iskra1206

God. LXIV

Birmingham, 1. novembar 2011.

О А О АÚ А

„ оже дај нам снаге да створимо Отаџбину праву“ огло би се рећи да је ово био credo и основни мотив jednog predratnog duhovno-politiËkog pokreta.

тварање Отаџбине праве јесте свевременски мотив и нешто што надахњује живот човека, без обзира којој генерацији припадао. пак, разлика између њиховог и нашег времена је у томе што се у оно време Отаџбина стварала и градила, а данас - после свих пропасти - морамо да је обнављамо. У оно време држава је окупљала готово све националне територије тако да је била заокружена национална целина. аправо, како је то била ·угославија, јединствена нација се тек требала стварати. ребало је градити Отаџбину којој је јединствена држава била оквир. и данас немамо тај оквир; наша држава је разобручена и она је и даље у процесу распадања, а државотворне идеје нема на видику.

Taj pokret је представљао природног настављача оног одушевљења којим је кроз велике жртве 1918. створена држава, већа од ушанове. ећ тад, после осамнаесте, дошло је до кобне смене. ероје су сменили шићарџије, државна управа и друштвено-економски односи су били заостали и корумпирани, али је постојао огроман морални кредибилитет који је taj pokret покушао да реанимира и афирмише кроз политичко деловање тако што би се „најбоље снаге ума и карактера ставиле у службу Отаџбине“. ако би се континуитет светле народне традиције слободарске борбе и одушевљења наставио и у новоствореној држави. и смо тај континуитет изгубили. ·угославија, која је после другог светског рата постала антисрпска и антитрадиционална, распала се, а данашња рбија је реликт те и такве државе. О О О

огуће да је то основни разлог што данашња рбија не окупља све рбе, а какви смо и ова држава је превелика. ајгоре је што смо изгубили народни пут. ивели смо у времену отпадништва, а сад живимо у времену опадања. згубљене су три генерације у комунистичком - „египатском“ ропству, и сад смо постали уморна нација. ноге наше рајине и историјски крајеви остали су без рба. рце нам је ампутирано – отето нам је осово. уховно-морално преживљавамо на непризнавању тог насиља. Оног тренутка, ако буде држава рбија признала да осово није њено, тад ће се – вероватно - угасити српска нација и почеће дефинитивно распарчавање рбије на неколико полудржавних творевина. и

Broj 1206

београдски пашалук нам неће остати. ез осова изгубили смо осово, што би рекао родоначелник наше духовне фамилије. У ¼ А О · А ·А

е само осово и рајине, ми смо изгубљени као гуске у магли; не знамо где ударамо, не знамо на коју ћемо страну. у личном и националном и геополитичком смислу. ривреда нам је уништена, политичари државу третирају као супермаркет који бескрупулозно пљачкају. А народ, огорчен и очајан, не зна шта да учини. е знамо шта су нам идејне основе, шта су основне вредности на којима Отаџбина почива, на којима се гради етос, који је стил живота. У свим овим „годинама расплета“ нисмо се ни запитали, шта је права Отаџбина. ато не можемо ни да утврдимо стратегију геополитичке оријентације.

бог тога нам је потребна не некаква нова Отаџбина, већ ново сагледавање шта Отаџбина јесте. ова оријентација, којом ћемо пронаћи старе основе и нови пут. Taj pokret је градио нову Отаџбину; ми морамо да обнављамо духовноморалне основе, односно главницу на којој Отаџбина и народ почива. А А· О АÚ

ао компоненте нашег националног идентитета узимају се православље, косовски завет и српски језик и традиција. ећемо говорити о сваком понаособ, већ пре свега желимо рећи да Отаџбину чини колоплет свега овог. Oна сама је духовно-органска категорија. Отаџбина је континуитет једног народа кроз векове, веза актуелног поколења са прецима али и са потомцима. Отаџбина је отелотворење у народном бићу одређеног етоса. Она има вертикалну – вредносну и хоризонталну – народно-органску димензију. вака заједница, по учењу jednog naπeg duhovnog predvodnika, „није само скуп појединаца, већ ново биће духовно“. Отаџбина је проширени завичај, а завичај је проширена породица. акле, Отаџбина је заједница окупљена око узвишености. ородична заједница почива пре свега на крвној основи („крв није вода“) док је Отаџбина заједница окупљена око традиције и вредности и она превазилази крвне, географске, па чак и историјске границе. ато је Отаџбина икона арства небеског, а арство небеско је Отаџбина права. ·едино непролазно у историји је Отаџбина. арство небеско је заједница народа ожјег, окупљена око риста као ара и оспода. то подсећа на слику

Nova otaxbina... нашег народа коју је дао ¾егош на крају орског вијенца као „коло народа око ркве“. равославље није спиритуална категорија, није духовност изолована од материјалног света. осле оваплоћења ристовог ништа у овом свету није неутрално у односу на ога - све или приводи ка ристу и сједињењу са огом или одводи од ога. „ рпство је рам за риста“ рекао је владика иколај, а Отаџбина је par exellence остварење концепта мануила (с нами ог) у историји. · А О А

нтересaнтна ствар је са језиком, који је некад био основна диференцијална разлика између народа, а и данас представља битну категорију националног идентитета. аиме, он је духовно-органска категорија. Органско, односно билошко својство језик има зато што представља природну особину људи да комуницирају путем језика, али духовна његова карактеристика огледа се у томе што је он израз словесности односно духовно-умне природе човекове, којом се човек разликује од осталих живуљки.

еђутим, језик није исто што и етос. ако би могли да се сложимо са артином ајдегером да је „језик кућа бића“, не прихватамо да је то довољно за устројавање Отаџбинске заједнице. овољно је у паганском смислу, као природне, биолошке заједнице коју је изградио дугогодишњи заједнички интерес, а потом је као „надоградња“ дошла заједничка култура. о не одговара нашем поимању нације, односно њеног јединства. а нас рбе и ловене уопште јединство нације базирано је пре свега на духовној основи, а не као код ермана на крви и тлу, или ранцуза у партиципирању у јединственој култури и држави. аш народ нису занимале пролазне вредности, па ни сама биолошка стварност; хтели смо да дишемо небоземни озон вечности. ато језик и није у центру нашег националног идентитета већ је то косовски завет, којим смо природно органско биће наше народне заједнице повезали са огосом ожијим као извором вечног живота. О · А О

ије ристос свим нацијама централна вредност, али нама рбима јесте. ато је српство, кроз косовски завет постало рам за риста. ез тог рама православна благовест остаје неоваплоћена у историји. ез Отаџбине признајемо да су антихристове силе надвладале и однеле победу у историји. ак и ако је тако, то не значи да треба да савијемо вратове и поклонимо се алу и мамону. Остаје опција раног хришћанства - духовно-герилска борба малих заједница уха ветог спрам богоотпадничке васељене.

еђутим, од доба ветог аве наш народ је постао грана прицепљена маслиновом дрвету милости ожје. Од ветог аве све у српском народу прожето је ристом. е значи да су рби у потпуности постали благословен народ, да је јеванђеље прожело цело наше народно биће. е! Управо супротно, и даље у нама има врло много паганског, грешног и нехришћанског, до те мере да понекад дивљи леторасти угуше питоме гранчице хришћанства. Али, од доба ветог аве наша Отаџбина је добила свој пут. „ и свој пут знамо - то је пут огочовјека“ што рече Алекса антић.

Отаџбина је брана Антихристу и победи антихришћанског духа. Отаџбина није само материјална категорија,

2

није само држава. ржава је отелотворење Отаџбине, али Отаџбина постоји и кад нема државе. о ми рби најбоље знамо кад смо живели у турском и аустро-угарском ропству. Отаџбина је памјат, она живи у сећању својих синова, а „сећање је тврђава чвршћа од камена“. Ако се Отаџбина носи у срцу - а то значи ако се живи зарад вредности, а не служења мамону и материјалистичким прохтевима („продао веру за вечеру“) нисмо поражени, још увек ћемо дисати озон слободе и надахњивати душе вечношћу. оводопска козерија-омаловажавање Отаџбине

е сме се одустајати од Отаџбине. е смемо прихватити новодопску „жваку“ како је то заостала анахрона прича, како у уједињеној вропи и дигитализованом човечаству нема места средњевековним митовима. ако само припадност „чистом и бескрвном човечанству“ има смисла, баш као што и живот има смисла само у остваривању његовог квалитета и што бољег стандарда. аш интерес је и духовни квалитет живота и не треба да се плашимо зато што ћемо трпети презриве погледе просвећених евро-американаца и поругу њихових домаћих сорошевско-макијавелистичких vodonoπa. ема везе што су „на стратешким местима њихови људи“, нема везе што смо на маргинама друштва и у медијском непостојању. и наше постојање градимо кроз ркву и Отаџбину. о је извор нашег живота и никаква медијска и овосветска тама не сме угрозити ту светлост живота у нашим срцима. аш интерес је да будемо припадници Отаџбине; то није морални императив, то је егзистенцијално питање сваког човека као духовно-материјаног бића. есто се понашамо као урбани тинејџери, који скривају своје порекло, па и властити укус, да не испали примитивни „сељаци“ у друштву. Ово сервилно скривање сrпства ми смо кроз репаганизирање, кроз идолопоклоничку свест усвојили као владајући дух нашег народа. опут идолопоклоника и ми се клањамо идолу модерности, прогреса и, наводно, универзалних „вредности“. ећемо ваљда да будемо ретроградни, заостали, заглибљени у „балканској каљузи.“ ао одговор на такве тежње појављује се револт увређеног човека алкана, којег је ¼убомир ицић дефинисао као арбарогенија. арбарогеније је, по ицићу, органски и духовно супериорнији од вропљанина. Овакав став је оправдавање хибриса и бахатости, који је – чињеница иманентан нашој виолентној природи. олитичке одлуке, доношене надахнуте овим духом, врло често су нас доводиле до руба националне катастрофе. а би смо избегли наредне катастрофе, наш патриотизам не сме бити гневна реакција на понижења и страдања, већ стваралачко грађење народне куће, надахнуто аутентичном отаџбинском свешћу.

Dejan PeriπiÊ

Srbija IZ SADRÆAJA

TadiÊ pod novim svetlom.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3 Zaπto je Putinov povratak koristan SAD. . . . . . . . . . . 5 Evropa Êe potraæiti spas u neofaπizmu . . . . . . . . . , 7 Oloπ demokratija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Episkop, muftija, depeπe. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .15 Konuzinove reËi na forumu o bezbednosti. . . . . . . . . 22 DaËiÊ priznaje da je Srbija na umoru. . . . . . . . . . . . . .27 V. StevanoviÊ - ©ta ptica kaæe. . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Zloslutna apatija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Iskra 1. novembar 2011.

I pored mnogih antisrpskih radwi, moæe li se videti...

TADI∆ POD NOVIM SVETLOM Objektivno govoreÊi, Boris TadiÊ, mada je predsednik Srbije, dakle, izabran od veÊinskog dela biraËkog tela, ipak je on danas najomræeniji Ëovek u Srbiji. Pa hajde πto je to on od onih koji ga nisu glasali, ali je on omrËen i od dobrog dela koalicije koja je omoguÊila da on zadobije vlast. U Ëemu je wegov greh koji zasluæuje ovakvu omrzu Ëak i od wemu bliskih?

Ima li TadiÊ savesti?

Pre svega, donekle je TadiÊ i sam kriv za to. Naime, stvorio je, poπtujuÊi samo virtuelno Ustav, a zaobilazeÊi ga, jedan stvaran predsedniËki sistem u Srbiji, pa sve najvaænije politiËke odluke ne dolaze od Vlade kao πto bi trebalo, veÊ od wega liËno. Kako su one oËevidno protivne srpskim nacionalnim interesima, hteli ili nehteli, blamaæa pada na wega. Da spomenem samo neke od tih mnogih wegovih protivsrpskih radwi.

Naredio je Skupπtini Srbije da izglasa Rezoluciju o Srebrenici. S wom je otiπao u PotoËare da se pokloni muslimanskim ærtvama, a namerno je zaobiπao srpske u susednom selu i time zabio noæ u lea Miloradu Dodiku, koji u BiH uspeπno bije politiËku bitku protiv Boπwaka i Zapada u wihovoj nameri da uniπte Republiku Srpsku. TadiÊ je bezalternativno za EU integracije i pored toga πto ga ona faktiËki neÊe, i time otvoreno pozvao Zapad, te ovaj zasipa Srbiju svim moguÊim i nemoguÊim protiv-srpskim zahtevima i nareewima u pogledu Kosova, ratnih zloËina, itd, koje on bezpogovorno izvrπava, ali pokadkad i usporava.

Temeqno pitawe ovde, jer TadiÊ nije glup Ëovek, πto znaËi, on obavqa ove protivsrpske radwe, svesno - jeste: Kakav je on Ëovek? Ima li savesti? Pri ovom, teπko je izbegnuti jedan lak a nepromiπqen odgovor - da, on je bez savesti! Ako je, meutim, do istine, ne bismo smeli biti zadovoqni nepromiπqenoπÊu, pa otuda i naπ unutraπwi, a moralni zahtev, koji nas vodi neodoqivo ka TadiÊevom promiπqavawu. Ali to je veÊ stara priËa - negde iz septembra 2007 godine.

Koπtunica i TadiÊ u Vaπingtonu, 2007 Joπ je Buπ mlai bio na vlasti u SAD. Ovaj, preko πefa Stejt departmana, Kondolize Rajs, javno proklamuje da Êe Kosovo - „na ovaj ili onaj naËin” - biti nezavisno. Ali to je bilo lakπe reÊi nego πto je izvodqivo. Stoga, nametalo se Zapadu, Srbija je prepreka; wu treba prelomiti da prizna Kosovo, pa Êe onda sve lakπe iÊi.

Zbog tog posla, Rajsova poziva u Vaπington premijera Srbije, Voju Koπtunicu. Ovaj se bræe vratio nazad nego πto je otiπao, ne zna se zbog Ëega, ali nije teπko pretpostaviti, ako ga je Rajsova interno okarakterisala kao „nepotkupqivog i staromodnog balkanskog, klasiËno demokratski orijentisanog, doktrinara”.

Po istom poslu, oko 15 dana docnije, naπao se i TadiÊ kao predsednik Srbije u Vaπingtonu. Ali

Iskra 1. novembar 2011.

on ostade tamo duæe nego πto se oËekivalo. »ak se sa Rajsovom, mislim, pojavio na konferenciji za πtampu. Bio je to veliki znak da je izmeu Rajsove i TadiÊa postignut neki dogovor u pogledu Kosova.

Ne zna se, meutim, πta je dogovoreno. Ali po TadiÊevom docnijem ponaπawu i sad dostupnim Vikiliksovim (navodno ilegalno objavqenim) SAD poverqivim diplomatskim dokumentima (u kojima, uzgred, nema nijednog koji ukazuje na promaπaje te diplomatije u odnosu na SAD hegemonistiËke interese), ipak se dade naslutiti suπtina dogovorenog.

TadiÊ prihvatio SAD verziju Kosova Za razliku od mnogih `danajskih` SAD „ponuda” (Danajci su oni kojih se treba bojati - kaæe poslovica - i kad poklone donose), koje je Koπtunica bez mnogo objaπwewa jednostavno odbio, TadiÊ je naËelno prihvatio SAD verziju nezavisnosti Kosova. U pogledu izvodqivosti preporuËio je postepenost, prave qude koji Êe to provoditi u æivot, a zbog specijalne emotivnosti Srba prema Kosovu, ne sme se oËekivati od wih jedno de jure tj. pravno i otvoreno priznawe Kosova.

Rajsova je „upalila” da se TadiÊ preporuËuje da on bude izvoaË radova, pa ga je odmah proglasila „naπim Ëovekom” na terenu. Naravno, pod uslovom da se tadaπwa koalicija sa Koπtunicom raskine, ali i obeÊala da Êe na novim parlamentarnim izborima TadiÊ imati punu SAD podrπku. ©to se pak tiËe drugih TadiÊevih „preporuka” Rajsovoj, ona ih je izgleda ignorisala. MisleÊi vaqda u sebi: daj da se TadiÊ samo uhvati u ta kola izdaje narodnih interesa, pa Êe i sam - jer mu nema druge - vremenom videti kolike su to naivnosti i iluzije. TadiÊ je ipak bio sretan πto je baπ on izabran za ovu funkciju... Imao je oseÊaj da Êe Kosovo biti izgubqeno Ëak i formalno, ako bi neko drugi bio mesto wega...

Istina, nije samo Rajsova bila neiskrena prema TadiÊu. I TadiÊ je imao svoje skrivene misli prema woj. Moæda do wegovih neiskrenosti prema Rajsovoj, ne bi uopπte doπlo, da sluËajno TadiÊ, u razgovorima oko nezavisnosti Kosova, nije doπao do krajwe bolnog saznawa o SAD skrivenim namerama prema Srbiji i Srbima uopπte.

Bolno TadiÊevo saznawe Pre svega, ovo saznawe, ako se o wemu razmiπqa objektivno, za TadiÊa je bilo neπto straπno, πokantno, ispuweno nevericom da to moæe od SAD doÊi. S druge, pak, strane - Ëinilo mu se, duboko je nasluÊivao - tu ima i neËeg, mada nije poznato. Naime, TadiÊ je nekako moæda intuitivno oseÊao da kao posledica ratova oko rastakawa SFRJ, blamaæa pada iskquËivo na Srbe i da oni iz wega izlaze kao najveÊi gubitnici.

Otkud mu ta misao? Ne bi se smelo zaboraviti da je TadiÊ potvrdu tih maglovitih oseÊawa dobijao poπto je i sam æiveo, a moæda Ëak, kao mlad Ëovek, i uËestvovao u dogaajima koji su tim ratovima

3

TadiÊ pod... prethodili.

O kojim je dogaajima reË? To su oni burni, u SFRJ i Srbiji, kad je SSSR pao ili bio pred padom (vreme GorbaËova i Jeqcina u Rusiji). Kao rezultat, uticaj SSSR na ove prostore, skoro je prestao, a u taj sad vakum, poæeli agresivno su da uleÊu SAD i Zapad. Konkretno, kad je Voren Zimerman, tek imenovani SAD ambasador u Beogradu, otpoËeo ispuwavawe svog mandata, koji se da saæeti u ova dve odrednice. Po wima, SFRJ moæe da postoji ali samo pod uslovom da se (a) zemqa demokratizuje uvoewem viπepartijskog sistema i liberlne ekonomije i (b) u tim procesima sila se ne sme upotrebqavati.

Nacionalno pitawe u SFRJ Uzgred budi reËeno, u SFRJ za vreme Tita, klasiËno nacionalno pitawe, inaËe rak-rana prve Jugoslavije, kod najπirih narodnih masa, praktiËno nije ni postojalo, kako zbog diktature SKJ, ali viπe zbog skoro 50 godina zajedniËkog æivqewa.

Paradoksalno, meutim, postojalo je ono, a naroËito posle Ustava iz 1974. godine, u samom SKJ. Kako se, uz to, nasluÊivala dolazeÊa demokratizacija, onda su se nacionalne komunistiËke strukture, veÊ uËaurene u svoj lokalni πovinizam, wime naoruæavale, kako bi pri demokratskim promenama i daqe saËuvale vlast za sebe ali sad pod nekim, naravno, demokratskim imenom.

Jedini izuzetak ovog pravila bili su Srbi, jer nisu æeleli da se ukine Jugoslavija. Tako je nastao MiloπeviÊev fenomen. Joπ kad ovaj, kao predsednik Srbije, skoro godinu dana nije hteo da primi Zimermana u kurtoaznu posetu, jasno je postalo TadiÊu da Êe u tek dolazeÊim ratovima, Srbi biti krivi za sve i da Êe dosledno tome oni biti najveÊi ali i jedini gubitnici.

Uniπtewe Srba i Srbije kao politiËkog subjekta Da se, meutim, vratimo na TadiÊevo bolno saznawe proisteklo iz wegovog dogovora sa Rajsovom kako uËiniti Kosovo nezavisnim od Srbije, a da se to ipak otvoreno (de jure) tako ne kfalifikuje veÊ samo kao prikriveno (de facto) tretira. Kao πto je napred reËeno, TadiÊ je jasno naslutio, kakve Êe biti katastrofalne posledice po Srbe u nastalim ratovima, ali ni sawati nije mogao - a otkrila mu je to Rajsova, naravno ne direktno - da su SAD i Zapad, namerni da Srbe i Srbiju uniπte kao politiËkog subjekta istorije. ©ta to znaËi i zbog Ëega?

PoËnimo od ovog drugog. Zbog Ëega Zapad hoÊe Srbiju i Srbe da uniπti kao politiËki subjekt?

U oËima Zapada Srbi su uvek nekako vaæili za „remetilaËki faktor” istorije koju uvek kroje trenutne „velike sile”. Turci su tako to bili 1389, Srbi su su im se usprotivili. Posle 400 godina, diæu ustanak protiv wih. Berlinski Kongres (velike sile - NemaËka, Austrija, Francuska i Engleska) odluËuju da BiH bude mandatno podruËje Austro-Ugarske, Srbi 1914 g. ubijaju u Sarajevu austro-ugarskog prestolonaslednika i wegovu æenu i izazivaju | Svetski rat. U || Sv. ratu, Srbi se prvi u Evropi suprotstavqaju Hitleru koji je onda

4

bio takoe velika sila. Najzad i najvaænije, Srbi su ekspozitura Rusije na Balkanu, a woj, od Krimskog rata, Zapad je namenio istu sudbinu kao Srbiji sada - uniπtewe Rusije kao politiËkog faktora.

Tako doosmo i do prvog pitawa - znaËewe Srbije kao uniπtenog subjekta To je ono stawe kad drugi, konkretno velike sile, reπavaju naπu sudbinu ili odreuju wen istorijski hod. Bez malo, to je stawe u kome se Srbija danas, pod TadiÊem, neformalno nalazi. Kad se to stawe i formalno oformi, to za jedan narod znaËi - biti uniπten kao istorijski subjekt. Kad naπ prostor bude ispuwen Hazarima, felasima, qudskom plevom bez identiteta, istorije, jezika i istorij-ske misije, kad se, najzad, postane samo istorijsko testo, pomoÊu koga i na kome drugi narodi ispisuju svoju istoriju - to je najboqi znak uniπtenog srpskog istorijskog subjektiviteta.

TadiÊev „idealistiËki poriv” u akciji Joπ smo s TadiÊem kod Rajsove. Videli smo da je ona bila neiskrena prema wemu. Ali i on je imao svojih neiskrenosti koje nije mogao odmah da obelodani dok nije objaπweno wegovo viewe bolnog otkria o SAD namerama prema Srbiji i Srbima.

Kao πto je napred reËeno, Rajsova je odmah pravilno uvidela da se TadiÊ „nudi” da bude „izvoaË” radova na projektu neformalnog priznawa Kosova. On priznaje da æeli vlast radi vlasti i dobro je πto je ta vlast zadobijena po pitawu SAD verzije Kosova, pa reËe sebi, imam neodreeno vreme. Nikad formalno nezavisnost ne moram priznati, πto praktiËno znaËi - Kosovo nikad stvarno nezavisno. Za svaki, pak, sluËaj, ako je wegova raËunica pogreπna, on „bezalternativno” ulazi u EU. Jednom tamo - mislio je tada pogodba sa Rajsovom, postaje mawe viπe, nevaæna.

Oπinulo ga je, meutim, saznawe da SAD nameravaju, da Srbe i Srbiju uniπte kao politiËki faktor. To je jedan novi izazov za wega.

Pre, meutim, πto se ode daqe po TadiÊevom izazovu, trebalo bi ovde reÊi, da kad god se radilo o srpskim odnosima prema stranom faktoru, on je uvek bio kao ponesen nekim svojim podsvesnim - da tako kaæem - „idealistiËkim porivom”, i pored toga πto - usporavajuÊi i preinaËujuÊi ih - obavqa za raËun Zapada antisrpske poslove. Stoga i ne zamera πto je omrznut, kod veÊine Srba, zbog toga. Nek svako radi svoj posao - oni svoj, ja svoj - Kosovo, na prrimer, za uvek ostaje formalno srpsko - do nekih boqih vremena...

PouËen MiloπeviÊevim sluËajem, gde su ovaj i ceo srpski narod stavqeni u istu genocidnu kategoriju, TadiÊ je, Ëini se, celokupnu krivicu - πto je i normalno - za svoje politiËke postupke svalio na sebe, ne bi li narod bio imun, tj. osloboen od we.

S tim pak saznawem, a kad se vratimo nazad na Ëiwenicu TadiÊevog oπinuÊa i na wemu ostvarenog novog izazova, moæe se reÊi joπ i ovo mnogi su na ovaj izazov odgovori moguÊi. Stoga nije nemoguÊe ako se pretpostavi, da je u TadiÊu ne samo progovorio wegov „idealistiËki poriv” veÊ je, naprotiv, on, moæda, Ëak i lavovski kriknuo! Jer, radi se o isËeznuÊu Srba iz porodice naroda sveta.

N. QotiÊ

Iskra 1. novembar 2011.

Sra TrifkoviÊ (The Chronicles magazine)):

ZA©TO JE PUTINOV POVRATAK KORISTAN AMERICI I ZA©TO ONA TO NE RAZUME Amerikanci i Evropqani koji vole svoju zemqu trebalo bi da budu zadovoqni povratkom Putina. Za razliku od wihovih lidera, on je jedan od wih Proπle subote na kongresu Jedinstvene Rusije, stranke dvoglave vlasti predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina, zavrπena je viπemeseËna neizvesnost.

Prvo je Putin predloæio Medvedeva za nosioca liste Jedinstvene Rusije na predstojeÊim decembarskim izborima za Dumu da bi prihvatawem ponude Medvedev predloæio da Jedinstvena Rusija imenuje Putina za svog predsedniËkog kandidata u martu 2012. godine.

svojim projektima modernizacije. Iskustva iz predhodne Ëetiri godine pokazuju da Rusija nije bila rav teren za uspeh „dvoglave vlasti". Takav princip vladavine ona je imala i u 14 godina uspeπne dvojne monarhije posle smutnog vremena (1619-1633), kada je mladi i joπ slabi reformski orijentisan car Mihail Romanov vladao zajedno sa svojim ocem Filaretom, patrijarhom i „velikim suverenom".

Vest je dobrodoπla, i nije iznenaewe. Nije sl uË a j no da Ê e na j v e Ê a ze m q a n a s v e tu im a ti Putina za predsednika u naredna dva mandata od po πest godina, sve do 2024. godine. To Êe Rusiji da obezbedi preko potrebnu stabilnost buduÊi da je zemqa usred programa reformi. Pored toga, Putin Êe da obezbedi i podjednako poæeqan kontinuitet u inostranim poslovima Rusije.

I ameriËkim neoliberalima i neokonzervativcima, kao i wihovim evropskim ekvivalentima, Rusija je podjednako antipatiËna, posebno kada je i spoqa i iznutra Ëvrsta i sigurna. Zato ne iznenaujue πto oni urlaju i vrπe pritiske na „nedemokratski" profil Moskve, koji je po wima tamo na sceni, dok oni oËekuju povratak zemqe autokratiji, korupciji i stagnaciji. To je dobro.

Kolikogod zapadni pravednici budu ponavqali tu mantru, Rusija Êe biti na dobrom putu. Svaka pohvala na raËun ruskih lidera iz Vaπingtona, Wujorka, Londona ili Brisela - onakva kakve su dve decenije pre ubirali Jeqcin, Kozirjev i kompanija - bila bi razlog za uzbunu u Rusiji, tako ojaenoj tokom wihove vladavine 90-tih.

Medvedev je tehnokrata, a Putin dræavnik.

Medvedev je snaæno uveren da Rusija mora da se modernizuje, da diversifikuju privredu i da unapredi aparat. On je spreman da nastavi ranije napore u tom pravcu. Putin je pre svega usmeren na potrebu Rusije da oËuva i unapredi svoj identitet kao hriπÊanska nacija i velika sila. On zna da je prioritet Rusije da u globalnom sistemu poveÊa svoju politiËku, ekonomsku i vojnu moÊ, da oæivi nacionalni oseÊaj, da mu da svrhu i da se odupre pritiscima Zapada da mu u modernizaciju zemqe uplete samoubilaËku multikulturalizaciju.

U πirem geopolitiËkom smislu Putinov povratak na Ëelo Rusije biÊe od koristi ameriËkom interesu. Razlog je u tome πto Putin pokazuje viπe razumevawa za Severnu Ameriku od Medvedeva.

Evropa i Rusija suπtinski dele iste civilizacijske gene i pripadaju istoj kulturnoj sferi. Kako je ruski ambasador pri NATO Dmitrij Rogozin primetio pre skoro tri godine, „ako severna civilizacija æeli da se zaπtiti, mora da budu ujediwene i Amerike, i Evropska unija, i Rusija". „Ako nisu zajedno, biÊe poraæeni jedna po jedna", rekao je Rogozin.

Ranije je wegov posao vrednog premijera i wegove ekipe bio izbor dræavnih menaxera. Ali sada je pred wim zadatak vizionarskog predsedni ka. Te dve grupe poslova nisu u kontradikciji iako na Zapadu veÊ tvrde suprotno. Modernizacija liπena up ravqa Ëke dræav niËke ruke je put u poraz, o Ëemu najboqe svedoËi ©panija posle Franka, nekad velika zemqa koja je danas tuæno prepuπtena sluËaju. Sa druge strane, snaæno insistirawe na ukorewenosti, kulturnom identitetu i zdravoj tradiciji moæe da ugrozi sposobnost dræave da odræi dinamiku svog autohtonog postojawa ako taj proces nije praÊen reformama koje se moraju dogoditi. Belorusija je najboqi svedok toga.

Ova izjava pokazuje duboko razumevawe za bioloπke, kulturne i duhovne sliËnosti koje milijarda Evropqana deli sa svojim potomcima u inostranstvu, na severnoj hemisferi. Tu stvar u Putinovoj okolini oËigledno uzimaju zdravo za gotovo, bez obzira na to πto su omrznuti unutar zapadne elite. Medve de v, na supr ot Putinu, pokazuje povremene simptome sklonosti ruskih reformatora joπ od Petra Prvog, da gleda na Zapad sa nekom vrstom strahopoπtovawa ili pak naivne nade da Êe stalna uveravawa Zapada iz Moskve o potrebi „saradwe" i „integracije" moÊi da promeni antipatiju zapadne elite prema Rusiji.

Taj prezir, meutim, zasnovan je na preciznom prepoznavawu da je Rusija posledwi bedem vere i identiteta, i da su oni uËinili sve da takve bedeme sruπe u svojim zemqama.

URLAWE U SAD Povratak Putina na Ëelo kquËni je pre duslov da Rusija saËuva svoju unutraπwu koheziju i spoqnu bezbednost, dok Êe Medvedev da nastavi sa

Iskra 1. novembar 2011.

VladajuÊi neoliberalni humanitarni intervencionisti u Vaπingtonu odbijaju svako po-

5

Zaπto je... stojawe podudarnosti unutar evro-rusko-ameriËke civilizacije, a kamoli da je ona vredna paæwe ili zajedniËke odbrane. I kao dokaz za takve tvrdwe oni Êe koristititi Putina. Rusija je za wih i daqe ogrezla u svojoj varvarskoj krvi, ona je predmoderna zemqa, dok vrednosti SAD prevazilaze okove etniciteta, rase, kulture i vere. Ako Putin i daqe bude insistirao na ruskom fiziËkom ili kulturnom prostoru naglaπavajuÊi da on ne pripada svima i dok Sibir ostaje pod Rusima, on Êe biti zadrt, utoliko viπe πto s wim postaje joπ mawe verovatno da Êe Moskva na primer konaËno videti gej paradu.

PUTINIZAM U AMERICI? Sa druge strane, tajming Putinovog oËekivanog povratka na mesto predsednika postao je zgodan ameriËkim predsedniËkim kandidatima u potrazi za jeftinim naËinom da zvuËe Ëvrsto i muπki u spoqnoj politici. Teπko je ne osvrnuti se da je kandidat za potpredsednika sa Aqaske Sara Pejlin rekla: „Putin je podigao glavu". Taj komentar bez sumwe pokazuje limite gruzijskih lobista u SAD, kao da je gruzijski predsednik Mihail Sakaπvili bio spoqnopolitiËki savetnik Pejlinove.

Rusiju jedva da su razumeli i unutar dosadaπwe republikanske debate, bez moguÊnosti da se to promeni sve dok kandidati - sa izuzetkom Rona Pola - primaju signale svojih manipulatora i uzdiπuÊe komentare od „Vol Strit Æurnala" preko nedeqnika „Standard" pa do „analiza" iz Heritix fondacije i AmeriËkog Enterprajz instituta. Oni svi zajedno tvrde da je Putinov povratak jednak reinkarnaciji Staqina. »iwenica je kako mnogim ameriËkim aparatËicima raspad Sovjetskog Saveza i komunizma nije posluæio kao upozorewe do Ëega mogu da dovedu oholost imperije i ludosti milenijumske ideologije, veÊ im je bio prilika da na kraju istorije oni zamene sovjtskog „dobavqaËa" progresivnih vrednosti. VeÊ u samoj meri u kojoj je Putin jednak jakoj Rusiji, wegov povratak je za wih neprihvatqiv. On je uvreda za ameriËku vladajuÊu elitu, noπenu verom da on nema ni snagu ni kombinaciju ovlaπÊewa, pa ni pravo na svoju Monroovu doktrinu i sferu uticaja, Ëak ni da koristi suverenitet nad svojim unutraπwim poslovima.

Predvidivi izliv antiputinovske retorike za malobrojne Amerikance koji imaju smisao za perspektive posluæiÊe kao podsetnik da Êe posledwa stvar koja Êe ameriËkom biraËkom telu biti ponuena u novembru 2012 biti upravo ameriËki Putin. Naæalost, bilo da to bude Obama ili neko od wegovh izazivaËa, nema izgleda da Êe buduÊi predsednik biti spreman da Ameriku joπ jednom uËini jakom, poπtovanom i samodovoqnom.

Da „demokratska" Rusija moæe sa bude samo jedna zemqa podreena ameriËkim zahtevima i idejama - to je teza prihvaÊena na oba ameriËka politiËka pola kao i u evropskim podgrupama tih polova. Taj stav je veÊ poËeo da se sasvim pred-

6

Podrπkom Rusije plaπi zapadne pokroviteqe Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk JeremiÊ izjavio je da je Rusija u Savetu bezbednosti Ujediwenih nacija (UN) zatraæila odgovornost za upotrebu oruæja protiv civila na severu Kosova, a da su pojedine stalne Ëlanice SB pokazale drugaËiji stav i „odreeni stepen iritacije” da Srbija, preko Rusije traæi da se o tome diskutuje.

Sednica Saveta Bezbednosti sazvana je na zahtev Rusije, koja je nastupila na linijama usaglaπenim sa Srbijom u Wujorku, a glavno pitawe bilo je zbog Ëega je doπlo do upotrebe bojeve municije protiv civila na severu Kosova, rekao je JeremiÊ u Dnevniku RTV Pink.

Rusija je pokrenula i pitawe statusne neutralnosti i poπtovawa Rezolucije 1244, rekao je JeremiÊ i ocenio da je Srbija jedino mesto gde se koristi oruæje protiv civila, ali da nije jedino mesto gde dolazi do agresivnih demonstracija. „Rusija je jasno stavila do znawa da Êe svaki sledeÊi put, ukoliko doe do pokuπaja upotrebe sile protiv Srba na Severu traæiti sednicu SB, onda nije baπ lako opredeliti se za upotrebu sile kad znate da vas Ëeka stalna Ëlanica SB sa neprijatnim pitawima”, izjavio je JeremiÊ.

Prema wegovim reËima, Rusija Êe uvek zatraæiti odgovornost, kad Srbija to zatraæi, ako bi krizu „neki reπavali naglo, agresivno, pod plaπtom noÊi”...

30.9.2011.

(Podvukla - Iskra)

Sajt: <fakti.org/serbian>

vidivo ispoqava i u Britaniji, gde „Dejli telegraf" veÊ pokazuje strah od toga da Êe Putin pretvoriti Rusiju u otvorenu diktaturu. Britanski konzervativci i wihovi neokonzervativaci, sliËni ovima preko bare, nisu se ni za santimetar odmakli od Xorxa Sorosa, koji je tvrdio da „jaka centralna vlada u Rusiji (po definiciji) ne moæe biti demokratska", kao i da „ruska javnost mora da prihvati ideologiju otvorenog druπtva". I za danaπwu kvazilevicu i za kvazidesnicu na Zapadu definicija demokratije zavisi od statusa aktera u ideoloπkoj hijerarhiji, a ne od podrπke naroda, πto je sasvim u skladu sa lewinistiËkim izrekom da moralna vrednost bilo kakve akcije odreuje svoj doprinos marπu istorije. Naime, Putinov trenutni rejting od preko 60 odsto sada se na Zapadu navodi kao joπ jedan dokaz wegove populistiËke demagogije.

Oni Amerikanci i Evropqani koji vole svoju zemqu i naciju viπe nego bilo koju drugu i koji svoju porodicu, svoje prijateqe i svoje voqene rebalo bi da budu stavqaju ispred svih drugih tr zadovoqni predstojeÊim povratkom Putina na Ëelo Rusije. Za razliku od wihovih lidera, on je jedan od wih.

Standard, 30.9.2011. Prevod Matilda VEQKOVI∆ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2011.

Branko Dragaπ: Evropa Êe potraæiti

SPAS U NEOFA©IZMU ... Odnosi izmeu dræava se zasnivaju samo na interesima. Odnosno, iskquËivo na interesima.

Nema qubavi izmeu dræava. Niti ima qubavi u politici. Neki narod moæe da oseÊa veÊu bliskost prema nekom drugom narodu, ali dræave ta oseÊawa nemaju. Recimo, naπ srpski narod oseÊa bliskost prema ruskom narodu, zbog pravoslavne sabornosti, topline duπe, naivnosti, dobrote, stradawa i Boæije poslanice koju nosimo, ali ta narodna bliskost nema nikakve veze sa odnosima dræava. Ruska dræava ima svoje interese kao velika sila i ona na srpsku dræavu gleda iskquËivo kroz sopstvene interese. I to je normalno, jer dræave, kao πto rekoh, iskquËivo brane sopstvene interese.

Na æalost, mi, Srbi, to nikako da shvatimo. »itava naπa tragedija u XX veku nastala je kao posledica potpunog nerazumevawa ovog problema...

Naslednici carske loze nisu niπta nauËili od svojih mudrih i hrabrih predaka, rasprodali su veru za veËeru, postali su sluge u sopstvenoj kuÊi i namera im je da do kraja ispune sve preuzete obaveze i sve planove za potpuno uniπtavawe naπe nacije i dræave. Nalazimo se u najteæem trenutku u naπoj istoriji. Okupirani smo iznutra. Razorene su nam sve institucije, privreda je uniπtena, resursi rasprodati i narod doveden do siromaπtva, apatije i oËaja.

Takva pozicija naπe dræave i naπe nacije nikako nije dobra za ono πto stiæe. Naime, ulazi mo u drugu fazu krize kapitalizma i demokratije.

Prva faza je zavrπena πtampawem nenormalne koliËine dolara i evra. Laæni novac je ubaËen i bankrotirani sistem. Ali, nije doπlo do izleËewa sistema. Problem je πto se kapitalistiËki sistem ne moæe izleËiti πtampawem laænog novca.

Jedini naËin da doe do stvarnog izleËewa je da doe do - promene sistema. Odnosno, mora da nas tane novi sistem koji Êe se vratiti Ëoveku i koji Êe uzdiÊi vrednost zajednice i samog Ëoveka, nasuprot zgrtawu kapitala, otimawu profita i pohlepnoj πpekulaciji.

Familiji (jedno od imena za globalne vladare `iz senke` - Iskra) ne odgovara da nastane takvo novo druπtvo, jer je to onda wen kraj. U otvorenoj zajednici slobodnih i jednakih qudi nema potreba za tajnim druπtvima i teorijama zavere. Interes Familije je obnova robovlasniËkog druπtva. Zato ona produkuje krize, nas tavqa da πtampa laæni novac i namerava da preuzme u vlasniπtvo i same dræave.. Proces preuzimawa je danas u toku. GrËku nameravaju ponovo da vrate u doba antiËkog ropstva.

San Familije je da se uspostavi planetarno ropstvo. Ropstvo koje nikada do sada nije postoja -

Iskra 1. novembar 2011.

lo i koje nijedan tiranin nije uspeo da osmisli. U modernom ropstvu neÊe robovi imati vidqive okove, nego Êe biti okovani nepokrivenim kreditnim karticama, Ëipovima u praznim glavama potroπaËa i internet serverima u duπama mutanata.

To je vizija upravqaËa sveta. Wihova je namera da na planeti æivi zlatna milij arda porobqenih qudi. ©est milijardi qudi su viπak i moraju da nestanu. Bolesni umovi imaju moÊ da taj genocid sprovedu. Mi smo samo zamorËiÊi u wihovim demonskim kazanima. EU je uniπtena.

Jugoslaviju su razorili krvavim bratoubilaËkim ratom. To su uradili da bi poslali poruku straha ostalim narodima. Nema bratstva i jedinstva.

Nema qubavi i blagostawa. »ovek je Ëoveku vuk.

Familija upravqa zveriwakom. Veliki brat sve kontroliπe. Ne sme da postoji niπta πto ugroæava interese Familije. Mir ugroæava interese Familije. Kada vlada mir, Familija ne zarauje.

Sistem se ne obnavqa i preti kolaps. Kada vlada mir qudi su slobodni i mnogo razmiπqaju. Kada qudi razmiπqaju, oni su opasnost za sistem. U ratu nema vremena za razmiπqawe. U ratu se disciplinuje um. U ratu se dobro zarauje. U ratu ginu qudi i smawuje se populacija na zemqi. Rat je odliËan izgovor Familiji za zaustavqawe programiranog haosa, koji stvara sama Familija.

Uπli smo u novo doba. Zapadna demokratija i kapitalizam su u programiranom haosu.

Berluskoni je izjavio da Êe da ode iz usrane Italije. Usrani pajac, koji radi po uputstvima Familije, odigrao je svoju piromansku ulogu.

Programirani haos se πiri kao plamen. PolitiËki klovnovi prave cirkus na planeti. PolitiËki oloπ uvodi planetu u sazveæe ratova. Besmislenost komercijalne civilizacije dovela je savremenog Ëoveka do nervnog sloma.

Neredi na ulicama evropskih gradova su iznueni. Savremeni Ëovek beæi od ludila.

Teskoba se sve teæe podnosi, jer je praznina sve veÊa. Praznina u duπi. Sportska nadmetawa, holivudske serije i perverzne pornografije nisu dovoqni da ublaæe negativnu energiju koja naras ta. Savremeni Ëovek traga za suπtinom i smislom izgubqenog æivota. Demokratija je obesmiπqena i pretvorena u vladavinu politiËkog oloπa. EU ne moæe viπe da opstane. Briselska administracija je vavilonska kula u ruπevinama.

Ostarela Evropa je ugroæena. Kinezi kaæu da Êe Evropa postati muzej. U muzeju nema æivota.

Evropa je izgubila energiju æivota. Nema ni energetske potencijale za privredni rast. Nema ni mladost koja nosi novi æivot. Evropa umire, ali ona ne pristaje na smrt. Evropa se grËevito bori za opstanak. KatoliËka crkva shvata svoju istorijsku misiju. Evropa se ne predaje. Evropa hoÊe da traje.

7

Spas u...

NeÊe da postane muzej voπtanih figura. Evropa traæi sebe. Traæi spas u novoj evropskoj ideji.

Nova evropska ideja je - neofaπizam.

Evropa je danas spremna za neofaπizam. Izborni rezultati pokazuju da ekstremna desnica svuda jaËa. Za pobedu im treba druga faza krize. ZloËin monstruma Brejvika je poruka neofaπista.

Izabrana je namerno bogata i ureena Norveπka.

Izabran je namerno arijevac Brejvik da bi postao ikona neofaπizma. Poruka je sasvim jasna - ako su pobili toliko svojih neistomiπqenika, πta Êe tek da rade sa drugima nacijama i rasama.

Multikulturizam je mrtav. To su otvoreno rekli svi politiËari u Evropi. UslediÊe hitlerovski populizam u gebelsovskoj propagandnoj reæiji.

Raste mræwa prema svima koji nisu belci, koji su druge vere, koji su druge nacije i koji ne mogu da se asimiluju u evropsko druπtvo. Rome otvoreno progawaju i iseqavaju sa svetog evropskog tla.

NemaËka uvodi elektronske Ëipove. Uskoro Êe biti nepodobni svi koji su doπqaci i koji su uzeli posao naπoj deci. Ne mogu naπa deca da budu nezaposlena, dok doπqaci rade.

Drugi talas ekonomske krize Êe potpuno razoriti laænu evropsku demagogiju o demokratiji, qudskim pravima i slobodnom træiπtu. Evropa Êe pokazati svoje pravo krstaπko lice. U odbrani Evrope udruæiÊe se svi neofaπisti. Fini Finci Êe pobeivati na svim izborima u Evropi. »uÊe se stare trube i zavijoriÊe se zastave iz daleke proπlosti. PrekrajaÊe se istorija. VeliËaÊe se oni koji su smatrani monstrumima i zloËincima.

PokliËi Evropa Evropqanima uplaπiÊe sve one koji su doπli u Evropu. Nije iskquËeno da dobijemo i savremene logore za preseqavawe neevropqana. Na udaru Êe biti prvo obojeni i muslimani.

U sledeÊem talasu dolaze pod tretman svi koji pripadaju niæim narodima Evrope. Mi, Srbi, spadamo u tu grupaciju, prema tumËewu arijevaca u usponu. Ma koliko nas je Brejvik hvalio u svom memorandumu, mi dolazimo na red kada neofaπisti oËiste evropsko druπtvo od drugih rasa i pripadnika islama. Usamqeni, razoËarani, izbezumqeni, nezaposleni, izmanipulisani i osiromaπeni graani Evrope Êe glasati za neofaπiste. Malograanima su neofaπisti ad re nal in z a p oq uq anu s u jet u . Ban kro ti ra nim kom panij ama neofaπistiËko podræavqavawe i javni radovi produæavaju æivot. Nezaposlenima neofaπizam donosi posao.

Siromaπnima neofaπizam donosi sigurnu koricu hleba.

Bolesnima sigurno leËewe i lekove. Penzionerima redovnu isplatu penzija. Insitucije sistema se oslobaaju korupcije. Uvodi se red, rad i disciplina u druπtvo. Buxeti viπe neÊe biti u minusima. PolitiËari neÊe biti klovnovi. Graani Evrope su umorni od laæne demokratije. Wima danas treba neko ko Êe da prekine programirani haos. Neofaπizam im se Ëini kao spasonosno reπewe.

8

Na æalost, neofaπizam Êe pobediti u Evropi, ali to neÊe doneti izbavqewe.

Neofaπizam je samo novi privid. Slatka obmana.

Pijanstvo. StaraËki zanos. Neofaπizam neÊe reπiti ni jedan suπtinski problem. On Êe samo ostarelu Evropu umiti, oËeπqati, utegnuti, obuÊi je u paradne uniforme i stvoriti joj oseÊaj da se podmladila i vratila u davno umrlo doba.

On Êe pokuπati da pronae eliksir mladosti. Kada ne uspe, Evropa Êe pasti u zagrqaj Familije. Sami Evropqani Êe traæiti da postanu robovi Familije. To im je podnoπqivije stawe od nesigurne buduÊnosti. Plan Familije se ispuwava. ©ta je sa nama, Srbima? Ako je sve ovako planirano u buduÊnosti, gde smo tu onda mi? Naπa pozicija je vrlo jasna. Ukoliko se niπta ne pro me ni, u kol iko os ta ne u nu tr aπw a o kup acij a , ukol iko graani S rbije budu glas ali z a svoje uniπtiteqe, onda je sigurno da mi, Srbi, nestajemo i kao dræava i kao narod. Mi smo osueni na nestanak, kao Hazari. Mi smo Indijanci u kaubojskom filmu, kojima neÊe ostaviti ni rezervat za umirawe, jer se plaπe da ne prenesemo remetilaËki karakter na ostale porobqene narode. Imali nam onda spasa? Ima. Ukoliko na Ëelo dræave i nacije doe nova prosveÊena politiËka elita, postoji naËin kako da se spasimo i opstanemo. Nama danas treba dræavna mudrost Stefana Nemawe.

Umesto politiËara, trebaju nam dræavnici.

Imamo li mi takve mudre qude? Imamo. Kako daqe? Ne glasajte za politiËare. Ne glasajte ni za vlast ni za opoziciju. To je politiËki oloπ. To su naπi uniπtiteqi. Glasajte za novu politiËku ideju i nove politiËke qude. Glasajte za naπ spas.

Glasajte za sebe, svoju decu i svoju porodicu. To je siguran put naπeg opstanka.

Napisao sam otvoreno moja razmiπqawa.

Opomenuo sam vas πta treba da radite. Nemojte posle da kaæete da vas nisam opomenuo. Naknadna pamet nije pamet. Sada je vreme za promene.

Branko Dragaπ SIM, 16.9.2011.

(Podvukla i skratila - Iskra) ----------------------Komentar Iskre:

Kao πto sam kaæe, Branko Dragaπ otvoreno iznosi svoja razmiπqawa. Ne robuje `politiËkoj korektosti`. Neustraπiv je pred `tabu` temama.

Ponekad u tome (kao odnosima dræava) brutalno racionalan. Smeo, Ëesto brilijantan u svojim analizama. Ali u toj zanetosti u svom tragawu za istinom, Ëini se, ponekad nedosledan, Ëak i protivureËan. U ovom wegovom napisu, rekli bi, ima takvih primera.

Ne izgleda nam da Êe se Evropa u toj meri oteti sveprisutnom uticaju `Familije` da Êe svoje trenutno preæivqavawe potraæiti u neofaπizmu.

Ali dobro, Dragaπ ima pravo da tako misli. I taman je Evropa gotovo spaπena racionalnim merama neofaπizma, a Dragaπ oseÊa da tu neπto nedostaje, sagleda `privid`, i Evropa je opet - sada

Iskra 1. novembar 2011.

„Srpski” „Otpor” kao izvoznik ameriËkih „demokratskih” revolucija

TREBA LI VAM REVOLUCIJA? Kada je i kako revolucija u danaπwem svetu postala jedno od legitimnih sredstava demokratije? Ko i na koji naËin odluËuje kada je ispravno voditi revoluciju, a kada to spada u kaæwivu protivustavnu radwu gde je nuæno uËesnike sudski procesuirati. Istorijski gledano u Srbiji su se u poslewih 70 godina desile tri revolucije koje su obeleæile razliËite periode - narodnooslobodilaËka, jogurt revolucija, i petooktobarska revolucija.

Inspirator prve je bila komunistiËka partija, druge - nezadovoqni radnici jednog metalskog kompleksa i deo komunistiËke partije, a treÊe -u, vlada - Otpor i ako je verovati New York TimesSAD-a. Nastanak Otpora je vezan 1998. godinu i studente beogradskog univerziteta, da bi popu larnost ovog pokreta naglo porasla posle bombar dovawa Srbije od strane NATO alijanse 1999. godine. ZvaniËan moto ovog pokreta je bio svr gavawe Slobodana MiloπeviÊa sa vlasti, a samim tim i celokupnog sistema koji je u to vreme egzistirao pod wegovom jurisdikcijom.

RadeÊi tada po kwizi „Od diktature do demokratije” koju je napisao 1993. Xin ©arp (Gene Sharp), Otpor je stvorio univerzalni obrazac za ruπewe vlasti. ©iroj svetskoj javnosti Xin ©arp je poznat kao osnivaË Albert Anπtajn institucije sa sediπtem u Bostonu, neprofitne organizacije namewene strateπki nenasilnim akcijama u kon fliktima πirom sveta, odnosno namewenoj obuci u

dobrovoqno - u Ëvrstom zagrqaju `Familije`.

Nepoπtedan je u kritici liberalnog kapitalizma i wegovog politiËkog izraza - demokratije, ali u poneËem joπ `fiksiran` wima. Za wega izgleda nema drugog modela ekonomije osim kapitalistiËkog; vaæne odluke donose se glasawem, `tekovinom` politiËke demokratije.

U ustanovama koje `Familija` kontroliπe, ili su pod wenim jakim uticajem, nema glasawa. Ako nisu veÊ otvoreno autoritarne. odluke se donose kao i u svim drugim stvarno slobodnim i nezavisnim ustanovama i druπtvima - posle saborno `otvorenog razmiπqawa``, usaglaπenim koncenzusom. „Privid” u Dragaπevim reπewima nastaje kada se u prevashodno duhovnim pitawima, izlaz traæi u racionalnim i materijalnim merama, a ne promeni duha stvari.

A kad je reË o racionalnim reπewima, ostaje da Dragaπ objasni, kako Êe se to malobrojni Srbi, za Arijevce `niæi narod` na marginama Evrope i sveta, veÊ u totalnom ropstvu globalne `Familije`, makar i sa novom patriotskom i dræavotvornom elitom na Ëelu, Ëudotvorno iz toga izbaviti.

Iskra

Iskra 1. novembar 2011.

brzim akcijama za ruπewe sistema. Teorijski model svrgavawa reæima koji je preko Otpora prvi put praktiËno primewen u Srbiji, ubrzo je postao univerzalni model po kome su planirana i vrπena ruπewa reæima u Ukrajini, Belorusiji, Gruziji, Egiptu, Tunisu, Libiji... Pojedini timovi aktivista Otpora odlazili su u te zemqe kao struËwaci koji bi edukovali tamoπwe stanovniπtvo kako da podignu „meku” revoluciju i dovedu na vlast demokratske vlade, najËeπÊe prozapadno orijentisane. Mohamed Adel, aktivista „Pokret 6. april” tvrdi da je Otpor organizovao radionice u pred graima Kaira, kao i da je Ëitava egipatska revolicija isplanirana u radionici Kanvas-a u Beo grad u od st ran e S re Pop oviÊa i weg ovih aktivista.

Sadaπwa misija Sre PopoviÊa je svr gavawe odreenih reæima na Bliskom Istoku i za tu srvhu on je samo proπle godine proputovao viπe od 100.000 kilometara πirom planete. No, wegovi nekadaπwi uËenici, sada aktivisti Ukrajine, pokuπavaju da revoluciju izvezu daqe na istok, u Belorusiju, a zatim kao konaËni ciq i Rusiju.

GledajuÊi ovo globalno, za poËetak svih revolucij a bi se m og ao naz naËit i A nπtaj n Ins titu t iz Bostona, USA, a krakovi bi se pruæali ka istoku i to u tri pravca - jedan ka Rusiji, jedan ka Bliskom Istoku, i jedan ka afriËkim zemqama.

Srino miπqewe o finansirawu Otpora ostaje i daqe neodreeno, iako se u medijima ubrzo posle 5. oktobra moglo proËitati da su glavni finansijeri ameriËki poreski obveznici, odnosno ameriËka vlada. Ove tvrdwe Sra PopoviÊ ne negira Ëvrsto, veÊ na jednom od predavawa na prestiænom Univerzitetu Colombia, New York on iznosi Ëiwenicu da „uu Srbiji nije bila spontana devedesetodnevna revolucija... i da su oni tamo veÊ dosta dugo”. O kome ili taËnije o kojima to „Onima” govori Sra PopoviÊ, ostaje da se vidi.

Danas opozicioni pokreti πirom sveta πaqu svoje aktiviste na obuku u Srbiju kako bi nauËili veπtinu svrgavawa svojih reæima.

Organizacija Kanvas sa sediπtem u Beogradu, kao lider na meunarodnom træiπtu planera revolu cija, vrπi obuku i direkno uËestvuje u ruπewu reæima πirom sveta.

Posle svega napred reËenog ostaje nam samo da se upitamo - postaje li revolucija, pa bilo to i meka, jedino legitimno demokratsko sredstvo za svrgavawe vlasti u svetski priznatoj politici?

Ako je sudeÊi po onome πto tvrdi i radi Sra PopoviÊ, takav oblik „nenasilne” promene vlasti danas je postao univerzalno, opravdano sredstvo kojim postiæete postavqeni ciq.

Srpski kulturni klub, 27.9.2011.

(Podvukla - Iskra)

Kris Raven

9

SRBIJA - OSTRVO UNUTAR EU OKRUÆEWA Bilo kakvo razmiπqawe o srpskoj politiËkoj buduÊnosti mora se suoËiti i obraËunati sa politikom „Evropa nema alternativu”.

Tokom posledwe decenije, u srpskoj javnosti je stvorena jedna potpuno nenormalna situacija koja bi se mogla opisati formulom EU - ili smrt!

Drugim reËima, stvara se utisak da, ako nema Evropske unije i srpskog Ëlanstva u woj, Srbija propada, πto je i ËiweniËno besmisleno i psiholoπki πtetno, jer se na taj naËin, na jednoj strani, samo podstiËu nerealna oËekivawa od Unije, a sa druge strane, spreËava rad na pronalaæewu realnih alternativa u sluËaju da se iz bilo kog razloga priËa o EU izjalovi.

Takvoj Evro-fami najviπe je, naravno, doprinela aktuelna vlast koja je od Unije, Ëlanstva i EU-kandidature napravila svojevrsni religijski kult, ali su doslovno sve vlade nakon 5. oktobra, ukquËujuÊi i onu KoπtuniËinu, uËestvovale u toj mazohistiËkoj raboti. Ali je posledwih godina srpska medijska i politiËka euforija u vezi sa Unijom poprimila razmere prave histerije.

U politici, kao i u æivotu, jedan nonsens za sobom povlaËi drugi, pa se tako na mantru o Evropi bez alternative poslediËno nadovezuje skandalozno licitirawe oko toga da li nam je vaænije Kosovo ili Ëlanstvo u EU. Nepristojno je uopπte raspravqati o dilemi „Evropa ili Kosovo”.

Zamislite da je neko u Hrvatskoj postavio pitawe Prevlaka ili EU! Jedna Prevlaka, ne Knin, ne Vukovar ili Krajina. Ne 15 odsto teritorije, ne istorijsko i simboliËko srediπte dræave i naroda, πto Kosovo jeste za Srbiju i Srbe, nego jedna obiËna gomila kamewa na ulasku u Boku Kotorsku!

Naravno da niko u tamoπwoj javnosti ne bi dozvolio da se takve stvari dovode u pitawe, dok ovde predsednik nekako s mukom i sa velikim zakaπwewem promuca da Êe, ako se baπ bude traæilo da eksplicitno prizna Kosovo, Srbija ipak reÊi „ne” Evropi - i joπ se onda mnogi nazovi-srpski mediji i politiËki akteri skandalizuju nad tom „oπtorom” i „radikalnom” izjavom. »ak i ako se uzme da EU jeste spoqnopolitiËki prioritet - mada je to, po mom miπqewu, stvar koju bi najhitnije trebalo preispitati - to se ni u kom sluËaju ne moæe i ne sme porediti sa neËim πto je stvar poπtovawa Ustava, oËuvawa nacionalnog dostojanstva i dræavnog suvereniteta. „Ali, zaboga, πta je alternativa?” - Ëuje se povremeno od iskreno ili hiweno zabrinutih evroqubaca. Ima li æivota i buduÊnosti izvan EU i πta Êe s nama biti ako nam Unija pred nosom zalupi svoje rajske dveri? A odgovor je tu, jednostavan i upravo zato πto je tako blizu slabo vidqiv oËima zaslepqenim od EU-propagande.

Alternativa Uniji jeste upravo ono Ëime nas

10

weni zagovornici najviπe plaπe, a to je da budemo, kako oni kaæu, „ostrvo unutar EU okruæewa”. To je zapravo daleko najpovoqnija opcija, jer bi takav poloæaj Srbiju uËinio vrlo privlaËnom za ulagawa, a istovremeno je oslobodio stega i pritisaka kojima je sada izloæena. Sa jedne strane, imali bismo „bezbedno okruæewe” (teπko je poverovati da bi nas baπ napali samo zato πto ne æelimo u wihovo Ëlanstvo), a istovremeno bismo i bili osloboeni brojnih administrativnih prepreka, glupih zakona, besmislenih normi i ograniËewa koji vaæe u Uniji.

Da zakquËimo. Za Srbiju je mnogo boqa pozicija da bude „privilegovani partner”, odnosno stabilan „prvi sused” EU, nego neka daleka i beznaËajna periferija, πto joj neminovno sleduje kada, odnosno, ako jednog dana postane Ëlanica. Druga je stvar to πto veÊ sada zarad Ëlanstva u Uniji Srbija povlaËi poteze koji bi dugoroËno mogli da je koπtaju, kao πto je loπe ispregovaran SSP, koji bi u prvoj prilici trebalo revidirati, mada je to sada komplikovana stvar. Neki elementi tog sporazuma bi morali hitno da se preispitaju, poËev od prodaje zemqiπta strancima, pa do neograniËenog otvarawa træiπta za robu iz Unije. Uostalom, træiπte i jeste ono πto EU u suπtini ovde najviπe zanima. Ako im se prepusti træiπte, onda im je dato praktiËno sve πto im treba, a da zauzvrat domaÊa privreda nije dobila niπta sem naËelne moguÊnosti za izvoz pod ravnopravnim uslovima u EU, πto je prazna privilegija od koje devastirana srpska privreda ima malo koristi.

I da ne bude nesporazuma, nije ovde reË o zagovarawu nikakvog „sukoba sa Unijom”, veÊ o Ëiwenici da Srbija u ovom trenutku nema ni politiËki niti ekonomski interes da srqa u EU. TaËnije, da Ëeka pred vratima, pri Ëemu joj se neprekidno dodaju novi i novi uslovi. Najpre je to godinama bio Hag, a sada Hag viπe niko i ne pomiwe. Sada je centralni zahtev Kosovo, odnosno mirewe sa wegovom nezavisnoπÊu, a sutra moæemo da oËekujemo da Êe to biti odustajawe od RS i srpskih interesa u Crnoj Gori, Sanxak ili Vojvodina.

PostavqajuÊi Ëlanstvo u EU kao apsolutni politiËki prioritet, Srbija prosto mami i one moÊnije i one mawe moÊne Ëlanice 27-orice da nas naprestano uslovqavaju i ucewuju, kao πto se trenutno deπava i pre nego πto smo krenuli tim „evropskim putem”.

Tek kada se oslobodimo mentalne i politiËke paukove mreæe koju predstavqa floskula „Evropa bez alternative”, otkriÊemo ne samo da politika bezostatne orijentisanosti na EU ima alternativu, nego i da, zapravo, kada se trezveno pogleda, ova i ovakva EU, za Srbiju danas uopπte nije nikakva alternativa.

Svedok, 17.9.2011. <www.svedok.rs>

–ore VukadinoviÊ Gl. urednik NSPM

Iskra 1. novembar 2011.

Ako ne pristanemo na Zapadne ucene

IZGUBI∆EMO I EU I SEVER KOSOVA - Smatraju nemaËki „Blic”, reæimski intelektualci i tzv. „opozicija” Beograd je stavqen pred ultimatum da odustane od svog zahteva i okrivqen je za prekid pregovora o Kosovu Evropska unija i Amerika odbile su zahtev Beograda da se sa prelaza Jariwe i Brwak uklone kosovski policajci i carinici. Beograd je stavqen pred ultimatum da odustane od tog zahteva i okrivqen je za prekid pregovora o Kosovu.

Predstavnici beogradskih vlasti kaæu za „Blic” da je situacija u kojoj su se Srbi naπli na severu Kosova neodræiva, da ne mogu da prihvate uslove dijaloga koji idu naruku samo albanskoj strani, iako je ulog daqa evropska perspektiva Srbije.

Beograd je glavni okrivqeni i za situaciju na terenu u kojoj su, paradoksalno, Srbi takoe najveÊe ærtve. EU i NATO okrivili su Srbe za incidente na Jariwu u kojima je teπko povreeno πest Srba i Ëetiri vojnika Kfora. Sagovornici „Blica” slaæu se da bez podrπke iz Brisela Srbija ne moæe ni da obezbedi sigurnost Srbima na severu Kosova. Ulog su æivoti i sudbine Srba severno od Ibra.

- Prvi korak je da se utvrdi πta se zaista dogaalo na prelazu Jariwe u utorak i traæimo istragu. Bez obzira na to πto su se i Euleks i Kfor svrstali na albansku stranu, mi i daqe æelimo i u wima i u EU da vidimo partnere i znamo da je jedi ni izlaz u dijalogu, ali dijalog ne moæe da krene sa pozicija na kojima su Albanci u prednosti - kaæe za „Blic” Goran BogdanoviÊ, ministar za KiM. TadiÊ zvao Rasmusena

je on i dodao da „postoji negativna percepcija da Srbija treba samo da prihvati sadaπwe stawe nastalo nakon jednostranih poteza Priπtine, uz podrπku meunarodne zajednice”.

Robert Kuper i Filip Riker, predstavnici EU i SAD, odbili su sa StefanoviÊem da razgovaraju o prelazima, a Kuper je naglasio da dijalog „neÊe biti nastavqen poπto srpska delegacija nije spremna da nastavi razgovore”. Najavio je, ipak, juËe po podne da Êe uskoro doÊi u Beograd i Priπtinu kako bi organizovao novu rundu razgovora dva tima.

Potezi oËajnika - Srbija sada, posle prekida pregovora u Briselu i incidenata na Jariwu, ima jako malo p r o s t o r a d a b i l o π t a u r a d i z a s ev e r K o s o va .

Prekid dijaloga je potez oËajnika kojim Beograd nastoji da skrene paæwu meunarodne zajednice na poloæaj Srba na Kosovu i na naπe interese.

Meutim, kquËno je shvatiti da zapadne sile odluËuju o Kosovu i da je sada doπao na naplatu raËun iz devedesetih - kaæe za „Blic” Ogwen PribiÊeviÊ, ekspert za meunarodne odnose i bivπi ambasador Srbije u Berlinu.

On istiËe da Srbija ne moæe da brani sever Kosova niti interese Srba u tom delu bez podrπke Brisela, kao i da odustajawem od pregovora rizikuje da izgubi evropsku perspektivu Srbije.

Predrag SimiÊ, profesor na Fakultetu politiËkih nauka, kaæe za „Blic” da je glavno u ovom trenutku pokrenuti veliku diplomatsku akciju sa ciqem da se istraæi πta se dogodilo na Jariwu i kakva je odgovornost Kfora.

Dræavni vrh juËe je bio zateËen nepovoqnim razvojem dogaaja i na severu Kosova i u Briselu, gde su prekinuti pregovori Beograda i Priπtine. Na brojna pitawa „Blica” πta se daqe preduzima i koje diplomatske akcije su u toku, u kabinetu predsednika Srbije reËeno nam je da je TadiÊ stupio u kontakt sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fog Rasmusenom i da je od wega zatraæio istragu posebno o tome da li je Kfor upotrebio bojevu municiju protiv nenaoruæanih graana.

- OËigledno je sve bilo usmereno na to da se prekinu pregovori i da se za to okrivi Beograd.

Vlast u Srbiji mora da insistira na tome da se carinici i policajci Kosova udaqe, jer oni su postavqeni na prelaze silom i Srbi ih ne prihvataju. Ako to ne moæe da uradi, Beograd onda treba da digne ruke od svega i kaæe Srbima da se vrate kuÊama i ne rizikuju svoje æivote na barikadama - kaæe SimiÊ za „Blic”.

Glavni srpski pregovaraË Borko StefanoviÊ vratio se neobavqena posla iz Brisela uz konstataciju da bi „bilo besmisleno razgovarati sa Priπtinom o tim pitawima u senci upotrebe oruæane sile Kfora protiv nenaoruæanih graana”.

Kosovske vlasti koriste sve loπiju pozic i j u S r b i j e u m e  u n a r o d n o j z a j e d n i c i i pred stavqaju se kao pravi zaπtitnici reda. Premijer Kosova Haπim TaËi osudio je juËe napad na pripadnike Kfora i Euleksa i pozvao sve graane Kosova na severu da se vrate miru, stabilnosti, saradwi i da se integriπu u institucionalni æivot.

Potpredsednik kosovske vlade Hajredin KuËi rekao je da vlada ima jasan plan za uklawawe blokade na severu i za uspostavqawe vlasti na

- Krv koja je pala obavezuje nas da pre svega to reπimo. Naπa ruka je pruæena, ali akutna i zapaqiva situacija na severu je prioritet - rekao

Iskra 1. novembar 2011.

Uloga Priπtine

11

OLO© DEMOKRATIJA U MagliÊu je podignut spomenik folksdojËerima koji su, po interpretaciji sunarodnika Angele Merkel, „postradali i proterani sa svojih ogwiπta” 1945. godine.

Joπ jedno poniæewe, sramota, beπËaπÊe i iæivqavawe TadiÊevog reæima i wegovih zapadnih prijateqa nad srpskim narodom. Na kraju Êe joπ ispasti da su pripadnici SS divizije „Princ Eugen” bili neduæne ærtve „velikosrpskog nacionalizma i faπizma”.

Izgleda da aktuelna pokrajinska vlast u Vojvodini predvoena Bojanom PajtiÊem ne gubi vreme. Vojvoanski separatizam je daleko odmakao i sve su oËiglednije teæwe da se severna srpska pokrajina otcepi od Srbije i ue u neke sredwoevropske regionalne germansko-hungarske integracije. To je primena parole da „EU nema alternativu” u praksi.

Posle objavqivawa diplomatskih depeπa iz ameriËke ambasade u Beogradu na sajtu „ V i k i l i k s ” , v a q d a je i posledwim naivcima jasno sa kakvim primercima oloπ, kolonijalne demokratije imamo posla. Prosto Ëovek ne zna πta moæe da izazove veÊe gaewe. Da li TadiÊeva „hamletovska” dilema kako da ostane na vlasti, a da istovremeno sprovodi politiku svojih zapadnih gospodara

IzbubiÊemo i... Ëitavoj teritoriji Kosova.

Predstavnici meunarodne zajednice juËe su listom pozivali na nastavak dijaloga Beograda i Priπtine kao jedinog reπewa. Najavqene su vanredne konsultacije Saveta bezbednosti UN o Kosovu. Ambasador NemaËke Volfram Mas je izrazio nadu da Êe dijalog Beograda i Priπtine u Briselu biti nastavqen, a ambasadorka SAD Meri Vorlik ocenila je da je vaæno uËiniti napore da se kroz dijalog Beograda i Priπtine reπe sva otvorena pitawa.

ZvaniËna Moskva izrazila je juËe naroËitu zabrinutost zbog nasiqa protiv srpskog stanovniπtva koje su dopustile jedinice meunarodnih snaga Kfora, pozivajuÊi istovremeno Kfor i Euleks da se striktno pridræavaju principa statusne neutralnosti.

Predsednik SNS Tomislav NikoliÊ kaæe za „Blic” da bi „Srbija najpre morala da razgovara sama sa sobom. Ja znam samo to da su naπe πanse sve mawe, da je Kfor ugrozio goloruke qude i da je straπna situacija”. Lider DSS Vojislav Koπtunica traæi da Srbija odbaci sve ucene EU. »edomir JovanoviÊ, lider LDP, upozorava da „ustajemo od stola koji je naπa jedina prilika da uradimo neπto racionalno”.

Blic, 29. 9. 2011.

(Podvukla - Iskra)

12

Tamara SpaiÊ

u vidu postepenog davawa legitimiteta πiptarskoj teroristiËkoj nakazi „Republici Kosova”, ili moæda JeremiÊevo busawe „u grudi junaËke” i wegov „patriotski nastup” za javnost, posle kojeg moli sekretara iz ameriËke ambasade da prenese wegovo liËno izviwewe ambasadorki SAD-a u Beogradu.

Moæda je od ovoga joπ gnusnije zalagawe Borka StefanoviÊa da SAD nekako odloæe priznawe Kosmeta za period kad prou predsedniËki izbori u Srbiji, a posle Êe izvrπava svaku pomisao iz Vaπingtona, tog „svetionika slobode i demokratije”, kako reËe omiqeni srpski pregovaraË Haπima TaËija.

A πta tek reÊi o Aleksandru VuËiÊu, koji je joπ 2006. godine, dok je bio „quti r a d i k a l ” , p o r u Ë i o preko svojih ko nt ak at a zapadnim mentorima, da on i NikoliÊ ni ne planiraju da dou na vlast dok god TadiÊ ne izruËi MladiÊa, reπi Kosovo i totalno upropasti sve. KonaËno je na videlo izbilo i kako su NikoliÊ i VuËiÊ ruπili SRS i po Ëijem receptu, kao i Ëiwenica da je odluka o formirawu SNS-a doneta u TadiÊevom kabinetu, kada su veÊ angloamegazde naπih politiËkih beda riËke pripremile teren i odradile posao. ©ta posle svih ovih saznawa, koja su odavno svakome sa iole soli u glavi bila jasna, Ëovek da kaæe takvim niπtarijama na naπoj politiËkoj sceni? Postoji li iko ko moæe da tvrdi da se ovde ne radi o klasiËnoj ve le iz da j i i ruπewu us tavnog i pravnog poretka Republike Srbije? Umesto da ovo bude tema o kojoj Êe brujati svi mediji, osim nekoliko izuzetaka, vlada potpuni muk. Ni slova, ni reËi o ovome. Zato se pojavquju razni deæurni analitiËari koji se, navodno, kritiËki odnose prema politici zapada. Sve same analize o tome koliko su SAD i zapadne zemqe odstupile od suπtine demokratije i kako je neoliberalna træiπna ekonomija bila okidaË velike krize , o dvostrukim standardima u spoqnoj politici i sl. Ovi disidenti globalizma sve viπe podseÊaju na nekadaπwe komunistiËke disidente koji su tvrdili kako je komunizam u stvari divno druπtveno ureewe, samo su ga pokvarili on i na vlasti svojim pogreπnim tumaËewem i primenom.

Kritikovali su Broza, jer nije, po wima, bio dosledni marksista-lewinista.

Tako su se neki od wih, ili wihovi ideoloπki potomci, naπli da malkice kritikuju SAD, NATO i stawe u EU, tvrdeÊi kako to nije ono Ëemu su se nadali posle neoliberalne pijanke koja traje veÊ viπe od 20 godina. Tu i jeste wihova najveÊa zabluda. Pokuπavaju oni koji su postali pozapadwaËeni intelektualni derivati da objasne svojim mentorima sa zapada da su izmislili

Iskra 1. novembar 2011.

toplu vodu. Nema tu nikakve greπke.

Aktuelna situacija i kriza je prirodan put u klimakteriËni stadijum angloameriËke neoliberalne demokratije. Kao πto uËesnicima u slobodnoj konkurenciji na træiπtu nije ciq odræavawe takvog stawa veÊ maksimizacija profita, πto se postiæe uniπtewem konkurencije i zadobijawem monopola, ili stvarawe objediwenog nastupa u vidu oligopola nekoliko uËesnika, tako i neoliberalna demokratija i globalizam imaju za ciq totalitarnu koncentraciju politiËke, ekonomske, vojne, tehnoloπke, kulturoloπke, medijske i svake druge moÊi u πto mawe ruku predstavnika globalne elite, a ne dobrobit za Ë oveËa n st vo, neka kva „qudska prava, toleranciju, demokratiju” i sl. PriËa o „qudskim pravima, toleranciji, multikulturalizmu” rezervisana je za izmanipulisane, uplaπene, jadne pripadnike globalnog robqa koji æive kao bezobliËna i bezliËna masa potroπaËkog druπtva. Oni kliËu oloπ demokratiji.

Naπi predstavnici oloπ demokratije dobili su joπ jednu vruÊu πamarËinu od svojih evroatlantskih prijateqa. MomËilo PeriπiÊ, bivπi general i jedan od lidera DOS-a, osuen je pred Haπkim Tribunalom na 27 godina zatvora. Haπki tribunal dosledno sprovodi svoju antisrpsku liniju. PeriπiÊ je sve Ëinio za SAD kako bi izbegao Hag. »ak je i dostavqao dræavne tajne ameriËkim be zbe dwacima, ob avqao otvorenu πpijunsku delatnost u korist strane sile. Meutim, to ga nije spasilo. Poπto je kao πpijun bio trapav, pa je uhvaÊen sa rukama punih dokaza zajedno sa operativcem iz ameriËke ambasade u kafani na Ibarskoj magistrali, PeriπiÊ je zavrπio svoju πpijunsku karijeru i pred wim su se otvorile haπke perspektive. Wegova politiËka karijera je zapeËaÊena, a sada je praktiËno osuen na doæivotnu robiju. Tako se Amerikanci zahvaquju svojim saradnicima, kada obave prqav posao za SAD, puste ih niz vodu.

Poπto aktuelni reæim u Beogradu priznaje Haπki tribunal imam nekoliko pitawa za wih. Kako to da su oni u redovima DOS-ove vlasti imali nekoga ko je, po presudi Haga, ratni zloËinac? ZnaËi li to da se i DOS moæe svrstati na listu onih za koje Hag tvrdi da su bili deo „udruæenog zloËinaËkog poduhvata”, ili bar neki lideri DOS-a? Zaπto predstavnici TadiÊevog reæima i mediji ne koriste odrednicu ratni zloËinac kada govore o Biqani PlavπiÊ i MomËilu PeriπiÊu, a taj termin koriste za KaraxiÊa i MladiÊa, iako joπ nisu osueni? ZnaËi li to da i meu onima koje progawa Hag postoje „politiËki korektni” i prozapadni osuenici koji imaju medijski povlaπÊen tretman? U svakom sluËaju, iz PeriπiÊevog sluËaja moæemo zakquËiti da slugerawe i πpijune niko ne voli. Svojim

Iskra 1. novembar 2011.

zapadnim gazdama su potrebni taman onoliko koliko i dokle im koriste , a onda ih uklawaju.

Joπ jedan primer kapitulantske politike i svesnog rastakawa dræave od strane aktuelnog reæima dobili smo ovih dana.

EU je zvaniËno saopπtila da od 16. septembra prelaze Jariwe i Brwak na Kosovu i Metohiji kontroliπe EULEKS zajedno sa kosovskom carinskom sluæbom i da je to bio deo dogovora sa predstavnicima vlasti u Beogradu. Pokuπavaju sada predstavnici te iste vlasti u Beogradu da osude taj Ëin, tvrde kako se nisu tako dogovorili, kako je to ispuwavawe zahteva Priπtine, ali je svima jasno od poËetka prihvatawa ovih nazovi pregovora da je wihov krajwi ciq de facto priznawe nezavisnosti πiptarske kriminalne NATO tvorevine od strane beogradskog reæima.

Posle priznavawa carinskog peËata sve je jasno. Omiqeni ministar iz vlade Bajrama Rexepija, a trenutni ministar za Kosovo i Metohiju u vladi Mirka CvetkoviÊa, Goran BogdanoviÊ pokuπava da zvuËi „patriotski” i poruËuje da su TaËijevi carinici neprih vatqivi, ali mu je carinski peËat prih vatqiv i wemu, kao i onoj pregovaraËkoj nuli Borku StefanoviÊu.

Ivica DaËiÊ „preti”. Dræi „patriotske” govore, ne bi li joπ nekoga obmanuo kako se bori za Kosmet i prikupio koji glas u kampawi. Boris TadiÊ, pripremajuÊi se da 2. oktobra okiti Beograd gej „veseqaËkim” i „pacifistiËkim” zastavama duginih boja, poruËuje kako je za mir i samo mir. Upravo to æeli da Ëuje Haπim TaËi, koji se sprema da istrebi i protera sve do posledweg Srbina sa Kosmeta. Isti taj Haπim TaËi, dokazani terorista, zloËinac, krvnik, trgovac belim prahom, belim robqem i qudskim organima, zajedno sa evroatlantskim i proreæimskim medijima u Srbiji optuæuje lidere Srba sa severa Kosmeta da se bave organizovanim kriminalom. Ne samo πto mu aktuelni reæimski posluπnici u tome medijski pomaæu, nego je i zahvaqujuÊi konkretnim odlukama naπe vlade dobio podrπku koju nije mogao ni da sawa. Naime, beogradski reæim je doneo odluku da ne naplaÊuje PDV za naπu robu na Kosmetu. Ta odluka je donesena na pritisak sa zapada, kako bi Srbi na Kosmetu bili naterani da plaÊaju porez laænoj πiptarskoj tvorevini i time je priznaju. Srbi su to odbili. Poπto se na naftu, naftne derivate i cigarete ne naplaÊuje PDV, ovi su na severu Kosmeta znaËajno jeftiniji, pa Ëak i Arbanasi dolaze da se snabdevaju. Srbi sa Kosmeta mole TadiÊevu vladu da plaÊaju porez svojoj dræavi Srbiji, a vlast to odbija zbog svojih zapadnih mentora.

Jedinstven sluËaj u svetu gde dræava

13

Oloπ demokratija... ne naplaÊuje porez svojim graanima, a oni je mole da to Ëini, kako ne bi plaÊali porez zloËincu Haπimu TaËiju. Na ovaj naËin vlada dræave Srbije direktno potpomaæe TaËija, koji teæi da obezbedi legitimnost zloËinaËkoj tvorevini tzv. „Republici Kosova”.

Ovakvo ponaπawe æuti h reæimlija i Ta di Ê e v e „ g a n d i j e v s k e ” izjav e i man tr e o miru i EU „bez alternative” direktno pomaæu TaËijevoj vlasti u Priπtini.

OËigledno svi uËesnici zavrπnog Ëina srpske tragedije na Kosovu i Metohiji ponaπaju se sinhronizovano i dosledno, kako su im reæiseri, organizatori i izvrπioci iz Vaπingtona, Londona i Brisela genocidnog zloËina nad srpskim narodom na Kosovu i Metohiji propisali. TadiÊ i TaËi kroz „dobrosusedsku saradwu” na „evropskom putu”.

I ovo leto je u Srbiji proteklo u vidu brojnih festivala i provoda. Nudi se jeftina i niπtavna zabava narodu kako bi ga raspametili do kraja i da se niko ne buni πto ovako propadamo i bedno æivimo. »ega sve tu nije bilo, raznih roπtiqijada, paprikijada, gulaπijada, πaranijada, kupusijada, pasuqijada, rakijada, etno-xez-vorld-tehno festivala, raznih niπvila, egzita i Ëega sve ne. Ne postoji nijedna televizija sa nacionalnom frekvencijom a da ne organizuje takmiËewa mladih pevaËa buduÊih zvezda, raznih talenata i rijaliti smeÊa. Tutwe splavovi, kafiÊi, diskoteke. SreÊna mladeæ, Evropa joj popila mozak, pa ne mora viπe da se nizaπta sekira. Provodi, partiji, æurke, prostitucija, droga, kladionice, kazina, to su zapadne vrednosti koje nam se nude. Srbija je zemqa sa velikim duhovnim i kulturnim nasleem, prirodnim lepotama, gostoqubivim narodom, a aktuelni reæim je doneo strategiju razvoja turizma u vidu festivala, splavova i divqeg iæivqavawa. I onda se joπ Ëudimo zaπto izumiremo kao narod, zaπto na s narkomanija, prostitucija i sekte uniπtavaju i zaπto smo u evropskom i svetskom vrhu po broju abortusa, ili boqe reËeno utrobnog Ëedomorstva. Zato nam ovako i ide.

U svoj toj letwoj, festivalskoj πemi, Mustafa CeriÊ i Muamer ZukorliÊ su poæeleli da daju svoj doprinos, pa su organizovali festival islama u Novom Pazaru.

Samo πto je na tom festivalu najmawe bilo reËi o islamu kao religiji, veÊ se zagovarala „ b o π w a Ë k a ideologija” i „boπwaËko pravo na dræavu, naciju i jezik”. Festival je komotno mogao biti organizovan pod sloganom „Od BihaÊa do kineskih vrata, biÊe zemqa NATO kalifata”, tokom kojeg je dvojac CeriÊ-ZukorliÊ demonstrirao svoju privræenost angloameriËkoj strategiji proπirenog Bliskog Istoka, saudijskoj kraqevskoj kuÊi, turskom neoosmanizmu i vahabizmu.

Gost iz bliskoistoËnog Sarajeva Mustafa CeriÊ neodoqivo podseÊa na lik Fikreta HalimiÊa iz serije „Sloæna braÊa”.

Snisishodqiv, podaniËki, gotovo uliziËki deluje prema zapadnim strukturama, ali zato Ëim mu se pruæi prilika raspali po Srbima. Tako CeriÊ na zapadu, naroËito u Velikoj Britaniji, slovi kao veliki zagovornik multikulturalizma, a na Balkanu otvoreno zagovara xihad i tvrdi kako danas ima pripadnika „boπwaËke nacije” u svetu skoro koliko je bivπa SFRJ imala stanovnika. Za to vreme, novopazarski Iznogud koji æeli da bude kalif umesto muftije, otvoreno je podræao pobuwenike u Libiji i tako se pridruæio evroatlantskim naporima Dragana ©uNATOvca u Dragoquba MiÊunoviÊa, koji su poæurili da prekinu odnose sa legitimnom vladom Muamera Gadafija, a ©uNATOvac je odmah po ulasku pobuwenika u Tripoli najavio uspostavqawe odnosa sa wima i priznawe wihove vlasti.

ZnajuÊi kakva je vlast u Srbiji, pobuweniËki πqam u Libiji oliËen u zapadnim plaÊenicima, kriminalcima, zloËincima i vehabijskim islamistima sa dna kace pobio je 12 srpskih dræavqana koje su zarobili u Tripoliju, jer su, navodno, ratovali na strani Gadafija kao plaÊenici. Aktuelna vlast u Beogradu nije skoro prstom mrdnula da oslobodi svoje dræavqane i da im spase æivote. S obzirom na doslednost TadiÊeve politike, moæemo oËekivati da ovih dana poπaqe izviwewe libijskim pobuwenicima.

Danas na belom svetu ne postoji skoro niko ko je ubijao i zatirao Srbe, a da mu se aktuelna vlast u Beogradu nije izvinila.

Aktuelna sezona festivalskog provoda imaÊe svoj vrhunac 2. oktobra, za kada su pripadnici ruæiËaste internacionale najavili gej-fensi-”veseqaËki” hepening. Prilika je da se tokom ovog paradirawa pristalica ideologije homoseksualizma postavi i razvije „pobedniËki barjak” sa „duginim bojama” i tako svima nama koji smo „prqavi, ruæni, zli, glupi i faπisoidni” Srbi stavi do znawa kakva nas „ruæiËasta, veseqaËka i svetla” evrounijatska buduÊnost Ëeka sa ovim reæimom. Boris TadiÊ je veÊ svojim upornim, hipijevskim, pozivima na mir, koje je uputio u pravcu Haπima TaËija, dao svoj puni doprinos ovakvom vidu evroatlantskog pacifizma. Za one koji su se izrodili od sopstvenog naroda sigurno ima neËeg zaqubqenog, erotskog i uzbudqivog u bacawu u naruËje „muæevnom i dominantnom” okupatoru. Onome ko se opredelio da izda i da postane rob i tua plaÊeniËka niπtarija, niπta drugo i ne preostaje. Nama koji se ne mirimo sa okupacijom ostaje pitawe, dokle Êemo ovo da trpimo?

14.9.2011.

Portal Srpskog kulturnog kluba Æarko JankoviÊ Podvukla - Iskra) (P

14

Iskra 1. novembar 2011. .

Vikiliks: Za TadiÊeve reæimlije nije bilo tajni pred ambasadom SAD

EPISKOP, MUFTIJA I DEPE©E Kako su beogradska ambasada Sjediwenih AmeriËkih Dræava i predsednik Srbije Boris TadiÊ radili na stvarawu proevropske pravoslavne crkve kojoj neÊe smetati nezavisno Kosovo, i istovremeno podræavali „umerenog” novopazarskog muftiju Muamera ZukorliÊa Majkl Polt, tadaπwi ambasador Sjediwenih AmeriËkih Dræava u Srbiji, zatraæio je 2. juna 2006. godine od centrale u Vaπingtonu da „striktno i u potpunosti” zaπtiti identitet osobe koja je 26. maja razgovarala sa sluæbenikom wegove ambasade. Koliko je napora centrala uloæila da bi ispunila ambasadorov zahtev nije nam poznato, ali od Xulijana Asanæa i wegovog Vikiliksa Poltov izvor nije uspela da zaπtiti. Pa je zahvaqujuÊi obelodawenim ameriËkim diplomatskim depeπama otkriveno da se episkop australijsko-novozelandski Irinej DobrijeviÊ ameriËkim diplomatama ispovedao o odnosima u Srpskoj pravoslavnoj crkv i, objaπwavao ko je to od crkvenih velikodostojnika sa vladom Vojislava Koπtunice radio na uÊutkavawu „umerenih glasova” u crkvi povodom Kosova, obeÊavao da Êe delovati na stvarawu „realistiËne, praktiËne i apolitiËne” pozicije SPC-a o Kosovu i „drugim pitawima od interesa za meunarodnu zajednicu”... Saznali smo zahvaqujuÊi Vikiliksu joπ i kudikamo viπe o upornim pokuπajima ameriËkih Ëinovnika da u Svetom sinodu SPC-a identifikuju svoje saveznike, o trudu uloæenom da se srpska pretvori u proevropsku pravoslavnu crkvu, o predsedniku Srbije Borisu TadiÊu koji „iza scene radi u sprezi sa vaænijim crkvenim umerewacima, u pokuπaju da utiËe na izbor patrijarhovog nasled nika”. I to pune tri godine pre smrti patrijarha Pavla; smrti koju je - kako se iz ovih priprema da zakquËiti - bez sumwe skrhan, doËekao reËima: „©ta Êu sad da radim? Na koga Êu da se oslonim?”

(09BELGRADE1512)... Asanæov Vikiliks pomogao nam je, najzad, da se uverimo i da se ameriËko uplitawe u religijske poslove u Srbiji nije ograniËilo samo na Srpsku pravoslavnu crkvu, veÊ i da su u raskolu u islamskoj zajednici u Srbiji imali svog favorita, sanxaËkog muftiju Muamera ZukorliÊa. Kome su - gle sluËajnosti! podrπku, zahtevajuÊi samo da to ne bude obelo daweno u medijima, potom pruæili i predsednik Srbije Boris TadiÊ i wegov ministar odbrane Dragan ©utanovac.

VLADIKA ILI DOU©NIK Sve u svemu, uzmemo li u obzir i ono πto je „PeËat” povodom Vikiliksa pisao u posledwa dva broja, otkrivajuÊi kako je aktuelna vlast u potaji postala sauËesnik u uspostavqawu

Iskra 1. novembar 2011.

kosovske dræavnosti, ameriËki rad na pripremi Srbije za sopstveno komadawe postaje joπ jasniji.

Otimawe Kosova, koje je bilo propraÊeno podrπkom svim onim „umerenim”, „konstruktivnim”, „proevropskim” i „reformatorskim” snagama na srpskoj politiËkoj sceni - reËju, svima koji su, tom umerenoπÊu svojih pokuπaja da odbrane zemqu, iskazali spremnost da zarad vlasti prihvate otcepqewe naπe Juæne pokrajine - bilo je propraÊeno i „dubinskim” radom, u sprezi s pri dobijenim politiËarima, na sliËnom proevrop skom umeravawu „ubedqivo najpoπtovanije institucije, u koju druπtvo ima najveÊe poverewe” Sr pske ( 09BELGRADE1512), pravoslavne crkve.

Poverqiva depeπa 06BELGRADE879 - ona u kojoj ambasador Polt traæi da mu izvor, vladika Irinej DobrijeviÊ, ostane sakriven - ponajboqe otkriva ovu paklenu zaveru diplomata, poli tiËara i crkvenih velikodostojnika protiv Crkve, dræave i naroda. „Premijer Koπtunica nastavqa da sarauje s konzervativnijim crkvenim velikodostojnicima kako bi onemoguÊio napore umerenih elemenata na definisawu balansiranog i nezavisnog stava SPC-a o statusu Kosova. NastaviÊemo da pronalazimo naËine da ojaËamo umerewake u SPC-u”, stoji u saæetku ove depeπe, tek nagoveπtavajuÊi sav uæas otkriÊa koja Êe uslediti. A ono πto sledi je poverqivi razgovor sa neuspeπno zaπtiÊenim, u tom momentu sveæe imenovanim vladikom australijskonovozelandskim, tim „umerenim glasom u okviru crkve”.

Svojim umerenim glasom, dakle, vladika „poverava svoju duboku zabrinutost da premijer koristi svoj uticaj u crkvi da obezbedi punu podrπ rπku SPC-a vladinom stavu u pregovorima o statusu Kosova”. (ReË je, podseÊamo, o sasvim jeretiËkom stavu da „neÊemo samo na reËima odbiti kosovsku nezavisnost; mi Êemo i delovati”, kako je rekao tadaπwi premijer Vojislav Koπtunica ameriËkom izaslaniku Frenku Vizneru.) Ovaj vladika, elem, æali se svom ameriËkom sagovorniku da ga je imenovawe za episkopa australijsko-novozelandskog „udaqilo od centra odluËivawa SPC-a”, ali „nas je uverio da Êe nastojati da ostane angaæovan oko Kosova i u Beogradu do konaËnog reπewa”.

Irinej DobrijeviÊ ukazuje Amerikancima na koga joπ mogu da raËunaju, osim na wega samog: „ O n j e e pi s k opa T e o d o s i j a n a z v a o u s a m q e n im glasom umerenosti”. Teodosije Êe, iznenaujuÊe li sluËaj nosti, u god inama koje su usledi le postati episkop raπko-prizrenski, umesto raπËiwenog vladike Artemija; Artemija, koga je

15

Episkop, muftija...

Polt „ubeivao da blisko sarauje sa svojim umerenim i progresivnim kolegama - kao πto su episkopi Teodosije i Grigorije - na pozitivnom pristupu koji bi ohrabrio kosovske Srbe da doprinesu pravednom i trajnom reπewu”, ali mu je Artemije, na svoju nesreÊu, jasno stavio do znawa da „nema nameru da igra konstruktivnu ulogu u procesu pronalaæewa konaËnog reπewa” (06BELGRADE1329)).

One umerene glasove u crkvi, ipak, poveravao se Irinej DobrijeviÊ, „marginalizovali su wihovi pretpostavqeni”, episkopi Irinej baËki i Artemije i mitropolit Amfilohije, a ta je, „tvrda struja”, bila dodatno ojaËana izborom episkopa mileπevskog Filareta i „bosanskih episkopa” u Sinod.

Sledi i πiri, politiËki deo priËe.

Govori Irinej DobrijeviÊ: „Irinej baËki pokuπao je da pronae politiËki prodor ka predsedniku TadiÊu kako bi rukovodstvo SPC-a pribliæio liderima DS-a (kao πto je sluËaj sa DSS-om).

Prema Irineju (DobrijeviÊu), TadiÊ se izvikao na Irineja baËkog, govoreÊi da DS nije zainteresovana za takvu vrstu veza”. Primivπi k znawu tu informaciju, ambasada SAD-a zakquËuje kako bi „TadiÊevo odbijawe da razvije odnos sa Irinejem baËkim moglo da bude u vezi sa Ëiwenicom da Ta diÊ iza scen e ra di u spre zi sa vaæni jim crkvenim umerewacima, u pokuπaju da utiËe na izbor patrijarhovog naslednika”.

Sve u svemu, komentariπe Polt na kraju ove svoje depeπe, „pokuπaj oca Irineja (DobrijeviÊa) da napravi realistiËan, praktiËan i apolitiËan stav SPC-a o Kosovu (i ostalim pitawima od interesa za meunarodnu zajednicu) nailazi na poteπkoÊe. Wegov rad u tom smeru uËinio je wegov odnos s premijerom napetim, i izazvao sumwu u wegove motive kod konzervativnijih voa SPC-a”. I krajem te, 2006. godine, Majkl Polt razmiπqa o odnosu religije i politike u Srbiji. Poverqiva depeπa „PolitiËka uloga Srpske pravoslavne crkve”, od 26. decembra 2006, navodi da je SPC od pada Slobodana MiloπeviÊa imala „vaænu politiËku ulogu, sve viπe saraujuÊi s konzervativnim nacionalistima”. Iako se izraæava oËekivawe da Êe u bliskoj buduÊnosti, „dok status Kosova bude odreivan”, crkva ostati „tvrdokorna”, Amerikanci vide i traËak (svoje) nade. Evo u koga se uzdaju: „Umereni glasovi u crkvi mogli bi da dou u prvi plan ako reformisti budu predvodili sledeÊu koali cionu vladu”.

TADI∆EVA NADA U tom trenutku, meutim, upravo zbog Kosova, SPC i KoπtuniËin DSS odræavaju bliske veze, pri Ëemu je „insajder iz crkve” ambasadi pojasnio da „DSS podræava `tvrdu liniju` i protivi se jaËawu umerenih snaga”. „SPC je imala

16

centralnu ulogu u pomagawu Koπtunici u donoπewu wegovog Ustava, dok je patrijarh Pavle privukao veliku paæwu medija kada je iznet iz svog bolesniËkog kreveta kako bi glasao `za` na referendumu o ustavu”, navodi se u ovoj depeπi.

Nasuprot ovim retrogradnim snagama, kako ih Amerikanci tumaËe, stoje one zdrave u koje se vaqa pouzdati: „UpuÊeni osmatraËi kaæu da je DS u posledwe vreme poËeo da popravqa odnose sa umerenim crkvenim voama, a neki tvrde da se TadiÊ nada da Êe uspeti da spreËi da tvrdokorni konzervativac postane sledeÊi patrijarh”. Opet, baπ kao i kada su osmatrali deπavawa na politiËkoj sceni Srbije, odnos prema Kosovu je ono πto Amerikance najviπe za-nima. ZvaniËni stav crkve je, beleæe tako, da „Kosovo mora da ostane integralni deo Srbije, pri Ëemu nezavisnost ili autonomija ne dolaze u obzir”. Meutim: „Meutim, ima frakcija u crkvi koje se zalaæu za praktiËniji odgovor na ovu situaciju. Episkop Teodosije je vodeÊa liËnost meu umerewacima po ovom pitawu”.

Crkveni konzervativci, sve u svemu, „zabrinuti su zbog pribliæavawa Srbije Evropskoj uniji”, protive se uËlawewu u NATO, odbijaju papin dolazak u Srbiju, πtaviπe ne pri hvataju ni „ostale pravoslavne crkve” - make donsku i crnogorsku. Ipak, optimista s izvesnim pokriÊem (verovatno proisteklim iz direktnog uvida u duπu svojih srpskih saradnika, da ne kaæemo kolaboracionista) ambasador Polt zakquËuje vedro: „Ipak, ako bi reformatorske demokrate, poput DS-a, vodile sledeÊu koali cionu vladu, moglo bi da se stekne viπe podrπke umerenim glediπtima u crkvi”.

I nekako baπ posle formirawa ove „sledeÊe koalicione vlade” posle majskih izbora 2008. godine, 23. avgusta dolazi do otvorenog sukoba tvrdokornog Artemija sa umerenim Teodosijem. „Suπtina konflikta je u politici crkve na Kosovu, reflektujuÊi pitawa koja su oborila premijera Koπtunicu”, beleæi depeπa 08BELGRADE904. Artemije, „tvrdokorni protivnik saradwe s vlastima (nezavisnog) Kosova”, pripisuje se „KoπtuniËinom” krilu SPC-a, dok „umereni episkop Teodosije veruje da prioritet SPC-a treba da bude `æiva crkva`, drugim reËima dobrobit wenih vernika na Kosovu, πto je poloæaj koji odraæava politiku TadiÊeve proevropske koalicije”. Poraz koji je u ovom sukobu doæiveo Artemije, Amerikanci su shvatili kao „znak koji daje nadu da progresivnije snage u crkvi dobijaju snagu”.

Koje su to progresivnije snage, pored proevropskog Teodosija i Irineja DobrijeviÊa koji je svoju progresivnost demonstrirao kada se zabrinuo πto se crkva i dræava zajedniËki bore protiv nezavisnosti Kosova? AmeriËki favoriti otkrivaju se u nizu depeπa u kojima se razmatra ko bi na tronu SPC-a mogao da nasledi patri jarha Pavla, pri Ëemu 09BELGRADE1512, Iskra 1. novembar 2011.

navodeÊi da Êe „izbor novog patrijarha biti kquËan u odreivawu uloge SPC-a u modernoj Srbiji”, objaπwava ovoliko ameriËko interesovawe za izbor novog patrijarha. Elem, depeπa 09BELGRADE1354 otkriva da u poæeqnu grupu potencijalnih naslednika, onih koji „nisu optereÊeni istorijom”, spadaju episkopi zahum sko-hercegovaËki Grigorije, dalmatinski Fotije, budimqansko-nikπiÊki Joanikije i poæare vaËko-braniËevski Ignatije. Nasuprot wima je procewivani su u ameriËkoj ambasadi moguÊi kandidati za srpskog patrijarha - „stara garda” u kojoj su, uz sve razlike meu wima, Amfilohije, Irinej baËki i Hrizostom æiËki, dok su kao „potencijalni kompromisni kandidati” navedeni Irinej niπki i Jefrem bawaluËki.

Izbor Irineja niπkog za 45. patrijarha srpskog Amerikanci su doËekali opreznim opti mizmom koji izbija iz 10BELGRADE248. Oprez: „U svom prvom sastanku s ambasadorkom, patrijarh Irinej demonstrirao je mnoge od osobina koje su ga naËinile kompromisnim kandidatom za naslednika patrijarha Pavla”. Optimizam: „Wegova spremnost da se pozabavi kontroverznim pitawima, kao πto su pomirewe s Vatikanom i sankcionisawe episkopa Artemija, slute na dobro”. Bilo bi lepo videti kako patrijarha Irineja u svojim depeπama Amerikanci opisuju danas. Posle propasti pomirqivih planova za papin dolazak u Srbiju, ili one patrijarhove ocene da je NATO „pogan lek za naπu ranu”, ili, nasuprot tome, posle wegove mnogo tiπe reakcije na barikade na severu Kosova. No, za to Êemo morati da saËekamo neki novi Vikiliks...

UMERENI ZUKORLI∆ AmeriËko-tadiÊevska borba za pobedu umerene, pomirqive struje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi ima krajwe zanimqivu paralelu u zbivawima u islamskoj zajednici u Srbiji, koju nam takoe otkrivaju ameriËke diplomatske depeπe. Akteri su, naime, isti - verske voe, ameriËka ambasada, predsednik TadiÊ. I umerenost iznad svega, s tim πto epitet umerenog u ovom sluËaju, verovali ili ne, Amerikanci dodequju sanxaËkom muftiji Muameru ZukorliÊu. To je, da ne bude zabune, onaj ZukorliÊ koji poruËuje da je „autonomija Sanxaka sve izvesnija”, kliËe da su „Boπwaci u Sanxaku kao mali orlovi koji u svom gnezdu brzo stasaju i ono im postaje tesno”, ZukorliÊ koji govori da „izmeu nas Boπwaka kao nacionalnog korpusa i Beograda kao osovine vlasti, postoji neπto πto se zove genocid. Taj genocid deπavao se u 11 navrata, a posledwi je bio u Srebrenici”, ZukorliÊ koji srpskim vlas tima preti „zulumom” kakav se dogodio na ulica ma Egipta i Tunisa...

ZukorliÊ je za Amerikance umeren i „uprkos povremenim putovawima u Iran” s kojih je, prema glasinama koje prenosi depeπa 06BELGRADE1842, umeo da „donese znaËajna sredstva

Iskra 1. novembar 2011.

iz Teherana za upotrebu u politiËke svrhe”, pa Ëak i uprkos sopstvenom priznawu (07BELGRADE1551) da se sastaje sa Irancima koji ga upozoravaju da „postaje previπe blizak Sjediwenim Dræavama”...

U jesen i zimu 2006. godine, otkad datiraju prve sanxaËke depeπe, Amerikanci potvruju da je umereni ZukorliÊ „saveznik Rasima QajiÊa” u wegovom sukobu sa Sulejmanom Ugqaninom koji je 2004. godine „napustio DS-ovu grupu i prikquËio se KoπtuniËinoj koaliciji”. Ugqanin, inaËe, u to vreme podræava donoπewe novog Ustava Srbije, QajiÊ pak sa ZukorliÊem i joπ nekolicinom muslimanskih stranaka potpisuje deklaraciju protiv Ustava u kojoj se tvrdi da „novi Ustav Srbije ignoriπe zahteve Boπwaka i dodatno ih marginalizuje” (06BELGRADE1842).

Amerikanci u tom sanxaËkom sukobu - ko bi to oËekivao - staju na stranu QajiÊa i ostalih u wegovoj koaliciji, navodeÊi da Êe sa „Nacionalnim demokratskim institutom i Meunarodnim republikanskim institutom raz motriti koji je najboqi naËin” da im pomognu (obe su ove organizacije, inaËe, izbornu pomoÊ pruæale i DS-u i LDP-u, kako je „PeËat” pisao pre dve nedeqe).

QAJI∆EVI IZVE©TAJI Ili je, ipak, ameriËka podrπka QajiÊu potpuno oËekivana? Na koncu, reË je o Ëoveku, funkcioneru dræave Srbije i popularnom poli tiËaru, koji sa ambasadom SAD-a sarauje na nedeqnom nivou. To jest, podnosi im izveπtaje.

06BELGRADE1644: „U svom nedeqnom sastanku sa sluæbenicima ambasade 29. septembra, QajiÊ nije imao niπta novo da izvesti (...) Komentar: QajiÊ deluje sve utuËeniji na naπim nedeqnim sastancima” .

Ili, 07BELGRADE797: „PravdalaËki Rasim QajiÊ, predsedavajuÊi Nacionalnog saveta za saradwu s Haπkim tri bunalom, sastao se sa sluæbenicima ambasade 5. juna da ispravi informacije koje je dostavio u vreme operacije hapπewa Tolimira”. I tako daqe, ima toga joπ...

Elem, vratimo se u Sanxak. Depeπa 06BELGRADE2007 beleæi da je „strateπki ciq” SAD-a da „podræi umerene i progresivne islamistiËke elemente u Sanxaku”, uz obrazloæewe tog ciqa: „SanxaËki muftija je duhovni voa veÊine musli mana u Srbiji i bio je umereni voa u postupawu s nama. Podrπka wemu i ostalim umerenim islamskim voama u Sanxaku i drugde u Srbiji ojaËaÊe wihov autoritet u wihovim zajednicama i spreËiti radikalnije uticaje iz susednih zemaqa”.

SledeÊa, 2007. godina, donosi sukob izmeu Islamske zajednice u Srbiji (Muamera ZukorliÊa) i Islamske zajednice Srbije (Adema ZilkiÊa, koga podræava Sulejman Ugqanin). ReË je, uzgred budi reËeno, kako Amerikanci kon

17

Episkop, muftija... statuju u 07BELGRADE1394, o „rascepu koji oËigledno nije oko religije veÊ je to pre politiËki i ekonomski grabeæ za potencijalnim dobrima - i profitom - islamske zajednice u toj oblasti”.

Rascep prati i „upozorewe lokalne bezbednosne zajednice da bi, u borbi za podrπku, sanxaËka islamska zajednica, kroz svoje bliske veze sa bosanskim Rijasetom, mogla da dovede svoje pristalice u kontakt sa ekstremnim elementima u Bosni”.

Ali, koliko uopπte vrede upozorewa bezbednosnih sluæbi, pokazuje drugi primer koji nalazimo u Vikiliksovim depeπama. Depeπa 09BELGRADE845 govori da je predsednik TadiÊ sa ministrom spoqnih poslova Turske Ahmetom Davutogluom potpisao memorandum o razumevawu, kojim je turskoj dræavnoj agenciji za razvoj i pomoÊ TIKA dozvoqeno da otpoËne s radom u Srbiji. TadiÊ je to potpisao iako depeπa daqe navodi da je wegov savetnik Aleksandar KneæeviÊ „rekao da Êe Beograd paæqivo pratiti aktivnosti TIKA-e, zabrinut zbog (...) `neprikladnih aktivnosti`, πto je moguÊa referenca na srpsku bojazan da je TIKA produæena ruka turskih bezbednosnih snaga”. Da bojazan oko veza TIKA-e s turskim sluæbama nije bezrazloæna, uostalom, pokazuje depeπa 06ANKARA4822, koja govori o pomoÊi iraËkoj vojsci preko ove organizacije, i 09ASHGABAT1630, svedoËanstvo o policijskoj saradwi s Turkmenistanom koja se uspostavqa posredstvom TIKA-e. (Mada, prema 09BELGRADE304, Rasim QajiÊ reËe da su „laæne optuæbe da je TIKA paravan za turske bezbednosne sluæbe”. Neka mu poveruje ko hoÊe.)

Tek, kad je predsednik mogao da nam u zemqu dovede (moguÊi) paravan za inostrane obaveπtajce - i to ne sasvim prijateqski nastrojene, jer Turska je priznala Kosovo - zaπto bi bilo koga zabrinula moguÊa veza onoliko umerenog ZukorliÊa sa bosanskim ekstremistima? Pogotovo πto je, prema 07BELGRADE2007, „ZukorliÊ marqivo radio na obezbeivawu meunarodne i lokalne podrπke, ukquËujuÊi predsednika TadiÊa i Rasima QajiÊa”, pri Ëemu podrπku nije traæio praznih ruku. 07BELGRADE372: „Koristio je svoj uticaj u zajednici da podræi TadiÊa”.

Kome Êe se Amerikanci prikloniti, ZukorliÊu ili ZilkiÊu, postaje jasnije kada Nil J. Meknil, regionalni oficir bezbednosti u ambasadi SAD-a u Beogradu, 2. aprila 2007. od srpske policije traæi da „obezbedi liËnu zaπtitu novopazarskom muftiji”, dok praktiËno sve dileme nestaju s depeπom 07BELGRADE1627, od 10. decembra 2007, u kojoj je zabeleæeno da je o k r i v io S A D za r a s c e p u Sulejman Ugqanin „o islamskoj zajednici i optuæio Sjediwene Dræave

18

da podræavaju `tog ubicu` muftiju Muamera ZukorliÊa”.

A TadiÊev Beograd? Depeπa 08BELGRADE279, kao merilo sve naπe bede, ne predstavqa baπ nikakvo iznenaewe: „Tokom posledwe posete zamenika πefa misije, on (ZukorliÊ prim. N.V) joj je dao kopiju pisma koje je potpisao (bosanski muftija Mustafa) CeriÊ, u kojem zahte va od TadiÊa da prizna ZukorliÊa kao glavnog muftiju u Srbiji. ZukorliÊ kaæe da TadiÊ nije odgovorio CeriÊu, ali je tiho pruæio svoju podrπku posetivπi ZukorliÊa kada je doπao u Novi Pazar tokom predizborne kampawe. TadiÊ je zahtevao da prilikom posete ne bude novinara (...) GradonaËelnik Tutina KuËeviÊ takoe je naveo ovaj `tajni` sastanak sa TadiÊem, kao i potowi sastanak sa ministrom odbrane ©utanovcem, kao ` dokaz` da ZukorliÊ ima podrπku DS-a i vojske”.

Bilo je to uoËi majskih izbora 2008. godine, posle kojih su i QajiÊ i Ugqanin postali ministri u novoj vladi. „Birati izmeu QajiÊa i Ugqanina, rekao je Hajram –ekiÊ iz LDP-a, je kao da birate izmeu raka i leukemije”, beleæi depeπa od 24. marta 2008. godine dilemu s kojom se TadiÊ suoËio nekoliko meseci kasnije, kada je sastavqao vladu. Pa je izabrao oba.

A veÊ naredne, 2009. godine, postalo je potpuno jasno da su stara savezniπtva u Sanxaku prekinuta; muftija ZukorliÊ zagazio je dubqe u politiku, a QajiÊ je „opisao obe islamske zajed nice kao korumpirana `liËna preduzeÊa` ZukorliÊa i ZilkiÊa, dodajuÊi da je teπko odrediti da li su to `Mercedes servisi ili islamske zajednice`”. Amerikancima pak kao da je svrstavawe u meuvremenu postalo nebitno, jer ova pojava nekolicine zavaenih, jakih igraËa na tom prostoru (podvlaËimo, i Ugqanin je optuæio SAD za rascep u islamskoj zajednici) „stvorila je dobre izglede za meunarodnu zajednicu” (09BELGRADE304) da se umeπa... I da, slutimo, iskoristi to za dodatnu destabilizaciju, a time i uticaj na Srbiju Borisa TadiÊa. ©ta Êe joπ od wega traæiti, moæda je boqe i da ne nagaamo.

Kako god, tek Agencija „Frans pres” u utorak nas je izvestila da je javni tuæilac u Tirani najavio pokretawe pretkriviËnog postupka protiv albanskih politiËara spomenutih u Vikiliksovim depeπama. ZnaËi li to da su oni uradili i neπto gore od redovnog podnoπewa izveπtaja o dræavnim tajnama ameriËkoj ambasa di, od viπegodiπweg rada na cepawu sopstvene zemqe, od lagawa sopstvenog naroda, podrivawa wegove crkve i potpomagawa onih koji u tom narodu vide genocidne zloËince? Mora da jesu, Ëim se beogradski kolega albanskog javnog tuæioca povodom Vikiliksa nije ni oglasio...

PeËat, 19.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Nikola VrziÊ <www.pecat.co.rs>

Iskra 1. novembar 2011.

„REÆIMSKA UDBA” PRIPREMA UDAR NA SEVER KOSOVA I RUSIJU IzdajniËka politika reæima i wegovih pomagaËa iz dela opozicije doæivela je tokom nekoliko prethodnih nedeqa vrhunac. Sada kada je i slepima jasno da je uslov za kandidaturu za EU (πto ne treba poistoveÊivati sa Ëlanstvom u Uniji) dizawe ruku od Kosova i Metohije, ukquËujuÊi tu i severni deo naπe juæne pokrajine.

U takvim okolnostima umesto da se vladajuÊi blok i najveÊa opoziciona partija prilagode situaciji, oni i daqe, iako dobro znaju da je to nemoguÊe, nastavqaju sa politikom „I Kosovo, i EU”. Opozicioni prvaci o kojima se radi u manipu lacijama Ëak idu toliko daleko da odlaze u Brisel da razgovaraju o evrointegracijama i po povratku nam slavodobitno saopπtavaju da EU od nas neÊe traæiti priznawe Kosova.

Svedoci smo rezigniranog nastupa ruskog ambasadora koji ne moæe da veruje πta se radi i priËa u Srbiji dok se wom πiri smrtonosni antisrpski plamen. I svedoci smo reakcije prozapadne javnosti i medija koji satanizuju ruskog ambasadora jer je neverujuÊi πta se deπava rekao istinu i pitao da li ima Srba na tom skupu (pa i πire), i da li neko sem Rusa joπ hoÊe da brani Srbe na Kosovu?

Ali videli smo i reakciju obiËnog naroda koji u ogromnom broju, tj. sa preko 90%, podræava Konuzina. Dosta mu je poniæewa i poniznosti naπih politiËara. Oni su uniπtili gotovo sve i zemqu doveli na rub propasti a narod ugurali u vrtlog straπne bede, a i daqe nastoje da nas besomuËno laæu.

POSLEDWI KRUG IZDAJE

Time su nam u ogoqenom vidu pokazali ko su i πta su. Ako je neko do tada i mislio da ne shvataju situaciju, i da se stvarno nadaju da sa Zapadom moæemo da naemo „kompromis” te uz minimum oËuvawa nacionalnih interesa nastavimo kretawe putem ka Ëlanstvu u EU, sada je jasno da nisu niπta boqi od æutih. Iz opozicionih redova, kritikujuÊi ih, „napredni” opozicionari rade isto πto i reæimlije jer su i wima isti nalogodavci kao i TadiÊu. Naravno, isti su im i zadaci samo se razlikuje taktika za wihovu realizaciju.

Vlast i veliki deo opozicije nije briga za naπe nacionalne interese. Kako god bilo, wima Êe biti dobro. Pametni i dobronamerni graani ove zemqe veÊ su dobro svesni kakvi su i jedni i drugi.

Zato se ovim tekstom neÊu πire baviti wima. Æelim da ukaæem na neπto πto moæe da se desi u narednom periodu, i na πta nas upozorava naπa ne tako davna proπlost.

MRA»NO SVEDO»ANSTVO U proπlom tekstu („GeopolitiËka izdaja naπeg reæima”), objavqenom na Vidovdanu krajem avgusta, rekao sam da Êe se krenuti sa anti ruskom kampawom jer je ona neophodna da bi se opravdalo izdajstvo reæima i dela opozicije, tako πto bi Rusija bila nabeena da nam ne pomaæe. Tako je i bilo.

Svedoci smo skupa o globalnoj bezbednosti u organizaciji proameriËkih NVO i sliËno opredeqene „naπe” vlasti, gde se priËalo o svemu osim o stvarnim problemima sa kojima se suoËava Srbija. Gde je u fokusu paæwe bio arapski svet a ne aktuelno otimawe dela naπe zemqe (Kosova i Metohije) i priprema za otcepqewe Vojvodine i Raπke oblasti. A uvredqive reËi su upuÊivane ne onima koji nam Ëine zlo veÊ naπem jedinom savezniku - Rusiji.

Iskra 1. novembar 2011.

Posle posete Putina, Srbija je imala veliku πansu da svestrano pojaËa odnose sa Rusijom, i da na tim osnovama ekonomski i na svaki drugi naËin napreduje. ©taviπe, i da strateπkopartnerski povezana sa Rusijom i ekonomski i vojno-politiËki ojaËana, saËuva one nacionalne interese koji su nam joπ ostali i ojaËa stubove nezavisnosti.

Uslov za veliku rusku finansijsku podrπku bio je mali, i potpuno u skladu sa naπim interesima. Od nas je traæeno da se potpuno distanciramo od politike tihog ulaska u NATO, te da omoguÊimo ruskom kapitalu da ima samo ravnopravne (a ne privilegovane) uslove za dolazak na srpsko træiπte. To, a ne bilo πta viπe od toga, TadiÊ je u Moskvi trebalo da potpiπe u maju, pa kada je „bio spreËen” da tada tamo otputuje, u junu... I tako u nedogled sa izgovorima, dok nije doπlo vreme da u vezi sa nezaπtiÊenom Srbijom pokrene posledwi krug izdaje.

Sada je, izgleda, doπao trenutak za realizaciju najgoreg dela wegovog scenarija. Poπto Srbi sa Kosova znaju sa kim imaju posla, dobro su se samoorganizovali i tako su onemoguÊili ©iptare i zapadne prijateqima naπe vlasti kao i dela opozicije, da zavrπe prqav posao i dovedu Ëak i sever Kosova pod TaËijevu vlast. Zato se priprema veliki udar na Srbe na severu Kosova. Uz to, poπto su Rusi ostali dosledni u odbrani integriteta Srbije, sada je planirano i da se pojaËa satanizacija Moskve.

REPRIZA RU©EWA SRPSKE KRAJINE Sada se sem standardnih optuæbi na raËun Rusa da nam, navodno, nikada nisu pomogli ili onih druge vrste, da nam pomaæu samo zbog svojih Kraj na str.21/2) (K

19

SB UN NA STRANI NATO-DRÆAVE KOSOVO Svi zapadni saveznici „demokratske Srbije” u Savetu Bezbednosti Ujediwenih Nacija listom na strani TaËija uz ocene da Beograd smiri strasti jer su sve ove mere dogovorene u Briselu na pregovorima izmeu Beograd i Priπtine.

Jariwe i Brwak „moglo bi da dovede do zaoπtravawa situacije ne terenu, ugrozi stabilnost i dovede do izbijawa nasiqa” - zato Êe tamo u poËetnoj fazi biti carinici Priπtine zajedno sa Euleksom.

Savet bezbednosti Ujediwenih nacija je iskazao duboku podeqenost povodom napetosti na Kosovu, ali - zbog oËekivane opstrukcije vodeÊih zapadnih zemaqa u koje se kune vladajuÊa koalicija na Ëelu sa predsednikom dræave Borisom TadiÊem - nije mogao niπta da se uËini i spreËe jednostrane poteze NATO-dræave Haπima TaËija.

Kosovoski ministar spoqnih poslova Enver Hoxaj je rekao da su kosovski policajci 24. jula „doπli mirno” na prelaze na severu Kosova i da nemaju nameru da se odatle viπe ikad pomeraju.

Izostalo je bilo kakvo zajedniËko saopπtewe jer su Sjediwene AmeriËke Dræave, Francuska i Velika Britanija podræale nameru Vlade Kosova da preuzme kontrolu granice.

Poziciju vodeÊih zemaqa NATO pakta najboqe je izrazio nemaËki ambasador u UN Peter Vitig koji je prvo zatraæio da Beograd i Priπtina ublaæe izjave, smawe napetosti i dijalogom reπe probleme. Da bi, odmah potom, pokazao „demokratskoj S rb i ji ” k o l i ko j e on a z a pa d n im d e mo kr a t ij a ma mawe vaæna od „Dræave Kosovo” - jer je poruËio Srbiji da je teπko oËekivati da Êe „ovakva populistiËka nacionalistiËka igra” doprineti ostvarewu æeqe Beograda da se prikquËi Evropskoj uniji.

I Francuska je tokom sednice pokazala zvaniËnom Beogradu, „koji je toliko ratoboran” da ne simulira i podiæe napetost. Beograd je ministra odbrane Dragana ©utanovca uoËi 16. septembra poslao u posetu Indoneziji, gde mu je mesto, pa ne vidimo da se Srbija priprema za sukob na severu Kosova. Stoga je ambasador Francuske u UN optuæio je Srbiju da „veπtaËki izaziva krizu”.

Ambasador Rusije u Savetu bezbednosti Vitalij »urkin, kako se i moglo oËekivati, izjavio je posle sednice da je Rusija æelela da spreËi izbijawe nasiqa na severu Kosova i da je predloæila da Savet izda jednostavno predsedniËko saopπtewe, ali da su to odbacile zapadne dræave.

Rusija je osudila nameru Priπtine da uËestvuje u kontroli prelaza prema centralnoj Srbiji.

Sednica je trajala dva sata, a otvorio ju je drugi Ëovek mirovnih operacija UN Edmon Mule iz Gvatemale, koji je pozvao strane da se uzdræe od nasiqa i objasnio detaqe plana o rasporeivawu Euleksa na administrativne prelaze. Kako je rekao, carine se prema tom planu neÊe naplaÊivati pre juænog dela Kosovske Mitrovice. „Razumeli smo da druga pitawa vezana za carinu, ukquËujuÊi i postavqawe kontrolnih punktova na dva prelaza na severu, nisu bila predmet sporazuma” u Briselu, rekao je Mule. Prema wegovim reËima, sprovoewe planova Priπtine o dovoewu svojih carinika na

20

©ef naπe diplomatije Vuk JeremiÊ, po zavrπetku zatvorene sednice Saveta bezbednosti, ocenio je da to telo, kao ni generalni sekretar UN Ban Ki Mun, nisu podræali najavqenu jednostranu akciju Priπtine, i da je znaËajna veÊina zemaqa izrazila duboke rezerve prema takvim potezima.

Sve je, dakle, kao u vreme kad je Slobodan MiloπeviÊ bio pod najveÊim meunarodnim pritiskom! Samo wega nema!

JeremiÊ je, inaËe, na samoj sednici SB upozorio da Êe, ukoliko se ne preduzme hitna i odluËna akcija, za mawe od 24 sata Priπtina upasti na sever Kosova, πto Êe, kako je ocenio imati nesagledive posledice po Ëitav region. Prema wegovim reËima, i produæetak dijaloga Beograda i Priπtine „biÊe ozbiqno potkopan, kao i sprovoewe onoga πto je do sada dogovoreno”.

NATO nastavqa agresiju iz 1999.

SRPSKA radikalna stranka - kaæe da Êe NATO od 16. septembra samo nastaviti agresiju iz 1999. Srbe na Kosovu i Metohiji - naglasio je MartinoviÊ iz SRS - oËekuju velika iskuπewa, buduÊi da je secesionistiËka vlast Haπima TaËija u Priπtini najavila dolazak πiptarskih policaj a ca i c a ri n ik a n a t ak o z va n e ad m in i s t ra t i vn e prelaze Jariwe i Brwak. Sada je sasvim jasno da je reæim Borisa TadiÊa odustao od borbe za KiM kao sastavni deo Republike Srbije, da je juænu pokrajinu prodao zbog laænih obeÊawa da Êe Srbija zbog toga bræe uÊi u Evropsku uniju. Od ulaska Srbije u EU nema niπta, i to za jedan dugi vremenski period.

Srpska radikalna stranka, dodao je MrtinoviÊ, poziva Borisa TadiÊa i vladu Mirka CvetkoviÊa i vladajuÊu koaliciju da se hitno sazove sednica parlamenta na kojoj bi se zauzeli stavovi povodom situacije na Kosmetu, koja moæe da bude veoma opasna po srpski narod, a koja se odnosi na najavqeni dolazak ©iptara na administrativne prelaze uz podrπku Euleksa i Kfora.

Sada i onaj ko je sumwao u ispravnost politike SRS mora da prizna neoborivu Ëiwenicu da TaËi za svoju politiku uæiva neskrivenu podrπku SAD, NATO i Evropske unije, upozorio je MartinoviÊ i nastavio:

Iskra 1. novembar 2011.

SB UN...

„Reæimska UDBA”... (sa str. 19)

- Nije problem Haπim TaËi, nego pogreπna politika svih vlada od 2000. pa na ovamo koje su u SAD, NATO i Evropskoj uniji gledale prijateqe Republike Srbije i srpskog naroda. Ukoliko se desi bilo kakav incident, ukoliko se desi bilo kakav napad na Kosovu i Metohiji, za wega neÊe biti odgovoran Haπim TaËi, veÊ Evropska unija i NATO pakt. Jer, 16. septembra se praktiËno nas tavqa agresija NATO pakta na Republiku Srbiju koja je samo privremeno okonËana 1999. A vlada Mirka CvetkoviÊa, TadiÊ i vladajuÊa koalicija nemaju odgovor na situaciju. Zato Êute. ObeÊali da se Srbija neÊe buniti zbog najavqenog dolaska TaËijevih policajaca i carinika na prelaze. Borko StefanoviÊ je u ime Borisa TadiÊa praktiËno obeÊao, dao reË, ©iptarima i Amerikancima da Srbija neÊe prstom mrdnuti. Za uzvrat smo dobili joπ jedno laæno obeÊawe da Êemo navodno, πto smo se odrekli jednog dela svoje teritorije, bræe uÊi u Evropsku uniju.

interesa, plasira i opasna teza da se meu srpskim stanovniπtvom na severu Kosova nalazi 250 dobro naoruæanih ruskih specijalaca. Time se plasirawem opake laæi stvara propagandni preduslov da za sve ono negativno πto moæe da se desi kao krivci budu prikazani kosovski Srbi i Rusi, a da TaËi i NATO budu amnestirani.

Da od tog ulaska u EU nema niπta, govori i najnovija izjava glavnog tuæioca Haπkog tribunala Seræa Bramerca da nije dovoqno to πto smo na onako sraman naËin isporuËili generala MladiÊa i HaxiÊa nego smo duæni da sada ispitamo ko su bili i wihovi jataci. Pa, ako treba da i te jatake sutra isporuËimo Hagu! To praktiËno znaËi da lista ucena zapadnih sila prema Srbiji i wenom narodu nema kraja! „Moæe Boris TadiÊ da proda i Kosovo i Metohiju, a i Vojvodinu, pa i sam grad Beograd - oni koji su odluËili da uniπte Srbiju i srpski narod neÊe se smiriti”.

PoznavajuÊi metode rada naπe dræave i naπih bezbednosnih sluæbi - Ëiji smisao postojawa je, naæalost, da Ëuvaju vlast bilo kog reæima a ne zemqu i narod, πto znaËi da sada brane „æute” i sluæe interesima wima prijateqskih NATO dræava te hapse branioce srpskih zemaqa iz 90-ih godina - a seÊajuÊi se πta su uradili Srpskoj Krajini koja je pala za par dana a tamoπwi srpski narod mogao je da je brani viπe godina da nije bilo srpskih sluæbi koji su potkopale wen borbeni moral i vojni potencijal, moram Srbe na Kosovu i naπu javnost da upozorim da je velika verovatnoÊa da se udbaπka izdaja sprema i na severu naπe juæne pokrajine.

Reæimu nije problem niko sem Srba na severu Kosova i Rusije. Da wih nema oni bi mogli da daju πta se od Srbije traæi bez otpora, i mirno poËnu da se bave za wih vaænijim stvarima kao sto su tenderi, vakcine, putevi, mostovi ...Razume se, ne da bi narodu bilo boqe, veÊ da bi reæimski πvajcarski raËuni na osnovu velikih provizija bili joπ veÊi.

SUDBONOSNI IZBOR

„Ako su iskreni i Ëasni qudi, evo prilike da pokaæu da su spremni da preuzmu odgovornost za politiku koja se u Srbiji u kontinuitetu vodi od 2000, a Ëiji je naglasak na tome da Srbija mora po svaku cenu da postane Ëlan EU. Srpska radikalna stranka zato poziva reæim Borisa TadiÊa da odus tane od pogubne politike dodvoravawa Amerikancima, Evropskoj uniji i NATO paktu. Da odustane od saradwe sa Haπkim tribunalom. I da se, ako je to ikako moguÊe, okrene tradicionalnim prijateqima Srbije u svetu, a to su Rusija i Kina.

Politika da Evropska unija nema alternativu je za ovih deset godina potpuno uniπtila æivot u Srbiji, pre svega na socijalnom i ekonomskom planu, a evo ovih dana otvoreno preti i teritorijalnom integritetu i suverenitetu Repubike Srbije. Danas na Kosovu i Metohiji, sutra u Vojvodini, a prekosutra u Raπkoj oblasti.

TadiÊ Êuti jer je veÊ pristao da se odrekne Kosova i Metohije, ne samo zbog laænog obeÊawa o ulasku u Evropsku uniju, veÊ πto oËekuje da Êe ga na sledeÊim parlamentarnim i predsedniËkim izborima, politiËki, medijski, pa i finansijski podræati isti oni koji prete da odvoje Kosovo i Metohiju od Srbije.

17.9.2011.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2011.

Srpska politika <www.srpskapolitika.com>

Ne dajmo se prevariti i ne dajmo da nas „naπe” sluæbe ponovo prevare i daju zapadnim agresorima i wihovim balkanskim (ovaj put πiptarskim) pulenima joπ jedan deo srpske teritorije zarad EU fantazija. Ne dajmo da nas posvaaju sa naπim stvarnim ruskim prijateqima zarad „evropske buduÊnosti” Srbije koja nikada neÊe doÊi ili koja Êe moæda i nastupiti, ali ako se to desi, sigurno neÊe biti dobra za Srbe. Umesto famoznih evropskih fondova dobiÊemo kolonijalnu eksploataciju. Ma koliko mi bili mali ipak imao snage i potencijalne saveznike da se odupremo. Tokom istorije to smo mnogo puta dokazali!

Pitawe je jedino: da li to hoÊemo? Ova vlast i najveÊa opoziciona stranka oËito to ne æele. Sada smo mi na redu. Da ih oteramo ili da opijeni iluzijama mirno gledamo kako zbog wihove izdaje tone naπ nacionalni brod! Ako nastavimo skruπeno i apatiËno da sedimo kod svojih kuÊa i trpimo ruπewe dræave sami Êemo za to biti krivi!

Zato glave gore. Preimo sa kukawa na spasonosna dela.

Stevica Deanski Vidovdan, 27.9.2011.

(Podvukla - Iskra) <www.vidovdan.org> ------------------------------------Dr Stevica Deanski je predsednik Centra za (D razvoj meunarodne saradwe)

21

SarkastiËan osvrt na reakcije reæima

POVODOM KONUZINOVIH RE»I NA FORUMU O BEZBEDNOSTI Jako veliki diplomatski incident.

Istinski skandal. Ruski ambasador je uzeo rijeË na forumu o bezbjednosti i pitao okupqene kako to da nema rijeËi o nasilnom pretvarawu administrativne linije izmeu AP Kosova i Metohije i ostat ka Republike Srbije u dræavnu granicu. Za Ëudio se, ru s k i d i p lo m a t a , ka k o t o da n i ko n e s po m i w e uËeπÊe KFOR-a i EULEKS-a u dovoewu albanskih carinika i policajaca na novu granicu. Pitao se, bezobraznik, da li u sali ima Srba. Spomiwao je Ëak i ratovawe ruskih do brovoqaca na strani srpskih vojski, baπ kao i legitimne ruske interese.

Veliki diplomata, balkanski politiËki mislilac Ivan Vejvoda, zaustavio je ruskog ambasadora u nastupu logoreje tvrdeÊi da je govorio predugo. Stari komunistiËki trik, ne znam gde bi iko u modernoj Srbiji, inaËe privræen evropskoj ideji i modernosti tako neπto lijepo mogao da nauËi... Komunistima, naime, tra dicionalno smeta kad neistomiπqenici govore, pa makar i istinu, dugotrajnije od deset minuta. Oni sami tu mjeru nemaju pa su ostali na vlasti Ëetrdeset godina i instalirali politiËke elite koje Êe vladati narednih petsto.

Smjesta su se javili mediji koji veÊ duæe vremena srpskoj javnosti sufliraju kako se u „Evropi” i „Svijetu” misli. Konuzin je, kaæu, prekoraËio pravila diplomatske uËtivosti. On je, dakle, isti kao i nekadaπwi ambasador SR NemaËke Cobel koji je jasno najavio da Êe Srbija, ako ne prihvati nezavisnost Kosova, doæivjeti otimawe Vojvodine i Novog Pazara. Isto je, dakle, kad najavite uniπtewe srpske dræave i kada kritikujete vlasti koje u NATO stupaju uprkos svojim nesvrstanim afro tetovaæama i lelekavim deklaracijama o vojnoj neutralnosti.

Zaista, uvredqivo je podsjeÊati na nacional ne interese i prijateqstvo dræavu Ëiji predsjednik tvrdi da odræava dobre odnose sa sus jednom zemqom koja je u protekle tri godine; 1. priznala nezavisnost dijela naπe teritorije (KiM) , 2. hapsila naπe sunarodnike, ponekad dræavqane, i sudila im na nepoπtenim sudskim procesima (poslije 1995. su osudili kradqivca stoke kao sauËesnika u izvrπewu NaËertanija Ilije Garaπanina), 3. slavila osuene ratne zloËince, 4. organizovala diplomatske samite dræava koje okruæuju Srbiju ukquËujuÊi i albansko Kosovo, 5. odb ij ala da v ra ti stan o ve d ese ti na m a hi q ada prognanika, 6. najavqivala okupaciju Republike Srpske...

E to su nam prijateqi. Ako tako biramo drugove, ambasador Konuzin moæe da nam bude samo i iskquËivo najgori duπmanin. A joπ je i diplomatski neiπlifovan - mnogo se pali! Jer, zna se πta ambasador treba da radi, i tu nam stari dobri

22

Brozovi priruËnici vaqaju; treba da se smijeπi, da nema svoje miπqewe, da lijepo i uspjeπno laæe, uËestvuje u progonu politiËke emigracije i zanemarivawu ekonomskog iseqeniπtva, da prati radwe duπmana, ovaj... domaÊi na, i o wima redovno izvjeπtava, da se ukquËi u razne kriminalne radwe na zadovoqstvo domovine i lukrativne poslove na sopstvenu korist. Svako ko to krπi, ko nije „tihi glasnik”, ko se bavi detiwastim nadgorwavawima, πto otprilike reËe za odnose Crne Gore i Srbije onaj naπ veliËanstveni diplomata πto mu je otac Brozu dao prvi poËasni doktorat, a on se sam brusio u SKJ, SPO, pa u diplomatiji...

Jedan naπ elektronski medij, koji se upravo ovih dana u politiËkom pogledu rasformirava i kadrovi mu prelaze na sjever Srbije da uËestvuju u poroaju buduÊe nezavisne dræave, napravio je anketu πta srpska javnost misli o ispadu ambasadora Konuzina. Pitali su Æarka Puhovskog, Filipa Ejdusa, Ivana Vejvodu i Tima Xudu. Srpstvo je saglasno; ambasadorov nastup je nedopustiv.

Doπli smo u Ëudan poloæaj. Prijatequjemo sa otvorenim neprijateqima. Dio naπe elite sebe vidi kao evropske funkcionere i ne zastupaju viπe interese Srbije i wenih graana. U mreæama smo razni h stranih interesa, i u pravu je ambasador Konuzin kad spomiwe i ruske interese, dio naπih nacionalista i desniËara se odnosi prema Moskvi na isti naËin kao i dio vlade prema Briselu i Vaπingtonu. »ekaju nas velika iskuπewa u buduÊnosti.

1999. smo imali politiËare koji su podsticali narod da slavi kada su albanskoj gerili i vojsci NATO predali Kosovo . I radikale nedovoqno hrabre da podnesu ostavke, veÊ su se brukali povlaËeÊi ih, a MiloπeviÊa su izdali tek kada je postalo jasno da je propao. Danas su tu tvorci spoqn e politike koji sjede u SpoqnopolitiËkom savjetu Ministarstva spoqnih poslova a daju izjave tipa; „Srbija je propustila da uradi..., izgubila je priliku..., poslije dolaska nemaËke kancelarke i wenih poruka, Srbija mora...”. U Srbiji ne samo da niko nije na vlasti... jer su u nekoj vrsti opozicije (svi su u opoziciji DS-u, a DS je u opoziciji pokojnom MiloπeviÊu), veÊ, i tu je Konuzin u pravu, rijetko ko od moÊnika hoÊe da igra ulogu Srbina.

Nepopularno je, opasno, a i stalno izgubiπ. Oni, za razliku od kneza Lazara i Karaora koje bi rado predali albanskoj istoriji koja je za wih iz nekih perverznih razloga zainteresovana), vjeruju samo u sebe i svoje porodice, a kao i sva pametna djeca iz wihovog vremena u ratnim igrama vole da budu partizani, a ne oni drugi.

Dan, 19.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

»edomir AntiÊ <www.dan.co.me>

Iskra 1. novembar 2011.

KOSOVO JE SRBIJA Da li se itko sjeÊa februara 2008. godine, u kojoj je, zahvaqujuÊi Sjediwenim Dræavama, proglaπena takozvana Republika Kosovo. Nekoliko dana nakon proglaπewa, u Beogradu se okupilo viπe od 500.000 qudi iz svih dijelova zemqe koji su satima skandirali: KOSOVO JE SRBIJA. Na tribini, pred tolikim narodom, politiËari su se kleli da Êe sve uËiniti, pa i æivot dati za Kosovo, ako bude bilo potrebno. Da, ali jedan politiËar je izostao. Bio je to predsjednik Srbije, Boris TadiÊ, najtragiËnija figura kosmetske drame, ubijeen da Êe ærtvujuÊi juænu srpsku pokrajinu wegova zemqa postati dio Europe.

Na tribini se pojavio i Milorad Dodik.

Nije baπ bio dobro primqen od mase, ali od tada se situacija promijenila i sada je Republika Srpska per cipirana kao jedini moralni i teritorijalni branilac srpstva .

Danas bi najveÊi dio srpskog naroda æelio da je Dodik predsjednik Srbije. A ono πto je ostalo od srpskog naroda na Kosovu, danas na barikadama postavqenih da se onemoguÊi prolazak okupacionih snaga KFOR-a i EULEKS-a koje otvoreno pomaæu Albance, uzvikuje Dodikovo ime i kune se u wega: „Kada bi on barem bio naπ voa!"

Naravno, od obrane i vraÊawa Kosova nije bilo apsolutno niπta. VladajuÊa srpska politiËka elita, s pretekstom da je ostatku Srbije najvaænije da ue u Europsku uniju, faktiËki je prepustila Kosovo Albancima. Dvije stotine hiqada qudi je veÊ napustilo ovu juænu srpsku pokrajinu, a ostatak, od 50.000-100.000, opkoqen sa svih strana neprijateqem, te osim ako se neko Ëudo ne desi, osuen je na propast. Historijat ove tragedije je mnogo dubqi. Godine 1389. Srbi su izgubili bitku na Kosovu i taj poraz su platili gubitkom slobode sqedeÊih 500 godina.

Poslije 600 godina opet ih je porazi la najmoÊnija vojna koalicija svijeta. StiËe se utisak da Êe ovoga puta posqedice biti mnogo gore nego poslije onog prvog poraza. U svakom sluËaju, u toku posqedwih dvadeset godina „meunarodna zajednica" koristi Kosovo kao neku vrstu „keca iz rukava" pomoÊu kojeg je prvo uniπtila Titovu Jugoslaviju, zatim federaciju Srbij e i Crne Gore, a sada uniπtava Republiku Srbiju. Sve se ovo obavqalo pomoÊu dugotrajne i suptilne igre zasnovane na nepomirqivim etniËkim tenzijama izmeu Srba i Albanaca.

Stvarawem Titove Jugoslavije odmah po zavrπetku Drugog svjetskog rata Albanci na

Iskra 1. novembar 2011.

K osov u dobiv aju au tonom iju koju u æiv aju s ve etniËke mawine u jednoj suverenoj dræavi. To je Ëiwenica. Pored toga, tokom jednog dugog vremenskog perioda (1969-1989) ova autonomija je u veoma velikoj mjeri prevazilazil a s vjet ske standarde, tako da je stvorena, ako ne de jure,, ono bar de facto,, nezavi sna dræava Kosovo.

Meutim, Ëiwenica je i to da Albanci nikada nisu æeqeli ni ovakav svoj status. Oni su, u stvari, htjeli da se otcijepe od Srbije, πto bi im omoguÊilo ili da stvore nezavisnu dræavu uz moguÊu aneksiju dijelova Makedonije, Crne Gore i juæne Srbije, u kojima takoer æivi albanska mawina, i da konaËno svi zajedno uu u sastav velike Albanije. ZnaËi, za kosovske Albance pitawe autonomije predstavqalo je samo korak ka ostvarewu krajweg ciqa. U tom c iqu su im, u svakom smislu (vojnom, financijskom, poli tiËkom), pomogle Sjediwene Dræave. Ali MiloπeviÊeva Jugoslavija/Srbija je bila vojno previπe jaka za albanske separatiste. Tada su SAD odluËile da vojno uniπte tu zem qu. Prvo su je natjerali da doe u Rambuje (Francuska) na „mirovnu" konferenciju, a onda su je stavili pred ultimatumom: ili Êe Srbija dozvoliti da bude vojno okupirana, ili Êe NATO zapoËeti s agresijom na tu zemqu.

Teπko je zamisliti da bi se bilo koja suverena dræava dobrovoqno odrekla vlastitog suvereniteta nad svojim teritorijem, a Srbija jo π nije bila uπla u tu danaπwu, sramnu fazu.

Srpska skupπtina je vodila diskusiju o ovom „mirovnom sporazumu" i 23. marta odbila wegov vojni dio, odnosno NATO okupaciju. Skupπtina je, meutim, izrazila spremnost da razmotri prihvatawe meunarodnih mirovnih snaga na Kosovu.

To je bio dovoqan razlog da „meunarodna zajednica" donese odluku o vojnoj intervenciji. NATO snage su otpoËele bombardirawe Jugoslavije 24. marta 1999. godine obarajuÊi se na πkol e, bolnice, djeËje vrtiÊe, vodovodne i elektriËne sis teme, mostove i sliËno, te ubivπi pritom hiqade civila, prvenstveno djece, æene i staraca, a sa osiromaπenim uranijumom su zatrovali vodu, zemqu i zrak. Vojne snage Srbije su, meutim, ostale praktiËno netaknute. Ipak je borba bila neravnopravna. I kada je zaprijeÊeno rukovodstvu Srbije da Êe Beograd biti potpuno uniπten mnogo viπe nego πto je to uËinila nacistiËka WemaËka, ova je zemqa morala ustuknuti nakon viπe od dva mjeseca herojske borbe gdje su po prvi put u MiloπeviÊevom reæimu pozicija i opozicija, staro i mlado bili (Kraj na str. 25/2)

23

Marko JakπiÊ - intervju:

Vlast u Beogradu prikriva zloËin nad sopstvenim narodom „Na severu Kosova i Metohije primewuje se surovi i kaubojski princip NATO-a prema nezaπtiÊenim i golorukim Srbima. Ono πto je suπtina cele stvari je da je KFOR u punoj ratnoj opremi krenuo na nenaoruæane Srbe”, kaæe u intervjuu za „PeËat” jedan od lidera kosmetskih Srba i funkcioner Demokratske stranke Srbije Marko JakπiÊ.

Naπ sagovornik istiËe da su poËetkom nedeqe vojnici KFOR-a zauzeli alternativni put kod Jariwa, kojim su Srbi posledwih dana prolazili i odvijao se putniËki, komercijalni i svaki drugi transport. „Poπto su ranije zauzeli administrativne prelaze, KFOR je krenuo da zauzima i tzv. `alternativne puteve`. Kada su zauzeli taj alternativni put, krenuli su da hapse Srbe. Neki su pobegli dok su na wih bacali suzavce”, pojaπwava JakπiÊ.

ImajuÊi u vidu da vlada medijski mrak u Srbiji i da su reæimski mediji davali servirane informacije, moæete li pojasniti πta se onda dogodilo?

Srpski narod se okupio da negoduje i mirno protestuje, i traæi da se vojnici KFOR-a povuku sa alternativnog puta, koji inaËe ide kroz privatne posede Srba. Srbi su protestovali æeleÊi da sklone postavqene æice sa tog puta. AmeriËki vojnici su poËeli da bacaju suzavce i πok bombe.

Potom je srpski narod poËeo da se povlaËi, a onda su odjednom, kako su mi rekli raweni i povreeni Srbi, ameriËki vojnici KFOR-a krenuli da pucaju.

Pucali su bojevom municijom na Srbe koji su beæali. Sve rane od tih povreda su nanesene Srbima sa zadwe strane, sa lea. To je apsurdno. To se do sada nije desilo, da se faktiËki puca u qude koji beæe. Srbi koji su pokuπali da pomognu povreenima takoe su napadnuti od strane KFORa. Time je apsolutno prekrπena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Zadatak KFOR-a bi trebalo da bude da odræava mir, a ne da ubija neduæne graane.

Pored sramne i brutalne NATO agresije na Srbiju 1999. godine, prvi put od 1945. godine dogodilo se da strana puπka puca na Srbe.

TaËno tako. To nam se od tada prvi put deπava uz jednu opasku, da se puca na goloruki srpski narod i to s lea, dok beæi od KFOR-ovih puπaka. Pucawe u goloruki narod koji mirno protestuje prekoraËilo je svaku granicu. Svedoci smo terora NATO vojnika nad Srbima na podruËju naπe dræave.

Kako komentariπete reakcije vladajuÊe koalicije u Beogradu?

Te su reakcije sramotne. Vlast u Srbiji je zamaglila veÊinu medija i æeli od srpskog naroda

24

da prikrije istinu. Ove vladajuÊe priËe da su povrede Srbima nastale kao posledica πok bombi i suzavca - sramotne su. Lekari Zdravstvenog centra u Mitrovici su ih demantovali lekarskim na l a z ima . V la s t u Beo g ra d u æ el i d a p ri kr i je zloËin nad sopstvenim narodom.

©ta Êe se daqe deπavati?

VideÊemo. Srbi na Kosmetu su opredeqeni za to da se sve reπi mirnim i nenasilnim putem.

Treba spreËiti postavqawe carinika i kosovske graniËne policije. Moramo da spreËimo da ovde na Kosmetu zaæivi nova albanska dræava na Balkanu.

Ne æelimo da se zloËinaËka Ëizma iz Priπtine prenosi ovde na sever Kosova i Metohije. Moramo da branimo granice i ugled dræave Srbije.

Pokuπavamo da kaæemo da Kosovo nije posebna dræava i da ne smemo da izgubimo slobodu koju smo na ovim prostorima stekli 1912. godine. SledeÊe godine biÊe taËno 100 godina kako je ovaj deo srpske teritorije osloboen od okupatora. Ne æelimo da strana vlast zavlada ovim prostorom, imajuÊi u vidu da je to naπa teritorija i da nema niko pravo da nam je oduzme. Ne treba dozvoliti da ovde preko noÊi doe neki drugi reæim, nastao na trgovini qudskim organima Srba.

Ako uzmemo u obzir deπavawa u proteklih nekoliko meseci i sve albanske i KFOR-ove aktivnosti, oËigledno je da ta koalicija æeli da preduzme sve kako bi Srbe proterala sa Kosova i Metohije.

Oni to pokuπavaju i koriste svaku priliku da sprovedu ono πto su zacrtali. To sve podræava vlast u Beogradu. KFOR i albanski lideri znaju da neÊe adekvatno reagovati vladajuÊi reæim u Beogradu i zato sve to rade. Znaju da Êe za status kandidata za prijem u Evropsku uniju (EU) vlast u Srbiji uËiniti sve πto se od we traæi i da Êe zvaniËni Beograd da popuπta na sve πto se od wega traæi. Zbog svih tih razloga, Albanci iz Priπtine i KFOR koriste svaku sitnicu i priliku da ostvare svoje ciqeve i da mewaju stawe na terenu kako im odgovara. Wima je ciq da zauzmu kompletan prostor severnog dela Kosova i Metohije, jer znaju da zvaniËni Beograd i vladajuÊi reæim neÊe da se buni. Svima wima je jasno da je vladajuÊem reæimu u Srbiji ulazak u EU vaæniji i preËi od teritorije Srbije, to jest od oËuvawa teritorijalnog suvereniteta i integriteta naπe dræave.

Mislim da svi naπi problemi i nastaju iz tih razloga. ZvaniËni Beograd sve daje i na sve pristaje i popuπta, odriËe se svoje teritorije ne bi li uπao u virtuelni savez koji se zove Evropska unija.

Vlast u Srbiji daje sve ni za πta i faktiËki daju i dræavnu teritoriju, vekovna ogwiπta, kolevku srpskog naroda, ali i prirodna bogatstva Kosova i Metohije, koja se procewuju na 11.000 milijardi dolara. Na toliko se procewuje vrednost u ekonomskom smislu Kosmeta. Poznato je da se jedine re-

Iskra 1. novembar 2011.

Vlast u Beogradu... zerve pojedinih metala u Evropi nalaze na Kosmetu. Svi znamo, πto smo uËili i u aËkim Ëitankama, da se 70 odsto rudnog bogatstva Srbije nalazi ovde, na Kosovu i Metohiji.

Da li se nadate da Êe se posle parlamentarnih izbora promeniti vlast u Srbiji, kao i dræavna i nacionalna politika zvaniËnog Beograda?

Mislim da gore od ovoga i nije moglo da bude. Mora da se mewa ova vlast. Od trenutnog predsednika Srbije Borisa TadiÊa smo se i nadali da Êe ovako neπto da uradi svom narodu zbog velike æeqe za vlaπÊu. Podsetimo da smo svedoci izborne prevare graana Srbije iz 2008. godine.

Jedan od onih u vladajuÊoj koaliciji koji je izdao dræavne i nacionalne interese je Ivica DaËiÊ, zamenik premijera i predsednik SocijalistiËke partije Srbije. Napiπite krupnim slovima da je Ivica DaËiÊ izdao. On je sa SPS-om na izborima 2 00 8 . g odi n e uze o o sam o dsto o d n a ci o na lni h glasova i dao ih tom evropskom tawiru koji vodi Demokratska stranka na Ëelu sa Borisom TadiÊem.

Taj evropski tawir uËestvuje u komadawu i cepawu Srbije. Za Ivicu DaËiÊa, Boris TadiÊ je veliki politiËar. Sve ovo πto se radi na Kosmetu ne bi moglo da se desi da DaËiÊ nije izdao i da nije formirao vladu sa Demokratskom strankom. Da je bila drugaËija vlada sa nacionalnim strankama ne bi se sve ovo deπavalo na Kosmetu.

Moæete li nam reÊi kakvi su komentari meu srpskim stanovniπtvom na Kosovu i Metohiji?

Vi ste stalno uz srpski narod na terenu. Kakve su narodne reakcije?

Srpski narod na Kosovu i Metohiji je Ëvrsto reπio da se dræi zajedno. Vera i nada je prisutna u narodu. Bez obzira na to πto je srpski narod dva meseca na barikadama i daqe postoji Ëvrsta sloga meu nama. IzdræaÊe srpski narod na Kosovu i Metohiji i do –urevdana i posle... Srpski narod na Kosmetu se bori za svoju teritoriju, svoja prava i slobodu. U protivnom, ako popusti zavrπiÊe po kolektivnim centrima πirom centralne Srbije.

Mislim da su se zaËudili na Zapadu Ëvrstom odluËnoπÊu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.

ZaËudili su se i EULEKS i KFOR kada su videli kolika je Ëvrsta srpska æeqa za ostankom i opstankom na Kosmetu. Tako je i danas, tako Êe i biti. Smatram da Êe Srbi da istraju uprkos mecima i brutalnom ponaπawu KFOR-ovih vojnika. Na ovom prostoru neÊe zaæiveti albanska dræava.

Da li je sada sasvim jasno da KFOR-u i EULEKS-u nema mesta na Kosmetu?

Nadamo se da Êe posle izbora u Srbiji doÊi nova vlast koja Êe to poruËiti KFOR-u i EULEKSu i da Êe umesto wih Srbe Ëuvati UNMIK-ova misija, ili neka druga, pod kontrolom Saveta bezbed nosti UN, ona Êe da omoguÊi normalan æivot Srbima na podruËju juæne srpske pokrajine Kosova i Metohije.

PeËat, 29.9.2011.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. novembar 2011.

Ugqeπa MrdiÊ

Kosovo je... (sa str. 23) zajedno, a srpska omladina neustraπivoπÊu zadivila svijet.

je

svojom

Potpisan je Kumanovski sporazum koji je rezultirao okupacijom Kosmeta od strane NATO zemaqa. Okupacija je omoguÊila da se kosmetski Albanci pripreme za otcjepqewe od Srbije i da osnuju svoju dræavu πto su i u radili osam godina kasnije uz aktivnu podrπku SAD. U meuvremenu, Albanci su uniπtili najveÊi dio srpskog sredwovjekovnog nasqea na Kosmetu od preko 200 srpskih manastira, otjerali viπe od 200.000 Srba i pripadnika drugih naroda, i ubili viπe od hiqadu Srba koji su naivno ostali meu albanskim æivqem. Beogradske vlasti se tek dekla rativno bore protiv ovakvog stawa stvari „mirnim, diplomatskim putem" nadajuÊi se da Êe gubitak Kosmeta kompenzirati ulaskom u Europu.

U stvari, Srbiju danas svatko moæe Ëerupati kako mu se svidi. Dovoqno je da neka mawina u toj zemqi odluËi da prvo stvori svoju autonomiju, a da se onda otcijepi, jer pritom moæe bezuvjetno raËunati na podrπku „meunarodne zajednice". Srpska politiËka elita na vlast i odmah kaæe kako je protiv toga i da Êe se za povrat svog teritorija boriti svim meunarodno pravnim, miroqubivim sredstvima. Naravno, miroqubiva borba ne uspije, meunarodno pravo omane i nova dræava je roena.

Postoji i Ëitava bulumenta onih, pripadnika takoz vanih hum anitarnih i nevladinih organiza cija, koji su „za πaku dolara" spremni odreÊi se bilo koga i Ëega najmilijeg, a usput proglaπavati i svoju zemqu genocidnom. Oni su ti koji govore kako su Srbi zarobqenici „kosovskog mita" i kako to onemoguÊava Srbiju da ue u Europu. Sutradan Êe iste laæi zasigurno priËati i za druge, novonastale dræavice na srbijanskom terito riju: za Preπevsku dolinu, Sanxak i Vojvodinu. Na sjeveru Kosmeta Srbi su danas okruæeni sa svih strana neprijateqem, prvenstveno onim iz NATO pakta, Ëesto bez hrane, struje, telefonskih veza i lijekova, i nalaze se u sliËnoj poziciji kao nekada Jevreji u Varπavskom getu. Wihove politiËke elite su ih na p us til e, m a kol iko god t vrdi le su prot no.

Ipak, ostaje jedna neuniπtiva snaga sposobna za Ëudo: narod. Zato bi svi Srbi , gdje god se nalazili, morali ustati protiv te nepravde koja pogaa wihovu braÊu i sestre na Kosmetu, a zavijene u ciniËnu oblandu humanizma i qudskih prava. Morali bi posvuda svakodnevno manifestirati i pokazati svijetu da joπ nisu moralno pobijeeni, da je za wih joπ uvijek Kosovo dio Srbije i da Êe zauvijek tako biti.

Fokus, 16.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Emil Vlajki <www.fokus.ba>

25

BRAMERC I TIHI PRITISCI HA©KOG TRIBUNALA I bez Bramercove posete, Srbija je dræava koja pokuπava da pojede samu sebe, uverena da Êe tako dobiti na evropskoj teæini Iako se veÊina medija u Srbiji trudila da posetu Seræa Bramerca propagandno razblaæi, prikazujuÊi je kao odavawe haπkog priznawa Srbiji, izvesno je da je glavni tuæilac Haπkog tribunala Beogradu isporuËio novi set, ovoga puta tihih zahteva.

Haπki tribunal nema vremena za ispraznu diplomatsku konzumaciju samodovoqnog srpskog evroentuzijazma. Poniπtene poæutele haπke poternice, nasledilo je interesovawe Haga za jataËke mreæe i pomagaËe bivπih haπkih begunaca.

Jer, za Vaπington i Brisel kao da je od kquËne vaænosti da dokaæu da je Srbija bila sauËesnik ili makar pasivni pomagaË tog politiËkog lova.

Srpski domaÊini, osim posipawa evropskim pepelom, nisu rekli niπta Bramercu. Srbija kao da je hiqadama svetlosnih godina daleko od ideje da Haπkom tribunalu saopπti da, posle svega, viπe nije spremna na politiËke zloupotrebe ucenama. O pretpostavci nevinosti u sluËajevima Ratka MladiÊa ili Radovana KaraxiÊa, da ne govorimo.

Komocija srpskih politiËara u davawu izjava bez realne politiËke supstance, prosto iritira. Tako je srpski predsednik i pred Bramercom uporno ponavqao besmislice da je Srbija „danas jedan od kquËnih Ëinilaca bezbednosti u JugoistoËnoj Evropi” i da sve to „doprinosi politici regionalnog pomirewa”.

Ali, Srbija - taj kquËni Ëinilac balkanske bezbednosti, kada veÊ govorimo o zloËinima, nikada nije bila daqa od istine o svojim graanima, koji su uz onovremena ozbiqna saznawa EU i SAD, zavrπili u hororu albanskog terorizma koji nazivamo „æutom kuÊom”. KquËni Ëinilac balkanske bezbednosti nemoÊan je i pred argumentima sile Ramuπa Haradinaja, kojoj ni Haπki tribunal naprosto ne moæe niπta.

Taj kquËni Ëinilac moÊi Êe samo nemo da posmatra, ako EULEKS, KFOR i ROSU odluËe da na p r eo s t a l a d v a a d mi n i s t ra t i vn a pr e l az a s i l o m instaliraju albansku carinu. Uostalom, zar kquËni Ëinilac balkanske bezbednosti nije sam pozvao EULEKS u svoju juænu pokrajinu, kao statusno toboæe neutralnu misiju EU? Da li Êe Beograd ikada pitati Haπki tribunal hoÊe li i u Hrvatskoj, sa istim æarom, tragati za jatacima Ante Gotovine? Ili Êe mirno dopustiti da se politiËka kola wene nelogiËne evroatlantske politike slome na starcu Ratku MladiÊu?

26

I bez Bramercove posete, Srbija je dræava koja pokuπava da pojede samu sebe, uverena da Êe tako dobiti na teæini. Ono πto se predstavqa wenom politiËkom elitom, kosovski problem vidi iskquËivo kroz izbornu, a ne dræavnu dioptriju.

Zato je u srpskoj politici savrπeno logiËno govoriti da je Kosovo Srbija, a koraËati ka Briselu kroz blato do grla.

Z at o j e s a vr π en o l og i Ën o i fr q at i s e frazama visokomoralnog naboja, a istovremeno se integrisati u politiËki sistem koji moral prezire ili ga selektivno upraæwava na viπe interesnih nivoa istovremeno.

Zato je vaqda savrπeno logiËno posetu Seræa Bramerca predstavqati kao veliku, kitwastu haπku Ëestitku proevropskoj Srbiji, tom faktoru bezbednosti koji ni na desetu godiπwicu teroristiËkog napada na Ameriku toj istoj Americi ne sme ni da pomene svoje policajce ubijene u teroristiËkim napadima, a kamoli da pita Bramerca o sliËnim sluËajevima.

Sajt: <serbian.ruvr.ru>,15.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Branko ÆujoviÊ

Ruski komentari na incident sa Konuzinom Izvestija prenosi reËi sekretara za πtampu ruske ambasade u Srbiji Svetlane ©evËenko da je ”replika predsedavajuÊeg tog dana na skupu imala uvredqiv karakter, nedopustiv u obraÊawu prema opunomoÊeniku jedne suverene dræave”.

PrenoseÊi reËi organizatora da nisu æeleli da uvrede ambasadora Rusije koji je u nastupu odstupio od dnevnog reda, traæeÊi da se umesto o najavqenoj temi govori o Kosovu, Izvestija istiËe da ”situacija na granici samoproglaπene republike Kosovo sa Srbijom svakako zasluæuje diskusiju”. ”Situacija je ponovo, kao i tokom leta, na granici otvorenog oruæanog sukoba” i Konuzin je ”upravo na to pokuπao da skrene paæwu prisutnih na Forumu” a, kao odgovor, predsedavajuÊi ga je optuæio za ”lobirawe za interese Kremqa na Balkanu”, piπe list.

Posledwa prepreka na putu Srbije u EU je priznawe suvereniteta Kosova i posebno odnosi koji postoje sa Rusijom. SudeÊi po karakteru incidenta i po tome πto nije bilo reakcije iz Ministarstva spoqnih poslova Srbije savezniËki odnosi izmeu Moskve i Beograda mogu otiÊi u proπlost, zakquËuje ruski list.

21.9. 2011.

Beta

Iskra 1. novembar 2011..

DA»I∆EVO PRIZNAWE DA JE SRBIJA ZEMQA NA UMORU U toj zemqi niπta ne funkcioniπe, nezadovoqstvo je na svakom koraku mi sedimo na buretu baruta Ivica DaËiÊ, ministar policije, liËnost je nedeqe - zabranio je odræavawe gej parade i svih drugih masovnih skupova u Beogradu, obrazlaæuÊi svoju odluku visokim bezbednosnim rizikom. DaËiÊ je lepo objasnio da neÊe dozvoliti nerede, ruπewe Beograda, nasiqe ili ne daj boæe mrtve, a da su psi nasiqa, sa svih strana, spremni da odræavawe gej parade iskoriste za sveobuhvatno razvaqivawe sistema. Iako Êe mu, bez sumwe, ovaj potez znaËajno podiÊi rejting meu biraËima (a dodaju li se tome i wegove nedavne izjave o Kosovu, wegovi stavovi oko ulaska Srbije u EU i nepreglednim ucenama kojima je Srbija izloæena od strane Brisela) i iako, bar kako sada stvari stoje, DaËiÊ ima Ëemu da se nada u pogledu vlastite politiËke buduÊnosti jer je jedan od retkih ministara koji u posledwe vreme govori ono πto veÊina u Srbiji æeli da Ëuje, ministar je, i nehoteÊi, rekao i neπto neverovatno.

ObrazlaæuÊi detaqno bezbednosne rizike zbog kojih zabrawuje gej paradu, Ivica DaËiÊ je, u stvari, saËinio bolno taËnu kritiku vlade.

Ispostavilo se da je Ivica DaËiÊ odræao kratki Ëas politiËke anatomije, a da toga moæda nije bio ni svestan. Bio je to Ëas anatomije, bez anestezije.

Dakle, gej paradu bi za pravqewe nereda iskoristili - huligani, ekstremistiËke organi zacije, siromaπni, gladni i ojaeni qudi bez posla i bez nade; pqaËkali bi radwe, i palili bi javne garaæe; na udaru bi bile institucije sistema v e r o v at n o zg r a de Sk up π ti n e i p r e dse dn i π tv a ; takoe, qudi ojaeni zbog situacije na Kosovu, mogli bi da krenu na strane ambasade - ogorËeni z bog od nos a Kfora prema S rbima i najnovijeg nasiqa na severu Kosova; qudi ogorËeni odnosom Evrope prema Srbiji, ali i odnosom Srbije prema Evropi. Dodao je joπ i nacionalne tenzije u Temerinu na relaciji Maari - Srbi, i veoma vruÊu situaciju u Sanxaku. A sasvim je decidirano rekao da bi u naletu nezadovoqstva na udaru mogla pono vo da bude i televizija.

Mada to nije izgovorio, jasno je da je DaËiÊ mislio na one kojima je muka od kobajagi pregovora sa Priπtinom, kojima je muka od izjava Jadranke Kosor, od Haga, Velikog Brata, novih zakona, poskupqewa. Na sve to treba dodati razularene navijaËe, gladne studente, kriminalne grupe, i, naravno, stranke koje u haosu na beogradskim ulicama vide svoju πansu za brzometno skupqawe politiËih poena. Moæda je neko raËunao sa tim da bi odræavawe ove parade bio idealan talon za ruπewe vlade, uvoewe vanrednog stawa, ili totalno razvaqivawe Srbije.

Iskra 1. novembar 2011.

©ta god da je od svega ovoga u pitawu, ili sve to zajedno, DaËiÊ je kratkoroËno spasao Srbiju, primajuÊi na sebe teπko breme optuæbi od LGBT populacije i wima srodnih politiËkih krugova da je wegov potez nacistiËki.

Ali, poenta je na sasvim drugoj strani.

DaËiÊ je, za one koji znaju da Ëitaju, u stvari rekao - Srbija je zemqa na umoru. U toj zemqi niπta ne funkcioniπe, nezadovoqstvo je na s vakom koraku - mi s edimo na buret u baru ta.

Siromaπtvo, glad, nezaposlenost, beznae.

Propast ekonomije, pad standarda, propast spoqne politike. Propast sna o Evropi i naπoj sreÊi sa wima. Propast ideje o meunarodnoj pravdi.

OgorËenost javnosti pred besomuËnim evropskim biËevawem - bez obzira na to da li se radi o pucawu na Srbe na Kosovu, ili o podrπci gej paradi.

U svom ekspozeu za javnost, Ivica DaËiÊ je, ËuvajuÊi ono malo mira πto nam je joπ ostalo, napravio zapravo crni bilans Srbije, podvukavπi crtu za porazni raËun naπeg napredovawa ka svetloj buduÊnosti. Kao da se kandidovao za vou opozicije.

Razlozi zbog kojih je zabraweno odræavawe bilo kog javnog skupa, danas, potpuno su na mestu.

LGBT populacija je ærtveno jagwe - i sa zabranom odræavawa gej parade, isto je kao i da se, u ovim politiËkim okolnostima, odræala.

DaËiÊ nas je privremeno saËuvao od haosa, srËe, nasiqa i ærtava, ali ne moæe da nas saËuva od naπe sudbine.

VeËerwe novosti, 2.10.2011.

(Podvukla - Iskra)

Mirjana BobiÊMojsiloviÊ

Policija spreËila monahe da uu na KiM Srpska policija zaustavila je automobil i autobus u kojem su bili raπËiweni vladika raπko prizrenski Artemije i wegovi sledbenici, spreËivπi ih da odlaskom na administrativni prelaz Jariwe pruæe duhovnu i moralnu podrπku Srbima koji su veÊ danima na barikadama na severu Kosova. „Cela dræava se digla da spreËi 64 monaha da uu na Kosovo i Metohiju”, kaæe razoËarani vladika. ”Legitimisali su sve putnike, a kad smo im na pitawe gde smo se zaputili odgovorili da nameravamo da preko Raπke i Jariwa uemo na Kosovo, odgovoreno nam je da je to zabraweno i da moramo da se vratimo. Trenutno nas uz policijsku pratwu sprovode do Quqaka”, dodaje vladika.

18.9.2011.

Vesti-online

27

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (159)

VIDOSAV STEVANOVI∆, ©TA PTICA KAÆE Vidosav StevanoviÊ (1942) autor je mnogih romana, zbirki propovedaka i drugih kwiga. Zbog svog neslagawa sa politikom vlade æiveo je u GrËkoj i Francuskoj. Od kako se vratio u Srbiju, objavio je nove kwige, kao Dnevnik samoÊe (vidi Iskru maja 2011). Wegov nedavni roman ©ta ptica kaæe „opisuje” posledwih petnaest minuta u æivotu Ivana StamboliÊa, bivπeg predsednika Jugoslavije, koji je kidnapovan i ubijen 25. avgusta 2000. godine u beogradskom nasequ Koπutwak i baËen u jamu u Fruπkoj gori. Opis kwige na koricama zasluæuje da se citira u celini: ©ta oseÊa Ëovek, bivπi predsednik dræave, koga su usred xoginga kidnapovali, stavli mu povez preko glave, ubacili ga u kombi i odvezli ga stotinak kilometara od grada u kojem æivi, i pred kojim je joπ samo 15 minuta æivota... Koje su posledwe slike, oseÊawa i pitawa koji mu prolaze kroz glavu u takvoj dramatiËnoj situaciji, u strahotnom raspeÊu izmeu detiwstva i sadaπweg trenutka, porodice i prijateqa, æeqa i snova, ponosa i dostojanstva, straha i stida... Kolika je veliËina liËnog poraza i besmislenost svakog postojawa spoznawa da te je ne samo izdao bivπi prijateq, bezmalo dvojnik i posluπnik, koji se u meuvremenu petvorio u tvoju suprotnost, veÊ i da je za to angaæovao „krvoæedne pse” koji Êe te hladnokrvno ubiti i pokopati u nekoj nepoznatoj πumi, a zatim preliti kreËom, memqivom zemqom i liπÊem...

StevanoviÊ sam kaæe da je kwiga zasnovana na fikciji, jer on svakako nije mogao da zna detaqe ubistva. Ali to je fikcija u kojoj se lako prepoznaju stvarni karakteri i dogaaji. Sem toga, autor pomiwe imena na viπe mesta.Treba ipak imati na umu da sve πto je reËeno u kwizi nisu dokumenta veÊ viewa i komentari autora, jer je on æiveo dobrim delom u periodu pred smrt StamboliÊa i uËestvovao u javnom æivotu pod Slobodanom MiloπeviÊem, za πta mu mnogi zameraju.

Odeqci sadræe naizmeniËno navodne komentare i opise Ivana StamboliÊa (obiËnim slovima) i Slobodana MiloπeviÊa (kurzivim).

Stil romana je neobiËan. ©ta ptica kaæe sastoji se od Ëetiri dugaËka poglavqa, sa odeqcima koji se sastoje od prostih i prosto-priπirenih reËenica skoro bez interpunkcije, i bez zavrπnih taËaka, navodno jer podsvesna razmiπqawa ne poseduju interpunkciju i taËke.

Portret Ivana StamboliÊa zasniva se na wegovim postupcima u posledwima godinama aktivnog æivota. On je doπao do zakquËka da su on i komunistiËki drugovi pokuπali bez uspeha da ostvare boqi svet za koji su se borili: „gradili smo svet buduÊnosti, to nam beπe izgovor da vladamo.../ kad smo radili dobro, deπavalo se da je to loπe / niπta nije bilo onako kako smo hteli ni onako kako smo doboπarili i talambasali / naπa merila bila su suprotna merilima onih kojima smo hteli pomoÊi, kojima smo tvrdili da Êemo

28

im dati sjaj u ruke.../ naπa vlast beπe obmana koja je stvarala iluzije i nama koji bejasmo iluzionisti.../ kuÊa na pesku umesto na kamenu, s vratima i prozorima otvorenim za noÊne ptice i utvare, s rupama i breπama na sve strane / uoπe crvi, navaliπe pacovi, prodre gamad zemaqska.../ oko nas je sve ono πto smo smatrali da je nestalo i da se viπe neÊe vratiti”(56-57) Glavni razlog neuspeha StamboliÊ nalazi u wegoivom nasledniku Slobodanu MiloπeviÊu.

Detaqi odnosa te dvojice su interesantni.

StamboliÊ se seÊa MiloπeviÊa kao mladiÊa, partijskog druga „kome sam izigravao strica i oca, zaπtitnika i vou / o kome sam se starao jer je bio slab / odan poput psiÊa i prepuπten mojoj voqi kao nevesta prve braËne noÊi.../ svuda sam ga vukao sa sobom, stvarao mu veze i otvarao puteve, uËio ga sloæenom poslu politiËkom.../ sledio me je svuda, ponavqao moje reËi i postupke” (25-26) Ispostavilo se da ga je taj „slabiÊ”, kad je doπlo vreme, prevario i izdao zbacivπi ga sa vrha partije i eventualno likvidirao. StamboliÊ opisuje svoja oseÊawa: „kako sam mogao biti toliko slep, ne videti ubicu pored sebe.../ nisam hteo sluπati one koji su pokuπali da me opomenu.../ mislio sam da su qubomorni na wega.../ naπao bi se na brisanom prostoru, uniπtili bi ga i odbacili / ostao bi na ulici poπto niπta nije umeo raditi osim biti moj ravi dvojnik, Ëovek bez prijateqa, mali Ëinovnik partije / usamqenik koji vuËe ambicioznu æenu kao jedini politiËki prtqag / nisam dopuπtao da ga smene ili premeste, da ga izbace iz foruma ili da ga postave negde podaqe od mene.../ sve mi je uzeo onaj kome sam sve dao”(28-30) Kao rezultat, „moja Srbija je postala wegova i prestala biti iËija / sada pripada ubicama i lopovima koji Êe ga naslediti i nastaviti wegovo besramno delo”(45) „nisam mu smetao da se obogati praveÊi istorijske falsifikate i prodajuÊi nacionalne laæi / podsmevao sam se wegovoj patetici koja svaki pojam pretvara u suprotnost... reË sloboda iz wegovih usta liËila je na kletvu, narod se pretvarao u ruqu, dræava u zatvor, demokratija je postajala vladavina najgorih”(60) StamboliÊ je doπao do saznawa da voqa za vlast i za moÊ moæe da bude ubitaËna, πto, ruku na srce, nije oseÊao kad je i sam bio na vlasti: „nekada sam se pitao πta Ëoveku ostaje ako, ËuvajuÊi vlast, izgubi duπu / sada znam: sve si zaprqao i obezvredio, moj bivπi prijatequ, sebe koliko i mene, niπta ti ne beπe sveto / probio si zvuËni zid ËoveËnosti, iza wega je uæasavajuÊe niπta”(55) Posledwih godina tog Ëudnog i nezdravog odnosa StamboliÊ je imao predoseÊawa πta mu se moæe desiti: „zamiπqao sam stotine naËina, prilika i mesta svog umirawa u beogradu kojim vladaju wih dvoje, hiqade ubica, mnoπtvo lopova”(11) „nema viπe Ëuda, nema spasewa / ovde je odavno poniπtena granica izmeu æivota i smrti / ono πto

Iskra 1. novembar 2011.

se raa nameweno je propasti, ono πto propada neÊe da umre”(12) On se pitao: „kome smetam bez moÊi i uticaja, niËiji protivnik viπe nisam.../ neÊu da se krijem, neÊu da budem zatvorenik svog straha.../ nikoga nisam ubio, bio sam protiv rata”(2223) Posledwih petnaest minuta svog æivota StamboliÊ razmiπqa, zatvorenih oËiju i vezan, dok ga vode na mesto ubijawa: „kasno je za oseÊawa.../ proπla je revolucija, sada je na redu evolucija.../ sada shvatam da vremena viπe nema, moje je isteklo / ne smem dozvoliti da mi se suze pojave na licu”(36) „ubijte me zato πto ne ubih / da sam napisao testamenat, a nisam, u wemu bih upravo to morao reÊi”(102) „onaj koji je izabrao preterivawe dobio je sve / u istoriju Êemo uÊi zajedno, on kao zloËinac, ja kao slepac koji ga je stvorio u dokonosti svojoj, ne znajuÊi πta radi, nesvestan koje Ëudoviπte na scenu puπta”(112) Izvrπioci ubistva su „psi dresirani da napadaju i da ne laju, da ujedaju ÊuteÊi, da kidaju tela muËki, da gospodaru plen pred noge stave / to su uliËni razbijaËi suæene svesti, gotovo maloumni, miπiÊave maπine koje neËija ruka stavqa u pokret i potom ih zaustavqa”(17) Portret Slobodana MiloπeviÊa sasvim je drukËiji. On se raspravqa sa svima, sa domaÊim sledbenicima i protivnicima, sa zapadwacima, i vodi razgovore sa svojom suprugom Mirom MarkoviÊ. Zapadwacima poruËuje: „da ste hteli drukËijeg, ne biste imali mene / da sam dobar i blag, da sam miroqubiv i poπten, da sam graditeq i dobroËiniteq, ne bih bio sa vama, slepcima po sopstvenom izboru, niti biste me takvog prihvatili / odgovaram vam samo zato πto sam steciπte loπeg, nedovrπenog i mutnog, πto liËim na nekoga od vas / i svi vi moæete naÊi sebe u meni”(12) I daqe: „uskoro Êe se znati da je niπta slabiÊ koji ne ume da se brani ni da ubije, glupak / i takve ne treba ubeivati ni vaspitavati, prosto ih treba dotuÊi, na ovom svetu nema mesta za cepidlake i moraliste, neka ostave mesto nama koji znamo πta radimo / od previπe savesti / svet se ledi kao voda uzimu”(13) Iz ovoga se vidi makijavelistiËki stav MiloπeviÊa: „jedino se strahom i nasiqem vlada ovim svetom... politiËka ubistva su im navika i potreba... narod je hiqaduglavo, lewo i na sve spremno Ëudoviπte koje misli tuom glavom, zato slogani kojim ga hraniπ moraju biti kratki i neodreeni, naizgled jasni i potpuno kontradiktorni”(10) MiloπeviÊ potvruje πta misli o svom narodu: „odavno sam shvatio da za balkanske narode nema nade, uzalud Ëekaju boqe sutra / sudbina im je upisana u genima, u psihi, u mitovima, u istorijama koje neprekidno mewaju unazad.../ komunisti su u jednoj strani imali pravo: sve ih treba tretirati kao zlu deriπtad, kao uspaqivu ruqu, kao lenπtine koje rade na silu, kao sluge koje traæe gospodara / izvolite, gospodo, moju papazjaniju, nadrobio sam u wu demokratiju, tiraniju,

Iskra 1. novembar 2011.

satrapiju, monarhiju, faπizam, komunizam i rani kapitalizam, pobunu i ropstvo...”(24-25) Opet loπe miπqewe o qudima: „svako krije gada u sebi, ja ga otkrivam, paæqivo rukujem wime, upotrebqavam ga na svoju korist, upuÊujem ga πta da radi i kako da kajawe izbegne”(19) „primewivao sam jednostavan postupak: svima obeÊati sve, nikome ne ispuniti niπta osim ono πto meni odgovara”(27) ”na putu prema moÊi, ubiti ili biti ubijen, postao sam Ëovek, muπkarac u oËima moje æene, pobednik u svakoj borbi”(49) NaËin vladavine MiloπeviÊa najboqe je saæet u wegovoj izjavi: „dok ima budala, za sledbenike ne moram da brinem”(50) Zanimqiv je wegov odnos sa suprugom Mirom MarkoviÊ. Kao πto je pomenuto, ona je igrala ogromnu ulogu u wegovom æivotu. To se oliËava i u sledeÊem: „gde je wena glavna uloga u svemu tome / ne znam kako bi stvari iπle bez mene, ali bez we ih svakako ne bi bilo”(22) MiloπeviÊeva slabost prema supruzi ogleda se u priznawu: „ponekad uæivam kako moja draga veπto obrÊe reËi, oduzima im smisao, pretvara ih u niπta, bog sveti zna πta je htela reÊi.../ moja mudra æena piπe da skrene paæwu s mojih pravih namera i s onoga πto radim, na stranu πto ni woj sve ne otkrivam, ne znam πta Êe sutra biti ni koga Êu morati da sklonim, koga da prevarim i koga da nagradim”(46-47) InaËe, o Miri MarkoviÊ StamboliÊ se izraæava veoma pogrdno, nazivajuÊi je ”Ëupava dosada koju sam izbegavao i nisam bio jedini / od we se beæalo naglavaËke”(26) Wen muæ „podnosi je bez roptawa, kleËi pred wom i dopuπta da mu Ëupa kosu kao kuÊnom psiÊu”(29).../ O komunizmu saznaje se πta misle StamboliÊ i MiloπeviÊ. Dok StamboliÊ razmiπqa sa setom πta je moglo da bude, MiloπeviÊ govori dinamiËno, kao pravi jednoumnik i borac za svoju vlast.

StamboliÊ priznaje: „bio sam komunista otkad znam za sebe / prvo polusvesno, potom svesno, najzad namerno / nisam lagao sebe ni druge, bio sam to πto jesam, i ponovo bih da mogu / proπao sam sve stupweve partije koju nisam smatrao boæanstvom, zato je sada ne mrzim i ne odriËem je se.../ bejah onaj na samom vrhu / bio sam moÊan naizgled i svestan svoje nemoÊi da stvari popravim ili promenim.../ πto imaπ viπe vlasti, svesniji si nedostataka i ograniËewa / ne samo svojih liËnih veÊ i onih koji su uroeni prirodi qudskoj”(41) A MiloπeviÊ takoe podseÊa: „posle lewina u pubertetu niπta ne Ëitam osim ako sam primoran.../ ni veliki vladimir nije se dræao onoga πto je pisao, praksa mu beπe straπnija i gora od svake maπte”(46) StamboliÊ takoe sada misli da je propast komunizma bila neizbeæna „mada se Ëinilo da neÊe propasti i da Êe trajati duæe od svih nas / sruπilo se odjednom i zauvek / raspalo se straπno i konaËno / nasiqem je doπlo, oruæjem se oduprlo da ne ode odmah u starinarnicu istorije / obmanama se sluæilo, laæi su ga oborile”(42) Socijalizam, imitacija komunizma u Jugoslaviji, pokazao je iste simptome propasti: „naπim se

29

ZLOSLUTNA APATIJA Narod u Srbiji je danas u najveÊoj meri apatiËan. Fenomen koji nikada nije bio svojstven srpskom narodu. Znaci apatije se uoËavaju svugde: Graanin Srbije ne veruje u skoro prevazilaæewe ekonomske i duhovne stagnacije. Ako se izuzme mawi deo ostraπÊenog partijskog Ëlanstva, Ëiji se optimizam svodi na materijalne pogodnosti, narod nema poverewa u partije, politiËare, pa ni u predstavnike vlasti.

Nema ideala ni kod mladih , πto je u istoriji srpskog naroda nezabeleæena pojava.

Uprkos probuenoj nadi, ni demokratija nije viπe ideal jer je izgubila svoje znaËewe i smisao.

Ravnopravnost u odluËivawu i sloboda miπqewa su postali bespredmetna irealna kategorija.

Apatija je dominantna i u prirodnoj potrebi Ëoveka da se πali, da se smeje smeπnom, zaboravqeno je druæewe. Za veÊinu graana ni priroda nije lepa i privlaËna. Nema nade da nezaposleni dobiju moguÊnost da rade i æive od rada. Istinski patriotizam se pretvorio u partijsku propagandu.

Postala je aktuelna ruska poslovica u kojoj se kaæe: ”Uvek je tako bilo, uËenih qudi mnogo a umnih malo, poznanika mnogo a druga nema.”

Obrazovni sistem je u stawu permanentne zbuwenosti a vaspitawe zaboravqena vrlina.

Snovi o socijalnoj pravdi su izumrli. ©aËica milijardera koji su bogatstvo stekli spekulacijama, a ne radom, vlada Srbijom, niotkoga ne uznemiravana. Sindikalni pokret je kompromitovan. ©trajkovi nisu spontani, veÊ u organizaciji sindikalnih dobro plaÊenih menaxera, sebiËnih i nezainteresovanih za probleme svih drugih koji ne pripadaju struci odreenog sindikata.

Moral se zadræao samo u kwigama o nekadaπwem vremenu koje mladi ne Ëitaju a stariji sa tugom prepriËavaju, prilagodio se asocijalnom vremenu i izmewenim vrednostima. Ni crkva ne uspeva da probudi duhovni æivot i qubav prema bliæwem svome. Sveπtenici, veÊina, su poslovni qudi sa svim atributima znaËewa reËi, ukquËujuÊi ugodan æivot, luksuzan automobil i raskoπan stan a ne retko i ponaπawe koje odudara od misije pastira.

Vidosav StevanoviÊ... upravqalo obmanom ili na silu, poplavom fraza, podmiÊivawem lewih i oportunizmom, kultom

jednog mrtvaca koji ni za æivota nije reπio nevoqe, samo ih je odloæio, gurnuo u podnoæje svojih spomenika.../ ideologija se istawila, propuπtala je zaraze sa svih strana, branila se strahom i pretwama.../ sve klase su zamewene jednom”(76-77) Ëak je i MiloπeviÊ morao da prizna da je radni Ëovek bio „mit komunizma, izmiπqan je kad ga nije bilo”(81) O Titu se StamboliÊ (tj StevanoviÊ) izraæavao tu i tamo kao o starcu koji je sve doveo do poloæaja u kome su se narodi Jugoslavije naπli: „triput sam video Tita i triput ne verovah svojim oËima / omaleni starËiÊ nije liËio na svoje kipove i slike, na svoje likove s filma, na svoju legendu, na samoga sebe iz priËa wegovih saboraca / istroπio se, smawivao, nestao.../ niko nije smeo reÊi da to nije on / ja takoe.../ kad je slavni starac umro.../ niπta se naizgled nije promenilo”(124) Moæe se prebaciti Vidosavu StevanoviÊu da je bio suviπe slobodan u slikawu Ivana StamboliÊa i Slobodana MiloπeviÊa. Moæda je to bio u detaqima, ali u sræi on ih je pokazao umetniËki onako kako Êe ih istorija osuditi.

Vasa MihailoviÊ ------------------Vidosav StevanoviÊ, ©ta ptica kaæe (Beograd: Dereta, 2011), 137 str. Brojevi stranica citata oznaËeni su u tekstu.

30

Vladu bi trebalo da se ozbiqno zabrine zbog apatije naroda. Ne iz straha da apatija moæe iznenada da bukne kao πumski poæar, tipa Severne Afrike, veÊ zbog saznawa da apatiËni Ëovek nije zainteresovan za aktivno uËeπÊe u druπtvenom æivotu i za ekonomski prosperitet u koji ne veruje. Vlast kao da ne shvata da je apatija koËnica svakog napretka.

ZastraπujuÊa je neizvesnost dokle Êe apatija da traje. Umni qudi koji razumeju psihologiju apatiËnog Ëoveka morali bi da dignu uzbunu, da objasne politiËarima da se sa apatiËnim narodom ne moæe nikud, pogotovo ne u Evropsku uniju. I sam odnos graana prema ideji prikquËewu Evropskoj uniji, uprkos optimistici statistike, pretvara se u apatiju.

Tome doprinose i politiËari iz Evropske unije koji faktiËki i daqe smatraju da Srbiji nije mesto u EU. Meu viπe stotina zahteva Unije prema Srbiji, ne nalazi se fenomen apatije. Kao da Uniju ne interesuje apatiËnost naroda izvan wenih sadaπwih granica, iako je na dugaËkom spisku problema danaπwe Srbije, apatija na vrhu liste.

Strast navijaËa na fudbalskim utakmicama i u drugim naπim sportovima, posebno u tenisu, koπarci i vaterpolu je marginalni protest zbog nemoÊne apatije. Zemqa sa apatiËnom omladinom, sa izuzetkom talentovanih pojedinaca, je lavirint bez izlaza.

SIM, 14.9.2011.

(Podvukla - Iskra)

»edomir CvetkoviÊ

Iskra 1. novembar 2011.

+ JEVREM MRKOWI∆

+ RADOJKA-MICA BOGI∆EVI∆

+ MIROSLAV RADOVANOVI∆

U Vindzoru, Kanada, umro je 8. oktobra 2011. Jevrem MrkowiÊ(86), naπ drug dobrovoqac u PrateÊoj Ëeti TreÊeg puka SDK. Jevrem je roen u Srbiji, 20. aprila 1925. godine.

Opelo je sluæeno u SPC GraËanica, a potom obavqena sahrana na lokalnom grobqu. »inodejstvovao je otac Miroqub TodoroviÊ.

Pokojni Jevrem bio je vrlo aktivan vernik crkve GraËanice i Ëlan crkvenog hora, kao i vredan saradnik u æivotu πire srpske zajednice u Vindzoru, U πesdesetogodiπwem braku sa surugom Ksenijom izrodili su veliku porodicu, dve kÊeri i tri sina, kao i brojnu unuËad.

Sahrawen je iskreno oæaqen od svoje velike porodice, brojnih prijateqa u Kanadi i srodnika u Srbiji, kao i bivπih dobrovoqaca iz Kanade koji su na grob druga Jevrema poloæili cveÊe.

Slava i hvala vernom drugu Jevremu i veËan mu pokoj u Carstvu Hristovom!

U Milvoki, SAD, umrla je 12. oktobra 2011. posle srËanog udara, Radojka-Mica BogiÊeviÊ(90) (roena MiqkoviÊ, sestra pokojnog o.

Radovana) i supruga naπeg druga dobrovoqca kapetana Dragoquba BogiÊeviÊa. U braku su imali Êerke Slaanu i Mirjanu i sina –ora, a ovi opet svoju decu - wihove unuke.

Mica je bila Ëlan Kola sestara pri crkvi Sv. Save u Milvoki i naπeg dobrovoqaËkog udruæewa Jadran.

Svi je se seÊamo kao tople i predusretqive osobe, uvek spremne svakome da pomogne.

Sahrawena je, posle opela u crkvi Sv. Save, 15. oktobra na grobqu Dobre nade u Milvoki, ispraÊena od oæaloπÊene porodice, dgugova i prijateqa.

Naπe duboko sauËeπÊe porodici. Molimo se Gospodu da naπoj dobroj Mici podari zasluæen veËni pokoj i rajsko naseqe.

U Springfildu, SAD. umro je 10. septembra 2011. naπ drug srpski dobrovoqac Miroslav RadovanoviÊ(84), sin pokojnog prote Toze RadovanoviÊa. Miroslav je roen u Beogradu 10. avgusta 1927. godine od majke Zorke i oca Svetozara. Posle smrti svoje prve æene. oæenio se Barbarom Koskinen. Imali su dva sina i Êerku i πestoro unuËadi.

Miroslav je sahrawen 14. septembra, posle opela u pravoslavnoj crkvi u Aπ Grovu. Naπe sauËeπÊe porodici, a drugu Miroslavu slava i hvala i veËan pokoj.

Iskra

Iskra

+ MILO© DRAGOJLOVI∆ „ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2PL, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa Uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije. „Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπwa pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπwa pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemqe Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. novembar 2011.

U dalekoj Kolumbiji, u Juænoj Americi, 14. septembra 2011, iznenada je preminuo Miloπ DragojloviÊ, bivπi pripadnik Artiqeriskog divizijona, Srpskog dobrovoqaËog korpusa. Pokojni Miloπ je roen 1927. u Kragujevcu, u velikoj i patrijarhalnoj porodici.

Miloπ je bio darovit fudbaler. PoËeo je sportsku karijeru joπ u logoru Eboli u kome su Englezi dræali, 1945-1947 godine, pripadnike SDK, Ëetnike Dinarske divizije, SlovenaËke domobrance i novo osnovanu Hrvatsku armiju. Miloπ je postao golman jednog italijanskog kluba, da bi docnije preπao, kao profesionalac u jedan od najveÊih i najboqih klubova Kolumbije, u glavnog gradu, Bogota.

Za sobom ostavqa u Bogoti, sina inæiwera Miloπa, a u Sjediwenim Dræavama Amerike sestru Qubicu RadotiÊ i brata Æiku DragojloviÊa, kao i brojne roake u Srbiji i Americi.

Pokojniku neka je slava i hvala, porodici naπe iskreno sauËeπÊe.

S.P.

Iskra

Prilozi „Iskri” Za pokoj duπe i spomen na dragog prijateqa Zorana MiqkoviÊa Cica i otac Mateja MatejiÊ $ 35 Za pokoj duπe naπe mile, dobre, plemenite i mnogotrpeqive Radojke-Mice BogiÊeviÊ.

Neka Gospod podari mir i odmor wenoj duπi Cica i o. Mateja $ 25 Za pokoj duπe mome drugu Miri ÆiviÊu, junaku Petog puka SDK Vojkan VeqkoviÊ $ 10 Za kratko vreme naπa dobrovoqaËka porodica je izgubila tri svoja pripadnika: Miroslava RadovanoviÊa, Jevrema MrkowiÊa i RadojkuMicu BogiÊeviÊ.

Oni Êe zauvek ostati u naπim seÊawima i lepim uspomenama. Neka im je slava i hvala!

Stevan i Vera PiroÊanac $ 20 Za pokoj duπe Duπka IgraËeva.

VeËan mu pomen!

Kosa IgraËev £ 20 Umesto voπtanice na grob Danice MiniÊ Slavko KosiÊ £ 10 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na nedavno preminulu Danicu MiniÊ Æivan i Dragica LazareviÊ £5

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

U SRBIJI IMA SRBA...

Dok Rusija brani Srbiju iz sebiËnih interesa, sve druge velike sile krajwe je nesebiËno komadaju i silom u korist ©iptara otimaju Kosovo Sve je moglo proÊi neprimeÊeno i mirno da je toga dana u dvorani, gde se odræavao Beogradski bezbednosni forum, bilo ijednoga Srbina ili nekoga ko se Srbinom bar povremeno oseÊa. Ruski ambasador Aleksandar Konuzin, sluπajuÊi raspravu na ovom skupu, podigao se i upitao „Ima li Srba u ovoj dvorani?”

Ambasador nije dobro poznavao sve prisutne qude, a po onome πto su govorili nije mogao da zakquËi da su Srbi. Da je na skupu bilo Srba, oni bi mu to spremno i s ponosom rekli i stvar bi se tako zavrπila. Mogao je to odmah da mu kaæe u ime svih Srba predsedavajuÊi Ivan Vejvoda. Eto, niko ne stisnu petqu da kaæe da je Srbin. I otkud je pitawe da li ima Srba u srpskom reæimu uvredqivo?

Tako je, recimo, tog ili prethodnog dana, sluπajuÊi hvalospeve svih prisutnih o EU Konuzin upitao da li moæda EU ima bar ijednu manu i odmah je dobio spreman odgovor od jednog, doduπe stranog, uËesnika: „Nijednu”. Odgovor je bio toliko reËit i nedvosmislen da to viπe niko nije ni pomiw ao. »ak je i zamiπqeni i obeÊavani komunizam imao po neku manu, pa je o wemu govoreno ne kao o idealnom stawu, nego kao o pokretu - ali EU nema nijednu manu.

SeÊam se jedne davnaπwe zagrebaËke zgode mog prijateqa Brane CrnËeviÊa. Wemu su se u „Klubu kwiæevnika“ u Zagrebu, na tadaπwem Trgu republike, a sadaπwem JelaËiÊa placu, æalili na srpskog pisca koji je napravio skandal zato πto je uπavπi u odaje Kluba upitao: „Gde vam je deæurni ustaπa?” ZgraæavajuÊi se pomenuli su to i Brani, na πta im je on mirno uzvratio: „Pa πto mu niste rekli”.

Bilo je tada nedemokratsko vreme, pa je i CrnËeviÊ zbog tog nevinog pitawa morao da podnese kaznu. Sada, u ovo demokratsko vreme, traæi se kazna i za Konuzina i za Rusiju. Predlagane kazne za Konuzina se kreÊu od demarπa do proterivawa.

Sa predlagawem kazni za Rusiju se joπ malo okleva. Na koje Êe i kakve muke da je stavqaju, tek Êemo da vidimo.

Forum i wegovi uËesnici su bili toliko okupirani globalnim pitawima realizacije zapadnih geopolitiËkih interesa u svetu, da sa tih visina i sa tim brigama nisu uopπte ni mogli da uoËe da u Srbiji ili na Kosovu ima nekih problema. Daleko im je Srbija. To Konuzin nije razumeo.

Na pomenutom skupu su mnogi od uËesnika

uporno iznosili tezu da Rusija brani Srbiju i Kosovo iz krajwe sebiËnih interesa. ZakquËak se sam od sebe nameÊe. Rusija brani Srbiju iz sebiËnih interesa, sve druge velike sile, na Ëelu sa Amerikom, krajwe je nesebiËno komadaju i silom u korist ©iptara otimaju Kosovo. Baπ nesebiËno.

Ima i onih koji se bune πto ih narod zbog ovakvih stavova naziva „petokolonaπima”, „zapadnim plaÊenicima”, „æbirima CIA”. Oni se sami prepoznaju kao takvi, al i tu ne vide niπta sporno. Ne mogu se Ëudom naËuditi kako neko uopπte i moæe pomisliti da je to neπto πto moæe biti uvredqivo.

U medijima je sledila prava paqba na Konuzina i Rusiju. NajËeπÊe pomiwana reË je bila samopoπtovawe. Koliko je samo bilo prilika da se najveÊi broj naπih politiËara, analitiËara i urednika seti ovog pojma. Moglo im je, primera radi, samopoπtovawe pasti na pamet kada je ame-riËki ambasador Kameron Manter 2008. godine falsifikovao izbornu voqu graana i suspendovao Parlament i stvorio danaπwu vladu. Mogao se neko od naπih politiËkih junaka iz Vikiliksovih depeπa ranije setiti da postoje stid, sramota, bruka ili samopoπtovawe i odgo-vornost. Svako ko bi se od pomenutih setio postojawa ovih Ëovekovih osobina morao bi ili podneti ostavku i trajno se povuÊi iz politiËkog æivota ili pak demantovati ameriËke depeπe kao gnusnu laæ i zatraæiti odstrawivawe dotiËnog ili drugih ambasadora.

Najviπe upada u uoËi Ëiwenica da u napadima na Aleksandra Konuzina i Rusiju predwaËe upravo oni koji nam uporno veÊ Ëetvrt veka govore kako nije dobro πto se „inatimo sa celim svetom”, da „jaËi kvaËi”, da „sila Boga ne moli”, da „ne moæemo protiv interesa velikih sila”, da „David ne moæe protiv Golijata” i da „ne moæemo protiv celog sveta”.

Odjednom vidimo da ovaj dozlaboga pogubni i nacionalno razorni stereotip, jedino ne vaæi i ne sme da se primeni na Rusiju. Protiv we se moæe i to naroËito onda kada nas podræava. Ona ne samo da ne spada u jake i najja Ëe, nego ne spada ni u „celi svet”. Saznali smo tako, da biti sa „celim svetom” znaËi pre svega biti sa svetom protiv Rusije. I Srbije, naravno, πto se podrazumeva.

Ako je neko posle Konuzinovog pitawa „Ima li Srba u ovoj dvorani?”, na osnovu pomenutih medijskih i politiËkih reakcija i napada zakquËio da u Srbiji nema Srba, pogreπio je. Nije ih bilo u pomenutoj i sliËnim dvoranama, i na sliËnim skupovima , ali u Srbiji ih ima. I te kako ih ima.

Bilo je i biÊe, ko doæivi videÊe.

PeËat, 22. 09. 2011.

(Podvukla - Iskra)

Milorad VuËeliÊ