iskra1213

God. LXIV

Birmingham, 1. juni 2012.

Broj 1213

ZRA»AK NADE ZA SRBIJU - AKO NIKOLI∆ POBEDI U DRUGOM KRUGU Piπemo ovo poπto smo predizbornu kampawu u Srbiji pomno pratili. uglavnom preko nereæimskih glasila i sajtova, jer su na wima pre nazire istina, nego iz veÊinskih i uticajnjih provladinih medija, a poπto su zvaniËni rezultati skupπtinskih izbora veÊ poznati. Videli smo i sasluπali na RTS satelitu, prvo pojedinaËne izjave dvojice predseniËkih kandidata, TadiÊa i NikoliÊa, a zatim i wihvo suËeqavawe u zavrπnoj debati „ReË na reË”, organizovanoj po `meunarodnim standardima`. Piπemo ovo poπto je `izborna tiπina` veÊ nastupila, svesni da Êe ovaj napis stiÊi do naπim Ëitalaca, post festum, poπto predsenik Srbije veÊ bude zvaniËno izabran. ipak u nadi da Êe ovo naπe razmatrawe doprineti neπto razumevawu, da li je Srbija izabrala da nastavi sa srqawem u propast, ili da krene preostalim puteqkom na Ëijem se kraju moæe nazreti svetlost zore i za wu sunËanijeg dana.

Da poËnemo sa kontroverzom oko pokradenih izbora. Inicijativa je doπla od `malog` omladinsko pokreta Dveri, a ne od velikih opozicionih stranaka. Tek poπto su Dveri poËeli da objavquju rezultate svojih trodnevnih istraæivawa izbornog materijala (koliko im je RepubliËka izborna komisija (RIK)to dozvolila) i uzgredno objavili zapaæene `greπke` nanete drugim strankama, pojavio se NikoliÊ sa plastiËnim xakom i oko tri hiqade izbornih listiÊa `naenih na ulici` i to prijavio policiji, a Koπtunicao poËeo sa tuæbama protiv nadleænih u Novom Sadu.

Tuæilaπtvo je brzo odgvorilo NikoliÊu da wegov `xak` jeste kraa `arhivskog` izbornog materijala iz neke izborne jedinice u PanËevu, ali da su rezultati izbora ispravno registrovani u zapisniku potpisanom od predstavnika svih stranaka. Dveri su nastavile sa inicijativom, pa su predlagale NikoliÊu i Koπtunici, da zbog ustanovqenih nepravilnosti i kraa, NikoliÊ odustane od drugog kruga izbora (20. maj) i zahteva ponavqawe izbora na svim nivoima i tako ospori legalnost izbornih rezultata TadiÊa i wegove koalicije.

NikoliÊ je prvo rekao da Êe narednog dana objaviti svoju odluku, πto je vidno uspaniËilo TadiÊa, jer je javno apelovao na opoziciju,

pomirqivo molio, da ne ruπe ugled dræave Srbije pred zapadnom javnoπÊu i tako odbijaju wihove `investitore`, itd. NikoliÊeva odluka da nastavi sa drugim krugom, jer neÊe da dozvoli TadiÊu da i onako proglasi svoju pobedu bez borbe, teπko je razoËarala sve kritiËare i protivnike TadiÊeve politike. Smatraju da je pretpostavio ogorËenu i liËnu borbu za golu vlast (jer to je sva razlika meu wima - politiËi `programi` su im gotovo istovetni), a za sebe - s obzirom na upravqaËko neiskustvo i druge ograniËene sposobnosti neizvesnu i neravnopravnu utakmicu sa TadiÊem u drugom krugu. Trebalo je da odustajawem preuzme izbornu i politiËku inicijativu, dotuËe TadiÊev ugled na Zapadu na Ëiji blagoslov obojica raËunaju, te tako otvori moguÊnost jedne boqe politike za Srbiju, a sebi i svojoj koaliciji obezbedi znatnu poËetnu prednost na narednim izborima. Ovako nerazuman potez NikoliÊa neki, posle sablaæqivih `otkrovewa` Vikiliksa - ne bez razloga, pripisuju pritisku Zapada, jer se NikoliÊu, pred samu najavu svoje odluke, `omaklo` da se tog jutra sreo sa nekim uticajnim zapadnim ambasadorom.

S druge strane, Dveri nastavqaju sa svojim energiËnim istraæivawima izbornih nepravilnosti i traæe od Slavice –ukiÊ-DejanoviÊ, sada v.d. predsednika Srbije, da u roku od 48 sati formira Nezavisnu dræavnu komisiju, sastavqenu od predstavnika svih uËesnika u izbornom procesu, koja bi trebalo objektivno da ispita sve navodne izborne krae i nepravilnosti i shodno nalazima iste, donese primerene odluke. Gospoa DejanoviÊ je odmah odgvorila, omalovaæavajuÊi zahtev Dveri, da nije nadleæna za stvarawe komisije. Dveri su uzvratile veÊ najavqenim mirnim uliËnim protestima. Pored toga, u otvorenom pismu NikoliÊu i Koπtunici, traæe od wih `izjaπwewe`, zaπto su odustali od prvobitno zajedniËkog stava da ako su u prvom krugu izbori pokradeni, u drugi krug ne treba iÊi, te zaπto su posle te `riziËne` odluke prekinuli kontakt sa Dverima.

Treba razumeti ovakvu upornost pokreta Dveri. Za velike stranke i koalcije, potrebni su `xakovi` pokradenih glasaËkih listiÊa da ih

ZraËak nade... ozbiqno oπtete. Za stranke i pokrete koje se bore za cenzus, dovoqna su i sitnija kraduckawa ili prebacivawa glasova iz kutije u kutiju - da im cenzus otmu i ukradu, ili obratno `namire`. Dveri u svojim saopπtewima navode konkretne primere i dokaze gde su im glasovi pokradeni, a uzgred i sluËajeve gde su potencijalni TadiÊevi saveznici, kao Ujediweni regioni Srbije (URS), `namireni` da im se obezbedi cenzus.

Manipulisawe glasovima malih stranaka i pokreta koji se bore za ulazak u skupπtinu, nije neki poseban TadiÊev izum. Na sablazan mnogih, to je `normalno` iskustvo tzv. demokratskih procesa. U demokratskom procesu uËestvuju `demokratski` podobne i nepodobne stranke i pokreti.

Demokratski podobni su oni koji strogo poπtuju `demokratska pravila igre`, a to podrazumeva univerzalnost i neprikoslovenost doktrine demokratije, podreivawe wenoj meunarodnoj hijerarhiji i disciplini utemeqenim na finansijskoj i ekonomskoj moÊi. Racionalna analiza demokratije ne ide daqe od fraze „demokratija nije najboqi druπtveno-politiËki sistem, ali nema boqeg” i tu se stavqa taËka, πto znaËi da joj nema altenative niti se weno traæewe vernicima demokratije dopuπta. A sam poredak je vladavina politiËkih partija (veπtaËka `tekovina` savremene demokratije) kroz skupπtinu sa gotovo iskquËivim pravom kandidacije qudi za poslanike. Svaki dodatni atribut ovoj doktrini, makar on bio verbalno i `demokratski`, Ëini neku stranku ili pokret `nepodobnim`. Zato su Dveri veÊ u zametku nepodobni, jer su se usudili da se predstave kao `suvereno demokratski` pokret, πto podrazumeva da je u prvom planu wihove politike narodni i nacionalni interes, a demokratija je univerzalna i znaËi da wene `vrednosti`, u teoriji i demokratskoj praksi, imaju prioritet nad svakim drugim interesom, pa i narodnim i nacionalnim. A uz to su Dveri i pokret, πto znaËi da se obraÊaju organskoj celini naroda i ne prilaze mu i ne cepaju ga ostraπÊeno partijski, a strenke nisu neminovni deo politiËkog poretka.

Nepodobni pokreti i stranke se odmah druπtveno `marginalizuju`. OgraniËva im se prodor u javnost. Priπivaju im se popularno ozloglaπeni pojmovi faπistiËki, ekstremni, πovinistiËki, a danas sve ËeπÊe i degradirani atributi `nacionalistiËki`, `klerikalni`, itd. U svemu tome protiv `nepodobnih`, pa i izbornim potkradawima, aktivno uËestvuju i demokratski podobne stranke.

KlasiËna forma tih potkradawa od davnina je presipawe ili podela glasova nepodobnih u `glasaËke kutije` vladinih stranaka, gde god nepodbne stranke i pokreti nemaju svoje Ëuvare kutija, πto je kod malih i finansijski slabih Ëesto sluËaj. NaËelno, podobne stranke beæe od svakog vidnog kontakta sa nepodobnima, da se nebi `okuæile`, te saËuvale svoju legitimnost, pred budnim okom `demokratske` pozornosti. Tako treba razumeti i prekid veÊ `diskretnog` kontakta od strane SNS i DSS-a sa Dverima.

2

Da je obim krae glasova na posledwim izborima izgleda daleko veÊi nego πto su napred pomenuti veÊ prikazali, dolazi i iz neoËekivanih izvora, napr. Vesne PeπiÊ, velikog aktiviste DOS-a i ranijeg narodnog poslanika. Ona kaæe da neπto mnogo „smrdi”. Ukazuje na nesrazmeru broja glasaËa na biraËkim spiskovima sa nedavnim popisom stanovniπtva. Pita kako je moguÊe da je broj glasaËa danas znatno veÊi nego pre 4 godine, a da je Srbija u meuvremenu izgubila 200-300 hiqada stanovnika. Na pitawe πta misli o Tominoj optuæbi da su izbori pokradeni (a on na televziji tvrdi, da nije u pitawu samo xak koji je predao policiji, veÊ i 20 xakova za koje RIK priznaje da nisu dospeli do we), kaæe da s obzirom da TadiÊ i DS hoÊe da po svaku cenu pobede - sve je moguÊe. Za TadiÊa kaæe da je „diktator”; da je prigrabio svu vlast - ne postoje nezavisni sudovi ni navodno kontrolne institucije i agencije, slobodni mediji, itd. - sve je u wegovoj sluæbi. `Nepodobni` politiËki analitiËar, Zvonimir TrajkoviÊ, u svom Ëlanku „Xakovi vaπeg poverewa u kontejneru” skoro matematiËi dokazaju osnovnu tehniku izborne krae. Kaæe da ni velike i finasijski jake stranke nisu u stawu da na dan izbora mobiliπu 17000 Ëuvara koliko je potrebno da `pokriju` sva izborna mesta. Velike pokriju oko 70-80 odsto; male jedva 20-30 %.

Optuæuje DOS i DS da su baπ takvom metodom `pobedili` MiloπeviÊa uz asistenciju ameriËke `nevladine` organizacije Cesid koja svojim `projekcijama` rezultata, pre wihove zavniËne objave, `inspiriπe` uliËnu ruqu i plaÊeni „Otpor” da puËem uzmu vlast. To mu je i glavni argumenat protiv Koπtunice, jer je baπ takvim puËem postao predsednik peto-oktobarske dræave. TrajkoviÊ nastavqa, da DS koja je kraom doπla na vlast, a danas bezobzirnoj borbi da je zadræi, sigurno neÊe prezati da je tako i saËuva.

NikoliÊ je svojim istupawem na televiziji, prvo individualnom, a potom u suËeqavawu sa TadiÊem, po naπem miπqewu, neoËekivano poboqπao svoje izglede u utakmici sa TadiÊem u drugom krugu. Bio je smireniji i opuπteniji od TadiÊa, uglavnom zato πto je operisao sa viπe istine i Ëiwenica nego TadiÊ. Kuraæno je opovrgavao TadiÊevo nabrajvawe svojih nepostojeÊih uspeha, kao πto je i najavio, sa direktnim - „laæe”.

IZ SADRÆAJA Srbija odluËila da se ne mewa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Mi, kontroverzni. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Evropa je na rubu revolucije. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Izbornim realizmom protiv Anti-Srbije . . . . . . . . . . .17 Srbija gmiæe u blatu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .19 U Hagu nisam video pravdu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 –urevdan - slava dobrovoqaca. . . . . . . . . . . . . . . . . 25 M. NovakoviÊ - Tito je na umoru. . . . . . . . . . . . . . . . . 27 + Dr Marko S. MarkoviÊ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. juni 2012.

Na æalbu TadiÊa i opomenu `moderatora` da je takav jezik neprimeren ovakvoj debati, promenio je svoje negirawe reæimskih `postignuÊa` u „nije istina”. Stalno je opomiwao TadiÊa da ne govori o proπlosti, nepostojeÊim `investicijama` i uspesima, veÊ o buduÊnosti Srbije pod wegovom daqom upravom. Optuæio je TadiÊa da je uzurpirao svu vlast i uniπtio sve dræavne institucije; da je predsednik Srbije, wene vlade i aktivni πef DS, πto je neustavno, a i nemoguÊe, za dobrobit naroda i dræave, sve to uspeπno obavqati; da fingira borbu protiv korupcije, a niπta stvarno ne preduzima, jer bi morao da poe od svoje najuæe okoline.

TadiÊa je izgleda noroËito pogodilo πto mu je NikoliÊ nabacivao da je izgubio podrπku svojih zapadnih mentora. Po prvi put niko od uticajnih zapadnih dræavnika nije otvoreno zagovarao wegov izbor. Naprotiv, i EU i Vaπington su izjavili da Êe saraivati sa svakom vladom Srbije koju `narod` izabere.

Zato je sutradan, 17. maja, na posledwem masovnom mitingu DS, TadiÊ zapenuπeno vikao, da Srbiju `bezalternativno` vodi u Evropsku uniju i wenu boqu buduÊnost, dok NikoliÊ, u sporazumu sa Koπtunicom, ne zna πta hoÊe - vrda i krivuda. Na brzinu je mobilisao zapadnu pomoÊ u licu liËnog predstavnika novoizabranog predsednika Francuske, koji je na mitingu izjavio, da gospodin Oland pozdravqa TadiÊa i podræava wegov izbor.

Takoe je i predsednik RS Dodik po treÊi put poslao poruku da je TadiÊ najboqi Ëovek za Srbiju i da se liËno zalaæe za wegov izbor. Drugi Ëovek DS, –ilas, je opπirno obrazloæio zaπto je vaæno za Srbiju da ponovo izabere TadiÊa. Ali je iznenaewe na mitingu i verovatno najveÊi uticaj na biraËe imati vatrena podrπka TadiÊu i wegovom putu u EU od strane oca popularnog tenisera –okoviÊa.

Napred smo rekli da je ostraπÊena izborna utakmica izmeu TadiÊa i NikoliÊa gola borba za vlast, ali su im `programi` praktiËno identiËni.

To se vidi i iz stava zapadnih moÊnika. Svejedno ko od wih dvojice pobedi - dominantno zapadni uticaj na kolonijalnu Srbiju je obezbeen. Zaπto mi onda smatramo da bi NikoliÊeva pobeda bila neki zraËak nade za Srbiju, dok bi TadiÊev ponovni uspeh bio siguran put u sunovrat?

Ne mislimo da EU ne bi htela TadiÊevu posluπnu Srbiju. Htela bi je, ali je EU u takvoj krizi, da ako je i sama preæivi, godine i decenije Êe biti potrebne da bude sposobna da primi jednu tako slabu ekonomiju kao πto je Srbija. Ne treba joj nova GrËka, baltiËke zemqe, Bugarska, Rumunija, pa Ëak ni stare i ekonomski jaËe Ëlanice koje se iz temeqa danas quqaju - ©panija, Portugalija, Irska, Italija i ko zna joπ koja, u wenoj finansijsko-ekonomskoj `kuli od karata`. Stoga je TadiÊev `bezalternativni put u Evropu` varka i obmana, pustiwsko priviewe, nirvana; ono πto Englezi popularno zovu „pita na nebu”, nerealan i nepostojeÊi ciq - „zemqa nedoija”.

Ako TadiÊ pobedi, biÊe u stawu da zadræi punu vlast i lako formira sebi odgovarajuÊu

Iskra 1. juni 2012.

APEL PROTIV ©IREWA ANTI-HRI©∆ANSKE BLASFEMIJE Sledi prevod teksta apela πto se internetom πiri ovih dana naπom planetom: Avram zamoli Gospoda da poπtedi 50 pravednika. Na tu Avramovu molbu Bog odgovori: „Ako u Sodomu pronaem 50 pravednika, poπtedeÊu celi grad” (Kwiga postanka, 18,16-33).

Film „CORPUS CHRISTI” navodno Êe biti spreman za prikazivawe u razdobqu od juna do avgusta. To je gnusan film, u kojemu se Isus i wegovi uËenici prikazuje kao homoseksualci. Ta se strahota, kao pozoriπni komad, veÊ neko vreme prikazuje u pozoriπtu. Naslov „Corpus Christi” znaËi „Telo Hristovo”. To je strahotno izrugivawe naπega Gospoda. Ali mi moæemo neπto uËiniti.

Upravo vam zato πaqem ovu poruku. Ako ju prosledite svojim poznanicima i prijateqima, moæda Êemo moÊi spreËiti prikazivawe ovoga filma (u Americi i u drugim zemqama). Dignimo glas za ono u πto verujemo i zaustavimo izrugivawe naπega Spasiteqa Isusa Hrista.

Gde smo, kao hriπÊani? Uz rizik da doæivim i neku neugodnost, prosleujem ovu poruku svim qudima za koje mislim da Êe i wima mnogo znaËiti. Molim vas, pomozite da spreËimo takvo vreawe Gospoda. Nismo pripremili potpisivawe peticije, nema vremenskog ograniËewa, nema minimalnog broja qudi kojima ovu poruku treba proslediti. Odvojte samo dva minuta vremena!

Ako vas ova poruka ne zanima ili ako nemate te dva minuta, molim vas ne æalite se kada Bog ne bude imao vremena za vas, jer On ima daleko viπe posla nego mi. Ovo je vredno naπega truda!

Ima zemaqa u Evropi koje su veÊ zabranile prikazivawe tog filma. Treba se samo mnogo moliti i poslati mnogo e-mejl poruka. ©IRITE OVAJ APEL! ... HoÊe li Bog uspeti pronaÊi 50 pravednika koji su spremni izraziti zabrinutost i dignuti glas protiv ovoga bogohuqewa?

27.4.2012.

DOMUS PACIS

vladu, Ëak iako bude morao da DaËiÊu uËini izvesne ustupke. Ako NikoliÊ pobedi, on je veÊ `kovertirao` ostavku na predsedniπtvo stranke.

Svestan je da ni on ni wegova stranka neÊe moÊi da formiraju samostalnu i homogenu vladu. BiÊe to neka heterogena koalicija, a NikoliÊ Êe morati da sa wom `kohabitira`, ako bude hteo da ostane predsednik. MoraÊe da pravi kompromise i ustupke, kao πto je veÊ uËinio u sporazumu sa Koπtunicom - da referendum odluËi odnos prema EU. Ti ustupci i kompromisi koje Êe NikoliÊ morati da Ëini su zraËak nade za Srbiju - skrenuÊe je sa puta u nigde - TadiÊevu „zemqu nedoiju”.

V. DimitrijeviÊ

3

Osvrt na nepovoqne rezultate nacionalnih snaga

VLAST NAS JE NA IZBORIMA VRAT ILA U 90-TE Mora se shvatiti da Êe nas ruπiti jedne po jedne, da Êe nam svima zapuπiti usta i stavi ti povez preko oËiju Moj prijateq sluËajno je naËuo razgovor dvojice o izborima. Obojica glasala za Demokratsku stranku i TadiÊa, jedan iz straha a drugi zbog novca. Prvi je glasao jer se boji da opozicija ne uvuËe zemqu u novi rat, a, rekao je, „ko god æeli da se otcepquje neka ide”. Drugi se pohvalio da je glas prodao za 2.000 dinara dodavπi da su „svi isti” i da je on „bar dobio neπto konkretno”.

Taj dijalog predstavqa najkraÊi i najboqi opis dela uzroka ovakvih izbornih rezultata. Sa jedne strane, u pitawu je Ëista medijska manipulacija sa ciqem izazivawa straha od promene vlasti, a, sa druge, kupovina glasova. Dakle, izbore su obeleæili strahovi i lopovluci. Strah je, bojim se, ipak ubedqivi pobednik izbora i kao takav ima najveÊi koalicioni kapacitet i samim tim najviπe πanse da formira vladajuÊu veÊinu koja Êe upravqati Srbijom u naredne Ëetiri godine. UoËi izbora upozorio sam da Êe ovo biti izbori izmeu hrabrosti da se zauzme i odbrani liËni stav i straha. Narod nije uspeo da ostane dosledan sebi i dozvolio je da ga obuzme strah. Naravno, jedan deo nije glasao iz straha, veÊ iz liËne koristi, ali je to veÊ priËa o integritetu i poπtewu i tu se nema πta dodati. B ilo je razn ih nepravil nosti, meutim, one ne umawuju pobedu straha nad zdravim razumom. Qudi su reπili da viπe veruju televizoru nego svom rasuivawu.

USPON LEVICE Vaqalo bi reÊi par stvari o narodu i tendencijama koje se jasno uoËavaju nakon ovih izbora.

Narod je dosta glasova dao leviËarskim strankama ili bar onima koje su najviπe govorile o socijalnoj pravdi i lagodnom æivotu. Narod je zapravo glasao za boqu proπlost i Tita, za malo rada i veliku platu i æivot na kredit koji nikad ne stiæe na naplatu. Kad se saberu glasovi koji su dati za leviËarske partije - DS, SPS, Pokret radnika i seqaka i partiju Joπke Broza, nazire se da Srbija skreÊe ulevo. Naravno, ne mislim da se radi o autentiËnim leviËarskim partijama koje Êe istinski brinuti za poloæaj naroda, veÊ je taj broj glasova indikativan i govori nam nekoliko stvari.

Prvo, govori nam o dubini beznaa i siromaπtva u kojem se Srbija nalazi. Drugo, govori nam da Srbi ne odustaju od svog standardnog naËina reπavawa problema - odmah i preko noÊi. Srbi vole populistiËke izjave i zaista veruju da Êe im boqitak doÊi preko noÊi. TreÊe, to govori o ukorewenosti ideje lagodnog æivota na tuim pleÊima

4

u narodu, gde bi svi voleli da rade u dræavnim firmama. âetvrto, to nam takoe govori da narod ceni autorittet i Ëvrstu ruku, pa se Ëak vladaru na neki naËin i divi ako ovaj pokaæe da je u stawu da narodu slobodu ograniËi. Zato slogani koji su bojniËki odseËni, „Ëvrsti” i „jasni” nailaze na oduπevqewe. Usled naπeg mentaliteta, nismo u stawu da preuzmemo odgovornost ni za svoje postupke, ni za svoj æivot. Æivimo simulaciju æivota, a o svim drugim stvarima neko mora da brine. Neko ko ima Ëvrstu ruku a povremeno voli da koristi i kaiπ. Samo je bitno da ne pretera, veÊ da u svemu nae meru. Peto, govori nam da narod nije svestan svog identiteta i da oËajniËki æeli da ga utopi u tui. I na kraju, govori nam dosta o poimawu ekonomije u narodu. Narod ne razume ekonomiju i tokove novca niti razume odakle se novac stvara.

Srpski seqak samo vidi da ga dræava ostavqa na cedilu i da mu πteti, a proseËan stanovnik grada æeli sigurnu i visoku penziju Ëak trinaest meseci u godini. Niko se ne pita odakle novac za PIO fond? Niko se ne pita ko Êe to da plati? Niko se ne pita πta sa industrijom, poqoprivredom, privredom. Nema lakog i brzog reπewa za nagomilane probleme.

PATRIOTSKE SNAGE Patriotska opozicija je uspeπno anestezi rana, sem Demokratske stranke Srbije, Ëiji je predsednik izloæio jednu interesantnu i autentiËnu ideju o politiËkoj neutralnosti. Na krilima ove ideje, DSS je zadræao parlamentarni status, dok su Dveri ostale ispod cenzusa, a isto vaæi i za nekada veliku SRS. U skupπtini je preostala, edna jasno patriotska i umereno desna dakle, samo je nacionalna stranka i kao takvoj joj predstoji puno posla da na pravi naËin zastupa nacionalne stavove. U tom ciqu, vaæno je da vrh DSS povuËe poteze koji Êe dugoroËno obezbediti moguÊnost a f i r m a c i j e i d e j e o n e u tr a l n o s ti i s u v e r e n o j Srbiji, a to se moæe samo uz saradwu sa drugim sliËnim neparlamentarnim strankama i patriotskim nevladinim organizacijama. Ciq je stvoriti savez organizacija koje zastupaju i brane ovakvu ideju.

Nestanak radikala sa scene ne govori niπta dobro. Naprotiv, govori da su desne i umereno desne partije u ozbiqnim problemima i da se wihov manevarski prostor suæava. Bojim se da dolazi vreme uspona levice i guπewa desnih par tija. U tom smislu, Ëini mi se da ne postoji prostor za osnivawe nove stranke na ovom politiËkom polu, bar ne u narednom periodu. Moramo svi uËiniti sve πto moæemo da barem oËuvamo ovu prisutnost nacionalne ideje koja trenutno postoji jer je i ona pod znakom pitawa, a to moæemo samo ako smo jedinstveni i dobronamerni jedni prema

Iskra 1. juni 2012.

drugima. Udruæivawe je kquËna stvar - udruæivawe slobodnomisleÊih qudi koji ovoj zemqi i narodu misle dobro.

Naravno da se ovde ne radi pre svega o podeli izmeu levice i desnice - stvar je daleko dubqa i kompleksnija - ali je to zanimqivo pomenuti poπto se tako najjasnije vide razmiπqawa i oËekivawa naroda, doæivqaja dræave, ekonomije i uloge vlasti.

POSTIZBORNA KOMBINATORIKA NajveÊi dobitnici izbora su DaËiÊ, DinkiÊ i –ilas. DaËiÊ, zato πto je pokazao da je populizam odliËna formula koja donosi glasove sluenog naroda. Pokazao je kako se vlada i da je mnogo nauËio iz perioda devedesetih godina. Plan oporavka je jasan - SPS zaposli graane u dræavnoj sluæbi, i to bar Ëetiri puta viπe graana nego πto ima slobodnih mesta a zatim im ostavi jednostavan izbor - ili Êe glasati za wega i SPS ili neÊe imati posao. Naravno, on to nije ni rekao niti ima potrebe da kaæe, takva se stvar podrazumeva. U dræavi u kojoj ne postoji industrija i privreda, a u mawim mestima je jedino moguÊe raditi u dræavnoj upravi i crpeti novac iz dræavne kase ne radeÊi niπta jednostavno i kratkovido reπewe se samo nameÊe. I eto dugoroËne formule za oporavak. Ali SPS, ne Srbije.

DinkiÊ, zato πto je joπ jednom pokazao da je prava „politiËka æivotiwa”. Uz pomoÊ lokalnih knezova i barona koji imaju veliku podrπku u svojim mestima, uspeo je da preskoËi cenzus. Koliko regularno, ostavqam vama da procenite sami. U svakom sluËaju, radi se o joπ jednoj brilijantnoj pobedi DinkiÊa. »ovek je neuniπtiv. Cela kampawa mu se svela na eksploataciju srpskih podela i mræwi, i na tome je dobio glasove. U Beogradu je obeÊavao mawi broj nebeograana, kako ne bi kvarili duh i lepotu velikog grada i oduzimali posao roenim Beograanima, dok je u provinciji propagirao mræwu prema Beogradu i zagovarao tezu da svako selo bude glavni grad. To mu je urodilo plodom, kao πto je urodilo plodom i obeÊawe o besplatnim akcijama od po hiqadu evra. I tu se nema viπe πta dodati. Ponekad pomislim da narod boluje od Alchajmerove bolesti, uz sve duæno poπtovawe prema narodnoj muci.

–i la s j e p o b e di o j e r Ê e p o s le i z b o r a ojaËati i na grad u, i u stranci , i postati najozbiqniji kandidat za novog predsednika DS. Pokazao je da je na gradu nedodirqiv. Onih Ëetiri hiqade dinara koje su poslate penzionerima pre roka su se itekako isplatile.

Nova vlada Êe, po mojoj proceni, biti sastavqena od DS, SPS i URS-a. Mislim da je LDP tek rezervna varijanta. Jedino πto je loπe u toj kombinaciji je poznata sklonost DinkiÊa da sruπi ili oslabi vladu pre kraja mandata. Ali to na stranu, ovo je najrealnija kombinacija, uz mawine.

LDP je takoe ozbiqan kandidat za novu vladu, dok bi sve ostale kombinacije u kojima SNS pravi v l a s t m o r a l e b i ti p l o d u s p e ha N i k o l i Ê a n a

Iskra 1. juni 2012.

predsedniËkim izborima, πto je malo verovatno, ali ne znaËi da ga ne treba podræati i dati sve od sebe da TadiÊ, koga je opila vlast i koji prelazi svaku granicu prihvatqivog i dozvoqenog, sie sa vlasti. ©TA DAQE? Uprkos svemu, ostaje Ëiwenica da je medijska manipulacija bila velika, da su izbori bili prepuni nepravilnosti. Treba samo pogledati snimak sa izbora u ZajeËaru i videti o kakvim se manipulacijama i kraama radi. ©ta tek reÊi za kombi pun para koji je kruæio ulicama Novog Sada?

Mogu samo zamisliti πta se dogaalo u mawim mestima ukoliko su se takve stvari dogaale u velikim gradovima. O plaÊawu i prevoæewu Roma do biraËkih mesta da i ne govorim. U ovakvim okolnostima izborni rezultati ne predstavqaju nikakvo Ëudo. Srbija se i definitivno vratila u vreme poznih 90-tih, kad je demokratski poredak bio jednako demokratski kao i ovaj danaπwi. Mada, nekako se ne mogu oteti utisku da bi uz ovakve medije MiloπeviÊ vladao joπ bar 20 godina.

Izbori su bili neregularni i nedemokratski u svakom smislu, i u kontekstu same procedure, i u kontekstu satanizacije odreenih stranaka i medijskog m raka . Narod je glasao, ipak, dosta razoËaravajuÊe ukoliko se imaju u vidu prilike u kojima se Srbija nalazi. Time je pokazao da je izgubio identitet i kolektivnost, Ëak i oseÊaj za realnost. Wegova procena odnosa oËigledne πtete i koristi nije bila dobra i dalekovida, i to Êe koπtati i narod i dræavu. ImajuÊi u vidu da je protivkandidat TadiÊu u drugom krugu NikoliÊ, verujem da se NikoliÊu mora pruæiti podrπka, bez obzira na stavove koje svako od nas moæda ima o napredwacima. Jedina πansa da predsednik koji dozvoqava ovakve manipulacije i izborne krae ode sa vlati jeste davawe podrπke NikoliÊu. U suprotnom, Ëeka nas proπ irivawe autonom ije Vojvodine, zatvarawe pitawe Kosmeta, i otvarawe pitawa Raπke oblasti u meunarodnim krugovima.

To se ne sme dozvoliti, u pitawu su ozbiqni nacionalni interesi i kao takvi prevazilaze sve liËne strasti i politiËke i patriotske podele.

Pitawe je trenutka kada Êemo saznati da su jedini koji mogu podræati NikoliÊa u drugom krugu patriotske stranke, pre svih Koπtunica i voe Dveri. I to dovoqno govori o trenutku, ali i o NikoliÊu. Vlast Êe uËiniti sve da TadiÊ pobedi, apsolutno sve i poπto se neÊe prezati ni od Ëega, treba reÊi da smo se vratili u devedesete i da se bojim da Êe ovu vlast morati da ruπi ulica, ma kako mi bilo muËno da to priznam. I neÊe mnogo proÊi do tada.

A i naπe su se komπije veÊ osilile.

Premijer Turske, ohrabren rezultatima u Srbiji, najavquje i vojnu pomoÊ kosovskim Albancima ukoliko zatreba. Incko smatra da su i u okruæewu stvoreni uslovi za f unkcionalni ju BiH , πto zapravo znaËi da Êe se pritisci na Republiku Srpsku intenzivirati, dok kosovski zvaniËnici p o d r æa v a ju p r o e v r o p s k u v l a du u Srbiji.

5

Rezultati izbora pokazuju

SRBIJA ODLU»ILA DA SE NE MEWA Srbija je 6. maja odluËila da se ne mewa.

Pred dræavom nije otvoren novi politiËki horizont, EU ostaje tema vaænija od dræavne celovitosti i ekonomije, a predstojeÊe formirawe nove vlade i drugi krug predsedniËkih izbora vode u nacionalnu depresiju, koja jedino moæe da pokreÊe perpetum mobile srpske politike zvani i „EU i Kosovo” Da srpskog Olanda neÊe biti, znalo se joπ u trenutku kada su izbori u Beogradu raspisani. Pa ipak, srpski izbori tako drastiËno su se, po politiËkom odjeku, razlikovali od izbora u Francuskoj i GrËkoj. Dok Francuska i GrËka pokazuju odluËno nemirewe sa krizom i politikom πtedwe EU, od Ëega se Briselu diæe kosa na glavi, Srbija nije uspela da otvori novi politiËki horizont pred sobom.

Ona je u dve glavne kolone i nekoliko mawih glasala za stara lica, meu kojima ubedqiva veÊina nudi istovetnu politiku pribliæavawa Briselu. Zato ne treba da Ëudi πto je Savet Evrope, dan nakon izbora, oduπevqeno pozdravio demokratski proces u Srbiji i izrazio zadovoqstvo zbog toga πto je najveÊi broj glasova dat proevropskim strankama.

Isto zadovoqstvo izraæeno je i u Vaπingtonu. Tamo je saopπteno da Êe Bela kuÊa nastaviti da sarauje s vladom Srbije na planu evroatlantskih integracija, ma ko da je formira.

Vlast nas...

Sve ovo govori da moramo da zbijemo redove i pokuπamo da promenimo neπto dok ne bude kasno.

Srbija je pred raspadom i nestankom. Svako ko to ne razume i ne vidi, svako kome su vaænije liËne strasti od Srbije neka ne izae na izbore. Svi ostali, koji su pre svega patriote i vole svoju otaxbinu, treba da daju sve od sebe, pa ma kakav rezultat bio. Treba pokuπati. U suprotnom, niko nam neÊe biti kriv sem nas samih i niπta neÊe preostati sem meusobnog obraËunavawa.

Mora da se shvati da Êe nas ruπiti jedne po jedne. Mora da se shvati da je sada otvoren put vlastodrπcima da zavrπe sa pitawem Kosmeta, jer upravo smatraju da su za to dobili podrπku naroda, mora da se shvati da Êe doÊi do ukidawa Ustava.

Mora da se shvati da Êe nam uskoro svima zapuπiti usta i staviti povez preko oËiju. Moramo da se borimo i, ako izgubimo, da se borimo daqe, ali ovog puta ujediweni. Ili tako ili nas uskoro neÊe biti. A tada viπe niπta neÊe biti vaæno, sem „Ode radosti” kojom se demokrate zakliwu æutoj zvezdi na plavoj tkanini.

Novi standard, 9.5.2012.

(Podvukla - Iskra)

6

MILAN DAMJANAC

Jelko Kacin, izvestilac Saveta Evrope, podsetio je istovremeno zvaniËni Beograd da jedi no dijalog s Priπtinom i primena postignutih spo razuma, meu kojima je i onaj o upravqawu granicom, u stvari nema alternativu, ali su to mediji u Srbiji uglavnom preÊutali.

Tako EU, ma ko da formira vladu u Beogradu, ostaje tema vaænija od dræavne celovitosti i ekonomije, a predstojeÊe politiËke igre i drugi krug predsedniËkih izbora vode u dubqu nacionalnu depresiju, koja jedino moæe da pokreÊe perpettum mobile srpske politike zvani i „EU i Kosovo”.

Stranke koje su æelele da budu alternati va proevropskoj politici doæivele su nesvaki daπwi debakl. Osim DSS-a, koji je uprkos loπoj medijskoj poziciji ostvario donekle zapaæen rezultat, pokret „Dveri” i „SRS” ostavili su izvan Narodne skupπtine politiËku voqu skoro 10% glasaËa.

Postavqa se pitawe hoÊe li graani i z v e π ta j Srbije, posle izbora, dobiti Antikorupcijske agencije o novcu, potroπenom na kampawu. Bilo bi zanimqivo spoznati taËnu koliËinu i izvorno poreklo tog novca. Tim pre πto je agresivna kampawa bila odluËujuÊa, da G17 plus u uniformi Ujediwenih regiona Srbije preskoËi izborni cenzus.

Bilo bi joπ zanimqivije analizirati rad medija tokom izborne kampawe i to iz ugla proklamovanih evropskih standarda i demokratskih sloboda. Tuæna je Ëiwenica da je medijska sloboda u Srbiji danas znatno mawa, nego pre 12 godina. Pokazalo se da su nedemokratski mediji, kada brane proevropsku politiku, itekako dobro doπli.

Kada smo kod kontrole medija, vredi pomenuti gradonaËelnika Beograda Dragana –ilasa. On je u tom smislu paradoks ovih izbora. U Srbiji je Ëesto prepoznavan kao politiËar i poslovni Ëovek, Ëije firme komercijalno-mar ketinπkim stegama kontroliπu træiπte medija.

Ali, upravo je on odneo najubedqiviju izbornu pobedu.

ZahvaqujuÊi izgradwi novog, velikog mosta u Beogradu, modernizaciji ulica i parkova, uvoewu novih tramvaja i joπ kojeËemu, uspeo je da ubedi graane u svoju efikasnost, struËnost i e n e r g i Ë n o s t , up r k o s b r o j n i m o p t uæ b a m a za birokratizaciju gradske uprave i korupciju. On je, dakako samo u simboliËkoj ravni, moæda jedini Oland ovih izbora.

Sajt: <serbian.ruvr.ru> 8.5.2012.

Branko ÆujoviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. juni 2012.

MILOVAN DANOJLI∆

MI, KONTROVERZNI Kad Ëujem ili proËitam da je neko „kontroverzna liËnost” bez oklevawa stajem na wegovu stranu. Uz naklonost prema tako ocewenoj osobi ide i odbojnost prema ocewivaËu kao zastupniku osveπtanog poretka i glasu ispravnomisleÊe mnoæine, Ëije su vrline duhovna lewost i navika probitaËnog prilagoavawa. Usamqeni svojeglavac, koji misli svoju misao, u tragawu za istinom svakako je na boqem putu od brojno nadmoÊnih praznoglavaca. On je, uz to, spreman da za ono πto misli plati cenu ponekad vrlo visoku - πto se za branioce opπteprihvaÊenih stavova ne moæe reÊi.

Niπta ne rizikujuÊi, oni su dvostruko nagraeni za druπtvenu pristojnost: uz olakπano napredovawe osvajaju i umirujuÊi duπevni spokoj.

Marsela, junaka Moravijinog „Konformiste”, usreÊuje Ëiwenica πto ne odudara od okoline. Svaki poredak se dræi na lojalnosti glavnine svojih podanika, a napreduje zahvaqujuÊi onima koji krπe pravila. * Na stranu Gintera Grasa, koga napadaju zbog „kontroverzne” pesme „Ono πto treba reÊi”, stao sam pre nego πto sam proËitao inkriminisani tekst. U wemu, razume se, nema antisemitizma, sem ako se u tu kategoriju ne svrstava svaka kritiËka reË na raËun sadaπwe izraelske vlade.

RastuÊa zategnutost izmeu jevrejske i persijske dræave ugroæava planetarni mir, i svaki pokuπaj smawewa napetosti je plemenit Ëin. Grasova pesma u prozi je pisana sa Ëasnim pobudama. To su osetili i neki istaknuti izraelski pisci (Amoz Oz, David Grosman, Sajed Kaπua) odbivπi da potpiπu protestnu peticiju. Drugi, kojima Grasov pristup nije po voqi, smatraju da bi nemaËkog nobelovca, ipak, trebalo sasluπati. Pisac koji je zaπao u devetu deceniju æivota ne upuπta se u ovakve istupe iz nepromiπqenosti ili samoreklamerstva. Oπtrica kritike je usmerena i na nemaËko sauËesniπtvo u izraelskim ratnim pripremama. „Sit sam zapadwaËke hipokrizije!”, uzvikuje pisac. O, kako ga razumemo! U odgovoru na klevetniËku kampawu Gras pomiwe „æurnalistiËku hordu” koja je, po obiËaju, povela hajku.

Moæda nije najboqi trenutak da ga pod-

Iskra 1. juni 2012.

seÊamo kako, uoËi i u toku bombardovawa Srbije, nije uzeo rastojawe prema „novinarskoj ruqi” koja je, sada, i wega spopala.

Verovatno u dobroj veri, a loπe obaveπten, pristao je da urla sa wom. ... Pre mnogo godina urednik jednog nedeqnika je Grasu i meni priredio veËeru u restoranu ispod Avale. Susret je protekao u sporewu (oko nekog filma ili rediteqa, Ëini mi se). Gras je, na kraju, primetio da meni niπta na svetu nije dobro. Priznajem, naknadno, primedba sadræi zrno istine.

OgraniËeno poznavawe jednog obojici stranog jezika, kojim smo se sluæili, nije nam dopuπtalo nijansirawe, pa nam se diskusija svela na niz krutih izjava i iskquËivih tvrdwi. DomaÊin veËere se nije upuπtao u raspravu, pustio nas je da se iznurimo.

Kontroverzni qudi imaju teπkoÊa i u meusobnom opπtewu. * Kontroverzan znaËi sporan i protivreËan; u sukobu sa okolinom, ali i sa sobom. Oni koji nas opomiwu na red doæivquju nas kao prestupnike, a mi wih kao æalosne posluπnike.

Pokornog graanina lakπe je navesti na ratni zloËin nego na samostalno rasuivawe. Dosledno razmiπqawe ponekad vodi do zbuwujuÊih zakquËaka; za to se traæi hrabrost, s one strane vladajuÊeg morala i politike. Uzor takve hrabrosti ostavile su nam dve liËnosti ugraene u temeqe naπe civilizacije - Sokrat i Isus Hrist. Prvi je postradao za slobodu miπqewa, drugi za qudsku besmrtnost. Od wih, danas, nemamo boqih uËiteqa i pouzdanijih putovoa. A tek wih su savremenici dræali za nepodnoπqive kvariteqe igre... * „Otkud mu pravo da se ponaπa kao slobodni elektron?”, Ëulo se, nedavno, na sastanku jednog profesionalnog tela.

Ovo se pravo ne dobija na poklon; ono se, u nuædi samoodræawa, prisvaja. Misliti, znaËi misliti drukËije. UzdiÊi se bar za jedan pedaq iznad najmaweg zajedniËkog imeniteqa suewa i delovawa. Vek nam prolazi u uzdræavawu, u zataπkavawu sebe; tupo gledamo u ono πto nas okruæuje, onako

7

Mi, kontroverzni... kako se buqi u vozilima gradskog saobraÊaja. Tek kad dogori do noktiju, trgnemo se i otkrijemo u bolnoj neprihvatqivosti.

KritiËka uzdræanost je pogodba naπe uspravqenosti pod suncem. To vaæi kako za pojedinca, tako i za zajednicu kojoj pripada.

U posledwe vreme, u naπ prostor je ubaËen virus straha od slobodnog rasuivawa.

GovoreÊi, saobraæavamo se sa modelima koji su izvan i iznad naπeg æivotnog horizonta. Smeπno je, i tuæno, sluπati srpskog pisca koji nastupa kao da je ministar spoqnih poslova, birajuÊi reËi koje Êe okupatoru i ratnom pobedniku biti po voqi! UkoËeni, osluπkujemo πta bi nam ko mogao zameriti...

Neki su se, oËigledno, podastrli viπe nego πto nalogodavci oËekuju. * Odupirawe je znak æivotnog zdravqa i duhovne izdræqivosti. Bivπi reæim je sva nepodobna miπqewa proglaπavao za neprihvatqiva; demokratski poredak na wih ne daje ni prebijene pare. Paradoks, koji to nije: u autoritarnom poretku protivnici su viπe poπtovani, nego u vajnoj demokratiji. Ondaπwi upravqaËi su mislili da svako ko je normalan mora da prihvati vladajuÊu ideologiju. U wihovom dræawu bilo je i elemenata deËje psihologije: hteli su da budu voqeni, neslagawe ih je bolno pogaalo. Nepristajawe su primali kao izraz zle voqe. Novi upravqaËi su praktiËni nihilisti: onoga ko nije s wima dave Êutawem. * Otkako znam za sebe gajim slabost prema kontroverznima, izopπtenicima, marginalcima, divqim misliocima i otpadnicima, od monarhista do staqinista, prema svima koji dostojno nose svoj krst.

Tako sam se zbliæio i sa Radovanom ZogoviÊem koji je, bojkotovan sa raznih strana, trinaest godina proveo u kuÊnom karantinu. Desanka MaksimoviÊ mu je tajno nosila woj poverene narudæbine za prevoewe »ehovqevih priËa, da bi mu potom ustupila honorar za posao koji je izdavaË objavqivao pod wenim imenom.

Douπnik, nastawen u sobi do pesnikove, slab poznavalac ruske kwiæevnosti, izvestio je Sluæbu da kuÊni pritvorenik piπe „nekakve pripovetke”. Ni Desanka, ni ja nismo bili ZogoviÊevi istomiπqenici.

Divili smo se ærtvi koju je kao izopπtenik

8

plaÊao. ZogoviÊ je, sa æaloπÊu, zakquËio da od mene nikad neÊe postati marksista.

SluπajuÊi me jednom kako negodujem protiv neke nepravde, rekao je direktoru „Nolita”: „E, kakav bi ovo komunista bio, samo da je æiveo u staroj Jugoslaviji!” Ne verujem da bih bio dobar Ëlan bilo koje, pa ni wegove stranke, ali i daqe jatakujem svima koji stradaju za svoja uverewa - haπkim optuæenicima, pa i progowenim komunistima. Oni su nezgodni jedino kad dou na vlast. * Ne volim da sluπam naredbe, ni da nareujem. Ne zapovedam ni svojoj deci.

Viπe volim da otrpim poneki wihov bezobrazluk, nego da me se plaπe. Stid me je svake situacije u kojoj sam od nekog jaËi.

Cena neuklapawa zna biti i zabavna, kada se gleda sa distance. Svojevremeno su me, posle prvog trimestra, izbacili iz ©kole rezervnih oficira u BileÊi, Ëime mi je, poπto nisam bio diplomirao, produæeno sluæewe kadra za pola godine.

Obrazloæewe: dugaËak jezik, nepoznavawe strojevog koraka i nedostatak odluËnosti, neophodne dobrom stareπini. Od oko hiqadu pitomaca iskquËili su nas desetak kao πkart. Meu odbaËenima je bilo i takvih kakve neka stroæa komisija ne bi pustila ni u trupu. Poπto su u ©koli procenili da sam, ipak, snalaæqiviji od ostalih πkartiranih, odredili su me za vou puta do kasarne gde nas je Ëekao novi raspored. U NikπiÊ smo stigli u ranu zoru. U oËekivawu voza za Titograd, grupa koju sam vodio se prihvatila mesnog doruËka koji nam je podeqen u ©koli. Ispostavilo se da nijedan od pitomaca nije znao kako se otvara konzerva.

Iπao sam od jednog do drugog i vrteo u krug kqunasti noæiÊ.

Jutro je bilo sivo i prohladno; staniËna Ëekaonica prqava. Stideo sam se poloæaja u koji sam dopao. Danas se ponosim: nikome se ne moæe dogoditi ono πto mu ne priliËi.

To nije bio kraj mojih veza sa gradiÊem „na kamenu hercegovskom”. Pre desetak godina dobitnici kwiæevne nagrade „Svetozar ∆oroviÊ” su proglaπeni za poËasne graane BileÊe. Meu wima sam i ja.

30.4.2012.

„PE»AT”, br.213

Iskra 1. juni 2012.

Prizivawe ostvarenih „dela” Demokratske stranke

ZA TADI∆EV NOVI MANDAT Na posledwem kongresu DS-a, u decembru 2010, bio je samo jedan diskutant, πto je dalo povoda MiÊunu, kao starom demokrati, da kasnije provuËe kao svoju ideju, a vaqda i potrebu, da u DS treba da se ËeπÊe vode diskusije.

Da je uspeo, vidimo - nije, jer na posledwoj sednici Glavnog odbora Demokratske stranke, u centru Sava, nije bilo ni jednog diskutanta. Iako je na woj bilo mnogo opredequjuÊih stvari, a pre svega, kako i s kim na izbore. Meutim, ako bi se poπlo od onoga, πto dve najglasnije dame u stranci, Trivanka i Kolunxika, neprestano ponavqaju, da su oni svi jedinstveni i jednoduπni u svojim mislima, kao i wihov πef, to bi te i takve jednosmerne diskusije bile samo traÊewe vremena.

Uostalom, da je to tako i nikako drugaËije, vidi se i po tome πto ni ostale dve koalicione st r a n k e u v l a s ti , n i su , t i m p o v o d o m , d r æ a l e nikakve πire i opπirnije sastanke. A i zaπto bi, kraj tolikogodiπwe saglasnosti i saradwe. Sve ostaje po starom, kako je veÊ rekla Jelena Trivan.

Pogotovo sada, sa kandidaturom EU u ruci.

To „staro” i takoreÊi „uhodano” omililo se i predsednici tzv. Parlamenta, prof. dr Slavici, te je, pre neki dan i najavila onako kako to veÊ ona ume: zavodqivo i nekako stidqivo, umilnim æenskim glasiÊem, da bi ona najradije ostala sa DS-om u koaliciji, i sa wima u nove radne pobede, kako na unutraπwem, tako i na inostranom planu, kao i do sada.

A zar tu istu æequ nije izrekao i wen πef, kako mu je milo i drago da je ova Vlada, u kojoj se nalazi i SPS, ostvarila ono πto je DOS joπ 5. oktobra uzaludno najavqivao. Obuzet tom dalekoseænom radoπÊu, i u Briselu, i u Beogradu, i u Jagodini, pustio je na voqu svom, kaæu, lepom glasu, pevajuÊi pesmu „Miqacka”, mada bi sa naπeg „nacionalnog interesa”, boqe bilo da je pevao „Oj, Moravo, moje selo ravno!”

Meutim, morao bi da se seti i πta su on i wegov SPS uËinili, sve u zajednici sa DS-om, dabome i sa G-17 da bi do te kandidature doπlo.

Ova nije nikako doπla kao plod diplomatskih nastojawa, veÊ daleko viπe, sa ispuwewem tolikih sudbinskih i poniæavajuÊih uslova koji su EU i SAD postav qa li kao neod loæ ne, al i i kao nedoliËne za jednu samostalnu i nezavisnu dræavu.

Pri tom, nije reË samo o Kosmetu, i o svem onom πto je po diktatu Zapada uËiweno, πto niko æivi ne zna, a moralo bi o svemu tom najpre Narodna Skupπtina da zna i da ona sve to odobri, ali tako neπto ne moæe se ni zamisliti.

Jer, mi samostalnu i nezavisnu Skupπtinu, od naroda izabranu, nemamo, veÊ onu koju su, posle izbora, lideri stranaka imenovali. I prema tome, sve ono πto radi prosrpski predsednik i wegova troËlana vladajuÊa koalicija, nema potrebu nikakvog odobravawa, niti pak prethodne saglas-

Iskra 1. juni 2012.

nosti, jer je ovom Skupπtinom samo umnoæena wihova personalnost i wihovo htewe.

Ona je tek jedna formalnost, formalne parlamentarne demokratije. »ak i u vreme Tita, neki su se wegovi poslanici, kao Zarija MartinoviÊ i Zagorka PeπiÊ - GoluboviÊ, dizali sa svojim suprotnim miπqewima!

I πta sad tu ima da traæi SPS ili G-17, kad je πef dræave u svojstvu πefa DS-a nedavno, naloæio DS-u da mora da pobedi na narednim izborima.

Baπ tako - naredio.

I kao uzgred, pomenuo da Êe, poπto sama DS neÊe moÊi da obrazuje vladu, postojati moguÊnost koalicije, ali samo sa onim strankama, koje, kao koalicioni partneri, moraju da se slaæu sa DSovim vitalnim i æivotnim pitawima za Srbiju i za graane.

Dakle, ima da budu tek i samo Êerke ili filijale DS-a! „Ovi izbori imaju presudnu vaænost jer, ukoliko pobede qudi koji su kreirali devedesete - nasiqe nad qudima, drugim narodima i religijama i samodestrukciju, mogu Ëitav proces zapoËet dvehiqadite, Ëitavu ideju evropske, modernizujuÊe Srbije, koja mewa sistem vrednosti i poboqπava kvalitet æivota, mogu pokrenuti proces unazad”...

Na sednici Glavnog odbora DS u centru „Sava”, TadiÊ, koji je toliko Ëudnih izjava iskazao, zatraæio je apsolutnu mobilizaciju Ëlanstva DS, graanstva i intelektualaca, kako bi se to spreËilo. (Dakle, poπtena inteligncija stupa opet na scenu!) „Demokratska stranka mora da pobedi na izborima i predstavnik Demokratske stranke Êe posle izbora opet biti premijer. HoÊemo da vodimo politiku pomirewa, saradwu sa svetom, ali prevashodno hoÊemo da postanemo zemqa Ëlanica Evropske unije u kojoj se Ëuva (!) identitet svih nacionalnih zajednica”, i zatraæio podrπku za takav predlog, dodajuÊi da je i „vlada DS Ëinila greπke, ali je ostavila i dela iza sebe: pohapsila je kriminalce, zavrπila saradwu sa Haπkim trib u n a l o m , i z g r a d i l a m n o g e p ut e v e i m o st o v e , reformisala vojsku, krenula u reformu poqoprivrede i kreirala novu atmosferu u dræavi...a veliko je ostvarewe i ovo πto smo postigli transformiπuÊi naπe druπtvo u graansko, u kome qudi poπtuju jedni druge, svaki identitet, etniËku pripadnost, religijsku posebnost, ali i politiËku razliËitost... Srbija, za razliku od mnogih zemaqa u okruæewu, ostaje uspravna, ËuvajuÊi svoje potencijale, i zato Êe pobeda DS-a na narednim izborima, biti garancija tih vrednosti i u buduÊnosti...”

Jedva da ima smisla komentarisati sva ova „dela” koja je prosrpski predsednik i πef DS-a pobrojao, pozivajuÊi sve graane da se zbiju oko tih dela, oko DS, kao jedinoj garanciji buduÊnosti

9

Za TadiÊev...

Srbije.

Aferim!

Naravno i dabome, nedoliËno je u „delima” Vlade DS-a, pomiwati hapπewe kriminalaca, kad se zna da nijedno kriminalno delo veÊih razmera nije razreπeno, veÊ i zato πto su u sva ta „dela” umeπane i same vlasti; hvaliti se „zavrπetkom s a r a d w e s a H a π k i m t r i b u n a l o m ” , k a d j e ta j „zavrπetak”, sa preko 1000 godina robije, bez verodostojnih dokaza, udeqen samo Srbima, od kojih nikoga srpska vlada nije uzela u zaπtitu.

Doduπe, oni i nisu srpska vlada, veÊ „Vlada Srbije”. Ili, pak, rasturawe vojske, nazvati wenim „ r e f o r m i s a w e m ” , k a d j e u s v o j e n a s tr a te g i j a odbrane zemqe, sva podreena pomoÊi sa strane, tj.

NATO formacijam a! Koji su to putevi koji su izgraeni, ili su to oni mostovi sa kojima su generacij ama stavili kamen oko vrata ?, veÊ o æeleznicama i nema πta da se kaæe, one stoje. I najzad, kao vrhunac plitkih obmana, izjavio je da je ova vlast „krenula u reformu poqoprivrede i kreirala novu atmosferu u dræavi”.

I poπto su srpskom narodu oduzeli sve, od imena i imovine, do prava da se brani od vekovnih neprijateqa, pa ga Ëak i naterali da samog sebe proglasi za zloËinca, sad hoÊe, vedra Ëela, na izbore, verujuÊi da je narod veÊ zaluen, da je uveren da Êe bez wihove vlasti, neizostavno propasti. KonaËno, poπto je u wihovim rukama, ta presvetla kandidatura za EU, da bi joj dali i materijalne osnove, odræali su tzv. „B iznis forum”, na Kopaoniku, sa glavnom temom - πtedwa!

Kakvo licemerje!

Dok je premijer CvetkoviÊ, istina, poπteno priznao „da nij e ostalo mnogo prostora za ekonomske uπtede”, „kad smo pravili buxet pretpostavqali smo ekonomski rast od 1,5%, sad, pak, smo na stanoviπtu da Êe verovatno biti 0,5%”...

Dakle, sunovrat... Niko, pa Ëak ni lepa, razborita i umna Jorgovanka TabakoviÊ nije rekla, ono πto je morala da kaæe: „Kakva πtedwa, Bog vas video, zar ovo traæewe puteva πtedwe, nije moglo da se obavi u Beogradu, veÊ da se, o dræavnom troπku, zapuca Ëak na Kopaonik! Ko Êe ovu drskost da plati?”

A ko zna, moæda to nije rekla, poπto je obaveπtena da je ceo Kopaonik otkupio onaj „πeÊerko od 9 evra”, pa moæda Êe on sve to, kavaqerski, sada da plati, tj. biÊe sve xabe.

Bre gde god dirneπ, provalija se otvori.

Gde se samo naoπe sa tim umeÊem.?!

Doduπe, ima jedan koji je pokrao socijaliste, i na wihovim idejama napravio od svoje Jagodine, mali socijalistiËki raj. Ali, vraga, ni on nije sav od crvene farbe. Pisali smo veÊ o tome, verujuÊi da Êe u wemu, Srbin da prevlada. Kad on, ovih dana, organizovao „teferiË” u Jagodini, za elitu, za sve one koji kandidaturom maπu kao svojim - ponosom.

I dok se oni vesele nad svojim opelom, otvorio se joπ jedan ponor, koji je prosrpski predsednik i πef DS-a, zaboravio da uvrsti u onaj miriπqiv trag koji ostavqaju za sobom.

10

Obrazovawe!

Ima veÊ nekoliko godina otkako je prosrp ski predsednik najavio strategiju obrazovawa, v e z uj uÊ i j e z a E U , p a d a k l e i z a B o l o w s k u deklaraciju. Nije proπlo mnogo vremena kada je on izrazio jednu krajwe suvislu misao, po kojoj smo mi siromaπna zemqa, i da se mi ne moæemo takmiËiti sa evropskim bogatim zamqama, i da po wihovim standardima gradimo akreditacije na svim nivoima naπeg obrazovawa. Joπ preciznije, rekao je da mi πkolu treba da gradimo prema naπim moguÊnostima i naπim potrebama. Bravo!

VeËni Jovan RistiÊ je povodom pokuπaja da se vrπqa po naπem πkolstvu rekao: „Kontrola i propisivawe nastavnog plana i programa u srpskim πkolama, to je povreda suvereniteta Srbije, koja kao nezavisna dræava, vlasna je davati pravac svojim πkolama”. Bravo!

Naæalost, samo jedno „bravo” moæe da ostane. Jer, po diktatu i kontroli naπem obrazo vawu se neprestano propisuje i plan i program.

Molio sam Milicu Areæinu, kao bivπu direktorku Prve beogradske gimnazije, da kao struËno i obaveπteno lice, sa svim saznawima iz svoje dugogodiπwe prakse, iskaæe svoj kompetentan sud o naπem danaπwem πkolstvu, za koje mi je uzgred, rekla da je u katastrofalnom stawu.

Jedan oËajni ministar sa oËajnim okruæwewem, kojima je sada dodata joπ i - nauka, u svojim javnim nastupima, prosto nema πta da kaæe. ©kole su optereÊene svakojakim novotarijama, poËev od opisnih ocena za ake, do plateænih seminara za nastavnike, koje im dræe isluæeni profesori po ranijim programima, na „novim”, „proevropskim” osnovama, iako sami naslovi tih seminara nemaju blage veze sa naslovima predmeta koje polaznici seminara. Predaju svojim uËenicima! Uz to su πkole optereÊene nepregl ednom administracijom, koja sama po sebi je mnogo koπta, dok ministar prosvete neprestano kuka kako se malo izdvaja za obrazovawe. Sem toga nema πta da radi, sa svojim brojnim okolnim personalom.

Ovih dana javio se i rektor KovaËeviÊ, koji je izneo da se sprovoew em tzv. Bolow ske deklaracuije stalo na pola puta, i sad se stoji u mestu, πto i nije tako loπe, utoliko pre πto niko æivi ne zna πta je uopπte ta Deklaracija!

Koliko je procurilo u javnost, zna se da su tzv. osnovne studije svedene na tri godine, a ako se æeli diploma, onda se mora ostati joπ godinu dana na fakultetu. Pri tome, ostaje jedno osnovni pitawe; ko je i kada skratio naπe ranije studije na tri godine, tj. wihov plan i program, i πta se to uËi u Ëetvrtoj godini, da bi se dobila diploma.

Rektor nas obaveπtava da se, zbog nadolazeÊih inostranih firmi, moraju zvawa naπih studenata uskladiti sa zvawima, koji posto je u obrazovawu tih gostujuÊih firmi!

Znano je da smo mi i u Srbiji i u Jugoslaviji, izmeu dva rata, imali bezbroj stranih firmi, koje su zapoπqavale naπe diplomirane studente, ne traæeÊi od wih da se prilagode obrazovawu u zemqama tih stranih firmi!

U Italiji koja nije prihvatila deklaraciju (Kraj na str. 12/2)

Iskra 1. juni 2012.

звештај тима вери за преглед бирачког материјала

О А А О А JА А О « О А О O ОJ А«

ећ на малом узорку прегледаног бирачког материјала у епубличкој изборној комисији потврдило се све што смо претпостављали о огромној крађи на овим изборима. аш тим који прегледа бирачки материјал је саботиран у нормалном раду: сатима се чека материјал, није дозвољено снимање ни фотографисање уочених неправилности, а све то на основу чега ћемо поднети кривичне пријаве против одговорних накнадно може бити замењено као доказни материјал. во само неколико примера до којих смо до сада дошли. регледом дела бирачког материјала из 10 општина са укупним узорком од 195 бирачких места установљено је да постоји веома основана сумња да је извршена озбиљна изборна крађа великих размера.

а основу увида у материјал разоткрили смо основни метод крађе избора који се заснива на манипулацији неуобичајено великим бројем неважећих листића. о се посебно види на појединим бирачким местима где је број неважећих листића био од 4.5% до чак 17%.

Устанољено је да је велики број листића грађана који су гласали за вери очигледно претворен у неважеће гласачке листиће. оред осталог установљено је да је то урађено и за не мали број гласачкух листића листа: , , , О О и осталих. сто тако уочен је и велики број листића који су били исправни али за које се не може утврдити за коју је листу гласач иницијално гласао. оначно, на појединим бирачким местима уочен је статистички неубичајено већи проценат незаокружених гласачких листића који су убацивани на рачун избацивања листића вери и осталих листа. Основано сумњамо да се крало на бирачким местима где није омогућена контрола и у ошптинским изборним комисијама где су се сливали резултати. умња се и да се центар додатног штимовања налази у лужбеном гласнику јер се тамо налази део бирачког материјала који би требао да се налази искључиво у -у, што је преседан у изборној пракси.

других учествују и У , и .

• з ове групе наводимо посебну технику код којих су поред вери заокруживане и листа изнад и листа испод тј. и .

• осебно је провидан случај са бирачког места аљево 16 у коме је листић за вери заокружен верјанским симболом огородице са ристом. акнадно су заокружене још три листе класичним начином заокруживања.

• еуобичајено много поништених гласачких листића на великом броју бирачких места је онај код којих су уредно заокружене све листе. Уочава се да сви овакви листићи за одређено бирачко место рађени истим стилом заокруживања. ример ирачко место рачар 34. а овај начин се најбоље крије чија је листа оштећена. апомињемо да смо уочили и праве поништене гласачке листиће и то углавном брзо прецртане, дописане неком новом листом, написане уврдељивим садржајем или цртежом и сл. ешко се може закључити да има много доконих незадовољних и неопредељних гласача који би редом заокруживали све листе. лучај непопуњених белих гласачких листића међу неважећим: • а појединим бирачким местима уочен је неубичајено велики број празних гласачких листића међу неважећим што асоцира да је корекција учињена тако што је убачен већи број празних а избачен идентичан број листића за вери и других изборних листа које су покрадене. а ован начин би се не би мењао број гласача који је гласао.

• ао посебно карактеристичан случај је бирачко место ¼ - 10 у коме је скинут листић са бирачке кутије који је био излепљен селотејпом и као незаокружен стављен међу неважеће листиће.

• сто је карактеристично да је на појединим бирачким местима вероватно због мањка времена ова техника коришћена као једина или доминантна:

• отпуно регуларани листићи са заокруженим бројем 8 за вери међу неважећим листићима. ример бирачко место аљево 28.

o ирачко место опот 11 где је од свих 9 неважећих листића свих 100 % неупотребљених листића. o ирачко место аљево 40 од 10 неважећих листића 7 тј. 70% су непопуњени гласачки листићи. o ирачко место тара азова 17 где је од укупно 39 неважећа листића укупно 17 непопуњених што је око 39% o ирачко место тара азова 12 где је од укупно 34 неважећа листића 12 непопуњених што је око 35%.

• еважећи листићи код којих су ример бирачко место аљево 58. Ове комбинације су се понављале и за , , О О и сл. анимљиво је да је на овај начин пронађен готово занемарљив број гласачких листића у којима поред

а основу увида у број тзв. белих листића основамо сумњамо да је ова изборна крађа дуго припремана и заснована на манипулацији бројем неважећих листића.

оред осталих коришћене су и следеће технике на готово свим бирачким местима за која смо имали увид а за и које наводимо карактеристичне примере:

• истићи где су заокружане вери али онда на карактеристично идентичан начин - шарањем претварани у неважеће. ример бирачко место њажевац 22.

Iskra 1. juni 2012.

• арактеристични су и случајеви где је изузетно велики број сумњивих неважећих листића као на пример бирачко место опот 17 где је од укупно 28 неважећих гласача било 9 непопуњених и 10 очигледно поништених због вери.

11

Za TadiÊev... (sa str. 10)

Posle pregleda... ела кампања такозваних белих листића је осмишљена тако да буде оправдање и параван за изборну крађу. уго се на појединим форумима (пример дискусија о верима на сајту www.parapsihopatologija.com) расправљало се о томе да бели листићи служе да се вери, и спусте испод цензуса. матрамо да је кампања белих листића дала неки резултат у урбаним градским срединама што се могло уочити нешто повећаним бројем листића са увредљивим садржајем. еђутим то никако не може оправдати огроман број бирачких места широм рбије (по нашој процени преко 2000) на којима број неважећих листића иде од 4,5 па и до 20%.

Уочени су и разни други случајеви: • онтролни листић у ирачкој кутији са истим рукописом за све чланове бирачког одбора. ример бирачка места њажевац 54 и њажевац 38 • едостатак контролног листића као на пример на бирачким местима ријепоље 66, ријепоље 69.

• рој гласова за вери у кутији различит од оног у записнику.

• решке на записнику. ример бирачко место ајечар 7 где је број листића у кутији за шест већи него броја бирача који су гласали. Уочљиво је и намештање броја гласачких листића за У са циљем да се њихов резултат подигне изнад цензуса. оред осталих наводимо следеће технике:

• ласачки листићи заокружени за У са другачијом нијансом боје и грамажом папира у односу на друге листиће.

• ласачки листићи заокружени за У на видно идентичан и карактеристичан начин. ример бирачко место есковац 165 и бирачко место ајечар 47.

• а многим бирачким местима гласачки листићи за све листе су смештени у само један коверат од чега су листићи за У на врху. ример бирачка места око ања 3, 4, 5, 6, 11, 12, 16, 29 и 30.

• сто тако на појединим другим бирачким местима гласачки листића за У су у једној коверти док су гласачки листићи за све друге листе у другој коверти.

осебан су случај бирачка места у срединама где живе Албанци. рој неважећих листића на неким местима у ујановцу иде и до 50%. о врло јасно указује или на злоупотребу на бирачким местима у ујановцу и решеву или на заједничко учешће Албанаца у акцији да се на неважећим листићима покраду избори. о указује на много дубљи чин националне издаје организатора и помагача овог срамног дела.

рађа на и је посебна прича и многе детаље ћемо саопштити следећих дана јер је анализа управо у току. здвајамо типичан случај бирачког места 6 у њилану где је гласало 252 грађана, а од тога 34% за У , 29% за а за све остале листе 48%. еоград, 10.5.2012.

12

Dveri

iz svoje Bolowe (sa najstarijim univerzitetom u Evropi) zadræala je svoj obrazovni sistem: sredwu πkolu, liceje i univerzitete, na kojima Ëak nema struktovne izdeqenosti studija. Neverovatno, ali istinito, kod wih je zvawe inæewer - jedinstveno, kao i lekar, da bi se tek kasnije, kroz rad specijalizovali. Trebalo bi, a ne moraju. Ja sam susretao inæewere, opπte prakse, kao i lekare. »ak i ako je zemqa koja pripada EU, u okviru koje su ministri prosvete uveli po svojoj inicijativi, jedinstveno πkolovawe, jer je i sama privreda i administracija i sve ostalo, jedinstveno. I πta Êe biti sa tim jedinstvom, ako se EU uruπi? Na jednom zasedawu nekog evropskog foruma, na kom se raspravqalo o sprovodqivosti Bolowske deklaracije, francuski uËesnici, naroËito, isticali su da uvoewe Bolowe nije polazilo od lokalne tradicije i lokalnih potreba, πto je jedan od postojeÊeg uzroka haosa.

Na tom zasedawu naπ je predstavnik izneo predlog naπeg Bogoslovskog fakulteta, da se svi raniji doktorati ukinu i da se nanovo polaæu po propisima Bolowe!!!

Aman!

Ob r a z o v a w e k o j e j e j e dn a o d t e m e q n i h g a r a n c i j a b u d uÊ n o s t i s v a k e z e m q e , p o Ë e v o d zabaviπta do univerziteta, mora da na svakom ste penu dobije verifikaciju odreenih dræavnih ustanova, pre no πto se uvede u praksu, pa i tada ostaje pod kontrolom raznih dræavnih komisija, kako bi se ustanovila vaqanost donesenih odredaba. Kad su „ovi” doπli na vlast, sve su odmah promenili ili boqe reÊi rasturili. Naπe πkolstvo koje je imalo svoje odsjaje πirom sveta, do dana danaπweg, oni su nemilosrdno rasturili, poËev od opisnih ocena za ake, do plateænih seminara za nastavnike, koje im dræe isluæeni profesori po ranijim programima, na „novim”, „proevropskim” osnovama, iako sami naslovi tih seminara nemaju blage veze sa naslovima predmeta koje polaznici seminara. Predaju svojim uËenicima! Uz to su πkole optereÊene nepreglednom administracijom, koja sama po sebi je mnogo koπta, dok ministar prosvete neprestano kuka kako se malo izdvaja za obrazovawe. Sem toga nema πta da radi, sa svojim brojnim okolnim personalom.

Prosprski predsednik je na nedavnom sastanku „balkanske trilaterale”, na Jahorini, opet potegao pitawe pisawa zajedniËke istorije, kao zalogu pomirewewa i dobrosusedskih odnosa! Pre svega, s kojim pravom, baπ kao πto je Crnoj Gori predlagao zajedniËka diplomatska predstavniπtva, radi πtedwe. »udo da nije predloæio i zajedniËka predsedniπtva republika, koja bi πtedwa, pogotovu za Srbiju, bila nepregledna. Mada bi bilo boqe i savetnije, baπ u pogledu poboqπawa meususednih odnosa, da se u Srbiji onemoguÊava obuËavawe „revolucionara bez nasiqa”, koji su po izveπtaju dr VukoviÊa iz Podgorice,, stigli veÊ i u Crnu Goru! A verovatno i u Rusiju.

Svedok, 27.4.2012. <www.svedok.rs>

Slobodan Turlakov Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. juni 2012.

PolitiËki analitiËar Alesandro Politi:

EVROPA JE NA RUBU ORUÆANE REVOLUCIJE Alesandro Politi je politiËki analitiËar iz Italije koji tvrdi da se "cijela Evropa nalazi pod napadom finansijskih spekulanata". Tvrdi kako u Evropi nema dovoqno solidarnosti i kako svaka zemqa ciniËno poruËuje "mi nismo GrËka", dok se upravo "grËki scenarij" polako i sigurno πiri na cijelu Evropu.

kolektivno pregovarati o dugovawima. Svaka dræava je sada prepuπtena sama sebi. Ovo nije dobro kada se nalazite pod napadom finansijskih spekulanata - ovo nije samo kriza. Trebalo bi nadzirati dugove - diferencirati koji su stvarni, a koji predstavqaju sumwive finansijske operacije koje Evropqani ne bi trebali plaÊati".

Politi takoer istiËe kako u ovom procesu ne ispaπta samo radniËka klasa, veÊ da se mjerama πtedwe æeli potpuno uniπtiti sredwa klasa, upravo iz tog argumenta proizlazi wegova konstatacija da se brojne zemqe Europe danas nalaze "na rubu oruæane revolucije". Alesandro Politi pritom se zasigurno referira na brojne povijesne lekcije, kao πto je industrijska revolucija i svrgavawe feudalizma, kada je upravo sredwa klasa predvodila odluËujuÊe revolucije protiv sistema koji im je ugroæavao egzistenciju. U razgovoru RT takoer se osvrÊe na joπ uvijek "stabilne" ekonomije i tvrdi kako su iste tek formalno stabilne, dok im u stvarnosti svima prijeti scenarij koji veÊ neko vrijeme gledamo u GrËkoj.

RT: "Istaknimo jednu stvar, koju mnogi danas ne spomiwu. A to je da na kraju dana sve te mjere πtedwe najviπe osjeÊaju sami graani.

Koliko joπ dugo radnici i sredwa klasa mogu podnijeti ove mjere πtedwe? Qudi gube sve, mirovine, zdravstvo, πtedwu - gdje je bijes?"

Alesandro Politi: "GrËka je veÊ dotaknula dno, a i druge dræave Êe uskoro. Jer ne radi se ovdje samo o radniËkoj klasi, najteæe pogoena Êe zapravo biti sredwa klasa koja Êe se totalno uniπtiti samo za interese finansijske elite.

Stoga smatram da je situacija u mnogim zemqama doslovno zrela za oruæanu pobunu. U Italiji broj samoubojstava je popriliËno sliËan broju samoubojstava u Tunisu prije revolucije."

RT: "Pred GrËkom su teπke odluke - mogla bi izaÊi iz eurozone, moæda bankrotirati i poËeti iz poËetka ili pak dræati se ovog plana i trpiti desetqeÊe mjera πtedwe. Kojim pravcem bi GrËka trebala iÊi?"

Alesandro Politi: "Vjerujem kako postoji i treÊi pravac - evropske zemqe morale bi pokazati veÊu solidarnost koja je sastavni dio lisabonskog ugovora, no jako malo solidarnosti smo vidjeli proπlih mjeseci. Ovo je finansijski napad spekulanata koji napadaju Evropu na naËin da prvo poËnu sa slabijim zemqama i onda se kreÊu prema centru - a centar u ovom sluËaju su Francuska, WemaËka i druge zemqe s AAA rejtinzima. Svim tim zemqama veÊ se prijeti s padom rejtinga, Francuska je veÊ srozana na rejting "A". Sredwa klasa se uniπtava zbog ovih finansijskih interesa, to je neπto πto je u potpunoj suprotnosti s demokracijom i slobodom."

RT: "U ©pawolskoj imamo masovne prosvjede protiv mjera πtedwe. U Italiji sada vidimo nove sukobe s policijom. Znamo dobro πto se dogaa u GrËkoj - prije nekoliko tjedana osoba se upucala u glavu ispred zgrade parlamenta. Zar nije javnost do sada progovorila?"

Alesandro Politi: "Da, naæalost postoji politiËka i poslovna klasa koja je obrazovana na temequ 30 godina deregulacije. Oni vide situaciju, ali ne shvaÊaju poruku koja im se πaqe. Italija tvrdi da je broj samoubojstava u zemqi viπe-mawi isti kao i proteklih godina, vjerujem da su statistiËari Ben Alija tvrdili isto prije pobune u Tunisu. Ali ovi politiËari ne osjeÊaju niπta ukoliko se to ne dogaa direktno wima."

RT: "Kao da opisujete nekakvu lanËanu reakciju koja se πiri iz Atene. Prognozirate li zastraπujuÊi scenarij koji kazuje da Êe se i druge dræave naÊi u istoj situaciji u kojoj je sada GrËka?"

Alesandro Politi: "Ako dræave i daqe budu razjediwene, a spekulanti nastave svoj koordinirani napad, onda je ova situacija neizbjeæna.

To je upravo ono πto bi evropske zemqe morale pokuπati sprijeËiti. No, u ovom trenutku svi govore 'Mi nismo GrËka, mi smo drugaËiji. Neka GrËka plati i onda Êe sve biti dobro' - ovo je jako loπ stav".

RT: "U redu, razjediwenost nije dobra ideja, no πto jest? Velike probleme sada veÊ imaju i ©pawolska, Italija i Portugal - koje je rjeπewe?"

Alesandro Politi: "Kao prvo bi trebalo

Iskra 1. juni 2012.

RT: "Kada je skovana ideja eurozone, tada se ista zasigurno mnogima Ëinila kao dobra ideja. Da li sada imamo situaciju kada evrokrati u Brislu i drugdje jednostavno ne æele odustati od te ideje?"

Alesandro Politi: "Ne samo oni, nego i politiËari. Stvar je u tome da su i naizgled stabilnije zemqe u velikim problemima, banke su im pune toksiËnih dugova, o tome se jako malo priËa.

Pojedine zemqe samo izgledaju stabilno, no zapravo nisu. Pogledajmo samo Veliku Britaniju - uveli su mjere πtedwe, ali i daqe imaju znatnu ekonomiju unatoË Ëiwenici da im je jasno da s dugom stoje jako loπe. S druge strane imamo SAD koji poruËuje 'ne æelimo da nas se tiËu problemu EU-a', unatoË Ëiwenici da su svi problemi i nastali na temequ skandala u SAD-u".

13.5.2012.

SIM (Srpska informativna mreæa)

Izvor: RT (Ruska televizija na engleskom))

13

Zdrave narodne i nacionalne snage su skrajnute - borimo se zato

IZBORNIM REALIZMOM PROTIV ANTI-SRBIJE Srbija je na sofisticiran naËin okupirana od strane onih koji nisu uspeli da je pokore oruæjem 1999. godine. Oni su posle agresije na wu izvrπili dva (po wih uspeπna) velika mirnodopska udara, koji su rezultirali sadaπwim okupacionim stawem. Radi se o organizovawu „naranxaste” revolucije 2000. godine i opseæne „gladio” operacije 2008. godine. Posledice toga bitno definiπu druπtveno-politiËki ambijent u kome æivimo, odnosno parametre real-politiËkog ponaπawa. No, krenimo redom, sa zavrπnim osvrtom na znaËaj koji reËeno ima u vezi sa aktuelnim izborima u Srbiji.

IDEOLO©KI SISTEM SAD i neki evropski saveznici te sile, krajem 80-ih godina poËeli su da stvaraju i razvijaju svoj ideoloπki aparat u Srbiji. NaËelno, takav „aparat” podrazumeva razne mehanizme pomoÊu kojih se postiæe da ideje do kojih je stalo vladajuÊim strukturama (globalnim ili nacionalnim), postanu ili ostanu dominante u druπtvu.

Ideoloπki konglomerat o kome govorimo vrlo je obuhvatan, zavisno da li se radi o elementima koji funkcioniπu unutar sopstvene dræave ili o onima u inostranstvu. Tu su razlike znaËajne polazeÊi od toga da li su u pitawu suverene ili postmoderno okupirane dræave.

Ideoloπki aparat ne Ëine samo obrazovni sistem i mediji, veÊ i mnoge druge institucije.

Primera radi, preko ministarstva kulture ili odgovarajuÊih agencija, Vlada moæe u æeqenom pravcu da usmeri rad mnogih nevladinih, bilo profitnih ili neprofitnih, organizacija kod kuÊe i u inostranstvu. Ko daje novac za snimawe filmova, organizovawe raznih manifestacija ili πtam pawe kwiga, itekako se pita πta Êe se snimati i πtampati, kakve Êe izloæbe biti organizovane, i koji gosti Êe biti pozivani iz inostranstva, koliko god da se priËa o nezavisnosti umetnika, izdavaËa, medija!

U moderni dræavni sistem rasprostirawa poæeqnih ideja, ukquËen je i Ëitav niz nevladinih organizacije (NVO). One su od posebnog znaËaja kada je u pitawu spoqni krug dræavnog ideoloπkog aparata (koji svaka moÊna dræava u nekoj meri ima).

Koliko su NVO korisne na domaÊem terenu, joπ vaænije su kada se radi o πirewu pogodnih vred nosti u inostranstvu, kao i o borbi za nacionalne interese u tuem dvoriπtu! Tu daju najveÊi efekat kada su povezane i sa Ëitavim nizom medija pod kontrolom sile za koju rade, odnosno kada ona ima svoje qude u relevantnim partijama (ili Ëak i neke od stranaka kontroliπe u celini), te kada je u funkciju svojih interesa stavila razne qude od

14

ugleda (analitiËare, umetnike i druge „lidere javnog mnewa”).

NARANXASTO FARBAWE SRBIJE Vaπington je veÊ poËetkom 90-ih godina u Srbiji raspolagao delotvornom mreæom medija, formalno-neformalnih NVO i svega drugoga, koja je, pod izgovorom da se bore za demokratiju, prava mawina i sliËno, zastupala ameriËke nacionalne interese. Dok se nisu stekli uslovi za organizovawe prevrata, ta ameriËka „peta kolona” saboti rala je srpske odbrambene napore, da bi poËetkom novog milenijuma krenula u akciju farbawa Beograda u naranxasto.

CIA i druge ameriËke sluæbe, organizovale su u πirim razmerama i bogato finansirale tadaπwu srpsku opoziciju radi realizacije tog ciqa. Posredno su u igru uvuËeni i oni akteri koji nisu radili za SAD, niti su bili ideoloπki bliski wihovom mondijalistiËkom konceptu, ali su æeleli ruπewe MiloπeviÊevog reæima. Tako s tv o r e n o p o z i c i o n i b l o k , p o d r æ a n o d st r a n e evroatlantske ideoloπke mreæe u Srbiji i wenom okruæewu, uspeo je da preuzme vlast 5. oktobra 2000. Posle toga otpoËela je erozija dræavnog ideoloπkog aparata Srbije. Dok je Slobodan MiloπeviÊ bio na vlasti on je otvoreno bio u funkciji reæima, ali i srpskih interesa onako kako ih je vlast shvatala (πto je objektivno bilo daleko od idealnog, dovoqno je samo setiti se izdaje Srpske Krajine, ali spram ovoga πto sada imamo, predstavqalo je gotovo idiliËno patriotsko stawe). Sada je ideoloπki aparat klijentske dræave Srbije takoe neskriveno upregnut u ralo vlasti, ali radi i protiv srpskih interesa a u korist naπih neprijateqa.

CIA „DEMOKRATIZACIJA” MiloπeviÊ je sruπen da bi Srbija, navodno, bila demokratizovana te da bi krenula putem reformi koje su trebale da unaprede wen ekonomski sistem. Meutim, to je bila samo propagandna teorija, u koju je verovao veliki deo srpskog naro da ali i pojedini politiËki Ëinioci (koji su mislili da Êe, sa pozicija vlasti, uspeti da konsoliduje dræavu i na demokratskim osnovama povede je putem nacionalne emancipacije od evroatlantistiËkih centara moÊi). No, prava isti na bila je to da je NATO nastojao da mirnodopskim sredstvima uspostavi kontrolu nad dræavom koju nije uspeo da osvoji silom, u Ëemu mu je asistenciju svesno pruæao niz srpskih politiËkih faktora, na Ëelu sa sada vladajuÊim DS-om i tzv. ekspertskim G-17 (koji se sada maskirao u URS).

Iskra 1. juni 2012.

Da se vratimo srpskom ideoloπkom aparatu. Posle promene vlasti krajem 2000 godine, umesto da bude definisan na novim osnovama, i demokratizovan utoliko πto bi bio umawen prostor za wegovu partijsku (zlo)upotrebu te u veÊoj meri bio podreen dræavnim i nacionalnim interesima, namerno je brzo doveden u stawe dezorijentisanosti pa i delimiËnog raspadawa.

Nova vlast bila je heterogena - u woj su sedeli oni koji su bili anacionalni, antinacionalni, i oni, viπe ili mawe, nacionalno opredeqeni - pa je i ideoloπki aparat dræave ubrzo postao konfuzan.

Pocepan po partijskim kriterijumima, stavqan je u funkciju borbe oko vlasti, partnera u vlasti! Uz to je i dodatno bio poquqan od dela „naπih” NVO delatnika, medija i politiËara, u ciqu produbqivawa okupacije Srbije, agresivnim nametawem stava da je patriotizam prevazien.

NVO „SVETE KRAVE” Uporedo sa odvijawem procesa paralisawa pa i razarawa ideoloπkog aparata pod kontrolom srpske Vlade, „naπe” NVO organizacije i mediji, koji su deo ameriËkog globalnog ideoloπkog aparata, taËno su znali πta im je Ëiniti. Ne samo πto su svi oni imali zadatu „viziju” kako da efikasno propagandno deluju, veÊ i na koji naËin da obezbede svoj buduÊi status. PozivajuÊi se na „prvoboraËki” staæ u vezi sa ruπewem MiloπeviÊevog reæima - uz to, usiqeno nameÊuÊi laænu sliku da su bili borci za demokratiju a ne tue geopolitiËke interese - izborili su se za status srpskih „svetih krava”. Agresivno su nametali predstavu o sebi kao o stoæeru demokratije i zaπtite qudskih prava, pa i stav da je merilo naπe tzv. evropeizacije to da oni mogu da rade πta god hoÊe.

Dok je „naπ” evroatlantski aparat indoktrinacije, potpomognut od bezrezervno proameriËki nastrojenih politiËkih Ëinioca (kojih, asimetriËno, ima u raznim partijama), tako delovao, i oni politiËki faktori koji nisu ravnoduπni prema sudbini naπeg naroda, koketirali su sa mondijalistiËkim centrima moÊi, odnosno nastojali da im se mnogo ne zamere.»ak je i Vlada u kojoj je DSS imao preovlaujuÊi uticaj, dugo ostavqala neproporcionalno veliki prostor za delovawe putem dræavnih medija, raznim Helsinπkim odborima, JUKOM-ima, Graanskiim inicijativama, odnosno dopustila je raspodelu nacionalnih i ostalih televizijskih frekvencija, umnogome, u skladu sa voqom zapadnih duπebriænika.

SRPSKI „GLADIO” 2008 U takvim okolnostima, lokalni evroatlantski id eoloπki konzorcijum bivao je sve sposobniji da, i bez direktnog angaæovawa ameriËkih specijalnih sluæbi i inostranih propagandnih struktura, igra znaËajnu ulogu u naπim partijskim nadmetawima. Spomenuti aparat - od B 92, preko pisanih medija do nevladinog sektora postepeno je dobio veliki kapacitet da satanizuje one politiËke snage koje ne postupaju onako kako

Iskra 1. juni 2012.

wemu ili wegovim mentorima odgovara. Kada bi svojim, tek povremeno, energiËnijim delovawem, nacionalno opredeqeni delovi vlasti (do sredine 2008. godine) neπto i uspevali da postignu, ipak bi dopuπtali da iznad wihovih glava visi Damoklov maË, koji neprekidno pretio da se otkine i uniπti, sve zajedno sa wegovim tvorcima, delo koje je mukotrpnim zalagawem stvoreno.

To se i desilo posle proglaπewa „nezavisnosti” Kosova, Ëemu se DSS aktivno odupirao. Tada je otpoËela operacija nalik onim voenim u Italiji u epohi Hladnog rata („Gladio”). Radilo se o opseænom zahvatu kako bi se tokom izbornog procesa i posle wega, obesmislila veÊinska voqa naroda. U tom se i uspelo. Iako je gro Srba bila revoltirana stvarawem i priznawem kosovske kvazidræave od strane NATO mentora DS-a i drugih Ëlanica „Koalicije za evropsku Srbiju”, mnogi nezad ovoqni graani navedeni su zastraπivawem da se radi o izboru izmeu mira i rata (prosperiteta i izolacije) da ne izau na izbore, ili Ëak da daju svoj glas onima koje preziru.

Koalicija ZES nije pobedila ali su nacionalne stranke proπle znatno loπije nego πto se do samih izbora oËekivalo, te su tako stvoreni preduslovi da angl osaksonske diplomate odrade svoj deo posla. Ishod znamo: formirana je Vlada DS-URSSPS. Amorfni vrh socijalista „legao je na rudu” i radi vlasti uπao u neprirodnu koaliciju sa onima koji mu u kquËnim nacionalnim pitawima nisu bliski.

NATO - „SRPSKI” MUTANT Posle toga joπ daqe je otiπao proces erozije srpskog dræavno-ideoloπkog aparata, odnosno dodatno je metastazirao evroatlantski mehanizam indoktrinacije. ©taviπe, na ime nadoknade za uËeπÊe u predizbornoj kampawi na strani DS-a i URS-a (tada G-17 plus), najekstremnij i d eo evroatlantskog ideoloπkog aparata - onaj koji je do krajnosti pokretan autoπovinistiËkim motivima neoustaπkog tipa - dobio je predstavnike u srpskoj vlasti, i to u resorima koji su od kquËnog znaËaja za ostvarivawe uticaja na naciju. Da se samo setimo Branislava DimitrijeviÊa, koji je sa mesta pomoÊnika ministra kulture, radio na ruπewu srpskih identitetskih temeqa. Ili Marka KaraxiÊa, koji se donedavno nalazio na poziciji dræavnog sekretara za qudska i mawinska prava, sa koje je maksimalno doprinosio homoseksualizaciji naπeg druπtva i drugim vidovima wegovog devijantnog uruπavawa.

Da stvar bude joπ gora, dok su razne strukture srpske dræave proæimane evroatlantskim kadrovima i duhom, antisrpske nevladine organizacije i mediji oËuvale su autonomiju i Ëak dobile zamah da uporedo i samostalno rade na realizaciji svojih zadataka. Na osnovu liËnih veza sa vladajuÊim strukturama, potrebe vlasti da se dodvori globalnim moÊnicima ali i wihovog direktnog lobirawa za svoje ovdaπwe πtiÊenike, veπtine u pisawu projekata od strane aktivista ovdaπwih mondijalistiËkih NVO, i joπ poneËega - one od

15

Izbornim realizmom...

2008. godine dolaze do znatnih sredstava iz buxetskih izvora.

Tako, uz veliki medijski uticaj i fondove iz inostranstva, srboæderski krugovi koriste i sredstva koja se od nas prikupqaju na ime poreza, za aktivnosti protiv vitalnih interesa naπe zemqe i naπeg naroda! Vrlo ograniËeni srpski resursi sada se koriste za delovawe, i to u sred same Srbije, u korist interesa naroda iz okruæewa sa kojima smo u sukobu (Arbanasi, Hrvati, tzv. „Boπwaci”), za udaqavaw e Srbije o d svojih prirodnih saveznika, a najpre Rusije, i, konaËno, da bi se vodila propaganda za uvlaËewe naπe zemqe u NATO! BRA∆A BLIZANCI: DS I ANTI-SRBIJA Vreme je da se pozabavimo aktuelnim izborima, odnosno da vidimo πta je smisao dosadaπwe „priËe”. Ne treba ni reÊi, evroatlantsko bratstvo u Srbiji, koje moæemo da nazovemo AntiSrbijom (Ëesto pogreπno imenovanom kao „Druga Srbija”) na ovim izborima (koliko i na proπlim), svim sredstvima podræava DS i LDP. Na izgled, wegov miqenik je partija »edomira JovanoviÊa, no tako je samo na povrπini. Antisrpski nepartijski krugovi u Srbiji dobro su svesni da je LDP suviπe slab, pa je - bez obzira na sve simpatije prema wemu, i nesebiËnu pomoÊ koju mu pruæaju - prioritet wihovog asistirawa stavqen je na to da DS zadræi dominantnu ulogu u vlasti, odnosno da Boris TadiÊ i daqe ostane predsednik Srbije.

Radi ostvarewa tih ciqeva pripadnici Anti-Srbije deluju nekada direktno, nekada indirektno, Ëak i tako πto se pozerski svaaju sa DSom, kako bi u oËima nupuÊenih biraËa ispalo da je ta partija ipak koliko-toliko patriotski nastrojena. Drugu stranu te medaqe predstavqa rad tzv. „nacionalnih” lobista DS-a... koji... tvrde da su TadiÊ i JeremiÊ „privræeni” srpskim interesima.

Meutim, oni su na liniji evroatlantizma i srpskog nacional-mazohizma koliko i D. ©utanovac, S. Biserko ili N. KandiÊ, pa ne smemo da im poverujmo!

GLAS RAZUMA ©to se tiËe opozicije (a LDP to nije, veÊ je prikriveni faktor vlasti), ona je takoe ozbiqno n a Ë e t a de lo v a w e m e v r o a t la n t s k o g i de o lo π k o g aparata u Srbiji i van we. Kod nas je stvoren takav druπtveno-politiËki ambijent da su i, viπemawe, nacionalne stranke, i to sve od prve do posledwe, samo senka onoga πto bi trebalo da budu. I to na razne naËine. Bilo zato πto su bitno odstupile od pozicija na kojima bi morale da budu sve istinski srpska stranka, ili tako πto, na drugom polu, ideoloπki iracionalno nastupaju plasirajuÊi potpuno nerealne ideje, koje revoltiraju veliki deo biraËa i tako ih guraju u pasivnost ili Ëak navode da podræe reæim. Bilo tako πto na raznim nivoima kolaboriraju sa reæimom ili stoga

16

π t o s u s uπ ti n s k i o p te r e Ê e n e k l a n o v sk o kumovskim simptomima i raznim zloupotrebama k o j e o b e s m i π q a v a j u sv a k u, p a i n a c i o n a l n o pravovernu, programsku opredeqenost. Ipak, to nam je πto nam je. Te nacionalne stranke, kakve god da su, boqe su od onih koje sada vode Srbiju.

Naπa dræava i druπtvo dovedeni su u toliko loπ poloæaj da moramo racionalno da rezonujemo po principu: „Boqe iπta nego niπta”.

Ako budemo teæili idealnim reπewima, i sada kada je jasno da do wih ne moæemo da doemo, omoguÊiÊemo daqe bujawe onoga πto je najgore. Evo πta to znaËi: ako DS i LDP uspeju da postignu dobar rezultat, odnosno SNS, DSS i SRS - zbog rezigniranosti biraËa kojima se obraÊaju - dobiju mawe glasova nego πto se oËekuje, imaÊemo ne samo kon tinuitet sadaπwe vlasti, veÊ i otvoren ulazak partije »edomira JovanoviÊa u wene redove.

Posledice toga biÊe da Êe NVO-medijska AntiSrbija imati joπ veÊi prostor za delovawe, odnosno da Êe biti nastavqen wen, veÊ i sada opasni i opseæni, prodor u srpske dræavne institucije.

DUGI PUT DO SLOBODE Da se to ne bi desilo treba masovno da izaemo na izbore 6. maja i na svim nivoima podræimo stranke koje nisu deo sadaπweg reæima, odnosno, po slobodnom izboru u prvom krugu, a na osnovu politiËkog pragmatizma u drugom, wihove predsednike kandidate koji izlaze na crtu TadiÊu.

Tako suæavamo prostor za formirawe Vlade Ëiju bi okosnicu Ëinili DS i LDP, odnosno poveÊavamo πanse da bude obrazovana Vlada od dela sadaπwih opozicionih stranaka samostalno, odnosno ako to matematiËki ne bude moguÊe, sa SPS-om. U okolnostima kada bude jasno da DS ne moæe da bude nosilac Vlade, ta partija, ma πta sada tvrdila, ui Êe u vlast sa SNS-om i DSS-om.

Daleko je od toga da bi tako dobili neku Bog zna koliko nacionalno posveÊenu Vladu, odnosno da bi srpski nacionalni brod radikalno krenuo novim geopolitiËkim kursom, ali bar bi sa Ëela dræave bio eliminisan amalgam DS-a i AntiSrbije, odnosno bio bi suæen prostor za delovawe posledwe. Jer, Zapad ima sve mawe novca za finansirawe „pete kolone” u Srbiji, a u novonastalim okolnostima, ona bi svakako teæe dolazila do novca iz dræavnih fondova, odnosno bilo bi joj poklawano mawe medijske paæwe. AntiSrbija se do 2008. godine trudila da ne izlazi direktno na politiËki megdan, te da posredno podræava DS i LDP. Poπto je NATO poËeo zavrπne radove na planu secesije Kosova i Metohije, dobila je zadatak da navuËe æute i LDP-ovske dresove.

Otuda, i da ne æele da joj saseku krila kako se ne bi zamerili Vaπingtonu i Briselu, potencijalni nosioci nove Vlade to Êe morati da uËine. Radi se o neizbeænim konsekvencama wihove borbe za vlast i weno oËuvawe. Jasno im je da bi im se svako popuπtawe Anti-Srbiji, koja je sada u neraskidi voj simbiozi sa DS-om, brzo i bolno obilo o glavu.

(Kraj na str. 18/2)

Iskra 1. juni 2012.

DECENTRALIZACIJA NASUPROT SEPARATIZMU - POSEBNO VOJVODINE Podli plan da se potpuno razbije Srbija, nastavqa se daqe. Ukoliko Boris Uzurpator pobedi na sledeÊim predsedniËkim izborima, Srbija neÊe ostati celovita. Namera upravqaËa sveta je da se Srbija vrati u granice beogradskog paπaluka i da, na kraju svih krajeva, svi Srbi stanu pod jednu πqivu. Mediokriteti na vlasti Êe ispuniti sve naredbe svojih nalogodavaca. Posl e stvarawa crnogorskog jezika, uskoro Êemo dobiti vojvoanski jezik, naciju i, posle svega, hoÊe da naprave i vojvoansku dræavu . Sve se radi po unapred izreæiranom scenariju. Nema nikakve sluËajnosti.

Prebacivawe novinara i urednika, koji rade po n a lo g u s t r a n a c a , i z b e o g r a ds k i h r e d a k c i j a u novosadske samo je deo podlog plana jaËawa medijske ekipe za manipulaciju, Ëiji je zadatak da, kada dobiju signal od svojih nalogodavaca, naprave medijsku kampawu za odvajawe Vojvodine od Srbije.

Ko ovo ne vidi, ko ne vidi πta se sprema, taj je u velikoj zabludi. Na osnovu iskustva razbijawa Jugoslavije, kada je blentavi Janπa sluæio za podsmeh i sprdawe komunistiËkom reæimu, mogu da kaæem da svi ti, naizgled, beznaËajni likovi sa margine druπtva, nedokazani zgubidani, preko noÊi su postajali politiËari i separatisti. To Êe se desiti i u Vojvodini.

Zato je presudno vaæno da T adiÊ bude poraæen na izborima.

Proπlu noÊ sam gledao RT Vojvodine. Bio je prilog BBC o uzrocima izbijawa Prvog svetskog rata. Dokumentarni film je bio tendenciozan.

Glavni krivac koji je optuæen za izbijawe rata je Gavrilo Princip. Srbin. Terorista. Koji je, kako istiËu, sprovodio velikosrbijansku politiku iz Beograda. Poruka je viπe nego jasna. TeroristiËki Ëin ubistva austrijskog nadvojvode i wegove æene morao je biti sankcionisan. I tako je Srbija optuæena da je remetilaËki faktor na Balkanu.

Srbija je morala da bude kaæwena.

Istina je, meutim, bila potpuno drugaËija.

Razlog izbijawa prvog svetskog rata je mnogo dubqi i treba ga traæiti u odluci Familije da promeπa karte i da uspostavi novu podelu sveta. PostojeÊi rasporedi na mapi sveta nisu odgovarali interesima Familije. NaroËito joj je smetalo naglo jaËawe Rusije. Carsku Rusiju je trebalo spreËiti da p o st a n e v o d e Ê a k a p i t a l i s t i Ë k a ze m q a , j e r j e pravoslavna dræava, jer je pretendovala da bude TreÊi Rim. Podaci su govorili da je po proizvodwi nafte Rusija veÊ pretekla SAD i pretila je opasnost da Rusija postane najmoÊnija sila na svetu.

Rotπild je dobio zadatak da investira 20 miliona dolara u Lewina i tako je komunizam spreËio Rusiju da bude najmoÊnija kapitalistiËka zemqa.

Ozbiqni istoriËari sve ovo znaju. I znaju da je engleska obaveπtajna sluæba odradila svoj deo posla i da je igrala na srpske rodoqube, koji su

Iskra 1. juni 2012.

traæili slobodu za svoj narod od AU monarhije, te tamnice slovenskih naroda, da Srbi nisu pristajali na ropstvo, da je Srbija traæila slobodu za svoju braÊu i da je atentat smiπqen kao povod za obraËun velikih sila. Usput, dobro je bilo i da se Srbi kazne za nepokoravawe velikim silama.

Naæalost, kako to veÊ biva u naπoj novijoj istoriji, srpski politiËari nisu niπta razumeli o svetskim procesima, dozvolili su da ih nadmudri engleska obaveπtajna sluæba i tako smo upali u Veliku svetsku klanicu potpuno nepripremqeni.

Epilog je tragiËan. Viπe od 62 % muπke populacije spremne za vojsku je stradalo. Stradalo je da bi Srbija postala nezavisna dræava i da pripoji sebi srpsko vojvodstvo, koje nije imalo nikakve dræavotvorne atribute. Za status srpskog vojvodstva u okviru AU carevine izborili su se Srbi, jer su prirodno teæili da se ujedine sa svojom braÊom u Srbiji. anas automaπi-separatisti πire laæi da Da je Vojvodina imala svoju dræavnost. Traæe da V o j v o d i n a p o s ta n e f e d e r a l n a j e d i n i c a i d a V ojvoani postanu nacija. To je suludi plan uniπtavawa srpskog nacionalnog biÊa i moramo ustati u odbranu naπe dræave i nacije. Vojvoanska nacija ne postoji. Nijedan Sremac vam nikada neÊe reÊi da je Vojvoanin. NeÊe vam to reÊi ni BanaÊanin, niti BaËvanin. ©ta to znaËi? Da li Sremci, BanaÊani i BaËvani treba sada da pokrenu pitawe odvajawa od Vojvodine i Novog Sada i formirawe sopstvenih republika? Ako se republiËke nadleænosti prebace iz Beograda u Novi Sad, to neÊe doneti niπta, recimo, Sremskoj Mitrovici, Zrewaninu i Somboru. Umesto da ih eksploatiπu beogradske birokrate, eksploatisaÊe ih novosadske. Na taj naËin se ne reπava suπtina problema. Ne reπava se glavni danaπwi problem da prestane svaka eksploatacija graana od strane vlastite birokratije.

Problem se reπava mojim predlozima o decentralizaciji koji su objavleni pre 12 godina.

Nesretni DinkiÊ,koji je πarlatan i koji je u stawu da sve izvrgne ruglu i da sve obesmisli, gura poguban model regionalizacije Srbije. Srbija mora da odbaci i DinkiÊa i wegov πtetoËinski model regionalizacije.

Kakva decentralizacija treba danas Srbiji?

Prvo, moramo da poemo od stava da onaj ko pravi novce treba da odluËuje kako Êe se ti novci troπiti. ZnaËi, nema qubavi, nego Ëisti raËuni.

Ako znate da napravite novac, ne trebaju vam posrednici i savetnici da vas uËe kako Êete taj novac da troπite. Ko pravi novac? Privreda.

Podela stvorenog novca mora da ide u korist privrede. Zalaæem se da od 100 dinara nove vrednosti, 75 dinara ostane privredi, dok 25 dinara

17

Decentralizacija nasuprot... treba da odlazi za dræavne potrebe. Na ovaj naËin podele novca, najveÊi iznos novostvorene vrednosti Êe ostati u privredi i privredni subjekti Êe odluËivati gde Êe da investiraju svoj novac. Ne treba firmi iz Subotice dræava da kaæe da ona svoju dobit ulaæe u privredu Kurπumlije, ako ima boqu profitnu stopu nego na drugim mestima, firma je sama sposobna da napravi raËunicu i da zaπtiti svoje interese.

Preostalih 25 dinara javne potroπwe treba da podele republiËka, pokrajinska i opπtinska vlast. To se moæe uraditi drastiËnim smawivawem javne potroπwe, opπtom kompjuterizcijom dræave i celovitim programima edukacije administracije. Recimo, grad od 50.000 stanovnika ima 120 qudi koji rade u opπtini, dok realno toj opπtini treba najviπe 20 qudi u administraciji.

Svi ostali Ëinovnici treba da se prekvalifikuju u poπaqu da rade u privredu. Isti sluËaj je i sa pokrajinskom administracijom. Koja je neproduktivna i koju treba smawiti na najmawu moguÊu meru.

Koliko taËno? Ne mogu sada da napiπem, jer nemam sve podatke. Ali pokrajini Vojvodini ne treba 120 poslanika, dovoqno je 36. RepubliËki parlament treba da ima umesto 250 svega 72 poslanika.

Suπtina je smawiti administraciju i preostale sluæbenike staviti u funkciju privrede i graana pokrajine Vojvodina. Ne moæe farmer iz Iriga da izdræava Êatu u opπtini, okrugu, pokrajini i republici. To je neizdræivo stawe. Zato je potrebno od 100 dinara koje se stvori na teritoriji Iriga 75 dinara da ostane u opπtini, dok 25 dinara ide - 5 dinara za pokrajinu i 20 dinara za republiku.

Ovakva nam decentralizacija treba.

Ponavqam, ko pravi novac, odluËuje kako Êe se troπiti taj novac. Ukoliko dobijemo ovakvu decentralizaciju, onda Êe samo psihopate iz Vojvodine u Beogradu gledati svoje qute neprijateqe. Farmera iz Iriga ne zanima ko mu otima novce, birokrata iz pokrajine ili republike, farmer iz Iriga hoÊe da prestane otimawe wegovih novaca i da on odluËuje gde Êe i kod koga uloæiti svoje novce. To je suπtina decentralizacije. I zato nam treba ovakva decentralizacija.

Ukoliko se to ne desi i ukoliko pobedi TadiÊ na predsedniËkim izborima, onda Êe se odvojiti Vojvodina od preostale Srbije. Posle toga Êe se prvi Srem odvojiti od Vojvodine. Posle stvarawa republike Srem, Zemun Êe se odvojiti od Srema. Onda Êe se Batajnica odvojiti od Zemuna i napraviti svoju republiku. I svi Êe da kukaju kako ih oni drugi eksploatiπu i ugwetavaju.

Gospodo drugovi, krajwe je vreme da prestane ovo zajebavawe naroda i da se uozbiqimo. Dræ avu mogu da vode sam o d ræavnici.

P o l i ti Ë k i o l o π t r e b a d a i d e n a s m e t l i π t e istorije.

Srpska analitika, 10.4.2012. <www.srpskaanalitika.com>

18

Branko Dragaπ Podvukla - Iskra) (P

Izbornim realizmom... (sa str. 16) Dug je put oslobaawa Srbije. Naπa sadaπwa poli tiËka elita to nije u stawu da uradi, odnosno nema hrabrosti da preuzme rizik koji takvo nastojawe sa sobom nosi. Zato je sada vaæno praviti bar male korake napred, uz nadu da Êe proces izmene globalnih odnosa u narednim godinama biti ubrzan, te da Êe sazrevawe nove patriotske politiËke elite biti olakπano. VeÊ mala pauza u vezi sa forsiranim pritiskom kome je sada srpsko druπtvo izloæeno u ciqu wegovog identitetskog preparirawa i uvlaËewa u evroatlantski krug, predstavqa neπto! A amputacija Anti-Srbije iz srp skih dræavnih struktura te weno bar delimiËno udaqavawe od nacionalnih finansijsko-medijskih resursa, πto je skopËano sa padom DS-a sa vlasti nesumwivo je realni pomak ka boqoj Srbiji.

ZNACI PROPASTI I PTICA „FENIKS” DS je organski povezan sa Anti-Srbijom.

RuπeÊi tu partiju sa mesta kraj dræavnog kormila, odbacujemo i razne „helsinπke odbore” i otvoreno NATO-qubaËke „graanske inicijative”. Stoga, ako veÊ ne moæemo da izaberemo vlast koja nam je stvarno po voqi, bar, dajuÊi svoj glas nekom od opozicionih oponenata sadaπweg reæima, nanesi mo udarac po antisrpskom zmijsko-politiËkom leglu. Patriotizam nije priËawe praznih priËa i busawe u prsa veÊ realan rad u korist dræave i nacije. Lepe æeqe su privatna stvar, a glasawe mora da bude racionalni doprinos makar pokuπaju poboqπawa naπe dræavno-nacionalne zbiqe.

Boæidar KneæeviÊ - slavni srpski istoriËar i filozof iz 19. veka - svojevremeno je napisao: „NajoËitiji znak da je jedno druπtvo pokvareno i da propada, jeste taj da sve plemenito postaje smeπno - pravda i qubav, patriotizam i humanizam, vernost i Ëistota, milosre i iskrenost”. U svetlu tih wegovih reËi kada pogledamo duh naπeg doba, nema sumwe da je sadaπwe srpsko druπtvo pokvareno te da propada.

No, propadawe ne znaËi nuæno i propast.

Naπ narod je veÊ dokazao da je kao „ptica Feniks”. Deluje da je sagoreo a onda se ponovo rodi!

Imamo mi za to joπ snage, a da bi tako i bilo, nedopustimo apatiji i cinizmu da nas onemoguÊe da radimo ono πto moæemo dok ne doe vreme da, raËunajuÊi na uspeh, uËinimo ono πto æelimo. Zato izaimo na izbore 6. maja i opredelimo se za bilo koga od oponenata reæima za koje realno (a ne po principu „©ta je babi milo to joj se i snilo”) smatramo da mogu da preu cenzus. Ako to ne uËinimo jer mislimo da „nemamo za koga da glasamo” ili nepromiπqeno bacimo svoj glas, i sami se zlokobno smejemo nad πansom da kad-tad osvane sunce slobode, odnosno da veÊ ove godine pomaknemo Srbiju bar koji metar od zlokobne provalije nad kojom sada stoji!

Fond strateπke kulture 2.5.2012

Dragomir AN–ELKOVI∆ Podvukla - Iskra) (P

.Iskra 1. juni 2012.

Ako su rezultati izbora taËni...

SRBIJA GMIÆE U BLATU I TRAÆI JO© PojaviÊe se qudi kojima je viπe stalo do istine, pravde i slobode nego do demokratije, a do Srbije viπe nego do qudskih prava

RIK laæu. Dobro, ali zar cenzus od pet odsto moæe da bude dobar rezultat pokreta koji je raËunao na stotine hiqada dotad neopredeqenih? ©ta bi?

Ako su taËni ovi izborni rezultati, onda ne samo da Sveti Georgije nije ubio aædaju veÊ aædaja trenutno wegovo kopqe koristi kao ËaËkalicu. Borbe nije ni bilo, veÊ su Georgija u noÊi vezali meπtani i lepo isporuËili aædaji da se ova ne naquti πto se neko, eto, usudio da joj se suprotstavi. Jer, pobogu, dobro je kako je, mogla bi aædaja meseËno da traæi po dvoje dece, a ne samo jedno.

U Francuskoj smeniπe Sarkozija. Hajde πto ovaj Oland nije neπto boqi, ali princip je u pitawu. Uostalom, oni su se svoje slobode odavno odrekli. »ak su i duæniËki robovi u GrËkoj poslali poruku EUrokratama da se neÊe predati.

A Srbija gmiæe u blatu i traæi joπ. Tuæno, zaista. Ako su ovi rezultati taËni.

Ako su taËni. »ujem deset priËa sa pet razliËitih strana: podatke o potpuno nerealnim biraËkim spiskovima, qudima koji su izbrisani, fiktivnim glasovima, kutijama peËaÊenim plas t elinom, a ne voskom, laæiranim saopπtewima...

Cesidu ne verujem, plaÊa ih Imperija. Uostalom, zar oni nisu svojevremeno bili jedna od poluga 5. oktobra? A RIK kontroliπe πto vlast πto fiktivna opozicija.

Demokratija je Ëudna stvar. Atiwanima je demokratija bila ponos i dika, sve dok ih nije odvela u imperijalizam i katastrofalni rat sa Spartom. Onda su je probali Rimqani, samo πto su je zvali republika i poku πal i da budu reprezentativni jer nije bilo praktiËno da svako direktno glasa o svemu. I to je funkcionisalo neko vreme, dok vojska i vlas toqubqe nisu uËinili svoje, a Rim postao imperija. Posle Rima nastaje doba kraqeva, koji su vladali dobro kada su poπtovali Boæije zakone, a loπe kada su na mesto Boga postavqali sebe. Tek da se zna.

Rimska republika je obnovqena tek u 18. veku, u Americi. A, evo, post aj e sve jasnije da su Amerikanci pono vili sve greπke Rimqana.

Ali πta ako jesu taËni? Ako je toliko qudi stvarno glasalo za status quo, oliËen u Boti, Toniju, Ivici, Mlai i »edovuku? Sve vreme tvrdim da kvislinπki kult æivi u virtuelnom svetu, a ono ispade da s u wih ove ankete stvarnost. Ako su ovi rezultati t aËni. ©TA SE SIPA U TRAKTOR V e l i ka l a æ l a k π e p r ol a z i o d m al e .

Verovatnije je da su izbori potpuno laæirani nego da su kraduckani tek pomalo. Kultu apsolutno niπta - osim sebe samih - nije sveto. VeÊ su pokazali koliko im je stalo do æivota, porodice, tradicije, vere, nacije, pa Ëak i dræave i naroda kojima piju krv i od kojih, na kraju krajeva, æive.

Zaπto bi poπtovali koncept demokratije kada su ga viπe puta najciniËnije izigrali? Narodna voqa? Ha - pa to se ne sipa u traktor!

Ali previπe je primamqivo iskuπewe da se posumwa u rezultate samo zato πto su nam mrski. Onda nismo mnogo boqi od kultista, je li?

Zato πto pre mora da se sazna istina o izborima.

Da sam razoËaran - jesam. Radikali, na koje se godinama moglo raËunati makar kao opoziciju EUropstvu, maltene nestadoπe. Koπtunica je zadovoqan ovim rezultatom, πto me ne iznenauje. Nema veze πto propade zemqa, on je, eto, Ëista obraza. To smo veÊ gledali, i to ne jednom. Dveri kaæu da su preπli cenzus, da Cesid i

Iskra 1. juni 2012.

PU©KU PA U ©UMU

Dakle, demokratija nije nikakav savrπen i sam po sebi poæeqan oblik dræavnog ureewa, veÊ, po svemu sudeÊi, kratkotrajni i nestabilni fenomen koji pre ili kasnije preraste u tiraniju.

Neπto kao u Srbiji, okreËenoj u æuto.

Postoji istina i postoji laæ. Postoje i dobro i zlo. O tome se ne odluËuje konsenzusom, ili veÊinom glasova, ili kreativnim zbirom mawina. ©to neko reËe, buduÊnost pripada onima koji se pojave. Oni kojima je svejedno, koji su izabrali nestanak, niπta se viπe ne pitaju.

M i s l i t e o t o m e k a d a s e d a na s - s u t r a pojave qudi koji neÊe pristati na ovakvo stawe stvari. Kojima je viπe stalo do istine, pravde i slobode nego do demokratije kao koncepta, a do Srbije i Srba viπe nego fantomskih qudskih prava i laænog graanizma.

Kopqe u trwe? Pre Êe biti, puπku pa u πumu. Bili ovi rezultati taËni ili ne - svejedno.

Sajt: Sivi soko 8.5.2012.

NEBOJ©A MALI∆ Podvukla - Iskra) (P

19

АJ А А А О А JА А А 10. 11. АJА 2012. О

астављен је преглед бирачког материјала са додатних 26 општина са укупним узорком од 412 бирачких места. ругог и трећег дана прегледа материјала потврђено је да су технике крађе које су уочене првог дана масовно коришћене на великом броју бирачких места из узорка у готово свим општинама. еђутим откривене су и нове технике и неправилности: • езапечаћен и неправилно спакован бирачки материјал. У готово свим општинама на бирачким местима које смо прегледали нађено је веома мали број прописно спакованог и запечаћеног бирачког материјала.

• амена оригиналног записника. ример бирачко место рачар 17. а овом бирачком месту очигледно је извршена замена изборних резултата јер постоје значајне разлике између оригинално добијеног записника и оног у који смо имали увид у -у.

рој неважећих листића порастао је са 41 на 51, број листића за листу смањен је са 26 на 12 а број листића за вери смањен је са 42 на 37. а друге стране постоји и одређене мање разлике између стања у кутији и новог – фризираног записника. ретпоставља се да је замена одрађена у општинској изборној комисији рачар или у згради лужбеног гласника.

• агубљен бирачки материјал. а бирачко место рање 12 смо посредно добили информацију да бирачки материјал недостаје тј. да је загубљен. атражили смо од -а да добијемо бирачки материјал са овог бирачког места али смо добили информацију да материјал још увек није стигао.

• еважећи листићи приказани у записнику а недостају у бирачком материјалу. а бирачком месту рењанин 59 у записнику је евидентирано 65 неважећих листића који се није могао пронаћи у бирачком материјалу.

• рој гласова за вери у записнику једнак нули а постоји у бирачком материјалу. ример: а бирачком месту алилула 63 где листа вери није имала контролора због смртог случаја у записнику је забележено 0 гласова док се у бирачком материјалу налази 34 гласова за нашу листу.

• истић са кутије убачен у важеће листиће. а разлику од јучерашњег случаја где је листић са кутије убачен међу неважеће листиће имали смо прилике да видимо посебан безобразлук на бирачком месту ови ад 14 на коме је заокружена листа реокрет на листићу који је скинут са кутије тј. који је очигледно био залепљен по рубовима селотејпом. еправилности на осову и етохији:

• рађани на осову и етохији неуписани у бирачки списак. еома велики број грађана са осова и етохије није био убачен у бирачки списак.

У записницима је пронађено доста примедби које јасно указују на масовну спречавање грађана да гласају.

20

римери:

o римедба из записника са бирачког места ећ - 2 ( ораждевац – ом ултуре): “Око 150 бирача се није налазило на бирачком списку, па се некима није омогућило гласање“.

o римедба из записника са бирачког места лина - 3 : “ елики број бирача није уписан у бирачки списак због чега нису гласали. ласачи тврде да су проверавали и да су били на бирачком списку. ирачке кутије нису биле запечаћене поптребним воском, јер га није било у материјалу”. o римедба из записника са бирачког места епосавић - 7: “Око 200 људи није уписано“.

У многим записницима није наведен овај проблем али се по нашим информацијама то дешавало и на готово свим бирачким местима на осову и етохији.

арактеристичан пример је на бирачком месту ипљан 3 где укупно 76 грађана није могло да искористи своје бирачко право јер није уписано у бирачки списак. а друге стране на бирачком месту рачар 59 у бирачки списак је уписано 20 албанаца који су по иформацијама које смо добили од грађана некада живели на адресама са тог бирачког места али су се одселили пре око двадесет година.

• еђу двојезичним листићима намењеним изборима на и пронађени и једнојезични. ример: ирачко место осовска аменица – 4. еђу двојезичним гласачким листићима пронађено у кутији и десетак употребљених стандардних једнојезичних листића заокружених углавном за У .

• рађани спремни да изјавом оповргну преправљани изборни резултат за вери. Увидом у бирачки материјал и записнике са бирачких места итина 1 и итина 2 установљено је да је за листу вери гласало 20 и 11 тј. укупно 31 грађана. Овај резултат не одговара истини и чињеничном стању.

вери у итини имају веома јако повереништво и знатно јачу подршку. о интерним информацијама за листу вери је гласало најмање 80 грађана од који је 49 спремно да под материјалном и кривичном одговорношћу потпише да је гласало за нашу листу. ахтевамо:

- да се пониште и поново распишу избори на свим нивоима - да државна ревизорска институција детаљно прегледа цео бирачки материјал и утврди основ за кривичну одговорност велике организоване групе лица која је учествовала у изборној крађи.

12.5.2012.

вери

Iskra 1. juni 2012.

нтервју: ома ила, адвокат

У А У А О «У А О У А У

ашки трибунал убрзано приводи крају мандат поштујући препоруке авета безбедности да се преостали посао оконча најкасније до 31. децембра 2014. године. о тада би требало да буду завршена суђења атку ладићу, адовану араџићу, орану аџићу и више другостепених поступака који још трају. а ли је то довољно времена да се заврше ти поступци, како су се мењала правила да би међународна правда била, наводно, ефикаснија и шта се дешавало иза кулиса трибунала од оснивања до данас, за “ олитику” говори адвокат ома ила, бранилац више оптужених пред хашким судом. “ еђународни суд је морао да има више стандарде доказивања него национални судови. апротив, стандарди тог суда су нижи. иједан суд у еликој ританији, Америци или ранцуској не може на том нивоу да доноси пресуде, јер не би прошле. ¾ујоршка адвокатска комора намерно је поставила англосаксонско право јер га нико са простора бивше ·угославије није знао. Увели су правила за која је и један председник тог суда рекао да су предвиђена тако да нико не буде ослобођен, а онда су их мењали увек на штету оптужених”, каже ома ила.

оја су правила промењена од оснивања трибунала до данас? о чему ће се суђења ладићу и араџићу разликовати од раније одржаних? аније није било могуће да се на суђењима читају искази мртвих људи, а сада и то може. ије било могуће да се исказ једног оптуженог користи у поступку против другог, па је и то омогућено. ве се то дешавало и у поступку против иколе аиновића, у такозваној косовској групи. лавни докази који су коришћени против аиновића били су из предмета “ илошевић”. ве што су тамо сведоци говорили, а што је било лоше по аиновића, преписано је. о су била питања која је илошевић постављао за себе, није га било брига за друге. Они сада хоће да скрате суђење атку ладићу. рочитаће све исказе и ладић ће бити крив за сваку пресуду која је донета за територију осне и ерцеговине, јер је наводно постојао заједнички злочиначки подухват, према којем су он и араџић одговорни за све. та вам је било најтеже током 15 година одбрана у агу и како сте се борили са политиком и пропагандом у хашким судницама? осле 15 година колико сам провео у трибуналу враћам се прилично несрећан. Очекивао сам да видим међународну правду, али то се није догодило. е постоји суд у којем нема политике, ако ништа друго постоји казнена политика. ада политика уђе у судницу, правда излази. збор судија није био онакав како смо очекивали. удије које су у почетку долазиле из врховних судова саме су скратиле мандате и одлазиле јер су говориле: “Ово није за нас, ми овде морамо да бранимо струку и да се носимо са свим и свачим”. ада је почело прво суђење генералу «укићу, тужиоци су тврдили да рби имају три патријарха, да никада нису живели у осни и ерцеговини, већ да су 1991. године нахрупили преко рине, да рби нису живели ни у рватској, сем шачице. ·а сам морао да доносим документа из 17. века да такве ствари докажем. У почетку су били оптуживани извршиоци и у одбрани тих људи није било проблема. Онда су увели командну

Iskra 1. juni 2012.

одговорност као што се судило у ирнбергу. еђутим, и ту су имали проблем јер илошевић није могао да буде одговоран за дешавања у нину, па су смислили најнакараднију правну ситуацију која се зове заједнички злочиначки подухват.

та се дешава са људима који су ослобођени, а боравили су дуго у притвору трибунала? мао сам случај замене личности 1996. године. звесни оран ¼ајић је оптужен за злочине у риједору и ухапшен је човек са истим именом и презименом. Отишао сам код тужиоца и рекао да то није тај човек и тражио да га сведоци виде пре суђења. Од 12 сведока, 11 њих је тврдило да то није тај човек, а последњи није био сигуран. Он је рекао да је тог ¼ајића запамтио по томе што му фале три зуба са леве стране. ој клијент је имао све зубе и ја сам му подигао усну да би сведок то видео. ако је он изашао из затвора после четири месеца. У то време затвор је био празан, остао је само ушко адић и они су доживљавали ослобађајуће пресуде као шамар. осебан проблем је то што не постоји накнада штете. Уједињене нације никоме не плаћају штету. о плаћа држава у којој се штета догоди. Уколико возач Уједињених нација некога прегази, накнаду ће платити држава у којој се то догоди. то би било у реду да је тај суд у оландији. еђутим, суд је екстериторијалан. икоме ништа нису платили, па ни илутиновићу који је ослобођен. ешавало се да су погрешни људи хапшени и пребијани, као извесни близанци из ањалуке, за које је писало у оптужници да су имали по 20 година када су мучили затворенике 10 година пре него што су ухапшени. ада су их довели у аг, испоставило се да су они у том тренутку имали по 20 година, дакле у време злочина имали су по 10. Они су ослобођени и одик им је, у име епублике рпске, као надокнаду дао неку гаражу да отворе ауто-перионицу.

ако сте доживели ослобађајуће пресуде амушу арадинају и асеру Орићу? уд суди на основу онога што тужилац тужи. анимљив пример је акедонија. У једном селу војска и полиција је убила седам Албанаца. етири су убијена из ватреног оружја, три гранатама. Оптужени су само људи из полиције. уд је утврдио да је четири убила полиција, а три војска, али војска није била оптужена. акле, већа је кривица тужилаштва него суда. ако је оптужен асер Орић? и суд у рбији не би могао да га осуди по таквој оптужници. ста је прича и са арадинајем, дозволили су да побије сведоке.

та очекујете у завршници поступка против ојислава ешеља? о је као у причи када ·еврејин моли ога да добије новац на лутрији, јер има осморо деце, а онда му ог после више година каже: “ упи лоз”. ешељ неће да тражи да буде пуштен на слободу у форми која је предвиђена, јер би тиме признао суд. е може он да каже: “ и не постојите”, а онда да им напише писмо и да тражи да га пусте на слободу. ресуду не могу да предвидим. Он каже да није крив, али сумњам да ћемо то видети. олео бих да пресуда буде таква да он може да дође кући и да је бар одлежао две трећине казне. амо се плашим да не буде већа.

Poltika, 8.5.2012.

Podvukla - Iskra) (P

оротеа арнић

21

SRBIJA JESTE U MRAKU, ALI ÆUTI CAR JE IPAK GO Krajem Ëetrdesetih godina britanski laburistiËki lider Klement Atli rekao je za „izbore” u novouspostavqenim „narodnim demokratijama” istoËne Evrope da su to „trke sa jednim kowem”. U konkretnoj situaciji kada je Atli izneo svoju duhovitu opasku on je, naravno, bio „spot on”. Meutim, nije mogao da pretpostavi daqu evoluciju i usavrπavawe tog sistema narodnih demokratija, πto dostiæe svoj puni izraz danas. To sada jeste trka sa viπe kowa, ali oni su svi iz iste ergele.

Doduπe, trik simulacije izbora sa viπe opcija nije izum istoËnoevropskih demokratija „u tranziciji”. Na primer, general PinoËe je u »ileu veπto izmicao kritici da je wegov reæim autokratski tako πto je pod okriqem vojne diktature zaveo - viπestranaËki sistem. Stranke Ëiji su ideoloπki nazori bili neuklopivi u „vrednosni sistem” diktature bile su onemoguÊene ili zabrawene. Ali zato Ëetiri stranke koje su u odreenom stepenu sve bile bliske PinoËeovim idejama ogorËeno su se borile za politiËki prostor. A qudi su razmatrali najozbiqnije za koju bi od wih da glasaju.

KAO KOD PINO»EA I FRANKA U posledwoj fazi Frankovog reæima u ©paniji susreÊemo sliËan fenomen. Bila su odobrena „udruæewa graana” koja su mogla da nude razliËite programe na izborima. Jedini uslov je bio da svako od wih potpiπe zakletvu lojalnosti naËelima „Nacionalnog pokreta”, koji je bio Ëuvar zvaniËne ideologije reæima. Kada su prihvatili tu opπtu reæimsku platformu, „udruæewa” su mogla da se meusobno svaaju, vreaju i prepucavaju do mile voqe, baπ kao u Srbiji. Sve dok su osnovni principi reæima ostajali iznad kritike i nepovrediv i , t e p r i v i dn e n e s u g la s i c e n i s u u g r o æa v a l e wegovu stabilnost.

Mutatis mutandis, kako se to kaæe, ova se πema bez posebnih izmena lako prenosi na Srbiju.

Izbori odræani u nedequ to potvruju. Kao u »ileu pod PinoËeom i u ©paniji pod Frankom, sistem sastavqen iz reæimskih stranaka sjediw en je o p π ti m i d e o l o π k i m i p r o g r a m s k i m o p r e d e qewima. Relativno nova strank a koja se pridruæila tom sistemu morala je svoj nastup i idejni sadræaj da prilagoava ovoj πemi da bi imala teoretsku moguÊnost da doe do mikrofona i da uËestvuj e u v rπewu vl asti . Vansistemske stranke i pokreti sa neuklopivim nazorima statistiËki su degradirane (stari majstor Staqin to je najlepπe rekao: nije bitno kako ko glasa, nego ko broji glasove), a nekima od wih bile su upuÊene Ëak i otvorene pretwe da mogu biti zabraweni.

Ali, naravno, i u politici kao i u drugim aktivnostima u æivotu veoma je korisno znati koliko daleko otiÊi i kada je pametno stati.

22

Naizgled katastrofalna i razoËaravajuÊa politiËka stvarnost, koju su 6. maja brojaËi glasova kreirali, moæda ipak nije toliko beznadeæna kao πto to na prvi pogled izgleda.

Sa formalnog stanoviπta nema sumwe da su brojaËi glasova sebi poklonili impozantnu matematiËku veÊinu. To je bio wihov izbor pri koriπÊewu vlasti kojom raspolaæu. Koliko je, meutim, taj izbor bio mudar, a koliko je samozavaravajuÊi i ne odgovara Ëak ni wihovim dugoroËnim interesima?

KRA J ∆E B ITI T EÆ AK Pravi izborni rezultati su sledeÊi. Od 6,770,013 biraËa, na biraliπta je izaπlo oko 53 odsto. Od toga, 4,4 odsto listiÊa bili su nevaæeÊi, πto znaËi da je u izbornom procesu stvarno uzelo uËeπÊa oko 48,5 odsto lica sa pravom glasa.

Od ukupnog broja vaæeÊih glasova, stranke sistema osvojile su sledeÊe procente: DS - 25,3; SNS - 25; SPS - 14,2; URS - 6,6; i LDP - 6,5 (prema oko 98 odsto obraenih glasaËkih listiÊa).

Ako stepen podrπke tim strankama razma tramo u odnosu na ukupni broj graana sa pravom glasa, onda stvarna procentualna podrπka koju su dobili izgleda ovako: DS - 12,2; SNS - 12,1; SPS 6,8; URS - 3,2; i LDP - 3,1.

Stranke sistema, prema rezultatima ovih izbora, uæivaju poverewe ili bar dovoqnu toleranciju da bi radi wih izaπli na biraliπta, kod svega oko 37,4 odsto graana. To je daleko mawe impozantno od prvog utiska.

Bez obzira na prividan ishod izbora, stranke sistema nemaju podrπku druπtva, a smer u kome se situacija kreÊe obeÊava pogorπawe uslova æivota i samim tim opadawe one podrπke kojom trenutno raspolaæu. Podrazumeva se da Êe formalni nosioci buduÊe „nove” vlasti biti neka kom binacija kowa iz te iste ergele. To znaËi da, kako god bile promeπane karte, u predstojeÊem periodu v e l i k i h k r i za , i z a z o v a i s u d b o n o s n i h o d l uk a Srbijom Êe upravqati mawina nereprezentativne mawine.

Neka niko ne poæeli da bude na wihovom mestu u mutnim vremenima koja nastupaju i neka im ne pozavidi na slastima koje Êe im vlast joπ kratkotrajno pruæati. Da su glasove brojali hladnije glave i da su 6. maja bili dovoqno pametni da, umesto skidawa postojeÊih, blagovremeno ugrade joπ nekoliko novih sigurnosnih ventila u svoj sistem, u trenutku wegovog raspada mnogo bi boqe proπli.

Novi standard 9.5.2012.

STEFAN KARGANOVI∆ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. juni 2012.

SRPSKE AMBASADE, KU∆E SLATKOG GREHA Bestidne, skupe, a ponegde kriminalizovane srpske diplomate Ëine nenadoknadivu πtetu dræavi Viπe od jedne decenije traje potpuni raspad srpske diplomatije, kako na planu sprovoewa promaπene dræavne politike, tako i na organizacionom i kadrovskom planu. Neopisiva koliËina divqaπtva, gluposti, privatnih interesa i skandala, to je danas slika diplomatskog sunovrata Srbije, Ëija je personifikacija odlazeÊi ministar Vuk JeremiÊ, prvi meu πtetoËinama u nekada moÊnoj sluæbi. Tabloidov izvor u samom vrhu MSP-a nastavqa da opisuje beznadeæno stawe u ovoj visokoj dræavnoj instituciji, dok Dræavna revizorska inspekcija nastavqa sa radom tragajuÊi za sakrivenim kompromitujuÊim dokumentima o pqaËki buxetskih sredstava...

Insajder: D - 6 Dræavna revizorska inspekcija (DRI) nastavila je zapoËeti rad u Ministarstvu spoqnih poslova (MSP), a povodom vanredne provere utroπka buxetskih sredstava. Viπe nisu samo puto vawa ministra Vuka JeremiÊa i wegove pratwe u pitawu , nego je Dræavna revizorska inspekcija poËela da se bavi i pitawima svih ostalih finansija. Ipak, prema reËima jednog od Ëlanova DIR-a, za javnost je sve drugo „deËja bajka” u odnosu na putovawa resornog ministra i wegove svite.

Istinske bahanalije u MSP-u poËele su da u z i m a j u m a h a t e k d o l a s k o m B o r i s la v a B o r k a StefanoviÊa na Ëelo πefa kabineta ministra spoqnih poslova. Ali, ovde treba reÊi i to da Êe StefanoviÊeva πtetoËinska uloga u savremenoj srpskoj diplomatiji tek biti pravilno „valorizovana”, i to tako πto sasvim sigurno neÊe biti amneestiran za razna nedela, poËev od javnih nabavki, pa do sluËaja klasiËnog mobinga, Ëiji je on bio spiritus mo ve ns. VeÊ duæe vremena desetak aktivnih sluæbenika Ministarstva spoqnih poslova spremaju kriviËne prijave protiv wega i samo je pitawe vremena kad Êe one biti predate. Izvori u vrhu MSP-a kaæu: „...bira se pogodan trenutak...”

Za n i m q i v o j e d a g e n e r a l n i s e k r e t a r Ministarstva spoqnih poslova Vladimir ∆urgus i nta koja su po sadræaju, slo daqe potpisuje dokumeen bodno reËeno, kriminogene prirode. Jedan wegov blizak prijateq upozorio ga je da to viπe ne radi i da prekine sa tom praksom jer Êe doÊi vremena kada neÊe moÊi da se sakrije iza vrha Ministarstva spoqnih poslova. InaËe, Vladimiru ∆urgusu ovo nije prvi put da ima iskustva sa istraænim organima.

Poznate su wegove afere u vreme dok je bivπem reæimu odano sluæio kao pomoÊnik tada neprikosnovene Bratislave Bube Morine.

Milioni evra u crnoj rupi Dræavnoj revizorskoj inspekciji svakako Êe biti posebno interesantno kako su troπena sredstva za renovirawe zgrade ambasade Srbije u Vaπingtonu, ili pak kako su kupovane zgrade

Iskra 1. juni 2012.

ambasada u Briselu i Hagu...

Po dostupnom opisu radova za renovirawe zgrada ambasade Republike Srbije u Vaπingtonu, a koje je poslao ambasador Vladimir PetroviÊ, Vlada je odvojila velikih pet miliona dolara. No, imajuÊi u vidu Ëiwenice da je vrednost nekretnina u Sjediwenim Dræavama naglo opala, i da je za ovoli ki novac (namewen za renovirawe ambasade) u rezi dencij alnom delu Vaπingtona moguÊe kupiti skoro dve vile, potez Vlade je oËigledno b io nera cionalan. Ali, to nije smetalo onima koji troπe buxetski novac uzet iz xepova graana Srbije da ga potroπe na najmawe koristan naËin.

Naime, kako sadaπwa zgrada srpske ambasade ima podrum, prizemqe, prvi sprat i potkrovqe, ambasador je predloæio da se na dvoriπnom delu fasade napravi stakleni panoramlift koji ide samo od prizemqa do prvog sprata!

Zanimqivo je da sve radove na renovirawu izvodi privatna firma iz Srbije, vrlo bliska visokim rukovodeÊim funkcionerima vladajuÊe koalici je, πto je i bilo za oËekivati.

Pored sredstava za ambasadu u Vaπingtonu, Vlada Srbije je odobrila i osam miliona evra koji ma je kupqena ambasada Misije Republike Srbije u Briselu u kojoj sluæbuje 23 sluæbenika. Ima tu i nekih nesrazmera. Radi boqe ilustracije treba reÊi da ova zgrada ima garaæu sa 65 parking mesta!

InaËe, sama zgrada ambasade nalazi se u najuæem centru Brisela.

Z a k u p o v i n u z g r a de a m b a s a d e R e p u b l i k e Srbije u Hagu, Vlada Srbije je odredila sredstva u visini od 2,5 mili ona evra, πto je u poreewu sa cenama nekretnina u gradu Hagu, koje su u stalnom padu, bezobrazno skupo. Ali, ta je patologija veÊ odavno poznata: πto je mawe demokratija, a viπe diktature, to su i prohtevi vlastodræaca veÊi...

I upravo troπewe ogromnih sredstava za renovirawe zgrada ambasade u Vaπingtonu, kao i kupovine zgrade ambasade Misije u Briselu i zgrade ambasade u Hagu, podloæni su ozbiqnoj finansijskoj kontroli i reviziji nadleænih dræavnih organa u ciqu striktne i racionalne kontrole koriπÊewa buxetskih sredstava.

Incidenti bez posledica A m b a s ad o r R e pu b l ik e S r bi j e u B ra z i l u Q u b om i r M i l iÊ , i na Ëe Ël a n S P S - a , d o pu π t a Ëlanovima svoj e porodice da nezakonito i nekon trolisano koriste vozila ambasade, i to redovno bez putnog naloga. Sin ambasadora, student, uzurpirao je jedan od automobila ambasade i svakodnevno ga koristi, i dawu i noÊu, 24 sata, bez ikakve kontrole i iskquËivo za liËne potrebe, a pre svega za odlazak na fakultet i za svakodnevne provode.

I Êerka ambasadora, koja je kao sluæbenica UN doπla u Brazil na magistarske studije, uæiva tatine dræavne privilegije. Naime, wu sluæbeni vozaË ambasade svakodnevno odvozi na fakultet i

23

Srpske ambasade... dovozi natrag, kao i u noÊne provode gde je i Ëeka do ranih jutarwih sati. To je Ëesto izazivalo premor vozaËa, koji je u viπe navrata zbog toga izrazio svoje nezadovoqstvo.

A m b a s a d o r k a R e p u b li k e S r b i j e u T u n i s u Milica »ubrilo-FilipoviÊ, inaËe i staknuta Ëlan ica Demokratske stranke i bivπa ministarka dijaspore, koja iza sebe ima niz afera, doπla je na ovu funkciju kao miqenica Boæidara –eliÊa. Putevi su im se preplitali, od Pariza, Beograda, pa sve do Wujorka, a sada joj se –eliÊ pribliæio i u Tunisu kao funkcioner Evropske banke za zemqe Magreba.

Jedna od onih afera vezanih za Milicu »ubrilo, a koje javnost u Srbiji dobro pamti, jeste i ta da je svom tadaπwem qubavniku a sadaπwem muæu, bez ikakvog pravnog osnova iz kase Ministarst va za dijasporu dala 40.000 dolara, πto je izazvalo buru negodovawa u srpskoj dijaspori na severnoameriËkom kontinentu. U Srbiji je to ispraÊeno sa nekoliko novinskih tekstova, a wena partija na vlasti nije naπla za shodno da je kazni, nego ju je, naprotiv, nagradila ambasadorskim mestom.

Po dolasku na duænost ambasadora u Tunisu, po obiËaju je poËela da troπi enormna sredstva za ureewe srpske rezidencije. Svojim pa rtijski m vezama a i intervencijom Boæidara –eliÊa i Vuka JeremiÊa, za kratko vreme je od Ministarstva spo qnih poslova uspela da dobije oko 200.000 evra za preureewe rezidenc ije koja je inaËe iznajmqena!

Takoe, Ivana PejoviÊ, generalna konzulka Rep ublik e S rbi je u Mi la nu, koja je b ila Ëlan Srpskog pokreta obnove, a sada je Ëlan DS-a, zahvaqujuÊi zaπtiti Vuka DraπkoviÊa (boqe reËeno Danice DraπkoviÊ), a pre svega Borisa TadiÊa, mimo svih propisa i diplomatske prakse sk oro 10 godina sluæbuje na funkciji generalnog konzula u Milanu.

Svakodnevno ugoπÊava Ëlanove porodice aktuelnih rukovodeÊih funkcionera i enormno troπi dræavna sredstva.

Finansijska sluæba MSP-a ukazivala je na nedopustivo troπewe novca konzulata kao i propuste koje Ëini, a koji se graniËe sa zdravim razumom. Preko raËuna srpskog konzulata, Ivana PejoviÊ je kupovala ogromne koliËine piÊa, sredstva z a svoju liËnu higijenu, dowi veπ...

U viπe navrata, Ivani PejoviÊ je iz finansijske sluæbe Ministarstva ukazivano na to da je takvo ponaπawe nedopustivo i da je duæna da vrati sredstva u kasu konzulata, πto ona nikada nije uËinila. Na svaku intervenciju sluæbe finansija, javqala se preteÊi sluæbenicima MSP-a i to „sa pozicija sile”, istiËuÊi u svakoj prilici wene veze sa Borisom TadiÊem!

Ali, uprkos svemu pobrojanom i nepobrojanom, i svemu javnom i tajnom πto se o woj u MSP-u zna, male su πanse da ova i ovakva Dræavna revizorska inspekcija pronae neπto od Ëega bi mogla da poËne bilo kakvu poπtenu istragu... Naime, celokupni dosije wenih finansijskih propusta krije i „ n a s i gu r n o m ” Ë u v a g e n e r a l n i s e k r e t a r m i nistarstva Vladimir ∆urgus, koji joj je i jedan od wenih vienijih zaπtitnika. Za renovirawe i opremawe rezidencije troπila je velika devizna sredstva koja su joj preko veze u MSP-u odobravali.

24

Skupqqi ambasadorov ivot nego cela ambasada!

Nekadaπwi konobar koji je radio u zgradi Predsedniπtva Jugoslavije Zoran VeqiÊ, danas je ambasador Srbije u Otavi, glavnom gradu Kanade.

Niπta Ëudno, mnogi su konobari u demokratskom lu di lu n ap r av ili v eli ke k ar ije r e, poput Vladimira PopoviÊa, zvanog Beba, ili recimo Duπan ElezoviÊ, omiqeni „deËko” Bojana PajtiÊa, ali i mnogi drugi kojima je ugostiteqstvo bila „matiËna grana”...

No, VeqiÊ je zaista dogurao daleko... I na takvoj poziciji, oËito je zaboravio πta znaËi biti potËiwen i na usluzi... Zaposlene u ambasadi, ali i u samom Ministarstvu spoqnih poslova ume da iznenadi tako πto iznenada nestane na neodreeno vreme! Tako je usred leta 2011. godine otputovao je na odmor u glavni grad Perua, Limu, nikoga ne obaveπtavajuÊi ni o svom odsustvu, a joπ mawe o destinaciji, iako je to bio duæan da uËini.

MoguÊi razlog ovog tajnog puteπestvija je izvesna Lilian, navodno umetnica latinoameriËkog porekla, koja sa svojim zakonitim muæem, Ëovekom nemaËkog porekla i nemaËke grae (malo je punijeg stasa), redovno dolazi na prijeme u ambasadu Srbije u Otavi. Naravno, bez muæa. Lilian, meutim, uveËe dolazi u VeqiÊevu rezidenciju, a wih dvoje su noÊu i Ëesti gosti latino-bara Caliente u centru Otave.

Treba ovde dodati i to da je VeqiÊ poznat i po tome πt o g o s t o p r i m q i v o d o z v o q a v a s t r a n c i m a d a πvrqaju po rezidenciji, Ëak i kada on nije prisutan.

Wegovo gostoprimstvo ide toliko daleko da strancima omoguÊuje da u zvaniËnoj rezidenciji srp skog ambasadora organizuju privatne æurke. Tako su dve dame, Lilia Faulkner i Karol Bel-Smit, svoje goste na proslavu doËeka Nove 2012. godine pozivale u kuÊu naπeg ambasadora, kao πto se vidi iz priloæene pozivnice koju inaËe finansiraju graani male i siromaπne Srbije!

Da VeqiÊ ne mari mnogo za rezidenciju vidi se i iz wegovih upornih pokuπaja da je po svaku cenu proda. Poπto se Ministarstvo usprotivilo toj ideji, VeqiÊ je namerio da rezidenciju renovira tako πto Êe u woj da se naprave kancelarije i stan za Ëlanove sluæbi obezbeewa. Ov a VeqiÊe va zamisao bi, prema svim raËunicama, srpske poresk e obveznike trebalo da koπta barem milion dolara! A zna se i ko bi to trebalo da plati: dræava Srbija iz buxeta, odnosno graani Srbije.

Da bi dobio sve neophodne dozvole za predvieno zidawe, ambasador VeqiÊ unajmio je i jednog kanadskog advokata, izvesnog Æarka TatomiroviÊa Mamulu, koji je sa svoje strane preporuËio nekog arhitektu PopoviÊa. I advokat i arhitekta za svoje usluge naplaÊuju honorare od Ëije visine bi svakome normalnom moglo da se zavrti u glavi. Ali ne i VeqiÊu...

KonaËno, VeqiÊ dolazi i na ideju da proda, ako niπta drugo, ono makar deo deo dvoriπta rezi denc ije. Ovaj posao se za sada odvija mimo Ministarstva spoqnih poslova, jer joπ nisu okonËani pregovori sa jedinim zainteresovanim ku pc em ko g a je pr on aπ l a V eq iÊ ev a i T at om i ro v iÊ ev a p r ij a t e q ic a, iz ve s n a d a m a p o imenu Suzana Robinson. Potencijalni kupac za sada nudi 2.050.000 dolara, ali ambasador traæi 2,5 miliona dolara. Obe cene su daleko ispod vrednosti pomenutog zemqiπta.

Kraj na str. 26/2) (K

Iskra 1. juni 2012.

–UR–EVDAN - SLAVA DOBROVOQACA MELBURN, AUSTRALIJA Dragi naπi drugovi, iako daleko, u mislima smo uvek sa vama, a naroËito oko naπe Slave Svetog VelikomuËenika Georgija, koga veÊ decenijama slavimo i sa Ëijim smo likom na grudima odlazili sa pesmom u borbu za dobrobit nπega naroda...

Primite naπe iskrene Ëestitke sa molitvama Gospodu da Vas joπ dugo poæivi sa æeqama da iako u poznim godinama nastavite da πirite misli naπeg neumrlog UËiteqa.

Mnogi od nas koji prate predizbornu kampawu u Srbiji, primeÊuju da nekoliko politiËkih stranaka, a naroËito mlai pokreti propovedaju zboraπke ideje. Mnogi od nas verovatno neÊe doËekati, ali oËevidno je da se izvorni program Zbora πiri i da Êe sigurno, ali pod drugim imenom, odigrati znaËajnu ulogu u stvarawu boqe buduÊnosti naπega naroda.

Mi ove godine slavimo Slavu 5. maja i istog dana odræavamo parostos, kad Êemo se pomoliti Gospodu za pokoj duπa naπih nikad nezaborovqenih, poginulih i upokojenih drugova i drugarica, koji su uvek u naπim seÊawima.

SRETNA VAM DOBROVOQA»KA SLAVA! Vaπi drugovi iz Melburna, Australija

SIDNEJ, AUSTRALIJA Dragi naπi drugovi i drugarice - Sretna vam slava!

Mi vaπi drugovi i drugarice okupiÊemo se i ove godine, 12. maja, u harmu Sv. Kneza Lazara.

Aleksandrija, da proslavimo naπu slavu i prinesemo tople molitve Sveviπwem Gospodu, vaskrslom Isusu Hristu i naπem zaπtitniku Sv. Georgiju.

Prvo Êemo odræati parastos naπem uËitequ Dimitriju QotiÊu i svim naπim preminulim drugovima i drugaricama. Potom Êemo sa naπim domaÊinom slave, Ilijom GliπiÊem, preseÊi slavski kolaË. Naπ domaÊin Êe pozdraviti goste i slavare i zatim pozvati sve prisutne na zajedniËi slavski ruËak.

B. S.

sledi slavski ruËak u Srpskom centru.

Danica Pavlica je poverenik Iskre u Kanadi. A ja, Milena VlahoviÊ, udata VoloπËuk, Êerka Mirka i Gordane VlahoviÊ, imam Ëast da budem ovogodiπwa domaÊica slave.

U Kanadi smo proπle godine zapoËeli „smenu generacija”. Mi, deca dobrovoqaca, nastavqamo tradiciju naπih roditeqa i preuzimamo domaÊinstvo slave.

U ime svih dobrovoqaca okupqeni na slavi u Kanadi πaqem srdaËne pozdrave drugovima, drugaricama i prijateqima Srpskih dobrovoqaca sa pozdravom: Drugovi, ko je s nama? - BOG! DomaÊica, Milena VlahoviÊ - VoloπËuk Na dan slave, parastos su sluæili prota Mihajlo Doder i o. PuriÊ, a potom sa domaÊicom Milenom obavili obred rezawa slavskog kolaËa.

Bilo nas je oko 50 gostiju i slavara. Osveæewu slavqa je doprinelo prisustvo velikog broja omladine. U pripremi slave Mileni je mnogo pomogla sestra Aleksandra, a u sluæewu zajedniËkog slavskog ruËka naroËito Saπa DodiÊ.

Slavqe je proteklo u odliËnom raspoloæewu gostiju i slavara. Nedostajali su nam jedino Milan Bilbija zbog bolesti i Bora DragaπeviÊ trenutno u Srbiji.

D. P.

MILVOKI, SAD I ove godine okupili smo se mi bivπi dobrovoqci, naπe drugarice i naπi gosti iz Milvoke i drugih gradova SAD, 12. maja, da proslavimo naπu slavu –urevdan. Bilo nas je oko pedesetak. Posle seËewa slavskog kolaËa u crkvi, goste i slavqenike pozdravio je u crkvenoj sali, predsednik dobrovoqaËkog Udruæewa „Jadran”, drug Andra MandiÊ i proËitao pristigle poruke naπih drugova iz drugih zemaqa.

Zatim je posluæen slavski ruËak i ostak popodneva proveden u srdaËnim razgovorima prisutnih, uglavnom seÊawem na proπlost.

M. S.

BIRMINGAM I TODMORDEN, ENGLESKA

TORONTO, KANADA Dragi drugovi i drugarice i prijateqi Srpskih dobrovoqaca, Godine prolaze i broj Srpskih dobrovoqaca je sve mawi. Gde god joπ ima æivih Srpskih dobrovoqaca oni slave svoju slavu Svetog VelikomuËenika Georgija, zaπtitnika Srpskih dobrovoqaca. Dali su obeÊawe da Êe slaviti svake godine do posledwega.

U Kanadi slavimo u subotu 12. maja. Prvo se u crkvi Svih srpskih svetiteqa u Misisagi sluæi parastos svim poginulim i preminulim dobrovoqcima. Rezawe slavskog kolaËa je u podne a zatim

Iskra 1. juni 2012.

Glavno slavqe je i ove godine, veÊ tradicionalno, odræano u Birmingamu, 13. maja. Posle liturgije u hramu „Lazarica”, koju je sluæio zamenik paroha, o. Leonid, domaÊini slave Æivan i Dragica LazareviÊ, presekli su sa sveπtenikom slavski kolaË. Potom se preπlo u crkvenu salu, gde su, okupqenih oko 60 gostiju i slavara, pozdravili veteran-dobrovoqac, protojerej-stavrofor o. Milenko ZebiÊ i domaÊin slave, Æivan.

Otac Milenko je govorio o znaËaju slave i zaπtitnika Sv. Georgija Pobedonosca za dobrovoqce i ponovio zavet da Êemo ga slaviti dok æivimo.

DomaÊin slave proËitao je sve pozdrave drugova i drugarica iz sveta, a zatim i kratku poruku ured

25

Prestolonaslednik odlikovao Boru DragaπeviÊa Saopπtewe za javnost Kraqevske kancelarije od 12. maja 2012.: „Wegovo Kraqevsko VisoËanstvo Prestolonaslednik Aleksandar || odlikovao je g-dina Boru DragaπeviÊa iz Toronta, ordenom Krune | stepena danas u Kraqevskom Dvoru. Ceremoniji su prisustvovali g-din Dragomir AcoviÊ, Ëlan Krunskog veÊa, roaci i prijateqi g-dina DragaπeviÊa, kao i predstavnici medija.

G-din DragaπeviÊ odlikovan je za „viπedecenijske aktivnosti na rukovoewu organizacijama srpskih iseqenika, na upravqawu radio ©umadijom, na predsedavawu Srpskom narodnom odbranom, i drugim aktivnostima u domenu publicistike, istoriografije i svih aspekata æivota srpske dijaspore u severnoj Americi”.

U dugaËkom razgovoru povodom ovog Ëina, kako beleæi list „Vesti” od 13. maja, Bora je, izjavio da ga je odlikovawe „vidno uzbudilo”, te da je zahvalnost Prestolonasledniku zakquËio: „Bez kraqa niπta nevaqa”, a u daqem razgovoru, izmeu ostalog, podvukao: „Ponosan sam πto sam bio srpski dobrovoqac i u sastavu dobrovoqaËkog bataqona koji je general Milan NediÊ poslao u Raπku, u pomoÊ ËetniËkim jedinicama u kojima sam se nekoliko meseci borio pod komandom ËetniËkog vojvode Pavla –uriπiÊa”.

Bimingam i... nika „Iskre”, gde je naglaπena pomoÊ, vrednog tima naπih drugova i drugarica iz Birmingama i okoline, na Ëelu sa Dobrinkom MiletiÊ, redovnom meseËnom pakovawu lista i wegovoj urednoj ekspediciji. DomaÊin je iz skromnosti propustio da proËita i priznawe wemu, kao povereniku Iskre za Englesku, koji se stara ne samo o prikupqawu domaÊih pretplata i priloga, veÊ i prilivu istih iz drugih zemaqa. U poruci se izraæava nada da Êemo istrajati sa izlaæewem Iskre; s jedne strane, kao vezi izmeu naπih drugova i drugarica u rasejawu. Drugo i najvaænije, s obzirom da je naπa misao ponikla u matiËnoj zemqi - a u sluæbi trajnog i suπtinskog narodnog interesa, te nije biqka za strana podnebqa - vrati u naπu zemqu i tamo zavreæi i rascveta, iz pupoqaka koji klijaju, na trajnu korist naπeg naroda.

U nastavku, posluæen je slavski ruËak koji su pripremile naπe poærtvovane domaÊice okupqene oko Kola srpskih sestara, kojima takoe ide naπa zahvalnost. Ostatak dana proveden je vedrom raspoloæewu drugarskog Êaskawa i zabave.

Mawe okupqawe na severu Engleske, obavqeno je na sam –uevdan, 6. maj, kada se u Todmordenu okupila grupa dobrovoqaca i wihovih gostiju, koja zbog svoje starosti i drugih okolnosti, veÊ godinama nije bila u moguÊnosti da prisutvuje slavi u Birmingamu. Oni su posle slavskog ruËka i prijatno provedenog dana u porodiËnom okruæewu, uputili pozdrave i poæeleli sretnu slavu drugovima i drugaricama na predstojeÊem slavqu u Q. V. Birmingamu.

26

Srpske ambasade... (sa str. 24) I u ovom postupku je ambasador vrlo kon spirativan, jer u oglasu nigde ne stoji da je prodavac zemqiπta strana dræava, pa tako izgleda kao da je sve to obiËan privatni posao.

Nikome nije poznato da li ambasador VeqiÊ za sve svoje postupke uopπte ima ovlaπÊewe bilo koga iz srpskog ministarstva. Jedno je sigurno: visoki nameπtenik dræave Srbije, Zoran VeqiÊ, ponaπa se kao apsolutista u ambasadi u Otavi. Radi πta hoÊe, troπi koliko god moæe, a zagazio je i u biznis iz koga, oËito, neÊe izaÊi bez ozbiqnih posledica...

U sediπtu Ministarstva spoqnih poslova u Beogradu veÊ priËaju viceve da naπ ambasador sa m iq e ni ca m a p ro vo d i no Ê i p o pr a vi m no Ên im klubovima, a u meuvremenu pokuπava da deo rezi dencijalnog imawa proda kako bi od provizije mogao da ima za cigarete i joπ poneπto, kada ode u zatvor.

A sve govori da je zreo za to! Naime, VeqiÊ, bez obzira na svoju sklonost da licitira dræavnu imovinu, ni u kom sluËaju nema prava da prodaje ili „rentira” bilo πta bez neËije saglasnosti, a posebno ne tako osetqivu ustanovu kakva je zgrada ambasade, jer onda svakome ko ue u objekat otvara nesluÊene moguÊnosti da postavi „sprave za posmatrawe” ili, ne daj boæe, kakvu eksplozivnu napravu.

O Ëemu se ovde radi neko Êe morati da poloæi raËune. Pre svega zato jer se radi o neËem nezamislivom u diplomatskoj praksi... Nezamislivo je tako da izraelski, ameriËki, ruski ili ambasador bilo koje ozbiqne dræave izdaje zgradu rezidencije kao poslovni prostor treÊim licima, u bilo koje svrhe.

Naæalost, kad je srpska diplomatija u pitawu, kao i sve drugo uostalom, sve je moguÊe...

Kako se desila poæeqna izdaja „...Prepiska srpskih diplomata iz predstavniπtava po svetu s centralom u Beogradu nalazi se pod πifrovanom zaπtitom, a stvar je procene Ministarstva spoqnih poslova u koje diplomatske misije se πaqu obuËeni πifranti...” Ovu skandaloznu vest nedavno je objavila Politika, a da to nikome nije „zaparalo oËi...” Jasno je iz mnogo Ëega laka Ëitqivost” diplomatskih telegrama drugog da „„l proizilazi iz odsustva ozbiqne sluæbe πifrana ta... Zato danas srpsku diplomatsku poπtu mogu da proËitaju Ëak i priuËeni πpijuni-amateri...

Posle 5. oktobra 2000. godine, nakon masovnog otpuπtawa diplomata, desio se i „pomor” takozvane kriptozaπtite... Ona je „na mala vrata” ponovo uvedena tek nakon odlaska Gorana SvilanoviÊa sa mesta ministra spoqnih poslova.

Nije taËno da je neko od takozvanih demokratskih vla sti u ono vreme „bio naivan” pa je smatrao da od svojih „globalnih prijateqa” nema πta da krije.

Ispostavilo se da je napravqena πteta veleizdajniËkih razmera. Umesto da SvilanoviÊ (i svi koji su to skrivili) bude na dugogodiπwoj robiji, on je posle „diplomatske karijere” zaseo u upravni odbor najveÊeg srpskog dilera oruæja, mraËne firme SDPR! 29.3.2012.

Podvukla - Iskra) (P

Tabloid <magazin-tabloid.com>

Iskra 1. juni 2012.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (162)

MIRJANA NOVAKOVI∆, TITO JE UMRO Mirjana NovakoviÊ (1966) autor je nekoliko romana i zbirki priËa. Wen posledwi roman, Tito je umro, privukao je paæwu kritiËara i Ëitalaca, ne samo zbog provokativnog naslova veÊ i zbog tematike romana. U romanu ima i dosta kritike æivota u Srbiji, politiËkog mentaliteta Srba i, πto je najvaænije, posledica komunistiËke vladavine, koje se i danas oseÊaju.

Tema ovog detektivskog romana (ili „krimiÊa” kako ga danas nazivaju) poËiwe jednom veπÊu koju je protagonist, novinarka lista Blic, Ëula da je Tito umro dvanaest godina ranije nego πto je objavqeno da je umro 4. maja 1980. godine. Ona se trudi da pronae tu vest u arhivama, koja je navodno objavqena u Politici 1968. godine, o kojoj su joj kazali neki razoËarani komunisti. Tu vest nije pronaπla, ali u svom traæewu suoËava se sa vaænim drugim dogodovπtinama. Ona je dobila nalog da πaqe izveπtaj sa vanredne skupπtine Demokratske stranke, kojom prilikom se objavquje da je jedna od vodeÊih Ëlanova stranke i glavni kandidat za predsednika stranke, idealista Saπa VrtaËa, naen mrtav u svom stanu navodno od overdoze heroina. On nije nikada upotrebqavao heroin; osim toga, neverovatno je da bi on to uradio uoËi glasawa za novog predsednika. Ispostavilo se, posle duge potrage autorke, da ga je ubila æena wegovog suparnika, ubrizgajuÊi mu navodno lek za novi grip. Veza izmeu ubistra VrtaËe i misteriozne rano najavqene Titove smrti je u tome πto su umeπani isti qudi u oba sluËaja.

Pri svemu tome, novinarka (ustvari autor) komentariπe probleme savremenog srpskog druπtva. Ima nekoliko moguÊih tumaËewa ovog detaqa Titove smrti. Jedno je rekla-kazala.

Drugo, time su uslovqeni potowi dogaaji u fabuli. »ini mi se, pak, da je autor htela da kaæe da je Tito umro, generalno govoreÊi, 1968. godine, Ëime je potvrdio svojom „smrÊu” da je, slaæuÊi se sa studentima u buni pa potom porekao obeÊawa da Êe ispraviti „greπke” drugih i poboqπati æivot naroda, time i „umro”. Ideali su umrli, πto je potvreno bunom studenata. Otuda i Titova „smrt” te godine.

TraæeÊi tu vest u arhivama, novinarka nalazi u Politici od 4. maja 1968. Ëlanak nekog M. N. o pozoriπnoj predstavi po romanu Derviπ i smrt Meπe SelimoviÊa, i u wemu akrostih pasusa „Tito Je Umro”, posle Ëega je datum predstave 4. maj i vreme 15 sati i pet minuta (taËan dan i vreme kad je Tito umro 1980.) Novinarku intrigira potpis M.N. Raspituje se da li je joπ æiv i da li ga ko poznaje, ali sa malo uspeha. Ona isprva misli da je to MomËilo NastasijeviÊ, Ëuveni pesnik iz tog doba.

Nije mi jasno da li je namerno upotrebqeno ime MomËila. On je bio vrlo blizak Zboru Dimitrija QotiÊa, u svakom sluËaju simpatizer. Kasnije joj objaπwavaju da je to ustvari Mihailo NastasijeviÊ.

Wega je u ono vreme policija otkrila, bio je

Iskra 1. juni 2012.

zatvoren i naen da se obesio. Novinarka se sada okreÊe liËnostima koji su imali veze sa Mihailom, od kojih su neki joπ æivi.

Ne æelim da ulazim u detaqe zbivawa.

KrimiÊi su po prirodi veoma komplikovani.

Dovoqno je reÊi da je novinarka na kraju pronaπla ko je ubio VrtaËu, mada niko nije kaæwen. ©to se tiËe mita o Titovoj „smrti” pre stvarne smrti ostaje Ëitaocima da shvate pravi smisao motivacije autorke. Osim πto je posluæio kao uvod u glavni zaplet u romanu, moæda je autor æelela da ukaæe da saznati istinu u komunistiËkom poretku, a i u drugim poretcima, nije laka stvar.

Novinarka beleæi interesantne detaqe o Srbima, skoro izuzetno komunistima ili qudima koji su na vlasti kao funkcioneri komunistiËkog druπtvenog poretka.

Dobija se verna slika –ilasove „nove klase”. To su uglavnom qudi niskog morala, bore se za vlast ili da ostanu na vlasti, ponaπaju se vrlo Ëesto kao prava mafija, ne toliko u politiËkom koliko u ekonomskom smislu. I, naroËito, pohlepa za materijalnim dobrima glavni je ciq u æivotu. Sve su to pojave i u drugim druπtvima, ali komunisti su se zakliwali u Marksovo ime da Êe stvoriti boqi i poπteniji æivot i da su u tu svrhu prosuli more krvi. Treba takoe imati u vidu da se radwa u romanu deπava posle silaska komunista sa vlasti, ali da se wihovi repovi i daqe vrzmaju po Srbiji. Tako, na primer, ”sposobni biznismeni znali su da kupuju bezvrednu zemqu oko Beograda budzaπto, pa se posle ispostavi da Êe baπ na toj zemqi biti izgraena obilaznica, i onda prodavali dræavi tu zemqu sto puta skupqe negoπto su je plaÊali.”(15) Suparnici u romanu raspravqaju se: „Druπtvo u kojem decenijama i stoleÊima vlada pohlepa, glupost, zavist, korupcija, nasiqe... moæe da bude izleËeno jedino...

- To smo i mi mislili Ëetrdeset Ëetvrte prekinuo je me.

- Ali vi niste hteli ni pravdu, ni osvetu, veÊ vlast i vile na Dediwu.”(17) Sami komunisti priznaju da je wihova oholost u najËistijem vidu poznavati ËoveËanstva, a ne poznavati sebe. Poput Edipa u grËkoj mitologiji, oni misle da sve znaju i imaju reπewe za sve.(198) I: „Ako hoÊeπ da mewaπ svet, onda se spremi da nikoga ne voliπ.”(199) Ovakvi primeri mogu da se reaju takoreÊi bez prestanka.

Postavqa se i pitawe da li kroz loπ sistem mogu da uspeju dobri qudi.(70) I osnovni pojmovi komunistiËke ideologije dovode se u pitawe. Autorka razmiπqa: „Kako je samo Marks pogreπio πto je verovao da Êe ekonomska osnova promeniti druπtveno biÊe i onda i druπtvenu svest, a ispade suprotno: πto veÊe bogatstvo, to uæa svest.”(81) Kritikuje se i kapitalizam, samo u mnogo mawoj meri. Ipak zaËuuje

27

Stvar je u πeπiru

O KAPITALIZMU I DEMOKRATIJI KRITI»KI Naπe voe vode pogreπan koncept, ali su dovoqno glupe da to ne shvataju ili bezobzirno halapqive i pokvarene. Problem nije πeπir, veÊ je stvar u πeπiru, kako reËe Ben Akiba. Na djelu je rotπildovska podvala oliËena u wegovoj posluzi: Obami, Sarkoziju, Merkelovoj. Ukoliko ne promijenimo koncept razvoja i strategiju (a onda voe padaju same, kao jesewe liπÊe) i ne naËinimo drugaËiji plan za buduÊnost, naπa djeca neÊe imati ni sjutra, a nekmoli buduÊnost.

Evo najvaænijih elemenata prevare naroda za raËun pokvarewaka na zapadu: Finansijske ajkule (naπi tajkuni su joπ girice) neÊe da se odreknu pqaËkaπkog profita i prebacuju glavni teret dugova na penzionere i sirotiwu. Javnim miπqewem se manipuliπe na prqav naËin kako bi se ideologija kapitalizma namjetnula kao neopoziva, kroz mitologiju laænih istina. RazliËito miπqewe se prokazuje, a mit o kapitalizmu usauje preko medija, kroz obrazovawe niskog nivoa, kao Bolowa, preko namjetawa porodiËnih tradicija (–ed Mraz umjesto BoæiÊ Bate), itd.

Nije taËno da u kapitalizmu vrijedan rad dovodi do uspjeha. Ta vjerovatnoÊa je ravna dobitku na lutriji. Bogatstvo se stvara prevarama koje vrπe oni koji imaju vlast. Ono se navodno akumulira radi redistribucije svima. Laæ. Ciq je da se obezbijedi da niko ne smije da postavqa pitawa, dok se vrπi akumulacija i koncentracija kapitala u rukama malobrojnih.

Neokapitalizam tvrdi da nema druπtvenih

Mirjana NovakoviÊ... autorkino priznawe, doduπe samo u snu: „©to viπe upoznajem kapitalizam, sve se viπe divim komunizmu.”(147) Ima takoe dosta pogrdnih reËi i o samom Titu, istiËuÊi, ”Tito je i daqe bio Staqinov Ëovek, samo se pred kapitalistima pravio da nije.”(139) Zanimqiv roman, malo predugaËak, ali krimiÊima treba mnogo prostora da se rasvetle mnoge pretpostavke. Smeta obilna upotreba psovki, ali protagonist je novinarka i verovatno zato se obraÊa, naæalost, πiroj publici. InaËe, jezik romana je dvadeset prvog veka.

Vasa MihailoviÊ _____________________________ Mirjana NovakoviÊ, Tito je umro (Beograd: Laguna, 2011), drugo izdawe, 415 str. Brojevi stranica citata iz ovog izdawa naznaËeni su u tekstu.

28

razlika, jer svi imaju, navodno, ista qudska prava.

Laæ Ëiji ciq je da se svi uËine odgovornim za pqaËku i promaπaje malobrojnih, kao u danaπwoj svjetskoj krizi, u kojoj svjetska sirotiwa plaÊa pohotu ameriËkih banaka. Zato bogati nikada ne bivaju kaæweni za svoja nedjela, jer su prividno svi odgovorni.

Samoregulacija træiπta u kapitalizmu je laæ. Ciq je da se obiËan svijet iskquËi iz makroekonomskih odluka kako bi uske grupe menaxera velikih kompanija, banaka i multinacionalnih hobotnica odluËivale o najvaænijim strateπkim pitawima svijeta i regulisale træiπte po svom Êefu.

Tvrdwa da sloboda i demokratija mogu da obitavaju samo u kapitalizmu je ordinarna laæ, jer su ti pojmovi izopaËeni u liberalkapitalizmu u kome mali broj bogataπa upravqa veÊinom neslo b o d n i h q u d i . K a p i t a l i s t i Ë k a d e m o k r a ti j e j e maskirana diktatura i sredstvo za demonizovawe drugaËijih sistema sa pravednijom raspodjelom planetarnih resursa.

Izbori nisu sinonim demokratije u kapi talizmu, jer uvijek pobjeuju zastupnici bogatih, poπto se ne moæe kandidovati ko nema novca ili nije podræan tajkunskim novcem, πto izbore na zapadu svodi na farsu, jer meu takvima poπtenih nema. Viπepartijski, posebno dvopartijski, sistem je obmana, jer se ne smjewuju razliËiti programi, veÊ samo partije s istim programom. U SAD je svejedno da li su na vlasti demokrate ili republikanci, jer je to iskquËivo borba za vlast u okviru istog izrabqivaËkog sistema, a ne donosi politiËke promjene.

Predizborni programi uopπte ne obavezuju politiËare na vlasti i ne postoje mehanizmi za wihovu odgovornost i smjewivost tokom mandata.

Ako su biraËi nezadovoqni jednom partijom, na vlast dolazi druga, stvara se privid promjene, ali konce i jedne i druge partije vuËe uvijek isti Rotπild.

Kapitalizam nije savrπen, ali je najmawe loπ od svih drugih sistema je laæ kojom se spreËa va tragawe za alternativom. Treba smawiti beneficije radnika i penzionera radi uπtede je laæ nad laæima.

A vi, graani, samo nastavite da vjerujete u Evrouniju!

Autor je nekadaπwi generalni konzul SRJ u (A Bariju) 19.4.2012.

(Podvukla - Iskra)

Srpska informativna mreæa (SIM)

Iskra 1. juni 2012.

+ Dr Marko S. MarkoviÊ Marko S. MarkoviÊ, teolog, doktor politiËkih nauka, istoriËar i kwiæevni kritiËar, roen je 30. novembra 1924. godine u Beogradu. Po obe roditeqske linije potiËe iz uglednih srpskih beogradskih porodica... Otac, dr Srboqub MarkoviÊ (1885-1951), pravne studije zavrπio je u Parizu. Odlikovao se na Kumanovu kao rezervni kowiËki oficir. Mati Branka, roena JovanoviÊ (1895-1971), kÊi je dr –ora JovanoviÊa, liËnog lekara kraqa Aleksandra ObrenoviÊa, profesora Velike πkole... Osnovnu πkolu i Drugu muπku gimnaziju Marko S. MarkoviÊ zavrπio je u Beogradu 1943. godine. SledeÊe, 1944. godine pridruæuje se Jugoslovenskoj vojsci u Otaxbini pod komandom enerala Draæe MihailoviÊa i postaje podsekretar Versko-ideoloπkog odseka Vrhovne komande. U povlaËewu iz zemqe, novembra iste godine, pridruæio se Artiqerijskom divizionu Srpskog dobrovoqaËkog korpusa, preπao preko Bosne i u Istri se borio do kraja rata. SledeÊe dve godine (1945-1947) proveo je po logorima i kasarnama za raseqena lica u Italiji, prvo u dobrovoqaËkom logoru u Forli i potom u ËetniËkom logoru koji se tada nalazio u »ezeni, gde je postao pripadnik Dinarske ËetniËke divizije... Iz Italije odlazi u Pariz. Zavrπava teologiju na Pravoslavnom bogoslovskom institutu Svetog Sergija Radoweπkog u Parizu (1947-1952) i diplomira na ©koli za orijentalne jezike (ruska sekcija, 19521955). Na Univerzitetu za ekonomiju i socijalne nauke dobija pravnu licencu (1959-1965), specijalizaciju iz politiËkih nauka (1972-1973) i specijalizaciju iz istorijskih ustanova (1974-1975).

Tezu dræavnog doktorata iz politiËkih nauka pod naslovom „Filosofija nejednakosti i politiËke ideje Nikolaja Berajeva” odbranio je sa najviπom moguÊom ocenom 6. maja 1975. na Pravnom fakultetu u Parizu... Radio je kao sekretar Srpske pravoslavne parohije u Parizu (1951-1953), sekretar pravoslavne omladinske organizacije „Sindesmos”, viπegodiπwi prevodilac sa ruskog na francuski i pravni savetnik u nekoliko kompanija (1955-1987). Govori francuski i ruski, sluæi se engleskim i italijanskim. Oæenio se 1953. godine sa dr medicine Nikol Muro. Ima troje dece: Svetlanu, Srboquba i –ora, i sedmoro unuËadi. Æiveo u Orleanu u Francuskoj.

Prvi πtampani rad „Mladi Sava, istorijska slika” objavio je u Ëasopisu „HriπÊanska misao” u logoru Eboli u Italiji (broj 3-4, januar 1946).

Saraivao je u svim najznaËajnijim crkvenim i patriotskim Ëasopisima u emigraciji: „HriπÊanska misao” (Eboli, 1946), „Iskra” (Minhen, 1951-57, 1962-68, 1969), „Bilten organizacije jugoslovenskih studenata” (London, 1951), „Sindesmos” (Pariz, 1953-55), „Slobodna Jugoslavija” (Minhen, 1955-57), „SveËanik” (Minhen, 1964-72), „Kalendar Srpske pravoslavne crkve u Americi i Kanadi” (SAD, 1978), „Amerikanski srbobran” (Pitsburg, 1958, 1976-80), „Glas kanadskih Srba” (Vindzor, 1979), „Srbija” (Vinona, Kanada, 1977-80), „Hilandar” (Sveta Gora, 1986-89, 1994) i „Lazarica” (Birmingen, 1987-94). Pisao je i za

Iskra 1. juni 2012.

viπe najznaËajnih otaxbinskih Ëasopisa u posledwih 20 godina: „Teoloπki pogledi” (Beograd, 198687, 1990-91), „Glas Crkve” (Vaqevo, 1988-92), „Pravoslavqe” (Beograd, 1990-91), „Obraz” (Beograd, 1995-96) i „Kwiæevne novine” (2001, pod uredniπtvom Predraga DragiÊa Kijuka), a danas piπe za „Geopolitiku” i „Dveri srpske”. Bio je Ëlan uredniπtva „HriπÊanske misli” i „Sindesmoma”, a glavni urednik „Slobodne Jugoslavije” (1955-57).

Napisao je pogovor za kwigu „Narodni ustanak” (povodom 150-godiπwice Prvog srpskog ustanka, Minhen, 1954) i predgovor zbirci pesama „Bela grobnica” Duπana PetroviÊa (Sautport Kvinslend, Australija, 1989).

U emigraciji su mu izaπle sledeÊe kwige: „Personalizam ranih Slovenofila” (diplomski rad za teoloπku kandidaturu, Pariz, 1972), „Jugoslovenski pisci” (kwiga 1, Pariz/Minhen, 1966), „Politika Jurija KriæaniÊa” (na francuskom, Pariz, 1973), „Filosofija nejednakosti i politiËke ideje Nikolaja Berajeva” (na francuskom, Pariz, 1975), „Sveti Sava - svetiteq i prosvetiteq” (Birmingem, 1975, 1985, Beograd 1989), „BraËno pravo Pravoslavne Crkve po Nikodimu Milaπu” (na francuskom, Pariz, 1976), „Tajna Kosova” (Birmingem 1976, 1989), „Marksizam u teoriji i praksi po ruskim misliocima” (Birmingem, 1977).

U posledwih desetak godina u Otaxbini je izaπlo viπe wegovih kwiga: „Istina o Francuskoj revoluciji” (Obraz, 1995), „NaliËje jedne utopije” (Obraz, 1995), „Pola veka srpske golgote 19411991” (Obraz, 1995), „Stopama Hristovim” (Manastir Hilandar, 1996), „Tajna Kosova” (HriπÊanska misao, 1998), „Srpska apologija Rusije” (prva kwiga, izdawe autora, 1998), „Srpska apologija Rusije” (druga kwiga, izdawe autora, 1999), „Pravoslavqe i novi svetski poredak” (izdawe autora, 1999), „Smrt i vaskrsewe” (HriπÊanska misao, 2002), „Marksizam u teoriji i praksi po Nikolaju Berajevu” (HriπÊanska misao, 2003), „Na smrt osueni: srpski narod od kraqa Aleksandra do Brozovog dolaska na vlast” (HriπÊanska misao, 2004), „Kosovo u ranama” (HriπÊanska misao, 2005).

Uskoro u Beogradu treba da izae novo izdawe wegove kwige „Jugoslovenski pisci”, pod naslovom „Od Krleæe do vladike Nikolaja - pisci zemqe koje nema”.

Dobio je nagradu Univerziteta u Parizu i dræavnu subvenciju za πtampawe doktorske teze 1976. godine. Francuska akademija nauka je tezu odlikovala nagradom od 18. maja 1980. godine.

Udruæewe kwiæevnika Srbije i Matica iseqenika Srbije su 2000. godine dr Marku S. MarkoviÊu dodelili nagradu „Rastko PetroviÊ” za æivotno delo. „Srpske organske studije”, Ëasopis za organsku filosofiju i domaÊinski sistem koji izlazi u Beogradu, posvetio mu je temu broja (god.

IV, 1-2/2002, sv. 1). (Biografski podaci preuzeti sa sajta „Borba za veru”).

29

Dr Marko...

Dr Marko S. MarkoviÊ bio je naπ veliki prijateq. Kaæemo ovo zbog drugih koji ga smatraju `svojim`, a i zbog samog Marka, kome je godilo, da bude πire prihvaÊen i priznat.

Opet zbog Marka koji je celog æivota tragao i iπao za istinom, treba reÊi da nam je bio bliæi i viπe nego prijateq. Treba samo pogledati na wegove gorwe biografske podatke da se uoËi stvarnost. Od trenutka wegovog bratskog i spasilaËkog prihvatawa i povlaËewa iz Srbije sa Artiqerijskim divizionom SDK, kojim je komandovao kapetan Moma –oreviÊ, πto je Marko detaqno i dirqivo opisao, pa tokom celog svog izbegliËkog æivota, on je skoro iskquËivo u naπem druπtvu. U Sloveniji prvi put dobija puπku i `ratuje` kao dobrovoqac. U izbegliËkim logorima u Italiji najËeπÊe sarauje i prijatequje sa dobrovoqcima. Na bogoslovskom institutu u Parizu okruæen je i druguje bezmalo samo sa bivπim dobrovoqcima.

Ali i viπe i dubqe od tog naπeg fiziËkog druæewa, Ëini se da smo mu mi duhovno, idejno i ideoloπki najbliæi. Neka o tome svedoËe wegove intelektualne aktivnosti i wegovo stvaralaπtvo.

Pogledajmo samo na notorno naπe izdavaπtvo. U minhenskoj „Iskri” sarauje, gotovo iz broja u broj, celih 13 godina. Glavni je urednik naπeg Ëasopisa „Slobodna Jugoslavija” (1955-57). Sarauje u minminhenskom „SveËaniku” Ëiji je urednik prota Aleksa TodoroviÊ. Uopπteno, sve Markove stvaralaËke aktivnosti vezane za Minhen, Birmingam i manastir Hilandar, ne bi bile moguÊe bez tesne saradwe i pomoÊi wegovih prijateqa naπe duhovne i idejne orjentacije. Nesumwivo veliki pravoslavac, Marko piπe „Jugoslovenske pisce”, „Politika Jurija KriæaniÊa”, pa Ëak i o kontroverznom Krleæi, `austrijskom feldvebelu` koga i danas neki optuæuju za „srboæderstvo” citatima iz wegovih napisa. O Markovoj ideoloπkoj srodnosti sa nama govore: wegova doktorska disertacija o Berajevu, rad o Slovenofilima, „Istina o Francuskoj revoluciji”, „Pravoslavqe i novi svetski poredak”, itd.

Sa mnogima od nas Marko se godinama Ëesto dopisivao. U obostranom traæewu istine i suπtinskih reπewa, nismo se uvek slagali. `Sporewe` bi se obiËno prijateqski stiπavalo bez povreenih `prestiæa` - pred snagom `razloga` jedne ili druge strane. U poπtovawu one da o mrtvima treba govoriti samo istinu, verujemo da to Ëinimo, ako bez gordosti kaæemo, da je Marko MarkoviÊ u izbeliπtvu intimnih i stvarnih prijateqa, imao samo meu nama. Za nas ga je vezivalo ne samo uzajamno prijateqstvo, veÊ i istovetnost razumevawa uzroka naπe narodne propasti; pogleda na posleratno ustanovqeni komunistiËi poredak u Jugoslaviji, kao i evntualnih konstruktivnih reπewa za boqu buduÊnost naπeg naroda i zemqe.

Na svemu tome temeqila se i naπa tesna radna i stvaralaËka saradwa.

Naπem - viπe nego prijatequ - Marku, veËna slava i hvala, a wegovoj porodici naπe sauËeπÊe.

Iskra

30

+ VELIZAR - VECA GAJI∆ U Francuskoj, nedaleko Pariza, umro je posle duge bolesti, 28. aprila 2012, naπ poznati drug i srpski dobrovoqac, Velizar - Veca GajiÊ.

Veca se rodio 1925. godine u maËvanskom selu Krnule, blizu ©apca, gde su mu oba roditeqa bili uËiteqi. Tu je zavrπio i osnovnu πkolu. Gimnaziju je pohaao i maturirao u ©apcu i u toku πkolovawa pristupio „Belim orlovima”, omladinskoj organizaciji JNP Zbor. Posle komunistiËkog ustanka pod okupacijom, a posle osnivawa dobrovoqaËkih odreda, stupa u TreÊi puk SDK koji je formiran u ©apcu i ubrzo postaje prosvetar wegovog 2. bataqona. Od tada uËestvuje u svim borbama svoga bataqona u Srbiji i Sloveniji. Zbog bolesti ne uËestvuje u zavrπnim borbama TreÊeg puka na Kupi, te tako izmiËe zloj sudbini 3000 svojih drugova dobrovoqaca, koji su se povukli sa druga dva puka grupe TataloviÊ, u Koruπku, a potom 24. maja 1945, verolomno vraÊeni od strane britanskih „saveznika” u Sloveniju, odnosno izruËeni Titovim partizanima, koji su ih, veÊ krajem maja - izuzev neznatog broja pobeglih - masovno masakrirali na statiπtima KoËevja.

U vojno-izbegliËim logorima u Italiji, Forli i Eboli, Veca vredno uËestvuje u verskom æivotu SPC, te tako - kada su se otvorile moguÊnosti daqeg πkolovawa - sa ostalom grupom izabranika odlazi u Pariz i upisuje na pravoslavni Bogoslovski institut, gde studira i diplomira teologiju. Po zavrπenim studijama ostaje i nastawuje se u Francuskoj, te pored rada za opstanak, nastavqa sa svojim verskim radom.

KquËna je liËnost u pronalaæewu, kupovini i opremawu crkve Sv. Save u ulici Simplon, koja je i danas glavna srpska crkva u Parizu. U svetovnom æivotu æeni se Francuskiwom Suzan i starawu za opstanak obavqa razne poslove; jedno vreme samostalno radi na proizvodwi plastiËnih predmeta.

Opelo pokojnog Vece sluæio je wegov prijateq sa teoloπkih studija, prota Velizar RakiÊ, koji je tim povodom doπao iz Belgije, gde ima svoju parohiju. Prota RakiÊ se na kraju sluæbe prigodno oprostio od svoga prijateqa Vece. Nad grobom je o Veci govorio i od wega oprostio u ime srpskih dobrvoqaca i JNP Zbora, naπ drug iz Francuske, Aca TrifunoviÊ.

Naπem vernom drugu Velizaru GajiÊu slava i hvala. VeËan mu pomen u neprolaznom Carstvu Hrista Spasiteqa! Vecinoj æivotnoj saputnici, Suzan, naπe duboko sauËeπÊe.

Iskr

Iskra 1. juni 2012.

PRILOZI ISKRI

А -А О О ОJ А«

U spomen dragog druga Save JankoviÊa, blagorodnog Ëovjeka, plodnog pisca i umjetnika, koji je svojim izvanrednim djelima vijerno prikazivao teπki usud svoje zemqe i naroda, u uæasima Drugog Svijetskog Rata Marko Pivac $ 50

- рпска напредна странка има "материјалне доказе" да је власт покрала изборе одржане 6. маја - изјавио је данас заменик председника те странке Александар учић. Он је агенцији ета рекао да ће те доказе сутра "презентовати" емократској странци рбије и да ће их потом изнети у јавност.

- иће врло интересантно како ће власт да пружи одговоре - рекао је учић и додао да није случајно да на изборну крађу упозоравају и вери, авез војвођанских ађара и окрет радника и сељака. учић је рекао да је јасно да је на изборима 6. маја "било пљачке бирачке воље", као и да ће доказе за то изнети у наредна два дана. редседник -а, омислав иколић, подржао је јавно забрањени

Za pokoj duπe Vere LazoviÊ. Êerke pokojnog Æike i Olge - Lole iz Klivlanda, SAD M. BrkiÊ K$ 25

SeÊawe na naπe drage koji nisu viπe sa nama: Ranka i Omiqka PopadiÊa; protu Milana i tetka Katu PaπiÊ, kao i wihove sinove Acu i Duπka Vera PopadiÊ K$ 50

Za poπtarinu Iskre koja se πaqe u Srbiju Voja MiletiÊ £ 14

VeËan pomen, Ranku DavidoviÊu Vavjeku, retkom borcu istine i pravde Stojan ArsenijeviÊ K$ 50

Za pokoj duπe druga i saborca, moga petopukovca Milana Trubarca, velikog pesnika Vojkan VeqkoviÊ $ 10 U spomen milog prijateqa i druga iz gimnazijskih klupa, Gojka SekuliÊa, smijernog i uzornog Ëovjeka, primjernog muæa, oca i djeda, voenog kroz æivot idealizmom i dobrom voqom prema qudima, Marko Pivac $ 50

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juni 2012.

U spomen Ranka DavidoviÊa Vavjeka: Nekad beπe junak pravi - a sada nam ode kao drugar stari Dragoqub NikoliÊ K$ 50 Vasa KoπeviÊ K$ 20 Marija RadosavqeviÊ K$ 20 Za pokoj duπe supruga Radoslava Marija RadosavqeviÊ K$ 20 Umesto voπtanica na grobove svih poginulih i umrlih drugova i drugarica - dobrovoqaca Voja MiletiÊ £ 30 Za slavu Srpskih dobrovoqaca u Birmingamu, 13. maja 2012.

Branislav LazareviÊ - Bane £ 100 Radoslav TodoroviÊ £ 20 Miloje LukiÊ £ 20 Prilog Iskri Mija TodoroviÊ

$ 10

Za pokoj duπe i u spomen mojih, drage mame i brata, Seke i Tome TodoroviÊ, i moga dragog supruga Pitera MateviÊa - veËna im pamjat!

Brankica MateviÊ $ 200

протест вери, изјавивиши не разуме реакцију полиције која је протест забранила! иколић је оптужио власт да је у бирачки списак дописала 500.000 непостојећих и мртвих, јер они не могу да се буне, а онда "заокружила" њихове гласове. " о је тај резервоар гласова. опише се 500.000 непостојећих и мртвих и њих заокружују на бирачком месту као да су гласали, знајући да не могу да се појаве на бирачком месту и питају зашто су заокружени када нису гласали", рекао је иколић. ( ) У изјави за анјуг, председник авеза војвођанских ађара, штван астор, изјавио је: редседник авеза војвођанских ађара штван астор саопштио је данас да ће због тога што су, како је рекао, жестоко покрадени на изборима 6. маја, затражити да се резултати избора на свим нивоима преиспитају. " ешто се десило између момента давања гласова и момента пребројавања гласова. и смо 24 или 48 сати од момента затварања изборних места до синоћ изгубили једну трећину, односно близу 30.000 гласова. елимо да добијемо одговор како је то могуће", запитао је астор на конференцији за новинаре. Он је истакао да ништа од објављених резултате неће прихватити, јер изражава озбиљну сумњу и затражио да се гласање преиспита. ојислав оштуница, председник -а истакао је на сајту странке: апањујућа је и за демократски поредак поражавајућа чињеница да је хиљаде изборних листића пронађено на улици. Ова очигледна чињеница говори да је било грубих крађа на изборима. Од -а и надлежних државних органа захтевамо да у најхитнијем року дају прецизан одговор откуд се на хиљаде изборних листића нашло на улици. сто тако од -а захтевамо хитно објашњење како је могуће и ко је одговоран што је штампано 261.000 више изборних листића за изборе на осову и етохију. ико не може и не сме да се поиграва и да поткрада народну вољу. ато одговори надлежних органа морају бити потпуно јасни и брзи...

Oвим потврдама додајемо: што се тиче вери, борба за поштовање изборне воље грађана је тек почела!

10.5.2012.

Dveri

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” <http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

VLAST UHVA∆ENA U PRIPREMI ZA KRA–U 261.000 GLASOVA SA KOSMETA! Postoje veoma ozbiqne indicije da je vlast pripremala teπku izbornu pqaËku (VeÊ su jednom priznali izbornu krau). Preko Ëetvrt miliona glasova. Precizno: 261.000 nepostojeÊih glasova. U nameravanu podvalu je, ako ispravno tumaËimo signale i informacije kojima raspolaæemo, ukquËen i OEBS u sklopu dogovora s naπim vlastima o organizaciji parlamentarnih i predsedniËkih izbora na Kosovu i Metohiji.

Prvi signal za uzbunu je Jed instveni biraËki spisak, po kojem ove godine u Srbiji ima 7 . 0 2 6 . 5 7 9 r e g i s tr o v a n i h g l a s a Ë a ; p r e Ë e ti r i godine, 2008, bilo ih je skoro 280.000 mawe 6.749.688. Odakle toliko viπe biraËa - preko Ëetvrt miliona viπe - kad su rezultati proπlogodiπweg popisa dali sasvim suprotnu sliku? „Sve nas je mawe”, javqao je i RTS, pojaπwavajuÊi da Srbija danas ima 200.000 stanovnika mawe nego 2001. godine. A sada, odjednom, Ëetvrt miliona glasaËa viπe na novom Jedinstvenom biraËkom spisku.

U wegovoj je izradi, inaËe, osim nadleænog Ministarstva za dræavnu upravu (i qudska i mawinska prava i lokalnu samoupravu) uËestvovala i ovdaπw a nevl ad ina organizacija CeSid , meu Ë i j i m f i n a n s i j e r i m a s u i S o r o πe v „Fo n d z a o t v o r e n o d r u π t v o ” , „ F o n d b r a Ê e R o k fe l e r ” , „Nacionalna zaduæbina za demokratiju” i „Fridom haus” , dve organizacije koje i u SAD-u intelektualci poput Noama »omskog dovode u vezu sa Centralnom obaveπtajnom agencijom (CIA)...

Ta ogromna, i niËim objaπwiva razlika u biraËkim spiskovima 2008. i 2012, kako saznajemo, nastala je zato πto je biraËki spisak dopuwen spiskom MUP Srbije sa Kosova joπ iz 1996. godine, na kojem je 261.000 imena! ©iptarskih imena. Imena nepostojeÊih glasaËa iz KaËanika, DeËana... kosovskih varoπica u koje srpska noga nije kroËila poodavno. I toliko je viπe glasaËkih listiÊa i odπtampano na osnovu Jedinstvenog biraËkog spiska.

I otuda onaj inaËe teπko objaπwivi dogovor sa OEBS-om o organizaciji izbora na Kosmetu, po kojem glasovi ne smeju da se broje neposredno na biraËkim mestima, veÊ Êe se kutije, uz pomoÊ OEBS-a (takoe na spisku CeSid-ovih finansijera) i EULEKS-a (i Evropska komisija finansira CeSid), prebacivati u Raπku, da tamo prebroje glasove. ©ta bi ih spreËilo - mislimo na OEBS i EULEKS -da tokom transporta, usput, u kamione upadne joπ nekolicina uredno zapeËaÊenih kutija

sa glasovima, koji Êe onda biti prebrojani u Raπkoj? Ubacivawe 261.000 glasova, razume se, bilo bi daleko teæe, praktiËno nemoguÊe, kada bi se g l a so v i b r o j a l i n a sa m o m b i r a Ë k o m m e s tu , uostalom kao i svuda u Srbiji. Zato je i pruæeno nesuvislo objaπwewe da Êe se kutije s listiÊima transportovati u Raπku na brojawe zato πto je tako bezbednije; pa, ako je bezbedno dvanaestoËasovno glasawe, zaπto ne bi bilo bezbedno joπ petnaestak minuta, koliko je potrebno za prebrojavawe glasova?

Ovaj pakleni naum da se pokradu srpski izbori, sreÊom, izgleda da je osujeÊen. Kako saznajemo, na sednici RepubliËke izborne komisije, odræanoj u utorak uveËe kada zavrπavamo ovaj broj „PeËata”, donet je zakquËak da se zapeËate kutije sa 261.000 „suviπnih” glasova, glasova koje su - u to sumwamo sa jakim razlogom - nameravali da ukradu.

ReË je, pri tom, o znaËajnom broju; 261.000 glasova za pedesetak je hiqada preko cenzusa sa proπlih izbora, joπ malo pa rezultat koji je na tim izborima dobio SPS sa satelitima. Planirali su, dakle, da nam podvale Ëitav jedan SPS! A da i ne podseÊamo da je, u drugom krugu predsedniËkih izbora 2008. godine, TadiÊ pobedio NikoliÊa za mawe od 110 hiqada glasova... Postaju li, imajuÊi sve to u vidu, joπ jasniji rezultati toboæwih anketa, po kojima DS i SPS stoje jako dobro? Ne sluæe one samo u psiholoπkom ratu, da obodre malaksale pristalice DS-a i SPS-a, veÊ i da unapred opravdaju iznenaujuÊe dobar rezultat ovih partija.

Postavqaju se, u vezi sa ovim otkriÊem, joπ makar dva pitawa (samo dva, zato πto neÊemo sada o kriviËnoj odgovornosti onih koji su pokuπali da u Jedinstveni biraËki spisak ubace preko Ëetvrt miliona nepostojeÊih glasaËa). Prvo, koliko joπ ima takvih, nepostojeÊih biraËa u Jedinstvenom biraËkom spisku? Ako smo otkrili ovih Ëetvrt miliona, πta nas spreËava da posumwamo da ih ima joπ koje nismo otkrili? I drugo, hoÊe li vlast koja Êe sad svakako upasti u joπ veÊu paniku, skraÊena za sigurne glasove - preÊi na plan B? Recimo, da prilikom transporta u Raπku neke glasaËke kutije nestanu ili ih kosovska policija zapleni, pa izbori u Srbiji ne mogu da se okonËaju zakonski, i uemo u bezvlaπÊe koje Êe joπ æeπÊe liËiti na diktaturu vladajuÊe klike nego dosad...

PeËat, 2.5.2012.

Podvukla - Iskra) (P

Nikola VrziÊ