iskra1207

God. LXIV

Birmingham, 1. decembar 2011.

Broj 1207

NeobiËna deπavawa u Crnoj Gori

RA–A LI SE CRNOGORSKI TOMA NIKOLI∆?

Prema podgoriËkim Vjestima, na „tajnoj veËeri„ nije bilo Filipa VujanoviÊa, predsednika Crne Gore. »udno, zar ne? Wu su, meutim, organizovali koalicioni partneri Milo –ukanoviÊ, predsednik vladajuÊe Demokratske partije socijalista (DPS) - trenutno bez dræavnih funkcija, jer je Igor LukπiÊ sad premijer - i Ranko KrivokapiÊ, predsednik koalicione partije socijal-demokrata (SDP) sada u vlasti i predsednik crnogorske Skupπtine. „Inkvizicija” kao u dobro komunistiËko vreme Naravno, pitaÊete zaπto predsednik Crne Gore, ne moæe da bude prisutan na takvom elitnom skupu, kome je sam VujanoviÊ dao sarkastiËan naziv „tajna veËera”. Kao u veÊ priliËno davno umrlom komunizmu, bio je to ustvari sastanak, pod firmom „tajna veËere”, bivπeg Centralnog komiteta, po temi - ni mawe ni viπe - partijskog ogreπewa Filipa VujanoviÊa, trenutnog predsednika Crne Gore.

Po Tawugu od 7. novembra - a to je svakako bilo posle „tajne veËere”, javqa se KrivokapiÊ sa optuæbom Srbije da ona „nikad neÊe odustati od negacije crnogorskog nacionalnog identiteta”.

Smatra da se „ponavqa nastojawe Srbije da se ugroze crnogorska dræavna nezavisnost i nacionalni identitet”. „»itavo naπe istorijsko iskustvo, daje osnovu za tu tvrdwu. To, dakle, nije moja procena veÊ iskustvo”.

Ne sluËajno, meutim, dodao je KrivokapiÊ i to da on „ne iskquËuje moguÊnost povratka Mila –ukanoviÊa na neku dræavnu funkciju. Milo –ukanoviÊ, lider DPS-a, najjaËe partije u Crnoj Gori, ima legitimitet da obavqa sve funkcije u woj.

On sada ima samo funkciju legitimnog predsednika DPS. Ona (DPS) je ta koja odluËuje koje Êe funkcije obavqati Milo –ukanoviÊ, ali kako svuda u Evropi ta funkcija je, posedstvo vladajuÊe stranke, vezana je i za dræavu, pa treba i kod nas.”

Iz ovih KrivokapiÊevih izlagawa, daju se izvuÊi dva zakquËaka, a koji, kako izgleda, nisu daleko od onih donetih na „tajnoj veËeri”, ali - i to treba naglasiti - u wihovoj KrivokapiÊevoj verziji.

Po kazni smeniti VujanoviÊa Prvo, Filipa VujanoviÊa, aktuelnog predsednika Crne Gore, moralo bi se smeniti, jer je podlegao srpskom nacionalizmu, a poπto je odbacio crnogorski, odnosno - da bude sasvim precizno dukqanski, a Ëiji je glavni glasogovornik, izgleda, g. KrivokapiÊ, aktuelni predsednik Skupπtine Crne Gore.

Da je baπ o tome reË, dalo bi se zakquËiti i iz VujanoviÊevog prikaza „tajne veËere”. Obaveπten da je bio predmet napada na tom skupu; æali πto nije bio tamo, jer bi - kaæe - bio vrlo „polemiËan”; ne bi dozvolio uvrede.

–ukanoviÊ ponovo predednik Crne Gore?

Drugo, KrivokapiÊ morao je da upotrebi suviπe mnogo reËi, da bi javno ubedio Mila –ukanoviÊa da on mora da zameni inkriminisanog Filipa VujanoviÊa na foteqi predsednika Crne Gore. Ispalo je tako da Milo –ukanoviÊ ne zna πta treba da radi. A on veÊ pre VujanoviÊa bio predsednik, potom mu je ustupio tu poziciju da bi on postao premijer Crne Gore, a pre vaqda pola godine, ustupio je i premijersko mesto Igoru LukπiÊu, a on zadræao samo za sebe predsedniπtvo DPS-a. Sva je, dakle, prilika da se KrivokapiÊ, ovako naπiroko i javno obratio –ukanoviu da bi ga podsetio na wihov koalicioni sporazum, a po kome je on predsednik Crne Gore. U pak sluËaju wegovog oklevawa da to uradi, neiskazana poruka jeste - koalicija prestaje da postoji i DPS gubi vlast.

Opet, da se baπ o tome - oklevawu - radi, svedoËi sam Filip VujanoviÊ. GovoreÊi o „tajnoj veËeri”, kaæe: da mu je drago πto –ukanoviÊ u pogledu opπteg napada na wega, uopπte nije „reagovao” (ostao je, dakle, uzdræan); dodaje joπ: „diæe mi rejting”, a u DPS, veruje, mawe je od 5% Ëlanova koji se ne slaæu s wim. Na pitawe novinara, πta misli o vanrednim izborima (koji su u KrivokapiÊevoj vrziji verovatno na redu), a poπto wegov predsedniËki mandat istiËe tek 2013, veli da o tome ne razmiπqa, poπto je sama ideja „besmislena”.

Raa li se...

VujanoviÊ protiv crnogorskog nacionalizma VeÊ popriliËno dugo - od tada je najmawe pola godine - kako se VujanoviÊ pojavquje u javnosti sa miπqewem o crnogorskoj himni kojom je nezadovoqan; ne, naravno kao muziËko ostvarewe, veÊ kao tekst - bio je konkretan - prve dve strofe.

Izgleda da su inkriminisane prve dve strofe, izazvale opπtu hajku na wega, pa se otuda dospelo u sadaπwu situaciju u kojoj se traæi wegova politiËka „glava”, a kako izgleda - u reæiji je ona koalicionog –ukanoviÊevog partnera Ranka KrivokapiÊa, predsednika Skupπtine Crne Gore. Doπlo je tako vreme po kome je neophodo zadræati se mnogo πire na temi VujanoviÊevog „greha”. Tri su tu podteme: o himni joπ, crnogorski i srpski „nacionalizmi”, dve crkve - SPC i CgPC. Kad je ponovo reË o himni, odnosno prve dve strofe, VujanoviÊ kaæe da on on nije protiv himne, veÊ protiv „tekstopisca„ prve dve strofe, a ove su inspirisane idejama Sekule DrqeviÊa. Za wega se zna, da je u vreme || svetskog rata bio u Zagrebu, prodao se PaveliÊu i bio saradnik Hitlera i Musolinija, a od Crne Gore napravio „Dukqu” ili joπ gore: „Crvenu Hrvatsku”. Tekstopisca tih strofa, VujanoviÊ ne pomiwe po imenu, ali se da naslutiti da taj gospodin nije niko drugi veÊ Ranko KrivokapiÊ.

VujanoviÊ je protiv crnogorskog „nacionalizma” i wegova duænost, kao predsednika Crne Gore, jeste da se protiv wega bori „svim silama” (jer je inspirisan idejama Sekule DrqeviÊa), a na Srbima u Crnoj Gori jeste da se bore protiv srpskog „nacionalizma”, Boπwacima da se bore potiv boπwaËkog, i Arbanasima protiv arnautskog.

Crna Gora bez srpskog predznaka jeste Dukqa U ovom sadaπwem prepucavawu o nacionalizmima, VujanoviÊ je optuæen da zagovara ideje Pavla –uriπiÊa iz || svetskog rata, πto ovaj energiËno odbija. Optuæen je takoe da je on protiv „vjeËne” Crne Gore. On im je odgovorio, kako on moæe da bude protiv, kad je on za „najvjeËniju” Crnu Goru, ne skrivajuÊi pod tim da ona takva jedino moæe da bude, ako se ne utire ili utre time weno srpsko poreklo, a πto je tendencija crnogorskog „nacionalizma”. Joπ je optuæen da je uËestvovao u graanskom ratu 90-tih godina, kojom prilikom su Crnogorci poËinili velike pqaËke na Konavqu.

Ovo je VujanoviÊ ignorisao sa primedbom - „to je proπlost”. »ini se kao da je hteo reÊi: to vreme pripada komunizmu i svi smo mi to radili ukquËujuÊi tu i danaπwe „dukqansko” orijentisane „Crnogorce” - po partiskoj obavezi; πto je MiloπeviÊ tada bio na Ëelu komunista, to je veÊ druga stvar - istorijska sluËajnost...

Dve crkve nepotrebne Crnoj Gori VeÊ je proπlo nekoliko meseci, kako su crnogorski zvaniËnici u viπe mahova javno izaπli sa vrlo πkakqivom tezom, a po kojoj u Crnoj Gori bi trebalo da postoji samo jedna pravoslavna crkva, s neskrivenom æeqom da to bude Crnogorska pravoslavna crkva (CgPC). »im se to pojavilo, mit-

2

ropolit crnogorsko-primorski Amfilohije iz SPC je opomenuo „glavare” da oni gledaju svoja posla i da se ne meπaju u crkvene stvari. S tim, pak, u vezi, VujanoviÊ veli: treba prevaziÊi „tenzije” koje postoje izmeu pravoslavnih vernika naklowenih dvema crkvama i da on „zna” da bi mnogi pripadnici i jedne i druge crkve (CgPC i SPC) voleli da on bude zastupnik wihovih interesa, ali da on liËno „jedino poπtuje” „kanonsko weno ustrojstvo”, tj. SPC i Mitropoliju crnogorsko-primorsku.

Elem, izgleda da je ovaj VujanoviÊev jasno izneti stav, i isprovocirao - pod hitno - „tajnu veËeru”, koja je odluËila da ga „ekskomunicira” sa pozicije predsednika Crne Gore. Nije, doduπe, reËeno kako, pa se nasluÊuje da Êe to biti vanrednim izborima, koje , VujanoviÊ kao predsednik, trebalo bi da raspiπe. Zar on nije odbrusio novinarima koji ga baπ to pitahu - „besmislica”!

Na bespuÊu... zbog drame Kad sam poËeo pisati ovaj tekst, mislio sam da Êe ovde biti wegov kraj. Sad vidim, da je kraj nemoguÊ. Toliko je to tamo konfuzno isprepletano i protivureËno a nerazjaπweno i nedoreËeno; pa i taj gorwi naslov pokuπao je da u nekoliko reËi kaæe sve, a ustvari nije rekao niπta veÊ napravio joπ veÊu konfuziju. Ravo je to pisanije, priznajem, kad mu treba naknadno objaπwewe Ëak i za naslov.

Ali to je - πto je!

Ovaj napis oslikava jednu dramu. Suπtina te drame bi se mogla nazvati brisawe i eventualni vaskrs srpskog predznaka sa politiËkih radwi trenutnih dostojanstvenika Srbije i Crne Gore.

Naslovom se samo htelo prikazati „istotst” te drame u obe srpske zemqe. Sve drugo nije isto - Ëak je i protivno. Tako, na primer, „original”, T. NikoliÊ - iz naslova - briπe sa sebe srpski predznak a radi vlasti i evro integracija, dok , na suprot, wegov „parwak” (F. VujanoviÊ) iz Crne Gore prihvata moguÊnost ærtvovawa vlasti ne bi li taj predznak ponovo zaæiveo tamo.

Milo –ukanoviÊ nesvesno zapoËeo dramu Da ne duæim, dramu je sluËajno otpoËeo - i ne sluteÊi je - Milo –ukanoviÊ. Bilo je to tamo negde sredinom devedesetih. MiloπeviÊ je bio Milov nadreeni, ali on je i Srbin, koji je morao, po SAD planu, da postane u punom jeku „crna krpa” „Sadam Husejin” - u oËima sveta, πto se i desilo.

IZ SADRÆAJA EU neÊe Srbiju i zato traæi priznawe Kosova . . . . . . 5 Nova otaxbina - dom naroda srpskog. . . . . . . . . . . . . . . 7 Vlada i rezervna „opozicija”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9 Zaπto pobuna zavrπava prevarom prevarenih . . . . . . .11 MMF-ov put do prokletstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Libijski ustanici - plaÊenici, novinari agenti . . . . .15 Putin - Moj predlog Evroaziske unije. . . . . . . . . . . . . 17 Banke i wihov sistem - grobari ekonomije. . . . . . . . . .19 + Staniπa R. VlahoviÊ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. decembar 2011.

Gleda to Milo pa reËe sebi - meni je osigurana vlast i u tek dolazeem demokratskom obzorju, ako se javno „otkaËim” od MiloπeviÊa. To uËini, i odmah oseti kako ga u SAD blagonaklonije gledaju.

Paralelno nekako, nestaje SFRJ, stvara se Srbija i Crna Gora. Poboja se Milo da u SAD znaju da je MiloπeviÊ, mada tek prvo koleno Srbijanac, ipak Crnogorac, pa je to velika smetwa. Ali Milo - sigurno je sigurno - brzo nae izlaz; potrebno je otcepiti se ne samo od MiloπeviÊa veÊ i od Srbije.

Otud wegov pokliË - nezavinsna Crna Gora! U SAD oduπevqeni - obeÊavaju svu pomoÊ radi toga ciqa.

Uskoro - ona i stvarno nezavisna, s –ukanoviÊem na Ëelu.

Vreme prolazi. MiloπeviÊ i ©eπeq su u Hagu. Toma NikoliÊ, kao ©eπeqev zamenik u Srbiji, ima najveÊu politiËku opozicionu partiju, ali je uvek daleko od vlasti. I to ga muËi. Seti se Milove nezavisne Crne Gore, te i on postupi po wegvom receptu. Odbacivπi srpski predznak, Tomi iz Vaπingtona doe buran pqesak; Toma smiren. Vlast nije daleko...

U Nezavisnoj nije baπ sve cveÊe...

Nazad se mora opet u Milovu nezavisnu CG, u kojoj - sem svih Boπwaka, ©iptara i drugih, koji su uz wega - on nema, meu Crnogorcima sa srpskim predznakom, parlamentarnu veÊinu da bi se demokratija odræavala. (A s takvim Crnogorcima praviti koaliciju - mislio je tada Milo - to je unpred izgubqena bitka.) Prihvatio je zato, koaliciju sa demo-socijalistima (poznati inaËe kao bivπi staqinisti i udbaπi) Ranka KrivokapiÊa, koji su joπ od Sekule DrqeviÊa obrisalii srpske predznake pa rado sad nose dukqanske, a ponose se Ëak i „crvenom Hrvatskom”.

I tu sad poËiwe drama iskquËivo Crne Gore, jer Ranko kao osica nasrÊe na ideoloπku „Ëistotu” Milove demokratiËnosti. Kaæe mu: ako smo nezavisni dræavno, moramo i ideoloπki da budemo to, πto znaËi mora se ubiti u Crnogorcima srpski predznak, a i da ne govorimo o crnogorskom jeziku i potrebi preinaËewa Wegoπa i istorije.

Milo se vrpoqi, Ranko wemu - nema koalicije.

NemajuÊi kud, a da bi se odræao na vlasti, Milo reËe - odstupam sa predsedniËke funkcije, pa evo ti ga Filip VujanoviÊ, pa se s wim ideoloπki spori, a za sebe Êu zadræati premijerstvo. Skoro tri godine vladala je ova „idila”.

Pre neπto mawe od godinu dana, eto ti opet Ranka kod Mila na ispitivawu ideoloπke „Ëistote”; kaæe mu: u nezavisnoj Crnoj Gori, ne moæe biti srpska crkva. Opet ista situacija, te Milo odgovori: odstupam sa premijerske pozicije, evo ti ga Igor LukπiÊ, pa ti to s wim uredi, a ja Êu biti samo predednik DPS-a.

Tako doosmo u sadaπwu situaciju „tajne veËere”. Ranko Êe reÊi Milu: Ako ti ne razvlastiπ VujanoviÊa, prekidam koaliciju i ti gubiπ vlast.

Milo mu odgovori: i ti je gubiπ; ali da ja sad ispitam „Ëistotu” tvoje demokratiËnosti - hoÊeπ da ja postupim protivustavno?; ne mogu, demokratska mi savest ne dozvoqava. Sad se Ranko poËe vrpoqiti, pa posle duge pauze, mrzovoqno i jedva Ëujno reËe: znaËi, tek 2013,,, N. QotiÊ

Iskra 1. decembar 2011.

SR–A TRIFKOVI∆: SRBIJA NIKAD NE∆E U∆I U EU U Beogradu je na vlasti ekipa koja Êe apso lutno svako poniæewe progutati i svaki πamar otrpeti SpoqnopolitiËki urednik ameriËkog mjeseËnog Ëasopisa „Kronikls” Sra TrifkoviÊ izjavio je da je wegovo liËno miπqewe da Srbija nikada neÊe uÊi u EU i da je to dobro za wu jer bi ulazak doprinio wenom daqem ne samo politiËkom i duhovnom, veÊ i moralnom uruπavawu. „Mislim da je sada i najzagrejanijim evrointegratorima jasno da ono πto je nemaËka kancelarka Angela Merkel bez mnogo zazora saopπtila svojim domaÊinima u Beogradu proπlog meseca, zaista tako”, rekao je TrifkoviÊ Srni u Beogradu, gdje se odræava okrugli sto „Srbija: Strategija opstanka”.

Konkretnije, rekao je on, viπe se ne moæe zavaravati raznim eufemizmima i izvrdavawima Ëiwenica, te da floskula „i Kosovo i Evropa” viπe ne pije vodu. „LiËno mislim da oni koji su lansirali tu floskulu ni u jednom trenutku nisu u wu autentiËno verovali, ali s obzirom da je sada napokon stvar isterana na Ëistac, ova zemqa se suoËava sa ozbiqnim strateπkim dilemama, a to je da li se i formalno odreÊi dela svoje matiËne teritorije u ime maglovitih i naizgled nikad dostiænih evrointegracija, i Ëak iako bi se i ta opcija prihvatila πta bi se od tih evrointegracija zaista i dobilo”, istakao je TrifkoviÊ.

On je ocijenio da situacija na Kosovu ne ugoæava bezbjednost u regionu iz prostog razloga πto Êe Srbija da „legne na svaku rudu”. „Bilo bi logiËno oËekivati da πiptarsko divqawe ugroæava bezbednost. Meutim, s obzirom da je u Beogradu na vlasti ekipa koja Êe apsolutno svako poniæewe progutati i svaki πamar otrpeti, nema razloga da oËekujemo ugroæavawe bezbednosti”, naglasio je TrifkoviÊ.

Prema wegovim rijeËima, ako se Srbija ponaπa kao jedan ponizni proπtac, onda oni sebi mogu da dopuste taj luksuz da urade πto god æele, a da bezbjednost regiona ne bude ugroæena.

TrifkoviÊ smatra da je BiH jedan apsurdni i na duge staze neodræivi monstrum, jer na ruπevinama bivπe SFRJ forsirati oËuvawe jedne dræavne zajednice koja predstavqa mikrokosmos te iste SFRJ nema nikakvu ni logiku ni dinamiku sopstvenog opstanka.

On smatra da BiH opstaje voqom meunarodnih faktora. „Onog trenutka kad pod pritiskom sopstvenih protivureËnosti i pre svega sopstvene ekonomske i finansijske krize dignu ruke od tog projekta, onda Êe se naravno raspasti na tri dela, pri Ëemu Êe Srbi i Hrvati teæiti spajawu sa svojim matiËnim zajednicama, a Boπwaci Êe imati svoj dio ukwiæen jedan kroz jedan”, poruËio je TrifkoviÊ.

14.10.2011.

Srna / Nezavisne novine

3

Haπki sud usvojio zahtev MladiÊeve odbrane

IMENA SREBRENI»KIH ÆRTAVA NA STO Haπki tribunal unio je pometwu u sopstvene redove. Naime, Pretresno vijeÊe Haπkog tribunala zatraæilo je od Tuæilaπtva da do 1. novembra dostavi kompletan spisak ærtava za koje se tvrdi da su stradali u Srebrenici, tokom jula 1995. godine.

Spisak je zatraæila odbrana bivπeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka MladiÊa, kako bi se konaËno identifikovalo koliko je to taËno qudi stradalo tih julskih dana u Srebrenici.

To je prvi put da u nekom haπkom predmetu budu uvedeni podaci, koji identifikuju sve ærtve.

Odbrana je traæila da se za svaku ærtvu dostavi ime, prezime, oËevo ime, mjesto roewa i jedinstven matiËni broj.

MladiÊev advokat Branko LukiÊ rekao je da Êe spisak svih qudi, za koje tuæilaπtvo tvrdi da su ubijeni u Srebrenici, biti polazna osnova, jer Êe preispitati i provjeriti smrt svake osobe, jer se veÊ neko vrijeme pojavquju informacije da su u Memorijalnom centru PotoËari zakopavani i qudi iz drugih krajeva BiH. LukiÊ je podsjetio da je MladiÊ optuæen za ubistva sedam hiqada Boπwaka, ali da nije izvjesno koliko Êe identifikovanih ærtava na tom spisku biti.

Goran PetronijeviÊ, advokat iz Beograda i Ëlan tima odbrane Radovana KaraxiÊa, kaæe da se konaËno moraju razotkriti svi detaqi vezani za Srebrenicu.

- Postoji odrednica koja je do te mere neodreena, od preko sedam hiqada ubijenih, na kojoj je tuæilaπtvo do sada insistiralo. Doπlo je vreme da se to otvori i da se svaki Ëovek poimenice obeleæi i utvrdi gde je poginuo ili je ubijen. Mi to do sada nismo uspeli da uradimo, iako, smo traæili da se preciziraju imena i prezimena svih onih za koje tvrde da su ubijeni u Srebrenici.

Traæili smo i kontrolu DNK analize do sada identifikovanih ærtava, ni to nismo dobili, πto nas navodi na ozbiqne sumwe - rekao je PetronijeviÊ.

OdgovarajuÊi na pitawe koliko je realno da u ovom trenutku Hag sam sebi skoËi u usta, PetronijeviÊ kaæe da je Tribunal do sada donio mnogo presuda na osnovu neutvrenih Ëiwenica.

- Nikada nije kasno da se utvrdi istina, a ona Êe morati imati refleksiju na sve do sada donesene presude. Tuæilaπtvo Êe biti u ozbiqnom

4

problemu da oËuva ono πto smatraju Ëiwenicama.

Do sada se u predmetima do Ëiwenica nije dolazilo dokazivawem materijalnim vrstama dokaza, kako je to uobiËajeno. Uglavnom su to bile nagodbe, priznawa ili sliËno. Vreme je da se Srebrenica otvori, a vrlo brzo Êe biti vidqive i neke mere koje smo mi preduzimali - najavio je PetronijeviÊ.

Stefan KarganoviÊ, predsjednik NVO „Istorijski projekat Srebrenica”, rekao je da prihvatawe zahtjeva odbrane generala MladiÊa, kojim se od Tuæilaπtva traæi da dostavi imena svih ærtava, za Ëiju se smrt general tereti, pomalo je neoËekivano, ali Êe, sasvim sigurno, pokrenuti niz interesantnih pitawa.

- Tuæilaπtvo ne moæe da dostavi takav spisak zato πto on ne postoji. Da bi takav spisak bio validan, nije dovoqno sedam hiqada imena, koja su mogla biti preuzeta iz bilo kojeg telefonskog imenika, veÊ se ta imena po vremenu, mestu i n aË i nu s m r t i m o ra j u p ov e z at i s a s r e b re n iË k om operacijom u julu 1995. da bi posluæila kao dokaz - konstatuje KarganoviÊ.

On se zapitao zaπto je iskusni sudija Alfonso Ori tuæilaπtvu naloæio obavezu za koju zna da je ne moæe ispuniti.

- To je razumqivo jedino u okviru hipoteze da se stav zapadnih sponzora srebreniËke priËe, pod pritiskom izbijawa na videlo mnogobrojnih Ëiwenica i uvida, koji se ne uklapaju u tu zvaniËnu priËu i Ëine je dugoroËno neodræivom, postepeno mewa. Predviam da Êe Tuæilaπtvo u svom oprobanom stilu smisliti neki naËin da eskivira nalog sudskog veÊa, a πta Êe im pasti na pamet to Êemo uskoro videti - istakao je KarganoviÊ.

Da Tuæilaπtvo neÊe dostaviti podatke predvia i Miloπ MilovanoviÊ, sekretar srebreniËke BoraËke organizacije RS, koji kaæe da su male πanse da tuæioci predoËe taËan broj stradalih SrebreniËana.

- Evidentno je da ima manipulacija ærtava iz 1995. godine, jer se u Memorijalnom centru sahrawuju i oni koji nisu tada poginuli. Na spiskovima ima i æivih qudi. Mislim da Êe Tuæilaπtvo izbjegavati dostavqewe pravih i istinitih podataka, ali bi bilo veoma dobro da se dostave konkretni i taËni spiskovi, pa da jednom razotkrijemo misteriju koliko je qudi zaista ubijeno u julu 1995. godine - rekao je MilovanoviÊ.

Goran KrËmar, πef Operativnog tima za traæewe nestalih RS, ocijenio je nedavno da Êe Tuæilaπtvo Haπkog tribunala vrlo teπko saËiniti vjerodostojan spisak ubijenih u Srebrenici, jer nigdje nema centralne evidencije nestalih osoba u BiH. Prema

Iskra 1. decembar 2011.

Fiktivan status kandidata

BRISEL NE∆E SRBIJU, I ZATO TRAÆI NEMOGU∆E PRIZNAWE KOSOVA Umesto priznawa da u ovom vremenu za Srbiju nema mesta u EU, postavqeni su uslovi za koje se veruje da ne mogu biti ispuweni Preporuka Evropske komisije (EK) od 12. oktobra povodom zahteva Srbije da dobije status kandidata za Ëlanstvo u Evropskoj uniji (EU) je ipak samo joπ jedna obmana, i to veoma opasna obmana. Sada, kada su se poËetna medijsko-politiËka euforija i manipulacije smirili a uz dobro razumevawe jezika briselske birokratije i poznavawe tehnologije EU i potom paæqivog Ëitawa saopπtewa EK, onda je, naæalost, jasno da predloga o statusu kandidata za Srbiju nema. Srbija u suπtini nije predloæena za status kandidata u onom smislu πta te reËi znaËe.

Evropski komesar za proπirewe ©tefan File nije bio sasvim jasan kada je rekao da EK predlaæe status kandidata, ali „uz pretpostavku da Srbija nastavi dijalog sa Kosovom i u dobroj meri primeni do sada ostvarene sporazume...”. U samom tekstu preporuke EK su formulacije malo πire i zapetqanije.

U jednom pasusu se kaæe da „Komisija pre poruËuje da bi Savet (Savet EU) trebalo da dodeli Srbiji status kandidata” za do sada postignuto i „razumevawe da se Srbija ponovo angaæuje u dija wegovim rijeËima, dokazano je da boπwaËki poli tiËari svjesno manipuliπu brojem srebreniËkih ærtava.

- Utvreno je da na spisku ubijenih SrebreniËana ima Ëak 500 æivih qudi, te na sto tine imena qudi koji sada æive u Americi i u skandinavskim zemqama - podjsetio je KrËmar i dodao da postoje brojni primjeri da se na spisku srebreniËkih ærtava iz qeta 1995. godine nalaze i imena onih, koji su 1992. godine poginuli na drugim ratiπtima.

Zbog svega toga, kaæe KrËmar, spisak i podatke haπkih tuæilaca treba uporediti sa spiskom nastradalih srebreniËkih vojnika.

IstraæivaËko-dokumentacioni centar iz Sarajeva doπao je do podatka o 500 æivih SrebreniËana, Ëija su imena na spisku stradalih u ovom gradu u julu 1995. godine. Utvrdili su i da 70 osoba, koje su sahrawene u PotoËarima, nisu ubijene u Srebrenici u ovom periodu.

Fokus, 17.10.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. decembar 2011.

Mladen KremenoviÊ <www.fokus.ba>

logu sa Kosovom i brzo krene u primenu do sada postignutih sporazuma”. Ovde reË „razumevawe” znaËi „oËekivawe”. Ali odmah u narednom pasusu se, na izvestan naËin suprotno prethodnom, kaæe da je Srbija „na putu” da ispuni uslove iz Kopenhagena (kriterijumi uspostavqeni 1993. godine) i procesa Stabilizacije i prikquËewa „ukoliko bude napretka” u kosovskom dijalogu i „ukoliko se pronau praktiËna reπewa za probleme Kosova”.

Prema toj formulaciji, „praktiËna reπewa” bi trebalo da budu u skladu sa Ugovorom o stabilizaciji i prikquËewu, πto jasno znaËi d o b r o su s e ds k e o d n o s e s a K o s o v o m i tr e ti r a we Kosova kao druge dræave. (1) U prevodu na jezik stvarnosti, to znaËi da je predlog o statusu hipotetiËka stvar i vaæi samo uz pretpostavku o Ëijem ispuwewu Êe se naknadno odluËivati. A opet o tome se moæe na razne naËine odluËivati. A kako to u sluËaju Srbije radi EU u to smo se do sada mogli debelo uveriti.

Joπ preciznije, na dan 12. oktobra, kada je formalno EK trebalo da se izjasni o kandidaturi Srbije, nisu postojali uslovi za kandidaturu.

Saopπtewe EK i navodna kandidatura su u stvari samo bezobzirna legalizacija nelegalnih zahteva i uslova koje Brisel postavqa Srbiji veÊ viπe od deset godina, a ovo je do sada najzgodnija prilika.

To je licemerna eksploatacija politike zvaniËnog Beograda da „EU nema alternativu”. To moæda zvuËi isuviπe pojednostavqeno ili ciniËno, ali u osnovi je zaista tako. Izvorno miπqewe Evropske komisije ili kquËnih zemaqa EU bilo je da Srbija nije stekla uslove za status kandidata. I to miπqewe je joπ uvek na snazi.

STVARAWE „NOVE REALNOSTI” Nije samo u pitawu NemaËka, koja je u svom protivqewu verovatno najiskrenija, ima tu joπ dovoqno bitan broj drugih zemaqa. EK, meutim, nema hrabrosti niti snage da taj svoj stav javno i prizna pa se krenulo ka traæewu pogodnog ambijenta za prigodno licemerstvo. Tada se, a o tome se malo zna, umeπala Amerika sa svojom tehnologijom i interesima. I, naravno, jedini efikasan a dostupan instrument je Kosovo. Umesto priznawa da u ovom vremenu za Srbiju nema mesta u EU, postavqeni su uslovi za koje se veruje da ne mogu biti ispuweni. Ne radi se samo o neformalnom priznawu nezavisnosti Kosova, to se veÊ i desilo, nego o poniæavajuÊem odricawu od kosovskih Srba.

Pripreme su poËele mnogo ranije od 12. oktobra.

5

Brisel neÊe...

Prvo, pokuπaj Priπtine da silom preuzme graniËne prelaze na severu Kosova, pa potom neverovatna serija optuæbi zapadnih klijenata u Beogradu.

Ne sme se zaboraviti da je Beograd lansirao mit da su kriminalci i πverceri organizovali proteste Srba. Sramno je to svoewe borbe za srpske interese i srpski narod na takvu manipulaciju. Kosovo je za EU efikasno po mnogo Ëemu.

Prvo, birokratiji EU je veoma jasno da vlasti u Beogradu, πta god da misle o Kosovu, imaju dosta ograniËen prostor u ispuwavawu traæenih uslova.

Uz to, Kosovo pruæa skoro neograniËene moguÊnosti u postavqawu uslova Srbiji, pa lista zahteva skoro nikad ne moæe biti ispuwena. S druge strane, albansko rukovodstvo u Priπtini je pod potpunom kontrolom i Brisela i Vaπingtona, pa se spremnost i odanost Srbije uvek mogu dovesti u pitawe i „proces zaustaviti”.

Srbija ima limite u ispuwavawu uslova na Kosovu a EU nema nikakve limite u svojim uslovqavawima. Na takav stav EU prema Srbiji je joπ 2008. godine upozorio direktor studija na londonskom Kraqevskom institutu odbrane Xonatan Ajl. KomentariπuÊi nemuπt i neodluËan stav vlasti u Beogradu posle jednostranog proglaπewa nezavisnosti Kosova, Ajl je primetio da Êe posle takvog reagovawa Beograda EU joπ viπe obeÊavati kule i gradove i postavqati bilo k a kv e uslo v e i to b e z i k ak v e od g o v or n o st i i obaveze.

Sve je to od takve pozicije EU do pojedinosti aktuelne drame kandidature odavno poznato vostvu Srbije. Ali nije poznato javnosti Srbije jer to weni na izborima izabrani, znaËi demokratski, lideri uporno kriju od svojih graana. Sve je, meutim, mawe i ideja i energije u tim manipulacijama i laæima, a i sami graani oseÊaju πta je istina. Primetno je da nije bilo uobiËajeno preterane euforije mada su se vodeÊi mediji dosta nestruËno trudili da obmanu javnost.

Od Ëistih laæi da je Srbija dobila kandidaturu, pa do beskrajnih priËa o tome kako Êe sada kroz fondove EU u Srbiju uticati reke novca pa je to tako spas. A o Kosovu, takoe, obmane kako je reË samo o nastavku dijaloga. A Kosovo je ovde kquËna prevara.

Osnovno je da EK, kao ni EU, nema pravo da uslovqava Srbiju Kosovom jer ne postoji stav Evropske unije, ne postoji jedinstven stav πta je pravilo te integracije. Joπ uvek pet zemaqa nije priznalo nezavisnost Kosova. Naravno, u EU najjaËe dræave diktiraju ambijent, ali Srbija joπ uvek ima prostora jer je Ëiwenica da jedinstvenog stava Evrope nema. I iz tog ugla sada te zemqe tajnim putem sugeriπu svojim klijentima u vlasti Srbije da ne spomiwu niπta drugo nego da neÊe nikada

6

priznati nezavisnost Kosova.

KOSOVO JE PREVELIKO ZA TADI∆A To niko i ne traæi, jer je u ime EU to nemoguÊe i traæiti, ali se neformalno a suπtinski traæi da se Srbija odnosi prema Kosovu kao nezvisnoj dræavi. Tako Êe biti stvorena „nova realnost”. Ako je suditi prema izjavama najviπih lidera Srbije, a da ne ulazimo u wihove tajne pregovore, aktuelna vlast u Beogradu nema niπta protiv nezavisnosti Kosova. Naprotiv, oni to prihvataju i zato su i postali „partneri” Zapada. Ali problem je πto je Kosovo ipak prevelik zalogaj i aktuelna vlast nema snage, nema kapaciteta da ispuni tu davno preuzetu obavezu. To dobro zna i Evropa jer ni ona nema kapacitet da reπi kosovski Ëvor.

Taj ozbiqan problem je sada spao na komandanta KFOR-a, koji sve viπe dræi i politiËke govore. Sada se taj ogromni problem, koji je Zapad u ovom savremenom obliku i stvorio, nastoji prevaliti samo na Srbiju. Srbiji je potrebna πira vizija, πiri pogled na celokupan problem Kosova, na proces Ëiji je Kosovo samo jedan deo. Samo razumevawe tog procesa moæe Srbiji otvoriti prostor politiËkog manevra. Ali, kao i mnogo puta do sada, lideri i elita Srbije skoro tradicionalno imaju problem sa razumevawem ili nedovoqnim razumevawem sveta u kome æive i πirih procesa koji definiπu taj svet kao i funkcionisawa tog sveta. A istovremeno su na privincijski naËin oduπevqeni svime πto je tue, πto dolazi iz „velikog sveta” . Najnoviji primer tog nerazumevawa je predlog Dragoquba MiÊunoviÊa o meunarodnoj konferenciji o Kosovu. To je potpuno nerazumevawe suπtine kosovskog sluËaja i novo zamajavawe.

Srbija mora da ima stav. Kakav god da je, to mora biti stav. Nije, meutim, realno da takav stav postoji o Kosovu kada, kako izgleda, takvog stava nema ni o samoj Srbiji. Tu je kquËni problem savremene Srbije. ________ Napomene: (1} ReËeni pasusi u originalu: “The Commission recommends that the Council should grant Serbia the status of candidate country, taking into account progress achieved so far and on the understanding that Serbia re-engages in the dialogue with Kosovo and is moving swiftly to the implementation in good faith of agreements reached to date.

Serbia is well on its way towards sufficiently fulfilling the political criteria set by the Copenhagen European Council in 1993 and the conditions of the Stabilisation and Association process, provided that progress continues and that practical solutions are found to the problems with Kosovo.”

Fakti, 18.10.2011.

Podvukla - Iskra) (P

SINI©A QEPOJEVI∆

Iskra 1. decembar 2011.

О А О АÚ A - О А О А О

„ репаметни“ српски политичари рекли су да се патриотизам не сипа у траткор и не маже деци на хлеб пре школе. У свом хтењу да се покажу како они брину о малом човеку и његовим малим свакодневним потребама, заборавили су да је патриотизам, односно љубав према Отаџбини (отачаствољубље) основ друштвеног активизма. атроитизам се не маже на хлеб, али се удише са ваздухом. атриотизам је основ искреног и истински човекољубивог друштвеног и политичког активизма. ажалост, данас, они који се тим послом баве, углавном то чине из користољубља, властољубља и частољубља. Отаџбина је златна полуга свих вредности; а без осећања вредности, све је безвредно, осим личног ћара. ационално осећање је сочиво где се емоционална топлина припадности прожима са универзалним вредностима, и зато је оно важно. роблем националне острашћености, која може бити и крајње деструктивна, не може се решавати одбацивањем националног осећања зарад универзалних вредности, каква су, на пример, људска права. аравно да нико не може оспорити хуманистички карактер природних људских права; и без њих живот се претвара у концлогор, али њихово уздизање на ниво идеологије, или чак идолатрије, јесте манипулација којом се жели обесмислити национална и државна припадност. ато је од суштинског значаја пронаћи идеју Отаџбине, која ће бити аутетични национални идентитет, који ће окупљати заједницу, али и видело које ће нам давати усмерење у сагледавању аутентичне човечности. О АÚ А – О О А О

Отаџбинска идеја, пре свега, духовна је вредност; потом, извор и темељ система вредности, надахнуће и оквир културног модела, па тек на крају и политички концепт. ад кажемо духовна вредност, не мислимо на некакву спиритуалну категорију која личи на new age хармонију индивидуалног живота. ух није некаква флуидно-апстрактна материја, или нематеријални ентитет (савим свеједно); дух је оно, у нашем бићу, што нас повезује са другима, што чини да другог можемо да прихватимо као самог себе. ух нас повезује и са оностраним, ми хришћани рекли бисмо, са ухом ветим. ух (нус; библијски, срце) је саборник мисли, воље, осећања, интуиције, али и благодати ожје. ух, или срце, јесте кућа човековог бића „а ти, кад се молиш, затвори се у клијет своју“; т.6,6); у њему се показује да љубав није само осећање, већ темељ човековог бића, а да ове нема без слободе. ухом човек сагледава да овај живот нема само хоризонталну, већ и вертикалну димензију, те да је од суштинског значаја за човека пронаћи праву вертикалу којом ће осветлити пут ка проналажењу смисла сопственог живота; вертикалу, као видело, којим ће сагледати себе и одговорити на питања ко сам, одакле сам и куда идем. ажан део те вертикале јесте и национална традиција и етика; оно што смо назвали отаџбинском идејом. ижа наше отаџбинске идеје јесте косовски завет. авет нас учи да се не задовољавамо пролазним стварима, него да тежимо ка вечности, по цену страдања. ато је тај завет породио два близанца; јунака и мученика, односно; етос човека изграђеног на чојству (бранити другог од себе, односно смањивати и ограничавати себе због другог, што је управо жртвени подвиг љубави) и јунаштву (подвиг слободе, стваралачке слободе и иницијативе). Ове основне вредности светосавско-косовског отаџбинског завета данас би се могле назвати солидарност и

Iskra 1. decembar 2011.

одговорност. олидарност је чојствени (човечни) однос према другом, а одговорност је јуначки одважни став према животу. Отаџбина је школа солидарности и одговорности. Осећај припадности заједници узвишених вредности чини Отаџбину нашим домом без којег тешко да може бити и солидарности и одговорности. О АÚ А

ато што немамо представу шта је то Отаџбина, а камо ли да њена идеја гори у нашим срцима, немамо ни осећај нациналног јединства; али немамо ни осећај вредности државе, града и краја у којем живимо. рихватили смо мантру сорошевских хуља да је рбија отворена клоака: „рођен сам у рбији од тога ћу и умрети“; и слична аутошовинистичка опањкавања, којима тежак живот чинимо неподношљиво мучним. аравно, презиремо и народ којем припадамо. емамо осећање сопства и самопооштовања, па отуда ни одговорности. ато политичари-мангупи могу да нам раде шта хоће, а ми само слежемо раменима, или, пак, очај и гнев празнимо пуким вербализмом. О У ·А и О · А ·А „племе моје сном мртвијем спава“

и смо отаџбински несвестан народ и то за продукт има кратко памћење, осећај летаргије и конфузије, изгубљен вредносни критеријум, вулгарно-бестидни стил живота. Ако се томе додају „традиционалне“ српске мане: завист, сујета, неслога и бахатост; тешко да се може говорити о владајућем духу који подстиче одговорност, а кажњава неодговорност. Основа одговорности јесте солидарност и осећање да је нешто наше, да је ово наш дом, наша заједница. прам чега ћемо бити одговорни, ако немамо своју кућу?! оме ћемо полагати рачуне и давати одговоре, ако немамо сопствену заједницу?! Отаџбина је „кућа правих вредности“ (да позајмимо маркентишки слоган једне банке), она је саборни завичај свих нас, она нам даје осећај припадности без којег нема васељенске интеграције, јер човек није робот да само на разумном нивоу усваја вредности. О АÚ А · У А А О

ез Отаџбине смо вансебни бескућници изгубљени у глобалном селу и његовом супермаркету. ато је Отаџбина универзална свечовечанска вредносна категорија. “ ације су најмање историјске јединице у општој историји човечанства... ација је најмањи покрет утицајан у људској историји. вака нација (још као таква) јесте нова развојна могућност човечанства, јер је нов могући утицај једног новог израза.“ – рекао је пророк хришћанског патриотизма, који је стваралачки цветао између два светска рата. оставља се питање; зашто је потребна нација, као посредник између универзалних вредности и човека? ато што се човек изграђује на основу емотивно-духовног садржаја и, усудићемо се рећи, власништва. ема апстрактне идеје мајке и оца, као што нема апстрактног појма заједнице, већ духовнооргански конкретне. ако свака нација има у себи потенцијал општечовечанског добра, јер је заснована на љубави. роблем настаје када то лично и саборно духовно власништво постане основ за себичност, па и за мржњу спрам оних који не припадају нашој заједници.

7

Nova otaxbina... Али; ако мржње нема, ако има поштеног и катарзичнопокајног односа према сопству; онда патриотизам помаже да се човек изгради у свечовечанско биће љубави које својим искуством користи свим људима, а не само припадницима сопствене нације, као подстицај ка добру. акав је пример рвоје агазиновић, о чему сведочи и његово тестаментарно дело „ роз једно мучно стољеће“. Отаџбина тада постаје централни вредносни стожер и основ, не само јунаштва и домаћинства, већ и чојства; а то је леп народно-поетски израз за човештво, односно хуманост. О АÚ А · О О А АУ О А

аш народ је оно што му највредније, свој дом и породицу, повезивао са Отаџбином, као извором вредности живота достојног човека. ада би градио кућу, односно подизао кров, у жљеб би стављао заставу; баш као и кад би се венчавао, на челу свадбене свите била је застава. Американцима се поред многих зала које чине целом човечанству мора признати да, што се тиче уређења сопствене куће, имају неке ствари које су исправне. ·една од тих је; свако јутро, пре почетка школе; подизање заставе. а чему ће учитељи и наставници да граде ауторитет и поштовање, ако не на Отаџбини?! ·ер Отаџбина је и рам нашег заједничког живота, наше заједничке куће у којој напредујемо, ако поштујемо вредности и норме које су вековима ковале многе генерација. Учествовањем у истом послу и ми ћемо своје име исковати да светли нашим потомцима. О А О

ом је сабиратељ, збор, место творења заједница. ом је породица у којој се човек остварује као биће љубави и слободе. ом је завичај у којем смо рођени – родна груда. ом је и Отаџбина, наша домаја у којој су рођени и наши преци – очеви, па је зато и зовемо Отаџбина. Она је Отаџбина и зато што смо ту повезани са нашим духовним очевима, било којој генерацији да су припадали. з такве перспективе можемо сагледати да је дом цео свет који ог створи за човека, да му човек буде домаћин. У дому правих вредности и свет око нас добија вредност. Увидећемо културне, историјске, георафске па и привредне вредности места и завичаја у којем живимо. ивило ће добити боје, а живот одушевљење које само осећај дужности али и узвишеност, изнад пролазности живота, може да да. Отаџбина ће попунити онотолошку празнину изазвану адским раположењем – свесвеједности. тварање заједничких вредности и заједничке културе неминовно ће довести до жеље за заједничким делом; а управо је политика заједничко дело, односно, уређење живота целе заједнице. олитика, онда, за поштене људе, неће бити каљуга у којој се прасци ваљају већ гсвета и страшна служба своме роду“. О О О О О О О О О

еко ће рећи да су ове речи романтичарска утопија. Али наши претходници између два рата су нам залог да се та утопија може реално живети; па чак, ако се она и не оствари, делатна тежња ка њеном остварењу ствара људе који су образац најбољих „снага ума и карактера“. а укронија – вера у ново време наше Отаџбине, а не утопија, вреднија је, чак и реалнија, од суморне стварности која нас претвара у мишеве. и верујемо, и сивило стварности не може нас поколебати, да је рбија била и да ће бити Отаџбина права. „ олумбија из

8

пучине ниче кад одважник намери да је нађе.“ ова Отаџбина кроз оловне облаке промаља се, кад истрајна љубав греје наша срца. а бисмо пронашли Отаџбину праву, морамо веровати да наша заједница има вредност сама по себи, да није потребан „велики свет“ да је потврди. упротно томе је козмолатрија, обожавање мамона, односно идолопоклонички однос према свету. о је својеврсни вредносни мондијализам. емамо вредност, ако нас свет не подржи. ноги говоре да руги светски рат у рбији још није завршен. ожда су и у праву. „ авршетак“ ругог светског рата требало би да буде управо на овом вредносном кључу. сторијске чињенице треба поставити на своје место и из њих извући поуке. остојала су три пута, односно три опције, којима су рби тада пошли. артизани су кренули путем за који су добили благослов од оскве, а равногорци од ондона и ашингтона. ·едино је генерал едић пошао српским путем и залагао се, пре свега, за српске интересе. Овог спасиоца српског народа од билошког нестанка и данас многи сматрју колаборационистом. олаборација значи учествовати у заједничком послу. енерал едић је радио на спашавању рба а то, сигурно, није био заједнички посао са нацистима. Ако данас желимо опстанак српског народа, на право место, на вредносној скали и у заједничком народном сећању, морамо да ставимо ладу националног спаса. Уосталом, данас, осуђивати генерала едића а у исто време не ангажовати се на војном ослобађању осова, крајње је лицемерно. О О А · О АÚ А¾ О А А

аш циљ је обновити идеју Отаџбине праве (њене праве вредности), која ће бити надахнуће солидарности, без којег нема одговорности, као основног принципа живота и деловања у заједници. ез одговорности нема нам опстанка. Опстанак је политичко и стратешко питање рба број један. и чак и биолошки нестајемо. еђутим, не постоји чак ни воља за опстанком; што не чуди, јер човек није животиња да га природни нагон тера ка опстанку. овек мора имати надахнуће, животну вертикалу и љубав, која конституише заједницу, да би „преузео одговорност за сопствено постојање“. а бисмо имали адекватну политику, морамо имати одговорајућу основу за њу. орамо знати наш пут. орамо знати чије интересе штитимо; јер политика је, пре свега, вештина остваривања интереса. ако ми немамо отаџбинску свест, наши политичари се и не труде да заштите интересе српског народа; зато штите само своје сопствене интересе. аборавили су да постоји „политичко право српског народа“, а да је српска држава управо остварење тог права; зато они и доживљавају државу као супермаркет. артијско управљање државом довело је до фрагментизације националне свести. е постоји резон д-етре (фр. rasion d'etre; разлог који оправдава постојање нечега, право ступања у живот), нема рес публике, нема опште или заједничке ствари. емамо чак ни јединствену националну свест, него се и ту распадамо по регионалним шавовима. ез Отаџбине, као узвишене заједнице, човек може бити одговоран само „великом“ ·а. Обнова идеје Отаџбине основа је за политику опстанка; али она је и основа вредносног система, који је орјентир исправног живота сваког од нас. а Отаџбином постајемо орлови; без ње хрчци и мишеви. а не бисмо морали да се затварамо у мишје рупе, већ да бисмо живели животе достојне људи – „ оже, дај нам снаге да створимо Отаџбину праву!“.

Srbija

Dejan PeriπiÊ

Iskra 1. decembar 2011.

VLADA I REZERVNA „OPOZICIJA” - Vuk DraπkoviÊ, »eda JovanoviÊ, Toma NikoliÊ i Aca VuËiÊ Doπao je i taj dan. Evropska komisija je prihvatila da Srbija postane kandidat za kandidata. Kakva je samo sreÊa, oduπevqewe, entuzijazam, uz po koju suzu radosnicu, preplavila domaÊe evroatlantiste. KonaËno su imali Ëime da se pohvale. Doduπe, pred posledwe izbore aktuelni æuti reæim je obeÊao da Êemo postati kandidati sa datumom za poËetak pregovora joπ pre dve godine, ali πta ima veze. Vaæno je da vlast u Beogradu nastavqa sa politikom uniπtewa Srbije na bezalternativnom putu u EU - topiju.

Ova kandidatura za kandidata plaÊena je i natopqena srpskom krvqu na Kosovu i Metohiji. Bedna, niπtavna, podla i od prvog dana svesna antisrpska politika aktuelnog reæima doæivela je svoj vrhunac nekoliko dana pre odluke iz Brisela. Naime, tada su dobro poznate niπtarije i slugerawe ameriËkih i zapad n i h i n t e r e s a Vu k D r a π k o v i Ê i » e d a JovanoviÊ izaπli sa „epohalnim” otkriÊem u javnost. Ispada, po ovoj dvojici NATO lobista, da su Srbi na Jariwu krivi za izbijawe sukoba kada su NATO trupe pucale na goloruki srpski narod bojevom municijom. Navodno, vojnici KFOR-a su radili svoj posao (u taj wihov redovni delokrug rada spada ubijawe Srba, ili prepuπtawe πiptarskim teroristima da to Ëine), a onda su upali neki provokatori i napali KFOR, pa poπto je izbilo komeπawe oni su prvo bacili suzavac, pa tek kada je jedan natovac ostao bez puπke koju su mu oteli, onda su tek zapucali i to gumenim mecima.

Ovu nebulozu i niπtavnu laæ, poput one da postoje i snimci sa Jariwa koji to dokazuju, lansirala su dva najveÊa laæova i bednika u tako æestokoj konkurenciji na naπoj politiËkoj sceni. ©ta reÊi o qigavom laænom Ëetniku, a pravom nekadaπwem tit oisti i d anaπwem atlantisti Vuku DraπkoviÊu? Setimo se samo wegove karijere u TANJUG-u posle „burne” 1968 . godine. Poπto je bio izveπtaË iz Afrike, a kako je govorio tarzanski engleski koji niko nije razumeo, glavni mu je izvor informacija bio lokalni baπtovan koji je radio u naπoj ambasadi koji je znao neku reË na srpskom. Jednom ga DraπkoviÊ nije najboqe razumeo, pa je pustio vest preko TANJUG-a o izbijawu nepostojeÊeg rat a . Tu vest su objavile mnoge svetske agencije, pa je pukla velika bruka. Zbog ovoga DraπkoviÊ leti iz TANJUG-a, pa kivan i revoltiran postaje „honorarni ravnogorac”.

Iskra 1. decembar 2011.

Taj isti DraπkoviÊ poziva 9. marta 1991. godine da Srbi juriπaju na Srbe u trenucima kada srpskom narodu preti novi egzodus i stradawe. Teπko je i pobrojati sve wegove nebuloze, laæi i bquvotine i sa kim sve nije ulazio u razne koalicije, samo da bi malo osetio vlast. Pre deset godina je izjavio da on ne moæe ni da zamisli svoj æivot bez Kosmeta u sastavu Srbije, a sada ne moæe da smisli i organski podnese ni Srbiju ni Srbe. Ovaj proseËni skriboman koji je postao katastrofalan politiËki promaπaj veÊ odavno nema ni stranku ni biraËko telo, ali pokazuje zavidnu sposobnost da bude politiËki parazit i svakoj evropejskoj koaliciji.

O »edi Bedi JovanoviÊu se veÊ sve dobro zna. I ovog predstavnika evroat lantske politiËke travestije i πizofrenije izbacila je ulica 90-tih, kao i wegovog danaπweg istomiπqenika, „kraqa trgova” iz 90-tih, DraπkoviÊa. Kod Bede JovanoviÊa se moæemo uvek pouzdati u wegovu antisrpsku i antirusku doslednost. A tek klasike romantizma, poput πto voli ©ilera, to je Ëudo jedno. Ali, kod JovanoviÊa je Ëovek naËisto, ne krije za πta se zalaæe. Ni aktuelni reæim, pa ni pre dstavnici evrounijatske opozicije ne misle Srbiji niπta boqe, ali oni nisu toliko jasni i otvoreni poput »ede. Zato je »eda odliËna rezerva sa klupe za aktuelni reæim. »ovek ima zahteve, oni se ispune i Ëim neko iz vladajuÊe koalicije neÊe da glasa za neki zakon, tu je »eda da „pomogne” . Tako je i sada bilo. Æutim gmizavcima nije odgovaralo da oni direktno okrive kosmetske Srbe po laænom scenariju i izmiπqotinama iz ameriËke, britanske i nemaËke ambasade. To bi ih moglo gadno koπtati pred izbore. Zato su taj zadatak namenili Vuku i »edi. Wihov politiËki rejting je inaËe minoran, a delu biraËkog tela kojima se oni obraÊaju sigurno neÊe smetati wihova, veÊ toliko puta, dokazana srbofobija. Naprotiv, Ëak Êe biti okuraæeni, naroËito posle zabrane ovogodiπweg paradirawa „ruæiËastih veseqaka” , πto ih je teπko pogodilo. Tako su TadiÊeve demokrate mogle na miru da prepuste ovaj deo prqave antisrpske kam pawe DraπkoviÊu i JovanoviÊu, a oni da se dræe podaqe. »ak je posle nekoliko dana sam ministar odbrane ©uNATOvac demantovao priËe o snimcima i sve ono πto su prethodnih dana, uz svesrdnu podrπku reæimskih i prozapadnih medija i wihovih ispostava, ævakali DraπkoviÊ i

9

Vlada i rezervna...

JovanoviÊ. Ali, πteta je veÊ uËiwena.

Demantije niko ne sluπa, naroËito ako su objavqeni tako da im je ciq da ne privuku niËiju paæwu. DomaÊim izrodima i politiËkom oloπu koji je uËestvovao u ovoj sramnoj kampawi laæi protiv sopstvenog naroda i zemqe treba prvom prilikom staviti do znawa da se za takvo veleizdajniËko delovawe i zakonski odgovara.

Dok TadiÊ, –eliÊ, Milica DeleviÊ i sl. nastavqaju da ponavqaju mantru da „EU nema alternativu” sve dok im pena ne trgne na usta i ne padnu u nesvest, glavni pretedenti na vlast iz redova evroatlantske opozicije iz SNS-a prosto se trude da dokaæu svojim zapadnim mentorima da su oni spremni da nastave sa TadiÊevom politikom i bez wega, samo joπ doslednije i uporn ije. Kako bi potvrdio svoju raniju tvrdwu da je TadiÊeva politika dobra, samo se loπe sprovodi, Tomislav NikoliÊ se odluËio na politiËko partnerstvo ni mawe ni viπe nego sa Muamerom ZukorliÊem. Ako TadiÊ ne moæe da svari politiËki i neoosmanski ambicioznog novopazarskog muftiju, NikoliÊ moæe. Dirqivo je bilo videti ovaj „susret na vrhu” izmeu dojuËeraπweg „ËetniËkog vojvode” koji se zalagao za granice Karlovac-Karlobag-Ogulin-Virovitica a novopeËenog predstavnika „evropske umerene desnice” i osobe koja tvrdi da su Srbi sproveli oko „20 genocida” nad nekakvim „Boπwacima” samo tokom 20. veka.

Nema πta, ovo je poËetak jednog „divnog prijateqstva”, prijateqstva i politiËkog saveza koji Êe sahraniti Srbiju.

U trenucima kada ZukorliÊ bojkotuje popis stanovniπtva u Srbiji, jer ne podnosi srpski jezik, ÊiriliËno pismo i samo postojawe Srbije, jer je za wega Raπka oblast Turska koju je Srbija „okupirala” 1912. godine, NikoliÊ dolazi da se srdaËno sa wim izrazgovara, a muftija ga doËekuje kao dragog gosta od kojeg dobija podrπku u trenucima kada wegova politika bojkota popisa doæivqava udarac i od samih muslimana. I ko sad moæe da kaæe da ZukorliÊ nema podrπku nikoga iz Beograda. Ima joπ kako, i to od „stradalnog i napaÊenog” Tome NikoliÊa, koji i sam uspeπno politiËki koristi marketinπki imix veËite „ærtve”. Sa druge strane, „veËiti mladiÊ” i Dorijan Grej naπe politiËke scene, poznatiji kao Aca VuËiÊ, postao je jedan od najæeπÊih boraca za „prava roze veseqaka”. Pored »ede JovanoviÊa nikome kao Aci VuËiÊu nije teπko palo otkazivawe LGBT „ karnevala”.

Ako se neko ovome Ëudi, podsetiÊu da ovakvi VuËiÊevi izlivi „tolerancije” nisu od juËe. Joπ dok je bio u radikalima

10

i slovio za kandidata za gradonaËelnika Beograda, pozirao je za „Plejboj” u antiËko-apolonskoj pozi dok mu je grozd visio iznad kupidonovskog lica. VuËiÊ je i tada cenio da Êe mu intervju i pozirawe u „Plejboju” doneti mnoπtvo glasova „urbane, fensi, metro, stajliπ” populacije. Na kraju krajeva, ako se deo ruæiËaste internacionale razoËarao u TadiÊa, tu je sada VuËiÊ koji im daje podrπku, pa bi mogli za wega da glasaju, Ëisto da ne osnivaju neku svoju „pink gej” partiju i da ne doe do rasipawa glasova evropejaca. Ionako Êe v l a d a j u Ê a k o a l i c i j a bit i s a s t a v q a n a u zapadnim ambasadama, naroËito ako TadiÊ i NikoliÊ odrade svoj deo posla. VuËiÊ veÊ zna da nastupa u javnosti sa roze kravatom, pa ako TadiÊ nije smeo da dopusti paradirawe homoseksualaca, VuËiÊ Êe dogodine organizovati i dve „gej veseqaËke parade”, samo da pokaæe svojim zapadnim prijateqima kako je mnogo „napredniji” od joπ servilnije od TadiÊa i da Êe prethodnog reæi ma ispuwavati zahteve zapada, zato πto „EU i æivot ne mogu da Ëekaju”.

Ako ima joπ onih koji veruju u „svetlu buduÊnost” koja nas Ëeka u EU i koji joπ veruju TadiÊu i wegovim obeÊawima sa proπlih izbora da Kosmet nije uslov za EU, i Kosovo i Evropa, novih 200000 radnih mesta, posao sa „Fijatom” i u besplatne akcije od 1000 evra, neka i daqe glasaju za wega ili za NikoliÊa i VuËiÊa i neka veruju u nove bajke o 100 milijardi evra investicija, ili kako je ©tefan File u „poverqivom” razgovoru sa NikoliÊem „demantovao” Angelu Merkel da je priznawe i uspostavqawe „dobrosusedskih” odnosa sa TaËijevom teroristiËkom tvorevinom uslov za prikquËewe EU. S obzirom koliko su napredwaci gladni i æedni vlasti, a imajuÊi u vidu wihovu „pokajniËku” politiËku proπlost, ne treba sumwati da Êe joπ doslednije sprovoditi zapadne naloge i ucene. Zato se jasno mora ukazati na wih i na napredwaËku prevaru. Treba se osloboditi svih evroatlantskih i evrounijatskih zabluda i voditi raËuna o srpskim nacionalnim i dræavnim interesima. Borisa TadiÊa i wegovu bulumentu treba skinuti sa vlasti ne zbog wih kao wih, veÊ zbog promene nakaradne i uæasne politike koju vode.

Ako posle wega na vlast doÊiÊe sam, ili u „velikoj koaliciji” sa samim TadiÊem, neko ko poput NikoliÊa tvrdi da bi on tu istu politiku „boqe” sprovodio, onda ne treba posebna pamet pa da se doe do zakquËka da Srbija joπ „boqe” sp rovoe we ova kve anti srp ske polit ike verovatno ne bi uspela da preæivi.

Srpski kulturni klub, 16.10..2011.

Æarko JankoviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. decembar 2011.

А О О У А А А·У А О А ?

Jedanaest godina posle 5. oktobra 2000. ili...

Опасно кад се реалност филтрира кроз призму жеља, како функционишу мперија и њен квислиншки култ на нашим просторима

У једној верзији српске историје ети октобар 2000. године био је тријумф народне револуције против окрутног диктатора, демократије над деспотизмом, изборне воље грађана над самовољом владајуће класе. ажалост, аутори те верзије историје су исти они медијски манипулатори који стоје иза “просрпског" председника ориса адића и осталих перјаница “демократије", попут еде ·овановића, рагољуба ићуновића, оње исерко и небројених осталих “душебрижника" који рбији већ ево 11 година наживо ваде душу. ајка о етом октобру као тријумфу демократије равна је илузији кабинета уша лађег да они својим делима стварају реалност, а да другима само преостаје да о њој пишу. арод је тог октобарског дана изашао на улице у убеђењу да се бори за слободу и правду, боље сутра и поштовање изборне воље. Уместо слободе, добио је квислиншки култ, који му товари лажни терет кривице за балканске ратове не само 90-тих већ докле год сеже историја. аменио је доминацију једне корумпиране партије диктатуром још корумпираније и далеко прождрљивије 18главе немани и њених спонзора у ашингтону и риселу. иви ли ико од обичних “октобараца" данас боље? ешко. Али зато свако ко је током протекле деценије био близак властима сада има “легитимни иметак" а организатори самог преврата добили су чак и сопствено острво. (Али о том мало касније.) А, што се тиче изборне воље, никада нећемо сазнати ко је добио фамозне изборе за председника ·угославије; листићи су, гле случајности, изгорели у селективној паљевини купштине. Уосталом, то је постало беспредметно већ 2002, када је оран «инђић - за кога нико никад није ни гласао - уз посредовање А О бомбардера авијера олане укинуо ту исту ·угославију.

·е ли можда некоме од учесника октобарског преврата било непријатно кад је видео снимке из ијева и билисија или ибана, иргизије и Узбекистана на којима су се виделе песнице “Отпора" (који се, успут буди речено, убрзо утопио у владајућу ), а све скупа подсећало на репризу еограда? нало се за

Iskra 1. decembar 2011.

семинаре у ађарској и да је О у ствари створила америчка влада (кроз и друге фондације). Али, ето, то је био знак пријатељства и подршке демократији у рбији, после чијег доласка је све требало да се промени. А не само да се није променило него је однос А и У према еограду постао још гори него за време “диктатора илошевића". итанија понижења и уцена предугачка је да би се наводила овде. Уосталом, сами сте их проживели, нема потребе да их препричавам. О О А О У О А

осле народних побуна у унису и гипту почетком ове године, појавио се један занимљив документарни филм: “ еволуција као бизнис". Wегови аутори су разговарали отворено не само са невладницима у унису, гипту, елорусији и Украјини већ и са рђом оповићем, некадашњим лидером “Отпора" који се после петооктобарских догађаја професионално посветио револуционарном раду. оповић се у филму отворено хвалио улогом “Отпора" у обуци и усмеравању египатских и тунижанских невладника (“активиста"). Wегова организација CANVAS наводно је српска и издржава се од новца из рбије. Одакле? како то да је име “српске" организације енглеска скраћеница ( ентар за примењену ненасилну акцију и стратегије)? ада се томе додају јавности доступни подаци о “улагањима" америчких државних (али тобоже невладиних) фондација у рбију и приче о “торбама долара" које су пред октобарски преврат преносили агенти О (попут еље лића), испада да је маса која је етог октобра изведена на улице еограда играла по музици написаној у ашингтону. осле је тај “хит", са све извођачима, извезен у иностранство - где год је мперија хтела да без много крви и за трошак много мањи од инвазије изведе “промену режима."

док је лађан инкић проводио у пракси наслов своје књиге из 90-тих (“ кономија деструкције"), заводећи беду по рбији, оповић и његови професионални револуционари путовали су по свету и држали предавања активистима, а све о трошку Ујка ема. олико је њихових полазника било истински посвећено позитивним променама у сопственим друштвима а колико се ту нашло само у жељи да и они оду у “професионалце", и није толико битно. езултат се зна: режими у потпуности одани мперији, општа пљачка

11

Zaπto se... државних добара и стопостотна превара народа који је поверовао слатким речима америчког пропагандисте Xина арпа у извођењу некадашњих “Отпораша". А њих боли брига, живе као рок-звезде. во су пре неки дан добили тропско острво од новог сатрапа алдива (још једне задовољне муштерије).

лем, ових дана су се широм Америке појавили демонстранти који врше “окупацију олстрита". ажу да представљају побуну 99 одсто становништва против један одсто богатих и моћних који покрадоше све што стигну. мајући у виду обим пљачке иза које стоје банкари и шпекуланти са олстрита (нпр., фирма олдман акс, од милоште звана “xиновска вампирска лигња" која сиса крв из свега што дохвати), тешко је рећи да немају разлога да се буне. друге стране, посматрачи оправдано сумњају у легитимитет “незапослене омладине" која живи од апанажа својих родитеља и у ствари не може да добије поштен посао све и да таквог има јер за то напросто није квалификована. О чему се ради?

ре две године је Америку потресао талас демонстрација такозване “ ајанке" (Tea Party). нспирисан епизодом из ране америчке историје - када су побуњеници против енглеске круне побацали чај са бродова у бостонској луци јер су на њега морали да плате извозну царину - демонстранти су се бунили против високих пореза и неконтролисане државне потрошње председника Обаме, којег су (с правом) сматрали социјалистом. нглеска реч за чај (tеа) постала је скраћеница за “доста више пореза" (Taxed enough already). ошто у Америци, због карактеристика изборног система, постоје само две велике партије демократе и републиканци - већина присталица “ ајанки" је на парламентарним изборима у јесен 2010. гласала за републиканце.

ихотомија између демократа и републиканаца је у суштини лажна. једна и друга странка праве се да заступају обичног човека а у ствари раде за интересе великих донатора. ок се републиканци праве да су конзервативни и штите породицу и имовину, демократе се праве да су либерали и наводно штите сијасет “угрожених мањина". А у ствари је све као кад гледате кечере: лажирано, договорено, инсценирано, сређено тако да се “не таласа" и да на крају дана вуци буду сити а овце немају појма да нису на броју. једни и други воле да ратују по иностранству, да дижу порезе на све и свашта а “својима" деле шаком и капом. ·едина разлика је ко добије паре од државе, што дође потпуно свеједно онима од којих се паре отимају кроз све веће порезе и бесомучну инфлацију. онако их нико ништа не пита.

12

У О “О У А · "

ве велике корпорације су постале велике тако што су плаћале харач држави, било кроз лобирање било кроз разне програме “социјалне одговорности", док су у замену добијале заштиту у виду субвенција и прописа који су постојећу и могућу конкуренцију гушили под планинама папирологије. лем, и политичка и профитерска класа су се у потпуности одвојиле од народа на чијој грбачи живе. вучи познато?

У таквој ситуацији на сцену ступа “Окупација", која измиче једноставној квалификацији. ма ту и размажене деце која немају појма за шта се боре, али знају да је револуционарна побуна у моди. Али има и обесправљених, опљачканих, преварених, на улицу избачених радника чији су шефови за пропаст фирми награђени великим бонусима. о је као велика циркуска шатра под којом се нашла папазјанија идеологија, од комуниста до слободара, од којих су неки сасвим разумни а неки потпуно суманути. огу ли уопште око било чега да се сложе, није сасвим јасно. ·асно је, међутим, да политичка позадина демократа већ покушава да преузме “Окупацију" и претвори је у своју верзију “ ајанки". еђу демонстрантима је већ виђен демагошки филмаджија ајкл ур. одршку им даје фондација Адбастерс (Adbasters), коју финансира нико други до нама добро познати “хуманиста" «ерђ орош. во и званичног демонстраната:

списка

захтева

1. изање минималне плате на $20 на сат и увођење царина на робу из иностранства; 2. Увођење државног система медицинске неге са забраном приватних осигуравајућих друштава; 3. арантована запослење;

примања

без

обзира

на

4. есплатно универзитетско образовање;

5. Убрзани процес укидања фосилних горива и прелазак на алтернативну енергију; 6. рилион (хиљаду милијарди) инвестиција у путеве, мостове, итд.;

долара

7. рилион долара за сађење шума, обнову мочвара и затварање свих нуклеарних електрана; 8. Уставни амандман којим би се гарантовала једнака расна и родна права; Kraj na str. 14) (K

Iskra 1. decembar 2011.

Kako zapadni visoki kapital `davi` „zemqe-ærtve”

MMF-ov PUT DO PROKLETSTVA Jozef Stiglic, profesor ekonomije na ameriËkom univerzitetu Stanford, bivπi savetnik am eri Ëkog pr eds edn ika B il a Kl int ona i neka daπwi predsednik Svetske banke za obnovu i razvoj odluËio je da „progovori” o tome kako moÊne zapadne banke i Meunarodni monetarni fond u svojim tajnim dokumentima planiraju i hladnokrvno izazivaju socijalne nemire u mnogim siromaπnim i tranzicionim zemqama πirom sveta koje navodno „pomaæu”.

Perfidno smiπqeni scenario je sledeÊi: Prvo se snimi i detaqno analizira privredno i kadrovsko s tawe svake dræave koja zatraæi finansijsku pomoÊ za svoj razvoj ili opstanak.

Nakon toga, Svetska banka za obnovu i razvoj vladi dotiËne zemqe uruËuje istovetan tipizirani pro gram koji sadræi Ëetiri obavezna koraka.

Prvi korak - privatizacija Prvo πto vlada zemqe-ærtve treba neodlæno da sprovede je privatizacija , a posebno velikih javnih i kquËnih industrijskih poduzeÊa koja Ëine kiËmu privrede jedne zemqe. Umesto da se argumentovano usprotive zahtevu za hitnu prodaju javnih poduzeÊa mnogi su politiËari poæurili da sprovedu radosnu (ras)prodaju elektroprivrede, naftne industrije i vodoprivrede kao svojevrsni imperativ. Da bi uÊutkali trezvene kritiËare takvog nep romiπqenog postupka koji ima teπke i dalekoseæne posqedice, oni se pozivaju na imperativne zahteve Svetske banke za obnovu i razvoj.

Moæete videti kako im se razogaËe oËi na „M moguÊnost dobijawaa provizije ako se u proceni vrednosti imovine velikih javnih i kquËnih industrijskih preduzeÊa skine koja milijarda ili bar nekoliko stotina miliona dolara”- kaæe Stiglic.

Drugi korak - liberalizacija Nakon kampawski sprovedene privatizacije obavezno sledi donoπewe zakonske regulative o liberalizaciji træiπnog kapitala . Taj potez, teo rijski posmatran o, o mo guÊ uj e inv estici jsk om kapitalu nesmetan ulazak i izlazak iz zemqe. Pri tome, kako pokazuje iskustvo, u „zemqu-ærtvu”, ulazi relativno malo kapitala, a kudikamo najveÊi deo raspoloæivog kapitala na „zakonit” naËin nesmetano izlazi iz zemqe. Taj proces izvlaËewa kapitala je u ekonomiji poznat pod imenom „krug vruÊeg novca”. Novac ili, taËnije reËeno pqaË kaπki kapital ulazi u „zemqu-ærtvu” prvenstveno radi πpekulacija nekretninama i valutom, a zatim poput plaπqive divqaËi, beæi glavom bez obzira veÊ na prvi znak nadolazeÊih nevoqa koje bi mogle bilo kako ugroziti wegovu sigurnost. U tom paniËnom begu kapitala, dræavne rezerve mogu da „presuπe”za samo nekoliko dana. Nakon takvog veπto insceniranog bega kapitala, MMF obavezno traæi od vlade „zemqe-ærtve”d da odmah drastiËno poveÊa kamatne stope na 30, 50 ili Ëak 80% kako bi velike svetske πpekulante privukla na povrat

Iskra 1. decembar 2011.

isisanog dræavnog kapitala . „Rezultat takvog poteza vlade, koja najËeπÊe nema drugog izlaza, je predvidqiv”kaæe profesor Stiglic.

Astronomske kamatne stope, svakako, brzo privuku odbegli kapital, dok s druge strane one sistemski razaraju industrijsku proizvodwu i definitivno isuπuju nacionalnu riznicu „zemqe-ærtve”.

Tr eÊi korak - træiπno odereivwe cena Tada MMF „zemqu-ærtvu”koja je na izdisaju hladnokrvno uvlaËi u treÊi korak - tako zvano „træiπno odreivawe cena”. To je lep izraz za dramatiËno podizawe cena hrane, energenata, vode i ostalih komunalnih usluga. To, dakako, ne znaËi i podizawe cena rada (plata i ostalih naknada po osnovu rada) i penzija. Time se, u prvom redu, drastiËno ruπi veÊ ionako nizak æivotni standard stanovniπtva te osetno podiæu poslovni troπkovi u veÊ dobrano posustaloj privredi. Ubrzo nakon toga, prema veÊ dobro uigranom scenariju, sledi i zavrπni Ëetvrti korak. »etvrti korak - MMF-ov protest Tim protestom je „zemqa-ærtva” doslovce baËena „na kolena” i „de facto” se nalazi pred izvesnijim privrednim i ekonomskim uniπtewem. U tim dramatiËnim okolnostima, MMF iz we zloËi naËkom hladnokrvnoπÊu izvlaËi i p osledwe kapi k r vi . P r o g r a m i r a n o p o j a Ë a v a „ v a t r u ” i p o d i æ e socijalnu temperaturu dok napokon „celi kotao ne eksplodira”. Time je otvoreno i samo predvorje pakla. Eklatantan primer za to je Indonezija 1998. kojoj je MMF bezobzirno ukinuo subvencije za hranu i gorivo za siromaπno stanovniπtvo, nakon Ëega su πirom zemqe buknuli æestoki protesti i nemiri.

U tom pogledu je, takoe, pouËan primer Bolivije u kojoj su proπle godine izbili veliki nemiri zbog drastiËnog poveÊawa cene vode. Veπto programirani i precizno tempirani MMF-ovi protesti, kao svojevrstan znak uzbune, uzrokuju novi masovni beg kapitala iz „zemqe-ærtve”, a neretko dovode i do steËaja vlade u toj zemqi. Takav, sve izrazitiji privredni poæar i kolaps ima i svoju svetlu stranu, naravno, samo za bezobzi rne strane vlasnike kapitala. U takvoj bezizlaznoj situaciji oni mogu po smeπnim i simboliËnim cenama otkupiti preostalu imovinu „zemqe-ærtve”u paniËnoj rasprodaji. Po tom perfidnom obrascu veÊ je u posqedwim decenijama u zemqama TreÊeg sveta stvor eno mnogo zemaqa-gubitnica. Pri tome su jedini pobednici uvek bile moÊne zapadne banke koje u bezduπnom lovu za kapitalom ne prezaju ni pred Ëim.

(Tekst u originalu na engleskom jeziku: Joseph Stiglitz: “IMF’s four steps to damnation”, april 2001. u londonskom „The Observer”).

23.10.2011.

(Podvukla- Iskra)

Sajt: <.srpskaanalitika.com>

13

Zaπto se pobune... (sa str. 12) 9. Отворене границе; свако може да живи и ради где хоће;

10. еформа америчког изборног система по међународним стандардима; 11. Опрост свих дугова;

12. Укидање свих агенција за праћење кредита; 13. раво свих радника да кад год хоће приступе синдикату.

осматрач упознат са основном логиком приметиће одмах шта недостаје овом списку: захтев за прекидање иностраних ратова и повратак војске у земљу, и било какав спомен војне индустрије. ема ни захтева да се укине централна банка (тзв. едералне резерве или ед) и престане са неконтролисаном примарном емисијом. то се самог списка тиче, он је здравом разуму одавно рекао лаку ноћ. ако ће да функционише систем где се слободно крећу људи, а не роба - зар то неће учинити робу скупом, а људе јефтиним? Одакле треба да дођу све те силне паре? оја је сврха повећаног минималца ако је гарантована зарада за нерад? ашто да се граде друмови када се укида бензин и како да се укине бензин, а да се истовремено угасе нуклеарке? о ће да плати докторе и професоре, како би медицина и образовање били бесплатни? ма ли где могућности да радник иступи из синдиката? ак ни ардељ није свој систем радничког самоуправљања схватио озбиљно, а ево америчка омладина (и орош!) хоће да га спроведу код себе. О · О О

еспорна је чињеница да су транснационални финансијери опустошили многе земље (поготово транзиционе) под плаштом такозваног либералног капитализма који са стварним капитализмом има отприлике онолико везе колико са либерализмом или са демократијом. ок је некада термин “капиталиста" означавао индустријалца који се обогатио тако што је инвестирао (често посуђене) паре у иновативни процес производње или иновативни производ - на пример енри орд - данас је архетип капиталисте ордон еко, негативац из филма “ олстрит" Оливера тоуна (1987). еко стиче своје огромно богатство шпекулацијама и лешинарским комадањем постојећих предузећа, иза којих остаје пустош и хиљаде радника на улици, док шачица хијена граби све што је од вредности. рема теорији би инвестиционе банке и брокери на олстриту требало да допринесу најефикаснијој расподели капитала тако што би улагали у перспективне произвођаче. Али, да би то

14

функционисало, потребно је да ризикују губитак те инвестиције ако погрешно изаберу. Ако их од тог губитка штити држава - као што је урадио уш 2008. а после тога Обама - онда не постоји никаква мотивација да се улаже разборито. ако год се коло среће окрене, олдман акс је увек на добитку. Va banque!

Али они који протестују против таквог стања ствари - а свако са имало мозга и срца би требало да је против - не смеју ни једне секунде да занемаре чињеницу да је и орош један од тих паразитских шпекуланата. а је узалудно очекивати смисаони резултат лажираних утакмица између демократа и републиканаца или државе и олстрита. ечери бар не крију да је све што раде представа. а то време и “ ајанкама" и “Окупаторима" се смеју шпекуланти и политичари, који у ствари раде заједно и често су једни те исти људи (на пр. линтонов министар финансија оберт убин, некад директор олдман акса). е сумњам нимало да је веома стварно незадовољство мотивисало народ који се пре 11 година окупио пред купштином у еограду, или пролетос на каирском ргу ослобођења, или ево сад на олстриту. Али сваки пут су жеље народа биле упрегнуте у кола која је возио неко други - били то професионални револуционари, мперија, међународни мешетари или неко десети; углавном неко кога за добробит тог народа није било претерано брига.

Xорx укас је почетком прошле деценије направио три веома лоша “представка" свог серијала “ везданих ратова", али је у њима одлично приказао резултат завере бескрупулозног зликовца да преузме апсолутну власт тако што је нахушкао миротрворце и патриоте да крену у рат против “фантомске опасности", а онда се окренуо и наговорио банкаре, индустријалце и трговце на побуну. рајњи резултат је био да су сви страдали - а он постао мператор.

азумљиво је што међу посматрачима са наших простора има симпатија за демонстранте на олстриту (у мери у којој се за њих уопште зна). м што их је ојадио тзв. либерални капитализам, ем што се неки са носталгијом сећају ардељевог самоуправљања. Али ужасно је опасно кад се реалност филтрира кроз призму жеља; управо тако функционишу мперија и њен квислиншки култ на нашим просторима. и у којој стварности се протест против “капитализма" који спонзоришу шпекуланти и империјалисти не може окончати победом сиромашних и обесправљених, већ само падом у још већу беду. ешто попут 5. октобра.

Standard, 5.10.2011.

О· А А Ë Iskra 1. decembar 2011. .

Tijeri Mejsan, predsednik politikoloπkog centra Réseau Voltaire

LIBIJSKI USTANICI - PLA∆ENICI ZAPADNI NOVINARI - AGENTI NATO Gadafijev sin mislio je da Êe, ako strane novinare izbaci, Libija biti sravwena sa zemqom. To je bila velika greπka Sirijska televizija je 6. oktobra 2011. prikazala specijalnu emisiju sa francuskim publicistom Tijeri Mejsanom, predsednikom politikoloπkog centra Réseau Voltaire. Mejsan je ispriËao svoje iskustvo iz Libije, u koju je otputovao kao novinar pokuπavajuÊi da stvori objektivnu sliku onoga, πto je video na televiziji). Evo πta je ispriËao.

Video sam da onih dogaaja o kojima su svi priËali u stvarnosti nema. Nije bilo revolucije protiv Gadafija, deπavalo se neπto sasvim drugo (...).

Odluka o ratu protiv Libije doneta je pre deset godina, i to nije imalo nikakve veze sa nedavnim dogaajima i „Arapskim proleÊem”.

Odmah posle 11. septembra, bukvalno Ëetiri dana posle toga, na sastanku u Kemp-Dejvidu Buπova administracija je odluËila da napadne sedam zemaqa, jednu za drugom: Avganistan, Irak, i kao p o s l e d w u - I r a n . T e d e t a q e j e sv o j e v r e m e n o objavio Vesli Klark, bivπi glavnokomandujuÊi NATO, koji je bio protiv tog plana.

ZLO»INI „USTANIKA” A u Libiji Gadafi je imao podrπku najveÊeg dela stanovniπtva. Bio sam sa mnogo qudi koji su po tradiciji predstavqali opoziciju Gadafiju, ali su mu se zbog oseÊawa patriotizma pridruæili u wegovoj borbi protiv agresije NATO. Prvog jula je u Tripoliju odræan veliËanstven skup. Tripoli je grad sa ukupno 1,5 milion stanovnika, a na skupu je bilo 1,7 milion qudi. ZnaËilo je da su qudi doπli sa svih strana kako bi demonstrirali svoju podrπku borbi protiv NATO. Zatim, video sam zloËine koje su napravili oni koje su zvali „ustanicima”. U stvarnosti to nisu bili ustanici, to su uglavnom bili strani plaÊenici. Libijaca koji su se naoruæali protiv Gadafija bilo je veoma malo. Glavnu masu boraca Ë ini li su n aja mnic i , naor uæ ani ameri Ëkim i izraelskim oruæjem. Osim toga, znaËajno je bilo i prisustvo Al Kaide. U Libiji je bilo i ranije grupacija Al Kaide, koja je isporuËivala borce Iraku i bila uticajna. To su bili pobornici najjaËeg nasiqa. Kada bi napadali sela (taËnije - napadao je NATO, a borci Al Kaide su ulazili posle wih), oni su bili drogirani i Ëinili su uæasne zloËine.

Muπkarcima su odsecali glave, æenama grudi, i sve to javno kako bi videlo πto viπe svedoka, kako bi zaplaπili stanovniπtvo. Terali su svojim postupcima narod da beæi, sve viπe πireÊi vlast komiteta osnovanog u Bengaziju. Libija je zemqa koja nema mnogo stanovniπtva, najviπe πest miliona , od kojih je dva miliona pobeglo napustivπi svoje kuÊe.

Svih godina koje su usledile Libijci su se trudili da vode pregovore, da nau zajedniËki jezik sa Vaπingtonom, misleÊi da Êe tako izbeÊi rat. Meutim, to je sa wihove strane bilo pogreπno jer je ono najvaænije πto su SAD æelele bilo - da se utvrde u Libiji, da formiraju u woj svoju vojnu bazu, kako bi zatim mogle da se πire po Ëitavoj Africi. Koliko god se Gadafi trudio, nije postigao nikakav rezultat. Samo se setite 2003. godine, odmah posle pada Bagdada, na Libiju je napravqen jak pritisak. Tada je Gadafi odluËio da zemqu uËini otvorenijom i stupio je u pregovore sa Vaπingtonom, prihvatio je wihove ekonomske uslove i tako uklonio napetost koja je dotle postojala u wihovim odnosima. Meutim, SAD su nastavile da se pripremaju da istovremeno napadnu dve zemqe - Libiju i Siriju. Istina, poloæaj Sirije je bio drugaËiji, ona je imala meunarodne sporazume koji su Sirijcima dozvoqavali da se zaπtite. ©ta se u stvari desilo?

O radu stranih novinara u Libiji mogu da kaæem samo jedno: svi su zajedniËki lagali. To su bili novinari velikih kanala - BBC, SNN, France-24, France-TV (Al Xazire u to vreme nije bilo, nisu joj dozvolili). ObiËno, kada bi televizijska grupa dobila akreditaciju, to je uvek bilo za dvoje: novinara i snimateqa. A ovamo ih je dolazilo po troje, Ëetvoro, ponekad i po sedam qudi, i videlo se da to nisu novinari jer su se pojavqivali qudi sa nabildovanim miπiÊima i po wihovom izgledu je moglo da se shvati da su to dobro istrenirana vojna lica, mada su imali akreditaciju medija... Video sam kako fabrikuju laæi.

Vaπington se obratio Francuskoj i Velikoj Britaniji traæeÊi od wih da u vojnim dejstvima protiv Libije one vode jer Obama nije mogao da u oËima ameriËke javnosti opravda novi rat (...).

U libijskoj vladi su se vodile oπtre diskusije o tome πta da se radi sa tim qudima.

Neki, na primer J. ©akir, poznati libijski novinar, govorili su da ih treba prognati. Ali Sejf al-Islam Gadafi smatrao je da, ako se sva ta

Iskra 1. decembar 2011.

15

Libijski ustanici... publika izbaci napoqe, o onome πto se u Libiji deπava Êe uopπte prestati da se govori. I ukoliko se to desi - jednostavno Êe sve u zemqi da bude uniπteno.

Smatram da je to bila najozbiqnija greπka. Kad smo diskutovali ko je pravi a ko ubaËeni novinar, i ja sam poËeo da traæim po Internetu ko je ko. Razjasnilo se da su pravi novinari bili samo oni koji su nastupali pred kamerama, a ostali su bili vojna lica. Tada su libijske tajne sluæbe reπile da hvataju elektronsku poπtu svih novinara koji rade u glavnom prescentru i otkrili su nezamislive stvari: Ëak su i pravi novinari odræavali vezu sa MI-6, sa francuskim tajnim sluæbama, Mosadom. Sve su to bili agenti. Tajne sluæbe Libije su doπle do neverovatnog dokumenta - neËeg sliËnog uxbeniËkom priruËniku, koji je izdala privatna vojna kompanija Aegis (engleski pandan ameriËke kompanije Blackwater). Postalo je jasno da su svi ti „novinari” predstavqali jednu jedinu grupu, i da su radili zajedno. U priruËniku je konkretno navedeno da, kada Amerikanci poËnu napad kako bi razruπili Tripoli, tri sata pre toga sve novinare treba udaqiti iz libijskog glavnog grada jer Gadafi moæe da ih uzme za taoce. Postojao je i plan evakuacije prema kome je Aegis imao tajnu bazu u Tripoliju i koristio pomoÊ turskih tajnih sluæbi. Sve novinare je trebalo brzo prebaciti u luku i odatle ih ukrcati na brodove NATO, i to taËno tri sata pre napada na Tripoli.

NOVINARI NAVODE RAKETE France-24, zvaniËni kanal francuske vlade, potpisao je ugovor sa komitetom iz Bengazija o tome da Êe mu pomagati u radu sa medijima i u obezbeewu meunarodnih veza za pobuwenike. Odnosno, francuski novinari su tvrdili da daju objektivne informacije, a u stvari su podræavali bunu. Novinarima tog TVkanala je bilo dozvoqeno da se pojavquju svuda, oni su se automobilima odvozili u mesta koja su upravo bombardovana, iπli su u razliËite delove Tripolija, a na kraju je utvreno - kad god bi se ti novinari pojavqivali u bilo kom delu grada, na primer, da bi pogledali ovu ili onu dræavnu zgradu - 15 minuta posle wihovog odlaska poËiwalo je bombardovawe upravo te zgrade. To jest, „novinari” su sluæili kao lica za navoewe.

Doπlo je do jednog uæasnog sluËaja. Svi znaju da se NATO bavi svim onim Ëime se bavi i Izrael - ubistvima pojedinih rukovodilaca, ubistvima wihovih porodica. Ako ne mogu da ubiju lidera, oni im ubijaju æene i decu. Jedan od visokih libijskih vojnih rukovodilaca imao je porodiËno slavqe, na koje je pozvano i nekoliko novinara. Ne zna se ko taËno, ali je jedan od wih spustio kofer GPS u deËju sobu. Kad je noÊu avijacija NATO bombardovala tu kuÊu, bombe su padale pravo u deËje sobe i sva su deca ubijena.

16

U jednom od malih libijskih zaselaka doπlo je do masovnog ubistva. Zaseok je bio na bregu i natovci su morali da ga uklone kako bi obezbedili slobodan prolaz za „ustanike”.

Sravnili su ceo breg i uniπtili selo. Libijske vlasti su saopπtile da je to ratni zloËin.

Predstavnici NATO su odgovorili - ne, oni su, kao, imali taËnu informaciju da su se tamo krili vojnici. Libijci su se obratili svim novinarima iz pres-centra sa molbom da odu na to mesto kako bi se utvrdila istina. Kada su stigli, videli su da je tamo prava klanica, svuda su leæala iskidana tela. Onda su se ti novinari, snabdeveni sp eci ja lni m t ele fon im a, p ove zali sa π t abo m NATO u Briselu kako bi odatle dobili instrukcije. Oficiri NATO su im diktirali tekstove Ëlanaka govoreÊi πta da napiπu: kao, objekat je bio vojni, ali se tamo sluËajno naπlo nekoliko civila, πto niko nije znao, i sl. To jest, sve je predstavqalo preduzeÊe za proizvodwu laæi.

Al Xazira je napravila televizijski studio u Kataru, u kome je izgraena imitacija Zelenog trga i trga Bab el-Aziza u Tripoliju.

Zatim je NATO poËeo da bombarduje grad. To je bio neprekidan potok vatre, bombardovano je sve, dva dana zemqa nije prestala da podrhtava, a Al Xazira je sve vreme vrtele slike iz studija na kojima su „ustanici” uz likovawe stupali na Zeleni trg. Posle je πef pobuweniËkog „prelaznog saveta” izjavio da je to bilo „ratno lukavstvo”.

Libijske specijalne sluæbe nisu uspele sa tim da izau na kraj. Nisu znale kako da reaguju. To je bila toliko vanredna situacija da niko nije uspeo da se snae. OgraniËili su se slawem nekoliko novinara. Jednom je, na primer, Gadafi imao sastanak sa voama plemena u hotelu gde je bio smeπten pres-centar. Amerikanci ga love da ga dokrajËe, a on se pojavquje u pres-centru, koji ne moæe da se bombarduje, jer su u wemu svi wihovi novinari. Niko nije znao ni kad je Gadafi uπao unutra ni kako je iz wega izaπao. ZakquËeno je da postoje tajni prolazi, a noÊu su pronaπli jednog novinara iz „Vaπington posta” u podrumu u kome je - bos, sa ultrazvuËnim aparatom u rukama pokuπavao da nae podzemni ulaz kroz koji je Gadafi uπao. Momka su poslali.

ISKUSTVO LIBIJE KORISTI SIRIJI Svi televizijski kanali zemaqa NATO su tesno saraivali izmeu sebe, a Libija je imala samo svoj kanal, kome su Amerikanci prekinuli vezu sa satelitom, tako da Libijci nisu mogli niπta da emituju u inostranstvo. Sve je bilo potopqeno u okean laæi. Evropqani su bili ubeeni da je u Libiji doπlo do revolucije, da je Gadafi ubijao qude i da je vojna intervencija sasvim normalna stvar. Nisu shvatali da je to bila kolonijalna ekspedicija, odnosno da se Zapad vraÊa svom kolonijalistiËkom iskustvu.

Sad se vidi da se te iste metode i ta ista (Kraj na str. 18/2)

Iskra 1. decembar 2011.

ладимир утин

О· О ОА · У ·

рвог јануара 2012. године стартује најважнији интеграциони пројект - јединствени економски простор усије, елорусије и азахстана. о је пројект који је, без претеривања, историјски камен међаш не само за наше три земље него и за све државе на постсовјетском простору.

У суштини, реч је о претварању интеграције у разумљив и привлачан, стабилан и дугорочан пројект за грађане и бизнис, који не зависи од ћудљивости текуће политичке или било какве друге коњуктуре. апомињем да је управо такав задатак постављен приликом стварања вроазијске економске заједнице ( врАз ) 2000. године. у коначном збиру управо су логика тесне, међусобно корисне сарадње и схватања да постоје заједнички стратешки национални интереси навели усију, елорусију и азахстан да формирају аринску унију. рвог јула 2011. године на унутрашњим границама наше три земље је укинута контрола над кретањем робе, што је коначно уобличило формирање јединствене царинске територије са јасним перспективама за реализацију најамбициознијих пословних иницијатива. и сада од аринске уније чинимо корак према ·единственом економском простору (· ). тварамо колосално тржиште са више од 165 милиона потрошача, са унификованим законодавством, слободним кретањем капитала, услуга и радне снаге. а грађане ће укидање миграционих, пограничних и других баријера, такозваних “радних квота" значити могућност да без било каквих ограничења бирају где ће живети, стицати образовање и радити.

елике могућности се отварају и за бизнис. оворим о новим динамичним тржиштима, где ће постојати јединствени стандарди и захтеви за производе и услуге, при чему ће у већини случајева они бити унификовани са европским. о је важно с обзиром да сада сви ми прелазимо на савремене техничке правилнике, и усаглашена политика ће нам омогућити да избегнемо технолошке неусклађености и тривијалне неподударности производа. тавише, свака компанија из наших земаља ће у свакој држави чланици · фактички имати сва преимућства домаћег произвођача укључујући и приступ државним поруxбинама и уговорима.

војевремено је вропљанима било потребно 40 година да прођу пут од вропске заједнице за угаљ и челик, па до вропске Уније. ормирање аринске уније и · се одвија много динамичније с обзиром да оно узима у обзир искуства У и других регионалних заједница. и видимо њихове и јаке и слабе стране. у томе је наша очевидна предност, која нам омогућава да избегнемо грешке и не допустимо понављање разних бирократских оптерећења. О У О· А

Од 1. јануара 2012. године у пуној мери ће прорадити и уд врАз . а се обраћају том суду по свим питањима која су повезана с дискриминацијом и нарушавањима правила конкуренције и равноправних услова вођења бизниса, могу не само државе него и сви учесници у економском животу.

Iskra 1. decembar 2011.

уштинска карактеристика аринске уније и · је и постојање наддржавних структура. тварање аринске уније и ·единственог економског простора дају у перспективи основу за формирање вроазијске економске уније. стовремено ће ићи и постепено ширење круга чланова аринске уније и · на рачун пуноправног прикључења иргизије и аxикистана.

е заустављамо се на томе и поставићемо пред себе амбициозни задатак: да се подигнемо на нови, још виши ниво интеграције - према вроазијској унији. ако ми видимо перспективе и контуре тог пројекта?

ао прво, не ради се о томе да у овом или оном облику поново стварамо . аивно би било покушавати да рестауирамо или копирамо оно што је већ остало иза нас у прошлости, међутим тесна интеграција на новим вредносним, политичким и економским основама - то је захтев нашег времена.

и предлажемо модел снажне наднационалне заједнице, која је способна да постане један од полова савременог света и при том да игра улогу ефикасне “споне" између вропе и динамичног Азијскотихоокеанског региона. о значи и да је на бази аринске уније и · неопходно прећи на тешњу координацију економске и валутне политике те створити пуновредну економску унију. Обједињавање природних ресурса, капитала, огромног људског потенцијала омогућиће вроазијској Унији да буде конкурентна у индустријској и технолошкој трци, у такмичењу за привлачење инвеститора, за стварање нових радних места и иновативних производњи. упоредо са другим кључним играчима и регионалним структурама - попут У, А , ине, А (Азијско-тихоокеанска економска заједница) - обезбеђивати стабилност глобалног развоја. ао друго, вроазијска Унија ће послужити као својеврсни центар даљих интеграционих процеса. о јест, формираће се путем постепеног спајања постојећих структура аринске уније и ·единственог економског простора.

аље, вроазијска Унија - то је отворени пројекат. и поздрављамо прикључење њему и других партнера, првенствено земаља из аједнице езависних ржава. ритом не мислимо било кога пожуривати или подстицати. о мора да буде суверена одлука сваке државе, коју налажу њени сопствени дугорочни национални интереси. У А - А А А

Овде бих хтео да дотакнем једну, по мом мишљењу, веома важну тему. еки наши суседи образлажу непостојање жеље да учествују у дубљим интеграционим пројектима на постсовјетском простору тиме што је то наводно у супротности са њиховим европским избором.

матрам да је то лажна дилема. и се не спремамо да се од било кога ограђујемо нити да се било коме

17

Moj predlog...

Libikski ustanici... (sa str. 16)

супротстављамо. вроазијска Унија ће се градити на универзалним интеграционим принципима као неотуђиви део елике вропе, коју обједињују јединствене вредности слободе, демократије и тржишних закона.

·ош 2003. године усија и У су се договорили о формирању заједничког економског простора, о координацији правила економске делатности без стварања наднационалних структура. а бисмо развили ту идеју, предложили смо вропљанима да заједно размислимо о стварању хармоничне заједнице економија од исабона до ладивостока, о зони слободне трговине и чак о већим облицима интеграције, као и о формирању усаглашене политике у сфери индустрије, технологија, енергетике, образовања и науке. на крају, о укидању визних ограничења. и предлози нису остали да висе у ваздуху, већ их европске колеге детаљно разматрају.

ада ће учесник дијалога са У постати аринска а убудуће и вроазијска Унија. а тај начин улазак у вроазијску Унију, поред директних економских користи, омогућиће свакој од њених чланица да се брже и са јачих позиција интегрише у вропу. Осим тога, економски логичан и избалансиран систем партнерства вроазијске Уније и У у стању је да створи реалне услове за промену геополитичке и геоекономске конфигурације целог континента и имао би несумњиво позитиван глобални ефекат. анас је очигледно да је светска криза, која је избила 2008. године, имала структурни карактер. и и сада видимо њене јаке последице. орен проблема се налази у нагомиланим глобалним дисбалансима. ри том веома тешко иде процес израде посткризних модела глобалног развоја. рема нашем мишљењу, излаз може да буде израда заједничког приступа, што се каже, “одоздо". спрва, унутар постојећих регионалних структура - У, А А, А , А А и других, а затим путем дијалога између њих. Управо из таквих интеграционих “циглица" може да се изграде стабилнији карактер светске економије. а тај начин наш интеграциони пројект се подиже на квалитативно нови ниво, отвара широке перспективе за еkономски развој, ствара додатне конкурентске предности. акво обједињавање напора ће нам омогућити не само да се упишемо у глобалну економију и систем трговине него и да реално учествујемо у процесу израде решења која стварају правила игре и одређују контуре будућности.

Убеђен сам да је стварање вроазијске Уније ефикасна интеграција - то је онај пут који ће омогућити њеним чланицама да заузму достојно место у сложеном свету 21. века. амо заједно наше земље су способне да се упишу међу лидере глобалног раста и цивилизацијског прогреса, да постигну успех и просперитет. ајважнији делови ауторског текста . . утина, објављеног у водећем руском дневном листу “ звестија" под насловом “ ови интеграциони пројект за вроазију будућност која се рађа данас". а српском језику текст је објављен на сајту www.факти.орг Vidovdan, 5.10.2011.

Podvukla - Iskra) (P

18

ревео атко . А Ë

propaganda vrti na satelitskim kanalima, ovog puta protiv Sirije. Sada Al Xazira montira specijalne studije koji su kopija trga Abasida i Omeida u Damasku, to jest, spremaju se da ponove ono πto su uradili sa Libijom.

U Libiji qudi koji su saraivali sa NATO nisu imali pojma kako Êe se sve zavrπiti.

Rezultat je da je ubijeno viπe 50.000 qudi, da je viπe od 200.000 raweno, da su 2.000.000 postali izbeglice. Da li uopπte moæete da zamislite πta Êe biti u Siriji? (...).

Libijsko iskustvo je izuzetno vaæno zbog toga πto je u poËetku bilo predvieno da se Sirija i Libija napadnu istovremeno. Nisu uspeli, ali niko na svetu nije hteo da zaπtiti Gadafija - svi su poverovali televiziji. U Libiji su u jeku napa da ostali samo ambasadori Venecuele, Kube i Sirije (...).

Francuska i Velika Britanija su joπ u novembru 2010. godine potpisale ugovor kojim se predvia formirawe zajedniËkog ekspedicionog korpusa. Taj ugovor ima prilog o zajedniËkoj vojnoj obuci sa spiskom svih jedinica koje Êe u tome uËestvovati. Scenario „obuke” je sledeÊi: „Radi spaπavawa civila koje maltretiraju tirani, britanske snage treba da izvrπe upad u Severnu Afriku. Dokument precizira da Êe vojna obuka zapoËeti 21. marta 2011. godine. Britanska armija je napala Libiju 19. marta. To znaËi: od novembra 2010. godine svi su taËno znali πta Êe se desiti i pripremali su se za rat (...).

Meutim, koren je mnogo dubqi. Taj rat je, kao πto sam veÊ rekao, planiran od 2001. godine i planirale su ga SAD. Englezi i Francuzi su u tom poslu samo podizvoaËi. Potpuno istu stvar su SAD nameravale da naprave u Siriji, ali za sada ne mogu iz dva razloga. Prvo, trebalo je da od samog poËetka na licu mesta koncentriπu ogromnu koliËinu oruæja. U Libiji su uspeli da osvoje arsenale oruæja, a u Siriji nisu, tako da su morali da oruæje πaqu preko Jordana, Libana i Turske. To znaËi da nisu imali moguÊnost da nanesu jedan snaæan odluËujuÊi udarac. Sada posmatramo kako se grupe plaÊenika premeπtaju po teritoriji Sirije napadajuÊi Ëas ovde, Ëas onde, ali ne nanose glavni udarac.

Drugo, Libija je bila izolovana, a Sirija vodi πiroku politiku povezivawa sa drugim zemqama. Radi se ne samo o Iranu i Rusiji.

Videli smo kako je u Savetu bezbednosti UN ura dio posao veto Rusije i Kine. Odnosno: za sada je Sirija uspela da se sama zaπtiti, ali sve je to vrlo klimavo. Jer Amerikanci se neÊe zaustaviti na uËiwenom. Libijci su se prevarili misleÊi da Êe uspeti da se sami πtite. Ali svet je zamiπqen malo drugaËije.

20,10,2011.

Podvukla - Iskra) (P

Fond strateπke kulture

Iskra 1. decembar 2011. .

BANKE I BANKARSKI SISTEM GROBARI SRPSKE EKONOMIJE „Krvotok naπeg razvoja i æivota”, odnosno bankarski sektor, nalazi se u rukama stranog kapitala. Od 34 banke u Srbiji, 28 je u rukama stranih banaka. Sa malom sumom kapitala, strane banke su nametnule naπoj ekonomiji neokolonijalni odnos.

Politikom visokih kamatnih stopa i raznih dodatnih troπkova, eksploatiπu radnu snagu u realnom sektoru iz koga se kontinualno prelijeva kapital u banke. Wihova eksploatatorska strategija - zas novana na visokoj bankarskoj dobiti - zadala je smrtni udarac srpskoj ekonomiji. Pohlepa za visoku bankarsku dobit - koja je mnogostruko veÊa od industrijskog i trgovaËkog profita - spreËava revitalizaciju privrede i nova investiciona ulagawa. Uz to, ne treba zaboraviti ni πpekulativne radwe stranih banaka sa kojima, pre saËiwavawa bilansa, izvoze skrivenu dobit svojim maticama.

Narodna Banka Srbije nema adekvatnu politiku kojom bi uspostavila zakonitost poslovawa u finansijskom i bankarskom sektoru i sa kojom bi uspostavila ekonomsku stabilnost u zemqi. Weni „lekoviti” instrumenti - referentna kamatna stopa, obavezne rezerve, emitovawe vrednosnih papira, veπtaËka apresijacija i depresijacija nacionalne valute i sl., guraju u sve dubqu provaliju graane i celokupnu srpsku ekonomiju. Sve navedeno je posledica nedostatka dræavne strategije i nacionalno odgovorne makroekonomske politike. Umesto izgradwe takve politike, implementirani su instrumenti globalizacije, bez nauËne i bilo kakve epirijske osnove, sa kojima je zemqa dovedena u neokolonijalni odnos.

Protagonisti globalizacije su aktuelni vazalni dræavni menaxment i „novoverci” ekonomske nauke.

Druπtvena i poslovna uloga banaka Banke vrπe jednu od najznaËajnijih druπtvenih funkcija preko kojih se ostvaruje kruæno kretawe zajmovnog kapiatala, kao relativno osamostaqenog proizvodnog kapitala. Pored te vaæne druπtvene funkcije, banke obavqaju i vaæne poslove bez kojih bi bio nezamisliv proces druπtvene reprodukcije. Uglavnom, sve te poslove moæemo svrstati u nekoliko grupa i to - pasivne, aktivne, neutralne i sopstvene bankarske poslove.

Pod pasivnim poslovima podrazumeva se prikupqawe slobodnih novËanih sredstava i pretvarawe istih u zajmovni (kamatonosni) kapital. Poznato je da je sopstveni kapital banaka veoma mali u odnosu na sakupqeni kapitala od pravnih i fiziËkih lica po osnovu depozita, πtedwe i sredstava po viewu koja se vode na wihovim raËunima kod banaka. Ipak, u masi prikupqenih sredstava konstantni udeo Ëine sredstva po viewu pravnih i fiziËkih lica. Na prikupqena sredstva banke plaÊaju odreenu kamatu koja se zove - pasivna kamata.

Iskra 1. decembar 2011.

Aktivnim bankarskim poslovima smatraju se oni poslovi u kojima se banke javqaju kao poverioci davajuÊi kapital na zajam. Za iznajmqivawe kapitala banke naplaÊuju cenu koja se u bankarstvu zove aktivna kamata. LogiËno, aktivna kamata je uvek veÊa od pasivne.

Neutralni bankarski poslovi su oni poslovi u kojima se banke pojavquju kao komisionari, odnosno obavqaju poslove u svoje ime, a za raËun svojih klijenata. To su poslovi platnog prometa u zemqi i sa inostranstvom, naplata vrednosnih papira, izvrπewe berzanskih naloga i drugih komisionih poslova. Za obavqawe ovih poslova banke naplaÊuju cenu svoga rada u vidu provizija.

U sopstvene bankarske poslove spadaju razne berzanske πpekulacije i transakcije u meunarodnoj trgovini, zatim kupovina i prodaja profitonosnih akcija i drugih vrednosnih papira i obavqawem raznih profitonosnih poslova, zatim velikom koncentracijom kapitala - od depozita, sredstava po viewu i πtedwe - i wegovim plasmanom, banke uveÊavaju sopstveni kapital i tako nastaje finansijski kapital kao kvalitativno novi oblik kapitala. U pravno ureenim sistemima ovakav kapital je u funkciji razvoja privrede i druπtva, dok u nedovoqno ureenim ekonomijama isti postaje otuena druπtvena moÊ Ëiji je osnovni ciq progresivno uveÊawe koje se ostvaruje pojaËanom eksloatacijom privrede i druπtva u celini.

Rad banaka u Srbiji U prethodnom delu pojaπwen je rad i opπta uloga banaka u druπtvenoj reprodukciji i one bi zaista trebale biti najznaËajniji Ëinilac druπtvenog razvoja. Meutim, u neureenim pravnim i ekonomskim sistemima banke se pretvaraju u druπtvenu suprotnost i postaju najveÊi eksploatatori privrede i druπtva u celini. Naæalost, u takvoj su ulozi banke u Srbiji.

Bankarski i finansijski sektor, za koga se figurativno kaæe da je „krvotok razvoja i æivota”, nalazi se u rukama stranog kapitala. Od 34 banke u Srbiji, 28 je u rukama stranog kapitala (izvor podataka struËni rad „Kriza i slom privrede” prof. dr Slobodan Komazec, Beograd, decembra 2010. god.). DomaÊe banke su uniπtili naπi „re for mato ri” d a b i ba nkar sko i fin ans ijsk o tr æiπ te p re pustili str ani m e ksp lo atato ri ma.

ImajuÊi u vidu Ëiwenicu, da razvijene zemqe ne dozvoqavaju viπe od 20 % uËeπÊa stranog kapitala u nacionalnom bankarstvu, pitamo se zaπto je i sa kojim ciqevima naπoj zemqi i wenim graanaima nametnuta ovakva vrsta neokolonijalizma, odnosno pravo ekonomsko ropstvo.

19

Banke i bankarski...

Strane banke su sa relativno malim sumama kapitala zagospodarile sa naπom ekonomijom i nametnule politiku surove eksploatacije.

Koncentrisale su kapital od pravnih i fiziËkih lica i taj isti kapital daju im u vidu zajmova po ceni od 15 do 35 % razlaæuÊi tu cenu na kamate i razne dodatne troπkove. U suπtini, naπi pravni i fiziËki subjekti i ne koriste tui, veÊ sopstveni kapital (prikupqen od depozita, sredstava po viewu i πtedwe, koji se nalazi na raËunima kod banaka) za Ëije koriπÊewe plaÊaju visoku cenu.

Posmatrano sa druπtvenog aspekta, uloga banaka i jeste da - u ciqu boqeg koriπÊewa - koncentriπu kapital i da ga pretvaraju u zajmovni radi ubrzawa reprodukcije i ulagawa u nove privredne aktivnosti koje pokreÊu razvoj druπtva.

Bilo bi logiËno da se cena takvog kapitala zasniva na plateænoj moguÊnosti graana, reproduktivnoj sposobnosti privrede i træiπnoj konkurentnosti kapitala, a ne na monopolima i ucenama kao πto je to sada u naπoj zemqi. Samo poltikom realnih bankarskih kamata, sa kojima se obezbeuje bankarska dobit pribliæna proseËnom profitu u privredi, moæe se obezbediti reproduktivna privredna aktivnost i razvoj druπtva.

Naæalost, kod nas je monetarna, bankarska i finansijska politika u suprotnosti sa interesima srpske ekonomije i graana. Ta politika se zasniva na monopolu stranog kapitala pomoÊu koga se pqaËkaju privreda i graani. Osnovni ciq bankarske i finansijske politike zasniva se na ostvarewu visoke bankarske i finansijske dobiti i stvarawu trajne zavisnosti srpske ekonomije od nametnute neokolonijalne strategije. Takve ciqeve nije im teπko ostvarivati, jer su naπi vazalni „reformatori” obezbedili pogodan politiËki ambijent za ekonomsku eksploataciju. Poπto su naπi pravni i fiziËki subjekti zavezani u lance monola, primorani su da i pod zelenaπkim uslovima uzimaju zajmove od ovdaπwih banaka da bi ostvarili kakvo takvo poslovawe.

No, i do „zelenaπkih kredita” veoma teπko dolaze. Banke su nametnule teπke kriterijume koje moæe ispuniti samo mali broj traæilaca kredita.

To su razne vrste ucena - polagawe depozita (onaj ko moæe obezbediti depozit, ne treba mu kredit), davawe garancija i super garancija i sl. Stalne klijente, kojima odobre kredite, uslovaqavaju da potpiπu ugovore sa deviznim klauzulama i klauzulama o revalorizaciji duga, zatim sa klauzulama o pravu poveÊawa kamatne stope, o pravu izmene ugovora o otplati kredita i... dok poËetnici - za zapoËiwawe neke privredne aktivnosti - ne mogu dobiti bilo kakvu vrstu kredita. To znaËi da banke na n aπ em tr æi πt u n is u u fu n kc iji n i pr os t e reprodukcije, a kamoli u funkciji razvoja.

Zelenaπka cena kapitala Cene kapitala, odnosno kamatne stope su

20

naπ glavni fokus sagledavawa rada i uloge banaka, jer se preko kamatne stope pqaËka naπa zemqa i weni graani. Banke su pod geslom „nesigurnosti i visokog rizika” za ulagawe kapitala u naπu ekonomuju, nametnule visoke kamatne stope.

Zamislite kakva je to demagogija. Ako bi uslovno i prihvatili ovakvo objaπwewe, nameÊe se logiËno pitawe, zaπto su svi pohrlili da dou na „nesigurno” træiπte? Pohrlili su kao „orlovi na ciqani plen”. Doπli su samo zato πto u ovakvim zemqama, koje imaju nestruËan i vazalni dræavni menaxment, mogu provoditi neokolonijalnu politiku i ostvarivati ekstra bankarsku dobit .

Konkretno u naπem sluËaju, putem visokih kamatnih stopa i raznih dodatnih troπkova, kontinualno se prelijeva kapital iz realnog sektora u banke. Tako realni sektor ostaje, ne samo bez obrtnih sredstava, veÊ se znatno nagriza i supstanca wegovih osnovnih sredstava. I radnici postaju sve siromaπniji. Po istom principu, banke prisvajaju i wihov viπak vrednosti koji ostvaruju u proizvodwi.

Skrivena bankarska dobit Iskazana bankarska dobit ne moæe posluæiti kao prava i jedina mera stepena eksloatacije srpske ekonomije, jer dve treÊine ostvarene bankarske dobiti Ëini „skrivena dobit” koju banke izvoze svojim maticama pre saËiwavawa bilansa. Ovakve πpekulativne radwe „pokrivaju” ugovorima sa svojim maticama o raznim garancijama, zatim sa ugovorima o koriπÊewu kredita, ugovorima o korespodentskim poslovima, ugovorima o riziku za plasman sredstava na srpsko træiπte, ugovorima o eskontu i reskontu vrednosnih papira i takoe, deo viπka vrednosti iz realnog sektora odlijeva se i za pokriÊe velikih troπkova bankarskog aparata i za visok standard bankarskih i finansijskih oligarhija. U masi takvih troπkova sadræan je i skriveni deo viπka vrednosti radnika koji ostvaruju u proizvodwi. LogiËno, sve se to odvija kroz poslovawe pre formirawa bankarske dobiti.

Banke u Srbiji su haraËlije sa dozvolom domaÊih vazala Iz navedenog moæe se zakquËiti da su banke kako harËlije, tako isto i transmisioni mehanizmi preko kojih se izvozi opqaËkani srpski kapital u tue ekonomije.

Prema izjavi Ruæice StamenkoviÊ (registratorke registra za finansijske izveπtaje Agencije za privredne registre Srbije) - koja je objavqena na portalu Ekonomist magazina od 08. juna 2011. - banke u Srbiji (Ëitaj strane banke) su u 2010. godini ostvarile 22,6 milij ardi dinara dobiti, a osiguravajuÊa druπtva (koja su takoe najveÊim delom u rukama stranog kapitala) ostvarila su 1,9 milijardi dinara dobiti. Na istom portalu navode se i ukupni gubitci naπih preduzeÊa u 2 0 1 0 . g o d i n i k o j i i z n o s e 9 0 m i l i ja r d i d i n a r a .

Meutim, dnevni list Blic od 14 juna 2011. godine piπe da banke u 2010. godini nisu ostvarile 22,6

Iskra 1. decembar 2011.

veÊ 25,4 milijarde dinara dobiti. Takoe, Blic u istom broju navodi da πtedwa graana u ovdaπwim bankama (tj.u stranim bankama) iznosi 7,3 milijarde evra. Dakle, ne radi se o vrednosti πtedwe iskazane u dinarima, veÊ u evrima. Samo se treba zapitati u Ëijoj su i kakvoj funkciji ova sredstva.

Kada se govori o stvorenom ambijentu i mehanizmima za pqaËku srpske ekonomije, bitno je pomenuti i izjavu generalnog sekretara Udruæewa banaka gospodina DugaliÊa, koja je objavqena na portalu Ekonomist magazina od 31. maja 2011. godine, u kojoj navodi da je bankarski sektor Srbije - siguran, pouzdan, i stabilan, a da svi problemi dolaze iz privrede. Zaista, ovo je vrhunac ironije, a istovremeno i vrhunac cinizma. Da li u normalnom druπtvu ekonomija moæe biti „bolesna”, a banke „zdrave”? Zbog Ëega je privreda osiromaπila i doæivela krah? Zaπto je standard graana doveden ispod nivoa qudskog dostojanstva? Odgovor je jasan. Moæe se samo konstatovati, ovakvo stawe je rezultat destruktivne politike koju vodi neodgovorna i nestruËna vlast koja je, pored ostalih nanesenih ekonomskih πteta, omoguÊila stranim bankama da pqaËkaju naπu ekonomiju i graane.

PqaËkom do ekstra bankarske dobiti U ureenim pravno-ekonomskim sistemima, stopa bankarske dobiti je pribliæno jednaka stopi industrijskog i trgovaËkog profita, dok je u naπoj ekonomiji stopa bankarske dobiti - Ëak i ona koja se iskazuje - viπestruko veÊa. Kada bi se iskazala i skrivena dobit, stopa bankarske dobiti bila bi tri puta veÊa. U takvoj ekonomskoj neravnoteæi i vladavini tueg finansijskog monopola, privreda odumire i postaje sve zavisnija od svojih eksploatatora. Banke jaËaju svoj uticaj i ostvaruju ekstra dobit, koja nije niπta drigo do deo viπka vrednosti ostvaren eksploatacijom realnog sekto ra i radne snage u svim segmentima druπtva. Kao πto je i reËeno, prisvajawe viπka vrednosti banke ostvaruju putem visokih kamatnih stopa. ©to je veÊa masa pozitivnih kamata, odnosno πto je veÊa pqaËka privrede i graana, veÊa je stopa bankarske dobiti. Na naπu nesreÊu, Ëak ni najmawi deo iskazane bankarske dobiti se ne reinvestira u srpsku privredu, veÊ se odlijeva u razvoj tuih ekonomija. Prema pisawu Politike od 01.10. 2011. godine, privreda Srbije je od 2001. do 2010. godine samo za kamate platila bankama iznos od 22 mili jarde evra. Taj iznos je 8,14 puta veÊi od ukupno inkasirane mase sredstava od privatizacije (od rasprodaje zemqe). »ak kada bi i zanemarili sve ostale oblike pqaËke naπih resursa, ekonomije i graana, samo ovaj podatak bio bi dovoqan da se zakquËi zaπto je naπa ekonomija doæivela krah i zaπto graani æive ispod qudskog dostojanstva u 21. veku. Bankarska dobit, kako iskazana tako i skrivena, izvozi se da razvija i unapreuje tue ekonomije. Dakle, bogati postaju joπ bogatiji, a siromaπni joπ siromaπniji πto i jeste ciq glob a l i z a c i j e k a o n o v og o b l i k a n e o k ol on i j al iz m a .

Eto, zaπto su banke i bankarski sistem grobari srpske ekonomije.

Iskra 1. decembar 2011.

Nosioci politike implementacije neokolonijalizma Iako su strane banke samo predvodnik i jedan od Ëinilaca neokolonijalne eksploatacije u naπoj zemqi, sa drugima se neÊemo baviti u ovom tekstu. NastojaÊemo rasvetliti osnovne poluge preko kojih se implementiraju instrumenti globalizacije i ostvaruje neokolonijalna eksploatacija. To je pre svega marionetska Vlada, zatim Narodna Banka Srbije, domaÊi tajkuni, „novoverci” ekonomske nauke i ostali. Svaka interesna grupa obavqa deo „domaÊih” zadataka. Svoju destruktivnu i antinacionalnu politiku nastoje veπto prikriti, a potom i opravdati teorijama o neophodnosti ukquËivawa zemqe u evroatlantske integracije kako ne bi ostali izolovano ostrvo na mapi sveta. Procesi internacionalizacije su imperativ vremena u kome æivimo i mi moramo postati otvoreno druπtvo. Drugim reËima reËeno, kada sve svoje resurse prepustimo neokolonijal nim Ëiniocima, mi postajemo deo novog svetskog poretka u kome Êemo æiveti u izobiqu. Pod plaπtom neminovnosti integracionih procesa, revnosno izvrπavaju zadatke spoqnih moÊnika, a sebe predstavqaju svojim graanima kao spasioce i sa v r e me n e re fo r ma to r e sa mo d a bi π to d uæ e ostali na vlasti. U narednom tekstu prikazaÊemo ulogu svake grupe kao osnovnih poluga putem kojih se implementiraju instrumenti globalizacije. „Socijalno odgovorna” Vlada - zajedno sa kvazi ekonomistima i takozvanim nevladinim organizacijama - kreira politiËki, pravni, socioloπki i ekonomski ambijent da bi u istome mogao nesmetano haraËiti strani kapital - uz monitoring meunarodnih finansijskih organizacija zatim ambijent u kome Êe gospodariti strani trgovinski lanci i u kome Êe strani subjekti eksploatisati druπtvene i prirodne resurse.

Putem prisvojenih medija, „odgovorna” Vlada verbalno zaslepquje graane sa svojim uobiËajenim floskulama „EU nema alternativu”, i „evroatlantske integracije su naπa svetla buduÊnost”.

Demagoπkom retorikom nastoje graanima otupiti moÊ spoznaje i opravdati priËiwene πtete sa parolama - poπtovani graani da bi doπli u „obeÊano blagostawe” neophodno je „strukturalno prilagoavawe” u ciqu „makroekonomske stabil nosti”, a za to je potrebna „liberalizacija finasijskog træiπta”, „liberalizacija trgovine” i ..., a posle toga teÊi Êe med i mleko. Zaista, takva politika je i sramna i πtetna, a nadasve antinacionalna. Nezaboravimo, Vladu Ëine ekonomski „ no v ov er c i” , o d no s n o kv az i e k on o m i s t i ko j i s u glavni ekonomski „reformatori” od 2000. godine do danaπwih dana, odnosno oni koji su implementirali instrumente globalizacije u naπu ekonomiju i naneli prave ekonomske zloËine. Da nije æalosno, bilo bi smeπno, oni su sami sebe predlagali za Nobelovu nagradu. Da nekim sluËajem postoji svetska nagrada za uËiwene ekonomske zloËine, wima bi zasigurno i pripala. Meutim, „socijalno odgovorna” Vlada se ne ograniËava samo

21

Banke i bankarski... na ekonomsku sferu, ona nas svojom veπtom politikom uvodi pod okriqe imperijalnih politiËkih i vojnih ogrtaËa.

Narodna Banka Srbije , umesto da vodi odgovornu monetarnu politiku i politiku odræivog realnog kursa nacionalne valute, zatim da brine o zakonitosti poslovawa u bankarskom i finansijskom sektoru i o ekonomskoj stabilnosti u zemqi, kao i da vodi poltiku realnih bankarskih kamata, ona prilagoava instrumente svoje politike interesima stranih banaka i finansijskih organizacija. Neshvatqivo je da Narodna Banka Srbije, putem referentne kamatne stope i drugih svojih instrumenata, podræava zelenaπke kamate banaka i kojekave druge oblike krae i ucene naπe privrede. U naπoj potpuno razorenoj ekonomiji, kamate sa raznim dodatnim troπkovima, spadaju meu najveÊe u svetu. Da li je to normalno i da li privreda moæe opstati u takvom ambijentu? Da li je normalno da strane banke i razni finansijski posrednici, na oËigled Narodne Banke Srbije, pqaËkaju privredu i graane i taj kapital izvoze u tue zemqe? Kao πto nije niπta drugo normalno u naπoj ekonomiji, tako nije ni ovo. Umesto da bude u funkciji razvoja ekonomije i druπtva u celini, Narodna Banka Srbije je funkciji globalizacije, odnosno u funkciji naπih eksploatatora.

DomaÊi tajkuni, sem retkih izuzetaka, su verni part ner i „ so cij al no od govo rne” V l ade i istovremeno produæena ruka neokolonijalnih subjekata. Oni su dosta i doprineli uËvrπÊivawu neoliberalnih odnosa (ili ekonomiji opπteg haosa) i pojaËane eksploatacije radne snage. U stawu neoliberalnog haosa, bez postojawa adekv a t n e k o n t r o l e i b e z ut e m e q e n i h n a c i o n a ln i h interesa, oni kroz „sivu” ekonomiju (neevidenitiraw e po sl ov ni h tr ans ak ci ja i ne pri jav qiv aw e radne snage) ostvaruju neidentifikovani profit i isti iznose u „poreske oaze”. Nacionalno obesveπÊeni i druπtveno neodgovorni, domaÊi tajkuni su znaËajan oslonac stranim eksploatatorima, jer pored wih oni jednostavnije primewuju svoju neokolonijalu strategiju u naπoj zemqi.

Na πi ek on omski „no vo ve rci ” i li kv azi ekonomisti, nametnuli su se - posle Srpske oktobarske revolucije - kao „spasioci i reformatori” srpske ekonomije i druπtva u celini. ObeÊali su nam svetlu buduÊnost. Stoga smatramo da je doπlo vreme da se napravi konaËni saldo obeÊanog i uraenog. U jedanaestogodiπwu aktivu bilansa ukwiæeni su naπi uniπteni æivoti, siromaπtvo, poniæewe i pogaæeno dostojanstvo, zatim uniπtena ekonomija i nametnuto ekonomsko ropstvo. Zaista bogat bilans srpskih nesreÊa. Sve je uraeno temeqito po scenariju spoqnih mentora.

Naπi „reformatori”, kao odani vazali, potrudili su se da muwevito implementiraju instrumente globalizacije. Odma su uklonili sve prepreke koje su im stajale na putu. Uniπtili su domaÊe banke, industriju i trgovine. U veÊini sluËajeva, prirodni i druπtveni resursi predati su stranim

22

eksploatatorima. Radnici su pretvoreni u moderne gladijatore. Iz obrazovnih institucija potisnuta je primenqiva ekonomska nauka, odnosno nauka bazirana na ekonomskim zakonitostima i empiriji struËwaka. Zamewena je globalistiËkim teorijama koje samo zaglupquju mlade generacije.

Takoe, skloweni su ugledni nauËnici i struËwaci i onemoguÊena im je svaka forma javnih nastupa i uticaja samo zato da ne bi ukazivali na pogubnu ekonomsku politiku koju vodi marijonetska vlast.

Eto, sa naπim „reformatorima” nastupila su ta smutna vremena, o kojima je pisao Ivo AndriÊ, kada su pametni zameweni sa onim drugim da bi se fukare obogatile. KonaËni bilans Ëiwewa naπih „reformatora” moæe se saæeti u dve reËi neokolonijalno ropstvo.

Banke su zaista grobari srpske ekonomije, a egzekutori su svi pomenuti, a i oni nepomenuti, bliæwi i daqwi sradnici i podanici. Nadajmo se da Êe im Bog suditi, a ne bi trebali izbeÊi ni sud naroda.

Kako se isËupati iz neokolonijalnog ropstva, nek` narod odluËi Pod ekonomskim tegobama i raznim poniæewima, narod se uÊutao. Od straπne „miline” jedva i diπe. Da li to podseÊa na stawa za koja bi mudri Kwaz Miloπ rekao da treba popuπtati, ili na vremena straha i jednoumqa koja je pesnik Gojko –ogo nazvao „vunena vremena”?

Umesto odgovora ili bilo kakvog zakquËaka, ostavqamo graanima da razmisle i odluËe πta trebaju raditi. No, ipak treba konstatovati da se i u ovako smutnim vremenima naπa „odgovorna” i nadasve „vidovita” Vlada dobro snalazi. Ona „Ëuva” svoje graane od surove istine i krije „mere” wihovih æivota, odnosno ulepπava ruænu stvarnost nameπtajuÊi ekonomske parametre koji oslikavaju wihovu stvarnost. Veπto skriva i strategiju sa kojom ih sve viπe uvlaËi u neokolonijalno ropstvo, kao i namere da ih uvede u NATO pakt. Zamotava ih je u „crno runo” da mawe vide i da πto mawe znaju. Nije ona, kao ona vlada koju je u svojim delima opisivao Petar KoËiÊ, Êorava. Naπa je ipak „vidovita”, jer dobro zna da se samo u tami mogu dogovarati i nameπtati statistiËki pokazateqi (vidi tekst „StatistiËki podatci - smiπqena obmana graana ili gruba statistiËka greπka?” sajt www.ekonomskisavetdss. com). Samo zaboravqa „vidovita” Vlada da i u medijskom mraku graani oseÊaju ekonomske i svekolike druge tegobe i dobro oËitavaju mere svojih æivota. Zato, poπtovani graani, ne predite crnu vunu iz „crnog runa” za ogrtaËe sa kojima Êe Vas pokriti NATO i druge neokolonijalne organizacije, no na prvim izborima zbacite marionetsku vlast. Strpqewa i trpqewa, previπe je bilo. Kako bi Wegoπ rekao - „...Nada nema pravo ni u koga do u Boga i svoje ruke... pokoqewa djela sude, πto je Ëije daju svima ...”.

Srpski kulturni klub 29.10.2011.

Jovo R. Drobwak (Podvukla- Iskra)

Iskra 1. decembar 2011.

Ista meta, drugo pakovawe - Kako TadiÊeva vlast, navodno novim argumentima `realnosti`, nastoji da pravda de fakto nezavisno Kosovo ... U posledwe vreme kao da ipak primeÊujem odreeni pomak i, ako se tako moæe reÊi, „napredak” u razlozima koji se navode u prilog de fakto prihvatawa kosovske nezavisnosti. Naime, priliËno je izbledela ona kvazi-etiËka argumentacija i veÊ neko vreme retko Êete Ëuti da je „Srbija kriva za rat, Srbi su poËinili genocid na Kosovu (kao i u Bosni) i zbog toga je Srbija izgubila svaki legitimitet i pravo da se poziva na suverenitet i svoja prava”. Sada se to praktiËno viπe i ne Ëuje, sem u pojedinim fosiliziranim NVO krugovima koji joπ æivotare od stare slave i starih donacija. Sada su u trendu „pragmatiËni”, „racionalni”i, „nacionalno odgovorni”pristupi, koji nam nude malo drugaËiju, sveæiju i mawe iritantnu argumentaciju za, naæalost, iste, stare i unapred propisane zakquËke.

1. „MiloπeviÊ je izgubio Kosovo”. Stoga, vaqda, demokratske vlasti oko toga uopπte ne treba da se brinu, niti da se oseÊaju odgovornim, veÊ jedino treba da se trude da graanima πto boqe objasne tu Ëiwenicu. E, sad, MiloπeviÊ naravno nije „pobedio NATO”, kao πto su se svojevremeno hvalisali prerevnosni reæimski propagandisti, ali tu bitku nije baπ ni apsolutno izgubio.

Loπe je procewivao globalnu situaciju i pogreπno politiËki manevrisao, dugo je zanemarivao kosovski problem, izdali su ga saradnici kojima je verovao, pomalo obmanuli i Rusi na koje je raËunao.

Ali je ipak rezolucijom 1244 donekle spasao obraz i ostavio prostor za neki moæda povoqniji ishod u nekom buduÊem vremenu. No, nije ovo prilika za simpozijum o MiloπeviÊevoj vladavini. Ciq mi je samo da skrenem paæwu na to koliko je pomenuti „argument”u prilog mirewu sa kosovskom nezavisnoπÊu problematiËan i truo. Uostalom, da je baπ tako, to jest, da je MiloπeviÊ zaista i sasvim „izgubio Kosovo”, ne bi morali ponovo da nam ga uzimaju i da sve postpetooktobarske vlade pri tiskaju da se sa tim pomire. (Uzgred reËeno, niko Nemce posle Drugog svetskog rata nije baπ mnogo pitao da li se slaæu i da li „pristaju” da se odreknu Alzasa, Sudeta ili Gdawska.)

2. „Mali smo ti mi, jadni i siromaπni, ne moæe se, bre, sam protiv tolike sile koja je na nas navalila, treba prihvatiti realnost”. Tu, naæalost, ima poneπto istine, naroËito u opisu naπeg neveselog poloæaja, ali joπ mnogo viπe ima licemerja i „krokodilskih suza”o kojima Êu neπto viπe reÊi sledeÊom prilikom.

3. „©to se uopπte toliko uzbu?ivati oko tzv. nacionalnog interesa, svet danas drugaËije funkcioniπe, sve se vrti oko love, pogledajmo malo oko sebe, videÊete da nisu ni Albanci tako sloæni kao πto mi umiπqamo, kroz pet-deset godina moliÊe nas da ih primimo”.

Naravno da kosovski lideri nisu u svemu sloæni, svaaju se, gloæe, pa i ubijaju zbog vlasti, novca, kriminala i drugih stvari. Ali ja neπto ipak ne Ëuh i ne videh u wihovoj javnosti debatu o tome da li Kosovo treba da se vrati pod suveren-

Iskra 1. decembar 2011.

itet Srbije i da prihvati „suπtinsku autonomiju” koja mu se nudi. Moæda nisam dovoqno upuÊen i evo molim da me se prosvetli - koja to albanska stranka, nevladina organizacija, analitiËar ili nezavisni priπtinski intelektualac kaæe da je „Kosovo malo i bedno”, da Srbija nikada neÊe priznati wihovu nezavisnost, da „treba prihvatiti real nost”, a posebno da nema smisla da „Ëitav kosovski narod trpi zbog papirnatog suvereniteta nad tamo nekih par opπtinica na severu, gde æive neki qudi koji ni po koju cenu ne æele da æive sa nama”?

Naravno da nema nikoga i niËega od toga (a sve i kada bi se, kojim Ëudom, neko pojavio ne bi se dugo nanosio glave - a nekmoli da bi ga tretirali kao malte ne nacionalnog heroja, koji, eto, graanima smelo saopπtava gorke istine koje drugi ne æele da kaæu).

Zato ponovo kaæem i naglaπavam. Nisu nama Priπtina, Zagreb, Sarajevo i Tirana glavni problem, iako ih, kao ni bilo kog protivnika na sportskom, a kamoli politiËkom poqu, nipoπto ne treba potcewivati. Problem je sistem vrednosti u kojem su devalvirani svi autoriteti, pobrkani svi pojmovi i kriterijumi. Gde se kapitulantstvo i izdaja proglaπava vrhunskom hrabroπÊu, a svaki, Ë ak i e le men ta rni p atrio ti za m - u najb oqe m sluËaju - ludoπÊu, ako ne i neËim gorim.

Dakle, da ne bude nesporazuma. Naravno da treba biti realan, naravno da treba voditi raËuna o meunarodnim okolnostima i svojim ograniËenim snagama. Ali nema tih okolnosti - sem baπ u sluËaju klasiËne i fiziËke okupacije - koje mogu opravdati to da vam nacionalne institucije vode kvis linzi i oni koji u suπtini podræavaju separatizam pojedinih delova dræavne teritorije. Ili to da vam najznaËajnija nacionalna pozoriπna smotra za velike pare dovodi i nagrauje predstave koje su potpuno na liniji hrvatske i sarajevske ratne propagande. Ili da vam neko ko je na istoj toj liniji otvara najvaæniju nacionalnu kwiæevnu manifestaciju.

U ovdaπwim liberalnim krugovima Ëesto se moæe Ëuti lament kako se na Kosovo i finansirawe tamoπwih „paralelnih institucija” odliva i nekontrolisano troπi „novac srpskih poreskih obveznika”. Ali iz tih krugova nikada nisam Ëuo sliËan lament kada je u pitawu basnoslovno finansirawe „umetniËkih projekata”, manifestacija, predstava i filmova u kojima se Srbi prikazuju kao krivci za rat, primitivci, manijaci i zloËinci. Izdvajawe za Kosovo se tretira kao „bacawe para”. Ali zato nikada nije „ s ku po” k ad a s e dræ avn im p aram a i fo nd ovim a finansira neprijateqska propaganda - u doslovnom smislu te reËi. Mislite o tome. Jer, bez bilo kakve πale i preterivawa, ne radi se ovde viπe „samo” o Kosovu, nego upravo o buduÊnosti i golom nacionalnom i dræavnom opstanku.

NSPM, 25.10.2011.

Podvukla - Iskra) (P

–ore VukadinoviÊ

23

LOBIRAWE SRBIJE U SAD - BA»ENA PARA NeÊe Srbija platiti lobiste u Kongresu SAD... veÊ Êe to platiti graani Srbije, odnosno poreski obveznici, koje niko nije ni pitao jesu li voqni da u ovo vreme velike ekonomske krize odvajaju od svojih platica 100.000 dolara meseËno za kompaniju „Podesta grupa”, koja opet ima i podizvoaËa radova, firmu „Robert Vajt”, koju je „Podesta” angaæovala da lobira za Srbiju u ameriËkom Kongresu. Ugovor o lobirawu sklopqen je... izmeu „Podesta grupe” i Vlade Srbije 1. oktobra ove godine, na period od godinu dana. Kako i zaπto je taj ugovor sklopqen baπ sada, kada u Srbiji poËiwe predizborna kampawa, zlobnici Êe naravno reÊi da to i nije sluËajno. O drugim detaqima ugovora javnost u Srbiji nema pojma, i u Beogradu i u Vaπingtonu reÊi Êe vam da se radi o poslovnoj tajni...

Mislim da je Srbija sa strateπkim lobirawem u Vaπingtonu zakasnila najmawe 20 godina, iako je najavqeno kako Êe posao „Podesta grupe” biti „da olakπa ostvarivawe strategijskih ciqeva Srbije, da omoguÊi razvoj korisnih i efikasnih odnosa Srbije i SAD, da zastupa srpske interese u svim relevantnim i ekonomskim ameriËkim institucijama”. Ko Êe u Beogradu pratiti i izmeriti da li to lobisti kompanije „Podesta grupe”u Kongresu efikasno i plodonosno rade, ni sam bog ne zna. A æarko bih voleo da znam ime tog naπeg genija u Beogradu koji podrobno zna kako funkcioniπe lobirawe u Kongresu...

Istina, za te pare se u Kongresu od lobista i ne moæe dobiti neπto grandiozno, zapravo veliko je pitawe moæe li Srbija danas preko lobirawa dobiti bilo πta znaËajnije od, recimo, prijema u Beloj kuÊi i slikawa u foteqama ovalnog salona. Eventualnom srpskom obraÊawu sa govornice u Kongresu moralo bi da prethodi srpsko direktno priznawe dræavne samostalnosti Kosova. Ulazak Srbije u EU u danaπwim okolnostima, a pogotovu kroz osam do deset godina, zavisiÊe pre svega od stawa u EU u tom trenutku, a ne od dobre voqe Vaπingtona. Toliko o strateπkom lobirawu za raËun Srbije u Vaπingtonu. Prosto reËeno, baËene pare.

Strateπke stvari za Srbiju odluËene su pre mnogo godina. A strateπka buduÊnost Srbije ne kupuje se u Vaπingtonu preko lobistiËkih kuÊa, ona se kuje i gradi u srcima i umovima graana Srbije...

Poneπto znam o tome kako funkcioniπe jedina industrija u Vaπingtonu, industrija politike, od Pentagona do Stejt departmenta i Kongresa. LiËne veze, kokteli, radni ruËkovi i veËere... ©ta moæe „Podesta grupa” u lobirawu oko ekonomskih poslova Srbije i SAD? Pa, „Sartid” je odavno prodat, zapravo, sve πto je vredelo veÊ je

24

prodato. Jedan ameriËki biznismen srpskog porekla, na moje pitawe kako vidi srpsku ekonomsku tranziciju, odgovorio mi je da je æelezara u Ukrajini, sliËna po veliËini, kapacitetima proizvodwe, dugovima i po broju zaposlenih, kakva je bila æelezara u Smederevu, u isto vreme prodata za 1,4 milijarde dolara. To je bio wegov odgovor o naπoj ekonomskoj tranziciji. ©to znaËi da ako ameriËki biznismen ne „oseti” dobar profit u poslovawu sa Srbijom, neÊe ga na to nagovoriti nikakvi lobisti.

Imam predlog, graane Srbije mawe bi koπtalo da tri puta godiπwe u „Wujork tajmsu” ili „Vaπington postu” objavimo plaÊeni oglas u kojem taksativno navedemo sve naπe prednosti. I strateπke i ekonomske. Te novine formiraju javno mwewe u SAD, te novine oblikuju u velikoj meri i stavove ameriËkog politiËkog i ekonomskog establiπmenta. I konaËno, znali bismo kome smo dali pare.

Miroslav Lazanski Politika, 29.10.2011.

Podvukla i skratila - Iskra) (P

Ahmadinexad Amerikancima: Ubistva su vaπ resor!

Iranski predsednik Mahmud Ahma-dinexad odbacio je optuæbe SAD da Teheran stoji iza zavere za ubistvo saudijskog ambasadora u Vaπingtonu, javqa novinska agencija Irna.

"Jedna kulturna nacija kao πto je Iran nema potrebe da se bavi ubistvima. Ubistva su vaπ resor", poruËio je Ahmadinexad Amerikancima.

On je, obraÊajuÊi se parlamentu, istakao da su te optuæbe "posledwi u nizu ameriËkih antiiranskih scenarija".

"AmeriËki zvaniËnici pokuπavaju da stvore novu krizu za Iran i ovoga puta optuæuju zemqu za terorizam. Ali, oni treba da shvate da se terorizmom bave nekulturni qudi", rekao je Ahmadinexad.

On je naglasio da je ciq svih pritisaka na Iran spreËavawe napretka te zemqe.

AmeriËki tuæilac Erik Holder izjavio je u sredu da su vlasti SAD razotkrile zaveru za ubistvo saudijskog ambasadora Adela al-Xubeira u Vaπingtonu. On je dodao da su zaveru pripremala dva muπkarca povezana sa iranskom vladom.

Sekretar za πtampu Bele kuÊe Xej Karni rekao je da visoko rangirani pripadnici snaga Kuds, elitne jedinice za specijalne operacije pri Revolucionarnoj gardi, ne samo da su znali za zaveru, veÊ su i uËestvovali u woj. Teheran je odbaBlic, 16.10.2011) cio te optuæbe. (B

Iskra 1. decembar 2011.

DOKUMENTI (13): Ako koza laæe, rog ne laæe

MIRO MIKETI∆: KROZ PAKAO I NATRAG Trilogija Kroz pakao i natrag (2011), vrsta je autobiografije autora, Mira MiketiÊa (1935).

Kao dokument, trilogija predstavqa hroniku dogaaja u Crnoj Gori u Drugom svetskom ratu, vienih oËima i oseÊawima devetogodiπweg deËka. U godinama posle rata Miro je sazrevao shvatajuÊi mnoge stvari koje kao deËak nije potpuno razumeo.

Kao rezultat tog procesa, Kroz pakao i natrag je istinitiji prilog razumevawu dogaaja u Crnoj Gori od mnogih istoriËara. U isto vreme, trilogija pruæa sliku snaæno nadojenu oseÊawima, kao πto moæe da se oËekuje od jednog deteta. Ova hronika se Ëita sa velikim uzbuewem i saoseÊawem Ëitaoca.

U prvoj kwizi trilogije, Krst i petokraka, Miro prati dogaaje od poËetka rata u 1941. do kraja 1944. u selu Peovac blizu Andrijevice u VasojeviÊima. Od kraja 1944. poËiwe odiseja oko trideset hiqada ËetniËkih boraca odreda Pavla –uriπiÊa, æena i dece, mitropolita Joanikija i desetine sveπtenika, koja Êe ih voditi kroz takozvanu Bosansku golgotu, u kojoj Êe stradati svi osim nekoliko stotina boraca i par hiqada æena i dece. Na tom putu preko planina, potoka, reka, uz vetrove, snegove, meÊave, tifus, borili su se protiv partizana, ustaπa, muslimana i drugih zala.

Iπli su peπice s jednog kraja Jugoslavije na drugi, do Slovenije i natrag. Druga kwiga, Suze i krv, bavi se tim tragiËnim puteπestvijem kroz borbe, patwe i smrt. A treÊa kwiga, Pakao, zavrπava tu odiseju, u kojoj su stradali skoro svi, dok se vratio kuÊama u Peovac mali broj æena i dece, ukquËujuÊi pisca Mira. „NajveÊi problem je bio πto su Talijani aktivirali ustaπe i muslimane sa dozvolom da pale, pqaËkaju i ubijaju sve na svom putu. I πiÊare... (47) Doneta je odluka da se ËetniËke snage povlaËe preko Albanije za GrËku. U PeÊi „stiæe na stanicu i jedna veÊa grupa vojnika, naoruæanih do zuba i u uniformama Jugoslovenske vojske... vojnici Srpske straæe, vojske enerala NediÊa... Tu su sa nama da nas provedu kroz Metohiju i Kosovo i da nas Ëuvaju od ©iptara.”(263) Umesto u GrËku, Ëetnici idu na sever, u Raπku, a odatle danima na zapad.

Bili su zahvalni generalu NediÊu, koji je poslao svoje vojnike da ih zdrave i æive prebace do Raπke..”(275) Ali tada je kraq Petar iz Londona pozvao da se svi pridruæe Titu i partizanima, prouzrokovaÊi πok i nevericu meu Ëetnicima, ali i veliko razoËarawe. Mnogi veruju da je kraq bio prisiqen na taj korak. Maπina propagande u Londonu, Moskvi, Kairu i Americi radila je za komunistiËku stvar. „Ti saveznici, taj svijet nije razumio ni komunizam, ni partizane, ni wihova obeÊawa, ni wihove laæi. Prigrlili su komuniste a odbacili prave prijateqe, srpski narod.”(242) Vreme do kraja rata Ëetnici i narod proveli su na

Iskra 1. decembar 2011.

krstu raspeÊa.

Sve kwige uglavnom opisuju borbe Ëetnika u odbrani svog verovawa u Boga, pravoslavqa, svetosavqa i srpskog naroda. Ustvari, to su borbe svih protiv sviju: Ëetnici protiv partizana, Italijana, ©iptara i ustaπa; partizani protiv Ëetnika, Nemaca, Ëesto u saradwi sa ustaπama, Italijanima i ©iptarima kad im je bilo potrebno.

Glavnu krivicu za ove borbe poprimaju komunisti i partizani. Wihova slika prikazana u ovim kwigama ne moæe biti loπiji, πto se vidi u citatima o komunizmu i komunistima. Komunisti „ubijaju aktivne oficire, æandarme, uËiteqe, sveπtenike, Ëobane, pa bogatije i glasnije qude.”(60) Oni „ne ubijaju lako i brzo. Oni vole da muËe ærtve, da oteæu danima muke.”(||, 317) Komunizam je „najveÊe zlo koje se moglo unijeti u jedan narod, i to baπ slovenski narod, nad kojim se vrπi ispitivawe tog Marksovog i Engelsovog novog poretka.”(57) „Mnogobrojna ubistva, jamarewa, likvidacije naprednih i nacionalnih qudi, nezapamÊena stradawa srpskog naroda po selima, konfiskacije imovine, prisilno mobilisawe mladih qudi...

Govore komunisti ruæno o nacionalistima, govore kako wih treba ujamiti, ubunariti, urvati, upotoËiti, utuÊi, ubiti, ili æive baciti u jame, u kreËane, baciti u peÊine bezdanice, bunare puniti wima... Svjedok sam djela ovih divqih zvijeri, Ëiji je ciq samo revolucija i vlast. Sreo sam qude odbegle iz partizana. PriËaju da po staroj Crnoj Gori ima takvih zvijerstava da Ëovjeku stane pamet.”(89) U jednom pismu saznaje se: „Prisustvo qudskih telesa po piperskim jamama i peÊinama ukazivaÊe kroz vijekove na duh jednog naraπtaja koji nije imao u sebi niËega ni qudskog ni hriπÊanskog.”(65) Ukazuje se na glavnog krivca tih zala: „Milovan –ilas je sa svojim komunistima iskoristio nerazumijevawe politiËko-komunistiËke ideologije od strane naπih voa, pa su naπi oficiri i voe ustanka na prevaru obmanuti, te komunisti preuzeli vlast... Nacionalisti, razoËarani ovim postupkom, poËeli su da organizuju nacionalne odrede da bi se suprotstavili komunistima. Sa ovim sluËajem stvoren je razdor izmeu ustanika.”(47) „To su oni isti πto su πutali i krili se po buxaka dok su Hitler i Staqin bili u miru i zagrqaju. A sad, poπto Hitler napade komunistiËku Rusiju, sad su i ovi naπi sokolovi podigli svoje vratove. Htjeli bi da nas uvuku u ponovni rat sa Talijanima.”(52) Komunisti „hoÊe da strijeqaju Talijane, pa ako se wihova vojska ponovo vrati, narod mora da bjeæi u planine, kod partizana.”(42) „Sve gine za revoluciju i vlast, a to je glavni ciq.

Srbi nijesu viπe u pitawu, jer ako nestanu, kako reËe taj –ilas iz Kolaπina, naseliÊe VasojeviÊe Kinezima. Niπta nije vaæno, samo doÊi do pobjede i vlasti.” (78) Oni se sluæe trikovima: Partizani javili „saveznicima” da su velike nemaËke snage

25

Miro MiketiÊ... stigle u Podgoricu i Podgorica je „nestala sa crnogorske mape”.(236) ”Ciq bombardovawa je uniπtewe nacionalnog pokreta. Bombarduju se ËetniËke snage, bombarduje se srpski narod.”(241) Evo i par citata iz komunistiËkih izvora: Iz naredbe Vrhovne partizanske komande: „»etnici su naπ prvi neprijateq... Za ovaj zadatak potrebno je da komandanti blagovremeno pribave u πto veÊem broju ËetniËkih amblema koje staviti na raspoloæewe onim drugovima koji budu odreivali za ova likvidirawa... πto mlae, æenskog pola, kako bi mogle posluæiti naπim drugovima za prirodne seksualne potrebe... one æenske koje bi eventualno ostale u drugom stawu treba neophodno likvidirati.”(68) Iz jednog komunistiËkog Ëlanka: „HriπÊanska qubav znaËi podizawe bedema ispred talasa revolucije. Zato nek ide do avola svaka qubav prema bliæwima, jer nam je potrebna mræwa, a ne qubav.”(57) Iz naredbe rukovodstva KPJ za Crnu Goru, Boku i Sanxak, sa potpisom Milovana –ilasa: „VasojeviÊe treba najstroæije kazniti tako ubijajuÊi sve redom, sve za koga se zna da nije za naπu ideologiju. Ne rukovodeÊi se na pol i starost, æene i djecu, ne pitajuÊi nikoga za krivice. KuÊe konfiskovati, a potom zapaliti, stoku zaplijeniti. Ukoliko bi neko od partizanskih vojnika pokuπao da ne postupa po ovoj naredbi, komandanti imaju takve na licu mjesta strijeqati.”(93) Kako je narod reagovao na komunizam?

Sasvim nepovoqno, πto se vidi iz sledeÊih citata. „Vaæno je za nas da saËuvamo srpski narod, da bi bar neko opstao da saËeka nemaËku propast... πto mawe ubijenih Nemaca to viπe Srba ostaje æivo. Komunistima to ne ide u raËun, jer wima je ciq pobeda revolucije,”(281) „Manite se komunizma. To je zaraza koja zarazi veliku naπu majku Rusiju i uvede je u mutne vode Lewina i Staqina.

Nije sada vrijeme za borbu otimawa vlasti.

Ostavimo to poslije pobede nad naπim neprijateqima. Kod nas su postojali i postojaÊe slobodni izbori. »ekajmo taj dan, a nadam se u Gospoda Boga, doÊi Êe taj dan pa vi, par komunista, ispoqiÊete æeqe svom narodu. I neka bude onako kako narod rijeπi.”(53) „Mi neÊemo lako proÊi sa naπim komunistima, jer oni ne biraju sredstva, ne gledaju na Boæji zakon, oni su odbacili Boga, krst, pravoslavqe, svetosavqe, za wih je to davna proπlost.”(58) „Kada komunisti zavladaju, skidaju se ikone, krijemo ih gdje ih niko ne moæe pronaÊi.”(143) „Danaπwi neprijateq je naπ Ëovjek, bivπi Srbin, brat, sin, ujak, sestriÊ, komπija, roak, kum, prijateq. Kako se hvatati sa wim za grla? Zaπto? Ovi moji junaci hoÊe vjeru, Srpstvo. A danaπwi neprijateqi hoÊe revoluciju, komunizam, partiju. HoÊe, bre, vlast! Svetska oloπ se zarazila nekakvim komunizmom, pa ne vidi daqe od nosa.

NeÊe Srpstvo, neÊe vjeru, neÊe Boga, neÊe porodicu, neÊe sve ono πto je sveto i za πta ginemo od postanka Srpstva pa do danas!”(318-319) ”Bilo je i dobroduπnih qudi meu protivnicima partizana koji su mislili da Êe moÊi preokrenuti partizane

26

svojom dobrotom. Tako, Vaso Laban misli da su to „naπa eca”: „Kad uspjem bar jednog od vas bukaËa da saËuvam u æivotu, biÊu sreÊan. Vi ste moja eca, vi ste eca ovijeh planina, vi ste eca ovijeh rijeka, vi ste eca sviju nas i neka vas majËino mlijeko podgrije za boqa i pametnija djela, a ne da pqujete na majËino mlijeko, da gadite zemqu u kojoj poËivaju vaπi roditeqi, vaπi i naπi preci. Nemojte da gadite svetu srpsku zemqu.”(54) „Zar Ëovjek ne smije da misli o spasavawu sirotiwe, niti da æudi za nekom, pa i prisilnom, saradwom sa neprijateqima... NeÊe neprijateqi vjeËno ostati na naπoj grudi zemqe.”(62) A onda - kratka beleπka: „SinoÊ su wegova eca ubila ujka Vasa.”(83) Nasuprot tome, NediÊ dozvolio crnogorskom izbeglom narodu da se sklone oko Kraqeva u 1943. dok se situacija u Crnoj Gori ne promeni i uslovi ne dozvole povratak.(236) Ovako govori djed Veko: „Velika fala velikom eneralu i spasitequ Srpstva, gospodinu NediÊu. Mnogo nam je on uËinio prije. Bili smo mi pod wegovom zaπtitom dok smo boravili u Kraqevu ove godine, tu nee s proqeÊa. Znamo mi za tog enerala, koji je ærtvovao svoju eneralsku Ëast, samog sebe i ime svoje familije, pa je bolno prihvatio wemaËku ponudu da osnuje vladu spasa, te da sa svojom Srpskom straæom spasava πto se spasti moæe. Gospodine, sreli smo mi u Kraqevu dosta Slovenaca, Hrvata, Srba preËana sa kojima smo razgovarali danima.

Kaæu nam da je taj eneral NediÊ spasao na desetine `iqada izbjeglica, dopremio `i u naπu Srbiju, tu `i ranio, oblaËio i Ëuvao od neprijateqskog noæa. Æiv nam on bio!”(306-307) I daqe: „»itavi zbjeg, kao i AndrijevaËku brigadu, obukli su i obuli. To je eneral NediÊ nama poslao prije nego smo napustili Raπku.”(335) Miro spomiwe NediÊa, QottiÊa i dobrovoqce nekoliko puta, samo πto narod naziva dobrovoqce Srpskom straæom.

Ima u trilogiji nekoliko dobro obraenih karaktera. Pre svega, glavni junak, devetogodiπwi Miro MiketiÊ. Kao πto je spomenuto, u svojim deËaËkim godinama on se nije snalazio u dogaajima oko sebe, ali je ipak podsvesno prihvatao pobude svog oca Branka i svojih „djedova”, kako ih on naziva.Tu je Ana, Mirova majka, muËenica, preleæala tifus u zbegu, pratila svog muæa i roaka potpuno. „Gledam moju mamu i Ëitam wene vrlo rane bore kako po wenom licu i rukama ispisuju sudbinu jedne æene, majke, sestre ovog prokletog doba i vremena.”(132) Branko MiketiÊ, Mirov otac, predratni je oficir, komandir Narodne milicije koja je saraivala sa Italijanima i, kao takva, spasavala Srbe, Ëitave familije, nabavqala hranu spasavajuÊi Srbe od gladi. „Ima meu nama dosta rawenika iz ustanka koje je milicija, na ovaj ili onaj naËin, uspjela da saËuva...To se moglo ostvariti jedino saradwom sa Talijanima.”(||, 120) Baka Vasilija, Brankova majka. Iako u godinama, proπla je kroz celu golgotu, stalno se moleÊi Bogu, koji joj je bar donekle ispunio molbe.

Beskrajno voqen i poπtovan od svojih vojnika i rodoqubivog naroda, Pavle –uriπiÊ, Kraj na str. 28/2) (K

Iskra 1. decembar 2011.

+ STANI©A R. VLAHOVI∆ Kada je Britanija u NemaËkoj - gde su nas `saveznici` posle mira sa Italijom proleÊa 1947. iz velikog logora Eboli prebacili u raπtrkane i izgladwujuÊe izbegliËke logore - prva poËela da regrutuje radnu snagu za svoju ratom rastrojenu industriju, najveÊi broj nas, pa i Staniπa, je iskoristio tu moguÊnost preæivqavawa i uglavnom emigrirao u Englesku. Poπto smo se tek u logoru Eboli, znajuÊi za iskuπewa koja nas u predstojeÊoj emigraciji Ëekaju, ËvrπÊe organizovali, u Britaniju smo doπli kao kompaktna i Ëvrsto povezana grupa koja je znala πta nam vaqa Ëiniti.

Mada izbeglice, bili smo visokog duha i morala; oseÊali smo se nepobeeni, jer smo, u datim okolnostima, taËno `predviali` razvoj i ishod velikog rata, bez ikavih iluzija o pomoÊi i uzdawu u `velike saveznike` ili ugledu i `uspesima` naπih izbegliËkih vlada, koje su drugi, sada teπko razoËarani i potiπteni, oËekivali. Odmah smo poËeli da stvaramo materijalnu osnovu za naπ rad, a naπi drugovi noπeni oduπevqewem onih koji su `u svemu ostali u pravu`, spontano davali i do 10 odsto svojih malih plata. Tako je stvoren i Fond za πkolovawe studenata, a Odbor, koji su saËiwavali i vodili naπi stariji drugovi, poËetkom pedesetih godina proπlog veka, za wegove prve stipendiste izabrao Staniπu, Qubiπu PopoviÊa i mene.

Tako sam se zbliæio i sa Staniπom, jer smo prve godine i stanovali zajedno u `studentskoj kuÊi` koju je iznajmio Odbor, a naroËito kasnije kad smo zajedno kao `spoqwi` studenti ekonomije na Londonskom univerzitetu pohaali isti kolex. U meuvremenu, uslovi naπeg πkolovawa su se pogorπali. Najam i izdræavawe `studentske kuÊe` su se pokazali preskupim. Preπlo se na individualne stipendije i privatno stanovawe, minimalna sredstva koja su jedva pokrivala stan i hranu.

Mislim da je Qubiπa prvi napustio studije istorije i zaposlio se. LiËno sam izdræao joπ oko godinu dana, a onda mi se ukazala prilika dobrog ËinovniËkog zaposlewa u raËunovodstvu; zaposlio sam se, a posle rada pohaao veËerwe Ëasove ekonomskog kolexa. A onda se moja ameriËka firma preselila u NemaËku i povela sobom. U NemaËkoj sam radio i boravio preko dve godine, pa je taj prekid bio i kraj mojih ekonomskih studija.

Staniπa se veÊ tu pokazao boqi i izdræqiviji od nas druge dvojice. Uporno je nastavio studije na oskudnoj stipendiji, diplomirao ekonomiju i brzo potom dobio mesto nastavnika u jednoj sredwoj πkoli u Birmingamu.

U naπem prisnom studentskom druæewu Staniπa i ja smo svakodnevno otvoreno pretresali razne teme, od naπeg uxbeniËnog πtiva, do pitawa iz svetske i naπe politike, te planova o naπem izbegliËkom radu i uglavnom dolazili do saglasnih zakquËaka. Zastajali bi kad bi se uzgredno povela reË o wegovoj proπlosti. Staniπa bi nenadno postajao uzdræan, uopπten, neodreen - a ja bih da prekinem tu neprijatnu nedoreËenost, oprezno prelazio na druge teme. Izgleda da je

Iskra 1. decembar 2011.

takav bio i u krugu porodice, koju je kasnije zasnovao sa svjom suprugom Majom, jer mi je wegova Êerka Rajka, javqajuÊi mi o wegovoj smrti, kazala da bi æelela viπe da zna o wegovoj mladosti. Posle viπe takvih iskustava doπao sam do odreenog uverewa, koje bih da ovde iznesem, u iskrenoj æeqi da se time ne ogreπim ni o pokojnog Staniπu, ni o istinu.

Stekao sam utisak da je Staniπa pre rata bio podoficir u Kraqevoj gardi. Zaπto o tome nije govorio? Verujem, iz pogreπnog uverewa da time sebe ne umawi u oËima nas ostalih drugova i prijateqa.

Moæda nije znao taËan datum svog roewa.

Ali zaπto ni pribliæno nije govorio koliko je stariji od nas ostalih, da tek sada saznamo da je umro sa punih 93 godine? Verujem, iz plemenite æeqe da se ne `uzdigne` iznad nas mlaih sa kojima je radio i saraivao; da se ne odnosimo prema wemu kao starijem; da ostane `ravan` sa nama.

U Sloveniju je doπao sa grupom mladih crnogorskih zboraπa, uglavnom iz redova Ëetnika, kojoj je vojvoda Pavle –uriπiÊ dopustio da ih Ratko Pareæanin, na bratskom rastanku, povede sa sobom i srpskim dobrovoqcima koji su sa wime doπli u pomoÊ Crnoj Gori. Mislim da pre toga Staniπa nije pripadao JNP Zboru, niti mnogo znao o wemu, ali je odluËio da sa wima poe, jer je u toj grupi mladih prepoznao sredinu u kojoj moæe da razvije i iskaæe svoje talente.

Staniπa je, pre svega, imao neutoqivu æequ za znawem; πirewem i produbqavawem svog obrazovawa. Posedovao je odliËno pamÊewe, praÊeno velikom energijom i upornoπÊu, tako da je lako `upijao` vaæne Ëiwenice i suπtinski bitne elemente svake teme ili predmeta. FiziËki tipiËan Crnogorac - visok, uspravan, suv, koπËat, izrazitih crta lica... Ali karakterno, intelektualno i duhovno tako suprotan popularno uvreæenim crnogorskim osobinama. Bio je izvanredno vredan i organizovan. Ostavqao utisak da je svaki wegov dan gotovo u minut unapred isplaniran.

Svuda je stizao i uvek na vreme. Svaku primqenu obavezu izvrπavao je savesno i taËno, do samih granica svojih sposobnosti. Neoæewen, kao i svi samci, brinuo se sam o sebi, ali se to na wemu nije primeÊivalo. Uvek Ëist, ispeglan, skromno ali briæqivo odeven. Oæewen, bio je od velike pomoÊi svojoj Maji u kuÊnim poslovima. FiziËki poslovi oko kuÊe bili su wegova iskquËiva nadleænost. U tome je bio takav `struËwak` da sumwam da mu je ikada drugi majstor u kuÊu uπao.

Ureivao je i kreËio sobe, buπio, ruπio i premeπtao zidove; uvodio i razvodio elektriku; starao se oko okuÊnice i `πiπao` travu... ReËju, bio je oliËewe domaÊinske marqivosti i odluËnog, savesnog istrajavawa na svakom poslu.

I pored toga, æivot ga nije mazio. Izgubio je sina, mladog Radovana, a neku godinu kasnije i wegovu Maju od raka.

27

+ Staniπa R. VlahoviÊ...

Miro MiketiÊ... (sa str.26)

U Engleskoj - poπto se prethodno u Sloveniji i Eboliju saæiveo sa nama, uverio u vrednost ideja i stavova Zbora, duhovno naoruæao i sjedinio sa na naπom porodiËnom bliskoπÊu i drugarstvom - brzo je uπao u naπa najviπa radna tela, zahvaqujuÊi svojim izvanrednim radnim osobinama. Pokazivao je sklonost za veze i `analize` drugih grupa, pa mu je tako poveren tzv. `Spoqni odsek` kojim je suvereno i uspeπno rukovodio do kraja naπeg organizovanog aktivnog rada. Bio je najredovniji saradnik Iskre, obiËno o spoqno-politiËim temama, od svih nas mlaih.

legendarni komandant crnogorskih Ëetnika, delio je sve muke i ærtvovawe sa svojim narodom. ( Pobegao je iz logora u Poqskoj 1943... Pri prelazu Dunava uhvatili su ga Nemci, ali je puπten na slobodu posle velike intervencije enerala NediÊa.

Poveo svoju vojsku u Bosnu posle telegrama od Draæe MihailoviÊa, a kad je stigao, Draæa mu reËe da on nije poslao taj telegram. To je zaprepastilo Pavla: „Zaπto nijesam u toku putovawa obavijeπten o groznoj istini?”(133) Reπio se da povede vojsku u Sloveniju, kuda ga je zvao Dimitrije QotiÊ pre napuπtawa Crne Gore, ali je bilo kasno i za Pavla i za sve ærtve te pogreπke, pa i za tri puka dobrovoqaca, koji su poπli wima u susret da im pomognu da preu u Sloveniju... Mnogi ËetniËki borci opisani su u æivopisnim bojama kao junaci i veliki rodoqubi.

Kruna Staniπinog stvarawa je kwiga „ZBORNIK dokumenata iz Britanske arhive.

Anglo-jugoslovenski odnosi 1941-1948.”; Birmingam 1985; str. 531. Da samo pomenemo wena poglavqa: Anglo-jugoslovenski odnosi uoËi i tokom rata; Britanski stav prema Draæi MihailoviÊu, 1942-43; Britanski stav prema MihailoviÊu 1944; Odnosi »erËil-Tito; SavazniËko bombardovawe Jugoslavije posle Teherana (1944); Rad i odnosi izbegliËke vlade u Londonu; Zategnuti odnosi izmeu Britanske vlade i Tita; Epilog: Nasilna predaja u Austriji u maju 1945; Sudbina istaknutih (naπih) pojedinaca u rukama Forew ofisa; Govori, pisma i Memorandumi Kraqa Petra ||. Koliki je to rad i wegova vrednost neka pored samih dokumenta, svedoËi i broj stranica, vreme provedeno u istraæivawu arhiva i kopirawu dokumenata, a najviπe trud u prevoewu istih sa engleskog na naπ jezik i wegovih propratnih komentara o dokumentima. Staniπa je sam pripremio kwigu, sakupio sredstva od drugova i organizovao weno πtampawe.

Pored toga, Staniπa je povremeno, dostojanstveno i samopouzdano, vodio razgovore sa bivπim ministrima naπe izbegliËke vlade i drugim wenim poznatijim Ëimbenicima. Kada su `otpoqavali` odnosi Beograda sa emigracijom, organizovao je dovoewe i liËno ugoπÊavao poznate liËnosti iz Srbije kao prof. –uretiÊa i Matiju BeÊkoviÊa i veπto vodio naπe πire susrete sa wima.

Staniπa je umro 30. oktobra 2011. u Akoleju, Francuska, gde je posledwih godina æiveo pored svoje mlae kÊeri Marije. Opelo je sluæeno u crkvi Sv. Save u Parizu 3. novembra. Po liËnoj æeqi sahrawen je 4. novembra na grobqu u Birmingamu, pored supruge Maje i sina Radovana, uz zaupokojene molitve o. Leonida, zamenika paroha crkve „Lazarice”, i dostojno ispraÊen od svojih Êeri, naπe lokalne zajednice i drugih svojih prijateqa i poπtovalaca. Posle sahrane posluæena je daÊa u crkvenoj sali.

Neka je slava i hvala naπem uzornom drugu Staniπi za sve πto je uradio, na opπtu trajnu korist, u vernoj sluæbi naπem narodu i otaxbini.

VeËan mu pokoj u neprolaznom Carstvu Hrista Spasiteqa. Wegovim Êerima, Rajki i Mariji, naπe srodniËko sauËeπÊe.

Vladimir D. QotiÊ

28

Treba pomenuti i Engleze, koji su prikazani kao loπi qudi, πto je razumqivo kad se uzme u obzir koliko su Ëetnici u wih verovali i smatrali ih svojim vernim saveznicima. Umesto toga, prevara za prevarom. Ima nekoliko sluËajeva prevare, a najveÊa je laæ da ih iz Austrije πaqu vozovima u Italiju, gde su skoncentricane nacionalne trupe, a umesto toga predali ih partizanima (kao i dobrovoqce). Joπ jedan primer: „Pod pritiskom pukovnika Belija, sa prijetwom da Êe biti kaæweni od saveznika, Talijani su primorani da se u svim gradovima Crne Gore predaju partizanima. To nas je toliko potreslo i umawilo naπe moguÊnosti naoruæavawa.”(145) Æaloban zakquËak: „Nijesu nas pobijedili partizani, nijesu nas zarobili. Nas su pobijedili naπi `saveznici`, oni su nas razoruæali, zarobili i predali partizanima. Razoruæanu vojsku je lako likvidirati.

Partizanska uloga je samo likvidacija.”(|||, 215).

Borcima i muËenicima jedino ostaje da spasavaju decu koju su poveli sa sobom. „Jedino nam je preostalo da se svi molimo za ovu mladeæ. Oni su sve vieli, sve osjetili, bivaju æivi svjedoci istine, i oni mogu iznijeti svijetu na vidjelo vrijednost onih koji kite svojim kostima ove prostore pakla. A tako Êe se ponovo roditi imena ovih koji ginu i umiru.”(||, 321-322) Hronika je pisana u realistiËkom stilu, sa Ëestim ulaæewem u duπevni æivot mladog Mira. U vrtlogu tragiËnih dogaaja koje Ëesto ne razume, on ipak shvata wihove glavne osobine, prihvatajuÊi verovawa svojih roditeqa i PeovËana. Mirov stil u trilogiji na momente je pun kwiæevne lepote, gotovo lirski, πto odgovara wegovom kwiæevnom talentu kao pripovedaËu. ©to je najvaænije, Miro je ovim kwigama podigao spomeniuk svim ærtvama rodoquba iz wegovog kraja, naroËito borcima Ëetnika Pavla –uriπiÊa, za kasnija pokolewa, koji, kako reËe Matija BeÊkoviÊ u pogovoru, nisu ni znali za tu bezgrobnu vojsku.

Vasa MihailoviÊ ----------------------------Miro MiketiÊ, Kroz pakao i natrag (Beograd: Beoπtampa, 2010), 426, 422, 390 str. Brojevi stranica citata iz ovih tomova naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. decembar 2011.

Sajam kwiga u Beogradu

KWIGE SPAJAJU QUDE Pod ovim zanimqivim motom u nedequ 23 oktobra je otvoren 56. meunarodni sajam kwiga u srpskoj prestonici, Beogradu. Qubiteqi kwige su ove godine imali punih osam dana, od 23. do 30. moguÊnost da uæivaju u pisanoj reËi, promocijama, upoznavawu sa novim izdawima, ali i da Ëuju brojne poznavaoce kwiæevnosti, pisce, ili umetnike iz raznih domena. PoËasno mesto na sajmu je ove godine, umesto zemqe, kako smo do sada navikli bio portugalski jezik, kojim govori oko 250 miliona qudi u svetu. Osim zemaqa sa ovog govornog podruËja, bili su prisutni i izdavaËi iz Rusije, Belorusije, ©panije, Francuske, NemaËke, Izraela, Irana, kao i naπi brojni susedi.

Iako je radno vreme sajma bilo duæe, nego prethodnih godina, a i jedan dan viπe za posetioce, cene ulaznica nepromewene, primetno je da se ipak mawe posetilaca naπlo u carstvu kwiga, nego nekih ranijih godina, mada broj prodatih ulaznica ove godine prelazi proπlogodiπwi. Ekonomska kriza je po svoj prilici bila za mnoge nepremostiva prepreka, da posete sajamski prostor i barem pogledaju πta se novo moæe nabaviti, ili koliki su ove godine sajamski popusti.

IzdavaËi su se sa svoje strane potrudili, da onima koji dou do wihovih πtandova omoguÊe radost zbog brojnih novih izdawa. Kako se veÊ godinama deπava, jedan od najzapaæenijih izlagaËa je „Mono i Mawana”, koji su ove godine dovrπili zapoËeti posao na kompletirawu prevoda Larusove opπte enciklopedije, a takoe nastavili poduhvate na planu deËijih bogato uraenih naslova. ©tandovi hriπÊanskih izdavaËa su bili rasporeeni, po tradiciji u hali 4 beogradskog sajma i na taj naËin je strogo profilisana ËitalaËka publika imala prilike da na jednom prostoru prouËi nove naslove, ali i kompletira neke stare, nakon doπtampavawa rasprodatog poËetnog tiraæa.

IzdvojiÊemo pre svega novo izdawe Svetog Pisma na savremenom srpskom jeziku. Prevod, koji su uradili mitropolit Amfilohije RadoviÊ i umirovqeni episkop zahumsko-hercegovaËki, Atanasije JeftiÊ, omoguÊiÊe mnogima da lakπe Ëitaju i prouËavaju Stari zavet, jer smo kvalitetan prevod Novog zaveta imali veÊ dvadesetak godina, dok su samo pojedine kwige iz Starog zaveta bile prevedene, poput Psaltira ili Premudrosti Solomonovih. Na promociji kwige, koju je izdao Sveti Arhijerejski Sinod, bili su prisutni i Wegova Svetost, patrijarh srpski Irinej, kao i episkopi Hrizostom-ÆiËki, Georgije-Kanadski, Irinej-BaËki, Atanasije-Hvostanski, te brojni gosti iz sveta duhovnosti i kulture.

IstoËnik, Obraz svetaËki, Beseda, Pravoslavac, kao i Zaduæbina Svetog Manastira Hilan-

Iskra 1. decembar 2011.

dara su, kao i do sad bili najposeÊeniji meu pravoslavnim izdavaËima. Sam manastir Hilandar je ove godine izdao dva nova naslova u ediciji „Hilandarski Putokazi” - ,,Tajna o Presvetoj Bogorodici”, episkopa Jovana PuriÊa i ,,Boæanstvena liturgija Svetog Jovana Zlatoustog” mitropolita Dionisija Psarianosa u prevodu episkopa Atanasija, o predawskom shvatawu i sluæewu Svete liturgije, kao jedinom naËinu aktivnog ukquËewa u sabornost Crkve.

U ediciji Tavor, pojavio se prevod „Filozofskih Urvina” Svetog Justina PopoviÊa, jedne od najËitanijih kwiga ovog autora, na grËki jezik, πto Êe svakako koristiti onima, koji se tek sada upoznaju sa ovim izuzetnim πtivom.

Zaduæbina manastira Hilandara darovala nam je takoe tri nova izdawa. Sedmo kazivawe o Svetoj Gori u saradwi sa druπtvom prijateqa Svete Gore Atonske je nastavak kazivawa o Atosu, ali i novijim dogaawima vezanim za obnovu Hilandara, Ëak i struËnim tekstovima, koji mogu koristiti i projektantima. Dve zbirke priËa Papadijamandisa, prevedene na srpski jezik, BoæiÊne priËe i Vaskrπwe priËe, privukle su paæwu posetilaca kako svojim dizajnom, tako i popularnim cenama za ovo bogougodno kwiæevno πtivo.

PomiwuÊi kwiæevna dela, koja nisu strogo duhovnog karaktera, a u tesnoj su vezi sa duhovnoπÊu, osvrnuÊemo se i na izdavaËku kuÊu „Bernar”, koja je proπle godine objavqujuÊi Buwina, ©meqova, Iqina, Paustovskog... pobrala brojne hvalospeve. Ove godine, dopuwujuÊi svoj rad objavili su kapitalno delo, „Antologija moderne ruske priËe” u Ëetiri kwige (od kraja 19. veka do danas, 151. autora od Tolstoja do ©argunova), kao i izabrane hriπÊanske priËe »ehova i Dostojevskog.

O tome kako i koliko kwige zaista spajaju qude i koliko ih obogaÊuju, moæda je bespredmetno govoriti, ali prilika da se oni koji zaista vole kwiæevnost, u punom smislu te reËi (zaista ne raËunajuÊi i neke naslove koji su daleko od onoga πto se sme nazvati kwiæevnoπÊu, a neki su Ëak i nagraeni, znaËi izuzimajuÊu tu podkulturu, koja nam se uporno nameÊe) je neπto πto ne bi trebalo propuπtati. Sajam kwiga, kao jedinstvena prilika da se na jednom mestu nae sve to πto vas zaista zanima i oplemewuje, ostaÊe uprkos naletima subkulture i svakakvog belosvetskog taloga - praznik kulture.

30. oktobra, pred zatvarawe sajma, ambasador Angole, predstavnik ovogodiπweg poËasnog gosta, predao je otvorenu kwigu ambasadoru Maarske, koja Êe biti poËasni gost 57. sajma kwiga iduÊe godine.

Zoran T. AxiÊ

29

Zaπto uticajna tv emisija Oqe BeÊkoviÊ nije utvrdila

KO SU PRAVI VLASNICI MEDIJA U SRBIJI Kako je moguÊe da, u danaπwoj Srbiji okrenutoj EU(ropskim) vrednostima, osnujete firmu, a da ne navedete vlasnika?!

Odgovor na ovo pitawe oËekivali smo u „Utisku nedeqe”, emisiji koja ima dovoqno uticaja na ono πto je (pre)ostalo od srpskog druπtva.

Zaπto?

Pa, s obzirom da je autor emisije u goste pozvala (svoju omiqenu) ekipu urednika i novinara: Æeqka CvijanoviÊa (Novi standard), Dragoquba ÆarkoviÊa (Vreme), Nebojπu SpajiÊa (NIN) i Qiqanu SmajloviÊ, oËekivano je bilo da dobar deo emisije govori upravo o tome: ko su pravi vlasnici medija u Srbiji?

Opet, zaπto?

Zbog izveπtaja Saveta za borbu protiv korupcije koji je ustanovio javnu tajnu: da se u veÊini „medijskih firmi” vlasnik u stvari ne zna! Zar ova Ëiwenica nije toliko frapantna da ne bude tema gledane emisije, pogotovu u prilici kad su se u studiju (pro)naπli oni koji znaju! Posebno zbog toga πto se lamentiralo nad neuspelom petooktobarskom revolucijom. »uli smo: dakle, jedanaest godina posle svrgavawa MiloπeviÊa, sve je gore, ali se i daqe æale na Wega?! »ak je i Qiqana SmajloviÊ, izmeu ostalog rekla, da je i kod tog MiloπeviÊa moglo iz medija saznati kakvo je stawe nacije, πto je danas nezamislivo-makar, kad prelistate sve πtampane medije i pokuπate da izvuËete zakquËak!

A, kakav zakquËak, moæe da se izvuËe, na osnovu toga πto, recimo gospoa BeÊkoviÊ u emisiju nije pozvala Vjericu BaraÊ i πto dobar deo emisije (a bila je sjajna prilika) nije posvetila, baπ, izveπtaju Saveta za borbu protiv korupcije Ëija je predsednica gospoa BaraÊ?!

Samo jedan - da je izveπtaj u potpunosti taËan.

Zemqo, otvori se!

Dakle, jedanaest godina posle silnih obeÊawa o πvedskom standardu, demokratiji, depoliticaziji, dekriminalizaciji, transparentnosti, medijskim slobodama i nezavisnosti, qudskim pravima - budimo se u zemqi koja je sve mawa, sve siromaπnija, sve korumpiranija, i sve neslobodnija!

i ne radi o pitawu veÊ o, iskustvom utemeqenoj, konstataciji!

Najtuænije je, da oni koji su bili najglasniji u tome zbog Ëega i kako treba sruπiti MiloπeviÊa, danas Êute o skoro svemu πto moæe ugroziti wihovo preæivqavawe.

U nekim drugim okolnostima, to bi moæda bilo i razumqivo, ali kada vam je u opisu posla da postavite prava pitawa, pokrenete teme od znaËaja za dobro i zdravo funkcionisawe druπtva tu opravdawa nema.

I πta sad?

Niπta!

Joπ jedna uzaludna nada, ali koliko ih je bilo do sada.

Niπta novo!

Meutim, pitamo se dokle?!

Ako Ëiwenica da su, jedanaest godina posle „revolucije”, mediji u Srbiji: 1.pod snaænim politiËkim pritiskom, 2.sa netransparentnim vlasniπtvom - meu 30 najznaËajnijih medija u Srbiji, 12 dnevnih, sedam nedeqnih novina, πest TV i pet radio stanica, u Ëak 18 sluËajeva nisu poznati wihovi pravi vlasnici!

3.pod ekonomskim uticajem dræavnih institucija koje izdvajaju veliki novac iz buxeta za oglaπavawe, gde Ëak Ëetvrtina ukupnog træiπta oglaπavawa dolazi od dræave, oko 40 miliona evra novca poreskih obveznikaa πto se koristi za promociju stranaka i politiËara!

4.uu ekonomskoj zavisnosti od PR, mar ketinπkih i produkcijskih agencija, koje su uglavnom u vlasniπtvu partijskih funkcionera...

I sve ovo joπ napisano u izveπtaju Saveta za borbu protiv korupcije, ako sve to nije prava tema emisije koja pretenduje da bude lakmus aktuelnih deπavawa...

©ta bi s ugovorom s narodom?!

Ili je revolucija donela samo novu ekipu na

Onda... do viewa pameti!

Ako bi nas neko pitao za utisak nedeqe (a znamo da neÊe, jer ne spadamo u one koje bi tako neπto pitali, ili ne daj Boæe, pozvali u emisiju) ako ne i decenije - evo ga: jedanaest godina posle MiloπeviÊa, tek Ëetiri navedena navoda Saveta, jesu slika i prilika Srbije pod demokratskom vlaπÊu!

Slava nam!

Znak interpunkcije ovde nije greπka, jer se

Svedok, 30.10.2011.

(Podvukla- Iskra)

vlast!

30

Marina Raguπ politikolog

Iskra 1. decembar 2011. .

Svim naπim ≥itaocima, pretplatnicima i saradnicima, koji slave praznike po novom kalendaru: Sretan Bo √i≤ i Nova godina!

Iskra

Prilozi „Iskri” 1. novembra o. g. navrπava se 4 godine od smrti mog voqenog muæa Ranka.

VeËan mu pomen!

Vera PopadiÊ K$ 50 Za sve poginule i umrle dobrovoqce Bora DragaπeviÊ K$ 50 Povodom smrti mog dragog druga dobrovoqca Jevrema MrkowiÊa.

VeËna mu slava!

Miodrag BrkiÊ K$ 25

Za pokoj duπe drage drugarice i velike hriπÊanke Mice BogiÊeviÊ i dobrog druga Mileta RadovanoviÊa, uz molitve Gospodu da wihove duπe primi u Wegovo carstvo. VeËna im pamjat!

Seka OjdroviÊ $ 20 Za pokoj duπe naπe drage drugarice Mice BogiÊeviÊ, da joj Gospod podari mir i primi u Carstvo Svoje. Wenim Êerkama, Slaani i Mirjani naπe duboko sauËeπÊe!

Verka IliÊ sa porodicom $ 25

Za pokoj duπe moje drage drugarice Mice BogiÊeviÊ (MiqkoviÊ) Danica Pavlica K$ 40

Za pokoj duπe Radojke-Mice BogiÊeviÊ, uz seÊawe na wenu dobru duπu Mira JovanoviÊ $ 50

Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob Staniπe VlahoviÊa Milan i Danica Pavlica K$ 50

Za pokoj duπe mojih dragih Anete i Zorana MiqkoviÊa Vasa MihailoviÊ $ 50 Za pokoj Duπe moje dobre drugarice Mice BogiÊeviÊ Vera PopadiÊ K$ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicija-lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK.

Umesto voπtanice na grobove naπih velikana Staniπe, Vlajka, Mirka i Gordane VlahoviÊ Milan Bilbija K$ 100 Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob naπeg zasluænog druga Staniπe VlahoviÊa Æivan i Dragica LazareviÊ £ 10 Obrad JoviÊ £ 10 Rade MiniÊ £ 10 Radoslav TodoroviÊ £ 10 Slavko KosiÊ £ 10 Hranislav –oreviÊ £ 10 Dragoslav MilojeviÊ £ 10 Stanko ©tuliÊ £ 10 Dobrivoje –ukiÊ £5

Godiπwa pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπwa pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemqe Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama.

Za pokoj duπe moga muæa Branka SerafimoviÊa Kristina SerafimoviÊ £ 10

˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku

Umesto voπtanice na grob druga Bore MojiÊa Æivan LazareviÊ £5

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. decembar 2011.

Za pokoj duπe i mesto cveÊa na grob Jevrema MrkowiÊa Dragomir PanteliÊ E 20 Prilog Iskri Vera PopadiÊ

K$ 50

+ Bora MojiÊ U Francuskoj, 2. novembra 2011. godine umro je posle srËanog udara naπ drug Bora MojiÊ, dobrovoqac 3. bataqona Prvog puka SDK. Bora je roen 15. aprila 1925. u selu Gorwe Kosje. Osnovnu πkolu zavrπio je u Quboviji.

Pred rat 1941. doπao je u Vaqevo i zaposlio kao fotograf u radwi „Sale”, a kao sportista bavio se boksom. U dobrovoqce je stupio 1942. godine i poπto je bio maloletan pri upisu poveÊao je svoje godine. Od poËetka bio je puπkomitraqezac u Ëeti Slobe JawatoviÊa. U leto 1944. odlikovao ga je medaqom Miloπ ObiliÊ za hrabrost, liËno komandant SDK general Kosta Muπicki. Kao izbeglica æiveo je duæe vremena u Engleskoj i tu oæenio, da bi se kasnije sa Ëitavom porodicom preselio u Francusku.

Sahrawen je 9. novembra.

Neka je slava i hvala naπem hrabrom drugu Bori MojiÊu. VeËan mu pokoj u Carstvu Hristovom, a wegovoj supruzi i Ëetvoro odrasle dece i wihovim potomcima, naπe duboko sauËeπÊe.

Vaqevo

Aca FilipoviÊ

Konfuzne poruke vlada juÊe koalicije.

Bez nove deklaracije o Kosovu Nakon πto je Boris TadiÊ izjavio da nova skupπtinska deklaracija o Kosovu jeste poæeqna, ali ne i neophodna, sve je izvesnije da zbog nesuglasica unutar vladajuÊe koalicije novog kosovskog proglasa srpske skupπtine neÊe ni biti. PotvrujuÊi informaciju da Vlada joπ uvek nije Parlamentu dostavila predlog nove deklaraciju o Kosovu, predsednica Skupπtine Slavica –ukiÊ DejanoviÊ podræala je stav predsednika navodeÊi da je taËno da ne mora da se usvoji nova deklaracija poπto Srbija veÊ ima utvrenu politiku o Kosovu 11.11.2011.

e-Novine

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

`Diplomatska` hipokrizija TadiÊevog podaniËkog reæima

JEDAN TRETMAN ZA KONUZINA DRUGI ZA ZAPADNE AMBASADORE Evroatlantska posluga u Srbiji je smeπna, kada Wegovoj Ekselenciji Aleksandru Konuzinu preti proterivawem, zbog govora na stranaËkom skupu. To stoga πto Srbija odliËno zna ko u stvari formira wene proevropske vlade, definπe nacionalnu politiku i otima joj teritoriju. ©ta, ne Ëitate „Vikiliks”?

Ne kaæem da sam meu najsreÊnijima, zbog toga πto je Wegova Ekselencija Alaksandar Konuzin govorio na skupu napredwaka u Niπu. Ali, smatram da je wegovo obraÊawe Ëaj od kamilice s medom, u poreewu s izjavom bivπeg ameriËkog ambasadora Kamerona Mantera, koji je pre malo viπe od tri godine u Domu omladine u Beogradu prvi otkrio politiËku supstancu buduÊe vlade.

Desilo se to na promociji programa „Druπtvene mreæe”. Tada je Kameron Manter rekao da je potpuno siguran da Êe u Beogradu biti formirana proevropska vlada. I ne samo to. Radiotelevizija Srbije 18. juna 2008. godine prenela je wegovu izjavu da Êe Sjediwene AmeriËke Dræave (SAD) Srbiji dati veliku pomoÊ, ukoliko proevropska vlada bude formirana.

PodseÊawa radi, iako nije vezano direktno za ovu temu, Manter je tada izjavio i da Êe Srbija postati globalni igraË u ekonomiji, da Êe weni qudi moÊi da putuju kao nekada i da Êe mladi moÊi da studiraju πirom EU. „To Êe biti sasvim pristojan kraj decenija u kojima je Srbija imala veoma teæak period”, dodao je on.

Iste godine, ameriËki ambasador razgovarao je i sa „progresivnim Ëlanovima DSS-a”.

Diplomatska depeπa, saËiwena 8. septembra 2008. godine, povodom neuspelog puËa u DSS-u koji je organizovala ameriËka ambasada, kaæe da pomenuti progresisti joπ uvek nisu spremni da potegnu noæ na svog Cezara, odnosno predsednika DSS-a dr Vojislava Koπtunicu.

Da ne pomiwem okupqawe kreatora javnog mnewa iz 2006. godine, upriliËeno u francuskoj ambasadi u Beogradu 2006. godine. Prisutan je bio i tadaπwi ambasador SAD-a u Beogradu, Majkl Polt.

Od na j z n aË a j n ij ih s rp s ki h n o vi n ar a i u re d n ik a traæeno je da srpsku javnost ubede da je albanska nezavisnost na Kosovu i Metohiji neminovna.

ZapadwaËka diplomatija smrt patrijarha Pavla definisala je kao „pritajeni blagoslov za Srpsku pravoslavnu crkvu”, a zakquËili su i da je Irinej boqa opcija od wega. Ili depeπa 07BELGRADE1733, u kojoj piπe da su ameriËke diplomate

u zatvorenim razgovorima s Borisom TadiÊem izrazil e oËekivawe da Êe on zajedno s wima upravqati procesima posle proglaπewa albanske nezavisnosti na Kosovu i Metohiji.

Ili nalog ambasadama u satelitskim dræavama u regionu, ukquËujuÊi i Tursku, da „utiËu na dræave domaÊine” da ove poπaqu demarπ Crnoj Gori, zbog toga πto Filip VujanoviÊ nije pozvao Albance s Kosova i Metohije na neki meunarodni skup na Cetiwu 2009. godine. Ili grozna Ëiwenica da je izbor Atifete Jahjaga za predsednicu albanskog Kosova potekao od ameriËkog ambasadora u Priπtini Kristofera Dela.

Da li je Wegova Ekselencija Aleksandar Konuzin govorio na skupu napredwaka? Jeste. Da li je to uËinio javno? Podrazumeva se. Do danas niko nije stavio primedbu na sadræaj wegovog obraÊawa, nego na pr in cip diploma tsk og n eme πawa u unutraπwe prilike zemqe domaÊina. Sjajno.

Da li je ekskluzivitet u iznoπewu informacija o procesu formirawa buduÊe vlade zemqe domaÊina meπawe u unutraπwe stvari? Da li je obeÊavawe (pokazalo se - nepostojeÊe) finansijske nagrade za formirawe vlade, taËno odreenog sastava, u zemqi domaÊinu meπawe u unutraπwe stvari? Da li je pokuπaj organizovawa puËa u stranci meπawe u unutraπwe stvari?

Da li je krojewe spoqnopolitiËkih poteza zemaqa u regionu meπawe u wihovu politiku? Da li je kadrovsko reπewe za albanskog predsednika na Kosovu meπawe? Da li je tajno insistirawe na zajedniËkom upravqawu procesima posle priznavawa albanske nezavisnostina Kosovu i Metohiji meπawe? Ili mislite da ovde niko ne pamti bivπeg nemaËkog ambasadora i wegove izjave o buduÊnosti Vojvodine u Srbiji!

ZapadwaËko insistirawe na principijelnosti u ambijentu javnosti i arogantno ignorisawe iste u pomrËini antisrpskih interesa, vaæan je segment evroatlantske buduÊnosti Beograda. To graani Srbije treba da znaju.

Slugerawsko insistirawe na nedoslednoj principijelnosti, evroatlantsku poslugu u Srbiji stavqa u ulogu pajaca , koji smehom prikriva uroeni zapadwaËki strah od politiËkih efekata ruske popularnosti u Srbiji. Zdravo nam ostajte u Beogradu, Aleksandre VasiqeviËu!

Sajt: <serbian.ruvr.ru>, 2.11.2011.

(Podvukla- Iskra)

Branko ÆujoviÊ