iskra1212

God. LXIV

Birmingham, 1. maj 2012.

Broj 1212

Prevremena ostavka predsednika TadiÊa - povod i izazov

ZA NOVU SAMOSVOJNU I NEZAVISNU SRBIJU адић је поднео оставку и о томе писмено обавестио лавицу «укић ејановић, председницу купштине рбије. ако је г-ђа лавица по Уставу такође постала и ршилац дужности (“в.д“) председника рбије. У својству пак председнице купштине расписала је она и председничке изборе за «урђевдан, 6. мај, кад се и парламентарни избори одржавају. онтроверзе, кандидације, кампање

·ош се мастило на адићевом писму г-ђи лавици о оставци није готово ни осушило, отпочеле су контроверзе, преурањене канди-дације и настала одједном јака председничкa предизборна кампања која, чини се, баца у засе-нак ону у вези парламентарних избора. р оста авошки тврди да је адић својом оставком, направио два уставна про-машаја. аиме, по њему, председник може да поднесе оставку само због нарушеног здравља или због сопственог сазнања и признања да функцију председника није обављао у складу са Уставом, па додаје: да је адић тако поступио био би то велики његов “морални“ чин; како пак он то није, већ са циљем да се поново кандидује - то је суштином један против уставни акт. з овог акта је проистекао и следећи његов уставни промашај. аиме, ово би била адићева трећа кандидација, док Устав дозвољава само два мандата. адићевци се, међутим, нису дали збунити. ажу: адић је први пут изабран за председника 2004. године на 4 године, а по Уставу који је важио тада (постајала је још рбија и рна oра). рбија је добила нови Устав 2006. године; мандат председника је проширен на 5 година. адић је 2008. године изабран поново за председника али по новом Уставу. оводом тога у уставном закону који регулише адићев избор, постоји одредба а по којој је овај адићев избор “први“ његов мандат. ешко је, дакле, снаћи се ко је у праву: авошки или тадићевци? пак, истина је, на страни првог, јер су тадићевци, уместо да буде обрнуто,

уставном закону дали веће право него Уставу. Али, сад – шта је… ту јe. ад је реч о отпочетим кандидацијама, њих је индиректно отпочела, по распису нових избора, г-ђа лавица, рекавши: рбија је “уморна“ од оме иколића и ориса адића. е сећам се да је ишла даље од тога, али импликација је да је она “пристрасна“ и тако “кандидовала“ свог партијског шефа ( ) вицу ачића за председника. ек накнадно се и сам ачић јавио као председнички кандидат. екако упоредо са председницом купштине, појавио се и чланак “ ораш опет, оштунице“ познатог новинара и политичког аналитчара ељка вијановића, из кога произилази да је неопходно (то тражи време, ситуација, народ и народни интереси) да се оја оштуница кандидује за председника рбије на изборима од 6. маја. ешто доцније и је званично кандидовала оштуницу код епуб-личке изборне комисије ( ). ве у свему, дакле - добро је дошла ова вијановићева иницијатива. оштуничина “безалтернативност“

еђутим, да би ова вијановићева иницијатива, на «урђевданским изборима била и општа и народна, требало би о оштуници испричати целу истину, без страха да би она можда умањила његове шансе на изборима. ако истина својом природом не може да дејствује негативно, супротно је тачно – истина о оји оштуници само умножава његове шансе. озната је, међутим, стална и јавна ојина критика адићевог пута ка У који је “без алтернативе“. аже он: ко стоји на таквом становишту, тај не може да види народне и српске интересе, а специјално кад је реч о већ од Албанаца прокламованом и од апада прихваћеном независном осову. аиста чуди и до срца боли како др оштуница, није приметио да и он, као и адић, има један свој лични - да тако кажем – “комплекс“ “без алтернативе“. оји? емо-кратија! ли још боље – демократска “проце-дура“

Za novu... у политичкој акцији. исао одмах пада на почетак пролећа 2008. године, кад је оштуница као председник владе “вратио манадат народу“ (тј. поднео оставку – једна, дакле, демопроцедура) уместо да се договорио са ачићевом и иколићевим (овај је још био “шешељевац“) радикалима и продужио своју власт и тако лишио рбију четворогодишњег адићевог апсурда “и осово и У“ и орковог де факто признања независног осова са “звездицом“. ако објаснити толику оштуничину “ослепљеност“ за 4 година дугу косовску агонију? а се подсетимо: оштуница није могао да се нагоди са ачићем јер је овај, изгледа, као и са адићем, захтевао за себе и своју партију, вероватно: министарство унутрашњих послова, да буде оштуничин први потпредседник, плус позицију председника купштине. ве, дакле, што је ачић добио и од адића. акво ачићево непропорционално учешће у власти, по неким идеалним “прави-лима“ оштуничене демократије, овај није могао да прихвати. оготово, кад се узме у обзир, да ачић уноси у власт свега 15 или 16 посланика, од којих бар 5 припадају коалицији (пензио-нерима и алми) плус, можда најважније, јер oн лично долази из редова проскрибованих илошевићевих комуниста. ри таквој, дакле, ситуацији, оштуници је по тим његовим “правилима“ остао само излаз – вратити народу мандат. ио је уверен да ће његова демократија новим изборима све поставити на своје место. ако до нових избора није уопште дошло јер је подмукли адић, “недемократски“, са ачићем направио коалицију коју је оја, видели смо, одбио, па се тако догодило да је “мандат“ уместо народу, предат адићу за де факто признање косовске независности од рбије. а би се било “фер“ према оштуници, он је имао још један и то, чини се, најважнији разлог што се у критичној ситуацији политичког разлаза са адићевом , одлучио за “враћање мандата народу“. тога, горња “критика“ оштуничиног понашања у тим тренуцима јесте преурањена и претерана. а њу се, дакле, може рећи да је само делимично тачна. о се, међутим, да видети тек из долазећих редова. ови Устав рбије – трајно чува осово

Осећајући да ће адић путем институције “малих врата“, у новој коалицији са wim, издати осово, оштуница се усресредио на задатак стварања новог Устава рбије, у коме је речено да је осово “неотуђиви“ део рбије. акав Устав је купштина прихватила двотрећинском већином, а народ потврдио референдумом. аквим Уставом, оштуница је уствари отпослао српским и свтским актерима око осова, следећу, преточену у будућност, поруку: - огу адић и орко да признају, као што јесу, осово de facto (стварно), али све док то признање није de jure (службено, правно) и то од државе рбије, осово није

2

изгубљено а доживљава се у правној свести апада и А као незалечена рана. Отуда – баш због те ране (не би ли се она заборавила или избрисала) – те непрестане уцене, агресије, притисци и диктати рбији од А . начи: косовско питање ће још за неодређено време али повремено бити на ударним страницама светских медија. то све дотле док А или не преокрену свој однос према осову (најмање вероватно) или пак ако се међу српским У ентузијастима на власти не оствари двотрећинска већина за промену садашњег Устава (много вероватније). остепено трежњење

рећом, међутим, код оштунице је дошло – истина врло споро и то непотпуно – до извесног трежњења у погледу те његове “идеалне“ демократије. очело је то наравно од апада у којој је таква демократија поникла. пецијално се то односи на нлеску и А . оштуница је био буквално “заљубљен“ у њих односно њихову демократију, и није му могло пасти напамет, да од њих може доћи неко зло по рбију. огодило се, међутим, бомбардовање рбије баш од њих. оштуница: то није добро, али хајде, правда их он, да се рбија ослободи од илошевића, комунистичког тиранина. ошао О – демократија, идеалност, У, А О…, оштуница заборавио све претходне сумње. ало по мало, оштуници почело да смета, ` рби су за све криви`. ајде аг, нек иду тамо криви… али и ту, није му могло промаћи, углавном су рби криви. ину му оправдавајућа мисао – апад је необавештен! тим у вези, излази са идејом да је неопходна једна објективна анализа ратова у вези растурања ·угославије. окошен је - јер нема политичке воље за то у рбији, а понајмање у свету јер њиме суверено влада стереотип – рби су за све криви. У очајању, оштуница се у погледу ага одлучује само за “добровољну“ предају кривих. оштуница је већ у два маха био председник владе рбије. У првој коалицији са инкићем и рашковићем, ови његови “партне-ри” хоће пошто пото у У, а оштуница већ по-чео да назире да код У од демократије постоји само њен интерес, а никаква “дружба“ из демо-солидарности, па каже рашковићу и инкићу, не смемо да идемо у У као просјаци, већ IZ SADRÆAJA Koπtunica: Vladu da sastavi narod . . . . . . . . . . . . . . . 5 Globalisti navijaju za kaoliciju DS i SNS. . . . . . . . . 9 Rusko-srpski odnosi na raskrπÊu. . . . . . . . . . . . . . . . , 13 Izbori sa prepoznatqivim ishodom. . . . . . . . . . . . . . .19 Putevi nepravde - SluËaj D. ObradoviÊ . . . . . . . . . . . 21 Pogreπna ekonomska politika nije izlaz iz krize . . .23 Dveri - Program o dræavnom ureewu . . . . . . . . . . . . . 25 Zaπto su nas napali 1999. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Laæni leviËari u sluæbi Zapada. . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Iskra 1. maj 2012.

морамо да будемо економски јаки, тако ће нас једино ценити и бити у партнерским односима са нама. ¾егови коалициони партнери ни да чују. демо тамо, кажу, макар и као просјаци. овољно је да будемо само кандидати, па ће “приступни фондови“ позлатити нашу економију. бог тога коалиција се ускоро нашла у ћорсокаку. а је тако дошло до друге коалиције са адићевом и оштуницом поново као председником владе. (О овом Уставу рбије (2006. године) као плоду ове друге коалиције, већ је било речи напред). ајзад, оштуница укида “безалтернативност“

осовско питање, захваљујући А опструкцији, тек што није изашло из компетенције езолуције У 1244. Али да би се задовољили руски приговори, А формално пристају да дође до састанка рба и Албанаца, па шта се они договоре, нека тако и буде. иле су две серије таквих састанака, али су обе пропале без икаквог помака јер су А инструирале Албанце, да буду потпуно некооперативни и незаинтересовани статусом осова по езолуцији 1244, па је ова тако неславно и завршила. Уместо ње, А су иставиле у први план тзв. Ахтисаријев план који је заговарао независно осово, уз извесну самоуправу за српске косовске енклаве и неколико манастира. рбија је тај план званично одбацила. ако створену “пат“ позицију, А су прекинуле, одобривши косовским Албанцима да прогласе своју независност, што су ови одмах и обавили. Овакву насилну и самопрокламовану независност су одмах признале А и У (без 5 чланица). аквим крајње недемократским и агресивним отимањем осова од рбије, уз присећање да су А чак и бомбадовале рбију, најзад је др оштуница дошао до, по њега, болног сазнања и разочерења, да А и апад, имају само добро одржавану демократску “фасаду“, а све остало код њих , слично нацизму и комунизму, само је гола сила и насиље ради покоравања света. ао последица таквог његовог сазнања, родио се код оје оштунице садашњи његов политички став: српски се интереси најбоље и једино бране, војном i politiиkom неутралношћу – што значи не у А О i EU po svaku cenu – а са свима у свету у добрим и стварно партнерским односима. акључак

апред поменути чланак вијановића “ ораш опет, оштунице!“, којим је извршена незванична кандидатура др оштунице за позицију председника рбије, претпостављам, мора да је био заснован на садашњем оштуничином политичком ставу. а поновим - он српске интересе најбоље брани, политиком војне i politiиke неутралности (даље од А Оа!) и добрим партнерским односима (такав однос према У пожељан) са свима који наравно такве односе хоће.

Iskra 1. maj 2012.

SAD ne daju SNS-u koaliciju sa DSS-om Amerikanci su funkcionerima Srpske napredne stranke poruËili da je za Vaπington neprihvatqiva vladajuÊa koalicija Ëiji bi deo bili "oni koji su palili ambasade", piπe Blic, pozivajuÊi se na neimenovane diplomatske krugove.

Administracija SAD odgovornim za paqewe ameriËke ambasade smatra Demokratsku stranku Srbije πto praktiËno znaËi da Vlada Srbije u kojoj bi bila i DSS ne bi imala podrπku i partnera u Vaπingtonu.

Taj stav je funkcionerima SNS prenet nekoliko puta. Izvor lista tvrdi da SAD nisu protiv vlasti SNS, jer se ta partija nije pokazala nekooperativnom.

11.4.2012.

Srpska infomativna mreæa

Овај напис, ради историје и објектив-ности, хтео је само да покаже како је др оштуница мукотрпно дошао до садашњег свог исправног политичког става. У том смислу, он је само потребна допуна вијановићеве позитивне иницијативе. а тим сазнањем, враћам се на изјаву г-ђе лавице «укић ејановић, председнице купштине рбије а сада и “в.д“ председника рбије, с почетка, а по којој је рбија “уморна“ од оме иколића и ориса адића. тео бих да је допуним, рбија је “уморна“ не само од њих већ и од те целе српске политичке “ненародне културе“ коју је донело тзв. “досовско време“. ·едини политичар међу рбима који је ту погубну квази-културу успешно пребродио а своју српску и националну увећао до врхунца, јесте др оја оштуница. о не кажем ја, то недвосмислено сведоче икиликсове београдске депеше (кажу, да их има преко 800). ао црвена нит провлачи се тамо мисао да је оштуница једини од рба “некооперативан“ (у преводу – непоткупљив) и као такав, што се А контакта са рбима тиче – непожељан саговорник. тим у вези, а због страха да се садашња изванредна ошуничина популарност у народу не преточи у његову изборну победу, после 4 година ћутње тадићевци се присетише да покрену кривични поступак против неке млађарије која је, кажу, “запалила“ А амбасаду у еограду, са надом да ће их некако повезати са оштуницом. аиме 21. фебруара 2008. године, оштуница је организовао огроман народни митинг под именом “ осово је рбија“. ажу да је та млађарија била на митингу и после њега запалила aмбасаду. * “ ораш опет, оштунице“ није јефтин и празан предизборни слоган, већ суштинска и крајње критична потреба и шанса рбије. икиликсове депеше то, мада изокренуто, сило-вито и сликовито налажу. А потврда народна, односно боље: «урђевдански референдум прекљиње - то, оштунице, зашто опет мораш! . ¼отић

3

ПРОЛАЗНО ВРЕМЕ НЕСУЂЕНЕ СРПСКЕ ЛИСТЕ

“Напредњаци су пошли путем ДС, инсистирајући на европским интеграцијама као највишој вредности, тако да су чак спремни да због Европске уније откажу позив народу на протесте. То је у складу с пројектом Запада да Србија има двостраначки систем с једном истом политиком.“

Тако је пре само годину дана говорио Војислав Коштуница. Да ли је време одузело било шта од истинитости тих његових речи? Напротив, напредњачко евровазалство ових дана засењује све што долази из демократске и преокреташке кухиње. Шта се дакле у међувремену десило и ко се ту променио? Сигурно је да не предстоје обични избори и стога ово питање не сме остати скрајнуто све док неки инсајдер не викиликне целовито образложење ових политикантских померања на нашој политичкој сцени.

Тек, према недавном истраживању агенције Фактор плус, радикали имају 5.7 одсто, а ДСС 5.5 одсто подршке испитаника, док се Двери уопште не појављују у резултатима. (Поред тога, занимљиво ми је да и поред невероватно агресивне и прескупе кампање, у којој се претварају да никада нису ни били на власти, УРС има свега 3.6 одсто подршке.) Морамо се поново осврнути на могућност да је истраживање “намештено“. Пре свега, увек се поставља питање истинитости податка о “репрезентативном узорку“. С друге стране, колико вероватно вам изгледа да су сва истраживања намештена? Да ли сте спремни да поверујете да све агенције у земљи намештају резултате по истом обрасцу? Ако се одлучимо да прихватимо ове резултате, два члана несуђене Српске листе (ДСС и СРС) у овом тренутку једва да прелазе цензус, док Двери “не постоје“. До избора има још доста времена, кампања ће се тек захуктати, ипак застанимо на трен.

Пре годину дана написао сам: “Зато, ма колико то многима данас утопијски зазвучало, опозиционе странке би требало да сакупе снаге и супротставе се троглавој аждаји корисних идиота, у једној колони, тежећи синергији и следећи крајње једноставан и разумљив предизборни програм.“ Од тога није било ништа. Без обзира какви ће бити коначни изборни резултати ових странака (и појединачно и у збиру) остаје да се још једном осврнемо на разлоге који су упућивали на њихов заједнички наступ на изборима. Најпре треба рећи да њихово сабирање не би решило основни практични проблем ових странака на који сам више пута указивао – недостатак личне харизме. Једина особа у овом блоку чија харизма се потенцијално мери десетинама процената управо због тога је киднапована и налази се у Хагу. Ипак, и поред нерешеног питања харизме, дошло би до сумирања страначких енергија. Пре свега, ваља имати у виду да су до почетка изборне кампање све три странке неговале веома сличну реторику и имале истоветну оцену стања у

4

коме се налази Србија. Њима блиски интелектуалци указивали су да је Србија утонула у неслободу и то доказивали изванредним (прећуткиваним) књигама и бројним текстовима. Очигледан је контраст између досадашње окупационе реторике и самосталног наступа на изборима. Још важније од тога, ово су и једине (релевантне) српске странке које су се супротставиле Тадић-Николићевом безалтернативном пењању на Титаник који тоне. Узмите само постотак противника приступању Унији и упоредите га са збирним процеnтом који ће на концу три еврогадљиве странке добити на изборима. Нешто се ту поприлично не слаже, зар не? Најзад, да је формиран јединствен блок (који би укључио и националну интелигенцију) не би било стрепње од међусобног отимања гласова, што се сада очигледно догађа. Ипак, уместо сигурног марша на парламент изабран је ризични излазак у три колоне. Тешко је не сложити се с Оливером Вуловићем да је “тренутни национални политички израз разводњен, неприродно сегментиран, страначки избраздан, од одбране традиционалне породице преко противљења уласку у НАТО и ЕУ до тврдог заступања евроазијских интеграција“. Ако су икада постојали снажни разлози да се нека предизборна коалиција формира, онда је то билo пред ове изборе. На становиште Српске листе (за моју маленкост изненадно и закаснело, но можда сам нешто пропустио?) дошао је и Слободан Антонић у једној упечатљивој предизборној рекапитулацији. Његово лично искуство у области истраживања јавног мњења даје посебну тежину таквим ставовима. Кадровске и програмске слабости странака несуђене Српске листе су несумњиве (уосталом, идеалних нема), међутим све их потире оцена да су “у поређењу са жутима и напредњацима ове странке право оличење разума и моралности“.

Ипак, признаћете да су неслога и сујета “тако српски“. Звучи цинично, али тиме у једној метафизичкој равни ова тројка још једном потврђује своје српство. Као сушта супротност њима, све оно што је изгубило српске атрибуте веома лако се уједињује, погледајте само сва та смехотресна укрштања голубова превртача, будуће министре – пријатеље Бетовена и Шопена, с бизарним Преокретом на челу.

Без обзира што се исход ових избора увелико наслућује, сигурно је да не треба клонути духом. “Бели листићи“ су веома рђава идеја која би Србију оставила ту где јесте. Изаћи и дати глас некој од партија с којом делиш исте вредности не би требало да буде тешко. Али, после оваквог приступа изборима и страначке непринципијелности било би веома цинично када бисмо за изборне резултате радикала, ДСС и Двери оптужили недемократску власт, нефер изборне услове, или чак “саможиви народ“. Одговорност морају понети лидери српске тројке, посебно они који су својим одлукама одлучујуће допринели садашњем изгледу разбијене војске. Српски културни клуб, 12.4. 2012.

Podvukla - Iskra) (P

Стефан Душан

Iskra 1. maj 2012.

Vojislav Koπtunica - program DSS-a i izbori

NOVU VLADU DA SASTAVI NAROD, A NE STRANCI DrugaËije bi danas izgledala Srbija da smo 2008. godine uspeli da saËuvamo nacionalno jedinstvo i da se DS nije okrenuo pogreπnoj politici Kakvu Srbiju oËekujete posle 6. maja?

- Srbija Êe na –urevdan izabrati put kojim Êe daqe iÊi. Mi pozivamo graane da izaberu put politiËke i vojne neutralnosti, jer nam neutralnost πiroko otvara vrata saradwe sa svim dræavma i na Zapadu i na Istoku. Uveren sam da politiËka i vojna neutralnost Srbije omoguÊava razvoj zemqe i mirnu i sigurnu buduÊnost. Za pravu politiku, za politiËku neutralnost Srbije, potrebna je sklonost da se saËuva nasleeno i istovremeno sposobnost da se unapredi zemqa.

Vidimo i da veÊina stranaka predlaæe da Srbija nastavi evropske integracije, a veÊina naroda nije za ulazak zemqe u EU. Kako Srbija izgleda posle Ëetiri godine evropskog puta bez alternative svaki Ëovek moæe svojim oËima da se uveri. Na narodu je da svojom voqom odluËi kojim putem treba daqe iÊi.

Da li je vaπe zalagawe za neutralnost, na Ëemu bazirate i kampawu, zapravo prikriveno insistirawe na πto ËvrπÊoj saradwi s Rusijom?

- Ja se ne bavim prikrivenom politikom, veÊ naprotiv ono πto mislim javno saopπtavam.

Uveren sam da je politiËka i vojna neutralnost u najboqem interesu Srbije, i da ova politika zapravo proizilazi iz same naπe vekovne istorije. Mi smo, kako je to pre mnogo vekova na samom poËetku naπe dræavnosti reËeno, Istok Zapadu i Zapad Istoku. Interes Srbije je da kao politiËki neutralna dræava ima πto boqe odnose sa svim dræavama koje hoÊe da sarauju na ravnopravnoj osnovi. A kada je reË o Rusiji, ne treba nikome u Srbiji objaπwavati da je to prijateqska zemqa i prijateqski narod, i da je zato u najdubqem politiËkom i privrednom interesu da politiËki i vojno neutralna Srbija razvija najboqe moguÊe odnose sa Rusijom.

Ne mislite da je skupo okretawe lea EU? - Ako bismo napravili Ëistu raËunicu u kojoj nema ideoloπkog fanatizma, onda bismo videli da su ove Ëetiri godine evropskog puta bez alternative skupe i preskupe za Srbiju. Mi treba da se okrenemo sebi i politiËkoj neutralnosti i dok god to ne uradimo biÊemo i na pogreπnom i na skupom putu. Sa EU treba da imamo ekonomsku saradwu koja je u naπem interesu, a ne da kao do sada gubimo stotine miliona evra od SSP koji je potpisan sa EU, i da zbog toga zatvaramo hiqade

Iskra 1. maj 2012.

naπih preduzeÊa.

Na koji naËin da odbranimo Kosovo od najmoÊnijih sila ako neÊemo da saraujemo sa Briselom?

- Pogledajmo istini u oËi i onda Êe sve biti jasno. Upravo Brisel pod pretwama i ucenama pokuπava da otme Kosovo i Metohiju. Kroz istoriju je bilo pokuπaja da se sarauje sa onima koji vam otimaju teritoriju i takvi reæimi koji su sauËesnici u razbijawu sopstvene dræave nazivaju se marionetskim. Kosovo se ne brani sauËestvovawem u wegovom otimawu nego se brani odluËnim poπtovawem meunarodnog prava i Ustava Srbije.

Srbija dræi u svojim rukama kquËeve za reπavawe kosovskog pitawa, jer nema i ne moæe biti nezavisne dræave Kosovo ako je Srbija protiv toga.

Poimo od najjednostavnijeg pitawa: moæe li Kosovo postati Ëlanica Ujediwenih nacija ako je Srbija protiv toga. Naravno da ne moæe. Albanske separatiste treba suoËiti sa Ëiwenicom da Êe doveka ostati nelegalna poludræava, i naravno da taj zamrznuti konflikt moæe trajati jako, jako dugo. Kada se sa tim neprijatnim saznawem suoËe i albanski separatisti, onda Êe i sami hteti da pregovaraju sa Srbijom. A na tim pregovorima Srbija treba da zastupa stav da je svako reπewe moguÊe, da je svaki oblik autonomnog æivota Albanaca na Kosovu moguÊ osim da na naπoj teritoriji prave svoju dræavu.

Kako komentariπete istraæivawa javnog mwewa u kojima graani Kosovo i Metohiju Ëesto navode tek na kraju liste wihovih prioriteta?

- Velika je obmana kako je Kosovo odavno izgubqeno, kako zapravo Kosovo nikoga ne interesuje. Kada pogledate Vikiliks to je doslovno unapred smiπqena strategija zapadnih sila kako da otmu Kosovo. Ali nekako im to ne ide. Oni su mislili da Êe lako oteti Kosovo, a ispada da je to velika borba koja Êe joπ dugo trajati. Ustav Srbije je ona posledwa brana otimawu Kosova od Srbije.

Zato pre svega stranci i kidiπu na Ustav, ali uveren sam da Êe Ustav potrajati, jer je wegova snaga u samoj wegovoj sadræini i u tome πto ga je narod svojom voqom doneo na referendumu.

Da li biste pristali da budete premijer Srbije da ste znali da Êe Priπtina jednostrano proglasiti nezavisnost u vreme vaπeg mandata?

- Od 2004. godine do 2008. godine uspeli smo da pitawe Kosova postavimo kao vaæno pitawe Saveta bezbednosti, uspeli smo da spreËimo u Savetu bezbednosti usvajawa Ahtisarijevog plana, uspeli smo da donesemo Ustav i pravno zapeËatimo da je Kosovo sastavni i neotuivi deo Srbije,

5

Novu vladu...

toj eventualnoj vladi, a da NikoliÊ bude premijer?

uspeli smo da obezbedimo nacionalni konsenzus i jednoglasno donoπewe svih vaænih odluka o Kosovu. Dakle, na nesreÊu onih koji su mislili da Êe preko noÊi zavrπiti priËu o nezavisnom Kosovu, ovo su vaæni i dugoroËno veliki rezultati na kojima Êe se i u buduÊnosti nastaviti borba za Kosovo.

- Vlade se prave na osnovu minimuma zajedniËke politike i ako se uspostavi dogovor oko politiËkog i ekonomskog programa onda Êe se reπiti i ko Êe tu politiku sprovoditi.

Javnost trenutno najviπe interesuje da li Êete nakon izbora praviti savez sa napredwacima?

- Mi smo izradili dva vaæna izborna programa, to su kwiga Zaπto Srbija a ne Evropska unija i Program razvoja Srbije od 2012 do 2017. godine.

PolitiËka neutralnost je osnova ekonomskog razvoja zemqe, i ekonomski razvoj zemqe omoguÊava politiËku neutralnost Srbije. Sa ova dva programa mi se obraÊamo graanima i traæimo pre svega dogovor i savez sa narodom. Nas pre i iznad svega interesuje da na izborima napravimo dogovor sa narodom. Posle toga moæemo da razgovaramo sa drugim strankama.

Konkretno, πta su vaπi uslovi za tu saradwu?

- Mi ne postavqamo nikome nikave uslove, veÊ DSS ima svoj politiËki i ekonomski program za koji traæimo podrπku graana. PolitiËka i vojna neutralnost koja omoguÊava normalan razvoj Srbije je naπ program i mi Êemo i sa SNS-om, ako budu zainteresovani, razgovarati o politiËkoj i vojnoj neutralnosti Srbije.

Da li biste traæili da SNS odustane od EU? - Naπa ideja nije negativna da od neËega treba da odustanemo, nego pozitivna da treba da proglasimo politiËku neutralnost i saraujemo sa svima na ravnopravnoj osnovi. Mislimo da imamo snaæne i jake argumente za politiËku neutralnost, kao πto imamo i jake argumente da evropske integracije nanose politiËku, ekonomsku i moralnu πtetu Srbiji. Srbija treba da bude politiËki neutralna, a ne Ëlan EU, jer je to u interesu Srbije, u interesu graana i u interesu srpske privrede. To su argumenti koje Êemo predoËiti i SNS-u.

©ta ukoliko napredwaci budu insistirali na promeni Ustava, poπto postoje i takvi signali?

- Svaka stranka ima pravo da insistira na onome πto smatra da je vaæno. DSS je, moglo bi se reÊi, ustavobraniteqska stranka, mi Êemo Ustav braniti svim snagama koje imamo. Ustav nije igraËka da se mewa kako se kome prohte. Svi vaæni akteri na sadaπwoj politiËkoj sceni aktivno su podræali donoπewe Ustava i narod je dao svoj glas za taj Ustav. ©ta se to promenilo u Srbiji da bi se sada mewao Ustav? Mislim da treba svi ozbiqno da razmisle koje bi bile prave posledice ako bi se pristupilo promeni Ustava, i da li bi u tom sluËaju Srbija dobila oktroisani briselski Ustav.

Je li moguÊe da pristanete da DSS bude u

6

Neki spekuliπu da biste vi u tom sluËaju bili πef diplomatije. Koliko je to realno?

- Za mene je vaæno da Srbija pored poli tiËke proglasi i vojnu neutralnost. Ako u tome uspemo, onda Êe se sve te spekulacije zaboraviti kao besmislene, a ono πto je vaæno Srbija Êe pono vo izabrati dobar put. Spremni smo za svaki ozbiqan razgovor o politiËkoj neutralnosti Srbije, i bezvredni su pokuπaji da se zamene teze i u prvi plan stavi neka besmislena kadrovska kom binatorika

Navodno, Amerika neÊe dozvoliti vaπ povratak u vladu i koaliciju sa SNS. Imate li vi takve informacije?

- Proπli put su stranci sastavqali i krpili Vladu. Verujem da Êe ovoga puta, ma od kojih stranaka bila sastavqane Vlada, to ipak biti stvar srpskog naroda, a ne stranaca.

Kako danas gledate na paqewe ameriËke ambasade u Beogradu i kolika je vaπa odgovornost u tom incidentu?

- U kwizi Zaπto Srbija a ne Evropska unija rekao sam da nije potrebna baπ posebna pamet da se razume da je u interesu Srbije, kao i u interesu tadaπwe Vlade koju sam vodio, bilo da u svet ode slika da je pola miliona graana mirno protestvo valo protiv nasiqa koje se proglaπavawem nezavisnosti Kosova nameÊe Srbiji. Dakle, sasvim je jasno da je naπ interes bio miran skup protiv nasiqa, a ne nasiqe i paqewe ambasade. Svi dobro znaju da je naπe glavno oruæje u borbi za oËuvawe Kosova bilo da argumentovanom politikom razgoliÊujemo pravno i fiziËko nasiqe koje se primewuje protiv Srbije. A sa paqewem ambasade medijski je zamewena tema, tako da umesto da se govori o tome da Zapad otima Srbiji teritoriju, nametnuta je tema da su zapravo Srbi nasilnici.

Poπto velike zapadne sile stoje iza pro jekta stvarawa nezavisne dræave Kosovo, a tom projektu se u Srbiji snaæno suprotstavqa DSS, onda se pribeglo pokuπaju pretvarawa DSS u jednu kriminalnu i ekstremistiËku organizaciju. Drugim reËima, radi se o pokuπaju da se DSS pretvori u svoju suprotnost, jer mi upravo insistiramo na pravu i legalizmu, i borimo se protiv svakog nasilnog ruπewa naπe dræave.

Podræavate ©eπeqa u Srbiju?

li

povratak

Vojislava

- Haπki tribunal je nizom grubih krπewa pravnih normi potvrdio da nije sud koji sudi po pravu i pravdi. Kada je reË o ©eπequ veÊ sam rekao da nema sliËnog sluËaja u nekoj pravno ureenoj dræavi ili pravnom poretku da se nekome

Iskra 1. maj 2012.

sudi skoro celu deceniju. Kada bi posle svih povreda prava koje je poËinio Haπki tribunal postajala odluËna politiËka voqa onih koji su stvorili Tribunal, onda bi najboqe bilo da se Haπki tribunal odmah ukine. Naravno, jasno je to nije moguÊe, ali je na nama da ukazujemo na protivpravni karakter Haπkog tribunala.

Postoji li iole kakva moguÊnost da sutra napravite neki savez ili dogovor s Borisom TadiÊem?

- Politikom da EU nema alternativu DS je zauzeo poziciju politiËkog ekstremizma. Jer ako kaæete da neπto u politici nema alternativu, da nema drugog puta, onda je to gotovo prava definicija politiËkog ekstremizma. U celoj istoriji Srbije voeno je raËuna da budemo Istok Zapadu i Zapad Istoku, dakle da se ne zatvorimo na bilo kom putu koji nema alternativu. A DS bez ostatka brani politiku i put koji nema alternativu. Ta politika bez alternative se suπtinski razlikuje od politike DSS-a. Mi hoÊemo da Srbiji πirom otvorimo sve puteve koji nam donose dobro, a to je moguÊe samo ako je Srbija politiËki neutralna.

Uzaludan je svaki trud i svaki posao, sva energija koja se ulaæe, ako se to radi na pogreπnom putu i ako je pogreπna politika kao πto je to sluËaj sa politikom DS. Jer onda se ide iz greπke u greπku, kao πto je bilo prihvatawe Euleksa, prihvatawe protivustavnog Statuta Vojvodine , traæewe miπqewa od Meunarodnog suda pravde umesto da se pojedine zemqe tuæe, priznavawe Kosova sa zvezdicom, stvarawe velikih gubitaka u srpskoj privredi zbog SSP koji je potpisan sa EU, moralni pad sa rezolucijom o Srebrenici i tako u nedogled.

Na pogreπnom putu da EU nema alternativu ovakvih teπkih pogubnih greπaka kojima se podrivaju interesi Srbije biÊe neprestano, poπto je sam put pogreπan. ©ta je vaπa najveÊa zamerka TadiÊu?

- Upravo sam odgovorio πta mislim o politici DS, koja je po mom sudu pogreπna i zbog toga je Srbija od 2008. godine na stranputici, nazaduje i propada.

Na kojoj funkciji (premijerskoj predsedniËkoj) ste se lepπe oseÊali?

ili

- Tu se ne radi, kako kaæete, o tome gde se lepπe oseÊate, nego o ustavnim ovlaπÊewima koje nose funkcije predsednika Vlade i predsednika Republike. A to znaËi i preuzimawe odgovornosti za voewe zemqe i reπavawe ozbiqnih problema pred kojima se Srbija nalazila i nalazi. Po Ustavu, Vlada vodi unutraπwu i spoqnu politiku zemqe, dok predsednik Republike predstavqa Srbiju u zemqi i inostranstvu, dakle ima sim boliËan znaËaj zastupawa jedinstva zemqe. Ako hoÊete da saglasno Ustavu preuzmete odgovornost za voewe politike zemqe, onda je to moguÊe samo sa pozicije predsednika Vlade. Druga stvar je, koja je meni apsolutno strana i neprihvatqiva, stavqawe iznad Ustava, krπewe Ustava i uzurpacija ovlaπÊewa koja pripadaju samo Vladi.

Iskra 1. maj 2012.

©ta je bio vaπ najveÊi uspeh, a πta greπka?

- Od 2 0 0 4 . g o di n e u S r b i j i j e b i l o u s p o s ta v q e n o n a c i o n a l n o j e d i n s t v o o k o s v i h vaæ nih dr æ a v n i h p i t a wa i na osnovu dræavotvorne politike bio je omoguÊen razvoj zemqe. Mislim da je to veliki uspeh i to n a c i o n a ln o j e d i n s tv o b i lo je kru nis ano d onoπewem Ustava . Na æalost, pod ogromnim stranim pritiscima nisam uspeo da 2008. godine saËuvam nacionalno jedinstvo, veÊ su pojedine stranke suprotno nacionalnom interesu izaπle iz uspostavqenog konsenzusa i priklonile sa politici da EU nema alternativu. DrugaËije bi danas izgledala Srbija da smo 2008. godine uspeli da saËuvamo nacionalno jedinstvo i da se DS nije okrenuo pogreπnoj politici da EU nema alternativu.

HoÊete li se kandidovati za predsednika Srbije, ukoliko budu raspisani predsedniËki izbori?

- Kada izbori budu raspisani DSS Êe odluËiti ko Êe biti naπ kandidat na izborima.

Jeste li oËekivali da slogan razliËak, koji je istina, lansiran za beogradske izbore, bude najupeËatqiviji od svih politiËkih aktera?

- Naπa ideja je da imamo upeËatqivu kampawu i u Vojvodini, i u Beogradu, i u predstavqawu Programa razvoja Srbije i naravno da sve to bude povezano u jednu centralnu kampawu. Mislim da smo za sada dobrim delom u tome uspeli.

Da li ste imali u vidu da je to cvet koji se koristi u leËewu protiv æutice ili je presudan bio wegov naziv da biste pokazali razliËitost od drugih stranaka?

- O tome je razmiπqao naπ Gradski odbor kada je donosio odluku na koji naËin Êe voditi kampawu za beogradske izbore.

Osim neutralnosti, koji su joπ vaπi kquËni izborni aduti zbog kojih bi neko glasao za DSS? - Naπa kampawa stoji Ëvrsto na obe noge jer imamo program politiËke i vojne neutralnosti i imamo ekonomski Program razvoja Srbije od 2012. do 2017. Dotle mawe viπe sve druge stranke imaju samo krupna obeÊawa. Javnost veÊ reaguje na ta gotovo nepristojna obeÊawa. Zna se da DSS stoji iza svojih reËi. Mi obeÊavamo politiËki i vojno neutralnu Srbiju i to predstavqa Ëvrst temeq i osnovu za postepeno oporavqawe srpske privrede.

Nema odbrane nacionalnih i dræavnih interesa i nema normalnog æivota graana, ako ne obezbedimo razvoj zemqe.

Kakav izborni rezultat oËekujete?

- Sve stranke uËestvuju na izborima da bi postigle πto boqi rezultat. Zadovoqan sam πto imamo zaokruæenu politiku neutralnosti i ekonomskog razvoja zemqe i pozivamo graane da

7

Novu vladu...

Kosta »avoπki:

nam daju podrπku. A na narodu je da donese odluku kojim putem treba da ide Srbija i mi Êemo tu odluku poπtovati.

©ta prvo pomislite kada se u medijima pokrene priËa o politiËkoj pozadini ubistva Zorana –iniÊa?

- Kada neko namerno i smiπqeno laæno optuæuje, onda je po mom sudu zaista reË o teπkom moralnom posrnuÊu. I qudi do Ëijeg miπqewa dræim na isti naËin gledaju na ove nepojmqive klevete. S druge strane, vaæno je da na svu tu buku, bes i galamu DSS u suπtini odgovara razloænim zastupawem svoje politike. I upravo ta razloænost i pristojnost DSS-a, Ëini mi se, izaziva wihov dodatni bes. A Ëini mi se da ih viπe od svega razjaruje ideja slobodne, suverene i neutralne Srbije, koja se samostalno razvija i ne zavisi od milostiwe stranaca. Ìta da radimo, tako je to...

Nisam primetio da ste javno komentarisali rad vaπeg naslednika Mirka CvetkoviÊa. Kakav je vaπ sud o wegovom radu?

- Mislim da je graanima priliËno jasno ko je zapravo vodio Vladu i Ëija je odgovornost za potpuno uruπavawe Srbije u posledwe Ëetiri godine. Tu Vladu su sastavili stranci i kako je p o g r e π n o n a s ta l a t a k o j e p o g r e π n o i r a d i l a .

Govoriti posebno o odgovornosti predsednika te Vlada nema nikakvog smisla, jer svi znamo o Ëemu se tu radi...

Jeste li moæda razmiπqali o politiËkoj penziji?

- Zanimqivo je da ponavqate pitawe sa kojim je pre vas u DSS doπao jedan stranac, pred stavnik zapadne dræave. U DSS-u su ga lepo primili, sasvim qubazno sasluπali i ispratili ga sa odgovorom da stranci neÊe ureivati odnose u DSS-u. Kaæu mi da je bilo interesantno gledati lice tog stranca dok je dobijao zasluæeni odgovor.

Dakle, najpre moramo nauËiti strance da se u Srbiji ponaπaju kao πto priliËi gostima. A DSS Êe sam odluËiti ko Êe voditi stranku.

©ta Êe pisati u vaπem politiËkom testamentu kada jednom odete sa Ëela DSS-a?

- Sada su na dnevnom redu izbori u Srbiji i obiËno je paæwa medija usmerena na nastojawe stranaka da na tim izborima pobede. Isti sluËaj je i sa DSS-om, i mi smo sada usmereni da naπa ideja politiËke i vojne neutralnosti i razvoja zemqe zadobije podrπku graana, jer smo uvereni da je to u najboqem interesu srpskog naroda i Srbije.

Svaka tema ima svoje pravo vreme...

4.4.2012.

Akademik Kosta »avoπki ocenio je danas da je odluka doskoraπweg predsednika Borisa TadiÊa da podnese ostavku zarad odræavawa prevremenih predsedniËkih izbora "teπka zloupotreba instituta ostavke" koja za posledicu moæe imati dalekoseæno naruπavawe ustavnog poretka.

Ne moæe zakon, kao niæi pravni akt, da suspenduje Ustavnu odredbu Na konferenciji za novinare pokreta "Dveri", »avoπki je rekao da predsednik pravno i politiËki ispravnu ostavku moæe podneti samo zbog ozbiqno naruπenog zdravqa ili zbog oseÊaja krivice za poËiwene greπke i promaπaje u politici.

"Da je TadiÊ podneo ostavku zbog oseÊawa krivice i odgovornosti zbog oËiglednih neuspeha u politici koju je vodio, to bi u javnosti bilo primqeno kao visoko moralan Ëin, drugima za primer i ugled. On je, meutim, podneo ostavku u posledwi moguÊi Ëas da bi samom sebi kao kandid tu namestio najpovoqniji trenutak za uËeπÊe na predsedniËkim izborima", rekao je »avoπki. »avoπki je rekao da je namerno ostavqeno d a ma n d a t p a r l a me n t a t r a j e Ë e t i r i g o d i n e a predsednika pet, da se ne bi doπlo u situaciju interregnuma, odnosno stawa u kojem je kquËnim dræavnim organima istekao mandat a novi joπ nisu izabrani.

Zaπto TadiÊ ne moæe triput?

"KonaËno, TadiÊeva namera da na prevremenim predsedniËkim izborima dobije i treÊi predsedniËki mandat u oËiglednoj je suprotnosti sa vaæeÊim Ustavom, Ëijim je Ëlanom 116, stavom 3, izriËito utvreno da 'niko ne moæe viπe od dva puta da bude biran za predsednika Republike'", rekao je »avoπki.

On je dodao da je Ëlan Ustavnog zakona na koji se TadiÊ poziva prilikom treÊe kandidature protivustavan jer nije usvojen na propisan naËin, odnosno odlukom dvotreÊinske veÊine poslanika i veÊine biraËa na referendumu. " P r i l i k o m d o n o π e wa Us t a v n o g z a k o n a nikakvog referenduma nije bilo, πto znaËi da je on akt niæe pravne snage od Ustava, te da se wima nije mogla suspendovati i promeniti ni jedna odredba vaæeÊeg Ustava", rekao je »avoπki.

Press

Podvukla i neznatno skratila - Iskra) (P

8

TadiÊev treÊi izbor je neustavan

6.4.2012.

Podvukla - Iskra) (P

Vesti-online

Iskra 1. maj 2012.

GLOBALISTI»I ANALITI»ARI NAVIJAJU ZA KOALICIJU DS I SNS U 204. broju lista „PeËat” Vladislav JovanoviÊ, nekadaπwi ministar spoqnih poslova, izneo je zanimqivo zapaæawe o moguÊim deπavawima na politiËkoj sceni Srbije u periodu posle izbora. On nije i skquËi o moguÊ nost da dve trenutno n ajjaËe str an ke sklope postizbornu koaliciju ukoliko drugaËi je ne budu mogle da formiraju vladu. Vladislav JovanoviÊ naroËito apostrofira Ëiwenicu da se i jedna i druga str ana, oË igledno misli na DS i SNS, zalaæu za promenu Ustava i u prin cipu imaju sliËne programe. Posebna opasnost, naroËito zbog Kosova i Metohije, bila bi situacija u kojoj bi dve najjaËe stranke imale ustavnu, dvotreÊinsku veÊinu, u Skupπtini, pa bi u tom sluËaju mogle da mewaju Ustav uz podrπku nekih mawih stranaka, πto bi bio nastavak dezintegracije i daqeg uruπavawa Srbije kao dræave.

Da je taj scenario izgledan potvruju i najnovija deπavawa. Aleksandra Jerkov iz LSV-a, koalicionih partnera DS-a, veÊ se hvali kako je »ankov LSV joπ 1999. godine, u jeku NATO agresije, traæio da Vojvodina bude republika.

Za 1. april u Novom Sadu priprema se nekakva 4. „vojvoanska konvencija” sa koje Êe biti upuÊen zvaniËan zahtev u vidu deklaracije o st v a r a w u „ S a v e z n e R e p u b l i k e S r b i je ” k r o z „ujediwewe Republike Srbije i Republike Vojvodine na ravnopravnoj osnovi”. Svaki komentar ovoga je izliπan. Vojvoanerski separatisti su od nekadaπwih autonomaπkih titoista konaËno dostigli ideologiju postmodernog sekularizovanog ustaπtva i ne kriju da slede ponavqawe crnogorskog scenarija.

Sada je vaqda i posledwim EU-entuzijastima jasno da se proces razbijawa i uniπtava wa S r b i j e n a st a vq a i da Êe se uz K o sm e t i Vojvodina, Raπka oblast, Preπevo sa Bujanovcem, „vlaπko pitawe” i ko zna πta joπ naÊi m e  u b u d u Ê i m u s l o v i m a na p u t o v a w u u z e m q u Nedoiju sa æutim zvezdicama. Meutim, ovi problemi ne pogaaju previπe naπu politiËku kvazi-elitu. Na naπoj politiËkoj sceni postignut je πiroki konsenzus oko nastavka samoubilaËke politike da „EU nema alternativu”.

Osim nekoliko izuzetaka, SRS i DSS, svi ostali akteri parlamentarnog æivota prosto se utrkuju u dodvoravawu zapadnim neprijateqima, a u meusobnim prepucavawima optuæuju jedni druge da zagovaraju „povratak u proπlost” ili „da su lopovi i kriminalci”. Samo nigde ne pomiwu Kosovo i Metohiju i odbranu srpskih nacionalnih i dræavnih interesa.

Ne samo da to ne spomiwu, nego se takmiËe u najavama „uπteda” tipa ukidawa srpskih institucija na Kosmetu, uz stvarawe vojvoanskih institucija i podræavaju protivustavni i separatistiËki Statut Vojvodine. Zatim traæe smawewe broja poslanika na pola (kad smawuju i sakate dræavu logiËno im je da smawe i

Iskra 1. maj 2012.

broj poslanika), uz otvarawe novih „agencija, NVO organizacija, kancelarija za brze odgovore” i sl. Uz redovna trabuwawa o „stranim investicijama” koje imaju da nas preporode (Srbija je po nivou stranih investicija prva u regionu, dok smo po proseËnoj plati, rastu BDP-a, nezaposlenosti, rastu zaduæewa, spoqnotrgovinskom deficitu i javnom dugu najgori u regionu. Eto kako su nas strane investicije usreÊile).

Po svim ovim pitawima SNS se slaæe sa D S - o m , a za je d n o za g o v a r a j u p r o p a l u i nacionalno pogibeqnu politiku koja nas je dovde i dovela. Svaki izbori nam se prikazuju kao „istorijski, biti ili ne biti, pitawe svih pitawa”, a na kraju sve se pretvori u farsu od k o a l ic i ja sk l op q e ni h u z a p a d n im a m b a s a d a m a izmeu „najquÊih protivnika”. Zemqa sve viπe propada, samo deca titoizma i wihova vlast kao da su veËni.

O tome kakvo su nam zlo naneli ogoqeni evroatlantisti ovog reæima piπem i pisao sam veÊ Ëetiri godine. Vreme je da se p ozab avim i pseudopatr io tsk im snagama i svima onima koji svesno zavlaËe, obmawuju i manipuliπu javnim mwewem. U posledwih 10-15 godina jedna profesija, inaËe dotad popriliËno nepoznata, zabeleæila je u Srbiji pravi bum.

Ta profesija se zove politiËki analitiËar. U nekim drugim zemqama da bi se pripadalo tom esnafu morate biti natproseËno obrazovani sa diplomom prestiænih univerziteta i da pripadate tzv. „trustu mozgova” koji utiËu na kreirawe zvaniËne politike. Kod nas, naæalost, te ozbiqnosti nema. Ovde se zvawe analitiËara stiËe kroz osnivawe nekakvog udruæewa, NVO, inicijative, ili sopstvenog sajta gde moæete, ako ste malo visperniji, promuÊurniji i pratite deπavawa, da bistrite politiku do mile voqe. Oni „analitiËari” koji su na platnom spisku stranih fondacija, vlada, zapadnih agencija, „humanitarnih” organizacija, otvoreno su rastereÊeni od sopstvene savesti i pameti, pa i zagovaraju stavove koje im gazde kaæu i gradivo koje su savladali na „seminarima o civilnom sektoru”.

Sa druge strane, ni predstavnici, barem formalno, nacionalno orijentisanih analitiËara vremenom nisu hteli da ostanu „retro”, veÊ su poËeli da prate politiËku „modu”. »itav ovaj period i kada bi im se ukazala retka πansa na medijima, p seudo patr iotski analitiËari su sa oseÊawem strahopoπtovawa prilazili medijskom nastupu gde su ih Ëekali zapadni plaÊenici i wihove medijske potrkuπe. Umesto u startu da razobliËe one koji svesno i otvoreno izdajniËki rade prqav posao, oni su optereÊeni politiËkom „korektnoπÊu” i usled straha da Êe ih nazvati „faπistima, ektremistima, teoretiËatima zavere, snagama mraka i sl. ”, ali i nade da Êe se svi deti

9

GlobalistiËki analitiËari... bezliËnom i bezvoqnom delu graanske populacije, uglavnom nastupali mlako, mlitavo i jadno. Osmelili su se da kritikuju NATO, ali ne i EU, sve do skora, iako je bilo jasno da Êe pitawe ulaska u EU biti ubaËeni „Trojanski kow” preko koga Êe se ucenama i uslovqavawima ruπiti Srbija. A kaæu da im nije bilo lako u tim emisijama. Pa gospodo ako vi imate problema u vidu psiholoπke blokade kada vam u pauzi za reklame Mlaan DinkiÊ preti ako radikali uu u vlast, ili ako neko nesreÊno dete na ulici iz liberalnograanske porodice iz „kruga dvojke” pokazuje prstom na vas uz reËi „mama, evo onog faπiste sa televizije” i ako vam je neprijatno, πto ste onda uopπte ulazili u klinË? Ako niste spremni da se za svoja ubeewa borite do kraja, ako niste spremni da se za Srpstvo borite protiv svih laæi, obmana, gadosti, glu posti i podmetawa i to kako protiv zla stranoga tako i protiv zla domaÊega, onda se sklonite i prepustite mesto nekom drugom ko Êe umeti stvari da nazove pravim imenom.

Umesto toga, po naπem loπem, starom obiËaju, doπlo je do meusobnih svaa, uvreda i podela meu onima koji su nacionalno opredeqeni. Pravi razlog je bio liËne prirode i ticao se liËnih sujeta, odnosno ko Êe biti „voa, glavni, lider, ko Êe se viπe pojavqivati u medijima” i sl. Kasnije je ispalo da je do podele doπlo usled toga πto je jedna strana hvatala kosinu prema „patriotskom projektu JeremiÊ”, a druga strana je kasnije uhvatila kosinu prema „patriotskom projektu VuËiÊ” , iako su pre toga za VuËiÊa neki od wih govorili da nagiwe zapadu i da je SNS pro jekat ame-riËke i britanske ambasade. I kako to obiËno biva, a sve u duhu titoistiËke podele na „tradicionaliste” i „moderniste”, sada su svi na svojim radnim zadacima, a srpskom narodu i Srbiji od toga je samo joπ gore.

Isto kao πto Dobrica ∆osiÊ treba Latinki PeroviÊ i Svetislavu Basari, kao πto je MiloπeviÊu trebao DraπkoviÊ, a DraπkoviÊu MiloπeviÊ, –iniÊu Koπtunica i Koπtunici TadiÊu NikoliÊ, a VuËi-Êu treba –iniÊ, –ilas, tako i „jeremiÊevskim” analitiËarima trebaju „vuËiÊevski”. Ovaj film u angloamer iËko-brozovskoj produkciji veÊ suvi-πe dugo gledamo. U meuvremenu prisustvujemo pravom malom ratu izmeu dojuËeraπwih prijateqa i saradnika, a danaπwih qutih protiv-nika „jeremiÊevaca” i „vuËiÊevaca” u okviru navodno „nacionalno” orijentisanih analitiËara. Tu su im depeπe Vikiliksa omiqeni vid anali tiËarske „xebane” kojom se sluæe. Kada im d e pe π e Vik ili ks a odgo varaju da potvrde wihove stavove o protivnicima, onda se na wih rado pozivaju kao na presudni do-kaz i im im ne idu u prilog, onda glavni izvor. »i kreÊu komentari tipa da je Ëitava afera Vikiliks obiËna „dimna zavesa” ameriËkih i zapadnih obaveπtajnih sluæbi i delo svetske zakulise. LiËno ne mogu decidirano da tvrdim

10

ni jedno ni drugo, mada sam bliæi stavu da je Vikiliks zgodan izgovor za zapad-ne i amer iËke hegemon iste i glob al iste u wiho vo j teæwi da donesu restriktivne zakone o kon troli interneta i daqem kretawu u pravcu izgradwe totalitarnog globalnog druπ-tva, kao πto je i ameriËka tvorevina Al Ka-ida sa dogaajima od 11.09.2001. godine poslu-æila za nastavak teæwe Zapada predvoenog SAD-om da pod izgovorom borbe protiv tero-rizma krenu u seriju osvajaËkih ratova, agresija i kriza u æeqi da kontroliπu i vladaju celim svetom.

Ali, ako su veÊ neki analitiËari u sluËaju JeremiÊa koristili depeπe Vikiliksa kao dokaz wegove nesumwivo prevarantske i podle politike, zaπto se i u sluËaju VuËiÊa nisu pozvali na depeπu broj 06BELGRADE612 od 19. aprila 2006. godine, dok je VuËiÊ bio „quti” radikal, po kojoj je Aleksandar VuËiÊ rekao svom kontaktu iz ameriËke ambasade u Beogradu da je strategija tadaπweg SRS-a da deluje posle crnogorskog referenduma, poπto MladiÊ bude izruËen Hagu i poπto pregovori o konaËnom statusu Kosova budu zavrπeni, tek tada Êe iÊi na obarawe Vlade. Sada ovo poveæite sa svom onom farsom oko NikoliÊeve ostavke posle tri dana na mestu predsednika Skupπtine, drugog kruga predsedniËkih izbora u januaru 2008. godine i kada se NikoliÊ „junaËki” dræao do pola deset uveËe, a onda je priznao poraz pre kraja brojawa glasova i sa razbijawem SRS-a u jesen 2008. godine i stvarawem SNS-a.

Isti oni pseudopatriotski analitiËari koji su nam pre Ëetiri godine poruËivali da bi bilo loπe da se izbori pretvore u referendum izmeu DS-a i SRS-a i uglavnom nagiwali ka KoπtuniËinom DSS-u, u ovogo diπwoj predizbornoj kampawi praktiËno su zapenili sa pozivima da se glasa za SNS i da onaj ko ne glasa za NikoliÊa i VuËiÊa kao da je glasao za TadiÊa. Trebalo bi upitati ove navodno nacionalno i rodoqubivo opredeqene analitiËare πto nisu tako pozi vali da se glasa za NikoliÊa i VuËiÊa dok su bili u SRS-u? ©ta im je tada smetalo?

Moæda im je smetao Vojislav ©eπeq, kojeg teπko mogu da „svare”, a verovatno im smeta zbog toga πto ©eπeq, πta god qudi mislili o wemu liËno i wegovim politiËkim stavovima, pokazuje i dokazuje πta znaËi hrabrost, odvaæn ost, n epok ol ebqivo st i πto svedo Ëi borbu za istinu o srpskom narodu po cenu svog æivota. Tada su pseudopatriotski analitiËari govorili da treba spustiti tenzije, da treba „nijansirati” politiËke stavove, da treba izbeÊi ostraπÊene podele i da treba prestati sa referendumskom „groznicom” u predizbornoj kampawi. Sada kada su se NikoliÊ i VuËiÊ evroreformisali i sve su viπe po ukusu zapada, kada NikoliÊ izjavquje iz NemaËke da je buduÊnost Srbije u EU, sada ti isti analitiËari promukoπe od drawa da se gl a s a za e v roa t l a nt s ku SNS u m e st o (Kraj na str. 12)

Iskra 1. maj 2012.

PredstojeÊi izbori: TadiÊeva vlast protiv Srbije

DO POSLEDWEG DAHA, NA©EG ILI WIHOVOG Tek kada se komadawe Srbije zavrπi, i to ne samo na Kosovu, poËeÊe ozbiqnije priËe u vezi sa unutraπwim ureewem preostalog dela Srbije Do posledweg Ëasa biraËi u Srbiji nisu znali kada Êe biti odræani republiËki parlamentarni, pokrajinski i lokalni izbori. Vlast je reπila da iskoristi svaki minut koji joj je ostao na raspolagawu. Sa opakom namerom da nastavi da se bori do posledweg daha, wihovog i naπeg. Posle –urevdana neko Êe svakako ostati bez daha. Vlast je do kraja skratila, i svim drugim sredstvima i merama ograniËila, izbornu kampawu - da bi suoËavawe sa poraznim rez ultatima ove vlade i predsednika dræave trajalo πto kraÊe.

Srbija je saznala da Êe pomenuti izbori biti odræani 6. maja 2012. godine. Ali nije saznala mnogo toga, a pre svega da li Êe oni biti odræani na celoj teritoriji Srbije ili samo u nekim wenim delovima?

HoÊe li se glasati na Kosovu? O tome Êe se odluËiti u B r i s e l u, V a π i n g to n u , i u k r a j w o j l i n i j i u Priπtini, ali ne u Beogradu. NeÊe lako iÊi ni u Bujanovcu i Preπevu.

Na sam dan raspisivawa izbora Srbija je jasno mogla da uoËi joπ jedan veliki rezultat ove vlade. Svojom politikom i briselskim dijalogom vlada je uspela da Rezoluciju SB 1244 okrene protiv sebe i Srba na Kosovu. U trinaestogodiπwem postojawu, Rezolucija nije nikada onemoguÊavala odræavawe srpskih izbora, ali ih sada spreËava upravo zahvaqujuÊi pregovaraËkom i evrounijatskom umeÊu naπih vlasti. Kao i u svemu ostalom, da se za zelen bor uhvate osuπio bi se, rekao bi naπ narod.

Srpska javnost joπ uvek ne zna πta je sadræaj spo razuma koji su u vezi sa Vlasima potpisale Rumunija i Srbija u Briselu. Na svakodnevno insistirawe urednika „PeËata” zvaniËnici vlade odbijaju bilo πta da kaæu i pozivaju se na rok od petnaest dana, kada Êe to bar po zakonu morati da urade.

Dogaaji u vezi sa dobijenom briselskom kan didaturom nedvosmisleno i sasvim jasno go-vore da je kandidatura zavisila, i zavisi, samo i jedino od spremnosti srpskih vlasti da unapreuju nezavisnost πiptarske nezavisne dræave Kosovo. Moæe ova vlast da radi u Srbiji πta i kako hoÊe, moæe da je dovede do potpunog sloma, kao πto je i uËinila, moæe da bude, kao πto i jeste, prava Meka korupcije i lupeæawa, ali ako Ëini konkretne korake ka priznavawu nezavisnosti Kosova, biÊe kandidat za EU. Kosovo za kandidaturu. U tome je tajna evropske dopadqivosti danaπwih srpskih politiËara koji idu na izbore. U Brisel odlaze sa poslovnom pratwom i iz wega se vraÊaju snevajuÊi da od svih Srba na novim izborima naprave svoju poslovnu pratwu. Tek kada se komadawe Srbije zavrπi, i to ne samo na Kosovu, poËeÊe neke ozbiqnije priËe u vezi sa unutraπwim ureewem pre-

Iskra 1. maj 2012.

ostalog dela Srbije, ali bez ikakve ozbiqne namere d a s e uk q uË u j e u z a j e dn i c u k o j a j e n a i z d i - s a j u .

Uostalom, πta bi koga bilo briga kako je Srbija ureena kad nas same nije briga. To je inspiracija i pravi rezultat politike da EU nema alternativu i crvenih linija sa kojima Êe danaπwa vlast izaÊi na izbore, traæeÊi podrπku.

Stabilnost vlade je Ëetiri godine lako bila odræavana. Na Ëelu sa predsednikom republike, a ne premijerom, ona je bila pravi front prema narodu i wegovim interesima. Oni su bili direktan pojaËavajuÊi sprovodnik svih uæasa svetske krize, uz svoje originalne dodatke i ogromne liËne koristi. Narod su izloæili svemu tome i to svaki graanin neposredno oseÊa. Danas, dok se presabiraju, ponovo pokuπavaju da bar dva meseca izgledaju razliËiti, i tako - laæno razliËiti, a u stvari isti da istiji ne mogu biti, pokuπavaju da obmanu graane Srbije i dobiju w ihove glasove. Otud wihove Ëarke oko vanrednih predsedniËkih izbora, idolopokloniËke posete grobovima, i izraæena kritiËnost prema stawu u druπtvu u koje su ga zapravo oni doveli.

Vlast ni po koju cenu neÊe dopustiti da se Srbija suoËi sa problemom vraÊawa petnaestak milijardi dospelih stranih dugova u naredne tri godine, sa do kraja skrπenim penzionim fondom, πto Êe ugroziti isplatu dosadaπwih iznosa pen-zija, sa sumanuto skupom dræavom i bezbrojnim nezavisnim agencijama Ëiji je broj desetostruko veÊi nego, recimo, u NemaËkoj, sa po privredu ubistvenim poveÊawem PDV-a, sa daqim bujawem korupcije, πto sve inaËe sleduje Srbiji ako po-stojeÊa vlast opstane i nastavi tako kako je do sada radila.

Svi raspisani izbori i svve pomenute teme trenutno su u senci moguÊeg raspisivawa predsedniËkih izbora. U Rusiji i Francuskoj godinama se znalo kada su izbori, a u Srbiji se ne zna ni danas.

Ako je naπa vlada bila toliko stabilna da je opstajala do posledweg daha punog mandata, znaËi li to da je naπ predsednik, sve vreme, bio nestabilan, pa mora danas da podnese ostavku i poe na vanredne predsedniËke izbore, ali ne kao predsednik dræave nego kao πef stranke? I da ne variramo sve te bezbrojne moguÊnosti i ne Ëekamo rezultate istraæivawa posle prve faze izborne kampawe, kada Êe Boris TadiÊ odluËiti da li Êe ili neÊe, i tome sliËno.

Onda Êemo saznati i to da li Êe se na ovim izborima glasati za vidqive kandidate ili Êemo pored wih biti dovedeni u situaciju da biramo izmeu Borisa TadiÊa i wegovog nekadaπweg πefa Narodne kancelarije Dragana –ilasa. Naravno, to se odnosi iskquËivo na one koji su zainteresovani da reπavaju narastajuÊi æuti problem.

Ilustrativan prilog reπavawu ovog problema dala je nedavno televizijska emisija u kojoj je TadiÊ bio izloæen ruæewu i podsmehu, a –ilas pre

11

GlobalistiËki analitiËari... (sa str. 10) evroatlantskog DS-a i da je doπlo do „biti ili ne biti”.

Pokuπavaju da nam objasne kako πija i vrat nisu isto, kako Êe SNS iÊi sa DSS-om, iako imaju dijametralno suprotne stavove, a sam VuËiÊ kaæe da SNS jeste za vojnu neutralnost, ali ne i za politiËku na kojoj DSS insistira i da je SNS za ulazak u EU i ne mora po svaku cenu u vlast posle izbo ra. Time VuËiÊ ostaje dosledan svojoj izjavi od pre πest godina kontaktu iz ameriËke ambasade po depeπama Vikiliksa. OËigledno TadiÊ joπ nije obavio sav prqav posao.

Ali, zamislimo na trenutak ovu postizbornu situaciju. Ni SNS ni DS ne mogu da sakupe neku svoju veÊinu i nastane pat pozicija. HoÊemo li iÊi na nove izbore, koji su po Borisu TadiÊu ionako skupi, ili Êemo epilog gledati u ambasadi Ujka Sema? Ne treba biti mnogo pronicqiv pa doÊi do odgovora. VeÊ vidim zajedniËka saopπtewa iz DS-a i SNS-a u tom sluËaju, da su se oni „izdigli iznad liËnih interesa i meusobnih zaevica, da se moraju reπavati problemi kako bi graanima bilo boqe, da upravo oni sa najviπe dobijenih glasova oseÊaju odgovornost prema graanima i da trebaju da rade zajedno poπto su im glasaËi ukazali najveÊe poverewe.” Sve to „u ime naroda”. A narodu Êe biti sve gore. ©to se pseudoanalitiËara tiËe, za wih se ne treba bojati. BiÊe i za wih neπto od nove koalicije i stare politike. ©to je tih analitiËara bilo viπe, nacionalna opcija je sve gore prolazila iz izbora u izbo re. Umesto da analiziraju i kritiËki poimaju politiËka deπavawa, oni su postali agitpropovi politiËkih stranaka i jedni od n o si l a c a m a n i - p u l a c i je , o bmawi vawa i zaluivawa naroda kroz ideju evropejske „poli tiËke korektnosti”.

Prema posledwim istraæivawima javnog mwewa najpopularniji politiËar u Srbiji je rusk i pr edsedni k Vl adi mir Putin . Ovo je jedinstven sluËajj da je u jednoj zemqi strani dræavnik popularniji od bilo kog domaÊeg po liti Ëara. I to neπto govori. Putin je verovatno najjaËi dræavnik u 21. veku do sada. Svoju popularnost u Srbiji je zasluæio zbog bratskog i prijateqskog odnosa prema nama i to u najteæim trenucima. Iako je svojevremeno sa pravom rekao da Rusi ne mogu biti veÊi Srbi od Srba, on je svojim Ëiwewem pokazao da je on liËno za Srbiju uËinio viπe nego bilo koji pripadnik „naπe politiËke elite” i time pokazao da je kao Rus veÊi Srbin od wih. Postoji joπ jedan bitan razlog zaπto Srbi vole Putina. On u naπim oËima upravo predstavqa dræavnika kakav treba da bude i koji nam danas toliko nedostaje. U nedostatku pravog dræavnika i

12

lidera, a naroËito usled postojawa tolikih amor aln ih, k or umpi ran ih i niπ tavn ih „lid erËiÊa” sklonih izdaji na naπoj politiËkoj sceni, jasno je da je Putin najpopularniji kao neko ko je podigao i obnovio moÊ i uticaj pravoslavne i bratske Rusije. ObiËan narod Ëesto kaæe, eh da je i nama neki naπ Putin, ali pri tom zaboravqaju da takvog dræavnika treba i zasluæiti. Na æalost, moramo to sebi priznati, znaËajno smo duhovno i moralno posrnuli u dobrom delu naroda. Milo Lompar je u svojoj odliËnoj kwizi „Duh samoporicawa” taËno i precizno dijagnostikovao teæak poremeÊaj koji se zove pounutraπwivawe hrvatske kulturne i svake druge politike u srpskom narodu kroz ideje jugoslovenstva i titoizma.

Sa jedne strane imali smo laæne „tradicionaliste” iznikle iz titoistiËkog πiwela, a sa druge laæne „moderniste”, koji su iz istog πiwela izaπli, a pod „modern im” p odrazumevali su sprovoewe antisrpske histerije i patoloπke mræwe u vidu rasistiËke ideologi je antisrbizma. Da bi se ovoga oslobodili i okrenuli srpskim nacionalnim i dræavnim interesima neo phodno je reπiti se „dece titoizma” i svih wihovih derivata i plodova zla koji su nikli iz tog semena. Tada Êemo se konaËno osloboditi svih ideoloπkih zabluda i dobiti istinsku elitu koja Êe nacionalno i dræavotvorno misliti i raditi.

Srpski kulturni klub 27.3.2012

Æarko JankoviÊ Podvukla - Iskra) (P

Do posledweg... (sa str. 11) hvaqivan. Kada se stiglo gotovo do taËke neukusa i neizdræqivosti, voditeqka je upitala trojicu svojih gostiju: „Ima li Dragan –ilas neku manu?” Gosti, poznata medijska lica, πto reËima, πto gestovima i mimikom odgovorili su da nema nijednu. Posle Broza, to u Srbiji niko nije doæiveo. Nazdravqe im.

Odgovor na ovu izbornu predsedniËku pitalicu je jednostavan. Srbija mora da ima predsednika koji Êe biti spreman da poπtuje Ustav Srbije i svoja ustavna ovlaπÊewa. Smisao ovih izbora bi trebalo da bude i vraÊawe predsednika u ustavne okvire svoje funkcije, iz kojih je inaËe Boris TadiÊ, sve ove Ëetiri godine, daleko iskoraËio. Pobede li danas opozicione stranke, povratak Êe biti izvestan i politiËki oËekivan, jer Êe Srbija posle Ëetiri godine konaËno dobiti predsednika vlade koji Êe voditi politiku dræave. No, u sluËaju drukËijeg ishoda, TadiÊu verovatno ne gine isto vraÊawe u ustavne okvire, samo Êe to izgledati mnogo bolnije, a moæda i sa neπto poniæewa, kao i sa velikim izgledom da povuËe posledice za wegovo stranaËko vostvo. I tu se onda jednostavnost odgovora na izbornu predsedniËku pitalicu usloæwava.

Pa, do posledweg daha - naπeg ili wihovog.

PeËat, 15. 3. 2012.

(Podvukla - Iskra)

MILORAD VU»ELI∆

Iskra 1. maj 2012.

RUSKO-SRPSKI ODNOSI NA RASKR©∆U Potrebna veÊa podrπka stvarnom narodnom raspoloæewu Po nalogu evroatlantskih centara moÊi, sprema se novi udar na interese Rusije u Srbiji, sa ciqem trajnog obesmiπqavawa rusko-srpskih veza. Da li Êe Moskva dopustiti da se to desi ili Êe se tome suprotstaviti na demokratski a efikasan naËin?

POLITI»KI OKVIR RUSKO-SRPSKIH VEZA O tome da je Srbija, na sofisticiran naËin, okupirana zemqa, nema potrebe mnogo priËati.

Stvari su jasne. Dovoqno je baciti i letimiËan pogled na „inf ormisaw e” n avodno srpskih a zaprav o vaπ ingtonsko -b risel sk ih m ejnstrim medija. Ili obratiti paæwu na reËi zvaniËnika prekomorske sile, koja je stub ovdaπweg okupacionog sistema. Jedan od wih je, bez okoliπewa izjavio: reforme srpske vojske biÊe sprovedene „u naπem interesu”. Koja suverena dræava projektuje vojsku prema tuim potrebama? KonaËno, nikakav medijski mrak ne moæe da sakrije ono πto, u vezi sa ug r o æ a v a w e m c e l o v i to s t i ze m q e , r a d e n a π i vladajuÊi politiËari. Po nalogu Brisela i Vaπingtona, oni Priπtini polako prepuπtaju i one delove Kosova i Metohije gde - makar u ograniËenom vidu - i daqe funkcioniπe srpska dræava. U istom duhu, seju potencijalno separatistiËko sem e i u drugim del ovima zemqe , od Vojvodine preko Raπke oblasti do Preπeva. „Prosrpski predsednik” TadiÊ izjavquje da je spreman da prihvati „neku formu nezavisnosti Kosova”. Ne taji da je raspoloæen da prihvati komadawe teritorije Srbije „radi stabilnosti u regionu”. VeÊ iz toga je jasno, i bez dubqe analize stvari, da nije niπta drugo nego strani satrap koji, dopadalo mu se to ili ne, mora da radi πta mu se naredi. Aktuelni reæim zagospodario je Srbijom uz pomoÊ zapadnih sredstava meke moÊi, i, u skladu sa tim, sada radi po nalozima onih koji su mu omoguÊili da uzme vlast i ono πto sa wom u neureenim sistemima ide. To su okviri u kojima moraju da se posmatraju srpsko-ruski odnosi. Ako se oni zanemare, slika nije realna a politika je pogreπna.

PUCAW U PRIJATEQSTVO Sadaπwi srpski establiπment ne moæe da kaæe graanima da radi u ime i za raËun okupatora, veÊ se pretvara da u teπkim okolnostima pokuπava da izvuËe πto viπe za naπ narod i wegovu dræavu. Otuda, zbog javnog mnewa, pravi se da gradi savezniËke odnose sa Rusijom, koja nam je potpora u vezi sa odbranom teritorijalnog integriteta ali i kada se radi o zaπtiti srpskih interesa u regionu. Moskva daje snaænu podrπku „dræavi” Srbiji da na osnovu rezolucije 1244 odræi svoje legalne pozicije na Kosovu i Metohiji, odnosno Bawaluci, da oËuva dræavnost Republike Srpske, na naËin koji podrazumeva Dejtonski sporazum. S druge strane, oficijelni Beograd, iza

Iskra 1. maj 2012.

k u l i s a , n a s to j i d a p o k v a r i o d n o s e s a R us k o m Federacijom. Radi sve ono zaπta veruje da Êe je naqutiti. NaveπÊu tek nekoliko primera koji svedoËe o tome.

1. Ruski kapital se tretira nepovoqno. Na posebno profitabilnim pa i vaænim poqima za wegov daqi prodor (kao πto je finansijskobankarska sfera), oteæavaju se ako ne i onemoguÊavaju aktivnosti ruskog biznisa. U tome se ide toliko daleko da se, na primer na nedavno odræanom KopaoniËkom biznis forumu, kapital neskriveno deli na posebno poæeqan „evroatlantski” i drugi (u koji spada i ruski) koji ima drugorazredni znaËaj.

2. Dok se priËa o neutralnosti, vodi se politika prikrivenih atlantskih integracija. Za Srbiju je iz brojnih razloga loπe da ue u NATO (npr. uvlaËewe u tue ratove, prizivawe terorizma, poveÊawe vojnih troπkova, nacionalno poniæewe). No, sada se time ne bavimo. Ovde je bitno reÊi da to Rusiju, od koje navodno vlast oËekuje pomoÊ, neosporno revoltira. Jedno je bila slaba Ruska Federacija, koja je nezadovoqno ali krotko posmatrala pohod NATO-a na Istok, a drugo je danaπwa Putinova Rusija. A naπ sadaπwi „patriotski” ministar spoqnih poslova, tokom posete sediπtu Atlantskog pakta, 2007. godine izjavio je da Srbija æeli punopravno Ëlanstvo u toj alijansi. Dok to on i drugi srpski „lideri” rade iza zatvorenih ameriËkih vrata, Rusima i svom narodu, kunu se u privræenost kursu srpske vojne neutralnosti! Zar treba i da priËamo o tome πta je u pomenutom laæ a πta istina?

3. U medijima pod kontrolom reæima ili centra ekonomske i politiËke moÊi sa wim spregnutim, prisutna je relativno negativna slika o Rusiji i Vladimiru Putinu. Dovoqno je pogledati izveπtavawe RTS-a i B-92 tokom „Gruzijskog rata”, pa i tonove koji sada provejavaju u vezi sa ruskom parlamentarnim i predsedniËkim izborima. ZvaniËna Srbija je prihvatila kliπe prema kome je demokrata onaj ko je po voqi Amerike (makar u krvi guπio nezadovoqstvo svog naroda, πto Ëine autokratske vlasti Bahreina), a nedemokrta je svako ko se zameri Vaπingtonu, ma koliko radio u korist graana svoje dræave. Pri tome se istinski interesi Srbije prenebregavaju.

Tako se ona nedavno prikquËila i ilegalnim s ankcijam a SA D i s avez nika t e s il e prot iv Belorusije, bez obzira πto ta zemqa prema nama postupa dosledno prijateqski a O UN nisu odobrile embargo protiv we.

4. U Moskvu se, i to u okolnostima kada je Zapad otpoËeo proces priznawa Kosova a Beograd od Ruske Federacije „oËekivao” podrπku, πaqu diplomate koje teπko da su po voqi Kremqa.

DrastiËan primer je to πto je za srpskog ambasadora u Moskvi postavqena Jelica Kurjak, nekadaπwa

13

Rusko-srpski... saradnica Helsinπkog odbora Srbije (NVO koja je poznata po zagovaraw u izrazito antiruskih stavova), pa Ëak i koautor, u mnogo Ëemu u odnosu na Rusiju maliciozne, HOS-ove broπure: „Rusija, Srbija i Crna Gora”.

DEMOKRATSKA „∆ORAVA KUTIJA” Da rezimiramo: dok aktuelna srpska vlast priËa o strateπkom partnerstvu sa Rusijom, ona, u suπtini, tera Rusku Federaciju od Srbije. Ciq joj je da Kremq uskrati efektivnu podrπku Beogradu oko Kosova, da bi „naπ” establiπment onda mogao da zaokruæi proces wegovog faktiËkog priznavawa i prihvatawa kao punopravne dræave, a medijski hipnotisanom narodu poruËi: „Morali smo tako poπto su nas Rusi ostavili. Od San-Stefana do danas samo se prave da su nam prijateqi”. Od toga do uvoewa Srbije u NATO - opet u ime „boqe” EU buduÊnosti zemqe - ostaje samo jedan korak. Takvoj politici Moskva se, naæalost, na adekvatan naËin ne suprotstavqa.

Predstavnici Rusije stalno istiËu da ona ne æeli da se meπa u srpsku unutraπwu politiku, da podræavaju ovu ili onu stranku, te da Êe se truditi da wihova dræava ima πto boqe odnose sa svakom vlaπÊu koju graani Srbije izaberu. To je u idealnim uslovima lepo. No, oni su kod nas daleko od takvih. Stvar je u tome πto Srbi i nemaju moguÊnost da istinski izaberu svoju vlast. Kao za w u g l a sa j u, d o k j e z a p a d n i s tr a n c i za p r a v o postavqaju . U stawu medijskog jednoumqa i drastiËne asimetrije u pristupu drugim sredstvima potrebnim za kampawu, srpska nacionalna i - iz rusofislstva ili procene na kojoj strani Srbi mogu da nau potporu za svoje dræavotvorne teæwe - prororuski nastrojena opozicija, potpuno je neravnopravna.

U Srbiji izbori ne da nisu fer, veÊ su potpuno obesmiπqeni. PolitiËka borba liËi na sukob skoro golorukog Ëoveka sa podivqalim (evroatlantskim) zverima. Dræavotvorne srpske snage na megdanu su ne samo svojih (inaËe idejno i moralno nejakih) domaÊih neistomiπqenika, veÊ i civilnih eπelona NATO-a, odnosno svega πto oliËava meku moÊ Amerike. U takvim okolnostima, unapred se zna ishod gotovo svake bitke. To opet dovodi do demoral isan osti na nac ionalnoj strani pa i defetistiËkih real-politiËkih kalkulacija.

Mnogi politiËari shvataju da bez aminovawa SAD ne mogu da dou na vlast, pa Ëak i da na naËin koji je za wih iole zadovoqavajuÊi, kao relevantan faktor, preæive u opoziciji. Usled toga na ovaj ili onaj naËin, poËiwu da ublaæavaju svoja preaπwa ubeewa. U dugom sluËaju koji je varijacija na istu temu, u preaπwem (moæda joπ i borbenijem) vidu, nastavqaju da zagovaraju po Zapad revoltirajuÊe stavove, ali deluju neproduktivno wima u prilog, i time od evroatlantskih moÊnika kupuju prostor za opstanak. PragmatiËnom Vaπingtonu vaæno je da se rodi miπ, ma koliko se zbog

14

reËi nekih srpskih politiËara tresla gora. One nerviraju Amerikance, ali preko samih po sebi naËela, spremni su da preu.

LEGITIMNOST REAL-POLITIKE Legitiman je stav Rusije da ne æeli da se meπa u srpsku unutraπwu politiku. Meutim, pitawe je da li je za wu takav stav svrsishodan.

Jer, kuÊu je ipak boqe braniti u tuem dvoriπtu nego na sopstvenim vratima. Pohod Evroatlantista na Istok neÊe se zaustaviti. Naranxasti udari na politiËki sistem Rusije i wenih saveznika na postsovjetskom prostoru ne odvija se pravolinijski. I kada se sa tim naizgled prestaje, samo se Ëeka pogodnije vreme kako bi se na drugi naËin nastavilo sa starim nedelima. Tako stoje stvari i sa raznim vidovima spoqnopolitiËkog ataka na r u sk e g e o p o l i ti Ë k e i n t e r e s e , k a k o u π i r i m razmerama, tako i u „bliskom inostranstvu” (πto je za Moskvu posebno opasno).

Racionalno je πto Rusija, nesumwivo, na neki naËin æeli da dobije vreme da πto viπe ojaËa pre nego πto se upusti u geopolitiËke poduhvate opseænijih razmera van postsovjetske makro zone.

Svakako je na mestu to πto joj je prioritet da ubrza konsolidaciju pa i daqi razvoj integracionih procesa na prostoru nekadaπweg SSSR-a, te da joπ odluËnije krene putem reindustrijalizacije i na drugim dugoroËno odræivim osnovama jaËawa privrednog potencijala. Ruskoj Federaciji treba naredna decenija „mira” i da bi okonËala zapoËeti posao u vezi sa modernizacijom armije. U takvim okolnostima, osim ako direktno nisu napadnuti weni vitalni interesi, ne treba joj preveliko zatezawe odnosa za Zapadom.

Wegova moÊ se smawuje ali daleko je od male. Uz to, shvatqivo je πto Moskva ne æeli ni da klackalica baπ potpuno pretegne ka dalekim istoËnim meridijanima. Bez obzira na dobre odnose sa Pekingom, odgovara joj istinski policen triËni svet, u kome bi i Zapad imao zapaæeno mesto. Kremq to æeli kako bi bila izbegnuta kako globalna, tako i kontinentalna (azijska) hege monija Kine, sa svim posledicama koje bi to moglo da ima po Rusiju. Stoga, velika slovenskopravoslavna zemqa, braneÊi Ëvrsto svoje primarne interese, koliko god je to moguÊe, izbegava da Amerika na woj lomi svoje delimiËno trule ali joπ oπtre zube, dok Kina bez uznemiravawa jaËa, potencijalno i na wenu πtetu.

Kada sve to projektujemo na srpski sluËaj, jasno je da Moskvi za sada ne namerava da ue u zonu veÊih rizika zbog Balkana. To od we niko od dobronamernih Srba sada ne treba ni da oËekuje.

Razuman je wen stav da se zadræi u domenu podrπke Srbiji - ko god je vodio - u vezi sa wenim legitimnim teæwama koje proizlaze iz meunarodnog prava. A ne da u regionu wene neosporne dominacije, Americi baci rukavicu u lice energiËnim meπawem u srpsku politiËku zbiqu, odnosno nedvosmislenom podrπkom naπem otvorenom i prikrivenom „pokretu otpora”, tj. partijskim i nepartijskim Ëiniocima koji se energiËno opiru

Iskra 1. maj 2012.

okupaciji, odnosno nastoje da kroz druπtvenopolitiËke procese oslobode naπ komad Balkana, te zemqu Srbiju ponovo pretvore u suverenu dræavu Srbiju (a danas je ona to samo nominalno).

imala veÊu ulogu u nadgledawu naπeg uveliko zapoËetog i potowih izbornih procesa ? Nema razloga da sve to bude monopolisano i zloupotrebqeno od strane SAD i nekih dræava EU.

RUSKA PODR©KA DEMOKRATIZACIJI SRBIJE

TRANSPARENTNI MAR© SLOBODE

Samo nacionalna Srbij a m oæe da bude pravi saveznik Rusije. No, intervencija Moskve na naËin koji vodi osloboewu naπe zemqe, za sada je, verovatno, em po wu opasno, em je i protiv aktuelne ruske ideologije „ Suverene dem okratije” (koja podrazumeva da svakom zemqom, bez nametawa sa strane, treba da vlada autentiËna elita).

Patriotskoj javnosti Srbije moæe to da se dopada ili ne, ali logiËno je da Rusija pre svega gleda svoje interese. Ali, ipak imamo pravo da primetimo i ukaæemo ruskim prijateqima, da Rusija ne bi bili ugroæeni i ako bi wena uloga u Srbiji, na specifiËnim osnovama, bila dosta aktivnija. Tako bi viπe pomogla i sebi, i nama.

Nije potrebno - da joπ jednom to ponovim da Rusi navijaju za bilo koga, veÊ da pomognu da se Ëuju razliËiti glasovi, te da bude mawe prostora za razne vidove predizborne i postizborne manipulacije. Za patriotski deo srpske politiËke scene i generalno javnosti, i to je dovoqno. VeÊ malo mawe nefer politiËka utakmica od ove koja se odigrava, bila bi veliki korak napred.

Marginalizovana i gurnuta u apatiju veÊinska Srbija joπ nije obolela od nacionalnog mazohizma.

Dovoqno je da prepozna da ponovo ima πansu, i poËeÊe da se budi, πto bi se brzo reflektovalo na stawe na politiËkoj pozornici. Sa malom, istinski demokratskom, pomoÊu Rusije, to bi se zasigurno desilo i tako bi otpoËeo proces oslobaawa Srbije. On se ne bi odigrao preko noÊi, ali bi muwevito otpoËeo i kontinuirano se odvijao.

Srbija bi usled toga brzo postala drugaËija od ove danaπwe, i, ako veÊ do neπto veÊih globalnih strateπkih promena ne moæe da bude ruski saveznik, svakako bi bila korektan partner Moskve.

Jedno je direktno meπawe u srpsku unutraπwu politiku - πto nesumwivo, i to brutalno, radi Zapad - a drugo je podrπka stvarawu demokratskog ambijenta. Zapad o tome mnogo priËa, a niπta na tom planu ne Ëini. Iza demokratskih bajki veπto se krije istina, a ona je da Vaπington i Brisel na neokolonijalni naËin radi u prilog svojih srpskih favorita. Da sistematski - u duhu nekadaπwih „Gladio operacija” iza kojih su stajale ameriËke vojne i civilne sluæbe, a kojima je bio ciq da za SAD nepodobne partije ne dou na vlast u Italiji tokom 50-ih i 60-ih godina XX veka - podræavaju one koji bez okoliπewa prihvataju da sluæe evroatlantskoj postmodernoj okupaciji, a satanizuje aktivno-patriotske Ëinioce srpskog politiËkog æivota.

Ostali naπi druπtveno-politiËki faktori nalaze se negde izmeu, u stalnom strahu da Êe se naÊi pod zapadnim udarom, πto im nameÊe autocenzuru i paraliπe nacionalnu energiju. Tako vodeÊe zemqe Zapada ne samo da porobqavaju Srbiju, veÊ i kompromituje koncept graanskog druπtva i demokratije. Moæda u wih istinski veruju, ali samo kada se radi o wihovim narodima.

Za „primitivne” Balkance i druge stanovnike „periferije” privilegovanog dela sveta, dobar je i jeftini privid demokratije.

S druge strane, dok Zapad tako radi, Rusija bi ne samo mogla, veÊ sam uveren da bi i trebalo, da iskreno podræi demokratizaciju Srbije. Nije nuæno da staje na bilo Ëiju stranu, veÊ da doprinese da politiËki æivot kod nas bude πto viπe u skladu sa proklamovanim naËelima (u vezi sa Ëim Zapad, koji kod nas postupa antidemokratski, stalno pridikuje Rusiji kada se radi o stawu koje vlada u woj). VeÊe prisustvo, i to na objektivnim a ne propagandnim osnovama, ruskog faktora u medijskoj i NVO sferi, neizostavno bi pomogao razvoju istinskog pluralizma u Srbiji. Zaπto kod nas ne bi postojao neki Ruski institut za demokratski razvoj ili Centar za promociju i zaπtitu qudskih prava?

Zaπto ne bi imali neku televizijsku stanicu ili novine u ruskom vlasniπtvu? ©to Rusija ne bi

Iskra 1. maj 2012.

Svime reËenim, iako bi Rusija sigurno revoltirala neke zapadne krugove, ne bi uËinila niπta πto bi bilo doæivqeno kao wen mirnodopski pohod na Balkan. ©taviπe, transparentan proces podrπke demokratiji koji se u ovom tekstu predlaæe, svakako bi mogao da ima i propagandnu dimenziju, kao u samoj Rusiji i wenom okruæewu, tako i nemalom broju dræava EU koje nisu dubinski antiruski nastrojene. Ruskoj Federaciji koja bi, bar negde van svojih granica, postala rasadnik politiËkih sloboda, mnogo bi bilo teæe priËati o nedemokratiËnosti i meπati se u wenu unutraπwu politiku! S druge strane, kada se radi o Srbiji, u wen politiËki proces bila bi ubrizgana demokratska iwekcija, te ne samo da bi on bio generalno unapreen, veÊ bi time i nacionalne snage dobile realnu moguÊnost da ostanu relevantan a moæda postanu i presudan faktor. Ono πto je sigurno, osipawe i demoralisawe patriotskih Ëinilaca bilo bi zaustavqeno, a svakako bi otpoËeli i reverzibilni procesi.

STRATE©KE IGRE Rusija se, poπto je nedavno odbila ofanzivu na wene politiËke institucije, sada izgleda trudi da izbori neki vid pauze u velikoj igri na evroazijskoj „πahovskoj tabli”. To weno rukovodstvo radi kako bi zemqa iznutra ojaËala i zaokruæila integracione aktivnosti na planu povezivawa ruskog istorijskog prostora. To je dobar put koji ne treba ugroziti, ali pragmatiËnim, neagresivnim delovawem, Kremq moæe da povuËe poteze kojima Êe takvu moguÊnost pruæiti i srpskoj patriotskoj javnosti. Time radi i u prilog svojih aktuelnih interesa, a stvara osnov i za realizaciju mnogo veÊih, kada za to doe vreme.

15

Rusko-srpski...

KratkoroËno gledano, za ruski biznis i energetsku geopolitiku, nije isto da li ima prijateqsko medijsko i dræavno-pravno okruæewe u Srbiji, ili stvari stoje opreËno. Ako to bude sluËaj - ka Ëemu se ide ako se ne napravi odluËan iskorak - ni NIS neÊe postati energetski lider regiona, kao πto to u rusko-srpskom interesu æeli Moskva, a kamoli da Êe Srbija biti plodno tle za svestrano bujawe ruskih poslovnih aktivnosti, pa i regionalna odskoËna daska za rusku privredu.

DugoroËno, ne samo da ima vojno-politiËki znaËaj da li su srpske zemqe uvuËene u NATO te je tako zaokruæeno wegovo dvoriπte, ili - πto je nesumwivo mnogo povoqnije za Rusiju i ODKB bugarsko-rumunski atlantski koridor ima slobod nu zonu iza „lea” i tako je strateπki izuzetno rawiv. Danas klasiËni vojni postulati nemaju uvek odgovarajuÊi znaËaj u naπem regionu, ali stvari se mewaju. Ono πto danas ne deluje previπe vaæno moæda uskoro dobije prioritetnu ulogu.

EVROATLANTSKO PREPARIRAWE Na reËeno nadovezuje se joπ neπto: uveliko je na d nevnom red u pitaw e evroatlantskog preparirawa srpskog identiteta. VeÊ do sada je snaæna antinacionalna i antiruska propaganda „Antisrbije” i Zapada, ostavila tragove u domenu svesti mnogih Srba. ©ta Êe se desiti ako sledeÊih deset ili dvadeset godina, i to svakim danom sa sve veÊim uplivom u dræavni obrazovni sistem, budu vaspitavali Srbe u antiruskom duhu, odnosno od prip adnika naπeg narod a bud u pra vqe ni evroatlantski janiËari? Bez obzira na sve elemente dugog trajawa (vera, kultura, vojno-politiËko naslee, poreklo) koji povezuju Ruse i Srbe, za 15-20 godina teπko da Êemo moÊi da govorimo o danas joπ vrlo æivoj rusofiliji veÊeg dela srpskog naroda.

To je loπe iz ugla svih slobodnomisleÊih Srba koji vole svoju zemqu, jer se naπ narod transformiπe u ono πto nikada nije bio i tera da slabqewem veza sa Rusijom radi sebi na πtetu.

Savezniπtvo sa Ruskom Federacijom veoma je vaæno da bi u buduÊnosti, u promewenom vojnopolitiËkom okruæewu, doπli u priliku da bar relativno povoqno reπimo „srpsko pitawe”. Opet, distancirajuÊi se od Moskve, cementiramo nepovoqan poloæaj koji su nam SAD, NemaËka i joπ neke zapadne sile nametnule od 1995. do 2008. godine (sa tendencijom daqeg pogorπawa).

Guπewe srpske rusofilije, iz veÊ navedenih razloga, nije niπta mawe loπe ni za interese Rusije. O tome bi, Ëini mi se, viπe trebalo da se razmiπqa u Moskvi. A nikako weni pred stavnici, Ëak i jako posredno, ne bi smeli da uËine bilo πta πto ide u prilog vladajuÊih, ma koliko se pretvarali, po delima antiruskih snaga. Primera radi, prisustvo bilo kog znaËajnijeg ruskog dræavnog funkcionera na ma kakvom dogaaju u Srbiji u predizbornom periodu, koji bi reæim

16

putem svojih propagandnih mehanizama prikazao srpskom narodu kao akt u prilog izgradwe dobrih rusko-srpskih odnosa, imao bi veoma loπ efekat.

To bi bio doprinos izbornoj pobedi antiruskih i antisrpskih snaga, a one Êe sredworoËno a kamoli dugoroËno anulirati bilo koji aranæman koji taktiËki sklope i realizuju sa Rusijom. Danas su iz u n ut r a π w o p o l i ti Ë k i h r a z l o g a sp r e m n e d a sa Ministarstvom za vanredne situacije RF otvore bazu u Niπu, a gotovo sutra - kada posle izbora poËnu da ispuwavaju zadatak postavqen sa Zapada da Srbiju radikalno udaqe od Moskve - tu Êe se verovatno smestiti NATO snage. Jasno, ne za suzbijawe posledica elementarnih nepogoda veÊ vojno delovawe. „EVROPSKE VREDNOSTI” SA ISTOKA ILI POQSKI PUT? Svaka velika dræava æeli da ima πto viπe „akcija” u vladama zemaqa za koje ima interes, ma ko sedeo u wima. Smeπno bi bilo naËelno reÊi da u tome nema politiËke mudrosti.

No, treba ipak imati u vidu da se iz „suve drenovine” ne da iscediti bilo πta. Tako ni Rusi ne mogu niπta dobro da oËekuju od DS-a, G 17 plus a kamoli - ako na izborima prevare dovoqno veliki broj graana, a posle wih ameriËka ambasada dobro odradi svoj deo posla - wihovog oËekivanog postizbornog partnera u Vladi, LDP-a. Neozbiqno je odreÊi se uticaja tamo gde on realno moæe da postoji, ali je takoe to i teæiti mu na naËin za koji je uveliko jasan da je jalov. »im je Srbija dobila kandidaturu za EU, Jelko Kacin je rekao da Rusija viπe ne moæe da bude wen ozbiqan partner u bilo kojoj oblasti od strateπkog znaËaja (od ekonomije do politike).

Poqaci su otvoreno traæili da moramo da se solidariπemo sa istoËnom politikom Brisela, πto znaËi da Êemo, ako prihvatimo wihova pravila igre, biti duæni da pitamo Varπavu i Viqnus kako da se odnosimo prema Moskvi (za Nemce, razume se, ne vaæe takvi EU standardi; oni kao veliki igraËi mogu da razvijaju dobre odnose sa Rusijom).

Sve to Êe brzo imati drastiËne posledice na rusko-srpske veze. Sadaπwa vlast ih veÊ uveliko tiho blokira. Jasno je πta Êe se deπavati u buduÊnosti, tj. da je samo pitawe trenutka kada Êe poËeti da ih i otvoreno (asimetriËno) kida. To Kremq ne bi trebalo da zanemari. Niti da previa da protektorat Srbija i zemqa Srbija nisu isto.

Moskva iskreno nudi ruku prijateqstva i saradwe dræavi Srbiji, ali ona je trenutno u mnogome kulisa iza koga se krije okupaciona uprava velikog prekookeanskog „brata ”. Zato Êe ruska ruka, suπtinski, ostati da lebdi u vazduhu dok Srbija ponovo ne postane srpska dræava bar onolik koliko su nacionalne danaπwa Bugarska ili »eπka (i one su naËete anacionalnim mondijalizmom ali ipak nisu preπle crvenu liniju samodestrukcije kao æuta Srbija). A za to niπta viπe nije potrebno od istinskog demokratskog ambijenta koji bi omoguÊio narodu da koliko-toliko misli svojom glavom i izabere onu vlast koja mu je po voqi (ili

Iskra 1. maj 2012.

TadiÊeva Srbija zbog EU i izbora

SAMA SEBI NEPRIJATEQ NA KiM Srbija je joπ viπe marginalizovala UN i Unmik time πto je prihvatila da uËestvuje u pregovorima o Kosovu u okviru EU, a ne UN ...Borba sa samim sobom je dovela pisca Luisa Binstoka da zakquËi da smo ,”Ëesto sami sebi najveÊi neprijateq”.

Da je neπto sliËno moguÊe i sa dræavama vidi se u skoro svim zemqama sveta. U Srbiji to se najboqe vidi u kontekstu spoqne politike i u temequ te politike zvane , ”i EU, i K osovo” .

Trenutno imamo jednu apsurdnu situaciju gde se predstavnici Srbije ko bajagi obraÊaju pred stavniku Unmika sa zahtevom da Unmik sprovode izbore na Kosovu i Metohiji. Kao da ih je Unmik veÊ sprovodio ili kao da nije vlast u samoj Srbiji veÊ kroz nekoliko sporazuma potpuno marginalizovala Unmik i uËinila ga potpuno irelevantnim, kao faktor odluËivawa na Kosovu i Metohiji.

Rusko-srpski...

U kontekstu Binstokove tvrdwe da smo Ëesto sami sebi najveÊi neprijateq, korisno je podsetiti se da je Srbija kroz sporazum o πest taËaka sa generalnim sekretarom Ban Ki Munom u suπtini odstupila od garancija i prednosti koje je imala oko statusa Kosova kroz Rezoluciju 1244 i otvorila moguÊnost da Euleks ue na Kosovo i Metohiju, a taj ulazak je ubrzao konsolidaciju nezavisnosti Kosova kroz prebacivaw e odgovornosti odluËivawa i vlasti koju je ispuwavao UN (Savet bezbednosti) kroz Unm ik na Euleks, a Euleks na institucije u Priπtini. Sporazum od πest taËaka naglo je pokrenuo nestanak Unmika a istovremeno je otvorio proces oæivqavawa dræave Kosovo.

Na ovaj naËin sporazum je obezbedio kquËni interes Amerike i onih zemaqa Ëlanica EU koje nisu znale kako da zaobiu problem jer je bilo nemoguÊe doneti novu rezoluciju u Savetu bezbednosti koja bi gurnula u zapeÊak Rezoluciju 1244, a o m o g u Ê i la f o r m a ln o u Ë v r πÊ i v a w e n e z a v i s n e dræave Kosovo. Srbija je reπila ovu dilemu za wih a sebi napravila joπ teæi problem koji se danas postavqa kao joπ jedna blokada na nesigurnom putu prema Ëlanstvu u EU.

bar najmawe mrska).

Zato je krajwe vreme da se u sferi meke moÊi - kako sam rekao na naËin koji pogoduje onome πto bi u teoriji trebalo da budu „evropske vrednosti” a ne nakaradnoj NATO-vskjoj interpretaciji istih koja se nama natura - ruski faktor aktivira u Srbiji. U protivnom, Rusija Êe ostati zatoËenik opasne iluzije da moæe da se sporazume sa tuim slugama koje su ustoliËene da vladaju Beogradom.

Wihovi gospodari Êe nesumwivo, povremeno, sa Rusijom direktno praviti kompromise, ali to neÊe dopuπtati svojim srpskim pionima, odnosno opseænije neÊe puπtati Rusku Federaciju u zonu svoje balkanske dominacije, pogotovo dok u woj postoji prorusko raspoloæewe kao πto je to joπ sluËaj sa srpskim zemqama). ©taviπe, usiqeno Êe se trudiÊe da to raspoloæewe iskorene pre nego πto Rusija u punom opsegu ojaËa. A tada Êe prostor za rusko balkansko delovawe biti bespovratno mnogo mawi, dok Êe interesovawe Rusije za wega biti znatno veÊe nego sada. Kada unapredi svoj ekonomski podsistem i poveæe pokidane konce na podruËju „istorijske Rusije” (nekadaπwa teritorija Imperije Romanovih i SSSR-a), Balkan Êe za daqe jaËawe globalne uloge Moskve dobiti mnogo ozbiqniji znaËaj nego πto ga danas ima. Kako je neko s pravom rekao, pod kapom nebeskom nema niËeg novog. Samo Srbi i Rusi to preËesto zaboravqaju, i tako propuπtaju dobre πanse.

Fond strateπke kulture Dragomir AN–ELKOVI∆ 22.3.2012. <srb.fondsk.ru> Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. maj 2012.

Srbija je joπ viπe marginalizovala UN i Unmik time πto je prihvatila da uËestvuje u pregovorima o Kosovu u okviru EU, a ne UN. I sada kada je Srbija joπ jednom postigla sporazum sama sa sobom (jer oËigledno jedino se ona obavezala da ispoπtuje sporazum o Kosovu sa zvezdicom i fusnotom) da bi ispunila sva obeÊawa koja su u weno ime data u Briselu, a da se ne plati bilo kakav politiËki penal na narednim izborima - neko se brzo setio da i daqe postoji neki Unmik i da moæe da sluæi kao koristan izgovor za sopstveni neuspeh i nesposobnost.

Sada se vlasti u Beogradu Ëude kako Unmik odbacuje moguÊnost da organizuje lokalne izbore na Kosovu i govore da ipak ovo mewa stvari i da moæda odræavawe izbora na Kosovu nije toliko ni bitno. Teπko je izbeÊi oseÊaj da u ovakvoj situaciji svi l aæu svakoga, to jest da Srbija laæe Priπtinu, EU, Ameriku, Rusiju, sopstvene graane i buduÊe glasaËe. Kao πto i EU laæe Beograd i Priπtinu, a Priπtina takoe laæe Srbiju, EU, Ameriku, a najviπe sopstvene graane i glasaËe. U toliko laæi teπko je pronaÊi istinu, a pogotovo kada je najveÊa laæ ona prema samome sebi. Tako svi veruju da je moguÊe da wihova laæ postane istina, a da ta iskonstruisana istina moæe da im postane spasewe, to jest joπ jedna izborna pobeda i joπ jedan mandat.

Obrad KesiÊ Politika, 3.4.2012.

Podvukla i skratila - Iskra) (P

17

Prof. Dr Rajko DoleËek, DrSc. - Gledano iz »eπke:

MAJSKI IZBORI U SRBIJI Kao glavnu opredequjuÊu misao i istinu za b u du Ê e ma j s k e i z b o r e S r b i b i t r e b al o j a s n o d a istaknu: ZVANI»NA EVROPSKA UNIJA (EU), N ATO I AM ER IKA SU DAN AS STVAR NI NEPRIJATEQI SRBIJE. Neprijateq su i svi oni koji su danas na vlasti, koji ih hvale i ropski im sluæe; koji su se, onako uzgred i obogatili, treba - ali za uvek, ma ko to bio - da nestanu sa druπtvene scene. Ova misao nije nikakva izmiπqotina ili laæ, ona je realnost za Srbiju i Srbe uopπte. Wu bi trebalo svaki dan uËiti u πkolama, Ëitati u novinama i na zidovina; uvodno Ëuti preko radia i televizije. Zar oni, koji ih hvale i uzimaju za uzor, æele da zemqa zaboravi 78 dana ubijawa i uniπtavawa u toku gangsterske agresije („humanitarnog rata”) EU+NATO+SAD 1999. (bombe su ubijale i na Uskrs), na osnovu izmiπqotina i laæi, bez Rezolucije Saveta bezbednosti OUN? Zar da se produæi vlast qudima koji hvale one koji su podlo oteli i opqaËkali deo teritorije Srbije vekovima vezane sa postankom srpske dræave? I koji za pare kupuju deo medija, da tvrde, da je to veÊini naroda `sve jedno`? Zar je Srbija spala na to, da se wena sudbina reπava po raznim ambasadama i kupqenim nevladinim organizacijama (ko ih sve ne plaÊa!), te da kupqeni mediji po svetu od poπtenog i junaËkog srpskog naroda prave bandu koqaËa? Kad Holanani, Nemci, Francuzi, Englezi, Amerikanci, Kanaani itd. govore o qudskim pravima, treba se setiti da su baπ oni ubijali i uniπtavali po Srbiji, po Kosovu i Metohiji. ©ta je ostalo od srpske vojske? Sada se reπava sudbina celog naroda, koji dobro zna, ko ga laæe i ko hvali wegove „din-duπmane”. Osnovni interesi srpskog naroda su da se unapreuje opstanak i bratski odnos Srbije i Republike Srpske; da se brane - Dejtonski sporazum (iako nije bio bez greπaka) protiv centralizacije BiH i Rezolucija Saveta Bezbednosti 1244, kao i srpski Ustav. Kosovo i daqe mora da ostane sastavni deo Srbije. O putu Srbije ne sme da odluËuje neka ambasadorka u Beogradu. Srbija ne moæe da se uzda u one koji su je pre i posle 1999. teπko oπtetili sankcijama, bombama i laæima. Wen put je neutralnost, politiËka i vojna, uz energiËne zahteve preko meunarodnih organizacija (OUN, BRIKS), da joj se nadoknade barem πtete (onih 40 do 50 miliardi dolara) od EU+NATO+SAD agresije. Verovatno bi Rusija, uvek viπe-mawe prosrpska, kao uticajni Ëlan BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Juæna Afrika) mogla da pomogne. Zaπto ne traæiti barem moralnu podrπku kod raznih „nesvrstanih”, ako ih uopπte ima?

Mi ovde u »eπkoj nismo bili bombardovani dan i noÊ 78 dana, nije nam sruπeno preko 60 znaËajnih mostova, nije nam uniπtena velika hemijska, naftna i druga industrija, nisu nam bombardovane naπe toplane i bolnice, stanbeni kvartovi naπih gradova, i tako daqe; nije upotrebqen protiv nas osiromaπeni uranijum, nije ubijeno preko 3,000

18

naπih odraslih graana i dece i osakaÊene daqe hiqade wih. Nije kod nas izazvana ekoloπka katastrofa od bombardovawa - ali ipak i nama nije baπ sve najboqe u ovom „velikom druπtvu” EU+NATO+SAD, iako od EU i poneπta dobijamo, ako sluπamo. Tek da spomenem. »eπka je bila uvek veliki izvoznik πeÊera - danas mi kupujeme πeÊer iz inostranstva. Neke od naπih modernih πeÊerana su kupili Francuzi i neke od wih bukvalno sruπili reπili su tako problem konkurencije. Dok smo pre Ëlanstva u EU izvozili velike koliËine sviwetine, danas je uvozimo iz NemaËke. Vanredno se smawio naπ broj stoke. Naπu vrlo razvijenu mleËnu industriju (sada smawenu) su pokupovale razne meunarodne kompanije. Naπa Ëuvena Ëeπka piva, osim „Budvara”, nisu viπe Ëeπka, pripadaju raznim meunarodnim korporacijama. Za mnogo naπih domaÊih proizvoda (razne rakije, salame, sirevi itd.) smo morali voditi borbu sa briselskom birokratijom, da ih moæemo i daqe proizvoditi.

Naπa armija je smawena na æalosno stawe, na vaqda oko 30,000 nameπtenika, ukquËujuÊi Ëinovnike.

Vojnici su odliËno izveæbani, ali sluæe sada kao NATO snage u Avganistanu. Naπ predsednik republike V. Klaus ne voli baπ mnogo EU, evro smatra za osnovnu greπku (za sada imamo svoju Ëeπku krunu).

9.4.2012.

Ostrava Republika »eπka

Albanci silom zatvaraju srpsku ambulantu u Priπtini Grupa kosovskih Albanaca uz pomoÊ Kosovske policije blokirala je zgradu u kojoj se nalazi ambulanta u kojoj se leËe preostali Srbi, sa zahtevom da se oni odmah isele.

Kako javqa RTS, pripadnici KPS-a su u sredu uveËe obavestili osobqe srpske ambulante u Priπtini da Êe morati da napusti prostorije u kojima veÊ 12 godina Srbima pruæa zdravstvenu zaπtitu, kaæe doktorka Slavica »ankoviÊ. »ankoviÊeva je RTS-u rekla da u Priπtini ima oko stotinu Srba kojima je svakodnevno potrebna zdravstvena pomoÊ. U toj ambulanti, osim doktorke »ankoviÊ, rade samo joπ dve osobe, medicinska sestra i higijeniËarka.

Ambulanta se nalazi u zgradi koju trenutno koristi i Kosovska policijska sluæba. Lekarka je rekla da su pripadnici KPS najavili da Êe ambulatu iseliti danas ili u toku noÊi. Kosovska policija je do sada nekoliko puta pokuπala da iseli ambulantu, koja se u zgradi nalazi od 1999. godine. Posledwi od niza pokuπaja, bio je pre pet meseci.

29.3.2012.

Glas javnosti

Iskra 1. maj 2012.

Zbog nesloge rodoqubivih snaga i reæimskih medija, slede izgleda

IZBORI SA PREPOZNATQIVIM ISHODOM

Више од једне деценије Србијом влада елита прозападњачке а такође и протурске усмерености, јер је она последњих година истовремено поборник тешњих веза са Турском и њој верним Азербејџаном, чланом Турског савета. Нема места овде за шире образлагање ове чињенице, па нек буде довољно и само порекло телевизијских серија, јер и оне о нечему сведоче. Да ли избори 2012. године могу да пруже шансу политици којој је Србија преча од Западњачкоевропског савеза (''Европске уније'') и Западњачкотурског војног савеза (''Нато''), политици којој је Србија преча од србијанскозападњачке и поновне србијанскотурске ''интеграције''? Постоји нада у такву могућност, испољавају је многе јавне личности, али она нема нарочито здравог ослонца.

Познати су политичари и странке које су последњих 12 година показале своје умеће у управљању државним и народним пословима. И резултат њиховог умећа је погубан: процеси нарушавања народног и државног јединства односно општег опадања су видно напредовали. На југозападном простору су остварени солидни резултати раздржављења Србије, а напредује се и у стварању нове државолике творевине, северно од Саве и Дунава, корак по корак, полако али сигурно. Повратак у прошлост, у капитализам, донео је добро ужој, капиталистичкој класи и странцима, а сиромаштво претежном делу домаћег становништва. Србија је на зачељу у зарадама међу суседима. Домаћа култура је у великом потиснута туђом. Мало би бирача требало да буде задовољно тим учинком после ''булдожерске револуције''. Али од стране оних који су знали да донесу безнађе нуди се ''бољи живот''. У ствари наставак постојећег ''бољег живота''. Према пропаганди странака које су вршиле извршну власт проистиче да су добро радиле и да треба да наставе, јер нема бољих политичара и боље политике од њихове. Да ли могу да убеде довољан број бирача? Велики су изгледи да могу. Зашто? Време за предизборно надметање је максимално сужено у оквиру законом прописаног периода. Тако за осветљавање достигнућа странка у вршењу власти од оних које нису вршиле извршну власт биће мање времена од могућег. Једна од прозападњачких политичка партија је још прошле године давно пре других започела предизборна пропаганду. То је, познато је прекрштена почетно наводно седамнаесточлана група (G17plus - Iskra) као страноплаћеничка организација са шифром, идеолошки прихватљива и уподобљена западњачким интересима и својевременим финансијерима Новим називом и политичком деловањем, иза тренутних доброчинских понуда и острашћених наступа, позната је њена усмереност у правцу комадања Србије на покрајине (''регионе'') без проверавања народне чежње за новим покрајинама, њиховим грбовима, заставама, академијама наука, канцеларијама у Бриселу, председницима влада... Није се уморио њен првак са дванаестогодишњим искуством у колонијалном преобликовању Србије, мање успешан као асистент а после упада с аутоматским оружјем у Народну банку Југославије успешнији као

Iskra 1. maj 2012.

гувернер у затварању домаћих банака. Снажно се бори да оствари скоро дводеценијско учешће у управљању ''колонијалним рајем''. Индиректно му помажу поред осталог и стварни господари ''домаћих'' јавних гласила Највише је посвећено њему простора, признају надлежни у првој априлској седмици. А ту је и посредно утицање. Телевизија већ толико дуго пре реклама приказује разлике у народним ношњама, народне особености, у ствари припадност различитим крајевима (''регионима''). Истовремено господари телевизије нам избором ношње поручују да заборавимо шајкачу као обједињујући елемент српске традиције, идентитета. За њу нема места у тим народним ношњама за разлику од шубаре од неострижене коже: Немци, усмерени на комадање Србије, за време Другог светског рата су стварали ''Злотску републику'' а раније су користили и кованицу ''Срби и Тимочани''. Политичари који врше власт, у садејству са власницима гласила, вршећи јавне послове се посредно узгред препоручују бирачима и без званичне предизборне пропаганде (''кампање''). Функција Председника Републике је искоришћена у служби протежирања једне групе уортачених странака и једне групе политичара. Политичари који учествују у вршењу власти не могу да се јавно повуку уочи избора али су ових месеци, чини се, њихови јавни наступи пред телевизијским камерама прекомерни. Бивши сарадник Слободана Милошевића, као државни званичник је био присутан и по два пута у телевизијском дневнику, мимо конкретне предизборне пропаганде. Слично је и са председником Републике. На образовање данашње владе Србије 2008. утицали су амбасадори влада у Вашингтону, Лондону и Бону односно политичари из Западњачкоевропског савеза. ''Радили смо много'' – појаснио је касније аустријски политичар Лене у вези оснивања владе Мирка Цветковића по западњачкој вољи. Без сумње да западњачки и турски политичари, њихови институти, такође и сада уочи ових избора раде и то вероватно још више, пошто је део бирача извукао по њих неповољну поуку из политике њихових ''фаворита''. Биће дакле мање-више замаскираног заузимања са исте стране за очување позиција станака којима је чланство у Западњачкоевропском савезу ''без алтернативе'' чиме се олакшава спољње управљање Србијом.

Многи добри познаваоци стања државе виде неминовни крај постојећој власти обзиром на размеру раздржављења Србије на њеном југозападу, одмаклом процесу њеног смањивања, губљења идентитета, колонијалног преображаја, сиромашења претежног становништва итд. Али велики број бирача је доста скромно обавештен, не прати суштину збивања у јавној политици, обавештен је на начин како господари телевизије одлуче, а они, видљиво је, не протежирају родољубиве и државотворно усмерене странке. Претежан број бирача не чита новине које си иначе претежно под страном контролом. Део гласача који је

19

Izbori sa...

обавештен преко ретко слободних новина, часописа или преко интернета је ипак свакако скроман.

Известан, не мали број породица је завистан од социјалне помоћи. Бирачи из тих породица испоштоваће већином странке у извршној власти. Па, на пример, и пољопривредни инжењери примљени у пољопривредним службама на 6 месеци, док се избори заврше, гласаће са члановима породица вероватно на исти начин.

Уредници јавниха гласила која су претежно у западњачком власништву и сорошовци уопште, колико су склони да протежирају прозападњачке и протурске партије толико посредно одмажу оним партијама, покретима и удружењима којима је Србија важнија од допадања ''бриселском централном комитету'' (Д. Тврдишић). Дирљиви су напори госпођице Оље недељом увече, на пример. Занимљива су помна разрађивања шанси на изборима за прозападњачке парије од стране ''независних аналитичара'', оних који имају искуства са западњачким благајнама, укључујући и оне који су, на пример, истовремено чланови странке која прокламује владавину народа (''демократију''). Да ли је то случај са Миланом Николићем? А сви ти напори посредно имају какав-такав одјек у делу јавности, односно код дела бирача.

Поједина родољубива (''патриотска'') удружења су одлучила да се региструју као политичке организације које имају право да учествују на изборима. Прваци тих удружења, забринути за опстанак отаџбине, настоје да изворно и храбро понуде Србији државотворни пут њеног опстанка. Верују да као политичка организација могу да учине више него као удружење грађана. Њихова понуда је за поштовање са становишта државног јединства и народног опстанка. Али, ипак, за њихове добронамерне идеје је само скромни део јавности сазнао јер имају занемарљиво присуство у најутицајнијим јавним гласилима. Наступ кроз политичку организацију им смањује ризике да буду хапшени попут њихових колега из других сличних удружења. У суштини остаје мало простора да њихове добре идеје масовно допру до претежних бирача. Њихова имена претежан број бирача чини ми се још није ни сазнао, за разлику од политичара који се двадесетак година баве политиком. Данас Бранимир Нешић, Бошко Обрадовић, Миша Васић, Јован И. Деретић, Горан Давидовић могу само да маштају минутажу на телевизији који имају например господа Чедомир, Мехо, Расим, Ивица, Млађан, Борис и други. Нарочито је занимљиво учестало проналажење господина Мехе од стране телевизијских камермана. Рекло би се да спољни управитељи имају крупне планове са господом Мехом, Чедомиром, Расимом…

Учешће нових организација родољубивог и државотворног усмерења на изборима имаће као главни учинак смањивање броја бирача већим политичким партијама истог усмерења. Оне саме тешко да могу да изборе услов за улазак у Народну скупштину. Ма колико била добра њихова понуда за улазак имена тих нових партија и њихових првака у свест ширег слоја бирача потребно је ипак знатно веће време. И то је њихова а и шира а питање је није ли то и пројекат одмагања неким партијама оних који их финансијски подржавају јер за учешће на изборима је потребно око милион динара.

20

У предизборној утакмици нема нарочито понуда у вези обнове суверенитета и државности, али има доста ниских удараца. Један од ниских удараца је и приписивање ''греха'' за учешће у одбрани угроженог народа и државе у релативно блиској прошлости. У прљавом делу наметања опозиционе странке извући ће дебљи крај јер претежна јавна гласила дувају ветар у леђа постојећој прозапдњачкој и протурској ''номенклатури''.

Једно од разјединитељских и дестабилизирајућих остварења минулог деценијског управљања, према туђим пројектима или мимо њих, преставља установљење мањинских и регионалистичких партија. Све оне се углавном добрим делом ослањају на иностранство и поред осталог и на ''бриселски централни комитет''. То значи подршку постојећим партијама у извршној власти и досадашњој политици. Господа Мехо, Есад и Расим на пример као поисламљени Срби и Словени вероватно имају одговорност према српском и словенском јединству, али је питање да ли их не привлачи и Брисел као највећи муслимански град у Европи у коме живи око 300.000 муслимана претежно афроазијског порекла. Њихове партије су за ''интеграцију'' са ''Бриселом''.

Раније највећа опозициона странка (SRS Iskra) је делимично ослабљена, уз западњачко уплитање, понашањем појединих њених утицајних чланова, потоњих ''напредњака'', њиховим заокретом у односу на идеологију и политику те странке. Њен оснивач и првак је у хашкој тамници, што је такође ограничење за Странку, а то све има итекако утицаја на предизборну утакмицу и резултате избора.

На крају, у актуелним околностима могуће је да ''напредњаци'' преузму велики део одговорности за народну и државну судбину иако део њих носи терет издаје радикалске странке и идеологије. Тиме би биле остварене извесне промене у односу на досадашњу политику. Али не треба да се очекују битне и дубље промене какве захтева стање државе и народа. Јер, не треба да се заборави ранији закључак ''напредњачког'' првака, претходног радикала, да је ''Тадићева политика добра, само да нема ко да је спроводи''. Не треба да се изгуби из вида подложност западњачким утицајима ''напредњачког'' врха који је осветлио њихов биши председник, сведочећи у хашкој тамници. Према досадашњим назнакама, испоштоваће они остварене резултате у процесу разједињења државе и народа, смањивања. Ослоњени претходно на њиховог саветодавство бившег амбасадора из Вашингтона, они не могу они нагло да скрену са ''европског пута'' даљег потчињавања Србије. Зато се исход избора који предстоје наслућује. А наслућује се и одговорност партија и покрета родољубивог и државотворног усмерења због њиховог нејединства, одсуства удруженог наступа на изборима – заједнички инспирисаног државним и народним опстанком – у времену колонизације, подела, разједињавања и штетног потчињавања наддржавним творевинама Србији страног цивилизацијског круга чија се политика према њој показала као непријатељска. То би могло да се схвати и учини бар уочи следећих избора, 2016. године. Ако не буде и сувише касно.

Vidovdan, 7.4.2012 Podvukla - Iskra) (P

Христивоје Пејчић

Iskra 1. maj 2012.

PUTEVI NEPRAVDE - SLU»AJ DRAGANA OBRENOVI∆A Kako Hag „nagodbama” iznuuje laæna svedoËanstva svojih ærtava ајава превременог пуштања на слободу из хашке тамнице несрећника на правди ожијој, рагана Обреновића, обрадоваће сваку часну и правдољубиву особу. осебно писца ових редова, који је радио у његовом тиму одбране, упознат је са свим околностима тог предмета – јавним и тајним – и зна да је скоро дванаестогодишњу казну, на срамоту нквизиције и њених нечасних апологета, одлежала потпуно невина особа. раган Обреновић није само невина већ и трагична особа. Ухапшен је по тајној оптужници [lettres de cachet, за шта су “просветитељи“ некада тако жестоко критиковали ancien regime у ранцуској, данас је са пуним одобравањем ревнитеља људских права постао уобичајени механизам “међународне правде“] од стране окупаторских снага у и 2001. године на Ускрс, и затим испоручен правним џелатима у агу на даље процесуирање. ¾егова оптужница била је састављена шаблонски, обухватајући лепезу стандардних епитета, од геноцида, прогона и злочина против човечности, до удруженог злочиначког подухвата, у оквиру чега му је ужилаштво правнички фиктивно импутирало убиство седам до осам хиљада људи у ребреници иако он није убио ни једну једину конкретну особу. ада сам заједно са његовим америчким главним адвокатом Úином илсоном, у притворској јединици у евенингену упознао рагана Обреновића, то је било непосредно после његовог испоручења. Оптужени је био у ратоборном расположењу, одлучан у намери да “докаже невиност“ пред “судом“. од куће у ворнику, чекали су га супруга и тада шестогодишљи синчић. У родном месту, огатици, брижни родитељи и браћа. раган Обреновић је био елитни професионални официр · А, међу најбољим дипломцима војне академије. ада је 1992. године избио рат, као патриота родом из осне, будући преко потребан стручан кадар капетан Обреновић остао је да служи у новоформираној ојсци епублике рпске. о краја рата био је унапређен у чин мајора. У време критичних догађања у вези са ребреницом, у јулу 1995. године, налазио се на положају начелника штаба ворничке бригаде, ринског корпуса. У чему се састојала “кривица“ рагана Обреновића, када је реч о извођењу сребреничке

Iskra 1. maj 2012.

операције и њеним последицама? а то питање заиста је тешко одговорити, мада тужилаштво ашког трибунала јесте имало свој одговор. аиме, највећи део времена у критичном периоду после 11. јула раган Обреновић и његови малобројни партанци провели су у планинским врлетима изнад ворника, далеко од ребренице и од стратишта за заробљене припаднике Армије и . Они су тамо, супротстављајући се вишеструко бројнијој хорди 28. дивизије А и у оружаном пробоју, организовали очајнички отпор и заштитну одбрамбену акцију. остојала је потпуно реална могућност да противничке снаге, чије намере у том тренутку нису биле познате, упадну у град ворник, где тада није било војске способне да га брани, и да тамо почине покољ. а, али раган Обреновић је био официр и начелник штаба бригаде у чијој су “зони одговорности“ почињени злочини. уптилности његовог стварног положаја и могуће делатности у том периоду биле су небитне за ашко тужилаштво. У тој фази инквизиције, важно је било само то да се операционализују осуђујуће пресуде против командног нивоа коме су поред Обреновића, припадали суоптужени пуковник идоје лагојевић и капетан омир иколић из ратуначке бригаде, и раган ·окић, командант инжењеријске чете ворничке бригаде. лучај овог последњег посебно сликовито одражава хашку фарсу. ·окић је био оптужен за “потпомагање у убијању мушкараца босанских услимана ... тако што је ресурсе и особље инжењерије ставио на располагање за копање масовних гробница и укоп погубљених жртава у њима.“ ·окићев коментар на све то био је достојан једног ешења или арсије аркеса: “Уместо што ми суде, требало би да ми за то дају орден. а по оној летњој жези нисмо брзо извршили укоп, околно становништво би вероватно помрло од колере!“

осле неколико месеци током којих смо интензивно посећивали утамниченог Обрено-вића, илсон и ја смо приметили драстичну промену у расположењу оптуженог. У свакодневном додиру са “староседеоцима“ у притворској јединици, Обреновићев борбени елан нагло је спласнуо. е знам да ли је у ојној академији читао антеов “ акао“, али је било јасно да је из непосредног искуства докучио његову основну поруку. ·едног дана, Обреновић нам је са запрепашћењем саопштио да је један од оптуженика

21

Putevi nepravde... на његовом спрату признао два убиства која није починио. а питање нашег штићеника, зашто је тако поступио, тај човек је навео прагматичне разлоге, сматрајући да ће му такво признање највише користити да постигне нагодбу са тужилаштвом и да се најзад отараси ноћне море процеса који се води против њега. Обреновић је био шокиран, а такође и ја, пошто сам тада био прилично зелен по питању начина рада ашког трибунала. ада ми је све то већ сасвим нормално. ужилац у предмету рагана Обрено-вића био је злогласни хашки ишински, итер аклоски. Ако у рибуналу постоји универзално презрена особа, и међу адвокатима и међу оптуженицима, то је он. аклоски је школски пример онога против чега је упозоравао свети апостол авле: ревност не по разуму. азмажено дете из богате америчке политичке фамилије (отац му је био конгресмен у време вијетнамског рата), осредњих интелектуалних и професионалних капацитета (то се подразумева), итер је од ребренице (поред омиљеног хобија, пецања) направио свој животни морални пројекат. ри том, у проучавању предмета он никада није одмакао даље од карикатуралних представа из званичног наратива. ити рбин и у итеровим очима бити на неки начин повезан са ребреницом било је, по дефиницији, врло опасна ствар.

ледећих годину и по дана претпретресног поступка било је за нас емотивни тобоган, у зависности од променљивог расположења и намера клијента. У једном периоду, Обреновић је упао у озбиљну клиничку депресију. ада се сагледају све околности, то је потпуно разумљиво. а мене је остала необјашњива само једна ствар: његов скоро непрекидни рефрен, “како ћу овако тешке оптужбе објаснити сину када порасте?“ ени је одговор на то питање био кристално јасан: сасвим је довољно детету рећи да треба да се поноси тиме што је оцу судио нелегитиман суд чији су политички мотивисани закључци о “кривици“ ништавни и без икаквог правног или моралног дејства. евино страдање није срамота него је велика част, када је неко тога удостојен. о би бар ја рекао своме детету. Али, suum cuique. осле извесног времена почело се назирати отварање судског процеса против тада већ четворице сребреничких оптуженика. азе клонулости духа смењивале су фазе решености да се докаже “невиност“ и да се иде до краја, па опет колапс. о је тако било до неколико дана пред почетак суђења у априлу 2003. године. ада се, као гром из ведра неба, пронела вест да је суоптужени омир иколић склопио нагодбу и да

22

ће за узврат за признање кривице и сведочење против других у корист тужилаштва избећи неизвесности суђења и добити мање-више предвидљиву казну. Али вратимо се мало уназад. за завесе, на сцени је преко супруга, главног адвоката у предмету Обреновић, почела да делује госпођа енси илсон. осталгична за својом кућом у А , пријатељицама и неуротичним псом којег су илсонови морали да оставе другоме на чување када су се привремено преселили у оландију у очекивању дугогодишњег судског процеса, енси је код супруга активно лобирала да пронађе неко решење да би се могли што пре вратити кући. аклоски је више пута преко адвоката упућивао Обреновићу позиве на сарадњу, што је оптужени одлучно одбијао да прихвати. Адвокат илсон је по професионалној дужности имао обавезу да оптуженом објасни потенцијалне предности и недостатке прихватања или одбијања понуда тужилаштва. ако је време одмицало, илсонове правне поуке, које су по правилима службе морале да остану строго неутралне, све више су воду терале на воденицу госпође илсон. ада је иколић склопио свој споразум, на само неколико дана пре почетка суђења, затекли смо Обреновића у врло несређеном стању. скористио је своје право да главног адвоката овласти да покрене формалне разговоре са аклоским о евентуалној нагодби. аклоски је ликовао. ·една од његових тактика да убеди Обреновића пре тога било је да му прети да је боље да одлучи да нагодбу склопи што брже, пре суђења, јер у противном, од тренутка када процес почне, понуда тужилаштва постаће драстично гора. Али упркос ранијим упозорењима, овог пута, да би помоћу Обреновићевог сведочења запушио бројне рупе у свом сребреничком предмету, аклоски је ипак показао своју “људску страну“. оручио је Обреновићу да ће му великодушно опростити закаснело признање (нагодба обухвата писање “ зјаве о чињеницама и прихватању кривице“ и неке друге ситнице, што траје неколико недеља, а све ово се одигравало буквално на само неколико дана пре него што је суђење требало да почне) и да ће без обзира на све ипак бити третиран као да је одлуку донео “на време“. Охрабрен овако дирљивим излажењем тужиоца у сусрет, тада већ сломљени Обреновић наложио је тиму одбране да прионе на посао. У подруму зграде ашког трибунала састајали смо се данима да уобличимо “ зјаву о чињеницама“. ·ош увек зеленом, било ми је чудно зашто врло образованом и писменом Обреновићу није било допуштено да сам састави барем нацрт изјаве коју је требало да потпише.

(Kraj na str. 24/2)

Iskra 1. maj 2012.

Obmane - TadiÊevo orue za uspeh na izborima

POGRE©NA EKONOMSKA POLITIKA NIJE IZLAZ IZ KRIZE POREZ - Ne moæe se izaÊi iz krize poveÊavawem poreza. To je ekonomska glupost. Naæalost, ta ekonomska glupost postala je danas mantra svetskih ekonomista. Estradni svetski ekonomisti, koji rade u sluæbi MM F-a, prepor uËuju svim zemqama koje su upale u finansijske probleme da, izmeu ostalih mera, donesu odluke o poveÊavawu poreza, kako bi na taj naËin napunili sve prazniju buxetsku kasu iz koje se sve viπe uzima. To neÊe reπiti nagomilane probleme.

Naprotiv, poveÊavawem poreza problemi Êe se samo uveÊati. Zaπto? Teret krize se prenosi iskquËivo na veÊ opqaËkane, osiromaπene i prevarene graane. Amnestiraju se politiËki oloπ i tajkuni, koji su glavni krivci i najveÊi profiteri u krizi. Tako dobijamo kapitalizam koji socijalizuje gubitke oligarhije, kapitalizuje wihove liËne, menaxerske bonuse i ogromne plate, dok se poveÊava raslojavawe izmeu sve mawe i sve bogatije kaste upravqaËa sveta i sve veÊe, sve oËajnije mase obespravqenih i razoËaranih graana. Takvo stawe na duæi rok nije odræivo.

Ra t g r a  a n a s a p o l i c i j o m n a u l i c a m a bankrotiranih dræava EU samo je poËetak klasnih sukoba. To je jedini naËin da se graani izbave iz duæniËkog ropstva i saËuvaju svoju slobodu. Kada se poveÊavaju porezi, onda se poveÊava broj onih koji ne plaÊaju poreze. Istovremeno, poveÊavaju se i troπkovi za ubirawe poveÊanog poreza. Dræava mora da poveÊava represiju nad graanima, kako bi na silu uterala poreze, πto dovodi do poveÊavawa troπkova za primenu sile - inspektori, policija, kontrolori i svi oblici totalitarnog aparata koji sluæe da otimaju od graana da bi napunili praznu kasu...

Smawewem poreskih prihoda, buxet, koji je veÊ u velikom deficitu, dodatno se smawuje, rastu deficiti, raste napetost u druπtvu, jer se vodi ogorËena borba oko sve maweg kolaËa. Dræava ulazi u period socijalnih nemira. Koja su izlazna reπewa iz ovog revolucionarnog stawa?

PolitiËka oligarhija ima samo dva reπewa: prvo, da niπta u sistemu ne mewa, da nastavi po starom, da upotrebi represiju i da rasprodaje porodiËno srebro ili da zaduæuje buduÊe generacije kako bi nekako obezbedila sredstva za preæivqavawe i tako zadræala svoju vlast. Takvo reπewe neminovno vodi u raspad sistema i socijalnu revoluciju na ulicama. Pitawa je samo kada Êe se to desiti.

U sluËaju Srbije takvo reπewe je vrlo opasno zbog moguÊnosti izbijawa graanskog rata, πto bi upravqaËi sveta najviπe voleli, jer bi to bio

Iskra 1. maj 2012.

vrhunac wihove æeqe da se konaËno i trajno kazne Srbi kao remetilaËki faktor na Balkanu. Ni po koju cenu ne smemo da upadnemo u to stawe da se meusobnim obraËunima na ulicama reπava politiËka kriza u zemqi. Drugo reπewe, ono koje je trajno, koje moæe da dovede do izbavqewa Srbije iz sadaπweg beznaa, reπewe koje nam treba, jeste da se izvrπi korenita promena sistema. O svemu tome sam veÊ mnogo pisao. Primewuje se novi ekonomski koncept i dolaze na vlast novi qudi...

Evo kako to izgleda na primeru naπe dræave. Poreska uprava ima 800 inspektora, koji treba da prekontroliπu 500.000 razliËitih privrednih subjekata. Realni pokazateqi govore da poreska inspekcija uspeva na godiπwem nivou da iskontroliπe od 20.000 do 30.000 poreskih obveznika. I to samo jednu poresku prijavu od postojeÊih sedam, koje se odnose na obraËun PDV-a. To ukupno iznosi oko 5-6 odsto od ukupno registrovanih poreskih obveznika, a efekat te kontrole se kreÊe do 1,5 odsto.

Kada je napravqena analiza na uzorku firmi, doπlo se do podatka da dræava Srbija puni buxet sa oko 33 odsto, dok 67 odsto predstavqa siva ekonomija koju dræava ne oporezuje... Pored toga, pored smawivawa svih poreza, jer se samo sa niskim porezima izlazi iz krize, predlaæem drastiËno rezawe javne potroπwe. Dræavna i partijsko-paradræavna potroπwa je danas dostigla i do 60 odsto BDP-a, prema standardima Svetske banke javna potroπwa ne sme da pree 25 odsto BDP-a... Dræava neÊe, preko poreza, otimati od sposobnih da bi dala parazitima i nesposobnima, nego Êe stvarati uslove da se vredni, preduzimqivi, odluËni i poærtvovani legalno bogate na træiπtu, svojim radom, plaÊajuÊi poreze, πto Êe dovesti da slobodne konkurencije na slobodnom træiπtu i do stvarawa blagostawa za Ëitavu druπtvenu zajednicu. Sve je ovo, naravno, moguÊe promenom politiËkog sistema i novim ekonomskim konceptom. Kada Êe se to desiti? Ne znam. Zavisi od graana. Koliko joπ mogu da trpe?

FUSNOTA - Kosovo je postalo srpska fusnota. Kosovo je dobilo zvezdicu. Edita Tahiri je rekla da Êe se zvezdica istopiti kao pahuqica, kada prou hladnoÊe. HladnoÊe su proπle. Kosovo nastupa kao samostalna dræava. Niko ne obraÊa paæwu na zvezdicu. Fusnote se uglavnom ne Ëitaju. TadiÊ i wegova kamarila su slavili kandidaturu. Prodali smo svoj narod na Kosovu za kartu kojom se ukrcavamo na "Titanik". Reæim se raduje novoj pobedi na izborima. Birokrate iz Brisela su im uruËili pok

23

Pogreπna

ekonomska...

Putevi nepravde (sa str. 22)

lon uoËi izbora. Igraju na svoje proverene igraËe.

Posledwu reË, ipak, daju graani. HoÊe li graani ponovo nasesti na laæi? Ne znam. Znatiæeqno iπËekujem izbore.

OPTUÆBE - Svi mi koji ne verujemo u reæim Borisa TadiÊa, koji ne verujemo u dobijenu kandidaturu i koji se ne radujemo uspehu reæima, svi mi, prema optuæbama TadiÊa - zagaujemo vazduh, trujemo izvore, govorimo da nije dobro ono πto je dobro, pokuπavamo da pomutimo radost koja se πiri Srbijom, svaku radost pretvaramo u tugu i πkrgutawe zuba, optimizam pretvaramo u pesimizam, svi mi donosimo nespokoj. Ove TadiÊeve optuæbe nas vraÊaju u doba JUL-a. Scenario na proslavi je bio - cool. ReËnik TadiÊa je podsetio na reËi Baba-Jule. To je dokaz istorijskog kraja ovog reæima. Ove reËi su zlokobne i donose nevoqu. Reæim se sprema da brani svoje opqaËkane novce svim sredstvima. Graani moraju da se odupru tiraninu. Poraz na izborima je jedini recept za naπ spas.

FIJAT - Izbori, i ponovo prevara sa Fijatom. Iz Æeneve, veseli TadiÊ nam daje karakteristike te nove prevare. Dobijamo 1,5 milijardi evra od izvoza 90.000 vozila. »oveku niko nije rekao da je u posledwa Ëetri meseca prodaja kola u svetu pala za 30 odsto. Nastavqa se posrtawe auto-industrije. Fijat u Italiji zatvara dve fabrike. Fijat u Srbiji je nastao od naπeg novca. Sve je iz uvoza. Mi samo sklapamo. Kao da smo debili. Kome Êemo prodati taj novi model? Ne nasedajte na novu prevaru.

SUZA - Putin je pobedio. Ubedqivo. Tako je dokazao da graani shvataju πta se sprema Rusiji.

PlaÊena opozicija je provaqena. Isti scenario za u v o  e w e n e o l i b e r a l n o g k o n c e p ta i r a s tu r a w a Rusije nije proπao. Srbiji odgovara da Rusija bude moÊna. Ravnoteæa blokova je najboqa solucija za nas. Ako smo nezavisni, na klackalici moæemo lepo da se quqamo. A suza Putinova? Mislim da ga ona obavezuje da promeni ekonomsku politiku.

Graani su mu dali posledwu πansu. To je shvatio i zaplakao. Sada treba da reformiπe zemqu i da pohapsi tajkune i konfiskuje im imovinu, kako je obeÊao u kampawi. Graani to traæe od wega. Dobio je mandat za korenite promene sistema. SledeÊu priliku neÊe viπe nikada dobiti. Doπlo je novo doba i nema viπe uquqkivawa na carskim pozicijama u Kremqu. Estradno zamajavawe naroda ne podiæe æivotni standard. Istorija traæi mudrog dræavnika.

Tabloid, 18.3.2012.

Podvukla i skratila - Iskra)

24

Branko Dragaπ

аљда је он особа која најбоље познаје “чињенице“ у свом предмету. аравно, таква могућност је недопустива зато што “изјава“ оптуженог срочена за потребе нагодбе нема никакве везе са чињеницама. о је матрица које се он мора држати у будуће, када ће као сведок тужилаштва наступати против других. ато је неопходно да сценарио по коме ће он одиграти своју улогу буде унапред јасно зацртан. то је важило за Обреновића, важило је и за рдемовића и за иколића, за абића и за ероњића – њихови наводни искази били су обликовани у канцеларији тужиоца и по мери његових потреба. ајвише што оптужени може је да се успротиви уношењу неких периферних навода, али суштину “исказа“ који ће му се приписати контролише искључиво тужила-штво. У случају одбијања оптуженог да пот-пише оно што му се диктира, нагодба пропада. Он се тада мора суочити са наставком судског процеса и потенцијалном осветом разјареног рибунала. одразумева се да када је пристао на аустовску нагодбу, очајни раган Обреновић није могао бити свесан домета и свих последица потеза који је повукао. Уследиле су године понижавајућег лажног сведочења против сабораца и колега на другим суђењима где су се разматрали догађаји у ребреници. Он ће тек сада имати шта сину, када порасте, да објашњава. Али кривицу за бацање овог невиног човека у хашку црну рупу безакоња и неправде не сноси он; сносе је креатори савремене нквизиције, рушиоци правног поретка и њихови корумпирани хвалитељи.

пилог драме рагана Обреновића, који је за своју “сарадњу“ добио седамнаесто-годишњу казну (од чега је требало да издржи две трећине, или дванаест, а часни суд му је због узорног понашања недавно од тога опростио осам месеци) догодио се у ходнику ашког трибунала. ратко време након што је од своје несрећне жртве рагана Обреновића изнудио “сарадњу“ и “признање“, у сусрет нам је ишао раздрагани тужилац итер аклоски. ¾егове речи морају се цитирати на изворном енглеском: “Hey guys, you know something, we didn’t have anything on him, anyway…“ а бе-ха-есу (то је званични есперанто ашког трибунала, хибридни непостојећи босанско-хрватскосрпски језик): “ еј, дечаци, знате ли да ми и нисмо имали никаквих доказа против њега...“ ребреница историјски пројект, 27.3.2012. [srebrenica.historical.project@gmail.com]

(Podvukla - Iskra)

тефан аргановић Iskra 1. maj 2012.

Dveri - Pokret za æivot Srbije

Izborni program o dræavnom ureewu а би рбија преживела постојећи режим управљања државом мора да буде замењен. ваки нови дан са актуелним режимом на челу државе је наставак пропасти за све грађане рбије. ије и не сме бити свеједно ко ће доћи после овог режима, чија је утопистичка и преварантска политика осово и У дефинитивно поражена.

а би се у рбији нешто променило потребна најпре промена постојеће политике, политичке елите и политичког система у целини.

Апсолутно смо против остајања на курсу условљавања и уништења рбије зарад уласка у У по сваку националну цену. алажемо се за потпуни преображај унутрашње и спољне политике, повлачење црте испод свих погубних резултата у последње две деценије у привреди, социјалној политици, културној политици идентитета, спољној политици и другим друштвеним областима, и започињање нове политике, засноване на коначном дисконтинуи-тету са титоизмом... ато већ сада тражимо ладу националног јединства и спаса, која је једини гарант спровођења једне такве нове политике. оћемо државу која ће знати како да свој народ чува и брани од спољашњих опасности и, у исто време, заштити од самовоље својих службеника и превелике бирократије.

рбија ће бити јака када у њој буде успостављена суверена демократија и народна самоуправа. уверена демократија подразумева да се о будућности рбије одлучује само у српској престоници, а не у риселу и ашингтону или било ком другом граду у свету.

вери су против даљег комадања и дробљења српске територије било унутрашњим деловањем, тзв. регионализацијом, било спољашњим притисцима, а под изговорима гугрожених мањинских права“. алажемо се за једну, снажну рбију уз јаке локалне општине, које би кроз истинску децентрализацију добиле већи удео у располагању својим ресурсима и приходима, као и за деконцентрацију државне управе.

осово и етохија је за нас привремено окупирана територија од које никада нећемо одустати и о којој се не преговара. адимо на очувању свести о осову и етохији у нашем народу и чекамо промене међународних околности које ће нам омогућити да на том делу своје земље вратимо пуне уставне и законске надлежности. ·ака рбија је гарант опстанка епублике рпске и спречавања њеног гашења и утапања у

Iskra 1. maj 2012.

вештачки наметнуту централизовану осну и ерцеговину, као и заштите свих осталих бројних српских националних заједница у окружењу, које су посебно угрожене у рној ори и рватској. орамо радити на свим облицима умрежавања српског народа на алкану у области медија, културне политике идентитета и економије. ·ака рбија је гарант опстанка епублике рпске и спречавања њеног гашења и утапања у вештачки наметнуту централизовану осну и ерцеговину. ротивимо се београдизацији рбије и залажемо се за деметрополизацију за укидање сувишних аутономија и неувођење никаквих нових региона.

У ојводини (усвојена су обележја) која не осликавају српско наслеђе; шаљу се разноврсне поруке изнутра и споља да је ојводина потенцијални проблем; усвојен је статут А ојводине који је покрајини дао одређена државна својства... анашњи великоаутономаши су, у ствари, прикривени сепаратисти. рађанима у северној рбији ( ојводини) није потребна нова администрација и бирократија у овом аду, и дуплирање власти, трошкова и пореза које захтева нови, централистички еоград у овом аду. Аутономаш је онај који заправо кошта и узима новце грађана северне рбије. ато смо ми за развлашћивање аутономашке бирократије и за демонтажу свих оних механизама којима се наставља растакање рбије кроз подстицање сепаратизма у ојводини, јер знамо како су се овакви покушаји завршили у другим бившим југословенским републикама.

оштовање људских и мањинских права не сме да пређе у диктатуру мањина, нити може бити повод за сепаратистичке циљеве. рбија је одувек била мултинационална, мултикултурна и мултиконфесионална држава, и то тако треба и да остане, уз подсећање да је лојалност држави рбији обавезан услов за остваривање права свих грађана рбије.

траначки систем у рбији се у протеклих двадесет година показао као паразит на народ-ном телу. рећутни мафијашки договор између тајкунамонополиста, с једне, и страначких про-фитера, са друге стране, покрао нас је до голе коже и бездушно наставља то да ради. акав систем је многе стручне, моралне и патриотски оријентисане људе избацио из политике, а одгајио бескрупулозне шићарџије којима је пуњење сопствених џепова једини циљ. Ако се томе додају стране банке и страни амбасадори који владају нашим економским и политичким животом, слика нашег колонијалног понижења је потпуна.

Saæela i priredila - Iskra)

25

ZA©TO SU NAS NAPALI 1999.

Usvajawe zahteva iz Rambujea bilo bi pristajawe na NATO okupaciju SRJ Prema sporazumu iz Rambujea, „snage NATO imale su potpunu slobodu da idu gde god æele po SRJ”. Da se onda zapitamo ko je po svaku cenu hteo rat 1999?

I godiπwice imaju sudbinu. Ponekad, izvesni dogaaji iz istorije izgledaju znaËajni i aktuelni, meutim, mnogo ËeπÊe postaju neaktuelni ili neopravdano kao da oseÊamo kako nemamo veze sa wima. Ko se danas neπto posebno seÊa 6. aprila 1941. i napada nacistiËke NemaËke na Kraqevinu Jugoslaviju i bombardovawa Beograda? Ili joπ bliæi rat, agresija NATO-a na SR Jugoslaviju 24. marta 1999. BiÊe zanimqivo, koje Êe naπe stranke, i na koji naËin, u jeku predizborne kampawe danas da se sete 24. marta 1999.

Jer, upravo ovih dana pukovnik crnogorske vojske Mehmedin TahiroviÊ, inaËe oficir bivπe JNA, izazvao je revolt kod porodica poginulih u ratu 1999. zahtevom da prosvetni radnici pomognu „da se prevaziu frustracije prema NATO-u” .

Pukovnik je, prema reËima predsednika Upravnog odbora Udruæewa boraca ratova od 1990. godine, rekao da je „zadatak nastavnika da neutraliπu negativne poruke uËenicima o NATO-u i da se p o t r u d e d a uË e n i c i z a b o r a v e s v o j e ub i j e n e vrπwake i ubede ih da su frustracije koje su se stekle prema NATO-u proπlost”. InaËe, prema saopπtewu vlade Crne Gore obuka nastavnika sredwih πkola o evroatlantskim integracijama poËela je u Podgorici, Danilovgradu, na Cetiwu i u NikπiÊu. Koliko znam, politiËkih komesara i oficira za moralno-politiËko vaspitawe u bivπoj JNA procentualno je uvek najviπe bilo Crnogoraca, pa me ove vesti iz Podgorice jako vesele. NATO je dobro znao odakle treba da se krene. Dakle, crnogorski sredwoπkolci, sreÊan vam poËetak vrlo ozbiqne moralno-politiËke nastave. DobiÊete i ocene iz tog predmeta. Ide to uz Madonu.

No, nisu u Crnoj Gori oko toga usamqeni, u Srbiji je povodom nedavne godiπwice razgovora u Rambujeu bilo javnih istupa u kojima se tvrdilo „da smo mi krivi πto su ti razgovori propali, da je trebalo u Rambujeu da pristanemo na sve πto se od B e o g r a d a t a d a t r a æ i l o i d a j e R a mb u j e b i l a propuπtena πansa, jer mi nismo hteli direktno da razgovaramo s delegacijom Albanaca sa Kosova”.

Kako svi, ipak, nemamo namernu kolektivnu amneziju podsetio bih da je uz 82 stranice dokumenta izdatog u Rambujeu, taËnije uz poglavqe 7. gde se govori o „vojnim mirovnim snagama na Kosovu”, stoji i aneks B, koji u svom Ëlanu 8. kaæe: „Osobqe N A TO- a , s a v o z i li m a , b r o do v i m a , a v i o n i m a i opremom, imaÊe pravo slobodnog i bezuslovnog kretawa po Ëitavoj teritoriji SR Jugoslavije, wenim vazduπnim prostorom i teritorijalnim vodama, imaÊe pravo na postavqawe kampova i kasarni, pravo na koriπÊewe svih podruËja ili

26

u sl ug a p o t r e b n i h za p o d r π k u, o b u Ë a v a w e i l i operacije. Osobqe NATO-a Êe uæivati imunitet od svakog oblika hapπewa, istrage i pritvarawa kome bi pristupili organi SR Jugoslavije, a greπkom uhapπ eni ili pritvoreni pripadnici NA TO -a moraju odm ah biti predati nadleænim telima NATO-a”. U Ëlanovima 9. i 10. aneksa B precizira se da NATO neÊe morati da plaÊa poreze, niti bilo koje fiskalne ili carinske daæbine, niti Êe podlegati bilo kakvoj carinskoj kontroli. U Ëlanu 15. piπe da, kada je reË o uslugama, pod tim se podrazumeva da NATO ima potpunu i slobodnu upotrebu komunikacijskih mreæa, ukquËujuÊi TV i pravo da se koristi Ëitavo elektromagnetsko poqe, i sve to potpuno besplatno. No, nije to sve, u Ëlanu 21. stoji da „NATO ima ovlaπÊewe da hapsi i u najhitnijem roku predaje uhapπene odgovara juÊim vlastima”. „Wujork tajms” je 5. juna 1999. izvestio da bi prema Aneksu B sporazuma iz Ëiste snage NATO-a imale potpunu slo Rambujea, „Ë bodu da idu gde god æele po Jugoslaviji, zaπtiÊene od svakog pravnog procesa”. Da se onda zapitamo ko je to po svaku cenu hteo rat 1999? I Ëemu manipulacija Rambujeom u delu naπe politiËke javnosti?

Okruæni sud Tirgarten u Berlinu oslobodio je u maju 2000. godine kriviËne odgovornosti lica koja su putem oglasa u listu „Tagescajtung” od 21. aprila 1999. pozivala nemaËke vojnike da dezertiraju iz Bundesvera i tako izbegnu uËeπÊe u ratu protiv Jugoslavije. Presuda nemaËkog suda glasi da kriviËno delo pozivawa na dezerterstvo i odbijawe posluπnosti nije postojalo, jer je rat protiv SR Jugoslavije bio protivpravan. Logikom prava i sve πto je proizaπlo iz tog rata jeste protivpravno.

Albanski otpor prema Beogradu na Kosovu nije bio usmeren ka demokratiji i graanskom druπtvu, veÊ mu je ciq bio striktna albanska vlast na Kosovu i otcepqewe od Srbije.

Rukovodstvo OVK je na svaki naËin htelo internacionalizaciju sukoba putem oruæanih provokacija jugoslovenske vojske i srpske policije... OVK je krajem 1998. poËela sa novim oruæanim akcijama u nastojawu da prisili Beograd da opet ue u borbe s OVK, da se primirje prekrπi, a za to optuæi Srbija.

Posle toliko godina moæda je doπlo vreme da se prestanu koristiti razliËiti arπini za pojedine balkanske narode i da se shvati da formirawe graanskog druπtva i multietniËkih dræava uz pomoÊ stranih armija ne moæe doneti niπta dobro. Orvelovska refleksija ne vodi nikuda. Administracija u Vaπingtonu baca pesak u oËi i sebi i drugima stalno odgaajuÊi kompleksno reπewe kosovske krize. Samim protokom vremena kriza neÊe iπËeznuti. UmeÊe je priznati greπku.

Politika, 24.3.2012.

Podvukla - Iskra) (P

MIROSLAV LAZANSKI

Iskra 1. maj 2012.

TADI∆EVO „SKRA∆EWE MANDATA” I WEGOVI MEDIJSKI PARTNERI AmeriËki predsednik Barak Obama pozvao je TadiÊa u Belu kuÊu maltene u isto vreme kada i Haπima TaËija. Tu ponudu nijedan predsednik Srbije ne bi se usudio da prihvati, barem ne u izbornoj godini...

U Vikiliksu smo Ëitali da se ameriËka ambasadorka Meri Vorlik joπ u januaru 2010. iznenadila kada joj se TadiÊ pri prvom susretu otvoreno poæalio da veÊ Ëetiri godine nije bio u Vaπingtonu iako je toliko uËinio na popravqawu bilateralnih odnosa Srbije i SAD. SluËaj se sa predsednikom zaista grubo poigrao. Na kraju je ispalo da je Obamin poziv TadiÊu bio za danas, πesti april, na dvadesetu godiπwicu poËetka rata u Bosni i Hercegovini, dok je Haπim TaËi u Beloj kuÊi bio predvien dan ranije. Kakva bi to paklena reklama za TadiÊevu izbornu kampawu bila!

ZA©TO JE POZIV OSTAO TAJNA. To je ujedno i razlog πto srpska javnost o svemu ovome ni d a n a s p o j m a n e ma . . . P r e d s e d n i k o v k a b i n e t j e diskretno zamolio urednike da o nesuenom susretu TadiÊa i Obame ne priËaju i ne piπu. Beogradski NIN je pre dve nedeqe samo objavio da su o TadiÊevoj poseti Vaπingtonu voeni pregovori a Televizija B92 se pozvala na pisawe NIN-a, iako je „tout Belgrade”, πto bi rekli Francuzi, znao da je AndriÊev venac odbio πestoaprilski poziv iz Bele kuÊe...

I inaËe je lepo u kampawi imati medijske saveznike, odnosno „partnere”, kako predsednik TadiÊ voli da zove novinare. UoËi podnoπewa ostavke na funkciju predsednika Republike zamolio je svoje „partnere” da ne pomiwu reË ostavka, veÊ da govore o wegovoj „odluci” da „skrati mandat”. Wegovi medijski partneri, koji se veÊ neko vreme ionako ne ponaπaju kao kontrolori vlasti, veÊ weni saveznici, spremno su mu izaπli u susret.

Sve su vodeÊe televizije, kao i dræavna agencija, javile da je predsednik odluËio da „skrati mandat”, kao da u Ustavu Srbije precizno ne piπe da „mandat predsednika Republike prestaje istekom v r e me n a n a k o j e j e i z a b r a n , o s t a v k o m i l i razreπewem”. U Srbiji je ove srede, meutim, poËela svojevrsna politiËka predstava u kojoj se predsednik Republike pretvara da nije podneo ostavku na mesto predsednika, veÊ je „skratio mandat”, a mediji se pretvaraju da ne znaju da je on podneo ostavku iako znaju da je, po Ustavu, jedini naËin da se mandat „skrati” ostavka ili pak razreπewe predsednika. U ovoj ciniËnoj predstavi za javnost uËestvuje i predsednica Skupπtine Slavica –ukiÊ DejanoviÊ, koja ove srede potvruje da ju je TadiÊ „usmeno obavestio o svojoj odluci da skrati mandat” iako u Ustavu Srbije lepo piπe da predsednik Republike „podnosi ostavku predsedniku Narodne skupπtine”. Piπe i sledeÊe: „Kada predsednik

Iskra 1. maj 2012.

Republike podnese ostavku, on o tome obaveπtava javnost i predsednika Narodne skupπtine”.

A Tanjug ide tako daleko da obaveπtava svoje pretplatnike da su svetski mediji javili da je TadiÊ „skratio predsedniËki mandat”. Svetski mediji, dabome, nisu javili niπta sliËno. Svetski mediji su javili da je TadiÊ podneo ostavku, uz spekulaciju da je to uËinio kako bi poboqπao πanse svoje stranke na parlamentarnim izborima.

Ali dok Asoπijeted pres i Rojters javqaju o TadiÊevoj ostavci, dotle Tanjug poznaje samo termine „odluka” i „potez predsednika TadiÊa”. Kao da urednici ne razumeju znaËewe reËi „resignation”, uoËqive i na televizijskim ekranima u domovima srpskih gledalaca, dok kamera prelazi preko skeniranih stranica svetskih medija.

CINI»NA DRSKOST VLASTI. Zavirivawe u Ustav Srbije neprijatno je i zato πto tamo piπe da niko ne moæe viπe od dva puta da bude biran za predsednika Republike, a TadiÊu je ovo treÊi juriπ na istu fotequ. Sam tvrdi da se od we rastaje samo na mesec dana, a razloge „skraÊivawa mandata” u sredu nije podrobnije obrazloæio: naveo je jedino æequ da dræavi priπtedi pare, mada wegova juËeraπwa reakcija na kamenovawe predstavnika Vlade Srbije u Priπtini („Evo zaπto sam tako dugo vagao πta Ëiniti sa mandatom”) nagoveπtava da su ti razlozi elastiËni i da se mogu naknadno mewati.

Zaπto predsednik ne voli ustavni termin „ostavka” i preferira „skraÊewe mandata”?

O st a v k a i m a n e p o v o q a n p r i z v u k , a v a n r e d n i izbori podsetiÊe graane na to da nam je vlast lane objaπwavala da vanredni izbori nikako ne vaqaju u demokratskom druπtvu... Ali ni po jada da je samo Tanjug posluπao direktivu da predsednik nije podneo ostavku veÊ je samo skratio mandat, uËinili su to i drugi mediji. Radio-televizija Srbije je barem prenela izjavu Aleksandra VuËiÊa da Ustav ne poznaje „skraÊivawe mandata”, ali neki mediji nisu uËinili ni toliko.

Mediji na taj naËin predsedniku postaju viπe od partnera: postaju wegovi sauËesnici u obmawivawu graana. Ta vrsta ciniËne drskosti qudi na vlasti isplati se samo onda kada graani podsvesno æele da budu prevareni. Vlast upravo na to raËuna: na glasove biraËa koji su 2008. godine æeleli da veruju da su Kosovo i Evropa odvojeni koloseci, da je moguÊe i jedno i drugo, i jare i pare, da Êe sve na kraju dobro ispasti i da Êe biraËi Ëista srca jednog dana ispraπiti politiËare prqavih ruku. Ali tek kad sve bude gotovo, a svi neËasni poslovi obavqeni.

Nezavisne, 6.4.2012.

QIQANA SMAJLOVI∆

Podvukla i skratila - Iskra) (P

27

„Pokvareno druπtvo” TadiÊeve Srbije i Milove Crne Gore

LAÆNI LEVI»ARI U SLUÆBI ZAPADNOG KAPITALIZMA Pojam danaπwe qevice je licemjerna prevara koj u na mjeÊu zapadni svij et, samozvana „meunarodna zajednica” i rokfelerovskorotπildovska maπinerija za eksploataciju poπtenog rada, za nametawe falπ demokratije kao sredstva za pqaËku svijeta putem berzanskih muÊki i megabanaka. Naime, tvrdi desniËari se predstavqaju kao qeviËari zamagqujuÊi vidik sredwem staleæu, radnicima i seqacima. Ako se pogleda Evropski parlament, vidi se da su u grupi socijalistiËkih partija sve derikoæe radniËke klase. Sve laæwaci. Tu i tamo se pojavi neπto nalik socijaldemokratiji, koja nije qevica, veÊ samo socijalni izraz kapitalizma, dakle desnice ili, u najboqem sluËaju, desnog centra, poπto oni koji rade nisu i vlasnici sredstava rada, veÊ samo orue za proizvodw u kapitala za savremene robovlasnike koji odreuju pravila igre.

U rijetkim socijalno odgovornim kapitalistiËkim zemqama, kao πto su ©vedska ili Norveπka (odbija da ue u EU koja nema alternativu za naπe politikuse, bez alternative i mozga) adekvatnom zdravstvenom zaπtitom, obrazovawem i pravom svih graana na pristojan stambeni prostor, zaposlewem velike veÊine radne snage, znaËajnim programima vlade za pomoÊ nezaposlenima i siromaπnima, stvaraju se uslovi da u træiπnoj privredi kapitalizam bude „human”, u ciqu obezbjeewa politiËke podrπke sistemu koji, za uzvrat, ne smije da se mijeπa mnogo s træiπnim snagama da se ne bi izgubile koristi koje se izvlaËe kroz efikasnost kapitalizma radi profita svjetskih magnata.

U tom prevarantskom politiËkom miqeu Zapada mogli su postati Ëlanovi evropske qevice Boris TadiÊ i Milo –ukanoviÊ. Bilo bi dobro da objasne po Ëemu su oni qeviËari, ako zastupaju politiku liberal kapitalizma, odnosno divqeg kapitalizma? Od kada neko ko spada u prvih dvadeset bogataπa, meu politiËarima u svijetu, prema londonskom Indipendentu (a treba mu vjerovati, jer su Englezi najboqi πpijuni na Balkanu u zadwih dvjesta godina) m oæe biti qeviËar? (–ukanoviÊ - pr. Iskre) Posebno πto wegovo bogatstvo nije transparentno, kao πto jeste, recimo, jednog Bila Gejtsa.

Da li je qevica ona koja stvara uslove da qudi rade na zemqi i u fabrikama, u svom vlasniπtvu, ili je qevica ova Borisova i Milova prevara u kojoj naπa djeca postaju robovi na naπoj zemqi i u naπim fabrikama koje se daju u bescijewe stranim derikoæama, radi odræawa na vlasti ove dvojice « mangupa u naπim redovima”. ©ta je to socijalistiËko kod ove dvojice? Sat od preko 100.000 evra kod xemperaπa ili vile na Dediwu onoga za kog a « „ nema al te rna tive ” e vro psko j

28

podrπci wemu i wegovim partijskim tajkunima, do juËe gologuzanima? Nema kod wih ni «„s” od soci jaldemokratije, a kamo li socijalizma. Nema kod wih ni kapitalizma. Oni su pretvorili Srbiju i Crnu Goru u svoje ranËeve na kojima su oni πerifi koji mogu da nam rade πto i dokle hoÊe, pod u sl o v o m d a i z v r π a v a j u n a l o g e V a π i n g t o n a i Brisela. ©to je najgore, ovi politiËki klovnovi su nas uveli u pokvareno druπtvo, jer «„najoËitiji znak da je jedno druπtvo pokvareno i da propada, kaæe Boæidar KneæeviÊ, filozof istorije (18621905) - jeste taj da onda sve plemenito postaje smijeπno: pravda i qubav, patriotizam i humanost, vjernost i Ëistota, milosre i iskrenost”.

A sjetimo se da Rimsko carstvo nije propa lo zbog snage varvara, veÊ zato πto je postalo pok vareno, dekadentno druπtvo, time oslabilo iznutra, a onda je i povjetarac mogao da ga sruπi.

U nas se pojavio, najzad, i poneki povje tarac: Vawa ∆aloviÊ i Dveri. Vaqda Êe do jeseni da oduvaju liπÊe i pokvarewake. Posebno ove naπe Kaligule. I wihove kowe u parlamentu.

AUTOR je bivπi generalni konzul SRJ u Bariju) (A DAN 5.4.2012.

P o d v u k l a (P - Iskra) <dan.co.me>

Samozvanu albansku armiju na Kosovu naoruæavao dræavni vrh Srbije!

Veleprodajom do veleizdaje VodeÊe liËnosti iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, ali i druge liËnosti iz dræavnog vrha, odgovorne su za dugogodiπwi πverc naoruæawa i vojne opreme, za korupciju i pqaËku, prevaru i laæna prikazivawa saradwe sa stranim partnerima, a uz pomoÊ najodgovornijih qudi iz dræavnog vrha i Ministarstva odbrane, Ëime su direktno naneli ogromnu materijalnu i nematerijalnu πtetu koja je procewena na nekoliko desetina miliona dolara! NajveÊi deo sredstva, naoruæawa i vojne opreme, Ëija je prodaja odobrena poverqivim aktima Ministarstva odbrane, kriminalnim kanalima zavrπio je u rukama albanske armije na Kosovu! Istraæivawe Tabloidovog vojnog analitiËara, potkrepqeno autentiËnim dokumentima, wihovim datumima, brojevima i πiframa, obuhvatilo je glavninu ove organizovane veleizdaje, koja nesmetano funkcioniπe viπe od sedam godina...

Tabloid, 8.4.2012.

pukovnik Milan JovanoviÊ

Iskra 1. maj 2012.

Revizionizam u savremenenoj srpskoj kwiæevnosti (161)

NIKOLA MORAV»EVI∆: BE»U NA VERU Nikola MoravËeviÊ, autor nekoliko istorijskih romana (vidi Iskru od februara 1999, maja 2008 i marta 2012), objavio je nedavno roman BeËu na veru.

Glavna tema romana je poloæaj srpskog naroda tri stotine godina posle bitke na Kosovu. Tokom prethodnih godina Srbi su koristili trvewa dveju sila - Otomanske imperije i Austro-ugarske. Ove sile su bile s vremena na vreme u ratnom stawu. U pokuπaju da osvoje sve viπe evropske teritorije, Turci su napredovali, Ëak su i opsednuli BeË, ali su ih Austrijanci potisnuli nazad u Srbiju. Pri tome su Srbi bili na wihovoj strani, u nadi da Êe ih oni osloboditi od vekovne turske okupacije. Meutim, ratna sreÊa se opet okrenula u korist Turaka i Austrijanci su morali da se povlaËe, pa i mnogi Srbi sa wima. To je dovelo do Ëuvene Velike seobe Srba 1690. godine, kada se oko πezdeset hiqada Srba povuklo preko Save i Dunava pod vostvom patrijarha Arsenija ||| »arnojeviÊa. Ustvari, izbeglih Srba bilo je ukupno preko trista hiqada.(39). A to je, pak, dovelo do naseqavawa opustele srpske zemqe u Metohiji pomuslimawenim Arbanasima (27) - fatalna Ëiwenica koja se oseÊa tragiËno po Srbe i ovih dana.

Zbog opasnosti ponovnih turskih napada, Austrijanci su rado prihvatili pomoÊ Srba u odbrani ugarskih krajeva. Austrijski car Leopold izdao je nekoliko zvaniËnih Privilegija za Srbe, koji su to rado prihvatili i svojim vrlim ratniËkim osobinama pomogli Austrijancima da zaustave Turke, Ëak i da povrate neke krajeve u Srbiji. Meutim, te privilegije su bile samo slovo na papiru, jer su usluge Srbima poticale uglavnom u wihovoj pomoÊi u ratu, a ne od istinske naklonosti prema Srbima.

Arhiepiskop –akoviÊ, glavni saradnik patrijarha »arnojeviÊa, æali se: „I pored carskih privilegija, kojima nas namamiπe da ovde doemo, doËekani smo kao okuæeni oloπ koji treba potpuno rastrojiti...

Kako je moguÊe da niko u Ugarskoj ne poπtuje carsku reË?”(55) Otvoreno i prikriveno nipodaπtavawe Srba u Ugarskoj bilo je primetno Ëak i u vojnim jedinicama: „Ovo rasturawe Srba, da ne budu u veÊim etniËki Ëistim jedinicama predvoenim wihovim komandantima veoma je nepovoqno odjeknulo kod narodnih prvaka.”(69) Privilegije su vremenom gubile na snazi, a Ëesto i sasvim nestajale sa smawivawem turske opasnosti.

Glavni razlog tome je bila katoliËka namera da unijaÊewem ne samo dovedu Srbe na beznaËajan nivo veÊ i da odstrane „πizmatike” grËke veroispovesti, to jest pravoslavne Srbe, iz katoliËkog sveta i da proπire katoliËanstvo πto je moguÊe viπe. Kako kaæe caru Leopoldu biskup Koloni, Hrvat poreklom,

Iskra 1. maj 2012.

„Ciq opravdava sredstva... Kad uspeπno ovladate celim Balkanom, kao πto ste dosad uspeli u Ugarskoj, imaÊete prilika da svoja obeÊawa uskladite u kom god pogledu hoÊete.”(21) Ponekada su katolici u tome uspevali, a sa mawe uspeha kad su BeËu bili potrebni srpski vojnici. Kad bi opasnost od Turaka prolazila, prevrtqivi car Leopold popuπtao bi katoliËkim pritiscima. Patrijarh Arsenije i arhiepiskop Isaije –akoviÊ morali su, naæalost, da rade verujuÊi BeËu („BeËu na veru”), mada, istini na voqu, nisu ni imali izbor. Ova veËita borba za srpska prava u Ugarskoj obeskopojavala je Ëak i naoko neumornog borca patrijarha Arsenija: „Umoran sam, Isaija, od svih ovih pregawawa. Imam oseÊawe da se ova dræava u svemu s nama samo πegaËi, jer svako obeÊawe koje mukom i znojem na dvoru dobijemo, neko na nekom drugom mestu odmah odbaci ili poniπti.”(81) Patrijarh u oËajawu uzvikuje: ”Pa ovo je gore nego pod Turcima!

Nisu Ëekali malo po zakquËewu mira i veÊ se ustremquju na nas, kao da smo avoqi nakot!”(123) Izmeu ostalog, Arsenije je morao Ëesto da se seli, jer su mu mesta æivqewa kapriciozno mewana.

Nepovoqna situacija po Srbe najviπe se oseÊala u Ugarskoj, dok je u BeËu bila neπto povoqnija (najzad, Austrijanci su bili odgovorniji za oËuvawe carstva). Meutim, ni u BeËu nije uvek bilo dobro, kako Isaija veli: „Dok smo caru preko potrebni za borbu protiv Turaka, dvor nas u isto vreme koristi i kao protivteæu æeqama ugarske vlastele i graanstva za veÊom autonomijom. A da se ne bi suviπe zavadili s wima, oni kao po dogovoru nama izdaju privilegije a wima dopuπtaju da ih ne poπtuju.

To je beËka varijanta latinske izreke `Zavadi pa vladaj`, i u tome je Leopold veoma prevejan.”(81) Naæalost, ni od Rusa Srbi nisu dobili znaËajnu podrπku, jer je car Pater Veliki bio zauzet drugim problemima.

O samom patrijarhu Arseniju MoravËeviÊ se veoma povoqno izraæava: „Objektivni istorijski sud bi moæda pomenuo da nije bio izuzetno uËen i da je kao Crnogorac bio pomalo i sujetan u privræenosti svom poloæaju i vlasti, jer je pred smrt zaæeleo da od cara dobije nasledan grb i titulu `kneza od Arbanije`.

Moæda bi mu negde bilo zamereno i to πto je joπ Stojan NovakoviÊ pomenuo da se odluËio za selidbu u Austrougarsku‘ BeËu na veru, bez ikakvog poznavawa organizacije tadaπweg Habzburπkog carstva. Ali je daleko vaænije da je po dolasku u Panoniju na bezbroj primera u novoj i uglavnom netrpeqivoj sredini, danonoÊno na delu pokazivao svoju mudrost i hrabrost u zaπtiti narodnih interesa i da je u fanatiËnoj odanosti veri i narodu uvek ostao dosledan, uporan ali i svetaËki miran.”(159)

29

+ RANKO DAVIDOVI∆ - `VAVJEK` U Torontu, Kanada, umro je 8. aprila 2012. naπ drug i poznati srpski dobrovoqac Ranko DavidoviÊ - „Vavjek” od posledica πloga koji ga je zadesio pre 14 godina.

Ranko je roen u Derventi, Bosna, 25. juna 1925. od oca Stojana i majke Jovane. Osnovnu i sredwu πkolu zavrπio je u Bawa Luci. Tu se upoznao i sa idejama JNP Zbora i postao Ëlan omladinske organizacije „Beli orlovi”. Posle kratkog Aprilskog rata 1945. i okupacije Kraqevine Jugoslavije, a poπto su Bosnom zavladali ustaπi, Ranko se sa drugim naπim omladincima sklawa u NediÊevu Srbiju. Posle komunistiËkog ustanka i formirawa dobrovoqaca, koji su im se suprotstavili, stupa septembra 1941. u Drugi dobrovoqaËki odred Marisava PetroviÊa, a u Ëetu Ëuvenog borca Jove Kraguqca. U jesen 1943. „Vavjek” prelazi u 2. bataqon Petog puka SDK, gde se sa svojim nerazdvojnim `dvojnikom` „Zevzekom”, istiËu svojim junaπtvom u borbama na Jastrepcu.

Poπto je general NediÊ poËetkom 1944. uputio 2. bataqon u pomoÊ Ëetnicima vojvode Pavla –uriπiÊa, Ranko se istiËe svojom odvaænoπÊu u æestokim okrπajima sa komunistima u Raπkoj, kod Prijepoqa, Ruda, Priboja i na Mojkovcu. U tim teπkim borbama Ranko je unapreen u Ëin vodnika, a sam bataqon pretrpeo teπke gubitke, tako da se

Nikola MoravËeviÊ...

MoravËeviÊ daqe zakquËuje: „Novoprispeli srpski æivaq u austrougarskom carstvu nije na kraju dobio nikakve konkretne koristi, jer wegov dolazak u Panoniju i daqe nije ni u kom pogledu podræan od bilo koje pravne institucije Kraqevine Ugarske. Po wima, car je po ugarskom zakonu jedino mogao da Srbima izda privilegije posle konsultacije sa ugarskom Dijetom i wenog odobrewa te namere. A bez toga seoba Srba‘ BeËu na veru’ trajno je ostala u domenu narodne uzreËice `obeÊawe ludom radovawe`.”(194) Kao i u drugim romanima, MoravËeviÊ se oslawao na istorijska dokumenta, koja naπiroko navodi, ali upotrebqava ta dokumenta veπtim fabulirawem, tako da se roman lako Ëita i sa velikom radoznaloπÊu. On je takoe ubacio i priËu o jednoj srpskoj porodici i wenim naporima da se snau u teπkoj situaciji, u Ëemu su i uspeli i tako omoguÊili Srbima da opstanu u ovom kraju, kako onda tako do danaπwih dana.

Vasa MihailoviÊ ---------------------------------Nikola MoravËeviÊ, BeËu na veru (Beograd: Arhipelag, 2010), 202 str. Brojevi stranica citata naznaËeni su u tekstu.

30

u Srbiju vratio sa jedva 350 boraca. Po napuπtawu Srbije oktobra 1944, Ranko se istiËe svojom hrabroπÊu u zavrπnim borbama u Sloveniji. Posle povlaËewa u Italiju, Ranko je sa dobrovoqcima i drugim nacionalnim snagama, stanovnik naπih zajedniËkih logora u Forliju i Eboliju, da u proleÊe 1947, posle savezniËkog mira sa Italijom i preseqavawa svih jugoslovenskih nacionalnih snaga, iz Italije u NemaËku, tu dobio status `raseqenog lica`.

Sa velikim brojem drugih bivπih dobrovoqaca, Ranko odlazi iz NemaËke na rad u Britaniju i postaje rudar u Jorkπiru, gde sreÊe i plavu Litvanku, Elviru i sa wom stupa u brak. Uskoro potom supruænici DavidoviÊ emigriraju u Kanadu.

Ranko je oduvek æeleo da studira veterinu. To mu je omoguÊila supruga Elvira. Jer dok ona radi i izdræava porodicu, Ranko vredno studira i doktorira veterinu, te postaje uspeπan i traæen veterinar. U braku im se raaju Êerke, Vida i Valeri.

Na radost Ranka i Elvire, kasnije ih i udata kÊi Valeri nagrauje sa dve unuke. Predan vernik SPC, Ranko postaje ugledan Ëlan crkve Sv. Save i wene uprave u Torontu. Uvek popularan meu drugovima bivπim dobrovoqcima, Ranko kumuje Milanu i Duπku Bilbiji, Duπku ∆elperu, Omiqku PopadiÊu i drugima. »ak i kasnije, kao teæak invalid posle moædanog udara, redovan je uËesnik na svim dobrovoqaËkim priredbama, pomenima i slavama.

Na slavama svojom srdaËnoπÊu, stalno prisutnim osmehom i vedrinom razgaquje prisutne.

VeËerwe opelo u crkvi Sv. Save obavqeno je 10. aprila. Sluæio je protojerej o. Mihailo Doder. Na jektenija je odgovaro crkveni hor pod upravom Jovana LukiÊa. Sutra dan, 11. aprila, obavqeni su opelo i sahrana. Sluæili su otac Vasilije TomiÊ i prota Doder, koji se na kraju opela oprostio od svoga parohijana Ranka, koji je viπe od Ëetvrtinu veka verno sluæio Bogu, crkvi i srpskom narodu. Nad kovËegom, prekrivenim zastavom Srpskih dobrovoqaca i vencem drugova, govorio je Rankov ratni drug Bora DragaπeviÊ. seÊajuÊi se zajedniËkih borbi protiv komunista i wihovog velikog prijateqstva u Kanadi. Na kaju se od Ranka oprostio i wegov liËni prijateq Miro MiketiÊ. Sa suzama u oËima govorio je o wihovim zajedniËkim sportskim podvizima, dok je Ranko bio u dobrom zdravqu, kao i o kasnijim susretima sa teπko obolelim prijateqem. Ranko je sahrawem na Jork grobqu u istoimenom predgrau severnog Toronta.

Naπem dragom drugu Ranku DavidoviÊu `Vavjeku` slava i hvala. Molimo se Gospodu da mu podari veËan æivot u neprolaznom Carstvu Hrista Spasiteqa! Wegovoj supruzi Elviri, wihovim Êerkama i unukama i ostalim srodnicima naπe duboko sauËepÊe.

D. B.

Iskra 1. maj 2012.

Zaπto Rusija uzmiËe na Balkanu

PRILOZI ISKRI SeÊajuÊi se uvek naπih ratnih borbi u kojim je Ranko DavidoviÊ `Vavjek` bio neobiËno hrabar - junak `bez mane i straha` Bora DragaπeviÊ K$ 50 U spomen dragih drugova, Milana Trubarca i Save JankoviÊa, da ih Gospod primi u Wegovo neprolazno kraqevstvo Marko i Rada Sunara $ 50 Za pokoj duπa protojereja-stravrofora Petra Radoπa i Save JankoviÊa otac Mateja i Cica MatejiÊ $ 50 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog i vrlog druga Savu JankoviÊa Andra MandiÊ $ 25 U spomen nedavno preminulih prijateqa joπ iz rane mladosti, koji Êe ostati uvek sa nama u naπim seÊawima, Katarine-KaÊe LazareviÊ i Save JankoviÊa, pisca, pesnika i slikara Stevan i Vera PiroÊanac $ 30 U spomen moga ratnog druga Ranka DavidoviÊa - `Vavjeka` Miodrag BrkiÊ K$ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. maj 2012.

Na jednogodiπwicu upokojewa, neumornom piscu i drugu barjaktaru naπe borbe, Borivoju M. KarapanxiÊu neka mu je miran pokoj, naπa topla blagodarnost i veËan pomen. Slava mu!

Milenko RadojeviÊ $ 50 Umesto voπtanica na grobove Vere i Rajka –ureviÊa, Boπka BorojeviÊa, Duπka ∆osiÊa, Milenka Piperskog i Pere Radoπa. Perinim sestrama Sofiji i Kosovki - moje sauËeπÊe Vera PopadiÊ K$ 50 Za pkoj duπe svih upokojenih drugova i drurarica Nedeqko KodiÊ £ 20 Umesto cveÊa na grob moga dragog kuma i druga iz Bawa Luke Ranka DavidoviÊa - `Vavjeka` Milan Bilbija K$ 100 Umesto voπtanice na grob mog dobrog druga Ranka DavidoviÊa `Vavjeka` Vera PopadiÊ K$ 50 Napustio nas je neustraπivi borac - dobrovoqac Ranko DavidoviÊ `Vavjek`. VeËna mu pamjat!

Danica Pavlica K$ 50

U pravoslavnom hramu Skopqa dogodilo se Ëudo U pravoslavnom hramu Makedonije dogodilo se Ëudo. Stotine vernika su bili svedoci toga kako su se stare i potamnele ikone same oËistile i wihova pozlata postala sjajnija. „To je pravo Ëudo! Sve je poËelo juËe u centralnom delu ikonostasa i nastavqa se joπ uvek”, - rekao je sveπtenik crkve Svetog Dimitrija DimËo Malinov. Ikonostas je poËeo da blista, kaæe on, i da dobija jarke boje, kao da ih neko Ëisti. Pozlata je poËela da crveni, a zatim da dobija sjajnu zlatnu nijansu, prenose mediji. „Sami moæete da se uverite, kako se ikone Ëiste, odozgo nadole, pred vaπim oËima”, - rekao je Malinov novinarima, koji su senzaciju potvrdili fotografijama.

11.4.2012,

Sajt:<serbian.ruvr.ru>

Zapad je apsolutno dominanatan na Balkanu. Srbija je stoga u oËajnom poloæaju.

Kao vojna snaga, dominantan je NATO, koji se πiri i otvara stalno nove baze na ovom prostoru.

Vrπi se nametawe novih vrednosti pravoslavnim hriπÊanima, potpuno suprotnim wihovom biÊu i tradiciji.

Srediπte Balkana je u ratovima 90tih oËiπÊeno od Srba. U tom antisrpskom projektu stvarane su nove dræave.

Srbi su planski iseqeni sa podruËja gde su vekovima æiveli, od Srpske Krajine, preko Hrvatske i velikog dela Bosne i Hercegovine, kao i sa Kosmeta. Preostali Srbi su minorne mawine, a uz to Srbija niπta ne Ëini da ih zaπtiti.

Stvorena je u tom antisrpskom projektu i nova - druga albanska dræava na Balkanu - Kosovo.

Ciq je da se preko Kosova poveæu Raπka oblast i Jug Srbije / Vrawska dolina.

Teritorija Juga Srbije - Vrawska dolina je πiroka svega 50 kilometara, a na woj æivi dve treÊine Albanaca.

Uz to, na teritoriji Srbije veÊina NVO organizacija deluje otvoreno antisrpski, uz podrπku vlasti!

Balkan se planski islamizuje narodi se islamizuju i to agresivnom politiËkom ideologijom.

To su najkarakteristiËnije promene geopolitiËke slike Balkana.

I u toj situaciji Rusija uzmiËe.

Zaπto? Zato πto im Balkan i Srbija nisu prioriteti. Tu su novi savez BRIK, novi projekat Evroazijska unija... Kao rusofil, tvrdim da ni Rusiju ova agresivna politika neÊe ostaviti mirnom.

Bæeæinski Rusiju proglaπava „crnom rupom”. Smatram da Rusiji nije u geostrateπkom interesu da se viπe ne bavi Balkanom. Jer Srbija Êe uÊi u NATO, ne moæe da se od tog ogromnog pritiska sama odbrani. Tu se ne slaæem sa Vladislavom JovanoviÊem da Srbija neÊe uÊi u NATO. Celokupna reforma vojske Srbije je tako napravqena i izvedena da Srbija ue u NATO. ©ta da se Ëini?

Pa ono isto πto radi i NATO! Neka Rusija gleda πta radi NATO - i to isto neka radi! general Radovan RadinoviÊ Sajt - In4s,

PAÆWA ONIMA KOJI ÆELE DA PRATE PISAWE ISKRE Oni koji æele da prate pisawe Iskre, a istu ne primaju πtampanu, mogu naÊi svaki wen broj, poËev od januara 2009. do danas, kao i drugu srodnu literaturu - Ëitati ih ili `preuzeti` (download) - na sajtu „Novo videlo” < http://www.novo-videlo.com>.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

DVERI - ODBILI NAS I TOMA I KO©TUNICA Dveri su meu prvima krenule u predizbornu kampawu, uverene da Êe nakon 6. maja biti najveÊe izborno politiËko iznenaewe. U razgovoru za "Vesti", jedan od vodeÊih qudi pokreta Boπko ObradoviÊ objaπwava zaπto izlaze sami na izbore, πta nude i s kojim partijama bi mogli da razgovaraju o buduÊoj vladi.

Na Ëemu bazirate toliku samouverenost da sami moæete preÊi cenzus, i to kao nov politiËki pokret?

- Mi nismo pokazali pretencioznost, veÊ smo, smatrajuÊi da je doπao sudbonosni trenutak za Srbiju, pre svega zbog Kosova, pozvali Ëetiri vodeÊe opozicione patriotske stranke na zajedniËki front protiv reæima Borisa TadiÊa.

SNS-u, DSS-u, SRS-u i NS-u predloæili smo da se prekinu pre govori sa EU i πiptarskim reæi mom, da se okrenemo Ruskoj Federaciji, prib liæimo integraciji sa Republikom Srpskom i zaustavimo separatistiËke tendencije u Sanxaku i u Vojvodini. Predloæili smo da se svi pismeno obaveæemo da posle izbora neÊemo stupiti u bilo kakvu koalicij u sa strankama vladajuÊeg reæima. Mislim da je to bio razlog πto nam na ovaj naπ poπten predlog nisu ni odgovorili.

HoÊete da kaæete da biste sutra mogli oËekivati zajedniËku vlast demokrata i napredwaka?

- Jasno je da su svi oni isti i da nema raz like izmeu vlasti i opozicije, te da su Srbiji potrebni novi qudi i nova politika. ©ta to novo Dveri nude?

- Pre svega, jednu novu politiËku gen eraciju koja zastupa novi narodni dogovor i Ëija je suπtina da je porodica na prvom mestu. Ovaj reæim je antiporodiËni, organizuje gej parade, naplaÊuje visoke daæbine na bebi opreme, omoguÊava besplatnu promenu pola, dok se Srbija izmeu dva popisa smawila za skoro 400.000 qudi. ©ta konkretno podrazumeva porodiËni model druπtva?

- T o z n a Ë i d a Ê e d r æ av a uv e k i n t er venisati u korist porodice. Recimo, u medijskoj sferi, oporezovali bi kao πund razne Farme, Velikog brata i taj novac ulagali u obrazovni program za decu. Dræava bi kaæwavala firme koje daju otkaz trudnicama. Oni koji otvaraju firmu u Kurπumliji, jer nije isto poslovati u

Beogradu i u siromaπnom delu Srbije, bili bi osloboeni poreza na jedan period. Ako se samohrana majka prijavi za posao, ona bi imala prednost u zapoπqavawu, naravno ukoliko ispuwava ostale traæene kvalifikacije. Sve bi, dakle, bilo po meri porodiËnog druπtva.

Da li ste spremni i da hapsite qude za koje kaæete da su upropastili Srbiju?

- Ne da smo spremni veÊ smo izaπli sa Ëetiri mere bez kojih nema zaustavqawa propasti Srbije. Prva je donoπewe zakona o poreklu imovine od 1989. do danas. To znaËi da bi svi oni koji su stekli imovinu zloupotrebom sluæbenog poloæaja i lopovlukom morali da odgovaraju, a imovina za koju ne mogu da dokaæu poreklo bila bi im oduzeta. Zatim sledi revizi ja pqaËkaπke privatizacije, ali ne samo weno poniπtavawe, veÊ i odgovornost pojedinaca za to. Tu je i dodatno opor ezivawe stranih banaka, a Ëetvrta mera je vraÊawe carina na uvoznu robu kako bi se poveÊala domaÊa proizvodwa koju sada uniπtava moÊni uvozniËki lobi.

Zaπto na izbornoj listi Dveri neÊe biti javnih liËnosti koje su vas podræale?

- U utorak Êemo predstaviti imena srpske intelektualne elite i drugih javnih liËnosti koje nas podræavaju. Tu su Kosta »avoπki, Smiqa Avramov, Mila AleËkoviÊ, Milo Lompar, Qubomir ProtiÊ, Dobrica EriÊ, Milutin ©oπkiÊ, Miodrag JovanoviÊ, Slobodan RaketiÊ... Mi smo im nudili da budu na izbornoj listi, ali su oni insistirali, na prvom mestu akademik »avoπki, da kao autoriteti u godinama podræe jednu novu politiËku generaci ju kojoj treba prepustiti direktan politiËki angaæman.

Ako uete u parlament, ko su vam sagovornici, a s kim ne bi pravili savezniπtvo ni u kom sluËaju?

- Sa partijama sadaπweg reæima svakako ne, a sa partijama patriotske opozicije moæemo da se dogovorimo o vladi nacionalnog jedinstva na temequ porodiËnog modela druπtva i novog narodnog dogovora. Ako toga nema, mi ostajemo opozicija.

Vesti, 16.3.2012.

J. ArsenoviÊ Podvukla - Iskra) (P