iskra1205

God. LXIV

Birmingham, 1. oktobar 2011.

Broj 2005

U nastojawu Zapada i ©iptara da od Srba otue severno Kosovo

NAZIRE SE TADI∆EV POLITI»KI KRAJ (Napomena: Piπem ovo 16. septembra. »ekao sam do kosovskih 7 sati uveËe, da bih saznao najvaænije vesti sa Kosova. Kao πto se oËekivalo, na severnom Kosovu DaËiÊeva „simbolika” je prerasla u dræavnu granicu. Sada Êe severno-kosovski Srbi „bezbednosno” moÊi da komuniciraju sa Srbijom jedino sa πiptarskim pasoπima, a radnici iz vlade Srbije, sa ministarstvom za KiM. Sa kosovskim Srbima samo sa srpskim pasoπem i πiptarskom vizom u wemu.

Na sledeÊim StefanoviÊevim pregovorima, znaËi, postiÊi Êe se dogovor o otvarawu πiptarskog konzulata u Beogradu. A sad na stawe koje je prethodilo 16. septembru.)

Muwevito i odjednom, kao u vrtlogu tekuÊe vode, TadiÊeva kosovska „menica” neodoqivo zahteva svoju isplatu. Wenu isplatu je godinama TadiÊ nekako uspevao da odlaæe. Sada joj je izgled‡ doπao neopoziv kraj.

TaËijeva prva agresija i „neutralni peËat” Krajem jula 2011. Kosovski premijer TaËi πaqe svoje specijalce da zaposednu srpske carinske ispostave Jariwe i Brwak. Dolazi do kratkog sukoba sa kosovskim Srbima sa severa, niËu barikade; jedan specijalac je tu poginuo a Jariwe spaqeno. Specijalci su se povukli, zamenio ih je Kfor, ali carinske ispostave nisu vraÊene Srbima veÊ ih Kfor opsluæuje do 15. septembra. U meuvremenu, za Srbe famozna „meunarodna zajednica” - πto konkretno oznaËava Brisel - zahteva da se nastave prekinuti pregovori izmeu Beograda i Priπtine, po temi „carinski peËati”. Pregovori su odræani 2. septembra, sa rezultatom za koji je srpski pregovoraË Borko StefanoviÊ slavodobitno izjavio da je izvojevao za „peËate” dræavnu neutralnost tj. nema „republika Kosovo” veÊ samo - Kosovo carina, dok je glavni albanski pregovoraË i StefanoviÊev rival, Edita Tahiri, rekla da je Srbija priznala nezavisnost Kosova, jer se Srbi u toj dogovorenoj formulaciji uopπte ne pomiwu.

NemaËki kancelar u Beogradu Krajem avgusta stigla je u Beograd nemaËki kancelar, tj. predsednik vlade, Angela Merkel, koja je bez ikakvog diplomatskog ceremonijala, rekla TadiÊu da za Srbiju nema ni „predsobqa” tj. status kandidata - za EU a kamo li ulaska u wu, ako Srbija ne ukine paralelne srpske institucije na severu Kosova, jer je Kosovo nezavisna dræava koja dvovlaπÊe ne moæe da dozvoli.

A neopoziv kraj, tj. isplata kosovske menice, jeste izgleda 15. septembar, dan kad Kfor napuπta carinske ispostave, a zaposedaju ga ponovo i za stalno, po Merkelovoj, ali i po TaËiju, πiptarski specijalci i carinici.

Najavio je, u ime Srbije, niko drugi veÊ dræavni sekretar u ministarstvu Kosova i Metohije, Oliver IvanoviÊ, alarmantno izjavivπi da vlada Srbije za 15. septembar mora da ima svoju jasnu i nedvosmislenu strategiju i stav, implicirajuÊi tako da ga Srbija sada nema.

Doduπe, Ëim je Merkelova napustila Srbiju, i TadiÊ je nekako izmenio svoju retoriku u pogledu `predosobqa` za EU. ReËe neπto u smislu da se dobijawe kandidatskog statusa izgleda odlaæe za iduÊu godinu, πto je u drastiËnoj suprotnosti sa dotadaπwom linijom po kojoj je on garantovan za kraj ove godine. Ne zna se da li je to rekao Merkelovoj u lice, ali za srpske uπi bio je vrlo glasan i odluËan: srpske institucije na severu Kosova - ostaju! Istina nije rekao kako Êe ih braniti, izuzev, svojim veÊ klasiËnim, mirnim putem.

Moæda je izjava Olivera IvanoviÊa iz prethodnog paragrafa, neka vrsta dobronamernog ali „ultimativnog” saveta TadiÊu - g. predsedniËe, nema vam druge - morate se isprsiti! A IvanoviÊ, buduÊi kosovski Srbin - a u vladi Srbije (u Ministarstvu za KiM), u tom je svojstvu - zna o Ëemu govori.

Pritajene misli Olivera IvanoviÊa Ako vi, g. predsedniËe, zatajite, umesto vas Êe se morati isprsiti kosovski Srbi. Ærtava i to velikih, sigurno Êe biti sa srpske strane, sa

Nazire se... nepredvidivim ishodom. Od stava i odluËnosti suprotne strane, zavisi i uspeh srpske odbrane. Ako su samo TaËijevi specijalci u pitawu - Srbi pobeuju. To znaju i TaËi i Kfor.

Sva je prilika zato da Êe Kfor 15. septembra ne samo ostati na svojim mestima, dok specijalci ne stignu, veÊ Êe im omoguÊiti bezbedan prolaz mimo eventualnih srpskih barikada. Da Êe se stvari tako uglavnom odvijati znaju i kosovski Srbi, zato je veliko pitawe da li Êe oni morati da se konfrontiraju i sa Kforom? Kako je to posledwa srpska πansa da odbrane svoju slobodu, izgleda da Êe morati. A πta to znaËi? Rat kosovskih Srba sa ©iptarima i meunarodnom zajednicom!?

Dva scenarija su moguÊa. Jedan ekstremni, da Kfor pozove NATO da bombardovawem Srba izvojuje, kao ono protiv MiloπeviÊa 1999. godine a posle Rambujea, pobedu za ©iptare, odnosno TaËija, jer i tada je on bio „glavna fora”, kao miqenik g-e Olbrajt; drugi scenario je verovatniji: uzbudiÊe se ceo svet, Savet bezbednosti UN, prekid vatre, mirovna misija, itd. Bilo kako bilo, g. prededniËe, ogromne - a neptrebne srpske ærtve, ali i druge, padaju na vaπu duπu.

Bilo bi pogreπno da se stekne uverewe, g. predsedniËe, da vas Oliver IvanoviÊ poziva u rat. Ne, on vas poziva samo da se isprsite, πto nikako ne znaËi, pogotovo u ovom sluËaju - rat.

Potrebano je samo da vi imate jasan, odluËan i javno objavqen stav i strategiju - Srbija Êe se adekvatno suprostaviti svakom pokuπaju ©iptara da silom preuzmu srpske carinske ispostave. Ovakav javno objavqen stav - kao i u sluËaju rata, napred - odmah uzbuuje svet, meunarodnu zajednicu, Savet bezbednosti UN, πto u krajwoj analizi vodi ka ponovnim pregovorima izmeu Srba i Albanaca, najverovatnije, kao i do sada u okviru EU - zavrπio je IvanoviÊ svoju ispovest kako saËuvati severno Kosovo, a po svemu, bez rata. „Promena ploËe” Pre neki dan Oliver IvanoviÊ, izgleda pod TadiÊevim pritiskom, „promenio je ploËu”.

Veli: 15. septembra se niπta dramatiËno ne deπava, sve ide kako je dogovoreno; TaËijeve izjave su sraËunate za unutraπwu upotrebu, EU mu je zapretila; Srbija ostaje na svojoj miroqubivoj poziciji oËuvawa autonomije severnog Kosova.

IvanoviÊev najnoviji stav, obavezno potvruju ali Ëesto i prethodni istiËu - da li nehotice?! - TadiÊevi glavni trabanti. Tako Ivica DaËiÊ, za kombinovanu Kfor, Euleks i TaËijevu akciju planiranu za 16. septembar, a koja ima za ciq da se od srpskih ispostava, napravi dræavna granica Kosova sa Srbijom, reËe 10. septembra da je to samo jedan „simboliËan ali ne i bezbednosni problem”; kao Ëudi se: πta je nekoliko albanskih carinika i policajaca na prelazima? A veÊ sutradan bukvalno ponavqa IvanoviÊevu misao. Kaæe: Srbija nije izaπla sa konceptom koji bi omoguÊio reπewe pitawa Kosova i tu je greπka koju πto pre moramo priznati.

2

Glavni srpski pregovoraËi, Borko StefanoviÊ i ministar za KiM. Goran BogdanoviÊ, neoËekivano najviπe su kritikovali Euleks zbog krπewa statusne neutralnosti, a to im je mandat. Na dogovor Kfora, Priπtine i Euleksa za akciju 16. septembra Srbija nije pozvana. Euleks moæe proÊi prema severu, ali bez kosovskih specijalaca i carinika. Ako ipak to pokuπaju, Srbija nije odgovorna za wihovu sigurnost.

Posle IvanoviÊevog „pokajawa”, cela ova smuπeno-propagandna vatra raznih tadiÊevaca, usmerena je da bi se zagluπila srpska politiËka atmosfera raznim nedoumicama, sa oËiglednim ciqem da se od srpske javnosti sakrije, ili πto bezbolnije prihvati, ovaj TadiÊev veleizdajniËki Ëin.

Skrivawe veleizdajniËkog Ëina Naime, po dogovoru od 2. septembra izmeu Srba i ©iptara, po StefnoviÊu, za peËat „Kosovo-carina” izvojevana je dræavna „neutralnost” (tj. ne spomiwe se „republika Kosovo”), na osnovu koje Êe dolazeÊeg 16. septembra, po svemu. jedna srpska „paralelna” institucija na severnom Kosovu - carina - neslavno biti ugaπena, ako se ostvari. ZameniÊe je πiptarska carina, specijalci i tako se uspostavqa stvarna dræavna granica Kosova sa Srbijom. (Tek toliko, da bi DaËiÊ uvideo da „simbolika” vrlo lako postaje i surovo „bezbednosno” pitawe.) Ali to nije sve. To je samo poËetak.

S vremenom, sve elemente srpskog suvereniteta na severnom Kosovu, trebalo bi podrediti istoj neslavnoj sudbini, kao πto Êe 16. septembra, izgleda biti ugaπena srpska carina. Koje su to srpske institucije severnog Kosova koje su predmet nameravanog gaπewa?

Pre svega severno Kosovo jeste teritorijalno 20% teritorije Kosova. Srpski suverenitet se sastoji od niza institucija. Prvo, tu je institucija vlasti. Wu, kao vrhovno zakonodavno telo, predstavqa Srpsko nacionalno veÊe Severnog Kosova, predsednik Milan IvanoviÊ. SaËiwavaju ga nekoliko Skupπtina srpskih opπtina severnog Kosova. Svaka opπtina ima svoju upravu, vatrogasce i druge upravne servise. Institucije policije, πkolstva, zdravstva, sudstva i carina na severu su srpske.

IZ SADRÆAJA Otpisani bez povratka. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 PolitiËka konstrukcija islamofobije . . . . . . . . . . . . 7 Robovi, prosjaci i varalice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Danke Deutshland . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 TadiÊev reæim prepuπta sever KiM TaËiju . . . . . . . 12 Opasnost veÊa nego pre 10 godina. . . . . . . . . . . . . . . . .13 Srbija u oËima AmeriËke ambasade . . . . . . . . . . . . . . . .15 Za „Paradu ponosa sirotiwe”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 „Vreme leti” Vase MihailoviÊa. . . . . . . . . . . . . . . . . 30

Iskra 1. oktobar 2011

Vikiliks: zavera protiv srpskog Kosova Ovo postepeno gaπewe srpskih institucija na severnom Kosovu ima svoju istoriju. Wu je nedavno otkrio Vikiliks. Kao πto je veÊ poznato, Vikiliks je popularno ime za navodno nelegalno dobijena SAD najpoverqivija diplomatska dokumeta, a koja se sada javno objavquju. O wima, a u vezi Kosova i Srbije, piπe (9. septembar) Nikola VrziÊ u svom Ëlanku „Vikiliks TadiÊev kraj kosovske igre”. Po wemu, dakle, TadiÊ je joπ pre nekoliko godina, sa raznim SAD ambasadorima i doglavnicima, kovao planove o tome kako bi Srbija mogla da de facto (pritajeno) prizna nezavisnost Kosova ali, zbog srpskog ustava, ne i de jure (otvoreno i pravno). U stvari, to je bio mnogo kompleksniji plan u koji je, kao kquËni elemenat, bio ukquËen i ulazak Srbije u EU. Taj sad proπireni plan bi ovako trebalo da glasi. Da bi Srbija postepeno (instituciju po instituciju) mogla neformalno da priznaje nezavisnost Kosova - (formalno je nikad neÊe priznati), ona, s jedne strane, mora glasno ispoqavati bezalternativno ukquËivawe u EU, kako bi se stranom faktoru (Briselu i Vaπingtonu) ostavila uvek otvorena vrata za sve eventualne wemu neophodne diktate Srbiji. S druge strane o tome se Êuti pred Zapadom - reæimu je neophodna bezalternativnost, da bi Srbija mogla baciti krivica na Zapad kad je nemoguÊe da se sakrije od javnosti neko srpsko oËevidno priznawe nezavisnosti. U zapadwaËkoj je nadleænosti (dakle, Zapad daje odobrewe ©iptarima (datum i dan) kad otpoËeti sa agresijom na odreenu srpsku instituciju, kao „carinu” ovom prilikom. Srbima se preÊutno dozvoqava da agresiju „osuuju”, ali da i u stvorenoj „praπini” oko we (πto veÊa praπina to boqe), ne dozvole da u prvi plan dospe Ëiwenica da je odreena srpska institucija ugaπena. U sluËaju, pak, da dospe, sintagmom „ne moæe πut s rogatim”, amortizuje se donekle, zapadwaËko uËeπÊe u protiv srpskoj zaveri.

Epilog Ovaj napis je otpoËeo sa TadiÊevom kosovskom „menicom” Ëiji krajwi rok je doπao na isplatu, mislilo se, cele sume. Ispostavilo se, meutim, da je ta isplata na rate i da je kosovska carina samo prva otplata i kako sad stvari stoje - dugoroËna je. Ovo, pak, ne iskquËuje moguÊnost naglog uruπavawa cele kosovske „zgrade” ukoliko je carina, primerice, bila „prava” izvuËena „cigla” u woj. To ostaje da se vidi, pa je usled toga a za sada, dugoroËna, na rate menica, jedino izvesna.

Vikiliks je, meutim, otkrio da je TadiÊeva liËna, politiËka menica takoe pred isplatom, a kako stvari stoje sad, za razliku od prethodne, wen „zid” je sa mnogo „pravih” „cigli” u sebi, tako da je wegovo uruπavawe, tako bar izgleda - brzo, πest meseci, maksimum.

Vikiliks je otkrio da je TadiÊ, uËestvao svesno i aktivno, sa stranim faktorom, u zaveri

Iskra 1. oktobar 2011.

kako da se prizna nezavisnost Kosova, πto je ustvari protiv ustavna radwa. Pogotovo za wega, predsednika Srbije, Ëija je glavna funkcija da πtiti taj Ustav. »iwenica da je on moæda æeleo da priznawe Kosova bude neformalno - niπta ne umawuje wegovu krivicu; naprotiv, zbog funkcije koju nosi, sva je prilika da je ona baπ zbog toga mnogo veÊa.

Kako vreme teËe o ovom veleizdajniËkom TadiÊevom Ëinu u Srbiji poËeÊe naπiroko da se raspravqa. S tim u vezi, a po duænosti, srpsko Dræavno tuæilaπtvo bi moralo da pokrene veleizdajniËki proces protiv TadiÊa i wegovih pomagaËa. Da li Êe od toga iπta biti, ostaje da se vidi.

Bez obzira na odluku Tuæilaπtva, raspravqawe ovog sluËaja u srpskoj javnosti ostaje dokle god se ne „raspravi”... Jedini naËin da TadiÊ bar smawi raspravu o sebi, jeste da se on javno oglasi sa stavom da su iznete izjave raznih SAD Ëinbenika netaËne, preuveliËane, pogreπno interpretirane, itd. Opasnost po TadiÊa krije se u moguÊnosti da je on mnogo od toga ili napisao, ili izrekao pred tajnim prisluπnim ureajima.

Mnogo, meutim, veÊa opasnost po TadiÊa dolazi iz wegovih sopstvenih redova. Jer TadiÊ je sada kao na brodu koji tone. A tu je, kao πto je uvek bilo, mnogo pacova - qudskih, naravno, u ovom sluËaju.

Neki, sa dobrim pacovskim wuhom, kao Vuk DraπkoviÊ na primer, izgleda da su i bez Vikiliksa naslutili πta dolazi, pa javno otpisuju Kosovo. Zamislite ovog gospodina koji je - u svoje vreme za srpske granice rekao da su tamo gde su srpski grobovi, kako sad sa raboπem u ruci dokazuje, da Êe priznawem Kosova Srbija ekonomski procvetati, jer viπe nema ogromnih izdataka da bi se odræavalo severno Kosovo. Ovo je moæda Vukovo signalisawe onima na Zapadu, da ga imaju u vidu kad se bude rasparËavala TadiÊeva „imperija”.

Vuk DraπkoviÊ nije jedini. Ima ih podosta. Tu je Dragoqub MiÊunoviÊ, inaËe tvorac originalne Demokratske stranke, od koje su otpali ovim redom, Koπtunica i pok. –iniÊ, koji mu je preoteo stranku. On u pogledu Kosova, a i ciqa, u svemu sledi Vuka. Dragan –ilas, gradonaËelnik Beorada, ima veÊ dva meseca, kako trubi da je Srbiji „povorka ponosa” nepotrebna.

Stavqa do znawa, izgleda Tomi NikoliÊu, da je on spreman da napusti TadiÊev brod. DaËiÊa smo veÊ videli kako pliva u uzburkanom kosovskom moru. U jednom momentu, a to je bilo priliËno davno, reËe da on ne vidi niπta loπe ako bi on postao premijer Srbije. Tek toliko da bi Zapadu bile jasnije wegove ambicije, a kako on ima stvaran „kredibilitet” tamo - stvorio mu ga je, uzgred, TadiÊ - kad se otvori pitawe TadiÊevog naslea, Zapad Êe sigurno i wega imati u vidu.

Jedino gde se moæda DaËiÊ vara, jeste Ëiwenica, da Êe u surovoj borbi oko TadiÊevog naslea, on imati premnogo rivala, boqeg `demokrtatskog` ugleda na Zapadu.

N. QotiÊ

3

TADI∆EVE RAZBIJENE EU ILUZIJE Za predsednika Srbije Borisa TadiÊa, baπ kao i za Ëitav srpski narod, pre svega za onaj wegov deo koji i daqe veruje sadaπwoj rukovodeÊoj prozapadnoj koaliciji, nastupio je „trenutak odluke” „The Zero Hour”. Rukovodilac zemqe je na sav glas priznao, da je wegov kurs prema najbræem moguÊem, i po svaku cenu, stupawu u Evropski savez, sasvim krahirao, i da nije Ëak ni za πlepovawe. Poπto su Meunarodnom kriviËnom tribunalu za bivπu Jugoslaviju u Hagu predale posledwe preostale na slobodi lidere srpskog otpora - bivπeg glavnokomandujuÊeg bosanskih Srba Ratka MladiÊa, i bivπeg predsednika Republike Srpska Krajina u Hrvatskoj Gorana HaxiÊa, i poπto su preduzele ogromne napore kako bi opravdale ravnopravne dogovore sa separatistiËkim reæimom Priπtine - srpske vlasti su se, u najbukvalnijem smislu reËi, naπle pored razbijenog korita. „Graanima mora otvoreno da se kaæe: postoji moguÊnost da do kraja godine ne samo da neÊemo dobiti status kandidata, nego neÊemo dobiti nikakav datum uopπte za poËetak pregovora o prijemu u Evropski savez (EU)” - to je izjava, koju je predsednik TadiÊ dao agenciji Tanjug i koju su svetske informacione agencije odmah istranæirale, a koja je napravila krasnoreËiv zakquËak o unutraπwoj i spoqnoj politici zvaniËnog Beograda, voenoj u posledwe tri i po godine, baπ od trenutka samoproglaπewa nezavisnosti Kosova. Jer sve πto su Ëinili predsednik Boris TadiÊ i vlada Mirka CvetkoviÊa, koja ga je u svemu sluπala, o bjaπwavan o je teæwom da se obezbedi podrπka Brisela. A dobijawe statusa zemqe ”kandidata” objavqeno je kao lek od svih zala, tj. kao lek za sve socijalno-ekonomske i politiËke probleme, Ëak kao sredstvo da se procesu regulisawa situacije na Kosovu udahne nov æivot.

Ali - ne ide to tako. Ono πto su posledwih meseci poruËivali izmeu redova najviπi zvaniËnici Evropskog saveza na Ëelu sa ©tefanom Fileom, komesarom za pitawa proπirewa, otvoreno i bez uvijawa je obeshrabrenom TadiÊu izgovorila federalni kancelar Angela Merkel. Ona je srpskim sagovornicima podnela nov spisak uslova, u kome su se naπli ne samo zahtev da se „bitno poboqπaju” odnosi sa Priπtinom, veÊ i nareewe da se Srbi odreknu srpskih instituci ja koje postoje na severnom delu Kosova. Te institucije, prema zapadnom scenariju arhitekata „novog svetskog poretka” moraju da budu likvidirane u skladu sa „Strategijom za severno Kosovo” koju je Priπtina objavila joπ poËetkom 2010. godine.

To πto je ovaj zahtev isto πto i nacionalna izdaja, shvatio je izgleda i predsednik TadiÊ. Poπto je ispratio nemaËku goπÊu, on je svom narodu i Ëitavom svetu izjavio da „Srbija neÊe ostaviti svoj narod na Kosovu”. Izjavio je i da je „potpuno protivprirodan” zahtev da „Republika Srbija” prihvati da uËestvuje u gaπewu nacionalnih institucija, kakve su, na primer, bolnice i πkole” i podvukao da Srbija „ne moæe prihvatiti ovakav zahtev”. I mada je odmah posle toga izgovorio da wegova zemqa „neÊe odustati od evropske integracije”, izgovorio je i da ako su sada pregovori o stupawu Srbije u EZ nemoguÊi, ipak „oni mogu da budu moguÊi veÊ sutra” - problem izbora izmeu EZ i Kosova u wegovoj izjavi je zvuËao priliËno jasno: „Ako srpska ili evropska javnost zamole Srbiju

4

da izabere jedno od to dvoje, moj odgovor Êe biti sledeÊi: Srbija se neÊe odreÊi ni jednog od svojih legitimnih interesa”. PolazeÊi od iluzornosti nada koje se odnose na preispitivawe odnosa rukovodstva Evrosaveza prema samoproglaπenoj nezavisnosti Kosova, a koju je Evrosavez i reæirao, to znaËi: pre govori EZ sa Srbijom onako, kako je to zamislila vlast iz Beograda, neÊe zapoËeti.

Za ovu nedequ je planirano da u Briselu poËne nova runda pregovora izmeu delegacija Beograda i Priπtine, pod patronatom tog istog Evropskog saveza.

U svetlosti posledwih izjava predsednika TadiÊa wihov karakter je posebno znaËajan. VodeÊe kosovske novine na albanskom jeziku „Koha ditore” vrlo su pravedno konstatovale da „dijalog ulazi u najkritiËniju fazu”. Novine citiraju reËi neimenovanog visokog meunarodnog Ëinovnika, koji je upozorio da postoji opasnost, da „ceo proces pretrpi krah”.

Stvarno, ukoliko proces pregovora nije u stawu ni da pribliæi, Ëak ni da teorijski obezbedi stupawe Srbije u EZ, postavqa se pitawe wegovog smisla. U nastaloj situaciji srpska delegacija mora ili da svoju poziciju na pregovorima uËini najoπtri jom moguÊom, ili da praznim diskusijama sa ukusom nacionalne izdaje konaËno sebe potpuno diskredituje u oËima sopstvenih biraËa. Zapadu su - i to je frau Merkel dala da se jasno shvati - pregovori u ovom trenutku potrebni kao sredstvo da bi se od Beograda dobila saglasnost za savlaivawe kosovskih Srba. »iwenicu da u najskorije vreme treba oËekivati „novi pokret ka severu” specijalnih jedinica kosovske policije saopπtile su novine „Zeri”, pozivajuÊi se na rukovodioca kosovske vlade, Haπima TaËija. Prema informaciji kojom raspolaæemo do navedene operacije moæe da doe odmah po zavrπetku sledeÊe runde pregovora.

Zaπto su u trenutnoj situaciji Srbiji potrebni ovakvi pregovori - na to pitawe, kako vidimo, ne moæe da odgovori ni liËno predsednik TadiÊ.

Kako bilo da bilo, vlasti Srbije su posledwih dana, ma koliko to zvuËalo paradoksalno, dobile odreenu slobodu za manevrisawe. Pokazateq za to moæe da bude i nezvaniËni susret ministra inostranih poslova Srbije Vuka JeremiÊa sa predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom, u Bawa Luci.

JeremiÊ je svog sagovornika zamolio da „iskoristi svoj uticaj u Bosni i Hercegovini” kako bi obezbedio podrπku Beogradu u vezi sa Kosovom - izmeu ostalog - na nivou Saveta bezbednosti UN. A, obraÊajuÊi se novinarima posle pregovora, on je promrmqao reËenicu da Êe zahtevani uslovi, koje je u Beogradu obelodanila Angela Merkel, imati „strateπke posledice po region”. Iza ovakve formulacije mirno moæe da se krije reanimacija ideje o podeli Kosova, kao i moguÊnost da Srbija dobije teritorijalne kompenzacije, izmeu ostalog - u Republici Srpskoj.

Meutim, da b i se ak ti v ni je odb ra ni li interesi „svog naroda na Kosovu” Srbija, pre svega, mora sama da izae iz stawa opijenosti Evropom.

FSK, 30.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Petar ISKENDEROV Fond strateπke kulture

Iskra 1. oktobar 2011.

OTPISANI BEZ POVRATKA Jedino „otpisani bez povratka” i daqe misle da su u svetskom kazinu vaæni igraËi za stolom - a ne samo kuglica koja se vrti u ruletu!

Na posledwem sastanku grupe Bilderberg, koju mnogi smatraju svetskom vladom u senci, krajem jula detaqno su analizirani Kina, Irak, Rusija, kao i kriza u EU. ZakquËeno je da se stanovniπtvo planete smawuje presporo, za πta je alternativa novi svetski rat. Pretpostavqa se da je ta moÊna grupa, koju Ëine sadaπwi i bivπi politiËari, bankari, aristokrate i biznismeni, diskutovala i o podrπci evru i zakquËila da GrËka i ostale zemqe u zoni koja je u krizi, treba da plate dutove svojim ostrvima ili Ëime veÊ mogu...

putne privrede, upozorava da graevinarstvo u Srbiji nikada nije bilo u teæoj situaciji i da se moæe oËekivati da bez posla ostane viπe od 100.000 qudi, kao i totalno gaπewe graevinskih firmi!... Pa, kako sad to? Ovamo najskupqi most na svetu - a onamo stotinu hiqada srpskih graevinara bez posla, na ulici! Ima li tu ikakve logike?... Razume se da ima, samo πto je to „logika” Dragana –ilasa i DS-a, a ne i graana Srbije!

O Srbiji Ëini se da nije bilo reËi, πto je s jedne strane dobro, jer ako nekim spletom veoma nesreÊnih okolnosti ikada uemo u EU, jedino ostrvo kojim bi mogli da pokrijemo deo dugova jeste Veliko Ratno ostrvo na uπÊu Save u Dunav - ali nije dobro πto je Bilderberg grupa, uprkos najboqem sportisti na svetu, Srbinu Novaku –okoviÊu, zaboravila da Ëak i pod ovim reæimom Srbija na karti sveta joπ uvek postoji!

Srbija je danas zemqa koju svako moæe da poniæava jer wenom predsedniku koji se izvinio svima na kugli zemaqskoj za „srpske zloËine”, od postanka ËoveËanstva pa do danas, Ivo JosipoviÊ, predsednik Hrvatske (bez ikakvih reakcija iz Pionirskog parka!), ciniËno poruËuje: „Verujem da Êe doÊi dan kada Êe i Hrvati i Srbi u Kninu obeleæiti pobedu Hrvatske (?!)”... A da li Êe doÊi i dan kada Êe, po JosipoviÊu, i Hrvati i Srbi zajedniËki u Jasenovcu obeleæiti „pobedu ustaπa” nad milion zverski muËenih i ubijenih Srba u tom „najveÊem srpskom gradu pod zemqom?”... Takoe, zahvaÊen „epidemijom izviwewa” koja se πiri iz S r b i j e , p o g l a v a r I sl a m s k e za j e d n i c e u B i H Mustafa CeriÊ zatraæio je pre viπe od mesec dana da se predsednik Srbije Boris TadiÊ izvini, jer je „izjednaËio Jovana Divjaka, Iliju JuriπiÊa i Ejupa G a n i Ê a s R a d o v a n o m K a r a x i Ê e m i Ra t k o m MladiÊem”. Tu bih mogao da se sloæim sa CeriÊem: zaista je neprimereno izjednaËavati borce za slobodu i odbranu srpskog naroda od genocida, Radovana KaraxiÊa i Ratka MladiÊa - sa Divjakom, JuriπiÊem i GaniÊem, inspiratorima nasilnog otcepqewa BiH od tadaπwe SFRJ i, samim tim, odgovornima za izazivawe krvavog graanskog rata u toj bivπoj jugoslovenskoj republici!

ZEMQA BEZ GRANICA Po d vlaπÊu Bori sa Tad iÊa i w egove satelitske Vlade, te ostalih „vodonoπa” DS-a, kako u vlasti, tako i u dobrom delu laæne opozicije, Srbija je u politiËkom, ekonomskom (a u vojnom smislu i da ne govorimo), od strane nevidqivihi svemoÊnih gospodara sveta, jednostavno svrstana u „otpisane”. Meutim, za razliku od kultne televizijske serije Dragana MarkoviÊa i Aleksandra –oreviÊa, koja je imala isto tako uspeπan nastavak pod nazivom „Povratak otpisanih”, serija o povratku otpisanog reæima Borisa TadiÊa i DS-a na svetsku politiËku scenu - nikada neÊe biti snimqena.

A zaπto bi? Rezultati wihove vladavine jesu - zemqa bez granica, sa amputiranom petinom svoje teritorije, narod bez vostva i vostvo bez naroda, 220.000 mladih u redovima nezaposlenih, od kojih polovina æivi sa roditeqima, a 80 odsto nikada nije putovalo u inostranstvo. Rezultati wihove vladavine jesu i drastiËan pad æivotnog standarda graana, za nepune dve godine je opao za skoro 50 odsto, poskupqewe u istom periodu tzv. „potroπaËke korpe” sa 30.000 na blizu 50.000 dinara, kao i skoro milion penzionera koji primaju penziju mawu od 22.000 dinara.

Rezultat vladavine ovog reæima jeste i (posle petnaestogodiπwe vlasti u Beogradu!) prvi izgraen most, onaj preko Ade Ciganlije, koji Êe u trenutku kada bude puπten u saobraÊaj koπtati 500 miliona evra i tako biti jedan od najskupqih mostova na svetu, Ëije Êe kreditirawe otplaÊivati mnoge buduÊe generacije naπih sugraana.

Istovremeno, Sindikat graevinarstva, industrije graevinskog materijala, drvne industrije i

Iskra 1. oktobar 2011.

„PANBO©WA»KO BU–EWE”

Meutim, tu se priËa sa CeriÊem ne zavrπava. Rezultat vladavine TadiÊevog reæima jeste i, u nedostatku boqeg izraza upotrebiÊu sintagmu - „patoloπka kooperativnost” prema Zapadu.

Javna je tajna da se od Beograda traæi ne samo dijalog o tehniËkim stvarima sa kosovskim pregovaraËima, veÊ i da Srbija omoguÊi punu vlast TaËijevog reæima nad severnim Kosovom. Samo takva vrsta politiËke i nacionalne izdaje obezbed i l a b i S r b i j i k a n d i d a t ur u z a Ë l a n s t v o u Evropskoj uniji, iako su πanse za dobijawe datuma za poËetak pregovora mawe nego ikada. Ali, πto mangupi kaæu, „kada jednom skineπ gaÊe, onda...” ili, u slobodnom prevodu: ako moæe Kosovo, zaπto ne i Sanxak? Rukovoen time, reis-ul-ulema Islamske zajednice u Bosni i Hercegovini Mustafa CeriÊ pre sedam dana je u Novom Pazaru, usred (joπ uvek) Srbije, pozvao svoje sunarodnike „na panboπwaËko buewe!” ObraÊajuÊi se Boπwacima u celom svetu kojih, kako tvrdi, ima 10 miliona, CeriÊ je iz Sandæaka poslao poruku u

5

Sra TrifkoviÊ:

KRAJ LIBIJSKE PARTIJE Libija Êe se pretvoriti u æariπte regionalne nestabilnosti i u sigurno utoËiπte za izabranike „»etvrte Generacije Ratnika" Bez obzira na to da li je Gadafi ubijen, izveden pred sud u Hagu ili prognan, wegov reæim je propao i viπe mu nema oporavka. Posle pet meseci vazduπnog rata protiv wegove vojske, NATO je u korist pobuwenika uspeo da konaËno preokrene raniji balans snaga na terenu. To, meutim, ne znaËi da je rat u Libiji gotov. To samo znaËi ulazak u novu komplikovaniju fazu.

PobuweniËki komandant poluirac Husam Najair slavi novo poglavqe najavqujuÊi da je prva stvar koju Êe wegove snage uËiniti „postavqawe kontrolnih punktova radi razoruæavawa svih, ukquËujuÊi i pobuweniËke grupe". „U suprotnom doÊi Êe do krvoproliÊa", rekao je, „jer Êe sve pobuweniËke grupe hteti da kontroliπu Tripoli".

Wegova brigada u Tripoliju samo je jedna od nekoliko „pobuweniËkih grupa", i u svakom sluËaju nezamislivo je da ostali pristanu da dobrovoqno predaju oruæje na taj naËin prihvatajuÊi i wegov autoritet. Wegova izjava zapravo samo predstavqa naËin razmiπqawa koji verovatno dele i wegovi nedavni saveznici, koji sada jedni druge vide kao rivale. ©TA ∆E BITI NAREDNIH DANA SAD, Britanija i Francuska ohrabrivale su, finansirale, naoruæavale i, πto je bilo presudno, omoguÊile 150 dana vazduπne podrπke pobuwenicima u ime zaπtite civila. I najzad su uspele da sruπe Gadafija. To je bio wihov ciq celo vrem e, bez obzira na rezoluciju Saveta bezbednosti UN, koja je dala ovlaπwewe samo za akcije koje su imale humanitarni ciq. Zbog toga su odgovorni za ono πto Êe se tokom narednih dana i nedeqa desiti na terenu - a oni neÊe po tom pitawu uËiniti niπta.

Otpisani bez... kojoj je naglasio da i pripadnici boπwaËkog naroda na Balkanu imaju pravo na „dræavu, slobodu, sigurnost, veru, naciju i dom...!”

Zaπto je Mustafa CeriÊ odluËio da baπ u Novom Pazaru spomiwe „boπwaËku dræavu”, o tome je duæan da vodi raËuna srpski reæim, mada na wega ne bih stavio ni æeton. A koliko vidim ni Bilderberg grupa. Jedino „otpisani bez povratka” i daqe misle da su u svetskom kazinu vaæni igraËi za stolom - a ne samo kuglica koja se vrti u ruletu! „PE»AT” br.177, 26.08.2011.

Podvukla - Iskra) (P

6

ALEKSANDAR –AJA

Poπto je ameriËka vojska svrgnula sa vlasti Sadama Huseina, Irak je bio popriπte osveta i krvavih borbi za moÊ, koje okupacione snage Koalicije (Coalition) nisu bile u stawu da spreËe. Odsustvo takvih snaga u Libiji znaËi da Êe pobuwenici biti joπ slobodniji da poravnavaju svoje politiËke, liËne i plemenske raËune sa Gadafijevim pristalicama, onako kako im bude odgovaralo - πto Êe biti prqav posao - kao i da pokuπaju da razoruæaju jedni druge, πto Êe svakako pre dovesti do krvoproliÊa nego πto Êe ga spreËi ti. Mnogi obiËni Libijci, koji nisu pristalice n i j e d n e o d s t r a n a , b i Ê e n o s t a l g i Ë n i p r e ma Gadaf ijevim danima kao πto su se IraËani okrenuli seÊawima na stabilnost vladavine Huseina, samo nekoliko meseci posle wegovog pada.

PLEMENSKI RATOVI »ak je izvesno da Êe eventualni pobednici biti xihadisti, koji se od πiitskih fanatika u Bagdadu razlikuju samo po stilu, ali ne suπtinski (i koji su daleko najnaoruæanija i najorganizovanioπ dugo neÊe ja frakcija). MoguÊe je takoe i da jo biti jasno ko je pobednik. Raspad libijske dræave, oæivqavawe plemenske lojalnosti i neefikasnost Prelaznog nacionalnog saveta (Transitional National Council, TNC) ima potencijal da pretvori Libiju u malo sofisticiraniju verziju Somalije.

P l e m e n a s e v e Ê n a o r uæ a v a j u i u d a q a v a j u o d dræavne centrale. Libija, koja je slobodna za sve, pretvoriÊe se u æariπte regionalne nestabilnosti i u sigurno utoËiπte za izabranike „»etvrte Generacije Ratnika" (Fourth Generation Warriors), neπto sliËno Al Kaidi u arapskom Magrebu.

NATO je dakle ponovo intervenisao u spro voewu formalno navedenih ciqeva, koji imaju malo veze sa skrivenom agendom. Baπ kao πto intervencija na Kosovu nije imala niπta sa „spreËavawem genocida", nego sa predajom srpske pokrajine OVK, πtiÊenicima Vaπingtona. Tako i intervencija u Libiji nema veze sa „zaπtitom civila", nego sa ruπewem Gadafija. Balkanski sindrom 90-tih prenet je na veÊu i strateπki mnogo znaËajniju scenu. Ako je ciq SAD i wenih evropskih partnera u NATO da zamene arapske lidere tvrdom linijom islamista, uradili su to jednako dobro u Mesopotam iji i seve rnoj A fric i. Uostalom, obratite paæwu na neokonzervativno-neoliberalno horsko zahtevawe da se libijski uspeh ponovi u Siriji.

Standard, 23.8.2011. √ The Chronicles

Prevod Ana RadmiloviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. oktobar 2011.

Teritorijalna ekspanzija Boπwaka kao

POLITI»KA KONSTRUKCIJA ISLAMOFOBIJE Sa blast fo b i j a k r u æi Bo s n o m i Hercegovinom. U situaciji nezaposlenosti, gladi i nedostatku bilo kakve pozitivne vizije, qudi postrojeni u nacionalne i vjerske torove πicaju se etiketama nazivajuÊi ”one druge” Ëetnicima, ustaπama, islamskim fundamentalistima, Ëifutima, itd. Plaπe se ”onih drugih”, ali ne i svojih ratnih profitera, pqaËkaπa, organizirane mafije, ”intelektualaca” sa laænim diplomama, politiËkih autokrata i mediokriteta svih vrsta. Svaka propaganda ”naπih” je ”istina”, a sve od ”onih drugih” je laæ i manipulacija.

U takvom stawu konfuzije, oni koji dobro znaju πto rade i zaπto rade, imaju velike projekte etniËke i teritorijalne homogenizacije koje su se uglavnom i ostvarile u regionu. RS, kao i RH s druge strane Save, praktiËno su postale nacionalno homogene teritorije. Srbija se reducira na Beogradski paπaluk, poπto su odlasci na kraÊi i duæi rok Kosmeta, Sanxaka i Vojvodine praktiËno neminovni. Crna Gora se maÊehinski odnosi prema Srbima, mada Êe u buduÊnosti imati problem sa islamo-etniËkim grupama. Makedonija je etniËki podijeqena, ali joj stabilnost odræava Amerika, sve dok proces stvarawa ”velike Albanije” ne pree u zavrπnu fazu. Turska, svojom agresivnom diplomacijom, nastoji da homogenizira moguÊa islamska podruËja na Balkanu gdje bi ona bila glavni faktor i dominirala. Sve u svemu, sve viπe se stvaraju, za sada ne baπ vidqiva, dva osnovna podruËja - islamofilsko i krπÊansko.

Jedino je Federacija u BiH ”nezavrπena p r i Ë a ” . » e t v r t i n a h r v a t s k o g st a n o v n i π t v a o d ukupno dva milijuna duπa je ærtvovana od strane wene ”rezervne domaje”, prepuπtena je samoj sebi i osuena na polagano nestajawe, dok se Srbi, koji su etniËki oËiπÊeni i kojih je svega par postotaka, viπe ”ne kontaju” kao ozbiqan politiËki subjekt.

Oni najbrojniji bi se, normalno, htjeli πiriti. Ali stvari nisu tako jednostavne πto se ekspanzije veÊinskog naroda tiËe i koji smatra da Hrvati i Srbi imaju rezervnu domovinu, a oni, Boπwaci, nijednu. Podatak bi takoer mogao biti i to πto milijun i πesto tisuÊa Boπwaka æeli lebensraum (æivotni prostor), jer se nalaze na svega 30% Federacije, pa se nastoje izboriti za ostatak teritorije, ili barem za wegov veÊi dio, a to se prvenstveno odnosi na sredwu Bosnu, nastawenu s dvjesto tisuÊa Hrvata. ”BoπwaËki Incko” je dao temeqe tom nastojawu, dajuÊi legalnost nelegalnoj ”platformaπkoj” vladi, koja je odmah postavila svoje qude na svim politiËkim i ekonomskim punktovima, a u suradwi s nekoliko kvislinπkih hrvatskih partijica. Pol itiËki i ekonomski uguπeni, Hrvati Êe se ubrzo poËeti seliti u Hrvatsku, koja Êe kao Ëlanica Europske unije biti dio ogromnog træiπta rad ne snage . U prilog

Iskra 1. oktobar 2011.

ovakvoj boπwaËkoj politici iπla je i Ëiwenica πto su iza ”platformaπa” bezuvjetno stajale, i stoje, SAD i Turska, kao i bogate islamske zemqe.

Ovaj proces teritorijalne ekspanzije Boπwaka nije bilo teπko zapaziti. Posebno su kritike dolazile iz Republike Srpske. Da bi tome parirali, boπwaËki vjerski, politiËki i intelektualni krugovi su primijenili pet taktika.

- Prva je bila izmiπqeni referentni okvir za prikrivawe w ihovih pravih nam jera: graansko druπtvo, qudska prava i slobode, multikulturalizam, socijaldemokracija, sveprisutna konstitutivnost naroda. Oni su, dakle, svoje partikularne interese pokuπali prikriti opÊequdskim interesom. U Europi je ta vrst ”multikulturalizma” muslimana odluËno odbaËena od ”europskih islamofoba” (Ëitaj: skoro svih politiËkih lidera i naroda Europske unije), a ni kod nas ova ”graanska” priËa viπe ne pije vode. Ipak, ima izvjestan broj naivnih osoba, nepopravqivih idealista, u sve tri konstitutivne etno-religijske BiH grupacije koje istinski vjeruju da je u ovoj zemqi moguÊe novo, obnovqeno, ako ne baπ bratstvo i jedinstvo, onda zasigur no tolerancija, m e  u so b n o u v a æ a v a w e i z a j e d n i Ë k i , g r a  a n s k i (su)æivot gdje religioznost i nacionalnost postaju privatna stvar svakog pojedinca i niπta viπe. I autor ovog teksta ”koga æivot niπta nije nauËio”, spada meu takve pojedince; - Druga taktika se svodila na jednostavno negirawe wihove uoËqivo intonirane teritorijalno ekspanzivne politike; - TreÊa se temeqila na prqavoj kampawi ad hominem (kad nemaπ kontraargumenata, popquj osobu koja argumente iznosi) u kojoj su posebno uËestvovali ”priznati” boπwaËki intelektualci i mediji, uniæavajuÊi islamsku rafiniranost, te kulturu ophoewa i komunicirawa; - U Ëetvrtom naporu, a po sistemu: napad je najboqa obrana, Boπwaci su doπli na dobru ideju da svako osporavawe wihovih teritorijalnih pretenzija nazovu islamofobijom. Citirali su i imena kritiËara ove politike, ”qutih islamofoba”, i tako su sa svog osvajaËkog djelovawa skrenuli paæwu na jednu inteligentno smiπqenu floskulu.

Slijedio je medijski cirkus oko toga u koji je bio ukquËen najveÊi broj ”struËwaka” za druπtvene nauke, ”islamofobi” su preπli u obrambeni gard, narod je dobio novi ciklus traËerskih igara, naæalost ne i kruha, a na Hrvate i na nelegalnu vlast ”platformaπa” svi su zaboravili. Da bi stvari bile uvjerqivije, a da se ”Vlasi ne dosjete”, Islamska zajednica BiH je ”ko fol” napala neke svoje medije koji, inaËe, na razne suptilne, indrektne naËine, omoguÊavaju boπwaËko osvajawe teri

7

PolitiËka konstrukcija...

Milorad Dodik, predsednik RS

torija Federacije; - Peta taktika je zasigurno bila (i ostala) najsuptilnija. Jedan dio boπwaËke inteligencije se angaæirao da pokvari hrvatsko-srpsku alijansu, koja se poËela stvarati na ovim prostorima. Preko svojih medija i neformalnih, ali utjecajnih, kanala neformalnog komunicirawa, insistiraju na najbolnijim povijesnim momentima hrvatsko-srpskih odnosa koje vjeπto, sve intenzivnije, plasiraju jednoj i drugoj strani. A poznato je da æabu nije teπko u vodu natjerati, pa se novonastalo, krhko povjerewe izmeu Srba i Hrvata ubrzano kvari kao majoneza na suncu. U ovom specijalnom ratu razbijawa svijesti o neminovnosti stvarawa neke vrsti ”k r π Ê a n s k e k o a li c i j e ” protiv nadiruÊe islamizacije Balkana, boπwaËki su intelektualci posve sigurno postigli najveÊi uspjeh.

Naravno, sve ovo skupa ne znaËi da na naπim prostorima islamofobija kao pojava ne postoji u svijesti mnogih nemuslimana. SliËno je i sa srbofobijom i hrvatofobijom. Ali dok su Srbi na ovim prostorima demonizirani do granica apsurda, a Hrvati marginalizirani do besvijesti, Boπwaci s u, zahvaqujuÊi sp e c i f i Ë n o j k o n st e l a c i j i m e  u n a r o d n i h o d n o s a , u sn a æ n o m , a g r e s i v n o m usponu. KonaËan ciq ove privremene etno-kategorije (a, u stvari, religijsko-civilizacijske kategorije) jeste Umma, svjetska islamska zajednica, a ne samo zakaπwelo graansko formirawe jedne od europskih nacija, Boπwaka. Stoga je wihovo insistirawe na islamofobiji jedno od sitnijih ”lukavstva Uma” (Hegel) te civilizacije. Da je to tako i da je wihovo nacionalno opredjeqewe neπto povijesno privremeno, lako je za razumjeti kroz prouËavawe wihovih fundamentalnih spisa i naËela, ali i kroz razmatrawe puke pojavnosti. Na primjer, moæemo se upitati zaπto se u odnosu na Boπwake ne upotrebqava izraz boπwakofobija umje sto islam of obije , a na Ëemu insistira i Islamska zajednica BiH, kao i boπwaËki intelektualni krugovi?

I tako, kako god okrenuli stvari, dolazimo do trenutaËnog suæivota, razgraniËewa, a moæda i do sukoba dviju civilizacija na BiH prostorima. Tu je islamofobija umjesto sociopsiholoπkog fenomena, politiËka konstrukcija namijewena teritorijalnoj ekspanziji jednog naroda koji, intencionalno gledano, samog sebe prevazilazi kroz vlastitu religiju. Problemi Êe za Boπwake, a i za ostale nacije gdje Êe islam moæda postati dominantan, nastati eventualno onda ako se Europa emancipira u odnosu na SAD, koje podstiËu ekspanziju islama na Balkanu. U tom Êe sluËaju islamofobija poprimiti posve drugo znaËewe, kao dio otpora Zapada ne prema toj religiji, veÊ prema wenom ideoloπkopolitiËkom projektu teritorijalnog πirewa, koje se nastoji realizirati na balkanskim podruËjima.

Fokus, 11.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

8

Emil Vlajki <www.fokus.ba>

Turci rade protiv Srba Suludo je da posreduju oko Kosova Turska je tokom rata devedesetih bila na strani srpskih neprijateqa, a ni danas takav odnos nije drugaËiji.

Oni nisu nikada radili u interesu Srbije i srpskog naroda, tako da mi nije jasna wihova, kako kaæu, objektivnost i nepristrasnost kao nekakav garant da Êe biti dobri posrednici u poboqπavawu odnosa meu dræavama naπeg regiona, istiËe Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske.

Za dræavne zvaniËnike Srbije, Turska je ipak poæeqan partner i rado prihvataju wihovo posredovawe.

- Nije mi to jasno uopπte, moram da priznam.

Turska je u posredovawu uspostavqawa navodno dobrosusedskih odnosa Srbije i BiH zastupala iskquËivo interese Boπwaka. Oduvek su im davali podrπku. Kako je to dobro za Srbiju, ne mogu da razumem.

Boris TadiÊ je bio u Sarajevu, a predstavnik Boπwaka u Predsedniπtvu BiH je, prvi put nakon rata, posetio Srbiju. Turska je bila posrednik. Zar to nije napredak u uspostavqawu dobrosusedskih odnosa?

- To da su uspostavqeni dobri odnosi izmeu Srbije i BiH meusobnim posetama je Ëista propaganda. Propaganda je i turski doprinos tom procesu. LiËno mislim da nije nakaradno to πto Turska radi u interesu Boπwaka, ali da jeste nakaradno misliti da je to u interesu Srbije.

Turska je meu prvima priznala Kosovo i najjaËe se zalaæe za dræavnost te srpske pokrajine.

Ahmet Davutoglu je najavio moguÊnost da Turska posreduje u dijalogu Beograd - Priπtina.

Kako to ocewujete?

- Vidite koliko je to suludo! Turska meu prvima priznaje Kosovo i poziva na ukidawe navodno paralelnih institucija na severu juæne srpske pokrajine. O kakvom posredniπtvu se moæe tu govoriti, osim onog koji je protivan interesima Srbije.

On Ëak tvrdi da je Beograd traæio wihovu pomoÊ...

- Ne znam ja za to. Uostalom, kako bi se to moglo ostvariti, s obzirom na to da se dijalog Beograda i Priπtine odvija pod okriqem EU? Zaπto bi se sada Turska meπala u sve to?!

Predsednik TadiÊ je javno kritikovao Vuka JeremiÊa zbog izjave o premijerki Hrvatske, koju je dao kod vas u Bawaluci. Kako to komentariπete?

- Boris TadiÊ je najmerodavnija liËnost za ocene onoga πto je dobro, ili ne, kada je reË o odnosima Srbije i Hrvatske. LiËno mislim da je Jadranka Kosor u jeku predizborne kampawe i da koristi stare teme da se udvara biraËima. Zato i ne vidim niπta sporno u kritici Kosorove.

Danas, 30.8.2011.

SNEÆANA »ONGRADIN

Iskra 1. oktobar 2011.

ROBOVI, PROSJACI I VARALICE Danaπwi gospodari sveta bi da u svako æivo biÊe usade svest o wegovoj nevaænosti i zamenqivosti, da od svakog Ëoveka naËine putujuÊeg najamnog radnika, bez nacionalnog porekla i predvidqive buduÊnosti. Po wihovoj raËunici, idealno bi bilo da se polovina zemaqskog æivqa nije rodila. NeukquËiva u proizvodwu, ta se suviπna masa mora hraniti da ne bi, po primeru omladine iz londonskih predgraa, krenula u paqevinu i pqaËku.

Radni Ëovek, uobliËen u kalupu liberalnog kapitalizma, prikazuje mi se kao ukrπtaj roba, prosjaka i varalice. Tu vrstu meπanaca na Zapadu svakodnevno susreÊem; javqa se u svim druπtvenim slojevima: siromaπni robuju i prosjaËe na jedan, bogati na drugi naËin. Oni nevoqnici koji mi, na kuÊnim vratima ili preko telefona („pozivaË nepoznat”) nude robu, usluge, aranæmane, kredite, poklone i putovawa, sa oËajniËkom revnoπÊu qudi sateranih u πkripac, πta su nego robovi i prosjaci vladajuÊeg poretka, a uz to, s obzirom na kvalitet proizvoda i uslove kupovine, i mali prevaranti.

Konkurencija i bitka za plasman, osveπtane pogodbe ekonomije, poverene kao radni zadatak ovim æalosnim izvrπiocima, ubijaju, kod mene, svaku voqu za kupovinom i uËeπÊem u ustrojstvu koje mrvi milijarde qudskih sinova. MuËno je gle dati svog bliæweg dok se, zubima i noktima, bori za odræawe golog æivota, u sluæbi gospodara koji je i sam rob borbe za opstanak na træiπtu. Ceo mi se poredak u tim trenucima pokazuje kao maskenbal zgaæenih i poniæenih, prinuenih na batrgawe, moqakawe i podvaqivawe. Ne zna se ko je veÊi prevarant, jadnik ispred mojih kuÊnih vrata ili wujorπki bankar Madof dok ga, sa lisicama na rukama, sprovode na robiju. (Prema Madofu sam imao i nekih simpatija: nasamario je, pored ostalih, i Eli Vizela, koji nije pokazao naroËito razumevawe za borbu bosanskih Srba). * U detiwstvu, u mladosti, a ni kasnije, æivot me nije mazio. Rano sam uleteo u borbu za preæivqavawe, ali sam, zahvaqujuÊi sklonosti prema pisawu, vojevao na simboliËnom planu. Nisam podnosio dnevne izveπtaje pretpostavqenima.

Uspeo sam da saËuvam svoju posebnost. Danaπwi gospodari sveta bi da u svako æivo biÊe usade svest o wegovoj nevaænosti i zamenqivosti, daa od svakog Ëo ve ka n aË in e pu t u j u Ê e g n aj a m n og r ad n ik a, be z nacionalnog porekla i predvidqive buduÊnosti. Po wihovoj raËunici, idealno bi bilo da se polovina z em a q s k o g æ i vq a n ij e ro d il a . N eu k q u Ë i va u proizvodwu, ta se suv iπna masa mora hraniti da ne bi, po primeru omladine iz londonskih predgraa, krenula u paqevinu i pqaËku. * U susretu sa nudiocima robe i usluga, sa onima koji me gledaju u oËi, i onima koji svoje recitacije izvode preko telefona, kolebam se izmeu gaewa, straha i saæaqivosti. Roba prezirem, od prevaranta strahujem, bliæweg u nevoqi saæaqevam, a nisam poπteen ni izvesne posramqenosti. U povoqnijem poloæaju od molilaca, na svoje poπtansko sanduËe stavio sam nalepnicu

Iskra 1. oktobar 2011.

(krasno odπtampanu - i na woj je neko zaradio!)

Molim, ne stavqati reklamni materijal! Time sam, za mrvicu hleba, umawio obrok suvowavih potukaËa iz Azije i Afrike koji pre podne, po pustim ulicama, tegle pakete luksuznih prospekata, a plaÊeni su prema koliËini onoga πto rasture. * Æivot je naporan poduhvat, a napor praÊen lepote poniæewima poniπtava ono malo priroene borbi. NasilniËka Êud novca se razgoli tila do nepristojnosti, neravnopravnost besramno likuje. Ekonomski zakoni se, kao kobne nemani, poigravaju zemqama i dræavama. Nezaposlenost s lo v i k a o p r e d u s lo v z d r a v o g f u n k c i o n i s a w a privrede. Od slepih nuænosti razvoja strahuju i p os l od a vc i i z a po s l en i , g o q e i m il i on e ri .

Izbezumqeni brokeri, koji izleÊu iz Berze da saopπte najnovije crne vesti, sa kravatama koje vitlaju u vetru (negde sam video takvu fotografiju) nisu u mnogo boqem poloæaju od raznosaËa reklama, iako su neπto boqe plaÊeni. * A kod nas?

Mi hrlimo da se ukquËimo meu sreÊnike.

Dotle, ostalo nam je da uæivamo u vrlinama grubosti, neznawa, prostote, sa divqim proplamsajima duπevnosti i neosveπÊene dobrote. Naπa izrovaπena lica govore viπe nego πto su dobri pisci uspeli da izraze. Svoje pretke oseÊam kao usamqenike koji, u dugim jesewim popodnevima, buqe u daqinu, u bezuspeπnom nastojawu da uu u trag smislu onoga πto ih okruæuje. Ako nisu obuzeti bezmerjem, onda kuwaju u zadimqenim kolibama, kraj otvorenih ogwiπta, ogrnuti ovnujskim koæusima, a pored vrata, okaËene o drveni klin, vise gusle, preslice i puπke kremewaËe. Mogu ih zamiπqati kako hoÊu, arhivski dokumenti me neÊe demantovati; „ne pomiwu nas izveπtaji ratni”, kako, u jednoj pesmi, reËe Boæidar KovaËeviÊ. Bili smo prvi na udaru mnogih osvajaËkih pohoda, svaki put bi agresora iznenadila æilavost plemena reπenog da opstane, ne zarad visokih ciqeva, veÊ zarad postojawa kao takvog. * I to je, vaqda, jedan od razloga odbojnosti πto ih gospodari sveta oseÊaju prema nama i nama sliËnima. Oni strahuju od svakog oblika æivota i naËina promiπqawa koji odudaraju od wihova mod el a. P os t oj aw e d ru k Ëi j ih u s t ro j ew a n ag r iz a wihovu samouverenost, osporava wihov izbor. Zato se, danas, upiwu da svima nametnu jedan, jednoobrazan uzor. Usput, pqaËkaju preostale sirovine i zagauju netaknute kutke prirode. Svoju æivotnu mudrost i vrednosno opredeqewe istakli su na nacionalnoj valuti parolom In God we trust… Evo pokuπaja da se u jednu sumwivu, Êiftinsku rabotu uvuËe i sam Tvorac vasione. NovËanicu, stavqenu pod Boæju zaπtitu, povremeno πtampaju u milijar d a ma pr im e r ak a, o be zv re u ju Êi p ok o re ne nacionalne valute. Uza sve reËeno, mi strahujemo od propasti svetske nemani: potonuÊe wenog parobroda stvorilo bi vrtlog koji bi progutao i naπu, malu i rasklimanu barku. * Pobeda glavnog imperijalistiËkog centra u

9

Robovi, prosjaci...

Bramerc u Beogradu

ovom Ëasu je apsolutna. ©ezdesetih i sedamdesetih godina proπlog veka, Vijetnamski rat je izvodio na ulice milione demonstranata, sa levice, i sa drugih obala javnog mwewa. Negodovali su, pre svih, roditeqi regruta koji su gacali po azijskim moËvarama. U meuvremenu, stvorene su armije saËi wene preteæno od plaÊenika. Vijetnamski rat je imao i nekakvo ideoloπko opravdawe; danaπwi po hodi su otvor eno pqaË kaπ ki. Up adi u I rak, Avganistan, Srbiju i Libiju proπli su bez jaËeg uznemirewa javnosti. Zapadwak, danas, bez griæe savesti vodi svoje dete u obdaniπte, dok vojnici wegove vlade, u Avganistanu i u Libiji, ubijaju decu.

Evropska levica je preπla na pozicije imperijalnog mondijalizma. Javnu inicijativu za bombardovawe Libije dala je jedna intelektualna protuva koja se istakla i u podrπci bombardovawu naπe zemqe. * Kad se setim nekih trenutaka bezbriænosti i opuπtenosti, poglavito za vreme letwih raspusta, na morskim plaæama, uËini mi se da se to dogaalo u nekom sasvim drugom svetu, ureenijem i bezbednijem od danaπweg. Iluzija, dakako, ali se bez iluzija ne moæe. Æivot ne podnosi prejaku meru lucidnosti. Veπtina zatvarawa oËiju pred nekim t e g ob am a j e æ i vo no s n a ko l ik o i ob u Ë en os t u odræavawu neprestane budnosti. Znatan deo naπih nada dræi se na poverewu u ono πto se vaqa sa maglama. Spremala se oluja joπ od kraja πezdesetih. »ekali smo je zatvorenih oËiju. Sa malo pameti i sreÊe, mogla nas je i zaobiÊi. * Dijalektika nas, izmeu ostalog, pouËava da i zlo, u krajwem ishodu, radi za dobro. Na nesreÊu kratkovekih biÊa, krajwi ishod dolazi sporo, i kasno. Dok izvodi radove na gradiliπtu istorije, zlo mnogima polomi kosti. * Otpor. To je, prijatequ moj, jedini recept za oËuvawe zdrave pameti, dostojanstva, liËnog i zajedniËkog integriteta. Mo ndijaliza m, jefti na dosetka svetskog kapitala, ugrozio je samobitnost svih qudskih zajednica , a naπu viπe nego druge.

Otpor je prirodan refleks napadnutog organizma.

Razume se, ne otpor podstican spoqa, prema zamis lima okupatora koji dele æute i plave majice pio n ir sk im odr edima I mpe r ije , nego neodoqiva unutraπwa reakcija, trzaj iz creva, odgovor sa dna utrobe, iz ponora kolektivnog znawa i iskustva.

SaËuvati sebe, ono πto jesmo, πto imamo, to je nasuπni hleb naπeg vekovnog opredeqewa. »ast je, i slast, opirati se nadmoÊnoj sili. Uzalud nas je zgazila, ako joj ne priznajemo pobedu. Opirati joj se Êutawem, pogledom, stisnutim zubima, porugom, smehom, miπqu, kwigom, nemuπtom mræwom, jaËom od svih reËi. Uspr avn a ki Ëma svak og pojedinc a je vezivni prπqen u kiËmenici narodne zajednice.

Jedan jasan i smeo pogled iskupquje Êutawe hiqada onih koji su poklekli. Pokoreni i posluπni primaju posmrtni oproπtaj zahvaqujuÊi hrabrima. A plaÊenici su joπ za æivota dobili πto su traæili.

Uspraviti se do svoje qudske visine: πta je od toga, danas, lepπe i preËe? „PE»AT”, br.180 - 25.8.2011.

(Podvukla - Iskra)

10

Milovan DanojliÊ

Jedini vidqivi rezultat posete glavnog haπkog tuæioca Seræa Bramerca Srbiji bile su pohvale na raËun predsednika TadiÊa Ëijom zaslugom su uhapπeni preostali haπki optuæenici, a Srbija, prema reËima pokazala da je demokratsko druπtvo, privræeno pravnom poretku i zajedniËkim evropskim vrednostima.

Meutim, izgleda da hapπewa MladiÊa i HaxiÊa nisu bila dovoqna, pa je Bramerc rekao da je Hag sada zainteresovan za istragu ko je pomagao h a πk i m b e g u n c i m a i Ë a k n a g la s i o da j e s a da obaveza Srbije da po izdavawu poternice uhapsi te qude, a Hag posebno æeli da zna ko je odgovoran za to πto se to nije ranije desilo.

TadiÊ se pred novinarima i Bramercom pravdao kako je on predsednik tek sedam godina, i da nije imao izvrπnu vlast da bih mogao da hapsi begunce, istovremeno obeÊavπi da Êe obaviti sve potrebne istrage u vezi s ratnim zloËinima.

U susretu s srpskim tuæiocem za ratne zloËine VukËeviÊem, Bramerc mu je zamerio na viπe puta ponovqenim tvrdwama srpske strane da su svedoci sa suewa Ramuπu Haradinaju bili ubijani, tvrdeÊi da to nije taËno, i da ovakve tvrdwe i ne doprinose ponovqenom suewu Haradinaju, odnosno dolasku svedoka na taj proces.

VukËeviÊ se sa svoje strane branio da Beograd nije govorio o zaπtiÊenim svedocima, veÊ o mnogim potencijalnim svedocima protiv Haradinaja koji su stradali i pre nego πto su uπli u zvaniËan haπki sistem zaπtite svedoka.

Bramerc je samo priznao da je bilo zastraπivawu svedoka, ali je izrazio nadu da Êe u ponovqenom suewu uspeti da dokaæe krivicu nekadaπweg komandanta OVK. Boris TadiÊ je izrazio zabrinutost zbog toga πto joπ uvek nije formirana komisija za istragu navoda o ilegalnoj trgovini qudskim organima na KiM i istakao da se poveÊava sumwa u prave razloge sporosti u pokretawu istrage.

Prema reËima TadiÊa ovu istragu moraju da vrπe meunarodne institucije, a ne nacionalna istraæna tela i zato je Srbija i traæila od Saveta bezbednosti UN da istraga bude pokrenuta pod okriqem svetske organizacije - rekao je TadiÊ dodavπi da brine to πto prolaze meseci, a komisija za istragu nije formirana, πto poveÊava sumwu da iza sporosti u pokretawu istrage moæda postoji neki drugi razlog.

Na ove TadiÊeve konstatacije, izreËene javno na zajedniËkoj konferenciji za πtampu, Seræ Sajt: serbian.ruvr.ru, Bramerc nije odreagovao. (S 14.9.2011)

Iskra 1. oktobar 2011.

DANKE DEUTSCHLAND Kako nam, kada danas gledamo i sluπamo Borisa TadiÊa „kao predsednika” i ministra Vuka JeremiÊa, qubazno suoËenih sa drskim diktatom nemaËke kancelarke Angele Merkel, imponuju i izazivaju izvesno naknadno poπtovawe likovi premijera Dragiπe CvetkoviÊa i ministra CincarMarkoviÊa iz marta 1941. godine. ©ta je sve Hitler wima nudio da bi pristupili Trojnom paktu!

Teritorijalna celovitost onolike dræave se podrazumevala i garantovala, nudio se izlazak na Egejsko more, poπteda od ratnih operacija, Ëitav Solun i „uËvrπÊewe poloæaja u reorganizovanoj Evropi buduÊnosti i to za sva vremena”. I pored svega, izmicali su tim ponudama i uvijali se koliko god su mogli. Hitler, koji je zbog sveËanog pristupawa ondaπwe naπe dræave Trojnom paktu liËno doputovao u BeË, nije mogao da ne primeti da su se Srbi i pored takvih ponuda „ponaπali kao da su na sprovodu”. Bio je to za Srbe Ëin odluke posle koje su odmah po povratku u Beogradu bili pohapπeni.

Sedamdeset godina kasnije nemaËka kancelarka Angela Merkel je doputovala u Beograd i jasno i glasno naπim zvaniËnicima rekla da im ne nudi i ne da ama baπ niπta, a da oni moraju dati sve pre nego πto im otme ono πto je preostalo.

Pored svega πto su uËinili i dali, moraju likv i d i r a t i i „ p a r a l e l n e i n s ti t u c i j e n a s e v e r u Kosova” i tako i sve Srbe na Kosovu. Za razliku od Cincar-MarkoviÊa i CvetkoviÊa, TadiÊ i druæina bili su bodri, Ëili, srdaËni i Ëak, kako bi rekla Kosorka, prpoπni. Gvozdena kancelarka je ostala krajwe dosledna svojoj tezi o „smrti multikulturalizma” i zato i vidi Kosovo kao etniËki Ëistu πiptarsku dræavu. Nema ni govora, kao nekada, o srpskom „uËvrπÊewu poloæaja u reorganizovanoj Evropi buduÊnosti”. Srbija neÊe i ne moæe dobiti ni status kandidata za EU. Kad ispuni nove uslove, pojaviÊe se neki joπ noviji. A kada ih Srbija ispuni izmisliÊe neπto drugo i krivicu ponovo svaliti na wu.

Predstavnici srpskog reæima nalaze opravdawe za drsko i bezobrazno ponaπawe Merkelove. Navodno, treba je razumeti, jer „ima mnogo briga i problema u EU”, kako bi rekla Sowa Liht. Navodno je, po istom izvoru, wena tvrdoÊa malo splasnula na mediteranskom ruËku kod TadiÊa, pa je bilo i malo opuπtenosti. Iz toga se mogu izvuÊi neki vaæni zakquËci, na primer - da li je po tom viewu ruËavawe prilika za πamarawe i psovawe. ©to je moæda i gore od svega, srpski politiËari tvrde da nisu iznenaeni ultimatumom kancelarke. Time javno priznaju da su znali za (sve) uslove za „svoju” famoznu kandidaturu i da su, vodeÊi politiku i „EU i Kosovo”, besprizorno lagali. Znali su naime da je to nemoguÊe.

Slavodobitno, oni i daqe klikÊu: „mi imamo svoju p o li t i k u ”, Ë i m e o v u t r u lu p a p a z j a n i j u n e do r a sl o st i , n e z n a w a i b a n a l n i h n e d o s to j n o st i proglaπavaju politikom. Niπta ih ne moæe zaustaviti, nastaviÊe i iÊi Êe sve do naπeg kraja.

Iskra 1. oktobar 2011.

Tuænije od svega je to πto se moæe Ëuti da je predaja Kosova ©iptarima teπka, jer se nalazimo pred izborima, inaËe bi im, da izbora nema, lako iπlo. I ovima na vlasti i mnogima u opoziciji. Za Srbiju je nastupio Ëas istine. „Sada nijedan politiËar u Srbiji viπe ne moæe da okreÊe glavu i pravi se da ne razume da je Srbiji postavqen zahtev da svojom teritorijom treba da plaÊa ulazak u EU. Ko i daqe smatra da treba po ovu cenu nastaviti put u EU, to treba otvoreno i poπteno da saopπti graanima”, kaæe se u saopπtewu DSS-a povodom uslova Srbiji koje je postavila Merkelova. Istorijske istine radi, Kosovo je bivalo nekakva kvazidræavna tvorevina samo onda k a d a j e S r b i j a b i l a p o d A us t r o u g a r s k o m i l i NemaËkom okupacijom. Za razliku od nekadaπwih vremena, Srbija je, zahvaqujuÊi svom nenarodnom reæimu i politici „EU nema alternativu”, sada samookupirana. Samo to je novina i niπta viπe.

NemaËka je trenutno zaduæena za okupacionu geopolitiku, a Amerika se predano posvetila organizovawu pederskih parada u Srbiji.

Srpska zvaniËna politika, ako se „to” uopπte moæe tim imenom nazvati, u dva dana doæivela je potpuni krah. Posle Merkelove koja je u Zagrebu istakla da Hrvatska treba da bude uzor Srbiji, Jadranka Kosor se stuπtila u Priπtinu sa sve bulumentom biznismena i sa svim onim izjavama o tradicionalnom prekaqenom savezniπtvu ©iptara i Hrvata. Opet niπta novo, jer se ponovo susreÊu predstavnici dve kvislinπke tvorevine sa teritorije nekadaπwe Jugoslavije, saborci iz Drugog svetskog rata, sa krvavim viπekratnim zajedniËkim iskustvom etniËkog ËiπÊewa Srba.

Pre nekoliko meseci hrvatski mediji na sva zvona su upozoravali da pristupawe Hrvatske EU zavisi od Srbije. Hrvatski nedeqnik „Globus” je imao to na naslovnoj strani. Nije se moglo u Evropu sa nereπenim pitawem izbeglih Srba iz Hrvatske i nereπenim problemima sa wihovom imovinom i bezbednim povratkom. U pom oÊ H r v a t i m a p r i s k o Ë i o j e , k o d r ug i n e g o T a d i Ê , rekavπi da na tome neÊe insistirati i dogovorio se, zamislite samo, da Êe se ti problemi sa Srbima reπiti donatorskom konferencijom! Donatorskom konferencijom na genocid! Tu svako iole pribran ostaje i bez daha i bez odgovarajuÊih prideva. I tada, i sada. Uzgred budi reËeno, te donatorske konferencije nema.

Primera koji pokazuju kako je zvaniËna srpska politika katastrofalna i duboko protiv interesa Srbije ima bezbroj. Dodamo li tome prazne floskule i dosetke o „Ëetiri stuba”, i otvorenoj odbojnosti prema Rusiji, juËeraπwim afriËkim i karipskim priznavawima „dræave” Kosovo, situacija postaje joπ jasnija. Igrom sluËaja i uredniËkom nebudnoπÊu, na dan posete Angele Merkel na Javnom servisu emitovana je epizoda „Otpisanih”. NemaËki general Aleksandar fon Ler komanduje povlaËewem nemaËke vojske, koja

11

Intervju FSK sa dr Markom JakπiÊem

TADI∆EV REÆIM PREPU©TA TA»IJU SEVER KOSOVA Kako ocewujete deπavawa na severu Kosova tokom posledwih nedeqa?

Na koji naËin se u takvim okolnostima ponaπa Beograd?

U mnogome uz pomoÊ aktuelnog srpskog reæima, od 2008. godine pa do pre nekoliko nedeqa, albanski separatisti su zaokruæili svoju kvazidræavnost juæno od Ibra. Svestan nespremnosti oficijelnog Beograda, koji robuje nacionalno destruktivnoj politici „EU nema alternativu”, da stvarno stane iza svog teritorijalnog integriteta, odnosno Srba na Kosovu i Metohiji, Haπim TaËi je nedavno otpoËeo ofanzivu sa ciqem da Ëitavo Kosovo, odnosno i wegov severni deo na kome su Srbi gotovo stoprocentna veÊina, stavi pod svoju kontrolu. Prvi korak u tom pravcu je p r e u z i ma w e g r a n i Ë n i h p r e l a z a a p o t o m i d e uspostavqawe albanskog sudstva, „dræavnih” sim bola, policije i drugih institucija. Srpski narod na severu Kosova i Metohije tome se energiËno suprotstavio, pa su Albanci i wihovi zapadni mentori promenili taktiku ali ne i strateπka opred eqewa. Bili su prisiqeni da odustanu od direktnog i momentalnog pokuπaja okupacije i severa Kosova, a preπli su na faznu taktiku, koja je sraËunata na to da isto postignu u nekoliko narednih meseci.

Æalosno je to reÊi, ali je Ëiwenica da ide putem kulminacije veÊ ranije kapitulantske politike. Uvidevπi svu silinu otpora srpskog naroda na severu Kosova nasiqu albanskih separatista, reæim je uËinio sve πto je mogao kako bi na tome profitirao. Prvo, navodno je podræao suprotstavqawe Srba, ali je to imalo samo pozerskop a t r i o t sk u d i m e n zi j u. S t e f a n o v i Ê i d r ug i TadiÊevi pioni samo su se slikali na barikadama i p r i Ë a li p r a z n e p r i Ë e k a k o b i de lo v a li dræavotvorno. Meutim, niπta nisu Ëinili da Srbima stvarno pomognu, odnosno da doprinesu wihovoj otpornoj snazi. Iza kulisa su pravili nove poslove sa svojim stranim prijateqima a u praksi srpskim neprijateqima. Tu se nalazi drugi deo wihove liËno-partijske profiterske politike na raËun nacionalnih interesa. Reæim je dobio priliku da Briselu i Vaπingtonu pokaæe da im treba ako na Kosovu æele da realizuju svoje planove.

Naæalost, on ima moÊ da podeli Srbe na Kosovu i na nas izvrπi pritisak i teko oslabi naπe pozici je, tj. da olaπka TaËiju da ostvari πta hoÊe.

Beograd Êe radi ulaska Srbije u EU uËiniti sve πta TaËi i wegovi zapadni zaπtitnici æele.

Sporazum koji je TadiÊ preko StefanoviÊa sada sklopio sa KFOR-om deo je takvog opredeqewa, tj.

TaËijevog nastojawa da pod svoju kontrolu stavi sever Kosova. To je preduslov za ono πto je planirano da se desi u septembru, tj. da Beograd prihvati uspostavqaw e prave dræavne granice izmeu Kosova i ostatka Srbije. Onda bi Priπtina krenula sa institucionalnim popuwavawem prostora izmeu „granice” i Ibra. Naravno, pod raznim neosnovanim izgovorima, radi toga bi se pod udarom represije naπli svi znaËajniji Srbi na severu Kosova koji se protive dovoewu i tog dela Srbije pod vlast separatista u Priπtini.

Danke... pokuπava da pri povlaËewu u vazduh digne minirani beogradski most. U uobiËajenoj akciji, Prle i Tihi tamane Nemce. Ler, koji je bombama veÊ ruπio Beograd 1941. godine, ne uspeva u svom naumu, ne ruπi most, a kasnije biva osuen i streqan u Beogradu. Stvari se bitno mewaju. Prle i Tihi (Dragan NikoliÊ i Vojislav BrajoviÊ), veÊ u poznijim godinama, sveËano i simboliËno imaju Ëast da Ëuvaju nemaËkog kancelara ©redera na konvenciji DS-a.

Na Kosovu se ove godine pojavquje jedan drugi nemaËki general - Erhard Biler koji tesno sarauje sa novim balistima na Kosovu. Saradwa u prepoznatqivoj tradiciji. Srpski politiËari veÊ dobrih deset godina, uglas, samoponiæavajuÊe, pevaju: „Danke DojËland”! Merkelova nam je samo pomogla da ih uhvatimo na delu. InaËe, beogradski most je individualnom akcijom, bez partijskog organizovawa, spasao jedan stari boleπqivi miner (Nikola MiliÊ). Vrativπi se kuÊi, kaæe svojoj æeni: „Da nisam to uËinio umro bih od stida”.

Ne znamo πta Êe, i kako, i ko uËiniti sada, ali razloga da umremo od stida imamo na pretek.

PeËat br. 180, 25.8.2011.

(Podvukla - Iskra)

12

Milorad VuËeliÊ

A πta je u periodu o kome govorite radio NATO? NATO je 1999. godine izvrπio agresiju na Srbiju sa ciqem da joj otme Kosovo i Metohiju, i tamo stvori svoju kvazidræavu, tj. teritoriju na kojoj nesputano moæe da radi πta god hoÊe. Sve to je element u mozaiku politike osmiπqavawa nove uloge NATO-a i postepenog geopolitiËkog okruæivawa Rusije. Razume se, i posle agresije NATO je produæio istim putem. Podræavao je etniËko ËiπÊewe Srba i stvarao je druge preduslove za donoπewe separatistiËkog akta Priπtine 2008.

(Kraj na str.14))

Iskra 1. oktobar 2011.

ISLAMSKO `TIHO` OSVAJAWE ZAPADA

OPASNOST VE∆A NEGO PRIJE 10 GODINA PolitiËki analitiËar Sr a Tri fk ov i Ê izjavio je u intervjuu Srni da je svijet, 10 godina nakon teoristiËkog napada na SAD 11. septembra, postao rijetwa ni Zapadu ni Balkanu opasnije mjesto, ali pr nije islamski terorizam, nego nepovratne promjene demografske i kulturne strukture druπtva. ”Ta je opasnost na duge staze daleko ozbiqnija od ma kakve eksplozije bombe i prisutnija je nego ikad”, rekao je TrifkoviÊ, podsjetivπi da teroris tiËkih napada velikih razmjera nije bilo u zapadnim metropolama poslije Londona i Madrida, ali da su redovna pojava u Rusiji i πirom islamskog svijeta.

TrifkoviÊ je istakao da su glavni finansi jeri i stratezi islamske ”tihe” demografske invazije Zapada u Saudijskoj Arabiji, dodavπi da Saudijcima nipoπto ne odgovara obnova teroristiËkih akcija, jer bi mogle da doprinesu makar zakaπwelom buewu otpora zapadnih Evropqana procesu postepene, ali sve viπe nepovratne izmjene karaktera evropskih zemaqa. „Saudijci su finansirali izradwu hiqada xamija i islamskih centara πirom nemuslimanskog sveta, kao i indoktrinaciju osobqa u wima. Time je stvorena paralelna infrastruktura u 'svetu rata' (dar-al-harb, tj. nemuslimanski 'neverniËki' svet) kao k a men -t eme qa c du gor o Ën e s tr a te gij e Ri ja da: pob eda be z ij ednog i spa qen og metk a”, istakao je TrifkoviÊ.

On je napomenuo da i Turska uspjeπno vodi neoosmansku politiku uspostavqawa snaænog ekonomskog, kulturnog i politiËkog prisustva na prostorima ne ka daπ we i mp e ri je , sa dugo r oË no m t en den ci j om direktne dominacije nad wima. Ni islamistima u Ankari ne odgovara remeÊewe geopolitiËkog projekta koji donosi bogate dividende i pretvara postkemalistiËku Tursku u regionalnu silu prvog reda. „Svet je danas opasnije mesto, jer dugoroËni plodovi politike Saudijske Arabije i Turske po nemuslimane - u Evropi pre svega - imaju potencijal da se pokaæu pogubnijim i poraznijim od ma kakvih sruπenih kula”, istakao je TrifkoviÊ.

Na pitawe da li Êe rat protiv terorizma biti zamijewen nekim novim ratom, TrifkoviÊ je rekao da ”rat protiv terorizma” ozbiqno nije ni voen. ”Voeni su besmisleni i na duge staze za Amerikance samoporaæavajuÊi ratovi u gudurama Avganistana - gde Êe se taliban istog Ëasa vratiti na scenu sa odlaskom posledweg stranog vojnika - i u Iraku, koji je time uËiwen bezbednim za dominaciju πiitskih klirika poput ajatolaha Sistanija, o Ëemu oni nisu mogli ni da sawaju pod Sadamom. Ni u Evropi ni u Severnoj Americi nije uveden moratorijum na imigraciju iz zemaqa koje predstavqaju izvor pretwe.

Debate o suπtinskoj prirodi problema odnosa izmeu islama i neislama nema - πtaviπe, sve se brutalnije nameÊu okovi politiËke korektnosti koji takvu debatu sputavaju i spreËavaju”, istakao je TrifkoviÊ.

Iskra 1. oktobar 2011.

TrifkoviÊ je istakao da Êe bitni faktor nove geopolitiËke mape u buduÊem periodu biti ekonomsko opadawe SAD, koje ne moæe a da se ne odrazi na umawenu sposobnost vojno-politiËkog prisustva na raznim stranama svijeta, i hroniËna kriza EU, koja je kako institucionalna tako i finansijska. On smatra da Êe uspon BRIK bloka (Brazil, Rusija, Indija, Kina) dobiti i svoju institucionalnu formu na politiËkom, p a i vo jno m planu , πto je po æeqn a a lt ern ati va monopolarnom hegemonizmu SAD. U islamskom svijetu, dodao je TrifkoviÊ, pob j e da p r i v r e m e n o p r i k r i v e n i h x i h a di s t a u L i b i j i , predstojeÊi politiËki trijumf Muslimanskog bratstva u Egiptu, even tua lno i u Siriji , uz zduπnu podrπku Turske koja se vraÊa i u arapski svijet na velika vrata, predstavqaju konaËni poraz arapskih s ek ula rn i h r ef or mi sta 2 0. v i je ka , tipa Gamala Abdela Nasera. ”Sve se viπe uveravamo u osnovanost upozorewa Semjuela Hantingtona o civilizacijskim nekompatibilnostima. Taj proces na praktiËnim primerima zemaqa 'arapskog proleÊa' obezvreuje ideoloπki obojene tvrdwe zapadnih liberala o toboæwoj kom p atib iln osti islama sa demok rati jom i qudsk im pravima”, istakao je TrifkoviÊ.

T r i f k o v i Ê j e i s t a k a o da s u A m e r i k a n c i postali druπtvo kratkog daha i kratkog sjeÊawa, istakavπi da je jednu deceniju kasnije 11. septembar postao ”ikona” oliËena u kulama u plamenu, „sentimentalni simbol bez neposredne relevantnosti za æivot prosjeËnog Amerikanca kojim dominira briga za ekonomski opstanak”. ”»iwenica da u SAD nije bilo velikih teroristiËkih akcija od tada, veÊ samo individualnih napada 'ameriËkih muslimana' poput majora Hasana Nidala, doprinosi varqivom utisku da problem ne postoji. On i te kako postoji, samo πto je dobio drugu, mawe spektakularnu, ali dugoroËno opasniju formu”, istakao je TrifkoviÊ.

Ovaj politiËki analitiËar smatra da terorizam ne predstavqa prijetwu zemqama Balkana, jer ni Tu rs ko j ni ti S au di js k oj Ar ab ij i n e odgo va r a da radikalni islamisti imaju odreπene ruke. On je obra zloæio da je Turska kao apsolutno dominantna islam ska sila na Balkanu - sa tendencijom daqeg jaËawa pozicija - svjesna da bi joj terorizam samo remetio za sada uspjeπnu strategiju i od gotovog pravio veresiju. ”Uostalom, πta su izjave CeriÊa i ZukorliÊa ak o ne svo jevrsni te rorizam, u for mi po ziva na nasiqe kroz govor mræwe prvog reda? U Ëemu su dotiËna gospoda mawe 'radikalna' od bradowa skraÊenih nogavica na ulicama Zenice i Novog Pazara? Oni su, naravno, nedodirqivi... i daleko opasniji od samoproglaπenih provincijskih 'vehabija'”, istakao je TrifkoviÊ u intervjuu Srni.

8.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

SRNA

13

TadiÊev reæim... (sa str. 12) godine. Potom je, u skladu sa wim a protivno R e z o l u c i j i 1 2 4 4 , p o d r æ a o i zg r a d w u a l b a n s k e kvazidræave na srpskom Kosovu. Iz toga je veÊ jasno πta radi sada. NATO maskiran u KFOR podræava, a moæda Ëak i inspiriπe, ono πto radi TaËi. NATO usiqeno deluje u prilog teritorijalnog i institucionalnog zaokruæivawa kvazidræave Ëije seme je posejao i zalivao. U tome mu svojski pomaæe TadiÊev reæim. Jer, oËito je da Srbi na severu Kosova imaju i snagu i voqu da brane ono πto je wihovo, a proπla su vremena kada je mogla da se organizuje nekakva nova Oluja. Svet se sa stanoviπta raspodele geopolitiËke i ekonomske moÊi bitno promenio od 90-ih godina do danas.

Zato su TadiÊ, StefanoviÊ i sliËni „naπi” politiËari potrebni NATO-u i TaËiju kako bi im sami prepustili i ono πto viπe ne mogu da nam otmu.

Zato srpski reæim protiv svog naroda na severu Kosova vodi straπnu medijsku kapawu sraËunatu na to da tamoπwi Srbi budu satanizovani kao kriminalci koji na barikadama brane nekakve svoje poslovne interese. To je sramna zamena teze kako bi se patriote prikazale kao negativci a trgovci nacionalnom teritorijom kao razumni politiËari.

Kakve Kosova?

su

perspektive

severnog

dela

Sa ovom vlaπÊu loπe. Naπ problem je pre svega reæim koji umesto da brani nacionalne interese radi protiv wih. To se najbolnije manifestuje na Kosovu, ali je prisutno od Horgoπa pa do Preπeva i Novog Pazara, kao i u vezi sa politikom koja se vodi prema Republici Srpskoj, Srbima u Crnoj Gori... Ako padne TadiÊev reæim i umesto wega dobijemo Vladu koja Êe biti nacionalna a ne marionetska, stvari bi se brzo pozitivno promenile. Dovoqno je da u Beogradu viπe nemamo vlast koja sarauje sa NATO -om i TaËijem i wihov manevarski prostor bi bio mnogo mawi. Kada Beograd odustane od pregovora sa unapred dogovorenim veleizdajniËkim ishodom i pogubnih sporazuma kojima im polako prepuπta ono πto viπe ne i da uzmu, oni Êe biti u problemu. VeÊ mogu sami samim time πto bi Srbija prestala da igra na NATO muziku i vratila bi pregovaraËki proces u okvir Saveta bezbednosti OUN, Priπtina bi se naπla u nebranom groæu bar po pitawu severa Kosova i produbqivawa svoje kvazidræavnosti.

Ukratko, kquË problema je u Beogradu kada se radi o perspektivama severnog dela Kosova, pa i Kosova i Metohiji u celini. Sadaπwa vlast vodi izdajniËku politiku sraËunatu na to da tim delom srpske zemqe, a verovatno i ne samo wim, kupi ulazak ostatka Srbije u EU, tj. svoju politiËku b u du Ê n o s t z a s n o v a n u n a kol aboraciji sa Vaπingtonom i Briselom.

Nesumwivo je da Srbi na Kosovu i Metohiji æive teπko. Na koji naËin Êe se na wihovu svakod-

14

nevicu odraziti sporazum koji je oficijelni Beograd sklopio sa KFOR-om, odnosno preko wega sa TaËijem?

Plaπim se da sporazum ima za ciq i to da nam egzistenciju uËini joπ teæom. A ko sever Kosova, Ëemu pogoduje sporazum StefanoviÊ - TaËi i ono πto je planirano da iz wega proizae, postane geto odseËen od ostatka Srbije, poloæaj n a π e g n a r o d a Ê e p o st e p e n o p o st a t i n e s n o s a n .

Moæda je neËija namera da se to desti i tako podstakne iseqavawe Srba. Vaqda da bi opustela teritorija bila predata Priπtini. Jasno je da samo ona woj treba. Ne i mi. Nama je, nesumwivo, namewena sudbina ista kao i Srbima proteranim iz mnogih drugih delova naπe juæne pokrajine. No, Albanci to viπe ne mogu da urade direktno, pa traæe sofisticirane metode, koje i pronalaze u dogovoru sa reæimom u Beogradu.

Kako vidite ulogu Rusije u vezi sa kosovskom krizom?

Jasno je da je Ruska Federacija spreËila ozvaniËewe tzv. kosovske nezavisnosti u OUN. Aktuelni reæim u Beogradu bi verovatno bio mnogo sreÊniji da Moskva ima drugaËiji stav, pa bi tada narodu rekao: „Niπta ne moæemo sami da uradimo, a Rusija nam nije pomogla”. I muwevito bi digao ruke od Kosova, dok bi krivicu pred narodom pokuπala da prebaci na Rusiju. Ovako mora da iznalazi indirektne puteve trampe Kosova i Metohije za iluzije o evropskoj perspektivi Srbije.

S druge strane, kada bi u B eogradu im ali nacionalnu vlast, ona bi u Rusiji mogla da nae Ëvrst oslonac za odbranu Kosova, a Moskva bi u Srbiji mogla da ima dobrog saveznika u okolnosti ma kada NATO i daqe plete mreæu oko Rusije.

Srbija koja bi pristupila ODKB-u sigurno se ne bi suoËavala sa pokuπajima NATO-a i Priπtine da podmuklo mewaju realnost na terenu. To znaju na Zapadu pa zato gaje reæim kakav je TadiÊev. Ipak, to πto su sada poËeli da æure znaËi da se plaπe da mu je doπao kraj, odnosno da nastoje da dok je on joπ na vlasti obave zacrtani posao do kraja. Mislim da bi Moskva, bez obzira na nekorektno dræawe oficijelnog Beograd prema woj, vaqalo da se tome suprotstavi. Jer sve πto se deπava od Jadrana do ruske granice deo je istog scenarija sraËunatog na potkopavawe pozicija Ruske Federacije. A Rusija energiËnim stavom ima moÊ da destimuliπe NATO da nastavi sa politikom okupacije severa Kosova. ©ta god priËali u Vaπingtonu oni su svesni obnovqenog znaËaja Rusije i respektuju wenu moÊ.

Moskva sada ima priliku da, insistirawem na p o π t o v a w u wi h o v i h p r a v a i R e z o l u c i j e 1 2 4 4 , pomogne Srbima na severu Kosova i da tako svoju novonastalu globalnu ulogu potvrdi pred celim svetom. Da i ne govorimo o tome da Êemo joj mi veËno biti zahvalni.

FSK, 2.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Dragomir AnelkoviÊ Fond strateπke kulture

Iskra 1. oktobar 2011.

Posledwa otkriÊa Vikiliksa

KAKO IZGLEDA SRBIJA U O»IMA AMERI»KE AMBASADE - Ili kako ceo aparat TadiÊevog reæima vodi `dræavnu` i `nacionalnu` politiku Srbije u podaniËkom dosluhu sa Amerikancima Paternalizam u naËinu na koji se tretita TadiÊ izgleda da potiËe iz uverewa da je Zapad taj koji je omoguÊio „TadiÊevu administraciju"...

Ako vas je iznenadio hladan tuπ kojim je Angela Merkel tu skoro usred Beograda polila Borisa TadiÊa, biÊe vam jasnije ako na sajtu Vikiliksa proËitate poverqivu depeπu ameriËke ambasade u Berlinu od 7. decembra 2009. godine (www.cablegatesearch.net/search.php). Tamo Êete naÊi da je Angela Merkel joπ u novembru 2009. godine „snaæno obeshrabrivala" Borisa TadiÊa od namere da te zime podnese kandidaturu Srbije za ulazak u Evropsku uniju. ReËeno mu je da NemaËka tu kandidaturu „oËima neÊe da vidi". TadiÊ je u decembru iste godine, posle „ozbiqnih analiza", ipak potpisao odluku o kandidaturi i potom je liËno odneo premijeru ©vedske, zemqe koja je u to vreme predsedavala Unijom. Tom je prilikom prireena mala, uzaludna sveËanost; kandidatura se od tada kiseli.

NemaËki diplomata koji je ovo prepriËao ameriËkim kolegama nervirao se πto srpske vlasti svojim graanima predstavqaju da je ulazak Srbije u EU moguÊ „veÊ za tri ili Ëetiri godine". (U Srbiji je, zaista, Ëak i predsednica SpoqnopolitiËkog saveta Ministarstva spoqnih poslova tvrdila da nije nemoguÊ ulazak Srbije u EU 2014. godine, simboliËno na stotu godiπwicu prvog svetskog rata, onog πto je u Sarajevu poËeo pucwem Gavrila Principa). Nemac je bio uveren da za Srbiju Evrope ne moæe biti joπ barem deset godina.

kada bi dræavni sluæbenici i politiËari znali da Êe sve πto rade i govore izaÊi na videlo i dospeti u ruke graana koji ih biraju i plaÊaju, nikako ne bi radili to πto rade i govorili to πto govore.

To ne vaæi samo za qude poput MomËila PeriπiÊa, bivπeg potpredsednika prve postmiloπeviÊevske srpske vlade, koji je Amerikancima za pare prodavao dræavne tajne ali je zbog sasvim druge rabote ovih dana u Hagu osuen na 27 godina robije. Po svoj prilici vaæi i za sadaπweg πefa BIA Saπu Vukadinovi Êa. Moæda bi dva puta razmislio da li mu priliËi da „rado prima" posete iz ameriËke ambasade na svom bezbednosno veoma osetqivom radnom mestu, da je unapred znao da Êe ga Kameron Manter zbog toga javno pohvaliti u depeπi pod oznakom „tajno" od 22. oktobra 2008. godine.

Moæda predsednik veÊa za ratne zloËine Siniπa VaæiÊ ne bi ameriËkoj ambasadi podnosio izveπtaj o tome kako bivπi DSS-ov ministar policije Dragan JoËiÊ nije bio dovoqno „transparentan" u radu i kako je „politizovao" saradwu sa Haπkim tribunalom, veÊ bi takve tvrdwe uputio domaÊim dræavnim organima.

Moæda se tuæilac za ratne zloËine Vladimir VukËeviÊ ne bi æalio ambasadi, veÊ srpskoj vladi i javnosti, πto mu u obavqawu vaænog dræavnog posla nimalo ne pomaæu ministarstva kojim rukovode qudi iz politiËke stranke kojom rukovodi tadaπwi predsednik vlade Vojislav Koπtunica.

ZvaniËni Beograd ne samo πto nije obavestio svoje graane o ovoj politiËkoj prepreci, veÊ je javno umawivao i znaËaj Ëiwenice da je kancelarkina stranka u partijskoj platformi napisala da se zalaæe za pauzu u proπirewu EU posle Hrvatske. Je li naπa vlast zaista bila onoliko preneraæena koliko je delovala posle posete Angele Merkel? Ako jeste, onda se ameriËki ambasadori u Beogradu s pravom æale Vaπingtonu da Beograd olako „poveruje sopstvenoj retorici".

Moæda neko od savetnika iz –eliÊevog kabineta ne bi 3. marta 2008. obavestio Kamerona Mantera (u depeπi u zagradi piπe strictly protect,, dakle molba centrali da se πtiti identitet izvora ) da pred se dnik T adiÊ okleva sa suprot s t a v q a we m K o π t u n i Ë i n o j t v r d o j p o l i t i c i o k o Kosova, iako je upravo dobio 2,3 miliona glasova na predsedniËkim izborima jer strahuje da ga DSS i SRS ne opozovu u Skupπtini Srbije zbog nepoπtovawa Ustava.

Eh, da su znali depeπe koje su posredstvom Vikiliksa procuril e iz ameriËke ambasad e u Beogradu nepresuπan su izvor saznawa o ameriËkoj politici prema Srbiji, ali moæda joπ viπe o domaÊoj, srpskoj politiËkoj sceni. One same za sebe gorqivo potvruju osnovnu tezu Xulijana Asaæna:

©ef kabineta predsednika TadiÊa, Miki RakiÊ, verovatno ne bi priËao Amerikancima da je p r i l i k o m p o s e t e M o s k v i p r e k o r e o r us k u obaveπtajnu sluæbu zato πto se u Rusiji kriju srpski ratni zloËinci. Isuviπe bi brinuo da se ne zameri Rusima, Ëak i da ih je zaista strogo preko

Iskra 1. oktobar 2011.

15

Kako izgleda... reo...

Moæda drugi dræavni sluæbenici, poput B orka Stef anoviÊa iz ministarstva spoqnih poslova, ne bi molili gostujuÊeg funkcionera Stejt departmenta Roberta Silberstina da Amerika, kao „svetionik slobode", odloæi priznawe nezavisnosti Kosova za period posle drugog kruga srpskih p r e d se d n i Ë k i h i z b o r a , k a k o n e b i n a π k o d i l a predsedniku TadiÊu (πto je sve zapisano u depeπi od 17. decembra 2007, pod naslovom „Odloæite priznawe kako biste pomogli dobrim momcima").

Nemojte traæiti da TadiÊ prihvati gubitak Kosova, pokojni premijer –iniÊ je ubijen za mawe od toga, zavapio je StefanoviÊ na tom sastanku. Kameron Manter je naizgled ostao tvrda srca: u zakquËak depeπe je uπlo da je „DS viπe moleÊiv, a DSS tvrd i arogantan", ali da ni jednima ni drugima ne treba popuπtati oko nezavisnosti Kosova. Istina, nezavisnost KOSOVa je ipak saËekala, ne samo drugi krug predsedniËkih izbora (3. februar), veÊ i TadiÊevo proglaπewe za predsednika Srbije (15. februar 2008), da bi bila jednostrano proglaπena 17. februara 2008. moæda pukom sluËajnoπÊu.

Moæda Dragan ©utanovac ne bi u februaru 2010. ubeivao novu ameriËku ambasadorku da je tek za wegovog ministarskog mandata vojska postala ustanova od poverewa u Srbiji, kao πto je moæda ne bi ubeivao ni da bi donirawe 20 do 30 novih „hamvija" „popravilo miπqewe srpske javnosti o Americi". Dvadeset prvog juna 2007. Majklu Poltu verovatno ne bi saopπtavao da je wegova stvarna „misija" na poloæaju srpskog ministra odbrane da „pripremi srpske oruæane snage za ulazak u NATO ". niti bi mu rekao da treba motriti na oko 200 aktivnih pripadnika Ministarstva unutraπwih poslova u koje nema poverewa i koji bi mogli da „zametnu kavgu" jer su ih „oblikovala kosovska iskustva". I verovatno se u meuvremenu pokajao πto je o svojim karijernim planovima tako slobod no razgovarao sa Amerikancima, koji su odmah obavestili Vaπington da on pre svega „misli o sebi" i da je priznao da je „pristao" da bude ministar odbrane u zamenu za obeÊawe da Êe ga Demokratska stranka podræati kao kandidata za gradonaËelnika Beograda.

TADI∆, KO©TUNICA I RETORIKA To se, kao πto znamo, nije desilo. ali se uklopilo u am eriËko izveπ tavaw e o prirod i Demokratske stranke, od koje u Srbiji ambasada SAD jedino viπe voli Liberalno-dem okratsku partiju »edomira JovanoviÊa, ali kojoj stalno nalazi mane. To je, navodno, stranka skl ona intrigama, funkcioneri su joj skloni korupciji, a predsednik suviπe bojaæqiv i neodluËan. U februaru 2009, Kameron Manter Ëak izveπtava Vaπington da TadiÊeva stranka nije zasluæila podrπku ameriËke administracije i da su se „tokom cele TadiÊeve vladavine" Srbi nesnoπqivo ponaπali (odnosno na noxius, πto Êe reÊi na otrovan, πkodqiv naËin). No on ipak predlaæe da

16

Obamina administracija toj TadiÊevoj „proevrop skoj" vladi (ovo proevropska je podsmeπqivo, pod navodnicima) pruæa πansu i odvrati je od okretawa Rusima.

Taj paternalizam u naËinu na koji se u depeπama tretita Boris TadiÊ izgleda da potiËe i z u v e r e w a d a j e Z a p a d t a j k o j i j e o m o g uÊ i o „TadiÊevu administraciju" tokom koje su se Srbi „otrovno" ponaπali. Kada Koπtunica u martu 2008. ruπi vladu i saziva izbore, Manter javqa cen trali da su „demokratski lideri" veÊ dolazili k o d w e g a d a g a m o le da i n t e r v e n i πe k o d Evropqana kako bi „dobili neπto" od Evropske unije sa Ëime bi mogli na izbore: sporazum o pridruæivawu, ©engen ili novac za infrastrukturu, neπto πto bi bilo opipqiv dokaz da se pridruæivawe Evropi isplati. Pre izbora je potpisan Sporazum o pridruæivawu, a ostalo je istorija. Joπ je Majkl Polt u septembru 2006, uoËi TadiÊeve posledwe sluæbene posete Vaπingtonu, javqao kako mu je TadiÊ „u dva navrata traæio da mu obezbedimo neπto, dobar sporazum oko crkava i decentralizacije, kako bi boqe proπao na izbori ma".

U KoπtuniniËino vreme ameriËku ambasadu kod TadiÊa najviπe nervira - Koπtunica. Polt se joπ 1. septembra 2006. æali πto TadiÊ mora da „odræava dobre odnose" sa Koπtunicom, iako priznaje da u to vreme u Srbiji i nije moguÊa nikakva druga demokratska opcija osim zajedniËke vlasti DS -a i DSS-a. tvrdi da bi TadiÊ morao da bude „smeliji" i vajka se da ga u toj smelosti spreËava potreba da ostane popularan u javnosti i da se ne zameri Koπtunici, a onda priznaje da bi predsednik moæda i bio smeliji da mu se nije razbilo oglavu πto je 2004. pozvao Srbe da uËestvuju na kosovskim izborima. Koπtunica je odbio, Srbi svakako nisu izaπli na biraliπta, TadiÊeva popularnost je opala.

T a j l a m e n t π to T a d i Ê Ë i n i u s t up k e Koπtunici, popuπta ili mu se povinuje, traje u depeπama sve do marta 2008, kada Koπtunica obara vladu i raspisuje izbore. No ameriËka opsesija Koπtunicom se ne zavrπava wegovim silaskom sa vlasti. TadiÊeva retorika poËne onda da ih podseÊa na KoπtuniËinu, koji im se mal o-m alo privia i iz JeremiÊa. Tada poËiwu da se æale Stejt departmentu πto TadiÊ reaguje „inertno" i πto kao lider ima mnogo „mana".

BALANSIRAWE NA ÆICI »ini se da su Amerikanci zapravo ærtve sopstvenih predrasuda. uËitali su unapred da Êe TadiÊ, kada neometano bude vladao Srbijom, biti „prijemËiviji" na wihove argumente od Koπtunice, jer veÊ podræava ulazak Srbije u NATO i sporazume poput SOFA. U vreme kada investiraju najveÊe nade u TadiÊa, 2006, ameriËki prioriteti su Kosovo, Haπki tribunal i vojna saradwa (tek kasnije Êe poËeti da se æale na „srpski sentimentalizam u o d n o s u n a R u s i j u" , n a p r a v o s l a v n e z a b l u d e o

Iskra 1. oktobar 2011.

bratsvu dva naroda, na donkihotske aspekte politike oko Kosova).

Nadu da Êe TadiÊ priznati Kosovo Majk Polt, koji je bio ambasador te 2006. godine, gradi na sledeÊim slabaπnim indicijama. Prvo, TadiÊ je mnogo lakπe od Koπtunice prihvatio nezavisnost Crne Gore. Polt sa odobravawem javqa da je TadiÊ „tri puta" putovao u CG posle referenduma i da je pre toga javno podræavao zajedniËku dræavu, ali da, za razliku od Koπtunice, nije niπta pokuπao da uËini kako bi izdejstvovao da Crnogorci koji æive u Srbiji glasaju na izborima. Amerikanci se svejedno stalno æale na TadiÊevo navodno „balansirawe na æici", na wegove „mane kao lidera", na preteranu bojaæqivost i na to da „ni na jednomvaænom pitawu" nije spreman da se usprotivi Koπtunici.

Veliku ulogu, reklo bi se, igra i to πto istraæivaËi javnog mwewa na koje se ameriËka ambasada oslawa, ili ih navodi kao pokriÊe za svoje preporuke (najËeπÊe su to Sran BogosavqeviÊ iz Stratexik marketinga, za koga se kaæe redovno savetuje Demokratsku stranku, a onda i Milka PuzigaÊa iz Skena, Zoran LuËiÊ iz Cesida i Srbobran BrankoviÊ iz Galupa), daju procene da Kosovo Srbima i nije tako bitno. Tako Polt uoËi referenduma o Ustavu Srbije javqa da Koπtunica igra na kosovsku kartu, iako je Kosovo bitno „samo za deset posto onih koji Êe glasati za novi Ustav". (http://standard.rs/vesti/36-politika/8354-qiqana-smajlovic-kako-izgleda-srbija-u-ocima-americke-ambasade.html) Treba reÊi i ono πto je poznato svima koji su nekada prisustvovali BogosavqeviÊevim prezentacijama da je svoje analize za potrebe a m b a s a d e uv e k d o p u w a v a o o b j a π w e w i m a d a j e Srbima Kosovo negde na petom mestu po vaænosti u redovnim anketama, ali da uvek izbija u prvi plan i na prvo mesto ukoliko se na Kosovu neπto desi, ako tamo izbije neka kriza - no tog dela procene nema u do sad proËitanim depeπama.

No Ëini se da je T adiÊ ipak davao Amerikancima neku osnovu da veruju da kosovskopitawe sagled ava drugaËije od Koπtunice. Na o π t un i c a u su s r e t i m a s a primer, dok Ko Amerikancima redovno poteæe pravne argumente, Polt kaæe da im TadiÊ saopπtava kako on u oËima biraËa neÊe nuæno „izgubiti Kosovo" ukoliko tokom izbora dobije Ëlanstvo u Partnerstvu za mir (ta se nada obistinila) i ako crkva i mawine na Kosovu dobij u „odgova rajuÊ e garancije ". To se deπava na jednom sastanku sa visokim funkcionerom Stejt departmenta, Danijelom Fridom, a Amerikanci odluËuju da to shvate veoma ozbiqno i da iz toga izvuku dalekoseæne zakquËke.

ReË je o onom Danijelu Fridu koji Êe, inaËe, pogreπno zakquËiti da se Rusi samo cewkaju oko Kosova, do kog im zapravo nije naroËito stalo, i da Êe u posledwem trenutku odustati od pretwe vetom u Savetu bezbednosti u zamenu za neku opipqivu

Iskra 1. oktobar 2011.

korist za sebe. Ta je pogreπna procena otiπla u ubriπte istorije, a Danijel Frid se viπe ne bavi naπim prostorima, barem ne u Stejt departmentu.

UoËi Fridovog dolaska, Polt mu u martu 2007. godine javqa da, po wegovom miπqewu, srpski lideri pogreπno tumaËe „razumqivo odsustvo oduπevqewa u narodu zbog predstojeÊeg gubitka Kosova" kao da je to neko „egzistencijalno pitawe" za proseËnog Srbina. Nije, veli Polt, iako jeste upravo idealno za „omiqeni srpski sport, zavereniËke teorije". To je otprilike i vreme kada Polt poËiwe da jadikuje zbog toga πto LDP »edomira JovanoviÊa, jedina politiËka grupacija spremna da prizna da je Kosovo izgubqeno, predtiËkoj divqini".

TadiÊ nalazi naËina da sugeriπe da u javnosti mora da se dræi strogo i tvrdo, ali da Êe na kraju da se „odgovorno ponese" prema ishodu kosovskog pitaw a . Polt preventivno savetuje Fridu da TadiÊu ubaci u glavu predstavu o tome da bi ruski veto u Wujorku u stvari bio loπ ishod za Srbiju i da bi TadiÊ tada morao da se suoËi „sa drugim diplomatskim potezima i sa komplikovanijom kosovskom stvarnoπÊu" - πta god to znaËilo.

KO SLU©A GLAS NARODA Prethodno je u Beograd, u februaru, dolazio ovlaπÊeni ameriËki pregovaraË za Kosovo Frenk Vizer, koji se sastao sa „neprednim Srbima" u liku Miroquba Labusa, Vesne PeπiÊ i Gorana SvilanoviÊa. Pokuπavaju da se za sto iznese pitawe eventualne podele, na πta im Vizer pokazuje kako prolazi ta vrsta pregovaraËke taktike. Wegova pokazna veæba glasi: podela bi ugasila srpsko postojawe ne Kosovu. Iz depeπe se ne da videti da li su „progresivni sagovornici", kako ih Polt naziva, pitali Viznera πta pod tim „gaπewem" podrazumeva, i kako je moguÊe da se Amerika, kao svetionik slobode, sa srpskim nestajawem na Kosovu na izgled tako lako miri.

Saznajemo da PeπiÊeva misli da bi trebalo barem malo oslabiti stroge procedure na graniËnim prelazima kako bi se „izbegla destabilizacija".

Ona veruje da bi odlagawe stolice za kosovo u UN bilo dobro, a Goran SvilanoviÊ misli da bi bilo potrebno da se Albancima ta stolica uskrati dok se „javno mwewe ne promeni".

Amerikanci ponovo poËiwu da se nerviraju zbog TadiÊa kada u decembru 2008. u ambasadi stiæe vest da predsednik razmiπqa o proleÊnim izborima zato πto mu G17 ide na nerve (izbija afera Kriπto). Otpravnica poslova Xenifer Braπ dala je sebi oduπka u depeπi od 3. decembra u kojoj je obavestila Stejt department da unutar Demokratske stranke postoji „sklonost ka politiËkom intrigarewu", da predsednik Srbije razmiπa o izborima kako bi „konsolidovao rastuÊu popularnost DS-a" i uklonio Mlaana DinkiÊa iz vlade, kog bi zamenio Liberalno-demokratskom p a r t i j o m » e d o mi r a J o v a n o v i Ê a i l i S r p s k o m

17

Kako izgleda... naprednom strankom Tomislava NikoliÊa. U to su je uverile usputne analize Ivana AndriÊa (prvi je prepriËao razgovor sa TadiÊem koji mu se æalio na G17, a drugi joj je protumaËio NikoliÊeve izjave o tome da Êe pomoÊi vladi „ako se reπi mafijaπa" u svojim redovima) i Vlajka SeniÊa (opaska o negativnoj dinamici u odnosima DS-a i G17). Braπova zakquËuje da bi takva odluka bila „katastrofalna" i da pokazuje do koje mere je predsednik TadiÊ „u raskoraku sa izbornim telom". Vlada je, po woj, potpuno ukoËena jer politiËari troπe sve vreme na „nepotrebno politiËko manevrisawe", da su se graani Srbije odluËili za Evropu i da bi trebalo sluπati „glas naroda", a ne intrigariti.

Obavezne figure i umetniËki utisak I z v e πt a v a w e s a t e r e n a u de p e πa m a j e saæeto i precizno, ujednaËene metodologije: prvo uvek ide jasan i pregledan rezime, da bi na kraju usledio koncizan komentar. izvori informacija su precizno navedeni, kao u dobrom novinskom tekstu.

Ima mnogo glasina, ali uvek piπe da je posredi samo rumor, a ne pouzdana informacija. (Primera radi, u depeπi koja se bavi politiËkom pozadinom ubistva Zorana –iniÊa ravnopravno su navedene i u osnovnim taËkama predstavqene dve glavne suprotstavqene verzije te pozadine, LDP-ova i DSS-ova. Javna je tajna da je DS S omraæen, a LDP omiqen u ameriËkoj ambasadi u Beogradu, ali se u depeπi ne sugeriπe preferencija za jednu od ove dve radikalno suprotstavqene verzije.)

To ne znaËi da su izveπtaji savrπeno nepristrasni i objektivni. Simpatije i antipatije su lako uoËqive, mada ih diplomate verovatno nisu ni svesne. Na primer, „Politika" se 2007. godine naziva listom „desno od centra" kada se wen novinar na ruËku u ambasadi suprotstavqa nezavisnosti Kosova, ali postaje „intelektualni list" kada u jesen 2009. kreÊe sa serijom tekstova u kojim se Ëitaoci upoznaju sa prednostima Ëlanstva u NA TO . Kada glavna urednica kritikuje oslobaawe Ramuπa Haradinaja ili blagu osudu Nasera OriÊa u Haπkom sudu, list koji ureuje je „provladin"; kada isti list objavquje komentar koji se, na zadovoqstvo ambasade, zalaæe za priznawe Kosova, najednom postaje „uticajan" iako „obiËno provladin".

Kada se ambasada angaæuje na popularisawu NATO pruæajuÊi aktivnu podrπku projektima NATO za boqe pozicionirawe u javnom mwewu, ukquËujuÊi i stipendije i obuku za novinare, to je uvek samo sa namerom da se podstakne „otvorena, poπtena i racionalna debata", ali nekako na kraju ispadne da su miπqewa u korist NATO ambasadi uvek ubedqivija i promiπqenija, Ëak i kada su proizaπla iz programa koje je sama am basada f inansirala . Pa je tako Vaπington posebno obaveπten kako je na skupu jedne nevladine organizacije uËestvovala majka jedne „NATO ærtve"

18

(navodnici su ambasadorkini, a po svoj prilici se misli na Æanku StojanoviÊ i skup u organizaciji Jelene MiliÊ, odnosno wenog Centra za atlantske studije) i da se tamo „zalagala za Ëlanstvo (Srbije) u N A T O k a k o b i s e r a z o t k r i l a i st i n a o MiloπeviÊevim zloËinima".

U uspeh istog ranga stavqa se Ëiwenica da je druga organizacija pozvala liËno Xejmija ©eja da se obrati mladim uËesnicima (uz opasku da je portparol NATO za vreme bombardovawa „ovde ozloglaπen").

Ambasada sebi pripisuje deo zasluga za ovo „decenijsko ruπewe tabua" o NATO („prvi put se javnost suoËava sa dosad nezamislivim - da i Srbija jednog dana postane Ëlanica NATO"), navodeÊi kako je „plasirala" u „Politiku" komen tar koji se „neæno usprotivio najtvrim NATO mitovima", a zatim je „podstakla" jednu nevladinu organizaciju da se javno suprotstavi jedinoj nega tivnoj reakciji na taj komentar.

Vaqa reÊi da se iz dostupnih depeπa ne vidi neka preterana briga ambasade kad je reË o s lo b o di javnog i z r a æa v a w a u Srbiji.

Izveπtavawe o hitnim izmenama zakona o informisawu bilo je iscrpno, ali se uglavnom bavilo strahom da na tom pitawu ne pukne vlada juÊa „prozapadna i proevropska" veÊina, a pitawe slobode srpskih medija je nekako ostalo u drugom planu.

Partneri i favoriti Tri su centralne teme kojima se Amerikanci bave u depeπama ambasade SAD u Beogradu: K osovo, Rusi i NATO . Izveπtaji ne ostavqaju prostora za sumwu u to πta je prava ameriËka politika u Srbiji : wen ciq je da Srbija p r i hv a t i n e za v i s n o st K o so v a , d a o k r e n e l e  a Rusima i da ue u NATO. Jedino se eventualno postavqa pitawe redosleda poteza.

Za provoewe tih ciqeva Amerikanci se o v d e p r e sv e g a o s l a w a j u n a B o r i s a T a d i Ê a i Demokratsku stranku . TadiÊ je glavni oslonac wihove politike i jedina prava garancija da ta politika jednog dana moæe biti uspeπna, ali predsednik Srbije ih u istovreme neprestano razoËarava i frustrira buduÊi da se ne kreÊe ni pribliæno dovoqno brzo u pravcu koji oni vide kao idealan za buduÊu srpsko-ameriËku idilu u kojoj Êe Srbi shvatiti da su sami krivi za sve πto ih je posledwih decenija snaπlo i u kojoj Êe konaËno i poπteno preuzeti odgovornost za sve πto su skrivili.

Demokratska stranka je wihov partner izb ora, ali u woj imaju favorite i one koje mawe vole.

Na Ëelu ove druge kolone je, dabome, ministar spo qnih poslova Ëiji ih aktivizam u odbrani Kosova nervira i podseÊa na MiloπeviÊa i Koπtunicu. To neraspoloæewe prema JeremiÊu primetno je i u stalnom tragawu za psiholoπkom pozadinom Kraj na str. 2o) (K

Iskra 1. oktobar 2011.

I CIA ZNA KOLIKO NAM JE LO© ÆIVOT Ove nedeqe graani Srbije saznali su da imaju skoro najgore puteve na svetu i da imaju viπe od milion nepismenih.

Ta poraæavajuÊa statistika je samo nastavak crnih brojki koje kaæu i da je Srbija druga zemqa u svetu po odlivu mozgova, po stopi nataliteta na posledwem mestu u Evropi, na dnu po izvozu, u vrhu po nezaposlenosti, korup ciji...

Mogli bismo tako da nabrajamo do sutra, jer je prema mnogim svetskim rang-listama, istraæivawima i statistiËkim podacima Srbija u mnogo Ëemu na posledwem mestu ili pri dnu tabele. Ekonomski smo na dnu - meu najsiromaπnijim zemqama Ev rope, u vrhu smo po inflaciji i imamo najniæe plate u regionu, a u mnogim stvarima smo i prvi na svetu i u Evropi - po broju azilanata izbeglica, abortusa...

Prema Svetskom ekonomskom forumu, a na osnovu 12 indikatora, Srbija se meu 142 zemqe nalazi na 95. mestu po nivou konkurent nosti. Na svetskoj listi Srbija se naπla n a 126. mestu po zaπtiti vlasniËkih prava, na 128. po nezavisnosti sudstva, na 134. zbog preobimne regulative, a na 140. po zaπtiti interesa mawinskih akcionara. Po kvalitetu æelezniËke infrastrukture Srbija je na 102. mes tu u svetu, a po kvalitetu puteva 131.

AmeriËka obaveπtajna agencija CIA u martu proπle godine iznela je loπe podatke po Srbiju, prema kojima smo ”meu Ëetiri najsiro maπnije zemqe Evrope”.

Prema tim podacima, imamo stopu nezaposlenosti meu najviπim u svetu, po visini inflacije smo u rangu afriËkih i nerazvijenih azijskih zemaqa, a po izvozu potpuno inferiorni u meunarodnoj razmeni.

CIA navodi da je Srbija na 103. mestu po visini druπtvenog proizvoda po stanovniku. Po stopi nezaposlenosti Srbija se od 200 posmatranih zemaqa nalazi na 163. mestu.

Druπtvo nam prave Timor, Gabon, Dominikana, Senegal, Xibuti, a jedine dv e evropske zemqe koju su loπije rangirane od nas su Makedonija na 181. i BiH na 185. mestu.

Po visini godiπwe inflacije Srbija je na 165. mestu (6,6 odsto) i ponovo u druπtvu afriËkih ili nerazvijenih azijskih zemaqa.

Od evropskih zemaqa viπu stopu inflacije imaju samo Rusija na 200. mestu, Belo rusija na 203. mestu i Ukrajina na 214. mestu.

Iskra 1. oktobar 2011.

Aleksandra Bubera, psihijatar, objaπwava da proseËan graanin Srbije nije svestan da je zemqa u kojoj æivi prva po loπim stvarima u mnogo Ëemu, jer verovatno i ne zna za poraæavajuÊu statistiku. A poraæavajuÊe Ëiwenice dobar deo javnosti ne æeli da prihvati. Ona, ipak, kaæe da Srbi kao narod nisu loπi, veÊ je problem posledica naπe loπe organizovanosti. ”Mi nismo navikli da se podreujemo, πto nije isto πto i poniæavati se.

To znaËi da kada imate grupu qudi treba da se dogovorite ko Êe biti voa, da se podele zadaci i da svako uradi svoj deo posla.

Meutim u Srbiji, Ëini mi se, to malo teæe ide”, kaæe ona.

–ore VukoviÊ, programski direktor Cesida, kaæe da bi drugaËiji, boqi pokazateqi opπteg stawa u Srbiji bili pravo Ëudo, s obzirom na sve πto se deπavalo u zemqi u posledwe dve decenije. On istiËe da je Srbija u p ro pas t i l a m nog e is t o rij s ke π a ns e, kao i p o s l e d w i h 1 0 g o d i n a ” k a d a s e Ë i t av s v et razvijao, a mi i daqe nastavili da propadamo”. ”Pre toga je vladao reæim Slobodana MiloπeviÊa, ali bilo bi suviπe nerealno ono πto je moæda narod oËekivao, da Êe wegovim odlaskom dræava poËeti da se razvija”, kaæe VukoviÊ.

On dodaje da ”pored svega navedenog, mi nemamo ni dobro πkolstvo, zdravstvo ni univerzitet kao bazu na kojoj bi se neπto gradilo i stvaralo. Jer, ni iz Ëega moæe da nastane samo niπta. Godinama nismo ulagali u infrastrukturu, bio je rat, pa sankcije, pa sad tranzicija.

Mi nemamo razvijen politiËki sistem na kojem bismo mogli neπto da stvaramo. Srbija je jedno parËe neureene zemqe”.

VukoviÊ naglaπava da su za sve potrebne pare, kojih nema jer qudi ne rade i preduzeÊa na funkcioniπ u. Baπ zbog toga nemoguÊe je, recimo, da se najviπe ulaæe u puteve i da oni budu fascinantni, πto bi bilo lepo, ali πta to vredi kada bi onda sve ostalo propalo jer je potrebno ulagati u sve segmente druπtva. ”Mi smo siromaπna dræava, nema novca, qudi ne rade, politiËki Ëinioci nikada nisu bi li suviπe sposobni da se izbore sa izazovima. Zaista bi me iznenadilo da je drugaËije nego πto jeste. Eto, nadam se da sam vam ulio optimizam”, zakquËuje on.

11.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

B92 <www.b92.net>

19

Kako izgleda... (sa str. 18)

Stanari iz NATO-a

wegove politike, u skladu sa ameriËkim uverewem da su svi koji pod ræavaju am eriËke c iqe ve racionalni i objektivni, dok su oni drugi, koji pruæaju otpor, emotivni i iracionalni. I wihovi glavni favoriti u Srbiji su veÊ usvojili ovaj naËin razmiπqawa, pa je najteæa uvreda postalo kada n e i s t o mi π q e n i k u p o r u Ë i t e d a j e „ e m o t i v a n " .

Najskoriji primer je vaqda ocena Borka StefanoviÊa da su kritike Srba sa Kosova na raËun wegovog dogovora o carinama „emotivne i impulsivne". Nije to ameriËki recept, to datira iz vremena kada su kolonijalne sile u strane zemqe odlazile za dobro domorodaca, kojim se uvek i samo „pomagalo" i koji su tako, preterano oseÊajni i iracionalni i nimalo moderni i civilizovani, postajali neka vrsta „tereta belog Ëoveka", Ëuveni the white man's burden. Najlakπe Êete ovu πkolu miπqewa prepoznati po tome πto se diËi cost-benefit analizom, vaga politiku na nekim terazijama troπkova i cene koπtawa politiËkih poteza, prihoda i rashoda, a ta analiza nekako uvek na kraju pokaæe da je najskupqe i najneisplativije odupirati se jaËima od sebe.

N a Ë e l u o n e d r u g e Am e r i k a n c i m a s i m patiËne kolone nalaze se Dragan ©utanovac i Dragan –ilas, prvi zato πto je prijateq NATO, a drugi zato πto je popularan lider Ëije vreme tek dolazi, a d eli am eriËku sumw iËavost prema Rusima i wihovim motivima. Otpravnica poslova Xenifer Braπ sa zadovoqstvom zakquËuje u depeπi od 21. avgusta 2009. da –ilas ima „negativan odnos" prema srpskim vezama sa Rusijom, da ima „leden" odnos prema ruskom ambasadoru u Srbiji i da o Konuzinu govori „ sa gaewem".

NaroËito joj se svia πto je reË o Ëoveku koji se „ne plaπi da iznese Ëvrsto uverewe" (predsedniku TadiÊu ambasada stalno zamera πto je neodluËan, inertan, nedovoqno smeo), a dopalo joj se i to πto je saznala da je –ilas toliko otvoreno kritiËan prema Rusima da je moÊni TadiÊev πef kabineta Miki RakiÊ morao da ga disciplinuje kada je Ëuo da je –ilas na ruËku kod francuskog ambasadora, u junu 2009, izjavio da Rusi trideset godina nisu gradili metro i da ih to, po wegovom miπqewu, diskvalifikuje kad je gradwa beogradskog metroa u pitawu.

Favorit je, dabome, i »edomir JovanoviÊ, jedini koji razume nuænost nezavisnosti Kosova, ulaska u NATO i suoËavawa sa proπloπÊu, πto je eufemizam za priznawe odgovornosti za srpske zloËine. Ambasada sa æaqewem uvek konstatuje kako on ne moæe da dobije glasova koliko TadiÊ, ali bi svejedno volela da se TadiÊ viπe ugleda na JovanoviÊa. D ragoceni izvori inform acija su Sran BogosavqeviÊ, Vlajko SeniÊ, Oliver DuliÊ i w e g o v a b i v π a s a v e t n i c a L i d i j a B a r t uπ VasiqeviÊ, izvesni Filip MediÊ, koji savetuje Ivana Vejvodu, Milan PajeviÊ, Nenad »anak , Æarko KoraÊ, Vuk DraπkoviÊ i mnogi drugi.

Standard, 9.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

20

Qiqana SmajloviÊ <standard.rs>

Na brifingu koji je odræan u glavnoj komandi NATO Oana Lungesku (Oana Lungescu), zvaniËna predstavnica alijanse, izjavila je da Êe misija u Libiji, po wenim reËima „trajati onoliko dugo, koliko bude potrebno”. „Skoro smo uspeli, ali joπ uvek ne konaËno”, dodala je gospoa Lungesku.

KonaËni uspeh, objasnila je, biÊe postignut nakon πto nestane „pretwa po stanovniπtvo”. SudeÊi po wenim reËima, ovu pretwu predstavqa Moamer Gadafi, koji joπ uvek nije uhvaÊen. Gospoa Lungesku je daqe dodala da Êe odluka o prestanku operacija u Libiji biti doneta uzimajuÊi u obzir preporuke oficira, koji neposredno rukovode dejstvima ujediwenih snaga.

PraktiËno iste reËi su se Ëule i na susretu takozvanih „prijateqa Libije”, koji je odræan u Parizu. DomaÊin foruma, Nikola Sarkozi, zahtevao je da avijacija NATO nastavi s bombardovawem sve dok ne nestane „pretwa”. A po reËima britanskog premijera Dejvida Kemerona, „borba nije zavrπena” i saveznici Êe uËestvovati u woj „onoliko, koliko bude potrebno”. I ovih dana je, kako prenose informacione agencije, u ruke britanskih novinara dospeo tajni dokument OUN na 10 stranica o posleratnoj saradwi s novim rukovodstvom Libije. Wime se izmeu ostalog predvia da u zemqu bude poslato nekoliko stotina posmatraËa OUN. U dokumentu se takoe istiËe da Êe posle svrgavawa Gadafija NATO biti odgovoran za stabilizaciju situacije u zemqi.

U svemu πto je reËeno paæwu privlaËe dva aspekta. Po reËima zvaniËnih predstavnika alijanse, vojna operacija u Libiji Êe trajati navodno do potpunog nestanka „pretwe po stanovniπtvo” i „ni dana viπe”. Meutim, ove reËi su praÊene tolikim brojem opaski da postaje potpuno nejasno πta treba smatrati samom tom „pretwom” i kad Êe ona konaËno nestati. S druge strane, niz struËwaka izraæava bojazan da Êe NATO verovatno zameniti OUN u Libiji. Alijansa obavqa borbene operacije, troπi na to velika sredstva, ona Êe i „naruËivati muziku”. A u ovoj muzici se sudeÊi po gore navedenim izjavama, Ëuju veÊ priliËno dobro poznati avganistanski, iraËki i ostali sliËni motivi.

Vojni struËwak, odgovorni urednik novina „Nezavisni vojni pregled” Viktor Litovkin na pitawe da li je moguÊ nastavak misije NATO u Libiji odgovara nedvosmisleno.

Naravno da je moguÊe, - kaæe struËwak. Ako hoÊe da zadræe pod kontrolom naftnu industriju Libije, πto je po mom miπqewu za wih glavno, bezuslovno moraju ostati neki savetnici. To mogu biti, na primer, privatne strukture pod kontrolom NATO ili delegirane s NATO i Sjediwenim Dræavama. To mogu biti zaista savetnici iz zemaqa alijanse. Nakon πto Gadafi bude konaËno i nepovratno svrgnut u zemqi Êe se odvijati graanski rat - lagano ili æestoko. I naravno, treba da postoje mirotvorci koje Êe predstavqati iste one strukture NATO. Zato mislim da to nije S a j t: priËa koja Êe trajati jedan dan. (S serbian.ruvr.ru, 5.9.2011)

Iskra 1. oktobar 2011.

PRAVNA ANALIZA NASTAJAWA JEDNOG PE»ATA Edita Tahiri, rezident Priπtine, grada iz kojeg je proterano desetine hiqada mojih sunarodnika, pre neki dan je dovrπila posliÊ radi kojeg nam je dolazila i sama nemaËka kancelarka.

Naime, πef pregovaraËkog tima „Priπtine” izjavila je da se na osnovu Sporazuma o peËatu „do g o d i lo reciproËno p r i z n a v a we i z me  u Re p u b l i k e K o so v a i R e p u b l i k e S r b i j e u o v o j oblasti”. ReÊi Êe neki da ovo nije prvi put da TaËijevi izaslanici konstatuju priznawe koje je navodno dala Srbija, i biÊe u pravu.

Meutim, ovo je prvi put da neko od zvaniËnika Republike Srbije prihvata, da se tako izrazim, zakonodavnu intervenciju i prim enu propisa samoproglaπene „Republike” bez ikakavog oznaËewa meunarodne uprave koja je uvedena po rezuluciji SB broj 1244.

Sada tek poËiwu velike pravne i politiËke zavrzlame, a JeremiÊev i TadiÊev (mada viπe ovog drugog) pulen je ovoga puta tako kvalitetno obraen od strane zvaniËnika EU i SAD, da je pravo Ëudo da nije ponudio da na peËatu bude TaËijev lik.

Shodno „Spor azum u o peËatu” koji je postignut u subotu, 3.9.2011. godine u Briselu, a koji akt ne postoji u pisanoj formi, niti je nama obiËnim smrtnicima dostupan, na peËatu kojim Êe biti overavane carinske isprave za robu koja bude ulazila na prostor KiM, stajaÊe „Carina Kosova”.

I tu se otvaraju bezbrojna pitawa i potpitawa, a sadaπwi reæim ne nudi odgovor niti na jedno od wih.

Prvo pitawe se odnosi na pismenost graana Srbije i novinara koji tu pismenost treba da podstiËu, izmeu ostalog i tako πto Êe putem koriπÊewa javno dostupnih izvora, na konferencijama za novinare dobro osramotiti Borka StefanoviÊa kada sledeÊi put kaæe da su „Kritike na raËun sporazuma koji je u petak u Briselu postignut izmeu Beograda i Priπtine emotivne i impulsivne”.

Evo ja sada kritikujem, mirno, pravniËki, i izlaæem sistemske nedostatke u nedostupnom Sporazumu, nepoznate sadræine. I to Ëiinim jednostavnim pretraæivawem izvora sa interneta, za Ëega je potrebna obrazovawe nivoa osnovne πkole.

Dakle, na peËatu Êe stajati natpis „Carina Kosova”. E dobro je, dobro smo proπli, a ja sam mislio biÊe neπto tipa „OVK zauvek”.

Borislave StefanoviÊu, „Carina Kosova” je trenutni zvaniËan naziv carinske sluæbe samoproglaπene republike Kosovo. Na Albanskom se

Iskra 1. oktobar 2011.

kaæe „Dogana Kosoves” a na srpskom „Carina Kosova” a πto inaËe i piπe na zvaniËnom logo znaku ove „institucije” (da budem precizan piπe trojeziËno: Dogana - Customs - Carina.) . ZnaËi nema ni pomena nekakve Republike, pa tvoji navodi kako je uspeh πto se ne pomiwe oblik dræavnog ureewa nisu osnovani.

Albanci sa KiM su, za razliku od naπih vlasti, sve vreme znali πta hoÊe, poπtovali strategiju, i naravno na vreme iz naziva institucija koje Êe nuæno ostvarivati kontakt sa „beogradskim” uklawale nazive koji bi mogli, formalno, da budu prepreka „tehniËkom dijalogu”.

Tako je bilo i ovoga puta. Prvo su, kao, uveli blokadu „bez znawa SAD i Brisela” , potom poslali specijalce da malo zagolicaju naπu æandarmeriju, a kao rezultat vidimo nesporno priznawe „Carine Kosova” u wenom punom imenu i nadleænostima, a koja institucija (ukquËujuÊi i vaæeÊi naziv) je osnovana saglasno Zakoniku br.

03/l- 109 o carini i akcizama na Kosovu (Sluæbeni list Republike Kosova / Priπtina: godina III br. 43 / 11. novembar 2008) .

Dakle, prihvatawem zvaniËnog naziva carinske sluæbe „samoproglaπenih” prihvaÊen je i pravni akt na osnovu koga je taj naziv dat, da ne pomiwem organizacionu strukturu i kadrove koji Êe peËat, Ëijom se sadræinom hvali B. StefanoviÊ, udarati preko deklaracije za „Plazmu” ili „Smoki”.

Drugo pitawe se odnosi na formu i sadræinu „Sporazuma o peËatu” a potpitawa su sledeÊa: Da li je to pisani akt? Kada stupa na snagu?

Ko ga je i na osnovu kog ovlaπÊewa potpisao odnosno zakquËio? Na koji naËin se sporazum mewa i dopuwuje? Kakva je sadræina sporazuma (osim opisa verbalizma koji Êe krasiti peËat)? Da li postoji sankcija za nepoπtovawe sporazuma?

A sada poπtovani ËitaoËe najvaænije pitawe, a ono glasi: Ko Êe izraivati peËate?

Odgovor na ovo pitawe krije i formu i sadræinu i sve ostalo πto se tiËe peËata posle Ëije upotrebe Êe Priπtinskim ulicama poteÊi reke naπeg mleka, pa kukavni viπe neÊemo „gubiti træiπte” i „ponaπati se autistiËno”.

Predmetni peËati Êe, sada je veÊ izvesno i sigurno, biti izraivani na osnovu Zakona br.

03/l-054 o peËatima u institucijama Republike Kosovo (Sluæbene list Republike Kosova /

21

PE»AT NA IZDAJU KOSOVA I METOHIJE Dveri - Pokret za æivot Srbije povodom posledwih dogaaja na severu Kosova i Metohije skreÊu paæwu domaÊoj javnosti: da je svaki korak tzv. pregovaraËa Vlade Srbije na Kosovu i Metohiji dovodio do sve goreg poloæaja Srba i Srbije na tom prostoru. Tako i navodni kompromisni dogovor oko tzv. carinskih peËata vodi daqem odricawu od suvereniteta Srbije na Kosovu i Metohiji. Politika Borka StefanoviÊa i ministra Gorana BogdanoviÊa moæe se saæeti u parolu „peËat po peËat - kapitulacija”; -

ponaπawe

KFOR-a

je

postalo

toliko

Pravna analiza...

Priπtina: godina III / br. 38 / 20 septembar 2008) .

Konkretno, poπto Borislav StefanoviÊ nije otkrio sadræinu Sporazuma o peËatu, a niËim nije nagovestio da Êe peËati biti izraivani u skladu sa Zakonom o peËatu dræavnih i drugih organa Republike Srbije („Sl. glasnik RS” br.

101/07), a kako EU i wen birokratski aparat nema nikakvog osnova da se bavi peËatorezaËkim uslugama za potrebe Balkana, potpuno je jasno da Êe priπtinske zanatlije ovoga puta „omastiti brk”.

Naime, „Vlada” kojom predsedava TaËi „the Snake” se i sa ove strane obezbedila. »lanom 6. stav 1. Zakona koji sam maloËas pomenuo, ustanovqena je obaveza da se na peËat stavi oznaka „Republika Kosovo”, ali je u stavu 4. istog Ëlana omoguÊeno Vladi da na izvestan naËin, podzakonskim aktima mewa propisanu sadræinu, te da zbog velike briselske milosti izostavi republikansko oznaËewe.

I tako, niËim izazvani, ponovo neozbiqni, dræavni organi Republike Srbije Êe prihvatiti zvaniËan naziv na zvaniËnom peËatu, i time prihvatiti da upodobe svoje carinsko postupawe saglasno zakonima dræave u kojoj je Adem Jaπari junak.

Priznajem da je gore opisano postupawe naπe Vlade u pregovorima sa „Priπtinom” joπ neprofesionalnije i neozbiqnije nego u postupku pred Meunarodnim sudom pravde povodom miπqewa o jednostranoj nezavisnosti KiM. Opet suvi, ËinovniËki, posluπniËki i nama tako svojstven amaterizam.

A moæda nije Ëak ni to, moæda je sve ovo ranije mnogo ranije obeÊano.

Srpski kulturni klub, 9.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

22

Miroje JovanoviÊ

bezobzirno i van mandata koji su ove snage dobile po rezoluciji 1244 OUN da se veÊ otvoreno diplomatiji Srbije mora postaviti pitawe okupatorskog duha tih trupa. Wihovo iscrpqivawe Srba sa povremenim upadima i blokadama samo je uvod u potpunu okupaciju svih institucija srpskog druπtva i dræave Srbije. Ta politika se saæima u strategiji „blokada po blokada do potpune okupacije”; Dveri sve svoje qude i povereniπtva na severu Kosova i Metohije upuÊuju na podrπku institucijama dræave Srbije na tom prostoru i na ukquËivawe u sve oblike samoorganizovanog otpora πiptarskim teroristima i NATO okupatorima.

Podræavamo nedavni zahtev odbornika srpskih skupπtina opπtina Kosovske Mitrovice, LeposaviÊa, Zubinog Potoka i ZveËana da se oni zvaniËno ukquËe kao predstavnici Srbije u buduÊim pregovorima, kao i da nijedan dogovor koji StefanoviÊ-BogdanoviÊ budu prihvatili u ime reæima TadiÊ-DinkiÊ-DaËiÊ ne bude obavezujuÊi dok ga ne potvrdi Skupπtina Srbije.

Dveri, zavisno od razvoja situacije na severu Kosova i Metohije, nijednim Ëinom neÊe podsticati nerede u Srbiji i na taj naËin slabiti dræavnu strukturu i odbrambenu moÊ Srbije u eventualnim buduÊim vanrednim okolnostima. Ipak, sve πto budemo preduzimali protiv najavqene gej parade biÊe kampawa sraËunata na to da reæim odustane od ove bespotrebne i piromanske provokacije koja preti da ugrozi mir u Srbiji. Dveri takoe neÊe dozvoliti reæimu da fokusirawem paæwe javnosti na gej paradu zamagquje dogaaje oko poloæaja Srba na Kosovu i Metohiji. To znaËi da Êe naπi eventualni protesti povodom gej parade imati antireæimsku oπtricu upravo zbog kapitulantskog odnosa prema odbrani Srbije i srpskog naroda.

I najzad, kroz sve reæimske medije se provlaËi duh predaje koji navodi na to da danaπwa Srbija nema ni odbrambenih, ni privrednih, ni demografskih, a ni diplomatskih moguÊnosti da se izbori za oËuvawe Kosova i Metohije u sastavu Srbije. Stubovi reæima TadiÊ-DinkiÊ-DaËiÊ nisu pokazali moralni kredibilitet da bi javnost Srbije poverovala da je ovo taËno, veÊ sve viπe vuku hipoteku da je najavqeni poraz Srbije posledica wihovog kapitulantskog duha a ne stvarne nemoguÊnosti da se Srbija brani. »ak i da je taËno da smo onemoguÊeni u odbrani svog naroda i otaxbine - neko bi za to morao da snosi odgovornost i to odgovornost u svakom pogledu od poli tiËke do kriviËno-pravne. Taj neko su najpre navedene perjanice danaπweg reæima u Srbiji koje veÊ v i πe o d d e c e n i j u r a z a r a j u n a π u p r i v r e dn u , odbrambenu i demografsku moÊ.

U Beogradu, 5.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Za Upravni odbor Dveri, Vladan GliπiÊ

Iskra 1. oktobar 2011.

Zapalimo vatru

Vreme je za „Paradu ponosa sirotiwe” Evo nam se opet napuniπe mediji crnim slutwama povodom gej-parade. Aktivisti su vedri, zraËe prkosnim optimizmom, a narod smrkut i bezvoqan, i - iskrena da budem - ne razumem narod. Samo neπto baksuzira, a i nekako je neinventivan. Zaπto se ne ugleda na gej-aktiviste? ©to ne preduzme neπto? Dosadan jedan narod koji samo neπto kuka. Recimo, ja mislim da je gej-parada super. I aktivisti su super. A narod je mlitav, nikakav, Ëeka da reπewa padnu s neba. Evo, na primer, sirotiwa. Sirotiwa je u Republici Srbiji svakako najbrojnija populacija. I πta radi sirotiwa? Niπta. Znam, sad Êe neko reÊi da ovo πto piπem nije u redu, sirotiwu niko ne podræava ni finansijski (zato i jeste, je li, sirotiwa), ni medijski, niko je ne obuËava i ne vodi na seminare, niko je ne uËi kako da se suoËi sa sobom, prizna sebi da je sirotiwa, i pogleda svetu u oËi.

Taj bi pogled bio malo neprijatniji, istina, i malo ko bi od naπih suverenih izdræao da ne okrene glavu kad ga taj pogled jednom potraæi. Mi moæemo da priËamo πta hoÊemo, ali gej-aktivisti, koliko god bili mrski i toj populaciji koju predstavqaju - a istina je da predstavqaju uglavnom samo sebe i da se wihovi ciqevi uglavnom zavrπavaju na liËnom prosperirawu - kakvi god bili, iritantni, ili napadni, ili Ëak πtetni za svoju „zajednicu” - oni delaju. Za razliku od sirotiwe, koja pasivno sedi i Êuti. Spuπta pogled umesto da ga diæe, neprijatno joj je umesto da nekom drugom bude neprijatno, uplaπena je umesto da plaπi one koji su je napravili sirotiwom.

A kada bi neko imao hrabrosti da, umesto πto organizuje proteste protiv gej-parade, uzme pa organizuje parad u svih onih otpuπtenih, obe spravqenih, opqaËkanih, onih πto su izgubili stanove plaÊajuÊi skupe kamate bankama, onih πto sede i prose ispred super-marketa, πto kradu paπtetu, πto nemaju za lekove i plaπe se zime stavi im u ruke wihovu zastavu koja nije πarena nego siva i stane u prve redove te duge povorke, gde bi onda bili kordoni? Ovu kolonu niko ne bi morao da πtiti od „ultradesniËara” i ostalih „klerofaπista”. Pitawe je druge priprode: da li bi kordoni uspeli i hteli da od ovakve „parade” saËuvaju one koji su prodali ta preduzeÊa otpuπtenih radnika, deo dræave i unizili tu nesreÊnu sirotiwu do granice nepodnoπqivog.

se deπava u gradovima IstoËne Evrope, u zemqama Ëlanicama Unije i onima koje to pretenduju da budu.

Qudi ne æele gej-parade po svojim gradovima, i postoje razlozi za to. Razlozi uglavnom nisu diskriminatornog karaktera, ali sva ta borba protiv raznih gej-parada u zemqama bivπeg Istoka ne poentira glavni problem, a pomaæe gej-aktivistima u argumentaciji o tome kako je neophodna wihova borba i kako se radi o nekoj jako vaænoj stvari.

Ne radi se. Stvar je minorna i pridaje joj se na znaËaju upravo jer je najbezbolnija stvar koja skreÊe paæwu sa bitnog. Bitno je ono πto se deπavalao u Londonu i u Atini, i to je opasno, to je ozbiqno, i to je u vezi sa komplikovanim problemom danaπweg sveta.

Ne savetujem organizatore anti-gej-parade da pogledaju na drugu stranu, gde Êe videti onu bezvoqnu i potpuno neorganizovanu sirotiwu. Ako je budu videli, moæda i sami izgube voqu za borbu protiv nekakvih gej zamajavajuÊih πetwi i stope se s tim sivilom - jer na toj strani ulice sve deluje mnogo bezizlaznije i mnogo teæe nego kada se boriπ protiv „pedera”.

Opet, organizovawe protesta protiv „pedera” moæe da bude i inicijalna kapisla, ali viπe je verovatno da Êe biti samo ventil za nezadovoqne i posluæiÊe da mobiliπe one koji su mahom viπe protiv politike koju vodi vlada ove dræave, nego πto se tu zaista radi o „pederima”. Tako mobilisani, protivnici gej-parade Êe moæda na trenutak biti jaËi, biÊe ih puno, biÊe sloæni i juriπaÊe na kordone s povicima „Idite na Kosovo”, a u sledeÊem trenutku biÊe samo evidentirana lica za koja Êe se znati, u policiji, da predstavqaju moguÊ problem i na wih Êe se obratiti paæwa.

Sve to zajedno - osim πto na kratko moæe da podigne adrenalin uËesnika s jedne i druge strane kao i onih πto Ëitavu stvar samo posmatraju i navijaju gledajuÊi u ekrane - ne moæe da se uporedi sa onim πto bi se desilo kada bi se eventualno sva ona umrtvqena i teπka bogu i qudima sirotiwa, malo pokrenula. To se, naravno, neÊe desiti. Sirotiwa se nikada ne pokreÊe, iako je najugroæenija, najbrojnija i najdiskrimisanija od svih „populacija” za koje smo Ëuli.

PRESEK SRBIJE

BITNI SU LONDON I ATINA Organizovati protest protiv gej-parade je - nek` oproste potencijalni organizatori - lako. I nije tema. Neko Êe biti olajavan u medijima kao faπista, neko Êe uËestvovati u debatama, neko moæda nastradati a neko zavrπiti u zatvoru. I to

Iskra 1. oktobar 2011.

Kada bi se kojim Ëudom, ipak desilo to pokretawe, paradirawe sirotiwe ulicama Beograda, bilo bi jedina stvar koja bi uËinila da zaneme svi „antifaπisti” i wihovi prekopotrebni antipodi „faπisti”, zajedno sa svojim liderima, ideolozima i misliocima. To bi ujedno bio i

23

Vreme je...

Fejt: "Za Kosovo model Katalonije"

jedini stvaran i realistiËan prikaz Srbije u ovoj gomili nadrealnih slika kojima mediji uredno zatupquju ono πto je ostalo od graana bivπe dræave Srbije. A taj realistiËan prikaz Srbije koji je prikaz jedne bede i bezizlaza koji viπe podseÊa na sredwovekovne slike pakla, ipak je isuviπe straπan da bi svet sklon ideologijama smeo dugo da gleda u to prikazawe. I zato je lakπe gledati gej-aktiviste s wihovim πarenim zastavicama i usmeriti sav bes na wih, suπtinski nebitne.

Oni su samo, kao i mnogi drugi performeri, deo jednog cirkusa koji odlaæe bavqewe bitnim.

Naravno, lakπe je mobilisati qude sklone ideologiji (sirotiwa je sklona samo intertnom bavqewu time kako da se domogne paπtete) i povesti ih na ulicu. I naravno da niko u Srbiji joπ uvek nije spreman da se igra mobiliπuÊi one zaista besne, zaista gladne, one koji nisu stilizovani i ne nose oznake nikakvih pokreta i stranaka, one Ëiji je bes toliko opasan da ga i sami nesvesno guraju od sebe i dok se bave time kako Êe preæiveti naredni dan, duboko u sebi priæeqkujuÊi da poruπe nedostupne im mega-markete, zapale skupa kola i poliju benzinom zgradu Skupπtine i Vlade.

Taj bes je, jer razlog stvarniji od svih drugih, ozbiqan i nema πta da izgubi, i tim besom ne smeju da se igraju ni oni koji su ga svesni, baπ jer su ga svesni, i πto su ga svesniji oni Êe pre okrenuti glavu ka „pederima” i potraæiti one pristalice koje joπ uvek imaju πta da jedu, pa mogu da dozvole sebi luksuz da budu besni na gej-paradu, nego πto Êe se usuditi da zapale vatru koju svi raspoloæivi srpski kordoni neÊe moÊi da ugase.

U svojim omiqenim poreewima Srbije sa NemaËkom pre Hitlera, ideolozi skloni gejparadama vole da istaknu da nekakav faπizam raste tamo gde je glad. Mislim da greπe. Danas, tamo gde je glad nema ideologije. To πto nazivaju faπizmom u Srbiji viπe ima veze sa ponosom, a on prerasta u prkos tamo gde je uniæen, tamo gde su dræava i nacija devastirane i gde neki narod, mimo svoje voqe, mora da bude posluπan u sve veÊem odricawu od sebe samog, svoje teritorije, jezika, pisma i gde se promovisani pragmatizam pretvara u svoju suprotnost, jer se zarad ciqa grupe qudi gubi i rasprodaje u bescewe sve πto je b i l o v r e d n o i p r e d s ta v q a l o b o g a t st v o j e d n e dræave. Kivni na nepravdu i shvatajuÊi da se ono πto im se propovedalo kao pragamatiËno pokazalo kao kquËna reË za grabeæ male grupe, neki qudi Êe biti iznervirani „Paradom ponosa” i pokazaÊe da se ne boje ni dræave ni policije i da imaju hrabrosti da izau pred kordone. Dobro je πto postoje. I neka su quti. I hrabri. I πteta πto su neozbiqni.

Standard, 1.9.2011.

Podvukla - Iskra) (P

24

Ana RadmiloviÊ

©ef Meunarodne civilne kancelarije na Kosovu Piter Fejt izjavio je da bi reπewe problema na severu Kosova moglo da bude sliËno onom u Kataloniji.

U ©paniji imamo Kataloniju, ona je deo ©panije, ali sa mnogo autonomije, rekao je Fejt u izjavi za Eurobserver. Fejt nije æeleo da daje viπe detaqa o tome da li se planira da se ide daqe od plana Ahtisarija i koliko su zemqe Ëlanice MCK spremne da podræe takav predlog.

Koha ditore prenosi izjavu Fejta da novostvorena situacija na severu Kosova posle ubistva policajca Envera Zumberija moæe da se iskoristi za promene.

"Nema mnogo izgleda da se vratimo na situaciju koja je bila ranije (pre 25. jula). Neπto se zauvek promenilo", kazao je Fejt.

Fejt je pohvalio kosovske Albance da su pokazali uzdræanost tokom dogaaja od jula ove godine na severu Kosova. ©ef Meunarodne civilne kancelarije na Kosovu je pozvao Euleks da "podigne aktivnost na severu.

"Ima potrebe da se dogode hapπewa - da se qudi uklone sa puteva i hapse", rekao je on.

Fejt je ocenio i da Srbija, koja stremi uËlawewu u EU treba da iskoristi svoj uticaj na graane na severu i da ih pozove da doprinesu miru.

"Ne moæemo tolerisati da novi kandidat za Ëlanstvo u EU sa sobom dovede jedan zamrznuti sukob. Ne moæemo imati obe stvari i kandidata koji ide napred i istovremeno da dræi za vrat sever Kosova. Taj je oseÊaj sada prisutan kod jednog broja Ëlanica EU", kazao je Fejt.

Zamenik predsednika kosovske vlade Hajredin KuÊi izjavio je, povodom ocene πefa Meunarodne civilne kancelarije Pitera Fejta da bi reπewe za sever Kosova mogla da bude autonomija po uzoru na Kataloniju, da su tom delu pokrajine potrebni red i zakon, a ne ovlaπÊewa koja prelaze granice Ahtisarijevog plana.

Fejt je, kako prenosi EU. Observer, objasnio da je najboqi model za trajno reπewe "Ahtisarijev plan plus", kojim se daje autonomija severnom Kosovu po pitawima kao πto su obrazovawe i zdravstvo, ali kojim se iskquËuje bilo koji oblik podele Kosova.

"Na severu Kosova potrebni su zakon i red, ali i primena Ahtisarijevog plana, koji srpskoj zajednici garantuje dovoqno prava kako bi saËuvala svoj nacionalni identitet'', rekao je KuÊi. On smatra da "u delovima gde je primewen Ahtisarijev plan, Srbi su se dobrovoqno integrisali i danas se oseÊaju dobro''. (B92, 10.9.2011)

Iskra 1. oktobar 2011.

O STRAHU ILI KAKO NAS LAÆE I MAÆE BOÆA –ELI∆ Ovdaπwa nerezistentnost na laæ Boæe –eliÊa nije rava mera srpske inteligencije, veÊ mera srpskog straha U Ëemu je tajna jedinstvenog moralnog imuniteta, koji u srpskoj javnosti uæiva Boæa –eliÊ?

Da se razumemo, govorim o Ëoveku koji se svih ovih godina nalupao kao zvonce, a da je joπ ostalo onih koji ga smatraju ozbiqnim. Govorim o junaku iz spske tranzicione bajke, koji je, u godinama kada je svaki zec koji je Srbijom proπao isukao na wu onu stvar, usnio na tetkinom kauËu i probudio se u vili na Sewaku, posle Ëega je joπ ostalo onih koji klimnu glavom kad Boæa kaæe - poπtewa mi. Mislite li da je tajni kvalitet skriven u wegovom imixu simpatiËnog smetewaka iz tinejxerskih komedija, kome zli momci sakriju naoËare? Ajte, molim vas, kome moæe biti simpatiËan tinejxer od 45.

Tajna je, naravno, u Boæinom πirokom poqu delovawa i wegovoj renesansnoj liËnosti - taj ujutro moæe da vas opqaËka, da vas popodne nagovori da mu se zbog toga izvinite, a da mu uveËe ponudite Êerku jedinicu za æenu. I u Boæinom dobrom radu nogu, naravno. Elem, Ëim ga uhvatite kako, kao ministar finansija u posledwim danima mandata 2003, iz buxeta isplaÊuje Bogoquba (KariÊa) a da presuda o isplati joπ nije postala izvrπna, on veÊ radi na privatizaciji Meridijan banke. »im bivπi vlasnik te banke, koji je po gradu telalio o broju nula iz Boæine provizije, zaglavi u zatvor - ne mislite vaqda kako verujem da su te dve stvari u vezi - Boæa veÊ odmerava zemqu na kojoj Êe zidati templ srpske nauke. Joπ niste stigli ni da ga pitate za Ëije je babe zdravqe rasterao nauËni cvet iz VinËe i zaπto preti dekanima beogradskih fakulteta kako Êe im od zgrada napraviti træne centre, a wih izmestiti u SremËicu, eto ti Boæe kako vraÊa srpske nauËnike iz dijaspore, vaqda da na Megatrendu predaju snalaæewe s manekenkama, eto ga, taj Êe vratiti i samog Teslu i nateraÊe ga da od Boæine lagoreje pravi struju.

Ako ste ga nahvatali gde vas godinama zamajava oko ulaska u Evropu, eto ti Boæe koji kaæe da Êe, ako wemu u decembru ne daju kandidaturu, stiÊi novi uslovi. Taman da ga pitate zaπto je naciju toliko lagao, stiæe Boæa ekspert za restituciju, koji kaæe da potomci narodnih izdajnika ne mogu da se nadaju vraÊawu imovine.

Ako ste zaustili da ga pitate znaËi li da po toj logici ni wegova deca neÊe moÊi da naslede niπta od onoga πto je on zgrabio po Srbiji, Boæa je veÊ smislio neπto drugo, joπ glupqe od onog zbog Ëega niste stigli da ga pitate za ono mnogo glupo pre toga.

BOQI OD OSTALIH Da se ne laæemo, tajna renomea Boæe

Iskra 1. oktobar 2011.

–eliÊa, najboqeg stand up komiËara u Ëak Ëetiri od pet tranzicionih vlada, qubiteqa Seke AleksiÊ i p o s l o v a n a p r o c e n a t , j e s t e u n e u hv a t q i v o s ti .

Taman ste se namestili da kaæete neπto o wegovom posledwem poslu i wegovoj posledwoj idiotskoj izjavi, i niste smislili ni uvod, a on je veÊ uradio neπto joπ gore i rekao neπto joπ idiotskije.

Pokuπajte samo da reagujete na to. Ne moæete, neÊete sroËiti ni prvu reËenicu, a on je veÊ otiπao daqe, tu su novo delo, novi datum za ulazak u EU, nova izjava i nova ideja o privrednom preporodu Srbije.

Sa Boæom ne moæete kao sa ostalima, ne moæete Ëak ni da ga mrzite kao ostale. Moæete za wega da mislite da je kompletan idiot, ali Ëik pomislite da u wegovom idiotizmu nema boæje kreacije. Mogao je Mlaa DinkiÊ pre tri godina da kaæe kako Êe nas ekonomska kriza zaobiÊi, pa mu danas to svi nabijaju na nos. Moæe Mirko CvetkoviÊ na svakih deset dana da poruËuje kako smo iz krize izaπli, mogao je Ëak i da kaæe kako je konaËno dræavu doveo u red baπ na dan kad je TaËi sa svojima upao na Jariwe, a Mirko sa svojima na odmor. Ali Mirka ne svrstavate meu stvari u Ëvrstom agregatnom stawu, Mirko ja kaæwen da ga tretiramo kao gas, bez mirisa i ukusa.

O v d e m o æ e s v e s v a k o , a l i sa s v i m nekaæwen, jednako ugledan i struËan ostao je samo Boæa, joπ nenagraeni tvorac teorije da je svetska ekonomska kriza dobra za Srbiju jer Êe sva privreda pobeÊi iz matiËnih skupih zemaqa i doÊi kod nas, gde je jeftino, gde su æuti, i gde je Boæa - da se zadræim nad tih nekoliko naπih komparativnih prednosti nad konkurencijom.

Neke stvari, za koje bi, kad bi ih izgovorio, svako drugi sam otiπao da se prijavi, wih moæe da kaæe samo Boæa. Samo Boæa mogao je da kaæe da su on i Boris joπ u decembru proπle godine znali k a k o s u k o so v sk i c a r i n sk i p e Ë a t i , g r a n i c a i TaËijevo uËeπÊe na meunarodnim skupovima sa Srbima uslov za kandidaturu za EU. Samo Boæa je u meuvremenu mogao da priËa kako Kosovo nije uslov i da smatra koËniËarima na putu u buduÊnost svakog ko je govorio da jeste, a niπta mu, kao Boæi, u decembru nije bilo reËeno. Niko osim wega i Borisa nije mogao sve vreme da govori kako oni imaju „kreativno” reπewe za Kosovo. I, taman kad sam pomislio da je kreativno to πto Êe on i Boris napraviti Kosovo na sprat, pa da TaËi pomisli kako je Kosovo samo wegovo, a vi i ja da je samo naπe, shvatio sam da je kreativno to πto Êe oni prihvatiti sve πto se od wih traæi. A onda Êe Boæa kreirati nekoliko svojih izjava i nikome od nas viπe neÊe biti do Kosova. Neka ga daju, neka nije naπe, samo neka ovaj prestane da priËa.

Lagali su nas, pa πta? To je bilo u decembru. Lagao nas je i DinkiÊ za besplatne akcije, pa

25

O strahu... πta? To je bilo u maju 2008. Kako pa πta? Pa πta, jer ko da se vraÊa u maj 2008. ili decembar, kad nas i danas jednako laæu, kad nam na majke mi Mlaa DinkiÊ poruËuje da Êe se od ponedeqka boriti protiv partijske dræave, a ni FBI u wegovoj stranci ne bi mogao da pronae Ëlana koji tamo nije zbog neke korisiti i kombinacije. Ili Boæa, koji kaæe kako Êemo sve to sa Kosovom srediti, ali da se zna da i mi imamo crvene linije koje se ne mogu preÊi.

I gde su nam te crvene linije? U Prokupqu ili na Sewaku, na kupatilskim ploËicama u Boæinoj vili.

IZA SVEGA JE STRAH Pokuπajte da zamislite kako bi se Boæa, koji se okuπao u tranzicijama kod BalceroviËa u Poqskoj i kod Jeqcina u Rusiji, da bi ga karta krenula tek kad se vratio kuÊi - pokuπajte dakle da zamislite πta bi se desilo da je taj poslovan Ëovek obeÊao onome od koga je kupio, onomad dok se osamostaqivao od tetke, vilu na Sewaku da Êe ga isplatiti do 2014, a da se posle useqewa ispravio pa rekao da Êe kinta stiÊi tek jednog dana u buduÊnosti, svakako ne pre 2025. Naravno, ne bi se nanosio glave, ali se svoje politiËke gl ave nanosio i kad je Srbima rekao da Êe u EU biti 2007, pa 2012, pa 2014. Pokuπajte da zamislite πta bi se desilo sa bilo kim od nas da je uzeo kredit od 200 miliona za razvoj nauke, da bi onda stvar troπio za πirewe mreæe svog politiËkog uticaja i pi-ar.

Wemu se nije desilo niπta jer je zaduæio Srbiju, a ne sebe. Pokuπajte da zamislite πta bi bilo ako bi vam neko rekao da se vaπ i wegov zajedniËki posao odvija bez problema, a onda vam naknadno rekao da ipak postoje ozbiqne prepreke za koje je on odavno znao, ali vam, eto, nije rekao. Otkinuli biste mu glavu?

A Boæina je joπ na svom radnom mestu.

Zaπto? Zato πto iza Boæe stoji joπ neπto, veÊe i snaænije od wegove gluposti (ali ne mnogo). Zato πto su æuti za posledwih deset godina od laæi napravili celu jednu kulturu. Dakle, on govori i laæe vas, vi sluπate i znate da vas laæe, on jednako govori i zna da vi znate da vas laæe, ali zna i joπ neπto - da vam je prodao ævaku kako Êe vam se, samo ako skupite herc i viknete na laæova, na glavu sruËiti neπto toliko teπko i opasno da Êete ga teπko preæiveti, svakako teæe nego tu laæ koju Ëujete sa govornice. A to Êe reÊi da ovdaπwa nerezistentnost na laæ Boæe –eliÊa nije rava mera srpske inteligencije, veÊ mera srpskog straha.

Oni vas plaπe da Êe, samo ako viknete da ne date Kosovo, odmah iznad vaπih glava zabrujati motori NATO aviona. Oni vam poruËuju da Êe, ako ih na izborima kaznite zbog toga πto vas ovako bedno laæu, oni koji ih na vlasti dræe napraviti veËnu suπu nad Srbijom i da Êemo se bez Boæe i drugova svi za πest meseci pretvoriti u stubove soli. »ak i one kojima plaπe Srbe - i strance, dakle - oni plaπe Srbima, koji su divqi i krvoloËni i koji Êe se u svom punom formatu pokazati samo ako oni Boæa i druπtvo - budu morali da odu. Savrπen

26

Korupcija u Srbiji dostigla ogromne razmere - partije su leglo Predsednik organizacije "Transparentnost Srbije" izjavio je da je korupcija u Srbiji dostigla "ogromne, neverovatne razmere, uprkos tvrdwama vlasti da Ëini sve da je suzbije” "Kako to da tako fantastiËni napori, zakoni, strategije, donose tako slabe rezultate?", zapitao je Vladimir Goati u Beogradu, na panelu "Borba protiv organizovanog kriminala korupcije i ilegalnih migracija", u okviru Foruma Srbija EU. Goati je ukazao na potpuno odsustvo kontrole finansirawa politiËkih partija i rekao da je πokantna najava Dræavne revizorske institucije da ove godine "neÊe uÊi u politiËke partije".

"PolitiËke partije su najznaËajniji faktor korupcije, a wima je dat imunitet. PolitiËka korupcija je netaknuta, doπlo se do sredweg nivoa, a partijski vrhovi su se izdigli iznad par lamenta i politiËka kasta Ëuva sebe u sistemu koji bi se mogao nazvati 'partitodespotija' ", rekao je Goati.

Goati je naveo da je prema izveπtajima organizacija civilnog druπtva, u Kombinatu Kolubara izvedena pqaËka "monumentalnih razmera", a da proces protiv optuæenih za pro davawe diploma i ispita na fakultetima traje go din ama , do k je u H rvats ko j sliË an pr oc es zavrπen za osam meseci.

Goati je naveo da je Srbija "pod veÊom paæwom EU" od bilo koje druge zemqe u susedstvu, i istakao da Êe borba protiv korupcije biti najtrnovitiji put Srbije do EU. 11.9.2011.

Sajt: www.e-novine.com

krug, zar ne?

A da bi otiπao taj svet poput naπeg junaka sa pojavom Mikija Mausa i istorijom Diznijevog junaka - koji je ©iqu ostavio bez posla, Mini bez gaÊa, Gaju, Raju i Vlaju bez buduÊnosti, dok je Plutona pojeo iako priËa kako ga je poslao na Harvard - da bi se bilo πta promenilo, potrebno je ne plaπiti se. I joπ vaænije, potrebno je da ne meπamo svoj strah sa svojom inteligencijom proglaπavajuÊi prvo za drugo. Samo kad se to dogodi, videÊemo da likove poput Boæe svakog dana gledamo na pijacama dok kradu na vagi, samo πto ne nose odelo i πto naπe Êutawe pred wima ne proglaπavaju pozitivnim pogledom na svet i dobrim odnosom prema naπoj buduÊnosti. Samo tada, osloboeni od straha, poslaÊemo ih tamo gde treba i samo tada neÊe imati hrabrosti da se ikada vrate. Prvom koraku ime je hrabrost.

Standard, 19.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P

ÆEQKO CVIJANOVI∆ <www.standard.rs>

Iskra 1. oktobar 2011.

EKSPERIMENTISAWE MMF-A U SRBIJI I WENIM NARODOM Sredinom avgusta, odnosno sedam dana pred poËetak pregovora izmeπu vlade Srbije i misije Meunarodnog monetarnog fonda (MMF), nadleæni u Ministarstvu finansija obelodanili su podatke o izvrπewu buxeta dræave u prvih sedam meseci 2011. godine. Podaci nisu bili ni malo optimistiËni, s obzirom da su, u navedenom periodu, rashodi buxeta (474,8 milijardi), nadmaπili buxetske prihode (386,9 milijardi), i to za 87,8 milijardi dinara. Takvom dinamikom izvrπewa buxeta moglo se pretpostaviti da Êe „buxetski jaz” na kraju 2011. god ine premaπiti 120,5 m il ijardi dinara, koliko je zakonom prvobitno bilo predvieno. I πta je onda preostalo reæimu? Niπta drugo osim da „buxetski jaz” zvaniËno produbi, te da se pregovori i sporazum sa misijom MMF-a predstave kao „veliki uspeh”, koji Srbiji donosi veπestruku „korist”. U tom kontekstu, veÊ 22. avgusta tekuÊe godine vlada Srbije i MMF otpoËeli su pregovore o novom kreditnom aranæmanu, koji je promovisan kao „aranæman iz predostroænosti”.

Premijer Mirko CvetkoviÊ u javnosti je πirio optimistiËne poruke, od toga da Srbija neÊe povlaËiti odobrena sredstva MMF-a, do toga da aranæman predstavqa jasan signal da vlada vodi kredibilnu ekonomsku politiku. Teza CvetkoviÊa, wegovih najbliæih saradnika, ali reæimskih analitiËara je da se od MMF-a oËekuje „nadzorna i kontrolna” uloga, kao i da saradwa sa tom institucijom πaqe nekakav „pozitivan signal” stranim poveriocima i investitorima da su wihova ulagawa u Srbiji sigurna. Najbliæi saradnik premijera i dræavni sekretar u Ministarstvu finansija Duπan NikeziÊ, izjavio je na poËetku pregovora sa MMF-om da je buxetska politika usklaena sa fiskalnim pravilima i da dræava ima plan da deficit zadræi u propisanim okvirima. Meutim, nakon πto su pregovori okonËani ispostavilo se da Êe def icit ipak „ isk oËiti” iz prvobitno propisanih okvira, i da suπtinski plan dræave znaËi veÊa „rupa” u buxetu za Ëak 30 milijardi dinara u 2011. godini.

Pregovori vlade Srbije i MMF-a rezultirali su time da Êe Srbija u narednih 18 meseci imati na raspolagawu milijardu evra, koje neÊe povlaËiti, osim ukoliko ne doe do potresa na finansijskom træiπtu. „Svetski pol icajac” odluËio je da umawi preambiciozno projektovanu stopu rasta BDP-a sa 3 na 2 odsto u 2011. godini, i sa 4,5 na 3 odsto u 2012. godini. NajznaËajniji dogovor jeste svakako to da se deficit buxeta u 2011. godini, sa 4,1 poveÊa na 4,5 procenata BDP-a, πto u prevodu znaËi poveÊawe sa 120 na 150 milijardi dinara. Isto tako redefinisana je projekcija deficita u 2012. godini, pa je on sa planiranih poveÊan sa 3,5 na 4 procenta BDP-a, odnosno, na nivou projekcije, „produbqen” je za dodatnih 90 milijardi dinara. Dakle, teπko je rezumeti i

Iskra 1. oktobar 2011.

objasniti πta je u svemu ovome toliko optimistiËno, i zaπto se „tutorstvo” MMF-a prokazuje kao uspeh. Realne projekcije rasta BDP-a mogao je da predvidi i reæim u Srbiji da u proteklom periodu loπa fiskalna politika nije „frizirana” iluzijama o boqim danima koji nikako da dou.

Suπtina problema dræavne kase u 2011. godini na prvi pogled izgleda vrlo jednostavno i radi se o tome da Êe prihodi dræave biti mawi za 22 milijarde dinara i da Êe izdaci za penzije biti uveÊani za 13,4 milijarde, a izdaci za socijalna davawa za 3,8 milijardi dinara. Nesporno je da p e n z i o n e r i m a t r e b a u v e Ê a t i p e n z i j e , m e  ut i m treba sagledati realnosti i reÊi istinu, a istina je da je dvocifrena inflacija „progutala” sva tri usklaivawa penzija u 2011. godini. Vlada je sa MMF-om dogovorila modalitete buxetskih uπteda, pa Êe tako za 5,9 milijardi biti umawewene kapitalne investicije; 3 milijarde uπtediÊe se na planiranoj nabavci robe i usluga, 2,7 milijardi na otplati kamata, i jedna milijarda na nabavci finansijske imovine. U pogledu ovakvog dogovora veÊ postoje spekulacije da bi vlada mogla da obmane MMF i javnost, tako πto bi za ugovorene investicione radove iz 2011. godine, samo formalno izvrπilo plaÊawe u 2012. godini, πto praktiËno ukazuje da je privremena uπteda od 5,9 milijardi dinara najobiËnija iluzija i obmana.

Da Êe Srbija imati problema sa mawkom u dræavnoj kasi tokom 2011. godine, znalo se joπ 2010. godine kada je vlada, uz „blagoslov” MMF-a, otpoËela pripreme za prodaju preduzeÊa „Telekom Srbija”. Kako je pokuπaj prod aje ovog giganta propao, a apetiti koalicione vlade se poveÊali, tako je postojeÊi mawak u buxetu joπ viπe produbqen. Reæim je pribegao novim zaduæivawima kod domaÊih i stranih poverilaca, a nedavno je najavqeno emitovawe emisije dræavnih obveznica ukupne vrednosti 750 miliona evra i to po prvi put na evropskom træiπtu. To je svakako uËiweno uz „blagoslov” MMF-a, ali nije saopπteno ko sve i po kojoj kamatnoj stopi Êe se, zahvaqujuÊi evroobveznicama, obogatiti preko grbaËe graana Srbije. Dok se sve ovo deπava, u „zagrevawu” za predstojeÊe izbore, lider G17 ili tzv. ujediwenih regiona Srbije Mlaan DinkiÊ izdejstvovao je politikantske promene propisa u pogledu naËina finansirawa lokalne samouprave. Takve promene od 1. oktobra 2011. godine produbquju ovogodiπwi buxetski deficit za 10 milijardi, a u 2012. godine za 75 milijardi dinara.

U javnosti se stekao utisak da su posledwi pregovori vlade i MMF-a protekli bez „napetosti” i uobiËajenih tenzija koje su obiËno do sada bile prisutne. Zaπto? Iz izjava πefa misije MMF-a Alberta Jegera moæe se zakquËiti da su razlog za to predstojeÊi izbori. Tutori iz MMF-a su svesni da Srbiju svega nekoliko meseci deli do

27

CIA pravi Srbiju bez Preπeva, Vrawa i Prokupqa!

Albanci imali veÊa prava u zajednici sa Srbijom nego u CG

Mape Srbije bez Kosmeta, Preπeva, Bujanovca, Prokupqa i Vrawa koje su pre mesec dana poËele da se pojavquju na internetu plasirala je ameriËka obaveπtajna agencija CIA, upozorava Srpski narodni pokret "Naπi 1389" i traæi od nadleænih dræavnih institucija da reaguju na taj "neprijateqski gest SAD".

Pripadnici albanske zajednice u Crnoj Gori, nezadovoqni odredbama usvojenog izbornog zakona, poruËili su da viπe niπta neÊe biti isto kao do sada, i da su Albanci imali viπe prava u zajednici sa Srbijom nego sada u samostalnoj Crnoj Gori.

Taj pokret u saopπtenwu dostavqenom redakciji "Vesti-online" naodi da je prateÊi poreklo mapa, koje su preuzeli Ëak i neki domaÊi sajtovi, doπao je do sajta www.cia.gov, zvaniËne prezentacije obaveπtajne sluæbe Vlade SAD. 16.11.2010.

Vesti-online

Esperimentisawe MMF-a... redovnih parlamentarnih izbora i da u takvoj a t m o sf e r i n i j e m o g u Ê e d i k t i r a t i o zb i q n i j e naloge. Meutim, Al ebert Jeger je otvo reno nagovestio da Êe zadaci nove vlade biti temeqne reforme prosvete, zdravstva i penzionog sistema.

OËigledno je da ekspirimentisawu MMF-a u Srbiji nema kraja i da novi eksperimenti i ultimatumi tek predstoje u periodu od 2012. do 2016. godine. dok se ne okonËa izborni proces (prvi kvartal 2012.); do tada MMF jedino πto „velikoduπno” Ëini, to je da aktuelnom reæimu aminuje dodatno zaduæivawe Srbije.

Pod patronatom MMF-a jednini rast koji je zabeleæen u Srbiji, od 2008. godine, od kada je formirana aktuelna vlada, jeste rast javnog duga dræave, rast nezaposlenosti i stope siromaπtva graana. Ne treba biti previπe mudar da bi izvukao zakquËak da je to posledica misije i koncepta MMF-a, a to je koncept najgrubqeg oblika kapitalizma-neoliberalnog kapitalizma. Sada taj isti MMF ironiËno poruËuje vladi da treba da preduzme aktivnosti na poveÊawu stope zaposlenosti, ali i aktivnosti po pitawu aæurnije naplate poreza. StiËe se utisak da vlada Srbije, uz preÊutnu podrπku MMF-a, ima reπewe kako da „poveÊa” stopu zaposlenosti i to tako πto Êe „frizirati” statistiku. Tako npr. zvaniËna statistika beleæi procenu da Êe u Srbiji 101.000 qudi ostati bez posla u 2011. godini, dok narodna banka u svojoj analizi taj broj umawuje na oko 84.000 qudi, a neformalne procene govore da Êe se do kraja godine na ulici naÊi gotovo 200.000 qudi.

Takoe, guverner Dejan ©oπkiÊ je obelodanio podatak da je realan ekonomski rast u 2010. godini iznosio 1 odsto, a ne 1,8 odsto koliko je dræava zvaniËno prezentovala. U tom kontekstu nameÊe se pitaw e kome verovati? Statistici vlade Srbije, eksperimentima MMF-a ili realnom æivotu?

FSK, 7.9.2011.

(Podvukla - Iskra)

28

Ivan NiniÊ Fond strateπke kulture

.

Oπtru poruku poslanika Demokratskog saveza (DS) Mehmeta Bardhija da su "Albanci sazreli" i da Êe vlast u Crnoj Gori "ako se pogleda geografija regiona, kad-tad imati adekvatan odgovor" nakon usvajawa izbornog zakona, poslanici albanskih nacionalnih partija, meutim, ne doæivqavaju kao direktnu prijetwu ili eventualni poziv na nemire, piπu podgoriËke "Vijesti".

Saglasni u tvrdwi, kako se navodi, da Albanci u Crnoj Gori nikada nisu bili prijetwa po mir i stabilnost, predstavnici albanskih partija, nakon usvajawa izbornog zakona koji viπe ne predvia pet garantovnih mandata u posebnoj albanskoj izbornoj jedinici, istiËu da Êe se promijeniti odnos albanskih stranaka prema koaliciji na vlasti. "Sigurno je da Êe se dosta toga promijeniti i da Êe se naπa politiËka borba vratiti na period prije 1992. godine. Mi smo sada duplo diskriminisani, a prvi smo pokazali spremnost za pregovore", poruËili su oni.

"Htjeli smo biti tamo gdje se odluËuje. Ovo nije bilo usklaivawe sa Ustavom, ovo je bila Ëista trgovina kojoj Êe se cijena naknadno utvrditi", kazao je "Vijestima" poslanik Koalicije "Albanska perspektiva" Vaseq Siniπtaj. IstiËuÊi da se na dan usvajawa izbornog zakona pokazalo da su Albanci najveÊi gubitnici, on je rekao da ne smatra da su Albanci izigrani ili prevareni, jer vlasti nikada nije slijepo vjerovao u obeÊawima.

"Godinama nam se priËalo da nam je dobro, da se ide u dobrom pravcu, a pokazalo se da nisu spremni da grade graansku dræavu", rekao je Siniπtaj i dodao da je, doduπe, izraæeno æaqewe πto zakon nije dobio i podrπku Albanaca. Ipak, on dodaje da je ta æalost bila toliko duboka, abanska prava bi bila ispoπtovana. On, kako se istiËe, nije mogao da precizira hoÊe li reakcija albanskih politiËkih partija iÊi u pravcu bojkota, protesta ili eventualnog neuËestvovawa na izborima.

"O tom potom. Prvi put smo jedinstveni i ja bih æelio da tako ostane", naglasio je Siniπtaj koji je najavio æalbu "ameriËkoj ambasadi, OEBSu, ali i vladama Albanije i Kosova" kako bi im ukazao na problem koji se u Ëetvrtak dogodio u Podgorici.

Siniπtaj je, kako se navodi, rekao da su Albanci imali veÊa prava u zajednici sa Srbijom, nego danas u samostalnoj Crnoj Gori.

10.9.2011.

Srpska informativna mreæa (SIM)

Iskra 1. oktobar 2011.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (158)

DRAGOSLAV MIHAILOVI∆: PREÆIVQAVAWE Najnovija kwiga Dragoslava MihailoviÊa Preæivqavawe (1) , zbirka je sedam pripovedaka sa sliËnom temom. Dragoslav je autor mnogih romana, pripovedaka i kwiga druπtvene i politiËke prirode. U ovoj kwizi on se bavi problemom teπkog æivota u Srbiji posle Drugog svetskog rata i napora pojedinaca da prosto preæive te teπkoÊe. Dok se u drugim delima usredsredio na odreenu glavnu temu, na primer, Goli otok, pripovetke u ovoj kwizi opisuju dogaaje i liËnosti na oËigled bez organske povezanosti, ali ipak svode se na sliËni ambijent.

Prva priËa, „Mika Xovan wegovog æivota”, i posledwa „Preæivqavawe”, najviπe odraæavaju glavnu svrhu ove rubrike. Mika Xovan je bio πkolski drug Miloja ZariÊa, sada penzionisanog lektora srpskohrvatskog jezika. Xovan je kao tajni potkazivaË Udbi progonio Miloja skoro celog æivota, jer su po gimnazijama mladiÊe koji nisu imali veze ni sa kakvim tadaπwim dogaajem naterivali da se obaveæu da Êe saraivati s policijom kao konfidenti.”(23) Miloje je posle rata bio u omladinskoj komunistiËkoj organizaciji i kasnije postao Ëlan πkolskog odbora u gimnazijskoj Narodnoj omladini u ∆upriji. Jednom je branio drugove koji su bili uhapπeni. „Razlozi za hapπewe dvojice mladiÊa su izmiπqeni i qudi koji su ih izmislili nisu ni odgovorni ni pravedni.”(14) Jedan od wih, koji je bio u odredima Draæe MihailoviÊa, napravio je „na Ëasu Ekonomske geografije duhovitu aluziju na raËun socijalistiËke privrede, koja je zasmejala razred. Meutim, smeπni dogaaj nije ostao u uËionici, jer ga je neko prijavio ustanovi nadleænoj za miπqewe. I tako je, od vica sve i poËelo.”(13) Drugi je takoe hapπen zbog vica jer je rekao da Êe naπa industrija posle prvog petogodiπweg plana proizvoditi drvene Ëeπqeve.

Miloje je bio ispitivan, dræan u istraænom zatvoru nekoliko meseci, ali je ipak puπten. Onda je bio u omladinskoj brigadi, ali je ipak zaglavio na Golom otoku. Posle puπtawa postao je lektor srpskohrvatskog jezika, mada je uvek Udbi bio sumwiv i otpuπtan sa posla nekoliko puta. Kad god je traæio novo zaposlewe, Udba je negativno intervenisala. „Kao premoren pas neprestano je kaskao po Beogradu da pronae bilo kakav posao, onaj `na parËe` ili redovan.”(17) „Ne vise radna mesta na drvetu, naroËito za one sa Golim otokom na leima.”(18) Ostatak priËe odnosi se na Milojeve napore da preæivi teπkoÊe izazvane sumwama na wegovu ispravnost od strane Udbe, kao i na wegovo ispitivawe tajnih Udbinih fascikala mnogo godina kasnije, iz kojih se vidi sva nakaznost policijskog komunistiËkog sistema. „©ta su povodom telefonskog prisluπkivawa napisali o mome sinu, zaπto im je smetala wegova muzika, πta su rekli o mojoj æeni? Zar su sve te niπtavnosti mogle biti ozbiqan razlog da se nekome pola veka iz dana u

Iskra 1. oktobar 2011.

dan na najodvratniji naËin ugroæava æivot?”(11) Za nevoqu, nije sve ispravqeno posle promene reæima, jer se komunistiËki repovi joπ vuku tu i tamo i posle poraza komunizma. „Posle promene reæima dve hiqadite veÊ su, kanda, malo spustili durbin, meutim, joπ su voleli, naroËito oni niæi, koji se nisu snalazili, da budu ukoËeni.

Nije ih napuπtala navika da upravqaju tvojim æivotom.”(5) Kad Miloje sada dolazi u nekadaπwu zgradu Udbe, on primeÊuje: „Izrazi molim vas, izvinite, budite qubazni ovde nisu poznati... Tamo je stajalo weno ime sa bojenim amblemom iskeæenog vuka i uspravqenog maËa. To je, pomisli on, taj Ëuveni maË koji Êe poseÊi svakog ko pokuπa revoluciji da naudi. A vuk Êe ga zatim vaqda proædrati.”(7) Miloje je nadæiveo Xovana, ali mu je wegova mraËna delatnost upropastila skoro ceo æivot.

Da je Miloje ipak sve to preæiveo sluæi kao moralna pobeda, mada bi i on i autor ove kwige æeleli da se sve nije tako desilo. „Preæivqavawe”, po kojoj cela kwiga nosi naslov, priËa je o Jeleni Holcer, arhitekte nemaËkog porekla. Ona je, pored uspeha u poslu, patila zbog wenog porekla, a i leviËarstva i slabe veze s partijom. Za vreme rata sklonila se u πumu, uhvatili su je Ëetnici, sumwajuÊi da je partizanka, ali su je pustili da ide kud hoÊe. Nije æelela da se politiËki angaæuje, zbog Ëega je bila svima sumwiva. Da bi izbegla moguÊe hapπewe, otiπla je na rad u NemaËku, gde je srela predratnog fakultetskog kolegu Miodraga, koji je takoe prekinuo veze s partijom. Posle osloboewa æeleli su da se vrate u Srbiju, ali su bili sumwivi novim vlastima.

Videli su masovno streqawe ruskih izbeglica: „Krvi na belom snegu ima toliko da se wima dvoma Ëini da gotovo mogu da Ëuju weno πiπtawe iz tela pogoenih. Nema viπe æivih meu Rusima.”(152) O masovnom streqawu u Sloveniji partizanskih protivnika Ëuli su tek kroz dve-tri decenije.

Jedva spaπeni od likvidacije dobrotom jednog partizanskog oficira, dolaze najzad u Beograd. „Proπao je i veliki talas hapπewa `narodnih neprijateqa` i `saradnika okupatora` i besudnih streqawa... To im ne obeÊava ruæiËastu buduÊnost, pogotovu ako im wihovi zadrti partizanski drugovi poËnu postavqati pitawa gde su bili dok su oni ratovali.”(156) Kako kaæe jedan od zatvorskih kabadahija, „dræaÊemo te tu tri meseca, pa Êemo te pustiti na mesec dana. Onda Êemo te opet uhapsiti i dræaÊemo te nova tri meseca. I to moæemo tako da ponavqamo unedogled. Pa Êemo videti kome Êe dosaditi.”(55) Ozna ih hapsi i smeπta u zatvor gde je Jelena leæala i za vreme rata. Ipak Jelenu puπtaju, jer osim sumwe nemaju nikakve dokaze, ali Miodraga streqaju, „bez suda i bez presude”.(159) Godina kasnije, Jelena se

29

„VREME LETI” VASE MIHAILOVI∆A Joπ jedna kwiga jednostavne, oseÊajne i produhovqene poezije u prozi veÊ decenijama cewenog autora prof. dr Vase MihailoviÊa. Ako su mu prethodna dela biseri, ovo je dijamant. Zgrada na Ëetiri nivoa. Prva pesma daje naslov prvom poglavqu, kao i celoj rapsodiji. MihailoviÊ ispravqa mnogo upotrebqavani svakidaπwi izraz „vreme leti” na „klizi”. Vreme ne leti, mi letimo.

Ono klizi kao reka, neizmeweno i neizmenqivo kao qudska sudbina i zavrπava se uvek u nekom „crnom moru”. Od Ëetiri poglavqa, prvo se sastoji od devetnaest pesama koje su (kao i cela zbirka) posveÊene trajnoj prolaznosti svega. Prvo poglavqe baca svetlost na to kako nam vreme leti u svakodnevnim, mnogo ponavqanim sitnicama.

Upravo kad vam se uËini da je zakquËak fatalistiËki (πto je pomiwao i pokojni Moma DimiÊ), niæu se pesme o zadovoqstvima u æivotu, unucima i u nadi da Êe imati boqi æivot od naπega.

Drugo poglavqe, „Izvor i utoka”, sastoji se od deset pesama i totalno je uzdignuto za celu oktavu. Pesme su produhovqene i s jakim emocionalnim nabojem jer je tema srpska istorija i kultura. Ne samo da je Vasa MihailoviÊ u tome „kwiπki” vrhunski znalac nego je i jedan od najaktivnijih i najistaknutih æivih uËesnika u dijaspori. U svojoj autobiografiji Moj æivot on je pregledno i faktiËki prikazao svoj celokupni dosadaπwi æivot i rad uz objaπwewe motiva svojih kquËnih æivotnih odluka. Ova kwiga je takoe svojevrstan autoportret, unutraπwi, intelektualno-duhovni, i kao takav predstavqa izvanrednu dopunu gore-pomenutoj proznoj kwizi.

Pojedine pesme posveÊene su protekloj

Preæivqavawe... priseÊa svega toga: „Nervi su mi odjedanput otkazali. Odjedanput sam poludela. Ne znam πta mi je bilo. Nisam znala za sebe. Nisam mogla niπta.

Nisam bila za posao, nisam niπta umela.”(160) Tako je Jelena jedna od mnogih koji preæivqavaju teπkoÊe nametnute od drugih.

U drugim priËama Dragoslav MihailoviÊ se takoe dotiËe tu i tamo sliËnih problema, ali u mawoj meri. Na primer, u priËi „Umro je stari Luj” navodi se sluËaj Milene MilivojeviÊ, koja je odbila da se razvede od muæa Milenka, „narodnog neprijateqa”, koji je na Golom otoku, i pored zahteva Udbe da to uËini. Ona je ipak poklekla, razvela se i udala za partizana, ali je u tom braku patila zbog toga. Preæivela jeste, ali kako? Skoro svi uËesnici u ovim priËama pokazuju kako je teπko æiveti pod balkanskim nebom sa posledicama komunistiËke vlasti i u tome je draæ cele kwige.

Vasa MihailoviÊ -------------------1. Dragoslav MihailoviÊ, Preæivqavawe (Beograd: Zavod za uxbenike, 2010), 165 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

30

slavi voqene otaxbine („Miroslavqevo jevaneqe”, „KajmakËalan”, „Kosovo”), brizi za wenu buduÊnost („Quo vadis, Srbijo”), a ponajviπe qubavi i neugasloj nostalgiji za wom, i pesnikovoj vernoj sluæbi iz daqine („Gospod me posla”, „Dve Srbije”, „Slava”, „Dijasporci”). Upravo u posledwa tri poglavqa najsnaænije prosijava talenat i umetniËka veπtina usmerena na sluæbu majci Srbiji.

Pesma „Amerika, zemqa peËalbarska” objaπwava da peËalba nije povod wegovom dolasku u Ameriku, jer ga materijalna dobra ne privlaËe nego „zlatna sloboda, to πto me niko ne pita ko sam i odakle sam, osim kad Ëuju moj neobiËan naglasak. Niti za liËnu kartu, sem kad prebrzo vozim. Ni koliko novca zaraujem, ni koliko imam u banci. Niti za koga sam glasao. Ni πta Êu od sebe uËiniti za πta se odluËim”, i zakquËuje: „Takvog peËalbarewa nigde na svetu nema.” I ovde je, kao u autobiografiji, objasnio svoje pobude, koje obiËno najviπe zanimaju kritiËare (u svim znaËewima te reËi) i ostale qude koji nemaju to iskustvo da æive odvojeni od sopstvenog korena, identiteta i najintimnijeg dela biÊa. »esto su neshvaÊeni, tretirani s podozrewem i potrebom za nekom odmazdom materijalne i druge prirode. U divqini prirode æivotiwe grabqivice napadaju prvenstveno one rawene ili s oslabqenom moguÊnoπÊu odbrane.

Vasa MihailoviÊ, kao i drugi qudi u tom poloæaju, toga je svestan, o tome govori i piπe jer je, kao svaki pravi umetnik, uvek i prosvetiteq. Ko ima uπi neka Ëuje. Ko misli dobro sebi i drugima neka neprestano uËi.

TreÊe poglavqe od trinaest pesama slavi lepote i blagodeti æivota. „Lepotica” je o ptici koja kreπti. Nije vaæna vrsta. Dar prirode zasenio je weno kreπtawe. Lepo zasewuje ruæno. Pesme „Usahlo drvo”, „Posledwi cvet”, „Slavuji”, slave lepotu, obnavqawe prirode i pouku u svemu πto je Tvorac dao Ëoveku. „Ruæa i trn” dokaz je da dobro ublaæava i osmiπqava ono πto moæe da izgleda i bude zlo. Niπta nije samo dobro ili samo loπe. To dosta i od nas zavisi. Delfini, kitovi, muπice u pesniku izazivaju oseÊawe bratstva i jedinstva sveg æivog sveta, æequ da se slabiji zaπtite kroz milosre i pojaËanu humanost.

Posledwe poglavqe ima dvadeset jednu pesmu i zavrπava kwigu u kreπËendu. MihailoviÊ je poznat kao izvrstan kreator atmosfere i ambijenta. Koristi sva umetniËka sredstva, Ëesto klasiËnu muziku. Odavno znamo da slavi Mocarta, Vivaldija, a sad imenuje i Glazunova, kao kompozitore oda godiπwim dobima.

MihailoviÊeve kwige nude uvek veliko uæivawe: estetsko, intelektualno, misaono i obrazovno. Da ne nabrajamo daqe. Uverite se sami.

Vama Êe pruæiti joπ i viπe ako mu date priliku.

Volim da naglasim, kwiæevnost je dijalog izmeu pisca i Ëitaoca.

Mirjana N. Radovanov-MatariÊ

Iskra 1. oktobar 2011.

Granica Kosova postaje novi Berlinski zid P O T P R E D S E D N I K Demokratske stranke Srbije (DSS) Slobodan SamarxiÊ izjavio je, komentariπuÊi dogovor Beograda i Priπtine oko carinskog peËata, da Srbija korak po korak prihvata nalog i ultimatum Brisela i Priπtine i „da se pred naπim oËima gradi novi Berlinski zid, nova granica koju ovog puta Srbija priznaje”. „To je najgora stavka u celoj ovoj stvari, da se ovaj proces dogaa ne samo uz odobrewe, nego i uz svestran pristanak Srbije”, rekao je SamarxiÊ.

On je naveo i da se objaπwava da su to uslovi koje bi Srbija treba-

Prilozi „Iskri” U mesto voπtanice na grobove dragih drugova: Zorana MiqkoviÊa, Miroslava ÆiviÊa i MomËila KarapanxiÊa. VeËna im pamjat, mir u Carstvu Gospodwem.

Bratislav StevanoviÊ A$ 30 Za pokoj duπe gospodina Borivoja KarapanxiÊa, brata naπeg dragog »ika Adama s kojim smo proveli mnogo godina pri crkvi Svete Trojice u Melburnu Australija.

Milan Kulunxija A$ 50

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdq@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Qoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavqeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavqaju obavezno miπqenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπwa pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπwa pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemqe Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemqe Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. oktobar 2011.

lo da ispuni da bi stekla kandidaturu za Ëlanstvo u EU i dodao da je evidentno da „Srbija gubi Kosovo i Metohiju da bi postala kandidat za Ëlana u EU”, navodeÊi da ta kandidatura moæe da potraje jer je posledwih godina EU stala sa πirewem. „Sad smo u fazi finiπirawa dogovora oko granice. Sadræaj dogovora od proπlog petka i onog s poËetka jula tiËe se utvrivawa i uËvrπÊivawa granica izmeu Srbije i Kosova. Ono πto je u formalnoj terminologiji administrativni prelaz to polako postaje granica i u formalnom i u faktiËkom smislu”, istakao je on.

SamarxiÊ je rekao da Êe na peËatu pisati „Carina Kosovo”, kao i da je taj peËat bio na snazi posledwih godina i upitao zaπto su se vodili razgovori ako naπa delegacija nije uspela da vrati peËat koji je UNMIK priznavao.

Srpsko zdravstvo je 30 godina iza svetske medicine OËajno stawe - Zdravstvene ustanove nemaju inkubatore za bebe i mamografe, rendgeni su stari 40 i 50 godina, lekari se za pacijente bore pomoÊu πtapa i kanapa, a ulagawa se svode na kreËewe...

Zdravstvo u Srbiji zaostaje za drugim zemqama najmawe 30 godina. Lekari se za zdravqe pacijenata bore pomoÊu πtapa i kanapa, a wihove plate su tri puta mawe Ëak i od zarada medicinskih sestara u NemaËkoj. Otud i korupcija na visokom nivou u zdravstvenom sistemu Srbije, upozorava u intervjuu za Press dr Miodrag StojkoviÊ, svetski priznati genetiËar i vlasnik Specijalne bolnice „Spebo" u Leskovcu.

Pametni virusi i bakterije

On je naglasio i da javnost Srbije, dræavni organi i parlament nisu u potpunosti upoznati sa dogovorima Beograda i Priπtine, kao i da poslanici nisu dobili dokument o postignutom dogovoru tako da `ostaje sumwa da se taj dogovor obavqa u tajnosti, a da se javnosti govore samo neki elementi dogovora`.

GovoreÊi o rezultatima posledwe runde razgovora Beograda i Priπtine, SamarxiÊ je istakao da javnost mora da zna koji Êe i Ëiji carinici kontrolisati graniËne prelaze, kao i koja Êe ih formacija sile kontrolisati i nadzirati. „Moæemo da pogaamo, ali sa velikim pravom moæemo i da tvrdimo da Êe to svakako biti kosovska carina, jer ako na peËatu piπe carina Kosovo onda Êe i kosovska carina obavqati svoj posao i kosovska graniËna policija”, rekao je SamarxiÊ i dodao da se moæe oËekivati da Êe se to dogoditi posle 15. septembra.

6.9.2011.

Fonet

Narodna biblioteka se otvara posle Ëetiri godine Narodna biblioteka Srbije (NBS) Êe ponovo biti otvorena za korisnike nakon Ëetiri godine rekonstrukcije, najavqno je iz te ustanove.

Obnovqena biblioteka Êe svoja vrata otvoriti sutra od osam Ëasova. Kako je saopπteno, korisnici koji su veÊ bili uËlaweni u Biblioteku, imaÊe besplatnu Ëlanarinu do 20. januBeta, 11.9.2011) ara 2012. godine. (B

Koje nove bolesti nam prete, jesu li to superbakterije?

- »iwenica je da su bolniËke bakterije sve rezistentnije na antibiotike, koji se sve viπe koriste. Mi se bavimo istraæivawem i leËewem bolesti koje su se veÊ pojavile, dok su, primera radi, virusi i bakterije, mada prosti organizmi, dovoqno pametni da se stalno mewaju, jer æele da opstanu.

StojkoviÊ ocewuje da je kquËni problem loπeg stawa u srpskom zdravstvu tanak buxet.

Kako kaæe, decenijama se nije ulagalo u zdravstvo, pa se umesto naukom i dijagnostikom sada bavimo kozmetikom. A za svetsku medicina kaæe da je na pragu nove ere, u kojoj Êe epohalna dostignuÊa biti omoguÊena zahvaqujuÊi leËewu matiËnim Êelijama.

©ta podrazumeva ta nova era medicine?

- Ona se pre svega odnosi na matiËne Êelije, koje su postale poznate relativno skoro. ©ezdesetih godina proπlog veka medicina je poËela aktivno da se bavi krvnim matiËnim Êelijama, a sada postoje i drugi tipovi koji se u kliniËkim studijama pripremaju za leËewe razliËitih bolesti.

12.9.2011.

Pressonline

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Vikiliks depeπe

JEREMI∆ LAGAO NAROD, A IZVIWAVAO SE AMERIKANCIMA! Diplomate SAD otkrile da je minister obmawivao srpsku javnost iznoseÊi anti ameriËke stavove i da je demarπ crnogorske ambasadorke bio farsa Pqunuo pa polizao!

UoËi izbora 11. maja 2008. paæwa ameriËkih diplomata bila je usmerena na srpskog πefa diplomatije Vuka JeremiÊa, koji se aktivirao u predizbornoj kampawi tek u drugoj polovini aprila te godine.

Beogradu Kameron Manter, ukazuje na to da je JeremiÊ kongresmenu Tedu Pou objasnio kako funkcioniπe politiËki æivot u Srbiji. „JeremiÊ je ispriËao da je odgovor Vlade Srbije na to πto je Crna Gora priznala Kosovo bio kreiran s ciqem da se teatralnim pokazivawem pisma kojim se ambasadoru uskraÊuje gostoprimstvo javno demonstriraju qutwa i bes. Taj manevar je zadovoqio srpsko javno mwewe i zaustavio neke buduÊe poteze koji bi imali dugoroËan negativan uticaj na bilateralne odnose, kao πto su uskraÊivawe besplatne zdravstvene zaπtite i obrazovawa Crnogorcima”, navodi Manter u svom poverqivom dopisu.

Vukovi trikovi U izveπtaju zamenice ameriËkog ambasadora Xenifer Braπ posebna paæwa posveÊena je JeremiÊevom nastupu pred studentima FPN 18. aprila, kada se, kako tvrdi, srpski ministar spoqnih poslova najpre obruπio na Zapad i Ameriku, da bi potom na prijemu koji je usledio upuÊivao izviwewa Ëlanovima diplomatskog kora. „Posle govora, na prijemu za diplomate koji su bili u publici, JeremiÊ nam je priπao i izvinio se za antiameriËke primedbe, uz izgovor da je primoran da koristi takvu retoriku za vreme trajawa izborne kampawe”, navodi Braπova u svojoj depeπi koju je obelodanio Vikiliks.

JeremiÊ je tom prilikom zamolio da prenesu pozdrave ameriËkom ambasadoru, sa æaqewem πto Êe moÊi da se sretne s wim tek posle izbora.

InaËe, nastup ministra spoqnih poslova pred studentima beogradskog FPN Xenifer Braπ je ocenila kao trik. „Ovaj JeremiÊev trik da razgovara s diplomatama preko posrednika, u ovom sluËaju studenata politiËkih nauka, govori o dilemi DS kako da saËuva svoju prozapadnu orijentaciju u svetlu (tada aktuelnog) zamrzavawa odnosa sa zapadnim vladama (zbog priznawa nezavisnosti Kosova)”, zakquËuje Braπova.

U istom dokumentu JeremiÊ je poruËio kongresmenu Pou 19. decembra 2009. da SAD ubedi EU da Srbiji ostavi mesta za disaw e po pitawu Kosova.

JeremiÊ je izrazio æaqewe πto srpska vlada nije ponudila jaku alternativu kada je reË o nezavisnosti Kosova tokom pregovora, opisavπi Iπingerov tipski model (koegzistencija bez priznavawa) kao najboqi scenario za eventualne srp sko-kosovske odnose. PovezujuÊi ulogu Srbije u regionalnoj stabilnosti, JeremiÊ je upozorio da BiH u kombinaciji sa Kosovom mogu postati `nova Gaza`. Takoe je izrazio nadu da Srbija i SAD mogu `okrenuti novi list` i oformiti jaku vezu, sada kada je tu novi Kongres i Obama”, napisao je Manter. „JeremiÊ je rekao da bi Srbija mogla da bude spremna za Ëlanstvo u EU u roku od Ëetiri do pet godina samo da nije koËewa Holandije, koja blokira Ëlanstvo zbog nereπenog pitawa sa sudom u Hagu. Nazvavπi probleme sa Hagom `bednim izgovorom`, JeremiÊ je rekao da je Srbija bila krajwe kooperativna, te da je uËinila sve πto je u wenoj moÊi da locira haπke optuæenike MladiÊa i HaxiÊa”, navodi ovaj diplomata.

Ministar Vuk JeremiÊ je juËe bio u sediπtu UN u Wujorku i nije bio dostupan za komentar.

Govor nestao!

Ona dodaje da DS ne æeli da uËini loπu uslugu svom biraËkom telu tako πto izbegava iznoπewe ocena dogaaja pre 1999. godine.

Glumili qutwu prema Crnoj Gori Zanimqivo je da se u drugoj depeπi, koju je 29. decembra 2008. saËinio bivπi ambasador SAD u

Svaki pokuπaj da se nae JeremiÊev govor sa FPN preko internet pretraæivaËa je bezuspeπan, jer je neko verovatno naloæio da se sve stranice uklone.

31.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Kurir