom ostaje bitni zahtev” kako bi Srbija mogla da zapoËne pregovore o prijemu u Evropsku uniju. Isto takve izjave su se zaËule i od πefa Evropske komisije Æoze Manuel Barozua. Meutim, obojica su se uzdræali od konkretizacije svojih zahteva u vezi sa sadræinom pregovornog procesa. Tim Ëudnije i haotiËno izgledaju obaveze koje je objavio jednostrano VuËiÊ, dojuËeraπwi zamenik NikoliÊa u napredwaËkoj stranki, Ëiji sadaπwi status wemu ne omoguÊuje da istupa u ime dræave sa takvim izjavama koje zadiru u daleku buduÊnost.

Kako je poznato, odnosi dvojice navedenih srpskih politiËkih funkcionera, omoguÊuju da se æele mnoga poboqπawa. Nove komplikacije su u to unele teπke diskusije koje su trajale Ëitavog juna o sastavu koalicije na vlasti i podeli ministarskih portfeqa. Koalicioni sporazumi koji su postignuti su omoguÊili da VuËiÊ od samog poËetka dobije mesto potpredsednika. Meutim, informacije kojima sada raspolaæemo dozvoqavaju da se prognozira zaoπtravawe politiËke borbe izmeu dve, po svoj prilici, najambicioznije figure u novoj srpskoj vladi: Aleksandrom VuËiÊem i premijerom Ivicom DaËiÊem. Ovaj drugi je joπ pre godinu dana, kao zamenik predsednika vlade i ministar unutraπwih poslova u kabinetu Mirka CvetkoviÊa, oglasio plan za reπavawe problema Kosova tako πto bi pokrajina bila podeqena na srpski i albanski deo, zbog Ëega su se najozbiqnije uznemirili Amerikanci - arhitekte projekta kosovske nezavisnosti. Nije sluËajno sekretar za πtampu dræavnog departmana SAD Viktorija Nuland, poπto je NikoliÊ stupio na duænost predsednika, poæurila da izjavi da je ciq Vaπingtona da vidi Srbiju kako „æivi u miru sa Kosovom”.

Tako da se sadaπwe blage izjave i obeÊawa, ako ne i reËi pokajawa, VuËiÊa koje su doπle posle pregovora u ameriËkom spoqnopolitiËkom nadleπtvu potpuno slaæu sa scenarijom po kome Êe Vaπington u buduÊoj politiËkoj borbi da podræi ne samo NikoliÊa, veÊ i DaËiÊa. Ovaj posledwi je veÊ nedvosmisleno omoguÊio da se shvati da sebe smatra za velikog zaπtitnika srpskih nacionalno dræavnih interesa, veÊeg nego oba predsednika, i bivπi - Boris TadiÊ, i sadaπwi - Tomislav NikoliÊ. „Ja sam veÊi nacionalista nego TadiÊi NikoliÊ. Oni su evro-fanatici” tako je tu skoro izjavio DaËiÊ. ©to se tiËe Tomislava NikoliÊa on, po svoj prilici, mora vrlo brzo da odredi svoje prio-

21

DSS: EVROPA DANAS IMA ALTERNATIVU I ZA SAME »LANICE EU Mnogi su se podsmevali predlogu DSS o 10 milijardi evra iz Rusije, ali, kad vide da Kipar dobija kredit od 7,5 milijardi evra od Rusije, shvataju koliko su bili kratkovidi Demokratska stranka Srbije ostaje pri svom obeÊawu da ume i zna kako da obezbedi 10 milijardi evra iz Rusije, koje bi bile uloæene direktno u domaÊu privredu, kaæe u razgovoru za Danas Nenad PopoviÊ, potpredsednik DSS i kandidat ove stranke za potpredsednika u novom sazivu Narodne skupπtine.

Kandidat ste DSS za potpredsednika Skupπtine. Kako Êete se snaÊi u toj ulozi?

— PoËastvovan sam πto je meni predsednik DSS Vojislav Koπtunica ukazao poverewe da doem na tako vaænu funkciju, jer DSS meu svojim poslanicima ima izuzetne pojedince koji bi mogli

VuËiÊ nastavqa... ritete i koncepcije - posebno u onome πto treba da predstavqa politiËke prioritete Srbije i zaπtitu wenih nacionalno-dræavnih interesa. Wegove prve izjave u vezi sa regionalnim problemima, meu wima o nemawu stvarnih dokaza za kvalifikaciju dogaaja u Srebrenici 1995. god. kao „genocida” ili potrebe da se drugaËije protumaËe dogaaji u vezi sa raspadom Jugoslavije (ukquËujuÊi i situaciju u vezi sa Vukovarom) daju nadu da se smatra da je Srbija poËela, najzad, da se povlaËi od dosadaπwe linije samobiËevawa i predaje pozicija zbog vrlo efemernih vrednosti evrointegracije.

Jasno je da „novi kurs” NikoliÊa ne moæe da bude po ukusu arhitekata „Novog svetskog poretka” iz Brisela, a posebno iz Vaπingtona. Ima razloga da se pretpostavi da su posle poraza Borisa TadiÊa Amerikanci kao osobu koja Êe da sprovodi wihove geopolitiËke interese u Srbiji izabrali Aleksandra VuËiÊa, vrlo veπto igrajuÊi na wegovu ambicioznost. Mesto potpredsednika vlade sadaπwe koalicije na vlasti je praktiËno idealno za pletewe politiËkih intriga i lobirawe interesa ovih ili onih. Dovoqno je da se prisetimo Mlaana DinkiÊa - potpredsednika i ministra za ekonomiju u prethodnoj srpskoj vladi. On je uloæio zaista neverovatan napor kako bi uniπtio rusko-srpske ugovore iz oblasti energetike, radeÊi u interesu kako SAD i EU, tako i konkretnih energetskih kompanija susednih zemaqa izmeu ostalog Austrije i Maarske. Meutim, Zapadu nije bilo teπko da pronae novog kandidata koji Êe zauzeti wegovo mesto.

Fond strateπke kulture 26.7.2012.

22

Petar ISKENDEROV (Podvukla - Iskra)

odliËno da obavqaju taj posao. Kao potpredsednik Skupπtine trudiÊu se da utiËem na sve stranke u Srbiji da vode usaglaπenu politiku oko najvaænijih dræavnih i nacionalnih pitawa, pre svega oko pitawa KiM, i da parlament ponovo postane najviπi organ odluËivawa u zemqi, a ne kao u proteklom periodu - samo fasada za odluke koje su donete na drugim mestima.

Imate li informacije o tome koliko su zvaniËnici Rusije zadovoqni ovim sastavom vlade? Ima li izgleda da Êe vlada na Ëelu sa SNS imati boqu saradwu sa Rusijom od prethodne?

— Rusija se nikada nije meπala niti Êe se meπati u formirawe vlade u Srbiji. Nadam se da Êe nova vlada imati boqu saradwu s Rusijom, jer je to u interesu Srbije. Mnogi su se podsmevali predlogu DSS o 10 milijardi evra iz Rusije. Ali ti qudi danas, kada vide da Kipar, koji predsedava EU, dobija kredit od ukupno 7,5 milijardi evra od Rusije, kao i da se vode pregovori o pomoÊi joπ nekim Ëlanicama EU, shvataju koliko su bili kratkovidi i zaslepqeni dogmom da Evropa nema alternativu. Ispostavilo se da Evropa ima alternativu Ëak i za same Ëlanice EU. DSS ostaje pri svom obeÊawu da ume i zna kako da obezbedi 10 milijardi evra iz Rusije, koje bi bile uloæene direktno u domaÊu privredu.

Podræali ste Tomislava NikoliÊa u drugom krugu predsedniËkih izbora, a SNS sa vaπom strankom nije vodila pregovore o formirawu vlade. ©ta mislite zbog Ëega je tako bilo? Ili je ipak bilo makar nekih neformalnih razgovora?

— Naπa podrπka NikoliÊu usledila je posle politiËkog sporazuma SNS i DSS. Najvaænije taËke tog sporazuma su da se o Ëlanstvu Srbije u EU, odnosno o politiËkoj i vojnoj neutralnosti, mora odluËivati na referendumu i da nema promene Ustava bez saglasnosti naπih stranaka.

Kada smo postigli taj sporazum Vlada nije bila tema. Kontakti izmeu naπe dve stranke postoje i oni nikada nisu prestajali.

HoÊete Skupπtini?

li

podræati

ovu

vladu

u

— Jedina samo parlamentarna stranka koja se zalaæe za odustajawe od ulaska u EU, odnosno za proglaπewe politiËke neutralnosti Srbije i siguran sam da Êemo vremenom za tu politiku dobijati sve veÊu podrπku graana. Oni zakoni koji budu u interesu graana i privrede Srbije, imaÊe naπu podrπku, kao i uvek do sada.

Danas, 21. 7. 2012

Bojan CvejiÊ

Iskra 1. septembar 2012.

Iz diplomatskog ugla...

AMBASADORI ©ta je ambasadorsko mjesto? Zna li to iko u dræavama Srbiji i Crnoj Gori? NeÊemo da objaπwavamo πta je posao ambasadora, to veÊina zna. Podsjetimo samo kakav bi morao biti.

Nije mjesto ambasadora skloniπte za politiËki otpad ili za poslugu koja sluæi Gospodara (Milo –ukanoviÊ - Iskra), niti za neËije qubavnice s tek neπto viπe od trideset godina, u znaËajnim zemqama. Nije to mjesto za pijance, lopove, bivπe πvercere i duænike. Nije to mjesto za grebatore i puvaxije. Nije to mjesto za bogaÊewe, udomqavawe partijskih vjernika i otplate privatnih dugova. A otprilike izgleda da se to tako shvata u Beogradu i Podgorici, bar kada se vidi kakav je najveÊi dio danaπwih diplomatskih predstavnika.

Postoje meunarodne konvenvencije o diplomatskim i konzularnim odnosima koje precizno utvruju ponaπawe diplomata i wihovih porodica. »esto se zaboravqa da i porodica mora da poπtuje taj reæim. Da je diplomata obavezan da 24 sata poπtuje sve te norme, recimo da ne moæe da se bavi nikakvim lukrativnim poslom pored svoje diplomatske aktivnosti, Ëak ni wegova supruga.

Jedan od prerogativa diplomate je da se izbjegnu sve moguÊnosti ucjene stranih sluæbi preko kojih, potom, naπ diplomata radi za strane interese, a ne za ono zbog Ëega ga debelo plaÊamo. Recimo, nije sluËajno πto se u naπoj, nekada ozbiqnoj diplomatiji, davala prednost sluæbenicima koji su u braku, jer je bio mawi rizik podmetawa qubavnica, niti to πto je dræavna bezbjednost provjeravala cijeli prethodni æivot buduÊeg diplomate da vidi ima li koju manu upotrebqivu za strane sluæbe.

Doduπe, danas, kada Gospodar radi po nalogu stranih ambasadora, a TadiÊ trËi, po ameriËkom nalogu, da se rukuje sa Zmijom (TaËi - Iskra), to moæda viπe nije ni bitno, bar u Beogradu i Podgorici.

Nagraivawe diplomata mora da im omoguÊi dostojanstven æivot u mjestu sluæbe, ali oni tako moraju i da se ponaπaju, a ne da ne troπe niπta svoje grebuÊi se o dræavu. Wihovi prihodi moraju biti transparentni za javnost. U tom smislu DAN je nedavno objavio i plate dvojice crnogorskih ambasadora. Meutim, to πto Ivo Armenko, ambasador u GrËkoj, prima 4.315 eura, a Duπan MrdoviÊ, ambasador u Makedoniji, 3.572 eura mjeseËno, zaprepaπÊujuÊa je neodgovornost milogorskog reæima. A to nije sve, jer ambasador ne prima samo platu, veÊ ne plaÊa stan, hranu, automobil, struju, vodu, gas, telefon, grejawe, porez (na ime svega mu se odbija samo pet odsto od plate, u Armenkovom sluËaju ni 250 evra, iako ti stvarni troπkovi iznose viπe hiqada evra mjeseËno), ima reprezentaciju, nabavke cigareta i piÊa preko diplomatskog magacina, vozaË mu vozi æenu i djecu, itd., pa neka graani izraËunaju sve to. Armenkova realna plata je bar 8.000 evra mjeseËno. On zato moæe da uπtedi 4.000 evra mjeseËno. Meutim,

Iskra 1. septembar 2012.

liËno je prezaduæen. Viπe od milion evra kredita je dobar razlog za svaku stranu obavjeπtajnu sluæbu da pokuπa da mu ih pokloni da bi ga zavrbovala, ako joj se to isplati. Ako joj se to ne isplati, onda je on za wu beznaËajna liËnost, pa nije jasno πto Êe tamo?! Nije vaqda poslat u GrËku da od ambasadorske plate otplaÊuje milion eura kredita?

MrdoviÊ ima realno i veÊu platu od Armenka, imajuÊi u vidu troπkove æivota u Makedoniji. Plata od 2.000 evra mjeseËno bila bi mu prepuna kapa, uz ostale beneficije.

Naravno, ne zalaæemo se za plate diplomata kakve su u zemqi, jer mora postojati razumni stimulans, ali mnogo je za jednu malu zemqu da ovako plaÊa diplomate, naroËito kada ta zemqa ima viπe od polovine graana koji æive ispod granice siromaπtva.

Reæim bahato plaÊa svoje vjernike. A istorija svjedoËi koliko i kome su vjerni plaÊenici.

Dan, CG, 26.7.2012.

(Podvukla - Iskra)

Dragan MraoviÊ

"Pre Beograda papa da doe u Jasenovac" Mitropolit Jovan PavloviÊ: "Ja mislim da bi papa pre toga morao da se pokloni senima stradalnika u Jasenovcu, kao πto je prilikom posete Poqskoj odao poπtu i ærtvama Auπvica", rekao je mitropolit Jovan za danaπwi novosadski "Dnevnik".

Dodao je da je oËekivao da Êe papa posetiti Jasenovac, poπto je hrvatski kardinal Josip BoæaniÊ to uËinio.

"OËekivao sam da je to priprema za papinu posetu tom stratiπtu. Kada je Benedikt XVI lane doπao u Zagreb pitao sam: Kada Êe papa doÊi u Jasenovac? I ne znam koje se opravdawe moæe izmisliti zaπto Sveti otac to izbegava", rekao je Jovan.

Prema wegovim reËima, kada bi bio na mestu politiËara, on bi preπao preko svih prepreka ako bi papina poseta donela korist Srbiji. "A donela bi, u to ne treba sumwati", ocenio je mitropolit Jovan.

On je rekao da se u Hrvatskoj mnogo toga promenilo od nesretnih ratnih godina.

"Predsednik JosipoviÊ je obrazovan Ëovek i u svojim je izjavama u osnovi veoma pomirqiv. Na istim je pozicijama i aktuelna vlada na Ëelu s premijerom MilanoviÊem, i oni govore i delaju u pravcu stvarawa znaËajno drugaËijih prilika od onih koje smo imali devedesetih", kazao je mitropolit Jovan.

Beta,19.8.2012.

23

ZvaniËnim podacima izbora do odgovora na pitawa pred novom vlaπÊu

POLITI»KA MATEMATIKA Nisu malobrojni oni koji kaæu kakav narod takva i vlada. Poπto nisam baπ sigurna da je tako, pokuπaÊu, pomoÊu brojeva, da proniknem u naËin razmiπqawa naπih graana tog famoznog 6. maja 2012.

Odmah moram da podvuËem da baratam sa zvaniËnim ciframa RepubliËkog zavoda za statistiku (Rezultati izbora za narodne poslanike Narodne skupπtine Republike Srbije), a da su te cifre nameπtene, jer su izbori pokradeni. Ipak, i ovi ovakvi brojevi govore puno toga.

Jedinstveni biraËki spisak Prema prvim rezultatima popisa iz 2011. godine, Srbija ima 7.120.666 stanovnika. Broj biraËa upisanih u jedinstveni biraËki spisak je 6.770.013. To znaËi da pravo glasa nema 350.653 maloletnih graana Republike Srbije. Po podacima sa sajta ministarstva prosvete 2011. godine osmi razred je zavrπilo 78.037 uËenika. Obzirom da je broj uËenika opao za 1.6% u odnosu na 2005. godinu, nikako neÊu pogreπiti ako uzmem kao prosek 75.000 uËenika po godini. To znaËi da osnovne πkole u Srbiji pohaa minimum 600.000 aka, a da joπ naredne tri godine po zavrπetku osnovne πkole ima oko 225.000 mladih do 17 godina starosti. Po podacima RepubliËkog zavoda za statistiku na svakih 1000 stanovnika rodi se 9,4 beba (podaci iz 2010.god.). To znaËi da se u Srbiji rodi godiπwe oko 66.000 beba, te da dece uzrasta do 7 godina ima oko 460.000 hiqada.

Ukupno, to je oko 1.285.000 maloletnih graana Republike Srbije.

Da ostavimo mrtve da poËivaju u miru i mlade da uæivaju dok joπ idu u πkole i dok ih joπ politika ne interesuje, Srbija nema viπe od 5.800.000 biraËa, πto je za ceo milion ili za 15% mawe od zvaniËnih podataka!

Napomiwem da moji podaci nisu 100% taËni (osim ovih preuzetih iz zvaniËnih izvora u Ëiju taËnost joπ viπe sumwam), jer nemam pristup svim podacima, te pozivam sve struËwake iz ove oblasti da iznesu taËne podatke.

U svakom sluËaju, razmere krae na izborima su ogromne, kao i razmere viπedecenijske krae i pqaËkawe graana Srbije. Pitam se samo zaπto li smo mislili da neÊe da ukradu naπ glas, ako veÊ godinama otimaju naπ novac, imovinu, zemqiπte, fabrike... ostalom, i ËaËkalicu kad ukradeπ, ti si lopov, zar ne?

Izlaznost Na osnovu prethodnog primera, jasno je da

24

zvaniËni podaci nisu taËni. Iako je jako teπko, Ëak nemoguÊe, analizirati pogreπne podatke, ja sam se ipak odluËila da vidim πta zvaniËne cifre govore.

Od ukupno upisanih biraËa na izbore je izaπlo 3.912.904 biraËa ili 57,8%. To znaËi da 2.857.109 graana ili 42,2% nije izaπlo na izbore.

Po mom miπqewu postoje 3 razloga da se na izbore ne izae: 1. SpreËenost biraËa da izae na izbore (bolest, putovawe i sl.)

2. Nezainteresovanost za politiku 3. MuËnina pri pomisli da treba glasati jedne te iste face koje veÊ godinama nikakvo dobro nisu doneli Srbiji i wenim graanima.

Poznato je da su starije osobe, po sili prirodnih zakona, obiËno mnogo viπe izloæene bolestima nego mladi qudi. Sa druge strane, imamo situaciju da su iste priliËno revnosne kada je u pitawu glasawe. Upravo ta Ëiwenica mi daje za pravo (obzirom da nisam pronaπla zvaniËan podatak o kapacitetu u naπim zdravstvenim ustanovama i wegovoj popuwenosti) da pretpostavim da broj qudi koji nisu glasali zbog bolesti ne obuhvata veliki procenat. Takoe, taj broj je joπ mawi kada su u pitawu putovawa, jer je Srbija veÊ dve decenije izolovana zemqa.

Skidawem viza nije mnogo poveÊan broj putovawa, obzirom na ekonomsku situaciju i status naπih graana. ©to se tiËe nezainteresovanosti, po mom miπqewu taj procenat je minoran. Jer ko joπ u Srbiji moæe da bude nezainteresovan za ono πto se uvuklo u svaki sekund i svaku poru naπeg æivota.

Sve i da æeliπ, ne moæe da te ne interesuje, zato πto u Srbiji ne moæeπ ni da radiπ, ni da jedeπ, a bogami ni da diπeπ bez politike. To za disawe Êe vam najpre potvrditi stanovnici kolubarskog okruga ili grada Bora.

Dakle, ostaje onaj razlog u koji ja verujem bar 2 miliona graana na izbore nije izaπlo jer im se smuËilo da: - glasaju „protiv”, a ne „za”, - sluπaju i veruju u laæi, - cepaju cipele do izbornog mesta za xabe, jer Êe izbori svakako biti pokradeni, itd.

Koliko god da razumem ove qude, jer sam i sama jedno vreme bila politiËki apstinent, ipak moram da naglasim sledeÊe: - time πto ne izaete na glasawe, direktno dozvoqavate drugom da izabere umesto vas, - vaπ glas je, u trenutno medijski blokiranoj Srbiji, jedini naËin da javno kaæete πta mislite, - moæda se niπta neÊe promeniti ako glasate, ali ako ne glasate, sigurno se neÊe

Iskra 1. septembar 2012.

promeniti.

Po mom miπqewu, ovih 2 miliona biraËa je velika πansa za nove, patriotske snage koje dolaze. Ti qudi su potpuno svesni da svi postojeÊi ne vaqaju i æele sve da ih promene, samo ne znaju kako, ne veruju da je to moguÊe i ne veruju da ovi novi neÊe biti isti kada dou na vlast. Zato je sada na tim novim snagama, da pokaæu odgovornost, ozbiqnost i iskrenost. I to delima.

Kosovo Osim LDP-a, za koji je glasalo 255.546 glasaËa (naravno ne verujem da je bilo viπe od 150.000) ili 6,53%, sve ostale stranke su u izbornoj kampawi obeÊavale da nikada neÊe priznati Kosovo kao nezavisnu dræavu. To znaËi da nezavisnost Kosova direktno ne priznaje 3.657.358 graana ili 93,47% izaπlih biraËa. Indirektno, taj broj je znatno veÊi kada se dodaju graani koji na izbore nisu izaπli, a koji ne æele da nam se dræava cepka kako kojoj svetskoj i domaÊoj vucibatini padne napamet.

Dakle, gospodo narodni poslanici, viπe od devedeset procenata naroda koji vas je izabrao ne æeli da se Kosovo prizna kao nezavisna dræava! ©ta god da je Borko potpisao, na osnovu gore navedene matematike, nemate nikakvo, zakonsko niti moralno pravo da to poπtujete. Narod vam to svojim glasovima nije dozvolio!

Ako pogledamo sastav vlade, koju ovih dana oËekujemo da se formira, 100% wenih Ëlanova i poslanika koji je podræavaju pripadaju strankama koje su za Kosovo u Srbiji, a Srbiju u EU. Ali ako pogledamo rezultate koji kaæu da 93,47% svih izaπlih biraËa ne priznaje ocepqewe Kosova od Srbije, πta Êe onda ta nova vlada uraditi ako EU postavi Kosovo kao uslov?

HoÊe li poπtovati voqu svog naroda koji ih je postavio tu gde jesu, ili Êe se zameriti SAD-u i EU i rizikovati da istom tom narodu ne isplaÊuju plate i penzije kad MMF zavrne slavine? Imaju li ovi novi-stari ministri pameti, voqe i znawa da pronau reπewe? Ne verujem. Ali se joπ nadam da Êe im interes i prioriteti biti bar malo drugaËiji i da Êe im sujeta biti mawa od ovih prethodnih, pa da Êe ako neπto ne znaju da konsultuju one koji znaju. Nije sramota da ne znaπ, sramota je kad nisi svestan koliko ne znaπ.

LiËno smatram da Kosovo nije uslov za prijem u EU, jer sve i da ga na srebrnom posluæavniku predamo (πto je naravno nedopustivo), neÊe nas pustiti u svoje „odabrano” druπtvo. To πta oni o nama misle, jasno je, pokazali su kroz istoriju, pa i noviju kada su nam ubijali decu bombama koje nas i danas zraËe. Jasno je i da moramo sa wima da saraujemo. Ali mi nije jasno zaπto moramo da ih volimo i da budemo u wihovom druπtvu? Prethodna vlada je razloge za „qubav”prema EU krila od graana, nadam se da ova nova neÊe.

EU Hajde sada da vidimo πta kaæe matematika kada je u pitawu EUforija: .

- LDP -EU bez Kosova: 6,53% .

- DS, URS, SNS, SPS (i wihove koalicije) i Kosovo i EU - 66,12% .- SRS, DSS, DVERI -Kosovo, EU zamrzavawe odnosa - 15,93% - Ostali - bez meni jasne strategije po ovom pitawu - 6,98% Dakle, 15,93% (sa bar joπ 5% glasova koji su im oteti) ili 623.326 graana je tvrdog i izriËitog stava koji podrazumeva zamrzavawe odnosa sa Evropskom unijom. 6,53% ili 255.546 glasaËa (umawiti za bar 1,5-2% glasova koje su za LDP oteli) je tvrdog stava koji podrazumeva ulazak u Evropsku uniju po svaku cenu. ©ta god ja mislila o LDP-u, bar imaju jasan stav. A lakπe je boriti se protiv onoga ko znaπ πta ti misli.

Ostaje velika veÊina od 66,12% glasova (umawiti za bar joπ 2,5-3% ukradenih glasova za URS) ili 2.587.212 biraËa koji su poverovali u buÊkuriπ: I Kosovo i EU. Ali jesu li poverovali?

I jesu li svesni naπi politiËari da su u laæi kratke noge? I je li uopπte tih 66% mnogo, ako se uzme u obzir osmogodiπwe ispirawe mozga sa svih medija kako „EU nema alternativu”? I koliki bi procenat za to glasao da „MEDIJI IMAJU ALTERNATIVU”?

Iskra 1. septembar 2012.

©to se tiËe mog stava po pitawu EU, ja sam u onih 15,93%. Ali sam i za to da svi mi pomognemo novoj vladi ukoliko se u sluËaju ultimatuma odluËi da brani voqu svog naroda. A do tada moramo æestoko da radimo na tome da ovaj procenat drastiËno poraste.

Ekonomija Ako se za nekoga kralo na ovim izborima onda je to URS. Naravno, kako to uvek biva, ko drugome jamu kopa, sam u wu pada. Tako da je efekat krae potpuno negativan za one koji su je namestili, ali je zato za Mlau pun pogodak.

LiËno sam ubeena da za URS glasaju iskquËivo Ëlanovi porodica i partijski zapoπqeni kadrovi. Kako ne verujem da ih ima viπe od 100.000 glasova (i to sam ih Ëastila), liËno Êu da pojedem sve listiÊe koji premaπuju taj broj. Ukoliko mi, naravno, RIK dozvoli uvid u biraËki materijal. Jedan wegov „partijski kadar” mi je jednom rekao da je DinkiÊ odliËan ekonomista, a loπ politiËar. Odgovorila sam da je ustvari potpuno suprotno, a sada sam ubeena u to viπe nego ikada.

Da se vratimo na brojeve. Za URS je, dakle, nameπteno 5,51% tj. 215.666 glasova (obrati paæwu na πestice, malo sujeverja nije na odmet za razonodu). Da nisu pokradeni izbori, bilo bi joπ

25

PolitiËka matematika... gore, jer bi to znaËilo da je 215.666 qudi ili rodbina Mlaana DinkiÊa i wegove ekipe ili su svi oni zahvaqujuÊi tim qudima dobili posao. O Boæe, sa URS-om ne znaπ πta je gore!

Ukratko, srpska ekonomija je u sledeÊoj situaciji: - Prezaduæenost dræave, privrede i graana - preko 5 hiqada EUR zaduæewe po glavi stanovnika; - Potpuna nelikvidnost dræave, privrede i graana; - Privreda na ivici kolapsa, jer samo oko pola miliona qudi radi u poqoprivrednom i privrednom sektoru, ostalo su trgovine koje dræe tajkuni i javna preduzeÊa koja su krave muzare politiËkih stranaka; - Potpuno promaπene privatizacije, opqaËkana, pa zatvorena preduzeÊa, ogromna nezaposlenost (zvaniËno blizu 28%, nezvaniËno katastrofa); - Prejak uvozniËki lobi uniπtava poqoprivredu; - Uniπtene domaÊe banke, postojeÊe strane daju zelenaπke kredite, jer i ne zarauju na wima, veÊ na finansijskim manipualcijama, a i ono malo deviza na srpskom træiπtu iznesu po nalogu osnivaËa...

Da ne nabrajam daqe, jer to nije tema, suπtina je da svi pokazateqi izdati od strane relevantnih institucija ukazuju na Ëiwenicu da privreda Srbije stoji loπe i daqe propada.

Ako nije jedini, G17+ iliti URS je glavni krivac za uæasno stawe u srpskoj ekonomiji. Jer wegovi glavni qudi su veÊ godinama na Ëelu ministarstava zaduæenih za privredu i finansije.

I gle Ëuda, umesto da zbog toga odgovaraju, oni Êe opet voditi i privredu i finansije, i sve to sa 5,51% ukradenih glasova!

Tako u sluËaju srpske ekonomije i URS-a matematika gubi svaki smisao!

Ako tome dodam prikrivene (ili ne) teæwe URS-a ka dodatnom cepkawu i deqewu ionako male naπe zemqe, nije mi jasno ni zaπto je wihova rodbina za wih glasala.

ZakquËak Ovako je izgledala matematika iz mog ugla na ovih par, po meni najvaænijih tema, a sve u pokuπaju da rastumaËim zaπto je narod ovako glasao i da li je dobio ono πto je hteo.

Nisam sigurna da sam posle sagledanih brojeva iπta pametnija, jer ne moraπ da izraËunaπ, dovoqno je πto oseÊaπ kako æiviπ.

Srpski kulturni klub 26.7.2012.

26

Jelena BrkiÊ (Podvukla - Iskra)

Opsada evropskih crkava po ugledu na "Pusi rajot" Ruska policija traga za preostalim Ëlanicama benda "Pusi rajot", Ëime πaqe jasan signal da neÊe biti uzmicawa u sluËaju koji je izazvao veliku paæwu svetske javnosti. U meuvremenu, akcije solidarnosti sa Ëlanicama benda koje su u Rusije osuene na dvogodiπwe kazne zatvora nastavqaju se πirom Evrope. Aktivisti su tako sproveli akcije i u dve crkve - pravoslavnoj u Ëeπkom gradu Karlovim Varima i katoliËkoj u Kelnu u NemaËkoj.

Ruska policija nije saopπtila imena Ëlanova i simpatizera grupe "Pusi rajot" za kojima traga, kao ni da li ih traæi da bi protiv wih podigla optuænicu ili samo zbog ispitivawa.

Prema reËima predstavnice ruske policije nova potraga sprovodi se u okviru novog postupka, odvojenog od onog kojim su Ëlanice "Pusi rajota" osuene na kazne zatvora od dve godine.

21. 8. 2012.

Blic

NemaËki odgovor na "Pusi rajot" u Kelnu Troje demonstranata obuËeni kao Ëlanice "Pusi rajota" izbaËeni su iz katedrale u Kelnu, posle protesta zbog oπtrih kazni ruskim pankerkama. Policija je demonstrante privela i moguÊe je da Êe se suoËiti sa zatvorskim kaznama.

Jedan od aktivista je prilikom hapπewa uzviknuo: "Sloboda za Pusi rajot!".

Lokalni mediji prenose da Êe protiv privedenih biti pokrenut postupak za "naruπavawe mira i prekidawe verske sluæbe", za πta je predviena kazna do tri godine zatvor.

21. 8. 2012.

Blic

Protest u pravoslavnoj crkvi u »eπkoj Pravoslavna crkva Svetog Petra i Pavla u Karlovim Varima dobila je obezbeewe kada su se u woj pojavili protestni natpisi "Oslobodite Pusi rajot" povodom stroge zatvorske kazne izreËene Ëlanicama te ruske grupe za izgred u crkvi u Moskvi.

Otac Nikolaj iz tog pravoslavnog hrama u poznatoj Ëeπkoj bawi koju masovno pohode ruski turisti, a jedna je od centara ruske dijaspore u Ëeπkoj, dobio je i preteÊu, vulgarnu SMS poruku od nepoznate grupe "Mali pomoÊnici satane".

Feministkiwe u Kijevu (Ukrajina) u znak podrπke "Pusi rajot" obarile su krst. U Æenevi (©vajcarska) bilo je takoe wihovih protesta.

21. 8. 2012.

Blic

Iskra 1. septembar 2012. .

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (165)

DANILO MARI∆: LE©INARKE Roman Danila MariÊa (1938) Leπinarke(1) jedan je od brojnih wegovih romana. pripovedaka, pesama i drugih kwiæevnih dela (vidi Iskru, jul 2012).

Useqenik u Ameriku, on objavquje svoja dela u Srbiji i Americi. Ovaj wegov roman bavi se donekle æivotom Srba u Americi, πto je priliËno retka tema u srpskoj kwiæevnosti (meu ostalim delima te vrste su romani Save JankoviÊa Raseqeno lice i Vaπington). U ovom romanu radi se o jednoj kratkotrajnoj useqenici u Ameriku, Danici PrstojeviÊ, i wenoj (ne)snalaæqivosti u novom svetu. Ona je prebegla iz Bosne u Srbiju (a i gde Êe drugde - prizvuk generala Milana NediÊa!), posle neopisivog muËewa, Ëak i silovawa u ratu krajem proπlog veka. Wena cela familija je is-trebqena i ona je ostala sama sa dvoje unuËadi. Prijateqi su joj pomogli da se useli 1995. godine u Kaliforniju, gde je provela tri i po godine, ne reπivπi pitawa zbog kojih je doπla, a onda se vratila u Srbiju 1998. O svom boravku u Americi napisala je kwigu Leπinarke.

Bez znawa engleskog jezika i bez novaca, bivπa profesorka ekonomije i direktor preduzeÊa, Ëetrdesetosmogodiπwa Danica imala je teπkoÊa da se snalazi u San Pedru i Pasadeni.

Pridruæila se Srbima koji su se uselili mnogo ranije. MuËena od Hrvata i muslimana, ona je odbila da krivi cele narode za to: „Ne treba vrijeati narode, nisu to bili qudi, to su bili hrvatski i muslimanski otpadnici, umobolni jadnici.”(27) U logorima poËela da veruje u Boga. „NauËili su me u ranom djetiwstvu da je bog laæ, jer istina su Marks, Lewin i drug Tito. U moje vrijeme bio je i drug Staqin.”(57) U Americi se suoËila sa mnogim problemima koje ranije nije imala æali se: „Ovdje mi je teπko, a nijedno pitawe zbog kojih sam doπla, ne samo da nisam rjeπila, veÊ rjeπewa i ne vidim. »ak pravim nove dugove.”(46-47) . Govori sama sebi: „Doπla si u Ameriku samo da bi odræala goli æivot, a sada bi i da se obogatiπ. I po cijenu koja nije dio dosadaπwe tebe.”(20) Vremenom, Danica je ipak postigla svoj glavni ciq - da zaradi dovoqno novca da dovede svoje unuke ili da se vrati u Srbiju sa uπteevinom. Uz pomoÊ dobrih qudi, radila je sitne poslove i uspela Ëak da kupi polovni mercedes i da poseÊuje Las Vegas. NajveÊu pomoÊ dobila je kad se pridruæila druπtvu zvanom „Dobre dede”, koje se sastojalo samo od æena Ëija je duænost bila da pomaæu ostarelim nemoÊnim starcima. Ove æene dobile su nadinak „leπinarke” po narodnoj izreci za orlove koji Ëerupaju strvine. Danica je morala da dobije diplomu za bolniËarku. Leπinarke su bile samo struËna lica, jer u sluËaju da se pacijentu neπto desi dolaze tuæbe. Ove profesionalke radile su samo za profit, ali, naæalost, neke leπinarke patile su od pohlepe da se liËno obogate zahvaqujuÊi bogatim starcima, kako je Danica ubrzo pojmila.

Iskra 1. septembar 2012.

Najboqi uvid u prirodu ovog druπtva vidi se iz uputstava koje je Danica dobila pre nego πto se uËlanila: „Mi se bavimo pitawima bogatih starih muπkaraca i na najhumaniji naËin Ëinimo da im starost bude lijepa, da je odæive u sreÊi novog qubaznog kruga, gdje stvaramo volπebnu sliku æivota. Jedino mi, u Americi, imamo program `Toplota doma`... Naπa deviza je: Samo brak moæe utopliti dom i starost uËiniti dostojnim Ëovjeka... Naπe je druπtvo i agencije `Veseo starac` da obezbijedimo medij i da ga vama, buduÊim medicinskim struËwacima, stavimo na daqi tretman... Stare osobe su nepovjerqive, a starci su i vrlo stidqivi. Prvi je korak da ih oslobodite stida i da u vas steknu povjerewe, da se potpuno familizujete.”(101) Daqa objaπwewa sadræe otvorenu iskrenost: „Zanimaju nas bogataπi od kojih se moæe brzo naslijediti to πto imaju. RijeË je o bolesnim starcima koji su veÊ poprimili boju mrtvaca i liËe na leπ.”(203) Ove humanitarne teæwe propraÊene su od nekih leπinarki liËnim zloupotrebama. Najboqi primer takve leπinarke je Patricija, koju ostale smatraju „idealom leπinarki”. Ona otvoreno govori da „radi za velike novce”. Usredsredila se na Xoa, bivπeg srpskog avijatiËara u Drugom svetskom ratu i sada æivi kao Amerikanac u velikom bogatstvu. Ona je i Danici savetovala da se mane starokrajskih predrasuda o moralu i da gleda πto viπe da zaradi. Danica se nije slagala sa wom i nije postupala u svom radu kao ona. Sem toga, Danica je verovala, da nije pristupila druπtvu „Drage dede” bila bi nepopravqivo izgubqen sluËaj.

OdluËeno je da Danica preuzme negu nad Viktorom, devedeset godina starim intelektualcem, jer je ona najpodesnija za taj posao zbog svoje obrazovanosti. Viktor je bio dobar, razuman i tolerantan Ëovek i brzo su naπli modus vivendi. Do te mere da su æiveli u wegovoj kuÊi i leæali zajedno u krevetu, bez seksualnih poriva i bez pomisli na finansijsku korist. Æivot sa Viktorom odstranio je u Danici muËnine oko prirode wenog posla.

Kriza je nastala kad je uprava druπtva navaqivala na Danicu da stupi u brak sa Viktorom, jer bi tako wegovo bogatstvo zasigurno wima pripalo. Ona se neÊkala jer bi brak bio protivno wenom moralnom odgoju. Mada je bila svesna da bi to bila zajednica iz humanih razloga i da Êe se pomuËiti za wegovog æivota, a posle naslediti bogatstvo (21), ipak nije joj izgledalo kako treba.

Vajkala se: „Lagala bih kad ne bih priznala da me privlaËilo wegovo bogatstvo, ali mi se i gadila podmuklost `leπinarki` koje su beskrupulozno gazile po qudskoj dobroti i staraËkoj naivnosti.”(218) Teπe je druge leπinarke: „Niti si se udala, niti si pretjerano pohlepna, niti koga potkradaπ, niti si πto i od koga iznudila... Tvoja jedina nepoπtena stvar je æeqa da postaneπ mi-

27

Danilo MariÊ... lioner. Nazovimo to i pohlepom. Po tome si samo jedna od stotine hiqada Amerikanaca koji saware da postanu milioneri... Po ovom nisi poπtenija ni nepoπtenija od veÊine Amerikanaca.”(222-223) Danica se branila: „Znam, ali ja nisam Amerikanka.

U mojim æilama struji onaj tanani srpski patrijarlni duh, duh narodne pjesme, duh svetosavqa, gorπtaËki ponos i moral.” One su insistirale: „Drugo je pitawe πto se u tebi sustiæu protivrjeËnosti starokrajskog druπtva u takozvanom slobodnom svijetu.”(223) Danica je pokuπavala da objasni Viktoru: „Ja ne æelim da svoju unuËad izgubim amerikanizirajuÊi ih. Mi ne pripadamo ovome svijetu, uz sve dolare koje nam nudi tvoja plemenita duπa mi bi bili nesreÊni qudi kao πto su i svi Srbi ovdje nesreÊni. Dva smo svijeta koji se ne mogu pomiriti u jednoj ili dvije generacije.”(237) Najzad je pristala i venËali su se u Las Vegasu. Meutim, wena savest poËela je opet da je muËi i ona se reπila da se vrati u Srbiju. Viktor joj je dao stotinak hiqada dolara za wene unuke.

Tako se zavrπi DaniËina odiseja i roman Leπinarke. Iako je ona ranije mislila, slaæuÊi se sa Patricijom da je „Amerika ogromna zemqa, za svakoga u woj ima mjesta, ako je pametan, radan i πtedqiv. Upravo tako osjeÊam se sposobnom za ovdaπwi naËin æivota,”(117) Danica je potsvesno drugaËije mislila: zaradiÊe koliko je potrebno za wene unuËiÊe i vratiÊe se u normalan æivot u Srbiji. (Ali ne u wenom rodnom kraju, Bosni: „JuËe, danas i sjutra quti neprijateqi lako su se usaglasili i zajedniËki djeluju protiv povratnika, to je gorka naπa zbiqa, i o povratku viπe i ne razmiπqam.”(117) Pored ove neobiËne qubavne storije, zanimqivi su kometari o Americi u ovom romanu. Kako jedna leπinarka kaæe Danici: „Ovo je surova zemqa... poπteno se ne moæe æivjeti, a vi ste prepoπteni.”(63) A Xo veli: „U svemu bogata i racionalna zemqa Amerika ima najsiromaπnija rjeπewa za stare i iznemogle. Starci su nezaπtiÊeni.”(151) Ima takvih direktnih i indirektnih kritika Amerike, mada to autoru nije bio glavni ciq veÊ fabula, koju je veπto izveo.

Zamimqivo je i DaniËino miπqewe o Srbima u Americi: „VeÊ sam susrela i koju stotinu qudi srpskog porijekla, saznala sam mnogo o wima i razoËarala se u Amerikance-Srbe. Kao da se utrkuju koji Êe se prije asimilirarti i prikriti slovensko porijeklo, svi uspjeπni preimenovali su ime i prezime, zaboravili srpski jezik, i uspjeπno se zaogrnuli quπturom novog naciona. VeÊ i dosta popova srpskih crkava, kojih u Americi ima preko dvije stotine, ne znaju srpski jezik ili ga govore s naporom, i nose bijeli okovratnik kao katoliËki evropski sveπtenici. Da bi bili πto daqe od izgleda srpskih (pravoslavnih) sveπtenika, veÊ veÊina od wih ne nosi ni bradu.”(115-116) Ima ovde dosta istine, ali DaniËino miπqewe je nepotpuno. Lako je osuditi Srbe useqenike za prikrivawe svog porekla, jer se ovde bore za boqi æivot qudi doπavπi iz celog sveta, gde nije pre-

28

Dodik: "Ambasada SAD da ne dræi lekcije" Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je danas da je neprimereno da ameriËka ambasada u BiH bilo kome dræi lekcije o pitawu unutraπwe politike.

Milorad Dodik: "Proπlo je vreme kada nam je ameriËka ambasada u BiH mogla dræati predavawa", kazao je Dodik navodeÊi da "BiH institucionalno sve viπe tone i da je ne moæe spasiti ni deklaracija ambasade SAD". (Tanjug) U izjavi novinarima u Rogoqima kod Gradiπke, Dodik je naveo da je u svojoj ranijoj izjavi da je "RS dræava, a BiH wen okov" govorio o situaciji u BiH i da nijednom reËju nije spomenuo SAD, prenela je Fena.

Na te Dodikove reËi reagovala je ambasada SAD u Sarajevu, istiËuÊi da su wegove izjave netaËne, kontraproduktivne i u suprotnosti s Ustavom BiH i Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Meutim, on je danas rekao da je "uveren da ovo nije stav zvaniËne ameriËke politike, veÊ pojedinaca iz ambasade".

Iz ambasade SAD u BiH je u petak saopπteno da javne izjave koje dovode u pitawe teritorijalni integritet i buduÊnost BiH ne samo da su neprihvatqive nego su i u suprotnosti sa iskazanim opredeqewem Dodika za evropske integracije BiH. "Ustav BiH je jasan: Bosna i Hercegovina je jedinstvena dræava sa dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Entiteti i wihova ovlaπÊewa postoje kao deo unutraπwe organizacije i strukture BiH", podsetili su iz ambasade SAD u Sarajevu.

28.7.2012.

B92

poruËqivo da se istiËe svoje poreklo. Sem toga, dugi boravak ovde Ëini da se proπlost ne zaboravqa veÊ stavqa u drugi ili treÊi red. A πta da se kaæe o deci roenoj ovde koja su odgajena „ameriËkim” jezikom, a drugi ponekada uopπte ne Ëuju van svoje kuÊe (ako i to). Sve to Danica nije mogla da shvati prilikom kratkog boravka u Americi.

MariÊ je izbegao primese nacionalizma u DaniËinom veliËawu srpskog morala. Weno ponaπawe viπe odgovara bolima jedne izmuËene æene i majke u brizi za svoju unuËad. Sem toga, radwa se veπto prepliÊe, tako da se roman Ëita s velikom paæwom i odobravawem. Sa malo viπe obzira na tehniËke detaqe, kwige Danila MariÊa zasluæuju pristojno mesto u savremenoj srpskoj kwiæevnosti.

Vasa MihailoviÊ --------------------1 Danilo MariÊ, Leπinarke (Beograd: Narodna kwiga - Alfa, 2005), 249 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. septembar 2012. .

+ OTAC JOVAN HILANDARAC U nedequ, 29. jula 2012. godine, upokojio se u Gospodu najstariji monah Svete Gore, otac Jovan Hilandarac, koji je 10. maja ove godine napunio 105 godina.

Otac Jovan, roen u UmËarima kod Grocke, kao Vitomir RadojiËiÊ, bio je kao mladiÊ sav ispuwen duhom svetosavskog rodoqubqa. Nakon okupacije Srbije 1941. godine, i sa poËetkom krvave komunistiËke revolucije, Vita RadojiËiÊ pristupa Srbskom dobrovoqaËkom korpusu (SDK), osnovanom od strane Vlade narodnog spasa enerala Milana NediÊa sa zadatkom da zaustavi divqawa komunista, a samim tim i surove nemaËke odmazde nad srbskim narodom. Krajem Drugog svetskog rata emigrirao je u Englesku. Godinama je poseÊivao i pomagao manastir Hilandar, a po smrti svoje supruge u wemu se i zamonaπio.

Naime, o. Jovan je bio jedan od pripadnika SDK i predratnog pokreta Zbor koji su, miloπÊu Boæijom, saËuvali Srbsku Carsku Lavru na Svetoj Gori Atonskoj. Pedesetih godina proπlog veka, monaπko bratstvo manastira Hilandar naglo je poËelo da se osipa, pa je prema drevnim vizantijskim zakonima, koji se i danas poπtuju u svetogorskim manastirima, zapretila opasnost da Hilandar pree u ruke Grka. Sveti vladika Nikolaj VelimiroviÊ je iz emigracije uputio apel za odlazak srbskih monaha u Hilandar, na πta su se prvi odazvali srbski dobrovoqci, sledbenici „politiËara sa krstom” Dimitrija V. QotiÊa: Milan MiπuliÊ (o. Mitrofan), Brana JovanoviÊ (o.

Agaton), Krsta AndriÊ (o. Simeon), Bogdan StekiÊ (o. Justin) i Vitomir RadojiËiÊ (o. Jovan).

- ++ Otac Jovan, joπ jedno svetilo u duhovnoj pomrËini, koju svakodnevno oseÊamo, otiπao je u „NaruËje Avramovo”, nakon primawa Svetog PriËeπÊa posle Svete Liturgije na hilandarskom metohu Kakovo - Milo Arsenica, koju su sluæili te nedeqe Wegovo Preosveπtenstvo, episkop TimoËki Justin i protojerej Velibor XomiÊ. Neπto kasnije, dana, 29. jula, starac se upokojio u Gospodu.

Sahrawen je na hilandarskom grobqu u ponedeqak 30. jula. Opelo je sluæio iguman manastira Hilandara, visoko prepodobni arhimandrit Metodije uz sasluæivawe jeromonaha i monaha ove carske lavre.

O ocu Jovanu, mnogi ga pamte i kao baπtovana Vitu, toliko je toga reËeno, toliko se zna.

Ipak Êu podsetiti Ëitaoce na delove iz wegove biografije. Roen je kao treÊe dete Nikole i Vasilije u porodici RadojiËiÊ u UmËarima. Mladi Vitomir je rastao u ovom bogatom selu punom Ëestitih i dobrih domaÊina. U obliæwoj Grocki je poËeo kao πegrt, a potom u Smederevu i ak trgovaËke πkole, gde je i otvorio samostalnu radwu 1933. godine. Kako je i red, ovakav Ëovek sa dobrim vaspitawem iz domaÊinske kuÊe i sa rodoqubivim oseÊawima, 1941. godine pristupa Srpskom dobrovoqaËkom korpusu sa æeqom da u vreme okupacije, kao pripadnik JNP Zbora, sluæi svom narodu. Kraj rata je doËekao u Istri, a potom ga je Ëekao teæak emigrantski æivot u Italiji i NemaËkoj, da se 1948. kao `raseqeno lice` nastani u Engleskoj. Kao i veÊina naπih junaka u izgnanstvu, nije æeleo da primi strano dræavqanstvo.

Otac Jovan je od tada obavqao duænost hilandarskog baπtovana, a wegov molitveni i bogougodni æivot nalikovao je predivnom miomirisnom cvetu u Vrtu Majke Boæije. Tokom Vaskrπweg posta 2007. godine primio je zavet Velike monaπke shime. Smirenim monaπkim podvizima pripremao se za radosni susret sa Æenikom duπa naπih, Hristom Gospodom, pripremao se za ulazak u „radost Gospodara svoga”.

Godinama je poseÊivao carsku lavru, manastir Hilandar i ostajao po nekoliko meseci trudeÊi se da na svaki naËin pomogne ovoj svetiwi, da se na kraju i sam zamonaπi. Zanimqivo je naglasiti da je otac Jovan pripadao baπ toj patriotskoj grupi hilandarskih monaha, koji su iz emigracije doπli u manastir, a na vapaj iz Hilandara da su im potrebniji qudi od novËane pomoÊi.

Otac Jovan Hilandarac je bio i dobar poznavalac srbskog pesniπtva, a i sam je bio pesnik.

Napisao je nekoliko kwiga, od kojih je najpoznatija ona pod naslovom „TuinËe”. U woj, u Ëetiri toma, nastoji da saËuva sjaj qudske Ëestitosti i lepote koju je doæiveo meu svojima kao dete i kao vojnik.

U Hilandaru je bio omiqen, i meu monasima i meu posetiocima. Svi koji su ga bar jednom susreli pamtiÊe ga kao duhovitog i inteligentnog monaha i starca, ispuwenog qubavqu.

Slava Bogu, oca Jovana je zdravqe uvek dobro sluæilo, a wegova voqa da se svakodnevno uradi, oposli πto viπe, bila je posloviËna. I sam znam koliko sam puta πetajuÊi svetogorskim stazama zaticao oca Jovana u poslu, oko baπte, ili vinograda, u poqu... Wegovo posluπawe, po kome se svuda proËuo, rad u baπti, nikako nije bilo sve od dnevnih aktivnosti. Postiivao je nas mlae svojom bodroπÊu i velikim trudom oko Ëitawa, pisawa, izdavaπtva, redovne prepiske sa prijateqima πirom sveta, ostajuÊi budan do duboko u noÊ.

U blaæenom usnuÊu veËni pokoj podaj, Gospode, usnulom slugi Tvome shimonahu Jovanu i uËini mu veËan spomen u Nebeskoj Otaxbini wegovoj. ...A slobode kada danak sine, steg pobede nosiÊete vi...

29.7.2012.

Iskra 1. septembar 2012.

„Srbska Akcija”

Jednom prilikom kada su ga upitali, ima li neπto za Ëim æali u svom bogatom i dugom æivotu, otac Jovan je rekao da mu je jedino æao πto nije ranije poËeo da piπe kwige. Verujem da bi mnogo viπe pouka mlaima ostavio za sobom da je pisao i pre svojih 90 godina.

Zoran AxiÊ

29

+ Borislav-Boris AntunoviÊ

Srbin na slavqu „Oluje”

U bolnici manËesterskog predgraa Flikston, posle operacije na slomqenom kuku, umro je 1. avgusta 2012. naπ stari drug i bivπi srpski dobrovoqac, Borislav-Boris AntunoviÊ.

Boris je roen marta meseca 1921. godine u Mostaru. Otac mu je bio oficir i u toku svoje vojne karijere sluæbovao u mnogim mestima Kraqevine Jugoslavije. Tako se i Boris kao Ëlan porodice AntunoviÊ selio i πkolovao u raznim gradovima naπe zemqe. U viπim razredima gimnazije naπao se u ©ibeniku i tu upoznao sa idejema JNP Zbora i stupio u wegovu vrlo brojnu i jaku mesnu omladinsku organizaciju Beli orlovi. Tu postaje oduπevqeni Jugosloven i iduÊi za ocem kroz mnoge krajeve kraqevine, aktivan je u organizacijama Belih orlova u Sloveniji i Hrvatskoj, a posle nesreÊnog Aprilskog rata i nemaËke okupacije - tada kao izbeglica - i u Beogradu.

Posle nemaËkog napada na Sovjetski Savez i tim izazvanog ustanka domaÊih komunista, na poziv generala NediÊa za otpor nenarodnom prevratu pod okupacjom, odmah stupa u tada formirane dobrovoqaËke odrede. Prvo u odredima, a potom wihovim prerastawem u Srpski dobrovoqaËki korpus (SDK), Boris uËestvuje u svim borbama svojih jedinica u Srbiji, zatim u Sloveniji. Posle prelaska u Italiju i poËetku naπe odiseje, aktivan i poærtovan je u naπem zboraπko-dobrovoqaËkom radu kroz naπe vojno-izbegliËke logore Forli i Eboli, a posle wihovog premeπtawa od strane Engleza u NemaËku, aprila 1947, i u nemaËkim izbegliËkim staniπtima.

Godine 1948. sa velikom grupom bivπih dobrovoqaca odlazi kao `Evropski dobrovoqni radnik` u Englesku. Posle obaveznog trogodiπweg rada na najteæim fiziËkim poslovima, bavi se raznim zanimawima i svoj radni staæ do penzije zavrπava kao raËunovoa. Jedan je od prvih koji se æeni Engleskiwom - Doroti (umrla 2006. g.) i nastawuje u Britaniji. Ali ono πto odlikuje Borisa i Ëitavu generaciju tada mladih zboraπa i dobrovoqaca, sa zaista vrlo retkim izuzecima, jeste da nikad nisu postali emigranti i `asimilanti` u pravom smislu tih reËi. Æiveli su `koæom` u tuini, a ostali verni i okrenuti samo svom matiËnom narodu i zemqi; brinuli i bukvalno preæivqavali wihove duhovne i politiËke izazove i bolove i traæili im leka i reπewa.

Dosledno ostati na istom putu, uprkos zavodqivim i stalnim iskuπewima tuine, od svog duhovnog i umnog raawa (mladosti) pa do smrti, izuzetan je fenomen - svedoËanstvo o veri i snazi duha jedne generacije i vrednosti ideje za kojom su poπli.

Opelo u crkvi `St. Meri` u Flikstonu sluæio je, 15. avgusta, zamenik bradfordskog paroha SPC, o. Obren, u prisustvu rodbine pokojne Doroti, znatnog broja Borisovih britanskih poπtovalaca i nekoliko naπih dobrovoqaËkih porodica. Boris je sahrawen na lokalnom grobqu pored svoje Doroti.

Naπem vernom i doslednom drugu Borisu slava i hvala; molimo se Gospodu da mu podari æivot veËni u Carstvu Hrista Spasiteqa!

Kome i zbog Ëega je Veqko Xakula bio potreban u Kninu kao predstavnik Srba iz Hrvatske, πta je time izgubio a πta dobio on i wegov narod i kakav znaËaj za Hrvate ima Oluja, pored Ëiwenice da je zauvek reπila srpsko pitawe?

Bio je Ëetvrtak, tri dana pred „olujnu” proslavu u Kninu, negde izmeu osam i pola devet, u vreme prve jutarwe kafe, kada mi je zazvonio telefon; na vezi Veqko Xakula. Moli da mu kaæem πta mislim o pozivu, dobio ga je dan ranije iz Kabineta predsednika Hrvatske, Iva JosipoviÊa, da se u nedequ pojavi u Kninu, na obeleæavawu 17. godiπwice „Oluje”. Iznesem mu ono πto mislim, a lako moæete pretpostaviti πta, i razgovor se okonËa za nekoliko minuta.

SRBINU NIJE TAMO MESTO Dva sata kasnije Xakula ponovo zove i kaæe: Evo, sad me je liËno zvao Ivo JosipoviÊ i traæi da doem u Knin. Ne znam πta da radim.

Nekoliko puta je naglasio da sve ærtve treba uvaæavati, da ærtve ne smiju imati nacionalni predznak, da Êe i on i rukovodstvo Hrvatske znati da cene moj dolazak... Veqko, kaæem mu, u Kninu nije parastos, odavawe poπte poginulim Hrvatima.

Tamo je slavqe, dernek, proslava Dana dræavnosti utemeqenog na „Oluji”, kao znak, seÊawa na „veliËanstvenu policijsko-redarstvenu akciju koja je oslobodila okupirane delove Hrvatske”. To nikakve veze nema sa ærtvama. Ni jednom Srbinu tamo nije mesto. Haπki tribunal je i „Oluju” i generale koji su u woj imali najznaËajniju ulogu svezao u klupko zvano „udruæeni zloËinaËki poduhvat”.

Uostalom, Milorad Pupovac, onakav kakav je, nikada nije otiπao u Knin na dan „Oluje”.

Veqko Êuti, ja nastavqam: Da te JosipoviÊ, ili MilanoviÊ, svejedno je, zovu u Vukovar, na OvËaru, gde su streqani zarobqeni Hrvati, ja bih te nagovarao da odeπ i sve bih uËinio da te odbranim od moguÊih srpskih zamerki. Pokloniti se senima mrtvih je qudski, to niko razuman ne sme da ospori, da zameri, ali tebe, ponavqam mu nekoliko puta, ne zovu na parastos veÊ na slavqe povodom proterivawa 220 hiqada tvojih sunarodnika. I joπ neπto - pokuπavam da iznesem πto viπe argumenata, verujuÊi da se Veqko zaista lomi - moraπ imati na umu da je Krajina u vreme pokretawa „Oluje” bila pod zaπtitom Ujediwenih nacija πto iskquËuje svaku priËu o legitimitetu napada i celokupne operacije. Da, i ja tako mislim, odgovara Xakula i zavrπavamo razgovor.

Tek kasnije saznajem da je Veqko toga dana zvao joπ nekoliko qudi, u Hrvatskoj i Beogradu, sa istim pitawem iako je, posle svega, savrπeno jasno da je on pre tih razgovora doneo odluku o odlasku u Knin, a od nas je traæio podrπku.

PeËat, 9.8.2012.

Ratko DmitroviÊ

Iskra

30

Iskra 1. septembar 2012..

PRILOZI ISKRI SeÊawe na mog zemqaka i druga dobrovoqca Vitu RadojiËiÊa, a potoweg monaha o. Jovana Hilandarca koji je umro u 105. godini Milan BrkiÊ K$ 50 Povodom smrti naπeg poznatog druga dr Veselina KesiÊa, dobrog i iskrenog prijateqa mog pokojnog brata Bate MitroviÊa, kao i mog Danica Pavlica K$ 50 Umesto cveÊa na grob Borisa AntunoviÊa, druga i prijateqa naπeg pokojnog supruga i oca Porodica pok. Milana - `Pub` SpasojeviÊa £ 40

+ SreÊko PokoviÊ U Kanadi je avgusta meseca ove godine umro od srca naπ drug, bivπi dobrovoqac Drugog puka SDK, SreÊko PokoviÊ. Pobegao je zajedno sa komandantom puka, Marisavom PetroviÊem iz kolone sprovoene na streqawe u KoËevju. Æiveo je usamqeno sa svjom æenom, bez veze sa dobrovoqaËkom zajednicom.

Slava mu i veËan pokoj!

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. septembar 2012.

Agronomi neznajuÊi radili za Monsanto

©utanovac, sve je bliæi –ilasu

Ne znate celu priËu, a neÊe vam je niko ni reÊi. Radi se o qudima koji su primqeni pod TadiÊevom zlovlaπÊu da vrπe ISKQU»IVO i SAMO statistiËko popisivawe imovine srpskih seqaka (i ostale vaæne podatke sa lica mesta) a u korist firme MONSANTO. Ovi qudi nisu znali za koga rade, mislili su da rade za dræavu Srbiju (mada je svima wima bilo pomalo Ëudno to prikupqawe podataka, jer to, primetiÊete, nije ni posao za jednog agronoma). Ovo je, dakle, prvo pokazivawe zuba nove vlasti nekom tako moÊnom kao πto je MONSANTO. I dobro je πto se ovo desilo pre nego su komplet podaci bili na raspolagawu firmi koja æeli da zatre svaki vid slobodne poqoprivrede.

©utanovac je vaæio za Ëoveka odanog Borisu TadiÊu. Na kraju krajeva, i kumovi su. Ali, ©utanovac se trudio da odvoji privatni æivot od posla, zato i ne æeli da u ovom trenutku javno iznosi svoje stavove. On shvatio da neπto u stranci mora da se mewa i da se nije iπlo dobrim putem. Za ©utanovca, –ilas ima viziju kako stranka treba da se vodi, TadiÊ je, po wegovom miπqewu, u posledwe vreme previπe u oblacima. Ako –ilas bude zatraæio TadiÊevu smenu, ©utanovac Êe podræati –ilasa.

Svestan je da DS mora da se reformiπe i da u ovom trenutku nema nikakvu strategiju. Osim toga, neki TadiÊevi potezi su mu neshvatqivi - kaæe izvor Kurira.

–ilasu, s druge strane, i te kako znaËi ©utanovËeva podrπka buduÊi da je on bio jedan od najboqih ministara u vladi, za svoj rad u vojsci dobio je brojna meunarodna priznawa, a i tokom predizborne kampawe je jedan od najvatrenijih boraca meu demokratama.

- –ilas priznaje wegove zasluge. ©utanovcu nije lako da donese takvu odluku. On je na politiËku scenu zakoraËio zajedno s TadiÊem, zajedno su obarali MiloπeviÊev reæim, uzdizali se u stranaËkoj hijerarhiji - zakquËuje izvor Kurir.

(Kurir, 9.8.2012)

Agronomi ostali bez posla 1600 agronoma savetodavaca, angaæovanih na projektu ministarstva poqoprivrede od danas je ostalo bez posla. Oni su SMS porukom obaveπteni da im posle 8 meseci prestaje radni angaæaman.

"Poπtovane kolege, sa zaprepaπÊewem i æaqewem vas obaveπtavamo da je odlukom nove Vlade prestao naπ radni angaæman. Od danas viπe niste u obavezi da se pojavqujete na radnim zadacima. Zahvaqujemo vam na poærtvovanom zalagawu i uspeπno obavqeninm zadacima. Æelimo vam svim liËnu sreÊu i πto skorije nalaæewe novog posla". Pisalo je u poruci koju su potpisal koordinatori projekta.

Agronome savetodavce je angaæovalo Ministarstvo poqoprivrede na Ëijem je Ëelu bio sada bivπi ministar Duπan PetroviÊ.

Ciq ovog programa, kako je objasnio PetroviÊ, bio je da se proizvodwa uËini jeftinijom.

"Naπi poqoprivrednici se u toku procesa obiËno unapred zaduæe kod otkupqivaËa, a kada

izmiruju obaveze neke od stavki plaÊaju viπe nego πto je neophodno. Savetodavci Êe ih upuÊivati kako da organizuju proizvodwu a da se ne zaduæuju.

Ili, ako moraju, kako da dou do jeftinijeg novca, da ih usmere i na povoqnosti koje nudi dræava a koje se malo koriste. Procena je da bi samo na taj naËin godiπwe troπkove u poqoprivredi smawili za 15 do 20 odsto”, objaπwavao je PetroviÊ.

(Izvor: B92).

3.8.2012.

Srpska informativna mreæa (SIM)

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

„POLITIKA” TAJNO PRODATA NEPOZNATOM KUPCU Fantomska ruska firma „Ist medija grup” preko noÊi je postala vlasnik 50 odsto akcija u kompaniji „Politika novine i Magazini”, u okviru koje izlazi i dnevni list „Politika”!

Prema podacima koji su dostupni na Agenciji za privredne registre, 50 odsto „Politike” i daqe je u vlasniπtvu akcionarskog druπtva, odnosno dræave, dok je preostalih 50 odsto nemaËki „Vac” tajno prodao Rusima. Upisani novËani kapital „Ist medija grupe” iznosi 15.001.000 evra!

Prodaja „Politike” obavqena je daleko od oËiju javnosti, ali i bez znawa menaxmenta te kuÊe, akcionara, ureivaËkog kolegijuma, ruske ambasade i trgovinskog predstavniπtva!? O preuzimawu vlasniπtva nije bila obaveπtena ni Komisija za zaπtitu konkurencije.

Na sve to, kompanija „Ist medija grup” potpuno je nepoznata na ruskom medijskom træiπtu, a kao wen direktor naveden je Uroπ StefanoviÊ.

Prema naπim saznawima, iza te kompanije, u stvari, stoji jedan biznismen blizak odlazeÊoj vlasti. Po Ëarπijskim krugovima juËe se nagaalo da je reË o Miroslavu BogiÊeviÊu, vlasniku „Farmakom MB”, „Mlekare ©abac”, rudnika cinka i olova, ali je on te navode odluËno demantovao.

U Komisiji za zaπtitu konkurencije juËe nam je reËeno da oni nisu bili upoznati s prodajom najstarijeg lista na Balkanu, ali da u ovom trenutku ne mogu da kaæu da li je na taj naËin prekrπen zakon.

- Kupac je u obavezi da zatraæi dozvolu od Komisije ako je godiπwi obrt kompanije koju preuzima veÊi od milion evra, πto je sa „Politikom” svakako sluËaj. Meutim, ukoliko ne preuzima potpunu kontrolu nad tom kompanijom, onda nije u obavezi da nam se javi. U sluËaju Politike, 50 odsto akcija u vlasniπtvu je dræave, a 50 u vlasniπtvu „Ist medija grupe”. Dok je „Vac” bio suvlasnik „Politike”, kontrolu je imala dræava. Mi trenutno ne znamo da li se u tom smislu neπto promenilo, odnosno da li je „Ist medija grupa” nekim novim dogovorom preuzela kontrolu nad „Politikom” - saopπteno nam je u info-sluæbi Komisije za zaπtitu konkurencije.

Menaxment „Politike” nije juËe mogao zvaniËno da komentariπe novonastalu situaciju, ali nam je nezvaniËno reËeno da ni oni nisu bili obaveπteni.

- Da smo prodati „Ist medija grupi”, saznali smo na sajtu Agencije za privredne registre. U ovom trenutku ne znamo nikakve detaqe u vezi s prodajom, niti ko stoji iza kompanije koja nas je kupila - reËeno nam je u „Politici”.

Dragan BujoπeviÊ, glavni i odgovorni urednik „Politike”, takoe kaæe da nikakvih informacija o prodaji ovog lista nema.

- Niπta ne znam o tome. To je pitawe za menaxment Politike, a ne za glavnog i odgovornog urednika. Nemam nikakve informacije - rekao je BujoπeviÊ za Informer.

Zanimqivo je da o preuzimawu Politike juËe niπta nisu znali ni u ambasadi, ni u Trgovinskom predstavniπtvu Rusije. Svetlana ©evËenko, treÊi sekretar u ambasadi, nije bila sigurna da li je to uopπte ruska firma u pravom smislu te reËi.

- Moæda je firma samo registrovana u Rusiji. Vlasnik, dakle, moæe biti bilo ko - rekla nam je ©evËenkova.

Srpska napredna stranka izdala je juËe saopπtewe povodom promene vlasnika „Politike”, ocenivπi da iza te odluke stoji pokuπaj Demokratske stranke da „uguπi medijsku slobodu”. „SNS pita da li iza te zakulisne radwe stoje Miroslav BogiÊeviÊ i Duπan PetroviÊ ili moæda Boæidar –eliÊ, kao i da li DS misli da sve novine u Srbiji, poput „Blica”, treba da budu weno partijsko glasilo”, piπe u saopπtewu napredwak.

Udruæewe novinara Srbije (UNS) zatraæilo je od Mirka CvetkoviÊa, Ivice DaËiÊa i Predraga MarkoviÊa da hitno istraæe sumwivu kupovinu Politike i odgovore na pitawa u vezi sa vlasniπtvom u kompaniji „Ist medija grup”: ©ta je sa pravom preËe kupovine koje je dræava imala preko Politike AD? Da li je Miroslav BogiÊeviÊ povezan sa Ist media grupom?

Da li Komisija za zaπtitu konkurencije zna ko je pravi vlasnik Ist media grupe?

Kojom brzinom je antimonopolska komisija izdala reπewe kojim je odobrena kupovina?

Da li je Uprava za spreËavawe prawa novca proverila poreklo kapitala?

Ko je dao bankarsku garanciju, odnosno pokriÊe za kredit kojim je kupqena Politika?

Da li je istina da se radi o transakciji vrednijoj od deset miliona evra? ©ta je dræava preduzela da se uveri da iza transakcije ne stoji kapital sumwivog porekla? ©ta je razlog ekspresnog upisa novog vlasnika Politike u Agenciji za privredne registre, odnosno juËe kada je i zahtev podnesen?

Da li je taËno da je advokat Ist media grupe bivπa zamenica direktora APR? Informer, 18.7.2012.

(Podvukla - Iskra)

A. R. J.