iskra1209

God. LXIV

Broj 1209

Birmingham, 1. februar 2012.

о адићу, барикаде на осову су непотребне

А А У O А У – О О !

“ арикаде!“ – чудна је то реч. Уопштено, везана је за ванредна стања – побуне, пучеве, немире… У српској верзији није све тако. а косовске рбе, то је света реч – сам симбол њиховoг опстанка и слободе; на барикадама је вредно и погинути! а оне владајуће у еограду и њихове прирепке, она је у најбољем случају незгодна реч – смета да се широко развију крила у правцу безалтернативних евро-интеграција. а међународну заједниоцу која се бави рбијом – то је страшна реч – због ње већ скоро пуне три године косовско се питање не можe ставити ad acta. ту апад и владјући рби нађоше заједнчки језик – барикаде треба уништити; адић је тај диктат претворио, за српске уши, у мање болан усклик – барикаде су непотребне. тео је рећи: на њима се не може борити за осово, док се у У може. ротивуречност открила истину

оследњи сусрета између орислава тефановића и Албанке дите ахири уродио је плодом те је постигнут договор о интегрисаним царинским испоставама између рбије и осова. оводом документа о томе, који је сапотписао и оверио, поред рба и Албанаца, оберт упер, представник У, пристигавши у рбију рећиће орко славодобитно: У том документу нема помена државности. оменута иптарка, ахири, је на то одговорила: рбија је признала независност осова. оме веровати? -ђа ахири, вероватно претпостављајући да ће доћи ово питање, цитира онда тачку 6 овог документа па каже да се она односи на интегрисани простор који је државно неутралан. ије прецизирала димензије тог простора, али јесте да је он подељен на два дела: према српској страни биће српски цариници и евентуално полиција; албански цариници и евентуално полиција биће на косовској страни. редставници У ће се наћи између, као посматрачи. лада осова, међутим, на првом сантиметру после неутралног простора, даје себи право да истакне натпис “ епублика осово“ са, наравно, грбом и заставом осова. та ће рбија урадити, изван неутралног простора – то је њена ствар. удећи по горњем, може се слободно претпоставити, да је орко тефановић, ставивши свој потпис на овај докуменат, чак и формално, мада неслужбено, признао независну државу осово, а пошто је још уговорено да ове испоставе почну да функционишу 26. децембра 2011. ово нам каже да је орков потпис извршног карактера за овај иначе

против уставни акт. адић је на тај начин заобишао не само владу већ и купштину, па је тако починио дуплу велеиздају – ем, што је признао независност осова, он је тај акт свесно сакрио од купштине. а не беше рба са северног осова и њихових барикада, који поводом тефановићеве ујдурме рекоше прихватамо тај договор само кад га ратификује купштина рбије – остала би и најшира јавност рбије у тоталном мраку поводом овог противуставног акта. то су државне службе рбије које су задужене за праћење и реаговање на повреде Устава рбије, остале неме, има се највероватније приписати адићу који је цео свој председнички ауторитет (“не може се против председника“) ставио иза ове велеиздаје, па би то, онда био и трећи његов велеиздајнички чин. ије заборавност…

орњи тефановићев акт (koji је наравно одобрио адић) могао би се једино бранити заборавношћу. Али ако је то у питању, онда би то био медицински случај. рећом по рбију, у смислу истине - није! ади се о свесном и намерном потискивању истине у заборав. ачно у складу са ројдом – нема случајног заборава! амерним заборавом се из свести изгоне у подсвест непожељни садржаји, а на место њих у свест долазе пожељни садржаји подсвести. онкретно, тефановић већ је једном раније потписао такође признање независности осова у корист иптара (дубоко свестан да је учинио зло по рбију) али је одмах ту грижу савести сакрио иза безалтернативних У интеграција – што је, по њему и адићу, несравњено већа срећа по рбију од изгубљeног осова. ад се то орково прво потписивање догодило? ије дуго време прошло од тада. вега неколико месеци. ећате се: био је то 16. септембар 2011; фор је хеликоптерима заобишао српске барикаде и у ·арињу и рњаку инсталирао тамо шиптарске царинике, полицију и У персонал. успоставивши на тај начин државну границу са рбијом, а тачно по орковом потпису неки дан пре тога, којим је царински “печат“ – изгубио “државни“ ( епублика осово - царина) а добио “неутрални“ назив “ осово – царина“. тачно се поновила иста ситуација као овом приликом. орко рече “неутралност“ је остварена. ста, госпођа ахири, рече и тада истину: рбија је признала независност осова.

Barikade u... здајом осова рбија “купује“ велику варку ошао је најзад и тај 9. децембар 2011. године. андидатски статус за улазак у У, рбија није добила. ије га додуше ни изгубила, већ како рекоше у У, само одложила до негде у фебруару ili martu 2012. о, наравно није ново условљавање, већ да би адић дословно испунио обавезе које произилазе из орковог споразума са ахиријевом. А тај споразум је зато временски темпиран тако да се његова брука – издаја осова – догоди свега неколико дана пре 9. децембра за који се припремало огромно заглушујуће славље, са обавезним испијањем шампањца, на рачун наравно већ банкротског буџета рбије, не само за врхушку већ и за ниже ешалоне власти и друге уз њу прирепке, као ук рашковић, на пример, а све то ради надјачавања косовске бруке. ошто је речени статус отпао, брука је пукла свом жестином. оред, дакле, шансе да се деветим децембром покрије издаја осова, шта су тадићевци стварно изгубили одлагањем кандидатског статуса. Одговор је прост – ништа! Ако је то тачно за владајуће рбе, колико ли је то “ништа“ тек умножено за оне невладајуће тј. српски народ. ·ер од добијања кандидатског статуса до стварног уласка у У, треба, у најбољу руку, чекати 5 до 6 година. онкретно, у српском случају то аутоматски значи - “најбољи случај“ се множи са два. а специјална “љубав“ адића према кандидатском статусу датира уназад бар 5 година. ада је У за озбиљне кандидате имала тзв. “предприступне фондове“, који су служили да би се земље-кандидати економски подигле на ниво У чланица. У новија времена, специјално после грчког финансијског фијаска, то је отпало, а на место њега уведено је једно ново условљавање: земље-кaндидати морају да докажу своју економску спремност да би ушле у У. ако се та “спремност“ мери задуженошћу код -а, ( рбија око $30 милијарде), то практично значи да ће рбија вечито чекати у предсобљу У. да није тих најновијих услова, српско про- У вођство, као да не види да га вропа буквално неће. ре неки дан, адић је, међутим, изјавом да упркос чињеници по којој вропа има својих “унутрашњих проблема“, он и даље стоји на У политици, уствари признао да је он свестан могућности да га вропа неће, па је онда остало изрекао по инерцији, јер “унутрашње проблеме“ вропе није желео мало дубље дa сагледа. ¾их је, изгледа, недавно најјасније објаснио председник ранцуске, икола аркози. оделио је државе вропе на оне које су “праве“ и оне које су – да тако кажем – “мање праве“. У има да се стара првенствено овим првим, док је за друге рекао да би требало да се само-организују уз неку можда помоћ У. рбија, тако, без сумње, по аркозијевом критеријуму, спада у другу категорију, а да и не говоримо о условлавању “економском спремношћу“ (из претходног параграфа) по коме је рбији већ предодређено да “вечито“ чека у “предсобљу У“. реведено на разумљивији језик, ове У ујдурме (варке) се буквално своде на истину – врoпа рбију za sada не жели у У. арикаде – у еограду!

Упркос стварног српског неформалног признања независности осова а У стварног одбијања рбије од себе, адић и даље чврсто стоји на позцији да се рбија никад неће

2

одрећи свог У настојања, док чујемо, као његов “ехо“ i slogan, ·еремића како узвикује да рбија никад неће признати независно осово. У погледу овог другог тј. ·еремићевог усклика, истинитост његову су сведочиле барикаде рба са севера осова. окле год су оне постојале, осово се није скидало са ударних вести у целом свету. начи, осово јесте нерешено питање. ез службеног, “де јуре“, признања независног осова од државе рбије, осово, упркос орковог неслужбеног, остаје увек нерешено питање, критично зависно од рбије. адић је својом изјавом да су барикаде непотребне уствари дезавујисао косовске рбе, а пошто, с друге стране, објективно. У рбију za dogledno vreme не жели, значи да је адић svestan rizika da Êe se barikade, za oËuvawe Kosova, neminovno uzdiÊi у еограду. Ово, међутим, није никаква спрдња или нека бомбастична реклама. ·едини начин да се заиста косовско питање још и даље држи неизвесним јесте ако се еогорад односно рбија - да тако кажем – “барикадно“ определи. ебитно је od koga Êe иницијатива потећи, мада би било идеално, da еограђани или рби, на то dou самоиницијативно. игурно је, међутим, само једно: ако тих иницијатива не буде – осово је, изгубљено за рбију и рбе. арикаде? а реч не сме да плаши. оготово, јер ове београдске неће бити као оне у ·арињу и рњаку. Оне су у београдској верзији чисто психолошког карактера. ећати се можда треба тзв. илошевићевог lex specialis-a. иљаде еограђана су сваке вечери ишле еоградом као у шетњу и урнебесно лупали у лонце, шерпе или већ у што год да су нашли да производи гужву и галаму. о је било правило сваке вечери неких можда три месеца, док и илошевићу није дозлогрдило, те и он попусти својим чувеним “лексом“. акве, сличне оним из илошевићевог времена, требало би да буду ововремене београдске барикаде, sa bitnom razlikom πto su one protiv MiloπeviÊa bile voene i inspirisane od CIA-treniranih i plaÊenih „Otporaπa” - ove savremene, da bi bile na dobrobit naroda i dræave Srbije - treba da predvode istinski patriotske snage i qudi. а, шерпе и лонци и све што прави нервну гужву и буку, требало би да се чују сваке вечери, пред страним амбасадама. А специјално, уз хорско скандирање хиљаде људи - осово је рбија. а разлику од илошевића који је попустио после три месеца, ови протести ће можда морати da traju и до три године. ·есте премного, али чињенице су такве да неке IZ SADRÆAJA Predsednik sunce ne odustaje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Ubrzawe istorije i taËka omega. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 O demokratiji uopπte i ovoj kod nas . . . . . . . . . . . . . . 7 Srpska diplomatija u ameriËkim depeπama. . . . . . . . .15 Zapadni zelenaπi u Srbiji. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Kako je CIA napravila Otpor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .20 Hajka na Putina i moÊ medija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 EU kao πtap i πargarepa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 O mrtvima samo istinu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. februar 2012.

PREDSEDNIK SUNCE NE ODUSTAJE OD SEBE Dil sa Merkelovom je dakle sledeÊi: Boris Êe vladati joπ tri meseca, a onda moæe da umre. Fer ponuda?

Poruka Borisu TadiÊu iz Brisela da se za kandidaturu javi za tri meseca - stvar jasna kao Dekalog sa Sinaja - toliko se u Beogradu πiroko tumaËi da verno svedoËi kako ovdaπwa elita ne razlikuje zlo od dobra, Ëak ni koliko Hotentoti.

Sve to pokazuje da, kad bi, nedajboæe, na Srbiju, recimo, bila baËena atomska bomba, treÊina wih bi rekla da je to sasvim dobra stvar, treÊina da je loπe πto nije baËena mnogo pre a treÊina da se to uopπte nije dogodilo. (Ukoliko cela ne bi stala meu pobijene, naravno, bila bi tu i Ëetvrta treÊina, ali koga briga πta ona misli kad je Ëetvrta.) S tom Ëarπijom se nadgorwavati na temu zaπto je deveti decembar bio rav dan za Srbiju, posao je propao u startu, i zato hajde da idemo drugim putem. Hajde dakle da vidimo ko su direktni dobitnici briselskog petka.

To je - idemo po veliËini - Angela Merkel, koja je, iako je samo malo pre mogla da oseti snagu evropske opozicije NemaËkoj, pokazala da ne postoji odluka u EU koja moæe da proe ako je Berlin protiv we, pa makar svi ostali bili za. SledeÊi dobitnik zove se Haπim TaËi, i sluπajte ga samo резултате, odnosno neko popuπtawe апада и А , od ових барикада не може се очекивати брзо. итање је онда: шта конкретно treba барикадама „izvuÊi” od Zapada? деално би било враћање осова на његов статус прокламован езолуцијом У 1244. Али хајде да будемо реалисти. то се евентуално може постићи, али београдске барикаде би биле неопходне сигурно више од 6 година. а би, дакле, остали у домену реалности, то значи да би се статус осова морао вратити bar на онај из јула ове године, кад су рби северног осова били саставни део републике рбије - док није постојала оркова државна граница између рбије и осова. ве у свему, jедно је сигурно: докле год тих протеста буде, осово никада стварно не може да буде независно. амо на два начина је могуће да осово буде стварно независно: да ови протести на дуже времена изостану, онда оно по инерцији стварно постаје независно, или да званична рбија службено прихвати ту чињеницу. У последњој, крајњој анализи, дакле, судбина осова зависи од еограда; ако он обмане, осово је за навек изгубљено. У прошлости, еоград је био тај који је сличне изазове први прихватао. адајмо се да ће ововремени еоград бити достојан следбеник својих предака. Ако би, уз то, председник адић – а пошто је изгледа и сам postao свестан potpunog kraha svoje „EU i Kosovo” politike - zauzeo tolerantan stav prema patriotskim „barikadama”, окајао bi delimiËno своје antisrpske grehe i ostavio moguÊnost da ga istorija zabeleæi bar nekim dobrom uËiwenim za Srbiju. . ¼отић

Iskra 1. februar 2012.

ovih dana koliko Êe likovati poπto je porukom TadiÊu iz Brisela dobio garancije kako Êe cela EU, pa i onaj wen deo koji nije priznao Kosovo, raditi na dræavnoj nezavisnosti wegovog zabrana.

Jer Srbiji iz EU nije reËeno da joπne moæe da postane kandidat zato πto je toliko bedna da viπe liËi na favelu sa evropske periferije nego na dræavu; ne zato πto u wenoj vladi ima viπe lopova nego πto ih je ikad bilo u Alkatrazu; ne zato πto joj je sloboda medija na nivou Radio-Jerevana iz najboqih dana - biÊe dovoqno da ona samo reπi stvar sa svojim najboqim susedom Kosovom i eto kandidature. A to opet znaËi da je EU sve resurse svojih uticaja, kad je reË o kandidaturi Srbije, stavila u sluæbu nezavisnog Kosova, tako da, kad bih bio Haπim TaËi, od petka se ne bih oseÊao kao uticajan Ëlan EU, veÊ kao wen najmlai sin.

Dobitnici su, na kraju, lopovi iz Borisove vlasti jer, da je Srbija u Briselu dobila Ëistu kandidaturu ili Ëisto „ne”, veÊu ponedeqak on bi morao da raspiπe izbore, a ovako je dobio evropski befel za joπ tri meseca akawa Srbije, πto ovim wegovim glodarima, koji se hrane Srbijom, znaËi joπ tri meseca tendera, joπ kvartal obrtawa dræavnog novca, koji, u nedostaku svakog drugog u Srbiji, nikad nije bilo lakπe pretoËiti u moÊi uticaj.

E sad, ako TadiÊ kaæe da odluka o odlagawu kandidature nije poraz, moje pitawe je kojoj se od ove tri optike pribliæio - onoj koja pripada M erkelov oj, i li T aËijevoj, ili lopovskoj. Moj odgovor je - sve tri. Jer on je ovo πto mu se dogaa birao koliko se bira i skok u septiËku jamu, iz koje se moæe izvuÊi pod tri uslova: da voqa Merkelove i daqe ostane neprikosnovena; da TaËi i daqe bude jednako zadovoqan i; da Borisovi lopovi i daqe rade kao gnezdo termita. ©TA TE MU»I, BRATE? Naravno, svako na wegovom mestu pitao bi se ima li pod tim uslovima ikakvog smisla izlaziti iz te rupe, ali on odavno nije Ëovek na svom mestu. Zato on ne odustaje od EU, kako je rekao u svom obraÊawu naciji u petak, koje je toliko bio zasnovano na realnosti i dobrim procenama situacije, da je taj govor odræao predsednik FK Beæanija svojim fudbalerima, i wega bi smenilo. Pored ostalog i zato πto je - na prvi pogled, niËim izazvan - toliko priËao o svojim æivotnim rizicima da bi ga svaki osredwi krimos iz kraja pitao: Ëime si ti to, brate, ucewen? ©ta te muËi kad kaæeπ da ne odustajeπ od EU ni po cenu æivota? Ko te tera da priËaπ kako isto tako nisi odustao ni od od Petog oktobra? ©ta te toliko pritiska da ispovedaπ kako te Sloba tako vaænog jurio da te smesti u bajbok na dvadeset godina? I πta ti ne da da bar ispriËaπ kako si tako hrabar tog Petog oktobra pobegao iz Beograda, pa Êu ti priznati da mi nikad neÊe biti jasno kako se tada stvar uopπte oposlila bez tebe?

Ali Boris - tip koj voli da πiri pozitivnu energiju kao neki new age trener nacije - mogao bi da

3

Predsednik sunce... zanemari da je odluka EU presuda wemu i da izdvoji i neki liËni dobitak iz we. Dakle, niko ga tri meseca neÊe zvati na izbore, niko mu neÊe ruπiti vladu, niko mu tri meseca neÊe dovoditi narod pod prozor. BiÊe to tri najsigurnija meseca wegove vlasti jer Êe ga i od opozicije i od naroda Ëuvati liËno Merkelova iz jednog veoma prostog razloga jer ga neÊe Ëuvati od sebe. BiÊe to dakle tri meseca Borisovih krvi, znoja i suza, koji Êe poËeti veÊ u ponedeqak. Posle wih biÊe toliko isceen da nisam viπe siguran ni da Êe naÊi snage da se uopπte pojavi na izborima. U tome bih potraæio i najdubqe motive iznenadne principijenosti Boæe –eliÊa, koji je podneo ostavku znajuÊi da ono πto Borisa za to vreme i posle wega Ëeka nije za Boæu da se onako bogat nervira viπe nego na tetkinom kauËu, a i æivot je samo jedan.

Zaπto bi se dakle Merkelova i druπtvo tako brzo rastajali sa Borisom kad posao nije obavqen, kad Albanci na Kosmetu joπ nisu savim zadovoqni i kad tamoπwi Srbi predstavqaju jedinu taËku na svetu odakle se NemaËka veÊ mesecima drsko podseÊa na najmraËnije strane svog prisustva na Balkanu. Kad sve to uradi, onda Boris m o æ e n a i z b o r e , n a k o j i m a Ê e m u za h v a l n a Merkelova pomoÊi. Doduπe, da sam na wenom mestu, dodao bih - ako ostane iπta Ëemu moæe da se pomogne. Dil je dakle sledeÊi: Boris Êe vladati joπ tri meseca, a onda moæe da umre. Fer ponuda?

On u svom govoru nije imao primedbi, pa zaπto bih se ja trpao.

Ta pozicija koja Borisu obezbeuje sigurnu vlast u naredna tri meseca plus vreme od raspisivawa izbora do izbora nove vlade i koja mu garantuje kraj na izborima, nalagaÊe veoma zanimqivo ponaπawe wegovih partnera u vladi. Naravno, ako je Angela rekla da se sledeÊa tri meseca ima raditi, a ne iÊi na izbore, ni Ivica ni Mlaa neÊe ruπiti CvetkoviÊev kabinet, πto veÊ dobrim delom obara wihovu cenu. Ali za to vreme - bistri su to momci - neÊe ni trenutak svoje politiËke buduÊnosti investirati u Ëoveka kome Êe u vestima, u vreme dok narod bude odluËivao za koga da glasa, tri meseca glavni junak biti „izdajnik” Borko, umesto da se Ëupa na –ilasu i Vuku.

Elem, Borisovu izbornu kampawu pojeπÊe wegovi daqi ustupci i pritisci na Kosovu, Ëime Êe on sasvim uspeπno Ëuvati sopstvenu glavu i sasvim neuspeπ no vl ast. I, naravno, kad u martu Merkelova otkrije taj Ëarπaf sa srpske vlade, Boris Êe videti da pored wega viπe ne leæe ni Mlaa ni Ivica, koji Êe tada veÊ biti negde daleko, dræeÊi sebe suviπe mladim i perspektivnim da bi sad umirali sa faraonom. ÆRTVUJ SE, NARODE! Odlukom u Briselu u velikoj opasnosti su kosovski Srbi, koji, ako ih pitate, i TaËijeve Albance i Kfor tretiraju kao prirodne nepogode, bez viπka emocija i uz svest da bi i oni radili isto to da su na drugoj strani. Kao svog istinskog neprijateqa oni tretiraju Borisa i wegovo druπtvo, i ne vidim da, sudeÊi po listi

4

uslova za martovsku kandidaturu, iko u Briselu i Berlinu misli drugaËije. Srbe na Kosovu na svoju duπu uzeo je Boris, i nema tu mnogo prostora ni za Borka, koga Êete pre videti kako se noÊu πeta sam po Harlemu nego πto Êe siÊi na Sever da priËa sa Srbima. Naravno, prostor za intervenciju ostavqen je DaËiÊevoj æandarmeriji, koja se veÊ u Ëetvrtak na Jariwu gurala sa Srbima oko barikada, o Ëemu su srpske novine verovatno izveπtavale na sportskim stranama, poπto ja nisam proËitao.

Doduπe, ne bih baπ tipovao da Êe æandarmi Ëistiti barikade, poπto je jasno da svaki srpski pandur ima viπe svesti o nacionalnom interesu od srp skog predsednika. Kako je i red.

Ne bih se posle poruke iz Brisela radovao ni da sam na mestu Tome NikoliÊa. Ono, da je Angela iz Brisela probola Borisa glogovim kocem, probola ga je, i Toma bi zbog toga morao da bude zadovoqan. Ali ko Êe da izdræi joπ tri meseca sa onako nemuπtim izjavama o Kosovu, bez obzira πto se Tomi nema πta zameriti za ponaπawe wegovih qudi na barikadama, i ko Êe joπ tri meseca izdræati sa izjavama o EU, kakve viπe ne daje ni Barozo jer ih dræi za glupe u ovako ozbiqnoj situaciji. Naravno, Toma je reπio da na tome izdræi i vaqda Êe izdræati, ali to neÊe biti obiËna tri meseca kao do sada. To Êe biti meseci kada Êe se Srbija polarizovati na Kosovu i Evropi, kada Êe Tomi trebati polarzovana Srbija da bi dobio izbore i kada sve ono na Ëemu bi je on rado polarizovao - od korupcije do socijale i ekonomije - neÊe piti vode. PiÊe je, rekoh, samo one stvari sa kojima je on na dijeti - EU i Kosovo - tako da nisam siguran koliko Êe SNS moÊi da profitira na Borisovom slomu ukoliko u hodu ne promeni strategiju.

Listu kolateralnih dobitnika od odluke iz Brisela otvaraju stranke sa najjasnijim stavom o Kosovu i EU, rekao bih Ëak ideoloπkim. ReË je pre svega o Koπtunici, koji se artikuliπe kao najjasniji na te dve teme, koje Êe u sledeÊe tri meseca na vrh gurnuti vrlo dinamiËan odnos na relaciji Brisel-Beograd-Priπtina. Tu je, naravno, i »eda JovanoviÊ, koji bi mogao da se na Borisov raËun lagano pribliæi onom procentu na kojem je precewen u istraæivawima.

Ali ta tri meseca koji nas Ëekaju æivaju u obradovaÊe samo one koji Êe moÊi da uæ uruπavawu Borisove vlade, bez obzira πto Êe to znaËiti joπ veÊe uruπavawe Srbije. A sve se moglo izbeÊi samo da je Boris u petak izaπao na televiziju i rekao samo dve proste reËenice. Prvu: Je.... vas Evropska unija! I drugu: Raspisujem izbore!

Istina, poginuo bi, ali bi Srbija sledeÊa tri meseca æivela, makar teπko, makar u kampawi, ali bi æivela, a i onaj svet na severu bi znao da im se viπe niπta ne moæe dogoditi. Ovako, Boris je izraËunao da se dovoqno dugo ærtvovao za Srbiju i da je sada red da mu Srbija vrati ærtvujuÊi se za wega. I to je danas wegova jedina kalkulacija. Sve drugo πto vam kaæu, slagali su vas. Dræava to je on.

Novi Standard 10.12.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Æeqko CvijanoviÊ

Iskra 1. februar 2012.

UBRZAWE ISTORIJE I TA»KA OMEGA Dogaaji u svetu smewuju se muwevitom brzinom; o stvarima o kojima su do juËe buncali samo jurodivi, sada se, kao da su sasvim normalne, piπe u novinama i priËa na televiziji. Odjednom, evroentuzijasti postaju evrooËajnici, a oni koji su do juËe maπtali o hiqadugodiπwem carstvu sreÊe samoreguliπuÊeg træiπta sada poËiwu da dosadaπwu ekonomiju proglaπavaju mrtvacem za koga nema vaskrsewa. Dolar i evro tonu u crnu rupu ekonomske krize, i izgleda da rupi nema dna. Na horizontu se promaqaju krvavi obrisi TreÊeg svetskog rata... MraËni gospodari iz senke, lihvarske wuπke kancer-kapitalizma sada se viπe ne kriju postavqaju svoje gaulajtere na vlast, ne pitajuÊi narode (pogledajmo Italiju i GrËku). Razni bilderberzi, trilateralci, Ëlanovi podzem nih loæa izlaze iz svojih rupa, i govore: „Dajte nama, koji smo vas dovde doveli, joπ vlasti, svetsku vlast, i dokazaÊemo vam da umemo da vas konaËno usreÊimo!” Kako je nedavno rekla ruska geopolitiËarka Olga »etverikova: „Stvar je u tome πto, izgleda, svetsko lihvarstvo ulazi u posledwu fazu svoje permanentne svetske revolucije, u kojoj planira da zavrπi koncentraciju u svojim rukama i nacionalnih bogatstava i vlasti nad ËoveËanstvom. Radi toga je neophodan svetski haos, sveopπti graanski rat, Ëija se æariπta sada prave u razliËitim delovima sveta (...) Totalna destabilizacija je potrebna da bi se svet primorao da dobrovoqno prihvati vlast nadnacionalnog „arbitra” koji Êe sve dovesti u red” („Geopolitika”, novembar 2011).

Ali, brzina, brzina je ono πto plaπi u svemu tome - b r z i n a r a z a r a w a sv e g a q u d s k o g , k o j a p o p ut nekakvog paklenog psa veÊ reæi u blizini naπih pragova i ogwiπta: „Tol`ko sam mali da me je strah Æivim sa`rawen kao u noÊi”, pevao je svojevremeno vidilac nirvaninog sveproædiruÊeg oka Vladislav PetkoviÊ Dis. Taj stih bi danas i ovde mogao da bude moto naπeg æivota. „SVE JE VELOCIFARSKI” A slutilo se odavno da je uskovitlavawe vremena neπto zlokobno. Faust je potpisujuÊi pakt sa Mefistom traæio da ga avo vodi ogromnom brzinom kroz svet Ëulnih zadovoqstava, i obeÊao da Êe svom sagovorniku sasvim dati duπu u onom trenutku za koji on, Ëovek, poæeli da nikad ne proe. Tvorac „Fausta”, Gete, zabrinuto je govorio: „Sve je velocifarski!” (od latinske reËi za brzinu „velocitas””). Moderna epoha je drugo ime za brzinu; voz je postao avion, avion je postao raketa; glas se ulio u mobilne telefone; kompjuteri veliËine zrna graπka nose znawa hiqadugodiπwih civilizacija...

Godine 1948, Danijel Alevi, u svom „Ogledu o ubrzawu istorije”, pisao je: „Jadna Zemqa, a bili smo sreÊni, u 18. veku, kad smo mogli da je izmeri-

Iskra 1. februar 2012.

mo, da je crtamo, da crtamo wenu faunu i wenu floru; jadna Zemqa, koliko smo bili oduπevqeni kad smo uspeli u 19. veku da je opaπemo talasima, oæivela je, treperila je, kao æivo biÊe, biÊe sa duπom! Jadno ËoveËanstvo, progawano despotskim vizijama, sa oruæjem koje je kovano da bi same vizije bile delotvornije!” Ili, kako bi rekao ruski mislilac A. N. Saveqev: „Savremeno druπtvo je proæeto oseÊawem krize jer istorija protiËe bræe nego πto deluju adaptivni mehanizmi Ëovekove psihe. Ako je sasvim nedavno, pre samo dvestatrista godina, istorijsko vreme teklo tako da je ogromna masa stanovniπtva okruæewe primala kao neπto nepromenqivo i zadato za sav æivot (...) savremenost je povezana sa muwevitim promenama, koje Ëesto prevazilaze sve πto se moæe zamisliti”. (Roen sam 1969; u mom detiwstvu „Komodor 64” je bio Ëudo - noutbuk na kojem kucam ovaj tekst Ëini seÊawe na „Komodor” sentimentalno smeπnim).

Pol Virilio, u svojoj „InformatiËkoj bom bi”, nemilosrdno je jasan: „Ubrzawe stvarnog vremena, ubrzawe koje se graniËi sa brzinom svetlosti, rasprπuje ne samo geofiziËki prostor, `prirodnu veliËinu` zemqine kugle, veÊ naroËito vaænost duæeg lokalnog vremenskog trajawa u regionima, u d r æ a v a m a , i k o d p o t p un o te r i to r i j a l i z o v a n i h drevnih naroda. Upravo je to LIVE,, stvarno vreme mondijalizacije, gde svetlost brzine istiskuje svetlost sunca i smewivawa dana i noÊi”. „ÆIVI BRZO, UMRI MLAD, BUDI LEP LE©” O Ëemu govorimo kad govorimo o ovoj brzin i ? P o s t o j i l i w e n a „ o n to l o g i j a ” , a n e s a m o „f enomenologija”? »ega se podsvesno plaπimo voeni tom brzinom, kao dete na sankama koje nezaustavqivo jure sa brda u dolinu, kada mu se Ëini da se nikad neÊe zaustaviti, osim nekim padom koji Êe ga teπko ozlediti?

U stvari, mi u ubrzawu istorije vidimo n e π to p r o ti v p r i r o d n o , d e m o n sk o . » o v e k n i j e stvoren da æivi na taj naËin: kao πto onaj koga udari struja umire zato πto wegov srËani miπiÊ pokuπava da treperi na frekvenciji strujnog toka (a to je nemoguÊe), tako i mi venemo i gasimo se zbog ritma æivqewa za koji nismo sazdani. U jutarwem molitvenom pravilu pravoslavnih hriπÊana na jednom mestu piπe: „SaËuvaj me, Boæe, od avolske brzopletosti”. Hristos je samo Judi rekao: „©to Ëiniπ, Ëini bræe” (Jn.13,27).

Da u brzini kao naËinu æivqewa ima neËeg smrtonosnog znao je i „buntovnik bez razloga” Xems Din: „æivi brzo, umri mlad, budi lep leπ”... Kao πto razne vrste otpada zagauju prostor, tako brzina zagauje vreme; zato se oseÊamo ovako prqavo i smoædeno gledajuÊi kako se svet normalne svakodnevice ruπi, i kako od nas neko otima porodicu, prijateqe, duge πetwe pored reke, Ëitawe dobrih

5

Ubrzawe istorije... kwiga, ono DanojliÊevo „O, gde si bela dangubice,/ da otputujem do Æagubice!” I kao πto u peπËanom satu pesak iz gorwe polovine protiËe bræe πto ga mawe ima, tako i mi slutimo da se ovakav svet kakvog znamo, avolski ubrzan, bliæi svojoj taËki omega, nekakvom, za nas nezamislivom kraju.

I zaista, 20. vek, vek najveÊeg progresa (ubrzawa istorije za koje se optimistiËki verovalo da Êe svima doneti sreÊu) imao je, po istraæivawima Ujediwenih nacija, sledeÊe ishode: uniπtena je polovina svetskih obradivih povrπina, 50 odsto svetskih πuma, 80 odsto paπwaka, 40 odsto povrπine Zemqe trpelo je zbog degeneracije tla, a uniπteno je 70 odsto morskih izvora ribe.

Tom Hartman, u predgovoru za svoju kwigu „Posledwi dani planete Zemqe”, kaæe: „U zadwih 24 sata uniπteno je viπe od 100.000 hektara tropskih πuma. Punih 13 miliona tona otrovnih hemikalija ispuπteno je u naπu æivotnu sredinu. Viπe od 45.000 qudi je umrlo od gladi, od kojih je 38.000 dece; viπe od 130 vrsta biqaka i æivotiwa izumrlo je delovawem Ëoveka.

I sve to u zadwih 24 sata”. Da i ne govorimo o Gulagu, Auπvicu i Hiroπimi, i stotinama miliona qudskih æivota nestalih u krvavim kovitlacima istorije 20. veka.

O d n e d a v n o , p o s l e zb i v a w a n a S e v e r u Afrike, dok se dogaaju pripreme za napad na Iran i dok Rusija tvrdi da Êe biti spremna za nuklearni napad Zapada, brzina kojom stremimo ka neËem nepopravqivo uæasnom kao da se utrostruËila.

OËito, racionalna tumaËewa (koja sve objaπwavaju, a nikog ni u πta ne uveravaju) o „krizi kapitalizma” nisu viπe d ovoqna da nam protumaËe stvarnost nestvarnih dogaaja kojima prisustvujemo.

SUMRAK ISTORIJE Tako dolazimo do proroËanstava. Drevnih, a kao da su sad pisana. Starac Pajsije Svetogorac, veliki grËki duhovnik ( upokojio se sredinom devedesetih godina proπlog veka ), rekao je: „Danas proroËanstva Ëitaπ kao novine - toliko je sve jasno”. A πta kaæu ta drevna, biblijska pro roËanstva?

1. BiÊe mnogi i uæasavajuÊi ratovi i glasovi o ratovima izmeu naroda i carstava ( Mt. 24, 67).

2. BiÊe nesreÊa: gladi, pomora, zemqotresa na raznim mestima, straπnih znamewa s nebesa (Mt. 24, 7-8).

3. Pravoslavni hriπÊani Êe biti goweni, ubijani i omrznuti od naroda sveta (Mt.24,9) - kad gledate sudbinu Srba i Rusa u 20. i 21. veku, zar vam to ne padne na pamet?

4. Zla dela, nemoral i greh umnoæiÊe se toliko da Êe qubav qudska ohladneti. Qudi Êe mrzeti jedni druge i biti spremni da jedni druge

6

izdaju (Mt. 24,12-13 ).

5. Svet Êe se, na kraju istorije, posle mnogih muka i ratova ujediniti pod vlaπÊu antihrista, posledweg laænog mesije nesreÊnog ËoveËanstva.

On Êe vladati iz Jerusalima ( Mt. 24,15-24 ).

6. Poπto Êe qudi biti nemoÊni da pobede zlo, sam Bog Êe svojim drugim dolaskom pobediti antihrista i okonËati istoriju, uvodeÊi u veËnost sve πto je veËnosti dostojno ( Mt. 24,3O-31 ).

U svom delu „Æetve Gospodwe”, pisanom pred smrt, srpski prorok vladika Nikolaj ovako je slikao naπe doba, Ëiji tvorci, po wemu, æele da stvore „Jedan svet, sa jednim predstavniπtvom, jednim jezikom, esperantom, jednom vojskom i poli c i j o m , j e dn i m k a le n d a r o m , s a u j e dn a Ë e n i m v a s p i t a w e m , uj e d n a Ë e n o m e t i k o m , u j e d n a Ë e n i m ureewem”: „Graani te eventualne Svetske uni verzalne dræave biÊe gori od graana rimske imperije, mnogo gori. M esto oglaπenog mira i spokojstva i bl agostawa, qudi Êe se oseÊati nespokojniji i nesreÊniji nego ikad. Kad nisu mogli urediti svoje male dræave na svoju sreÊu, kako Êe ti isti strasni qudi urediti sav svet? NastaÊe neredi, pobune i revolti na sve strane kugle zemaqske. Parlamenti Êe biti nemoÊni da to spreËe svojim beskrajnim prepirkama, uzajamnim optuæbama i toboæwim zakonima (...) traæiÊe qudi spasewa samo u politiËkim i druπtvenim prome n a m a . P r o b a Ê e p o n o v o s v e b i v πe p o li t i Ë k e eksperimente u istoriji sveta (...) najzad Êe, u sumraku istorije, doÊi diktator sveta (...) Ona Svetska dræava vodiÊe najogorËeniju bitku protiv Hrista i Crkve wegove. Jer, ujednaËiteqima qudi, naroda i vera, najviπe Êe smetati Hristos, NeujednaËiteq i NeujednaËivi”.

A Srbi i Rusi su, viπe od ostalih naroda, nespremni da se ravnaju po totalitarnim obrasci m a a n ti h r i s t a k o j e i m n a m e Ê e l i hv a r sk a ohlokratija novog poretka. I zato na wih ide zlo, k o r a Ë a u g v o zd e n i m Ë i zm a m a o d se d a m m i q a , uskovitlavajuÊi svet u ludi kovitlac. A uzrok te b r z i n e ? U „ O t k r o v e w u J o v a n o v o m ” , „ K w i zi apokalipse”, jasno stoji: „Teπko æiteqima zemqe i mora, jer sie k vama avo u jarosti velikoj, zna juÊi da malo vremena ima” (Otk. 12,12). I zato mu se æuri. I zato ubrzava istoriju.

Ali, to ne znaËi da Êe uspeti. Jer, kako je govorio vladika Nikolaj, lagano koraËa Hristos; i dodavao je: „Bogu nisu potrebne brze, nego trajne pobede”. Na nama je, kao i uvek, da budemo na Boæjoj strani; a Bog Êe, kako reËe patrijarh Pavle, pomoÊi - ako bude imao kome da pomogne. BoreÊi se protiv zla u sebi i svetu, a voleÊi pravdu i istinu, koji ma je izvor i uvir u Bogu qubavi, biÊemo kadri da na vreme „prikoËimo” i oslobodimo se „avolske brzopletosti”. Zato je Hristos i rekao: „Gledajte da se ne uplaπite!” (Mt.24,6) „PeËat”, br. 195 9.12.2011.

Vladimir DimitrijeviÊ

Iskra 1. februar 2012.

KOSTA »AVO©KI:

O DEMOKRATIJI UOP©TE I OVOJ KOD NAS KAD SE DEMOKRATIJA IZOPA»I U VLADAVINU OLO©A

Kod nas je demokratski poredak zdruæen sa svojevrsnom okupacijom i velikom pokvarenoπÊu i stranaka i qudi na vlasti U radijskoj emisiji Atlantis ultra, pod pokroviteqstvom Dveri, 27. novembra gostovao je akademik Kosta »avoπki i razgovarao sa novinarkom Biqanom –oroviÊ. Prenosimo neautorizovane delove iz ovoga razgovora o tiraniji i demokratiji, o medijima, o TadiÊu, Koπtunici... , o Srbima na Kosmetu, o vojvoanskoj autonomiji i Demokratskoj stranci, o predstojeÊim izborima O DEMOKRATIJI Joπ negde sedamdesete godine odluËio sam da napiπem jednu doktorsku tezu pod naslovom „MoguÊnosti slobode u demokratiji”. Ja sam se rukovodio Platonovom i Aristotelovom miπqu da je demokratija sporan oblik politiËkog poretka. Po samom Platonu ona je samo neπto ispred tiranije; tiranija je najgora. A i po Aristotelu je demokratija izopaËeni oblik vladavine. Onaj oblik vladavine u kojem veÊina naroda vlada u opπtem interesu, po wemu se naziva politeja, a onaj oblik politiËkog poretka u kojem veÊina vlada u vlastitom interesu a gazi mawinu, to je po wemu bila demokratija. Kasnije se koristio i izraz olhokratija, πto je vladavina zapravo oloπa. I nije Ëudo da su totalitarni reæimi tipa nacizma i faπizma nastavci demokratskog poretka. Hitler je na demokratski naËin doπao na vlast.

Nije, doduπe, imao apsolutnu veÊinu na izborima, nego samo relativnu, a onda je, uz pomoÊ jedne male stranke, napravio vladu koja je konstituisana i potom je ukinuo sve ostale stranke i ostao sam na politiËkoj sceni.

Otuda, demokratija zapravo danas nije najboqi oblik politiËkog poretka, nego je najmawe zlo. Dakle, ona je prihvatqiva utoliko πto od demokratije nema boqeg oblika politiËkog poretka, a ne zato πto je to savrπeni oblik politiËkog poretka. Po mom sudu, kako su to govorili Platon i Aristotel, najboqi politiËki poredak bila bi aristrokratija. Dakle, vl ad avina najum nijih i najpravednijih. Onih qudi koji su spoznali, kako to kaæe Platon, apsolutnu istinu i koji raspolaæu najveÊom vrlinom, pre svega moralnom, i mudroπÊu.

No, kako takvih qudi nema, ako ih je ikada bilo, ono πto nam je preostalo to je demokratija. I kako demokratija ima ozbiqnih slabosti, one se lako mogu zloupotrebiti i izopaËiti, ne samo u vladavinu oloπa nego u jedan novi totalitarizam i to je upravo ono πto se danas dogaa. Naime, u modernom vremenu, nestala je moguÊnost neposredne demokratije, jer su politiËke zajednice postale mnogobrojne. Recimo u Atini nije viπe bilo od

Iskra 1. februar 2012.

nekoliko desetina hiqada slobodnih graana. Tu se misli samo na muπkarce, pa su mogli graani da se skupqaju na Agori i bilo je potrebno recimo 6.000 crepova, tako se glasalo, da bi se neko podvrgnuo progonu iz Atine. To je bio veliki kvorum, 6.000 glasova. Druge odluke su se donosile sa mawe glasova. Meutim, danas dræave koje imaju samo nekoliko miliona stanovnika smatraju se malim, a ima dræava koje imaju i milijardu stanovnika, i kako su to masovna druπtva danaπwice, jedini posrednik izmeu obiËnog naroda s jedne, i vlasti s druge strane, su politiËke stranke . Dakle, one su nuæno zlo i utoliko πto su neizbeæne. Ali kao πto vidimo one dovod e do izopaËewa pol itiËkog poretka.

O DEMOKRATIJI U SRBIJI Po mom sudu, kad smo mi u pitawu, dobrim delom je do toga doveo i proporcionalni izborni sistem. Postoje dva izborna sistema: jedan je tzv. veÊinski a drugi je proporcionalni. VeÊinski je kad se cela zemqa podeli na onoliko izbornih okruga koliko se bira poslanika. To bi u Srbiji bilo 250 sa Kosovom i Metohijom, a proporcionalni je kad je cela dræava jedna izborna jedinica, pa srazmerno broju dobijenih glasova, odreuje se i broj poslanika, s tim πto se obiËno odreuje neki cenzus, kod nas je pet odsto. Kad imate ovaj drugi izborni sistem, onda se nikada ne moæe dogoditi da jedna stranka osvoji apsolutnu veÊinu i sama napravi vladu za koju bi iskquËivo ona odgovarala, nego se prave koalicione vlade, i tada je jedan preÊutni sporazum da niko nikoga ne dira a da se svima omoguÊava da otimaju i kradu. I to je upravo πto se kod nas deπava. Dakle, svako gleda - kako je vlast relativno kratka, nema moguÊnosti da se dugo ostane na vlasti - da se onoliko snae, ukrade, uzme razne provizije itd. da bi se obezbedio za ceo æivot.

Kad smo mi u pitawu, mi smo pod svojevrsnom okupacijom. Dakle, strani Ëinioci gospodare ovom zemqom, oni odreuju ko Êe biti premijer, ko Êe biti ministar, ko Êe biti dræavni sekretar, a kad je u pitawu, recimo, BiH to je iπlo mnogo daqe. Tamo su odluËivali i ko uopπte moæe da se zaposli i da bude plaÊen iz dræavnog buxeta. I otuda kod nas, da bi se doπlo na vlast, mora Ëovek da postupa po nalogu stranaca i da bude wihov posluπnik.

Taj tip vlade je mnogo gori. Svojevremeno je Kant tvrdio da je i autoritarna vlada relativno dobra ili, ako niπta drugo, nacionalna je, jeste da je kraq autokrata, ali vlada bar u nacionalnom, odnosno u dræavnom interesu, a, kad ste vi tua produæena ruka i pouzdanik neke strane sile, onda v i n e v la d a t e u n a c i o n a l n o m i n a r o dn o m i dræavnom interesu, nego u interesu neke strane sile πto je mnogo gore. E, to se kod nas desilo.

Dakle, kod nas je demokratski poredak zdruæen sa

7

O demokratiji... svojevrsnom okupacijom i zdruæen je sa velikom unutraπwom pokvarenoπÊu kako stranaka, tako i samih qudi koji su na vlasti. I otuda se on veÊ izrodio u svojevrsni totalitarizam ili bar u poredak koji ima izrazitu totalitarnu crtu.

VO–STVO DS Joπ u Platonovoj „Dræavi” raspravqano je pitawe gde on kaæe da politiËki poretci ne nastaju sluËajno, iz hrasta recimo, nego iz qudskog karaktera i da svakom tipu politiËkog poretka odgovara odreeni tip qudskog karaktera.

Dakle, aristrokratiji odgovaraju, i na wenom vrhu su oni qudi koji su spoznali apsolutnu istinu i koji raspolaæu najviπom vrlinom. U timokratiji vladaju oni koji se Ëastoqubivi, u oligarhiji oni koji su koristoqubivi, a demokratija po wemu je kao neka πarena livada s raznobojnim cvetovima gde se mogu pojaviti sve vrste karaktera. Ono πto je bilo k arakteristiËno za nas to je da je neprestano opadala vrednost qudskih karaktera onih koji su vladali... Na neki naËin se to desilo i u okviru Demokratske stranke. Ja sam u jednom tekstu koji se nalazi sad na web-sajtu, gde sam govorio o stvarawu Demokratske stranke, pokazao kako je zapravo zapoËela ta korupcija. Negde aprila ili maja `90. godine, posle jednog sastanka Dragoqub MiÊunoviÊ , koji je tada bio predsednik glavnog odbora, meni je ponudio da me vozi kolima kuÊi. Kad sam uπao u kola iznenadio sam se, kola su bila potpuno nova, nisam Ëak znao ni koja je marka, video sam da su skupocena i on mi reËe da je „micubiπi”. Ja ga, naravno, upitam, jer smo zajedno radili u Institutu za filozofiju i druπtvenu teoriju, odakle mu pare da ta kola kupi, a on kaæe, nije ih kupio. -„Pa kako voziπ?” -„Pa, vozim ih na lizing”. -„A, koliko to koπta meseËno?”, a on kaæe, „Pa, eto, dali su mi kola, ali mi pare nisu traæili”. Ja zastanem onako, kao da sam priglup, pa rekoh: „Boæe, kako to, ne mogu da razumem. Ja znam kad se ue u radwu, pa se uzme samo vekna hleba, ipak mora da se plati pre nego πto se iz samoposluge izae.”

Tek sam kasnije shvatio da je neki ZeËeviÊ, koji je bio poslanik na izborima decembra `90. godine i neki biznismen, zapravo liËno wemu, a ne stranci, dao ta kola. Kasnije je dao jedan mnogo skupqi a da mu je ovaj za uzvrat, u ime stranke a ne u svoje, ponudio i dao poslaniËki mandat tako πto je na VraËaru, gde se najlakπe moæe dobiti na izborima, jer je narod bio ogorËen protiv komunista, on dobio taj poslaniËki mandat, pobedio je na izborima. I tako je to zapoËelo, a ja mislim da to danas ima ogromne razmere i da su zapravo skoro svi vodeÊi qudi ogrezli u korupciji i da imaju milione evra, ne dinara, na raËunima u stranim bankama, pre svega u ©vajcarskoj jer ©vajcarska joπ uvek Ëuva tajnost svojih komitenata sem kad su u pitawu graani SAD, tu su prinueni da zbog poreza te raËune otkriju, ali ne kad smo mi po sredi i π v a j c a r s k e b a n k e r a d o p r i hv a ta j u k o m i t e n t e odavde koji ulaæu milionske sume...

Demokratska stranka se toliko bila srozala da je u jednom trenutku wen potpredsednik bio

8

»edomir JovanoviÊ, za koga znamo ko je i kakav je i kojim je sklonostima on bio izloæen, i kao mlad a moæda i sada u ovim godinama, i po Ëemu je on poznat, a ne po politici i neËem drugom. Dakle, od Borislava PekiÊa do »edomira JovanoviÊa, to je bio strmoglav pad. I ne samo u tom sluËaju nego i u svim ostalim sluËajevima. Uzmite koje su sposob nosti jed noga Borisa Tadi Êa.. . Dakle, sa tim propadawem karaktera qudi i stvaraw em beskarakternog stranËkog vostva mi smo zapravo dovde doπli.

O BORISU TADI∆U Kada je reË o Borisu TadiÊu, mislim da Êe jednog dana stvar biti mnogo jasnija kada se pojave odgovarajuÊi medicinski izveπtaji.... No tu je neπto drugo po sredi. Ja zastupam stanoviπte antropoloπkog pesimizma i mislim da su vrlo retki qudi koji nisu skloni osvrtawu ka iskuπewima a i najveÊi broj qudi, pogotovu obiËnih qudi, iako bi tome mogli biti skloni nisu u prilici. Jer ne moæe jedan seqak, ili neki skroman Ëinovnik, ili zantalija da bude u velikim iskuπewima sem πto moæe da maltretira svoju æenu i maloletnu decu ili komπije... Ali, kad takav Ëovek doe do visokog poloæaja on moæe narodu i dræavi mnogo viπe da naudi... jer d e m o k r a t i j a n e o b e z b e  uj e d o v o q n u k o n tr o l u liËnosti koje su na vlasti, narod nije sposoban da ih kontroliπe, nego je potrebna podela vlasti i konkurencija, tako πto Êe i jedne i druge obuzdavati...

E, kod nas toga nema. I ja sam skoro baπ gledao u tv-emisiji ovoga iz Vikiliksa, i on je izrekao jednu moÊnu istinu, koja je doduπe nama bila poznata, ali nismo je tako jezgrovito formulisali. On kaæe da ono πto danas Ëini moÊ to je informacija. Onaj koji vlada informacijama taj ima moÊ i nije Ëudo da svaki onaj koji teæi totalitarnoj vlasti nastoji da uspostavi apsolutni monopol nad sredstvima javnog informisawa. E, ovi naπi su u tome uspeli.

O MEDIJIMA Ja se seÊam Slobod ana MiloπeviÊa, kojeg sam æestoko kritikovao, on je bio autoritaran tip, tu nema nikakve sumwe.

Meutim, u wegovo doba vi ste imali Studio B, koji je bio slobodan, imali ste B92, koji je takoe bio s l o b o d a n , v e Ê i n a p r o v i n c i j s k i h te l e v i z i j s k i h stanica je bila mawe-viπe slobodna, Ëak i kad su bile opπtinske ili gradske, a da ne govorimo da je tu bilo nekoliko dnevnih listova gde ste mogli da objavite i najoπtrije komentare povodom ovog ili onog poteza Slobodana MiloπeviÊa. E, vidite, danas toga nema. Nema ne televiziji, nijednoj u Beogradu, neπto je malo bilo na radiju... I nije Ëudo da novinari koji su inaËe, ja mislim, vrlo obaveπteni qudi, qudi koji veoma dobro rasuuju imaju veliku meru uzdræanosti jer su egzistenci jalno ugroæeni.... Naπe novinarstvo koje je, zbog svega toga, nisko palo, a to samo zbog toga da bi se i od novinara naËinili posluπni qudi ovog reæi ma.

Dakle, ovi elektronski mediji postali su glavni, skoro da se πtampa, ova papirna, ne Ëita ili se Ëita vrlo malo. Oni su pod straπnom kon trolom iz prostog razloga πto vi ne moæete imati

Iskra 1. februar 2012.

televizijski studio, raspodela frekvencija je stvar vlade iz prostog razloga πto je broj tih frekvencija ograniËen... Meutim, televizija je takav medij koji ne plasira samo laæi, nego selektivnu istinu. Dakle, oni probiraju πta Êe da kaæu.

Ja, recimo, pratim redovno CNN i BBC, i nikada nije bilo o zbivawaima na severu Kosova. Bilo je samo jednom, i to onog trenutka kada su bili povreeni neki pripadnici KFOR-a. Samo tada je bila vest... jer bi bilo nezgodno da ispada da stradaju Srbi. Da je kojim sluËajem to obrnuto, odmah bi bilo po nekoliko puta kao glavna vest koja ide prva u svakoj emisiji i ponavqa se sedamosam puta svakih pola sata. Dakle, taj odabir je ono πto je straπno. A neko ko vrπi taj odabir je neko ko zapravo usmerava paæwu i neπto prikriva ili otkriva. Kad sve proe, to je, naravno, kasno, onda se sve otkrije... Dakle, sve se moæe otkriti, ali sa velikim zakaπwewem i kad to nema nikakvog dejstva. Meutim, u aktuelnom trenutku kada je neπto prikriveno, kad se dræi u potaji a vrlo je vaæno za procenu poteza onih koji su na vlasti, onda je to dramatiËno pogubno.

KAKO JE STRANKA POSTALA ÆUTA ...©ta se dogodilo. Negde u septembru mesecu ja sam doËuo da su MiÊunoviÊ i Zoran –iniÊ reπili da nas izvedu na izbore iako to uopπte nije predmet rasprave na glavnom odboru stranke, a kamoli odluke... Ja sam tvrdio da za to nema nikakvih vaqanih razloga.

Onda je MiÊunoviÊ izaπao na govornicu i otprilike rekao, onako leæerno kako on to ume, da je wegova procena i da on to jemËi da Êe Demokratska stranka dobiti 50 od 250 mandata, a da se eventualno Ëak moæe dogoditi da dobije i 70 manadata. I, naravno, qudi su pohrlili misleÊi da Êe svi oni biti poslanici, da Êe polovina Ëlanova glavnog odbora uÊi u Skupπtinu, dobiti poslaniËke plate i tako daqe, i biti ugledni poslanici u svojim malim mestima i tako daqe. I on je, naravno, dobio veÊinu iako sam ja bio protiv toga. Izaemo mi na izbore, Sloba MiloπeviÊ je odneo vehementnu pobedu, dobio je preko dve treÊine, skoro tri Ëetvrtine poslanika, mogao je da mewa uslove kako je hteo. Vuk DraπkoviÊ je dobio 19, Demokratska stranka bednih sedam poslaniËkih mandata. Ja na sledeÊem sastanku Glavnog odbora, Ëak sam pripremio govor, kaæem da, eto, to je jedna sedmina od onoga πto je obeÊano i da je red da oni koji su nas obmanuli, a to su dakle bili pored ostalih i –iniÊ, kao πef izbornog πtaba, MiÊunoviÊ i joπ neki, da sve ne pomiwem, da podnesu ostavku jer jeste da je izlazak na izbore rizik, ali u politici se i za rzik odgovara. Oni su taj rizik preuzeli pa je red i da snose konsekvence. Meutim, oni porazgovaraju sa qudima, kao, eto, Kosta tu neπto zakera i tako daqe i sa priliËnom veÊinom se taj moj predlog odbije. Ja, naravno, nisam imao kud nego, ne samo da podnesem ostavku na Ëlanstvo u Glavnom odboru nego i izaem iz stranke jer sam video da sa tim qudima, koji nemaju elementarno oseÊawe odgovornosti za ono πto Ëine i za ono πto su obeÊali, viπe nema zajedniËkog rada. Ja sam tu stranku napustio. E vidite, a takvi qudi su ostali i, eto, sad imamo te

Iskra 1. februar 2012.

æute. Naæalost, ja sam uËestvovao u stvarawu te æute stranke...

O ATENTATU NA ZORANA –IN–I∆A ...Postoji tu nekoliko moguÊnosti: ovi spiskovi za hapπewe izgleda da su bili pripremqeni pre atentata jer skoro ne mogu da poverujem da je spisak od nekoliko hiqada qudi koji su uhapπeni mogao da tako brzo bude napravqen, odmah posle atentata? Nije iskquËeno da je to zapravo bio fingiran atentat i da je moæda u tome i sam –iniÊ uËestvovao da bi se stvorio izgovor za uvoewe vanrednog stawa. Meutim, nije iskquËeno da se u tako jednoj fingiranoj situaciji upleo i neko treÊi, po mom miπqewu, strani Ëinilac, to je onaj treÊi metak sa druge strane , koji je bio metak podkalibarskog oruæja. Dakle, to je metak koji predaje potpuno energiju na telo i kruæi spiralno i skupqa sve organe tako je on bio odmah mrtav, da je taj metak doπao iz snajpera nekog stranog Ëinioca i da je on zapravo usmrtio Zorana –iniÊa, a ne Zvezdan JovanoviÊ. Uostalom, –iniÊev telohraniteq i dan danas tvrdi da je Ëuo tri pucwa , a wemu se mora verovati jer je bio tu pored samog –iniÊa.

Zaπto je do toga doπlo? Zato πto je u jednom trenutku –iniÊ, to je ostalo zabeleæeno, rekao da se o sudbini Kosova neÊe odluËivati u Vaπingtonu, nego u Beogradu. I, kako strani gospodari ove zemqe viπe nisu mogli da od wega demokrate, kao πto to Ëine sa Koπtunicom, naprave nacionalistu, pa da ga tako lako izopπte kao πto su Ëinili sa K oπtunicom, jer je bilo malo vremena - nije iskquËeno da su oni reπili da ga likvidiraju i da je on ærtva zapravo jedne takve strane zavere.

Duπko MihajloviÊ, koji je tada bio ministar policije izjavio je, i to pri zdravom razumu, da se po wegovom sudu pravi atentatori nikada neÊe otkriti i da ta istina o atentatu nikada do kraja neÊe biti razotkrivena. Ovo πto je sud uËinio bez dovoqno dokaza je sramota.

O »ASNIM VLASTODR©CIMA Ja sam uvek smatrao da qudi koji su Ëasni moraju biti i odgovorni. Dakle, onaj ko je moralno ispravan mora tu svoju moralnu ispravnost uzdignuti i do oseÊawa odgovornosti i hteo-ne hteo mora da se bavi javnim poslovima, i mora da se izjaπwava. I, ukoliko je wegov poloæaj na toj hijerarhiji vrednosti viπi, utoliko je wegova odgovornost veÊa. No mnogi qudi tako ne rasuuju jer to πto Ëovek mnogo zna ne znaËi da ima mnogo hrabrosti, moæe biti i posledwa kukavica. I zato ja mislim da je to veoma blagotvorno, ali da to nije do kraja delotvorno.

Dakle, uzdati se samo u Ëasne qudi i wihovo oseÊawe odgovornosti za javne poslove i za opπte dobro, nije dovoqno. »ak se i sa qudima sredwih sposobnosti, moæe dosta postiÊi ukoliko postoji podela vlasti, slobodna javnost koja kontroliπe politiËke delatnike i meusobna konkurencija koja je potpuno ravnopravna, u smislu da svi oni koji uËestvuju u borbi za vlast imaju praktiËno jednake moguÊnosti da na vlast dou. A pod jednakim moguÊnostima podrazumevam jednak pristup elektronskim medijima i mawe viπe jednaka finansijska sredstva. Ukoliko se tako neπto uspostavi, onda se, naravno, moæe oËekivati ne da qudi koji

9

O demokratiji... su na vlasti budu boqi, nego da ih date okolnosti teraju da budu boqi. E vidite, toga, na æalost, nema.

O VOJISLAVU KO©TUNICI ...Ono πto je wegova ja bih rekao prividna slabost, to je πto on nije, kako bi se ovim savremenim jezikom reklo, πoumen... To je ono πto mu, zapravo, qudi zameraju jer qudi ne mogu wemu da zamere kada su u pitawu wegovi stavovi, pogotovu o Kosovu i Metohiji i tako daqe... »iwenica da wegovo lice i wegova pojava na televiziji ne izazivaju ono πto publika oËekuje od neke pevaËice. Ali to je zapravo ono πto se oËekuje od politiËara, i tako je to u Americi ili negde u Evropi, tako je to eto sve viπe i kod nas...

U tom pogledu Koπtunica je Ëovek starog kova.

O VOJVO–ANSKIM NADLEÆNOSTIMA Kad je u pitawu Ustavni sud, ja uopπte nemam povoqno miπqewe o sudijama koji taj Ustavni sud Ëine. »ak su ove sudije koje nisu bile izabrane traæile da se Ëetvoro sudija suspenduje u wihovim sluËajevima jer su na sporan naËin izabrane. Ja znam, jedan sudija je bio neki obiËan sluæbenik, pa je onda navrat-nanos imenovan, odnosno izabran za sudiju Viπeg upravnog suda i tamo bio samo tri meseca.

Dakle, nijedan predmet nije reπio da bi tog meseca veÊ kao viπi sudija bio izabran za sudiju Ustavnog suda. Ima, naravno, i drugih sluËajeva gde su bl iski roaci pojed inih vod eÊih qudi u Demokratskoj stranci izabrani za sudije.

No, kad je po sredi ovaj spor, on je vrlo vaæan. ReË je, dakle, o zakonu koji proπiruje, i to bitno, nadleænosti AP Vojvodine. Po mom sudu, u toj povorci, dakle oni koji su napravili Ustav iz 2006. godine imali su nameru da od Vojvodine i tada Kosova i Metohije naprave obiËnu regionalnu oblasnu samoupravu. Wihova nadleænost bi bila samo u trima oblastima i, po mom sudu, to je nadleænost koja se ne moæe proπirivati. Doduπe, u Ustavu postoji jedna odredba koja dopuπta da republika prenosi neπto od svojih nadleænosti na pokrajinu, ali, po mom sudu, postoje ograniËewa.

O n a n e m o æ e p r e n o si t i o n e b i t n e d r æ a v n e atribute kao, recimo, vojsku, diplomatiju i tako daqe, i ne moæe od Vojvodine praviti dræavu u dræavi . Evo, recimo, po tom zakonu je na Vojvodinu preneto pravo da sklapa meuregionalne ugovore.

To su meunarodni ugovori. »ak i u federacijama vrlo retko federalne jednice, samo u pojedinim federacijama, imaju pravo da sklapaju meunarodne ugovore u okviru svoje nadleænosti. Nikad to pravo nemaju departmani ili oblasti u unitarnim dræavama, a Srbija je unitarna dræava. Dakle obiËan region ne moæe sklapati ugovore koji su meunarodni iz oblasti meunarodnih javnih prava. Onda je dato Vojvodini da ima svoja diplomatska predstavniπtva ne samo u regionim nego u Briselu, gde je sediπte i vlade Belgije i sediπte vrhovne komande Atlantskog pakta i sediπta organa Evropske unije. Dakle, pored Srbije, koja ima diplomatska predstavniπtva, pri ovim institucijama, to Êe sada imati i Vojvodina. Onda je predvieno da se moæe obrazovati m eπovita komisija na ravnoj nozi u kojoj bi bili predstavni-

10

ci i Srbije i Vojvodine... Dakle, Vojvodina se nalazi u odnosu subordinacije prema republiËkim organima, a ne u odnosu koordinacije. Pa je onda, recimo, predvieno da se iz vojvoanskog buxeta finansira Vojvoanska akademija nauka i umetnosti iako su akademije nauka i umetnosti po pravilu jedine dræavne odnosno nacionalne ustanove u jednoj dræavi... A oni sada uvode i Vojvoansku akademiju. Zbog Ëega? Pa da bi vremenom stvorili jedan poseban, ako ne narodnosni, onda kulturnoi s to r i j sk i i d e n t i t e t V o j v o d i n e i d a b i o d Vojvodine napravili dræavu u dræavi. Eto, po mom sudu, taj zakon je protivustavan, a videÊemo kako Êe Ustavni sud postupiti.

O SRBIMA NA KOSMETU Politika Borisa TadiÊa prema Kosovu i Metohiji je ne samo izda jniËka nego je neπto πto mora podleÊi inkrimi naciji. On Ëini teπka kriviËna dela koja bi se mogla kvalifikovati kao naruπavawe teritori jalne celovitosti Srbije, recimo. Wegov prego varaË, koji preogvara bez pismenog ovlaπÊewa i zakquËuje nekakve usmene meunarodne ugovore koji ne pod leæu ratifikacij i, to je ovaj StefanoviÊ. On je uglavio da se naplaÊuje carina u Merdarima, na Brwaku i tako redom. Dakle, to znaËi da je dræavnu granicu sa Prokletija pomerio n a a d mi n i s t r a t i v n u g r a n i c u i z m e  u Ko s o v a i Metohije, s jedne, i ostatka Srbije, s druge strane.

Koliko ja znam, a mislim da dobro znam, carina je prihod koji iskquËivo napl aÊuj e dræava za prelazak robe preko dræavne granice. Dakle, kada roba pree Prokletije, onda je to carin a, kad pree Merdare i Brwak, onda to ne sme biti carina, kao πto se joπ uvek, koliko ja znam, na prilazu Tamiπom, ne naplaÊuje carina za prelazak beogradske granice i ulazak u Vojvodinu, kao πto se to Ëini kad je u pitawu Kosovo i Metohija. Onda je Boris TadiÊ naloæio, o tome javnost nije upozzna ta, da se na Kosovu i Metohiji ne vrπi popis stanovniπtva, Ëak i kod onih graana koji bi pristali i rado bi se potpisali. To su naπi sunarodnici. Popis stanovniπta na Kosovu i Metohiji nije izvrπen. Zatim se na Kosovu i Metohiji ne vrπi zamena starih novim registarskim tablica ma, πto se ovde uveliko odvija, nego se naπi p r i s i q a v a j u d a u zm u k o s m e t s k e r e g i s ta r sk e tablice, a to mogu tek ako dobiju i uzmu kosmetske liËne karte, πto znaËi da su whovi dræavqani.

Eto, to radi Boris TadiÊ, i to je, po mom sudu, najogavnija nacionalna izdaja.

Zahtev Srba sa severa Kosova i Metohije za dobijawe ruskog dræavqanstva, to je oËajniËki potez... I to veliki broj 22,000 i to traæewe ruskog dræavqanstva samo govori da ti naπi sunarodnici viπe nemaju poverew a u srpske dræavne vlasti. Srpska ih je dræava, predvoena TadiÊem, ostavila na cedilu.

O PREDSTOJE∆IM IZBORIMA Ja mislim da ovi izbori neÊe dovesti ni do kakvih promena.

Ako do nekih bitnijih promena u ovoj zemqi i doe, one Êe doÊi na ulici a ne na glasaËkim mestima.

12.12.2011.

Srpska informativna mreæa (SIM) (Podvukla i skratila - Iskra)

Iskra 1. februar 2012.

Akademik Quba PopoviÊ, slikar:

Zaπto sam na spisku zabrawenih qudi?

Od demokratije mi uvek pozli Helsinπki odbor za qudska prava u Srbiji obeleæio je mete: u svom izveπtaju za 2007. godinu objavqenom u kwizi „Samoizolacija - realnost i ciq” registrovali su 57 srpskih „nacionalistiËkih” intelektualaca u zemqi i dijaspori, „koji su do sada uspeπno izbegli bilo kakvu odgovornost za svoje delovawe ”. I dok se Ëekaju strelci, neki u Srbiji æale πto nisu na crnoj listi predsednice Helsinπkog odbora Sowe Biserko, poput vladike Artemija koji smatra „da je Srpska pravoslavna crkva uniæena πto se meu Ëasnih 57 imena ne nalazi nijedno ime nekog od veledostojnika SPCa”.

A evo πta je jedan sa spiska „nepodobnih”, akademik i slikar Quba PopoviÊ iz Pariza, rekao za „Vesti”.

- Da je ta æena lepog imena (Sowa Biserko je, zaista, lepo ime), koju nikad u æivotu nisam upoznao, niti znam πta je uradila za naπu dræavu, niti ko joj je dao pravo da odreuje kriterijume, dakle, da je u pitawu neka lepa dama, plavokosa i plavooka - ja bih joj ovaj ispad, moæda, i oprostio.

Ali ako ne poseduje navedene atribute, onda bih joj posavetovao da porazgovara sa svojom saveπÊu.

svetu.

- Dugo nisam ni znao da postoji pojam „nacionalista”, iako sam æiveo i u Kraqevini Jugoslaviji i u Jugoslaviji Josipa Broza. A posledwih godina, ako sam postao nacionalista, onda je to zahvaqujuÊi Zapadu koji mi se smuËio nepravednim napadima na Srbe i Srbiju.

Na to akademik Quba kreÊe u analizu: - Na Srbiju su izvrπeni razni udari. Prvo joj je uniπtena vojska, kako reËe onaj u zatvoru, Legija: „Vojsku su sveli na lovaËko udruæewe.”

Posle vojske, izvrπen je veliki udar na sport, pa smo u sportu ostali samo na individualnim varijantama, a onda je na red doπla kultura i to tako πto su se takozvan e nevladin e organizacije ubacile u vrhove dræavnog aparata i poËele da uvoze iz inostranstva stvari koji ne odgovaraju naπem mentalitetu. Tako smo dobili performanse, zapadni kiË i zapadno ubriπte, koje naπu kulturu sistematski uniπtavaju.

NiËiji vazali ni robovi Na tome se nije stalo, tek slikar Quba nastavqa:

U ovim reËima, koje je izgovorio velikan slikarstva, srpski akademik, 45 godina æiteq Pariza, 74-godiπwi Quba PopoviÊ, sadræana je sva ironija prema osobi koja sebi dozvoqava da pravi listu za odstrel, da kroji sudbinu qudi koje ne poznaje i sebi dodequje funkciju vrhunskog arbitra. Tu nevericu i iznenaewe kojima je propratio zluradu informaciju „plaÊene osobe”, Quba nije uspeo da sakrije, zbog Ëega je ekskluzivno, mada nerado, pristao da „aferu” prosudi i u

wenom politiËkom kontekstu.

Put u pakao Akademik Quba primio je novinarku „Vesti” u svom pariskom ateqeu, nedaleko od Luksemburπkog parka. Na petom spratu, krov je, takoreÊi, pretvoren u nebo koje je Qubi saveznik u slikawu platna, ponajËeπÊe, velikih dimenzija.

Tog dana, ateqe je, kao i uvek, blistao u lepoti.

Naspram Qube nalazio se diptih sa naslovom „Put u pakao”, πto se savrπeno uklopilo u razradu situacije koja prati naπu politiku, politiËare, Srbiju, Evropu, te i sve nas kao, vaqda, razumna biÊa ove planete.

Razgovor smo zapoËeli konstatacijom: „Da nije smeπno, bilo bi tragiËno” jer godiπwi izveπtaj Helsinπkog odbora za qudska prava koji treba da rekonstruiπe dræavu tako πto Êe poslati intelektualce u progon ili ih staviti pred streqaËki vod, nezamisliv je u imalo civilizovanom

Iskra 1. februar 2012.

- Tu spada i aktuelni raskol u crkvi, koji je doπao iz istih sumwivih izvora. Oni koji hoÊe Srbiju da uniπte, shvatili su da moraju i crkvu da likvidiraju jer je crkva jedan od stubova srpskog jedinstva. I sad, kao πlag na torti, dolazi i varijanta sa „tom gospoom”, neka vrsta „seËe knezova” jer podrazumeva otkidawe glave onima koji vrede na kulturnom planu Srbije i koji joj daju sjaj. Bez ikakvog liËnog preterivawa, samo primeÊujem, da u svim umetniËkim monografijama, kwigama, katalozima i sl. objavqenim o meni kod nas i u svetu, piπe: „Quba PopoviÊ, Srbin.” ZnaËi, ja sam toj zemqi na neki naËin osvetlao obraz sa kulturne strane.

Na nezaustavqivu priËu o ulasku u Evropu, Quba nadovezuje: - Pripadnost Evropi se ne moæe ostvariti na naËin koji sprovode sadaπwi politiËari, veÊ na πirem, kulturnom planu. ZnaËi treba da imaπ fizionomiju, sreenu dræavu i autentiËnu, sopstvenu kulturu. Samim tim Êe ulazak u Evropu biti logiËan i moguÊ. Svaki drugi naËin od nas pravi vazale ili, joπ gore, robove.

Elita vrhunskih hohπtaplera A ta Evropa je ovakva: - Kod nas postoji ogromna teæwa da se ide ka Evropi, a da se uopπte ne shvata πta je u stvari ta Evropa i kakvi mehanizmi su na snazi u savremenom svetu. Vrlo dobro znamo da su Evropu silom

11

Zaπto sam... pokuπavali da osvoje i Napoleon Bonaparta, i Hitler, i Staqin. Svi su oni imali pogreπne metode, fiziËko osvajawe im nije uspelo. Nova i m p e r i j a l n a e l i t a j e g e n e r a c i j a v r hu n s k i h hohπtaplera koja je shvatila da narode ne treba pokoravati fiziËkom snagom, nego novcem. Ovaj metod se bazira na uceni kreditima i ekonomskim mahinacijama.

- Takoe je pogreπno misliti da je Evropa za nas jedino reπewe i zaboraviti da postoje Rusija, Kina, Indija i druge velike zemqe sa kojima moæemo da saraujemo, a koje nas neÊe uvaqivati u zamke o hvatawu KaraxiÊa, MladiÊa i sliËno, niti na nama primewivati metod „πtapa i πargarepe”, istiËe naπ sagovornik i ponovo se vraÊa na „gospou Biserko”, koju, verovatno, iritira to πto je on, u jednom trenutku, izjavio da je „na strani KaraxiÊa i MladiÊa i onih koje juri policija”...

- Dakle, kao slikar, ne mogu da budem na strani onih koji progawaju. To nije politiËka izjava, veÊ izjava kreatora koji pokuπava da vidi svet na drugi naËin. Takav stav, verovatno smeta novim lovcima na dræavne neprijateqe i inspiriπe ih na „velesrpske” prozivke.

Umovawe niæeg reda U svom viπedecenijskom opredeqewu slikar Quba ostaje Ëist i stamen i pupËanom vrpcom vezan za maticu, smatrajuÊi da to nije nikakav greh.

- ZahvaqujuÊi mom viπedecenijskom angaæovawu na kulturnom planu, nastala je Moderna galerija u Vaqevu koja se dokazala kao najkvalitetnija galerija u Srbiji jer izlaæe najboqa i najautentiËnija umetniËka ostvarewa sa naπeg tla. Ako sam po miπqewu „te gospoe” pogreπno orijentisan na srbovawe, ipak mora priznati da je ta galerija mnogo veÊa od greha koji mi ona pripisuje. Ona nije shvatila da su slikari qudi, sem retkih, koji ne uËestvuju u politiËkom æivotu. Ja nikad nisam bio Ëlan ni KomunistiËke ni bilo koje druge partije, ali se nisam ni borio protiv wih... Nikad nisam bio politiËki angaæovan jer smatram da je politika umovawe niæeg reda i da ja s tim nemam niπta. Ja to mogu samo da pratim i da dam poneki komentar, koji, najËeπÊe i nije politiËan, veÊ poetiËan.

Naslee bez morala - Æivimo u 21. veku, vrlo teπkom civilizacijskom periodu, bez morala. Nekad su naπi qudi imali kulturu i vaspitawe i shvatali da narodu treba u naslee ostaviti fakultete, fondacije i sliËno. A ovi danaπwi niti imaju kulturu, niti Êe iπta dati kulturi. To je sasvim deseto druπtvo za koje ne bih rekao da su antisrbi, ali nisu shvatili da teritoriji na kojoj æive, ipak, treba pomoÊi.

PosmatrajuÊi bistrim okom, Quba primeÊu-

12

je da se Srbija veoma teπko snalazi u ovim modernim vremenima jer je nespremno doËekala avanturu ulaska u igru ogromne koliËine novca, za koji se, od doktora Fausta pa na ovamo, „avolu prodaje duπa”.

- Novac je sila koja podriva savremeni svet i spoqa i iznutra. Amerika i Zapad uËinili su ogromne napore da xakovima sveæe naπtampanih dolara, rasture Sovjetski Savez. Potom su se okomili na tzv. veliku Jugoslaviju i razbili je po principu koji je identiËan Hitlerovom iz 1941. godine. Wegova karta i karta ove danaπwe rasturene Jugoslavije su skoro iste. A ono πto se danas ne shvata jeste da je Srbija u zoni ameriËkog, a ne evropskog interesa i da zato i ne moæe da ue u Evropu.

- Zbog Kosova, Srbija je ameriËka teritori ja. To je geopolitiËka igra πaha jer oni sa naπe teritorije kontroliπu deo Rusije i Evropu. O tome postoje i pisani dokumenti, pred kojima naπi politiËari posluπno zatvaraju oËi. Pa, mi imamo a m e r i Ë k o g a m b a s a d o r a k o j i n a m se m e π a u unutraπwe poslove, imamo Soroπa i razne nevla d i n e o r g a n i z a c i j e n a Ë i Ë k a n e a g e n ti m a ta j n i h sluæbi, koje, putem novca, a posredstvom i kolabo ranata svih vrsta, podrivaju naπu zemqu. Pitam se na Ëijem platnom spisku je i ta naπa „biserna dama”, kome to hoÊe da se umili pqujuÊi na sopstveni narod i na qude koji su proneli slavu Srbije.

Sopstveni bedni interesi Naπ sagovornik, akademik Quba dotiËe i temu demokratije: - Kad Ëujem tu reË, meni pozli. Kad Ëujem da neko priËa o demokratiji, a naroËito Amerikanci, zgadi mi se svet u kome æivim. Demokratija je πarena laæa, maska iza koje se zaklawa perfidno lice svetske politiËko-ekonomske mafije. Razne primitivne budale i hohπtapleri maπu barjakom demokratije a pritom misle samo na sopstveni bedni interes. Æao mi je naπih qudi, koji tu igru joπ nisu prozreli ili se prosto ne usuuju da pogledaju istini u oËi. Jer, nije lako ni biti slobodni strelac, kao ja. Ne pripadati nijednoj ideologiji, nijednoj organizaciji, bilo da je politiËka, intelektualna, masonska...

- Nikad nisam imao nikakav zaklon te vrste koji bi me πtitio, ali zato nikad nisam imao ni πefove pred kojima moram da savijam kiËmu, ni gazde kojima moram da plaÊam danak Ëasti. Na izvestan naËin, sam sam svoja „institucija”, πto znaËi i da sam pomalo anarhista. Nemam nikakav odnos prema onima koji imaju finansijsku ili politiËku moÊ. Jednom mi je gospodin KariÊ nudio nekakav novac kao nagradu za æivotno delo. Odbio sam, objasnivπi mu da sam sve pare zaradio rukom i Ëetkicom i da æelim da tako i ostane. Uostalom, mene ni novac ni prestiæ koji on donosi uopπte ne interesuju, Ëak mi stvaraju mentalne probleme kaæe na kraju intervjua akademik Quba PopoviÊ.

Rasprodaja bogatstva Kraj na str. 14/2) (K

Iskra 1. februar 2012.

Francuski general Pjer Mari Galoa

O ratu za Kosovo, globalizaciji sveta i UE „PeËat” ekskluzivno donosi odlomke iz πokantnog intervjua slavnog francuskog generala koji Êe se uskoro pojaviti kao DVD... U ovom do sada neobjavqenom intervjuu, general Galoa otkriva i javnosti nepoznate detaqe... (Mi smo iz ovog dugaËkog intervjua zadræali delove o Kosovu, SAD preureewu sveta sa `niπanom` na Rusiji i teπkoÊama opstanka EU... - Iskra) * Sada prelazimo na rat na Kosovu. Suprotno onome πto su govorili na Zapadu - Klinton, Bler, ©irak i ©reder, da je sve uËiweno da se pronae miroqubivo reπewe za krizu na Kosovu, sve je uËiweno, posebno od strane Madlen Olbrajt, da se sabotira i propadne mirno reπewe te krize.

Da li su Srbi mogli da postupe drugaËije nego πto jesu?

Prilikom razgovora u Rambujeu 1999. godine, kada se ispostavilo da je teπko osuditi srpski stav izmiπqen je posebni aneks na sporazumu u kojem se zahtevalo da Srbija, kao da je pobeena u ratu, pristane na potpunu okupaciju svojih teritorija i pruæi okupatoru sve olakπice, aerodrome, pruge, puteve i sve to besplatno, kako bi se naπla u poloæaju pobeene, poniæene zemqe, u potpunosti u rukama okupatora. I naravno nijedan rukovodilac nije mogao da prihvati takav tekst. SreÊom po dostojanstvo Srbije, MiloπeviÊ je odbio taj aneks. Tada je reËeno „Vi sabotirate sporazum i zato Êemo vas bombardovati”. Tako je poËelo bombardovawe, na sreÊu veoma loπe jer je srpska odbrana bila gotovo netaknuta, meutim civilno stanovniπtvo je veoma propatilo. ... * Postojalo je oseÊawe poniæewa unutar NATO-a jer se radilo o vojnom porazu.

To je bio poraz posle Dejtona, jer su zemqe kao πto su Francuska, NemaËka, Velika Britanija i SAD, koje su govorile da su za multietniËnost, kao prvo uniπtile Jugoslaviju, etniËki oËistile od Srba Hrvatsku, oËistile Kosovo od Srba i razdvojile narode u Bosni naËinivπi male dræave etniËki Ëiste. Sve to je u potpunoj suprotnosti sa wihovim tezama. * Jedino Srbija nije etniËki Ëista...

Jeste jedino je Srbija bila i ostala multietniËka sa nekoliko veroispovesti. ... * Sada Êemo preÊi na pitawe koje je krucijalno za sudbinu ËoveËanstva - Zapad ili preciznije SAD i Rusija.

O d p a da b e r l i n s k o g z i da p r i s u s t v u j e m o upornoj zaveri protiv Rusije, a od pre dve godine ruπewem reæima u Gruziji, Ukrajini, Kirgiziji i posle pokuπaja ruπewa reæima u Uzbekistanu, svi ti postupci protiv Rusije dobijaju novu dinamiku tako da moæemo reÊi da se gotovo vodi rat protiv Rusije.

Dokle mogu iÊi SAD bez da izazovu reakciju samoodbrane Rusije ili je moæda veÊ isuviπe kasno za Rusiju? Postoji li nada za Rusiju pred tim opkoqavawem Rusije Ëiji smo svedoci?

Od poËetka devedesetih godina i raspada

Iskra 1. februar 2012.

Sovjetskog saveza, SAD su postale jedina svetska supersila i one to nameravaju da ostanu. Po koju cenu? Po svaku cenu. Za to je potrebno ulagati velike unutraπwe napore - nauËne, politiËke, vojne i druge, ali je potrebno i kontrolisati fosilno gorivo, s n a b d e t i s e i s t i m r a di s o p s t v e n o g r a z v o j a i istovremeno spreËiti da ta energija pree u ruke rivalskih zemaqa - πto znaËi prevashodno u ruke Rusije i Kine. Ta ideja je dovela u SAD na vlast naftnu vladu, Buπovu vladu, koja je 1991. godine pokrenula prvi rat u Zalivu, Ëiji je ciq bio da wihovi tadaπwi prijateqi i saveznici, Saudijci, preuzmu iraËke proizvoaËke kvote. Irak je bio muslimanska zemqa, ali napredna koju nisu mnogo volele druge muslimanske zemqe jer je bila laiËka.

Nepredviena posledica tog prvog rata bilo je razmeπtawe u Saudijskoj Arabiji viπe stotina hiqada ameriËkih i evropskih vojnika - snaga koalicije, πto je izazvalo πok civilizacije.

Stanovniπtvo je loπe prihvatilo prisustvo zapad nih baza, πto je od wega napravilo Osamu bin Ladena. Doπlo je do straπnih atentata u Americi, u Saudijskoj Arabiji, u istoËnoj Africi, zatim na brodu Kol u Jemenu. Amerikanci su izvesno vreme to tolerisali, a kada je doπlo do afere 11. septembra 2001. godine, koja je prevrπila Ëaπu, bilo je jasno da je Saudijska Arabija igrala dvostruku igru i da se u wu ne moæe imati poverewa.

Amerika je promenila politiku i rekla „eksploatisaÊemo sami naftu tamo gde je ima. Jedina zemqa gde to moæemo lako da radimo je Irak - jer ima naftu, jer smo je uniπtili 1991. godine i oslabili je u svakom pogledu”. Tako je doπlo do drugog rata u Zalivu, a pre toga do napada na reæim talibana u Avganistanu, πto je omoguÊilo Amerikancima da se stacioniraju u Avganistanu. I samo porazi, svuda. U Avganistanu gde se pobuna nastavqa, u Iraku gde svakog dana ima tridesetak mrtvih i Amerikanci shvataju da je wihov arapsko-naftaπki krstaπki pohod bio neuspeh i da imaju mnogo lakπe operacije - Rusiju, odnosno ostatke Sovjetskog Saveza, jer ih ne privlaËi da zagovaraju demokratiju u arapskim zemqama kojima je dovoqan Kuran, kojima ne treba ni parlament, ni razgovori, i kojima je sasvim dovoqno da samo Ëitaju Kuran koji predstavqa istovremeno naËin æivqewa i naËin verskog i duhovnog obrazovawa. Dok u Rusiji stanovniπtvo ima samo dva izbo ra - autokratiju ili demokratiju i Amerikanci shvataju da tamo treba da πire demokratiju, πto Êe iÊi sporo, ali je moguÊe. Treba iÊi po etapama.

ZahvaqujuÊi EU koja je naoruæala NATO, NATO se proπirio na baltiËke zemqe do granice sa Rusijom.

Sada treba zadobiti nove teritorije i stiÊi do Kaspijskog mora preko Gruzije, oterati ©evardnadzea, izvrπiti pritisak na predsednika Azerbejxana, pokuπati odvojiti Ukrajinu od Rusije.

Tako smo imali naranxastu revoluciju u Ukrajini i ruæiËastu revoluciju u Gruziji, a nedavno kada je Buπ iπao na proslavu 60. godiπwice pobede

13

O ratu za... pozvan je u Moskvu, ali umesto toga on je prvo otiπao u baltiËke zemqe, u Rigu, da bi objasnio da je to wegova teritorija i to na samoj granici sa Rusijom. U Rigi je odræao govor u kojem je objasnio da Rusi ne treba da ometaju razvoj demokratije. Bio je na vojnoj paradi u Moskvi, otiπao je u Gruziju gde su ga trijumfalno doËekali i tamo rekao isto, a pre toga je gospoa Rajs bila u Vilniusu, u Letoniji, i priËala ozvala protivnike reæima u Belorusiji to isto, Ëak po da bi ih ohrabrila da ga sruπe jer je bio proruski.

Velika ideja bila je da se stvori od Baltika do Crnog mora tampon zona u kojoj bi bile baltiËke zemqe, Belorusija, Poqska, Ukrajina, Gruzija i Azerbejxan, pa bi BaltiËko more bilo ameriËko more kao i Crno more, tako da Rusija ne bi imala izlaz na topla mora veÊ samo na ledeno Severno more. Rat u Avganistanu omoguÊio je Amerikancima da naprave vazduπne baze u Uzbekistanu, Taxikistanu i Kirgiziji. Interesantno, gvozdena zavesa koja je nekada prolazila posred Berlina je pomerena 5.000 km na istok u obliku isturene demokratske zavese koja prolazi granicom sa Kinom. OpkoqavajuÊi Rusiju Amerikanci bi jednoga dana mogli da se suprotstave Kini. * Da li Êe Amerikanci uspeti?

Oni bi mogli da uspeju, ali smetaÊe im jedna stvar - prosperitet Kine jer Êe kineska proizvodwa revolucionisati svetsku ekonomiju, pa i ameriËku.

K i n e z i Ê e p o l a k o p r e u z i ma t i Ë i t a v e s e k t o r e proizvodwe ukidajuÊi proizvodwu drugih zemaqa, i sve to mirno. Amerikanci moraju da ratuju da bi ostali supersila, a Kina postaje supersila u miru. * Da li je Rusija ugroæena?

Rusija ima izuzetan adut, a to je Sibir, jedinu sve tsku reze rvu ko ja nije u potp unosti eksploatisana. Stanovniπtvo Kine zavisi u pot punosti od rezervi koje se nalaze u Sibiru, znaËi Rusija je arbitar spora koji Êe postojati izmeu Amerike i Kine. * Za kraj neπto o Evropi... Da li je Evropa neka vrsta kule osuene da se kad-tad sruπi?

Zapravo Evropa je ideja, ali ne moæe da postane stvarnost. Toj ideji smo ærtvovali pola veka naπih aktivnosti. Rezultat te polovine veka je jasan. Æivotni standard je generalno pao, Evropa je polako izaπla iz istorije i nije viπe vaæna jer da bi b ila v aæna mora la je po stoja ti suveren ost.

Meutim kada je stvarana ta Evropa, dogovoreno je da nigde ne bude suverenosti. Postoji samo Brisel koji je delimiËna vlast...

Kako da se upravqa Evropom u takvim okolnostima? Na primer, ministar ino-stranih poslova Evrope bi trebalo da vodi raËuna o miπqewu 35 razliËitih ministara spoqnih poslova. To ne ide.

Moje miπqewe je da Êe taj Ustav... biti toliko smeπan i slab da Êemo se automatski vrati ti federalnom sistemu koji u svemu liËi na ameriË ki i u kojem Êe evropske dræave postati provinci je,... „PeËat” 26.12. 2011.

(Podvukla - Iskra)

14

Zaπto sam... (sa str. 12) - B e z o b zi r n o a m e r i Ë k o i æ i v q a v a w e v e Ê smo posmatrali na tlu Koreje, Vijetnama, Iraka, a sad ga evo imamo i kod nas. Joπ nam samo fali da i ovde otvore neki Gugenhajm muzej i da nas nauËe kako se ubre promoviπe u umetnost. Kao πto su nas nauËili da je Mek Donaldsova faπirana πnicla zapravo vrhunska gastronomija. Tuæno je πto Êe naπ narod sve to progutati, πto se toliko promenio, πto se ponaπa prosjaËki, πto stalno oËekuje da mu se dodele neke pare umesto da shvati da mu je zemqa bogata, πto je spreman da ta bogatstva proda bud zaπto samo da bi zadovoqio neke d nevne potrebe...

Ne kao Indijanci - Srbi su æilav narod i pruæaju otpor, ali je danas Srbija umorna. Ja idem svaka dva-tri meseca u Srbiju, idem po malim mestima, volim tu zemqu. Ta zemqa je sad, naæalost, na meti Amerike koja oduvek juri neke „Indijance”, neki narod koji æivi na prirodan i autentiËan naËin da bi ga „civilizovala” po sopstvenim kriterijumima, odnosno da bi mu isisala vitalnu snagu, upotrebila ga za s o p st v e n i i n t e r e s i o n d a i l i o d b a c i l a k a o ispuπenu lulu, ili uniπtila, ili transformisala do neprepoznatqivosti.

Tuzla, Vaqevo, Beograd, Pariz...

Roen sam 1934. godine, u Kraqevini Jugoslaviji, u Tuzli. Majka mi je rodom iz Bosne, a otac iz Vaqeva. Godine 1941. preπli smo u oËevu kuÊu u Vaqevu. Tu sam zavrπio osnovu πkolu i Ëuvenu vaqevsku gimnaziju, a onda preπao na studije u Beograd. U slikarstvo sam zabasao Ëudnim spletom okolnosti. To sam najviπe voleo, a to mi je nekako bilo i najlakπe u æivotu. Diplomirao sam u klasi profesora Marka »elobonoviÊa, a posle toga zavrπio i specijalni teËaj kod Mila MilunoviÊa. Sve se to zavrπilo u septembru 1963. godine, kad sam otiπao u Pariz, koji je na planu slikarstva, predstavqao veÊu avanturu nego Beograd. Od tada, mene predstavqaju, kao „francuskog slikara srpskog porekla” jer u Parizu, æivim 45 godina, ovde mi je ateqe, banka, ovde mi je sve. ©ta Êe meni nagrade - U ovim poznim godinama, kako sam malo stariji, radni dan mi traje do 13 sati, a poslepodne Ëitam, primam posete, gledam filmove ili idem na izloæbe. Nakon sedamdesete godine teπko se odræati, Ëovek mora da vodi raËuna o svakom detaqu, o ishrani, o tome na πta troπi energiju, πta mora da eliminiπe iz æivota... Ne znam hoÊu li biti dugoveËan, ali je dovoqno 70 godina proæiveti u punoj formi i napraviti odreeni broj slika. A ja i ne znam koliko sam slika uradio. Malo sam izlagao, nekih petnaestak samostalnih izloæbi, imam osam monografija, nikad u æivotu nisam dobio nijednu nagradu, kad su hteli da mi daju - odbio sam. Dva puta sam se æenio i imam troje odrasle dece.

Srpska politika 21.12. 2011.

Podvukla i neznatno skratila - Iskra) (P

Iskra 1. februar 2012.

TadiÊ joπ 2007. prihvatio SAD diktat o nezavisnom Kosovu u zamenu za ulazak u EU i svoje odræavawe na vlasti

SRPSKA DIPLOMATIJA U AMERI»KIM DEPE©AMA „Saga o laæima, izdaji i nepoπtewu” Ceo svet se uzbudio zbog moguÊnosti da preko depeπa ameriËkih diplomatskih Ëinova, objavqenih na Vikiliksu, sazna πta se deπava sa one strane zavese svetske diplomatije. One su se odnosile na sve dræave i na mnoga pitawa, a koliËina im je bila tolika (Ëetvrt miliona stranica) da je bilo uæasno teπko da se neka zemqa ili neki problem izbriπu.

StruËwacima koji prouËavaju Balkan je posebno vaæno bilo da shvate pozicije zainteresovanih strana, na primer, u vezi sa Kosovom, sa pridruæivawem NATO-u i EU. OËigledno je da se vlasti u Beogradu nisu uvek otvoreno izjaπwavale u vezi sa tim pitawima, mada se zajedniËka tendencija ponaπawa srpske diplomatije videla dovoqno jasno. Eksperti su gatali, gradili pretpostavke a da Ëesto u rukama nisu imali potvrde za to.

Na sreÊu, nedavno se u Beogradu pojavila kwiga Nikole VrziÊa „Tajne beogradskih depeπa”(1), u kojoj su na 120 stranica objavqeni dokumenti ameriËke diplomatije iz perioda 2006.

- 2010. god. koji se odnose na Srbiju. ZakquËak autora je jadan: materijali pokazuju da je rukovodstvo zemqe (mada ima i izuzetaka), kao i diplomatija, godinama lagalo svoj narod, iako su docnije te laæi obelodawene. VrziÊ je svoju kwigu nazvao „Saga o laæima, izdaji i nepoπtewu”.

2006. godina predstavqa vreme aktivnih pregovora u BeËu u vezi sa pitawem statusa Kosova, te su zato ameriËke diplomate ozbiqno prouËavale poziciju srpskih lidera. Depeπe ameriËkih diplomata iz Beograda pokazuju da su u 2006. godini predsednik vlade Vojislav Koπtunica (DSS) i predsednik Boris TadiÊ ( DS) u vezi sa Kosovom imali istovetno miπqewe: nezavisnost pokrajine je za Srbiju neprihvatqiva. Meutim, zapaqiva antiameriËka retorika V. Koπtunice je diplomatama pokazala, da je svaki daqi razgovor sa wim u Ëetiri oka besmislen. Shvatili su da je Koπtunica spreman da se za Kosovo bori do kraja, i da viπe paæwe treba da poklone predsedniku B. TadiÊu.

Pri tom je iz depeπa oËigledno da je plan za nezavisnost Kosova u Vaπingtonu bio odavno pripremqen, i da su u svim privatnim razgovorima Amerikanci govorili da Êe Kosovo svakako biti nezavisno, a da se „od Srba oËekuje da oni to πto lakπe progutaju, da ne ometaju i da budu konstruktivni” (str. 19). Koπtunici i TadiÊu je Ëak predlagana i varijanta koja je, kako se Ëinilo

Iskra 1. februar 2012.

amerikancima, bila baπ zgodna: kao, Kosovo je izgubio MiloπeviÊ, a ne sadaπwe rukovodstvo.

Predlagano im je da se pronau naËin i forma kako da se okrivi MiloπeviÊ, a wihova krivica spere.

Kada je ta varijanta odbijena, ministar inostranih poslova SlovaËke Jan Kubiπ je Srbima poslao upozorewe: voz je krenuo, a kraj puta je - nezavisnost Kosova. Beograd je bio zaËuen zbog takvih aluzija, ali miπqewe nije promeweno.

Amerikanci su nastavili da rade sa ostalim liderima zemqe, smatrajuÊi da je B. TadiÊ elastiËniji i da je sa wim lakπe doÊi do kompromisa. Autor kwige pretpostavqa da je Predsednik svo vreme „balansirao izmeu izdaje i straha od svog naroda” (str. 23). Depeπe pokazuju kako je B. TadiÊ postepeno, od „ne” nezavisnosti Kosova preπao na spremnost da prizna tu Ëiwenicu. Na tom putu su se naπla i wegova pravdawa ameriËkoj ambasadi o savetovawima, i pridruæivawe programu NATO-Partnerstvo za mir i prihvatawe misije EULEKS na Kosovu, i slagawe sa planom Ban Ki Muna o Kosovu koji se sastoji do 6 taËaka, i saglasnost sa novim pregovorima. Iz depeπa se vidi da je predsednik bio vrlo uznemiren zbog svoje politiËke karijere, jer ukoliko bi doπlo do priznawa nezavisnosti Kosova wemu bi biraËi okrenuli lea. ©ta viπe - on se plaπio da ne doæivi sudbinu ubijenog premijera Z. –iniÊa.

Prve promene u poziciji Predsednika Amerikanci su primetili kada je B. TadiÊ rekao da je za wega prioritet zaπtita Srba na Kosovu (a ne borba protiv nezavisnosti). Zatim je, u julu 2007. godine, TadiÊ izjavio da neÊe dozvoliti da Kosovo zasmeta naporima Srbije da se integriπe u EU i NATO. A zatim joπ otvorenije: „TadiÊ... je tvrdio da je raπËistio sam sa sobom i da je prihvatio da nezavisnost Kosova predstavqa neizbeænost...” (str. 25). PomoÊnik ameriËkog dræavnog sekretara Danijel Frid je u oktobru 2006. godine pisao iz Rima u Vaπington da je TadiÊ „saopπtio da on neÊe predstavqati prepreku naporima meunarodne zajednice da regionu donese stabilnost, Ëak i ako to pretpostavqa neki oblik nezavisnosti Kosova” (str. 27).

Kada su ameriËke diplomate shvatile da u T a d i Ê u i m a j u n a j b o q e g m o g uÊ e g s a g o v o r n i k a , u avgustu 2006. godine izrazile su potpuno konkretnu zainteresovanost da podræe wegovu politiËku karijeru.

PoËetkom 2007. godine diplomate javqaju da TadiÊ teæi da zavrπi kosovski proces πto pre,

15

Srpska diplomatija... da govori samo o evrointegracijama, jer Kosovo predstavqa veÊ reπeno pitawe. ©ta viπe, on se distancirao i od pregovaraËke grupe u BeËu iz marta 2007. godine, izjavqujuÊi da weni Ëlanovi predstavqaju zarobqenike druπtvenog miπqewa.

U julu - septembru 2007. godine u mnogim saopπtewima ameriËkih diplomata konstatuje se TadiÊeva æeqa da „okrene glavu” dok Evropa bude reπavala kosovsko pitawe, kao i da se podvlaËe wegove sumwe - kako da se narodu objasni gubitak pokrajine, kada do toga doe.

TadiÊ je direktno svoju poziciju u vezi sa Kosovom povezivao sa podrπkom SAD-a i drugih evropskih zemaqa wegovoj partiji, Ëesto pod vlaËeÊi da Êe Srbija da uradi sve πto ima veze sa saradwom sa Tribunalom i sa priznawem nezavisnosti Kosova, ukoliko on bude na vlasti (str. 35).

Kao odgovor na liËnu molbu TadiÊa Srbima je u decembru 2006. g. pruæena „investicija poverewa” u obliku dozvole da se pridruæe NATO-programu Partnerstvo za mir.

VideÊi da Srbi sa velikim teπkoÊama pristaju na potpuno odvajawe Kosova Amerikanci su razradili plan pod dosadnim nazivom „Strategija K-1”. Ali o tom planu se niπta nije znalo sve dok depeπe ameriËkih diplomata nisu postale svojina javnosti. Ciq plana je da se Beograd natera da prizna Kosovo i da se to uËini mirno, bez potresa i ozbiqnih posledica. Strategija je ukquËivala Ëetiri faze.

U prvoj je trebalo da SAD pomognu dolazak na vlast u Srbiji „demokratskom” rukovodstvu (na izborima u januaru 2007. god.) koje priznaje nezavisnost pokrajine. Vaπington je preporuËio da se u predizbornoj kampawi oslonac stavi na realistiËku politiku u odnosu na Kosovo. Naglasak se stavqao i na mlade: za wih su pravqeni koncerti, d i s k u s i j e , s e mi n a r i , i n t e r n e t p r e z e n t a c i j e .

P o z i v a l i su i h d a g l a s a j u z a b u d u Ê n o s t, z a demokratiju. Novac za podrπku DS je dolazio od nevladinih organizacija, humanitarnih fondova, zapadnih ambasada, itd.

U drugoj etapi zadatak je bio da se „upravqa posledicama” odvajawa Kosova, πto je znaËilo da se druπtvo ubedi u neizbeænost gubitka pokrajine.

U vezi sa tim preporuËivalo se da se aktivno koriste masmediji koji je trebalo da budu puni pozitivnih Ëlanaka o svetloj buduÊnosti, o reπavawu nasuπnih æivotnih pitawa. Obzirom da SAD i wihova politika nisu preterano popularni u Srbiji, „Strategija” je pretpostavqala da Srbe ne treba da ubeuju stranci, veÊ „progresivni” Srbi, πto je i uËiweno. O tome, da je Kosovo izgubqeno govorili su spisateqica Biqana SrbqanoviÊ, politiËari Vuk DraπkoviÊ, »edomir JovanoviÊ i drugi.

TreÊa etapa je pretpostavqala da Srbiju odobrovoqi nizom novËanih donacija, kao i time da se u druπtvu πiroko prodiskutuje o tome, kako da se pomoÊu wih poboqπa æivot. Bilo je planira-

16

no da se Srbiji da oko 60 miliona dolara (od wih preko 20 miliona za Sanxak i juæne oblasti Srbije i 1 milion za Dom omladine). »etvrta etapa je trebalo da preorijentiπe Srbiju na buduÊnost (evro-atlanske integracije), a ne na proπlost (Kosovo). Kako piπe autor kwige, „i tako smo mi proπloπÊu platili buduÊnost” (str.

40), ali buduÊnost bez perspektive i laænu. SudeÊi prema depeπama, joπ poËetkom 2006. godine i Amerikanci, i evropqani su znali da EU ne moæe u skorijoj buduÊnosti da ponudi prijem Srbiji u Evropsku Uniju. Angela Merkel je TadiÊu otvoreno rekla joπu novembru 2006. godine da Êe Srbija morati da Ëeka na odluku najmawe sledeÊih 10 godina. A Mihael Fluger iz nemaËkog MIP-a je SAD-u saopπtio da NemaËka „ne æeli da vidi” Srbiju u EU (str. 41).

Mada je B. TadiÊ 2007. godine uporno ponavqao da za Srbiju Evropska Unija nema alternative i da to nema nikakve veze sa priznawem Kosova, evropski politiËari (diplomate Velike Britanije, Francuske, NemaËke, SAD), kako se to vidi iz depeπa, nisu oseÊali umor dok su ponavqali rukovodstvu Srbije da su to dve uzajamno povezane stvari (str. 42). Poπto su proπle dve godine od samoproglaπewa nezavisnosti Kosova to pitawe su zapadne diplomate bile prinuene da izloæe u pisanom obliku (januar 2010. godine) na savetovawu politiËkih direktora ministarstava inostranih poslova SAD, NemaËke, Francuske, Italije i Velike Britanije. Na predlog Francuske, odluka o srpskoj kandidaturi za EU mora da zavisi od obostranog uzajamnog priznawa Srbije i Kosova.

I u mnogim docnijim diplomatskim depeπama ta dva pitawa se viπe ne razdvajaju (str. 44).

Jedina zemqa koja je bila spremna da iskreno i bez kompenzacije pomogne Srbiji je bila Rusija. »ak i ameriËke poruke pokazuju da je pozicija Moskve u vezi sa Kosovom bila dosledna i beskompromisna. Pri tom iz dokumenata se vidi da je srpska diplomatija bila krajwe skeptiËna prema poziciji Rusije. Tako je ambasadorka Srbije u Rusiji Amerikancima govorila da ona „nije opti mista u vezi sa pitawem πanse da Srbija zadræi Kosovo”, kao i da „ona ne veruje da Êe Moskva pokvariti svoje odnose sa SAD i Evropom zbog blokade konsenzusa po pitawu krajweg statusa Kosova” (str. 47). Po wenom miπqewu Srbija Êe postati ærtva ruske pragmatiËne spoqne politike.

2.marta 2007. godine ameriËke diplomate su savetovale Danijela Frida pred wegov polazak u Beograd: „Mogli biste da pokuπate da mu (TadiÊu) zabijete u glavu da bi ruski veto u Wujorku bio loπ ne samo za Srbiju, veÊi za wega liËno, jer bi se on u tom sluËaju sudario sa diplomatskim koracima, i joπ nestabilnijom i opasnijom kosovskom stvarnoπÊu” (str. 49).

Bez obzira na to, 23. maja 2007. godine Rusija se u Savetu bezbednosti usprotivila Ahtisarijevom planu o nadziranoj autonomiji Kosova. ZvaniËno - Beograd je zahvalio Moskvi za principijelnu poziciju, ali je u depeπi od 12. jula 2007. godine pomenuti ameriËki diplomata Frid

Iskra 1. februar 2012.

napisao da mu je „TadiÊ rekao da Êe od ruskog veta u Savetu bezbednosti Srbija izgubiti jako mnogo, opisujuÊi pri tom scenario koji Êe se zavrπiti jednostranim proglaπewem nezavisnosti Kosova, koje Êe biti praÊeno ameriËkim i evropskim priznawem i poveÊawem distance izmeu SAD i Srbije” (str.

50).

Da se prisetimo pozicije Moskve. Ona je pretpostavqala da je „forsirawe reπewa o suverenizaciji Kosova kontraproduktivno.., da plan specijalnog predstavnika Generalnog sekretara OUN M. Ahtisarija ne moæe da posluæi kao platforma za izradu konaËne odluke SB OUN o Kosovu, jer u wegovoj osnovi leæi ograniËavawe suverenih prava jedne dræave - Ëlanice, πto je protivureËno meunarodnom pravu, pa i Statutu OUN, a to stvara ne samo oËigledni presedan u svetskoj praksi, veÊ je taj plan prepun predvidivih negativnih posledica po regionalnu i meunarodnu stabilnost.”(2) SAD su pokuπavale da na Rusiju izvrπe uticaj tako πto su, izmeu ostalog, predlagale srpskom ministru inostranih poslova Vuku JeremiÊu da „tiho zamoli vladu Rusije da podræi rezoluciju” u Savetu bezbednosti (str. 50), ali je JeremiÊ odbio da to uËini.

Principijelna pozicija Rusije SAD-u nije ostavila drugu moguÊnost, osim da inicira jednostrano proglaπewe nezavisnosti Kosova. Danijel Frid je pisao: „Nezavisnost Kosova je neizbeæna i ogromnu cenu Êe platiti svaka nacija koja nam se nae na putu” (str. 51). Bez obzira na tako oπtre izjave, SAD su od tog trenutka poËele da nailaze na prepreke. A najvaænije je - niz zemaqa je odbio da prizna Kosovo bez izglasane rezolucije SB. SAD su pretpostavile da Êe Kosovo biti priznato u decembru 2007, odmah posle zavrπetka pregovora izmeu Beograda i Priπtine, znaËi najkasnije u januaru 2008. godine. Meutim, u te planove su se umeπali dogaaji u Srbiji, a konkretno - predsedniËki izbori, planirani za februar 2008. godine. ShvatajuÊi da Êe se πanse za pobedu B. TadiÊa na izborima jako smawiti ukoli k o K o s o v o p r o g la s i n e z a v i s n o s t , s a b o r c i Predsednika i on liËno su razliËitim kanalima poËeli d a mol e am erikance i evrop qa ne da odloæe priznawe Kosova do zavrπetka izbora u Srbiji. Ubeivali su ih da TadiÊ predstavqa „najprozapadnijeg lidera u regionu, i da Êe zato wegova pobeda da znaËi da Êe Srbija ostati na putu evro-atlanskih integracija (str. 54). SAD nisu imale niπta protiv, ali su TadiÊu ponudili spisak onoga, πto on treba da uradi ukoliko doe do proglaπewa nezavisnosti pokrajine (3) (takozvana crvena linija), sa Ëime se TadiÊ sloæio (str.

54 - 55). Vaπington je bio siguran da Êe posle proglaπewa nezavisnosti Kosova TadiÊ sve svoje postupke meriti prema poziciji SAD. U toku predizborne kampawe predsednik je biraËe ubeivao da je on i za Kosovo, i za Evropu, i da Êe do kraja istupati protiv nezavisnosti pokrajine, istina, podvlaËeÊi da Êe samo put u Evropu reπiti problem. Da bi podigao rejting Predsednika, ministar inostranih poslova Srbije

Iskra 1. februar 2012.

Vuk JeremiÊ je zamolio predstavnicu SAD u SB Xeki Volkot da doprinese kako bi zasedawe SB 16. januara 2008. godine bilo otvoreno, jer bi u tom sluËaju na wemu mogao da istupi i B. TadiÊ.

Amerikanci su se sloæili. Sve je izgledalo korektno - predsednik je govorio da „Srbija nikada neÊe priznati nezavisnost Kosova i da Êe πtititi svoju teritorijalnu celovitost i suverenitet koriπÊewem svih dostupnih demokratskih sredstava, pravnih dokumenata i diplomatskih metoda.” (4) Pojava TadiÊa u SB sa patriotskim govorom wemu je u predsedniËkoj trci jako pomogla.

Sticao se utisak da je Predsednik zaigrao duplu igru: amerikancima je obeÊavao ustupke u vezi sa Kosovom, a u zemqi i na meunarodnim tribinama se borio za teritorijalnu celovitost svoje zemqe. I viπe od toga: u Beogradu je razraen Ëak i tajni plan delovawa srpske vlade u sluËaju da Kosovo proglasi nezavisnost. Meutim, ameriËka diplomatija je u Srbiji radila i sa drugim rukovodiocima. BuduÊi πef pregovaraËke grupe za Kosovo, politiËki direktor u Ministarstvu inostranih poslova Borko StefanoviÊ, kako saopπtava d e p e π a o d 1 0 . d e c e mb r a 2 0 0 7 . g o d i n e A me r i kancima je predao detaqe tog plana, sa kojim je bio upoznat samo uzak krug qudi.

Depeπe pokazuju takoe kako su Amerikanci radili sa politiËkim strankama, pokuπavajuÊi da utiËu na graewe politiËkog sistema, sa crkvenim licima, jer su meu wima imali javne simpatizere (Irinej DobrijeviÊ, episkop Teodosije), i da su ot voreno p o d r æa v a li m u ft i j u sa n x a Ë k o g ZukorliÊa. Vaæna tema u depeπama je postala i reforma armije i stupawe Srbije u NATO. U dopisima ameriËkih diplomata navoeno je da se reforma armije Srbije vrπi u „naπem interesu”, i da je glavno dostignuÊe bila „izmena stawa svesti srpskih oficira” (str. 85). U Srbiji je TadiÊ mnogo puta ponavqao da Êe Srbija uvek da se pridræava neutralnosti i da nema nameru da uopπte stupi u NATO. Meutim, u depeπama iz 2007. godine navode se reËi Predsednika da „integracija Srbije u NATO predstavqa wen prioritet broj jedan” (str. 86). Pri tom se govorilo ne o nekom o b l i k u sa r a d w e , v e Ê o p un o p r a v n o m Ë l a n s t v u .

Upravo o tome je govorio Vuk JeremiÊu Briselu 5.09.2007. godine u toku prezentacije dokumenta o ciqevima Srbije u programu „Partnerstvo za mir” (str. 87). Dokument su pripremili Amerikanci, ali su u vladi Srbije wega u velikoj meri ispravili, meutim usmeno Vuk JeremiÊje izgovorio ono, πto je Boris TadiÊi ranije govorio ameriËkim diplom atama. U saopπtewu od 8.12.2008. godine sa zatvorenog savetovawa rukovodstva NATO reËeno je: „Saveznici su se prepirali i po pitawu stupawa Srbije, pri Ëemu su Italija, Maarska i Norveπka predloæile da se Srbija pohvali zbog wenog evroatlanskog puta, kojim je Beograd poËeo da ide, ali su SAD upozorile da bi to moglo paæwu javnosti da skrene na sve veÊe evro-atlanske teæwe Beograda.” (str. 89). SAD su aktivno pomagale da se u srpskoj javnosti formira novi imix NATO: izdvajale su novac za obuku novinara, nudile su Kraj na str. 19/2) (K

17

ZAPADNI ZELENA©I U SRBIJI Dok su graani, privreda i dræava zarobqeni u finansijskom glibu nelikvidnosti i grcaju u dugovima, jedino bankarski sektor u Srbiji moæe aktuelnu krizu da „kwiæi” kao veliki uspeh. Banke iz zapadnih zemaqa uspele su da krizni momenat u Srbiji potpuno preokrenu u svoju korist, jer je preokupacija novcem prisutnija nego ikada. Kod wih zajmi dræava za finansirawe buxetskog deficita, lokalna samouprava za finansirawe tekuÊe likvidnosti, javna preduzeÊa za pokrivawe gubitaka i isplate plata, privreda da bi pred upredila steËaj, a graani radi pukog preæivqavawa. Za prvih πest meseci 2011. godine, 25 banaka koje posluju na træiπtu Srbije, pre oporezivawa, ostvarilo je dobit od 17,8 milijardi dinara, πto je za 17 odsto viπe nego u odnosu na isti period 2010. godine. Takoe, podaci Narodne banke Srbije (NBS) govore da je u prvih πest meseci 2011. godine, gubitak od 4,4 milijarde dinara ostvarilo 9 banaka, ali one Ëine svega 15 odsto aktive celokupnog bankarskog sektora.

Kriza pogodovala bankama Zajedno sa porastom πestomeseËne dobiti rasla je i ukupna aktiva bankarskog sektora u Srbiji, koja je na kraju juna 2011. godine iznosila 2,4 milijarde dinara, πto je za oko 5,7 milijardi dinara viπe nego u istom periodu prethodne godine. NajveÊu dobit pre oporezivawa ostvarila je Banka Inteza i to 5,2 milijarde dinara, zatim Unikredit beleæi dobit od 3,1 milijardu, Rajfajzen 2,6 milijardi, Komercijalna 2 milijarde, EFG Evrobanka 1,5 milijardi itd. Meu gubitaπima se istiËe OTP banka, koja je za pola godine izgubila 1,5 milijardu dinara, zatim Alfa banka beleæi minus od milijardu dinara, dok je preostalih 7 banaka ostvarilo gubitke koji su pojedinaËno mawi od 900 miliona dinara. KquË uspeha italijanske Inteze leæi u Ëiwenici da ova banka ima najveÊu aktivu od 357 milijardi dinara. Sa aktivom od 257 milijardi dinara, na drugom mestu je preteæno domaÊa Komercijalna banka. Daleko iza ove dve banke, na treÊem mestu, nalazi se Unikredit banka iz Italije, sa aktivom od 166 milijardi dinara.

Na rast aktive i dobiti banaka direktno utiËu z e l e n a πk e k a m a t n e s t o p e i z n a Ë a j n a k r e d i t n a aktivnost bankarskog sektora u Srbiji. Da je tako, govori podatak NBS-a da je ukupna kreditna aktivnost banaka u 2010. godini iznosila 1,278 milijardi, zatim u 2009. godini 1,685 milijardi, da bi na dan 30. juna 2011. godine dostigla 1,721 milijardu dinara. Zaduæivawe dræave, privrede i stanovniπtva se iz meseca u mesec kreÊe muwevito, pa je tako od aprila do kraja juna 2011. godine, kreditna aktivnost banaka uveÊana za 33 milijarde, odnosno dostigla je rekordan iznos od 1,721 milijardi dinara. Ko se u Srbiji, za svega tri meseca, zaduæio za 33 milijarde? To su privatna, odnosno javna duguju 940 milijardi), i druga preduzeÊa sa 3 milijarde (d stanovniπtvo za 18 milijardi (duguje 513 milijardi), druge finansijsk e organizac ije za 4 m ilij arde i neprofitne institucije za 11 milijardi. Od ovih plasmana javni sektor je umawio svoja dugovawa za 3 milijarde, ali potraæivawe banaka od tog sektora iznosi 210 milijardi dinara.

pitawu ekonomska kriza ili ne, banke nastoje da na finansijskom træiπtu plasiraju i prodaju svoju robu, a to je novac. Razumqivo je da Êe u godinama krize potraæwa za novcem biti drastiËno veÊa nego inaËe πto je sluËaj u posledwe tri godine. Zapadne banke u Srbiji na najbrutalniji naËin su zloupotrebile aktuel ni trenutak za „drawe koæe s lea” i „πiπawe” svojih klijenata, bez obzira da li je reË o dræavi, privredi ili stanovniπtvu. Nedavno je Ekonomski institut, koji je inaËe u vlasniπtvu Danka –uniÊa i funkcionera DSa Aleksandra VlahoviÊa, uradio jedno istraæivawe u sferi bankarskog sektora. Prema rezultatima istraæivawa, Srbija je sa proseËnim kamatama za stam b e n e k r e d i t e o d 5 ,8 2 o d s t o , z e m q a s a n a j v e Ê i m bankarskim kamatama u Evropi, gde je proseËna kamatna stopa za ovu vrstu kredita 3,26 odsto. Ista je situacija i sa investicionim kreditima, koji u evrozoni beleæe proseËnu kamatnu stopu od 2,93 odsto, a u Srbiji Ëak 7,89 odsto.

Da je domaÊa i svetska ekonomska kriza, kao izgovor za visoke kamatne stope, posluæila bankama u Srbiji, govore brojke koje datiraju iz vremena pre nego πto je kriza zahvatila finansijsko træiπte. Tokom 2006. godine, proseËna kamatna stopa na kratkoroËne kredite u evro valuti iznosila je u Srbiji oko 19,6 odsto. U isto vreme, susedna Rumunija je imala kamatne stope od 6,5 odsto, Hrvatska 5,24 odsto, Bugarska 6,76 odsto itd. Kada su u pitawu kratkoroËni krediti, visina proseËne kamate u Srbiji 2006. godine kretala se oko 11 odsto, dok je kod Hrvata bila 5,19 odsto, u Bugarskoj 7,95 odsto, Rumuniji 8,1 odsto itd. Dakle, u kontinuitetu banke sa Zapada „πiπaju” graane Srbije, samo πto, u periodu od 2008. do 2011. godine, za takvo „πiπawe” koriste famoznu svetsku krizu kao argumenat koji jed nostavno nije utemeqen. Prava istina i suπtina problema je u tome πto punih 10 godina reæim u Srbiji, odnosno Narodna banka Srbije, svojim merama i potezima pruæa podrπku zelenaπima sa Zapada, ne πtiteÊi pritom interese graana i privrede Srbije.

NBS radi u korist Zapadnih banaka Nekoliko faktora utiËe na visinu kamatne stope na bankarskom træiπtu svake dræave i banke se Ëesto pozivaju na te parametre. Naime, visina kamate zavisi od vrste kredita, roka na koji se sredstva ustu paju, sredstava obezbeewa naplate potraæivawa, uslova na træiπtu, konkurencije, stope inflacije, kao i kreditnog rejtinga zemqe. Na bazi ovih makroekonomskih kretawa Izvrπni odbor Narodne banke Srbije utvruje visinu referentne kamatne stope, koja je para metar na osnovu kog poslovne banke odreuju svoje kamatne stope. Izvrni odbor NBS doneo je, 10. novembra 2011. godine, odluku da smawi referentnu kamatnu stopu za 0,75 odsto procentnih poena, tako da ona iznosi 10 odsto. Meutim, ovako visoka referentna kamatna stopa i daqe je alarmantna i istovremeno pogoduje i dræavi i zapadnim bankama, a πteti srpskoj privredi i graanima. Visokom referentnom kamatnom stopom centralna banka pokuπava da veπtaËki odræi kurs i inflaciju, ali i da bez problema rasproda πto viπe dræavnih hartija od vrednosti, iz kojih se finansira deficit buxeta.

Zelenaπke kamate NameÊe se pitawe na Ëemu banke u Srbiji temeqe svoju astronomsku dobit. Bez obzira da li je u

18

Podaci NBS ukazuju da su poslovne banke u Srbiji, zakquËno sa junom 2011. godine, investirale u

Iskra 1. februar 2012.

dræavne hartije od vrednosti 170 milijardi dinara.

Zbog toga se banke koje posluju na domaÊem træiπtu, sve viπe opredequju za kupovinu dræavnih zapisa, πto im je postalo najlakπa, najbræa, najsigurnija i najisplati vija inv esticija. Kako je u periodu krize NBS poveÊavala referentnu kamatnu stopu, tako je potraæwa banaka za dræavnim zapisima bila veÊa.

Istovremeno su privreda i graani kod tih istih banaka bili prinueni da se zaduæuju i da prihvataju „zelenaπke” kamatne stope. Dok se to sve deπava u Srbiji, avgusta 2008. godine, najveÊa referentna kamatna stopa Evropske centralne banke, u momentu najdubqe krize, iznosila je maksimalnih 4,25 odsto. Vremenom je postepeno opadala, da bi, u martu 2009. godine, doπla na nivo od 1,5 odsto, i danas je skoro sedam puta mawa nego u Srbiji.

Indikativno je da je referentna kamatna stopa NBS, na poËetku krize, 2008. godine, iznosila 10 odsto, da bi do juna 2008. godine dostigla 15,75 odsto. U novembru iste godine korigovana je na 17,75 odsto, da bi u veÊ decembru dostigla rekordnih 17,76 odsto. Zatim je tokom 2009. godine, svakog meseca, opadala za oko 1 procentni poen i to sa 16,5 odsto na poËetku godine, do 9,5 odsto na kraju godine. Ova kamatna stopa centralne banke varirala je od 8 odsto u maju 2010. godine, do 12 odsto u aprilu 2011. godine, da bi u oktobru bila ustanovqena na 10,75 odsto. Za sve to vreme dræava je odræala na desetine aukcija, na kojima je vrπila prodaju hartija od vrednosti po atraktivnim kamatnim stopama, koje su uglavnom bile u granicama ili iznad referentne kamatne stope.

DinkiÊevo (zlo)delo U Srbiji se tokom posledwe decenije, preko grbaËe privrede i graana koji plaÊaju zelenaπke kamate stranim bankama, vodi tzv. restriktivna monetarna politika, za koju reæ im tvrdi da odræava makroekonomsku stabilnost zemqe. O tome kome takva politika pogoduje svedoËi podatak da je najveÊa stavka u dobiti banaka u prvih πest meseci 2011. godine bio prihod od kamata (59,2 milijarde dinara), koji Ëini 77 odsto wihovog dobitka. Ne treba zanemariti ni prihod od naknada i provizija koji iznosi 16,9 milijardi ili 22 odsto od ukupne dobiti banaka. ZahvaqujuÊi prvenstveno Komercijalnoj banci, domaÊe banke, i to wih 12 u kojima je prisutan domaÊi kapital, na kraju juna 2011. godine uËestvuju sa 24 odsto u dobiti bankarskog sektora, sa 27 odsto u ukupnoj aktivi i sa 29 odsto u ukupnom broju zaposlenih. Meunarodne finansijske institucije iskoristile su krizu da 2009. godine ubede reæim u Srbiji da u narednom periodu dræava treba da eliminiπe svojih 42,5 odsto udela u Komercijalnoj banci.

Reformu bankarskog sektora, koji danas broji „armiju” od 29.925 zaposlenih, nakon 2001. godine sproveo je lider G17 plus Mlaan DinkiÊ i wen smisao je da cela Srbija, deset godina kasnije, postane rob u kanxama 21 strane banke. DinkiÊ je domaÊe banke uspeπno likvidirao, a domaÊe finansijsko træiπte kapitala prepustio bankama iz Italije, Austrije, Amerike, Francuske, GrËke, NemaËke, Belgije... Iz Ruske Federacije, od 2008. godine, prisutna je samo Moskovska banka. Ostale ruske banke do sada nisu pokazale interesovawe za træiπte Srbije, zbog oËigledne svesti da bi reæim u Srbiji i zapadni centri moÊi sabotirali wihov dolazak i slobodno træiπno poslovawe.

Fond strateπke kulture, 4.1.2012.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. februar 2012.

Ivan NINI∆

Srpska diplomatija... (sa str. 17) specijalne grantove za radio i TV emisije, vodile su razgovore u najveÊim novinama, pisale Ëlanke po poruxbini.

U istom pravcu je vrπena i reforma armije.

U depeπama se konstatuje da su glavni reformatori armije prema NATO-standardima, koje bi vodile docnijem stupawu u NATO, naËelnik Generalπtaba general-major Zdravko Ponoπi ministar odbrane Dragan ©utanovac. U junu 2007. godine ©utanovac je rekao am basadoru SAD u Beogradu da je „wegova misija da priprema srpske oruæane snage za stupawe u NATO” (str. 96). U depeπi od 7.05.2009. godine konstatuje se da „ministar odbrane Dragan ©utanovac... priqeæno radi na izmeni druπtvenog miπqewa o NATO i SAD” (str. 96 - 97). Za amerikance je takoe bilo vrlo vaæna Ëiwenica da im je ministar odbrane obeÊao da „ssrpska armija nema ni planova, ni interesa da se meπa u poslove Kosova, bez obzira kako Êe se scenario razvijati” (str. 98). Amerikanci su sigurni da se odnos Srbije prema NATO-u neÊe promeniti Ëak ni ako u Ministarstvu odbrane doe do promena i premeπtaja.

Kako se konstatuje u diplomatskoj prepisci, posle proglaπewa nezavisnosti Kosova u februaru 2008. godine B. TadiÊi wegovi ministri su bili prinueni da izraze svoje negodovawe Albancima, Amerikancima, i onim zemqama koje su Kosovo priznale za samostalnu dræavu. Meutim, u depeπama se podvlaËi da je to pozoriπna predstava koju je odigrala srpska politiËka elita kako bi zadræala glasove demokrata za sledeÊe izbore. Na jednom politiËkom prijemu Vuk JeremiÊje „priπao saradniku ambasade (SAD) i izvinio se zbog svojih antiameriËkih izjava i zamolio da se ambasadoru preda wegov pozdrav...” (str. 110).

U kwizi se ameriËki materijali zavrπavaju sa 2010. godinom. Oni odraæavaju nezadovoqstvo SAD zbog pozicije Srbije, odluku da se pojaËa pritisak na Beograd, pretwe da Êe se evropske perspektive za Srbiju odloæiti. Beogradu se preporuËuje da preduzme nove korake radi normalizacije odnosa sa Kosovom. Otvoreno „Srbija mora da prizna Kosovo ukoliko hoÊe da ue u EU” je veÊ postalo glavni lajt-motiv svih diplomatskih razgovora sa rukovodstvom Srbije. SudeÊi po svemu Beograd je poËeo da izvrπava upravo taj nalog glavnih evropskih d ræava. Wegova pozicija u posledwim dogaajima na Kosovu je potpuna nezainteresovanost da se konflikt reπi u korist Srba sa Kosova i Srbije.

Jelena GUSKOVA Fond stateπke kulture (Podvukla - Iskra) 7.1.2012 ---------------------(1) VrziÊ N. Vikiliks: Tajne beogradskih depeπa.

Beograd: Naπ peËat: Fond Slobodan JovanoviÊ, 2011. - 138 s.

(2) MINISTARSTVO INOSTRANIH POSLOVA RUSKE FEDERACIJE. SAOP©TEWE ZA MASMEDIJE 677-29-04-2007.//www.mid.ru (3) Dokument nije objavqen.

(4) Dokument OUN.S/PV.5821

19

Za joπ naivne i slepe (kod oËiju) - da progledaju...

KAKO JE CIA NAPRAVILA „OTPOR” Aktivisti Otpora postaju moderna vrsta plaÊenika koji putuju oko sveta, plaÊeni od ameriËke vlade ili raznih nevladinih organizacija, sa ciqem organizovawa „demokratskih revolucija” Bivπi ameriËki komandos iz Vijetnama, i vojni obaveπtajac sa diplomatskim imunitetom u Burmi, operativac raznih specijalnih i hladnih ratova - pukovnik Robert Hevli se seÊa sa nostalgijom svog tajnog sastanka poËetkom 2000-te, u budimpeπtanskom hotelu Hilton, sa prvom grupom od 12 srpskih regruta, koji Êe Ëiniti jezgro ameriËke obaveπtajno-subverzivne grupe pod zvuËnim nazivom „OTPOR”, i Ëiji Êe zadatak biti uklawawe tadaπweg demokratski izabranog srpskog reæima na Ëelu sa Slobodanom MiloπeviÊem, i naravno wegova zamena sa „ovim” πto imamo danas!

Jedan od wegovih prvih i najvrednijih „studenata”, nazoËni Sra PopoviÊ, se takoe sa nostalgijom seÊa svoje prve lekcije, koju je nauËio napamet: „Uklawawe autoriteta vladaoca je najv a æ n i j i e l e m e n t to k o m „ n e n a s i l n e ” b o r b e ” .

Naravno, „nenasilnom” Sri PopoviÊu, ne da nije smetalo NATO bombardovawe i komadawe „wegove” otaxbine Srbije, veÊ je πta viπe uglas, zajedno sa joπ jednim drugim nazoËnikom tog doba, Zoranom –iniÊem, javno pozivao Ameriku i NATO zemqe da bombarduju Srbiju i ubijaju wihov vlastiti narod „sve dok se taj narod ne dozove pameti”...Pojavu i delovawe pukovnika Hevlija, i wemu sliËnih, na ovim naπim prostorima, koji su se u primeni metoda specijalnog rata protiv naπe nacije, poËeli da sluæe do tada nepoznatim i nekonvencionalnim metodama - ovaj put kroz razne ameriËke NVO, ali i buduÊe „srpske”, nevladine organizacije - je teπko razumeti bez uvida u period sa poËetka 80ih godina, kada je na britansko-ameriËkom samitu 1984. dato zeleno svetlo za uniπtewe „srpski dominirane” Jugoslavije, i sabsekventno „kastrirawe” Srpske dræave.

Reganova doktrina i ameriËki „nenasilni” terorizam Tada je usvojena „Reganova doktrina”, kojom se mnoge ingerencije, do tada iskquËivo u domenu CIA-e, prebacuju na tzv. nevladine organizacije, u stvarnosti paravan agencije za CIA organizaciju.

Wihova osnovna karakteristika je bila da, iako n a v o d n o n e z a v i s n e , s u b i l e f i n a n si r a n e neposredno (ili posredno) iz buxeta ameriËkog kongresa i tajnih fondova ameriËke vlade. U tu svrhu, subverzivnog ruπewa tadaπwe Jugoslavije, i „kastrirawa” Srbije kao dræave, joπ je u to vreme formirana Balkanska Inicijativa pri ameriËkom Institutu za Mir.

20

I s to v r e m e n o j e f o r m i r a n a „ n e v l a d i n a ” o r g a n i z a c i j a ( f i n a n s i r a n a v la di n i m p a r a m a ) USAID,, specijalizovana za subverzivno „nenasil no” ruπewe sistema u drugim zemqama. Na taj naËin, u sluËaju da „stvari krenu pogreπnim putem” (kao πto se to desilo sa CIA reæiranim puËem protiv demokratski izabranog Ëileanskog predsednika Aqendea), ameriËka vlada je sada mogla zvaniËno da „pere ruke”, poπto su sav rizik i „blamaæa” za eventualni neuspeh operacije bili upuÊeni na ove fantomske nevladine organizacije sa kojima ameriËka vlada zvaniËno „nema niπta”.

Naravno, u periodu nakon tog samita, niklo je joπ dosta sliËnih paravan (CIA) agencija (ili fondacija), poput: OTI, NED, Carnegie foundation, SOROS (OSI - Open Society Institute), CANVAS itd (o tim paravan agencijama i drugim aspektima specijalnog rata protiv naπe otaxbine sam detaqnije pisao u tekstu pod nazivom „Hronologija NATO zloËina nad Srbijom”.

Pukovnik Robert Hevli je bio samo jedan od (najviπe eksponiranih) ameriËkih obaveπtajnih operativaca, dok su u senci postojali mnogi drugi kquËni pojedinci, kojima je „zanat” takoe bio ruπewe politiËkih reæima πirom sveta „nekonvencionalnim sredstvima”, poput ovde spomenute metode „nenasilnog otpora”, koja je i glavna tema ovog mog Ëlanka. Jedan od tih znaËajnih qudi iz senke je svakako Piter Akerm an, korumpirani ameriËki bankar (Rockport Capital Inc.),, koji je stekao bogatsvo manipuliπuÊi bankarskim meni cama preko svojih prijateqa u ameriËkoj administraciji.

Akermana i wegov „karakter” je najboqe opisao jedan od ideologa i kreatora strategije „nenasilnog otpora” (koja je evolvirala iz CIA strategije destabilizacije stranih reæima) gospodin Xin ©arp. Gospodin ©arp je skoro sav svoj „intelektualni opus” posvetio ovoj nekonve c i o n a l n o j o b a v e π t a j n o - t e r o r i s ti Ë k o j m e t o d i ruπewa reæima, i wegove kwige (najpoznatije delo: „Od d iktatorskog reæim a do demokratije” ) su p o s ta l e o b a v e z n i p r i r uË n i k n e s a m o s r p s k i h p e t o k o l o n a π a (o t p o r a π a ) , v e Ê i s v i h d r u g i h „aktivista” πirom sveta, koji bi se naπli na platnom spisku zapadnih sluæbi. Evo πta je gospodin ©arp izjavio za Akermana: „Kada neko od ameriËkih vladinih sluæbenika ne æeli da izazove meunarodni incident kroz direktne kontankte sa disidentima iz zemaqa u kojima su SAD zainteresovane za promenu reæima, onda oni diskretno sugeriπu gospodina Akermana kome se takve stvari „ne gade”.”Akerman, „otac” otpora - u klubu sa Olbrajtovom, Holbrukom...Lik i delo gospodina Akerm ana je mnogo lakπe razumeti, ako znamo da je on jedan od

Iskra 1. februar 2012.

d i r e k t o r a o z l o g l a π e n o g S a v e ta z a I n o s t r a n e Odnose - CFR (Counsil for Foreign Relations)).

Pored wega u upravnom odboru tog saveta sedi Ëitava kolekcija ameriËkih ratnih zloËinaca, poput: Madlen Olbrajt, RiËarda Holbruka, Henri Kisinxera, Kolin Pauela, braËnog para Klinton i mnogih drugih. Ovde je vaæno razumeti da je CFR samo jedna od interesnih grupa (operativnih centara) korporacijske i dræavniËke svetske elite, i da su te interesne grupe, ili „elitni klubovi”, p o p ut T r i l a t e r a l n e K o m i s i j e i B i l d e r b e r g a , meusobno Ëvrsto povezani, tako da je u upravnim odborima tih grupa, stalno prisutan jedan broj Ëlanova, koji je istovremeno zastupqen u svim grupama.

na vrsta „legionara” (plaÊenika) koji putuju oko sveta, uglavnom plaÊeni direktno od ameriËke vlade, ili posredno putem raznih Nevladinih Organizacija - sve sa ciqem trenirawa lokalnih grupa i organizovawa „demokratskih revolucija”.

Jedan veliki broj voa ukrajinskog studentskog pokreta „Pora” su trenirani u Srbiji, pri Centru za Nenasilni Otpor (konsultantsku organizaciju koju su uspostavili aktivisti OTPORA da bi trenirali omladinske lidere πirom sveta kako da organizuju „pokrete”, „motiviπu” glasaËe i pokreÊu masovneproteste)...

Vaπington Post je 2000, u skraÊenoj verziji ali slikovito, opisao „prqavu ulogu” OTPORA u ruπewu predsednika MiloπeviÊa:

Sve to omoguÊava efikasnu koordinaciju tih grupa, Ëije delovawe, jedino neobaveπtenim graanima, liËi na nepovezane aktivnosti. Pored ovde spomenute Madlen Olbrajt, RiËarda Holbruka, Kolina Pauela i Henri Kisinxera, u takvim „koordinacionim” ulogama se nalazi i famozni Dejvid Rokefeler, kao i mnogi bivπi ameriËki predsednici, Ëlanovi evropskih kraqevskih porodica, i mnoge druge zapadne „visokoprofilne” liËnosti. Ovo sam smatrao vaænim da razjasnim, jer iza nasilne smene „nenasilnim metodama” predsednika MiloπeviÊa, kao i mnogih drugih, ukquËujuÊi tekuÊu (pokuπaja puËa) protiv Gadafija, nije stajala samo ameriËka vlada i vlade NATO zemaqa, veÊ pre svega tvorci novog globalnog korporacijskog i finansijskog (i politiËkog) poretka, koji su zastupqeni u gore navedenim tajnim i polutajnim organizacijama (interesnim grupama).

Konsultanti plaÊeni iz buxeta ameriËke „K vlade imali su kquËnu ulogu, iza bukvalno svakog elementa kampawe protiv MiloπeviÊa - kon t r o l i π u Ê i j a v n o m n e w e , t r e n i r a j u Ê i hi q a d e opozicionih aktivista i organizujuÊi „vitalno” paral elno prebrojavaw e glasova . AmeriËki poreznici su platili iz svog xepa oko 5,000 sprej kontejnera sa bojom koje su date studentskim aktivistima da po celoj Srbiji ispisuju po zidovima anti-MiloπeviÊevske grafite, i finansirali su oko 2,5 miliona stikera sa sloganom „Gotov je!”(opet „zapadni” dizajn), koji je eventualno postao „kquËni” slogan revolucije.”„„Spontana” petooktobarska demonstracija - koπtala 25 miliona dolara

Pojavu i ulogu OTPORA u Srbiji, je moguÊi posmatrati samo u okviru specijalnog (i tokom 1999, konvencionalnog) rata kome je Srbija bila izloæena krajem 90-ih godina, i poËetkom ovog milenijuma.

Kao πto je NATO rat protiv Republike Srpske i kasnije SR Jugoslavije bio test nove i proπirene uloge NATO alijanse kao „globalnog policajca”, tako je i obaveπtajno-teroristiËka upotreba srpske pete kolone u vidu organizacije OTP OR , p r i li k o m o r g a n i z o v a wa n a s i ln o g dræavnog udara protiv MiloπeviÊa „nenasilnim metodama”, bila probni balon za globalnu upotrebu tog zapadnog obaveπtajno-teroristiËkog modela πirom sveta. „Otporaπi” postaju ameriËki agenti u celoj IstoËnoj Evropi Svrhu tog „probnog balona” (OTPORA) je najboqe opisao novinar Mark Bajzinger u magazinu „Disent”: „(OTPOR)... sada postaje internacionalni „biznis”. Pored utroπenih miliona dolara, uspostavqaju se mnogobrojne „konsultantske agencije”, na Ëijem Ëelu se sada pojavquju bivπi „revolucionari”. Od tzv „srpske revolucije”, OTPOR aktivisti koje je trenirao Hevli, postaju, kako je to opisao jedan srpski analitiËar, nova moder-

Iskra 1. februar 2012.

Kada smo veÊ ovde, kod uloge „prqavog” ameriËkog novca u dovoewu pete kolone na vlast u Srbiji u oktobru 2000 - ovde treba citirati samog pukovnika Hevlija, koji je sam priznao (u svom intervjuu uredniku magazina „Mir”, gospoi Meti Spenser, poËetkom 2008) da je bio izuzetno (prijatno) iznenaen, kada je predsednik K linton odobrio, samo za finansirawe i obuku OTPORA, 25 miliona dolara. Ono πto pukovnik Hevli tada nije spomenuo jeste Ëiwenica da je u 2000, Danijel Server, direktor Balkanske Inicijative pri Institutu za Mir (to je ista ona „ustanova” koju formirao Regan 1984, u vreme kada je odobrio plan NSDD133 za „uniπtewe” Jugoslavije) uputio ameriËkom kongresu zahtev za oko 45 miliona dolara, da bi finansirao nasilnu promenu MiloπeviÊevog reæima, „nenasilnim” metodama. Wegov zahtev je odobren. Kasnije je ameriËka vlada korigovala tu informaciju, tvrdeÊi da je za „ruπewe” MiloπeviÊa potroπila „svega” 41 milion dolara.

U svakom sluËaju, to je do tada bila najveÊa suma ameriËkog „prqavog novca” ikada utroπena za takav tip subverzivne aktivnosti protiv jedne suverene nacije. To naravno govori o znaËaju koji su Amerikanci pridavali uvoewu ovakve vrste „tihe okupacije” Srbije, i uspostavqawu trajnog NATO prisustva na Balkanu.

Sam trening „otporaπa” je bio paæqivo razraen, i u mnogim elementima sliËan specijaln o m t r e n i n g u p o li c i j s k i h , p a r a - p o li c i j s k i h i obaveπtajnih formacija na zapadu, naroËito u oblasti taktiËke (nenasilne) komunikacije, odnos-

21

Kako je... no primene takozvane metode „konflikt rezolucje”. Taj trening su vodili iskusni instruktori primewujuÊi inter-aktivni model „ pod el e glumaËkih uloga” meu polaznicima treninga („role play scenario”).

P o r e d uË e w a „ g a n d i j e v s k i h m e to d a ” , polaznici su poduËavani kako da pasivnim fiziËkim otporom i izazivawem „nenasilnih” nereda (bukom i fiziËkom obstrukcijom ), prekidaju reæimske manifestacije, ometaju tribine, govore, provociraju policiju na nasiqe, a potom dokument u j u i p u b l i k u j u u m e d i j i m a to n a s i q e , r a d i stvarawa anti-reæimskog sentimenta. Istovremeno su poduËavani kako da „seduciraju” reæimske predstavnike - na primer, tako πto Êe policajcima i vojnicima deliti cveÊe i pamflete; Kako da πire dezinformacije - i to tako πto Êe ekonomske nedaÊe nastale kao rezultat sankcija, uporno prikazivati kao greπke reæima - ili kako da manipuliπu penzionere: navodnim zalagawem za reπavawe wihovog statusa...

USAID:: B92, Danas, Vreme... i daqe neprofitabilni!?

Paralelno sa organizovawem pete kolone u Srbiji, u vidu „otporaπa”, peta kolona je organizovana u vidu takozvanih „nezavisnih m edija” i nevl adinih organ izacija . NajveÊi deo gore spomenute sume od 41 milion dolara, je upravo potroπen za finansirawe tih oblika pete kolone.

Ovde je vaæno napomenuti da se zapadno finansirawe tih „institucija” nastavqa i danas, jer prema samom priznawu zapadnih operativaca, ti mediji, pre svega B92, Vreme, Danas i mnogi drugi, su i daqe neprofitabilni, ali su i daqe finansirani iz zapadnih izvora!? Tu se sada otvara pitawe razloga finansirawa tih neprofitabilnih medija, jer prema samom USAID agenciji (gospoi Kriπni Kumar), prvobitna funkcija tih medija nije b i l o n e z a v i s n o n o v i n a r s t v o , v e Ê „a n t i M iloπeviÊev sko” d elovaw e, i jednom kad je MiloπeviÊ bio uklowen, otvara se logiËno pitawe - koja je sada svrha daqeg zapadnog finansirawa tih „petokolonaπkih” medija, koji na prvom mestu nikada nisu ni bili profitabilni?

Odnosno protiv koga su ti mediji danas usmereni? Ono πto mi svi moæemo da vidimo danas i golim okom, jeste da ti „petokolonaπki” mediji i daqe vode neprijateqsku kampawu protiv svoje „zemqe domaÊina”- odnosno Srbije. Postojawe takvih medija i vrsta kampawe koju oni vode, trebalo bi da nam svima bude jasna indikacija pravih namera Zapada, i wihove navodne dobronamernosti... InaËe, iz svih ovih „zapadnih” dokumenata, koji su navedeni na kraju ovog Ëlanka, mogu jasno da se vide finansijske transakcije zapadnog prqavog novca (samo u periodu 2000-2002 za potrebe B92, ANEM-a i NUNS-a, Soroπ fondacija je isplatila preko 12 miliona evra). Ukupna suma novca isplaÊenog takozvanim nezavisnim m edijim a i

22

nevladinim organizacijama iz zapadnih fondova je u desetinama miliona evra. Svako razuman bi oËekivao, da odkako je Srbija postala „demokratska” zemqa, ispunila sve razumne i nerazumne zahteve, isporuËila sve krive i „nekrive” Srbe „srboæderskom” sudu u Hagu, organizovala sve zahtevane parade homoseksualcima i zapadnim ratnim zloËincima, kao i svetskim pedofilima da Êe potom logiËno prestati „anti-srpska” aktivnost, tih nazovi medija i NVO-a. Kako stvari stoje, izgleda da je wihova aktivnost danas jaËa nego ikada, i da slavina iz koje dotiËu prqavi ameriËki dolari joπ nije presuπila!?

Nataπa KandiÊ i Sowa Biserko u pregovaraËkom timu za Kosovo! »ime se sve to danas bave „petooktobarski” prevratnici - otporaπi? Za Slobodana Homena i wegove „jezive” namere prema srpskoj omladini svi dobro znamo... Nacionalnog „kameleona” DuliÊa, i politiËkog „kameleona” »edu, ne vredi posebno obraivati, wih jedino joπ klinci u jaslicama nisu „provalili”. Marko BlagojeviÊ (CESID)) je posebna priËa, on verovatno smatra da „svojoj” otaxbini Srbiji joπ nije dovoqno duboko zabio noæ u lea...

Nedavno, prilikom pokuπaja organizovawa subverzivne i anti-dræavne (anti-ruske) aktivnosti (za potrebe zapadnih obaveπtajnih sluæbi) u ruskom „Podmoskovqu” je demaskiran javno od strane ruske dræavne televizije i sabsekventno proteran iz bratske Rusije.

Ali to ga nije spreËilo, da se uz posredstvo Borka StefanoviÊa - πefa pregovaraËkog tima sa laænom „dræavom” Kosovo, i uz blagoslov ministra JeremiÊa, nae na Ëelu „elitne” Konsultantske grupe (debelo plaÊene od strane srpskih poreznika) u Ëijem sastavu su se „nekim Ëudom” naπle i dve najozloglaπ enije „ anti srpske” dame: nazoËna Nataπa KandiÊ, direktorka z a p a d n o - o b a v e π ta j n o f i n a n s i r a n o g F o n d a za humanitarno pravo - i predsednica drugog, zapad no-πpijunski finansiranog, Helsinπkog odbora za qudska prava, nazoËna Sowa Biserko!? Kakve Êe to nacionalne „srpke” interese zastupati ove dve „minhenske” dame zajedno sa drugim, gore spomenutim petooktobarskim prevratnicima, na Ëelu sa „pro-srpskim” predsednikom TadiÊem? Mislim, da nam to nije teπko pretpostaviti...

REFERENCE: https://wikispooks.com/wiki/Council_on_Foreign_Relatio ns#Board_of_Directors_and_Membership https://wikispooks.com/wiki/Document:Overthrow_Inc http://adm.rt.com/usa/news/democracy-promotion-usaregime/ http://www.aforcemorepowerful.org/ http://www.centaronline.org/postavqen/60/izlazeng.pdf http://www.mcclear.net/Serbia%20Paper%20Final.pdf http://archive.peacemagazine.org/v19n2p10.htm http://www.dissentmagazine.org/article/ article=155 Dveri, 12. 12. 2011.

Podvukla - Iskra) (P

MIODRAG NOVAKOVI∆

Iskra 1. februar 2012.

HAJKA NA PUTINA ILI »UDOVI©NA MO∆ MEDIJA Si-En-En i Foks su objavili laæne slike sa kongresa Jedinstvene Rusije i demonstracija u Moskvi. Izvinili su se, ali time nisu umawili uverewe da su wihove „greπke” bile namerne Da li ste videli da pingvini πetaju po libijskoj pustiwi? Niste? Nije ni vaæno, spretni animatori Êe vam za tili Ëas dokazati da je to moguÊe. A kad svojim oËima vidite sliku na televiziji ili internetu, nema te sile koja Êe vas ubediti da te ptice, ipak, viπe vole sneg nego pesak.

I to jako dobro znaju majstori nove stvarnosti koji su do savrπenstva doveli falsifikovawe kako bi postigli svoj, „viπi” ciq.

Setimo se samo snimka osvajawa Gadafijeve rezidencije koji su Al xazira i Al arabija emitovale nekoliko dana pre nego πto su joj se ustanici uopπte pribliæili. Istog dana „novu vlast” je priznalo 12 dræava, a ustanici su jurnuli novom snagom i za nekoliko dana stvarno obavili posao. Falsifikatori su, kad je posao obavqen, izjavili da su „zauzimawe rezidencije” snimili mnogo ranije u Kataru.

Nije, naravno, tema ovog komentara Gadafi.

On je veÊ davna proπlost. Tema je Ëiwenica da se iste metode i daqe, sve bezobzirnije i uspeπnije koriste.

Najnovija meta majstora virtuelne stvarnosti je Vladimir Putin. Iako su ga donedavno zapadni mediji proglaπavali i za najuticajniju liËnost godine, dovoqno je bilo da poveruju da se ugled i rejting premijera Rusije kruni, i u pokret je puπtena oprobana maπinerija Ëiji je ciq, naravno, da potpomogne proces. PoËela je prava hajka na Putina. Najpre je Si-En-En u programu „Global eksËejnx”, govoreÊi o kongresu Jedinstvene Rusije (JR) na kome je Putin jednoglasno, uz ovacije, kandidovan za predsednika, umesto pravog, emitovao snimak iz sportske dvorane „Olimpijski” sa zviæducima, uz komentar da su Putinu zviædali Ëlanovi wegove partije.

Naravno da na kongresu JR zviæduka nije bilo i, naravno, da su dopisnici Si-En-Ena, kojih je u Moskvi najmawe tuce, to znali, ali su znali i da Êe wihov snimak biti preuzet i da Êe se πiriti po internetu. Posle toga su se mirno izvinili, izjavivπi da su, „sluËajno” zamenili snimke.

Samo neπto kasnije zapadni mediji Êe opet napraviti „greπku”, posle nedavnih protesta na jednom moskovskom trgu, televizija Foks wuz svoj komentar ilustruje snimcima iz Atine na kojima se vidi kako policija tuËe demonstrante, a oni lome i pale sve pred sobom. I taj snimak je obiπao svet, i zbog wega su se izvinili, ali ciq je postignut malo Êe se ko od gledalaca zamisliti nad tim πto Moskovqani protestuju pod palmama, u kratkim

Iskra 1. februar 2012.

rukavima - u decembru. (Ovaj hipokritski i dobro utaban metod `demokratskog` Zapada se od vajkada upotrebqava u unutraπwoj, a naroËito u wegovoj spoqnoj politici. Prvo se namerno puste netaËne ili laæne informacije, pa kad wihov efekat uspeπno `proe`, dolazi neki oblik `objaπwewa` ili `izviwewa`. Ovom treba dodati i viπegodiπwe (20-30, pa i viπe godina) briæqivog skrivawa od javnosti Ëiwenica (napr. oËiglednih ratnnih zloËina) koje ukazuju na zlodela i dvoliËnost Zapada; svojevrsan komentar na opevanu `slobodu` zapadnih medija i `transparentnost` wihove politike - Iskra).

Sve to, naravno, prate tekstovi u pisanim medijima u kojima se tvrdi da „Putin viπe nije onaj isti”, da mu rejting dramatiËno pada... Preko interneta se qudi pozivaju da brane apstraktnu slobodu od apstraktne diktature, a u oktobru, mnogo pre parlamentarnih izbora (odræanih 4. decembra) u Americi je na internetu registrovan sajt „bela traka” protiv krae glasova. Kad su izbori zavrπeni, pre nego πto su se znali rezultati, i pre nego πto su svoje izveπtaje objavili strani posmatraËi, Hilari Klinton je izrazila zabrinutost zbog „pokradenih glasova”. Na internetu se pojavquje hiqade „dokaza” o falsifikatima koji, i kad bi svi bili uvaæeni, to tvrde Ëak i najokoreliji opozicioni mediji i analitiËari, ne bi uticali na rezultate izbora.

Ali ciq je i tu postignut - oseÊaj da su prevareni uvlaËi se qudima u podsvest. Desetine hiqada demonstranata na ulicama logiËna su posledica tog delovawa, a pojava belih traka na reverima, otporaπka pesnica... govore o organizaciji i viπe nego πto bi organizatori æeleli.

Naravno, svima koji znaju mentalitet ruskog naroda i odnos prema Americi, jasno je da nikakva Hilari Klinton ne moæe da izvede narod na ulice kao i da nikakve revolucije u Rusiji neÊe i ne moæe biti. Toga se jednako boje i vlast i opozicija. Ali i Putin.

Sve ovo samo su ilustracije koje dokazuju moÊ medija. Straπnu. Orvelovsku. Svojevremeno je Orson Vels toliko uplaπio Ëitav svet svojom radio dramom „rat svetova”, da nikome viπe nije palo na pamet ni da pokuπa da se poigra na isti naËin. Danas, novi majstori virtuelne stvarnosti ne samo da dodequju laæne Nobelove nagrade, veÊ (nekaæweno) plaπe svet, poËiwu i zavrπavaju ratove. Moæe li danas neko da garantuje da se sutra na internetu neÊe pojaviti falsifikovani snimak da je ruska atomska raketa poletela prema Americi (ili obrnuto). A πta Êe onda biti, boqe da i ne nagaamo...

Politika, 6. 1. 2012.

(Podvukla - Iskra)

QUBINKA MILIN»I∆

23

У АО А А А А

Увек сам чуо реч “ вропа“ са усана оних политичара, који су желели нешто што нису смели да траже у своје име – Ото фон измарк (1815-1898)

вет још није дочекао укујамин “крај историје“, али зато увелико проживљава орвелијанско, или можда хакслијевско, постварење. Огрешили бисмо се о истину устврдивши да је рбија некакав светски изузетак, а да свуда наоколо напросто цветају руже. Али, ако већ ствари посматрамо батргајући се у српском делу земљиног шара, хајде да обратимо пажњу на оно што је баш ту специфично. Океан српског медијског матрикса непрестано нас запљускује вропском унијом. олико пута је само та магична реч “ вропа“ изговорена и написана за мандата садашње владе? [1] а ли је та невероватна учесталост можда само тренд, некакав израз духа времена?

ишедеценијска интеграција, својевремено резултирајући стварањем, сећамо се, некада угледне вропске економске заједнице ( ), свакако је обележила послератни развој вропе. осле распада социјалистичког блока, У постаје паневропски пројекат. ивше чланице аршавског пакта пожурише тада да се истргну из загрљаја страшног руског медведа.

Али, неуспех европских планера да једну економску заједницу претворе у чврсту политичку унију, створило је основу за доцније посртање У. анас је то већ евидентно, У представља неуспешан политички пројекат. а ли ће евро ипак опстати, како ће Унија изгледати у будућности, мање је важно. ећ сада је успостављена структура У којом би један од првих жреца уједињене вропе, Адолф итлер, вероватно био задовољан: прву лигу чини емачка са развијеним северним државама, у другу улазе земље познате по љупкој скраћеници PIIGS, а трећу лигу формирају државе својеврсне тампон зоне према усији: угарска и умунија. а нас је неупоредиво важније нешто друго – наиме, водеће државе вропске уније доследно спроводе отворено непријатељску политику према рбији и српском националном корпусу на простору бивше ·угославије. Ово се огледа пре свега у признавању тзв. државе осово и притисцима на рбе из епублике рпске да постану лојалан део некакве будуће унитарне босанске џамахирије. акле, У је с једне стране неуспешан, а с друге непријатељски пројекат. озната метафора о штапу и шаргарепи у случају рбије претвара се у занимљив парадокс: оно што политичка елита представља јавности као шаргарепу ( У), уствари је штап којим се немилосрдно удара по српским националним интересима.

Ови редови неће се бавити ни “спасавањем“ У, ни дроњавом доктрином преокреташа како би поменуто непријатељство нестало, само ако би рби пристали да постану нешто друго, прихватљиво и пожељно са становишта антируских и/или мултикорпорацијских рецептура. анима нас само следеће: шта је У заправо за рбију данас? У чему је тајна “европске“ магије?

24

ато будимо слободни да уваженој групи грађана [2] предложимо следеће истраживање: колико често се у водећим телевизијским студијима појављују представници еврофанатика из наводне опозиције ( и ), а колико чланови оних опозиционих странака које се отворено противе приступању рбије вропској унији? ( амерно су изостављени представници владајуће коалиције, као прочитана и одбачена књига.) акле, колико у разним телевизијским емисијама виђамо “драга лица“ едомира & компаније (лидера и чланова једне минорне парламентарне странке), оме и учића (вођа партије која на претходним изборима није ни учествовала), а колико пак гледамо оне српске политичаре који о Унији немају лепих речи?

звесно је да би резултати једног таквог истраживања кристално јасно показали да У, данас испражњена од сваког реалног садржаја, у рбији представља још само лозинку меке окупације. аиме, бесомучним заклињањем на верност Уропи, представници квазиопозиције зарађују тапшање по рамену од стране амбасадора водећих западних држава, тих гаулајтера ове унесрећене и уморне земље. е, не желе они рбију у Унији, наречени гаулајтери само желе да рбија одустане од свог геополитичкоg субјективитета, да заиста постане једно велико ништа, terra incognita, земља очишћена од сваке могућности руског утицаја, потенцијални полигон за испробавање најморбиднијих идеја неоколонијалног глобалног поретка преобученог у постмодерно рухо. Ако би је једнога дана и примили у тај наводни рај на земљи, за рбију би била резервисана четврта лига, јер би је третирали као најобичније европско сметлиште.

ади тога је мперији важно да под контролом држи не само власт, већ и што већи део опозиције. Оно што је за рбију штап, за њену власт и марионетски део опозиције постаје шаргарепа. ако се “тапшање по рамену“ претвара у конкретне видове помоћи опозиционој петој колони. о подразумева пре свега финансијску подршку, али и медијску промоцију која треба да доведе до што бољих резултата на наредним изборима. зборна трка је дакле неравноправна и можда унапред одлучена.

олитика приступања рбије вропској унији превише подсећа на улазак јагњета у вучју јазбину. тога свако супротстављање таквој политици, без обзира да ли нас у јазбину уводи орис адић, едомир ·овановић, или пак омислав иколић [3], значи да још опстају вера и нада у боље сутра рбије. раница меке окупације не пролази очекиваном линијом поделе власт-опозиција, већ је изломљена и нажалост указује на фронтални слом једног друштва. тавише, поглед у историју открива да је и раније било немало политичких представника рба који су радо пристајали на одустајање од себе [4], ради утапања рбије у неодрживе и утопијске наднационалне творевине. ек једним ширим сагледавањем политичке сцене, уочавањем подземних токова иза кулиса меке окупације рбије, постајемо отрежњени и спремни на отпор. озинке које види Орвелов инстон мит исписане масним великим словима – “ ат је мир“, “ лобода је ропство“, “ езнање

Iskra 1. februar 2012.

IZBORI U RUSIJI I IZVOZ „HAOSA” IZ SAD 4. decembra su u Rusiji odræani izbori za Dræavnu dumu i neke organe lokalne vlasti. VeÊ sledeÊeg dana posle saopπtewa preliminarnih rezultata glasawa u Moskvi i Sankt-Peterburgu odræani su mitinzi onih koji se nisu sloæili sa rezultatima izbora... Istog trenutka je Zapad za destabilizaciju situacije u Rusiji iskoristio sve do tada veÊ „isprobano”, i to uoËi poËetka rata u Siriji i pripreme sledeÊeg sukoba sa Iranom. „Izvoz haosa”, kao πto je poznato, dobro uspeva u zemqama u kojima je tlo dobro pripremqeno. A sada se to tlo joπ i jako ubri.

SAD: provokacija „demokratije” AmeriËki senator Xon Makkejn nije propustio moguÊnost da se obrati Putinu reËima: „Dragi Vlado, pribliæava vam se arapsko proleÊe”. Na isti naËin je reagovao i predstavnik Stejt Departamenta SAD Mark Toner: „Stotine qudi su uhapπene, meu wima i poznati bloger Aleksej Navaqni, koji je joπ uvek u zatvoru. Kao πto znate, mi smo i do sada izraæavali zabrinutost zbog odnosa prema onima koji su zatvarani u vreme mirnih demonstracija, na kojima su oni ostvarivali svoje pravo na protest... Mi Êemo, naravno, i ubuduÊe podræavati pravo svakog graanina na mirni protest, podvlaËim - mirni, u Ëitavom svetu.

Pa i u Rusiji”.(1)

„Sitniπ” je priloæila i Hilari Klinton koja je izjavila da Êe Stejt departman SAD p o t r o π i ti j o π d e v e t m i l i o n a d o l a r a n a „podræavawe demokratije u Rusiji”. »udno da pri tom ne æeli da se pobrine i o Ëetiri hiqade uhapπenih u SAD aktivista pokreta «Occupy WallStreet!». Ali, o tome - malo docnije.

Mreæne revolucije u Rusiji Od izbora nije proπla ni nedeqa, a vrlo solidne analitiËke publikacije su zapoËele sa objavqivawem materijala o sliËnosti organizovanog dela protesta sa „arapskim proleÊem”. Tako, u materijalu „Eksperta”(2) direktno se govori da se u i st u p a w i m a R us a za p a æ a „ p o t p u n o i s t a tehnologija mreænog marketinga, kakav smo veÊ videli u Egiptu, Siriji i drugim zemqama”.

Moj kolega Aleksandar Roxers je napravio „ekspres-monitoring” sa pozivima da se „izae na protest”. Rezultati najboqe govore. Ujutro, 7. decembra, samo je „Jandeksov” pretraæivaË prebrojao preko 2,1 milion „protestnih” poziva. I to vrlo Ëesto je jedan isti poziv ponavqan na stotinama stranica sa intervalom deliÊa sekunde.

Odnosno, na wemu je radila uigrana ekipa profesionalaca - oËigledno korporacija u kojoj je postojao sistem planirawa, koordinacije i, prirodno, odgovarajuÊe finansirawe.

EU kao... је моћ“ – по природи су истоветне празној пароли у коју се заклињу, запамтимо добро, и орис и едомир и омислав – “ У нема алтернативу“.

и политичка турбуленција која већ потреса Унију, ни њен евентуални крах, не би нужно означили завршетак меке окупације рбије. ·ер, лозинке се могу променити, зар не, а мперија поседује завидну способност прилагођавања новим околностима. ато треба за сва времена запамтити имена јефтиних политичких профитера који су пристали да служе туђим интересима, заборављајући онај основни, интерес отаџбине. ·ер, као што се данас вешто сакривају иза једне пароле ( У), тако ће сутра – иза било које друге. рпски културни клуб, 29.12. 2011.

Podvukla - Iskra) (P ----------------------------------Упутнице

тефан У А

[1] страживање: олико пута днавно чујемо реч “ вропа“? – http://www.slobodanjovanovic.org/2011/04/28/koliko-puta-dnevnocujemo-rec-гevropa“ [2] сто [3] http://www.nspm.rs/hronika/tomislav-nikolic-sns-ce-sledecegodine-biti-na-vlasti.html [4] тефан ушан: екада ·У, данас У – о парадигми српског самопоништавања –

Iskra 1. februar 2012.

Postoji joπ jedan znak `tehnologiËnosti` i „pliπavosti / naranxastosti” dogaaja koji su u Rusiji isprovocirani - to su bele traËice , kojima se qudi pozivaju da izau na miting. U Ukrajini su trake bile naranxaste, u Iranu i Libiji zelene, a u Rusiji æele da one budu bele.

Revanπ „bele garde” ili „Skroz-providna revolucija” To, πto se predlaæe da se sledeÊa „revolucija u boji” prikaæe da bude bela je simboliËno.

Iako kao da u ideji postoji i liËni „autor kreacije”, ipak u vezi sa wenim potpuno ruskim poreklom postoje ozbiqne sumwe. Tako, predsednik uprave IMHOVI Arsen Revazov (3) izjavquje da je smislio „kreativno reπewe” koje, kako on smatra, dozvoqava da se efikasno izrazi miπqewe o tome ko se to ne slaæe sa rezultatima izbora u Dræavnu dumu. „Kada (i ako) nekoliko miliona qudi u Moskvi na ruke stavi bele traËice, poveæu ih na kola, zakaËe za taπne, epolete, itd, jednostavno neÊe imati πta da se ubacuje, doπaptava, izmiπqa i sve u svemu - da se falsifikuje, - priËa Revazov na svojoj stranici Fejsbuka. - Svi Êe odmah da shvate i svima Êe sve da bude jasno. PaπÊe i sneg. I ceo Êe grad biti beo. Graani Êe povezati bele

25

Izbori u... traËice. Prvo wih 10%, pa 30, pa 50, a zatim i svih 70%. Ali veÊ posle 30 niko se viπe neÊe plaπiti...

Bela revolucija. Sneæna. »ista. PesniËki. Treba da traje do marta. A posle - kako Bog da! Siguran sam da ukoliko nekoliko miliona qudi poveæe bele traËice (makar to bile i salvete) sve Êe se promeniti i poÊi ka pravoj strani - brzo i bez nasiqa.” Izbor bele boje kao simbola „sneæne revolucije” oËigledno ukazuje na to da ili je autor ideje bio vrlo loπ ak u ruskoj πkoli i nije se upoznao ni sa bajkama, ni sa klasiËnom kwiæevnoπÊu, ni sa istorijom svoje zemqe, ili on uopπte nije ni bio uËenik ruske πkole. Zato πto: Sneæna kraqica je bila pobeena, onaj koji je voleo „da bude ceo u belom, i da πeta Rio de Æaneirom”, Ostap Bender, zamalo da nije zavrπio preklan od strane svog najbliæeg saborca u partiji, Kise Vorobjaninova, a pokret belih u Rusiji uspeo je da izgubi graanski rat od crvenog pokreta pri Ëemu, πto je simboliËno - da izgubi, oslawajuÊi se na podrπku predstavnika onih istih zapadnih krugova, koji sada aktivno rade na destabilizaciji situacije u Rusiji. Tako da, najverovatnije je da je ta boja za revoluciju izabrana baπ na Zapadu zbog vrlo poznate osobine zloËinaca da se vraÊaju na mesto zloËina.

Revanπ pokreta belih u Rusiji je nemoguÊ.

Uostalom i „cara” odgovarajuÊeg (Ëitaj: prozapadnog) koga bi Rusija prihvatila nema ni na vidiku. A πto se tiËe mirne revolucije pod parolom „Neπto Êemo i uraditi, a daqe - kako Bog da” - svakako bi i anarhisti bili πokirani takvom glupoπÊu. Meutim, ako se prisetimo da se sliËnim pozivima pravi kaldrma za spoqno upravqawe R us i j o m , o n d a - m o g l o b i s e r e Ê i d a p o s to j i odreena logika.

AsimetriËan odgovor: Rusija bi mogla da finansira akciju „Zauzmi Vol-strit!” „...Pogledao sam prvu reakciju naπih ameriËkih partnera. Prvo πto je uradila dræavna sekretarka - okarakterisala je i ocenila izbore i rekla da su oni nepoπteni i nepravedni, mada joπ nije bila dobila Ëak ni materijal posmatraËa BDIP. Dala je ton nekim naπim qudima u samoj zemqi, dala je signal. Oni su taj signal Ëuli i uz podrπku Stejt departmenta SAD poËeli aktivan rad. Joπ jednom ponavqam: svi koji rade u okviru zakona moraju imati moguÊnost da ostvare svoja p r a v a . A l i o r g a n i p r a v d e ta k o  e m o r a j u d a izvrπavaju svoju ulogu, oslawajuÊi se na πiroku podrπku javnosti...” konstatovao je predsednik Vlade RF V. V. Putin, koji je govorio 8. decembra na zasedawu Koordinacionog saveta Sveruskog narodnog fronta. (4) A, govoreÊi uopπte, takva reakcija bi mogla i da sedopuni protestnom i nestandardnom kombi-

26

nacijom, na koju SAD sasvim sigurno ne bi mogle da odgovore.

Racionalna varijanta asimetriËnog odgovora od strane Rusije bila bi izjava zvaniËnog predstavnika Rusije o izdvajawu nekoliko deseti na miliona dolara za „razvoj demokratije u SAD”, konkretno - za podrπku demokratskoj inicijativi aktivistima pokreta «Occupy Wall-Street!». I joπ bi bilo najboqe da se to uËini javno - veÊ na prvom sledeÊem meunarodnom forumu ili samitu.

Prednosti takvog asimetriËnog odgovora su oËigledne. Prvo, ruska podrπka „demokratiji u SAD” bi se de-fakto i de-jure proglaπavala za unutraπwu stvar Rusije. Drugo, zvaniËno objavqivawe finansijske podrπke Rusije institucijama demokratije u Sjediwenim AmeriËkim Dræavama ujednaËilo bi moguÊe kontra-mere prema Rusiji, na primer, u obliku blokade ruskih raËuna u stranim bankama, koji su otvoreni za podrπku onima koji u Wujorku protestuju.

Neosporan dobitak od ovakve izjave bi bilo i prenoπewe vektora paæwe u onu oblast, u kojoj bi i SAD i Rusija naπle u izjednaËenoj poziciji - na poqu neizvesnosti u novim za sebe odnosima.

PolitiËka opozicija u takvim uslovima bi mnogo mawe zavisila od prethodne istorije odnosa i bila bi osloboena od postojeÊih stereotipova.

U svakom sluËaju je oËigledno: pristajati na elementarne, odavno poznate, isprobane vremenom i sa mirisom naftalina provokacije Zapada - ne sme se! Rusija ne sme da uvuËe sebe u takav, nov, informacioni rat, gde Êe je naterati da igra po tuim pravilima. Jer upravo sada Rusija moæe da potpuno promeni tu zlosreÊnu tendenciju, kao i da iskoristi novonastalu situaciju da bi obnovila svoju elitu i da bi svoju politiku dovela u stawe koje viπe odgovara izazovima i pretwama koji se ocrtavaju na vidiku.

Rusija se u svojoj istoriji ponovo naπla u „taËki bifurkacije”. To nije nikakva „predrevolucionarna situacija”, to je vreme izbora kursa za buduÊnost. Vreme se odavno broji, ali je obrtawe strelica na satu istorije sada ubrzano. Da bi se one obiπle treba misliti i raditi nestandardno, terajuÊi protivnika da igra na poqu na kome je on po snazi jednak tebi, ili je otvoreno slabiji. Svet ponovo gleda u Rusiju.

-------------------(1) http://www.fondsk.ru/pview/2011/12/08/gosdep-usapoobeschal-zaschischat-prava-grazhdan-rf-naprotesty.html (2) http://expert.ru/2011/12/7/dorogoj-dzhon-eto-vashafantaziya/ n=66995 (3)http://www.sostav.ru/vir/arsen_revazov_prizval_k_ snezhnoy_revolyutsii.html (4) http://premier.gov.ru/events/news/17330/ Fond strateπke kulture 11.12.2011.

Jurij GAVRILE»KO Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. februar 2012.

O MRTVIMA SAMO ISTINU - Razmiπqawe povodom smrti bivπeg predsednika »eπke republike Vaclava HAVELA i wegovom anti-srpskom stavu U nedequ 18. decembra 2011. je u svojoj 75. godini umro bivπi predsednik »eπke... Vaclav Havel. Kao najpoznatiji disident, uz masovnu podrπku stotina hiqada graana, je posle „somotske revolucije” u novembru 1989. godine izabran za predsednika »ehoslovaËke. Odmah posle wegove smrti je medije poplavila bujica pohvala, prava apoteoza, uz veliËawe wegovih zasluga za „osloboewe zemqe od jarma komunizma, kako je zemqu vratio u demokratiju, u krilo Zapada i proslavio weno ime po svetu ne samo politiËki, veÊi umetniËki, kako je primqen uz desetine stojeÊih aplauza u PredstavniËkom domu SAD”, itd.

Havel je bio druπtven, lako je sticao nove prijateqe, ne uvek podjednake vrednosti. Mnogo je puπio (do uspeπne operacije raka na pluÊima devedesetih godina), dosta je pio, naroËito pre.

Voleo je æene. »ak su ga sravwivali u neËem sa prvim predsednikom »ehoslovaËke, nezaboravnim Masarikom, koji je bio veliki prijateq Jugoslavije i za razliku od Havela i Srba, πta je u Ëeπkim medijima sada sasvim preÊutano.

Havel se rodio u jednoj od najbogatijih porodica Praga. Bio je aktivan disident, dramski pisac, radnik u pivari, kulisar i dramaturg u jednom pozoriπtu, boem. Nije mu bilo omoguÊeno visokoπkolsko obrazovawe... Proveo je sa prekidima oko pet godina u zatvoru uz veliko interesovawe i brigu zapadnih dræavnika i medija za wegovu sudbinu...

Ali ipak, posle wegove smrti, je bilo i kritiËkih (Ëak i vrlo oπtrih) osvrta, najviπe na internetu, na raznim sajtovima, u nekim novinskim Ëlancima, uprkos relativno „glajhπaltovanim” Ëeπkim medijima - skoro sva Ëeπka πtampa je u nemaËkim rukama. Bilo je to radi Havelove sve-srdne podrπke „humanitarnog bombardovawa” od 78 dana NATO agresora Savezne republike Jugoslavije (SRJ), specijalno Srbije, u 1999. godini, uz ogromna razarawa, ubijawe i sakaÊewe hiqada civila, ukquËujuÊi decu. Ekoloπke i ekonomske posledice su bile nedozirne. Bio je kritikovan i radi wegove potpore za agresiju Zapada protiv Iraka, za wegovo odobravawe napada na Libiju. Havel je odgovoran za veliko pogorπawe tradicionalnih, bratskih veza »eha i Srba, bio je apsolutno pro nemaËki i pro ameriËki. Ali je 12. januara 1997. izjavio, da je zahvalan za pomoÊ Srba, kao disidentu, poπto je u aprilu 1966. beogradski Studio 212 jedan od prvih u svetu, spremio

Iskra 1. februar 2012.

Havelovo „Drugarsko veËe” i uredno mu slao honorare...

Iako su priznavali Havelovu ulogu za povratak demokratije u »ehoslovaËku, wegovi kritiËari su jasno govorili, da je taj povratak bio moguÊ samo radi toga, πto je u to vreme bio u SSSR na vlasti GorbaËov, koji je sa predsednikom Reganom dogovarao kraj hladnog rata - ali i kao posledicu toga raspad SSSR - kao i stvarnost, da su posle „somotske revolucije” i na najviπim dræavnim mestima bili joπ neko vreme i poneki vodeÊi Ëlanovi KomunistiËke partije »ehoslovaËke. Samo oni „najozloglaπeniji” su morali odmah da odu.

Neki su kritikovali Havela, πto nije spreËio, kao predsednik republike, strahovitu pqaËku dræavne imovine, navodno od skoro hiqade milijardi, tj. biliona, Ëeπkih kruna (1 euro=25 kruna), tokom privatizacije u devedesetim godinama, kada su se kao posledica pqaËke dræavne imovine rodili Ëeπki multimilioneri, pa Ëak i milijarderi... Neki su mu oπtro zamerali, πto je kao navodni Ëovek-mirotvorac lakomisleno likvidirao eksportno uspeπnu »ehoslovaËku industriju naoruæawa, koja se najveÊim delom nalazila u SlovaËkoj, πto su rado primili weni konkurenti iz Britanije, Francuske, NemaËke, SAD, a πta je radi gubitka zaposlewa hiqada radnika naqutilo stanovnike SlovaËke. Havel je posle dolaska na vlast naredio amnestuju, u kojoj je osloboeno oko 20,000 zatvorenika, bez dovoqnog izbora, koji su se neoËekivano naπli na ulici bez odgovarajuÊih sredstava usred januarske zime, kao „Ëopor gladnih vukova”...

Havel je vrlo oπtro istupao tokom konflikta u Jugoslaviji protiv Srba, nazivajuÊi Vojsku Republike Srpske bandom koqaËa, ubica, upotrebqavajuÊi najgore izraze za predsednika KaraxiÊa i generala MladiÊa, dok su za wega, oËevidno, Frawo Tuman, Alija IzetbegoviÊi Milan KuËan i wihovi saradnici bili „dobri momci”. O zloËinima protiv Srba nije govorio.

Krajem aprila 1993, prilikom otvarawa Muzeja (spomenika) holokausta u Vaπingtonu, on je rekao, da treba bombardovati srpske poloæaje u BiH. Ondaπwi predsednik Ëeπke vlade (a sadaπwi predsednik republike) Vaclav Klaus je odmah izjavio: -To je previπe pojednostavqena procena dogaaja u Jugoslaviji, poπto je tamoπwa situacija mnogo sloæenija i nije tako lako

27

O mrtvima... odrediti krivca...”

Havel je Srbe najviπe uvredio tokom protiv-srpskog spektakla „Mesec Bosne i Hercegovine” poËetkom jeseni 1995. u Pragu. Srbe iz Republike Srpske nisu pozvali a onih nekoliko Srba, koji su uËestvovali, nisu predstavqali baπ nikoga. Govor okorelog neprijateqa Srba Otto von Habsburga tom prilikom je bio pun drskih primedbi na raËun Srba. Predsednik BiH Alija IzetbegoviÊ je bio primqen sa velikim poËastima. Predsednik Ëeπke vlade V. Klaus je odbio da se sa wime sastane. Radi toga je otputovao van Praga, uz izjavu: -„Moj stav je stav analitiËara, koji voli da Ëuje sve Ëiwenice, ukquËujuÊi i one, koje nisu namerno izabirane tokom jednostranog prosuivawa... »ini mi se straπno pojednostavqeno, kad se izjavquje, da su Srbi post-komunisti, dok su ostali demokrati...”

Tokom operacija „Bqesak” u maju, i „Oluja” u avgustu 1995, kada je hrvatska vojska uz pomoÊ vojske bosanskih Muslimana (i strateπko planirawe penzionisanih ameriËkig generalaplaÊenika i izviawa NATO aviona) napala Republiku Srpska Krajina, opqaËkala i isterala oko 250,000 Srba iz wihove vekovne postojbine, uz masovna razarawa srpskih naseqa i pokoq stotina, koji nisu izbegli, Havel nije imao za wih reËi sauËeπÊa. Izjavio je: „Nisam baπ sreÊan radi tih dogaaja... Hrvatska je reintegrisala svoje izgubqene teritorije. Nije to bila ona divqa KaraxiÊeva vojska”. ZvaniËna OUN je Êutala.

Havel, kao navodno human Ëovek i dræavnik... Ëija je lozinka nekada bila, za vreme „somotske revolucije” 1989. „Istinom i qubavqu protiv laæi i mræwe”, trebalo je da barem neπto kaæe o kolektivnoj nepravdi i kolektivnom kaæwavawu srpskog naroda... Pokazao se kao licemer. U to vreme ne baπ mala Ëeπka humanitarna pomoÊ za Bosnu i Hercegovinu je skoro sasvim zaobilazila Republiku Srpsku, πto su ovom autoru rekli qudi iz wene vlade.

U to vreme bio je odgovoran za raznu humanitarnu pomoÊ Sarajevu „Havelov Ëovek” ©imon Panek.

Mediji nisu javqali, da je dosta humanitarne pomoÊi za BiH nestajalo u xepovima bez dna qudi kao na primer Muπan TopaloviÊ-Caco, komandant 10. muslimanske brdske brigade, jedan od organizatora stratiπta Srba „Kazani” na TrebeviÊu. A u senci svega toga je stajala i Havelova prijateqica, docnija ameriËka ministarka inostranih poslova Madeleine Albright (poreklom iz »eπke), neprijateq Srba bez skrupula, koju je Havel Ëak predlagao, da bude predsednik »eπke republike.

Kada je pitawe odnosa Havela sa Srbima

28

autor pomenuo u jednom od svojih razgovora sa generalom MladiÊem, general je poduæu diskusiju zakquËio pribliæno ovako: -„Naæalost, predsednik Havel nije nikako Srbima pomogao. Propustio je svoju veliku priliku da pokaæe, da je stvarno veliki dræavnik i humanista za sve one, koji su u nevoqi a ne samo za neke, koji su bili izabrani od wegovih ideoloπkih gazda. On nikada nije te svoje „velike gazde” kritikovao...”

Qudi, koje je predsednik Havel sa sobom doveo, su isto tako istupali protiv-srpski.

Najvaænije mesto meu wima danas zauzima Karel (Karlo) Schwarzenberg, sadaπwi ministar inostranih poslova »eπke. On je iz stare, bogate, katoliËke aristokratske porodice, sa ideologijom bivπe Austro-Ugarske, uvek protiv-srpske.

Wegova porodica je tokom „tridesetogodiπweg rata” (1618-1648), zajedno sa katoliËkim plemstvom, pomogla dinastiji Habsburga da definitivno dograbi vlast u »eπkoj i da pogubi, protera i opqaËka nekatoliËko Ëeπko plemstvo. To je bio baπ Karlo Schwarzenberg, koji je u stvari prevarom 21. maja 2008 izdejstvovao da »eπka priz na toboæwu dræavu Kosovo. Bivπi Ëeπki diplomata Miroslav PolreiË u svojoj kwizi („Skrivena aktivnost iza kulisa”, Prag, 2009) pokazuje, kako su dva Havelova Ëoveka (Schwarzenberg i Saπa Vondra, sadaπwi ministar narodne odbrane) odbili, posle konsultacije sa NemaËkom, posredovawe u dogovoru izmeu Srba i relativno umerenog predstavnika kosovskih Albanaca dr Ibrahima Rugove. Bila je to Rugovina hitna molba, da bi se predupredio konflikt A to zvaniËna NemaËka, kao neprijateq Srba, a prijateq i zaπtitnik protiv-srpskih kosovskih Albanaca i wihovih terorista, nije imala u planu. Ona je æelela da πto viπe oπteti Srbiju.

Ko proËita sve ovo moraÊe da se barem delimiËno saglasi, da dogaaji i liËnosti iz istorije, ukquËujuÊi Havela, nisu crno-bele, i da stara latinska uzreËica, da O MRTVIMA TREBA GOVORITI SAMO DOBRO nije uvek ispravna; da je verovatno boqe reÊi O MRTVIMA TREBA GOVORITI SAMO ISTINU. Vlada predsednika Vaclava Havela i wegovih bliskih saradnika je veoma oπtetila tradicionalno bratske odnose izmeu srpskog i Ëeπkog naroda i postala posluπan sluga protiv interesa srpskog naroda, uprkos nastojawa tadaπweg pfiedsednika vlade, Klausa. Sadaπwa fie eviπe servil vlada Republike Srbije svojom pfi n o m i n e us p e πn o m d e l a t n o π Ê u u o d n o s u sa Zapadom, Evropskom unijom i SAD, isto tako veoma πteti interesima svoga naroda.

Ostrava, »eπka, Prof. Dr. Rajko DoleËek, DrSci. Podvukla i skratila - Iskra) 21.12.2011.

(P

Iskra 1. februar 2012.

+ BO©KO BOROJEVI∆

+ o. PETAR RADO©

U Monaπ bolnici u Melburnu, gde se leËio nekoliko nedeqa, upokojio se poruËnik dobrovoqac TreÊeg puka SDK, nekadaπwi Ëlan omladinske organizacije ”Beli Orlovi” u Bawa Luci i Ëlan DobrovoqaËke zajednice u Australiji, Boπko BorojeviÊ (91).

U Pertu, Zapadna Australija, umro je 3. januara 2012. protojerej stavrofor o. Petar Radoπ (89), bivπi dobrovoqac i naπ drug. Prota Radoπ je posledwih godina bolovao od Parkinson bolesti.

Umro je prilikom prenosa u bolnicu, posle pada u kuÊi, kada je polomio nekoliko rebara i teπko oπtetio pluÊa.

Pok. Boπko je imao mnogo problema sa svojim zdravqem posledwih godina, naroËito sa ratnim ranama na nogama zadobijenim u borbama 1944. godine. Nekoliko posledwih godina negovala ga je u wegovoj kuÊi bolniËka sestra, koja mu je leËila i previjala rane, da mu omoguÊi da stane na svoje noge. Nedavno je wegov lekar odluËio da Boπko mora da ide u bolnicu na intenzivno leËewe, gda je naæalost i umro, 29. decembra 2011.

Boπko je bio vien Ëlan naπe zajednice u Melburnu, a dugo godina i stareπina iste. Sa svojom pokojnom æenom Saπom bio je ukquËen i u æivot i rad naπe πire Srpske zajednice; naroËito u radu oko SPC „Sv. Trojica”. Boπko je bio jedan od Ëlanova odbora za kupovinu crkve. Taj odbor je sjajno izvrπio svoju duænost i uspeo da kupi crkvu, koja je pre toga bila svojina Anglikanaca. Mada cena crkve nije bila visoka, nismo imali dovoqno novca da je odmah isplatimo, veÊ smo se zaduæili.

Tada nastaje period intenzivnog rada naπih parohijana, sa ciqem da se dug isplati πto pre. U tome su predwaËili pok. Boπko i Saπa, radeÊi neumorno i dajuÊi primer ostalima Ëlanovima, kako se na tom putu treba zalagati i ærtvovati. Rezultati poærtovanog rada su se uskoro pokazali. Bili smo u stawu da dug isplatimo u kratkom roku i postanemo vlasnici crkve.

Opelo pok. Boπku sluæeno je u hramu Sv. Trojica u utorak 3. januara. »inodejstvovali su Ëetiri sveπtenika, protojereji stavrofori, stareπina hrama o. Miroslav PopoviÊ i oci »edomir VidekaniÊ, Duπan RakiÊ i Petar DamwanoviÊ. U svojoj propovedi o. Miroslav se osvrnuo na æivot i rad pok. Boπka i istakao vaæne momente u wegovom æivotu, a naroËito wegove zasluge za kupovinu crkve.

Boπko je sahrawen na grobqu manastira Sv. Sava, u mestu Elaine, koje je udaqeno oko 120 km. od Melburna. Sahrawen je pored svoje supruge Saπe, koja se upokojila pre 3 godine i πest meseci.

Na grobqu se posle zaupokojenih molitava od pok.

Boπka oprostio drug Bogdan MaleπeviÊ, podvlaËeÊi naroËito wegovo ratno junaπtvo i crkveni rad u izbegliπtvu. Posle ukopa prisutni su u manastirskoj sali posluæeni poduπjem, pripremqenim od Ëlanica KSS „Majka Jevrosima” pri crkvi Sv. Trojica.

Neka je mir duπi dragog druga Boπka, a wegovom sinu Radi, bratu Radetu, sestri Qubici (u Srbiji) i ostalim roacima naπe iskreno sauËeπÊe.

B. M .

Iskra 1. februar 2012.

Prota Petar je svojim poærtvovanim pastirskim i crkvenim radom mnogo zaduæio SPC i svoje parohijane. Podigao je velelepan hram u Pertu, otvarao crkvene staraËke domove, organizovao pri hramu πkolu za srpski jezik i veronauku. Posledwe dve godine vlasti SPC su mu dodelile mlaeg parohijskog sveπtenika da ga zastupa, a zbog wegove bolesti zabranile puno sasluæivawe na liturgiji.

Povreen izgleda ovakvim postupkom, prota Petar je jedno vreme bogosluæio u Ruskoj crkvi u Pertu, a potom preπao u GrËku pravoslavnu crkvu.

Opelo i sahrana protojereja Petra Radoπa obavqeni su u GrËkoj crkvi 12. januara, bez prisustva naπeg sveπtenstva. Otac Petar ostavqa za sobom suprugu Dobrilu, sina i tri kÊeri, petoro unuËadi i sestre Sofiju i Kosovu.

Naπem protojereju Radoπu slava i hvala.

Molimo se Gospodu, podaj mu veËni æivot u Carstvu Hristovom! Wegovoj brojnoj porodici naπe duboko sauËeπÊe.

M. P .

+ BORA RADOVANOVI∆ U Birmingamu, sredwa Engleska, umro je 13. januara 2012. godine, posle moædanog udara, naπ drug i jedan od prvih srpskih dobrovoqaca, Bora RadovanoviÊ (89).

Bora je roen u KniÊu blizu Kragujevca, 12. jula 1922. godine. Tu se i πkolovao i kao mladiÊ pomagao svojim roditeqima na poqskim radovima. U Drugi odred, a potom Drugi puk SDK, stupio je odmah pri wegovom formirawu, zajedno sa svojim meπtaninom, kapetanom Pavlom BogiÊeviÊem, celo vreme zamenikom komandanta, Marisava PetroviÊa. Bora ostaje dobrovoqac od prvog do posledweg dana; uËestvuje u svim borbama svojih jedinica, sa ostalim dobrovoqcima povlaËi se u Sloveniju, a potom æivi u naπim vojno-izbegliËim logoririma u Italiji i NemaËkoj. Iz NemaËke sa veÊom grupom bivπih dobrovoqaca odlazi na rad u Britaniju i nastawuje se u Birmingamu. Od samog poËetka do nekoliko meseci pred svoju smrt poærtovano radi u naπem timu koji pakuje i ekspeduje „Iskru”. Primerno je pomagao i fiziËim radom sa ostalim drugovima u izgradwi velelepnog hrama „Lazarica”, podignutog gotovo iskquËivo materijalnim i fiziËkim zalagawem naπih sveπtenika i bivπih dobrovoqaca, Revnosan vernik i redovan uËesnik na liturgiji, uvek za pevnicom, Bora je smatran nekom vrstom neplaÊenog crkvewaka.

Borinoj æeni Gordani i sinu naπe iskreno sauËeπÊe. Naπem poærtvovanom i vernom drugu Bori slava i hvala; veËan mu pokoj i zasluæen mir wegovoj poboænoj duπi!

Iskra

29

+ DU©AN ∆OSI∆ (1926 - 2012) Umro je Duπko ∆osiÊ od Alchajmerove bolesti u svojoj 85. godini u mestu Kolumbija, Juæna Karolina. Baπ kad se ispisuju ovi redovi, sreda, 4. januara 2012, Duπko je sahrawen. Dve za wega simbolike su se tako ostvarile: umro je na dan Nove Godine 2012. a sahrawen je u ruskom manastiru nedaleko od Kolumbije.

Duπko ∆osiÊ se rodio 3. februara 1926. godine u porodici –ora ∆osiÊa i wegove supruge Vere u Bawaluci. Wegov otac, bio je kraqevski oficir koga je rat 1941, zatekao u Ëinu potpukovnika. Kao takav u dobrovoqcima bio je πef Obaveπtajne sluæbe Srpskog dobrovoqaËkog korpusa (SDK). I joπ jedna stvar, Duπkov deda po ocu bio je sveπtenik negde u Banatu. Duπko se inaËe πkolovao po raznim mestima tadaπwe Jugoslavije, zavisno od oËevog oficirskog sluæbovawa. Za Duπka se zna da je bio u II bataqonu Petog puka SDK sa Ratkom Pareæaninom u Crnoj Gori, februar april 1944; imao je tada tek otpoËetu 18. godinu.

Pratio je marta 1949. Hrvoja MagazinoviÊa od Trsta do granice SFRJ, ugovorenog mesta Hrvojevog sastanka sa svojom suprugom Zorom. Hrvoja je tu uhapsila Ozna u zasedi, a Duπko se na Hrvojevu opomenu da beæi - spasao.

NeobiËno inteligentna i dinamiËna liËnost, Duπko je svuda potom ostavqao traga iza sebe. Toj Duπkovoj mladoj generaciji koja je tek odrastala (niko u woj nije imao viπe od 21 godinu) bio je suprotstavqen agresivni komunizam koga je nosio wegov takoe mladalaËki SKOJ, inaËe veÊ dobro intelektualno i vojno pripremqen za taj sukob. Jedan, dakle, po svemu neravnopravan odnos. Ta Duπkova generacija „uËila” se vojno „u hodu”, ali joj je ogromna energija bila neophodna kako bi nadomestla wihovu vojnu i brojnu slabost.

Ti mlaani Zboraπi su je crpeli, uz Dimitrija QotiÊa, u hriπÊanstvu Dostojevskoga i u kapitalnom delu Osvalda ©penglera „Propast Zapada”.

Ovaj, inaËe po struci matematiËar i Prus, ispisao je u ovom delu, razvoj svih osam kultura otkrivenih do tada. Kao u svemu æivom, kulture imaju: roewe, mladalaπtvo, muæevnost, starost i smrt. Razvojem su, znaËi, iste. Razlika meu wima je samo idejno-duhovna osnova na kojoj su roene.

Zapadna kultura je zadwa, sa osnovnom idejom prodirawa u beskrajno veliko i malo. SvedoËe je: gotske katedrale, muzika Betovena, integralni i diferencijalni kalkulus, raËun verovatnoÊe, Kantovo „zvezdano nebo” i moralni zakon u Ëoveku.

A da Zapadna kultura mora da umre, svedok je weno staraËko doba. Dominantna su tu dva wegova tipiËna stawa - demokratija i civilizacija, koji je potom vode u smrt. SledeÊa kultura - kaæe ©pengler - pripada HriπÊanstvu Dostojevskoga.

U takvom moralno-duhovnom okruæewu (s opaskom da su ratna dejstva proπla a emigracija doπla), zatekao se, sreÊom, Duπko sa wegovim

30

razumskim kapacitetima u tek punom jeku. U novom okruæewu, imao je on neskrivenu potrebu da praksom dokazuje svoja prethodna uverewa.

Tako, odjednom, on poËe da govori „ijekavicom”; i postade ∆osiÊ-∆uk; dokazivao je da su ∆osiÊi poreklom Krajiπnici, po wemu, najelitnijem delu Srpstva. Opet on u »ikagu ostvario je „malu” Jugoslaviju sa Miro Kladnikom, Hrvatom, i Slovencem Dimitrijem (prezime zaboravqeno). „Aqoπa”, pak, lik iz BraÊe Karamazovih, kroz MomËila SavatiÊa (zbog wegove crkvenosti), ugleda svoju repliku u »ikagu. Kako je Moma bio nerazdvojan Ëlan trojke Save ∆iriÊa i Duπka, mi posmatraËi, spontano smo ih povezali sa „Dimitrijem” i „Ivanom” (Karamazovim), ne ulazeÊi u to - ko je ko.

U isto vreme to je bilo Duπkovo dokazivawe svoje „zaqubqenosti” u Dostojevskog. Kroz wegov rusizam, dokazivao je ∆uk svoje sveslovenstvo. A kad je joπ „inoverac” ©pengler ustvrdio da Êe dolazeÊa kultura biti Dostojevskovo hriπÊanstvo, dakle jedan univerzalizam, Duπko je time ispovedio svoju sveËoveËnost. Krasi ga, dakle ovaj redosled: srpstvo, jugoslovenstvo, kroz rusizam - sveslovenstvo, preko Dostojevskog i ©penglera - sveËoveËanstvo.

Ako bi iko od nas smrtnika smeo, zajedno sa arhimandritom dr Justin PopoviÊem (novi svetac u SPC) za Dostojevskog da kaæe kako je on bio wegov i „uËiteq” i „muËiteq”, to bi smeo Duπko ∆osiÊ.

Jer on nije Ëitao Dostojevskog, on ga je doæivqavao. U veÊ pomenutim likovima iz BraÊe Karamazovih, Duπko je „vivisekcirao” svaki hristovski, moralni ili, pak, avolski damar wihovih duπa. Prvo je pronaπao kod Aqoπe, donekle Ëak i kod Dimitrija (velika dobrota, ali nedosledna)...

Ivan je, meutim, suπtinom - oliËeni avo u qudskom obliku.

ReËe mi Xin (Jean), wegova supruga (28 godina su u braku), da kad bi Duπko u svojoj bolesti pokadkad dolazio u svetlije stawe, on bi samo ponavqao na srpskom „Gospodi pomiluj”. To mi govori da je on i wu pridobio za rusko univerzalno pravoslavqe. On je »ikago napustio pre 30 godina, u potrazi za ruskim pravoslavqem. Naπao ga je izgleda u Kolumbiji. Tu se potpuno ukquËio u rusku zajednicu. Duπko je uvek imao „zlatne ruke” πto se tiËe fiziËkog rada. U »ikagu je gotovo bez pomoÊi, sam sazido kuÊu, sa velikim ribwakom u dvoriπtu u kome je bilo moguÊe Ëak i plivati. U Kolumbiji se posvetio rezbarewu, pa je u duborezu obnavqao ikonostase u tamoπwim ruskim crkvama, a radio je i potpuno nove.

Rusi su mu se oduæili sahranom. Naπao je svoj pokoj meu ruskim monasima iz manastira Svete Marije i Marte.

N. J.

Iskra 1. februar 2012.

DIVQA©TVO U IME DEMOKRATIJE Iznenadna poseta Klintonove Tripoliju predstavqala je najavu ili objavu ubistva pukovnika Gadafija.

Danas, 20.

Oktobra, pobuwenici su saopπtili da je najpre Gadafi rawen, a da je zatim i podlegao povredama. Sve se uklopilo i æeqa Klintonove je ispuwena u potpunosti.

Gadafi je ubijen, to su „demokratska” ustrojena druπtva, odnosno SAD, i æelela. Klintonova je prilikom svoje iznenadne posete Tripoliju 18. oktobra istakla da SAD æele da bivπi libijski lider bude uhvaÊen ili ubijen. Ovakva najgora vrsta ratobornosti u potpunosti je napustila granice svakog meunarodnog prava i postala je neka vrsta anateme za jednog Ëoveka koji nije odgovarao interesima svetskih moÊnika.

U oËima Gadafijevih pristalica, kao i svih qudi koji poπtuju meunarodno pravo, Gadafi je postao muËenik, Ëovek koji se do kraja borio protiv nepravde meunarodne zajednice i zla pod imenom NATO pakt.

Sama Ëiwenica da Gadafi nije æeleo da napusti Libiju i da je ubijen u svom rodnom gradu koji je posledwi pao mnogo govori o wemu i wegovoj æeqi da do kraja ostane veran Libiji i wenom narodu. SAD su sebi dale za pravo da

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπwa pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. februar 2012.

po svetu ubijaju nepoæeqne lidere i navodne diktatore po nalogu multinacionalnih kompanija i razliËitih, veoma jakih lobija koji zapravo i upravqaju ameriËkom politikom .

Krajwe je vreme da se neπto promeni u meunarodnim odnosima i sasvim je moguÊe da Libija i Ëin ubistva svrgnutog lidera Moamera Gadafija posledwi trzaj takve politike, jer Êe Gadafijevo ubistvo sasvim sigurno predstavqati posledwi Ëin u tragiËnoj sudbini savremenog sveta kome dominira nasiqe i nepravda kao i nepoπtovawe svakog meunarodnog prava.

Sirija bi bila sledeÊa na redu da Rusija i Kina nisu zauzele ËvrπÊi stav prema namerama Zapada da i ova zemqa postane druga Libija.

Sve je iznenadila poseta ameriËke dræavne sekretarke Hilari Klinton Tripoliju, πto ostavqa prostora za brojne (racionalne) spekulacije. Jedna od wih glasi da je bivπi libijski lider veÊ ranije zarobqen u borbama za Sirt i da je likvidiran po nalogu SAD i Hilari Klinton. Ovu spekulaciju ne smemo tek tako olako odbaciti jer se zaista vreme ubistva Gadafija i „iznenadne” posete Hilari Klinton gotovo podudaraju. U svakom sluËaju ispuwena je æeqa kreatora tzv. novog svetskog poretka. Joπ jedan borac protiv politike ugwetavawa i uvoewa zone zabrane letewa je uklowen sa svetske scene.

Agencija AP je prenela da je ovo prvi put da neko od ameriËkih lidera otvoreno kaæe da Gadafi treba da bude ubijen. Gledano s qudske strane, a ne geopolitiËki i sama ova izjava predstavqa izjavu koja je za svaku osudu. Hilari Klinton je liËno izjavila da jedan Ëovek treba da bude ubijen. ©ta reÊi o liËnosti sekretarke i politici zemqe koju ona predstavqa? Ovaj πokantni presedan u meunarodnim odnosima koji je za svaku osudu predstavqa u pravom svetlu model ameriËke politike i politike onih zemaqa koje su weni bliski saveznici. AmeriËki model takoe znaËi da Obamina administracija nimalo nije prekinula kontinuitet Buπove kaubojske retorike i ratno huπkaËke politike u meunarodnim odnosima.

Moæemo samo da se nadamo da je Libija posledwa ærtva ameriËkog neokolonijanizma i da je Moamer Gadafi takoe posledwa ærtva jednog bezobzirnog i moramo reÊi zloËi naËkog pristupa u meunarodnoj politici. Nepokolebqiv stav Rusije i Kine kada je u pitawu Sirija navodi nas na to da treba da se ponadamo da Êe nove svetske sile koje su u usponu zaustaviti divqaπtvo u ime navodne demokratije.

Vladimir JevtiÊ NSPM, 20.10.2011.

Podvukla - Iskra) (P

+ Helen LazareviÊ U Londonu je posle duge i teπke bolesti 5. decembra 2011. umrla Helen (82), supruga naπeg odanog druga Branislava - Baneta LazareviÊa. Bili su u braku 57 godina i izrodili sina Pavla i kÊi Lin. Pored svoje dece i muæa, Helen je oæaqena i od 3 unuka.

Sahrawena je na pravoslavnom grobqu u Brukvudu kod Londona Naπe iskreno sauËeπÊe drugu Banetu i wegovoj porodici.

Iskra

Prilozi Iskri Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog i vrlog druga, Staniπu VlahoviÊa –oka i Quba PaviÊeviÊ $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog i vrednog druga Staniπu VlahoviÊa Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπa i umesto voπtanica na grobove i stratiπta poginulih i umrlih drugova i drugarica Aleksandar Rubeπa ¤E 70 Za pokoj duπe moga muæa sveπtenika Reqe D. RaciÊa Dr Marion Gras-RaciÊ E 22 Za pokoj duπe i umesto cveÊa na grob moje mile supruge Helen Branislav LazareviÊ - Bane £ 100 Za pokoj duπe Saπe BorojeviÊa Porodica BaboviÊ

i Boπka A$ 100

Za pokoj duπe druga Boπka BorojeviÊa Nada DeliÊ i Bogdan MaleπeviÊ A$ 50 Za pokoj duπe dragog druga Boπka BorojeviÊa uz molitve Gospodu da wegovu duπu primi u Svoje Carstvo, a wegovom sinu Radetu i bratu Radetu moje iskreno sauËeπÊe.

Brale StevanoviÊ A$ 30 SeÊawe na druga Boπka BorojeviÊa Krista i Duπan PopoviÊ A$ 20 Nada i Miro PopoviÊ A$ 20 SeÊawe na moje dobre i drage prijateqe, Saπu i Boπka BorojeviÊa Nada Bardak A$ 50

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

POUKE IZ 2011. ILI TRE∆I SRPSKI USTANAK Sujeta Vaπingtona i Berlina dovela je do toga da je wihova poluga u Beogradu pukla pre nego πto je mogla da pomeri Srbiju na æeqeno mesto

prave fini. Niti je Merkelova Hitler niti je Vestervele Ribentrop, dabome - ali je politika koju primewuju prema Srbiji suπtinski ista.

POBEDA BARIKADA

Joπ krajem 2010. mnogima je postalo jasno da je od Srbije napravqena jedna velika Æuta kuÊa, gde se u ime bezalternativnog EUropstva vrπe najokrutnija muËewa i eksperimenti in vivo iz druπtvenog inæeweringa. Sada znamo i rezultat eskperimenta - potpuni neuspeh.

U 2011. æutokratija je iz dana u dan srqala iz poraza u poraz. Niπta joj nije iπlo na ruku. Jesu uhapsili MladiÊa i HaxiÊa i uredno ih isporuËili Inkviziciji da ova popuni album - da bi onda stigli novi uslovi. Stavivπi sve na kartu famozne kandidature za Ëekawe na pretsobqe za pregovore o dogovorima... - ostali su praznih πaka.

Dva su procesa dovela do poËetka kraja æutokratije. Prvo, sama Srbija se pobunila i poËela da manifestuje nezadovoqstvo reæimom na sve moguÊe naËine. Iskra je moæda bio 10-10-2010, ali bilo je samo pitawe vremena kada Êe potlaËeni otkriti da i oni kalaπwikov za borbu imaju. Ovo je bila godina gerilskih medija, od internet-magazina do Fejsbuka i Tvitera. Na to su onda doπli dogaaji pokrenuti izvana, koji su iznudili reakciju naroda i pokrenuli maltene TreÊi srpski ustanak.

PADAJU MASKE SuoËena sa ekonomskom krizom, Imperija je preusmerila resurse na rat putem revolucije.

Model isproban u Srbiji primewen je 2011. godine na Tunis, Egipat, Siriju, evo i Rusiju (sa mawim ili veÊim uspehom, je li). Nije se radilo ni o kakvom „arapskom proleÊu” demokratije i qudskih prava, veÊ o Ëistom manipulisawu pobuwenog naroda. U Bahreinu, gde je baza ameriËke Pete flote, pobuna je krvavo uguπena, a u Libiji je Imperija vojno intervenisala na str ani „pob uw enika” . Samo, poπto su vojni resursi protraÊeni na invaziju i okupaciju Iraka (koja je zvaniËno okonËana tek pre neki dan) i izgradwu demokratije u Avganistanu, slamawe otpora u Libiji trajalo je nekoliko meseci. Rat se zavrπio tek fiziËkom likvidacijom pukovnika Gadafija.

S druge strane, kriza u Evropi je skinula mnoge maske. Tako su Nemci, postavπi de facto vladari EU, prestali da oseÊaju potrebu da se

To se najboqe videlo po dogaajima na okupiranom jugu, gde je samoproglaπena „republika K o so v i j a ” p o k u π a l a d a z a tr e p r e o s t a l e S r b e uspostavqawe m granice na se veru. Uprkos bezuslovnoj podrπci Vaπingtona i Berlina, TaËijev plan zaokruæivawa „Kosove” doæiveo je potpunu propast. Srbi ne samo da nisu tiho prihvatili nestanak, kako je onomad maπtao trenutni πef EULEKSa, veÊ su postavili barikade i bloki rali TaËijeve „carinike” i wihove nemaËke oklop nike. Pala je i krv nekoliko puta, ali barikade su ostale - prkoseÊi ne samo nasiqu Imperije veÊ i organizovanoj izdaji æutokrata.

TaËijeva avantura je, dakle, izazvala otvoreni otpor Srba na Kosovu. A barikade su onda uniπtile svaki privid legitimiteta vlasti u Beogradu, pokazavπi kako otpor moæe da bude itekako uspeπan, a podaniπtvo i poniæewe imaju alternativu.

To moæda na prvi pogled izgleda paradoksalno, ali u stvari ima smisla: upravo je silna z l o b a I m p e r i j e i we n i h p o s l u π n i k a kvislinπkog kulta æ utokrata i nevladnika pomrsila konce projektu preumqavawa i kreËewa Srba u æuto. Podrπka TaËiju, insistirawe na Paradi, haπki cirkus, kandidatura - u svakoj prilici se pokazala apsolutna beda Boratovog reæima, tako da ni wegovi spin-majstori nisu mogli da sakriju.

Slepi ponos i sujeta Vaπingtona i Berlina doveli su do toga da je wihova poluga u Beogradu pukla pre nego πto je mogla da pomeri Srbiju na æeqeno mesto. »ak i da imaju Ëime da nastave svoju politiku, uskoro Êe i jedni i drugi imati preËa posla nego da se bave Srbima. A Srbija polako ali sigurno otkriva da reπewe nije unutar fiktivne kutije, veÊ izvan we. »estitam vam onda novu 2012, MilankoviÊevom kalendaru, sa æeqom doËekamo kraj æutila i poËetak slobode. Æiveli!

Sajt: Sivi soko, 2.1. 2012.

(Podvukla - Iskra)

po da

NEBOJ©A MALI∆