iskra1215

God. LXIV

Birmingham, 1. avgust 2012.

Broj 1215

DaËiÊeve izjave ugroæavaju buduÊnost wegove vlade:

Finansijski sektor najveÊi neprijateq naroda, pogledajte gde idu profiti banaka Mandatar za sastav vlade Ivica DaËiÊ izjavio je danas da je finansijski sektor „najveÊi neprijateq naroda” i da neko treba da snosi odgovornost za loπe stawe u finansijama i ekonomiji.

- Finansijski sektor je najveÊi neprijateq naπeg naroda, zato πto ima za ciq da πto viπe opqaËka ovaj narod i to tako viπe neÊe moÊi.

Pogledajte gde idu profiti banaka, da li ostaju u Srbiji ili idu u inostranstvo. Zar smo dotle doπli da naπ siromaπni narod finansira strane banke - rekao je DaËiÊ.

- Nije narod glasao da banke i bogati budu joπ bogatiji. Narod nije zadovoqan ekonomskom situacijom, a ni ja liËno, a naroËito nisam zadovoqan izjavama koje dolaze iz finansijskog sektora, a koje su u nesaglasju sa stavovima stranaka koje su pobedile na izborima - rekao je DaËiÊ na molbu da prokomentariπe pisawe pojedinih medija da Êe guverner NBS Dejan ©oπkiÊ biti smewen.

On je dodao da svako ima svoju odgovornost i da to πto je neko izabran za vreme prethodne vlasti ne znaËi da treba da bude smewen, ali ni da ostane do kraja mandata ukoliko ima nesaglasja sa drugim dræavnim organima.

- To pitawe treba da se reπi kada se vlada formira - rekao je DaËiÊ i istakao da Srbija, dok cela Evropa sa sistema stezawa kaiπa prelazi na sistem podsticawa rasta, stalno kaska i æivi u zabludama i teorijama.

DaËiÊ je napomenuo da naπa ekonomska teorija ne prati modernu ekonomsku teoriju Evrope i da on pod tim uslovima neÊe biti predsednik vlade.

- NeÊe meni niko da diktira neπto πto je za ovaj narod loπe - rekao je DaËiÊ i dodao da poreski sistem i sve ostalo treba da bude takav da oni koji imaju najviπe i snose teret krize.

Pokretawe privrede i privred ni rast,

prema DaËiÊevim reËima, mora zameniti „stezawe kaiπa”, jer „narod viπe nema gde”.

- Ne verujem finansijskom sektoru, oni ne uËestvuju u izborima, ali uvek vode glavnu reË, to viπe neÊe moÊi. Finansijski sektor, tajkuni peæorativno, ne upravqaju ovom zemqom - poruËio je DaËiÊ i dodao da dræava ne treba da im preti, ali ni da oni „ne treba da varaju narod”.

11.7.2012

Tanjug

DaËiÊevo neiskustvo sa Zapadom DaËiÊeve izjave o `finansijskom sektoru`, πtetnim posledicama wihovog amiπnog profiterstva i wegova odluËnost da se tome suprotstavi su naËelno sasvim taËni i ispravni. Pitawe je samo koliko je sve to realno i kakav uËinak moæe imate na stvarawe wegove joπ neformirane vlade.

Naπi prozapadni `analitiËari` veÊ predviaju da DaËiÊeva eventualna vlada neÊe biti stabilna. Ako Zapad bude nezadovoqan wenim merama, biÊe u stawu da u svakom ternutku izazove wenu krizu. Prvenstveno preko koalicionog partnera, ameriËke tvorevine, DinkiÊevog URS-a, a onda i zbog Ëvrste evropske orjentacije, sada formalno VuËiÊeve SNS, kojoj je - kao i TadiÊu - prioritet dobijawe datuma pregovora za ulazak u EU, mada je on po najpovoqnijim procenama, bar 10 godina daleko. Dodatni razlog VuËiÊevog nezadovoqstvo, iako je SNS daleko najjaËa stranka u koaliciji, u sadaπwoj podeli vlasti, DaËiÊ je premijer.

DaËiÊ je 13. jula ima dug intervju na RTS televiziji. Bio je dobro raspoloæen i priliËno samopouzdan. NaËelan koalicioni sporazum sa SNS i URS-om je veÊ postignut. Ostaje da se 23. jula konstituiπe Skupπtina i izabare svoje najnuænije organe. Potom se pristupa formirawu vlade, pregovorima o podeli resora meu koalicionim partnerima i odgovarajuÊem imenovawu

Finansijski sektor... ministara. DaËiÊ oËekuje da Êe do kraja meseca Srbija imati novu vladu sa wim na Ëelu, podræanu Ëvrstom skupπtinskom veÊinom.

U meuvremenu su Amerikanci, uznemireni zbog izjalovqenog plana stvarawa koalicije sa Demokratskom strankom na Ëelu, poslali dva visoka predstavnika Stejt departmana da se kod DaËiÊa informiπu o programu nove vlade i jasno ukaæu πta SAD oËekuju od we. Oni su razgovarali i sa voÊstvima ostalih skupπtinskih stranaka, izuzev Koπtunice. Sam DaËiÊ je bio u Berlinu da od Merkelove Ëuje oËekivawa NemaËke i EU. NajznaËajniji je iznenadan poziv VuËiÊu na `savetovawe` u Stejt departman. Vratio se 14. jula i izjavio da SAD oËekuje poπtovawe ugovorenih obaveza TadiÊeve vlade, naroËito o Kosovu, kao i da se od nove vlade oËekuju i neke nepopularne mere radi stabilizacije prilika u zemqi. I mada svi naπi Ëinbenici istiËu da ni SAD ni EU ne æele da utiËu na sastav i formirawe vlade, sva `uskomeπanost` na obe strane, s tim u vezi, pokazuju koliko je danas srpska dræavna politika pod uticajem stranog faktora.

da od VuËiÊa, ako je DaËiÊ mandatar? DaËiÊ je nabacio da bi guverner Narodne banke Srbije, ©oπkiÊ, imenovan od prethodne vlade sa utvrenom duæinom mandata, mogao biti smewen, ako bi wegova monetarna politika doπla u sukob sa drugim vrhunskim dræavnim institucijama. ©oπkiÊ je hladno uzvratio da duæinu svog mandata ne smatra ugroæenom, a o nekoj svojoj ostavci ne razmiπqa. Oglasio se na televiziji i jedan visoki zapadni predstavnik „finansijskog sektora” rekavπi: privlaËewe stranih investitora u Srbiju u najveÊoj meri zavisi od bezbednosti investicija, tj. pravne sigurnosti i slobode poslovawa banaka, kao izvora kredita, bez kojih nema ni investicija, Za nas ne bi bilo nikakvo iznaewe da veÊ 23. jula DaËiÊ budu suoËen sa pritiskom koalicionih partnera da odustane od svog premijerstva.

Radi oËuvawa koalicije i DaËiÊevog `imixa` i uËeπÊa u buduÊoj vladi, javni razlog `odustajawa` ne moraju biti wegove inkriminisane izjave. Moæe se reÊi da je DaËiÊ velikoduπno sam odustao (ovo bi bio plus za wegov ugled i dræavniπtvo), da bi nova vlada, bila πto boqe primqena na Zapadu sa nekim drugim predsednikom, πto nije nikakva tajna u SAD i EU, a ni za samog DaËiÊa.

Iz svih pomenutih razloga smatramo da DaËiÊeva odluËna izjava o vrπqawu banaka i odlivu wihovih profita u inostranstvo, pokazuje suπtinsko nepoznavawe Zapada. Ne vrπqaju banke za svoj raËun samo u Srbiji; rade to one u celom svetu. Spekulativno bankarstvo je izazvalo danaπwu svetku krizu. Posledice ne plaÊa samo narod u Srbiji veÊ globalno trpi `stezawe kajπa`.

Banke - vinovnici krize - ne plaÊaju samopoËiwenu πtetu i nastavqaju po svome. Profiti im rastu, a visoki bankari zgrÊu sve veÊe `bonuse` za svoj `uspeπan rad`. U mnogim zemqama tzv. (centralne) `narodne banke` delaju nezavisno od dræave i vlade, a u izvornim demokratijama, Britaniji i SAD, su stvarno privatne ustanove. Na pitawe, ko u tom sluËaju bitno utiËe na dræavnu i druπtvenu politiku, izabrana vlada ili banke, realan (mawe sablaæwiv) odgovor je: pre banke nego vlada; u sveri `finansijskog sektora` i ekonomske politike - sasvim sigurno - banke. Da nije tako, `sanirawe` posledica svetske krize koju je izazvao `finansijski sektor`, vlada bi (pored blagih verbalnih kritika bankarskog sistema) kaæwavawe i wegovu teæinu svaqivala na banke a ne iskqiËivo na neduæni narod, kao πto se to, svuda u svetu, sada Ëini.

Ali pretpostavimo da nismo u pravu; da Êe DaËiÊ prebroditi 23. juli i sa veÊ sklopqenom koalicijom uspeπno formirati svoju vladu. U tom sluËaju ostaje sigurno ono πto prozapadni `analitiËari` veÊ predviaju. Ta vlada biÊe vrlo nestabilna. U opasnosti da se raspadne na svakoj `okuci` i pri reπavawu svakog ozbiqnijeg dræavnog pitawa. A wih je `tuπta i tma` i moraju se reπavati.

Od DaËiÊevog najavqenog obraËuna sa bankama neÊe biti niπta. To neÊe odobriti ni zapadno orjentisani koalicioni partneri, a joπ mawe dozvoliti svemoÊni svetski „finansijski sektor” koji `drma` jaËim i nezavisnjim vladama nego πto je srpska. Ako bude dosledan, DaËiÊ Êe sam podneti ostavku i izazvati krizu vlade - ili Êe radi odræavawa u vlasti `leÊi na rudu`. Kakogod se budu odvijali dogaaji, sa sroËenom koalicijom - a uzroËnom i neizbeænom vladavinom politiËkih partija izgledi Srbije nisu dobri.

Stoga mislimo da je ova DaËiÊeva izjava u najmawu ruku preurawena. Trebalo je prvo da sastavi vladu i uËvrsti svoj autoritet u woj, pa tek onda neπto pokuπa u smislu svoje kritike i najave.

Piπemo ovo 17. jula, pre eventualnog formirawa vlade, ali smatramo da je pomenutom izjavom DaËiÊ ozbiqno ugrozio svoje premijerstvo. Znaci su veÊ na vidiku. DaËiÊ je pokuπao da u svoju vladu uvede stranku vojvoanske Maare; wihov vo je to uËtivo odbio. SliËnu ponudu je VuËiÊ uËinio muslimanskoj stranci Rasima QajiÊa. QajiÊ je predlog ocenio vrlo povoqnim i primamqivim, ali joπ razmiπqa o wemu. Posebno pitawe je: Zaπto ponu-

PriliËno dugo do nove vlade. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

2

U najboqem narodnom i dræavnom interesu, iskreno æelimo da se varamo i nismo u pravu.

V. DimitrijeviÊ IZ SADRÆAJA

Pritisak na mandatara DaËiÊa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Previπe zle krvi u DaËiÊevoj vladi. . . . . . . . . . . . . . , 9 TadiÊ i NikoliÊ - Kurta i Murta. . . . . . . . . . . . . . . . .13 Centar sveta se premeπta na Istok. . . . . . . . . . . . . . . 18 Opasna procedura. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 Milan NediÊ: Referat knezu Pvvlu, 1940 . . . . . . . . . . 21 N. MoravËeviÊ, Vreme vaskrsa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 U spomen dr V. KesiÊa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. avgust 2012.

Уплитање А у процес формирања владе рбије

О У О О О А

ост изборну сцену рбије карактеришу ове чињенице: председник рбије омислав иколић је дао мандат вици ачићу за састав нове коалиционе владе рбије; њу би сачињавале следеће странке: рпска напредна странка ( – 73 посланичка мандата), ачићева оцијалистичка партија рбије ( – 44 мандата) и инкићеви Уједињени региони рбије (У , бивши 17+ - 16 мандата) укупно, дакле, 133 мандата; 7 мандата изнад потребних 126 за купштинску већину. ао резултат ових дешавања, на политичкој сцени рбије, настао је, углавном захваљујући А - прави хаос! обни епицентар – вица ачић

пицентар његов је био у личности вице ачића, досадашњег министар полиције у адићевој мперији. (¾егова “кобност“ произилази из чињенице дa је његових 44 мандата неопходно било којој новој коалиционој влади осим једне). ва илипа из А владe су одмах дојурила у еоград. рви, његов помоћник, да се упозна са детаљима и да реферише свом надређеном илипу ордону, подсекретару из тејта, могућа решења. рви илип је одмах по доласку у еоград фокусирао своје истраживање на ачића. ао неког колонијалца, подвргао га је ригорозној инвестигацији. ам ачић ће о томе рећи да то није било мешање А у формирање владе рбије, али, с друге стране, ми морамо да “уважавамо“ што А , као велика сила, желе да знају какву ће политику водити нова влада рбије - што рекао неко – “није шија него врат“. ногозначајна ордоновна одлука

Одлука главног илипа ( ордона) је била врло кратка – рбија би морала да буде додатно “конструктивна“ тј. да призна “реалност“ независног осова. ије изгледа случајно адић отишао, наравно сад као приватна личност, на хрватски регионални “скуп“ у убровник, да би се руковао са ашимом ачијем, премијером осова. ије ли то била “порука“ илипа ордана новом председнику рбије оми иколићу шта његова “додатна конструктивност“ у односу на осово стварно значи. А поготово што иколић и сам заговара да се преговори са риштином, са “чиновничког“ ( орко – ахири) уздигне на “политички“ ниво (председници, премијери). ако ствари стоје сада, изгледа да ће ачић као премијер морати да се рукује са ачијем, мада – чини се – да би се de facto признавање осова што више приближила оном de jure (званичном, службеном) А ће инсистирати да “политички“ преговори са риштином буду на председничком нивоу, па ће иколић тако избећи ачија, али ће izgleda морати да се рукује, а можда и љуби са Атифетом ·ахјагом, председницом осова.

Iskra 1. avgust 2012.

акнадно се испоставило, а у вези омине већ друге посете патријарху ринеју, а ради “консензуса“ свих парламентарних странака за јединствени став по питању осова, да је ордон у детаљима своје поруке оми, предвидео састанак са ·ахјагом и то означио као “симболичан чин“ српског признања независности осова. У осталим детаљима, он је захтeвао да рбија: “укине“ паралелне институције на северу; додели осову међународни telefonski позивни број; узајамно отварање “канцеларија“ (амбасаде тек доцније) осова у еограду и обрнуто; одрекне се енергетских извора (угаљ) на осову. ве те чисто анти-српске послове, требало би иколић - постало му је јасно - лично да обави – стога, две посете атријарху и неопходност “консензуса“. ачић – дупли “пребег“ ·ош, међутим, цела “прича“ о ачићу – наравно из А перспективе – није испричана. та их је највише “револтирало“ била је чињеница да је он “пребег“ и то дупли! ад, у најкритичнијем тренутку, напустио је адића да би код оме иколића ту своју “издају“ крунисао премијерством. рисетише се такође на случај од пре 4 године, да је он као “главни“ милошевићевац, уместо да се сједини са опозицијом где му је било место, пребегао код адића, јер му је овај дао на управу српски У , где је, будући велики активиста, а нашавши се поред ”мутавог“ премијера ветковића, он стварно обављао и ту функцију. Објетивно, међутим, цео тај његов успон код адића био би узалуд да му овај није створио пред демократском заједницом – легалитет тј. “подобност“ учествовања у демо-одлучивању. ахваљујући, дакле, адићу, ачић, та иначе људска ништарија, признајемо, чак је и нас, А – надмудрио, па га ми гостисмо око два месеца, и открисмо му неке наше “тајне“ које се саопштавају само крајње оданима. А “црне“ слутње о иколићу

Ова А “зла“ мисао о ачићу, не мирује – иде и даље у правцу сад најновије реалности тј. његово премијерство а под омом иколићем као предcедником рбије. ад се присетише да је ачић не само одличан теренски оперативац већ има и моћ убеђивања, обузе их очај – шта ће бити с иколићем кад се он удружи са интелектуално јачим ачићем? рво, и без ачића, све се само “црне“ мисли роје о иколићу: једва га одвојисмо од ешеља; тек што постаде председник рбије, он поче да заговара “шешељизам“ из деведесетих – те уковар српски; осово приоритетније од У; ребреница - мит; најзад, најгоре оде у усију да се поклони утину. руго, о ачићевом удруживање са слабијим иколићем, тешко је озбиљно и помишљати, јер уствари, удружују се ту национализам односно његова најгора

3

PriliËno dugo... варијанта – шешељизам и социјализам са својом најгором варијантом – милошевићевизмом. ри таквој ситуацији, шта је од иколића остало? ишта! Али – неприхватљиво – родио се један двоструки монструм! А то – што се тиче нас, А , значи – назад на “square one“ тј. у деведесете прошлог века, што је неприхватљиво за нас. ојашњено “хитање“ два илипа у рбију

ад, међутим, постаје много јасније због чега су се два илипа из тејта с почeтка убрзано и, као под хитно, нашла у еограду, а пошто се сазнало да је ачић “окренуо ћурак наопко“ адићу, и пригрлио се, као што јесте, ради премијерства, иколићу. аиме, по А или А замисли, иколићев избор за председника рбије је прихватљив (“ А ће сарађивати“ са сваком српском владом) али под једним условом да се створи тзв. “велика коалиција“, коју би сачињавали, без ачића, само иколићеви напредњаци (73 посланика) и адићева (67 посланика); укупно, дакле, 140 посланика. У тој и таквој влади, адићу је намењено премијeрство са резултатом, што се А тиче, “и вуци сити и козе на броју“ ( иколић демо-изабран с адићем као гарантором његове демократске подобности). финале… У међувремену, међутим, нова коалиција: омини напредењаци ( ), ачић ( ) и инкић (У ) најзад су направили и потписали споразум о функционисању нове владе, а тиме је решен и “кадровски“ проблем (расподела министарских фотеља). “ ехнички“, дакле, ачићева влада је спремна да и формално почне да ради. ека се само да се и купштина “конституише“. аиме, нова купштина се већ једном састала да би верификовала посланичке мандате, а да би ома иколић пред њом положио заклетву, али она сем тога остала неконституисана тј. није изабрала своју управу (председника, секретаре, итд) и разне купштинске одборе. Услед пак акције илипа ордона, сва је прилика, да ће купштина бар за још неко време остати неконституисана – све док се не среди ситуација која би омогућила тзв. “велику коалицију“ ( и ) а са адићем као премијером и ачићем – за казну – у опозициjи! а ову, као што би требало да јесте, он начини правом, здравом… ожда?! азично овај сценарио остаје непромењен, међутим, чак и под условом да се ачић успротиви овом А диктату и некако “легализује“ кроз купштину своју владу, сем што ће се на “праву“ владу са адићем још дуже чекати. Оваква могућност постоји јер, чини се, У некако “благонаклониje“ гледа на иколићеву и ачићеву коалициону владу. згледа да илип ордон још није саопштио риселској бирократији промену курса. . ¼отић

4

Kacin: NikoliÊ (uslovno) ostavio dobar utisak u Briselu Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin izjavio je qubqanskom Dnevniku da je novi predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ ostavio dobar utisak u Briselu. Kacin je ocenio da Êe s NikoliÊem doÊi do boqih odnosa Srbije sa susednim dræavama i predvideo da Êe on „snaæno obeleæiti buduÊnost Srbije”.

- Wegove izjave o Srebrenici i Vukovaru bile su gaf za koji smatram da Êe brzo biti prevladan - rekao je Kacin. On smatra da NikoliÊ, kao predsednik, zasluæuje 100 dana politiËkog mira, kako bi se dokazao.

- Mislim da Êe NikoliÊ snaæno obeleæiti buduÊnost Srbije - precizirao je Kacin. Mada su neke NikoliÊeve izjave na poËetku izazvale uznemirewe, Kacin oËekuje da Êe u wegovom mandatu doÊi do poboqπawa odnosa Srbije sa svim susednim dræavama.

- Susednim dræavama potrebno je odreeno vreme da prihvate NikoliÊa kao predsednika Srbije. Verujem da Êe u svojim buduÊim izjavama on biti mnogo oprezniji i da Êe upuÊivati drugaËije poruke - rekao je Kacin. „Srbija iz oblaka da se spusti na zemqu” On je dodao da NikoliÊ, za razliku od prethodnika Borisa TadiÊa, ima priliku da odvoji funkciju predsednika dræave i predsednika stranke. Tako Êe, kako je objasnio Kacin, omoguÊiti stvarawe operativne koalicione vlade, koja Êe se suoËiti sa ekonomskim problemima i nastaviti pribliæavawe Evropskoj uniji (EU).

- VideÊe se kakva Êe koalicija nastati, ali Êe nova vlada svakako morati da konstatatuje da joj je potrebna pomoÊ MMF i da su dræavi u prvom redu potrebne drastiËne reforme - naglasio je Kacin.

On smatra da organizovani kriminal i korupcija „doslovno dave” Srbiju, koja bi, zato, „iz oblaka morala da se spusti na zemqu” i poËne da se bavi stvarnoπÊu, „onako kako se to sada dogaa GrËkoj”.

Kacin prognozira da Êe Srbija morati da prihvati realistiËni pristup pitawu Kosova, koje Êe priznavati sve viπe dræava.

- Kad Kosovo prizna stota dræava, to Êe biti Ëiwenica koju Êe razumeti i u Beogradu, iako Êe je teπko prihvatiti - ocenio je Kacin.

Prema wegovim reËima, „niko od Srbije ne zahteva priznawe Kosova, kao uslov za poËetak pregovora, ali se traæi dijalog sa svim susedima”.

- Srbija se ne moæe i daqe pretvarati da se graniËi sa Albanijom - zakquËio je Kacin.

20. 6. 2012.

FoNet

Iskra 1. avgust 2012.

SAD od buduÊe vlade traæe garanciju poπtovawa ameriËkih interesa

PRITISAK NA MANDATARA DA»I∆A ZvaniËnici Stejt departmenta u Beogradu zbog formirawa nove Vlade Srbije - Riker ukupno tri dana u Srbiji, konaËne stavove doneÊe Gordon Amerikanci ne veruju lideru SPS, ali joπ nije jasno da li traæe koaliciju DS i SNS - DaËiÊ se ne odriËe mandata i poruËuje da Êe poπtovati sporazume s Priπtinom Amerikanci od mandatara Ivice DaËiÊa æele jasne garancije da Êe buduÊa srpska vlada biti „kooperativna” u vezi s Kosovom, kao i da Êe ekonomski interesi SAD u Srbiji biti zaπtiÊeni pred oËekivanim snaæewem ruskog uticaja u sluËaju da na vlast doe koalicija SNS-SPS-URS. To je osnovni razlog za, πiroj javnosti potpuno neoËekivanu, posetu Beogradu zvaniËnika Stejt departmenta Filipa Rikera, koja dolazi usred meustranaËkih pregovora o novoj vladi, svega nekoliko dana nakon πto je lider socijalista Ivica DaËiÊ dobio mandat za weno formirawe.

Povrh svega, Riker ostaje u Beogradu puna tri dana, proveπÊe u Srbiji i ameriËki nacionalni praznik Dan nezavisnosti, a potom u dvodnevnu posetu stiæe i wegov πef Filip Gordon.

Diplomatski izvori Danasa kaæu da je ciq Rikerovog boravka u Beogradu pre svega „prikupqawe Ëiwenica” o planovima nove vlade u vezi s Kosovom, ekonomijom i reformama, te prenoπewe nekih jasnih principa SAD. Na osnovu tih razgovora, Gordon bi liderima politiËkih stranaka, u nedequ i ponedeqak, trebalo da saopπti konaËne stavove Amerike u vezi s novom srpskom vladom. „Ovo jeste vrsta pritiska na DaËiÊa”, saglasni su naπi sagovornici, koji meutim nisu jedinstveni u ocenama da li Amerika zaista ne æeli lidera SPS na Ëelu vlade i zagovara veliku koaliciju SNS i DS. Filip Riker, zamenik pomoÊnika dræavne sekretarke Hilari Klinton, razgovarao je juËe po podne s predsednicima URS, LDP, SPS i SNS Mlaanom DinkiÊem, »edomirom JovanoviÊem, Ivicom DaËiÊem i Aleksandrom VuËiÊem, s kojim je ruËao, a najavqen je i susret s liderom DS Borisom TadiÊem. Kako saznajemo, za danas je dogovoren i sastanak s Borislavom StefanoviÊem, πefom tima Vlade Srbije za dijalog s Priπtinom.

Prilikom ulaska u sediπte URS, na pitawe novinara zaπto je doπao u Srbiju, Riker je u prolazu odgovorio - „zato πto mi se svia Beograd, jer je lep grad”, dok je iz Ambasade SAD saopπteno da je ovo „redovna poseta regionu”.

Sagovornici Danasa kaæu da Amerikanci æele vladu koja Êe iÊi onim putem za koji oni smatraju da je pravi, a da (joπ) nisu uvereni da bi se koalicija SNS-SPS-URS tako ponaπala, pre svega

Iskra 1. avgust 2012.

zbog DaËiÊeve bliskosti s Moskvom i navodnih obeÊawa koja je dao Rusima oko wihovih poslovnih interesa u Srbiji.

M o g u Ê e j e d a Am e r i k a n c i mi s l e d a b i koalicija SNS i DS bila boqi garant „kooperativnosti”, ali treba imati u vidu i da Vaπington nije svemoÊan - ako DaËiÊ, VuËiÊ i DinkiÊ do nedeqe uveËe postignu konaËan dogovor, odnosno ako usaglase koalicioni sporazum, naknadna intervencija i Filipa Gordona liËno neÊe moÊi da bude uspeπna. „Glavna stvar je nepoverewe Amerikanaca u DaËiÊa, dok su sa DS kako-tako veÊ saraivali.

Ambasadorka SAD Meri Vorlik je napravila ozbiqnu greπku, sve vreme misleÊi da Êe se DS i SPS dogovoriti o vladi s TadiÊem mandatarom.

Kada je 28. juna taj mandat dobio DaËiÊ, morali su da se u sve ukquËe qudi iz Vaπingtona direktno”, kaæu Danasovi izvori. „Ja sam mandat dobio i sigurno ga neÊu vratiti zato πto neko æali πto nema velike koalicije. Ako imam veÊinu - imam, ako nemam onda Êemo se objasniti zbog Ëega i idemo na nove izbore, pa Êemo videti za koga Êe narod glasati - da li za one koji imaju podrπku u inostranstvu, a nemaju u svojoj zemqi, ili obrnuto. Srpska vlada se ne odreuje ni u Vaπingtonu ni u Moskvi, veÊ u Srbiji, a ja sigurno neÊe uraditi niπta πto bi πtetilo Srbiji”, ovim reËima je Ivica DaËiÊ odgovorio na pitawe novinara o navodnoj æeqi Amerike da na Ëelu Srbije bude velika koalicija SNS i DS i da je to razlog za dolazak Filipa Rikera u Beograd.

Povodom medijskih spekulacija da Riker æeli da od wega Ëuje da li je „tvrdu” retoriku o Kosovu koristio iskquËivo zbog izborne kampawe ili se ozbiqno zalaæe za razgraniËewe i slawe srpskih snaga na Kosovo, DaËiÊ je odgovorio: „Bio sam proglaπen za Najevropqanina, rad MUP-a ocewen je kao odliËan i kako neko sada moæe da kaæe da nisam prihvatqiv samo zato πto nisam sa TadiÊem... Koliko sam shvatio, Vlada SAD nema nameru da se meπa u formirawe Vlade Srbije, tako je bar zvaniËno objavqeno. Viπe puta sam se sreo s Rikerom, i to u najkritiËnijim situacijama i spreman sam da i daqe razgovaramo”.

DaËiÊ je istovremeno naglasio da se nije „takmiËio” na izborima u Velikoj Britaniji, Rusiji ili SAD, veÊ u Srbiji, i da, ako nekome treba da odgovara, to je onda srpski narod. „Ako se neki stav utvruje po tome da li nisam viπe sa Borisom TadiÊem, to je neozbiqno. Uostalom, to mi niko nije ni rekao. Pitawe je da li je SNS prihvatqiviji za wih”, rekao je lider SPS. Kako je naglasio, SAD su jedan od kquËnih partnera Srbije i radi se na unapreewu odnosa

5

Pritisak na... dve zemqe, πto je potvreno i wegovim prethodnim angaæmanom kao ministra policije tokom prethodne Ëetiri godine.

GovoreÊi o Kosovu, mandatar je istakao da Êe buduÊa vlada primeniti sve πto je dogovoreno u dijalogu s Priπtinom. „Spremni smo da, kada je reË o KiM, ova vlada primeni sve πto je prethodna dogovorila u Briselu. Ova vlada biÊe faktor mira i stabilnosti i veÊ sam razgovarao s mnogim liderima regiona o tome”, rekao je DaËiÊ, uz precizirawe da vlada ima obavezu da sprovede dogovoreno. Neosnovano se podgrevaju sumwe da se to neÊe dogoditi, zakquËio je on.

Koalicioni sporazum SNS-SPS-URS „OËekujem da sledeÊe nedeqe bude odræana sednica Skupπtine Srbije na kojoj Êe biti izabran predsednik parlamenta, a potom i sednica na kojoj bi bila izabrana nova vlada”, najavio je mandatar Ivica DaËiÊ posle sastanka s delegacijom URS s Mlaanom DinkiÊem na Ëelu. DaËiÊ je izjavio da Êe koalicija oko SPS, SNS i URS ubrzo „finalizirati koalicioni sporazum, koji Êe potpisati sve strane”. „Jasno je da je parlamentarna veÊina politiËka realnost”, poruËio je lider socijalista.

Mogu li Amerikanci da spreËe dogovor napredwaka, socijalista i URS-a?

Ogw en PribiÊeviÊ bivπi ambasador u NemaËkoj: Ukoliko Amerikanci procene da je u nekom aspektu koalicije SNS-SPS-URS ugroæen wihov jedini i bitan interes ovde, a to je Kosovo, onda oni mogu da spreËe taj dogovor. Oni to mogu da urade Ëak na dva naËina. Prvi je preko URS i to bez veÊih problema, a drugi je preko SNS, ozbiqnim razgovorom s NikoliÊem i VuËiÊem. Amerika je svetska sila i naravno da svi uzimaju ozbiqno ono πto kaæu. OËigledno je da Amerikanci imaju problem s izjavama Ëelnih qudi iz SPS o Kosovu, koje su date neoprezno i to u fazi formirawa vlade, πto je svakako pogreπno.

Qiqana SmajloviÊ predsednica Udruæewa novinara Srbije Ne mogu. Wihova intervencija dolazi suviπe kasno, a uz to je neverovatno nezgrapna. Tako grubo, otvoreno meπawe u tue poslove nije svojstveno Amerikancima, oni se inaËe ponaπaju sa viπe stila i trude se da ne podseÊaju previπe na velike sile iz kolonijalnog vremena. SAD se kod nas ne libe previπe samo zato jer se seÊaju da su 2008. „rehabilitovali” DaËiÊa i time omoguÊili da DS napravi vladu. Riker i Gordon dolaze jer su uznemireni DaËiÊevom novom retorikom oko Kosova i æele da upozore buduÊu vladu da ne mewa stav kakav je prema Kosovu joπ davno zauzela TadiÊeva vlada.

Danas, 7.4.2012.

Podvukla - Iskra} (P

6

N. TOMI∆ - L. VALTNER

Novi uslovi Srbiji: preko Kosova u EU Bez obzira na to koje stranke budu formirale sledeÊu vladu, najveÊi akteri na sadaπwoj politiËkoj sceni Srbije DS, SNS i SPS, moraÊe se jasno opredijeliti za jedan od dva izbora - Kosovo ili nastavak evropskih integracija.

Politika, pozivajuÊi se na nezvaniËne izvore iz Beograda, prenosi da je πef slovaËke diplomatije i izaslanik visoke predstavnice EU Miroslav LajËak nedavno ispostavio srpskim vlastima tri nova uslova za nastavak evropskih integracija. EU od Srbije zahtjeva ukidawe institucija na sjeveru Kosova, otvarawe predstavniπtava u Beogradu, odnosno u Priπtini, susret vrhovnih zvaniËnika Beograda i Priπtine, kao i ukidawe suda u Kosovskoj Mitrovici i uvoewe posebnog telefonskog broja za Kosovo i Metohiju.

Goran BogdanoviÊ, ministar za Kosovo i Metohiju, u izjavi za Novosti, istakao je da bi prihvatawe uslova EU o otvarawu kancelarija u Beogradu i Priπtini predstavqalo indirektno priznavawe Kosova. „Nijedna buduÊa vlada ne bi smjela da prihvati uslov da Beograd otvori svoju kancelariju u Priπtini jer bi to znaËilo faktiËko priznavawe Kosova. To bi bilo protivno ne samo dræavnoj politici veÊ i stavu veÊine zemaqa Ëlanica UN”, naglasio je BogdanoviÊ.

BogdanoviÊ je dodao da nije tajna da se od Srbije traæi gaπewe institucija na sjeveru Kosova i Metohije, kao i da se prestane sa finansirawem tog dijela dræavne teritorije. „Ni taj uslov nije nov, veÊ je u razliËitim interpretacijama postojao Ëak i prije jednostranog priznavawa kosovske nezavisnosti”, navodi BogdanoviÊ i dodaje da zahtjev Albanaca da Kosovo dobije pozivni telefonski broj postoji veÊ viπe od godinu dana. „Na kompromise i ustupke u tehniËkom dijalogu smo spremni. Ali ne pristajemo da Kosovo dobije telefonski kod koji imaju sve dræave i niπta se nije promjenilo u naπem stavu.

Vjerujem da Êe tu poziciju u pregovorima imati i buduÊa vlada.”

Ivica DaËiÊ, lider socijalista, u nedequ je iznio u javnost da se od nove Vlade Srbije oËekuje da otvori kancelariju u Priπtini, a da se u Beogradu otvori kancelarija kosovske vlade, kao i da socijalisti neÊe uÊi u Vladu koja bi pristala da se ti uslovi ispune.

Politika Borisa TadiÊa „Kosovo i Evropa”, kojom se zalaæe za nastavak evropskih integracija Srbije i oËuvawe nacionalnog interesa tj. nepriznavawa takozvane dræave Kosovo, nalazi se pred ozbiqnim ispitom. Ukoliko Evropska unija nastavi da insistira na pomenutim uslovima buduÊa vlada naÊi Êe se pred najveÊim izazovom u skorijem vremenu.

19.6.2012.

Sajt: In4s

Iskra 1. avgust 2012.

©ta Êe nam vlada, imamo Brisel

STRANKE KAO DA BEÆE OD VLASTI ZBOG OBAVEZA KOJE EU O»EKUJE DA ISPUNE Kako sada stoje stvari, sve politiËke stranke su u igri oko formirawa nove vlade. Sve izuzev Demokratske stranke Srbije Vojislava Koπtunice. Jedino ovu stranku niko ne pomiwe kao moguÊeg uËesnika u izvrπnoj vlasti.

U tom druπtvu nema za wih mesta, no upravo to zasluæuje posebnu paæwu. Za sada je izvesno da u Narodnoj skupπtini Republike Srbije, posle ovogodiπwih parlamentarnih izbora, opoziciju predstavqa 21 poslanik DSS-a i niko viπe. Tako je, dakle, ove 2012.

Na TreÊem zasedawu AVNOJ-a, 3. avgusta 1945. godine, opozicija je brojala 123 poslanika.

Opoziciju su, izmeu ostalog, predstavqali: "Savez zemqoradnika" - 15 poslanika, "Demokratska stranka" - 10 poslanika, "Narodna-seqaËka stranka" - 10 poslanika, "Republikanska stranka" - πest poslanika, "Samostalna demokratska stranka" - pet poslanika. Ukupan saziv VeÊa je brojao 488 poslanika. Tako, uz sve moguÊe finese i distinkcije, ispada da je demokratija od 1945. do danas daleko dogurala.

Doduπe i onda i sada preteæno su uvaæavane spoqne sugestije u oznaËavawu πta je opozicija i ko ne moæe, a ko moæe da bude na vlasti.

Onda su to bile preporuke Krimske konferencije, a sada su to neprikosnovene odluke Brisela.

Bilo je to tada, na samom poËetku uvoewa monopola vlasti jedne jedine partije, a sada je pak doπlo do velike modernizacije. Danas je sve mawe reË o narodnim viπestranaËkim izborima ili o programskoj konkurenciji levice, desnice ili centra, a sve viπe o kartelisanim partijama koje se bave iskquËivo meusobnom saradwom u osvajawu i odræawu vlasti, zaËiwenom malim zadevawima i prividnim svaama u toku izbornih kampawa.

I zb o r i su z a m i πq e n i s a m o k a o prazwikavi ritual koji bi neminovno trebalo da dovede do nastavka vladavine Æutog kartela. Æuti kartel, Ëak i kada se nae u fazi tehniËkog mandata, u stawu je da donese mere pogubne po svoju zemqu. Tako je t eh niËka vlad a Æu tog kartela, na sramotu svog naroda, donela odluku, briæqivo skrivenu od javnosti, da po uzoru na n e k e ze m q e E U z a v e d e sa n k c i j e B e l o r u s i ji .

Evropska "porodica", kako nazivaju EU, toboæe Ëeka da u svoje okriqe primi Æutu familiju il' Æuti kartel Ëim do kraja obavi zadate poslove na Kosovu.

Iskra 1. avgust 2012.

Tako, dakle, stojimo sa demokratijom.

Sa ekonomijom je drukËije, naroËito kada je reË o graevinarstvu, πto najboqe pokazuju neimarski poduh vat minist ra vojnog Dragana ©utanovca u SkerliÊevoj ulici, koji je naiπao na vel iko n e r a z um e v a w e praÊeno Ëak i negodovawem. Sa ciqem bezbednosti i Ëuvawa Hrama svetog Save, ©utanovac, u stvari, podiæe karaulu s koje Êe motriti na Hram, a koju zli jezici pretvaraju u stambeni prostor za izleæavawe.

Da on razume o Ëemu se stvarno radi pokazao je gradonaËelnik Dragan –ilas i svojski g a j e , k a k o i d o l i k u je p r a v o m d r ug u , sv o j i m reπewima pomogao. U svakom sluËaju radi se o mnogo solidnijoj gradwi, nego πto je to bio sluËaj sa predizbornom obilaznicom oko Beograda koju je uniπtila jedna provala oblaka.

Izvesna nervoza oko pravqewa srpske vlade postoji kod briselske administracije i stranih ambasadora u Beogradu. Obilaze nas File, LajËak, Kuper, obilazimo i mi wih, a p o s e b n o E π to n k u i O l i j a R e n a . S v o ji m s v e u Ë e s ta l i ji m i z ja v a m a n a r o Ë i to se i st i Ë e ambasador Danske Mete Kjuel Nilsen, koja stalno ponavqa "ono πto je veÊ ranije rekla" naπim politiËarima: "da pokaæu voqu da napreduju i daju svoj maksimum". Do naπih stranaËkih prvaka, meutim, kao da ne dopiru pouËne i dobronamerne reËi nove zvezde naπeg politiËkog EU æivota Mete Kjuel Nilsen.

Oni deluju potpuno opuπteno. Niko se ne via ni sa kim. VuËiÊ kaæe da moguÊim partnerima nema ni traga, ni glasa, DinkiÊ ne via TadiÊa. »eda ne via KrkobabiÊa. DaËiÊ ne via Palmu. Palma ne via TadiÊa i »edu. Kad bi trebalo da se vide neko je skoknuo u Brisel ili na more. Neko bi nam zamerio πto ne pomiwemo Moskvu, ali to bi bilo neopravdano, jer tamo se ne moæe skoknuti.

Nervoza oko nesastavqawa vlade je tek neπto malo osnovana. Posle Ëetvorogodiπwih r e f o r m i k o j e j e i zv e o Æ ut i k a r te l st v a r i funkcioniπu same po sebe, pa se vlada pokazuje s ve viπe izliπnom. Za reπavawe kosovskog pitawa tu su briselski sporazumi naπeg pregovaraËkog tima i trebalo bi ih samo, po automatizmu, sprovoditi, πto TaËijeva vlada veÊ Ëini.

Izvedena reforma vojske po NATO standardima veÊ daje neprocewive, doduπe tragiËne rezul tate. Beograd je izabrao vlast i –ilas lepo funkcioniπe. U Vojvodini neprikosnoveno i sve

7

Stranke kao... nezavisnije vlada dvojac PajtiÊ-»anak.

Vlada, i da je ima, ne moæe da utiËe na kurs dinara, jer to je posao nezavisnog guvernera ©oπkiÊa. Struja bi trebalo da u naredne tri do Ëetiri godine poskupi izmeu 40 i 80 odsto i to e u nadleænosti nezavisne regulatorne Agencije je za energetiku, a sve na osnovu studije "Svetske banke". Vlada se tu ne pita. Sve cene su zbog kursa dinara, a po nezavisnim træiπnim pravilima veÊ porasle. Pπenice Êe biti i za izvoz, a wu, i bez vlade, nezavisno ima ko da izveze i proda.

Soja je dobro rodila, nezavisno od vlade.

OËekuje se i solidan rod maline, a ako ne bude vlade, malinari se nemaju kome æaliti i gde protestovati. Nezavisna Agencija za borbu protiv korupcije Êe, ako zatreba, od nekog traæiti dopunski izveπtaj. N ezavis ni reviz or neÊe imati kome i zaπto da piπe. Sve Êe nezavisne agencije nastaviti da rade ono πto rade, a pred nezavisnim reformisanim pravosuem su tek pravi nezavisni uspesi i poduhvati. Suewa se mogu i obustaviti, a pritvoru neograniËeno produæavati i pretvarati u kaznu. O nezavisnim medijima i wihovom besprekornom funkcionisawu ne bi trebalo uopπte troπiti reËi. »emu onda æurba sa sastavqawem vlade?

Ako je suditi po onome πto od we nezavisne agencije oËekuju, ona Êe morati da otpuπta zaposlene, da zamrzava plate i penzije, da prestane da se z adu æu je, d a poveÊava PDV i d ruge porez e, moraÊe da daje i velike buxetske subvencije politiËki podobnim tajkunima iz Æutog kartela, i - πto je najgore - moraÊe da bude izvrπilac najgorih i najteæih zahteva koje, radi izgradwe nezavisnog Kosova, EU traæi od Srbije. Nijednoj sada moguÊoj vladi neÊe ni pasti na pamet da, recimo, izvrπi hitnu ekonomsku i politiËku reviziju po Srbiju pogubnog SSP-a.

Pa, zaπto onda æuriti sa sastavqawem nove vlade kada ona ima minimalne πanse da pored toga πto je vlada bude - srpska vlada? Æuta boja postojeÊeg kartela Êe moæda mutirati u neku drugu woj srodnu boju ili nijansu, i to je sve. Po onome πto se moæe videti, izvesno je samo to da sve te boje i nijanse neÊe biti ni nalik srpskoj trobojci.

U tragawu za odgovorom na pomenuto pitawe oko partije koja se i ne pomiwe u igrama oko formirawa vlade, postaje razumqivije zaπto za DSS i Vojislava Koπtunicu tu nema mesta.

SIM, 1.7.2012.

Podvukla - Iskra) (P

8

Vesti-online

Ko nije predsednik u Priπtini, neÊe biti to ni u Beogradu Povodom sporne izjave predsednika Srbije Tomislava NikoliÊa da misli da nikada neÊe biti predsednik u Priπtini, podseÊamo ga na Ëiwenicu da je teritorija Srbije opπte poznata i Ustavom definisana te da je ovakvom svojom izjavom direktno prekrπio Ustav i izazvao veliko uznemirewe i ogorËewe graana Srbije. Ako je Predsednik time hteo da kaæe da ga aktuelne πiptarske teroristiËke institucije ne priznaju za predsednika, to je jedna stvar, ali je sasvim druga stvar ako to znaËi da Predsednik ne vidi Priπtinu kao deo Srbije.

Ovu konfuznu izjavu niπta nije pojasnilo dodatno saopπtewe iz predsedniËkog kabineta, veÊ je samo pojaËalo nejasnoÊu i dodatno poveÊalo sumwu u Predsednikovu politiku prema Kosovu i Metohiji. Jer ako se priznaje sve πto je reæim Borisa TadiÊa ispregovarao u Briselu na πtetu srpskih nacionalnih interesa i æeli nastaviti daqe, onda se postavqa pitawe da li se na AndriÊevom vencu desila smena ili je u pitawu kontinuitet politike prema Kosovu i Metohiji.

Iskreno se nadamo da je ova izjava plod nesmotrenog gafa i nesnalaæewa u prvim predsedniËkim danima i zahtevamo precizno objaπwewe i izviwewe. U suprotnom, Predsednik koji izjavquje da neÊe biti predsednik u Priπtini treba da zna da sa takvim izjavama i delima uskoro neÊe biti Predsednik ni u Beogradu.

11.7.2012.

Informativna sluæba Dveri

Ruski zakon: NVO-s finansirani iz inostranstva - `strani agenti” Ovaj zakon, predloæen Dumi (450 poslani ka) od strane vladine stranke `Jedinstvena Rusija`, proglaπava nevladine organizacije (NVO) `finan sirane iz inostranstva` `stranim agentima` i na prvom glasawu usvojen je ogromnom veÊinom glasova, 323:4 Opoziciona stranaka `Pravedna Rusija` bojkotovala je glasawe. Zakon traæi da takve NVO same sebe identifuju kao `strani agenti` i o svome radu dva puta godiπwe podnose nadleænim vlastima svoje izveπtaje `skandalozno ozloglaπavawe` kaæu strani i domaÊi kritiËari. „Ovaj zakon ne zabrawuje strano finasirawe, samo traæi poπtewe. Kao πto svako kaæe svoje ime kad se upoznaje, tako i ove NVO treba da kaæu ko su, kad se obraÊaju javnosti”, rekla je poslanik Irina Jarovaja iznoseÊi zakon pred Dumu.

KritiËari kaæu da zakon hoÊe da uguπi otpor i osakati opozicione proteste. Zakon Êe bez sumwe znatno smawiti aktivnosti ovih NVO i `potkopati` rad organizacija kao Amnesty International i Transparency International. Vladini poslanici odgovaraju da je zakon `kopija` sliËnog zakona koje su SAD izglasale za vreme proπlog rata da spreËe rovarewa Naci-simpatizera.

6.7.2012.

Reuters

Iskra 1. avgust 2012.

MeustranaËka surevwivost i podela vlasti ugroæava stvarawe vlade

PREVI©E ZLE KRVI U DA»I∆EVOJ VLADI Sad se vidi da je Ivica DaËiÊ s onom „Ne zna se ko Êe biti predsednik, ali se zna ko Êe biti premijer”, mislio ozbiqno. Samo se preigrao tipujuÊi na TadiÊa u drugom predsedniËkom krugu.

Poπto je Boris izvisio, nije viπe bilo πanse da DaËiÊ bude premijer u toj podeli karata, pa se logiËno okrenuo napredwacima. Znao je on to odmah ali se malo igrao, pripremao nas na preokret, iako ga znamo od pre Ëetiri godine. Sada je uradio istu stvar, samo u drugom smeru.

Dakle, on je veπt politiËar. O moralu bi bilo suviπno govoriti. Sad joπ da se on, VuËiÊ i DinkiÊ dogovore o podeli plena, i imaÊemo novu vladu. Meutim, da stvari ni tu ne idu lako, vidi se po VuËiÊu. Smrknuta faca na zajedniËkom pojavqivawu s DaËiÊem neÊe ga opravdati πto je pogazio sve πto je o wemu godinama govorio. To je, vaqda, politika. On je najavio da Êe vlada biti formirana do 24. jula. Istovremeno je zapretio da SNS neÊe uËestvovati u vladi u kojoj neÊe odluËivati. Kako da ne odluËuje najveÊa stranka u toj eventualnoj vladajuÊoj koaliciji? Tako, πto je izgleda ucewena od malih partnera. Prema medijskim spekulacijama od planiranih 15 ministarstava u vladi, Ivica traæi Ëak osam da ne bi bio preglasavan kao Vojislav Koπtunica u vreme kohabitacije s TadiÊem.

AnalitiËari kaæu da ne znaju ni za jedan primer u svetu da je premijer bio iz stranke koja nije bila najjaËa u vladajuÊoj veÊini. NeuobiËajeno je da stranka te veliËine kao πto je Srpska napredna stranka bude deo vlade, a da ne da premijera. Do sada je vaæilo pravilo da najveÊa stranka daje predsednika vlade, koji je stoæer, temeq i kiËma vlade. „Formirawe vlade nikada nije zavrπeno dok se u parlamentu ne izglasa. SNS neÊe dozvoliti da bude poniæavan i neÊe biti niËiji potrËko.

HoÊemo da donosimo vaæne i kquËne odluke, hoÊemo da preuzmemo odgovornost jer hoÊemo da mewamo Srbiju. Ako to budemo mogli, iÊi Êemo u vladu, ako ne - neÊemo”, rekao je VuËiÊ na sednici Glavnog odbora stranke.

Cvijan i VuËiÊ ObraÊajuÊi se Ëlanovima GO, u delu sednice otvorenom za javnost, VuËiÊ je rekao da Êe SNS uÊi u novu vladu Srbije samo ukoliko bude bio u poziciji da mewa Srbiju i dodao da Êe stranka nastaviti razgovore o formirawu vlade sa SPSom.”Uvek postoji moguÊnost da se veÊina stvori na nekoj drugoj strani, ali mi bez naπih ciqeva i programa neÊemo da ulazimo”, rekao je VuËiÊ.

Sv ojim partijsk im kolegam a VuË iÊ je poruËio da neÊe dozvoliti da neko ue u vlast samo radi bogaÊewa i naveo da je „mnogo bogatih i vaænih qudi” proteklih dana posredstvom medija vrπilo svojevrstan pritisak da neki ministri

Iskra 1. avgust 2012.

budu iz SNS-a. „Ja garantujem svojim ostankom ovde da ti qudi neÊe biti ministri ili ja neÊu biti na ovom mestu”, rekao je VuËiÊ, dodajuÊi da su neki pomislili da mogu da vode politiku SNS-a iza zavese, ali to nije moguÊe.

Takoe je podvukao da je sve πto je ”Ëitano u novinama laæ”, te dodao da ima naæalost i nekih qudi iz stranke koji su se preko novina nudili za vladu.

Na istom Glavnom odboru, doπlo je, prema pisawu Aloa, do æestoke svae izmeu VuËiÊa i Vladimira Cvijana, bivπeg generalnog sekretara Borisa TadiÊa. Wemu je, navodno, VuËiÊ zamerao πto je novinarima rekao da je glavni kandidat za ministra pravde, a ovaj je uzvratio prozivkama da se lider napredwaka mnogo umislio, te da mu je bio dobar kad je trebalo da zavrπava neke stvari za wegove roake... Cvijan je uz psovke izleteo iz sale gde je bio sastanak.

VuËiÊ je potom rekao: „Srbija se nalazi u tako æalosnom i teπkom stawu da samo falimo mi koji treba da je dokrajËimo da bi nas desetak bilo bogatije” i nastavio s prioritetima nove vlade.

Prema wegovim reËima, neophodno je d a se poboqπa æivotni standard graana i qudi moraju boqe da æive od politiËara. Drugi ciq jeste da Srbija dobije datum za otpoËiwawe pristupnih pregovora sa EU. Daqi prioritet Êe biti, kako je naveo, borba protiv korupcije i kriminala, koja Êe, kako je podvukao, biti voena „æeπÊe nego ikada”.

S tim u vezi je istakao da Êe biti ispitane privatizacije, „kako bi poπteni upravqali zemqom, a ne oni najbogatiji koji su oteli imovinu”.

Obnovili neprijateqstvo Mlaan DinkiÊ je napisao na Tviteru da Velimir IliÊ neÊe biti ministar poqoprivrede, na πta je prozvani reagovao reËima da neÊe DinkiÊ veÊ DaËiÊ odluËiti ko Êe da bude ministar kog resora. „S obzirom na to da se NS o svim pitawima za buduÊu Vladu dogovara sa koalicionim partnerom - Srpskom naprednom strankom, pravo je pitawe po Ëijem nalogu se DinkiÊ bavi kadrovskim reπewima u buduÊoj Vladi i Ëiji je interes da ministar poqoprivrede bude neko drugi a ne Velimir IliÊ”, navela je Nova Srbija u saopπtewu.

Teπko da se mogu zaboraviti i sve optuæbe koje je u prethodne Ëetiri godine VuËiÊ izneo na raËun Ivice DaËiÊa, od toga da je najveÊi laæov jer je prekrπio koalicioni sporazum o vlasti u Beogradu, do skoraπwe optuæbe da se sastajao sa kontroverznim Lukom BojoviÊem. VuËiÊ je, takoe, za upropaπtavawe privrede optuæivao godinama Mlaana DinkiÊa. Svojevremeno je u Skupπtinu doneo prugasto zatvorsko odelo da bi ilustrovao πta Ëeka bivπeg ministra ekonomije.

9

EU UBRZAVA DIJALOG O KOSOVU Posle 'uspeπne' posete Briselu, NikoliÊ izgleda nastavqa staru politiku popuπtawa EU; Ëini mu se da TadiÊ nije pogazio Ustav u pregovorima o KiM, pristaje na nastavak dijaloga i implementaciju veÊ dogovorenog i uslov da nema pregovora o ulasku u EU bez normalizacije odnosa sa Priπtinom, a nema joπ ni novu vladu - Jedan od konkretnih rezultata posete Briselu novog predsednika Tomislava NikoliÊa je i najavqeni dolazak u Beograd, u sredu, posrednika EU Roberta Kupera. Sve se tom prilikom ubrzalo, a da je Kuperov iznenadni dolazak tada ugovoren, potvruje za „Novosti” i Maja KocijanËiË, portparol visoke predstavnice Ketrin Eπton. „Posle NikoliÊeve posete, gde je dijalog bio jedna od glavnih taËaka razgovora, fiksiran je datum Kuperovog odlaska u Beograd”, istiËe ona.

NikoliÊevi razgovori s najviπim evropskim zvaniËnicima krajem proπle nedeqe s nestrpqewem su bili iπËekivani i u Beogradu, i u Briselu. Od preovladavajuÊih tonova iz ovih susreta, na neki naËin zavisio je i buduÊi ritam evropskih integracija Srbije. Rezultat je, oËigledno, bio i iznad oËekivawa.

PoËetna zebwa Ketrin Eπton da li Êe uspeti da prepozna predsednika NikoliÊa, brzo je, posle nekoliko prvih reËi upoznavawa, ustupila mesto opuπtenijoj atmosferi u otvorenom dijalogu, πto je uzrokovalo znaËajan produæetak predvienog vremena za razgovor. Tako je bilo na svim NikoliÊevim sastancima toga dana u Briselu, tokom kojih je dobio punu podrπku evropskih zvaniËnika. Proπlost je stavqena u zagradu, a

Previπe zle...

Formirawe vlade napredwaka i socijalista oteæava i okolnost da im kao maË nad glavom stoji optuæba kako neÊe biti dovoqno „evropejci” i kako Êe vratiti Srbiju u nemilosrdne devedesete. Zbog toga oni svako malo moraju da se pravdaju i zakliwu da su veÊi katolici od pape.

Mandatar za sastav nove vlade Ivica D aËiÊ demantovao je da postoje razlozi za uznemirenost zbog sastava buduÊe vlade i naglasio da Êe wegov kabinet raditi na produbqivawu saradwe dræava i naroda Balkana. „Osim zadataka koje Vlada Srbije treba da ima kada je reË o evrointeregracijama, zaπtiti nacionalnih i dræavnih interesa, borbi za standard graana, ekonomskom oporavku, vl ada Êe svakako imati znaËajan zadatak da nastavi politiku dobre saradwe i pomirewa u regionu.”

Da li Êe se, kad se sve to ima u vidu, oni slagati kao rogovi u vreÊi ili Êe qubav prema vlasti nivelisati sve ranije sukobe, videÊe se ako f ormiraju vladu . Zaista, nakon svega, nije nemoguÊe ni da se odustane i od ove kombinacije i da u vlasti zavrπe napredwaci i demokrate.

Koreni, 4.7.2012.

(Podvukla - Iskra)

10

Antigona LaketiÊ

neophodnost okretawa ka buduÊnosti navedena kao kquË buduÊih veza izmeu Beograda i Brisela, i odnosa u regionu.

NikoliÊevom sastanku s Ketrin Eπton je, kao πto je poznato, prisustvovao i posrednik u dijalogu Kuper, πto je bilo od suπtinskog znaËaja za daqe ispuwavawe preostale obaveze Srbije do otvarawa pregovaraËkih poglavqa za Ëlanstvo u EU. Predsednik NikoliÊ je traæio da mu tom prilikom budu pojaπweni svi dosadaπwi dogovori postignuti u okviru dijaloga, insistirajuÊi na tome da se utvrdi kako je doπlo do razlika u tumaËewima.

Poveden je otvoren razgovor, a poverewe je oËigledno uspostavqeno, jer je NikoliÊ posle sastanka izneo uveravawa da mu se na osnovu pre doËenog materijala Ëini da Ustav Srbije nije prekrπen, dok je Kuper odmah poæurio u Beograd, da na ostvarenom kontaktu nastavi da gradi daqu s a r a d w u. O d m a h s u tr a d a n K u p e r Ê e b i ti i u Priπtini.

Zanimqivo je da se stvari sada toliko ubrzavaju da Kuper dolazi u Beograd dok Srbija joπ nem a ni novu vlad u, ni preg ovaraËa. Maja KocijanËiË je zato za „Novosti” istakla da u petak joπ nije bilo poznato s kim Êe u Beogradu sve razgovarati, ali da se ciq posete zna. „Robert Kuper odlazi u Beograd i Priπtinu u k o n t e k s tu p r i p r e m a za n a s t a v a k d i j a l o g a i implementacije veÊ postignutih dogovora” , kaæe KocijanËiËeva.

BiÊe to, oËigledno, prilika i da se nastavi s razjaπwavawem zbog Ëega u pojedinim situacijama, kao πto je to, na primer reË s fusnotom, ima znaËajnih razlika u tumaËewima.

Iako su u Srbiji bili izbori, Maja KocijanËiË podseÊa na to da kontakt izmeu Beograda i Brisela, povodom dijaloga s Priπtinom, nije prekidan. „Poznato je da je u dijalogu na najviπem nivou bila pauza, ali se nastavilo sa radom u svemu ostalom, kao i na primeni do sada postignutih dogovora, preko radnih grupa”, istiËe ona.

Srbija veÊ na jesen, ubrzo posle letwe pauze u radu evropskih institucija, oËekuje datum za poËetak pretprijemnih pregovora. Uslov za to je daqa normalizacija odnosa s Priπtinom, podseÊa list.

19.6.2012.

(Podvukla - Iskra)

VeËerwe novosti

Iskra 1. avgust 2012.

Od RaËka do Hule: Evropi je dosadno bez rata

NATO INTERVENCIJA U SIRIJI, PO MERI NAPADA NA SRJ 1999.

Masakr u sirijskom selu Hula podsetio je visoke ruske zvaniËnike na tragediju u kosovskom selu RaËak, koja je posluæila kao opravdawe za bombardovawe SRJ 1999.

Agresija na SRJ 1999: posle RaËka se brzo preπlo na bombe. U sluËaju Sirije, reakcija na masakr u Huli bila je dobro koordinirana.

Tragediju u selu RaËak, gde je 1999. pronaeno nekoliko desetina leπeva kosovskih Albanaca, takozvanih „civila”, Zapad je vrlo brzo okvalifikovao kao „genocid”. Taj dogaaj je dao prividnu legitimnost vojnoj operaciji NATO-a protiv SR Jugoslavije. Udar alijanse, izvrπen bez odluke Saveta bezbednosti OUN, Ëime su prekrπeni i Statut UN i svi moguÊi dokumenti OEBS-a, prouzrokovao je pogibiju viπe hiqada mirnih graana SRJ i raspad zemqe.

Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov nedavno je ovako prokomentarisao te dogaaje: „Kada je EU donela odluku da se ovaj dogaaj ispita, angaæovani su forenziËari iz Finske. Wihov izveπtaj je dostavqen Haπkom tribunalu. Delegacija Rusije i joπ nekoliko delegacija iz drugih zemaqa zamolile su da se taj dokument dostavi i Savetu bezbednosti, ali to nije bilo uËiweno. U medije su curile informacije da niko od qudi pronaenih u RaËku nije ubijen iz neposredne blizi ne , nego da s u svi , sud eÊ i p o k ara kte ru rawavawa, poginuli u borbi. Ja ne znam πta piπe u t o m i z v e π t a j u , a li o b z i r o m d a o n u o p π t e n i j e objavqen, imam osnova da mislim da su informacije koje su procurile u medije bile taËne i da su odgovarale sadræaju sprovedenog istraæivawa.”

Ovu provokaciju, koja se dogodila pre trinaest godina, ruske diplomate danas komentariπu u vezi sa najnovijim dogaajima u sirijskom selu Hula, gde su takoe pronaena tela viπe od stotinu poginulih, ukquËujuÊi æene i decu. Ko je izvrπio ovaj zloËin: armija ili odredi opozicije? Kao i u sluËa ju sa RaËkom, Zapad koristi tragediju u Huli kao validan povod za poËetak vojne operacije protiv Sirije, ne ËekajuÊi rezultate nezavisnog istraæi vawa ovog zloËina.

Novoizabrani predsednik francuske Fransoa Oland, kopirajuÊi manire i intonaciju svog prethodnika Nikole Sarkozija, odluËno izjavquje: „Ne moæemo dozvoliti da Asadov reæim ubija sop stveni narod”. Odmah postaje jasno da su zapravo Evropqani ti koji se spremaju da ubijaju sirijski narod . MoguÊnost uËeπÊa u takvoj operaciji nagovestili su zvaniËni Pariz i Brisel. Svakoga dana novinski izveπtaji dopuwavaju spisak dræava koje æele da se pridruæe vojnoj operaciji protiv Damaska. Na Zapadu je veÊ formiran stav o krivci ma za tragediju u Huli, i to samo na osnovu podataka

Iskra 1. avgust 2012.

koji pristiæu iz redova sirijske opozicije.

Tragedija u Huli je mnogim evropskim zemqama posluæila kao povod da sirijske ambasadore proglase za „persone non-grata”, iako ovi nisu uËinili niπta πto protivreËi wihovom diplomatskom statusu. Sve to navodi na misao da veÊ postoji razraeni plan. Mnogo toga nam govori Ëiweni ca da je na tragediju u Huli Zapad reagovao muwevi to i koordinirano, i da su u tome uzeli uËeπÊa i takozvani „Prijateqi Sirije”, iako se Ëinilo da oni viπe i ne postoje.

Kofi Anan, specijalni izaslanik OUN i Lige arapskih dræava, posle dvodnevnih pregovora u Damasku izjavio je da je kriza dospela do „kritiËne taËke”. Ipak, Anan nije pokrenuo neku novu inicija tivu, nego je samo joπ jednom pozvao sukobqene strane da prekinu sa nasiqem. Takvi pozivi ne utiËu mnogo na sirijsku opoziciju, sastavqenu od mnoπtva naoruæanih odreda koji se nikome ne potËiwavaju.

Meu wima ima i obiËnih bandita koji koriste politiËku nestabilnost za liËno bogaÊewe, ima takozvanih dobrovoqaca iz arapskih zemaqa, ima i ratnika „Al-Kaide”. Na Zapadu ima mnogo onih koji se zalaæu za bombardovawe kako bi mogli da dovedu na v la s t m a r i o n e t e i z r e do v a s i r i j s k e o p o z i c i j e .

Koliko Êe Sirijaca poginuti od takvog „mirotvorstva”, o tome niko od Asadovih protivnika ne govori naglas. U wihovim oËima samo su predstavnici opozicije Sirijci, a svi koji podræavaju zvaniËni Damask kao da su neke druge nacionalnosti, pa za wih i ne treba mnogo mariti.

Doduπe, francuski predsednik, kao i wegove kolege iz EU, potpuno je svestan da ni od Rusije ni od Kine neÊe u Savetu bezbednosti OUN dobiti mandat za vojni prevrat u Siriji. Moskva i Peking su veÊ nekoliko puta blokirali rezolucije koje otvaraju put za udare po Damasku iz vazduha. BlokiraÊe ih i ubuduÊe. Na samitu Rusije i EU, odræanom 3. i 4. juna u Sankt Peterburgu, sirijsko pitawe je bilo jedno od najvaænijih. Naπi zapadni partneri pokuπali su da ubede Moskvu da ostane neutralna ukoliko doe do vojne operacije snaga alijanse protiv Damaska. Ali, nije im poπlo za rukom.

Z a p a d n e s k r i v a da o d a v n o p o m a æ e n aor uæa nu sir ijsku op ozi ciju . Vlada Holandije otvoreno priznaje da pruæa finansijsku i tehniËku podrπku Asadovim protivnicima. Na zvaniËnoj sirijskoj televiziji svakodnevno se prikazuju zapleweni kamioni sa oruæjem namewenim opozicionerima.

Moskva nije niπta mawe od Zapada zainteresovana za prekid nasiqa u Siriji, ali smatra da je u meunarodnim odnosima nedopustivo leËiti glavoboqu pomoÊu giqotine. Plan Kofija Anana i daqe je jedini instrument koji je podræan od strane

11

Nato intervencija... s v et s k e z aj ed ni ce i k oj i m oæe d a s pre Ëi j oπ maso vni ja k rvo pro li Êa i verske sukobe veÊih razmera u Siriji. To potvruju i dogaaji u Libanu, gde se pod uticajem susednog konflikta veÊ sukobqavaju razliËite verske zajednice. U Rusiji se svi slaæu da predsednik Sirije nema pravo da ubija mirno stanovniπtvo. Ali to pravo nema i ne moæe ga imati ni ratoborna vojna maπinerija NATO-a.

U Moskvi se ne iskquËuje i takav razvoj situacije u kome Êe Zapad, i ako ne dobije podrπku Ujediwenih nacija, iskoristiti NATO snage za vojni udar na Siriju. Isto je tako alijansa 1999. napala SR Jugoslaviju, bez ikakvih rezolucija Saveta bezbednosti. Kao πto je bilo i u sluËaju sa Beogradom, Moskva i Peking Êe i u ovom sluËaju iskoristiti sva dostupna diplomatska sredstva da spreËe agresiju.

Ipak, treba biti realan. Ako poËne operacija alijanse protiv Sirije, ni Rusija ni Kina neÊe ratovati na strani zvaniËnog Damaska. Ali, kao i za vreme jugoslovenske krize, Moskva i Peking nikada neÊe dozvoliti da Ujediwene nacije daju legitimitet napadu na suverenu dræavu. PoËetak operacije ali janse protiv Sirije bez odobrewa Saveta bezbed nosti Ujediwenih nacija biÊe znak da je postojeÊem s i s t e m u m e  u n a r o d n e b e z b e d n o s t i do π a o k r a j .

Dejstva NATO pakta protiv Beograda 1999. godine u Rusiji i Kini su shvaÊena kao odstupawe od pravila, i Ëak u izvesnom smislu kao stvar koja se tiËe pre svega Evrope. Tada je joπ postojala nada da se sliËne situacije ubuduÊe nikada neÊe ponavqati. Ali i pored toga, ruska diplomatija je uvek bila uverena da je uËinila sve πto je mogla ne bi li spreËila agresiju na SR Jugoslaviju 1999. U Moskvi su takoe uvereni da i reæim Slobodana MiloπeviÊa mora da snosi svoj deo odgovornosti za tadaπwu situaciju.

Danas je moguÊnost operacije NATO snaga protiv Sirije realnija nego ikad. Niko u Rusiji ne oslobaa odgovornosti sirijskog predsednika Baπara Asada za nastalu krizu. Ali ni Rusija ni Kina se ne mogu sloæiti sa spremnoπÊu Zapada da u m e s t o t r a æ e w a di p l o m a t s k i h r e π e w a b e z dvoumqewa primeni silu po „jugoslovenskom modelu” u ciqu smewivawa nepoæeqnog reæima. Za sada nije jasno kako Êe postupiti Moskva ukoliko joj zvaniËni Damask uputi molbu za pruæawe vojnotehniËke pomoÊi. Kako god bude, jedno je oËigledno: konaËan raspad Ëitavog sistema meunarodnog prava, i pre svega sistema Ujediwenih nacija, biÊe podsti caj za sveopπtu trku u naoruæavawu, izmeu ostalog i u nuklearnoj sferi.

Danas je Sirija upravo ona crvena linija koju Z a p a d n e t r e b a d a p r e  e u s v o me n a r u π a v a w u meunarodnih zakona. Ako to ipak uËini, svet Êe u daleko veÊoj meri postati opasan i nepredvidqiv.

Moæda je zbog toga ministar odbrane SAD Leon Paneta na pitawe novinara vezano za vojnu operaciju protiv Sirije bez odobrewa Saveta bezbednosti OUN vrlo jasno odgovorio: „Ja tako neπto ne mogu ni da zamislim”. Ali, naæalost, politiËke odluke o vojnoj operaciji NATO-a protiv Damaska ne donosi on.

Ruska reË, 19.6.2012. <ruskarec.ru>

12

Jevgenij ©estakov Podvukla - Iskra) (P

Tajni plan o ujediwewu Evrope po uzoru na SAD Ministri spoqnih poslova deset Ëlanica EU, predvoeni πefom nemaËke diplomatije Guidom Vesterwellom, uputili su juËe apel vladama EU, u kome istiËu neophodnost hitnog prenoπewa punomoÊi u odluËivawu o privrednim i finansijskim pitawima sa nacionalnih nivoa u ruke institucija EU. Ovakav zahtev ministara je prvi iskorak u javnost „Grupe buduÊnost”, u skladu sa ciqevima koje su odredili 19. marta u Berlinu.

BeËki dnevnik „Die presse” tvrdi u svom juËeraπwem izveπtaju da je apel iz Brisela logiËni nastavak zalagawa „Grupe buduÊnost” za deklarisane ciqeve o Ëijem je ostvarewu postignut pismeni sporazum na tajnom sastanku, ovog maja u BeËu. Ovaj dnevnik se poziva na zakquËke iz dokumenta koji je potpisalo svih deset uËesnika beËkog sastanka - ministri spoqnih poslova NemaËke, Italije, ©panije, Portugalije, Holandije, Belgije, Danske, Austrije, Luksemburga i Poqske. „U zajedniËkom dokumentu naglaπava se neophodnost ustoliËewa novog demokratskog poretka EU. Po ugledu na ameriËki dvodomni sistem, novi poredak bi podrazumevao direktni izbor πefa evropske vlade (sadaπwe Evropske komisije) i prenoπewe svih vitalnih punomoÊi u wenu nadleænost, ukquËujuÊi i izbor i imenovawe evropskih ministara.”

Izvor u centrali NarodwaËke partije pojasnio je kako potpisnici „Grupe buduÊnost” definiπu buduÊu ulogu nacionalnih vlada i parlamenata: „Predstavnicima nacionalnih saziva i vlada bilo bi omoguÊena kontrola zakonodavne vlasti preko saziva Evropskog gorweg doma. U ovom telu bi se okupila dva-tri predstavnika svake zemqe Ëlanice, a po wegovom konstituisawu, Gorwi dom bi zamenio dosadaπwi Evropski savet - saziv πefova dræava i vlada EU”. „Grupa buduÊnost” deset πefova diplomatija EU je - po definiciji takozvanog dnevnog izveπtaja Ministarstva spoqnih poslova u Berlinu od 19. marta ove godine - neformalnog i savetodavnog karaktera. Osnovana je tog dana u berlinskoj Vili „Brozik”, na hitno sazvanom sastanku Ëiji je domaÊin bio Vesterwelle. Orijentacija, zakquËci i naËela Grupe-B, definisana u pismenom dokumentu koji je obelodanio beËki „Die Presse”, samo su orijentacioni okvir buduÊih aktivnosti. „Odluke o sledeÊim, dalekoseænijim koracima, trebalo bi da budu donete u julu ove godine, na sastanku u Madridu”, izvestio je juËe liberalnim krugovima blizak beËki „Standard”.

List tvrdi da Êe sastanku u ©paniji prisustvovati 11 ministara - πef francuske diplomatije Laurent Fabius biÊe ukquËen u rad „Grupe buduÊnost”.

20.6.2012.

Sajt: <gdeinvestirati.com>

Iskra 1. avgust 2012.

BRANKO DRAGA π: BRUKA

TADI∆ I NIKOLI∆ - KURTA I MURTA - WIHOVE POSLEDICE, A NA© NAUK KURTA - Narcisoidni mediokritet, uzurpator i malograanin Kurta izgubio je izbore.

Izgubila je i wegova partijska kompanija za krae i πpekulacije. Graani Srbije su jasno rekli da ne æele viπe da ga vide i da je wegova politiËka karijera zavrπena. Uprkos tome πto je Kurta pokrao izbore, πto je kupovao glasove, pretio zaposlenima i penzionerima, pretio svim graanima da Êe, ukoliko on ne bude po treÊi, uzurpatorski, put izabran za predsednika izbiti novi balkanπki ratovi, da Êe dræava izgubiti svoju sigurnost, a graani svoju buduÊnost, uprkos takvom medijskom teroru i linËu, ratnohuπkaËkom govoru, graani su bili hrabri i odbili su da mu daju glas. Neki nisu izaπli na izbore, neki su se prikquËili belim listiÊima, dok su neki, zapuπivπi nos, glasali za Nevernog Tomu. Tako je Neverni Toma, ni kriv ni duæan, dobio glasove onih graana koji nikada za wega ne bi glasali.

Politika je zaista iracionalna. Graani su glasali za onoga koji nije wihov izbor, ali su smatrali da je i to mawe zlo nego da Kurta ostane na vlasti. Tu noÊ, kada je Kurta izgubio, imali smo prilike da vidimo wegovo lice koje je viπe govorilo od svih wegovih nauËenih demagoπkih fraza.

Bilo je to sumanuto, iskrivqeno, uplaπeno i izbezumqeno lice psihopate, koji je tek te veËeri shvatio da gubi vlast i da odlazi na smetliπte istorije.

Pogledajte, molim vas, te fotografije i videÊete prestravqenog vlastodrπca, koji se bori za goli opstanak na slobodi. I umesto da dræavni tuæilac po sluæbenoj duænoπti pokrene kriviËno gowewe Kurte, jer je zastraπivao graane novim balkanskim ratovima i tako πirio paniku, strah i pretwe, nekoliko dana nakon izbora saznajemo da je Kurta spreman da bude premijer. Neverovatno!

Kao da se niπta nije dogodilo na izborima. Kao da Kurta nije izgubio predsedniËke izbore i kao da wegova stranka nije dobila svega 11,88 odsto glaπova svih graana Srbije.

Kurta je pogazio svoju reË u izbornoj noÊi, kada je rekao da neÊe biti premijer i da Êemo se sa wim videti u nekom drugom filmu. Kurta nema morala i sve mu je dozvoqeno. Sada ga vidimo zagrqenog sa svojim protivnikom i obeÊava da Êe da okrene drugi list, samo da bude premijer i da mu ostane rezidencija i blindirani mercedes. Tako je izborna voqa graana ponovo izigrana. Nesposobni psiholog, politiËka zamlata koji je nama sluæio za sprdawe i ismejavawe, lewivac, demagoπki frazeolog i spinovani folirant, uzurpator, politiËar koji je u osam godina svoje vladavine uniπtio

Iskra 1. avgust 2012.

dræavu, institucije, ekonomiju i graane, danas traæi da mu udele mandat premijera. Kurta niπta ne zna o ekonomiji. Ali to nema veze, ministri koje ima nameru da predloæi u vladu, takoe se ne razumeju u posao koji treba da rade. Mucavi »eda i dinastija KrkobabiÊ, sve sa pravnikom PetroviÊem kao struËwakom za poqoprivredu i turizam i Malim Slobom u policiji, siguran su dokaz da Êemo biti potpuno uniπteni. Ponovo se vraÊamo na poËetak. Nakon izbora isti ostaju na vlasti.

Izbori πu bili besmisleni. Kurta se vratio iz mrtvih. Namerava posle Ëetri godine ponovo da bude predsednik. Veruje da Êe u tome uspeti. On Êe biti predsednik, ali Srbija Êe biti uniπtena do temeqa.

MURTA - Nesposobni i neverni Murta je pobedio Kurtu na izborima za predsednika. Murta je zadovoqan svojim politiËkim uspehom i presretan je prigrlio Kurtu. Sada shvatate zaπto sam pisao da su se Kurta i Murta dogovorili.

Birokrate iz Brisela su tri sata pre zatvarawa izbora Ëestitali Murti pobedu. Tako su hteli da ponize graane Srbije i da nam poπaqu poruku da na izborima graani niπta ne biraju, nego da Brisel o svemu odluËuje. Brisel je stvorio i Kurtu i Murtu i spremio ih je na kohabitaciju. To πto su jedan o drugome izneli najgore moguÊe stvari, koje su istinite i koje trebaju da odnesu sa politiËke scene i Kurtu i Murtu, to Brisel uopπte ne zanima.

Briselsku birokratiju interesuje samo da Kurta i Murta sluπaju wihove naloge. Murta je to pokazao odmah nakon nameπtene predsedniËke pobede nad Kurtom. Izjavio je da mora hitno da se formira vlada da bi πe otpoËeli pregovori sa MMF-om. seÊate se da sam napisao da Êe prvi potez nove vlade biti da pozove ekonomske ubice iz MMF-a da se vrate na mesto zloËina i zavrπe ono πto su zapoËeli. Murta radi po planu onih koji su ga stvorili i naπminkali. Neverni Toma je izdao svog duhovnog oca ©eπeqa i on je, kao svaki konvertit, spreman na nove izdaje. Graani Srbije su ponovo besramno obmanuti. Graani Êe morati na ulici da se izbore za demokratiju i svoju slobodu. Mirnim graanskim protestima siromaπnih, opqaËkanih, obmanutih, nezaposlenih i prevarenih graana moraÊe da se sruπi totalitarizam u politici.

Demokratija je poËela na ulici i ona mora da se vrati na ulicu, jer se samo uliËnim protestima graana moæe da vrati izgubqena energija za politiku. »ekam to vreme.

ZAGORKA - Profesorka Zagorka GoluboviÊ je izjavila da je pobeda Nevernog Tome ravna pobedi Hitlera 1933. godine. Profesorka je branila, kako to rade boqπevici, svoga uËenika i miqeni

13

TadiÊ i NikoliÊ... ka Borisa, jer je on predivan, ali mu okruæewe ne vaqa. Tu argumentaciju smo culi i za Tita, Slobu i –iniÊa. Profesorka je bila oπtra i iskquËiva.

Ko se sa wom ne slaæe, taj je faπista. Graani su obamnuti i glasali su za faπizam. Profesorka je zbog toga besna na graane. Quta je na sve koji kritikuju wenog miqenika, koji nije hteo da je primi, pa je ona morala da se obrati srpskoj javnosti.

Setila se 2012. da se privatizacija pretvorila u pqaËku. Kada sam joj to govorio u jesen 2004. nije htela da sluπa. Verovala je u svog pulena Borisa.

Nije videla kako se taj zgubidan iz kraja pretvara u opasnog tiranina. To joj nije smetalo. Nije joj smetalo πto se wen Boris nalazi na Ëelu kriminalne politiËke grupacije koja uniπtava institucije, gradi kult liËnosti i pqaËka graane Srbije.

Nije joj smetala besramna politiËka reklama.

Niπta to nije htela da vidi. To za wu nije bio faπizam. Danas hvali –ilasa i PajtiÊa. πta da kaæem? Previπe je profesorka stara da bih joj rekao ono πto zasluæuje da joj se kaæe. Pohvala Borisa, –ilasa i PajtiÊa je pohvala ludosti. Treba ponovo Ëitati Erazma Roterdamskog, moæe se mogo toga nauËiti iz kritike neukih profesora, podmitqivih sveπtenika i gramzive pohlepe plemstva.

VESNA - Nasuprot profesorke Zagorke GoluboviÊ, javni nastupi Vesne PeπiÊ su za svaku pohvalu. Mada, iskreni da budemo, dolaze sa velikim zakaπwewem. Meutim, mislim da je æeni pukao film od svega u Ëemu je tolike godine bila i sada iznosi ono πto mudri i hrabri intelektualci priËaju Ëitavu deceniju. No, boqe ikada nego nikada. Odnosno, boqe da Vesna PeπiÊ iznosi istinu o reæimu Kurte, nego da sluπamo zapomagawa Zagorke GoluboviÊ. Vesnu podræavam i hrabrim da nastavi daqe. To je pravi put za odbranu republike, demokratije i slobode graana. Ima moje simpatije, uprkos svemu.

BE» - Nakon moga nastupa u Berlinu na tribini SPOJI, mladih Srba koji su roeni van Srbije i koji su pokrenuli ideju o povratku naπih qudi iz rasejawa u Srbiju, naravno, kada se stvore uslovi za taj povratak, jer danas je to neizvodqivo, poπto mladi hoÊe da napuste ovako unesreÊenu Srbiju, odræao sam i predavawe u BeËu. Moje zapaæawe, posle ova dva predavawa, zapaæawe koje poredim sa sliËnim predavawima koje sam dræao pre dvadeset ili deset godina na poziv naπih qudi iz rasejawa, da je danas mnogo lakπe da govorim na ovakvom skupu, jer su sve demagogije propale i sve maske su poskidane, nema viπe nacionalnih truba i zastava da nas zovu u krvavi boj, veÊ danas imamo jednu novu generaciju mladih Srba, vernika, nacionalno pismenih i obrazovanih qudi, koji su roeni van Srbije, koji imaju strana dræavqanstva, koji su zavrπili sve prestiæne πkole i koji imaju potpuno drugaËiji pogled na istoriju, tradiciju, veru, ekonomiju i povezivawe Srba. Moram da priznam, koliko god da su mi wihovi dedovi i oËevi bili emotivno bliski,

shvatao sam wihovu tragiËnu sudbinu gastarbajtera, srpska nova mladeæ u rasejawu mi je bliska svojim razumom, praktiËnoπÊu i operativnoπÊu. To je jedna potpuno drugaËija generacija, koja je proπla obrazovawe i vaspitawe razvijenih zemaqa, i koja danas moæe da bude presudno vaæna u prebraæaju Srbije. Ako su oni koji æive od svog roewa u rasejawu pokrenuli ideju o pripremi za povratak u Srbiju, onda mi, ovde, u Srbiji, moramo malo viπe da se potrudimo da stvorimo uslove za wihov povratak. Poπto reæim Kurte i Murte nije zainteresovan za povratak mladih i struËnih Srba iz rasejawa, jer se plaπe wihovog znawa i sposobnosti, na nama je da se sami organizujemo i poveæemo sa tim divnim mladim qudima, koji su, uprkos moÊnim i razvijenim druπtvima u kojima æive, uspeli da saËuvaju jezik i nacionalni identitet.

To treba da nam ulije nadu za daqu borbu.

MILANO-VI∆ENCA-BERGAMO Na svakom koraku se vidi razarajuÊa kriza. Moji italijanski partneri, industrijalci, bankari, trgovci i poqoprivredni proizvoaËi, govore o EU kao da Ëitaju moje tekstove. Dræavne finansije su u kolapsu. Novi premijer nije izabran, nego je postavqen. PoËela je hajka na poslovne qude.

Uteruje se porez po svaku cenu. Administracija guπi slobodno træiπte i konkurenciju. Svi moji sagovornici bi bili spremni da prebace poslovawe u Srbiju. NeÊe da plaÊaju velike poreze i velika dræavna optereÊewa. Srbija im sa te daqine izgleda primamqiva i zbog carine od jedan odsto sa Rusijom. Ne mogu da veruju da mi to ne znamo da iskoristimo. Razgovaramo i o izvozu malina i drugog voÊa i povrÊa iz Srbije. Alberto je napravio kontejnere za transport, koji se stavqaju na wivu, i moæe do 15 dana da dræe voÊe sveæim.

Cena sveæeg voÊa i povrÊa moæe da bude i pet puta veÊa od smrznutog. Evo prilike da poveÊamo naπ izvoz. Meutim, mi nemamo u dræavi Srbiji sagovornika na ovu temu. Preko dve decenije pokuπavam da namolim politiËare da me posluπaju i da organizujemo proizvoaËe za izvoz. Naæalost, sve je bilo bezuspeπno. PolitiËki oloπ ne zanima ekonomija. Ako moæe dræava i druπtvo da opstane bez ekonomije, onda sam ja u zabludi i izviwavam se svima vama koji me Ëitate. Ali dræava i druπtvo ne mogu da opstanu bez ekonomije. Sada imamo priliku da se udruæimo. Ne treba da Ëekamo nikakve politiËare i nikakvu vladu. Moramo sve sami da uradimo. Javite se da nastupimo zajedno.

RBC - Ruski biznis centar u Moskvi.

Posetio me je wihov predsednik. Ista ideja kao Balkan biznis centar. To je posledica doba u kojem æivimo. Nova ekonomija, koju zastupam i promoviπem, poËiva na poπtewu, radu na slobodnom træiπtu i udruæivawu. Samo udruæeni i bez sujete moæemo neπto da postignemo. Sve ostalo je gubqewe vremena. Ne treba nam voa, nego tim.

Dobar tim Êe da izabere pravog kapitena. Pravi kapiten je lider tima i radi u interesu tima. To je put izlaska iz krize.

7.6.2012.

14

Srpski informativni centar (SIM)

Iskra 1. avgust 2012.

Kosovski izazovi pred buduÊom srpskom vladom

RAZLIKE U TUMA»EWU FUSNOTA I PARALELNIH SRPSKIH INSTITUCIJA „Kako Êe izgledati nastavak dijaloga Beograda i Priπtine teπko je reÊi dok se ne formira srpska vlada i dok ne Ëujemo sve politiËke aktere u Beogradu. Kako predsednik Tomislav NikoliÊ tumaËi Ustav, pregovore Êe nastaviti Vlada, a ne on. NikoliÊ je rekao da Êe kao predsednik imati odgovornost da prati pregovore, ali da Êe prvenstvenu odgovornost imati premijer”, rekao je posrednik Evropske unije u dijalogu Beograda i Priπtine Robert Kuper, a prenose beogradski mediji.

O NikoliÊevoj poseti Briselu Kuper kaæe da je razumeo da je æeqa predsednika da pomogne kredibilitetu Srbije tako πto Êe se dogovoreno i primeniti, piπu ''Novosti''. Kuper se u sredu u Beogradu sastao sa NikoliÊevim savetnicima i πefom beogradskog pregovaraËkog tima Borislavom StefanoviÊem.

KquË nesporazuma, po Kuperovom miπqewu, je to πto u sporazumu nema reËi „ploËica” kada se govori o fusnoti. Iako u spo razumu stoji da tekst fusnote ide uz zvezdicu, to ne vaæi i za ploËicu. Na ploËici moæe da stoji zvezdica, a objaπwewe πta ona znaËi moæe da stoji negde drugde. Kuper kaæe da je poenta fusnote da stavi do znawa da nema prejudicirawa statusa i to vaæi gde god da je fusnota.

Na pitawe da li sporazum oko regionalnog predstavqawa Kosova nije postignut i da li Êe biti joπ razgovora na ovu temu Kuper kaæe da misli da imaju sporazum u kome ne piπe da fusnota mora da se pojavi na tabli. „Ni Kosovo nije zadovoqno, ali pre nekoliko dana nisu napustili sastanak u Beogradu, iako je fusnota bila na tabli.” rekao je Kuper.

Paradajzom na Kupera

„Rekli smo tada da Êemo doÊi da proemo kroz sporazume i ukaæemo gde postoje prepreke za wihovu primenu. Sastanak u Beogradu je bio koristan i konstruktivan, ali nisam siguran koliko brzo Êemo moÊi da vidimo rezultate, poπto vlada joπ nije formirana. Verujem da je tim predsednika sada razumeo sporazume.” izjavio je Kuper. »ekamo formirawe Vlade Srbije Robert Kuper smatra da je moguÊe da dijalog na nivou Vlade bude efikasniji, a sve zavisi od toga kakva Êe biti Vladina politika i koliko Êe biti fleksibilna. Kuper nije mogao da odgovori na pitawe da li Êe se u dijalogu potegnuti pitawe specijalnog statusa severa Kosova.

KomentariπuÊi 'problem' sa fusnotom, i to da StefanoviÊ smatra obmanom kada se kaæe da fusnota ne treba da bude ispisana na tabli sa imenom Kosova, Kuper kaæe da je srpska st r a n a n e k o l i k o p u t a p o t e z a l a p i t a w e o k o pojavqivawa fusnote na tablama sa imenom. „Kosovska strana nikad nije rekla ni da je to u redu, niti da je u potpunosti neprihvatqivo. Teπko je reÊi da je oko toga bilo sporazuma. Pitawe je bilo potegnuto, a odgovor je bilo - Êutawe . Kada smo bilateralno u Priπtini otvorili ovo pitawe, traæeÊi wihov stav, rekli su nam da je za wih ekstremno teπko da prihvate zvezdicu i da im je neprihvatqivo da na ploËici stoji fusnota.”, rekao je Kuper.

Iskra 1. avgust 2012.

Pristalice ''Samoopredeqewa'' gaali su juËe paradajzom Roberta Kupera u Priπtini, poπto je zavrπio sastanak sa πefom pregovaraËkog tima Priπtine Editom Tahiri.

Premijer samoproklamovane republike Kosova Haπim TaËi osudio je ovaj napad, objasnivπi da loπe utiËe na imix Kosova.

O novim uslovima za poËetak pregovora sa EU a koji se tiËu ukidawa paralelnih insti t u cij a na s e veru , ot va raw a kanc el arij a u Beogradu i Priπtini i sastanku na najviπem nivou Kuper je istakao da o otvarawu pregovora sa Srbijom odluËuje Savet EU, i da je pre izvesnog vremena Angela Merkel u Beogradu priËala o ukidawu paralelnih struktura. „To je tema na kojoj Êe se zadræati paæwa zemaqa Ëlanica Saveta. Mislim da nema papira koji kaæe da tri nova uslova postoje, ali veÊ neko vreme se smatra da su paralelne strukture vaæno pitawe.”

Na pitawe da li „normalizacija” znaËi otvarawe meusobnih kancelarija, Kuper nije Postoji papir koji o tome mogao da odgovori. „P govori. To nije potpuno nova ideja, ali u dijalogu do sada o tome nije bilo reËi, kao πto se nije raspravqalo ni o paralelnim strukturama.” rekao je Kuper.

22.6.2012.

Fond strateπke kulture

(Podvukla - Iskra)

15

NikoliÊevu pobedu Rusi doæiveli kao...

STIDQIVO

SRPSKO

„NE”

Zapadni mediji uglavnom iznose sumwe da se novi predsednik Srbije moæe pokazati kao „proruski politiËar”, a za wih je to smrtni greh. Meutim, stvari su povezane: kako je rekao Solæewicin, upravo je bombardovawe Srbije 1999. u oËima Rusa oznaËilo kraj nadama (i æeqama) da Rusija postane — Zapad.

VeÊ mesec dana mediji Zapadne Evrope i SAD pokuπavaju da deπifruju liËnost novog srpskog predsednika Tomislava NikoliÊa. Uglavnom se iznose sumwe da se novi predsednik moæe pokazati kao „proruski politiËar”, a za ameriËku i veÊi deo zapadnoevropske πtampe to je smrtni greh. Tamo se Rusija joπ uvek doæivqava kao izvor svih autoritarnih tendencija u regionu Centralne i IstoËne Evrope. Takav stav nije aktuelan veÊ tridesetak godina, ali seÊawe zapadnog Ëitaoca i (naroËito!) gledaoca krajwe je izbirqivo i podseÊa na stawe xentlmena koji duboko zalazi u godine i postaje sklon licemerju. Iz svog seÊawa on marqivo briπe sve uspomene koje su nepovoqne po wega liËno, ali zato dobro pamti sve grehe svojih poznanika, nepovoqne po wih.

Za graane Rusije koji prate politiËka zbivawa NikoliÊeva pobeda nije bila iznenaewe, jer su naπi mediji, ne samo u propagandne svrhe, detaqno izveπtavali o bombardovawu bivπe Jugoslavije avionima NATO pakta. U suπtini, kako je svojevremeno isticao Aleksandar Solæewicin, upravo su dogaaji u Jugoslaviji 1999. preokrenuli miπqewe proseËnog stanovnika Rusije o NATO paktu, EU i drugim blokovima. Nade (i æeqe) na prijateqstvo, pa Ëak i na to da Êe Rusija postati Zapad, zamewene su gorËinom i opreznim pragmatiËnim pristupom. (Izuzetak predstavqa servilni liberalni deo ruske elite, koja je radi materijalne koristi spremna da zatvara oËi Ëak i na oËigledne grehe zapadnih zemaqa i brine za svoj „imix” u oËima zapadnih poznanika mnogo viπe nego za miπqewe i interese sopstvenog naroda).

Sa druge strane, na Zapadu je NikoliÊeva pobeda izazvala Ëuewe i podozrewe, πto je i prirodno. Tamo je proseËan „potroπaË” zaboravio dogaaje iz 1999, a eliti i „onima koji odluËuju” Srbija je retko skretala paæwu na sebe.

U Rusiji qudi znaju za nevoqe Srbije, ali ta tema veÊ deset godina nije prioritet ni u medijima, ni meu politiËarima. Vladimir Putin je uvek imao pragmatiËan odnos prema Srbiji, i nikada ga nije u k ra π av ao r om a n t iË n im id ej a m a o „ s l ov e ns k o m jedinstvu”, kao πto je to bilo u Jeqcinovo vreme. „Putinov parlament”, za razliku od Dume Jeqcinovog doba, nikada neÊe pokretati utopijske projekte poput „Savezne dræave Rusije, Jugoslavije i Belorusije”, niti Êe obeÊavati Srbiji vojnu pomoÊ ako realno ne moæe da je pruæi. Ali zato Êe biti viπe realne ekonomije, i tu srpsko- ruske veze mogu da se uËvrste zahvaqujuÊi antiruskim predrasudama EU i nekih zemaqa Centralne i IstoËne Evrope.

16

ULASKU U

EU

NA KOLENIMA

Putinova elita koristi svaku moguÊnost za integraciju ekonomije Rusije i ostatka Evrope, te tako u igri mogu da budu i privatizacija srpskih preduzeÊa od strane ruskog kapitala, i Juæni tok, i privilegovani odnosi Srbije sa Evroazijskom unijom koju je proklamovao Putin i koja je, kao πto je poznato, otvorena za sve zemqe Evrope i Azije, a ne samo za bivπe sovjetske republike. Intenzitet buduÊeg napretka u odnosima zavisiÊe od smelosti poteza kojima Êe Srbija odgovoriti na ponuene moguÊnosti.

Rusko rukovodstvo i ruski biznis pamte dvoliËnu poziciju Borisa TadiÊa, koji je govorio o prijateqstvu sa Rusijom dok su predstavnici wegove partije agitovali protiv „Juænog toka”.

P u t i n j e v i π e p u t a n a gl a π a v a o d a Evroazijska unija i uopπ te integracija Rusije sa drugim zemqama Evrope nije alternativa EU ili weno negirawe. EU je ta koja pretenduje da bude jedini moguÊi izbor i insistira na udaqavawu svega πto je rusko sa teritorija koje apsorbuje. Otuda i onako teπka kulturna borba (pravi Kulturkampf, kako kaæu Nemci) u Ukrajini, otuda i prezira vredni pokuπaji da se NikoliÊ nazove „ruskim gubernatorom”. Ruska elita hoÊe da se integriπe sa zapadnom elitom, wene æeqe su ustremqene u istom pravcu kao i æeqe srpske elite i veÊine srpskog druπtva, Ëija nam je teæwa ka EU razumqiva. Ali ruska e lita nije spremna da to Ëini po cenu suv ereniteta zemqe i nacionalnog poniæewa.

Naæalost, takvu cenu je EU zatraæila i od Srbije. Izbor NikoliÊa u Rusiji se doæivqava kao prvo stidqivo srpsko „ne” paroli: „U Evropu, pa makar i na kolenima”. Kada bi Srbija priznala suverenitet Abhazije i Juæne Osetije, taj gest bi prijao Rusiji, ali to nije nikakva obaveza i teπko da bi rusko rukovodstvo u zamenu ponudilo bilo kakve ekonomske bonuse. Pre ili kasnije Êe Juænu Osetiju, a naroËito Abhaziju, priznati sve zemqe sveta, jer se Chinvali i Suhumi nikada neÊe vratiti u Gruziju: suviπe velika okrutnost se ugnezdila izmeu ovih naroda.

Nema potrebe da srpska πtampa prihvata zapadnu mustru geopolitiËkog razmiπqawa i da Rusiju suprotstavqa Evropi. Problem nije u „drugorazrednosti” ruskih vrednosti, koje su ustvari evropske. Problem je u tome πto EU, koja pretenduje da se zove Evropa, sama odstupa od evropskih vrednosti. Stav da je rat legitiman metod πirewa „demokratije” (bivπa Jugoslavija, Irak, Libija), zelenaπki karakter ekonomije (gde pobeuje onaj ko dobije najveÊi kredit i preda ga drugome sa joπ veÊom kamatom) — sve to nije Evropa, nego odstupawe od Evrope. BiÊe dobro ako Srbija i Rusija ne krenu tim putem, nego ako zajedniË ki podstaknu Evropu da se i ona vrati svojim korenima.

Rosijska gazeta, 20.6.2012.

Podvukla - Iskra) (P

Dmitrij BabiË

Iskra 1. avgust 2012.

Diskretno upozorewe NikoliÊu: ©ta Rusija od wega oËekuje

OSOVINA MOSKVA-BEOGRAD - BEO»UG U RUSKOJ EVRO-POLITICI Uloga i mesto Rusije u buduÊem svetu umnogome zavise od realizacije dveju geopolitiËkih marπruta - Severne i Juæne Srbije je 20. maja sebi izabrala novog predsednika - Tomislava NikoliÊa za kojeg se vezuju velike nade. Wegova inaguracija je bila 11. juna, a 14. wegova prva oficijelna poseta Briselu.

UoËi ove posete neophodno je odgovoriti na neka pitawa.

Nedavno je objavqena informacija da je πest zemaqa koje nisu Ëlanice EU, meu wima i Sr bija, podræa lo sankcije Br isel a protiv Belorusije. Sumwivi trijumf diplomatije Ketrin Eπton imao je bumerang efekat u pitawima upuÊenim Beogradu.

Pre samo dve nedeqe, za vreme posete Moskvi, NikoliÊ je govorio da je zainteresovan za srpsku integraciju u Evroazijsku uniju, Ëiji je jedan od Ëlanova Belorusija. »iwenica da se i Srbija prikquËila sankcijama moæe se objasniti time πto NikoliÊ - koji tek πto je preuzeo funkciju, pogotovo bez vlade koja joπ nije formirana - nikako nije mogao uticati na odluku koju je doneo wegov prethodnik. Jer te sankcije su bile usaglaπene joπ 23. aprila, pa odgovornost za wih snosi prethodni kabinet.

Dok je bio u opoziciji, NikoliÊ je predlagao mnoπtvo varijanti za reπavawe nagomilanih problema, ukquËujuÊi i problem Kosova. Sada ima priliku da te probleme reπi.

Prvi i glavni problem je oËuvawe teritorijalne celovitosti zemqe i nalaæewe reπewa za srpske enklave na kosovu.

Sa novim predsednikom patriotom, Beograd ne moæe odustati od podrπke svojim graanima na Severu Kosova. NikoliÊ Êe morati da pronae algoritam nepriznavawa separatista i podrπke Srba u Kosovskoj Mitrovici u kontekstu nastavka dijaloga sa Evropskom unijom. Za Srbiju je etapno p r i zn a v a w e f a k t i Ë k e n e z a v i s n o s t i P r i π t i n e jedan od uslova za sticawe statusa kandidata za Ëlana EU - poËev od saglasnosti Beograda da predstavnici republike pod imenom „Kosovo” prisustvuju svim regionalnim i meunarodnim konferencijama, zakquËno sa predajom Albancima kontrolne funkcije na srpsko-kosovskoj administrativnoj granici.

Pokuπati vratiti stvari unazad znaËilo bi posvaati se sa Briselom. Ali i ostaviti sve kako je sada - znaËilo bi pristati na otcepqewe provincije koja je iskonski srpska. A pronaÊi kompromis izmeu Scile Evropske unije i Haribde

Iskra 1. avgust 2012.

narkoreæima Haπima TaËija - nije nimalo lak zadatak.

U wegovom reπavawu NikoliÊu, nema sumwe, pomoÊ Moskve ne bi πkodila. Prvo, vektor evrointegracija Beograda uopπte ne treba bude u suprotnosti sa rusko-srpskom saradwom. Raduje t v r d o Ê a s a k o j o m n o v o i z a b r a n i p r e d se d n i k uËvrπÊuje neutralni status Srbije i nedopustivost Ëlanstva svoje zemqe u NATO. U ovom kontekstu izazivaju zabrinutost reËi predstavnika Evropske komisije u Srbiji Vensana Deæera da bi „preispitivawe bilateralnih ekonomskih odnosa (Srbije) sa Rusijom bilo poæeqno” . Uveren sam da je Tomislav NikoliÊ dovoqno mudar da ne nasedne na sliËne provokacije.

Robna razmena sa Rusijom postepeno se primiËe cifri od Ëetiri milijarde evra - πto je gotovo polovina godiπweg buxeta Srbije. U svetlu realne perspektive πirewa pod novom vlaπÊu ekonomske saradwe i u sferi bankarstva i inves t i c i j a , e n e r g e ti k e i p o q o p r i v r e d e - r e æ i m bescarinske trgovine meu naπim zemqama mora biti i saËuvan i proπiren.

PrivlaËewe ruskih investicija i stvarawe povoqne klime za ruske kompanije u Srbiji treba da bude jedna od glavnih taËaka naπe saradwe.

Kredit Rusije Srbiji od 800 miliona dolara, o Ëemu se Tomislav NikoliÊ dogovorio sa Vladimirom Putinom, trebalo bi da suπtinski pomogne srpskoj infrastrukturi. Ruske dræavne æeleznice imaju interes da uloæe do 400 miliona evra u obnovu srpske æelezniËke mreæe.

Balkan je kquËni region kojim Êe proÊi gasovod Juæni tok, a realizacija tog projekta Êe omoguÊiti da se naπi odnosi podignu na viπi nivo.

Danas - gas, sutra - metali, prekosutra - visoke tehnologije. Glavno je da za to postoje koridori moguÊnosti.

Uloga i mesto Rusije u buduÊem svetu umnogome zavise od realizacije dveju geopolitiËkih marπruta - Severne i Juæne. Osovina MoskvaBerlin mora biti dopuwena osovinom MoskvaBeograd.

Koridor moguÊnosti Beograd-Moskva danas se proπirio i uveren sam da predsednik NikoliÊ neÊe propustiti priliku da ga iskoristi, a da Êe greπke wegovih prethodnika biti uskoro ispravqene.

Autor je poslanik Dume i Ëlan wenog Komiteta (A za meunarodne poslove).

Novi Standard, 18.6.2012.

(Podvukla - Iskra)

Aleksandar Babakov

17

RUSIJA: CENTAR SVETA SE PREME©TA NA ISTOK Srpskoj javnosti Leonid Ivaπov, ruski general i geostrateg, poznat je po svedoËewu na suewu Slobodanu MiloπeviÊu u Haπkom tribunalu. Tada je govorio o dogaajima za vreme rata na Kosovu, o kojima je, inaËe, bio zaduæen da izveπtava ruskog predsednika Borisa Jeqcina.

Tokom unakrsnog ispitivawa tvrdio je da je napad NATO-a na SRJ bio dugo planiran i neizbeæan, kao i da bilo kakva politika Beograda nije mogla da spreËi bombardovawe.

Leonid Ivaπov: Zapad mirnim putem nikako ne moæe da pobedi Istok - Jesam branio interese Jugoslavije, kao nezavisne i suverene zemqe. Pokuπao sam da se izborim za to da se poπtuje meunarodno pravo i poveqa UN. Nisam imao druge interese - govorio je tada.

Danas, u razgovoru za „VeËerwe novosti”, objaπwava kako se opet naπao na srpskom terenu i kakva ga sudbina Ëeka.

Kakva je buduÊnost dræava nekadaπwe Jugoslavije? Da li Êe se usmeravawe paæwe svetske javnosti na druge regione i bavqewe vlastitom krizom dobro ili loπe odraziti na ovo podruËje?

- Æelim da se nadam da Êe ovde biti mir, ali ono πto uznemirava jeste Ëiwenica da su danas svi slovenski narodi razjediweni. Meu w i m a se i d a q e p o k u πa v a s e ja t i n e m i r i napetost. Srbija je izgubila svoje sveto mesto, svoju svetu istoriju, a to je za wu bilo Kosovo i Metohija. Taj prostor ponovo postaje poligon za politiËke, ali i duhovne borbe. Postoji global na politika NATO i Zapada koja je usmerena ka tome da balkanski narodi ostanu razjediweni.

Zapad Êe se i ubuduÊe truditi da dræi pod kontrolom dræave koje su nastale raspadom velike Jugoslavije, da bi bile od wega zavisne, da ne postanu konkurencija. Pretpostavqam da Êe se dogaaji razvijati u tom smeru i u Srbiji i u Crnoj Gori . Meutim, i sam Zapad je nestabilan.

Postoje velike nesuglasice izmeu Amerike i Erope, i u okviru same Evrope, pa perspektiva EU nije nimalo sjajna. Nadam se da Êe se Rusija oporaviti i podiÊi.

TreÊi svetski rat

Plaπi li vas kuda moæe odvesti stalno razbuktavawe sukoba?

- Kina, Indija i druge istoËne zemqe

18

jaËaju svoju odbranu i one su izazov Zapadu. Mi se plaπimo jedino, buduÊi da Zapad joπ vlada ogromnom vojnom silom, da moæe zapoËeti treÊi svetski rat. Da Êe pokuπati da razdrobi Istok. U Prvom i u Drugom svetskom ratu ameriËki finansijeri uveÊavali su svoje bogatstvo po nekoliko puta. Najverovatnije je da i sada postoji kod wih nada da se to moæe ponoviti. A nisu u pravu, u osnovi svetske krize leæi u suπtini kriza Zapada, duhovna, pa tek onda ekonomska i finan sijska kriza.

Srbija i weno novo rukovodstvo uzdaju se u jaËawe Rusije. Moæe li nam ono doneti korist?

- Ru sija i wen preds ednik Vladimir Putin sve glasnije govore o stvarawu velikog evroazijskog saveza. »im Rusija ponovo stane na noge odnosi u svetu i odnosi meu slovenskim narodima Êe se mewati. OjaËaÊe veliko duhovno prostranstvo slovenskih naroda i neminovno Êe jaËati i wihov ekonomski razvoj. Rusiji niπta drugo ne preostaje nego da jaËa samostalnost, da igra svoju politiËku ulogu i snaæi svoj geopolitiËki status. Naravno, ona Êe to postiÊi uz podrπku naπe slovenske braÊe.

Gde su, po vaπem miπqewu kquËna æariπta problema, pre svega ekonomskih, sa kojima se svet susreÊe?

- Pravo i jedino mesto krize je Zapad Amerika i Evropa. Amerikanci su hteli da kon troliπu sve, da izgrade jednopolarni svet, a kada su videli da u tome ne uspevaju primenom vojne sile i da gube kontrolu nad svetskim procesima, promenili su strategiju i poËeli sa destabilizacijom sveta. U tome su im saradnici radikalni islamisti. Kada je Sovjetski Savez uπao u Avganistan oni su osnovali Al Kaidu i ta l i b a n e , r a di k a ln e s tr u k tu r e .

Ev r o p a , naæalost, sve viπe gubi samostalnost, a sve je jaËe ameriËko starateqstvo. Ono πto se sada sprema za Siriju i Iran, to je po svemu sudeÊi izvrπewe naloga finansijske mafije, raznih Rokfelera i Rotπilda, a radi spasavawa ame riËkog dolara i ameriËke ekonomije. Na istoku nema krize. Kina se snaæno razvija, Japan se ekonomski dobro dræi, Indija je veoma dinamiË na. Napreduju kultura, nauka, obrazovawe, a sve to na osnovu uspeπno razvijene ekonomije. Zapad mirnim putem nikako ne moæe pobediti Istok.

Centar sveta se premeπta na istok.

30.6.2012.

Podvukla - Iskra) (P

VeËerwe novosti

Iskra 1. avgust 2012.

VIDOVDANSKI KULT DOSTOJEVSKOG Celokupnom æivotnom delu genija slovenske i svetske kwiæevnosti, Fjodoru MihailoviËu Dostojevskom, univerzumu ispod Ëije vanvremene filozofske senke, i pored svih napora, svet joπ uvek ne moæe da izae, centralno mesto zauzima ideja o Ëovekovom duhovnom suæawstvu i nagonu da se tih negvi oslobodi. U klici ove ideje smeπtena je pretpostvka da je odsustvo morala preduslov individualnog ( i opπteg ) robovawa . Istinska Sloboda, meutim, sa druge strane, nije stvar druπtvenog dogovora nego ishod borbe svakog pojedinca protiv iskuπewa zla. Put do Slobode je obeleæen patwom, posrtawem u grehu, odricawem od jednog zarad drugog æivota, konaËnim izlaskom na one proplanke gde Ëovek, kao bogonosac, osloboen u Hristu, postaje dostoja n svoga o vozemaq skog postojawa . Bez muËeniπtva nema osloboewa i bez odricawa i smrti nema vaskrsewa. Ova ideja Dostojevskog o opredeqewu za carstvo nebesko uπla je u osnove mnogobrojnih filozofskih, kwiæevnih i teoloπkih razmatrawa. Prag matiËna i pozitivistiËka misao materijalistiËkog dela zapadne civilizacije, na Ëijoj istoËnoj vertikalnoj vrednosnoj mei odoleva i naπa Otaxbina, do danas se pokazala nesposobnom da shvati Dostojevskog, ali i ne samo to, veÊ i nemoÊnom da se oslobodi wegovog uznemiravajuÊeg, latentno lebdeÊeg sveprisustva. Postoji, elem, sa jedne strane nerazumevawe ali i tendenciozna, zlonamerna zbuwenost, ispuwena gnevom i nihilizmom, da pojmi duhovnu otpornost i snagu svojih istoËnih suseda, sa druge strane.

Dok se u vrtlogu liËnih drama raala misao pravoslavnog genija, Dostojevski nije ni slutio da je u srpskom usmenom predawu ona veÊ odavno bila naznaËena kao zavetna ideja vodiqa jednog samosvojnog Naroda. PiπuÊi Velikog inkvizitora, Dostojevski je pitawe Ëovekove Slobode reπavao kao individualnu stvar koja mora imati i svoje opπte znaËewe.

Jedan mali Narod, meutim, o kome je Dostojevski znao dosta, ali zacelo ne i dovoqno, veÊ je kao nacionalni kolektivitet bio odavno dozreo u saznawu da se u ime Slobode voqno mora opredeliti za carstvo nebesko. TumaËewa srpskog vidovdanskog epskog naslea da je srpski Narod, usled svog kosovskog zaveta, postao bogonosac, nisu kasnije doprla i do tumaËa dela Fjodora MihailoviËa, zbog Ëega je u svetu, izmeu ostalog, o Srbima stvorena predstava prema scenariju wihovih neprijateqa.

Ovo dovoewe u vezu naizgled sasvim udaqenih etiËkih imperativa nije uËiweno da bi se izazvao protivureËni efekat.

Naprotiv.

Najsvedeniji obrazac na koji bi se mogla svesti osnovna ideja Dostojevskog proistiËe iz wegovog nastojawa da se vrati izvornom hriπÊanstvu koje bi bilo osloboeno prakticizma, koristoqubqa, kazuistiËkog zakquËivawa, potËiwavawu ideje o Slobodi ideji o druπtvenom redu i blagostawu.

Dostojevski je smatrao da je Sloboda jedino u Hristu, u u zv i π e n i m e m o c i j a m a , d u h o v n o m p r e o b r a æ a j u liËnosti i Ëovekovoj moralnoj uceliwenosti.

Naravno, nemoguÊe je meu narodima odabrati onaj koji se potpuno preobratio u Hristu. Kada je reË o srpskom nacionu, pitawe u kojoj meri je sprovedena

Iskra 1. avgust 2012.

wegova hristijanizacija preteæno je dobijalo zlonamerne odgovore kako bi se srpski Narod ostavio sa druge, atavizirane, rudimentirane strane evropske civilizacije. Kao dokaz su sluæili podaci o nedovoqnoj sklonosti Srba raznim oblicima verskog misticizma, slaba privræenost crkvenim obredima i nedovoqno kultivisano ponaπawe u tim prigodama; uzimani su u obzir ostaci paganskih obiËaja u kultnim radwama, kao da toga nema kod pripadnika drugih verskih zajednica. Stepen slobodarskog duha koji je svojim razvitkom postigao srpski nacion i hriπÊansko poreklo tog oseÊawa obezvreuju se na taj naËin πto se formiranim duhovnim svojstvima pretpostavqaju nesvesne antropoloπke osobine, opet, kao da istih nema i kod drugih kolektiviteta. Povrh toga, moralne osobine Srba koje odgovara ju i starozavetnom, i novozavetnom etiËkom kodeksu lako se previaju u savremenom svetu koji je izgubio ne samo naËela bogougodnog ponaπawa veÊ i sami oseÊaj stida.(1) Sklonost i potreba srpskog Naroda da opraπta uzimaju se kao dokaz slabosti u meri da se i brutalne neistine mogu proturati ne samo drugima veÊ i wima samima, kroz Ëuveno „prihvatawe realnosti” i privoewe celokupnog srpskog Naroda imaginarnom i virtualnom istorijskom sudu Ëija je jedinstevna funkcija denacifikacija srpskog Naroda(?!!) (2). U sklopu ovih izopaËenih shvatawa olako se previa da Srbi poπtuju svoju crkvu onoliko qubomorno koliko to ne pokazuju na teatralan naËin.

Svi narodi imaju svoj univerzalni arhetipalni skript, svoje metafiziËko jezgro, kod ponekih vitalno do impulsivnosti, a kod ponekih sakriveno ili Ëak, skvrËalo. No, nije postojao samo jedan Ëinilac koji je Srbe, u dramatiËnim epohama bar delimiËno, odræao na okupu, ali jeste postojao jedan koji predstavqa nuæan i dovoqan uslov okupqenosti. U tkivu svesti, ali i kao agregat nesvesnog biÊa, koji se u pojedinim istorijskim trenucima moæe preobraziti u zajedniËku, snaæno ispoqenu voqu, kosovski gen postao je ne samo nacionalna ideja veÊ i strukturalna duhovna crta koja Srbina Ëini smislenim i opravdanim u istoriji. Ta konstitucionalna nacionalna vrednost je na prvom mestu u opπtem saznawu da Sloboda, koja je uvek najskupqa, moæe biti jedino cel ovita i nedeq iva zato πto je ve Ê plaÊ ena davnaπwom odlukom da se osloboewe postigne muËeniπtvom i ærtvom. I kada se stradawe za Slobodu Ëini izliπnim, kao πto je to danas uvreæeno, boqe je i to podneti nego se ogreπiti o vrhunsko naËelo. Zato πto je reË o Narodu koji je svojom vidovdanskom ærtvom u celokupnu svetsku istoriju utisnuo jedinstevni kod za deπifrovawe pojma Slobode (3). I naposletku, zato πto je moralno p o n a π a w e p o j e d i n c a i d r u π t v a s a m o s i mb o l Ëovekovog i qudskog savrπenstva u liËnoj i zajedniËkoj potrebi za samobitnoπÊu.

Stanimir TrifunoviÊ Srtpski kulturni klub,, Podvukla - Iskra) 1.7.2012.

(P -----------------1. SamarxiÊ Radovan, Kosovska bitka i posledice, Beograd, 1991 2. http://pletenijesloves.wordpress.com 3. http://pletenijesloves.wordpress.com

19

Ko ste Vi gsopodine VukËeviÊu, ili...

OPASNA PROCEDURA Ko ste Vi, gospodine VukËeviÊu, i Ëime se zapravo bavite?

Neko u Srbiji mora hitno da postavi ova pitawa tuæiocu za ratne zloËine iako se uskoro navrπava punih devet godina otkako se Vladimir VukËeviÊ nalazi na tom poloæaju. BiÊe dovoqno da taj neko prethodno proËita beogradske dnevne novine, prema kojim VukËeviÊ ovih dana tereti qude protiv kojih nema dovoqno dokaza da bi ih izveo pred sud.

Evo kako to radi. Prvo sazove konferenciju za πtampu da obelodani postupke protiv jataka ratnih zloËinaca. Zatim kaæe da ne moæe da im saopπti imena, navodno jer neÊe da "prekrπi pretpostavku nevinosti" onih protiv kojih vodi kriviËni postupak. Ali potom ih opiπe tako da im ide ntitet lako pogode Ëa k i novinari kojim Tuæilaπtvo nije prethodno "u poverewu" otkrilo o kome se radi. Pritom sve vreme insistira da osumwiËenom neÊe da kaæe ime, "sami zakquËite".

Kada iz tuæioËevog opisa "generala" i "visokopozicioniranog pripadnika sluæbe vojne bezbednosti u penziji" svi veÊ sutradan prepoznaju Acu TomiÊa, bivπeg πefa Vojne kontraobaveπtajne sluæbe, za kojeg je joπ pre nekoliko meseci potvreno da je pod istragom, VukËeviÊ od Ëoveka, Ëiju je pretpostavku nevinosti toboæ πtitio, traæi da sam prizna krivicu jer bi to bilo "najefikasnije".

Niπta boqe nisu proπli ni oni protiv kojih VukËeviÊ, osim πto nema dokaza, ne vodi ni istragu. Bivπi naËelnik Generalπtaba Vojske Jugoslavijje Nebojπa PavkoviÊ je u haπkom zatvoru, dakle van VukËeviÊevog domaπaja, i po tuæioËevom izriËitom priznawu "nije donosio nikakve protivzakonite odluke", ali se VukËeviÊ svejedno osetio "stimulisanim" da mu pomene ime. Bio je rad da pomene i da se Tuæilaπtvo bavilo Radetom BulatoviÊem. Ni protiv wega nema dokaza, ali Êe ga "u svojstvu graanina" pozvati da "objasni neke stvari".

SUEWE PREKO MEDIJA I pokojnog Momu Kapora optuæio je za svojevrsno "jatakovawe" R a d o v a n u K a r a x i Ê u , a k a o d o k a zn i m a t e r i j a l posluæio mu je Kaporov crteæ starca sa πeπirom iz 2002, koji likovnim kritiËarima zaposlenim u Tuæilaπtvu straπno liËi na lik "doktora DabiÊa" pod kojim se u Beogradu krio bivπi predsednik Republike Srpske. ZaprepaπÊena Kaporova udovica saopπtila je da poseduje mnoπtvo varijacija istog crteæa, i 15 godina starih, i da bi ih rado pokazala tuæiocima da su je o svojim sumwama obavestili pre nego πto su zakazali konferenciju za πtampu.

Momo Kapor nije krio da gaji naklonost prema haπkom optuæeniku Radovanu KaraxiÊu i

20

svakako se zbog ovih smeπnih VukËeviÊevih optuæbi ne okreÊe u grobu. Nije ovde o tome reË.

ReË je o tome da Srbija ima tuæioca za ratne zloËine koji je ili nekompetentan ili potpuno beskrupulozan.

U razvijenim demokratijama se neπto od ovoga πto VukËeviÊ radi posprdno naziva "trial by media", suewa putem medija. U Srbiji politiËka zloupotreba pravosua nije niπta novo, ali je Vladimir VukËeviÊ dostigao vrhunac drskosti u ciniËnoj i demagoπkoj upotrebi πtampe protiv qudi protiv kojih wegovo tuæilaπtvo joπ ni optuænicu nije podiglo. Nije reË samo o tome da se sluæi tuæilaËkom funkcijom kako bi sumwivce osudio pred sudom javnog mwewa: VukËeviÊ medije koristi umesto i mimo bilo kakve zakonske procedure. Nema mukotrpnog prikupqawa dokaza, nema podizawa optuænice, nema unakrsnog ispitivawa i principa "jednakosti oruæja" odbrane i optuæbe u sudnici: umesto toga, VukËeviÊ u novinama i na televiziji i sumwiËi i optuæuje i nudi nagodbe.

Bilo bi "najefikasnije", veli, kada bi sa TomiÊem i drugim osumwiËenima postigli sporazum o priznawu krivice.

Stvarno? Moæda bi joπ efikasnije bilo da se uopπte ne gwavimo sa zakonima, sudijama i suewima, veÊ da sa televizijskih ekrana prozovemo sve od kojih bismo hteli da nam "objasne neke stvari", pa da ih pozovemo da se sami predaju i priznaju ako su za πta krivi? A da posle toga moæda preemo i na one koji su nam se neπto u proπlosti zamerili, a zatim i na one Ëiji nam je patriotizam sumwiv pa potom i one Ëija su nam politiËka uverewa odvratna...

ISLE–IVAWE I MANIPULACIJA Jesmo li rekli vrhunac drskosti? Ne, vrhunac je ipak neπto drugo. Vrhunac je to πto se medijima kao oruem dræavne propagande drsko koristi isti tuæilac koji pretenduje da pred sud za ratne zloËine izvede srpske novinare koji su devedesetih godina dozvolili da ih MiloπeviÊev reæim zloupotrebi kao sredstvo ratne propagande. I postupci protiv novinara vode se u VukËeviÊevom tuæilaπtvu po istom kquËu kao i ovi protiv MladiÊevih i KaraxiÊevih jataka. Umesto da javnosti predoËe dokaze na osnovu kojih Êe povesti postupak za kriviËno delo "organizovawa i podsticawa genocida i ratnih zloËina" (da, dobro ste proËitali, to je delo za koje sumwiËe srpske novinare), VukËeviÊ i Bruno VekariÊ krenuli su pre tri godine drugim putem: prvo su pokrenuli javnu kampawu, odnosno saopπtili nameru da u Srbiji pronau novinare koje bi optuæili, a onda su organizovali timove koje su poslali da Ëitaju dvadeset godina stare novine i da gledaju dvadeset godina stare televizijske dnevnike i zamolili graane da se jave ako su u liËnim arhivama saËuvali po neki tekst koji bi mogao sada da posluæi kao dokaz. To je kao

Iskra 1. avgust 2012.

Ministar vojske i mornarice, general Milan –. NediÊ:

REFERAT KNEZU PAVLU I VLADI 1. NOVEMBRA 1940.

Aleksandar NediÊ: SLI»NOSTI ILI SLU»AJNOST Prosuivawe o vlastitoj istoriji u srpskom narodu je prepuno predrasuda. Svi se smatraju pozvani da komentariπu, hvale ili osuuju a da pri tom nisu uloæili ni najmawi napor da se upoznaju sa Ëiwenicama o dogaajima ili liËnostima o kojima donose zakquËke.

Moj deda-stric Milan NediÊ jedna je od ovih liËnosti. Voqen i osporavan, odlikovan i osuivan, skonËao je najzad svoj æivot samoubistvom uz pomoÊ UDB-e februara 1946. godine.

U kvalifikovawu generala NediÊa kao izdajnika vaæno mesto zauzima i referat koji je on podneo novembra 1940. godine a nakon Ëega je smewen sa duænosti Ministra vojske i mornarice i penzionisan. Ovim referatom se decenijama mahalo kao krunskim dokazom wegovog germanofilstva i izdaje „joπ pre rata”.

PokuπaÊu, iznoseÊi orginalni tekst Refarata (saËiwen na osnovu prepisa iz elaborata Komisije za utvrivawe zloËina okupatora i wegovih saradnika) da javnosti ukaæem kako je wegov sadræaj brojnim interpretacijama iskrivqen i falsifikovan. PrepustiÊu da to Ëitaoci sami utvrde...

Opasna procedura... da prvo zapalite lomaËu, zatim traæite od graana da donose granËice za vatru, a tek nekoliko godina kasnije izaete u javnost sa prvim konkretnim sumwama. A onda se pokaæe da isleujeπ novinare πto su devedesetih godina radili sliËno onome kako se sada radi.

Nigde se u demokratskom svetu tako ne radi. Zaπto to onda postaje praksa u Srbiji? Niko javno ne pita Tuæilaπtvo ni zaπto je, na dan izborne Êutwe, hapsilo i u zatvoru nedeqama dræalo Albance sa juga Srbije za koje je moralo znati da su obuhvaÊeni amnestijom koja je potpisana posle 5. oktobra. Je li to zato πto su oπteÊeni samo Albanci? U drugim bi zemqama veÊ i nekompetentnost koju je Tuæilaπtvo za ratne zloËine pokazalo u sluËajevima zloËina nad Srbima (tuzlanska kolona, JuriπiÊ, DobrovoqaËka ulica, GaniÊ), dovela do ozbiqnog preispitivawa profesionalne struËnosti. Znamo i πta bi sankcija bila.

Joπ jednom: ko je ovaj Ëovek, πta radi i zaπto mu to polazi za rukom?

Nezavisne, 28.6.2012.

Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. avgust 2012.

QIQANA SMAJLOVI∆

(Ovde prekidamo ovaj deo napisa Aleksandra NediÊa, jer o delu svog dede generala Milana, iznenada razmiπqa kao i drugi povrπni oportunisti koje (licemerno) kritikuje u prva 3 paragrafa ovog Ëlanka, izmeu ostaloga, reËima: „... ne delim sve wegove politiËke stavove i ne slaæem se sa wegovim politiËkim procenama.

LiËno sam poπtovalac generala MihailoviÊa...”, itd. u tom qigavom smislu.

S naknadnom pameÊu i saznawima, unuk Aleksandar se deplasirano ograuje od svoga dede, kao da wegovo pretenciozno miπqewe uopπte ima neku teæinu i znaËaj, u sudbonosnim dogaajima koji su zadesili i sruπili Kraqevinu Jugoslaviju i wen narod, πto je Milan NediÊ u svom referatu predvideo i sa Ëijim katastrofalnim posledicima se, na Ëelu svog napuπtenog naroda, Ëasno i junaËi borio, te sva ta tua zlodela na kraju i svojim æivotom platio. - Iskra) Koncept referata od 1.11.1940. god.

R E F E RA T W . V . K N EZ U N A M E S N I KU I M I N I STARSKOM SAVETU NA DAN 1. NOVEMBRA 1940.G. Meni je Ëast, da u ovim sudbonosnim danima (trenucima) po opstanak Naπe dræave pokrenem izvesna pitawa i dam potrebne sugestije za daqe nam i politiËko i vojno-politiËko dræawe u danaπwoj situaciji evropskoj.

OËigledno je da mi æivimo u predveËerje najkrupnijih politiËkih dogaaja za koji je vezan daqi opstanak naπe dræave. Smatram da je posledwa Ëetvrt do dvanaestog Ëasa. Mi treba da donesemo precizne i sudbonosne odluke o putu kojim treba da idemo daqe. Danaπwa kolebqiva politika, koja je bila do sada otrgnuta, ne moæe se i ne sme u buduÊnosti produæiti bez katastrofalnih posledica po naπ narod. Jer od ovih odluka zavisi i vojniËka politika, koja, ako ne dobije sada definitivno reπewe, moæe se pretvoriti u demoralizaciju. Jer Ëetrnaest meseci u stalnoj neizvesnosti vojna snaga narodna i komandnog elementa i vojnika (kadrovci i rezervisti) na kraju je moralne moÊi i neÊe moÊi daqe da izdræi bez ravih posledica, i to dalekoseænih. Stalno pozivawe i otpuπtawe vojnika i dræawe aktivnih vojnih jedinica poËelo je da bude πiroko poqe za propagandu komunistiËku(1} i drugih subverzivnih elemenata, pa je moral poËeo da popuπta.

Viπe se ne moæe i ne sme govoriti o naπoj neutralnosti. Sada moramo sebi postaviti ovo pitawe: HoÊemo li u antikomunistiËki blok, tj. sa NemaËkom i Italijom ili protiv wih?

Ako hoÊemo sa wima, onda moramo napustiti definitivno, ma kakav odnos i kontakte sa

21

Referat Knezu...

Engleskom. Ako hoÊemo, naprotiv, sa Engleskom, onda moramo druge mere preduzeti, koje Êu niæe navesti.

Mi ne moæemo zatvoriti oËi ili kao noj metati glavu u pesak, a ne videti stvarnost. Oko nas se vrπi oËito strateπko opkoqavawe koje Êe se u najkraÊe vreme svrπiti sa taktiËkom stegom i naπom sramnom kapitulacijom.

Dolaskom Nemaca u Rumuniju naπ utvreni severni i zapadni front izmanevrisan je. Ali nama neÊe mnogo koristiti. Prebacivawe nemaËkih motorizovanih i oklopnih divizija u Bugarsku(2}, a to moæe da se desi svakog Ëasa, doveπÊe nas sa istoka u bezizlazan poloæaj.

Dræawe Bugarske je perfidno i komandovano iz NemaËke. Spuπtawem bugarskih divizija na grËko-bugarsku granicu na frontu Struma- ... jasno se odaje kooperacija sa italijanskim snagama, koje Êe pokoriti GrËku u najkraÊe vreme. GrËka nema niti motorizovanih jedinica, niti vazduhoplovstva, a kopnene snage su relativno male.

PomoÊ Engleza ne moæe biti ni efikasna ni spasonosna za GrËku[3}. DogodiÊe se da Êe Italijani uzeti severnu GrËku i izbiti na Solun, gde Êe se spojiti sa Bugarima i dovrπiti naπe strategijsko opkoqavawe. Onda Êe nam se komandovati da poloæimo oruæje.

Mi smo potpuno usamqeni. Niko nam ozbiqno niti moæe, niti hoÊe da pomogne.

ment ratni, potvren pobedama sa sjajnim vrhovnim vostvom. Sve ovo nema Rusija. Wena vojska i weno vostvo je inferiornije. Pored toga i kad bi htela da nam pomogne vojniËki, daleko je i odvojena je od Balkana.

HoÊemo li da traæimo tu pomoÊ? Na to pitawe treba da odgovori naπa diplomacija i unutraπwa politika naπa.

Uz osovinu{4} mislim da joπ ima vremena.

Stvari i kod osovine ne idu glatko, zato je veliki momenat ako se hoÊe to reπewe.

NemaËka je zauzela evropski kontinent i neograniËeni je gospodar. Sa svojih devedeset miliona Nemaca, ako ne nastupi graanski rat u woj, ona Êe biti dugo i dugo wen gospodar. Pored toga NemaËka je bila i biÊe naπ silan sused. Pa je prirodno da ispitamo i tu moguÊnost. Ako se reπimo na ovo, onda πta dobijamo: prvo produæiÊemo sebi æivot, drugo, suzbiÊemo zahteve gramzivih suseda i treÊe, iako na kraju krajeva ipak izgubimo izvesne delove zemqe za kompenzaciju susedima, neÊemo svakako izgubiti onoliko i onako kao ako bi bili neprijateqi i silom pokoreni. U protivnom izgleda mi da Êe Srpski narod poraz Jugoslavije najviπe platiti (podvukao AN).

Prema ovakome reπewu, ako bi ga uzeli, moramo podesiti sve ostalo a naroËito, spoqnu i unutraπwu i vojniËku politiku.

ZAKQU»AK:

Dakle, ukoliko hoÊemo da sledimo dosadaπwu politiku, i da se desi gore izloæeno, mi treba da mobiliπemo celu naπu zemqu i da poemo u pomoÊ Grcima, da sa wima spreËimo naπe strategijsko opkoqavawe i izbijawe Italijana na Solun. ©ta Êe onda biti sa nama, ako to uËinimo? Odgovor je prost. NapaπÊe nas: NemaËka, Italija, Maarska i Bugarska. Da li Êemo moÊi da izdræimo? - Ne, kategoriËki ne! BiÊemo plen svih silnih neprijateqa. Raskomadani pre svrπetka ovog Svetskog rata.

Bilo koju odluku da donesemo od ovih tri, moramo je doneti πto pre. Za mene je vaæno kao ministra vojske i mornarice, da to znam i da mi se pismeno saopπti. Zima ide, qudi se viπe ne mogu dræati pod oruæjem i bez vidqivih ciqeva. Nema moÊi da se aktivirana vojska stavi pod krov.

Nezadovoqstvo raste i kod obveznika i kod wihovih porodica, a tako isto popuπta moÊ i kod podoficira i oficira. Iz bolesnog stawa i neodgovornosti kakvo je danas kod nas, moæe nastupiti slom i katastrofa vojske, docnije i dræave. Iz ovog razloga ovo piπem i iznosim u ovim teπkim istorijskim Ëasovima za naπ istorijski opstanak.

Da li je naπa vojska spremqena tako moralno i materijalno i brojno da moæe ovoj navali da odoli? Odgovor daÊu na ovo usmeno.

Milan –. NediÊ

Ako neÊemo da doemo u ovu i ovakvu situaciju, πta treba da radimo da je izbegnemo? Po mom miπqewu, moramo ispitati koje su joπ druge moguÊnosti. Jedna od moguÊnosti je i zakquËivawe odbrambenog saveza sa Rusijom. Rusijom ovakvom kakva je danas, sa wenom danaπwom politikom, wenim planovima za buduÊnost. Wenim teπkim strateπkim poloæajem, Rusija je u strateπkim kqeπtima izmeu Japana i NemaËke. Wen je poloæaj joπ viπe pogorπan dolaskom Nemaca u Rumuniju gde svojim obuhvatnim strateπkim frontom obuhvataju Ruse Ëak do Bukovine, za dejstva u srce Ukrajine i Belorusije. Danas Nemci imaju 100 divizija prvorazrednih prema Rusiji od BaltiËkog do Crnog mora. NemaËka je vojska oprobani instru-

22

Svaka sliËnost sa stawem u kome se naπa zemqa nalazi posledwih godina je namerna.

------------------(1) U to vreme komunisti su pod utiskom pakta Molotov-Ribentrop zagovarali defetistiËku politiku podjednako osuujuÊi naciste i imperijaliste i radeÊi na slabqewu odbrambene moÊi zemqe (2) ©to se i desilo u martu 1941. godine (3) ©to se i potvrdilo u aprilu 1941. godine. GrËka je savladana bez obzira na pomoÊ britanskog ekspedicionog korpusa (4) Misli se na osovinu: Rim-Berli-Tokio Srpski kulturni klub 10.7.2012.

Aleksandar NediÊ

Iskra 1. avgust 2012.

Vuk JeremiÊ pod lupom

Milijarda dinara kredita i wegova akademska biografija Bolesna potreba malih i velikih vlastodræaca u Srbiji da pokazuju svoju moÊ, otiπla je toliko daleko da Ëak i nedorasli pioniri politiËke klase, poput Vuka JeremiÊa, ne moæe da zamisli æivot bez privilegija, pqaËki, prevara i druge dekadencije kojom se diËi danaπwa laæna srpska elita (Insajder- D 6) SluËaj „stambenog zbriwavawa” dosadaπweg ministra spoqnih poslova, samo je jedno od niza kriviËnih dela koje je izvrπio ovaj omiqeni ak bivπeg predsednika Srbije Borisa TadiÊa...

Ali, on svakako predstavqa sliku i priliku celokupne vladavine opakih prevaranata, urbanih bandita kojima niπta nije bilo sveto.

Sve je poËelo kad je Vuk JeremiÊ dobio kredit od Komercijalne banke od, Ëak milijardu dinara, za kupovinu stana na elitnoj lokaciji u Beogradu, u Ohridskoj ulici, kod hrama Svetog Save...

NezvaniËno, JeremiÊ je trebao da plati u gotovom novcu 600.000 evra za stambeni prostor veliËine 146 kvadratnih metara! Kredit od milijardu dinara u tom trenutku je iznosio viπe od 10 milion evra, i podignut je na osnovu garancije za kupovinu stana. Ali, ubrzo su u Ministarstvu spoqnih poslova, kod onih qudi koji joπ imaju slobodu da misle, poËela da se niæu razna pitawa: kolika je morala ta garancija biti, ko je ustvari garantovao za Vuka JeremiÊa, na osnovu Ëega mu je odobren kredit od 10 miliona evra ako mu je trebala „sitnina” od 600.000 evra, gde je nestao ostatak tog novca i u πta je potroπen, da li otplaÊuje taj kredit, na koliko godina je odobren i kolika mu je rata...

Podstanar kome je trebao kredit Na ova i brojna druga pitawa, niko do danaπweg dana nije zatraæio odgovor. U bilo kojoj dræavi sa jasnim pravnim ustrojstvom, JeremiÊ bi javnosti i nadleænim organima hitno morao da objasni gde je potroπio ovolike milione evra!

Samo u blagorodnoj Srbiji niko ne pita πta radi ovaj mali, narcisoidni, iskompleksirani i bolesno ambiciozni Ëovek, kome nije bilo dosta πto je svojom spoqnom politikom ojadio Srbiju za narednih sto godina, nego se besramno postavio na mesto prvog Ëoveka Teniskog saveza Srbije, odakle, vaqda, moæe boqe da lobira za Srbiju, koju je on liËno, zajedno sa svojim nastavnikom i mentorom Borisom TadiÊem, zavadio sa pola ËoveËanstva...

Ipak, uprkos dugom Êutawu o ovom skandalu, neko je ipak saznao da sporni JeremiÊev stan u Be o g r a d u , p r i p a d a N a t a π i J e r e mi Ê , V u k o v o j supruzi i novinarki RTS-a.

Iskra 1. avgust 2012.

Posledwi put je javnost u Srbiji imala podatke o JeremiÊevom imovnom stawu u martu mesecu 2009. godine, kad je javnosti saopπtena tugaqiva priËa o tome kako „onaj TadiÊev mali” æivi u iznajmqenom stanu, vozi proseËan automobil „Suzuki svift”, i nema uπteevinu, te da mu je prijavqeni godiπwi prihod bio 8.000 evra.

Naravno, nigde nema onih desetina hiqada evra prihoda koje je dobijao od raznih lobistiËkih agencija iz Amerike, koje su uredno dostavqale svoje izveπtaje Ministarstvu pravde u Vaπingtonu, o tome koliko su Vuku dali para!

Ali, snalazio se on i sam... Na primer, te iste godine, na putu za Wujork, preko Londona, svratio je do Bostona gde je odræao predavawe na privatnom kolexu i naplatio ga 25.000 dolara, stavio novac u svoj xep, mada je bio na sluæbenom putu o troπku dræave Srbije, pa je Ëak iz Bostona d o W u j o r k a p ut o v a o s l u æ b e n i m a ut o m o b i l o m Ministarstva spoqnih poslova Srbije i wime preπao 306, 18 kilometara...Naravno, to je samo jedan od primera kako je ovaj mali Ëovek, ali velika πtetoËina, upadao iz greπke u greπku, πto bi ga u Americi dovelo do zatvora. Ali ne i u Srbiji...

Ko je, zapravo, Vuk JeremiÊ?

U svojoj zvaniËnoj biografiji, izmeu ostalog, JeremiÊ navodi da je diplomirao teorijsku fiziku u Engleskoj. No, indikativno je da se nigde ne spomiwe godina diplomirawa! Takoe, mali broj svedoka zna da je on bio je veoma loπ student.

Radove je prepisivao i to najviπe od jedne studentkiwe iz Francuske! Poπto je zavrπio fiziku dobio je posao u dve banke. Svakako malo Ëudno.

Fizika i bankarstvo?

Na stranicama ministarstva se navodi da je bio angaæovan kao finansijski analitiËar u dve nemaËke banke: Deutsche Bank, zatim Dresdner Kleinwort Benson Bank (filijala u Londonu), dok je istovremeno pripremao doktorsku disertaciju iz oblasti kvantativnih metoda u finansijama na Imperial College u Londonu!?

ZvaniËna JeremiÊeva biografija daqe kaæe da je, nakon magistarskih studija iz oblasti dræavne administracije na Univerzitetu Harvard, p r i p r e m a o d o k to r sk u d i s e r t a c i j u , a p o t o m j e preskoËio na magistarske studije! A, poznato je da nije moguÊe spremati doktorsku disertaciju, a da se preskoËe magistarske studije?!

U svojoj biografiji, JeremiÊ navodi da je magistrirao Javnu Administraciju na Harvardu. No da bi se shvatilo da to nije istina, sticawe magistarskog znawa legalnim putem, treba pogledati

23

NikoliÊ: Ako BIA zna samo ono πto ja dobijam - poklawam je opoziciji

BOGDANOVI∆U ZABRAWEN ULAZAK NA KOSOVO

Predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ izjavio je da nije zadovoqan informacijama koje dobija od BIA i da se, sudeÊi po tim izveπtajima, u Srbije niπta ne dogaa, ocewujuÊi da su bezbednosne sluæbe u „nekom pregrupisavawu, prestrojavawu da li smeju Tomislavu NikoliÊu da dostave neki podatak”.

Na pitawe πta piπe u tim izveπtajima, predsednik Srbije je naveo primer da je ana-lizirana situacija u GrËkoj, gde je koji graanin pod dejstvom alkohola priveden, koja je vojna jedinica na veæbi...

- Ako je to BIA, evo poklawam i BIA, VOA, VBA da vodi ko god hoÊe. Ako imaju samo te podatke, moæe opozicija da ih vodi - rekao je NikoliÊ.

On je ponovio da mu je svejedno ko Êe da bude u vladi, ali da vlada mora da bude tim i da pojedine stranke koje su do sada bile u vladi treba da se priviknu da ministarstva vlade nisu feudi.

- Ova vlada Êe biti pod lupom, kao i predsednik, jer nema prava na greπku. Nijedan deliÊ greπaka prethodnih vlada neÊe biti Tanjug, 2. oproπten ovoj vladi - rekao je NikoliÊ. (T 7. 2012)

Portparol Kosovske policijske sluæbe Arber Beka izjavio je Tanjugu da je vlada Kosova odluËila da ne dopusti posetu Kosovu i Metohiji srpskom ministru Goranu BogdanoviÊu i wegovim saradnicima zbog wegovih izjava tokom prethodnih poseta. Beka je rekao je da je kosovska vlada ovakvu odluku donela zbog toga πto je ministar BogdanoviÊ dao podrπku "paralelnim strukturama na Kosovu". Ministar za Kosovo i Metohiju Goran BogdanoviÊ i savetnik predsednika Srbije za Kosovo i Metohiju Mlaan –oreviÊ danas nisu otputovali u Pokrajinu, poπto su od Euleksa dobili informaciju da privremene instutucije na Kosovu tu posetu ne odobravaju. Procedura najave delegacije je u potpunosti i na vreme ispoπtovana, u skladu sa dogovorom sa UN i Evropskom unijom.

OsuujuÊi takav potez privremenih kosovskih institucija Ministarstvo je ocenilo da je on "u potpunoj suprotnosti sa poπtovawem osnovih qudskih prava, a naroËito prava na slobodu kretawa, i oËigledno pokazuje samo deklarativno zalagawe secesionistiËkih institucija za poπtovawe prava pripadnika svih nacionalnosti".

Ministarstvo je odluËno da se ovakve nesuglasice πto pre reπe i u tom ciqu Êe se obratiti UN i visokom predstavniku EU, zahtevajuÊi da se na Kosovu i Metohiji obezbedi sloboda kretawa za sve nacionalnosti, navedeno je u saopπtewu Ministarstva za Kosovo i Metohiju. BogdanoviÊ je trebalo danas da obie Ranilug i sela Kosovskog Pomoravqa u kojima je bilo planirano otvarawe obdaniπta izgraenih sredstvima Ministarstva.

–oreviÊ je sa predstavnicima banke Inteza trebalo da otvori povratniËku kuÊu u selu Kormiwane. Ovo nije prvi put da kosovske institucije ne dozvoqavaju srpskim zvaniËnicima ulazak na Kosovo. Sredinom februara, ministru BogdanoviÊu takoe je onemoguÊen ulazak u Pokrajinu. Samo mesec dana kasnije, pomoÊnik ministra za Kosovo i Metohiju Bojan AnelkoviÊ spreËen je da pree glavni most na Ibru, a Ëlanovima Odbora za Kosovo i Metohiju Skupπtine Srbije nije dozvoqeno da uu u Pokrajinu, gde je, u Ranilugu, trebalo da bude odræana sednica tog odbora.

Euleks ne odluËuje o posetama Portparol Euleksa Kristof Lamfalusi izjavio je da Euleks ne uËestvuje u procesu odluËivawa da li Êe ili ne srpskim funkcionerima biti dozvoqeno da zvaniËno posete Kosovo. Zahtevi srpske vlade sada idu preko predstavnika Kancelarije Havijera Solane u Beogradu i πaqu se kancelariji Pitera Fejta u Priπtini, naglasio je u pisanoj izjavi portparol Euleksa. Prema wegovim reËima, ta kancelarija zatim upuÊuje zahtev kosovskim organima, koji donose sopstvenu odluku. Lamfalusi je dodao da nije suπtina tog procesa da li je Euleks ukquËen, veÊ da "konaËnu odluku donosi iskquËivo Vlada Kosova". "Euleks moæe biti ukquËen samo u obezbeivawe pratwe, kako se veÊ jednom dogodilo", rekao je Lamfalusi. Izvor Blic.

Milijarda dinara... zvaniËne uslove na zvaniËnom sajtu, gde se vidi da on te uslove nije ispuwavao, jer je, izmeu ostalog, bilo obavezno imati i tri godine radnog iskustva...

Dobro upuÊeni u wegovu pravu i laænu biografiju, uoËi Êe da je JeremiÊ, zapravo, zavrπio samo neki kurs za javnu administraciju koji traje izmeu tri i πest meseci, iako nije predao ni sve potrebne radove. U wegovoj biografiji tom se zove „magistarski rad”.

KonaËno, ako je ovaj mali Ëovek, a velika πtetoËina, zaista pod idealnim uslovima zavrπio fiziku sa 22 godine i radio tri godine punog radnog vremena u bankama, tada je veÊ imao 25 godina! Kako je onda moguÊe da je do 25 godine veÊ i magistrirao na Harvardu? Fascinantno je i to da je na odsluæewe vojnog roka otiπao sa mesta savetnika za spoqnu politiku predsednika Srbije! »emu graane Srbije treba da pouËe ove bestidne JeremiÊeve pqaËke i prevare? Cena izbora pogreπnog Ëoveka vodila je milione qudi u recesiju, gladovawe, izolaciju i ratove. Zapad je to dobro iskusio pa u zemqama visokorazvijene politiËke svesti, kandidatima za najviπe funkcije javnost doslovno skida gaÊe, sve dok ne utvrdi ko je spreman da ih vodi, i gde Êe da ih vodi.

Vreme je za odgovornost. Ne onu istorijsku nego onu kriviËnu. Ko Êe joπ, osim Borisa TadiÊa, morati da odgovara za izbor ovakvog Ëoveka za ministra spoqnih poslova koji je naneo nesagledivu πtetu Srbiji do zadweg dana svoga mandata, a spreman je da i daqe Ëini Ëuda kako bi Srbi barem joπ jedan vek ostali najomraæeniji narod, tamo gde su nekada bili i ugledni i poπtovani!

24.6.2012.

Podvukla - Iskra) (P

24

Magazin Tabloid 26.6.2012.

SIM

Iskra 1. avgust 2012.

PORAZ

SR–A TRIFKOVI∆: MIT O SREBRENICI RADI UKIDAWA RS

ZAGOVORNIKA TEZE O SRPSKOJ GENOCIDNOSTI

OslobaajuÊa presuda po prvoj taËki optuænice protiv nekadaπweg predsjednika Republike Srpske Radovana KaraxiÊa, koja ga je teretila za genocid u opπtinama BiH 1992. godine, predstavqa krupan moralni i psiholoπki poraz za pobornike teze da je genocidno postupawe od poËetka sukoba 1992. godine bilo sastavni dio naËina voewa rata sa srpske strane, izjavio je Stefan KarganoviÊ, predsjednik Istorijskog projekta Srebrenica.

"Ovom odlukom Pretresnog veÊa Haπkog tribunala propagandna teza o Republici Srpskoj kao 'genocidnoj tvorevini', koja je inaËe na staklenim nogama usled nedostatka ubedqivih dokaza u vezi sa Srebrenicom, pretrpela je fatalan udarac, od kojeg Êe se vrlo teπko oporaviti", istakao je KarganoviÊ.

On je naglasio da je isticawe opπtina Bratunac, FoËa, KquË, Prijedor, Sanski Most, Vlasenica i Zvornik, kao navodnih mjesta gdje se, osim Srebrenice, dogodio navodni genocid, primjer naknadne pravne pameti, poslije 15 godina, te da je imalo samo jednu funkciju.

"Taj ciq je bio da se prikrije nelogiËnost tvrdwe da je srpska strana, koja je propagandno optuæivana od samog poËetka sukoba za 'genocid', svoj prvi genocidni Ëin izvrπila tek u Srebrenici, na samom kraju ratnih dejstava", rekao je KarganoviÊ.

On je istakao da je zbog toga, naknadno, za potrebe suewa doktoru KaraxiÊu, bila smiπqena teorija prema kojoj se zaËetak "genocida" pomjera na podruËje ovih sedam opπtina i to na poËetku rata.

"To je mnogo ubedqivije od pretpostavke da se srpska strana 'setila' da namerava da izvrπi genocid nad muslimanima tek u Srebrenici 1995. godine, kada je ratni sukob veÊ bio gotovo zavrπen", naveo je KarganoviÊ.

On je dodao da danaπwa odluka apsolutno ruπi argumenat da je istrebqewe neke druge etniËke ili vjerske grupe leæalo u osnovi srpske ratne strategije tokom sukoba u BiH. "Dogaaj u Srebrenici je, prema tome, i daqe objaπwiv iskquËivo delom kao Ëin osvete za ranije poËiwena zverstva 28. divizije Armije BiH protiv okolnog nemuslimanskog stanovniπtva, a delom kao naruËeni zloËin 10. diverzantskog odreda, etniËki meπovite jedinice nepoznatog porekla, za koju se ne zna od koga je primala nareewa", zakquËio je KarganoviÊ.

Pretresno vijeÊe Haπkog tribunala donijelo je danas oslobaajuÊu presudu po prvoj taËki optuænice protiv bivπeg predsjednika Republike Srpske Radovana KaraxiÊa, koja ga je teretila za genocid u opπtinama BiH 1992. godine...

VijeÊe je u potpunosti odbacilo preostali dio zahtjeva, kojim je odbrana traæila da se donese oslobaajuÊa presuda po svih 11 taËaka optuænice.

28.6.2012.

Iskra 1. avgust 2012.

Srna

ReË je o jednom postmodernom mitu, koji ne dopuπta pukim Ëiwenicama da stanu na put wegovom buktawu Direktor ameriËkog Centra meunarodnih odnosa Rokfordskog instituta Sra TrifkoviÊ izjavio je da je sluËaj Srebrenica iskonstruisani mit, koji u prvom redu ima svoju izrazito politiËku funkciju delegitimizacije i ukidawa Republike Srpske i revizije Dejtonskog sporazuma.

TrifkoviÊ je rekao da je drugi ciq ''SrebreniËkog mita" uspostavqawe mita o muËeniπtvu ''dobrih muslimana od strane zlih hriπÊana", a treÊi da se na prostorima Balkana kupe poeni za zapadwake u islamskom svetu, a pre svega za Amerikance, kao oblik svojevrsnog iskupqewa za skoro sedam decenija uporne i neprekidne podrπke Izraelu na Bliskom istoku. ''Premda ta politika nikada nije urodila plodom, ona se i daqe ponavqa", naveo je TrifkoviÊ.

NapomiwuÊi da je demonizacija Srba poËela i pre nego πto je prvi metak ispaqen 1991. godine, TrifkoviÊ navodi da je Srebrenica tipiËan postmoderni zapadni mit, koji prenebregava Ëiwenice o onome πta je prethodilo tom dogaaju, forenziËke nalaze, kao i Ëiwenicu da je nemoguÊe da broj pripadnika kolone koja se probijala ka Tuzli bude jednak broju toboæe likvidiranih zarobqenika. ''ReË je o jednom postmodernom mitu, koji ne dopuπta pukim Ëiwenicama da stanu na put wegovom buktawu. Iza toga stoje udruæeni elementi strukture elitne klase savremenog Zapada, koji ukquËuju i medijsku i politiËku i analitiËkoakademsku komponentu i tu nema nekog komandnog centra. Oni deluju spontano na osnovu svoje ideoloπke matrice", rekao je TrifkoviÊ.

NavodeÊi da Ëesto Ëuje priËu da je na putu uruπavawe i diskreditacija tog mita, TrifkoviÊ ocewuje da to, naæalost, to nije taËno i da argumenti za wegovo uruπavawe i diskreditaciju postoje, ali se to ne dogaa zato πto ti argumenti ne prodiru u medije.

On je istakao da zapadni medijski aparat i propratne analitiËko-akademske i dræavnopolitiËke strukture vrlo lako prihvataju iskonstruisane paradigme zasnovane na izvrtawima Ëiwenica, falsifikatima istorije, jer je reË o jednom postmodernom sistemu u kojem istina, pravda, dobro i zlo postaju relativizovani do krajwih granica. ''Jedna od karakteristika tog sistema je da ne postoji istina i laæ, nego samo diskursi. U tom kontekstu gledano, Srebrenica je tipiËan postmoderni mit", kaæe on....

29. 6. 2012.

Srna

25

Oskar FRAJZINGER, poslanik u parlamentu ©vajcarske

KAKO NAS DOÆIVQAVA PRAVI PRIJATEQ Osim stalnih susreta sa starim prijateqem Srbinom, moj prvi pravi kontakt sa Srbijom bio je poziv predsednika Udruæewa kwiæevnika Srbije, koji mi je ponudio poetski azil, nakon πto je πvajcarsko udruæewe odbilo da me primi u svoje redove.

skom narodu dok gazim po wegovom tlu. Wegova istorija je poËela jednim porazom koji su Srbi nosili u sebi vekovima, pridajuÊi mu sakralni karakter moralne pobede, na kojoj su izgradili nacionalni identitet.

Uhraweni rob u evropskom kazamatu

To je bio izvanredan potez. Dakle, joπ postoji zemqa na svetu gde se qudi podsmevaju slici serviranoj u svetu o wima, zemqa u kojoj se qudi angaæuju za unapred izgubqene stvari i negativce poput mene, ne hajuÊi za potencijalne reakcije; dakle, izvan ©vajcarske joπ postoji zemqa koja pruæa otpor! Bilo je to dovoqno neuobiËajeno da me nagna da postanem Ëlan Udruæewa kwiæevnika Srbije. Otad, Srbija i ja Ëinimo jedan neobiËan par.

Par vezan uzajamnom fascinacijom, u kojoj svako predstavqa u oËima onog drugog neπto πto nikad neÊe biti.

Melanholija i prenatrpanost Tako sam se jednog dana obreo u Beogradu.

PrepeπaËio sam taj pomalo siv grad, koji je sav neodreeno mirisao na ugaq i na kuhiwska isparewa. ©etao sam Knez-Mihailovom, popio kafu u Kolarcu. Posmatrao sam sa tvrave kako protiËu Sava i Dunav, i zateËen obiπao vojni muzej gde su, na panoima poæutelim od vremena, do najsitnijih detaqa opisane epizode otpora protiv turskog osvajaËa. Na kraju sam proveo nekoliko sati u neverovatnom zoo-vrtu koji krasi obode tvrave. U oËima æivotiwa pronaπao sam istu melanholiju prisutnu u tako lepom i dubokom pogledu predivnih æena koje πetaju trotoarom, kao bogiwe nebeskim podijumom. Melanholija: to je kquËna reË. Ona vlada svuda, u vazduhu, zidovima, licima, i pokretima qudi. Kao da neπto satire grad i wegove stanovnike. Neπto πto ne moæe izdræati jedno qudsko biÊe, jedan narod, jedna zemqa. U Beogradu, kao da je ceo svet Atlas. IstraæujuÊi dubqe, otkrivao sam uzrok te melanholije. To je oseÊaj onih koji posmatraju kako reka teËe i kako vreme prolazi, i pri tom ostaju ubeeni da niπta neÊe izmeniti wihovu sudbinu, da ih niko neÊe osloboditi kobi koja im se obruπila na ramena.

ProlazeÊi kroz Beograd, frapirani smo zgradama koje joπ nose oæiqke rata sa NATO-om, ali naroËito mnogobrojnim zgradama naËetih vremenom.

Ovde je sve otpor, otpor Amerikancima, savremenosti, vremenu, samom sebi. Da bi se taj otpor savladao, prostor je neverovatno pretrpan. Ulice, radwe, arhitektura, saobraÊajne ose, sve je haotiËno, prezaguπeno, iracionalno. Ovde vlada zaËuujuÊa predispozicija za snalaæewe, za bavqewe svim i svaËim. Kao da je svemu tome ciq da se eventualni osvajaË izgubi u krivinama lavirinta, u kojima bi posle beskrajnog kruæewa izgubio i æequ za osvajawem. Melanholija i pretrpanost: to su moji najsnaæniji utisci o ovom malom balkan-

26

Okrutni vekovi su doveli osvajaËe sa svih strana, sa severa, juga, pa Ëak i istoka. Turci, Austrijanci, Nemci, Englezi i Francuzi protutwali su ovim prostorima jureÊi u rat na severu ili jugu. Ti gospodari rata su samo prolazili, nesvesni postojawa srpskog naroda, sem ako ne bi zasmetao. A Srbi su to Ëinili sve ËeπÊe, da bi potvrdili svoje postojawe i prikazali se svetu kao narod: ispreËili bi im se na putu. Vremenom je to postao dominantni stav: Srbin zatrpava ulice, radwe, glavu, Ëak sebe samog optereÊuje sobom. Zbog toga se Ëini da je sve u ovoj zemqi u radovima i u iπËekivawu, uprkos wenoj dugoj proπlosti i bogatoj kulturi. Srbin je otporaπ, πampion Pirovih pobeda, naroËito nad samim sobom. U tom otporu ima izvesne uzviπenosti, nesalomive voqe da se izazove sudbina, iako se zna da je neminovna. Ali taj potez je tako plemenit, tako lep i uzaludan da postaje uzviπen. Volim ovaj narod jer se opire svetu, kobi, vremenu koje protiËe, samom sebi.

Volim tu melanholiju u oËima qudi koji, znajuÊi da ne mogu izaÊi kao pobednici iz jedne nejednake borbe, istraju u borbi, zarad lepote samog gesta, zarad rehabilitacije Ëina slobodne voqe, plemenitosti uzaludnog. Ako bi Srbija sutra morala da pristupi Evropskoj uniji, to bi bio veliki gubitak za ËoveËanstvo. Tako bi se izgubio jedan naËin æivota gde su Ëasovnici mekπi nego na Dalijevim slikama, gde æene viπe saware od gospoe Bovari, gde su muπkarci hrabriji od vuka uhvaÊenog u kqusu koji sebi otkida πapu da bi se oslobodio. Srbija je oduvek u ratu sa neprijateqem koji se nalazi unutar wenih zidina i zaposeda æivot, nevidqiv i nepobediv. Kao Zangara u svojoj tvravi, i Srbin se nada najgorem i najboqem πto mu moæe doÊi spoqa.

Ali donekle je svestan da ono πto ga tiπti leæi duboko u wemu samom, i da mu ne moæe uteÊi. Kao uzviπeni osuenik, poseæe za drugim zatvorima, πirim, svetlijim, Ëistijim. Evropska unija mu jedan takav zatvor predstavqa u lepom svetlu, pod finansijskom podrπkom Centralne evropske banke, ureenog tako zato πto su Nemci poæeleli da postanu Evropqani, da ne bi bili upamÊeni kao potomci nacista. Ako bi Srbija prihvatila tu prevaru, ako bi pristala da proda svoj ponos budzaπto, stupila bi u jedan sterilan, funkcionalan, πablonski prostor, bez optereÊewa, u kojem bi ostala anonimna. U wemu bi stekla status dobro uhrawenog roba, ali bi sem teritorije izgubila i istoriju i korene, a ponajviπe duπu.

31.5.2012

Sajt: <srpskenovinecg.com>

Iskra 1. avgust 2012.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (164)

NIKOLA MORAV»EVI∆, VREME VASKRSA Autor nekoliko istorijskih romana, Nikola MoravËeviÊ (1935) poseÊuje razne epohe u srpskoj istoriji (vidi Iskru od februara 1999, maja 2008 i marta 2012). U svom nedavnom romanu Vreme vaskrsa (1) bavi se dogaajima u Srbiji u vreme Prvog svetskog rata. Roman poËiwe opisom srpske vojske pod teπkim uslovima 1915. godine.

Napadnuta od austrougarske, bugarske i nemaËke vojske, bila je primorana ili da kapitulira ili da se povuËe kroz Albaniju ka svojim saveznicima.

Izabrala je povlaËewe. Saopπtewe austrijskog komandanta glasilo je da u 1915. godini srpska vojska viπe ne postoji. Prestolonaslednik Aleksandar I, u to vreme regent, morao je da prizna da je Srbija podlegla jaËim neprijateqima, ali i izdana od svojih saveznika.(10) Ustvari, jedini pravi saveznik bila je carska Rusija. Nalazivπi da je srpska vojska bila pred totalnim slomom, ruski car Nikolaj II poruËio je ostalim saveznicima Antante da Êe Rusija napustiti savez i sklopiti separatni mir sa Centralnim silama ako se srpska vojska odmah ne spase. To je i spaslo deo srpske vojske (oko150 hiqada vojnika, dok je 10 hiqada prebaËeno u Bizertu, Tunis), koja je uspela da se, pod neopisivo teπkim uslovima povuËe kroz albanske gudure, da bude u februaru 1916. prebaËena na grËko ostrvo Krf. Doduπe, ni onda saveznici nisu dovoqno pomagali srpsku vojsku, pritisnuti nemaËkom ofanzivom na Zapadnom frontu, ali ipak, spas srpske vojske je usledio.

MoravËeviÊ ne opisuje obilno teπkoÊe povlaπewa kroz Albaniju. On se viπe bavi diplomatskim delatnostima oko poloæaja i buduÊnosti Srbije na Krfu i drugde. Predsednik vlade Nikola PaπiÊ trudio se πto je mogao viπe da ukaæe saveznicima na ogromne ærtve koje je Srbija pretrpela u ratu i da zasluæuje da se tretira kao ravnopravni partner. To mu nije uvek uspevalo, jer su oni, kao πto je reËeno, bili prezauzeti na Zapadnom frontu. Osim toga, zakulisne diplomatske igre nekih saveznika, na primer Italije, pokuπavale su da dobiju πto viπe koristi usled svog uËeπÊa, πto je PaπiÊ donekle parirao. I u samoj srpskoj vladi bilo je rasprava u trouglu regent, generalπtab i vlada oko toga ko je najkrivqi za katastrofalne gubitke u qudstvu i materijalu. PaπiÊ i regent ipak su stalno verovali da Êe na kraju izvojevati pobedu i povratiti nezavisnost Srbije.

Dodatni problem bio je postojawe tajne organizacije u srpskoj vojsci pod imenom „Crna Ruka”. MoravËeviÊ daje priliËno prostora toj organizaciji. Predvoeni pukovnikom Dragutinom DimitrijeviÊem, alias Apis, crnorukci su imali veze i sa „Mladom Bosnom” u pripremawu atentata na austrijskog prestolonaslednika i wegove supruge u Sarajevu. Oni su æeleli da i daqe igraju revolucionarnu ulogu i na Krfu, Ëak ako treba i protiv regenta i PaπiÊa, gledajuÊi da se odluke

Iskra 1. avgust 2012.

donose u skladu sa wihovim namerama, koje su uglavnom bile revolucionarne. Kad su crnorukci bili optuæeni zbog wihovih tajnih aktivnosti, zabraweni i osueni, PaπiÊ i vlada bili su protiv suewa. kako PaπiÊ veli: „I ja i vlada i daqe naËelno ne prihvatamo ideju o suewu oficirima pred prekim sudom bez branioca i porote, ali sa garancijama pravde, mi nemamo niπta protiv suewa, ali samo kolovoama tog tajnog druπtva, poπto u wemu, koliko mi vidimo, ima vrlo mnogo qudi odanih dinastiji i reæimu.”(150) Sem toga, PaπiÊ nije verovao da su dela kojima se terete tako ozbiqna, a mogu da πkode kod saveznika, pogotovo πto nije bilo nikakvih ubedqivih dokaza. Meutim, regent se nije slagao sa PaπiÊem, jer je, po wemu, krivica svih optuæenih bila dokazana samim Ëlanstvom u toj organizaciji.(152) Crnorukci su bili osueni, a Apis i nekoliko voa, streqani. MoravËeviÊ gleda na crnorukce donekle sa simpatijama, ali i sa uverewem da su, i pored najboqih æeqa, πtetili srpskim interesima.

Nikola PaπiÊ je centralna liËnost u romanu. MoravËeviÊ ga tretira sa velikim simpatijama, pogotovo u wegovom radu kao predsednik vlade. On potencira da je PaπiÊ umeo da bude objektivan prema svom naËinu rada: „Osorne konfrontacije nisu u mojoj prirodi. Ja retko kaæem sve πto mislim, jer sam strpqiv, ali sam za stvarawe Jugoslavije zaista svim srcem opredeqen iz prostog razloga jer je to jedini naËin da se svi Srbi mogu naÊi u jednoj dræavi. I bilo bi mi drago da mi se, naæalost, jednog dana kad me viπe nema to prizna.”(243) Izgleda da je u tome bio donekle proroËan, kako kaæe wegov glavni savetnik Stojan ProtiÊ: na kraju rata na beogradskoj æelezniËkoj stanici PaπiÊ je doËekan bez ikakve pompe. Na peronu je bio samo Stojan ProtiÊ, koji mu je rekao: „Bajo, sva su Ëestitawa zavrπena i sve zdravice ispijene u slavu naπeg ujediwewa, ali bez tebe, koji si za to ponajviπe zasluæan.”(333) Iako ga je regent smenio posle zavrπetka rata, on mu je uskoro ponovo ponudio predsedniπtvo. PaπiÊ je do smrti 10. decembra 1926. organizovao deset razliËitih vlada, pokazujuÊi velike dræavniËke sposobnosti i fleksibilnosti, verujuÊi da je ustavna monarhija najboqa vrsta vladavine. „Nijednu podlu misao nije gajio u sebi... Voleo je vlast, ali ne toliko zbog svog ega, nego zbog onoga πto pomoÊu we moæe da se ostvari.”(349-350) MoravËeviÊ zakquËuje kwigu svojim portretom Nikole PaπiÊa govoreÊi: „Za sve πto je PaπiÊ kao dræavnik postigao za svoj narod, Srbi mu se, naæalost, ni za æivota, a ni do danas nisu dostojno oduæili. Trebalo im je viπe od sedam decenija posle wegove smrti da mu sred Beograda, na bivπem trgu Marksa i Engelsa, podignu davno zasluæeni spomenik, sa kog on od tada budno posmatra zgradu srpske Narodne skupπtine, kao straæar u bdewu nad hramom joπ posrÊuÊe parlamentarne demokratije, za Ëije se suπtinske vred-

27

Nikola MoravËeviÊ... nosti on uporno borio celog æivota.”(350) O regentu Aleksandru MoravËeviÊ ima podvojeno miπqewe. S jedne strane, on ga vidi kao postojanog i odluËnog vladara, ali ponekada i samovoqnog, Ëak i tvrdoglavog. »iwenica je ipak da je kao vladar ostvario Srbiji pobedu i nezavisnost, i pored mnogih prepreka i trvewa meu samim svojim podanicima.

GovoreÊi o Solunskom frontu, MoravËeviÊ opet viπe poklawa paæwu diplomatskim trvewima i nesloænim odnosima meu saveznicima. Prilikom ukrcavawa srpske vojske sa Krfa za Solunski front velika masa Krfqana æustro je mahala posipajuÊi srpske vojnike cveÊem i æeleÊi im uspeha u daqem ratu. Autor odaje priznawe herojstvu srpskim vojnicima na vratima porobqene otaxbine, naroËito wihovom juriπu da je oslobode.

Interesantno, on ne pomiwe slavnu reakciju francuskih komandanata koji su se æalili da ne mogu da dræe korak sa Srbima u osvajawu terena. Pri kraju rata, nemaËki komandanti tvrde da je „slom bugarskog fronta poremetio sve wihove dispozicije".(309) Neslagawe saveznika na frontu, naroËito ponaπawe Engleza, preokupira autorovu paæwu.

Engleski ministar spoqnih poslova naoko blagonaklono je zahtevao da Srbija da Bugarskoj viπe od pola Makedonije, kako bi je odvratili od napada na Srbiju, jer Englezi nisu bili u stawu, sticajem okolnosti, da joj pomognu. Oni su bili za to da se Solunski front ili ukine ili drastiËno smawi. I da oni neÊe nikada potpisati naredbu da se πaqu nove britanske trupe u Solun.(157) Dok su se Srbi krvavo borili na KajmakËalanu, Britanci su sedeli skrπtenih ruku na svom delu fronta. Stojan ProtiÊ kaæe da „Englezi ispod æita æele da miniraju naπu ideju ujediwewa, verovatno zato πto im se ne rastura Austro-Ugarska.”(215) U ovome su naroËito bili aktivni Stid i Siton-Votson. Kako kaæe general Petar BojoviÊ: „Zapawen sam da Brtitanci nemaju apsolutno nikakve uviavnosti za sve kroz πta smo u ovom ratu proπli i koliko smo ærtava podneli.” A regent Aleksandar I je negde proËitao izreku nekog engleskog lorda: „Mi nemamo ni trajne saveznike, ni trajne neprijateqe.

Jedino su naπi interesi trajni.”(274) Na kraju je Engleska ipak podræala ruπewe Habzburπke monarhije i stvarawe jugoslovenske dræave.

Pored Engleza, ni Italijani nisu bili blagonakloni prema Srbima. Zbog svojih vekovnih pretenzija na Albaniju i istoËnu obalu Jadrana, u raspravama viπe su pokazivali obzira prema neprijateqskoj Bugarskoj nego prema Srbiji.

Francuzi su uveravali Srbe i PaπiÊa da Êe podræati wihove teæwe ka ujediwewu sa Hrvatima i ostalom slovenskom braÊom. Meutim, na kraju rata PaπiÊ je bio kivan na Francuze jer su cenzurisali sve πto je bilo u naπem interesu, a preπtampavali sve πto su Italijani puπtali u πtampu. PaπiÊ veli: „Dræim, prema tome, da je

28

Francuska sklona da pre zadovoqi Italiju nego nas.”(348) MoravËeviÊ pomno prati pokuπaje ujediwewa jugoslovenskih naroda. Pored vojniËkih teπkoÊa, Srbi su imali probleme i sa svojom slovenskom „braÊom”. Autor pomiwe da su neki Hrvati bili protiv ujediwewa, traæeÊi direktnu nezavisnost Hrvatske. Hrvatski politiËari kao Stjepan RadiÊ joπ uvek su hvalili Austro-Ugarsku i Frawu, da je „veliki car bio puËki vladar, cardemokrata, koji je pokazivao naroËitu brigu za Juæne Slavene, a poimeniËno za Hrvate i Hrvatsku.

Slava mu, kao tvorcu jedinstva Slovenaca, Hrvata i Srba.”(163) Autor uporeuje dve deklaracije Krfsku i Majsku - ilustrujuÊi taj raskol. Autor napomiwe: „Na zapadu, niti su se velike sile Antante, Francuska i Engleska, povodom Krfske deklaracije na bilo kakav naËin izjasnile, niti je wihova πtampa tome dala adekvatno pokriÊe.”(220-221) Zanimqiv je autorov tretman TopliËkog ustanka. UobiËajeno miπqewe je da je Kosta PeÊanac kriv za velike patwe naroda u tom kraju zbog ustanka protiv Bugara. MoravËeviÊ kazuje donekle drugaËije miπqewe. ©tab Vrhovne komande dao je Kosti PeÊancu izriËitu naredbu da preduzima borbene akcije jedino onda kada bude jasno da se bugarska vojska povlaËi. On je zapovedio Kosti VojinoviÊu, lokalnom komiti, da izbegava borbe sa neprijateqem, da ne bi zbog toga narod nepotrebno stradao. Ali VojinoviÊ je namerno izazivao Austrijance i Bugare na borbe, koje su dovodile do teπke odmazde prema civilnom stanovniπtvu. Meutim, kada su Bugari objavili da Êe internirati sve muπkarce od 16 do 50 godina, PeÊanac je pozvao sve da se ne javqaju. On je joπ bio protiv preurawenog ustanka, ali su VojinoviÊ i druge komite to ignorisali, podigli ustanak i kao posledica narod je grdno stradao.

Na kraju romana MoravËeviÊ rezimira: „Oko milion i dvesta pedeset hiqada Srba poloæili su svoje æivote za naπu pobedu, od Ëetiri i po miliona stanovnika koje je Srbija imala na poËetku rata. Ovako visoku cenu niko dosad u istoriji nije platio za pobedu i mir.”(344) Kao i u ostalim istorijskim romanima, Nikola MoravËeviÊ kombinuje istorijske podatke sa qudskim sudbinama. U ovom sluËaju to su oficir Veqa i podoficir »eda, Ëiji se putevi susreÊu u ratnim prilikama, simboliπuÊi tragiku koju oni ublaæavaju svojom humanoπÊu. Drugi sluËaj je ruski vojni lekar Grigorij JurjeviË Gorbuwin, koga je rat zatekao u Srbiji i on sa Srbima deli ratne dogodovπtine i pomaæe im kao lekar. PriËe o tim qudima dopuwuju sliku epohalnog potresa u istoriji. Oni Ëine istoriju istinskim qudskim doæivqajem, a ne samo kao zbirku brojeva i podataka. Veoma interesantan roman vredan Ëitawa.

Vasa MihailoviÊ ----------------1.Nikola MoravËeviÊ, Vreme vaskrsa (Beograd: Arhipelag, 2009), 351 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. avgust 2012.

U SPOMEN DR VESELINA KESI∆A Dana 26. 6. 2012. Sveviπwi je u Carstvo nebesko primio svog vjernog slugu Veselina KesiÊa.

Time je znatno suæen krug preostalih svjedoka i uËesnika jedne gigantske borbe za spaπavawe svog naroda iz krvavog haosa graanskog rata u okupiranoj Srbiji. Jedan od uËesnika bio je i Veselin KesiÊ. Roen je u Bosanskom Grahovu 12.3.1921.

Gimnaziju je maturirao u Bawa Luci, a u Beogradu je 1941. na Ekonomskom fakultetu poloæio predmete prve godine. Na profesorovo pitawe o marksistiËkoj teoriji KesiÊ je veoma znalaËki navodio miπqewa nekolicine wemaËkih teoretiËara marksizma. To je kod mnogih prisutnih studenata izazvalo glasno oduπevqewe. A na profesorovo pitawe da li moæe navesti suprotna glediπta KesiÊ je naveo glediπta nekolicine poznatih sociologa, πto je kod veÊine prisutnih studenata izazvalo pravo zaprepaπtewe. Profesor je KesiÊu zahvalio i pruæio mu svoju posjetnicu pozivajuÊi ga da ga posjeti i da se koristi wegovom kuÊnom bibliotekom.

Ovakvim znawem KesiÊ se naoruæao tijekom svoje aktivnosti u BawaluËkoj organizaciji QotiÊevog Zbora, jednoj od najboqih u dræavi i u viπim razredima BawaluËke gimnazije.

O toj omladini govorila je profesorica filozofije dr Milica BogdanoviÊ, poznata po tome πto je sa 16 godina æivota krenula i stigla u Jasnu Poqanu i u razgovoru sa Tolstojem obogatila svoju mladu duπu da bi wom djelovala na svoje buduÊe ake. Ona je o wima govorila: „»im uem u novi razred odmah zapazim tko su omladinci Zbora: wihove oËi, wihova lica sjaje posebnim sjajem, oni su najboqi aci, najqepπe se ponaπaju. Meu wima u najqepπoj uspomeni ostao mi je Veselin KesiÊ. S wim sam bila u Ëestom kontaktu i odazvala se na wegov poziv da odræim predavawa komunistiËkoj omladini u Zavodu za prevaspitawe komunistiËke omladine u Smederevskoj Palanci”. (Za to osuena od komunistiËkih vlasti).

U taj Zavod u kome je Veselin KesiÊ bio sekretar i vaspitaË, dovoeni su mladi komunisti izvuËeni iz grupe za strijeqawe u wemaËkim odmazdama 1:100. A wihovo znawe o komunizmu u najviπe sluËajeva sastojalo se od parola nauËenih iz propagandnih letaka. Iz straha od strijeqawa dovedeni su u Zavod gdje su kod osobqa, upravo vaspitaËa, nailazili na puno razumijevawe i qubav. U toj ekipi znaËajnu ulogu odigrao je Veselin KesiÊ sa svojim drugovima. Preko hiqadu omladinaca proπlo je kroz Zavod, razbistrilo svoja shvaÊawa i nastavilo prekinuto πkolovawe, te ostali u æivotu. Roditeqi su bili toliko sretni da je Ëak majka komunistiËkog generala Slobodana PeneziÊa dovela svoju kÊi s molbom da je prime kako bi se saËuvala od wemaËkih odmazdi.

Kad su se sovjetske trupe pojavile na granici Srbije, otvorena su vrata Zavoda s tim da svatko ima slobodu da ode gdje æeli. Bilo je veoma dirqivih prizora opraπtawa pitomaca sa osobqem zavoda i vaspitaËima. Joπ jedno meu mnogim pri-

Iskra 1. avgust 2012.

znawima. Na prvim komunistiËkim izborima prisilno je glasovala i Veselinova mlaa sestra.

ProËitavπi na dokumentu identifikacije ime KesiÊ, predsjednik izbornog mjesta upitao ju je: ©to je tebi drugarice Veselin KesiÊ? MisleÊi na opasnost provokacije odgovorila je: nikada nisam Ëula za tog Ëovjeka, a predsjednik Êe na to: Ja sam bio u Zavodu i poznajem tog divnog Ëovjeka, kamo naπe sreÊe da imamo takvih qudi. Takav je bio Veselin KesiÊ u vrijeme komunistiËke revolucije i wemaËkih straπnih odmazda u okupiranoj Srbiji. Morao se povuÊi sa dobrovoqcima Srpskog dobrovoqaËkog korpusa, najprije u Sloveniju pa u Italiju.

U izbjegliËkom logoru u Italiji Veselin je bio veoma aktivan u πkolama koje su organizirali sami logoraπi. Odatle je s grupom odabranih mladih intelektualaca, kao stipendist Anglikanske crkve otputovao u Englesku u Dorchester College. Zatim se preselio u Wujork, usavrπio se u teoloπkim znawima i postao profesor na St. Vladimir College, na kome je zajedno sa suprugom Lydiom Weston profesoricom za ruski jezik i kwiæevnost ostao do odlaska u mirovinu. U tom kolexu je postigao veoma veliki uspjeh. Lidija je na engleski prevela Tolstojev Dnevnik. Dr Veselin KesiÊ bio je `profesor emeritus` Novog zavjeta na Sv. Vladimirskom kolexu. Prema podacima Kolexa, pored brojnih Ëlanaka iz svoje oblasti, napisao je viπe kwiga i publikacija, Ëije glavne naslove navodimo posle ovog napisa.

Za boravka u Engleskoj i Americi Veselin je Ëesto posjeÊivao tada episkopa Nikolaja VelimiroviÊa, a sada svetiteqa. Meu wima se razvilo snaæno duhovno prijateqstvo. Episkop ga je stalno doËekivao pozdravom: „Veseline, Veseline Bog Te veselio”. Poslije pada komunizma Veselin je posjetio i Beograd gdje mu je u Patrijarπiji iskazana velika paæwa, a on je u Ëasopisu „Pravoslavqe” dao opπiran intervju o episkopu Nikolaju.

Da bi se opisala vrijednost divnog Ëovjeka Veselina pisati Êe se kwige. Primjeri koji su ovdje navedeni samo su naznaka wegovog djelovawa.

Opelo je sluæeno u ponedeqak, 2. jula, u grËkoj crkvi Sv. Trojice u Portlandu, Mejn.

Sluæilo je 6 sveπtenika, od kojih Ëetvorica bivπi Veselinovi aci. Posle opela od pokojnika su se oprostili dvojica sveπtenika, a posle wih sin, kÊerka i unuËiÊi.

Od uæe obiteqi ostavio je sina Gregoria i kÊerku Karol, brojnu unuËad, brata Dragu i sestru Mirku, obiteq umrlog brata Radoslava, te zeta Hrvoja, kojima ide naπe duboko sauËeπÊe. Velikom Ëovjeku i naπem dragom drugu Veselinu slava i hvala; molimo se Gospodu da mu podari zasluæen veËni pokoj u Carstvu Hrista Spasiteqa!

Hrvoje MagazinoviÊ

29

U spomen...

Books & Publications (kako ih je objavio Koledze Sv. Vadimira): With Lydia W. Kesich, The Treasures of the Holy Land (Crestwood: SVS Press, 1985) The First Day of the New Creation (Crestwood: SVS Press, 1982) The Gospel Image of Christ. The Church and Modern Criticism (Crestwood: SVS Press, 1972; second enlarged edition, 1991) The Passion of Christ (Crestwood: SVS Press, 1965) Formation and Struggles: The Birth of the Church AD 33â??200 (Crestwood, SVS Press, 2007) Essays in Books "Conflict and Diversity in the Earliest Christian Community, 30-35 AD" in P. A. Chamberas, ed., Agape and Diakonia: Essays in Memory of Bishop Gerasimos (Brookline, MA: Holy Cross Theological Press, 1998) 6372 "Bosnia: History and Religion" in B. Nassif, ed., New Perspectives on Historical Theology (In Memory of John Meyendorff) (Grand Rapids, MI & Cambridge: W.B. Eerdman, 1996) 70-94" Peter's Primacy in the New Testament and Early Tradition" in J. Meyendorff, ed., The Primacy of Peter, (Crestwood: SVS Press, 2d ed. 1992) 35-66 Introduction: "St Sava and Bishop Nicholas," pp. 9-19 in N. Velimirovich, Life of St. Sava, (Crestwood, SVS Press, 1989) "Orthodoxy in America: Continuity, Discontinuity, Newness" in T. Stylianopoulos, ed., Orthodox Perspectives on Pastoral Praxis (Brookline, MA: Holy Cross Press, 1988) 31-39" The Early Serbian Church as Described in the Earliest Serbian Biography," in D. Constantelos, ed., Orthodox Theology and Diakonia [In Honor of Archbishop Iakovos], 1981, 249-259 "I Peter and the Doctrines of Primitive Christianity," in Joseph Allen, ed., Orthodox Synthesis (Crestwood, SVS Press, 1981) 129-148 Introductions & Prefaces: "Preface" to Fr. John Meyendorff, Christ in Eastern Christian Thought (in Serbian), (Mt Athos: Hilandar Monastery, 1994) "Preface" to Daniel Rogich, Serbian Patericon, (St Herman of Alaska Brotherhood, 1994)

30

Patrijarh: Na proslavu u Niπu poz vaÊemo delegaciju Vatikana „na najviπem nivou” U Srpskoj pravoslavnoj crkvi nema nikakvih podela, ima razliËitih miπqewa koja se usaglaπavaju na sednicama Svetog arhijerejskog Sabora da bi se postiglo jedinstvo, izjavio je patrijarh srpski Irinej.

Patrijarh kaæe da su priËe o penzionisawu nekih vladika SPC „novinarska izmiπqotina”, a podela, tvrdi, nema ni kada je reË o dolasku rimskog pape u Srbiju.

On kaæe da ne vidi nikakvu πtetu od papinog dolaska u Srbiju i smatra da bi dijalog s liËnoπÊu kakav je rimski episkop bio veoma koristan jer on je, kaæe, i dræavnik. „Srbija je uvek mogla da pozove papu u posetu, ali ne verujem da bi on prihvatio da se odazove pozivu bez saglasnosti Crkve. I to je normalno”, naveo je poglavar SPC u intervju Tanjugu.

Patrijarh je podsetio da je papa i ranije izraæavao æequ da poseti Srbiju, pa i dræave prethodne Jugoslavije, kao i da su opravdawa za wegov nedolazak bila joπ uvek sveæa seÊawa na posledice Drugog svetskog rata, a posebno potowih ratova i tragedija. Dodatno, tu su i razlozi papine bezbednosti u Srbiji koju, kako tvrdi, niko ne bi mogao da mu garantuje s obzirom na to da, kako kaæe, ovde æivi puno izbeglica. „A, bila bi to tragedija za zemqu i Crkvu, ako bi se neπto desilo poglavaru RimoktoliËke crkve... Naπ stav je zato da joπ nije sazrelo vreme za jednu takvu posetu”, kazao je patrijarh.

Kada je, meutim, reË o obeleæavawu 17 vekova Milanskog edikta naredne godine, patrijarh Irinej kaæe da je mislio i misli da bi dolazak rimskog episkopa u Niπ bio veoma koristan za Srbiju, srpski narod i srpsku dræave.

Korisno bi, kaæe on, bilo to πto bi taj susret bio prvi posle 11. veka kada se dogodio tragiËni raskol istoËne i zapadne crkve i moæda prilika da se vratimo pitawu hriπÊanstva i „jedin stvu kojem se mi svakodnevno molimo”.

To bi, prema patrijarhovim reËima, bila nova stranica istorije odnosa pravoslavne i katoliËke crkve. „Meutim, postoje neka miπqewa, meu kojima je i miπqewe ruskog patrijarha, do Ëega je nama, inaËe, veoma stalo, koji kaæe da ne bi mogao da doe (u Niπ) ako bi tu doπao i papa”, naveo je patrijarh dodavπi da, ipak, joπ niπta nije definitivno jer se nikada ne zna πta sve joπ moæe da se dogodi. „Zato je naπa crkva donela oduku da pozove poglavare svih pravoslavnih crkava, a drugim crkvama Êe uputiti poziv za prisustvo sa delegacijama na najviπem nivou”, kazao je patrijarh, precizirajuÊi da poziv neÊe biti upuÊen na ime aktuelnog pape, veÊ crkvi, ali sa pozivom da u Niπu prisustvuje delegacija na najviπem nivou.

Na opasku da su veÊ najavqeni neki susreti predstavnika ruske crkve i Vatikana, patrijarh kaæe da SPC to pozdravqa i smatra da je dijalog reπewa za sve probleme.

Blic, 12. 07. 2012} (

Iskra 1. avgust 2012.

PRILOZI ISKRI Umesto voπtanice na grob dobrog i iskrenog druga Ranka DavidoviÊa - Vavjeka uz duboko sauËeπÊe wegovoj porodici Brale StefanoviÊ A$ 30 U spomen nedavno preminulog druga pesnika Milana Trubarca Brale StefanoviÊ A$15 Umesto voπtanice na grob dragog Marka MarkoviÊa Ana VasiÊ $ 20 Umesto voπtanice na grob Velizara - Vece GajiÊa, mog πkolskog druga - ©apËanina Ana VasiÊ $ 20

SEPTEMBARSKA ISKRA Naπ πtampar Êe biti na godiπwem odmoru do 29. avgusta.

Isporuka „Iskre”, 1. septembar 2012. godine Êe stoga kasniti 4-5 dana.

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. avgust 2012.

TadiÊ na ritualnom poklowewu TaËiju Lider DS Boris TadiÊ stigao je danas na Kroacija samit koji se odræava u Dubrovniku, izvestili su hrvatski mediji.

Kako tvrde mediji, TadiÊ je stigao iznenada na samit i to posle „nagovarawa” ameriËke diplomatije.

Aktuelni lider Demokratske stranke, a donedavno i predsednik Republike Srbije stigao je jutros u Dubrovnik, gde se odræava „Kroacija samit”. U pitawu je dvodnevni skup, Ëija tema je daqa izgradwa hrvatske dræave i evropska buduÊnost zemaqa regiona. Uz hrvatski dræavni vrh, na Samitu uËestvuju premijeri, πefovi diplomatije i drugi funkcioneri iz evropskih dræava (posebno iz onih u okruæewu Hrvatske) ali i iz SAD i nekih drugih neevropskih zemaqa, te predstavnici pojedinih meunarodnih organizacija (u prvom redu NATO-a i EU).

ZvaniËnici Republike Srbije, sa mnogo razloga, ne uËestvuju na „Kroacija samitu”.

Jer, na wemu je, kao punopravni i uvaæeni „dræavnik”, prisutan i predstavqen Haπim TaËi, Ëovek sa nesumwivom kriminalnoteroristiËkom proπloπÊu. Boris TadiÊ ne samo da Êe da prisustvuje skupu na kome uËestvuje i TaËi, veÊ, kako javqaju hrvatski mediji, sa wim Êe danas i da se sastane.

Da je u pitawu i »edomir JovanoviÊ ili neki drugi „naπ” politiËar koji i ne skriva svoje antisrpsko opredeqewe, nesumwivo, u pitawu bi takoe bio frapantan potez. Tim pre je on sramotan s obzirom da se radi o dojuËeraπwem πefu srpske dræave. Stoga moramo da se upitamo, i da pozovemo javnost da o tome razmisli, da se ne radi o sledeÊem:

+ Obrad JoviÊ U Birmingamu, Engleska, iznenada je preminuo 14. jula 2012. godine, posle srËanog udara, Obrad JoviÊ, bivπi dobrovoqac Prvog puka, 1. bataqona SDK i naπ veran drug. Obrad je poreklom iz vaqevskog kraja. Roen je aprila 1921. godine. Do nedavno redovno i poærtvovano je radio u timu koji pakuje i ekspeduje „Iskru”. Pre dve godine bio je domaÊin dobrovoqaËke slave, –urevdan, u Birmingamu.

Obrad je posle opela u crkvi Lazarici, sahrawen na birmingamskom grobqu gde veÊ poËivaju generacije naπih drugova i wihovih porodica. Srodnicima naπe duboko sauËeπÊe, a naπem dobrom drugu Obradu JoviÊu, slava, hvala i veËna pomen; molimo se Gospodu da mu podari rajsko naseqe!

Iskra Da Boris TadiÊ, koji je zajedno sa svojom strankom doveden na vlast od strane inostranih promotera kosovskog separatizma, sada wima oËajniËki poruËuje da je, poπto mu istiËe rok trajawa, bez okoliπewa zbog reakcija javnosti spreman da uradi bilo πta ako joπ veÊim pritiscima na Srbiju pomognu da mu na neki naËin ostane deo vlasti?!

Ili je, moæda, Boris TadiÊ u Dubrovnik otiπao samo radi toga da se izvini Haπimu TaËiju i wegovim evroatlanskim zaπtitnicima, πto nije imao hrabrosti i vremena da obavi sve zadatke koje su mu - kao kompenzaciju za dovoewe demokratske stranke na vrh vlasti 2008. godine - poverili?

TadiÊ priznaje da je viπe puta razgovarao sa TaËijem.

7.7.2012

Vidovdan

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Kandidat za premijera Ivica DaËiÊ u procepu

KOME SMETA KOSOVSKA ZAKLETVA ÆANDARMERIJE? Zakletva srpske Æandarmerije promovisana na Vidovdan ne prestaje da izaziva æestoke reakcije, pa se Ëak i ministar policije Ivica DaËiÊ distancirao od teksta koji je delu javnosti sporan samo zato πto se insistira na odbrani Kosova i Metohije!

Izmeu dve vatre: Ivica DaËiÊ "Niti je to zvaniËna zakletva, niti ona postoji u bilo kakvim propisima, niti sam je ja odobrio", branio se DaËiÊ od medijskih prozivki.

Bivπi koministar policije advokat Boæa PreleviÊ, meutim, konstatuje da u Ustavu piπe da je KiM sastavni deo Srbije i da ne vidi πta je tu toliko sporno.

- U Ustavu piπe, mawe-viπe sve ono πto proizilazi iz te zakletve i ne mislim da je zalagawe za celovitost ustavom definisane granice skaradno. Ne razumem one πto su u Ustav stavili Kosovo, a onda pregovaraju kako da ga daju. To je veÊe kriviËno delo nego ga staviti u zakletvu primeÊuje poznati beogradski advokat.

NVO ismeva patriotizam Boæa PreleviÊ kaæe da kad bi se pogledale zakletve sliËnih jedinica u policijama πirom sveta da bi se uverili da to i nije neki vrhunac mudrosti.

- Ne treba izgubiti iz vida da su to qudi koji su spremni da na nareewe idu i ginu i da su to qudi posebnog mentalnog sklopa. Na drugoj strani, kada pogledate one koji sada skaËu po zak letvi, te takozvane NVO, nisam siguran kome su se oni zakleli. Ta grupa qudi patriotizam ismeva sve vreme, ali na takvim grupama qudi nijedna dræava nije opstala, ali se jeste raspala.

On kaæe da je svojevremeno putujuÊi u svojstvu ministra policije po svetu bio u prilici da se uveri kako se na patriotskom naboju mnogo viπe insistira nego πto je to sluËaj kod nas.

- Sve te specijalne jedinice su pod nekim posebnim nabojem patriotizma. Neke ameriËke jedinice se zakliwu da Êe braniti ameriËke interese bilo gde da su ugroæeni, znaËi i van

granica SAD. Da se razumemo, ja svakako ne bih napisao ovakvu zakletvu, ali u tim jedinicama morate da imate pojaËanu dozu patritorizma ili Êete imati ono πto ste imali u "crvenim beretka ma" - podvlaËi PreleviÊ.

BuduÊi premijer Ivica DaËiÊ, koji je u predizbornoj kampawi osvajao glasove govoreÊi izmeu ostalog da bi srpska policija trebalo da se vrati na Kosovo, sada se plaπi da bi pomenuti tekst mogao biti alibi za one koji sumwaju u evropsku orijentaciju wegove vlade.

- Mislim da to ne treba viπe da se upotrebqava zato πto otvara nepotrebna pitawa da li se to odnosi na neka opπta mesta, da li su u pitawu ili su u pitawu neke, kako to neko naziva, pretwe - pojasnio je DaËiÊ zaπto je protiv zakletve.

PreleviÊ primeÊuje da je za buduÊeg pre m ij e ra o va kv a z ak l et va oË i t o ne pr ij at n a z a brawewe.

- »iwenica je da politiËari ne govore ono πto misle, veÊ ono πto procene da je pametno za wihov rejting. SeÊam se i nekih DaËiÊevih izjava da Êe reciproËno zatvarati prelaze na administrativnoj liniji. Sada smo doπli do toga da se na tekst zakletve Æandarmerije gleda kao da to moæe biti paqewe bureta baruta, ali mislim da se to ne radi zakletvama. Kao πto sam protiv da se odavde preliva bilo kakvo nasiqe bilo gde, tako sam i protiv toga da postanemo nacija koja Êe svaki patriotizam da ismeva - poruËuje advokat Boæa PreleviÊ. ©ta je sporno?

Autor zakletve je komandant Æandarmerije Bratislav DikiÊ, a ovako glasi za neke sporni tekst:

"Bez Kosova ne postoji moj srpski narod.

Bez Kosova ne postoji moja Srbija. Bez Kosova i ja ne postojim. Narode srpski! BraÊo i sestre!

Zakliwem se pred Bogom, pobediÊu ili Ëasno poginuti, za moju Ëast, za moje poreklo, za moju porodicu, za moju Srbiju."

2.7.2012.

Podvukla - Iskra) (P

Vesti-online