iskra1214

God. LXIV

Broj 1214

Birmingham, 1. juli 2012.

рбија непосредно после иколићеве инагурације

RATSKA А А«А¾А О О О А ОKR

ад је ито умро, узвикивало се: “ после ита – ито!“. ад је адић, на недавним изборима избачен из фотеље председника рбије, после-изборна пракса је показала да се без њега даље не може, па је из тога произашао коначан слоган сличан итовом: “ после адића адић!” у се, међутим, “истост“ или сличност ове две ситуације и завршила. тога, хајдемо на разлике. ·една и изгледа једина разлика између две ситуације је фундаментална. ада је ито мртав већ 32. године, дух титоизма је за дуги низ година владао “безалтернативно“ у рбији. онекле је то случај чак и данас – дух титоизма је жив, али преобучен у “демо“ одећу. Уколико адић и сам није произашао из тог духа и као такав продужује га, његов утицај се не може упоређивати са итовим, па је услед тога он, у најбољем случају ограничен за сада само на 8 година његове личне владавине. огућа “сретна“ околност по рбију

Уствари, оно “ после адића – адић!“, ствара његову личну ситуацију много гором него док је био председник рбије. ре последњих избора, за своје многобрoјне антисрпске промашаје, он је увек могао да окриви владу, ·еремића, ачића, ориса тефановића, друге партнере као и купштину; после пак избора – а сва је прилика да ће адић бити нови председник владе рбије – за све будуће промашаје, мораће да окриви самог себе. ма ли он хабрости за овај подвиг? адић, међутим, као премијер, можда је и једна сретна околност по рбију јер због личне одговорности, он неће бити у стању да као досад води буквално, отворену антисрпску политику, већ ће, напротив, морати да се бар формално успротиви страном фактору кад год он такву политику наређује или диктира. У противном, он ће бити опоменут најпре од новог председника рбије оме иколића. Ако пак то не помогне, овај ће употребити свој утицај на купштину, да се адићевој влади изгласа неповерење; најзад, могуће је да иколић употреби нека своја овлашћења за ванредне ситуације помоћу којих би се адић евентуално уклонио. А ако би се на то придодала могућност кривичног гоњења ради његових противуставних радњи (у Уставу не постоји ставка која оправдава антисрпске радње, као ребреница, на пример), онда је сигурно, да би адић, као премијер, много морао да води рачуна какву државну политику води. Осећајући сву тежину свог премијерства према себи

лично, адић је на први помен тог свог новог статуса, био одлучно против. ероватно је мислио да је ачић у много повољнијем положају за ту дужност. ·ер, у немуштој ветковићевој влади, мада је био само први потпредседник, он је уствари био једини врло успешан гласноговорник њен; уосталом, он се већ и сам “кандидовао“ за премијера у новој постизборној влади. ек су адића “спин доктори“ еуроинтеграција, У и А убедили да он мора бити премијер. Али о томе тек доцније, док се не упознамо с новим председником рбије. ови председник рбије

омислав иколић, победом над адићем, јесте нови редседник рбије. Објективно говорећи, његове квалификације за ту позицију су скучене. У демократским пак условима, међутим, он поседује најважнију квалификацију – изборност!, тј. способност да за себе привуче највећи део гласачког тела. ако? о је већ друго питање, али један делимичан одговор се крије у ешељевој личности. аиме, овај је на свим изборима, и то у време илошевића, имао највећу “изборност“ у смислу да је, мада без власти, био увек – за “зерицу“ – испод ње. згледа да је ешељ интуитивно наслутио да у оми иколићу постоји слична способност, па је зато овај, кад је ешељ добровољно отишао у аг, постао не само његов заменик у рбији већ и стварни председник рпске радикалне странке ( ). Оно пак што ешељ у иколићевој личности није наслутио, јесте чињеница да овај има поред “изборности“, и способност, коју ешељ није имао - како, у демо условима, најлакше досегнути до власти. лавне одреднице те способности су следеће: (1) изнајмити за политичког саветника (7000 евра, месечно) илијама онтгомерија, бишег амбасадора у ·, који је, узгред, заједно са «инђићем, оборио илошевића и противуставно («инћић, уз preÊutno садејство оштунице, тада председника ·), послао га на губилиште у аг; (2) напустити ешеља и оствити га да труне у агу; (3) , да би могла да учествује у демократским играријама, преименовати у рпску напредну странку ( ); (4) бар вербално прихватити адићев програм; и (5) тако опремљени г. иколићу – рећиће му насмејани онтгомери - употребите сад вашу способност “изборности“ са резултатом: адић пада, и – председник рбије! А ја обавио свој посао; молим, последњу рату.

Demokratska nagaawa... “ ђав“ председнички почетак

им је изабран али пре него што је и званично постао председник рбије – дакле, сматрао себе још увек приватнoм особом - и вероватно да би дао одушак својој изборној победи, ома иколић је дао неколико по њега несмотрених изјава – које су вероватно “згрозиле“ онтгомерија (супротно сам га учио), међу којима су биле и ове: није било геноцида у ребреници; уковар је српски град; непризнавање независности осова има приоритет над уласком у У. Овакве омине изјаве су одмах узбуркале скоро читав “регион“ бивше ·, али и шире. еаговали су одмах увредљиво: председник рватске во ·осиповић (неће доћи на омину инагурацију) и ахир зетбеговић (Алијин син), тренутно председник редседништва и , који је једва дочекао ово од иколића, рекавши да овај ствара ситуације за нове ребренице у осни. Овај је тако спречио ому да ахиров аргуменат (јер је против ејтона и одика) примени на њега самог. ајоштрија пак реакција дошла је из рисела од У: у погледу “геноцида“ у ребреници, цитира се одлука еђународног суда правде (кривица је на епублици рпској, рбија није директно крива, али јесте што није употребила свој утицај на да се геноцид спречи); што се пак тиче осова, иколић мора без даљњег да прихвати све оркове постигнуте договоре између еорада и риштине. Уосталом, све ће то бити јасно прецизирано на иколићевој првој заказаној посети риселу као председника. ашто адић “мора“ бити премијер

ечено је напред и то врло афирмативно да и поред иколићеве победе, адић “мора“ да буде нови председник владе рбије – дакле, премијер. реба, значи, објаснити ово “мора“. лавни “кривац“ је изгледа ачић јер је на «урђевским изборима освојио 44 мандата, за сваку адићеву комбинацију за премијера неопходан, изузев коалиције иколићеве (73 мандата) и адићеве (67 мандата) – скупа 140 мандата (за 14 више него неопходних 126). роблем је, међутим, произашао изгледа јер се иколић и адић нису могли нагодити, ко ће бити премијер. адић тражи премијерство за себе; иколић хоће да га да својој потпредседници ·елени риван, а адићу изгледа уступа сада ачићев У . ероватно је да је око тога вођен између двојице следећи дијалог, који је бар за сада онемогућио ову коалицију. “ “: имам потврду од тефана иле из У; “ “: побркали сте “шаргарепу“ с којом вас је У „похвалила“ кад сте се одрекли ешеља, а да би учествовали у демо-процесу; сасвим је пак друга “шаргарепа“ потребна једном кад је иколић на власти, јер тада сам ја, адић, једини гарант да сте ви “подобан“ за ту функцију. Услед тога, ја “морам“ бити премијер у коалицији и . ерујте ми, баш тако су ми поручили са апада. Ако би омислав иколић покушао да направи ради оформљења нове српске владе неку другу коалицију без постоје два могућа сценарија: са ачићем или без њега. Овај први сценарио се аутоматски показује као немогућ из два разлога: (а) као и адићу, ома сигурно ачићу неће препустити премијерство; и (б) колико овај, тј. ачић, пред ападом - јер је и сам под сумњом - може да буде “гарант“ иколићеве “подобности“ за функцију предсеника као адић?!. о другом сценарију, тј. коалиција , а без и наравно , плус још 66 преосталих мандата, неангажованих странака и партија (“ реокрет“ - 19; У – 16: оштуница – 21;

2

и 10 мањинских посланика). еоретски ових 66 посланика плус 73 иколићевих дали би овом солидну већину од 139 мандата. Одмах би требало одбацити, међутим, 21 мандата, јер оштуница захтева од иколића да напусти У интеграције што је овоме немогуће (то показује подaтaк дa је иколић на својој инагурацији поред српске истакао и У заставу?!). ад се, дакле, одбаци , иколићу за коалиционе партнере остаје свега 45 мандата; укупно, дакле, 118 мандата; тада се он суочава са истим или сличним проблемима као и адић у остварењу своје коалиције па ће се зато детаљније дискутовати само адићеве могуће коалиције јер је овај у мало тежој ситуацији у том погледу од иколића. адићеве коалицијске тешкоће

реме за састав нове владе се, међутим, “траћи“ и у евентуалној коалицији чија би окосница био адић. а сада је сигуран само ачићев . и , међутим, заједно имају свега 111 мандата. ребало би им још 15 ради већине од 126. оалиција “ реокрет“, сачињавају га еда ·овановић и ук рашковић (19 мандата), би била довољна за већину. Али ачић неће са едом а ук рашковић неће са ачићем, мада су у претходној (за европску рбију) влади ( ветковић) били заједно. ећинска тадићевска коалиција ( , ) би могла постојати и са У (Уједњени региони рбије, бивши - 17+, 16 мандатa); укупно 127 мандата. адићу, међутим; смета У као коалициони партнер, највише због тога што лађан инкић као шеф У , заговара регионе не ради децентарализације већ ради ухлебља својих пајташа с којима жели да попуни 5 или 6 нових администрација региона које су сличне оној у ојводини. Ово пак захтева једно додато објашњење. адићу, тек сада као могућем премијеру, прорадио је “кликер“ да је српска влада и администрација преогромна (кажу да поред преко 20 минисарства и неколико потпредседничких места постоје и неких 180 државних агенција које најчешће дуплирају или триплирају исте “послове“). ако то све кошта државу огроман а непостојећи новац – и сходно нова задуживања код -а, адић обећава за свој нови премијерски мандат драстично смањење администрације: број министарстава испод 16, само један потпредседник; агенције смањити на трећину; најзад, због штедње, одбацује У као коалиционог партнера (напред). ајзад, коалиција адића ( ачић) са оштуничином (21 мандат; укупно 132 мандата) могућа је једино теоретски како због искуства овог другог с њом из 2008, тако и због његовог става војне неутралности који искљчује сваки однос са У (сем партнерског) а поготово с А О-м. Али не би IZ SADRÆAJA Ustavne nadleænosti predsednika Srbije. . . . . . . . . . .3 Najboqa koalicija: SNS, SPS i DSS. . . . . . . . . . . . . . . 5 Slom reæima - spas sistema. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Odgovori Predsednika pod proverom . . . . . . . . . . . . . . .9 Intervju g. NikoliÊa 'Glasu Rusije'. . . . . . . . . . . . . . . . 11 Izbrisani diskovi u Pred. Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . 21 Zaπto je zabrawen 'Obraz'. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 PolitiËke partije i korupcija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Danilo MariÊ, Palata. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. juli 2012.

USTAVNE NADLEÆNOSTI PREDSEDNIKA SRBIJE Predsednik Republike Tomislav NikoliÊ predloæiÊe kandidata za mandatara poπto sasluπa miπqewe predstavnika izabranih izbornih lista, predvieno je Ustavom.

Ukoliko mu partije koje veÊ vode pregovore o formirawu vlade do ponedeqka ne saopπte da imaju parlamentarnu veÊinu, NikoliÊ Êe, kako je najavio, kao predsednik otpoËeti konsultacije sa strankama shodno wihovoj snazi u parlamentu napredwacima, demokratama, koalicijom SPSPUPS-JS. U nadleænosti predsednika, izmeu ostalog, prema Ustavu Srbije, spada i izraæavawe dræavnog jedinstva zemqe i predstavqawe Srbije u zemqi i inostranstvu.

Predsednik Republike, u skladu sa zakonom, komanduje Vojskom i postavqa, unapreuje i razreπava oficire Vojske Srbije, piπe u Ustavu Srbije, koji je donet 2006. godine.

Prema Ustavu, predsednik postavqa i opoziva ukazom ambasadore Srbije na osnovu predloga Vlade, prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika, daje pomilovawa i odlikovawa.

vrati Skupπtini Srbije na ponovno odluËivawe.

Ako parlament odluËi da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odluËivawe, zakon se izglasava veÊinom od ukupnog broja poslanika, a predsednik Republike je duæan da proglasi ponovno izglasani zakon.

Ako predsednik Republike ne donese ukaz om proglaπewu zakona u Ustavom predvienom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skupπtine.

Predsednik Srbije ne moæe obavqati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.

Mandat predsednika traje pet godina i poËiwe da teËe od dana polagawa zakletve pred Skupπtinom Srbije.

Ukoliko mandat predsednika istiËe za vreme ratnog ili vanrednog stawa, produæava se, tako da traje do isteka tri meseca od dana prestanka ratnog, odnosno vanrednog stawa.

Kako stoji u Ustavu, niko ne moæe viπe od dva puta da bude biran za predsednika Republike.

Mandat predsednika Republike prestaje istekom vremena na koje je izabran, ostavkom ili razreπewem.

Predsednik Republike ukazom proglaπava zakone u skladu s Ustavom, a to je duæan da uËini najkasnije u roku od 15 dana od izglasavawa zakona, odnosno sedam dana ako je zakon donet po hitnom postupku ili da zakon, uz pismeno obrazloæewe,

Predsednik Republike podnosi ostavku predsedniku parlamenta, a poπto je podnese o tome obaveπtava javnost i predsednika Skupπtina Srbije. Danom podnoπewa ostavke, predsedniku Republike prestaje mandat.

требало заборавити ни икиликса, где се вели да оштуница не би требало да буде било у ком случају будући “саговорник“ А -а. онавља ли се историја

Predsednik Republike razreπava se zbog povrede Ustava, odlukom Narodne skupπtine i to glasovima najmawe dve treÊine poslanika, a taj postupak moæe da pokrene Skupπtina Srbije na predlog najmawe treÊine poslanika.

Од «урђевдана, кад је иколић изабран за председника, до момента кад се пише овај текст (15 јуни) прошло је 40 дана, а по свему нема никаквих изгледа, и поред “опомене“ из рисела да владу треба што пре оформити, да ће се то ускоро догодити. Устав, међутим, вели да уколико се влада не оствари 60 дана, председник рбије, распушта купштину и расписује нове изборе најдаље за 3 месеца, што опет значи да у најгорем случају рбија може бити без нове владе следећих 5 месеци а са ветковићевом и даље као “техничком“. ве у свему, сва је прилика, да ће се историја поновити. аиме, у своје време, али тек 60-тог дана после избора, формирана је коалициона влада између и , са оштуницом као премијером, али тек пошто је уприличен “трик“ са ешељем који је уплашио адића. згледа да ће се слично десити и овом приликом. ато 5. јула, 60-ти дан по «урђевдану, требало би очекивати да се оформи најстабилнија коалициона влада између и (без ачића - 140 мандата) а са адићем као премијером. . ¼отић

Iskra 1. juli 2012.

Ustavni sud je duæan da po pokrenutom postupku za razreπewe, najkasnije u roku od 45 dana, odluËi o postojawu povrede Ustava.

Predsednik Republike uæiva imunitet kao narodni poslanik, a o imunitetu predsednika odluËuje Narodna skupπtina.

Kada je predsednik Republike spreËen da obavqa duænost ili mu mandat prestane pre isteka vremena na koje je biran, zamewuje ga predsednik Skupπtine Srbije i to najduæe tri meseca.

Predsednik Skupπtine Srbije izbore za predsednika Republike duæan je da raspiπe tako da se odræe najkasnije tri meseca od nastanka spreËenosti predsednika Republike odnosno prestanka mandata na koji je biran.

31.5.2012.

TANJUG

3

Dodikovo 'meπawe' u politiku dræave Srbije

PRAGMATI»AN PREMA KOSOVU I HAGU ODLU»NO PROTIV LDP-A U VLADI Predsednik RS Milorad Dodik smatra da Srpska u nacionalnom smislu treba da bude prioritet za Srbiju, a da Kosovo treba reπiti "na pragmatiËan naËin".

"Razumem da u dræavnom smislu prioritet broj jedan Srbije jeste Kosovo, ali u nacionalnom smislu prioritet broj jedan je RS, jer ovde æivi million i 400.000 Srba", izjavio je predsednik RS. Prema wegovim reËima, problem Kosova treba posmatrati pragmatiËno i "zavrπiti tu priËu".

On istiËe da se moraju uvaæiti legitimni zahtevi Srba na severu Kosova tako πto bi im se obezbedio odreeni statusni poloæaj, a onda reπiti i probleme Srba drugde na Kosovu, kao i pitawe manastira. Integracija Albanaca u Srbiju nije viπe moguÊa, a pitawe Kosova je pitawe kontinuiteta, koje Srbija treba da reπi sa meunarodnom zajednicom, ocenio je Dodik, i primetio da meunarodna zajednica veÊ dugo "nije fer" prema Srbima i srpskom nacionalnom pitawu.

"Kosovo ne moæe da bude priznato sve dotle dok se to poniæewe koje je po pitawu Kosova uËinila meunarodna zajednica prema Srbima i srpskom narodu ne popravi", istiËe on.

Dodik je podsetio da RS kada je Priπtina proglasila jednostrano nezavisnost nije to iskoristila da i sama proglasi nezavisnost.

Mi smo tada imali pril iku da kaæemo "M ako mogu oni, moæemo i mi u RS. Mi ovde imamo takvu strukturu koja za 15 minuta sve moæe da zavrπi. ObuËeni smo za to, a i opredeqeni za to. I mi to nismo uradili. Znate zaπto? Zato πto je Srbija u svojoj zvaniËnoj politici pozvala na politiku „teritorijalnog kontinuiteta", objaπwava on i istiËe da BiH zbog principijelnog stava RS ni do danas nije priznala Kosovo.

Dodik smatra i da Srbi iz RS treba da imaju pravo na dræavq anstvo Srbije, baπ kao πto Maari i z V oj v o d i n e i m a j u pr a v o n a d r æ av q an s t v o Maarske a Hrvati iz BiH na hrvatsko i dodaje da je i on sam dræavqanin Srbije.

Nismo mi bosanski Srbi, mi smo Srbi. Ja ne "N dolazim iz Bosne, ja dol azim iz RS. To je moja poruka", istakao je on i dodao da je BiH za RS "samo usputna stanica u kojoj se predugo zadræala".

Prema wegovim reËima, potrebno je da Srbi identifikuju svoj nacionalni interes na isti naËin i u Srbiji i u RS. GovoreÊi o izboru NikoliÊa za predsednika, Dodik kaæe da sa wim oËekuje institucionalnu saradwu, da poπtuje Ëiwenicu da je on izabran na izborima, a da sa wim ima nekih zajedniËkih, ali i razliËitih stavova.

4

"»uo sam da za wegovu qutwu πto sam ja bio na predizbornim skupovima DS, ali bih ga podsetio da je i on bio ovde pre dve godine da podræi svoju stranku", rekao je Dodik.

On takoe smatra da Êe NikoliÊ uspeπno nastaviti regionalnu saradwu, a Ëiwenicu da predsednika Srbije neki kritikuju πto je rekao da u Srebrenici nije bilo genocida ovako komentariπe: "Pa i nije Srebrenica bila genocid. Ja to stalno govorim. Naravno da je neko u Hagu rekao da je tamo bio genocid ograniËenih razmera i da su ga izvrπili pojedinci. Ti pojedinci su odgovarali.

Zaπto bi ovde Ëitav jedan narod bio maltretiran tom priËom."

U tom smislu, po wemu, NikoliÊ je u pravu, jer on ne brani nikog od onih koji su u Hagu i nijednog kog potraæuje Hag nema kod Tome NikoliÊa u okruæewu.

Dodik je takoe potvrdio da Êe doÊi na inaugiraciju NikoliÊa s porukom da RS æeli da sarauje i istakao da kada proe "proceduralna guæva" treba aktivirati Savet za sprovoewe sporazuma o specijalnim vezama RS i Srbije.

Predsednik RS je ponovio ocenu da u novoj Vladi Srbije ne treba da se nau oni koji Êe ugroziti zajedniËke projekte Beograda i Bawaluke i da bi kandidat za premijera iz DS Boris TadiÊ izgubio politiËki znaËaj ako bi u wu ukquËio liberale.

"Zar Borisu treba da gubi svoj politiËki znaËaj time πto Êe ukquËiti liberale? U Srbiji æivi skoro dva miliona qudi koji direktno vuku svoje poreklo odavde. Mislite li da Êe oni tako lako to da shva te i prihvate", zapitao je predsednik RS. On je rekao da ne zna da li Êe to TadiÊ uvaæiti.

"Ako uzme wih ja Êu mu reÊi da je to loπ potez i objasniÊu mu zaπto. Ja sam mu to objasnio nedavno kad sam se sreo s wim. To ni wemu nije dobro. Od liberala ima samo problem", kazao je Dodik. Po wegovoj proceni, pametnije bi bilo da se u toj vladi nae lider URS-a Mlaan DinkiÊ.

"Da sam ja premijer, ja bih razmiπqao ovako.

Ako van vlade ostane grupa qudi struËna za ekonomiju koja je nesumwivo okupqena oko te stranke to moæe da bude opasna opozicija. Boqe da budu unutra a ne protiv, u procesu a ne van procesa", smatra Dodik. On je naglasio da svi koji osporavaju RS treba da znaju da "smo mi ovde napravili ne dræavu - dræavetinu" koja je odluËujuÊi faktor u BiH. To ne vole u Sarajevu, ne voli meunarodna zajednica πto smo mi faktor, ali mi smo fa ktor.

Bez nas ne mogu da maknu. I jedino mi je drago πto to nervira taj 'kvazi Beograd', naveo je Dodik.

8.6.2012.

Podvukla - Iskra) (P

TANJUG

Iskra 1. juli 2012.

DaËiÊevo kalkulisawe s poraæenom DS - a...

NAJBOQA ZA SRBIJU I PO VOQI NARODA JE KOALICIJA: SNS, SPS I DSS ачић са својим коалиционим партнерима ( У -· ) полако почиње да се приземљује са нереалних висина на које је узлетео. ренуо је у калкулисање где простора за велике калкулације нема, јер односно адић у суштини није партнер са којим би ачић могао да направи ладу. адић је поражен на парламентарним и на председничким изборима, па ако у ладу убаци еду или инкића грађани то неће моћи да прогутају, и улично “чишћење“ такве ладе је сасвим могуће. осле победничког заноса на недавним парламентарним изборима вица се са својом коалицијом - У -· нашао пред тешким проблемима. ¾егова првобитна идеја да са коалицијом око -а формира ладу у пракси се показује врло проблематичном са много непријатних чињеница. рви проблем је да ли је добро формирати ладу са онима који су изгубили парламентарне па и председничке изборе и којима су грађани врло јасно рекли . ак и ако се дрско игнорише воља грађана, што у нашој политичкој пракси није непознато, отвара се врло шкакљиво питање трећег партнера. еда или инкић. “ ного је мачку говеђа глава“ - А што ја не бих био председник ладе а не опет да радим за адића, а он да скупља поене и оно друго

Ако се рационално размишља и један и други су за ачића тешко прихватљиви, али се без некога од њих и странака мањина не може обезбедити скупштинска већина. еда има јасно изражене антисрпске ставове када је осово и етохија у питању, а епублику рпску сматра геноцидном творевином. оже ли се и са таквим лидером коалиције направити кохезија у лади и сачувати бар минимум српских националних интереса – никако. аква лада би и даље могла да нас лаже о наводном наставку пута ка У макар и под лажним слоганом “ осово и У“ – ма колико он реално био неостварљив.

еостварљивост идеје “ осово и У“ грубо је потврдио и пакет нових ултиматума који је ајчек недавно донео у еоград у којем се јасно тражи пуно признавање осова од стране рбије ако желимо да наставимо пут ка У. о неминовно иде на душу адића, али собзиром на све изговорено у кампањи и на душу ачића, ако “душе“ ту уопште има. а У је неприхватљива партијска “реорганизација“ судства и неподношљиво висок степен корупције у којој се “купа“ баш ачићев водећи партнер . ије ни ачићев , а и остали партнери био изолован од тако велике корупције, али да то оставимо за нешто касније. од свим овим дилемама и необоривим чињеницама ачић је отишао у госте код одика, а овај је врло “нетактично“ и босански пљуснуо ачићу да је еда у лади рбије за епублику рпску неприхватљив и да са таквом ладом рбије не може да сарађује. “ ез оклијевања ћемо се дистанцирати од политике такве ладе. Ако рбији то треба, онда нека узме еду ·овановића“, рекао је одик у ањалуци

Iskra 1. juli 2012.

на конференцији за штампу. ало због више него јасног домаћина, мало и због себе, ачић је у ањалуци изјавио да у овом тренутку у рбији не постоји парламентарна већина за ормирање владе, те да он није тај који формира ладу већ је само на челу коалиције која учествује у разговорима о формирању ладе. Он је додао да је са емократском странком договорено да настави разговоре са осталим партнерима. ачић се са председником епублике рпске илорадом одиком, сложио да ладу треба брзо ормирати, али је додао да мора да се зна на којим приоритетима ће та лада имати консензус. "·а сигурно нећу ући у ладу која ће говорити да је епублика рпска “геноцидна творевина", казао је ачић. идер оцијалистичке партије рбије вица ачић заложио се у ањалуци за јасну политику и ставове рбије о свим питањима, па и о осову и етохији и епублици рпској. Он је рекао да је за њега важно да се зна који су то ставови и приоритети, да се они морају чврсто бранити и да постоји одлучност да се доносе такве одлуке. “ и, чини ми се, код осова и етохије немамо ништа од свега тога, ни јасну политику шта је то шта бранимо, нити то чврсто бранимо, нити имамо куражи да доносимо одлуке и чекајући, стање иде у све лошијем правцу“, рекао је ачић, одговарајући на питање новинара каква је политика ладе рбије према осову.

ада све ово од ачића чујете онда останете у недоумици да ли је он био са -ом у претходној лади, и то на месту потпредседника ладе и министра полиције, или нам се то само учинило. ашто та лада није имала јасну политику о осмету и ко јој је сметао да јасну политику утврди. аже ачић да она није имала ни јасне ставове шта је то што треба бранити, нити је то чврсто брањено. а још додаје да није било ни куражи да се доносе одлуке, те су тако на “раскрсници“ чекали, док је стање ишло у све лошијем правцу.

нате ова речица “ О“ означава нашу свету земљу осово и етохију, што је тужно чути од било ког рбина, а поготову од потпредседника ладе и министра полиције. ако изгледа ачић је целих 4 године “преспавао“, док су ствари око осмета и на самом осмету “ишле у све лошијем правцу“. огуће и да му адић није дозвољавао да буде “будан“, па се тек сада нагло “пробудио“ што неминовно изазива стрес. овек под стресом склон је прављењу грешака, а мени се чини да ачић сада прави баш ту кључну грешку помишљајући уопште да са -ом правите нову ладу. а адићем на челу та нова лада такође неће имати политику о осову и етохији, неће знати шта брани, а ни храбрости и одлучности да “то“ брани – јер и прошлу ладу је водио адић, а сви остали су око њега цупкали и аплаудирали. Осим ако “нову политику“ нису баш у предизборној кампањи изградили, одједном постали храбри и одлучни, па им у новој коалиционој лади само још еда треба да своју политику о осмету заокруже и дефинитивно га признате као државу. обзиром на врло јасне ставове едомира ·овановића да рбија одмах треба да призна осово као

5

Najboqa za... државу, а епублику рпску удави у унитарну осну као геноцидну творевину, тешко је и сањати да би таква лада могла бити успешна. Осим ако нас адић и ачић не убеде да нам је боље да имамо само једну ногу ( ојводину), а да другу трeба ампутирати, јер онда купујемо само по једну ципелу што је признаћете знатно јефтиније. О томе како ћемо са једном ногом да идемо, а посебно да трчимо, у привредном, финансијском, и општедруштвеном смислу ми и не треба размишљамо, о томе ће размишљати наши “пријатељи“ из У код којих ионако идемо.

лада -а са - У -· и едом или недај оже инкићем има и једну “огромну предност“. о није нека мала, лабава лада од три или хајде пет странака, већ “ лада бетон“ у којој је 44 странака, покрета, мањина… – ма скоро цела рбија. ад се то добро увеже, ма сви ће бити и срећни и задовољни. ико ништа сам неће моћи да предузме јер треба још њих 43 “фактора“ да се сложи. док се они сложе и договоре, проблеми ће сами од себе да ишчезну, или ће нам У директно из рисела послати већ готово решење. а права добитна комбинација, па сам просто импресиониран дубиозним размишљањима ачића и почео најзад да схватам зашто се тако чврсто везао за адића – брод које скоро већ потонуо. Ово недај оже при помињању инкића онако успут ми је пало напамет. тварно не би било добро да и ова нова лада изгледа ама баш исто као она претходна. инкића су из ње избацили мада је “експерт“ био коректан и “поштен“. ало је адић, онако у шали, претио инкићу са питањем да ли хоће да га хапсе одмах или тек сутра… ало мало па опет исто питање, нашта се инкић само трзао. ачић је био ту али га ухватио неки дремеж па у тој “шали“ није ни учествовао, а не било ни професионално ни шаљиво да вам и министар полиције прети хапшењем. Он само хапси када му се каже – и не шали се. инкић ту “шалу“ уопште није разумео па је одмах алармирао своје јаке банкарске спонзоре са запада. већ сутра су адића у цик зоре пробудили неки тешки гласови из рисела, па је и он због наглог буђења доживео стрес.

екари за ослобађања од стреса обично преписују промену средине, па се адић одмах удобно завалио у мечку од 600.000 евра и кренуо да мало обиђе рбију. Али зима, фебруар, хладно, а рбијица мала, стога је убрзо закључио да бу му баш пријао један ·апан. м далеко, ем фина земља где се сви клањају, а то итекако прија, после тих сталних домаћих стресова. огами је адићу у ·апану баш било лепо, опоравио се, и само што је одлетео, а оно ·апан лупи земљотрес, па цунами, па нуклеарка окушима… аши зли језици су одмах извели констатацију да тамо где адић прође, иза њега само пустош остаје. а све ове комбинације адић- ачић- еда- ањине, или ону другу адић- ачић- инкић- ањине, народ се јежи. У глас виче па то смо већ имали и видимо где су нас дотерали, ти адићеви што имају програм, кадрове, експерте и јасну политику ка У – a која нас неће. ад нам нуде појачану варијанту “ реокрет у белом“ где су инкића избацили а еду ће да дисциплинују да више не мисли, оно што мисли. ачић се одмах досетио још гушће каше око састава ладе, па каже: може еда, али само ако у ладу уђе и инкић – јер да увек једног на клупи имају у резерви. Она бетон варијанта са 44 странака, покрета, мањина…, пење скоро на 50, па би то

6

могла бити “гранит варијанта“ али без уцена и усаглашавања. ико не сме ни да зуцне, не може да уцењује ладу јер одмах убацују резервне играче са клупе. лада рбије је одавно требала и могла бити оформљена. ма једна нормална, програмски врло блиска и јака већина, али ачић никако ње да се сети. оалиција око са - У - и , са укупно 138 посланика, 12 више од потребне већине од 126. итајући програме свих тих странака нисам наишао чак ни на битније програмске разлике, које би међу њима стварале непремостиви јаз. Осим тога била би то лада према ономе како су грађани рбије гласали, јер би ладу чиниле рва, рећа и етврта листа по подршци грађана – чиме би и воља грађана била испоштована. ило би и стрпљења да видимо како би та коалициона лада деловала, јер ову са -ом и адићем смо видели и било је катастрофално. ислим да се ачић у свим овим комбинацијама са адићем мало прекомбиновао. адић је поражен и на парламентарним и на председничким изборима, па стога не постоји ни један јасан разлог да ачић који је забележио победнички резултат улази поново у ладу са губитницима. а се ачићева врло рискантна игра може завршити поражавајући баш по њега. у стару-нову ладу грађани неће и ако она одмах не направи озбиљне резултате, што је врло тешко, почеће већ на јесен да раде и уличне мотке. Овај народ више не може да животари и преживљава – свега му је доста. ило је доста играња, превара, лоповлука, адићевих и инкићевих “страних улагања“ док се маса незапослених стално повећавала, цене скакале, а стандард грађана падао.

траних улагања бити неће јер се У распада, у рчкој, панији, ортугалу, талији… је и до 24% незапослених, да не спомињем умунију, угарску, ољску… и сада ће они баш у рбију да улажу. трана улагања могу евентуално доћи из усије или ине, а једини озбиљан и брз опоравак привреде треба тражити кроз активирање успаваних већих српских предузећа и кроз заједничка улагања са усијом и ином. окушати да се у усију пласира што више наших пољопривредних производа, меса и месних прерађевина – а главни привредни опоравак мора ићи системом усе и своје кљусе. ве ово као неки брзи програм привредног опоравка ачићу је много лакше да уради у коалицији са учићем и оштуницом него са овим вропљанима који раде само по диктату из рисела. ислим да је ачићу најзад јасно да нас је рисел и слепо држање за скуте У добрим делом и довео у овакву привредну ситуацију, јер у бизнису је познато да док једном не смркне другоме неће сванути. исмо само ми под том максимом страдали али и ми смо једни од тих настрадалих, па би било добро да се од тог преливања кризе што пре удаљимо ако нам већ као понуда стоји потпуно отворено велико руско тржиште. ве што произведемо имамо где да пласирамо, ваља се само организовати и произвести. ило би добро и за ачића и за рбију да се са виртуалним и трулим комбинацијама најзад прекине и направи лада по жељи грађана. аљда и ти грађани понешто знају шта је за њих добро, а осим тога био би ред да се бар једном у овој рбији и изборна воља грађана уважи, ова влада са новим људима имаће већи временски простор за активније деловање, чишћење корупције и лоповлука, као и многих других нагомиланих проблема.

Sajt:<www.trajkovic.rs>

вонимир рајковић

Iskra 1. juli 2012.

'Demokratske' promene bez promena

SLOM REÆIMA - SPAS SISTEMA SledeÊa etapa novije politiËke istorije Srbije, koju piπu drugi, veÊ se uveliko nazire u komeπawima nastalim oko optuæbi da su izbori 6. maja bili pokradeni. Da li je do krae zaista doπlo (a za sada nema ubedqivih dokaza za pretpostavku da nije), to je politiËki sporedno pitawe tehniËke prirode. Trebalo bi postaviti pravo, politiËki zrelo pitawe: ko je korisnik rastuÊih nemira koji se pomoÊu izbornih neregularnosti izazivaju?

Analize fokusirane na to da li jeste ili nije bilo krae glasova predvidqivo su naivne i povrπne, zato πto temu rasprave neopravdano suæavaju i skreÊu sa ozbiqnog razmatrawa dogaaja na mnogo πirem planu. Time se paæwa odvraÊa od analitiËki vaænijih pitawa.

raciju snaga i Ëiwenicu da i daqe ostaju samo dva kandidata sa realnom moguÊnoπÊu da se dokopaju poloæaja predsednika i dve stranke koje bi mogle da saËiwavaju stoæer naredne vladajuÊe koalicije. P os le k or ek ci ja . sku pπti ns ki sas tav verovatno da bi postao reprezentativniji, uto liko πto bi u Parlament uπle i neke politiËke snage kojima je ovog puta grubim zloupotrebama ta moguÊnost bila uskraÊena. Ali teπko da bi se osnovni parametri situacije bitno izmenili.

Zato, a k o us ko ro iz bo rn i r ez ultati b udu najoπtrije postavqeni kao sporno pitawe, to neÊe b it i u s l e d br ig e z a f o rm al nu is p ra vn o s t demokratskog procesa nego zato πto, iz drugih razloga, stranom faktoru tako odgovara. Kakav je interes tog faktora u Srbiji u ovom trenutku?

PROIZVODWA ILUZIJE PROMENE

BEZ „JEDNAKOSTI PO ORUÆJU” Kraa glasova bila bi znaËajna pod uslovom da je izborni proces u celini bio strukturalno poπten. To, naravno, uopπte nije bio sluËaj. M e u sup ro tsta vqen i m str an aË ki m taborima nije bilo „jednakosti po oruæju” u smis lu raspoloæivih sredstava za predizbornu utak micu, medije je skoro u potpunosti monopolisala jedna strana na πtetu druge, godinama pre ovih izbora javnosti je sistematski ispiran mozak pro gramskim smernicama EU/NATO stranaËkog bloka tako da su delovi stanovniπtva unapred bili disponirani da podsvesno i nekritiËki prihvate neke od wihovih teza, tokom same kampawe nije bilo sistematske rasprave ni o jednom ozbiqnom pitawu. »ak da su glasovi najpoπtenije brojani, rezultati takvih izbora bili bi moralno i politiËki niπtavni.

Suπtinu onoga πto se stvarno dogodilo trebalo bi traæiti na drugom mestu. Oba glavna faktora na ovim izborima u potpunosti zavise od istih zapadnih sponzora. Svaki od wih je u orbiti razliËitog kontrolora, od koga dobija nesumwivo razliËite signale, ali sve to je u funkciji konaË nih ci qev a iste zemqe i i ste politi ke.

Kontrolor jednog od wih je bivπi, a drugog sadaπwi ambasador iste dræave. Zato se ponaπawe ova dva rivala ne moæe razmatrati posebno nego samo komplementarno. Kada su dva metaforiËka petla dovedena u arenu da se bore na æivot i smrt, svaki od wih jeste zainteresovan da pobedi i da politiËki nadæivi onog drugog, ali organizator i krajwi korisnik wihove „bitke” je neko treÊi.

Eventualna korekcija izbornih rezultata u korist minornih stranaka, bez obzira na to kojem taboru pripadale, sa stanoviπta stranog faktora je nebitna. To ne bi promenilo osnovnu konfigu-

Iskra 1. juli 2012.

Pre svega, da se osigura kontinuitet pos tojeÊeg sistema, koji mu obezbeuje potpunu poli tiËku, privrednu i strateπku prevlast u zemqi.

Zatim, kada je to neophodno, da se deluje proak tivno kako bi opasnosti po stabilnost sistema b lag ov re men o b ile uk lowe ne . Naposletku, u najveÊoj moguÊoj meri, da se otkloni moguÊnost iznenadnih i nekontrolisanih promena tako πto Êe na raspolagawu uvek stajati bar jedna pouzdana rezervna ekipa. Iz perspektive ovakvih prioriteta stawe u Srbiji je krajwe problematiËno.

Izvodqivost uspeπnog ostanka sadaπwe ekipe na vlasti tokom nekoliko narednih predvidqivo turbulentnih godina pod velikim je znakom pitawa. N ei zbe æno p og or πawe un utr aπwe situacije na svim frontovima i rastuÊe zategnu tosti koje Êe to pratiti moglo bi prouzrokovati ne samo pucawe reæima (πto je nebitno), nego i kolaps sistema (πto jeste bitno). Perspektiva nekontrolisanih unutraπwih potresa koji bi mogli da odvedu do temeqne promene u politiËkoj orijentaciji zemqe, neprihvatqiva je. Zato je neophodno delovati proaktivno, i to πto pre.

KquËne komponente tog proaktivnog delo vawa su dve: proizvodwa iluzije promene koja o be Êa v a op ip q iv i b oq it a k i , i s t o vr em en o, instalacija neke druge lojalne ekipe koja Êe tu iluziju negovati. Ta ekipa bi trebalo da bude nekompromitovana ekcesima uskoro bivπeg reæima. Meu wenim glavnim zadacima je da ubrizga dozu optimizma, πto bi moglo da produæi opstanak sistemu. Strani faktor uvia da je s a d aπ w i no s il a c vr h o vn e vl a s t i p ot r oπ e na figura i da bi bilo nerealno oËekivati od wega da bilo kakvim trikovima uspeπno odræi sistem do isteka svog sledeÊeg mandata. Ta procena je najverovatnije taËna. Zato kocka pada na wegovog podjednako kooperativnog konkurenta, koji se od pre nekoliko godina postepeno i pod briæqivim

7

Slom ræima... tutorstvom uvodi u igru.

Ove hipoteze najboqe objaπwavaju genezu i tok sve jaËih politiËkih nemira u Srbiji koji nastaju usled kontroverznih rezultata izbora 6. maja.

Informacije koje Êe naknadno izaÊi na videlo potvrdiÊe ili Êe opovrgnuti ovu pretpostavku, ali po logici dogaaja verovatnoÊa je velika da su Ëelnici reæima uπetali u politiËku klopku sliËnu onoj kojom je bio pripremqen teren za Prvi zalivski rat. Nema sumwe da bi oni teπko odoleli iskuπewu da u svakom sluËaju organizuju izborne zloupotrebe zato πto je poloæaj u kojem se nalaze oËajan. Ali drskost i opseg tih podvala izlazi iz uobiËajenih okvira. To induktivno sugeriπe joπ jednu hipotezu: od svoje ambasadorke ili od neke merodavne liËnosti iz wene kance larije, oni su dobili zeleno svetlo da idu do krajwih granica da bi pobedili i uveravawe da ih korifeji demokratije i „vladavine prava” za to neÊe pozivati na odgovornost. Perfidna igra, ako se o tome radi, bila je reæirana perfektno. Dva dana posle „uspeπno i besprekorno provedenih izbora", dok je kriza joπ bila u zaËetku, stigle su srdaËne Ëestitke upravo sa tog mesta.

Pro te st su povele „Dveri", razumqivo ozlojeene πto ih je izborna podvala ako se dogodila za samo pola procenta liπila mesta u Skupπtini. Ovi visoko motivisani i energiËni mladi qudi intenzivno agituju protiv grube povrede prava graana, Ëega su i oni sami istaknute ærtve. Reæim i wegovi instrumenti; kao πto je Izborna komisija, nisu hteli da Ëuju za ovakve prigovore. Na zahtev „Dveri” da im se odobri odræavawe protestnog skupa pred vratima Komisije, vlast je bahato i, kao πto Êe se retrospektivno ispostaviti, beskrajno glupo odgovorila zabranom koju je pratilo apsurdno obrazloæewe.

Bina poËiwe da poprima izgled kakav bi scenarista samo mogao da poæeli. Isprva propraÊeni nevericom, protesti „Dveri” uskoro su poËeli da stiËu podrπku raznih drugih politiËkih snaga koje su takoe tvrdile da su nepoπtenim sprovoewem izbora oπteÊene. Redosled ukquËivawa u „izbornu bunu” vrlo je interesantan ako se posmatra iz ugla politiËke hronologije. Tokom sedmice posle izbora stvarao se utisak postepeno, ali neodoqivo rastuÊeg opπtenarodnog gnuπawa koje je na kraju zahvatilo ne samo opoziciju i kritiËare reæima, veÊ neoËekivano i u sve veÊoj meri Ëak i snage Ëija politiËka teæina zavisi prvenstveno od bliskih strateπkih veza Ëa sponzorima reæima („E-novine", Saπa RaduloviÊ u svom blogu na „B92", LDP, stranka Roma, voa Saveza Vojvoanskih Maara, muftija ZukorliÊ, pa Ëak i Sowa Liht itd). Za sve vreme, dok su drugi pripremali teren, glavni suparnik je obazrivo taktizirao. Tek pred kraj postizborne nedeqe, on i wegova stranka su se pridruæili

8

narastajuÊem buntu. DramatiËno i javno, pred Skupπtinom su prikazali dæak pun sumwivih listiÊa i pripretili su, na naËin koji nimalo nije za nipodaπtavawe, da uËeπÊe u drugom krugu izbora uslovqavaju preduzimawem delotvornih koraka da se stvar razjasni. U meuvremenu, obeÊali su masovne javne demonstracije kao oblik posebnog pritiska na reæim.

REZERVNI VO–A Da rekapituliramo. Stepen apatije u Srbiji je takav da je veliËinu i æestinu masovnog protesta koji je u pripremi vrlo teπko predvideti. Beogradski Trg Republike skoro sigurno se neÊe pretvoriti u kairski Tahrir, ali uz odgovarajuÊe podsticaje moglo bi da doe do komeπawa dovoqnih razmera da se u guævi izvede zamena kadrova. Jedan vaæan pokazateq ne samo geneze veÊ i daqeg razvoja izbornog bunta biÊe aktivirawe „Otpora” na strani pobornika „fer izbora". Oni su trenutno angaæovani πirom sveta gde god su demokratija i „vladavina prava” ugroæeni. Bilo bi nelogiËno ako sa svojim ogromnim iskustvom i veπtinom u izvoewu regime change oni sada ne bi bili pozvani da opet priteknu u pomoÊ svojoj matiËnoj zemqi, u kojoj velika bitka za integritet izbornog procesa tek poËiwe.

Kada protest bude poprimao ozbiqne razmere i, πto je najglavnije, profesionalan karakter, „Dveri” i druge sliËne politiËki neiskusne snage brzo i lako Êe biti zbrisane sa pozornice. Wihova nesvesna uloga je da prethodnom agitacijom psiholoπki utru put drugim snaga ma, a ne da sami ubiraju plodove svoje delatnosti.

Dogaaji Êe zatim teÊi zakonomerno. Kao u Egiptu, u prvoj fazi dinamika procesa je da se svim n e z a do v o q n i m f a kt or im a pr u æ e n a jπir e moguÊnosti da figuru koja je odreena za πkarti rawe eliminiπu sa scene. U drugoj fazi, strani sponzori se postepeno distanciraju od svojih donedavnih domaÊih pulena, sve viπe politiËki izolovanih i diskreditovanih nosilaca vlasti.

Istovremeno, veπtim manevrima rezervna ekipa lojalnih saradnika marginalizuje sve nepotreb nije taktiËke saveznike iz diletantske opozici je. Rezervni voa se postavqa na upraæweno mesto, sistem se stabilizuje i prevazilazi krizu.

Pr om e na j e k oz m e t iË ka , p od re en i polukolonijalni sistem ostaje netaknut, a mase primaju joπ jednu dozu anestezije.

Pred Srbijom je teæak period isprovociranih politiËkih komeπawa u kojima Êe se srpski narod vrlo slabo snaÊi i koja mu neÊe doneti nikakvog dobra.

Kako se to u Americi kaæe: „The fix is in". „PE»AT”, br. 217 17.5.2012.

STEFAN KARGANOVI∆ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. juli 2012.

Prvi intervju Tome NikoliÊa srpskoj πtampi

ODGVORI PREDSEDNIKA POD PROVEROM Predsednik Srbije Tomislav NikoliÊ: Mandat Êu dati onome ko prvi donese dokaze da ima veÊinu. Graanima Êu da saopπtim sve πto je reæim od wih krio. Oprostio sam im sve πto su radili i govorili protiv mene

interesuju me hajke koje protiv mene neko vodi zbog unutraπwih prilika.

Sa predsednikom JosipoviÊem æelim dobre odnose, a uveren sam da Êemo obojica pronaÊi najboqu meru zaπtite interesa srpskog i hrvatskog naroda u obe dræave.

SAMO mirna, stabilna i ujediwena Srbija moæe da ide napred. Zato Êe mi i u kohabitaciji sa politiËkim protivnicima, ako do we doe, interes dræave biti na prvom mestu. Æelim da me kao svog predsednika doæivqavaju svi qudi bez obzira na wihova politiËka uverewa.

* Jeste li se veÊ pomirili s tim da to neÊe biti SNS?

Ovo su kquËne poruke novog predsednika Srbije Tomislava NikoliÊa, koji Êe u Ëetvrtak u Domu Narodne skupπtine sveËano poloæiti zakletvu. Tim Ëinom poËiwe da mu teËe mandat na Ëelu dræave, koju, uzburkanu postizbornim stranaËkim kombinacijama, oËekuje nastavak evropskog puta, nova etapa pregovora sa Priπtinom, uz neizbeænu strepwu od novog udara ekonomske krize. Na sve ove teme, ekskluzivno za "Novosti", u prvom intervjuu za srpsku πtampu, govori prvi Ëovek Srbije, koji ovo teπko breme æeli da ponese sa novom vladom, ma ko da je formira.

* ©ta Êe vam biti kquËni ciqevi i najveÊi izazovi kada zvaniËno preuzmete duænost predsednika?

- Moj prioritet biÊe da pomognem da Srbija postane boqe mesto za æivot. To podrazumeva Ëitav niz, po mom miπqewu, vaænih pitawa kojima se niko nije bavio u posledwoj deceniji. Osnovni preduslov sam ispunio - dao sam ostavku na mesto predsednika SNS, tako da Êu biti predsednik svih graana Srbije. Moramo da se izborimo, pre svega, sa korupcijom i kriminalom. Kada pogledate naslove u gotovo svim novinama, Ëini vam se da je to naπ jedini problem. Svestan sam da liËno neÊu moÊi da se borim sa tim zlom, ali istovremeno znam da Êu maksimalno motivisati sluæbe koje su u ingerenciji predsednika dræave da obave svoj posao, pri Ëemu Êe morati da poπtuju zakon do posledweg slova. PredsedniËka funkcija, i pored visokog stepena autonomije, nije usamqena u dræavnom aparatu, tako da Êe mnogo toga zavisiti od odnosa snaga u parlamentu, ali i od toga ko Êe formirati vladu.

HRVATI VODE HAJKU PROTIV MENE

* Kako tumaËite to πto su Hrvati inicirali da se o vaπoj pobedi priËa i na samitu NATO u »ikagu? I wihov predsednik Ivo JospipoviÊ odmah je uπao u klinË sa vama...

- Æelim dobre odnose u regionu i ne

Iskra 1. juli 2012.

- Ni sa Ëim se ja nisam pomirio. Za mene su, danas, sve politiËke stranke i politiËari jednaki. Srbija je vaænija od svih. Ipak, prirodno je da pregovori o formirawu vlade poËnu poπto preuzmem predsedniËku funkciju i poπto se konstituiπe Skupπtina. Dakle, od sledeÊe nedeqe Êemo moÊi da razgovaramo o tom pitawu. Ako me pitate da li Êu se protiviti tome da neka druga stranka sastavi veÊinu, naravno da neÊu, iako mislim da je narod jasno rekao koga æeli a koga ne u toj vladi. VeÊ sam rekao da Êu mandat dati onome ko mi prvi donese dokaze da to moæe da uËini.

* Je li sasvim iscrpena moguÊnost velike koalicije SNS i DS? Koliko su strane diplomate doprinele da se otopi led u odnosima dve najjaËe stranke?

- Strani interesi nikada neÊe biti dominantni u Srbiji kojoj sam ja predsednik. Spreman sam da sasluπam sve sugestije, naroËito one dobronamerne, ma odakle dolazile, ali u odluËivawu Êe najveÊu ulogu uvek igrati voqa naroda. To je i osnovna tekovina demokratije i uveren sam da naπi prijateqi iz sveta dele moje miπqewe.

* Posle æestokih sukoba u kampawi pruæili ste sa osmehom ruku TadiÊu. Moæe li se reÊi da ste mu sve oprostili?

- Mnogi su mi zamerili taj osmeh, ali ja sam takav Ëovek. Oprostio sam im sve πto su u kampawi radili i govorili protiv mene. To, naravno, ne znaËi da o politici mislimo isto, ali moj posao jeste i biÊe da smawujem strasti i tenzije u druπtvu, a æelim da mi veruju svi graani. * HoÊe li, ipak, biti varnica? Jer, neka ovlaπÊewa daju vam moguÊnost da posredno utiËete i na rad Vlade...

- Pri naπem prvom susretu dogovorili smo se da nam zajedniËko u eventualnoj kohabitaciji i radu bude interes naπeg naroda. Meni je uvek bio, a nadam se da Êe i predsednik DS odræati datu reË. * Spekuliπe se da bi TadiÊ mogao da bude i predsednik vlade i πef diplomatije. To Êe vam suziti prostor?

9

Odgovori predsednika...

- Mene zanima poπtovawe Ustava i interes naπih graana, a ne politiËko stranËarewe. Ne zanima me kakve funkcije æele odreeni politiËari. Ali, efikasna, poπtena i vlada sposobnih qudi bila bi blagotvorna za Srbiju. Uostalom, preciznije informacije imaÊete od sledeÊe nedeqe, kada se bude konstituisao parlament i sva wegova radna tela.

* Je li kohabitacija lagodnija za vas kao predsednika, poπto Êe vlada biti "gromobran" za sve loπe πto se desi u dræavi?

- Kohabitacija sama po sebi ne moæe da bude lagodna ni za koga. To znaËi da morate da radite sa nekim sa kim nemate istovetnu politiku.

U tome nema niËeg jednostavnog, niti lagodnog. S druge strane, nisam se kandidovao i borio za mesto predsednika dræave da bih odgovornost prebacivao samo na Vladu. Pritom, bio sam potpuno svestan svega πto me Ëeka, a sada kada mi je toliko graana ukazalo poverewe, spreman sam da se uhvatim u koπtac sa svim izazovima. Hajde da malo saËekamo i da vidimo πta donosi vreme pred nama.

Tvrdim da Êu biti vrlo aktivan u svim sferama odluËivawa koja mi kao predsedniku pripadaju.

NeÊu beæati od problema, a naroËito neÊu zaboraviti ono πto sam obeÊao u predizbornoj kampawi, niti sve ono zbog Ëega sam kritikovao prethodnu vlast.

decenijama. U posledwoj, zbog loπe politike reæima DS, on se uveÊao i dostigao tolike razmere da je postao problem Evrope i Ujediwenih nacija.

Za poËetak, graanima Êu saopπtiti sve πto je reæim od wih krio. Mislim da je veoma vaæno da se o tom pitawu postigne konsenzus svih relevantnih politiËkih stranaka u Srbiji i da taj problem, ubuduÊe, zajedniËki reπavamo.

* Da li biste predloæili prekid puta ka EU ako nam Brisel zatraæi da uspostavimo neku vrstu diplomatskih odnosa sa Kosovom zarad daqih evrointegracija? Da li biste takav uslov objavili i narodu?

- Evropska unija je put koji predstavqa buduÊnost, a mi imamo ustavnu obavezu da Ëuvamo Kosovo i Metohiju u sastavu Srbije. U tom uskom manevarskom prostoru traæiÊemo siguran put za naπu Srbiju. * Imali ste primedbi da pregovore o Kosovu vode Vladini Ëinovnici. Da li Êete, kao prvi Ëovek Srbije, preuzeti taj vruÊ krompir i jeste li spremni da sednete za sto sa Haπimom TaËijem?

- Nikada nisam i neÊu beæati od odgovornosti. Spreman sam da u saradwi sa Vladom i svim relevantnim politiËkim subjektima u zemqi saËinim plan za Kosovo i Metohiju i da ga se svi pridræavamo. Naπe jedinstvo, razum i pogled u buduÊnost najboqi su naËin da saËuvamo sve naπe interese. Sa TaËijem ne mogu da razgovaram jer je optuæen za ozbiqne zloËine.

IZNE∆U DOKAZE O IZBORNOJ KRA–I

* Pre stupawa na duænost obeÊali ste da Êete otkriti sve pojedinosti o navodnoj izbornoj krai 6. maja...

- To Êe, toliko mogu da kaæem, biti posao poslanika Srpske napredne stranke, za koje znam da imaju mnogo dokaza za te tvrdwe. Naravno, kada se sve institucionalno okonËa, imaÊu πta i ja da saopπtim javnosti.

* HoÊete li inicirati istrage o sumwivim privatizacijama, kako ste najavqivali u kampawi?

- Naravno. To mora da bude poËetak borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala. Ne mogu politiËari sebe da predstavqaju kao velike briænike za narod, da sade drveÊe, da pomaæu, toboæe, ugroæenima, a da, s druge strane, organizuju najgori pqaËkaπki pohod na naπe fabrike, preduzeÊa i da stotine hiqada radnika ostave bez posla. NeÊu se smiriti dok taj veliki i vaæan posao ne zavrπimo.

* Je li zaista taËno da je Miroslav LajËak u Beograd doneo paket "Merkel plus", koji podrazumeva gaπewe institucija na severu KiM i otvarawe naπe kancelarije u Priπtini?

- Taj problem je iskuπewe za Srbiju veÊ

10

* Kako biste kao vrhovni komandant Vojske Srbije reagovali ako Albanci krenu silom da integriπu sever Kosova i Metohije?

- Uveren sam da se to neÊe dogoditi. Rat nije opcija koja mi je bliska i uloæiÊu sve napore da spreËim bilo kakvu vrstu sukoba ili uvlaËewe Srbije u oruæano reπavawe tog problema. Siguran sam i da meunarodne institucije neÊe sedeti skrπtenih ruku, jer bi to bila situacija koja bi generisala Ëitav niz dugoroËno teπko reπivih problema. Svakako, naÊi Êemo reπewe i mirnim putem zaπtititi interese i bezbednost naπeg naroda na Kosovu i Metohiji.

SELO I VO∆WAK NE∆U ZABORAVITI

* Strepite li da bi posle vaπeg odlaska iz SNS moglo da doe do unutraπwih sukoba za prevlast? HoÊete li doskoraπwim partijskim drugovima davati makar savete?

- Stranka je u sigurnim rukama. U moje saradnike imam veliko poverewe. OËekujem da na sledeÊim izborima ostvare joπ boqi rezultat.

* Dok ste bili opozicionar, redovno ste iπli u svoj voÊwak u BajËetini. Razmiπqate li sada o novom hobiju za vikend?

Nastavak na str. 12/2) (N

Iskra 1. juli 2012.

Intervju novog predsednika g. NikoliÊa Glasu Rusije

NE SLUTI DOBRO NI SRBIJI NI RUSKO-SRPSKIM ODNOSIMA Sa k im od visokih ruskih politiËa ra i Ëinovnika planirate da se sastanete. Koja Êete pitawa razmatrati?

Danas sam gost Jedinstvene Rusije, prema starom dogovoru. Podneo sam ostavku na funkciju predsednika Srpske napredne stranke, ali je ostalo da ta ostavka bude usvojena dok se ne vratim iz Rusije. Ovde sam iskquËivo u svojstvu gosta na kongresu i izabranog predsednika. »im poloæim zakletvu, traæiÊu da se sretnemo zvaniËno i formalno i da razgovaramo o saradwi dve dræave sa pozicija predsednika dræave. Danas joπ uvek ne mogu da razgovaram sa predsednikom Ruske Federacije.

Moæe li se oËekivati da Êe vaπim dolaskom u rusko-srpskim odnosima nastupiti nova etapa?

Koje pravce naπe saradwe smatrate prioritetnim?

OËigledno da je Juæni tok u datom trenutku naπ osnovni ekonomski projekat. Koji joπ momenti mogu da budu zanimqivi za Beograd?

Da, Rusija je i sada znaËajan partner Srbije, ali mojom pobedom zapravo pobeuje ideja da treba saraivati sa Rusijom u istoj meri u kojoj se do sada saraivalo sa Evropskom Unijom, zato πto su Srbiji petrebni i Rusija i Evropska Unija. Naπa saradwa, mimo qubavi koju naπi narodi oseÊaju jedni prema drugima, zajedniËkog istorijskog porekla, vere, jezika, obiËaja, mora da se zasniva i na ekonosmkim odnosima, jer iz te saradwe i Srbija i Rusija mogu da izvuku korist za svoje graane. Srbija moæe da snabdeva Rusiju ne samo poqoprivrednim proizvodima, nego i industrijskim proizvodima po tehnologiji zapadnih zemaqa. Rusija moæe da pomogne Srbiji gradeÊi hidroelektrane, gradeÊi rafinerije nafte, velika postrojewa. Rusija moæe da obezbedi Srbiju energentima, Srbija energente moæe da plaÊa robom, a ne samo novcem. Rusiji je Srbija potrebna, Ëak i kao Ëlan Evropske Unije, kao pouzdani partner u Evropskoj Uniji. A zaπto NemaËka i Rusija ne bi saraivale preko Srbije, a Srbija time da zaposli svoje qude? Dakle, Rusija moæe mnogo da pomogne Srbiji, a Srbija niπta neÊe traæiti na poklon.

OËigledno da je Juæni tok u datom trenutku naπ osnovni ekonomski projekat. Koji joπ momenti mogu da budu zanimqivi za Beograd?

Juæni tok (JT) je osnovni, ali postoji joπ mnogo toga πto Srbija moæe da proizvede i izveze na rusko træiπte i naravno postoji mnogo toga πto Rusija moæe da proizvede i izveze na srpsko træiπte. Mi smo mali za Rusiju, ali Rusiji treba mnogo takvih partnera. Mi smo za Rusiju vezani na mnoge naËine i ja se samo nadam da Juæni tok neÊe biti jedina veza, ali se nadam da Êe biti veza.

(Novinar GR dva puta postavqa NikoliÊu pitawe o JT, najvaænijem za Rusiju. U odgovoru na prethodno pitawe, NikoliÊ uopπte ne pomiwe i ignoriπe JT. U odgovoru na ovo drugo, ponovqeno

Iskra 1. juli 2012.

pitawe, NikoliÊ ga se uzgred, nipodaπtavajuÊi vaænost JT za Rusiju i Srbiju, dotiËe. OËigledno vodi raËuna o odluËnoj opoziciji Zapada ovom projektu. Nevelika preporuka za nagoveπten novi stil nezavisnije predsedniËke politike g. NikoliÊa kojoj bi u prvom planu bio interes Srbije i wenog naroda.

- Iskra) Kako Srbija pod vaπim rukovodstvom plani r a d a s e b o r i z a o Ë u v a we s v o g t e r i t o r i j a l n o g integriteta? Da li ste spremni da ponovo razmotrite rezultate sporazuma postignutih na pregovorima izmeu Beograda i Brisela pod okriqem EU? I u kampawi sam se predstavio kao Ëovek koji ima svoja ograniËewa u pogledu sudbine Kosova i Metohije. Ta ograniËewa nisu samo liËna, veÊ i ustav Srbije koji ne dozvoqava razgovore o nezavisnosti Kosova i Metohije bez konsultacije sa graanima na referendumu. A πto se takozvanih, ili pravih pregovora izmeu Srbije i Priπtinskih institucija tiËe, ja sam kao i opozicionar traæio da se oni podignu na visoki nivo, da se ne kriju predsednik dræave i vlade iza ministarskih Ëinovnika, veÊ da kaæu koja ograniËewa imaju uz voqu naroda i ustav i da, zatraæe opπti konsenzus oko Kosova i Metohije. InsistiraÊu da ili predsednik vlade vodi pregovore ili da mene ovlasti u to ime. TraæiÊu da se konsultujem sa predstavnicima parlamentarnih stranaka kako bismo postigli konsenzus oko KiM. OËigledno je da mi viπe ne moæemo da vladamo u Priπtini, ali oËigledno je i da Priπtina ne moæe da vlada u Kosovskoj Mitrovici.

Trebalo bi πto pre da se dogovorimo, jer Priπtina priprema i diplomatsku i politiËku i ofanzivu svake druge vrste na severu Kosova.

(Mnogo okoliπewa u ovom 'okruglo na Êoπe' odgovoru g. NikoliÊa; mnogo providnog zaklawawa iza ustava, referenduma, konsenzusa (neizbeænih) politiËkih stranaka. Mala razlika izmeu TadiÊa i wega. Prvi je sveo pitawe KiM na verbalnu 'odbranu' - da 'nikad neÊe priznati nezavisnost Kosova'; NikoliÊ je jedino jasan kad kaæe 'mi viπe ne moæemo da vladamo u Priπtini', ali ni Priπtina 'da vlada u Kosovskoj Mitrovici'. Propustio je da kaæe - ali i to, ako dopusti Zapad. - Iskra).

Da li ste spremni na zahlaewe u odnosima sa Briselom ako EU i daqe bude vrπila pritisak na Beograd u ciqu priznawa nezavisnosti Kosova?

Do sada nisam Ëuo da Evropska Unija traæi priznawe. 13. juna putujem u Brisel da bih saznao da li je postojalo neπto u pregovorima sa gospodinom TadiÊem i tada Êu izvestiti graane Srbije, potpuno jasno i otvoreno. Nemam ja prava da zahladim odnose, neka o tome odluËe graani Srbije. Ako oni tako odluËe, mi Êemo ih zahladiti. Ali, ja mislim da mi imamo dovoqno vremena do Ëlanstva u Evropskoj Uniji, kad bi moæda postavili taj uslov, da razvijemo dræavu po principima po kojima je recimo

11

Ne sluti...

Odgovori predsednika... (sa str. 10)

NemaËka konstituisana. Jako bih voleo da Srbi u Srbiji æive kao πto Nemci æive u NemaËkoj.

- Ne. Selo je moja qubav, a voÊwak mesto u koje Êu i daqe najradije odlaziti.

(Predsednik NikoliÊ nastavqa sa svojim evazivnim, stvarno qigavim, odgovorom. Nije Ëuo da EU traæi priznawe Kosova, a propuπta da kaæe ono πto i vrapci znaju - da ga je ona stvarno uËinila nezavisnim i veÊ priznala. - Iskra).

* Mnogi su vaπu izjavu pred Putinom da je put u EU dug i neizvestan protumaËili kao najavu zaokreta. HoÊe li vaπa politika prema EU biti suzdræanija od dosadaπwe, po kojoj ona nema alternativu?

Stupawe u EU primoraÊe Srbiju da odustane od sporazuma o slobodnoj trgovini sa Rusijom. Ne smatrate li da Êe Srbija u odreenom trenutku morati da bira sa kim da gradi daqe ekonomske odnose?

Voleo bih da Srbija ne mora da bira, veÊ da ima otvoren put i na Istok i na Zapad. Mislim da taj sporazum moæemo da koristimo sve dok ne postanemo Ëlan Evropske Unije. Za to vreme razviÊemo dræavu do te mere da Rusija i ne mora da nam pruæa povoqnosti u pogledu tog carinskog sporazuma, po kojem veÊ ogroman procenat robe ide u Rusiju bez carina.

Dakle, nama taj sporazum treba da posluæi, a nama za ovih 12 godina nije posluæio da se mi razvijemo toliko da Rusija zapravo ne mora ovim poklonom da nam pomaæe.

(Bqutavo g. NikoliÊu, samozvani predsedniËe 'svih Srba'. - Iskra).

U R u s i j i s e r a z m a t r a i d e j a fo r m i r a wa takozvanog „spiska MiloπeviÊa”, taËnije Ëinovnika Meunarodnog tribunala za bivπu Jugoslaviju i EU k o j i s u n a i z v e s t a n n a Ë i n o dg o v o r n i z a s m r t pr ed s ed nik a M il oπe viÊ a. © t a m is l it e t im povodom?

Ako Rusija sprema taj zahtev, ona Êe da ga istakne Meunarodnom tribunalu, sa dokazima.

Srbija bi trebalo da se aktivnije ukquËi u rad Haπkog tribunala, tako πto Êe pomoÊi svojim graanima da dokazuju svoju nevinost, a ne samo pomoÊi Haπkom tribunalu da dokazuje krivicu.

Mislim da u tom sluËaju obe strane treba da budu ravnopravne, a Srbija u tom sporu moæe da obezbedi tu ravnopravnost. Bilo bi dragoceno, da Rusija pruæi dokaze, ako oni postoje, poπto se u Srbiji otvoreno sumwa da je MiloπeviÊ svoj æivot zavrπio pod veoma sumwivim i tajanstvenim okolnostima.

Kako se odnosite prema Haπkom tribunalu?

Koliko je on legitiman? Kako objasniti da je πest o p t u æ e n i k a p r e mi n u l o u H a π k o m t r i b u n a l u n e doËekavπi kraj suewa?

Ne 6, veÊ 11, ali, iskreno govoreÊi, Haπki tribunal je osnovan i uz voqu Ruske Federacije.

Tako da Srbija ne moæe viπe da utiËe na to da li Haπki tribunal postoji ili ne. On postoji, Srbija ga je prihvatila Zakonom o saradwi sa Haπkim tribunalom. I ponavqam, uz apsolutnu pomoÊ onima koji su optuæeni, Srbija jednostavno mora da saËeka zatvarawe tribunala.

Glas Rusije,25.5.2012. <serbian.ruvr.ru>

12

Tatjana StojanoviÊ Timur Blohin

- Æelim Srbiju u Evropskoj uniji, a taj put je dug, pre svega, zbog greπaka prethodnog reæima, korumpirane dræave, partijskog pravosua, a ne moje ili bilo Ëije druge æeqe. Za mene je EU veoma vaæna, ali je Srbija uvek najvaænija.

* Moæe li i vaπe intimno oseÊawe prema Rusiji da utiËe na pribliæavawe Moskvi i strepite li da Êe, moæda, Zapad da nas stavi i pred dilemu: Rusija ili EU? - Jedno ne iskquËuje drugo. Pitate me kao da nam je neko postavio taj uslov, a nije. Moja politika je i ranije bila "kuÊa sa dvoja vrata" - i EU i Rusija. Zaπto bismo se odrekli naπih dugogodiπwih prijateqa i saveznika? Rusija je za Srbiju, pre svega, strateπki veoma vaæna i ja Êu se truditi, kao πto sam pre nekoliko dana rekao predsedniku Putinu u Moskvi, da unapredim i poboqπam naπe odnose koliko god to bude moguÊe.

* ©ta bi podrazumevala progresivna saradwa dve dræave, o kojoj ste govorili sa Putinom?

ZnaËi li to poboqπawe odnosa i u bezbednosnom smislu?

- Srbija je vojno neutralna zemqa i to vaæi za svaki vojni savez. ©to se tiËe moje otvorenosti za saradwu sa Rusijom, ona, Ëini mi se, nikada nije dovoena u pitawe.

* HoÊete li, kao protivnik uËlawewa Srbije u NATO, iskoristiti svoj poloæaj da nas udaqite od Alijanse? Moæe li Ëlanstvo u tom paktu da bude joπ jedan preduslov za EU? - Naglaπavam, po ko zna koji put, da neÊu zloupotrebiti svoj poloæaj. Nikada. Ponavqam, Srbija je vojno neutralna zemqa. Nemam informaciju da je Ëlanstvo u NATO preduslov za EU.

* Kakva Êe biti vaπa politika prema Crnoj Gori i BiH, s obzirom na to da ste ranije priliËno oπtro govorili o ove dve dræave?

- Moramo da imamo dobre odnose i da ne æivimo u proπlosti, veÊ za buduÊnost. U tom smislu, pokuπaÊu da Srbiju predstavim ne kao suparnika svima veÊ kao prijateqa, koji poπtuje svoje komπije.

Novosti, 30.5.2012.

Milan BABOVI∆

Iskra 1. juli 2012.

Uticaj agresivne, zapadne anti-ruske propagande u Srbiji

HAG, EVROPSKA UNIJA, SAD, RUSIJA I NA©A POLITI»KA ELITA Protekla nedeqa protekla je na Zapadu u neopisivoj antisrpskoj histeriji. Svi mediji Evropske unije, od Berlina do Pariza, od BeËa do Londona ponavqaju dobro poznatu priËu da je „srpska vojska pod komandom generala MladiÊa poËinila najveÊi zloËin posle Drugog svetskog rata u Evropi, time πto je pobila viπe od sedam hiqada bosanskih muslimana.”

Povod ove oËevidno dirigovane kampawe protiv srpskog naroda jeste poËetak suewa MladiÊa u Hagu. Ne samo da svi govore isto veÊ im je i redosled slika gotovo identiËan. »ovek se prvo naravno u Ëudu pita: pa gde je tu demokratija i razlika u miπqewu, kojima se SAD i Zapad uopπte toliko ponose i hvale?

Nisam æalio vremena ni truda, te sam ovu sredu i Ëetvrtak nekoliko Ëasova sedeo pred televizijskim ekranom i posmatrao vesti sa Prvog (ARD) i Drugog nemaËkog TV-programa (ZDF), zatim britanskog BBC, ameriËkog CNN, francuskog Prvog TV-programa i engleskog Sky News. Svima wima je bila, ako ne prva, onda druga vest: „Pred sudom UN u Hagu poËelo je suewe generalu MladiÊu”. Ton koga je naπa publika veÊ mnogo puta Ëula posledwih godina preko TV B92, ali na æalost i od RTS, poznat je naπoj javnosti, pa nije potrebno da ga ponavqam. Uostalom, wega otvoreno zastupa i preko skupπtinske govornice politiËka partija u Srbiji, a ime joj je LDP. NajveÊe evropske i ameriËke TV-stanice prvo prikaæu srpskog generala u sudnici, gde on kaæe da „nije kriv”. Kamera zatim „odluta” u Srebrenicu i snime πumu muslimanskih grobova.

Poruka je jasna: vidite ovog beπÊutnog Ëoveka. Joπ ima drskost da tvrdi da je nevin! Zar to nije mon strum? „Sienenova” kamera se posle toga naπla u centru Sarajeva i pita jednu stariju muslimanku: „Kako se sada oseÊate, kada ste Ëuli da je najzad poËelo suewe Ratku MladiÊu?” Wen odgovor: „OdliËno. Hvala Americi, da je tog Srbina dovela u Hag.” Poruka je jasna. Vaπington je postigao ciq.

Najzad je naπao muslimane, koji vole Sjediwene Dræave. »iwenica jeste da je ameriËka politika, zbog jasne proizraelske politike, protiv sebe dobila gotovo ceo islamski svet, a on je veoma brojan. RaËuna se da danas muslimana u svetu ima preko jedne milijarde. Ovu Ëiwenicu ne moæe da ignoriπe nijedan realan politiËar. Zato je sluæbenom Vaπingtonu bilo vaæno da pronae islamsku zemqu, gde qudi maπu ameriËkom zastavom, gde su dakle graani Sjediwenih Dræava dobrodoπli. I naπli su ih: u Bosni, na Kosmetu.

Iskra 1. juli 2012.

Ali i u Bahrainu, gde je vladarska kuÊa proameriËka sunitska, a ogromna veÊina stanovnika su antiameriËki, proiranski πiiti.

Moj stav se u potpunosti podudara sa nedavnom izjavom norveπkog diplomate Torvalda Stoltenberga da je Zap ad u sv ako j pri lici podræavao bosanske muslimane, dok je srpske ærtve nastojao da umawi ili potpuno preÊuti.

U toj zagluπujuÊoj buki, gde se neprestano vriπti: „Srbi”, „Srebrenica”, „uæas”, „genocid”, „srpska vojska”, „general Ratko MladiÊ”, od veÊih svetskih medija samo je jedan „smogao” snage i hrabrosti da se suprostavi ovoj histeriji. A to je ruska televizija RT - Russia Today (Rusija danas).

Redakcija moskovskog studija ukquËila se u jedan beogradski tv-studio, gde je razgovarala sa generalovim sinom Darkom MladiÊem. Osnovno je pravilo da se Ëuje i druga strana. Kada su Srbi u pitawu, Zapad je izgleda zaboravio na to pravilo.

Darko MladiÊ je govorio polako, odmereno i argumentovano. Slovom, imam utisak da je generalov sin dobro i ubedqivo zastupao ne samo svog oca veÊ i srpsku stvar.

KATASTROFALNI BILANS TADI∆A ©to nam ovi dogaaji svedoËe? Politika Borisa TadiÊa i wegove vlade ne samo da je doæivela potpuni neuspeh u unutraπwoj politici veÊ i u spoqnoj. Nikad u modernoj istoriji Evrope i sveta nije zabeleæeno, da vlast koja kontroliπe 99 odsto πtampe, na izborima dobije svega 25 odsto glasova. »ak, ako se tome dodaju i wima srodne stranke kao πto je LDP, DS je ipak dobila poverewe mawe od jedne treÊina graana. Borisu TadiÊu nije pomogla ni Ëiwenica da su sve tele vizijske stanice Srbije stajale u sluæbi wegove izborne kampawe. A kako bi i moglo da bude drugaËije? Pedeset odsto qudi mlaih od 35 godina nema posla, 60 odsto penzionera prima penzije koje iznose mawe od 150 evra meseËno? Kada se, dakle, uzmu u obzir te Ëiwenice, onda je wegov poraz na predsedniËkim izborima utoliko veÊi.

No katastrofalni bilans vladavine DS i wenih koalicionih partnera joπ je moæda uoËqiviji kada govorimo o spoqnoj politici.

V l a d a B o r i s a T a d i Ê a i s p u n i l a j e s v e æe q e Vaπingtona i Brisela, pa ipak vidimo da je ovih dana antisrpska histerija na Zapadu jednako tako agresivna i bezobzirna kao i u vreme Slobodana MiloπeviÊa.

OËevidno je dobijawa stutusa kandidata za Evropsku uniju bio samo veπt potez pre svega

13

Hag, Evropska unija...

Londona, Pariza i Berlina kako bi wihov kandi dat TadiÊ pobedio na izborima. Ostavimo po strani da kandidatura niπta Srbiji ne donosi i da ona moæe da traje i desetak godina, postavqa se pitawe: a πta bi Srbija dobila Ëak i kada bi poËeli ozbiqni pregovori za punopravno Ëlanstvo u EU? Odgovor smo veÊ donekle videli kada je Srbija trebalo da dobio status kandidata. Javile su se Rumunija, Bugarska i Maarska da od Srbije u nimalo prijateqskoj formi, gotovo ultimativnoj, zahtevju da „poπtuje mawinska prava Maara, Rumuna i Bugara u Srbiji”. A πta Êe tek od Srbije da zahtevaju Hrvati i Turci ako zaista poËnu ozbiqni pregovori za punopravno Ëlanstvo Srbije u EU i NATO? Verovatno Êe uslov biti da Srbija mora da potpiπe kako viπe neÊe da spomiwe Jasenovac, Jadovno, Glinu i Kozaru, veÊ samo da govori o Vukovaru i Srebrenici. A, po svojoj prilici, moraÊe da se odrekne BaËke, Banata i Raπke.

DOS nas uporno uverava kako nam je Evropska unija dobronamerna. Ako. No zaπto nam je onda Brisel za pregovaraËa odredio iz Qubqane jednog Slovenca srbofoba?

Nije mi poznato da li je neko u predizbornoj kampawi - sem, Ëini mi se, radikala i Dveri pomiwao problem Vojvodine. Od Srpske Vojvodine iz godine 1848. posle Drugog svetskog rata stvore na je Titova, antisrpska Vojvodina, i ona kao takva i daqe postoji. Hrvati, i pored toga πto su poËinili najveÊi zloËin u novijoj istoriji Evrope, nisu dobili jednu „vojvodinu”, recimo, u Dalmaciji ili Slavoniji. Umesto toga Ëak su nagraeni teritorijima koje nikada u istoriji nisu pripadali Hrvatskoj, kao πto su Barawa i Istra. Zaπto se srpske politiËke stranke ne zalaæu za ukidawe Vojvodine, koja je stvorena u doba komunistiËke strahovlade, pa dakle ne predstavqa nikakav vid demokratske voqe naroda? Zaπto jedna „vojvodina” ne postoji u Rumuniji? Tamo æivi πest puta viπe Maara nego u Srbiji. Zaπto nema „vojvodine” u SlovaËkoj? I tamo takoe brojËano i pro centulano ima viπe Maara nego πto ih æivi u Srbiji.

U medijima i daqe Ëitam a Ëak i od nekih dobronamernih Ëe sto Ë uje m: „Rusi na m ne Êe pomoÊi. Rusi Êe nas opet izdati”. ©ta da im odgovorim? Samo da im postavim pitawe: a kada nam Rusi nisu pomogli? Pa sama srpska skuπtina izglasala je rezoluciju o Srebrenici! Pa kako mi onda da oËekujemo da Putin bude veÊi Srbin od Borisa TadiÊa i da ruska Duma energiËnije zastu pa srpske interese od naπe Skupπtine?

RUSI I MI Da poËnemo od danaπweg dana. Ceo Zapad svedoci smo - kao besan pas laje ne samo protiv

14

MladiÊa i NikoliÊa veÊ i protiv Srba. Brani nas jedino ruska televizija. Slovom, Rusi nas brane, premda i veÊina „naπih” medija tvrdi da su Srbi u Srebrenici „pobili preko sedam hiqada muslimana”. ©ta takvi Srbi zapravo hoÊe od Rusije?

Sjediwene Dræave sa svojim saveznicima 79 dana bombardovale su Srbiju. ReË je o vojnom savezu koji ima viπe od 400 miliona stanovnika i koji je napao zemqu u kojoj æivi oko osam miliona duπa.

Ovo perverzno izæivqavawe Amerike nad protivnikom koji nema moguÊnosti da se brani jeste verovatno pravi razlog zaπto je „holivud” smislio Srebrenicu. Kako je u jednom komentaru duhovito primetio Milorad VuËeliÊ, citiram po seÊawu, „πta bi ti rusofobi iz Srbije tek priËali da su nas Rusi bombardovali”?

Poπto se odnosi sa ruskim narodom svesno briπu iz srpske pameti ili se falsifi kuju, prisiqen sam da ukratko dam pregled tih odnosa.

Srbi iz Banata, BaËke ili Srema πkolovali su se u 18. i 19. veku u Rusuji, vraÊali se u svoje, na primer, fruπkogorske manastire i tako Ëuvali duh srpstva i pravoslavqa. U to vreme, kao πto je poznato, te su srpske zemqe bile deo austrijskougarske dræave.

Rusi su bili najbrojniji kao dobrovoqci i u Prvom srpskom ustanku i u borbama protiv Turaka od 1875 do 1878. Samo da pomenem jedno ime - Ivan SergeeviË Aksakov. On je toliko uradio za naπ narod, a ni jedna ulica u Srbiji ne nosi wegovo ime. Ali zato u centru Beograda imamo ulice Xorxa Vaπingtona i Ruzvelta, a na Dediwu ulicu Teodora Drajzera. Ne znam kakve su wihove zasluge za naπu zemqu, ali znam πta je uradio Aksakov. Neumorno je putovao Rusijom i ponavwao, kako su Srbi „ugneten˚ i oni ne ime˛t zaπËitnika.

Teper¸ m˚ dolæn˚ zastupit¸sfl za nih!” Time πto je stajao na Ëelu „Slavjnskoe Blagotvoritelnoe Obπestvo” , poπlo mu je za rukom da pokrene sluæbenu Rusiju u rat protiv Turske kako bi se „braÊa Bugari i Srbi oslobodili veπevekovnog turskog ropstva”.

U meuvremenu, 1876. izbio je rat Turske protiv Srbije. Bez oklevawa Ruski crveni krst, zajedno sa Slovenskim dobrotvornim druπtvom (Slavjnskoe Blagotvoritelnoe Obπestvo, skraÊeno SBO) poslalo je sanitarni odred od viπe od sto lekara i 118 medicinskih sestara, ili kako su Rusi to tada zvali „sester miloserdifl”.

Koliko u Srbiji qudi zna makar za jedno od imena tih nesebiËnih plemenitih Rusa?

Spomenuto Druπtvo, SBO, poslalo je 25. jula 1876. iz Moskve 39 medicinskih sestara, i to na Ëelu sa knegiwom ©ahovskom. One su veÊ posle nekoliko dana stigle u Beograd i leËile srpske vojnike u bolnici nedaleko od TopËidera. Postoji li u tom delu Beogradu makar neka skromna tabla koja bi podseÊala na humanitarni rad ovih 39 „sester miloserdiflfl””? Ali se zato naπa vlast poæurila da

Iskra 1. juli 2012.

podigne ploËu jednom Francuzu koji je pre nekoliko godina poginuo u Beogradu u okrπaju sa domaÊim navijaËima.

NAJBOQI QUDI

radio je u vojnim bolnicama po Srbiji. Posle 1920. godine na Beogradskom univerzitetu, na katedri za hirurgiju Medicinskog fakulteta radio je kao uvaæeni profesor.

Ubrzo su ruske medicinske sestre prebaËene bliæe ratnim operacijama. LeËile su, zajedno sa knegiwom ©ahovskom, u bolnicama u ParaÊinu i Jagodini. Samo u ParaÊinu morale su dnevno da zbrinu do πest stotina srpskih rawenika. OËevici naroËito istiËu jedan podvig Ruskiwa: u jeku borbe izmeu Srba i Turaka knegi wa ©ahovska je krenula sa svojim ruskim medi cinskim sestrama da evakuiπe rawene Srbe, koju su ostali „zaboravqeni” pod Xunisom. Da bi se taj zadatak obavio, vaqalo je stiÊi na puπkomet od prvih turskih poloæaja. Sami Turci, oËevidno zadivqni hrabroπÊu ovih æena, nisu ispalili nijednog metka i tako su im omogiÊili da obave ovaj plemeniti zadatak. Ruske medicinske sestre nastavile su da rade u srpskim bolnicama do januara 1877. godine. Slovom, Rusija je slala u Srbiju svoje najboqe qude ili, kako oni sami kaæu, „luËπih iz luËπih”.

O radu tih lekara, a naroËito o epidemiologu Nadeædi MarcinkeviË, tokom Prvog svetskog rata u Srbiji u svojim uspomenam pisao je ruski poslanik knez Grigorij Trubeckoj.

Crnu Goru je koncem 19. i poËetkom 20. veka nekoliko puta pogaala velika nevoqa. I u najboqim rodnim godinama Crna Gora teπko da moæe da prehrani svoje stanovniπtvo. NaroËito je bila nerodna 1889. Rusi su sakupili velike koliËine hrane i novca i tako stanovniπtvo spasili da ne pomre od gladi. Veliki broj Crnogoraca, da bi se spasili od gladi, naselili su se u Srbiju.

Carska Rusija je do godine 1914. finansirala pola dræavnog buxeta Crne Gore, a veliki deo pomoÊi dolazio je i iz Srbije. Pa ipak, to nije spreËilo crnogorskog kraqa Nikolu da u odluËnim trenucima okrene lea Rusiji i Srbiji i da tajno radi za BeËom. O toj sramnoj politici Crne Gore od srpskih istori Ëara najviπe je pisao Dragoqub ÆivojinoviÊ. Tek kada je autrougarska vojska napala Crnu Goru, crnogorski kraq setio se Rusije i Srbije, ali bilo je suviπe dockan. Kada je crnogorska vojska kapitulirala, svega se pet ili πest Crnogoraca javilo da sluæe kao dobrovoqci u srpskoj armiji.

U Srbiju je tokom Prvog balkanskog i Prvog svetskog rata, dakle od 1912. do 1918, delovala velika Ruska medicinska misija. U junu 1913 ruski poslanik u Beogradu Hartvig (A. P. Gartvig) napisao je pismo ruskim sanitarnim vlastima i molio ih da poπaqu pomoÊ Srbiji. Iz Rusije, samo iz gr ada Tv er a, stig le su se stre Marija Vladimirova, Aleksandra Solovjeva, Vera Dragomirova, knegiwa Vera Nariπkina, Paraskeva Lohinova, Marijana Gorjanova, Nina Orlovova i Jevgenija Mitjoreva. One su sluæile u sanitarnom odredu knegiwe Dolgorukove.

Kao lekari u Srbiji tokom rata takoe je radio Nikolaj I. SiËev. Stigao je kao hirurg u sastavu Ruske medicinske misije. Bio je jedan od kqu Ëni h qu d i u b ol ni ci s rps ke a rm i j e n a Solunskom frontu. Posle Prvog svetskog rata,

Iskra 1. juli 2012.

U leto godine 1914, posle austrougarskog ultimatuma, Nikola P aπiÊ , ka o p re dse dnik srpske vlade, upuÊuje apel francukoj, britanskoj i ruskoj vladi. ©aqe „Molbu za zaπtitu Srbije” jer BeË i Peπta, uz podrπku Berlina, otvoreno govore da Êe u Srbiju poslati „kaznenu ekspediciju” (Strafexpedition), te da tako „jednom za uvek reπe srpsko pitawe“. S rp skom na ro du je bukv alno p r e t i l o u n i π t e w e . S a m o s e R u s i j a o d a z v a la pozivu i nesebiËno priskoËila u pomoÊ Srbiji, i to po cenu sopstvene propasti. Rusija tada, naime, ni sama nije bila spremna za rat. Bila je to nesebiËna, samoubilaËka pomoÊ ruskog naroda, koji je, kao posledica tog plemenitog Ëina, izgubio dræavu i tek danas, posle toliko decenija, zemqa se polako oporavqa od posledica boqπevistiËke strahovlade.

TRAG BELIH RUSA Ubrzo posle propasti Ruske carevine, u Srbiju su od 1920 godine poËeli da stiæu emi granti, „beli Rusi”. Wihov broj, koji je za stalno ostao sa Srbima, iznosio je oko 30.000. NajveÊi deo, oko dve treÊine ih se nastanilo u danaπwoj Srbiji. Srbija se kulturno obogatila jer je iz Rusije stigao cvet inteligencije, zatim vrsni lekari, nauËnici i velika grupa carskih oficira.

U Srbima su, kako piπe jedan ruski emigrant, videli „brat¸ev po krovi, religii, oruæi˛”. Ti „belogardejci”, kako ih mi zovemo, doprineli su mnogo napretku zemqe. Koliko je samo ruskih inæewera i arhitekata podiglo velelepna zdawa u Beogradu i po Srbiji. Ona i danas postoje.

Koliko su samo mostova, drumova i æelezniËkih pruga izgradili „beli Rusi” izmeu 1920. i 1940. godine?

Ruskim emigrantima je naroËito veliku podrπku pruæao srpski profesor Aleksandar BeliÊ. Rusi su ga od miqe zvali „russkiÈ bat¸ka`.

B e o g r a d j e b la g o da r e Ê i r u s k i m p r o f e s o r i m a , preko noÊi, bez ikakve sopstvene zasluge, odjednom na nekim fakultetima dobio profesore svet skog ranga. Veliki broj wih je bio odmah primqen u dræavnu sluæbu ili su postali redovni profesori Beogradskog univerziteta. Samo da nabrojim neka najistaknutija imena.

IstoriËar Georgij A. Ostrogorski, iz Ëijih uxbenika sam polagao ispit iz vizantologije.

Kwige Ostrogorskog (1902, S. Peterburg-1976, Beograd) prevedene su na mnoge strane jezike. Od 1934-1973. bio je profesor na Beogradskom univerzitetu. U Beogradu je osnovao Vizantoloπki institut. Kao profesor Beogradskog univerziteta,

15

Hag, Evropska unija... radio je i matematiËar i hemiËar Nikolaj Puπin (1875, Saratov-1947, Beograd). Na Beogradskom pravnom fakultetu predavao je Fedor Taranovski (1875, Plon¸sk-1936, Beograd). Mnogo se bavio pravom slovenskih naroda. Objavio je kwigu „Duπanov Zakonik i wegovo carstvo”.

Sl ov ens kim pra vom t a koe s e bavi o i Aleksandar Solovjev (1890-1971). Posle propasti Rusije godine 1917, iskusio je gorak emigrantski æivot. Prvo je boravio, kao i veÊina od milion i dve stotine hiqada ruskih izbeglica, u Turskoj, zatim u Bugarskoj, NemaËkoj, da bi godine 1920. stigao u Beograd. Mnogo se bavio sredwovekovnom srpskom istorijom. Objavio je fundamentalno dela: „Zakonodavstvo Stefana Duπana, cara srpskog i grËkog”. I u privatnom æivotu Solovjev je neumorno svom sinu govorio, kako uvek vaqa da „pomnit¸ i poËitat¸ oteËestvo Rossi˛ i rodinu Serbi˛”. To, prirodno, nije moglo da se dopadne novoj jugoslovenskoj komunistiËkoj vlasti, u kojoj su dominatnu ulogu igrali Hrvati i Slovenci.

Josip Broz, rimokatolik i Hrvat, nije imao milosti za one koji su voleli Rusiju i Srbiju.

Titova po li cija je Solovje va uha psila i tri godine je proveo u zatvoru. Da nije bio nauËnik svetskog glasa, bio bi najverovattnije ubijen. Ovako je ponovo, sada veÊ stariji od 60 godina, morao da postane emigrant na Æenevskom univerzitetu.

Srbiju nije zaboravio.

U ©vajcarskoj je objavio kwigu „Istorija srpskog grba”. Mate mati Ëa r An ton Bi li mov iË (1879, Îitomir- 1970, Beograd). On je osnovao klub matematiËara Beogradskog univerziteta.

Ma te mati Ëar Ni ko la j S altiko v (1872, Viπnij VoloËek-1961, Beograd), koji je mnogo radio na analitiËkoj geometriji. Vladimir Laskarev (1868, m. BijojoË, Vorowπka gubernija-1954, Begorad), paleontolog i geolog, autor brojnih studija o geologiji Balkana. Bio je izabran za prvog direktora Geoloπkog instituta u Srbiji. Vladimir Far mako vski (1880, Simbirsk-1954, Beograd) osnovao je u Beogradu Institut maπinogradwe.

MODEL DOMA∆EG JANI»ARA Od 1917. do 2000. godine Rusija nam nije pomogala jer nije ni postojala. Postojao je Sovjetski Savez. A to ne samo da nije isto πto i Rusija veÊ je boqπevistiËka vlast, naroËito u p r v o j l e w i n o v s k o j f a z i , v o d i la o t v o r e n u antirusku i antisrpsku politiku. Ruska politika poËiwe ponovo da se vodi iz Kremqa posle prekida od osam decenija, dakle, tek dolaskom Putina na vlast.

To bi otprilike bio moj odgovor onima koji neprestano tvrde, kako nam „Rusi nikad nisu pomogli“” Neki od wih tako govore jer sve ovo nisu znali. Zbog wih sam i napisao ovaj esej. No ima i onih ko ji to tvrde zlonamerno kako bi me u Srbima πirili beznae, defetizam, maloduπje, predajte se na milost i nemilost Vaπingtonu kao „p

16

jer vas Moskva neÊe spasiti. Rusi Êe vas izdati”.

ReË je ovde o jednom delu naπeg, domaÊeg, otuenog, kompradorskog, janiËarskog sloja druπtva, koji je s p r e m a n da r o p s k i s lu æ i s t r a n o m o k u p a t o r u , nekada Stambolu i Osmanlijama a danas Vaπingtonu i NATO. Odmah da kaæem da to nije specifiËno srpska pojava, veÊ ona postoji u svakom narodu.

ReËju, najviπi predstavnici srpskog naroda bili su tokom posledwih dve stotina godina pod neprestanim pritiskom da se pred Zapadom opravdavaju kako ne predstavqaju „ruski elemena t” n a Ba lk an u. Tako se kraq Aleksandar KaraoreviÊ, kako kaæe profesor Beogradskog univerziteta dr Milo Lompar, pred uticajnim engleskim politiËarem i istoriËarem Sitonom Votsonom morao da pravda kako Srbi ne æele da „postanu ruska gubernija”, veÊ da teæe za bliskim odnosima sa Zapadom.

A i danas, posle pobede Tome NikoliÊa na predsedniËkim izborima u Srbiji, nemaËka, britanska i ameriËka πtampa pakosno primeÊuju da je NikoliÊ pre nekoliko godina izjavio kako bi pre bio zato da „Srbija bude ruska gubernija, nego da postane Ëlan Evropske unije”. »uli smo, eto, ukratko, πto su Rusi uradili za Srbe. A πto smo mi uradili za Rusiju? Koliko Srba danas govore ruski? Kada ruski dræavnici stignu u Srbiju, nabrojite imena naπih politiËara koji su u stawu da sa Rusima razgovaraju bez prevodioca? Koliko srpske dece uËe ruski jezik u naπim πkolama? Da li smo nekom od ovih znamenitih i zasluænih Rusa za naπu zemqu koje sam, eto, malo pre spomenuo, podigli spomenik?

Zato su Rusi u pravu kada su optuæili ondaπwu vlast zbog nezahvalnosti da su podigli u centru Beograda, na Kalemegdanu, veliËanstveni spomenik Francuskoj. Ja bih ga pre imenovao kao spomenik srpske gluposti i sramote. Zbog Ëega da im budemo blagodarni? Mi moæemo da budemo zahvalni ovom ili onom francukom oficiru, admiralu, koji je naredio da se umorna, bolesna i gladna srpska vojska pokupi sa albanske obale na lae i preveze na ostrvo Krf. Ali Francuzi su tada, uostalom kao i Englezi, pomogali Srbima iz sopstvenih sebiËnih interesa. Svaki srpski vojnik koji je poginuo, na primer, na Solunskom frontu spasio je æivot jednog francuskog ili engleskog vojnika. Sem toga, zar nisu srpske vojnike leËili od tifusa medicinske sestre, na primer, iz ©kotske. ©to nismo podigli spomenik Zahvalnosti ©kotskoj ili Velikoj Britaniji?

Zaπto samo Francuskoj? Zbog Ëega u Beogradu ne postoji spomenik blagodarnosti Rusiji? Da, Srbija se nije pokazala blagodarna prema Rusiji, ali jeste prema svojim xelatima. Francuska je meu prvima priznala nezavisno πiptarsko Kosovo.

Unucima koqaËa naπe dece iz Jasenovca, Jadovna i Gline dræava Srbija je velikoduπno dozvolila ne samo da otvaraju svoje firme po Srbiji veÊ i da za male pare otkupquju hiqade hektara najplodnije srpske zemqe po Sremu i BaËkoj. Koliko srp(Kraj na str. 18/2))

Iskra 1. juli 2012.

Zbog wegove prevrtqive proπlosti

NIKOLI∆ MORA DA DOKAÆE SVOJE RODOQUBQE DA BI MU SE VEROVALO NikoliÊ ima hipoteku minulog rada, i ne moæe da oËekuje da ga narod smatra rodoqubom dok to ne dokaæe na delu

Kosovo je „branio” saopπtewem, πto istina jeste viπe od wegovog prethodnika, ali nije imalo niπta boqi rezultat.

Da li rodoqubiva Srbija radi u korist sopstvene πtete tako πto ne podræava predsednika NikoliÊa pred wegov put sultanima u Briselu? To pitawe danas postavqa Æeqko CvijanoviÊ u „Novom Standardu“, upozoravajuÊi da su se rodoqubi (npr. DSS i Dveri) naπli na istoj strani kao i Brisel, tj. Berlin, zahtevima da NikoliÊ izae na Ëistinu.

Izjavom o Srebrenici je baπ NikoliÊ dao municiju neprijatequ; ako je hteo da ne izlazi na Ëistinu, nije morao o tome da govori, πta god mislio (i πta god mi mislili o tome πta on misli).

Niti ga je iko iz rodoqubive javnosti prozivao da se o tome izjasni niti je mogao da ga natera. A sad mora ili da brani svoje reËi, ili da ih pojede kako bi umilostivio Imperiju. I za tu situaciju niko drugi nije kriv do NikoliÊa samog.

Motivi Imperije su jasni: NikoliÊa treba pritisnuti, pokazati mu da je otpor uzaludan a puki opstanak nemoguÊ b ez stopostotnog pokoravawa voqi Brisela (tj. Berlina) i Vaπingtona.

Otud pucwava po kosmetskim Srbima, laveæ birokrata i medijskog Ëopora oko „negirawa genocida” u Srebrenici, proizvodwa afere sa himnom meu fudbalerima itd.

CvijanoviÊ se pita πta to motiviπe rodoqube koji NikoliÊa „ruπe” πto kritikom πto Êutawem, i zakquËuje da se radi o potrazi za savrπenstvom, nepoverewu u bilo koga drugog i zlobi. Mada svega toga itekako ima meu Srbima, da li je u ovom sluËaju baπ tako?

Iako se danas o wemu govori i piπe kao da je joπ uvek ©eπeqev posilni, podsetimo se da je NikoliÊ Ëovek koji je pre tri godine smrtno ranio stranku kojoj je bio namesnik da bi postao voa sopstvene. Koji je tu stranku nazvao omraæenim imenom podrepaπa Austro-Ugarske. Koji je posle s k or o d v e d e ce n i j e z a k l i w aw a e s t r a d n i m rodoqubqem u odsudnom trenutku omoguÊio pot punu kontrolu æutokratije tako πto je stvorio pasivnu, beskorisnu, lojalnu opoziciju. Koji je po svom „naprednom zaokretu” iπao u Ambasadu po pamet niπta mawe od Druga Bote.

Da li sve to da mu bude oproπteno samo zato πto se ne zove Boris TadiÊ? A, ne. Nijedan od tih politiËkih grehova nije neoprostiv, ali zahteva itekakvo okajavawe pre nego πto oprost postane realno moguÊ. Prosto reËeno, NikoliÊ ima hipoteku minulog rada, i ne moæe da oËekuje da ga narod smatra rodoqubom dok to ne dokaæe na delu.

E sad, CvijanoviÊ navodi tri stvari koje je NikoliÊ dosad uradio: odlazak kod Putina, gde je dobio obeÊawe ruskog novca, izjava o Srebrenici, i izjava kako mu je Kosovo preËe od EU. Dobro, ali to su sve reËi. Joπ nijedna rubqa nije stigla.

Iskra 1. juli 2012.

Ima ona narodna poslovica: „koga zmija ujede i guπtera se boji.” Drug Bota je svih osam godina predsednikovawa Srbima govorio jedno, a svojim gospodarima neπto sasvim drugo. »inio je sve πto moæe da zadovoqi svoje nalogodavce, a da narod obmane dovoqno dugo da zavrπi posao „kuvawa æabe”. Nije mu uspelo, ali zamalo. Zar je Ëudo πto posle wega, narod nema poverewa u qude k oji bi da nastave sa politikom pretvarawa, makar i sa drugim predznakom?

Nebrojeno puta se pokazalo da Srbi nisu viËni lovu u mutnom, politiËkom balu pod maskama, pretvarawu i kuloarskom politiËarewu.

Posledwi srpski politiËar koji je bar donekle mogao da se nosi sa spletkama Imperije bio je MiloπeviÊ - a Imperija ne samo da ga je svakom prilikom prevarila veÊ je on i za svoje taktiËke trijumfe (Dejton, Kumanovo) meu samim Srbima osuivan kao „izdajnik”. Prim eri –iniÊa i TadiÊa pokazuju da Êe talentovani glumac prevariti pre svoj narod nego Imperiju. Zato Srbi glumcima ne veruju, s pravom.

NikoliÊ se veÊ ogreπio o predizborna obeÊawa, pola gawem zakletve pred pokradenom Skupπtinom. Sad ne moæe, sve kad bi hteo, da dovodi u pitawe zakonitost i legitimitet pokradenih skupπtinskih izbora. Time direktno ide na ruku stvarawu „kohabitacione” vlade DSSPS-Preokret-DinkiÊ, odnosno nastavku æutokratije. I onda stvarno nastaje situacija gde se Kurta i Murta smewuju na iscrpqenom kowu.

U ovom trenutku, najgora moguÊa varijanta ne bi bila nekakva „izolacija” - ako niπta drugo, sankcije bi dale Beogradu povod za nacionalizaciju stranih banaka i odricawe od dugova MMF i ostalim meunarodnim krvopijama. Da li bi se digli na ustanak ©iptari, ZukorliÊevci ili „oslobodilaËka armija” »ankolizaca?

Moæda, ali oni to svakako spremaju, pa boqe sad dok nisu spremni nego kasnije kad budu. Nije da

17

NikoliÊ moraa...

Hag, Evropska unija... (sa str. 16)

prizivam rat, samo upozoravam da ni srpski neprijateqi na wega nisu spremni, koliko god nam pretili i pretvarali se da je drugaËije.

skih firmi istovremeno posluje u Hrvatskoj?

Koliko je Srba kupilo zemqu u Hrvatskoj? Da li postoji neki srpski Merkator u Sloveniji?

Ne, najgore u ovom trenutku bi bilo da NikoliÊ dobije podrπku rodoqubivih Srba pokradenih i obespravqenih na izborima koje je on upravo priznao - a onda je izneveri. Da klekne u Briselu i pokaæe da je bio samo Laæna Nada, Toris od Imperije, Æutnik umesto Æutnika. Jer tek onda se alternative svode na oËaj ili puπku, i nikakvog tu manevarskog prostora ne ostaje.

Englezima nije palo na pamet da podiæu spomenik zahvalnosti Sjediwenim Dræavama, premda su im ovi slali oruæje, naroËito u odluËnim trenucima rata od 1940. do 1942. godine.

F r a n c u z i b i i m a l i d a le k o v i π e r a z l o g a d a podignu spomenik Americi jer ih je oslobodila nemaËke okupacije. Pa ipak, takav spomenik ne postoji u Parizu.

To da Êe se NikoliÊ naÊi na raskrsnici izmeu Srbije i Imperije ako bude izabran bilo je jasno 20. maja. Vaqda je toga bio svestan i sam NikoliÊ - ako nije, onda je situacija daleko gora nego πto mislimo. Sad mora da dokaæe da nije p r es v u Ë e ni T a d i Ê , d a j e w e g o v n ap r e d w aË k i zaokret bio pametni maskenbal, a ne vlastoq u bq em m ot iv is an a iz d aj a, d a n eÊe s l u æ it i Imperiji - a da istovremeno neÊe pokuπati da joj se otvoreno suprotstavi.

Koji je pravi odgovor? Pa ja bih svakom politiËaru iz Berlina, Londona ili Vaπingtona samouvereno, glasno i ako treba i drsko odgovorio: da, ja sam zato, jer to je jedini naËin da opstanemo kao narod. Boqe da postanemo i jedna ruska gubernija ne go da uem o u NATO ili Evropsku uniju, ali po cenu nestanka. Istorija u posledwih sto godina mi govori da je Zapad mom narodu podario samo ultimatume, razarawa i smrt: od aneksije srpske zemqe Bosne 1908. godine do bombardovawa Beograda i „kaznene ekspedicije” austrougarske vojske po Srbiji 1914. godine, od nemaËkog bombarovawa Beograda 6. aprila 1941. do genocida nad Srbima rimokatoliËkih Hrvata od 1941 do 1945, od ameriËkog bombardovawa Beograda na Uskrs 1944. do ameriËko-britanskofrancusko-nemaËkog bombardovawa Srbije od 24 marta do 11 juna 1999 godine, i najzad, kao posledica te agresije, ameriËkog otimawa dela srpske zemqe Kosova i Metohije, i pretvarawa te pokrajine u ameriËki vojni poligon i prvu NATO-dræavu u svetu.

Problem je πto mu to ne dozvoqava sama Imperija, veÊ od wega Vaπington i Brisel (tj.

Berlin) zahtevaju nedvosmislenu demonstraciju pokornosti. Znaju da protiv sebe imaju veliki b ro j S r ba - a l i s k o ro ni k og a u p o l it iË k om establiπmentu, klasiËnim medijim a, kulturi, privredi, i svim ostalim oblastima koje su temeqno zauzeli kultisti, a iz kojih NikoliÊ nije pokazao ni traËak namere da ih oËisti. Zato i traæe toliko od wega, misleÊi da on i nema drugog izbora. Oni su ti koji NikoliÊa isteruju na Ëistinu. NikoliÊ je taj koji mora da se odluËi. A rodoqubivi Srbi znaju da ne mogu da utiËu na Imperiju, ali mogu na NikoliÊa. Kako?

CvijanoviÊ se pita da li bi podrπka NikoliÊu „ojaËala i obavezala” predsednika pred put u Brisel, gde mu se preti meunarodnom izolacijom i ruπewem kod kuÊe. OjaËala, kako?

Obavezala, Ëime? Pred Imperijom, koja ga veÊ ruπi, koja mu veÊ preti? Vreme kada su Srbi glupavo verovali da politiËare izgovorena reË obavezuje davno je proπlo. Nisu Srbi ti koji moraju svojom podrπkom da zasluæe NikoliÊevo rodoqubqe, veÊ upravo suprotno.

Najboqi, moæda Ëak i jedini, naËin da se spreËi NikoliÊev preokret u TadiÊa Drugog je strah. Sve Ê e se na kraju svesti na pitawe koga se NikoliÊ viπe boji, Imperije - koja svakodnevno izdaje svoje „partnere i prijateqe” - ili sopstvenog naroda, sitog zaborava i praπtawa, a gladnog slobode i pravde. Na wemu je da odluËi ali ne o buduÊnosti Srbije, veÊ samo o svojoj sopstvenoj.

Sajt „Sivi soko”, 5.6.2012.

Podvukla - Iskra) (P

18

Nebojπa MaliÊ

Evo πto o „πampionu qudskih prava” godine 1935. piπe engleski autor Kipling: „Sjediwene Dræave: Nikada nisam mogao da se dovoqno naËudim narodu koji iskreno veruje da je on Bogom iza bran narod, koji mora da pruæi primer brutalnom ËoveËanstvu. A taj isti narod je pr et h o d no u n iπ t io d o m or oce - I nd ij an ce t a ko temeqno da to nije u novijoj istoriji poπlo za rukom nijednom drugom narodu.” (The United States: I never got over the wonder of a people who, having extirpated the aboriginals of their continent more completely than any modern race had ever done, honestly believed that they were a godly little New England community, setting examples to brutal mankind”, Rudyard Kipling, Something of Myself).

Bilo bi zanimqivo pokuπati napraviti listu dræava koje su, recimo, od godine 1945. do danas bile ærtve ameriËke vojne agresije. I da se p o k u π a m a k a r p r i b l i æ n o u t v r d i t i k o li k o j e nevinih qudi ubijeno πirom sveta u ime ameriËkih „qudskih prava i demokratije”: od Koreje i Vijetnama, pa do bombardovawa Srbije, Iraka, Avganistana i Libije.

Srpski kulturni klub 5.6.2012.

NIKOLA N. ÆIVKOVI∆ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. juli 2012.

Veliki izazovi Ëekaju post-TadiÊevu Srbiju

DA LI JE NIKOLI∆ SLOBODAN I SPREMAN DA ODGOVORI? U danaπwoj zemqi Srbiji dogodila se joπ jedna pojava na politiËkoj sceni koja je bez presedana u danaπwem svetu. »ovek koji je izgubio predsedniËke i parlamentarne izbore, Boris TadiÊ, postao je kandidat za premijera!?

Ovako neπto nije zabeleæeno ni u jednoj zemqi koja makar i formalno slovi da je demokratska. Kako je moguÊe da nam se ovakve stvari deπavaju?

U zemqama EU, na Ëije se standarde, vrednosti i praksu domaÊe evrounijate uglavnom pozivaju, uobiËajena je pojava da kada neko izgubi izbore momentalno podnosi ostavku i na sve ostale stranaËke i politiËke funkcije i nestaje iz politiËkog æivota, ili ga poπaqu u Brisel da bude deo EU birokratskih struktura i da tamo zauzima neku funkciju. Srbija je danas jedina dræava u Evropi u kojoj se posle poraza na izborima Ëak i avanzuje. Boris TadiÊ, Ëija je stranka izgubila parlamentarne izbore a on liËno je potuËen na predsedniËkim izborima, slovi kao najozbiqniji kandidat za buduÊeg premijera Srbije. Joπ samo pre nedequ dana sve je izgledalo drugaËije. Setimo se samo izborne noÊi na RTS-u. »im su poËeli da pristiæu rezultati koji govore o porazu Borisa TadiÊa zavladala je totalna pometwa u studiju.

Antoanela Riha prosto nije znala πta Êe sa sobom. Imala je izraz lica koji je oslikavao nevericu i kao da je oËekivala da je neko probudi iz koπmara. Snisishodqivi Zoran StanojeviÊ, koji svojom kompletnom pojavom podseÊa na lik ©ulajiÊa iz filma ”Poltron”, pokuπavao je da ujednaËi izgled svojih obrva i pogled zaprepaπÊewa, ali mu je to slabo polazilo za rukom. »itava plejada nabeenih ”analitiËara”, a u stvari profesionalnih manipulatora reæima, od Vlade TodoriÊa, preko Slaviπe OrloviÊa, pa sve do Milana Liht-NikoliÊa, nije ni smela da sedne pred kamere posle ranijih baqezgarija i blamaæe koju su doæiveli. Samo je jedan od wih, Dragoqub ÆarkoviÊ iz ”Vremena”, slavodobitno doËekao svojih pet minuta. Ostalo je upadqivo da glavni urednik nemaËkog ”Blica” prosto nije hteo da prihvati Ëiwenicu da je TadiÊ poraæen, sve dok u deset uveËe sam Boris nije priznao poraz. Za to vreme ÆarkoviÊ iz soroπevskog i proameriËkog ”Vremena” zadovoqno je komentarisao kako je on praktiËno iz tog druπtva jedini posle prvog kruga davao πanse NikoliÊu, dok su ga svi ostali otpisali. Joπ jednom se pokazalo da kada ÆarkoviÊ, Vesna PeπiÊ i Petar LukoviÊ tipuju na nekog za predsednika, on prolazi.

Iskra 1. juli 2012.

Ovo bi i trebalo da nas dodatno zabrine, jer su ÆarkoviÊ, PeπiÊka i LukoviÊ moæda i viπe uradili za ameriËke interese u ovom delu sveta od TadiÊa, DinkiÊa, »ede JovanoviÊa i B 92 zajedno. Bilo kako bilo, TadiÊ je izgubio i vladajuÊa koalicija je od gotovog napravila veresiju. Posle deset uveËe pojavio se i najveÊi gubitnik Boris TadiÊ.

Tokom svog obraÊawa Ëestitao je protivniku i izriËito rekao da nema nameru da se kandiduje za premijera i da mu je jedna kohabitacija bila dosta za ceo æivot. I taman kada smo pomislili da Êe TadiÊ prvi put tokom svog politiËkog æivota ispuniti makar ovo obeÊawe, desio se ”preokret”. Nakon nekoliko dana nagovarawa, pregovarawa, razgovarawa, svi oni koji stoje iza TadiÊa, zbog sebe i svojih interesa naravno, uticali su da promeni miπqewe. Taman kada smo oËekivali da Êe TadiÊ prvi put postupiti ËoveËno, odgovorno i elementarno qudski, on je joπ jednom pokazao kolika je nemoralna politikantska niπtarija i beslovesna marioneta koja bi joπ æelela i da avanzuje, da prigrabi joπ viπe vlasti nego dosad i to posle izbornog poraza i oËigledne izborne krae koja se dogodila na urevdan 6. maja. TadiÊu je obraz debqi od traktorske gume, a to znaj u i koriste svi oni koji odræ avaju ovaj s i s te m za p o n i æ a va w e i uniπtewe Srba i Srbije. Nekadaπwi titoisti su govorili i posle Tita, Tito, a danaπwi wihovi evroatlantski potomci mogu da kaæu, i posle Borisa-TadiÊ.

Tokom svih ovih postizbornih vratolomija i deπavawa jedna emisija ”Oka” na RTS-u zasluæuje da bude pomenuta, poπto predstavqa paradigmu sveukupnih deπavawa. Posle emisije ”Milica na kvadrat” dobili smo i meu analitiËarima ”tandem –.V. na kvadrat”.

ReË je o –oru VukadinoviÊu iz NSPM i navodne ”vlaπke” partije NOPO i –oru VukoviÊu iz CESID-a. Neverovatna je koliËina saglasnosti izmeu ovog dvojca. Jedan drugog su prosto dopuwavali. Tako je CESID-ov –.V. konaËno posle svih ovih godina kritikovao TadiÊa i primetio kako narod teπko æivi, pa je u tome video uzrok TadiÊevog poraza.

NSPM-ov –.V. se sloæio sa CESID-ovim –.V., ali i dodao da je jasno da je Koπtunica i DSS-ova podrπka bila kquËna poπto su oni, zamislite samo, slali i SMS poruke da se izae i glasa za NikoliÊa. I jedan i drugi –.V. su se sloæili da nije bilo krae izbora, i pored svih dokaza, a naroËito posle rezultata drugog kruga, a NSPM-ov –.V. je nastavio sa priËom oko sastava buduÊe vlade.

Ako se od CESID-ovog –.V. ovakav nast

19

Da li je... up i stav mogao oËekivati, s obzirom da se radi o organizaciji koja dobija novËana sredstva od Nacionalnog demokratskog instituta, Meunarodnog republikans kog i n s ti t ut a i ostalih boraca za ameriËku globalnu imperiju i svetsku hegemoniju, nastup NSPM-ovog –.V. konaËno je svakom razjasnio uzroËno-poslediËne veze ”patriotskog projekta JeremiÊ”, stvarawe laæne mawinske stranke i wihov ulazak u Skupπtinu, pa sve do ovog nastupa na televiz iji . Kada sluπate –.V. iz NSPM-a, tog sredoveËnog profesora marksizma koji za sebe smatra da je ”najsvetlija zvezda” meu analitiËarima i svojvrsni ”guru” meu istima, stiËete utisak da su svi u sluæbi reæima, osim wega, NSPM i NOPO. Tako –ore VukadinoviÊ tvrdi da iza Dveri stoje Dragan –ilas i DS, iako su Dveri prve pokrenule borbu protiv izborne krae, dok VukadinoviÊ stoji na stanoviπtu da veÊih neregularnosti na izborima nije bilo i da nema dovoqno dokaza za tu tvrdwu. Takoe, VukadinoviÊ kritikuje DSS i napomiwe da su na dan odræavawa izbora slali SMS poruke da se izae na izbore i glasa protiv TadiÊa, ali niπta nije govorio o kupovini glasova od strane DS-a i o wihovim pozivima da se glasa za wihovog kandidata. Ako je neπto usput i rekao, to su bili mlaki komentari. Eto na πta neki qudi pristanu samo da bi se ËeπÊe pojavqivali na televiziji i predstavqali nekakav analitiËarski ”mejnstrim”. ni Tomis lav Posle ovih izbora NikoliÊ neÊe moÊi joπ dugo da dræi do svog ”domaÊinskog” imixa, Ëoveka iz naroda, velikog ”stradalnika i ærtve”, veÊ Êe morati da pokaæe svoje pravo lice. ”PolitiËka kozmetika” tipa podnoπewa ostavke na mesto predsednika stranke i odlazak na kongres Jedinstvene Rusije gde se sastao sa ruskim predsednikom Putinom predstavqaju nastavak kreirawa wegovog imixa, ali sada dolazi vreme za konkretne odluke. Miroslav LajËak mu je veÊ predao spisak novih uslova i ucena iz Brisela, vode se pregovori oko vlade, treba vraÊati prispele dugove i reπavati nagomilane probleme. Ono πto moæe da zabrine je NikoliÊeva izjava o nastavku evropskog puta u propast, Ëime je veÊ u prvom obraÊawu posle izborne pobede praktiËno prekrπio sporazum sa DSS-om, ali to joπ nije ni vrh ledenog brega. Sada se postavqa pitawe dokle NikoliÊ politiËki moæe da izdræi sa stavom i tamo i vamo, i istok i zapad, i EU i Kosmet, jer nailaze konkretni izazovi. Vaπington i Brisel zahtevaÊe i od nove vlade sprovoewe sporazuma StefanoviÊ-Tahiri, koji vode u praktiËno priznawe nezavisnosti tzv. ”Republike Kosova”, a posle toga nastavak pregovora sa Priπtinom pod okriqem EU. ©ta Êe tu NikoliÊ odluËiti i da li Êe nastaviti i daqe sa pogibeqnom politikom wegovog prethodnika, a moæda buduÊeg premijera, TadiÊa?

20

Da li Êe ispuniti obeÊawe po pitawu izborne krae koja se desila 6. maja i da li Êe nadleæni pokrenuti istragu, ili Êe priznati legitimitet ovakvog parlamenta i inicirati sastavqawe Vlade πto pre? Zatim, tu su pregovori sa MMF-om i neprijatne odluke o smawewu javne potroπwe, a naroËito se oËekuje udar na penzije. ©ta Êe tu odluËiti? Izmeu porodiËnih vrednosti i borbe protiv bele kuge sa jedne i predvoewa gej ”veseqaËke” parade 6. oktobra sa druge strane, koju Êe odluku tu doneti? Kojem Êe se ”privoleti carstvu”? Ne moæe se sluæiti i Bogu i Mamonu. Ono πto trenutno gledamo nije nimalo ohrabrujuÊe. ”Mlaki” Toma se sprema na kohabitacij u, moæda i koaliciju, sa Borisom SkraÊenim. Taj evroatlantski kohabitaciono-koalicioni mutant TORIS (Toma i Boris) neÊe doneti niπta dobro, naprotiv. Moæemo oËekivati joπ gore dane u kojima Êe se predstavnici nove-stare politiËke ”elite” joπ zlobnije keziti u lice narodu, poruËujuÊi mu: ”Xabe ste kreËili”. Uostalom, domaÊe politiËke marionete veÊ uveliko igraju na muziku iz ameriËke ambasade.

U meuvremenu, dokazani antisrpski iz sekularizovanog neoustaπtva aktivisti ”druge Srbije” dobili su joπ jednog istaknutog ”bojovnika” meu pozoriπnim rediteqima. ReË je o hrvatskom reditequ Oliveru FrqiÊu i wegovoj predstavi ”Zoran –iniÊ”. Nazvati ovo plitkoumno-propagandno i niπtavno performans ostvarewe pozoriπnom predstavom predstavqa uvredu za Ëitavu pozoriπnu umetnost. Sama predstava obiluje najprqavijim vidom politiËke propagande i rasistiËkim antisrbizmom. Scene gde glumci umaËu ruke u bure na kojem piπe ”novija srpska istorja” wen sistem vrednosti i politiËki stavovi prenesu na Srbiju, odnosno da doe do wenog pounutraπwewa u srpskom narodu, kako bi to rekao Milo Lompar. InaËe, Oliver FrqiÊ je za sliËnu gadariju od predstave dobio i ”Sterijinu” nagradu, pa je ohrabren time otiπao i nekoliko koraka daqe.

Otac ovog rediteqa je, po wegovom priznawu, ratovao u BiH kao pripadnik HVO-a, a majka mu je, kako FrqiÊ kaæe, rodom ”LeskovËanka”.... Neverovatna je Ëiwenica da i posle 20 godina od kraja SFRJ i viπe od 30 godina od smrti Broza nama i daqe gospodare i ev r o at l an t s k i ”siroËiÊi” titoiz ma n ep r es ta n o stvaraju nove i z mi π q o t i n e i laæqive mitove o nekakvoj veËitoj srpskoj ”krivici”. Srpske ærtve i stradawa nikog ne interesuju, Ëak se nipodiπtavaju, istorijske Ëiwenice se falsifikuju i krivotvore. U posledwih 12 godina svedoci smo vladavine sekularizovane neoustaπke ideologije ”kruga dvojke”, koja je otvoreno stavila sebi u zadatak zatirawe srpskog naroda. Sama Ëiwenica da je LDP « »edomira JovanoviÊa praktiËno stranka ”dramaturga i dramaturπkiwa” koji predstavqaju nosioce sistemske ideologije antisrbizma,

. Iskra 1. juli 2012.

Izbrisani dokumenti u Predsjedniπtvu Srbije Tim novog srbijanskog predsjednika, koji se uselio u zdawe na AndriÊevom vencu u Beogradu, zatekao je potpuno prazne hard diskove. sa kojih su izbrisani kontakti, poslovna komunikacija kao i memorandumi s grbom predsjednika Srbije. Svi dokumenti koji su se nalazili na kompjuterima u Predsjedniπtvu Srbije izbrisani su poslije izbora novog predsjednika, potvreno je za Al Jazeeru u kabinetu Tomislava NikoliÊa.

Generalni sekretar predsjednika Srbije bit Êe Nebojπa RodiÊ, a savjetnici Milorad SimiÊ, Marko –uriÊ, Oliver AntiÊ i Bratislav PetkoviÊ, objavqeno je u najnovijem broju Sluæbenog glasnika. RodiÊ je za generalnog sekretara predsjednika Srbije Tomislava NikoliÊa imenovan 31. maja, na osnovu Zakona o predsedniku Republike. SimiÊ, –uriÊ, AntiÊ i PetkoviÊ su na funkciju savjetnika predsjednika imenovani 1. juna.

Ipak, Arhiva Predsjedniπtva i povjerqiva dokumenta ostali su netaknuti.

"Dok je NikoliÊa na wegovom novom radnom mestu doËekao Boris TadiÊ i u opuπtenoj atmosferi ga kratko upoznao sa naËinom funkcionisawa Predsedniπtva, saradnici novog predsednika nisu

jasno govori ko su nosioci ovakve (anti)kulturne politike koju danas imamo. Mi danas nemamo srpsku kulturu zato πto nemamo srpsku dræavu, a srpsku dræavu ne moæemo ni imati bez srpske kulture. Ne moæemo ni imati neku nacionalnu elitu ako nemamo jasnu srpsku identitetsku i kulturnu politiku.

Razna LGBT udruæewa najavila su za 6. oktobar gej ”veseqaËko” paradirawe i ne samo to, veÊ i niz manifestacija koje bi trajale osam dana. PozvaÊe i dræavne rukovodioce da im se pridruæe. Izgleda da Êe 12 godina posle 5. doÊi i famozni 6. oktobar. Ovaj ”festival” ideologije pederastije treba simboliËno da oznaËi smrt dræave Srbije. Od paqevine Skupπtine i televizije do ”festivala” koji treba od Beograda da stvori evropski centar ideologije pederastije, odnosno ”od 5. do 6. oktobra”, trebalo je da proe 12 godina. I to sve na NATO i EU putu ”bez alternative”, koji nas vodi u uniπtewe i nestanak. HoÊemo li i daqe Êutati dok nam ovo Ëine, dok sve viπe izumiremo kao narod u krajwoj bedi i dok nam komadaju zemqu, ili Êemo se konaËno probuditi i povratiti nacionalno i liËno samopoπtovawe i qudsko dostojanstvo? Mislite o tome. Izbor je samo naπ.

Srpski kulturni klub 29.5.2012.

Iskra 1. juli 2012.

Æarko JankoviÊ Podvukla - Iskra) (P

bili te sreÊe. Umesto prepunih hard diskova ili fascikli punih podataka, zatekli su potpuno oËiπÊene kompjutere", izvjeπtava iz Beograda novinar Al Jazeere Marko SubotiÊ.

Bez mejling lista, najava...

Iako su veÊ nekoliko godina koriπteni, po onome πto se u wima nalazi, raËunari kao da su tek doneseni iz prodavnice. Vuk FatiÊ iz predsjednikove informativne sluæbe kaæe: "Nismo zatekli nikakvu mejling listu, nikakvu Arhivu niti πablone zvaniËnih saopπtewa, najave dogaaja za medije ili bilo πta sliËno. Ne vidim kome je to bilo potrebno, ali sa druge strane, ako Êemo praviti nov poËetak, moæda je to tako i boqe."

U press-sluæbi novog predsjednika kaæu da ih je ovakvo stawe stvari usporilo, ali da se polako uigravaju i stvaraju sopstvenu bazu podataka, koju Êe, kako kaæu, koristiti narednih pet godina. Jedan dio tih podataka Êe se naÊi i na web sajtu, koji je van funkcije od kada je TadiÊ podnio ostavku.

"Prethodna garnitura nije imala direktnu kontrolu nad sajtom, oni nisu mogli da ga obriπu.

Vojska ga je trenutno zaustavila, sajt nije obrisan.

Sajt je samo ograniËen, odnosno ne mogu ga videti obiËni korisnici veÊ samo oni sa administratorskim nalogom da bi se izmenili odreeni podaci", objaπwava FetiÊ.

Arhiva u Predsjedniπtvu i povjerqivi dokumenti ostali su netaknuti i predati su u ruke qudima iz NikoliÊevog kabineta.

Ipak, Ëiwenica da su ËiπÊeni kompjuteri u Predsjedniπtvu za kolumnistu Politike Boπka JakπiÊa pokazuje da neki qudi iz TadiÊevog okruæewa nisu dobro podnijeli poraz na izborima.

"Ako nemate kontinuitet u kontaktima, da imate samo telefone da omoguÊite novoj administraciji da moæe odmah da radi, to je u interesu dræave, to nije u interesu stranke neke, tog oseÊawa nema i ovo je samo joπ jedna od tih ilustracija zaπto nam je dræava takva kakva jeste i zaπto ne postoji poverewe u wene institucije", govori JakπiÊ.

Ipak, novi stanari na AndriÊevom vencu imali su pomoÊ u snalaæewu, i to iz protokola, od qudi koji su prethodnih osam godina bili uz TadiÊa. PomoÊ Êe im, kako kaæu, biti naroËito potrebna narednih dana, kada NikoliÊa u ovim prostorijama budu Ëekali prvi zvaniËnici s kojim Êe se sastati otkako je postao predsjednik Srbije.

SIM, 7.6.2012.

Izvor: Al Jazeera

21

Grozni na Kosovu, a...

BEOGRAD © AQE KONFUZNE I HAOTI»NE ODGOVORE Mislio sam da Êe veliËina tragedije naroda koji πumskim putevima i stazicama stiæe do centralne Srbije biti neka vrsta elektroπoka koji bi naterao sve odgovorne u Beogradu da razmisle kako daqe.

Dok na Kosovu Kfor opet puca po Srbima, u ponedeqak je u Centru za mirovne operacije Vojske Srbije u Beogradu poËeo „Orijentacioni kurs za protivpobuweniËke operacije”. Ciq kursa jeste upoznavawe profesionalnih vojnih lica, policij s k i h s l u æ b e n i k a i s tu d e n a ta U n i v e r z i t e t a u B e o g r a d u s a k o n c e p to m p r o t i v p o b u w e n i Ë k i h operacija NATO-a i wihovom doktrinom, taktikom, tehnikama i procedurama. Pretpostavqam da koncept protivpobuweniËkih operacija NATO-a u Beogradu na tom kursu tumaËe i objaπwavaju viπi oficiri NATO-a, a moæda i poneki narednik. Mom prijatequ, brigadnom generalu vojske Srbije koji je na Ëelu naπeg centra za mirovne operacije sigurno neÊe biti lako da mi objasni otkud „Orijentacioni kurs za protivpobuweniËke operacije” NATO-a u Centru za mirovne operacije vojske Srbije. Naime, koliko znam, mi πaqemo naπe vojnike iskquËivo u mirovne operacije UN, pa i EU, πirom sveta, a ne u protivpobuw eniËke operacije NAT O-a. Protiv kojih to pobuwenika treba da se bore pripadnici Vojske Srbije? I za Ëiji raËun?

Osim toga, ko je taj ko Êe bilo koju vojnu, ili paravojnu formaciju u svetu kvalifikovano i objektivno kategorizirati kao „pobuweniËku”? Ko odreuje taj termin, a ko ga sve i pod kojim uslovima prihvata? Je li koncepcija „protivpobuweniËkih operacija” rasistiËka, neokolonijalistiËka ili i antimuslimanska i antiarapska? Da se ne laæemo, sve to odreuju iskquËivo Amerikanci. A prihvataju? Kako ko. Zar nije OVK jedno vreme Stejt department tretirao kao teroristiËku i pobuweniËku organizaciju, a onda je to posle samo nekoliko meseci za zvaniËnu ameriËku politiku postala „oslobodilaËka” organizacija. Da nisu S r b i n a s e v e r u K o s o v a sa d a s t i g l i u s ta t u s „pobuwenika”, ali nam to joπ niko nije saopπtio?

Jer, samo dan posle sveËane zakletve predsednika Srbije Tomislava NikoliÊa Kfor je na Kosovu opet pripucao po Srbima. I bojevom municijom. I nije sluËajno baπ sada. Testirawe i poruka novom predsedniku Srbije, moæda i Rusiji? Vremenski dobro isplanirano, petak kada svi zaposleni u „tehniËkoj” vladi u Beogradu idu na vikend, ko Êe joπ da misli na Kosovo subotom i nedeqom.

Pogotovo u oËekivawu nove vlade. A vladini predstavnici joπ pre nekoliko dana izjavqivali su „da vlada radi svoj posao punim kapacitetom”, odnosno da vlada zaista i vlada. U prvoj reakciji na akciju Kfora predsednik NikoliÊ je pozvao premijera CvetkoviÊa, te ministre odbrane, pravde i ministra za KiM na hitan sastanak. Kakav Êe biti odgo-

22

vor Srbije i nije teπko pretpostaviti, Beograd veÊ duæe πaqe konfuzne i haotiËne odgovore na sva zbivawa na Kosovu.

Mogao sam sve to da direktno i liËno vidim 1996. godine u Groznom u »eËeniji kada su pobuwenici i teroristi pokrenuli veliku ofanzivu protiv ruske vojske. Neposredno posle pobede na izborima i pred inauguraciju predsed nika Bor isa Jeqcina u Kremqu . General Aleksandar Lebed, koji je sklapao sporazum sa ËeËenskim teroristima o prekidu vatre, rekao mi je tada u opkoqenoj ruskoj bazi „Hankala” pored Groznog „da oni znaju ko stoji iza toga, ali da su trenutno nemoÊni”. ©ta mislite, Ëiji je „rukopis” najnovija akcija Kfora, posle pobede na izborima i pred inauguraciju T omisl ava Nikol iÊa za predsednika Srbije? Potpuno isti „rukopis” kao u Groznom 1996.

Novom predsedniku Srbije nije sada lako.

Srbija od 2000. godine æivi u provizorijumu, tri j u m f a l i z a m s a k o j o m j e d o Ë e k a n o r uπ e w e MiloπeviÊevog reæima pokazao se kao potpuno neopravdan. Razloga ima viπe. Dræava je pred bankrotom, buxet je ispraæwen, politiËka elita zemqe iskquËena je iz realnosti i odseËena od svakog aktivnog dela druπtva koji Ëini Srbiju onim πto je danas. Politika je interesantna za sve mawi deo naπeg stanovniπtva, oni koji su glasali uËinili su to zato πto smatraju da imaju odreene interese u druπtvu, oni koji nisu glasali misle da im od toga niπta ne zavisi. Rezultat je predvidiv: s r o za v a w e s ta t u s a i p o l i t i k e i p o l i t i Ë a r a .

PolitiËke prilike odreuju privilegovani, a ne o n i k o j i s u l i π e n i s v a k i h p r i v i l e g i j a , o p se g debatnih pitawa sve je viπe unapred odreen, dok pol itikom sve viπe dominira træiπ te. Naπu sredwu klasu, ukoliko joπ uopπte i postoji, definiπe wen politiËki promiskuitet.

Kada je Kosovo u pitawu, mislio sam da Êe veliËina tragedije naroda koji πumskim putevima i stazicama stiæe do centralne Srbije biti neka vrsta elektroπoka koji bi naterao sve odgovorne u Beogradu da razmisle kako daqe. Umesto toga, u proteklom vremenu imali smo demonstraciju egoizma i nedoslednosti uz totalno nesposobne zvaniËne predstavnike Srba sa Kosova.

Demodirani, prevazieni sa svojim lokalnim intrigama i modelom ukupnog druπtva koji nema πta drugo da ponudi sem odsustva duha, misli i jednog brutalnog kompetitivnog ega. Igrawe sa Srbima na Kosovu na potpuno makijavelistiËki naËin. PolitiËari koji ne razumeju svoje vreme, politiËari su koje wihovo vreme ne voli.

Politika, 2.6.2012.

Podvukla - Iskra) (P

Miroslav Lazanski

Iskra 1. juli 2012.

Odluka Ustavnog suda

ZA©TO JE ZABRAWEN 'OBRAZ' Licemerno je zabrawivati Obraz, dok oni koji sistematski zatiru veru, naciju i seksualni identitet veÊine za to imaju podrπku dræave!

U utorak je stigla vest da je Ustavni sud Srbije doneo odluku da se zabrani organizacija graana OteËestveni pokret Obraz. Obrazloæewe? Prema izveπtaju RTS: „(Obraz je), ne samo tolerisao veÊ i podræao aktivnosti Ëlanova u incidentima tokom koji je dolazilo do povrede Ustavom zajemËenih prava odreenih druπtvenih grupa i u kojima je iskazan diskriminatorski odnos prema tim grupama. Sud je zakquËio da iz akata i radwi Obraza proistiËu stavovi kojima se suπtinski diskriminiπu graani po liËnim svojstvima, i to govorom mræwe, uznemiravawem i poniæavajuÊim postupawem.”

Iz navedenog zakquËujem da se radilo o tzv. paradi ponosa, odnosno da su „diskriminisani graani” osobe alternativne seksualne orijentacije. Ako se sloæimo, argumenta radi, da su „govor mræwe, uznemiravawe i poniæavajuÊe postupawe” loπe stvari (πto nije teπko), nailazimo na problem. Naime, veÊ skoro 12 godina su upravo tome izloæeni „graani” koji se identifikuju kao Srbi. Odnosno veÊina stanovnika u dræavi koja se joπ uvek zove Srbija, ma koliko to reæimu, Briselu, Berlinu i Vaπingtonu bilo mrsko. Ako je navedeno ponaπawe kriterij za zabranu, πto li onda dosad nisu zabraweni LDP, B92, „PeπËanik”, „E-novine”, „Slobodna Vojvodina”, itd.? Wihov govor mræwe, uznemiravawe i nipodaπtavawe Srba itekako su dokumentovani.

votari - u sprezi sa dræavnim aparatom pod kontrolom kvislinπkog kulta i wegovih inostranih sponzora? Oni koji bi da paradiraju ne traæe jednaka prava - pogotovo ne u zemqi gde je æutokratija obespravila gotovo sve - veÊ posebne privilegije. Ne traæe toleranciju, veÊ prihvatawe pod pretwom dræavne sile. Kad se vidi ko insistira na Paradi - od Kacina preko ambasada Imperije i EU - jasno je da ona nema nikakve veze sa patriotizmom ili qudskim pravima, a svake veze sa omalovaæavawem i vreawem Srbije. Da su alt-seksualni aktivisti zaista zainteresovani za qudska prava, ne bi bili na pogreπnoj strani.

I tu je moj problem sa ovom zabranom.

Ovakva vlast nema ama baπ nikakvo pravo da prigovara Obrazu jer se sluæi apsolutno istim metodama i retorikom. Samo sa drugaËijim predznakom. Tako da ispada da su govor mræwe, diskriminacija i nipodaπtavawe sasvim u redu kada se primewuju na Srbe, ali ne daj Brisele (ovo namerno) da ih neko sluËajno primeni na „specijalno posebne ugroæene i zaπtiÊene” grupe. Najboqi primer selektivne „logike” na delu.

Joπ jedan citat iz odluke Ustavnog suda navodi na zakquËak da je zabrana bila voena politiËkim motivima, pa joπ i onima kvislinπkog kulta: „Ustavni sud je, donoseÊi odluku o zabrani rada Obraza, imao u vidu i to da je Srbija nedavno p r o π l a k r o z v e o m a t e æ a k i s to r i j sk i p e r i o d optereÊen ratovima podstaknutim nacionalnom i verskom suprotstavqenoπÊu naroda u regionu.”

(RTS) BEZ SLOBODE GOVORA

©TA MOGU PONIÆENI Moram ovde da kaæem da se ne slaæem sa velikim delom retorike i metoda Obraza. Nisam ni Ëlan ni simpatizer. »ak smatram da je mnogo toga πto rade πtetno po srpske interese. Ali isto tako razumem zaπto se frustrirani, izvreani, satanizovani i poniæeni Srbi okreÊu organizacijama koje im nude oduπak, poπto su skoro sve institucije druπtva koje bi trebalo da brane dostojanstvo, Ëast i obraz naroda u tome potpuno omanule. Od tuwavih politiËara, vladika u limuzinama i fosilizovanih akademika koji veruju da je Êutawe zlato, do raznih organizacija, sabora, i instituta gde slatkoreËivi kvazirodoqubi promoviπu razne teorije zavere, a u stvari samo sebe. Za to vreme kvislinπki kult maw e-viπe neometano kreËi zemqu u æuto i nastavqa svoj nihilistiËki projekt ukidawa Srba i Srbije.

Da se ne laæemo, tzv. „parada ponosa” je itekako deo tog projekta. Kako drugaËije shvatiti pozerstvo profesionalno ugroæenih koji od toga itekako dobro æive - dok veÊina zemqe jedva æi-

Iskra 1. juli 2012.

Pogledajte taj eufemizam. ZnaËi, poπto su r a t o v i n a v o d n o b i l i mo t i v i s a n i r e l i g i j o m i nacionalizmom, proizilazi da je potrebna wihova zabrana - ali samo ako su srpski. Na stranu sad pitawe da li su nacionalizam i religija koji karakteriπu Obraz autentiËno srpski; sudijama i kvislinπkom kultu je i iluzija toga dovoqna. Sve druge religije i svi drugi nacionalizmi - od m u ft i j e Z u k o r l i Ê a d o V o j v o d i n d i j a n a c a , o ©iptarima da i ne govorimo - su sasvim u redu. Oni su, naime, one pomenute zaπtiÊene grupe. Sve se moæe u Srbiji, ali samo dok je mrziπ. Qubav prema otaxbini, makar i na pogreπan naËin, proglaπena je za kriviËno delo. Ironija je prosto vriπteÊa poπto se Obraz tereti za diskriminaciju grupe koja sebe definiπe po tome koga i kako vole...

I to je suπtina priËe. Bez slobode govora, ne moæe se govoriti ni o kakvoj demokratiji. A sloboda govora bi trebalo da znaËi da ne moæemo da zabranimo organizaciju samo zato πto nam se ne svia πta ona zagovara. Apsolutno je licemerno zabrawivati Obraz zato πto navodno krπi Ustav

23

SRPSKA TAKTIKA ILI DA LI JE BRISEL PREBOLEO TADI∆A Posle poraza u drugom krugu predsedniËkih izbora vrh Demokratske stranke je dugo ostao na patosu, u potpunom politiËkom nokdaunu. Sada se, meutim, pridigao, i voleo bi da poverujete u sledeÊe: Niπta se nije promenilo. Mi smo i daqe glavni faktor stabilnosti na Balkanu, samo vas mi moæemo odvesti u svetlu evropsku buduÊnost.

Investitori u Srbiju dolaze jedino na naπ poziv, evropske birokrate samo nama veruju. Nema vas bez nas. A to πto smo izgubili izbore, kriva je Vesna PeπiÊ. Nismo ih, uostalom, ni izgubili. Nismo mi poraæeni, veÊ su naπi biraËi, umesto da dou na biraËka mesta, ostali kod kuÊe.

To je, otprilike, postizborna poruka DS Srbiji. Nema nagoveπtaja da se bilo ko u Demokratskoj stranci ozbiqnije bavi uzrocima izbornog debakla, a kamoli naucima koje iz poraza treba izvuÊi. MoÊna propagandna maπinerija ove stranke nastavqa sa proizvodwom psihoze straha od buduÊnosti, u kojoj ta partija i weni kadrovi neÊe vladati Srbijom. Posledwih dana vredno fabrikuje iluziju kako je za ekonomski spas Srbije od goruÊe vaænosti da otprilike isti qudi πto pre nastave da vode istu ekonomsku politiku. To

Zaπto je... tako πto pogrdno govori o alt-seksualcima i versko-nacionalnim mawinama („zaπtiÊenim grupama”, je li?), dok oni koji sistematski zatiru veru, naciju i seksualni identitet veÊine za to imaju podrπku dræave!

Uostalom, kako to da su se vajne sudije sad setile Ustava? A gde su bili kada je Drug Bota „skraÊivao mandat” da bi predsednikovao po treÊi put? Kad je Borko priznavao Kosovo pahuqicom?

Kada su pokradeni izbori? Ovako ispada da je najgori zloËin navodno delovawe - Ëak ni delovawe, veÊ „stavovi” - protiv zaπtiÊenih grupa, dok recimo izdaja zemqe, krπewe preambule Ustava, gaæewe predsedniËke i poslaniËke zakletve to nisu!

jest da se πto pre formira skoro ista vlada, sastavqena od skoro istih stranaka, iako wihovi lideri za prethodne Ëetiri godine nisu umeli da nau bezmalo nijedno reπewe ni za jedan problem.

Nema nagoveπtaja da je bilo ko u bilo kojoj stranci shvatio da je viπe πtete nego koristi od medija koji promoviπu umesto da kontroliπu vlast.

Reæimska πtampa i daqe je na zadatku proizvodwe straha da nas Evropa sa Tomom na Ëelu neÊe voleti kao do sada, dok se Tomini mediji bave iskquËivo greπkama Tominih protivnika (i do besvesti repriziraju Vesnu PeπiÊ).

Za razliku od srpskih vlasti, Evropqani paæqivo studiraju πta se kod nas zapravo desilo.

Za razliku od vrha Demokratske stranke, brzo su se i lako oporavili od πoka πto je wihov favorit zaribao. U stvari, tako su se brzo i lako oporavili da se Ëovek zapita jesu li zaista bili nepripremqeni na ishod predsedniËkih izbora.

Daleko od bilo kakvog nokdauna, sa jedva primetnim traËkom humora govore o „periodu refleksije”, u koju se bivπi predsednik povukao nakon izborne noÊi u kojoj je rekao da mu ne pada na pamet da istakne kandidaturu za mandatara. U evropskim se krugovima joπ prepriËava kako je Boris TadiÊ proπlog leta turobnim glasom rekao Angeli Merkel da Êe, ako na severu Kosova postupi po wenom zahtevu, izgubiti izbore. (Pa πta, odgovorila je kancelarka, u Ëijoj nacionalnoj politiËkoj kulturi gubitak izbora nije isto πto i smak sveta.)

Evropske diplomate noÊu ne dræi budnima strah hoÊe li TadiÊ uspeti da formira vladu. ©to se wih tiËe, dobra je svaka vlada pod uslovom da u woj ne bude Vojislava Koπtunice. To znaËi da je dobra svaka proevropska vlada, a najboqa je ona vlada koja se najbræe formira, sa πto mawe prethodnog vaewa utrobe.

Evropqani se nisu preterano lecnuli ni πto se srpski anfan teribl iz Bawaluke Milorad Dodik upetqao u pravqewe takve vlade - po logici da je Beograd sam pristao da Dodik pravi diferencijaciju meu srpskim liderima time πto mu je davao poËasno mesto na elitnim izbornim tribinama.

TRI CENTRA MO∆I

Sada je i slepcu jasno da kvislinπki kult ima pokvaren moralni kompas. Igla koja bi trebalo da pokazuje „dobro” zaglavqena je tako da uvek pokazuje samo wih. Danas zabrawuju Obraz, sutra Êe Dveri, prekosutra DSS, sve dok ne svedu dijapazon dozvoqene misli u zemqi æutiji na relaciju negde izmeu »anka i »edoviπta.

Imajte na umu, meutim, da je ruπewe takve vlasti samo pola posla; dok se ne popravi kompas, ostaÊe po wihovom i ako wih ne bude.

Sajt: Sivi Soko, 14.6.2012.

Podvukla - Iskra) (P

24

NEBOJ©A MALI∆

NeobiËno su hladnokrvno primili TadiÊevu postizbornu izolaciju, lizawe rana u kom je jedno vreme odbijao kontakte sa svima, ukquËujuÊi i posetioce iz Evrope. ©tefan File sam sebi diskretno Ëestita πto je maltene od poËetka dræao na vezi Tomislava NikoliÊa, koji od 20. maja u Briselu ima status „relevantne politiËke Ëiwenice” koja se mora uvaæavati, πta god o woj mislili.

Nepodnoπqivu i nezahvalnu lakoÊu kojom je Brisel preboleo Borisa vaqda najboqe ilustruje

Iskra 1. juli 2012..

formulacija evropskog zvaniËnika koji tek sada off the record izriËe ocenu da je srpsko pribliæavawe Evropi do sada isuviπe bilo „one man show”. To je, prema wegovom miπqewu, od poËetka bilo pogreπno i dolazilo je iz (opet pogreπne) reπenosti Demokratske stranke da srpsku javnost dræi u uverewu da smo „samo mi garanti evropske buduÊnosti” Srbije.

Evropqani su sa Borisom preboleli i Borka, i slaæu se sa NikoliÊem da vaænim politiËkim procesom treba da ovladaju vaæne politiËke liËnosti, umesto sluæbenika koji sluæe da vaæni otisci prstiju ne bi ostajali na kontroverznim dogovorima. Jednom je uticajnom evropskom zvaniËniku „simpatiËno” to πto NikoliÊ traæi da se sve strateπke odluke vezane za Evropsku uniju i Kosovo donose zajedno. Pod zajedno Brisel podrazumeva novi trougao srpske politike, tri centra moÊi: NikoliÊa, TadiÊa i Ivicu DaËiÊa. Dosadaπwi kontakti su navodno bili „suviπe uski”, a proces evropskih integracija bio je „suviπe personalizovan” jer se u Briselu i drugim evropskim prestonicama suviπe Ëesto govorilo u stilu „moramo da uradimo (ovo ili ono) da pomognemo TadiÊu”.

Sada se Ëuje kako Evropa u Srbiji mora da podræava evropska naËela, a ne pojedinaËne politiËke liËnosti. Sve bi se to, dabome, Evropa zaklela da je podræavala i u vreme dok je, pre svega, podræavala liËno TadiÊa kao garanta proevropske politike Srbije. Danas vele da „u Briselu nema predrasuda protiv NikoliÊa”, tamo ga Ëeka „Ëist list”.

Da ne bi bilo zabune, Brisel je vrlo otvoren i oko onoga πto neÊe i protiv Ëega ima predrasuda. NeÊe u Beogradu trougao u kom Êe se svaki od tri centra vlasti izgovarati da ne zna πta su ona druga dva dogovorila ili obeÊala, neÊe „liËne politike” ni to da se predsednik izuzima iz teπkih dogovora zbog uskih ustavnih ovlaπÊewa.

I pogotovo neÊe da Ëuje da vlast u Srbiji neÊe da stane iza onoga πto je u februaru dogovoreno u vezi sa Kosovom. HoÊe da Beograd sedi za istim stolom sa Priπtinom na regionalnim sastancima, hoÊe da albanski graniËni sluæbenici budu na prelazima zajedno sa srpskim i hoÊe nove registarske tablice na Kosovu. Za poËetak pregovora o pridruæivawu je, eto, „dovoqno” da se u praksi provede sve πto je u februaru dogovoreno.

Zimus je sve poËelo tako πto je Brisel od Beograda lako i na brzinu iznudio veoma krupne ustupke u oblasti nacionalne strategije i taktike od vlasti koja se nadala da Êe uz kandidaturu lako dobiti izborni meË.

U proleÊe se zavrπava Zabrawenog puπewa: „Ko igra za taktiku zavrπiÊe karijeru u Vratniku”. Ma koliko se Brisel tim nema nikakve veze.

Nezavisne, 7.6.2012.

Iskra 1. juli 2012.

kao u stihovima raju a zanemaruje niæerazrednom sada pravio da s

QIQANA SMAJLOVI∆

Koπtunica: Iπinger ignorisao sve predloge Srba Iπinger je u ime Evropske unije bio Ëlan Trojke koja je uËestvovala u pregovorima o Kosovu 2007. godine kada je Koπtunica bio predsednik Vlade Srbije. NemaËki diplomata: "On (Koπtunica) nije imao niπta korisno da predloæi osim da kaæe "Ne" na sve iznete predloge".

Koπtunica je kazao („Vreme”) da je istina, meutim, da je Iπinger u pregovore uπao "sa jedinom idejom i ciqem: da Kosovo na kraju postane nezavisno uz dobrovoqnu saglasnost srpskih vlasti".

"I nema nikakve sumwe, to se lako moæe proveriti i posvedoËiti, da Iπinger tokom pregovora nije izneo nijedan predlog koji bi podrazumevao poπtovawe i oËuvawe teritorijalnog integriteta Srbije. S druge strane, predstavnici Srbije su polazeÊi od uporednih iskustava predlagali reπewa koja su bila legalna, kompromisna, funkcionalna i odræiva", naveo je predsednik DSS. Prema wegovim reËima, srpska strana je na kraju iznela konkretan model najπire autonomije i statusa najpovlaπÊenije nacionalne mawine za kosovske Albance, pri Ëemu se autonomni status Kosova oslawao na reπewe statusa Hong Konga u Kini. Koπtunica je dodao da je Iπinger sve predloge srpske strane ignorisao i iznova predlagao modele nezavisnosti Kosova, pa i nije mogao da dobiji drugaËiji sem negativni stav Srbije.

"Narodna skupπtina me nije ovlastila da pregovaram o komadawu Srbije i davawu saglasnosti na nezavisnost Kosova, veÊ je moj mandat bio iskquËivo da pregovoram o kompromisnom reπewu unutar formalnog oËuvawa suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije", rekao je Koπtunica. Bivπi premijer je odbacio i tvrdwe Iπingera da je "blokirao progres koji je mogao biti u interesu srpske nacije".

"Progres srpske nacije o kome govori Iπinger u suπtini jeste neka vrsta pristajawa na nezavisnost Kosova. Iπinger smatra da sam ja tu vrstu progresa blokirao jer nisam pristao da dam saglasnost na bilo koji model nezavisnosti Kosova. Suπtina oko koje se ni tada ni danas ne moæemo sloæiti, jeste najnaËelnije pitawe kome pripada pravo da odluËuje πta je u interesu Srbije", naveo je Koπtunica. Prema wegovim reËima, Iπinger moæe da govori πta je u interesu NemaËke ili EU, ali pravo da govori o interesima Srbije pripada wenom narodu i wenim predstavnicima. Iπinger se u intervjuu upitao da li je Koπtunica moæda mislio da Srbija "treba da bude aneks Rusije".

"Za mene je jednostavno i uvek bilo neprihvatqivo da Srbija, kao stara dræava i srpski narod kao stari dræavotvorni narod, budu neËiji aneks, bilo da je reË o NemaËkoj, Evropskoj uniji, ili, kako se Iπinger izrazio, da bude aneks Rusije.

Zalagao sam se i zalagaÊu se uvek da Srbija bude samostalna i slobodna dræava, Ëemu su tolike generacije Srba teæile i po Ëemu je istorija Srbije posebno prepoznatqiva", naveo je Koπtunica.

7.6.2012.

Agencija BETA

25

Sirija - Obamina Bosna

DVOLI»NOST I DEMONIZACIJA U OBRA»UNU ZAPADA SA NEPODOBNIMA Nadam se da zapadne sile neÊe u dogledno vreme naterati Srbiju da proteruje sirijske diplomate.

Amerikanci su, naime, opunomoÊenim predstavnicima ove zemqe u Vaπingtonu u utorak dali samo 72 sata da se spakuju i napuste Sjediwene Dræave, dok su Britanci bili πire ruke - oni su svojim Sirijcima dali rok od sedam dana. A onda su, pod kombinovanim ameriËko-britanskim "liderstvom” (πto bi vlast u Beogradu rekla), i druge zemqe odmah poËele da isteruju Sirijce...

SeÊam se da je zvaniËni Beograd na ameriËki mig proterao dvojicu iraËkih diplomata 2003, na dan poËetka bombardovawa Iraka. Proglaπeni su "nepoæeqnim” i nareeno im je da u roku od 72 sata sa porodicama napuste zemqu. Nikada nije reËeno zaπto, ali dræava nam se tada zvala Srbija i Crna Gora i nekoliko meseci ranije proglasila je neku vrstu nedefinisane neutralnosti u odnosu na ameriËki spor sa Sadamovim Irakom. Izgledalo je da je ameriËki mig posredi jer su IraËani proterani iz Beograda istog dana kada je preostale iraËke diplomate Stejt department proterao iz Vaπingtona. Amerikanci su tog dana zatraæili da sve zemqe zatvore iraËke ambasade i tako "delegitimiziraju” iraËki reæim. "Stara” Evropa se malo obrecnula. Francuska, NemaËka i Holandija javno su odbile da se povinuju ameriËkom zahtevu, koji su Francuzi okvalifikovali kao "odluku koja zadire u naπ suverenitet".

Ne sugeriπem da se Amerikanci spremaju da bombarduju Siriju kao πto su bombardovali Irak.

Svakako ne u skorije vreme, i dok se god Rusi tome energiËno protive. Ali muËi me oseÊaj veÊ vienog, a pripadam onoj sumwiËavoj sorti na kojoj je ispitivana i uveæbavana tvrdwa da je narod "odgovoran za naËin na koji se wime upravqa", Ëak i u autoritarnim ili diktatorskim reæimima. Da je narod "kriv” πto diktatora nije sa vlasti svrgnuo silom, ako nije mogao milom, te da se u tom smislu i ne moæe smatrati sasvim nevinim kad poËne bombardovawe. Nikad m i nije pravo kada velike zemqe poËnu negde da bombarduju neku sirotiwu pod izgovorom da nije smenila svog "diktatora", "ratnog zloËinca” ili regionalnog "kasapina", ili kako su ga veÊ prethodno krstili. A pogotovo mi je sumwivo kad u nekome odjednom otkriju Hitlera.

Jer, sa Hitlerom nema dijaloga, nema kompromisa, sa wim se ne pregovara, wemu se odriËe svaka ËoveËnost, wemu se kraj zna. Kad god poËnu da rade o glavi nekom zlikovcu, pitam se koliko Êe nevinih qudi stradati kako bi se on skinuo sa vlasti. Otuda i moja skepsa prema svakoj vrsti demonizacije, a pogotovo demonizacije politiËkih protivnika na demokratskim izborima u mirnim vremenima. »im si ti apsolutno svetlo, a on apso-

26

lutna tama, to je najava politike u kojoj se unapred zna da neÊeπ uzimati u obzir legitimne interese pristalica, simpatizera ili biraËa tvog protivnika. Jer ako je on zlo, zaπto da imamo obzira prema Ëlanovima wegove stranke, wihovim miπqewima, interesima, nadama i strahovima?

Ako je on zlo, onda ga vaqa uniπtiti, a ne graditi druπtvenu zajednicu zasnovanu na konsenzusu.

Moæda bi trebalo da budem potpuno ravnoduπna prema sudbini sirijskog reæima i wegovih graana, ali to posle onoga πto se desilo Jugoslaviji viπe ne mogu. Kad god Ëujem da se neki ameriËki predsednik poziva na pouke rata u Bosni i na navodne ameriËke uspehe na Balkanu, znam da t i me u n a p r e d o p r a v d a v a b o m b a r d o v a we n e k e zemqe, ili proglaπava trijumf u nekom ratu iza kog su ostale uæasne nesreÊe i u kom je strah promenio stranu. Kao πto je bilo sa Libijom. Sada svi osim Amnesti interneπenela odvraÊaju misao i pogled od onih bednika koje muËe po libijskim zatvorima i podrumima kao "Gadafijeve pristalice", ali nije tome davno da je Barak Obama o Libiji samozadovoqno rekao: "Kada su devedesetih godina stradali qudi u Bosni, meunarodnoj zajednici je trebalo viπe od godinu dana da interveniπe iz vazduha kako bi zaπtitila civile (!?). A nama je trebao samo 31 dan!” O Siriji se u "Wujork tajmsu” veÊ piπe kao o "Obaminoj Bosni", jer, eto, Obama veÊ Ëeka duæe od trideset dana da zaπtiti sirijske civile...

Ne verujem viπe u bajku da se pametna meunarodna politika u zapaqivim regionima vodi tako πto dobronamerni stranci prvo identi fikuju dobre i loπe momke, a tirane izdvoje u zasebnu kategoriju. Niti sam spremna da verujem da negde u masi Ëekaju boqi lideri, koje Êe zahvalni narod na rukama doneti na vlast Ëim im Zapad pomogne da sruπe tiranina. Nepoverqiva sam, kao i veÊina mojih sugraana, prema liberalnim zapadnim predstavama da se selo moæe spasiti tako πto Êemo ga spaliti, kako se u mirovnom pokretu govorilo za vreme vijetnamskog rata.

Znam da su drugi izvukli drugaËije pouke. U vreme rata u Iraku, Veton Suroi, koji u kosovskoj albanskoj eliti vaæi za prosveÊenog liberalnog intelektualca, oglasio se tvrdwom da je bombar dovawe Kosova "na delu” pokazalo da nije taËna parola mirovnog pokreta da bombe ne mogu doneti demokratiju. Pamtim i sarajevski magazin koji je, u noÊi kada su po Beogradu poËele da padaju NATO bombe, Ëitaocima preneo egzaltaciju lokalnog taksiste koji je uzviknuo: "Eh, da mi se veËeras raa drugi sin, dao bih mu ime Tomahavk!"

Nezavisne, 31.5.2012. <.nezavisne.com>

Qiqana SmajloviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. juli 2012.

Posle izbornih junaËewa, Kosovo je opet 'vruÊ krompir'

TA»I KORISTI BEZVLA©∆E, A POLITI»ARI 'GURAJU' PROBLEM JEDAN DRUGOME Pre nekoliko dana Tomislav NikoliÊ, novoizabrani predsednik Srbije, izjavio je da v l a d a t r e b a d a i z a  e s p l a n o m za K o so v o i Metohiju, a ako ona to ne uËini da Êe sam predloæiti naËin reπ avawa kosovskog problema.

Potom je Boris TadiÊ, lider DS i kandidat ove stranke za premijera, rekao da wegov predlog za reπavawe kosovskog problema nije dobio podrπku na izborima, a da je NikoliÊ u izbornoj kampawi naglaπavao da predsednik Republike treba da vodi tehniËke pregovore o Kosovu i Metohiji, te da oËekuje da predsednik Republike iznese svoj plan za Kosovo.

U ovo „prebacivawe lopte” s jedne na drugu stranu ukquËio se i Ivica DaËiÊ, lider SPS-a.

NavodeÊi da Êe se od Srbije traæiti faktiËko priznawe KiM, DaËiÊ je naveo da zemqa treba da napusti svoj dosadaπwi koncept i da SPS æeli vladu „koja Êe svima u Evropi da kaæe πta su naπi nacionalni interesi”.

Ako TadiÊ i DaËiÊ iskazuju ovoliko razliËite stavove u vezi sa Kosovom, kako Êe se onda sastaviti vlada Ëiju bi okosnicu Ëinile wihove partije? „BiÊe to vraπki teπko. Posebno, ako se uzme u obzir Ëiwenica da SPS hoÊe da zavrπi s kontinuitetom dosadaπwe politike koja je voena o tom pitawu”, ocewuje Dejan Vuk StankoviÊ, politiËki analitiËar.

StankoviÊ podseÊa na to da je jedini naËin na koji se moæe postiÊi napredak u evropskim integracijama okonËawe procesa u vezi sa Kosovom koji se izmeu Beograda i Priπtine vodi pod okriqem EU. „Svako redefinisawe politike koja ne bi uzela u obzir tu okolnost odvaja nas od moguÊnosti da se integriπemo u EU, a sa druge strane otvara pitawe kako treba da izgleda srpska politika o pitawu Kosova”, naglaπava on, uveren da je to, zapravo, „joπ jedan od indikatora kako Êe se teπko napraviti programsko jedinstvo i vlada DS-SPS”.

Nikola JovanoviÊ, urednik Ëasopisa „Izazovi evropskih integracija”, istiËe, meutim, da je prilikom formirawa vlade neophodno usaglaπavawe koalicionih partnera u vezi s KiM, kao i sa svim drugim vitalnim temama. „U kampawi smo Ëuli razne koncepte, od zamrzavawa konflikta , p r e k o p o d e l e , d o st a v q a w a f o k us a n a unutraπwi status KiM. Sada je neophodno doÊi do jedinstvenog stava ne samo DS-a i SPS-a, veÊ i n o v o g p r e ds e dn i k a d r æa v e , p a i o p o z i c i j e ” , naglaπava JovanoviÊ i dodaje da oko ovog problema ne sme dolaziti do prebacivawa odgovornosti, ali ni do eskivirawa jasnog stava nijednog politiËara.

Iskra 1. juli 2012.

„Izabrani predsednik mora da pazi sada na svaku reË u vezi sa Kosovom, jer wegov stav u razgovorima na najviπem politiËkom nivou sa Priπtinom moæe se pokazati kao πtetan za kredibilitet Srbije i kao povod za nove pritiske”, misli on.

JovanoviÊ istiËe da je neophodno da se nova vlada πto pre formira, kako bi se krenulo sa lobirawem za πto prihvatqivije uslove u vezi s otpoËiwawem pregovora sa EU. „Oktobarski izveπtaj EK Êe sadræati veÊ poznate kriterijume, ali ukoliko ne budemo aktivni, neke dræave EU mogu dodatno pooπtriti te kriterijume, u vezi sa KiM”, upozorava on.

InaËe, on predvia dogovor tri najveÊe stranke oko odbacivawa ideje podele, poËetka pregovora o kompromisnom teritorijalnom i politiËkom ureewu KIM, uz kontinuitet osporavawa wegovog meunarodnog subjektiviteta, a, naæalost, ne iskquËuje ni stranËarewe o ovom pitawu.

S druge strane, na Kosovu se deπavaju veoma sloæeni procesi, te politiËari, kako naglaπavaju naπi sagovornici, nemaju baπ puno vremena.

Ako se naπi politiËari budu joπ dugo bav„A ili pitawem Ëija je nadleænost Kosovo, mislim da se uskoro niko neÊe baviti Kosovom.”Jer, ono πto se dogaa u posledwih nekoliko dana na severu Kosova, pokazuje da Priπtina koristi interegnum u vlasti Srbije posle predsedniËkih izbora i da otvarawem kancelarije u Severnoj Mitrovici i zahtevom da Unmik na severu Kosova preda svoju dokumentaciju toj kancelariji, praktiËno radi na stvarawu svrπenog Ëina, posle koga ne bi imalo ni πta da se pregovara o Kosovu”, kaæe Predrag SimiÊ, profesor Fakulteta politiËkih nauka.

Stoga SimiÊ misli da u ovom trenutku nije pitawe ko treba da se bavi Kosovom, veÊ da je sada bitno da Beograd zaustavi pritiske iz Priπtine koji su poËeli joπ u toku predizborne kampawe, a „πto bi moglo veÊ u najbliæoj buduÊnosti da dovede do promene faktiËkog stawa na Kosovu”. Ukoliko ne odgovore na ovaj izazov, i predsednik i buduÊa vlada mogli bi se, prema wegovim reËima, naÊi u krajwe neprijatnoj situaciji.

SlaæuÊi se sa SimiÊevom ocenom da je trenutna situacija na Kosovu veoma ozbiqna, i StankoviÊ ukazuje na to da strane u veoma kratkom periodu moraju da usaglase stavove i da poËnu delotvorno da sprovode politiku zaπtite nekih elementarnih nacionalnih i dræavnih interesa na Kosovu. „To ne moæe da radi tehniËka vlada. To moæe da radi samo ona vlada koja je u punom politiËkom kapacitetu. Zbog toga je jedan od priorite-

27

Nerazdvojni bliznaci

VLADA POLITI»KIH PARTIJA I KORUPCIJA Fond za razvoj familije ©utanovac U Srbiji postoje privrednici „prvog reda” kojima domaÊa i svetska ekonomska kriza gotovo da ne predstavqa nikakvu pretwu i opasnost, jer mogu da se oslone na dræavne fondove iz kojih dobi jaj u p ov oqne k re ditn e p odst ic aj e. Tako podaci do kojih je doπla Piπtaqka pokazuju da je Fond za razvoj u tri navrata, dva puta 2009. i jedanput 2010. godine, uplatio sredstva na raËun firme Gora prom internacional d.o.o, πto je Uprava za trezor Ministarstva finansija kwiæila pod πifrom „271 dugoroËni krediti”. Ovoj firmi je 28. decembra 2009. godine transferisano 50 miliona i 30 miliona dinara, da bi zatim od dræave 1. decembra 2010. dobila 40 miliona dinara kreditne podrπke. Osim Ëiwenice da je novac usmeren ka biznisu roaka Dragana ©utanovca, za sada ostaje enigma pod kojim uslovima i sa kojom kamatnom stopom je preduzeÊe Gora prom dobilo kredit.

PreduzeÊe za preradu i konzervisawe ribe, quskara i mekuπaca Gora prom osnovano je 1992, a wegov jedini vlasnik i direktor je Goran ©utanovac. Indikativno je da je preduzeÊe koje se bavi prekookeanskim uvozom ribe u jeku ekonomske krize, iz godine u godinu, beleæilo sve boqe poslovne rezultate. Tako je 2008. godine zabeleæilo prihod od 198,9 miliona, a dobit 13,1 milion dinara, da bi veÊ 2009. prihod porastao na 284 miliona, a dobit na 16,9 miliona dinara.

Prihodi ©utanovca u 2010. godini iznosili su 472 miliona, a dobit 1,3 miliona dinara, da bi reko-

TaËi koristi...

rd bio ostvaren 2011. godine sa prihodom od 756,2 miliona i dobiti od 2,2 miliona dinara. Svega deset zaposlenih radnika nije predstavqalo prepreku da Gora prom proπle godine „obrne” preko 7 miliona evra.

Piπtaqka je i ranije pisala o nejasnim i netransparentnim okolnostima pod kojima pojedina preduzeÊa bliska strankama vlasti koriste i z u z e t n o p o v o q n e k r e d i t e F o n da z a r a z v o j Republike Srbije. Otprilike u istom periodu kada je i na raËun preduzeÊa Gora prom internacional d.o.o. transferisan novac iz Fonda za razvoj (decembra 2009) i Stubovi kulture-Vreme kwige d.o.o. takoe je dobilo kredit od 100.000 evra. Kredit je odobren za „obrtna sredstva” uz grejs period od devet meseci, rok otplate od dve godine i simboliËnu kamatnu stopu od 2,5 odsto na godiπwem nivou. U dodeli ovog kredita u Fondu za razvoj uËestvovala je funkcionerka G17 plus Verica KalanoviÊ, a novac je zavrπio na raËuni ma preduzeÊa wenog partijskog kolege i aktuelnog mini-stra kulture Predraga MarkoviÊa.

Javnost nije u prilici da sazna Ëime se to f i r m a b li s k o g r o  a k a m i n i s t r a D r a g a n a ©utanovca kvalifikovala da dobije povoqan kredit od dræave. Zaπto? Sam naËin odluËivawa o tome kome Êe se i pod kakvim uslovima dodeliti novac iz Fonda za razvoj nije dovoqno transparentan, πto dodatno baca mrqu i otvara pitawe koliki je uticaj svakodnevne politike i poli tiËkih stranaka na rad te institucije. Upravni o d b o r F o n d a Ë i n e p r e d s t a v n i c i p o li t i Ë k i h stranaka, odnosno mi-nistri u Vladi Srbije, koji takoe uËestvuju i u radu komisije Fonda koja predlaæe Upravnom odboru koje kreditne aplikacije treba usvojiti.

ta da se ta vlada πto pre dobije.”

PrimeÊujuÊi da je DaËiÊ „malo pojaËao svoju nacionalnu retoriku”, on istiËe da je problem u tome πto se zaokreti prave u trenutku kada oni znaËe otezawe sa formirawem vlade, „a situacija je takva da treba urgentno reagovati”.

A zaπto bi DaËiÊ otezao sa formirawem vlade? „Zato πto on, oËigledno, mora da vidi πta Êe biti politika buduÊe vlade”, odgovara StankoviÊ i navodi da Êe na socijalno-ekonomskom planu verovatan scenario za tu vladu biti prihvatawe aranæmana sa MMF-om, „πto je za DaËiÊa u ovom trenutku veoma teπko prihvatqivo, imajuÊi u vidu wegove politiËke stavove u kampawi i ono πto je obeÊao svom biraËkom telu”.

30.5.2012.

(Podvukla - Iskra)

28

Politika

O svim aktivnostima rukovodstvo Fonda za razvoj godinama informiπe javnost uglavnom na sledeÊi naËin: „Obaveπtavamo Vas da je dana 17.06.2010. godine Odræana 25. sednica Upravnog odbora Fonda. Na sednici je odobren ukupno 1591 kredit. Odobreno je 212 investicionih kredita, od Ëega za preduzetnike 64, a za pravna lica 148.

KratkoroËnih kredita odobreno je 12. Za poËetnike po Programu za start-up kredite odobreno je 1367 kredita.” Dakle, na zvaniËnom sajtu Fonda se ne moæe pronaÊi spisak preduzeÊa i preduzetni ka koji su korisnici kreditnih sredstava Fonda, te je na taj naËin funkcionisawe ove institucije u potpunosti „odseËeno” od oËiju javnosti.

Srpski kulturni klub 25.5.2012.

Ivan NINI∆ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. juli 2012.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (163)

DANILO MARI∆, PALATA IZNAD BEL KAWONA Danilo MariÊ (1938) autor je nekoliko romana, zbirki pripovedaka i drugih kwiga. Roman Palata iznad Bel Kawona (2004) (1), jedan je od wegovih najvaænijih ostvarewa. To je ustvari porodiËna biografija srpskog useqenika u Ameriku, Dragoquba –urkoviÊa, rodom iz maËvanskog sela Dubqe blizu ©apca. MariÊ prati wegov æivot, odiseju od roewa do devedesetih godina.

Od samog poËetka Dragoqub, zvani Dragan, suoËavao se sa raznim neprijatnostima, preprekama i udesima sudbine, od relativne siromaπtine u MaËvi do zavidnog bogatstva u Kaliforniji, tako da je wegova biografija dobar primer legendarnog uspeha u „najboqoj” zemqi sveta, Americi.

Joπ i pre roewa pred Draganom se postavila prva prepreka. Majka je æelela da ga pobaci jer bi on, kao drugi sin, prouzrokovao podelu zemqe. Pokuπaji pobaËaja nisu uspeli.

Roditeqi su gledali na Dragana kao na uqeza. On je bio dobar ak. Nastavio je πkolovajje u ©apcu i na fakultetu u Beogradu, gde ga je zatekao rat.

Opredelio se za Ëetnike Draæe MihailoviÊa.

GledajuÊi na Zapad kao na najboqe druπtveno ureewe, on je odbacio komuniste kao „crvene avole” i bio spreman da se bori protiv wih. Pri kraju rata hteo je da se pridruæi Ëetnicima jer je ËetniËka borba bila tada u rasulu. Komunisti na vlasti nisu ga dirali jer nisu znali za wegovo opredelewe, ali su usporavali wegov napredak u πkolovawu zbog nepovoqne famozne „karakteristike”.

Dragan je razmiπqao da emigrira u neku zapadnu zemqu i da se otuda bori protiv komunista poπto nije uspeo da organizuje ustanak protiv wih. U tu svrhu otiπao je u Sloveniju i odatle prebegao u Austriju i NemaËku. Tamo je sreo istomiπqenike meu ravnogorcima, ali se razoËarao zbog posloviËnog za Srbe nejedinstva. ZahvaqujuÊi svojoj snalaæqivosti uspeo je da emigrira u Ameriku, gde se prikquËio crkvenom raskolu. Opet zahvaqujuÊi svojim sposobnostima, napredovao je u biznisu i u dobrom porodiËnom æivotu. Posle reπewa raskola kraq Petar ga je razoËarao, Zapad je Srbima okrenuo lea, Srbi su ostali razjediweni. Dragan se okrenuo ekonomskim moguÊnostima, kupivπi veÊe imawe u Bel Kawonu blizu Los Anelesa i sagradivπi veliku palatu. Tako je dobio svoju zemqu, πto mu roditeqi nikad nisu dali. Uprkos svim preprekama i odbacivawima, najzad je postigao najveÊi uspeh u æivotu.

To bi. ukratko, bio sadræaj ovog posve zanimqivog romana. Kao πto sam Ëinio u veÊini Ëlanaka u ovoj rubrici, ne nameravam da ulazim u detaqe kao ni u Ëistu kwiæevnu kritiku, veÊ Êu se usredsrediti na psiholoπku studiju karaktera i na

Iskra 1. juli 2012.

druπtvene i politiËke probleme. Tu je pre svega sam karakter Dragoquba Dragana –urkoviÊa. Kao πto sam spomenuo, Dragan je doπao na ovaj svet neæeqen, Ëak i s mræwom od onih od kojih je oËekivao qubav i paæwu. U najmawu ruku, ravnopravnost u postupawu roditeqa prema svojoj deci.

Dragan je patio celog æivota od tog odbacivawa.

Bio je sreÊan kad ga je otac jednom spomenuo u razgovoru „moj Dragan”. On je preneo tu svoju patwu na æudwu za zemqom, ne toliko zbog toga πta bi mu ona znaËila veÊ da je najzad prihvaÊen od porodice. Jer „on je zemqu doæivqavao kao zamenu za bliæwe, preko we se oslobaa unutraπwih nemira i strahota, svojina mu znaËi sigurnost sa koje ga viπe nikada i niko ne moæe odbaciti i otjerati.”(308-309) I kad je kasnije bio u stawu da kupi veliku zemqu u Kaliforniji, to mu je na neki naËin potvrdilo da je najzad prihvaÊen.

Dragan je bio veoma poboæan i veran svojoj crkvi. On je takoe bio veran svom kraqu i kad ga je kraq razoËarao pri kraju wegovog æivota, Draganu je to bio simbol politiËkog poraza. On je isto bio veran pristalica Draæe MihailoviÊa i ravnogorskog pokreta, zbog Ëega je bio u opasnosti pre emigracije. A iznad svega mrzeo je komuniste, koje je nazivao „crveni avoli”, „komunistiËka kuga”, „komunistiËka aædaja”, „komunistiËko Ëudoviπte” i tome sliËno. On je sam rezimirao ishod svoje borbe: „Vjerovao sam u porodicu, a ona me je uporno i konaËno odbacila... Vjerovao sam u Kraqa. On je iznevijerio i sebe, svoje dijete, svoj narod i - mene... Vjerovao sam u svetosavsku srpsku pravoslavnu crkvu. I iona me je izdala, dijeleÊi se na moje oËi, a ja znam da je Bog jedan. Vjerovao sam u Ëetnike... Bio sam nepokolebqivi vojnik Otaxbine.

Ona i danas srqa ispod crvenog barjaka i niæe poraze... Najistrajnija je bila moja vjera u 'slobodni zapadni svijet'. Naæalost, on se izopaËio, fabrikuje laæi koje su dovele do bombardovawa moje male domovine... Bel Kawon je moj bastion, nazvao sam ga - „Moja nova otaxbina.”(318-319), Sve ovo pokazuje Dragana –urkoviÊa kao veoma komplikovanu liËnost iskuπewa, poraza, ali i uspeha. On Ëesto smatra da je izdajnik svoje prave otaxbine, ali ostaje nereπeno pitawe u romanu ko je koga izdao - on otaxbinu ili ona wega?

Druga vaæna komponenta romana je miπqewe i ponaπawe Srba u toku Drugog svetskog rata. U odnosu na komunizam, veÊ je spomenuto.

Dragan ga jasno karakteriπe poreewem sa Zapadom: „Ovaj svijet mnogo radi i zna da ko radi taj i ima, a ko ne radi i nema. Prevedeno na jezik prostog naroda, komunisti se zalaæu da neradnici preuzmu dobra od radnog svijeta, da preuzmu vlast i zavedu diktaturu sirotiwe. Tako je bilo u Rusiji, koja je sada siromaπna i gladna, a MaËvani neÊe

29

Danilo MariÊ... dozvoliti da se to dogodi i wima.”(78-79). „Sve predratne i ratne priËe o 'crvenim avolima' obistinile su se, u praksi se pokazale i gorim, qudi su bili πokirani, shvatajuÊi da su dopali nove okupacije i gore od faπistiËke.”(94) Komunisti su vladali po paroli „Ko nije sa nama, protiv nas je i taj je narodni neprijateq.”(97) I daqe: „Ko god u Jugoslaviji nije mislio kao Tito ili je rekao neku 'reakcionarnu' rijeË, ili je douπnik mislio na nekoga da ne misli kao Tito, ili je douπnik mrzio nekoga pa mu izmislio da je rekao rijeË protiv Tite, ili je douπnik nameraËio na neËiju æenu ... svi su ti nesreÊnici hapπeni noÊu i odvoeni boga pitaj gdje.”(100) KomunustiËki uslovi za napredak bili su „prosjek ocena, pripadnost porodice - porijeklo, Ëlanstvo u partiji ili Skoju, broj dobrovoqnih radnih akcija, preporuke partijske, omladinske i drugih organizacija karakteristike”.(116) Nije ni Ëudo πto je Dragan –urkoviÊ, poboænik, veliki rodoqub, æeqan praviËnosti i pravde, morao da se bori protiv komunista.

O Milanu NediÊu i „qotiÊevcima” Dragan se retko izraæava, ponekada sa nedokazanim suewem. Za NediÊa kaæe da je formirao svoju vladu kao blizak okupatoru, ali ipak dodaje da je to neko morao da radi u ime srpskog naroda; da je organizovao „Logore nacionalne sluæbe za obnovu Srbije” i time spasavao mlade qude, jer su Nemci „punili logore srpskom mladoπÊu”.(79-80) O „qotiÊevcima” (tako nas uvek naziva) ima i neobiËnije miπqewe: „'QotiÊevci' su dosta Ëudna organizacija, koja po prirodi stvari ne bi mogla imati mnogo politiËkog prostora nigdje, a naroËito ne u Americi. Meutim, weni sledbenici su bivπi visoki oficiri i intelektualci, i oni umiju da se nametnu i utemeqe. Vrlo su organizovani, najuspeπnije proturaju svoje ideje, umiju da pokreÊu i odræavaju svoje listove, a prisutni su mnogo πire od svog stvarnog broja.”(209) Ipak, Dragan kaæe da ni formacije Ëetnika, ni qotiÊevaca, ni nediÊevaca nisu uznemiravale mirne qude.

Mada je Dragan bio aktivan na strani raskolnika po verskom pitawu, relativno malo govori o prirodi celog sukoba. Hvali vladiku Dionisija, ali kaæe i da razume patrijarha Germana, jer sa „Titom se tamo drugaËije i ne moæe”(256). Na kraju se Dragan razgoarao i u raskonicima.

Sve u svemu, veoma zanimqiv roman. Izmeu ostalog, dosta i o raseqenim licima. Autor Danilo MariÊ je za pohvalu zarad razumevawa psiholoπkih problema, vrlo bogatog jezika i spisateqske veπtine.

Vasa MihailoviÊ ------------------1. Danilo MariÊ; Palata iznad Bel Kawona (Beograd: Alfa, 2004), 335 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige nalaze se u tekstu.

30

Konuzin: Prijateqstvo Rusije i Srbije obostrani interes Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je da su prijateqski odnosi Rusije i Srbije u obostranom dugoroËnom interesu i iskquËio moguÊnost da na vlast u Srbiji doe vlada kojoj neÊe biti od koristi saradwa s Rusijom.

"Bez obzira na to kakve su bile vlade i kakve su nove vlade u Rusiji i Srbiji, to interesovawe Êe biti zadræano", poruËio je ruski ambasador.

Rusija je zainteresovana za kontinuirani razvoj odnosa i saradwe sa Srbijom u svim domenima, rekao je Konuzin na tribini "Srpsko-ruski odnosi na raskrπÊu", koja je odræana u Zaduæbini Ilije M. Kolarca, u organizaciji Fonda "Slobodan JovanoviÊ".

Ambasador je rekao da Êe Rusija podræavati Srbiju kakvu god politiku da vodi kad je reË o Kosovu i istakao da Moskvu veoma zabriwava "opasan projekat Velike Albanije". "Veoma nas zabriwava pokuπaj formirawa entiteta, Ëak dræave, na teritorijama na kojima æive Albanci, jer je to vrlo opasan projekat", rekao je Konuzin poruËivπi da Êe se Rusija suprostavqati pokuπajima formirawa "Velike Albanije".

Ambasador je rekao da Rusija, pre svega, podræava regulisawe pitawa Kosova na bazi Rezolucije 1244 i napomenuo da Beograd i u razvoju regionalne politike ima podrπku Moskve. "Stav Rusije je jednostavan: mi podræavamo stav Srbije", rekao je ambasador Konuzin.

OsvrÊuÊi se na predstojeÊe formirawe nove vlade u Srbiji, Konuzin je rekao da u ovom trenutku ne moæe niπta da prognozira kad je reË o sastavu novog kabineta, ali je iskquËio opciju da na vlast doe vlada kojoj neÊe biti od koristi da sarauje sa Rusijom.

"Naπa ocena je da su rusko-srpski odnosi u usponu, i to u svim sferama", istakao je ruski ambasador, podsetivπi da je u politiËkoj sferi uspostavqen stabilan dijalog na svim nivoima, uz aktivnu saradwu u multilateralnoj diplomatiji i sa priliËno bliskim pristupima bezbednosnim pitawima.

Konuzin je, takoe, rekao da Rusija u Bosni i Hercegovini Ëvrsto podræava stav Srba u Republici Srpskoj.

Ambasador je istakao i znaËaj rusko-srpske saradwe na ekonomskom planu, na poqu infrastrukture, gde je izdvojio æeleznicu kao poseban domen interesovawa Rusije, ali i u humanitarnoj sferi naglasivπi da Êe prioretna sfera u doglednoj buduÊnosti, kao najpotrebnija, biti energetika.

2.6.2012

Sajt: <www.rts.rs

Iskra 1. juli 2012.

PRILOZI ISKRI

Vlada je TaËiju izruËila Srbe

Za naπeg Dalmatinca i vijernog druga iz rane mladosti, GOJKA SEKULI∆A, da mu Gospod primi praviËnu duπu u Wegovo Kraqevstvo, a porodici naπe iskreno sauËeπÊe.

Marko i Radmila Sunara $ 30 U sjeÊawe vrlog druga RANKA DAVIDOVI∆A "Vavjeka", a porodici naπe iskreno sauËeπÊe.

Marko i Radmila Sunara $ 30 U sjeÊawe i molitve Gospodu za dragog druga i prijateqa Dr Marka MarkoviÊa, a porodici naπe iskreno sauËeπÊe.

Marko i Radmila Sunara $ 30 Uz molitve Gospodu i dugo sjeÊawe na dragog druga naπeg ©apËanina, Velizara-Vece GajiÊa, a wegovoj æivotnoj saputnici Suzan, naπe iskreno sauËeπÊe.

Marko i Radmila Sunara $ 30 Prilog Iskri Miloπ CvetinoviÊ

$ 10

Za pokoj duπe Vere LazoviÊ uz molitve Gospodu da wenoj plemenitoj duπi podari rajsko naseqe.

Seka OjdroviÊ $ 20

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juli 2012.

Potpredsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Slobodan SamarxiÊ optuæio je danas πefa pregovaraËkog tima Beograda Borislava StefanoviÊa da "obmawuje javnost", a Vladu Srbije da je kosovske Srbe "izruËila vlasti Haπima TaËija i pustila ih niz vodu".

Tek Êemo otkrivati πta je sve dogovoreno, tvrdi SamarxiÊ...

"Danas se jasno vidi da su razgovori oko severa Kosova i poloæaja Srba na Kosovu bili najobiËnije obmawivawe srpske javnosti. Ovo je Ëas istine, a naæalost otkriÊe se i da su i ostalim taËkama tog sporazuma Srbi na Kosovu i Metohiji jednostavno izruËeni vlasti Haπima TaËija i puπteni niz vodu od strane Vlade Srbije", rekao je SamarxiÊ agenciji Beta.

StefanoviÊ je rekao da ne postoji pisani trag o tome da se sporazum o slobodi kretawa ne odnosi na sever Kosova i Metohije, ali da je beogradski tim jasno istakao da zbog specifiËnosti severa Kosmeta relevantni paragraf tamo ne moæe biti primewen.

"StefanoviÊ je danas joπ jednom pokuπao da obmane javnost Srbije, prvi put time πto je rekao da je za Srbe na severu Kosova dogovorena garancija u vezi sa registarskim tablicama, a danas da oni zapravo nisu imali nikakvo pisano uverewe Roberta Kupera ili evropske strane", rekao je SamarxiÊ.

SamarxiÊ je naveo da Êe se korak po korak, kao i za registarske tablice, otkrivati istina i o ostalim taËkama tog

sporazuma.

"Meutim, potrebno je skrenuti paæwu da je Odbor za Kosovo i Metohiju Skupπtine Srbije raspravqao o tom pitawu i svi Ëlanovi odbora, pa Ëak i predstavnici StefanoviÊeve Demokratske stranke, joπ proπle jeseni jasno su rekli da su dogovori o slobodi kretawa i registarskim tablicama zapravo uterivawe Srba u sistem Priπtine", rekao je SamarxiÊ.

To je tada jasno reËeno, ali mediji, naæalost, to nisu pratili i nisu umeli tada da pokaæu ono πto je u skupπtini reËeno, ocenio je potpredsednik DSS-a 14.6.2012

Vesti-online

+ QUBICA RADOTI∆ U Glendejlu, SAD, umrla je 9. juna 2012. posle duæe bolesti, Qubica RadotiÊ, supruga naπeg pokojnog druga MiÊe RadotiÊa.

Qubici veËna pamjat, a wihovoj kÊeri Sneæani i Qubicinom bratu Æiki DragojloviÊu naπe sauËeπÊe.

S. P.

Poπtarina i ekspedicija Iskre Od 30. maja 2012. poπtarina je viπestruko poskupela. Poπarina junske Iskre za zemqe Evropske unije koπtala je £2.50 ($4 ili 3.13 eura)

po primerku. Za zemqe obe Amerike preko £3 funte po primerku.

PoËev sa julskom Iskrom prinueni smo da mewamo naËin slawa Iskre poπtom, tj. upotrebom 'balk' poπtarine za πtampane stvari.

Poπta nas uverava da to ne treba da osetno uspori isporuku Iskre. Naime, tvrde da list treba da bude isporuËen u roku od 3-5 radnih dana.

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Izborni vaπar

ZLO PARTIJSKE POLITIKE 'NA©IH QUDI' I NACIONALNI INTERES Zavrπio se izborni cirkus u Srbiji, ali „nema odmora dok traje obnova”, pa je odmah poËeo postizborni vaπar trgovine poloæajima, iako to svi odriËu i govore da se ujediwuju na bazi programa.

Lako je naπim politiËarima da se ujedine na osnovu programa, jer svi imaju isti politiËki program da se doËepaju vlasti, dobrih radnih mjesta, upravnih odbora, pozicija u lokalnim upravama, ministarskih mjesta.

Zato „miloπeviÊevci” koji su „uveli Srbiju u rat” vladaju (i vladaÊe) Srbijom s onima koji su „mafijaπi i lopovi”. Najavquju da Srbija moæda neÊe dobiti uskoro novu vladu, iako je to moguÊe da se uradi i za narednih desetak dana.

Problem je πto je veÊ poËela raspodjela poloæaja na opπtinskim i regionalnim nivoima, pa buduÊim Ëlanovima vladajuÊe koalicije treba mnogo vremena da oposle svoja privatna posla da bi potom mogli da se bave i ojaenim narodom i objasne mu da od onoga πo su obeÊali nema niπta, zbog svjetske krize, MMF-a, Svjetske banke, opozicije, novinara.

Uz poneku tuËu, kao u SurËinu, kada TadiÊevi gubitnici nijesu htjeli da napuste vlast iako su izgubili izbore. Ima na hiqade udobnih mjesta da se raspodijeli. Tek kada svi budu namireni, onda Êe brzo da se sklopi vlada od onih koji su doveli zemqu na rub katastrofe, „uvidjeli” svoje greπke kako kaæu, „prihvatili odgovornost” i sada Êe oni tako odgovorni, osvjeæeni evroatlantskim i progresivnim duhom, kao Dragoqub MiÊunoviÊ, koji viπe ne jaπi popove na Kosmetu, veÊ cijeli srpski narod, da vrπe reforme svojih propalih reformi.

Ta floskula politiËara o prihvatawu odgovornosti je u Crnoj Gori i Srbiji potpuno pomraËewe uma. Jer, odgovornost je da budeπ smijewen, da ne radiπ viπe posao na kome si zabrqao, da budeπ i uhapπen. A, kome se to joπ desilo od Borisa pa do Mila, ma kakva mu greπka bila?

Naravno, Srbijom veÊ kruæe vicevi, jer

narod jeste nemoÊan, ali nije glup. Jedan vic kaæe da je prvi predsjednik bio bravar koji je Srbiju zakatanËio, drugi je bio bankar, pa je Srbija bankrotirala, treÊi odlazeÊi je bio psi holog, pa je Srbija poludjela, a sada je doπao za pre dsjednika biv πi grob ar... Drugi vic objaπwava zaπto je Broz dugo vladao, a Boris TadiÊ nije uspio da se protivustavno progura ni za treÊi mandat predsjednika, a kamoli doæivotni: Broz je svog –ilasa na vrijeme strpao u zatvor.

NajveÊe iznenaewe za TadiÊa bilo je da oni je izgubio izbore. Kaæe da je mnogo radio (o πto grbaËe po cijeli dan kod privatnika za 150 eura, bez odmora i doprinosa, ne rade niπta, pa ne razumiju kakvu im je dobrobit donio predsjednik svojim evroatlantskim i neoliberalnim akrobacijama), uspio je da ne uspije da zaπtiti Srbiju u UN, ni na Meunarodnom sudu pravde, dobio je nekakvo obeÊawe EU o pridruæivawu kakvo ima Turska joπ od 1963...

Joπ nije primijetio da je æeqezara u Smederevu ugasila i zadwu svoju peÊ dva dana poslije izbora (taman je gorjela koliko je TadiÊu trebalo da vuËe lakovjerne za nos u pokuπaju da dobije izbore).

Potom, bivπi predsjednik optuæuje, za svoj izborni gubitak, sve i svja oko sebe osim sebe. ObeÊao je u kampawi da wegova izborna pobjeda garantuje sigurnu buduÊnost Srbije.

Sigurna buduÊnost Srbije je sigurna s Borisom upravo onoliko koliko mu je sigurna rijeË oko premijerskog mjesta. Naime, obeÊao je, poslije gubqewa predsjedniËke trke, da „sigurno neÊe biti premijer”. Tri dana potom je izjavio da pri hvata da bude premijer. To pokazuje da je nepromiπqen, da nije siguran u sebe, da nema nikakav plan, osim da bude u prvom planu.

A moæda bi i odræao rijeË da mu nije t el efon iral a Mer i Vorl ik, ameriËki ambasador u Beogradu.

Dan, 1.6.2012. <www.dan.co.me>

Dragan MraoviÊ Podvukla - Iskra) (P