iskra1204

God. LXIII

Birmingham, 1. septembar 2011.

Broj 2004

Povodom kosovske krize

TADI∆EV JEDINI SPAS Da poËnem ovaj tekst pomalo neortodoksno - samim krajem proπle avgustovske Iskre: „Vreme je na Gadafijevoj strani”. Zaπto ovako? Nije zbog Gadafija. O wemu je veÊ dosta pisano.

SliËne su sudbine Srba i Libijaca Ali jeste zbog neobiËne sliËnosti sudbina srpskog i libijskog naroda. Oba su velike ærtve svetskih moÊnika.

Srbi, od ranih devedesetih proπlog stoleÊa pa sve do danas, dok je Libija u proπlosti bila bombardovana svega jednom, ali je sad preko pet meseci pod svakodnevnnim besomuËnim vazduπnim napadima NATO alianse, sliËno opet bombardovawu Srbije od 78 dana zbog Kosova, 1999. godine.

Kakva koincidencija?! Pogreπan izraz, jer nije sluËajnost πto je Kosovo baπ ovih dana izabrano od istih svetskih moÊnika da kosovski Srbi zbog wega odigraju svoj - kako reËe g. Emil Vlajki - „posledwi kosovski boj”.

TaËijeva agresija na sever Kosova ©ta se to desilo na Kosovu πto je uzburkalo, naravno srpsku, ali, Boga mi - i bar jedan deo svetske javnosti. I to u trenutku kada je objektivno postojalo najmawe razloga za tako neπto.

Da se podsetimo. Proπle godine za septembarsku Generalnu Skupπtinu UN (GSUN), TadiÊeva vlast je prepremila materijal, na osnovu koga bi GSUN trebalo da opovrgne miπqewe Meunarodnog suda pravde (MSP), koji reπava meudræavna parniËewa, a po kome rezolucija Skupπtine Kosova o wegovoj nezavisnosti od Srbije nije nelegalna.

SAD i EU su se usprotivile toj TadiÊevoj inicijativi, pa je ovaj morao da povuËe svoj i prihvati EU plan, koji je obavezivao Srbe i Albance da pregovaraju samo o Ëisto „tehniËkim pitawima” a nikako o statusu. Tako je taj dramatiËan TadiÊev razlaz sa svojom prethodnom politikom, prekomponovan u „uspeh”, jer je wegov glavni pregovraË, Borko StefanoviÊ, veÊ odræao s Albancima nekih do sad Ëetiri ili pet pregovora na kojima je postignuta saglasnost po mnogim „tehniËkim” pitawima, pa se oËekivalo da se od usaglaπenih pitawa naËini jedan

obavezujuÊi EU dokumenat obostrano potpisan, a kako bi Srbija izbegla potpisivawe jednog direktnog meudræavnog dokumenata sa Albancima.

Meutim do potpisivawa tog EU dokumenta nikako da doe. Umesto wega, kosovski premijer Haπim TaËi poslao je 25. jula svoje specijalce da okupiraju dve carinske ispostave severnih kosovskih Srba na granici sa Srbijom, Jariwe i Brwak. Doπlo je do sukoba izmeÊu lokalnih Srba i TaËijevih specijalaca (jedan je poginuo), kojom prilikom je spaqeno Jariwe. Kfor je morao da interveniπe, specijalci su se povuku, a Srbi su napravili barikade u selu Rudare, na putu koji vodi ka Jariwu i Brwaku.

Razlozi za TaËijevu agresiju Zaπto je TaËi povukao ovaj svoj agresivni potez? »ini se zbog dva razloga. Prvi je, πto je u pregovorima sa StefanoviÊem, izgleda, dao Srbima - da bi ih πto duæe dræao u pregovorima - velike povlastice, koje nikako ne bi smele da uu u zavrπni dokumenat. Drugi bi bio da se stavi do znawa Srbima a i svetskoj zajednici da podela Kosova, ne dolazi u obzir.

U to vreme, ta je tema bila u prvom planu Ëak i u EU, dok ju je sa srpske strane, kao probni balon, forsirao Ivica DaËiÊ. Naravno kao wegovo liËno miπqewe, da bi wegov naredbodavac TadiÊ ostao slobodan od svake veze sa ovom, po Srbe, krajwe πkakqivom temom.

SAD upletene u TaËijevu agresiju Tzv. Meunarodna zajednica tj. SAD i EU tvrde da je ovaj incident doπao na TaËijevu inicijativu, a da one nisu imale pojma o tome, πto potpuno ne odgovara istini. Po Glasu Rusije - a Rusi su vrlo dobro obaveπteni o svakom SAD strateπkom potezu - od 26. juna 2011. (vidi proπli broj Iskre „SAD nameÊu Evropi otimawe srpske zemqe”), Filip Gordon, podsekretar u Stejt departmanu za Evropu i Evroaziju, oπtro je osudio razgovore u Briselu o podeli Kosova, a Priπtini potvrdio da je SAD politika prema Kosovu nepromewena. Kako je, po »oviÊu, bivπem –iniÊevom ministru, SAD ambasador u Priπtini, Kristofer Del, u svakodnevnom kontaktu sa

TadiÊev jedini...

TaËijem, nije neosnovano uverewe da je on ne samo odobrio veÊ i inicirao TaËijevu agresiju na severu Kosova, gde predominantno æive Srbi.

Kakva je situacija u ovom trenutku?

PriliËno neodreena. Kfor opsluæuje Jariwe i Brwak. Kaæu do polovine septembra.

Vrlo simptomaËna je i Ëiwenica, da je Kfor traæio od NATO-a pojaËawe i odmah je ono doπlo iz Austrije. Zavrπeni su i pregovori, izmeu vlade Srbije i Kfora. Srbija je prihvatila da se uklone barikade u selu Rudare, mada lokalni Srbi odugovlaËe wihovo uklawawe.

Kfor je imao takoe i pregovore sa Priπtinom, mada se o wima malo zna, sem da je Priπtina primila k znawu dogovor Kfora i Srbije.

Kratka istorija Gadafijevog „vremena” Neortodoksni moj uvod sa poËetka koji glasi: „Vreme je na Gadafijevoj strani” nije tu samo da prikaæe istovetnost sluËaja Srbije i Libije veÊi da ukaæe kako je Gadafi „izvojevao” to stawe po kome je vreme na wegovoj strani? Vrlo prosto. Umesto da prihvati NATO agresiju, on joj se - uprkos svojim minimalnim snagama u poreewu s onim NATO-a - suprotstavio, s rezultatom da je danas, posle preko pet meseci bombardovawa, NATO „umorniji” od svoje sopstvene agresije od Gadafija. NemaËka je veÊ od samog poËetka otkazala; Norveπka je, s prvim avgustom, obustavila svoje uËeπÊe; ËetvoronoÊni neredi, paqewa i poæari u Britaniji, verovatno su bili dovoqni da se premijer Devid Kameron bar zamisli nad onim nesravweno veÊim poæarima iz Libije; ogroomna, mnogo veÊa nego ona od 2008. godine, finansijska i ekonomska kriza, koja je veÊ tu iza Êoπka, napraviÊe vrlo brzo od NATO-a - „papirnog tigra”! „Vreme„ na srpskoj strani!?

Stoga, dakle, „istost” sudbina Libije i Srbije zahteva, izgleda - da i ona mora da uËini neπto, posledwi je Ëas, kako bi „vreme” bilo i ostalo na srpskoj strani. ©ta to „neπto” nije?

Nije rat sa NATO-om - jedna, dakle, velika olakπica za Srbiju. ©ta ono jeste? Jedna, u stvarnosti, Ëisto psiholoπka, kako god da se uzme, opet olakπica.

Trebalo bi da se TadiÊeva vlast javno odrekne od evroatlanskih integracija - EU i NATO. Po najnovijem TadiÊevom raËunu, stvaran ulazak Srbije u EU, pomeren je i ne moæe se dogoditi pre 2020, a do tada teπko da Êe EU, kako je znamo, postojati. Stoga, za razliku od Libije, Srbija za svoj neophodan zaokret, kako bi imala vreme na svojoj strani, poseduje bar dve olakπice.

Pretpostavimo, meutim, da je TadiÊ zaista otkazao svoje bezalternativne evroatlanske integracije. Postavqa se pitawe, kako bi Srbija mogla, uprkos dve olakπice, skoro bezbolno, da zadræi vreme na svojoj strani? Opet vrlo pro-

2

sto. Ako bi instinktivno, a moæda i nesvesno, izukla svoju „bezbednosnu kartu” i poËela wome da maπe. Volela ili ne, Srbija je stvarno, bar u oËima Zapada, centar Balkana. Zapad bi odmah osetio da se u wegovom bezbednosnom sistemu na Balkanu otvorila jedna velika „rupa”. Usled toga prva zapadwaËka reakcija, od EU sigurno, a moæda Ëak i od SAD, bila bi neka vrsta agresivnog „udvarawa” Srbiji, a u kojoj bi svakako vrhunio nagoveπtaj da je EU voqna da preispita svoju proceduru ulaska, ostavqjajuÊi utisak da je i hitan ulazak Srbije u EU moguÊ.

Delikatan izazov za JeremiÊa U ovako stvorenoj - da tako kaæem - „pat” situacij, a zbog izvlalaËewa svoje „bezbednosne karte” - Srbija bi morala da pokaæe veliku diplomatsku veπtinu; JeremiÊ, Ëini se ima smisla za to - da bi tu „pat” poziciju πto duæe odræavala. Suπtina te diplomatske srpske igre bi odprilike bila ova.

Gospodo Zapadwaci, mi smo verno prihvatali i ispuwavali svaki vaπ zahtev, evo veÊ preko 10 godina. Na svaki naπ ispuweni zahtev, vi ste odmah odgovarali nekim novim, s tim πto je vaπe obeÊawe o ulasku u EU, bilo sve daqe od nas.

Eto tako doosmo u danaπwu situaciju.

Razgovaramo u EU o podeli Kosova, a vi odobrili TaËiju da izvrπi invaziju na srpske carinske ispostave Jariwe i Brwak. A joπ nismo ni ukoloteËili ovu TaËijevu agresiju, a nemaËki kancelar g-a Angela Merkel - po novinaru Æeqku CvijanoviÊu, dolazi u Beograd 22. avgusta da se liËno obraËuna sa TadiÊem zbog nekih wegovih kosovskih obeÊawa. O novim agresivnim πiptarskim pokuπajima otuivawa severnog Kosova od Srbije javno se govori. Sve je ovo u ciqu da bi Kosovo za uvek bilo izgubqeno za Srbiju jedan krajwe neustavan akt za nas. Jedini naËin da to Srbija spreËi jeste naπ neulazak u EU - Ëak i ako nas vi, „naprasno” i hitno, pozovete. Vojno, pak - i na to nas obavezuje Ustav - mi ostajemo neutralni. Sa svima , meutim, dobro i partnerski.

* Pred tom perspektivom, TadiÊ ostade zabezeknut, smrznut, izgubqen, sumoran i krajwe

IZ SADRÆAJA Sudbina Srbije u rukama Kosova . . . . . . . . . . . . . 4 Ako TadiÊ ostane - niπta od Kosova.. . . . . . . . . . 5 Preti nam opπte i domaÊe zlo. . . . . . . . . . . . . . . 9 Status Srbije u regionu pogorπan. . . . . . . . . . . . 11 Putin smetwa komadawu Rusije. . . . . . . . . . . . . . 15 Uzroci ekonomske krize u SAD. . . . . . . . . . . . . . . 19 Libija napadnuta - htela osloboenu Afriku. . 21 B. StefanoviÊ - glavni TadiÊev pregovaraË. . . 25 Albanski fakultet u Bujanovcu. . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. septembar 2011..

SEVER KOSOVA PLODOVI „IZNU–ENOG KOMPROMISA" Po miπqewu srpskih vlasti, kriza na severu Kosova je zavrπena. Meutim, pritom je potpuno oËigledno da se dogaaji u ovom delu srpske provincije odvijaju po scenariju, koji je napisao onaj deo meunarodne zajednice, koji podræava nezavisnost pokrajine.

Rezultati usmenog dogovora izmeu Beograda i KFOR su takvi da se srpske barikade postepeno skidaju, a na graniËnom prelazu Brwak po naπim informacijama, dobijenim iz lokalnih izvora, zajedno s vojnicima NATO rade i kosovski graniËari albanske nacionalosti. Meπtani Srbi se zalaæu za potpuno odsustvo predstavnika priπtinskih organizacija severno od Ibra.

Ne samo to, upravo ovaj (po formulaciji ruskog MIP) „iznueni kompromis” Beograda i KFOR doveo je u sumwu jedinstvo pozicije lidera kosovskih Srba, za πta je dokaz neuspeπno zasedawe predsednika Ëetiri opπtine, koje je tre balo da oceni napore prestoniËkih politiËara u vezi sa stabilizacijom u pokrajini.

Meutim, da nije bilo ovakvih ustupaka ne zna se u πta bi se pretvorila napeta situacija na severu pokrajine?

OËigledno je da je TaËi dobio preÊutnu saglasnost i podrπku od strane Zapada.

Trebalo je da se desi kao πto se desilo u Srpskoj Krajini, neπto kao πto je pokuπano u Juænoj Osetiji - da se napravi novi pogrom nad civilnim stanovniπtvom, da se to zavrπi za jednu noÊ i dva dana. Ali nije uspelo, jer se narod koji veÊ dvadeset godina pruæa otpor samoorganizovao, izaπao je i blokirao puteve. Nije Borko StefanoviÊ spreËio pokoq, nego Srbi svojom odluËnoπÊu.

Srpske vlasti odbijaju da direktno odgovore na pitawe da li Êe ono πto se dogodilo na Kosovu uticati na perspektivu evropskih integracija zemqe. Zbog toga su se mnogim politiËarima veÊ omakle reËi o referendumu na kojem Êe se graani Srbije nedvosmisleno izjasniti πta im je prioritet - Kosovo i Metohija ili EU...

Zamolili smo Igora VojinoviÊa, istoriËara i lidera druπtvenog pokreta „Otaxbina” iz Kosovske Mitrovice da prokomentariπe dogaaje na Kosovu: Vlada iz Beograda prebacila je odgovornost na lokalne samouprave, a one su veoma slabe da bi mogle da se izbore sa NATO i EU.

Naæalost, takva vrsta referenduma neÊe biti moguÊa dok EU toliko-koliko kontroliπe druπtveno-politiËku situaciju i medije u Srbiji.

Jer oni znaju ako bi takav referendum bio raspisan, apsolutna veÊina Srba bi se zalagala za zaπtitu sopstvene teritorije. Oni ne dozvoqavaju da narod iznese svoje miπqewe, nego ga nameÊu.

Da li sporazum, koji su saËinili politiËki direktor srpskog MIP Borislav StefanoviÊ i komandant KFOR Erhard Biler garantuje bezbednost kosovskih Srba?

Otpor kosovskih Srba je ponovo naterao priπtinske medije da govore o nacrtu autonomije za sever Kosova, koji navodno zri negde u nedrima „Vlade Kosova”.

Haπim TaËi je na ovih deset usmenih taËaka dogovora dodao jedanaestu, a to je da Êe uko liko se Srbi ne pomere sa barikada, koje oteæava ju moguÊnost funkcionisawa πiptarskih teroristiËkih institucija, on ponovo upotrebiti silu iza koje stoje NATO i EU. Mada Ëisto sumwam da Êe se to desiti u skorijem vremenu, poπto je pre govaraËki tim iz Beograda pristao na sve, tako da nema potrebe za tim.

Radi se o klasiËnoj podvali. Ponudi se neπto kao izlazno reπewe makar da saËuvate æivu glavu, a u stvari radi se o tome da vam glavu skinu. Jer da su oni mislili da ostave sever Kosova Srbiji, ne bi Ëinili ovu akciju i ne bi se πirile takozvane kosovske institucije na severu srpske pokrajine. Osim toga, to bi liËilo na srpsko prihvatawe postepenog samoubistva.

mrzovoqan. Satima tako. ©to, pak, vreme daqe odmiËe, na wegovom licu prvo kao neka uqudnost, zatim smeπak, pa se poËe docnije Ëak i glasno smejati.

Najzad, reËe sam sebi. pa to Milorad Dodik godinama radi u BiH, a niko mu niπta ne moæe. Kako to ne videh ranije?... Kao, samo za sebe, promrmqa - znaËi, ostajemo. Okrete se JeremiÊu - na izvrπewe! NeÊu se meπati...

I uzdahnu... Vreme je ipak na naπoj strani!

N. QotiÊ

IIskra 1. septembar 2011.

Da li su protivreËnosti toliko oπtre, da li je uopπte potreban dijalog izmeu Beograda i Priπtine?

Pitawe je na koji naËin da se vodi dijalog.

Ovo πto radi Borko StefanoviÊ nije dijalog, to je posluπnost. Dijalog mora da se vrπi preko UN, πto je sasvim legitimno prema rezoluciji 1244, po svim meunarodnim pravima i Ustavu Republike Srbije.

A oni pregovaraju pod patronatom EU, koja je u startu priznala albansku kvazidræavu na delu srpske teritorije.

11.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Sajt: <serbian.ruvr.ru>

3

SUDBINA SRBIJE JE U RUKAMA KOSOVA * Bez postignute saglasnosti s Priπtinom, Srbija neÊe moÊi u EU *.

Dodikovi postupci su delom odgovornost i srpske vlade

ove ili one oblasti u druπtvu. Da li Êe neke zemqe postaviti kao uslov joπ neke ustupke u vezi sa Kosovom, na primer, oko severa Kosova, ukquËujuÊi carine, ne mogu da tvrdim, ali mi se to Ëini kao moguÊe i Ëak verovatno.

Tim Xuda, dopisnik britanskog Ekonomista za Balkan, u razgovoru za Danas:

Da li mislite da su Ratko MladiÊ i Goran HaxiÊ uhapπeni samo zbog oËekivawa srpskih vlasti da Êe dobiti status kandidata za Ëlanstvo u EU?

Iznenauje me to πto je kosovska vlada odluËila tek sada da uvede embargo na uvoz robe iz Srbije, a ne joπ pre nekoliko godina. Doπao sam do zakquËka da srpski zvaniËnici misle da je sudbina Kosova u potpunosti u wihovim rukama. Oni, meutim, zaboravqaju na to da Kosovo u stvari dræi wihovu sudbinu u svojim rukama. Kosovo neÊe moÊi da postane Ëlanica UN bez odobrewa Srbije.

Ali, bez postignute saglasnosti, Srbija neÊe biti u prilici da ue u Evropsku uniju bez, praktiËno, dozvole Kosova. Dakle, ovo je malo podseÊawe na to da je politika ovde „dvosmerna ulica - istiËe za Danas Tim Xuda, dopisnik britanskog Ekonomista za Balkan.

Kako kaæe, kada je Srbija blokirala uvoz robe sa Kosova, to je imalo u izvesnom smislu samo simboliËki znaËaj, s obzirom na to da je izvoz sa KiM jako mali, a da se, u stvari, vrednost srpskog izvoza ne sme zanemarivati. „Dakle, ako bi se ova mera sprovodila kako treba, bez obzira na to koliko Êe trajati wena primena, mnogi Srbi bi izgubili svoje poslove zbog gubitka ovog izvoznog træiπta. Na kraju krajeva, sve πto Srbija izvozi na Kosovo moæe biti zameweno uvozom iz neke druge zemqe, uprkos tome πto bi ti proizvodi bili neπto skupqi. Naravno, mi ovde ne govorimo o „ajpodima” veÊ o æitaricama i graevinskoj industriji”, ukazuje Xuda.

Prema wegovim reËima, na duæe staze, ovaj potez Kosova jednostavno ima za ciq da izvrπi pritisak na Srbiju, da bi bila „ohrabrena” da potpiπe sporazum o carinskim peËatima i, naravno, da joj da do znawa da nije sva moÊ na wenoj strani. „U stvari, Srbija i Kosovo mi izgledaju kao dva zatvorenika koja skakuÊu okolo lancima vezanih nogu, jedan za drugog. OËekujem uskoro sporazum o ovom pitawu”, navodi Xuda.

©ta Êe sve Srbija joπ morati da uradi da bi dostigla status kandidata za Ëlanstvo u EU, a potom i datum za poËetak pregovora?

- Mislim da bi sprovoewe prvog sporazuma sa Kosovom bilo dovoqno da se dosegne status kandidata za Ëlanstvo u EU, uz zakon o restituciji koji je veÊ u pripremi. Ne mislim da se tome moæe ispostaviti kao znaËajna prepreka bilo kakvo oklevawe ili otpor, koji bi se mogli javiti od strane nekih evropskih dræava. Za dobijawe datuma poËetka pregovora, πto je vaænije od samog statusa kandidata, na stolu Êe se pojaviti pojedina tehniËka pitawa, a ne politiËka, u smislu reforme

4

- Ne, zato πto to implicira teoriju zavere da su srpski zvaniËnici sve vreme znali gde se kriju haπki begunci, u πta liËno ne verujem. Nakon hapπewa Radovana KaraxiÊa 2008, ne postoji logiËan razlog zbog kojeg ovi ne bi bili uhapπeni samo da se znalo gde su se krili. To bi onda znaËilo kao da su vlasti mislile sledeÊe: „Sada kada smo uhapsili KaraxiÊa, hajde da izgubimo joπ koju godinu, u smislu napredovawa u evropskim integracijama, pa da tek onda uhapsimo preostale begunce?

Da li mislite da srpske vlasti zaista odustaju od podrπke Miloradu Dodiku, ili je tu reË o nekakvoj taktici?

- Dodik je uËinio mnogo na sopstvenoj nepopularnosti time πto se nije unapred konsultovao sa srpskom vladom u vezi sa celom priËom oko referenduma, dok vlada u Srbiji dobija loπe ocene onda kada Ëini stvari kao πto su odræavawe zajedniËkih zajednica sa vladom Republike Srpske. Postupci Milorada Dodika na taj naËin postaju delom odgovornost i srpske vlade, u kontekstu napredovawa u evropskim integracijama.

ImajuÊi to u vidu, neki qudi u Sarajevu i Bawaluci polako uviaju koliko BiH danas zaostaje. BiÊe veoma zanimqivo posmatrati da li Êe Beograd i Zagreb ohrabrivati te snage zbog kojih je BiH tu gde jeste.

Autonomija Sanxaka nema realne izglede

Bili ste u poseti Novom Pazaru. Kako ocewujete stawe qudskih prava Boπwaka u Srbiji i koliko je ta situacija povezana sa trenutnom situacijom u BiH i na Kosovu?

- Ivica DaËiÊ govori o podeli Kosova, Milorad Dodik o otcepqewu RS, a Muamer ZukorliÊ o autonomiji Sanxaka. Stoga, logiËno je πto neki qudi u Sarajevu vide ZukorliÊa kao neku vrstu obezbeewa - vi Srbi nama pravite problem u vezi sa RS, pa Êemo mi praviti vama problem u vezi sa Sanxakom. U stvari, sa tako malobrojnim stanovniπtvom u Sanxaku, od kojeg tek polovinu Ëine Boπwaci, nisam siguran da autonomija te oblasti ima realne izglede. U Sanxaku je problem nezaposlenost, loπa ekonomija i korupcija.

Danas, 26.7.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Sneæana »ongradin <www.danas.rs> Iskra 1. septembar 2011..

Marko JakπiÊ:

TREBA OKUPITI SVE PATRIOTSKE SNAGE - AKO TADI∆ OSTANE OD KOSOVA NEMA NI©TA ZvaniËni Beograd je sporazumom sa KFOR-om prihvatio plan Haπima TaËija da se Kosmet u potpunosti stavi pod albansku kontrolu „Sporazum Beograda sa KFOR-om je uæasan za Srbe i Srbiju. Taj sporazum se meu nama Srbima na Kosovu i Metohiji naziva takozvani „sporazum 2T", TadiÊ-TaËi . I komandant KFOR-a Erhard Biler je izjavio da je samo posrednik u toj priËi, a da su razgovori voeni izmeu Beograda i Priπtine.

Tako da su pravi autori TadiÊ i TaËi. Ono πto je bitno u okviru cele priËe je da taj sporazum stvara izuzetne probleme za Srbe na Kosmetu", kaæe u intervjuu za „PeËat" jedan od srpskih lidera sa Kosova i Metohije i funkcioner Demokratske stranke Srbije Marko JakπiÊ.

Prema wegovim reËima taj sporazum sa KFOR-om je u stvari prihvatawe plana Haπima TaËija da se u potpunosti ceo Kosmet stavi pod albansku kontrolu.

©ta je ovim sporazumom uspeo Haπim TaËi?

- TaËi je u potpunosti uspeo da stavi granicu i da zaokruæi celu tzv. „dræavu Kosovo". To je uspeo tim sporazumom i na severu Kosmeta. Ovaj sporazum sa KFOR-om je kapitulacija u dva Ëina. Prvi Ëin je πto je sa svojim snagama uz pomoÊ KFOR-a stavio pod kontrolu ceo Kosmet, a drugi Ëin Êe da usledi u septembru, kada Beograd zarad ulaska u Evropsku uniju prihvati sve πto je vezano za carine, to jest da se uspostavi prava granica izmeu centralne Srbije i Kosmeta. Uvoewe carine podrazumeva i dræavne simbole. Ono πto je bitno je da je Beograd prihvatio embargo na svoju robu, koju je uveo predsednik takozvane „kosovske vlade" Haπim TaËi. Sada je sasvim jasno zaπto je taj sporazum sa KFOR-om izuzetno nepovoqan za sve Srbe i potvreno je da se uz pomoÊ nasiqa mogu reπavati stvari na Kosovu i Metohiji.

dogovor sa Beogradom.

Kakva je atmosfera meu Srbima na Kosmetu, kako meu lokalnim stanovniπtvom, tako i meu odbornicima?

- Bitno je da je srpska vlast na Ëelu sa ministrom za Kosmet Goranom BogdanoviÊem i πefom pregovaraËkog tima Beograda Borislavom Borkom StefanoviÊem doπla na Kosmet i meu narodom napravila paniku kakve nije bilo u proteklih 12 godina. Napravqena je panika i sa priËom da se za Srbe na severu Kosmeta sprema nova akcija „Oluja", kao πto je zadesila Srbe u Hrvatskoj 1995. godine.

Govorilo se da samo πto Albanci nisu krenuli sa svojim snagama da proteraju Srbe. Pravqena je s t r aπ na p ani Ën a at mo s fe ra , kak o bi s e l akπ e opravdao sporazum sa KFOR-om. To nije taËno i to je moæda bilo moguÊe pre 16 godina, ali danas ne.

Zaπto?

- Zato πto su za razliku od pre 16 godina odnosi snaga u svetu malo drugaËiji. S druge strane su Kosovo i Metohija deo dræave Srbije, koja ima puno pravo da svim sredstvima, i vojnim i policijskim, zaπtiti granicu i svoje graane. Ako je bio pogrom 2004. godine kada je vrπeno nasiqe nad Srbima i kada srpske snage nisu mogle da pruæe zaπtitu, sada je situacija neπto drugaËija. Po Ustavu Srbija je duæna da zaπtiti svoj narod na Kosmetu. I pored panike narod je pokazao straπnu æequ da se zaπtiti. Primera radi, tih dana je bilo zabraweno toËewe alkohola da neko ne bi uradio neπto nepredvieno. Energija naroda, koji je pokazao spremnost da se brani, je velika. Taj spo razum sa KFOR-om znaËi uspostavqawe nelegalne dræave Kosovo i definitivno odvajawe Kosmeta od dræave Srbije.

Da li su srpske barikade na Kosmetu u stvari barikade TadiÊevoj i TaËijevoj politici?

Kako reagujete na pretwe koje je Borislav Borko StefanoviÊ, πef pregovaraËkog tima Beograda, uputio srpskim liderima na severu Kosmeta „Ako neÊete sporazum sa KFOR-om ostajete bez podrπke Beograda"?

- Sa tim barikadama se krenulo zbog realnog revolta srpskog naroda prema albanskom nasiqu. Te barikade su vremenom postale i orue aktuelne vlasti u Beogradu za πminkawe i slikawe. Svedoci smo scenarija i politiËkog pozoriπta koji sprovodi zvaniËni Beograd, a naæalost i jedan deo srpskog naroda koji se povukao sa barikada. Srpski narod u veÊini je pokazao spremnost da ne æeli da æivi u tzv. „dræavi Kosovo". To je aktuelna vlast zloupotrebila i veπto usmerila. Sve je to posluæilo Haπimu TaËiju da napravi zajedniËki

- Borko StefanoviÊ je kreator takvih sramnih poruka. To su pretwe tipa da ako ne budemo sluπali vidimo se u Raπkoj. Poruke takvog sadræaja su iπle u kontekstu da zaplaπe srpski narod. Mi imamo veliko iskustvo u odbrani naroda i nikada za ovih 12 godina od dolaska KFOR-a na Kosmet nije se desilo da nam neko iz Beograda tako preti. Bilo je za nas daleko teæih trenutaka i dana, ali nam naπi iz Beograda nisu tako sramno pretili i plaπili nas. Narod je bio priseban i 17. marta 2004. godine.

I tada je narod uspeo da ostane smiren i pribran i

Iskra 1. septembar 2011.

5

Treba okupiti... nije napravqen nijedan incident sa naπe strane.

Sada zvaniËni Beograd pravi atmosferu straha i to sve zbog Ëiwewa Zapadu radi navodnog ulaska u Evropsku uniju. Mislim da se teπko moæe verovati Ëoveku, to jest Borku StefanoviÊu, koji je prihvatio albanska dokumenta, liËne karte, saobraÊajne i vozaËke dozvole, kosovske tablice, i sve πto su Albanci traæili. Wegovi nastupi uopπte nisu sa nacionalnih pozicija i srpskih interesa.

Kakvi su odnosi meu Srbima u odnosu na politiËku pripadnost? U kojoj meri su izraæene podele meu Srbima?

- I to je vlast u Beogradu uspela da uradi, ono najgore - da podeli Srbe na Kosmetu .

Najzasluæniji za tu podelu meu Srbima su akteri iz Beograda. Oni su to uradili pre svega preko Borka StefanoviÊa. Uspeli su da pridobiju neke predsednike opπtina, srpske nacionalnosti, na Kosmetu. Ti predsednici opπtina pre svega proteæiraju Demokratsku stranku. Stvaraju laæno i prividno jedinstvo meu Srbima kada je u pitawu sprovoewe odluka koje wima odgovaraju. Oni proturaju priËe da Srbi sa severa Kosmeta podræavaju predsednika S r b i j e i D e m o k r a t s k e s t r a n k e B o r i s a Ta d i Ê a i wegovu politiku. To se najboqe videlo kada su pojedini lokalni i stranaËki funkcioneri pokazivali divqewe Borisu TadiÊu kada je u pitawu wegova nacionalna politika. Skup odbornika Ëetiri opπtine je pokazao da Srbi u suπtini ne podræavaju izdajniËku politiku koju vodi Boris TadiÊ. Nema jedinstva kada je u pitawu izdaja zemqe. Ono πto je takoe plod politike iz Beograda je da se Srbi ne izjasne o sporazumu „2T", bez obzira na to πto se radi o naπem golom opstanku, jer zaboga to je reË o visokoj dræavnoj politici i mi, Srbi sa Kosmeta, nemamo tu πta da traæimo. To pitawe mora da reπava predsednik dræave. S druge strane moramo da prihvatamo sve πto nam poruËe iz Beograda.

TadiÊ se ponaπa kao Luj XVI i stalno govori „Dræava to sam ja".

Kako zaustaviti politiku vladajuÊeg reæima u Beogradu kada je u pitawu sudbina Kosmeta?

- To je jedna bedna politika. Dræava bi trebalo da pomogne Srbima na Kosovu i Metohiji, a ne da radi protiv wih. Jedno od reπewa su izbori i promena reæima u Beogradu, i odlazak TadiÊa i wegovih saradnika sa vlasti. Treba okupiti sve nacionalne i rodoqubive snage, srpske stranke da se izmeu sebe dogovore u borbi za srpske nacionalne interese. Moraju da se dogovore da imaju izmeu sebe jedan koncenzus u nastupima kada su u pitawu srpski nacionalni i dræavni interesi i da se napravi jedna velika koalicija. To su sve uslovi da bi ovi mogli da odu sa vlasti. Ako Boris TadiÊ i wegovi koalicioni partneri ostanu na vlasti - od Kosova i Metohije nema niπta. UzeÊe nam Kosmet, a onda i Vojvodinu i Raπku. NeÊe na kraju ostati ni traga od srpske dræave. Ti delovi Srbije Êe ili pripadati nekoj drugoj dræavi, ili Êe postati nezavisni, ili Êe se izdeliti izmeu viπe dræava.

Kako reagujete na saopπtewe Ministarstva

6

spoqnih poslova Ruske Federacije, koje traæi da se prekine sa nasiqem prema Srbima i apelovalo je na NATO i EU da poπtuju Rezoluciju 1.244 i da UN reπavaju problem?

- Mi u Rusiji imamo velikog prijateqa i od wih imamo ogromnu podrπku. To moramo viπe da koristimo i sreÊa je da se odnos snaga u svetu promenio u korist naπih prijateqa. Ne treba zaboraviti ni uticaj prijateqske Kine. Treba da nam pomogne u obnovi dræave i Ëuvawu naπih teritorija. Samo traæimo poπtovawe teritorijalne celovitosti Srbije i poπtovawe Rezolucije 1.244 Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija. Vlast u Beogradu za naπe prijateqe u svetu proglaπava one koji nam otkidaju deo dræave. Ti na Zapadu koji nam otimaju Kosmet ne mogu biti nikakvi prijateqi. Takva situacija je krajwe morbidna. Rusija je viπe majka Srbima na Kosovu i Metohiji, nego πto je ova vlast u Beogradu.

Da li bi trebalo o Sporazumu sa KFOR-om da se izjasni Skupπtina Srbije?

- Normalna stvar je da o Sporazumu treba da se izjasne poslanici Skupπtine Srbije i srpski politiËki lideri sa Kosmeta. Ovaj sporazum koji je napravio Boris TadiÊ sa Haπimom TaËijem je prekrπaj skupπtinske Deklaracije, nedavno izglasane. U Deklaraciji stoji da stvari moraju da se vrate na period od pre 25. jula i da se poπtuje Rezolucija 1.244. TadiÊ je napravio novi dogovor koji ne odgovara Srbima, to je velika greπka i opravdano je iskritikovan na sednici Skupπtine Srbije. Zato mislim da neÊe viπe sazivati novu sednicu. Normalno bi bilo da se Skupπtina Srbije bavi Kosovom i Metohijom, ali kao πto vidimo to vladajuÊem reæimu u Beogradu ne odgovara. Ali wima je vaænija EU. Za wih EU nema alternativu.

O Ëemu su srpski lideri na Kosmetu razgovarali sa Borisom TadiÊem?

- Nisam bio u prilici da razgovaram sa TadiÊem. Na tom sastanku predsednik Srbije ih je lagao. Naseli su na wegove priËe da Êe ih braniti i πtititi. S druge strane, oni su prihvatili TadiÊev predlog da ne raspravqaju o wegovom planu.

Saopπteno im je da treba da se bave komunalnim i infrastrukturnim poslovima, πto je u najmawu ruku neukusno. HoÊu da kaæem da veπto napravqena propaganda od strane TadiÊevog reæima je stvorila situaciju da treba da se stvori sloga Srba sa severa Kosmeta i dræavnog vrha. Na sednici odbornika Ëetiri opπtine Kosovska Mitrovica, LeposaviÊ, Zubin Potok i ZveËane, taj TadiÊev predlog se sruπio kao kula od karata, jer se pokazalo, kako su rekli neki od prisutnih odbornika, da ne æele jedinstvo u izdaji.

Kako komentariπete najavu Gvida Vestervelea, nemaËkog πefa diplomatije, da Êe posetiti Priπtinu i predloge koji dolaze sa Zapada, preteæno iz NemaËke i SAD? - Mi moramo da se okanemo takvih dijaloga, kao πto su ovi izmeu Beograda i Priπtine uz pomoÊ Zapada. Moramo da vratimo pregovore tamo gde im je

Iskra 1. septembar 2011.

mesto, a to je u okviru Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija uz poπtovawe Rezolucije 1.244.

To nama odgovara, jer tu imamo podrπku Rusije i Kine. Ne treba da vodimo pregovore pod kiπobranom Brisela, πto je za nas apsolutno nepovoqno. To v l as t r a di zb o g w ih o vo g p ro g r a ma da E U n e ma alternativu. Ono πto je bitno u okviru sve ove priËe je da se Ëuju predlozi Srba sa Kosmeta. Treba da spreËimo i tzv. „plan Ahtisari plus", koji nam ne odgovara. Ahtisarijev plan nikada nije proπao u Savetu bezbednosti. Naæalost, taj plan se primewuje na terenu i u wegovom sprovoewu uËestvuje Misija EULEKS-a koju je prihvatila vlast u Beogradu. Plan odgovara Briselu i Vaπingtonu, kao i Albancima. Oni æele da Srbima na severu Kosmeta daju oblik autonomije po sistemu mawe nadleænosti od Republike Srpske u BiH, a viπe nego opπtinske nadleænosti i to sve u okviru neza visne dræave Kosovo. Oni æele da mi Srbi na Kosmetu priznamo centralnu albansku vlast u Priπtini. Istovremeno ucewuju vlast u Srbiji da ne moæe da ue u EU dok ne prizna nezavisno Kosovo.

Da li se nadate da Êe biti poπtovani predlozi odbornika Ëetiri opπtine sa severa Kosmeta?

- Nadam se, sednica nije odræana. Na woj je trebalo da se odbornici izjasne o Sporazumu sa KFOR-om ili kako ga mi Srbi na Kosovu nazivamo „2T". Vlast nije htela da to stavimo na dnevni red i zato je sednica posle desetak minuta prekinuta.

Oni su hteli da govorimo o nekim drugim temama, a ne o onoj osnovnoj, to jest o Sporazumu Beograda i KFOR-a. Sednica je samo pokazala da svaka politika koja je neiskrena pokaæe svoje pravo lice. eÊina Srba ne æeli da se sloæi sa izdajniËkom Ve politikom predsednika Srbije. Prvi put se za ovih 12 godina susreÊu sa borbom za goli opstanak bez pomoÊi svoje dræave. Srbi ne samo da nemaju adek vatnu pomoÊ od dræave nego je imaju za protivnika.

Setimo se da su sve vlasti do ove sadaπwe brinuli o Srbima na Kosmetu. Nekadaπwi predsednik Srbije Slobodan MiloπeviÊ je na svoj naËin pomagao Srbe na Kosmetu. Kasnije je to nastavila i Vlada Zorana –iniÊa, pa onda vlade Vojislava Koπtunice, koje su dosta pomagale. Naæalost, sadaπwa Vlada koracima od sedam miqa je udaqila Kosovo od Srba i Srbije.

Kako je sada srpskom narodu na Kosmetu?

Poπto ste rekli da zvaniËni Beograd vodi izdajniËku politiku, kako se sada oseÊaju preostali Srbi na Kosmetu?

- Pa, kao prvo Beograd je napravio podelu na Srbe juæno od Ibra i na Srbe severno od Ibra, ne bi li lakπe manipulisao s jednim i s drugim Srbima.

Srbe juæno od Ibra je izveo na izbore i integrisao u vlasti u Priπtini, i prepustio wihovu sudbinu vladi Haπima TaËija. Od nekakvih krokodilskih suza Beograda Srbi na Kosmetu nemaju niπta. πto se tiËe Srba severno od Ibra, oni se nalaze na jednom raskrπÊu . Prepoznali smo izdajniËku politiku zvaniËnog Beograda. Posledice te politike Êe se pokazati u septembru, kada Êe Boris TadiÊ pristati na sve πto Zapad od wega traæi. PristaÊe i na sve peËate, carine i sudove i sve moguÊe stvari koje budu traæili od wega, samo da bi dobio status kan -

Iskra 1. septembar 2011.

didata za prijem Srbije u EU. Beograd se ucewuje ulaskom u EU, a s druge strane pribliæavaju se i izbori u Srbiji i znaju na Zapadu da sledeÊa vlada, ako padne ova TadiÊeva, neÊe biti izdajniËka i marionetska, nego Êe biti vlast koja Êe voditi nacionalnu i dræavnu politiku. Zato Zapad æuri dok je TadiÊ na vlasti da zavrπi pitawe sudbine Kosmeta. Sada se protiv Srba na severu Kosmeta vodi æestoka kampawa uz pomoÊ medija u Beogradu, oni prihvataju jednu viziju da su navodno svi Srbi ovde na severu Kosmeta kriminalci, koji su na barikadama. To je jako ruæno πto radi veÊina medija. Takav primer antisrpstva i delovawa protiv svojih sunarodnika neÊete sresti nigde u svetu.

Osnovna zamerka tim Srbima, na osnovu takvih medija, je πto ne plaÊaju porez vladi Haπima TaËija.

Eto, to je glavni razlog zaπto su Srbi izloæeni velikim napadima. Srbija bi trebalo te Srbe da nagradi πto ne plaÊaju porez samoproglaπenoj i nelegalnoj vladi Haπima TaËija, a ne da ih blati zato πto neÊe da sluæe zloËinaËkoj kvazidræavi.

Svi ti Srbi prema svojoj dræavi Srbiji izmiruju sve obaveze. Zato nijedan od tih Srba nije kriviËno gowen u Srbiji, niti je na nekim poternicama srpada ne izmiruju navodne obaveze skog MUP-a. Ali ka prema samoproglaπenoj TaËijevoj vladi, onda su kriminalci. Sva ta propaganda dolazi iz Beograda.

Kako komentariπete uklawawe srpskih barikada?

- Uklawawe barikada od strane predstavnika opπtina je uraeno. Postavqa se pitawe i svrsishodnost barikada, imajuÊi u vidu da j e z vaniËni B eograd veÊ potpisao Sporazu m sa KFOR-om. Ako barikade treba da ostanu kao neπto πto Êe psiholoπki da ohrabri Srbe, onda je trebalo da ostanu. Upravo sam proπao kroz srpske opπtine na severu Kosova i ostale su barikade samo u ZveËanu.

A najavu dolaska nemaËke kancelarke Angele Merkel?

- Svi znamo zbog Ëega ona dolazi. Ne dolazi Merkelova zbog ekonomske saradwe, veÊ da jasno i glasno kaæe predsedniku Srbije da ako hoÊe u EU i da dobije Srbija status kandidata treba da se ærtvuje Kosmet. Potpis kojim se prihvata TaËijev plan u deset taËaka ne znaËi niπta ako ga ne prihvati Beograd, koji mora u svakom smislu da se odrekne i kontrole na severu Kosova. Tada Êe TaËi moÊi da postavqa svoje organe, kako sudske, tako i policijske, carinske i sve druge, to jest da se odrekne Kosova. Ta politika da Evropa nema alter nativu sada daje danak kroz gubqewe srpskih teri torija. Za poËetak daju Kosovo i Metohiju, a videÊemo πta Êe sledeÊe traæiti. Sigurno je da Êe i drugi delovi Srbije doÊi na udar. Ono πto je za sve nas Srbe na Kosmetu bitno je da upravo Brisel i Vaπington pokuπavaju da dok je TadiÊeva vlast na sceni izvuku svu drenovinu, kako naπ narod kaæe, to jest da iscede i posledwu kap vode i da se uËine svi ustupci radi stvarawa nezavisne dræave Kosovo.

U delu beogradskih medija se pojavila informacija da ste DSS i Vi podelili Srbe na Kosmetu.

7

Treba okupiti...

Kad izdaja postane pobeda

- Mislim da je to politiËka glupost i sraman napad na nas. ZajedniËka sednica Ëetiri opπtine nije prekinuta na predlog odbornika DSSa, veÊ na predlog naËelnika okruga, koji je πef predsednicima opπtina. Bitno je da je sednica prekinuta onda kada su mediji poËeli da je snimaju, jer se zvaniËna vlast u Beogradu plaπila. To je i rezultat odlaska predsednika opπtina kod predsednika TadiÊa, jer po wemu mi Srbi sa Kosmeta nemamo prava da raspravqamo o Sporazumu Beograda i KFOR-a, kao i o svojoj sudbini.

Odbornici iz DSS-a su traæili na toj sednici da se pitawe Sporazuma stavi na dnevni red i da mi imamo pravo da kaæemo πta mislimo o tom Sporazumu, jer se tiËe nas samih. Predsednici opπtina su preuzeli obavezu da u vezi sa tim pitawem ne daju da se narod izjasni. Onda je sednica prekinuta na predlog naËelnika okruga i predsednika opπtine LeposaviÊ, qudi iz DS-a. To znaËi da je u pitawu laæ da smo mi delili Srbe.

Govori se o moguÊim hapπewima srpskih lidera sa Kosmeta, koji se suprotstavqaju Sporazumu Beograda i KFOR-a i TadiÊevoj politici.

- Predsednici pojedinih opπtina optuæuju srpske politiËare sa Kosmeta koji su protiv tog Sporazuma da nisu bili na barikadama i da nisu bili aktivni uËesnici protesta tokom svih ovih nedeqa. S jedne strane nas optuæuju da nismo bili prisutni na barikadama tokom politiËke borbe, a s druge strane najavquju naπa hapπewa - πto je kontradiktorno jedno s drugim. Ovde je glavni predmet spora da je vlast popustila, da pet dana nije proπlo od skupπtinske Deklaracije, a promenila je jednu takvu odluku, ali ne znam iz kojih razloga. Ili nije imala dovoqno snage da se bori, ili iz nekih drugih razloga. ©ta Êe se daqe deπavati na Kosmetu?

- Sada sve zavisi od Beograda i najavqenih pregovora u Briselu. OËekujem da na tim pregovorima zvaniËni Beograd pristane da se naprave peËat i carine na administrativnim linijama izmeu centralne Srbije i Kosova i Metohije, πto bi faktiËki znaËilo priznavawe nezavisne dræave.

Tako da je pristajawe na Sporazum sa Haπimom TaËijem samo jedna od faza ka nezavisnosti Kosova.

ZnaËi da moæemo da kaæemo da se dogodila izdaja.

- Da, slobodno moæemo da kaæemo da se dogodila izdaja posle pristajawa na albanske isprave i dokumenta, to jest liËne karte, vozaËke i saobraÊajne dozvole, diplome i registarske tablice, a sada se kreÊe i na carinske peËate.

SledeÊi korak je stvarawe albanskog suda u Kosovskoj Mitrovici. Na osnovu svega toga moæemo da zakquËimo da je Beograd izdao Kosovo zbog ulaska u Evropsku uniju.

PeËat, 12.8. 2011.

Podvukla - Iskra) (P

8

Ugqeπa MRDI∆

©to je Srbija mawa, politiËari su veÊi, vaæniji i zabrinutiji za mir u svetu.

Na opπte zaprepaπÊewe zvaniËni Beograd joπ nije javno oglasio svoju spremnost da svim silama brani uspostavqawe mira u Londonu i πirom Britanije. Da li se onda i kako uopπte moæe verovati Borisu TadiÊu koji je joπ koliko juËe, a povodom kosovske krize, u Skupπtini Srbije nekih tridesetak puta preuzeo odgovornost i brigu za svetski mir i globalnu stabilnost? Da je to bilo iskreno, veÊ bi se naπe specijalne policijske jedinice prebacivale Ëarter letovima u London i ManËester. Tek uspostavqawem tog vazduπnog mosta potvrdilo bi se mostograditeqsko umeÊe naπih reæimlija.

Sada vidimo i koliko je po naπ nesumwiv mirotvoraËki ugled u svetu pogubno delovalo odbrambeno samoorganizovawe Srba na Kosovu.

Naπa policijska sila morala je biti stavqena u pu n o st a w e pr ip ra vn os t i d a bi b ra ni l a sn ag e Kfora od po svetski mir opasnih Srba na Kosovu. O generalu Bileru, sa sve wegovom mlaanom Albankom, prizrenskom ruæom neubranom, posebno smo se brinuli. Sve ono silno obezbeewe oko naπih Stanlija i Olija - odnosno Borka i Gorana nije wih branilo od naroda, nego je u stvari πtitilo nemaËkog generala od ove dvojice tulipana koji su tragikomiËno pokuπavali da uu u likove Prleta i Tihog (komunistiËki ilegalci u okupiranom Beogradu iz propagandne TV serije „Otpisani” - Iskra) i proizvodeÊi dim tako su simulirali patriotsku i dræavnu vatru...

PeËat, 14.8.2011.

Milorad VuËeliÊ

Zagreb: "Srbe na vrbe" preko puta MUP-a Na reklamnom stubu, u centru Zagreba, nedaleko od Ministarstva unutraπwih poslova (MUP), ovih dana osvanuo je veliki natpis "Srbe na vrbe".

Hrvatski "Jutarwi list" navodi da je reË o kriviËnom delu na koje niko nije reagovao, πto posebno dobija na teæini, jer je stub sa rasistiËkim natpisom udaqen samo stotitnak metara od zgrade MUP-a, a joπ je bliæi novoj zgradi Bezbednosno-obaveπtajne agencije, smeπtenoj odmah kraj sediπta Ministarstva.

"Da li je, dakle, moguÊe da su policajci i tajni agenti toliko indolentni u obavqawu svog posla (a osmatrawe i prikupqawe podataka jedan je od glavnih elemenata wihovog posla) da nisu primetili ovu rasistiËku sviwariju ili ih, naprosto, uopπte nije briga πto je grafit sa genocidnim sadræajem ispisan u neposrednoj blizini wihovih sediπta", piπe "Jutarwi list".

List istiËe da je potpuno neverovatno da joπ niko nije prebrisao natpis, a kamoli pokrenuo potragu za autorom. (Vesti-online, 10.8.2011)

Iskra 1. septembar 2011.

„Hanibal pred vratima”!

PRETI NAM OP©TE I DOMA∆E ZLO POLITIKA - Savremena politika je pot puno obesmislila demokratiju. Demokratija se pretvorila u vladavinu oloπa. PolitiËari su kriminalci koji kradu po zakonu . PolitiËke stranke su gangsterske grupacije koje se bore za sopstvene feude. Vlast i opozicija se smewuju, ali totalitarni oblik vladavine se ne mewa.

PolitiËari ne brane javni interes, nego svoje vlastite interese. Bavqewe politikom postaje unosan biznis. Iz politike je proteran moral i qudsko dostojanstvo. Laæ i manipulacija su postali oblici politiËkog delovawa. Pohlepa i lewost su postale vrline. Tako su iz politike izbaËeni umni, poπteni i vredni qudi koji bi radili za opπte dobro. PolitiËki oloπ je doveo ËoveËanstvo na rub propasti. Kriza je posledica pogreπnog smera kretawa civilizacije. Zlo se mora pobediti novom politiËkom idejom. Novu politiËku ideju moraju doneti dobri qudi. Zlo se pobeuje dobrotom.

KAPITALIZAM - Savremeni kapitalizam je propao. Finansijski reËeno, doæiveo je bankrot. Naπ narod bi rekao - prdnuo je u Ëabar.

Druπtvo u kome su politiËki oloπ, tajkuni i kriminalni tipovi sve bogatiji, dok je zajednica sve siromaπnija ne moæe viπe da opstane. Nalazimo se na prekretnici. Familija ima nameru da, induku juÊi krizu, porobi planetu . Graani sveta bi postali robovi savremenih faraona. Tako bi se vratili u robovlasniËko doba. Razlika bi bila samo u tome πto bi savremeni Ëovek æiveo u uverewu da nije rob. Rob tu zabludu nije imao. U toku je operacija preotimawa imovine dræava.

GrËka je prva na redu. Familija πtampa bezvredne hartije i o duzima rea ln u i mov inu dræ ava .

Familija je zlo. Zlo se mora pobediti novom civilizacijskom idejom. Novu civilizacijsku ideju donose slobodni qudi. Sloboda je uslov za pobedu totalitarizma i zla.

EU - EU se raspada. Nasilni politiËki projekat briselske administracije je mrtav.

KliniËki se odræava πtampawem evra. GrËka je dobila proπle godine 110 milijardi evra πtampanog papira, sada su joj namenili joπ 159 milijardi. Od izbijawa finansijske krize 2008. ubaËeno je u sistem 10.000 milijardi evra. To je spreËilo trenutni slom, ali to nije izleËilo zavisnika.

Narkoman se leËi poveÊavawem doze opijata .

Suπtina problema nije u koliËini ubrizganih droga, nego u evropskom biÊu koje je obolelo.

Evropa je bolesna i mora da se leËi. Ukoliko æeli da se brzo izleËi, mora da shvati da je bolesna.

Graani Evrope danas, naæalost, to joπ uvek ne shvataju. Otreæwewe Êe biti bolno. Vavilonska briselska administracija radi po uputstvima Familije. To Êe ubrzati krah Evrope. Evropa mora da se oslobodi EU. Spas Evrope je u raspadu EU. Ne moæe da opstane ekonomska zajednica u kojoj vredni Holananin mora da radi dvadeset sati dnevno,

Iskra 1. septembar 2011.

u nenormalnim klimatskim uslovima, da bi izdræavao lewog Grka, Italijana, Portugalca ili ©panca, koji planduju na mediteranskom suncu.

Jugoslavija se raspala zbog ekonomskog bankrota i neraπËiπÊenih raËuna. Novo klawe je bilo samo deo naπeg balkanskog folklora, koje je EU potpomogla. Evropa je Êutala dok se EU πirila. Sada je meËka zaigrala pred vlastitom kuÊom. EU je zlo.

Evropa mora da pobedi tu nakazu Familije. Evropa mora da je pobedi novom evropskom idejom. I tu je naπa πansa. Nas, Srba. Mi smo uvek bili prvi koji smo nasluÊivali novo doba. Ali smo u XX veku napravili strateπke greπke. Sada je vaæno da te greπke ne ponovimo. Srbi su evropski narod.

Moramo da pomognemo Evropi da pobedi EU. To je naπa nova istorijska prilika. Potrebni su novi qudi da vode Srbiju. Qudi koji ovo razumeju.

MONSTRUM - Monstrum iz Osla je produkt monstrumskog druπtva. Wegov povik - Sve Êu da vas pobijem! - poruka je bolesnom evropskom druπtvu.

Zapravo, on je dokaz da razvijeno druπtvo ne znaËi bogato druπtvo, koje nagomilava sve viπe otetog novca u svojim trezorima, nego da je razvijeno druπtvo zajednica u kojoj nema monstruma. U tom pogledu, naπ neolitski predak Lepenac je daleko iznad Andersa Breivika. U æivotiwskom svetu nema masovnih ubica. Tamo gde je zajednica jaka i zdrava ne moæe da se desi ovakav zloËin.

Baπtovan, hriπÊanin, lovac, bilder, arijevac, konzervativac, oboæavalac klasiËne muzike, »erËila i masona citirao je Xona Stjuarta Mila j e da n Ë ov e k s a Ë vr st om v e r o m j e dn a k je s na zi 100.000 qudi koji se vode samo interesima. SreÊa da na ostrvu Utoja vladajuÊa LaburistiËka partija nije dovela 100.000 svojih pristalica u kamp. ©ta sada? Posle ovog zloËina Evropa nije viπe ista.

Ne moæe potroπaËka civilizacija da pokrije sve potisnute porive i strasti o kojima su pisali Ibzen, Strinberg ili Knut Hamsun. Imao sam nekoliko godina firmu u Stokholmu i Ëudio sam se tim civilizovanim, vrednim, skromnim, urednim, disciplinovanim i posluπnim Skandinavcima kada se, preko vikenda, na pijanim brodovima koji krstare (proËitajte Orkansku pijanku Klasa Estergrena), opiju za nekoliko minuta tako straπno da ne znaju za sebe, kada polude, podivqaju, raspojasaju se i pokaæu se da su veÊi divqaci od balkanskih uroenika. U ponedeqak su, opet, posluπni Ëinovnici bogatog i razvijenog druπtva. E, taj priguπeni Ëovek, sputan, okovan, razoËaran, ubijene duπe, prazan Ëovek, mora negde da se izlije, isprazni, oslobodi, dokaæe i opusti. Monstrum iz Osla je to uradio pozivajuÊi se na protestantski individualni Ëin svog liËnog odnosa sa Bogom.

Interesantno Êe biti proËitati taj wegov manifest na 1.500 strana. Samo se nadam da neÊe nas, Srbe, koji se spomiwemo oko bombardovawa, okriviti za novi genocid i da neÊemo morati da se izviwavamo πto smo bombardovani i πto smo tako dali povoda monstrumu. Monstrume moæemo pobe

9

Preti nam... diti kada pobedimo monstrumski totalitarni sistem. Novac nije smisao æivota. Potroπwa nije æivot. U koliko s e u brzano ne prom eni sis tem v re d n o s t i s a v re m e n og d r u π t v a , i ma Ê e mo po j a v u monstruma na sve strane. Ovo je, naæalost, tek poËetak. Individualni Ëin kolektivnog ludila.

Zajednica je uslov za pobedu zlog totalitarnog reæima.

FA©ISTI - Aplauz hortijevskom egzekutoru ©andoru Kepiru i oslobaajuÊa presuda za masakr 1.200 nevinih qudi u Novom Sadu 1942, slike nacista u marπu i pobeda ekstremne desniËarske partije Jobis na izborima u selu –enspata na severu Maarske, ulazak faπista u parlament, samo su dokaz da se neπto ruæno iza brda vaqa i da Evropa ulazi u sazveæe neonacizma kao reπewa za nastalu krizu. Videli smo da ni Finci viπe nisu fini, nego da raste popularnost ekstremnom desniËarskom voi pravih Finaca, svedoci smo da je ©vajcarska spreËila daqe podizawe xamija, da Sarkozi progawa Rome iz Francuske, da ekstremni nemaËki desniËari traæe da se ustane u odbranu NemaËke i traæe da se proteraju prvo svi muslimani, a onda i drugi narodi koji nisu arijevske krvi. Kuda sve to vodi?

Ponavqa li se istorija krvi i tla? Evropa je na prekretnici. Ukoliko se niπta ne preduzme, Evropa Êe za nekoliko godina dobiti vlade koje Êe voditi ekstremni demagozi i nacisti. Familija gura Evropu u neonacizam, a svet u novi svetski rat. Dolazi teπko vreme. Moramo da pripremimo decu za ekstremno teπke situacije. Moramo da pripremimo porodice za opasna vremena koja stiæu. Na kraju, moramo pripremiti naciju na zlo koje se uzdiæe. Moramo biti mudri, povezani, disciplinovani, vredni i πtedqivi. Moramo da gledamo naπe nacionalne i dræavne interese.

Moramo da vodimo dvojno kwigovodstvo. Ako je nesreÊa u XX veku kod nas veÊ ruËala, ne mora baπ i da veËera. Zato piπem ove redove i opomiwem. I otvaram raspravu: Kuda ide Evropa? I raspravu: Kuda ide Srbija? PolitiËari na vlasti i opoziciji niπta ne znaju. Ako oni ostanu na Ëelu dræave, jako loπe nam se piπe. Od koga zavisi? Od vas πto Ëitate ove redove. Ako glasate za vlast i opoziciju, glasate za naπu propast. Pamet u glavu. Traæite nove qude i povezujete se sa wima. Treba nam nova politiËka elita.

MARDOK - Mardokova imperija predstavqa samo monstruoznu tvorevinu koja je nastala na truqewu demokratije u razvijenim dræavama. To je dokaz svega onoga πto piπem viπe o dve decenije i πto Êe, na kraju svih krajeva, konaËno sahraniti demokratiju i republikansku ideju u trijumfalnoj pobedi neonacizma u Evropi. Laæi, potkupqivawa, prisluπkivawa, praÊewa, pretwe, ucene, otmice i ubistva, smene politiËkog oloπa na vlasti, promena ubeewa kao prqavih Ëarapa, manipulacija biraËkim telom, zloupotrebe, zloËini i πpekulacije samo su pokazale kliniËku smrt demokratije u razvijenom svetu. Sve ovo je jako pouËno za naπu noviju istoriju od 1987. do 2011. i uloge mnogih wuπki, koje su se danas sakrili iza velikih paro-

10

la o Srbima, EU, demokratiji i pravima graana.

Treba, dakle, ispitati politiËku pozadinu vladavine svih direktora RTS-a, tih medijskih bandita koji nam danas dræe predavawa o poπtewu i demokratiji, poreklo wihovog bogatstva, kao i poreklo bogatstva vlasnika Pinka, bivπeg vlasnika B92 i vlasnika svih pisanih medija koji su dolivali uqe na vatru naπe narodne nesreÊe.

Treba posebno ispitati rad πefa Biroa za informisawe streqanog premijera –iniÊa, uspon tajkuna –ilasa i wegovu danaπwu ulogu u uniπtavawu demokratije u Srbiji, kao i ulogu savetnika predsednika dræave u manipulacijama i spinovawu javnosti. Mediji su zlo. I pobeda nad medijima je moguÊa ako se promeni sistem u kojima mediji funkcioniπu. Zli qudi na vlasti potpiruju mræwu u zlim medijima. Nama trebaju objektivni, istiniti i nezavisni mediji koji Êe biti najjaËe oruæje u odbrani demokratije i republike.

EJMI - Zlikovci su ubili Ejmi Vajnhaus.

Veliki brat nema milosti. Maπina za pravqewe para ne sme da stane. Nije vaæno koliko je droge veÊ konzumirala talentovana pevaËica. Vaæno je da nastupa. Vaæno je da bude u funkciji Velikog brata. Makar umrla na sceni u Beogradu. Na naπu sreÊu, to se nije dogodilo. Verovatno bi nas optuæili za novi genocid. Kriminalne ubice nemaju milosti. Prqava igra se nastavqa. Kandidata za smrt ima dovoqno. Ejmi je uπla u Ukleti krug 27. To su oni koje je Gvozdena peta poslala u smrt sa 27 godina - Brajan Xons, Ximi Hendriks, Xenis Xoplin, Kurt Kobejn i mnogi drugi koji se nisu prilagodili i nisu mogli da izdræe. Totalitarni sistem te ili ubija ili ti poludiπ pa ubijaπ druge.

Zlo je da takav sistem opstane. Ejmi posledwi pozdrav. Wenim fanovima savetujem da se osvete ruπeÊi sistem koji je ubio Ejmi. To je prava osveta.

KOMBAJNER - TadiÊevo ludilo dobija opasne dimenzije. »ovek se potpuno izgubio u vremenu i prostoru. Voæwa kombajna je pokazala da ne moæe da se zaustavi u svom politiËkom igrokazu.

Wegovi medijski savetnici odrauju posao za –ilasa. TadiÊ je puπten niz vodu. Sprdaju se sa wim i pokazuju da je predsednik dræave odlepio.

Mora neπto da se mewa. Moraju nove snage da se pojave i da izvrπe preokret u stranci i dræavi. Te nove snage predvodi opasan demagog –ilas.

BiraËima Êe biti ponuen menaxersko-tehnokratska vlada prevaranata. Navodno, oni se politikom ne bave. Oni su tehnokrate. Ali, to je velika obmana. Tehnokrate su nastale iz politike i svoj kapital su stvorili kroz politiku . –ilasova vlada Êe konaËno uniπtiti Srbiju. Ako to graani Srbije dozvole. ©ta Êe biti? VideÊemo. Zavisi od vas graana. Moje je da vas opomenem. Vi odluËujete.

MODIQANI - Uhapπen je i Goran HaxiÊ.

Najinteresantniji detaq iz tog hapπewa je da su mu naπli Modiqanijevu sliku. Profesionalni Srbin je bio kolekcionar. Nije se razumeo u umetnost, ali se razumeo u novac. Viπe od dve decenije se borim protiv Profesionalnih Srba. Tvrdim da su Profesionalni Srbi obiËne xukele, koji preziru svoj narod i koji se bogate na nesreÊi svog naroda.

Mi smo propali da bi se Profesionalni Srbi

Iskra 1. septembar 2011.

STATUS SRPSKOG NARODA U REGIONU POGOR©AN Od avgusta 2010. godine do danas status srpskog naroda u regionu uglavnom se pogorπao, navodi se to u treÊem godiπwem izvjeπtaju beogradskog Naprednog kluba o politiËkim pravima srpskog naroda u regionu za 2011. godinu.

- U BiH i daqe traju nastojawa da Republika Srpska bude liπena ovlaπÊewa. Vlast RS je uspela da dobije na vremenu i zapoËne pregovore sa EU oko reforme pravosua, ali Ëiwenica je da Êe u sledeÊem periodu rasti pritisci za reviziju Dejtonskog sporazuma na πtetu srpskog naroda - navodi se u izvjeπtaju koji je u posjedu "Glasa Srpske".

Navedeno je da u FBiH nije vraÊena imovina Srpske pravoslavne crkve, da nisu vraÊeni ni stanovi nosiocima prava pripadnicima JNA, te da u FBiH ne postoje srpske πkole. Istaknuto je da Srbija nema jasnu, dosqednu, javnu ni dugoroËnu politiku prema RS i BiH, te da je wena politika i daqe optereÊena stranaËkim interesima i jugoslovenskim nasqeem.

Za razliku od Kosova i svih drugih kolektivnih autonomija i statusa u regionu, RS je jedina oblast kojoj je samostalnost, od 1995. godine do danas, sistematski ograniËavana i osporavana.

- Iako je BiH meunarodno priznata bez prethodne primjene Kutiqerovog plana o kantonizaciji, koji su u poËetku prihvatila sva tri konstitutivna naroda u BiH, politiËka odgovornost za rat pripisana je samo ratnom vostvu jednog naroda - piπe u izvjeπtaju. Navodi se i da danas u javnosti nije moguÊe Ëuti uravnoteæen stav o razlozima za izbijawe rata u BiH. - »ini se da je mnogo viπe analitiËnosti i objektivnosti posveÊeno razlozima koji su doveli bogatili. Magacioner je postao kolekcionar. Ima joπ takvih Profesionalnih Srba koji su danas perjanice u borbi protiv danaπweg reæima. Oni su zaboravili da su bili zlikovci. Zaboravili su πta su nam Ëitavu deceniju radili u vreme wihovog Voe. Zaboravili su koliko su pokrali graane u svom rodoqubqu. Danas, opet, planiraju da nas povedu u zlo. »uvajte se Profesionalnih Srba.

Wima niπta nije sveto. Nama treba moderno, poπteno, istinito, radno, πtedqivo, kulturno, evropsko, kosmopolitsko i qudsko srpstvo. Nama treba srpstvo sa umom i duπom. Srpstvo koje Êe pobediti zlo Profesionalnih Srba. Srpstvo koje Ê e p ob editi sv e dr ug e sv ojom dobrotom i duhovnoπÊu.

Srpska informativna mreæa (SIM), 5.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P Iskra 1. septembar 2011.

Branko Dragaπ

nemaËki narod u poziciju da izabere, i viπe od dvije decenije, podræava nacistiËku vlast, nego uzrocima rata BiH - stoji u izvjeπtaju.

Navedeno je da je u Hrvatskoj doπlo do o pad aw a niv oa pra va sr ps kog na rod a te d a j e Ustavni sud Hrvatske uskratio srpskom narodu i drugim mawinama garantovana poslaniËka mjesta u parlamentu.

- I daqe nije sproveden Erdutski sporazum. Popis je u toj dræavi izvrπen u atmosferi histerije nastale posle presude Haπkog tribunala grupi hrvatskih generala - istaknuto je u izvjeπtaju.

Piπe i da je u Crnoj Gori sproveden popis na koji predstavnici srpskog naroda imaju ozbiqne zamjerke, te da u vezi sa sprovoewem tog popisa postoje osnovane sumwe.

- U Crnoj Gori su ugroæeni pravo srpskog naroda na jezik i sloboda veroispovesti - konstatovano je u izvjeπtaju.

Naglaπeno je i da u Makedoniji stawe politiËkih prava srpskog naroda nije znaËajnije promijeweno, da srpski narod u toj zemqi i daqe ne uæiva slobodu vjeroispovijesti te da je zvaniËna Srbija doprinijela sukobu na politiËkoj sceni malobrojnih makedonskih Srba.

U izvjeπtaju se navodi i da je u Sloveniji stawe prava srpskog naroda pogorπano, te da on i daqe ne uæiva prava nacionalne mawine . U Maarskoj je dolazak na vlast FIDES-a, stoji u izvjeπtaju, doveo do daqeg stagnirawa prava srpske mawine. Piπe i da je u Albaniji stawe i daqe nedefinisano, da su Srbi nedavno dobili prava nacionalne mawine, ali da i daqe nije poz nata wihova brojnost.

- Stawe prava srpskog naroda moæe se oceniti kao dobro samo u Rumuniji - zakquËeno je u izvjeπtaju.

Poraz U izvjeπtaju je navedeno da je, poslije tri godine praÊewa stawa politiËkih prava srpskog naroda u regionu, moguÊe zakquËiti da dio dræava vodi stalnu i snaænu kampawu ukidawa prava srpskog naroda.

- Najverovatniji ciq je wegova asimilacija - piπe u izvjeπtaju.

Glas Srpske, 5.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Goran Maunaga <www.glassrpske.com>

11

KAKO JE JEREMI∆ SPRE»EN DA PRISUSTVUJE KONSULTACIJAMA SB SAD, Francuska i Velika Britanija nadjaËale veÊinu u SB koja je bila uz Srbiju VeÊ na aerodromu Hitrou u Londonu, u sredu uveËe, πef srpske diplomatije Vuk JeremiÊ osetio je prve prepreke na putu za Wujork. A epilog se zna: zatvorena vrata, otvorena arogancija!

SAD, Francuska i Velika Britanija nadjaËale su veÊine zemaqa Ëlanica SB i spreËile uËeπÊe Srbije u konsultacijama.

Kakva se sve spoqnopolitiËka drama odvijala od zakazivawa sastanka do okonËawa teπke diskusije na Ist Riveru „Novostima” otkrivaju diplomatski izvori iz Wujorka.

Krenuo je JeremiÊ u sredu po podne hitno avionom iz Libana za London, gde ga je doËekao neuobiËajen tretman. Prvi put, wegov dolazak nije pratio aerodromski protokol za dræavnike tog ranga. Prvi put, on nije rutinski sproveden uhodanom procedurom do aviona koji kreÊe za Wujork. Dobio je πturo obrazloæewe od osobqa da se radi o „tehniËkim problemima”.

Aerodromska procedura trajala je u nedogled, „tehniËki problemi” su se nastavili, a srpski ministar je zakasnio na veËerwi avion.

Morao je da prespava u Londonu.

Pretila je nova opasnost, da jutarwim avionom JeremiÊ zakasni na sastanak SB UN koji je bio zakazan za Ëetvrtak pre podne. Zbog toga su Rusi i zemqe naklowene Srbiji insistirale da se konsultacije pomere za popodne. I uspeli su.

Kad je konaËno stigao u zgradu UN, JeremiÊa je saËekao novi zid. SAD, Francuska i Velika Britanije nisu dozvoqavali da ue u salu. Srpska delegacija ostala je bukvalno ispred vrata. OËekivali su da Êe u jednom trenutku da ih pozovu na zatvorenu sednicu da iznesu svoje argumente jer je to uobiËajena praksa u sliËnim situacijama.

Pod radikalnom pretwom veta, oπtro suprotstavqeni ostalim dræavama, predstavnici Vaπingtona, Pariza i Londona, spreËili su da πef srpske diplomatije izloæi srpsko viewe dogaaja na severu Kosova. Tokom diskusije ogoqeno su stali na stranu Albanaca, a kao krivca za krizu optuæili su Srbiju jer nije priznala carinske peËate Kosova.

U viπesatnom teπkom nadvlaËewu konopca, NemaËka je, kao predsedavajuÊa, ostala neutralna, a ostalih 11 zemaqa je bilo za ulazak JeremiÊa u salu i predstavqawe argumenata

12

Srbije. »ak su i Kolumbija i Portugal, koje su priznale Kosovo, podræale prisustvo Srbije na konsultacijama. NajjaËe su interese naπe dræave zastupali Rusija, Kina, Brazil, Indonezija, Juæna Afrika...

Glavni argument Moskve, koja je praktiËno predstavila JeremiÊevo pismeno izlagawe, bio je da na Kosovu mora da se uspostavi stawe kao pre akcije TaËijevih specijalaca. Prema stavu Srbije, akcija „Rosu” izazvala je incidente jer se golom silom ne moæe mewati realnost. Kao krivac za krizu naznaËene su albanske vlasti, a predoËeno je da se o carinskim peËatima vode pregovori: - Ili se pregovara ili stvar u svoje ruke uzimaju naoruæani qudi, kao πto su uradili Albanci. Jedno i drugo ne moæe. Ako Albanci vide da se sila isplati, oni Êe da je ponove - bio je argument naπe dræave. »uo se i srpski zahtev da se utvrdi ko je iz meunarodne zajednice podstakao akciju „Rosu” i da li je Kfor bio statusno neutralan ili je prekrπio Rezoluciju 1244.

SAD, Francuska i Velika Britanija su i u toj raspravi o krivcima, ostali u mawini.

JeremiÊ je, uz pomoÊ naklowenih zemaqa, uspeo da dostavi svoje pisano obraÊawe svim Ëlanicama na zasedawu.

MO∆NI I AROGANTNI Na konsultacijama SB tri stalne Ëlanice iskoristile su moguÊnost da spreËe obraÊawe Srbije i da rasprava bude zatvorena za javnost izjavio je u Wujorku Vuk JeremiÊ, napomiwuÊi da je veÊina u Savetu imala drugaËiji stav, ali je presudila snaga veta.

- OËigledno je nekome bilo neophodno da se istina sakrije. Postavqa se pitawe ko je naredio, znao i ohrabrio akciju kosovske policije na severu Kosova. VeÊ krajem avgusta biÊe redovna sednica SB i tada Êe Ëiwenice biti javno predoËene. Tada Êe SB morati da se izjasni i o zahtevu Srbije da se sprovede istraga povodom optuæbi da su wihovi πtiÊenici na Kosovu bili ukquËeni u trgovinu qudskim organima. Oni koji se svemu tome suprotstavqaju su u mawini, ali su arogantni i moÊni - izjavio je JeremiÊ u Wujorku.

30.7.2011.

VeËerwe novosti

Iskra 1. septembar 2011.

Zakon o savetima nacionalnih mawina

IZVOR DISKRIMINACIJE DOMA∆IH SRBA *Za EU mi nismo evropski prostor dostojan poπtovawa. Da jesmo, ne bi traæila da evropeizujemo naπe interese, nego naπe institucije* Sever Kosova uskoro moæe da postane sporedno pitawe srpske politike. Kako stvari trenutno stoje, Srbija Êe morati da se suoËi ne samo sa secesijom Albanaca nego i sa preteranim ovlaπÊewima, koje je sama i bez potrebe darovala nacionalnim savetima mawinskih zajednica.

Nakon πto je ispunila sve πto su od we evroatlantisti traæili i ponudila pride joπ, Srbija u rukama nema viπe nijedan relevantan argument kojim bi odgovorila albanskim vlastima u Priπtini.

Paralelno sa problemom svoje juæne pokrajine, Srbija je iz nekog potpuno neracionalnog razloga reπila da otvori Ëitavu seriju srodnih problema i æariπta, Ëija je supstanca antievropska, ali od EU sasvim sigurno neÊe biti prepoznata kao takva. Baπ kao πto je i poloæaj Srba i nelabanaca na Kosovu i Metohiji potpuno neevropski, ali od same Evrope nije tako prepoznat.

Od Srbije, dræave koja je proklamovala da gradi "otvoreno graansko druπtvo" i "evropske vrednosti" za sve, sada imamo paradræavni entitet sa ambicijom da "otvoreno graansko druπtvo" gradi iskquËivo meu Srbima i to s pozicije graana drugog razreda.

Prema srpskom Zakonu o nacionalnim savetima, saveti nacionalnih mawina odnedavno imaju diskreciono pravo da bilo koju ustanovu kulture ili πkolu proglase za ustanovu od svog posebnog nacionalnog znaËaja.

To u praksi znaËi da ni jedan direktor πkole ili neke druge ustanove, ukoliko je ona oznaËena kao posebno vaæna za neku nacionalnu zajednicu, ne moæe biti izabran bez saglasnosti odreenog nacionalnog saveta. To pravilo vaæi Ëak i u ustanovama u kojima pripadnici neke mawinske zajednice Ëine tek neznatan deo uËenika, zaposlenih ili korisnika wenih usluga. *STRATEGIJA SAMODESTRUKCIJE* Ovaj zakon tako nacionalnim savetima obezbeuje znatan broj mesta u upravnim odborima ustanova za koje su pokazali posebno interesovawe, a sa druge strane Srbima koji æive u meπovitim sredinama ne nudi niπta sliËno osim πanse da budu diskriminisani tako πto bi kquËnu reË o wima na svakom javnom konkursu imao mawin ski nacionalni savet.

Iskra 1. septembar 2011.

Srpska strategija samodestrukcije je Za k o n o m o n ac i o n a ln i m sa v et i ma insta lir ala mehanizam obespravqewa Srba u wihovoj vlastitoj dræavi, mimo kosovskog problema. Srbija sama stvara preduslove za daqi razvoj nestabilnosti, kao da sledi neku nevidqivu agendu evroatlantista.

Weni mladi i obrazovani qudi biÊe prinueni da napuπtaju meπovite sredine i da spas od legalizovane diskriminacije potraæe u velikim ionako prenaseqenim gradskim centrima, poput Beograda ili Novog Sada.

Posebno je vaæno napomenuti Ëiwenicu da je na ovaj naËin Srbija udvostruËila politiËku moÊ kquËnih mawinskih stranaka. Ove stranke, po pravilu, Ëvrsto kontroliπu rad nacionalnih saveta. U lokalnim zajednicama tako politiËke stranke mawina imaju uticaj na rad ustanova preko politike, a sada i preko mesta ekskluzivno rezervisanih za nacionalne savete.

NajfantastiËnija su nezvaniËna objaπwewa vlasti, koja se mogu Ëuti u kuloarima, a koja kaæu da sam ministar za qudska i mawinska prava Svetozar »ipliÊ uopπte nije ni Ëitao zakon koji je predloæilo wegovo ministarstvo.

Paradoksalno, u Srbiji sada postoji zakonska osnova da neka od mawinskih nacionalnih zajednica proglasi i samu Maticu srpsku u Novom Sadu za ustanovu od posebnog kulturnog znaËaja i na taj naËin direktno i ekskluzivno odluËuje o izboru vodeÊih qudi te ustanove.

Dokle ova stvar moæe da ode govori i podatak da je jedan nacionalni savet, bez sve πale, za ustanovu od posebne vaænosti za svoju mawinsku zajednicu proglasio i jedan zooloπki vrt u Srbiji. *EVROPA, ALI NE SRBIMA* Ali takve pojave su neumitnost u dræavi Ëiji predsednik skupπtinskog Odbora za inostrane poslove kaæe da je protest Srba na Kosovu i Metohiji legitiman, ali da Êe to od strane KFORa biti protumaËeno kao pokuπaj spreËavawa protoka qudi i robe. ZnaËi li to da protest Srba na Kosovu i Metohiji treba da postane nelegitiman, kako ga KFOR ne bi tumaËio pogreπno?

Bojim se da Zakon o nacionalnim savetima sasvim legitimno spreËava mnogo toga πto je neophodno da bi jedna dræava bila nazvana demokratskom i slobodnom. Ipak, to u Evropskoj Uniji i NATO niko neÊe pomenuti ni zvaniËno primetiti.

13

POSQEDWI KOSOVSKI BOJ "Biti il' ne biti? - pitawe je sad. Je l' qepπe u duπi trpjeti praÊke i strijele sudbe objesne, ili na oruæje protiv mora bijeda diÊi se, i borbom uËiniti im kraj?" (©ekspir, Hamlet)

prepuπteno je samo sebi i vode svoj posqedwi smrtonosni boj kako protiv svojih susjeda Albanaca, tako i protiv najmoÊnijih NATO zemaqa Zapada.

©teta je πto Srbija u ovom Ëasu nema za svog lidera izvjesnog socijaldemokratu, prvog ratnika Federacije. On je Hrvatima zaprijetio da ako i pomisle da ostvare neku svoju autonomnu oblast te da tako, po wemu, otkinu dio boπwaËkog lebensvelta (æivotnog prostora), da Êe biti krvi do koqena, tako da Êe sadaπwe klawe u Libiji biti Diznilend u odnosu na ono πto bi se u Federaciji deπavalo.

Wihova braÊa s druge strane, silom oruæja uspostavqene granice, bez ikakvog vidnog interesa gledaju novu srpsku Golgotu koja je, moæda, i dogovorena sa Zapadom od strane srboGandijevaca. Bit Êe malo medijskog pisawa, preostali Srbi Êe se iseliti sa Kosmeta i bura u Ëaπi vode ubrzo Êe se smiriti, a ostatak Srbije biÊe u Evropi. Tako su, s izvjesnom vjerojatnoπÊu da je to toËno, projektirali srbo-Gandijevci, istaknuti miroqupci i fanatiËni pobornici meunarodnog prava. Doduπe, postoje u Srbiji i oruæane snage, ali one se, kako je viπe puta reËeno, upotrebqavaju jedino protiv srpskih huligana!

Isti socijaldemokrata vidi sebe i kao Valtera (Tita) koji brani multikulturno muslimansko Sarajevo i Federaciju, a sutra, ako On bude htio, i cijelu BiH. Maπalah (MA ©A ALLAH, boæja voqa)! Dakle, da je taj straπni ratnik voa Srbije umjesto sadaπweg predsjednika srbo-Gandija, sredio bi za tili Ëas meunarodnu zajednicu, NATO i specijalne policijske snage Albanaca i zavijorio srpsku zastavu nasred Priπtine za sve vijeke vjekova.

Naæalost, Srbi nisu te sreÊe da imaju takvog vou, pa iz dana u dan tonu u sve veÊe samoponiæewe. Ono malo Srba πto je ostalo na Kosmetu

Izvor diskriminacije... ©taviπe, ukoliko narednih meseci i godina Srbija pokuπa da anulira katastrofalne posledice takvog zakona, suoËiÊe se sa evroatlantskim zahtevima da poπtuje dostignute standarde mawinskih prava, uprkos tenzijama koje Êe sprovoewe zakona proizvesti.

Savet maarske mawine u Srbiji, koji je izabran glasovima svega oko deset hiqada biraËa, veÊ je u nekoliko navrata demonstrirao svoju novu moÊ: smenio je glavnog urednika jedinog dnevnog lista na maarskom jeziku iz politiËkih razloga. ©ta Êe u oblasti kulture, obrazovawa i informisawa uraditi tek muftija ZukorliÊ, ako se izbori za vostvo u BoπwaËkom nacionalnom veÊu, moæemo tek da naslutimo. U meuvremenu, Srbija je postala mawe demokratska zemqa a Srbi weni graani sa sve mawe prava.

Srpski paradoks zato glasi: πto viπe politiËkih napora ka evropskim standardima i pravima, to mawe evropskih standarda i prava uz blagoslov same Evropske Unije. Za wu mi nismo evropski prostor dostojan poπtovawa. Da jesmo, ona od nas ne bi traæila da evropeizujemo naπe interese, nego bi insistirala na evropeizaciji srpskih ustanova i institucija.

Glas Rusije, 4.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P

14

BRANKO ÆUJOVI∆ <Serbian.ruvr.ru>

Situacija na Kosmetu je, meutim, oËajniËka po tamoπwe Srbe. Okupacione NATO snage (potpuno je svejedno kako se zovu: EUFOR, EULEKS, itd.) koje slijede upute politiËkih vrhova najmoÊnijeg dijela Zapada, otvoreno surauju s vlastima nelegalno proklamirane dræave Kosovo. Otuæno je gledati kako kosmetski Srbi pregovaraju s komandantima okupacionih NATO snaga.

Ti generali su olovni vojnici prvenstveno SAD, Velike Britanije, Francuske i WemaËke, i wima je dato nareewe da nelegalne albanske vlasti zauzmu svoje nove granice. I nikakvi pregovori s ovim olovnim vojnicima, pregovori koji se, u stvari, svode na nemilosrdno poniæavawe Srba, neÊe ove direktive promijeniti.

Sve u svemu, situacija se svodi na sqedeÊe.

Kosmetski Srbi su prepuπteni sami sebi na milost i nemilost poπto beogradske vlasti osim jalove retorike i otuæne patetike, neÊe ni prstom mrdnuti da im pomognu. Mada, istini za voqu, Srbija, prema Kumanovskom sporazumu iz 1999, ima pravo da na Kosmetu dræi oko tisuÊu vojnika, policajaca i carinika. Ali beogradske vlasti, koje toliko cijene meunarodno pravo, toga nikako da se sjete!

Povrh svega, kosmetski Srbi, prvenstveno oni do Ibra, nemaju nikakvog adekvatnog oruæja kojim bi se suprotstavili okupacionim snagama. Drugim rijeËima, ako æele da ne izgube svoja tisuÊqetna ogwiπta, preostaje im jedino, ono πto je za beogradske vlasti tek neplodna retorika, gandijevski naËin borbe . Moraju, dakle, odræati barikade koje su uspostavili, biti neprekidno i masovno na wima i, bez ikakvog nasiqa, iskazati svijetu dostojanstvo i qubav prema svojoj rodnoj grudi. Ako se nekoliko desetaka tisuÊa Srba bude, u ovom smislu, beskompromisno ponaπalo, NATO okupacione snage biÊe nemoÊne. Dilema kosovskog raspeÊa Srbije: otiÊi-pobjeÊi ili ostati, jeste hamletovska, ali vrijedi i pokuπati i istrajati u borbi za svoj duhovni i teritorijalni identitet.

FOKUS, 5.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Emil Vlajki <www.fokus.ba>

Iskra 1. septembar 2011.

PUTIN SMETWA SAD PLANU KOMADAWA RUSIJE UoËi odluËujuÊih parlamentarnih i predsedniËkih izbora sve su jaËi pritisci Zapada na Rusiju i Vladimira Putina, pa ruskom lideru prete Haπkim tribunalom i „scenarijom Mubarak” Osam meseci uoËi predsedniËkih izbora u Rusiji „Americi su potrebni stalni haos i nemiri na Kavkazu, woj odgovara rat u Nagorno-Karabahu, prisustvo terorista na severnom Kavkazu i sve se to radi kako bi se oËuvala ameriËka dislokacija na Kavkazu, kako bi se omeo Putin da pobedi na izborima 2012. godine i kako bi se osujetila Olimpijada u SoËiju 2014. godine”. Tako je u jednoj reËenici opisao aktuelnu situaciju na juænim granicama Rusije glavni urednik gruzijske informativno-analitiËke agencije „Gruzinform” Arno Hidirbegaπvili.

Time je ovaj novinar, koji se zalaæe za ujediwewe Gruzije i Rusije, verovatno na najboqi naËin objasnio sa kakvim se pritiscima Moskva suoËava u izuzetno vaænom predizbornom periodu.

Hidirbegaπvili se, meutim, osvrnuo samo na deπavawa u wegovom, kavkaskom regionu, dok je front ozbiqnih pretwi, kako se pokazuje, daleko πiri. I usmeren je, ponajpre, ka premijeru Vladimiru Putinu, kojem u posledwe vreme prete Ëak i Haπkim tribunalom - uporeujuÊi ga sa Gadafijem, Mubarakom i Musolinijem.

Tehnologiju ostvarivawa ciqa, joπ pre tri decenije, najviπe je razraivao Zbigwev Bæeæinski, bivπi savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Ximija Kartera, koji i danas ima svoju ulogu u savetovawu Baraka Obame. Bæeæinski je razradio deo Zakona, prema kojem bi SSSR trebao da se raspadne na 22 dela. Poπto je razbijawe na 15 delova (saveznih republika) veÊ obavqeno, nastavqa se sa pokuπajima komadawa Rusije na sedam delova. Po wemu, taj zadatak trebalo bi izvrπiti putem konfederalizacije Rusije i stvarawa sedam nezavisnih celina.

Pri tome, izlazi Rusije na sva mora bivaju blokirani, izuzimajuÊi Severni ledeni okean: izlaz na BaltiËko more pod svoju kontrolu preuzima NemaËka, Crno more Turska, dok tihookeansku obalu kontroliπu SAD i Japan, deleÊi je na severni i juæni deo. Bæeæinski je joπ 2007. godine izdao i kwigu pod naslovom „Druga πansa”, u kojoj „ sledeÊeg predsednika” Am erike u poz orava da „treÊe πanse” da se pokori svet - neÊe biti.

Bæeæinskom je po shvatawima i te kako blizak Xon Mekejn, protivkandidat Baraka Obame na predsedniËkim izborima. Ovaj oboæavalac gruzijskog predsednika Mihaila Sakaπvilija (koji je isprovocirao rat na Kavkazu 2008. godine) otvoreno poruËuje da „ssa Rusijom treba poËeti u velikoj meri da se razgovara kao sa drugostepenom dræavom, kakva ona sada jeste, a ne kao sa velikom dræavom, kakva je bila”!

„Porobqene nacije” Upravo ovih dana, 17. jula, navrπava se 52 godine od kada je ameriËki Kongres usvojio Ëuveni Zakon 86-90 „O porobqenim nacijama”. koji je poznat i pod drugim, mnogo jasnijim nazivom - Zakon o komadawu Rusije! U tekstu Zakona piπe da je politika KPSS-a dovela do „porobqavawa i liπavawa nacionalne nezavisnosti” Litvanije, Letonije, Estonije, Ukrajine, Belorusije, Jermenije, Gruzije... I poπto, kako se navodi, „ove porobqene nacije vide u Sjediwenim Dræavama tvravu qudske slobode, traæe da ih one predvode u wihovom oslobaawu i sticawu nezavisnosti”.

Svaki ameriËki predsednik u posledwih pola veka davao je zakletvu izvrπewa ovog Zakona, na πta je prema procenama do sada potroπeno viπe od Ëetiri milijarde dolara. Ali, ni danas, dve decenije posle nestanka SSSR-a i KPSS-a sa istorijske scene, Zakon 86-90 nije ukinut, niti s us pend ovan. N a iz gle d p arad oksa lno, ka da su „porobqene nacije” konaËno „osloboene”, a neke veÊ i uæivaju u blagodetima sluæewa NATO-u po ratiπtima πirom sveta. I kada su, konaËno, sreÊno zatoËene u „tvravi slobode”...

Jer, Zakon nije ukinut poπto nije realizo van osnovni ciq - komadawe same Rusije!

Iskra 1. septembar 2011.

Daqe Mekejn proziva zamenika πefa administracije ruskog predsednika Vladislava Surkova, nazivajuÊi ga Putinovim ideologom, Ëime pokuπava da zabija klin izmeu Dmitrija Medvedeva i Vladimira Putina. Kao po dogovoru, istom taktikom se sluæi i Bæeæinski, koji je u intervjuu poqskom „Wuzviku” rekao da je „svima jasno kako se predsednik Medvedev naπao na svojoj funkciji”. Ipak, lukavo je dodao, „sve oËiglednija je Ëiwenica da predsednik poËiwe da razmiπqa drugaËije nego Putin, makar po pitawu buduÊnosti Rusije”.

Boæji izaslanik Osim raspirivawa stalnih tenzija u politiËkom æivotu - ukquËujuÊi i rusku opoziciju koja i ne skriva da po svoje miπqewe putuje u Vaπington - druga vaæna poluga quqawa ruskog broda su meunacionalni odnosi. VeÊ dve decenije, u sluËaju mnogonacionalne i sloæene ruske dræave, pokuπava se primeniti isti recept po kojem su sruπeni SSSR i SFRJ - izazivawem etniËkih trvewa i potom ratova. I taj recept je potkraj devedesetih godina doveo Rusiju na sam prag ras pada, odakle ju je Putin ipak nekako vratio. Zato nije sluËajno πto su se pojedini analitiËari, poput izvesnog Pavela Svjatenkova, veÊ upustili u prognozirawe da li Êe Putin biti liπen slobode i

15

Putin smetwa... isporuËen u Hag! Meunacionalni odnosi u Rusiji naπli su se na ozbiqnoj probi zimus, kada je u decembru, posle ubistva navijaËa moskovskog Spartaka Jegora Sviridova, zemqu zapqusnuo talas etniËki motivisanog nasiqa. Policija je skoro dve nedeqe neprestano intervenisala po trgovima i ulicama razbijajuÊi navijaËke skupine, a Putin i Medvedev neprestano su upozoravali naciju da su etniËki sukobi siguran put za smrt dræave.

Ako se sada sagleda stawe na tri glavna pravca - crnomorskom, baltiËkom i tihookeanskom - o kojima je pre 30 godina pisao Bæeæinski, moæe se uoËiti frapantna podudarnost. Crno more je gotovo u potpunosti izolovano, Amerikanci svoje baze imaju u Turskoj, Bugarskoj i Rumuniji, dok je Gruzija pod Sakaπvilijem postala vazal Vaπington a. J e d i n a „ n e o p r e d e q e n a ” z e m q a o s t a j e Ukrajina, u kojoj je stacionirana ruska ratna Crnomorska flota. Ipak, Kijev veÊ godinama odræava zajedniËke pomorske manevre sa SAD-om.

Na tihookeanskom „frontu” Tokio i Vaπington tradicionalno imaju prednost nad Moskvom, koja tek posledwih nekoliko godina pokazuje nameru da neπto viπe preduzme. Ipak, zajedniËka ameriËko-japanska protivraketna odbrana je toliko ojaËala duæ kineskih i ruskih obala, da Êe Moskva i Peking imati velikih poteπkoÊa da pariraju ovoj alijansi. Isto tako, nedavna zajedniËka deklaracija Tokija i Vaπingtona, da Êe se ujediwenim snagama angaæovati na reπavawu spora sa Rusijom oko Juænih Kurila, svedoËi da glavna uzbuewa u ovom delu sveta tek predstoje.

Ostaje i treÊi front - baltiËki, na kojem su, Ëini se, stvari najdaqe odmakle. Tako recimo, bivπi estonski premijer, a sadaπwi ministar odbrane Mart Laar, ne skriva da Talin priprema vojsku za partizanski rat sa Rusijom. Laar je proπle nedeqe izjavio da je wegova armija zapoËela „odgovarajuÊu konkretnu pripremu i opremawe odgovarajuÊih partizanskih jedinica”, dodajuÊi da je Estonija veÊ razradila plan opπte mobilizacije i da Êe ruski tenkovi biti zaustavqeni! A wegova koleginica, bivπa πefica estonske diplomatije, sada evroposlanica Kristina Ojuland, oπtro je upozorila liËno Putina da Êe biti podvrgnut briselskim sankcijama zbog neregularnosti na predstojeÊim decembarskim parlamentarnim izborima!

Deo „baltiËkog Ëvora” svakako je i bratska Belorusija, koja je veÊ na udaru sankcija Brisela i Vaπingtona. U skladu sa „Mekejnovom doktrinom”, iz SAD-a stiæu „predlozi“ Kremqu da zajedniËki usaglase politiku prema Minsku, koja podrazumeva svrgavawe Aleksandra Lukaπenka i postavqawe prozapadnog naslednika. Tako SAD traæi od Rusije da joj preda Belorusiju na srebrnom posluæavniku, Ëime bi ruski bezbednosni sistem na zapadnoj granici bio gotovo u potpunosti demontiran.

16

Putin: SAD parazit ekonomije sveta Premijer Rusije Vladimir Putin optuæio SAD da æive preko svojih moguÊnosti "kao paraziti" globalne ekonomije.

On je kazao da dominacija dolara predstavqa pretwu finansijskim træiπtima. "Oni æive preko svojih moguÊnosti i prebacuju deo teæine svojih problema na svetsku ekonomiju", rekao je Putin grupi mladih iz Kremqa, obilazeÊi wihov letwi kamp severno od Moskve, preneo je Rojters.

Putin je kazao da se u Rusiji nalazi velika koliËina ameriËkih akcija i obveznica, tako da ukoliko u Americi prestane da funkcioniπe sistem to Êe pogoditi ceo svet.

"Zemqe kao πto su Rusija i Kina dræe znaËajan deo svojih rezervi u ameriËkim vrednosnim hartijama i mislim da bi trebale postojati druge „rezervne valute", kazao je Putin.

Putin je podræao na jednom skupu svojih mladih pristalica ujediwewe Rusije i Belorusije u jednu dræavu.

Upitan o moguÊnosti ujediwewa dve zemqe u jednu dræavu, Putin je rekao da je to "moguÊe, poæeqno i da zavisi iskquËivo od æeqe naroda Belorusije".

Poπto je jedan od uËesnika skupa rekao da narod Belorusije to æeli, Putin je odgovorio: "Onda se borite za to".

Rusija i Belorusija su 1997. veÊ formirale jedan savez u kojem, meutim, podela vlasti do sada joπ nije definisana. Dve zemqe su sa Kazahstanom i Tanjug, 1.8.2011) Ëlanice Carinskog saveza. (T Kako sada stvari stoje, opet je kao i pre desetak godina, praktiËno jedina prepreka ostvarivawu svih ovih mraËnih scenarija - Putin.

Ukoliko bi najpopularniji ruski politiËar pobedio na martovskim predsedniËkim izborima, Rusija bi vratila veÊ pomalo izgubqenu, tokom vladavine Medvedeva, Ëvrstinu spoqne politike. Otuda ne Ëu d i π to P u ti nu p ret e i H ago m i „ s cen ari j om Mubarak”, zahtevajuÊi da se u svojih 58 godina povuËe u politiËku penziju.

I dok ga na Zapadu vide kao glavnu pretwu u ostvarivawu ciqeva, u Rusiji i drugim zemqama bivπeg Sovjetskog Saveza - mnogi u wemu vide jedini spas. Ovo oseÊawe je najjasnije izrazio veÊ pomenuti Vladislav Surkov, koji je nedavno sasvim ozbiqno ocenio da je Putin izaslanik samog Boga! „Wega je poslao Bog u ovom teπkom trenutku za zemqu”, objasnio je vodeÊi ideolog Kremqa boæansku prirodu Putina. Koliko je Surkov u pravu, videÊe se najboqe na decembarskim i martovskim izborima. Jer, Putinu i Rusiji sada je neophodna i boæja pomoÊ.

Srpska politika, 20.7.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Bogdan –uroviÊ

Iskra 1. septembar 2011.

Otvoreno pismo srpskih intelektualaca

VLADIMIRU PUTINU, PREMIJERU RUSKE FEDERACIJE Vrlo nam poπtovani gospodine Premijeru, Najnoviji dogaaji, od 29. jula 2011, u okupiranom delu srpske dræave (Kosovo i Metohija) najboqe potvruju nameru KFOR-a da, zatvarawem administrativnih prelaza Jariwe i Brwak, odseËe sever srpske pokrajine od centralne Srbije - a s ciqem odbrane „teritorijalnog integriteta Kosova”. KFOR je „carinske prelaze” proglasio zaπtiÊenim zonama, ograniËio prolaz vozilima sa hranom i lekovima, a TaËijeva „vlada” najavquje mobilizaciju.

Joπ jednom se potvrdilo da su sve takozvane mirovne misije na „Kosovu” (UNMIK, KFOR, EULEKS) prekamuflirana misija NATO falange koja je bombardovala Srbe 78 dana i noÊi 1999. godine. Da je NATO suspendovao OUN svedoËi i Ëiwenica kako je, suprotno Rezoluciji 1244 Saveta da NATO i KFOR bezbednosti UN (u kojoj se istiËe „d neÊe povreivati teritorijalnu celovitost Jugoslavije i da priznaju Kosovo kao wen sastavni deo” ), Bernar Kuπner 25. juna 1999. urgentno objavio ukaz o preuzimawu srpske i jugoslovenske svojine na „Kosovu” od strane UNMIK-a.

IstoznaËno, treba razumeti i granatirawe (15. juna 1999.) priπtinskog aerodroma Slatina odnosno zahtev Haπima TaËija, ondaπweg komandanta πiptarske OVK, da Rusi - „u okviru Mirovnih snaga UN - napuste Kosovo”.

Na konferenciji u Bratislavi (2000 ), posveÊenoj temi „Balkan i proπirewe NATO”, veÊ u prvoj taËki ovog dokumenta ameriËki predstavnici zahtevaju od svojih saveznika „da πto pre preduzmu priznawe nezavisne dræave Kosova”. S obzirom da su u Evropsku uniju brzopotezno primqeni bezmalo svi saveznici Hitlerove NemaËke - jasno je da u istom paketu treba zadovoqiti i ©iptare, koji su takoe bili deo nacifaπistiËke osovine. To je i razlog πto je Haπim TaËi, obeleæavajuÊi jubilej Minhenskog sporazuma (1938) kojim je »ehoslovaËkoj oduzeta Sudetska regija, proglasio svoju kvazi-dræavu „Kosovo” 2008. godine. Istovremeno je, na taj naËin obelodawen joπ jedan globalistiËki presedan pravo nacionalne mawine da uz podrπku ameriËke NATO imperije ostvari apsolutan politiËki sub jektivitet i amputira 15% teritorije suverenoj Srbiji.

Sada je, ako to nije bio sluËaj sa moralno lewima, nesumwivo prihvatqiv stav proroka i apostola istine, Aleksandra IsajeviËa Solæewicina koji je u besedi povodom dobijawa Nobelove nagrade (1972) konstatovao da u savremenoj civilizaciji joπ uvek preteæe „duh Minhena”. U to nas, krajwe transparentno, uvealagawe KFOR-a za sprovoewe zavrπnog rava i za

Iskra 1. septembar 2011.

projekta kaznene strategije izaslanika OUN Marti Ahtisarija, iako taj dokumenat nije odobren i prihvaÊen ni na Savetu bezbednosti UN. Svesni bestijalnog πiptarskog terora, Amerikanci su odluËili da kosovska NATO-dræava mora imati starateqa, pa se zato status te satelitske dræave prepoznaje u „nadgledanoj nezavisnosti”. Ritualni zloËini poËiweni nad Srbima su takvih razmera da je i mentoru aktuelnog predsednika samoproglaπene dræave „Kosovo”, Haπima TaËija, viπe nego jasno da samo „nad gledana nezavisnost” moæe da garantuje bezbed nost ameriËkih nacionalnih interesa (!) na Balkanu.

Uostalom, NATO i nije zaduæen za bezbednost srpske i nealbanske populacije veÊ ameriËkih vojnika. Najzad, brigadni general Fric fon Korf je i tvrdio (15. jul 1999) da NATO nema mandat za razoruæavawe OslobodilaËke vojske Kosova (OVK). ©taviπe, portparol Stejt departmenta, Xejms Rubin, ugovor „o demilitarizaciji OVK” proglasio je krπewem Rezolucije UN 1244. Vaqda je to razlog πto je ameriËka administracija bila uzdræana i posle martovskog pogroma, 2004, ©iptara nad Srbima. Razloge za „nadgledanu nezavisnost” uslovio je bilans evropeizacije Kosova i Metohije. Od dolaska takozvanih Mirovnih snaga, jun 1999, proterano je oko 240.000 Srba, 20.000 Cigana i sveukupna jevrejska zajednica. Poruπeno je 156 srpskih bogomoqa, a sagraeno 211 xamija.

Izvedeno je preko 7.000 napada na Srbe, 931 od wih je ubijeno a nepoznata je sudbina 2.488 otetih.

S pravom poπtovani gospodine Vladimire VladimiroviËu, najnoviji teror na administrativnoj granici juæne srpske pokrajine sa Republikom Srbijom - sagledavamo u joπ jednoj Ëiwenici. Evropske dræave, umeπane u trgovinu qudskim organima, forsiraju nove dogaaje kako bi zatamnile svoju ulogu u monstruoznom mafijaπkom poslu koji je trajao sve vreme u programiranom ras padu Jugoslavije, a posebno na Kosovu i Metohiji (πto potvruje upravo Izveπtaj Dika Martija, u ime Odbora za pravna pitawa Parlamentarne skupπtine Saveta Evrope).

KonaËno, oËekujemo od Vas, poπtovani Vladimire VladimiroviËu da Rusija, kao stalna Ëlanica s pravom veta u Savetu bezbednosti UN, pokrene Rezoluciju o stawu na Kosovu i Metohiji i permanentnom teroru nad srpskim i nealbanskim æivqem. Isto tako, skreÊemo paæwu da uzurpacija dela mirovne misije meunarodnih snaga dovodi u pitawe odnos Ëlanica UN prema Rezoluciji Saveta bezbednosti 1244 i wenom latentnom adaktirawu - Ëime se direktno ugroæava odgovornost institucije Saveta bezbednosti OUN.

17

Vladimiru Putinu...

Vanredno stawe u "Crkvi u Hrvata”

Pokuπaj NATO-falange da suspenduje odluke OUN direktno dovodi u pitawe vaæeÊi i civilizacijski znaËaj UN i predstavqa najozbiqniju pretwu meunarodnom pravnom poretku. PoslediËno, Ujediwene nacije i postoje zato da bi iznad prava moÊi stavile moÊ prava. U suprotnom, pretvoriÊe se u servis NATO-falange i svetskog moÊnika koji globalizam æeli da nametne kao humanistiËki totalitarizam. Savet bezbednosti OUN bi, naime, poËinio pravnu bezprizornost ako bi znaËewski relativizirao Povequ UN, minorizovao Rezoluciju 1244, Statut Meunarodnog suda pravde i preÊutno poniπtio Deklaraciju Generalne skupπtine UN od 18. 12.

1992. o mawinama, i tako pregazio odredbe meunarodnog prava koje je obavezan da poπtuje.

Vatikan je preuzeo kontrolu nad KatoliËkom crkvom u Hrvatskoj i naredio opπte Êutawe zbog sluËaja manastira Dajla. Sveta stolica æeli staviti iznad hrvatskih zakona i da ne poπtuje hrvatski pravni sistem, konstatuje VeËerwi list.

"Niko viπe niπta ne sme preduzimati, komentarisati ili izjavqivati o sluËaju Dajla, jer Êe biti kaæwen najstroæim crkvenim kaznama", piπe zagrebaËki VeËerwi list.

PoreËko-pulskom biskupu monsiworu Ivanu Milovanu zabrawena je bilo kakva komunikacija i pozvan je na posluπnost, kao i veleËasnom Ivanu JakovqeviÊu, koji je posledwih dana javnost obaveπtavao o svim dogaajima u Istri.

Hrvatska biskupska konferencija u ovom trenutku, praktiËno, nema viπe nikakvu autonomiju i ovlaπÊewa samostalnog odluËivawa, veÊ je to preuzeo Vatikan posredstvom nuncija monsiwora Roberta Kasarija, koji je svim biskupima odredio maksimalnu suzdræanost i da se ne meπaju u posqedwa deπavawa u Istri, sve dok Vatikan ne reπi taj sluËaj.

Za Vatikan je to i daqe unutarcrkveno pitawe i buduÊi da su istarski sveπtenici na svom susretu u Pazinu najavili da Êe zemqiπte u Dajli vratiti dræavi, Vatikan sada kreÊe u inicijativu da se povuku sve æalbe koje su sa hrvatske strane uloæene u sluËaj Dajla, kako bi celi sluËaj i formalno-pravno ostao samo u crkvenim okvirima, a tako iskquËivo u vatikanskoj ingerenciji.

To znaËi da se Vatikan æeli staviti iznad hrvatskih zakona i da ne poπtuje hrvatski pravni sistem, konstatuje VeËerwi list.

KatoliËka crkva u svojoj novijoj istoriji nikada nije bila u ovakvoj situaciji, pa niko ne moæe predvideti kako Êe celi sluËaj zavrπiti.

Niæi kler u zemqi i katoliËkim misijama u svetu revoltiran je dræawem kardinala Josipa BoæaniÊa i izjavom Stalnog veÊa Hrvatske biskupske konferencije, te ponaπawem Vatikana koji je, kako kaæu neki sveπtenici, odluËio da celi problem rijeπi "batinom, a ne dijalogom".

"Celokupna situacija u KatoliËkoj crkvi u Hrvatskoj u ovom trenutku mogla bi se nazvati `vanrednim stawem`", dodaje list.

Papa Benedikt ©esnaesti naredio je PoreËko-pulskoj biskupiji da italijanskim benediktincima vrati samostan Dajla i zemqiπte pored Novigrada, imovinu danas vrednu 25 miliona evra, koji je komunistiËka vlast oduzela uz nekakvu naknadu posle 1945.

Tome su se meutim, usprotivili katoliËki sveπtenici u PoreËu, koji ne æele da prihvate papin dekret, pa ih je papa Benedikt po brzom postupku smenio i postavio Ëoveka iz ©panije na wihovo mesto, od koga oËekuje da izvrπi wegove zapovesti, piπe popularni VeËerwak.

Takoe, uvereni smo da Rusija Ëuje vapijuÊi glas uniæenih Srba. Tim pre, πto Rusija, kao zemqa koju je saËuvao isti saborni princip na kome se odwihao i srpski nacion, æivi vekovima sopstvenu „multikulturalnost” koju su, kao i „vladavinu prava”, instrumentalizovali moderni lihva r i, za g ov o rn i ci n ov o g s t ar og e v ro a t l an t s ko g poretka.

Kosovo i Metohija su mesto vekovnog srpskog sastradawa i mesto sudiliπta i kompasa svetskog razuma. OËi sveta su okrenute prema Rusiji koja je, pobedivπi samu sebe, pronaπla svoju duπu. I smisao tradicionalne filozofije sveËoveka. ÆeleÊi Vam, uvaæeni gospodine Premijeru, dobru sreÊu a u narodnim poslovima radost i uspeh, molimo Vas da primite izraze naπeg osobitog poπtovawa.

U Beogradu, 02. avgusta 2011.

Profesor dr Smiqa Avramov, pravnik Dr Vera BojiÊ, filolog Profesor dr Dragiπa BojoviÊ, kwiæevnik Profesor dr Darinka VuËiniÊ, kwiæevnik Vladimir DimitrijeviÊ, kwiæevnik Predrag R. DragiÊ Kijuk, kwiæevnik Dr Milan IvanoviÊ, lekar Dr Marko JakπiÊ, lekar Profesor dr Miroqub JokoviÊ, teoretiËar kwiæevnosti Dr Vojislav Koπtunica, pravnik Akademik, Vasilije KrestiÊ, istoriËar Momir LaziÊ, kwiæevnik Angelina MarkoviÊ, pravnik informatiËar Akademik, Dragan NedeqkoviÊ, rusista i romanista Akademik, Dragan PejËinoviÊ, ekonomista Profesor dr Milan PetroviÊ, pravnik Profesor dr Quba ProtiÊ, matematiËar Radomir SmiqaniÊ, kwiæevnik Akademik, Sveto Suπa Milorad Crwanin, novinar Akademik, Kosta »avoπki, pravnik 4.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P

18

PeËat <www.pecat.co.rs>

7.8.2011.

Mondo

Iskra 1. septembar 2011.

Xorx Soroπ, amoralni finansijer svih eksesa „otvorenog druπtva”

O UZROCIMA EKONOMSKE KRIZE U SAD I kada govori o ekonomskoj krizi, Xorx Soroπ dosledno promotuje i populariπe perverzne „vrednosti” svog „otvorenog druπtva”. Treba, s tim, u vidu razumeti i wegovo stalno podvlaËewe „surove stvarnosti” - izopaËene „stvarnosti” koju on veπtaËki stvara i nameÊe svetu silom svojih prqavo steËenih milijardi.

*** Strah od bankrota koji se nadvio nad Amerikom zahvatio je i ceo svet, jer bi nova recesija i gubitak kredibiliteta te zemqe imali dramatiËne ekonomske, pa i politiËke posledice po sve.

Milijarder i osnivaË Fondacije za otvoreno druπtvo Xorx Soroπ u autorskom tekstu objavqenom u „The New York Review of Books”, ne ulazeÊi previπe u detaqe aktuelne rasprave, objaπwava kako su SAD doπle u kontradiktornu situaciju da u isto vreme budu najveÊa ekonomska sila i dræava pred bankrotom: „Prema mom miπqewu, sposobnost Ëoveka da shvata i kontroliπe sile prirode u velikoj meri prevazilazi wegovu sposobnost da vlada sobom.

Naπa ekonomija postala je globalna, naπe upravqawe nije. Naπa buduÊnost i u nekom smislu naπ opstanak zavise od naπe sposobnosti da uspostavimo adekvatno globalno rukovoewe. To se odnosi na mnoπtvo oblasti - globalno zagrevawe i πirewe nuklearnog oruæja su najoËigledniji, ali to vaæi i za opasnosti od terorizma i zaraznih lobalna finansijska træiπta. bolesti, kao i za gl Nakon finansijske krize 2008. nije dovoqno stabilizovati i ponovo pokrenuti finansijska træiπta.

M o ra m o po n ov o os mi s li t i g l o b a l n i f i n a n s i j s k i sistem koji je propao. Poπto sam to shvatio, ne mogu da se ne osvrnem na ta pitawa.

Imam dva glavna prioriteta. Jedan je liËan, a drugi se tiËe mojih fondacija. Na liËnom nivou moj primarni interes jeste da razvijem svoj konceptualni okvir. Akademski ekonomisti, i u mawoj meri qudi koji reguliπu finansije, potpuno su zapostavqali ili omalovaæavali teoriju reflek sivnosti koju sam godinama razvijao.

Oπtro sam se protivio planu ministra finansija Henka Polsona da se banke spasu koriπÊewem javnog fonda poznatog kao TARP (Troubled Asset Relief Program), kako bi skinule toksiËne stavke iz svojih bilansa uspeha. Imao sam mnogo drugih ideja za koje sam se nadao da Êe biti primewene u praksi kad Barak Obama postane predsednik , ukquËujuÊi suπtinsku reformu hipotekarnog sistema, ali se to nije desilo. Objavio sam niz Ëlanaka u „Financial Timesu”, ali gotovo da nije bilo reakcije iz Obamine administracije. Moje najveÊe razoËarawe bilo je πto nisam mogao da ostvarim bilo kakav liËni kontakt sa samim predsed nikom Obamom.

Iskra 1. septembar 2011.

Mnogo veÊa satisfakcija bila je promena stava meu akademskim ekonomistima. Mnogi su priznali da je preovladavajuÊa paradigma bila neuspeπna, te se pojavila spremnost da se ponovo razmotre wene osnovne pretpostavke. Na inicijativu Anatola Kaletskog pristao sam da budem sponzor Instituta za novo ekonomsko miπqewe (INET), Ëija je misija bila razbijawe monopola koji su u akademskim krugovima i meu zvaniËnicima uæivale hipoteze o efikasnom træiπtu i teorije racionalnih oËekivawa. Okupio sam grupu istaknutih ekonomista, ukquËujuÊi dobitnike Nobelove nagrade, i oni su se mom pozivu odazvali s entuzijazmom. Formiran je odbor kojim predsedava Xo Stiglic. Moj prijateq i bivπi kolega Rob Xonson postao je predsednik INET-a i obezbedio je odliËno rukovodstvo.

Suviπe sam star da uËim kako se formiraju ekonomski modeli, naroËito ako se ima u vidu da nisam bio dobar u matematici ni kad sam bio mlad.

Zainteresovan sam i za pitawa globalne regulacije i reformu meunarodnog monetarnog sistema.

Meutim, kako se udubqujem u ove teme shvatam da bi bilo nepotrebno gubqewe vremena i energije da se upliÊem u detaqe. Mogu da budem produktivniji ako se dræim πireg okvira. To me dovodi do mog glavnog prioriteta kad je reË o Fondacijama otvorenog druπtva.

Sjediwene Dræave bile su demokratska zemqa i otvoreno druπtvo od svog osnivawa. Ideja da Êe one prestati to da budu izgleda besmislena.

Ipak, za to postoji velika verovatnoÊa. Buπova administracija je nakon 11. septembra iskoristila upravo strah koji je proizveo teroristiËki napad, te je objavqivawem `rata terorizmu` ujedinila naciju iza glavnokomandujuÊeg, i povela je invaziju na Irak pod laænim izgovorima, i prekrπila ustanovqene standarde qudskih prava prilikom gowewa i ispitivawa terorista.

Rat protiv terorizma prinudio me je da preispitam koncept otvorenog druπtva . Moja iskustva u bivπem Sovjetskom Savezu veÊ su me nauËila da krah zatvorenog druπtva ne vodi automatski do otvorenog. Krah moæe da bude naizgled beskrajan, i da se nakon wega pojavi novi reæim koji viπe liËi na reæim koji je pao, nego na otvoreno druπtvo.

Izbor Obame za predsednika 2008. poslao je svetu moÊnu poruku da je Amerika sposobna da radikalno promeni kurs kad shvati da je na pogreπnom putu. Meutim, ta promena bila je privremena. Wegov izbor i inauguracija bili su vrhunac wegovog predsednikovawa. Reizbor Buπa uverio me je da je bolest u ameriËkom druπtvu ukorewenija od nekompetentnog rukovodstva. AmeriËka javnost nije bila voqna da se suoËi sa surovom realnoπÊu, i zapravo je htela da bude zavarana tako πto je traæila laka reπewa za teπke probleme.

19

O uzrocima...

SLEDE HAP©EWA MINISTARA!

Sudbina Obaminog predsednikovawa uËvrstila je to uverewe. Obama je preuzeo predsedniπtvo usred finansijske krize Ëije je dimenzije prepoznala nekolicina qudi, a on nije bio jedan od wih. Shvatio je da ameriËka javnost ima averziju kad je reË o suoËavawu sa surovim istinama, i suviπe je verovao u moÊ svoje harizme. Takoe je hteo da se uzdigne iznad stranaËke politike i postane, kako je rekao u svojim predizbornim govorima, predsednik Sjediwenih AmeriËkih Dræava. U skladu s tim, u nadi da Êe ublaæiti recesiju, predstavqao je ekonomsku situaciju u boqem svetlu nego πto je bilo opravdano.

Ta taktika uËinila je recesiju kraÊom i pliÊom, ali je imala katastrofalne politiËke posledice. Ta dva trenda zajedno, nevoqnost za suoËavawe sa surovom realnoπÊu zajedno s usavrπenim tehnikama zavaravaw a, objaπwavaju zaπt o A merika ne us peva d a i spuni stand ard e otvorenog druπtva. OËigledno je potrebno da jedno druπtvo bude uspeπno da bi ostalo otvoreno. ©ta moæemo uËiniti da saËuvamo i ojaËamo otvoreno druπtvo u Americi? Prvo, voleo bih da vidim napore da se pomogne javnosti da stekne imunitet na Novogovor. Oni koji su bili izloæeni takvom jeziku u vremenima nacizma ili komunizma imaju alergiËnu reakciju na wega, ali πira javnost mu je veoma podloæna. Drugo, voleo bih da uverim ameriËku javnost u korist suoËavawa sa surovom realnoπÊu. Kao πto sam ranije pisao, od detiwstva me privlaËi da se hvatam u koπtac s izazovima za koje se moæe steÊi utisak da su nesavladivi. Rupert Mardok i Roxer Ejlis nisu pogreπili kada su me prepoznali kao svog neprijateqa. Bili su mawe uspeπni kad je reË o metodama koje su koristili da me napadnu - wihove laæi neÊe opstati i wihove tehnike neÊe istrajati.

Meutim, nije dovoqno unaprediti politiËku komunikaciju. Moramo pronaÊi i prave programe za hvatawe u koπtac sa stvarnim problemima s kojima se zemqa suoËava: s visokom stopom nezaposlenosti i hroniËnim buxetskim i trgovinskim deficitima. Finansirawe dræave i lokalnih vlada na putu je da doæivi krah. Republikanci su stekli kontrolu nad dnevnim redom i promoviπu obmawujuÊu priËu da je za sve kriva vlada.

Demokrate su prinuene da vode pozadinsku borbu braneÊi suprotnu poziciju. „Potrebno je da detaqno preispitamo uËinke naπeg politiËkog sistema i shvatimo da poluistine vode u pogreπnom pravcu. »iwenica da vaπ protivnik greπi ne znaËi da ste vi u pravu.

Moramo se pomiriti s Ëiwenicom da æivimo u suπtinski nesavrπenom druπtvu, u kojem su i zakoni træiπta i dræavni zakoni osueni na mawkavost.

Zadatak je da umawiti nesavrπenosti i uËiniti da boqe rade i privatno preduzetniπtvo i vlada. To je poruka koju bih na neki naËin æeleo da poπaqem.”

6.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P

20

Akter <www.akter.co.rs>

Policija i tuæilaπtvo imaÊe pune ruke posle do oktobra, do kada se oËekuje da pravdi bude priveden neko od visokorangiranih ministara aktuelne vlasti ili neki iz bivπih vlada!

To je, kako Kurir saznaje, nov uslov za dobijawe kandidature za Ëlanstvo u EU, jer u Briselu nisu zadovoqni samo time πto su antikorupcijski zakoni doneti, veÊ traæe da se oni i primewuju.

- Od vlasti u Srbiji oËekuje se da krenu stopama Hrvatske i poËnu bez pardona da hapse ministre za koje se sumwa da su umeπani u korupciju visokog ranga. Poæeqno je da to bude pre oktobra, kada Êe se na dnevnom redu naÊi pitawe srpske kandidature za EU - kaæe za Kurir dobro obaveπten sagovornik iz Vlade Srbije.

On tvrdi da u EU postoji veliko nezadovoqstvo efektima borbe protiv korupcije u Srbiji i da je zvaniËnom Beogradu jasno stavqeno do znawa da u najskorije vreme treba da se vide ozbiqni rezultati u vidu hapπewa „krupnih zverki”.

Kako stvari stoje, izvesnije je da se u prvoj turi na udaru nae neko od ministara iz KoπtuniËine vlade iako bi u EU s mnogo viπe zadovoqstva bila primqena vest da je zbog korupcije priveden neko od visokih funkcionera aktuelne vlasti.

Podsetimo, u susednoj Hrvatskoj nedavno je zbog malverzacija uhapπen aktuelni komandant Kopnene vojske Mladen Kruqac, a pre wega zbog korupcije na udaru su se naπli i bivπi premijer Ivo Sanader i potpredsednik vlade Damir PolanËec. U Crnoj Gori priveden je brat Svetozara MaroviÊa.

Nemawa NenadiÊ, direktor organizacije Transparentnost Srbija, u izjavi za Kurir kaæe da nema sumwe da bi gowewe funkcionera na visokom „n nivou predstavqalo jedan od dokaza da se borba protiv korupcije ozbiqno vodi.”

- Naravno, niko iz EU neÊe reÊi uhapsite tog i tog, ali Êe sigurno traæiti efikasnu borbu protiv korupcije. Svuda u svetu imate korupcionaπke afere u koje su ukquËeni ministri i teπko da je moguÊe da toga ne bude i Srbiji. A ako se kod nas nijedan takav sluËaj ne otkrije, onda Êe to samo znaËiti da nije uloæeno dovoqno truda navodi NenadiÊ.

Imena ministara za koje se sumwa da su umeπani u korupciju dosad je jedino navodio Savet za borbu protiv korupcije, sa Vericom BaraÊ na Ëelu. Osim ministara, u izveπtajima Saveta pomiwu se i niæe rangirani funkcioneri umeπani u razne afere koje do danas nisu doæivele sudski epilog. Podsetimo, Savet je podneo kriviËne prijave protiv bivπeg ministra privrede Predraga Bubala, direktora Komisije za hartije od vrednosti Milka ©timca, bivπeg direktora Agencije za Kurir, privatizaciju Miodraga –oreviÊa... (K Podvukla - Iskra).

26.7.11)) - (P

Iskra 1. septembar 2011.

Milovan Drecun, vojno-politiËki analitiËar

LIBIJA NAPADNUTA - HTELA AFRIKU OSLOBO–ENU ZAPADNE DOMINACIJE Amerika vodi dvoliËnu igru sa Libijom, tajno pregovaraju sa vlastima u Tripoliju i zahtevaju da raskinu saradwu s evropskim, ruskim i kineskim firmama, nakon Ëega bi te poslove preuzele kompanije iz SAD, tvrdi Milovan Drecun, vojno-politiËki analitiËar.

Drecun je nedavno boravio u Libiji u æeqi da otkrije da li se paralelno sa sukobima vlade i pobuwenika vodi i medijski rat, ko Ëini zloËine, kolika je stvarna podrπka Moameru el Gadafiju, kakva je vojna situacija na terenu. Odgovore na ta i mnoga druga pitawa spakovao je u filmsko svedoËanstvo "Zabrawena istina".

Smatrate da je napad na Libiju podstaknut ekonomskim interesima.

- Doπao sam do informacija da je Kina imala dogovorene aranæmane s Libijom u vrednosti od 28 milijardi, a Rusija od 17 milijardi dolara. Veoma znaËajne poslove imaju i nemaËke firme, dok ameriËke daleko zaostaju za wima.

Ne samo da su embargom i NATO interven cijom stopirane investicije koje dostiæu 200 milijardi dolara, veÊ su zaustavqene sve privredne aktivnosti u Libiji i ide se na uniπtewe wene infrastrukture.

Da li su to jedini razlozi?

- Libija leæi na 2.000 kilometara dugoj sredozemnoj obali i geostrateπki najznaËajnija je zemqa na juænom Mediteranu. Poseduje najveÊe rezerve nafte na Crnom kontinentu, treÊa je po nalaziπtima gasa i ima podzemnu reku pijaÊe vode.

Zapad se plaπio wenog brzog razvoja i jaËawa uticaja jer je Libija veliki investitor u afriËkim zemqama, a propagirala je oslobaawe kontinenta zavisnosti od Zapada.

Kakva je ekonomska situacija u Libiji?

- Godiπwi druπtveni bruto proizvod po Ëoveku iznosio je pre intervencije 13.800 dolara ili viπe od dva puta nego u Egiptu i Alæiru. U periodu od 2001. do 2005. Libija je uπla u Ginisovu kwigu rekorda, jer je imala najniæu inflaciju, minus 3,1 odsto . Hleb i ostali prehrambeni proizvodi su do NATO napada bili veoma jeftini, a prevoz i gorivo praktiËno besplatni. Sada je cena benzina posle trostrukog poskupqewa neverovatnih πest naπih dinara po litru.

snaæan zagovornik stvarawa afriËkog monetarnog fonda radi eliminisawa Meunarodnog monetarnog fonda, ali i uvoewa jedinstvene afriËke valute, koja bi za razliku od dolara imala punu pokrivenost zlatom.

Koliko je Libija bila finansijski jaka vidi se iz Ëiwenice da je pozajmila 50 milijardi dolara Kataru, koji sada uËestvuje u NATO intervenciji. Saudijska Arabija joj duguje 12 milijardi dolara. Zapadne vlade su zamrzle oko 200 milijardi dolara libijskih sredstava u stranim bankama kako bi pojaËale pritisak na Gadafija.

Nesporno je da istovremeno bukti i medijski rat.

- Informacije su od poËetka bile kontradiktorne. Pobuwenici preko zapadnih medija i Al Xazire plasiraju svoje tumaËewe, a uoËqiv je mawak saopπtewa koja daje zvaniËni Tripoli. Da bih imao potpun uvid, bio sam na teritoriji pod kontrolom libijske vlade i tamo doπao do mnogo podataka. Razgovarao sam sa Libijcima koji su pobegli iz zone koju dræe pobuwenici, ali i sa strancima.

U Tripoliju sam sreo Xemsa Morijartija, vlasnika naftne kompanije iz SAD, koji je takoe doπao zbog istine. Morijarti tvrdi da je plan okupacije saËiwen 2006. i da SAD zbog odbijawa Gadafija da wegova zemqa bude odskoËna ameriËka daska za Afriku, hoÊe da stave zemqu pod kontrolu i preko we upravqaju Afrikom i neutraliπu kineski proboj na Crni kontinent.

Sa Zapada stiæu optuæbe da Gadafijeva vojska ubija civile, a zvaniËni Tripoli tvrdi da to rade plaÊenici i NATO. Ko je u pravu?

- Veoma indikativno je da nije formirana nijedna meunarodna komisija za utvrivawe Ëiwenica, Ëak ni pri Ujediwenim nacijama, veÊ se to radi preteæno na osnovu medijskih izveπtaja, izjava voa pobuwenika i zapadnih zvaniËnika. »uo sam svedoËewa iz gradova na istoku pod kontrolom pobuwenika odakle je pobeglo Ëetvrt miliona qudi.

Kaæu da civile teroriπu i ubijaju pripad nici Al Kaide, kriminalci i pojedinci iz redova pobuwenika, a ne libijske snage. PriËaju i da pobuwenici pucaju u civile koji su protiv wih i da su Afrikance na radu u Libiji predstavqali kao Gadafijeve plaÊenike i ubijali ih.

Da li se zna broj nastradalih?

Na koji naËin bi Libija oslobaala Afriku?

- Libija je planirala da uloæi oko 100 milijardi dolara da bi se Afrika oslobodila zavisnosti od zapadnih investitora. Gadafi je

Iskra 1. septembar 2011.

- Portparol libijske vlade nam je dao zvaniËne podatke o stradalim civilima u NATO bombardovawu od 19. marta do 7. juna kada je NATO avijacija izvela oko 11.000 letova, odnosno upola

21

Libija napadnuta... mawe nego u istom periodu tokom bombardovawa SRJ 1999. godine.

Raweno je i poginulo 4.711 qudi, od Ëega je poginulo 856 civila, 523 je teπko raweno, a 3.332 lakπe. Poginulo je 109 dece, a najmlae je imalo osam meseci.

IznenaujuÊe je da je NATO avijacija sa Ëak 18 projektila u nekoliko navrata razorila Ëak i kompleks u centru Tripolija u kojem je sediπte niza nevladinih organizacija i udruæewa.

Jeste li uspeli da sagledate kolika je podrπka Gadafiju?

- To sam najboqe video uz pomoÊ libijskih plemena, organizovanih tako da wihov predstavnik na skupovima iznosi jedinstven stav cele te zajednice. Ovi sastanci najboqe i realno odraæavaju voqu naroda, a Gadafi ima podrπku svih plemena, πto je wegova najveÊa snaga i ogroman problem za SAD i NATO. Pobuwenici, kako procewuju nezavisni i plemenski izvori u Tripoliju, uz sebe imaju maksimum dva odsto stanovniπtva. Takoe je 85 odsto teritorije pod kontrolom vlade u Tripoliju. Uz Gadafija su i mladi Libijci.

Na osnovu Ëega to tvrdite?

- Na kongresu mladih gde su bili predstavnici svih libijskih plemena demonstrirana je snaæna, veoma iskrena i odluËna podrπka odbrani i jedinstvu Libije. Zapadni mediji u potpunosti preÊutkuju ovakve skupove.

Da li je kongres libijskih plemena doneo i neke odluke?

- Razgovarao sam s jednom od najuticajnijih liËnosti u Libiji Alijem Muhamedom al Ahvelom.

On je πeik najveÊeg libijskog plemena Orfela sa dva miliona pripadnika i istovremeno i prvi Ëovek Generalnog kongresa plemena Libije.

Tvrdi da je svih 2.000 πeika i predstavnika velikih porodica na satanku donelo odluke da nema podele Libije, da je neprihvatqivo meπawe stranih sila u unutraπwe poslove zemqe, da Libijci nemaju pravo da ubijaju jedni druge i da Êe biti saËuvano bogatstvo libijskog naroda. ©eik kategoriËno kaæe da Zapad moæe da uzme bogatstvo Libije samo ako uniπti svih 2.000 plemena.

Postoji li moguÊnost kompromisa sa NATOom? - Od Al Ahvela sam Ëuo da ukoliko uniπte ceo narod, mogu da stave koga hoÊe da vlada. Jesmo li mi birali Sarkozija, Obamu ili bilo kog predsednika u svetu, pitao je Al Ahvel i dodao da Libijci nisu narod bez oca i majke i bez korena.

7.8.2011.

Podvukla - Iskra) (P

22

Vesti-on-line <www.vesti-online.com>

Med obeÊavali trutovi, a mleko volovi Mi smo zemqa monopola, ispaπtaju graani koji namirnice i gorivo plaÊaju viπe od realne cene i tako pune xepove tajkunima koji su u sprezi sa politiËarima , kaæe ekonomista Mlaen KovaËeviÊ.

Od januara 2001. godine do danas u Srbiju je uπlo 75 milijardi dolara, od Ëega je najveÊi deo otiπao u javnu potroπwu. Drugim reËima, taj novac je pojeden, a veoma malo je utroπeno za nove investicije i poboqπawe infrastrukture, upozorava poznati srpski ekonomista dr Mlaen KovaËeviÊ.

Dr KovaËeviÊ smatra da su moguÊnosti ekonomskog rasta Srbije mutne jer postoji veliki broj raznih ograniËewa, πto oteæava razvoj privrede.

Kakva je trenutna ekonomska slika Srbije?

Spoqni dug se stalno poveÊava i sada iznosi 23 milijarde evra.

- Pre 10 godina dug je bio pet milijardi evra. Imamo najmawe plate u okruæewu. Pretekli su nas i Crna Gora i Bosna i Hercegovina. Moæda celu situaciju dobro ilustruje podatak da je Srbija po konkurentnosti privrede na 96. mestu u svetu, a Crna Gora na 49. mestu ! Po konkurentnosti privrede ispred Srbije su i Malezija, Barbados, Vijetnam, Maroko, Honduras i mnogi drugi. Med i mleko su nam obeÊavali trutovi i volovi, a od svega toga nije bilo niπta. –eliÊ je joπ 2002. rekao da Êe se o srpskom privrednom Ëudu priËati πirom sveta.

Ima li nade za privredno Ëudo?

- Kako se stvari sada odvijaju, plaπim se da umesto Ëuda ne doe do srpskog privrednog Ëudoviπta. Kriza morala zahvatila je sve nivoe naπeg druπtva. Imamo funkcionere koji ni po koju cenu ne æele da napuste duple funkcije, zvaniËnici uËestvuju u aferama bez posledica, a rezultati wihovog rada su daleko slabiji od obeÊanih.

14.8.2011.

Vesti-online

MUP zakazuje Paradu ponosa Ovogodiπwa "Parada ponosa”, koja bi trebalo da bude odræana u septembru, po svemu sudeÊi, koncepcijski Êe biti veoma sliËna proπlogodiπwoj buduÊi da se u meuvremenu odnos prema LGBT populaciji u Srbiji nije mnogo izmenio.

Pripreme su u toku, a finalni datum Êe odrediti policija nakon bezbedonosnih procena.

Prema istraæivawu koje je sprovela LGBT organizacija u Srbiji samo oko 30 odsto graana smatra da homoseksualci treba da budu ravnopravni sa ostalim graanima.

14.8.2011.

Vesti-online

Iskra 1. septembar 2011.

Zbog TadiÊeve posluπnosti pred EU

VELIKA KOSOVSKA UCENA SRBIJE Iako vlasti Srbije istrajavaju na svom putu tihog prihvatawa nezavisnosti naπe juæne pokrajine, na koji su stupile prihvatawem misije Euleks na Kosovu i proπlogodiπwom „zajedniËkom” srpsko-evropskom rezolucijom u Ujediwenim nacijama kojom je sudbina Kosova izmeπtena iz Saveta bezbednosti UN u ruke Evropske unije, a nastavile nedavnim prvim briselskim dogovorom Beograda i Priπtine, pokazuje se da to ni blizu nije dovoqno.

Signali o nuænom formalnom priznavawu nezavisnog Kosova - kao novi „uslov nad uslovima” srpskih EU teæwi - postaju, naime, sve uËestaliji.

Pregovori Beograda i Priπtine pod EU pokroviteqstvom, istovremeno, poËiwu da pokazuju kako ih je zapravo EU zamislila - Srbiji je dozvoqeno da uËestvuje na pregovorima utoliko πto joj je dozvo qeno da prihvati sve πto se od we zatraæi. U suprotnom, slede ucene EU kandidaturom i „blokada pod meunarodnim sponzorstvom”...

VeÊ je prvi briselski sporazum Beograda i Priπtine, postignut 2. jula uz posredovawe predstavnika Evropske unije Roberta Kupera, prevaziπao ono πto bi jedna suverena dræava sebi mogla da dopusti. Ovaj nepotpisani sporazum, Ëiju sadræinu EU nije æelela zvaniËno da obelodani, ograniËavajuÊi se na opisno saopπtewe i dopuπtajuÊi opreËne interpretacije beogradskih i priπtinskih pregovaraËa, pokrio je tri oblasti slobodu kretawa, univerzitetske diplome i matiËne kwige (skenirani original sporazuma, na engleskom jeziku, na kraju se pojavio u priπtinskom dnevniku „Ekspres”).

Svako od dogovorenih „reπewa” pred stavqa jasno, de fakto srpsko prihvatawe, ako veÊ ne i faktiËko priznawe kosovske nezavisnosti.

No, Srbija je to uËinila veÊ kada je pristala da pod jednakim uslovima sedne s Kosovom za briselski pregovaraËki sto...

Beograd se, tako, obavezao na prihvatawe liËnih karti nezavisnog Kosova, prihvatajuÊi ih kao dokument na osnovu koga Êe graani ove „dræave” moÊi slobodno da se kreÊu po Srbiji.

Odredba, po kojoj „svaka strana moæe da primeni sistem u kome Êe liËna karta biti propraÊena pisanim 'ulazno (izlaznim)' dokumentom”, predstavqa samo alibi namewen domaÊoj (prvenstveno srpskoj) javnosti.

Po Srbiju joπ teæe reπewe „pronaeno” je za registarske tablice automobila. Srpske vlasti su se, naime, obavezale da Êe prestati da izdaju sopstvene tablice za kosovske Srbe (taËka 7: „Svi vlasnici vozila sa prebivaliπtem na Kosovu Êe koristiti RKS ili KS registarske tablice. Wih Êe izdavati nadleæne institucije na Kosovu i distrubuiraÊe se uz pomoÊ Euleksa gde je to potrebno.”); vozilima sa Unmikovim „KS” tablicama biÊe

Iskra 1. septembar 2011.

omoguÊeno neometano kretawe kroz Srbiju, dok Êe istu moguÊnost imati i vozila sa „RKS” tablicama nezavisnog Kosova, doduπe tako πto Êe, „kao privremena mera”, na osnovu tih tablica biti izdavane privremene, za kretawe kroz Srbiju. Ovo je odredba koja naboqe odslikava strategiju tihog, neprimetnog prihvatawa kosovske nezavisnosti, koju sprovode aktuelne vlasti u Beogradu - oznaka nezavisnog Kosova (RKS tablica) se prihvata, ali se to prihvatawe maskira izdavawem privremenih tablica.

Najpogubija po srpske interese, u ovom sporazumu, ipak je odredba po kojoj Êe Beograd Priπtini ustupiti kopije matiËnih kwiga iz pokrajine. Srbija je takvom obavezom, koju je uzela na sebe, omoguÊila Kosovu da vodi evidenciju o „svojim” graanima potpuno samostalno i nezavisno; istovremeno, joπ gore, tim Ëinom, prepuπtawem kopija matiËnih kwiga, Beograd je pruæio legalitet dokumentima koje izdaje Priπtina. Bez ovih izvoda iz matiËne kwige roenih, jasno, doku menti koje je Kosovo izdavalo imali su viπe nego sumwivu pravnu osnovu Ëak i u dræavama koje su priznale wegovu nezavisnosti, i otuda je sasvim razumqivo πto je, tek nakon postizawa ovog dogovora, Bajram Rexepi, ministar unutraπwih poslova Kosova, najavio πtampawe biometrijskih pasoπa koji Êe im omoguÊiti viznu liberalizacij u sa EU.Ovako katastrofalni dogovori po srpske interese na Kosovu, meutim, trebalo je da budu samo uvod u ono πto sledi.

UoËi πeste runde briselskih pregovora, zakazane za sredu 20. i Ëetvrtak 21. jul, srpski pregovaraË Borko StefanoviÊ najavio je da su „pitawa katastra i univerzitetskih diploma pred zakquËewem”, ali je sastanak samo dan posle ove najave, odnosno dan uoËi wegovog odræavawa, otkazan, a pregovori odloæeni za septembar. ©ta se taËno dogodilo nije poznato, ali je izvesno da je do odlagawa pregovora doπlo zato πto se Beograd usprotivio. S obzirom na prvobitnu optimistiËku najavu Borka StefanoviÊa o, praktiËno, postignutom dogovoru o katastru i diplomama, i na wegovo potowe obrazloæewe da „nismo mogli da prihvatimo reπewa za carinski peËat i katastar, koja su u sebi imala atribute nezavisnosti”, Ëini se da su u posledwi Ëas kosovski Albanci pokuπali da proguraju varijantu sporazuma koja u sebi nije sadræavala Ëak ni kakav-takav alibi za beogradske pregovaraËe, poput onih u prvom sporazumu. I u tome su Albanci, kako su otkrili dogaaji koji su usledili, imali oËiglednu podrπku Brisela i Vaπingtona.

Posle odbijawa Beograda da prihvati neprihvatqivo, maske su poËele da padaju brzinom svetlosti. Ulrike LunaËek, specijalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kosovo, otkrila je da

23

Velika kosovska... pregovori Beograda i Priπtine jesu uslov za srpsku EU kandidaturu, i da je Beograd wihovim uspehom, praktiËno, ucewen: „Blokirawe progresa neÊe omoguÊiti Srbiji nikakvu kandidaturu za Ëlanstvo u EU. To nije put za ubrzawe procesa dobijawa statusa kandidata.” Edita Tahiri, glavna kosovska pregovaraËica i potpredsednica Vlade Kosova, u utorak 19. jula u Briselu razgovara sa EU posrednikom Robertom Kuperom, a samo dan kasnije, u sredu, Vlada Kosova donosi odluku o uvoewu embarga na robu iz Srbije. „To je odgovor na to πto Srbija ne priznaje peËat kosovske carine, πto onemoguÊava izvoz sa Kosova u Srbiju,” saopπtila je vlada Haπima TaËija, dodajuÊi da je odluka o embargu posledica „neuspeha u postizawu sporazuma o priznavawu carinskih peËata Kosova i o slobodnoj trgovini”.

I ne samo πto se ispostavqa da Srbija u Briselu zapravo i ne pregovara, veÊ sluπa diktat (da zaista pregovara, bilo bi joj dozvoqeno i da se usprotivi nepovoqnim reπewima, kao πto je sada pokuπala pa je naiπla na ovakvu reakciju), nego se pokazalo da Priπtina, Brisel i Vaπington nastupaju u sadejstvu kao πto su to 1999. godine Ëinili OslobodilaËka vojska Kosova i NATO. Ovo je priznao Ëak i predsednik Srbije Boris TadiÊ, usudivπi se da oceni kako „Priπtina ovakav jednostrani akt nije mogla da donese bez neke vrste meunarodnog sponzorstva”.

Meunarodni sponzori, koje TadiÊ nije smeo da imenuje, javili su se sami. ©tefan File, EU komesar za proπirewe, na priπtinski embargo i krπewe ranije postignutih trgovinskih sporazuma, poput Cefta, reagovao je tako πto je upozorio Srbiju da, zarad sticawa statusa kandidata za EU (uzgred, odreivawe datuma za poËetak pregovora nije ni spomenuo), „mora da unapredi odnose sa Kosovom”. Puno razumevawa za kosovske vlasti pokazao je i zvaniËni Vaπington. Tomas Kantrimen, zamenik pomoÊnika ameriËkog dræavnog sekretara za Evropu i Evroaziju, ocenio je da je „za æaqewe” πto se kosovska vlada „osetila prisiqenom” da primeni takvu meru, tvrdeÊi netaËno da je reË o reciproËnoj meri jer i Srbija sprovodi embargo prema Kosovu (roba s Kosova, u skladu sa Cefta sporazumom o slobodnoj trgovini u jugoistoËnoj Evropi, u Srbiju moæe da ulazi sa Unmik carinskim peËatima).

Srpske vlasti na sve to odgovaraju da neÊe uzvraÊati kontra-merama (Boris TadiÊ: „Srbija svakako neÊe uzvratiti Priπtini jer je bitno da se odræava stabilna situacija u regionu, a preduslov za to su stabilne reakcije, i u sluËaju ovakvih gestova.”), priznajuÊi time (joπ) nepotpisanu kapitulaciju...

Ovaj pokuπaj uvoewa kosovske nezavisnosti u Srbiju na mala vrata, preko carinskih peËata, propraÊen je i sve æeπÊim najavama da Êe Beograd morati da i de jure prizna nezavisnost Kosova. To je napokon priznao i ministar spoqnih poslova Srbije Vuk JeremiÊ: „Pritisci na zemqu da prizna

24

"Vlada Kosovo reπava 'ispod æita'" Predsednik Nove Srbije (NS) Velimir IliÊ izjavio je da problema na severu Kosova i Metohije ne bi bilo da se vlast u Srbiji ponaπala "gospodski" i pridræavala rezolucije Saveta bezbednosti (SB) Ujediwenih nacija (UN), ocewujuÊi da je to trebalo da bude "naπa politika i da sada ne bismo imali probleme".

"Internim popuπtawima ove vlade i vlasti, pustili smo Euleks i zapoËeli pregovore.

Sada pregovoramo oko peËata...”, rekao je IliÊ.

Srbija nije trebalo da se obraÊa ni Meunarodnom sudu pravde, jer se moralo znati da Êe Evropska unija (EU) "urgirati da presuda ne bude o poniπtava na strani Srbije", pa sada ona potpuno rezoluciju.

"Ovo je dogovor aktuelne vlade i vlasti sa UN i sa EU da se ispod æita neke stvari urade i evo gde nas je to dovelo. Ko su Euleks i EU u toj priËi", upitao je IliÊ, ukazujuÊi da je dve treÊine zemaqa EU priznalo kosovsku nezavisnost.

14.8.2011.

Vesti-online

nezavisnost Kosova su stalni, i pojaËavaju se.

Izuzetno uticajne zemqe Ëine baπ sve πto je u wihovoj moÊi, i pritiskaju druge zemqe da priznaju Kosovo.” Dosad najotvorenije potvrde ove JeremiÊeve izjave stigle su od nemaËkih diplomata - Hans Diter ©tajnbah, odlazeÊi nemaËki Negde u procesu ulaska ambasador u Priπtini: „N zemaqa u regionu u EU biÊe postavqeno pitawe nezavisnosti Kosova. Mogu da vam garantujem da EU nikad neÊe primiti dve dræave koje ne priznaju jedna drugu.”; Verner Hojer, dræavni ministar u nemaËkom Ministarstvu spoqnih poslova: „©to se tiËe proπirewa EU, preduslov je da se priznaje teritorijalni integritet susednih dræava, i to svih susednih dræava. Mi polazimo od toga da su granice na Balkanu povuËene i da je to realnost koju niko ne treba da dovede u pitawe.” - a sliËno priznawe, po prvi put, stiglo je i od jednog EU birokrate. „U okviru dijaloga, ipak, joπ nije otvoreno najosetqivije pitawe, status Kosova, i to je neπto πto Êe uskoro morati da se desi,” rekao je Srbija komesar za proπirewe EU ©tefan File. „S ne moæe da postane Ëlanica Evropske unije bez reπewa ovog problema, u to nema nikakve sumwe.

Beograd i Priπtina treba da, uz pomoÊ EU, nau to reπewe.”

Nekoliko meseci pred nama pokazaÊe da li Êe aktuelne beogradske vlasti, koje su se onoliko zakliwale u politiku „i Kosovo i EU”, posluπati komesara Filea. Ili Êe, suoËene sa konaËnim izborom izmeu Kosova i Evropske unije, shvatiti da je ipak Kosovo ono πto za Srbe ne moæe da ima alternativu...

31.7.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Nikola VRZI∆ Fond strateπke kulture

Iskra 1. septembar 2011.

Muweviti uspon i radna biografija

BORKO STEFANOVI∆ - GLAVNI TADI∆EV PREGOVARA » Kada je πesnaestogodiπwi Borko StefanoviÊ na samom poËetku devedesetih pravo sa novosadske pank scene, u crnoj koænoj jakni i martinkama, præio bas rifovima "Da je jug pobedio / sve bi se promenilo", nije ni slutio kako Êe mu buduÊnost sve to na neki naËin vratiti. Tada je mislio na ameriËki jug, belu rasu i sve πto ide uz tinejxerski pank zanos, a sada je u situaciji da na svojoj koæi oseti kako to izgleda kada jug samo prie pobedi. Jer da jug nije blizu svoje pobede, Borko StefanoviÊ, danas πef pregovaraËkog tima Beograda za dijalog sa Priπtinom, ne bi morao kao akrobata na æici da prelazi administrativnu granicu, da se sapliÊe, pada i pokuπava sve ispoËetka. Da to oko juga nije tako, vojnici Kfora na kosovskom prelazu Jariwe ne bi wega kao srp skog zvaniËnika zadræali pola sata i detaqno pretresali kao kakvog kriminalca i ne bi ga onako golorukog u majici kratkih rukava uporno Êuπkali od granice traæeÊi mu propusnicu iz Priπtine iako on dolazi iz Beograda. Da jug nije takoreÊi pobedio, komandant Kfora Erhard Biler ne bi odbio da razgovara s wim i srpskim ministrom za KiM Goranom BogdanoviÊem, jer su navodno nepropisno, ilegalno preπli granicu i zakoraËili na Kosovo. Niti bi πefica tima s druge strane, iz Priπtine, Edita Tahiri, tako samouvereno zapretila da Êe od EU traæiti da StefanoviÊa iz pregovora u Briselu iskquËe, iako on ne predstavqa niπta mawe nego sami vrh srpskog pregovaraËkog bloka.

JAKA POZICIJA: Posle tih nekoliko hladnih tuπeva, ali i oËigledne uzdræanosti i istrajnosti "nesreÊni Borko", kako ga obiËan svet zove aludirajuÊi na nezahvalnost uloge u kojoj se naπao, ruku pod ruku s ministrom BogdanoviÊem, postao je za jedne simbol podrπke Srbima na severu Kosova, naroËito posle nedavnog prelaska granice, a za druge simbol nemoÊi politike koja je uvek do sada p re d j a vn oπ Ê u na s t up a la k ao d a i m a po u zd a no reπewe svih problema. Samo pre godinu dana StefanoviÊ je sa funkcije politiËkog direktora Ministarstva spoqnih poslova Srbije, na kojoj je i sada, odreπito negirao da vlasti u Beogradu razmiπqaju o podeli Kosova, o Ëemu je tada pisala priπtinska πtampa. Rekao je da su izjave kosovskog premijera Haπima TaËija o tome da su mu neki funkcioneri Srbije najavili da Êe Beograd priznati jednostrano proglaπenu nezavisnost Kosova gluposti, jer niko od funkcionera Srbije nije spreman da krπi Ustav. I dodao da Êe Srbija, ako bude stavqena pred izbor Kosovo ili EU, izabrati Kosovo.

PoËetkom ove godine, StefanoviÊ je dobio takoreÊi æivotnu ulogu i postao πef beogradskog pregovaraËkog tima sa Priπtinom. U tom svojstvu

Iskra 1. septembar 2011.

rekao je da je podela Kosova jedna od tema "oko kojih smo spremni da razgovaramo" i kasnije objasnio da to podrazumeva samo otvorenost srpske strane, a ne konkretan predlog. Opozicija i analitiËari ipak su skloniji da u tome vide onaj zlokobni - prvi znak priznawa.

Nedavno, u junu, na Glavnom odboru Demokratske stranke, StefanoviÊ je ukrovio svoj neprikosnoveni status. Postao je i generalni sekretar stranke, zamenivπi na iznenaewe mnogih TadiÊevog prvog Ëoveka od poverewa Miodraga Mikija RakiÊa. Niko pri tom nije posumwao u RakiÊevu lojalnost TadiÊu, niti u wihovo meusobno prijateqstvo, niti u vaænost Ëoveka iz Nacionalnog saveta bezbednosti, veÊ su u tom potezu svi videli predsednikovu nameru da poruËi koji stepen prioriteta on daje prvom pregovaraËu i uopπte pregovorima s Kosovom, od kojih zvaniËnici EU oËekuju mnogo. Na toj sednici TadiÊ je naglasio da "posle hapπewa Ratka MladiÊa, Demokratska stranka i sve dræavne institucije svu svoju snagu treba da usmere na aktivnosti ka dobijawu datuma poËetka pregovora o ulasku Srbije u EU". O dilemi Kosovo ili EU ovoga puta nije bilo reËi, taËnije, govorilo se samo o EU. StefanoviÊ je pored nagomilane tri funkcije joπ odranije i πef kabineta Ministarstva spoqnih poslova, a na to mesto ga je postavio sam ministar Vuk JeremiÊ 2007, da mu bude desna ruka... Razlaz, poËeo je od takozvane neformalne smene i vidnog "sklawawa" JeremiÊa od septembra proπle godine, Ëije je mesto sve viπe zauzimao wemu podreeni πef kabineta.

Rivalstvo je kulminiralo u jeku pregovora Beograda i Priπtine, kada se proËulo da je JeremiÊ doneo odluku da smeni StefanoviÊa...

Cela stvar je na kraju i zataπkana, poπto je JeremiÊ demantovao sve glasine o eventualnoj smeni. Da se neπto stvarno i dogaalo, danas joπ samo tiho odaje veb-sajt Ministarstva spoqnih poslova: meu "zvaniËnicima" pored ministra navedeni su baπ svi sekretari i pomoÊnici, samo je izostavqen Borko StefanoviÊ... drugi Ëovek odmah iza ministra.

NOVA GENERACIJA: InaËe, ovo nije prvi put da karijera B. StefanoviÊa ima muwevit uspon.

Do sada je najviπe pomiwano wegovo meteorsko avanzovawe od treÊeg savetnika u ambasadi u Vaπingtonu do zamenika tadaπweg ambasadora Ivana VujaËiÊa, za svega Ëetiri godine. No, pre toga... zavrπio je Pravni fakultet i joπ kao pripravnik u advokatskoj kancelariji uπao u diplomatske vode poËetkom 2001. godine. Samo dve godine kasnije naπao se na mestu treÊeg sekretara u ambasadi tadaπwe SR Jugoslavije u Vaπingtonu

25

Borko StefanoviÊ... gde je pratio aktivnosti ameriËkog kongresa... Oni koji ga najviπe podræavaju pripisuju mu da je wegovom zaslugom osnovan famozni srpski kokus u Kongresu SAD, te da je uspeo da zaustavi nekoliko proalbanskih rezolucija.

Oni koji ga ne vole najËeπÊe pomiwu uticaj i veze wegovog strica Mirka StefanoviÊa, diplomate iz vremena Slobodana MiloπeviÊa, koji je posle 5. oktobra napustio diplomatiju, a onda se naprasno vratio 2007. i postao dræavni sekretar Ministarstva spoqnih poslova. Ostalo je zabeleæeno da je iste godine kada je stric Mirko imenovan za dræavnog sekretara, ministar JeremiÊ imenovao i mladog Borka po povratku sa sluæbe iz Vaπingtona u πefa kabineta istog ministarstva...

TaËka spoticawa u karijeri StefanoviÊa do danas je ostala priËa o wegovoj umeπanosti u aferu KovaËeviÊ. Medijske spekulacije su iπle dotle da su wega i strica Mirka dovodile u blisku prijateqsku vezu sa porodicom Miladina KovaËeviÊa, koji je, dok je studirao u Americi, pretukao kolegu, te iznosili da su oni najviπe zasluæni za to πto mu je konzul Igor MiloπeviÊ, kako se tvrdi kum Borka StefanoviÊa, "samoinicijativno" izdao laæni pasoπ. Te nepotvrene informacije skoro su zaboravqene, diplomatski skandal je zataπkan, a posle pregovora sa ameriËkom vladom u kojima je Borko uËestvovao Srbija je isplatila milion dolara zbog propusta u radu wenih dræavnih sluæbenika...

Pre toga, dokazivao se kao πef pregovaraËkog tima prilikom prodaje NIS-a i sklapawa gasnog aranæmana sa Rusima. Kada je 2008. ruska kompanija Gaspromweft postala veÊinski vlasnik Naftne industrije Srbije, bilo je potpuno razliËitih komentara o ovom potezu. Da je nacionalna naftna kompanija prodata za veoma malo novca do toga da je dostignut maksimum u pregovorima i da je postignuta cena od 400 miliona evra, s obzirom na okolnosti, zadovoqavajuÊa.

Tadaπwi dræavni sekretar Ministarstva ekonomije Nebojπa ∆iriÊ, a danaπwi ministar, prvi je obelodanio da je za πefa tehniËkog pregovaraËkog tima za energetski sporazum sa Rusijom imenovan Borko StefanoviÊ, πef kabineta ministra spoqnih poslova, a na novinarsko pitawe da li to znaËi da u pregovorima postoje elementi politike, nije odgovorio...

IMIX PREGOVARA»A: Kada se izuzmu svi politiËki nalozi i strategije sa viπe instance, ostaje Ëista pregovaraËka veπtina na kojoj Borku StefanoviÊu neki skidaju kapu. NaroËito uspeπnim smatraju se wegovi pregovori na umawewu πtete u aferi "Satelit". Kao πef pregovaraËkog tima srpske strane StefanoviÊ je tvrdio da je to πto je postignuto "maksimum viπemeseËnih pregovora" sa izraelskom stranom. Izdejstvovao je da umesto 40 miliona Srbija plati 27,85 miliona evra izraelskoj kompaniji Imixset. "S druge strane", rekao je tada, "Srbija Êe od izraelske

26

firme dobiti tri diriæabla, bespilotna balona za osmatrawe sa najsavremenijom opremom, kao i 500 satelitskih fotografija koje Êe moÊi da se iskoriste u naredne dve godine.(...) I moram da vam kaæem da je to izgledalo kao vaewe kestewa iz vatre."

I pored svega, Ëesto mu se spoËitavalo ne samo da je partijski miqenik, nego i da je miqenik Ëitave porodice StefanoviÊ. Tako je pregovaraËku ulogu za prodaju NIS-a navodno dobio zahvaqujuÊi tome πto mu je otac imao neke rukovodeÊe uloge u tom preduzeÊu, a za πefa pregovaraËkog tima s Izraelom prigovaraju mu da je izabran opet "preko veze", jer je wegov uticajni stric bio ambasador u Tel Avivu od 1997. do 2001. godine.

U ostale wegove zasluge u zvaniËnoj biografiji ubrajaju se i pregovori o dolasku Euleksa na Kosovo, kao i uloga u rezoluciji koja je poslata u Wujork posle izreËenog miπqewa Meunarodnog suda u Hagu.

U CENTRU SUKOBA: U javnim nastupima StefanoviÊ odaje sliku Ëoveka koji zna πta je disciplina i bezrezervno povinovawe partij skim interesima. Uredan, sreen i staloæen, bez potrebe da bude ekscentriËan ili po bilo koju cenu originalan, i wegov reËnik je krajwe diplomatski, ravan, bez suviπnih ili teπkih reËi. Na verbalnoj krutosti i strogo formalnom politiËkom izraæavawu gradi uglavnom negativne stavove javnosti. S druge strane, izostanak neodmerenih, gotovo agresivnih izjava u politiËkom æivotu Srbije ima Ëak i sedativno dejstvo, naroËito u uzavrelim kosovskim danima. Priπtinski pregovaraËki tim prvo ga je nazvao konstruktivnim pregovaraËem, a onda najednom - nepodobnim. ©efica tima Edita Tahiri optuæila ga je da je umeπan u paqewe prelaza Jariwe, πto su dræavni vrh Srbije i sam StefanoviÊ bez velike pompe veÊ nekoliko puta odbacili kao optuæbu. Meutim, sa sve oπtrijim razvojem dogaaja na Kosovu nervoza oko srpskog pregovaraËa postaje sve veÊa.

Dok ga jedni svrstavaju u mlade lavove srpske politike, drugi u wemu ne vide niπta drugo do beæ ivot nu , p rod uæ enu ruku Boris a Ta diÊ a.

Kakav je zaista na pregovorima to malo ko zna, ali deo i javnosti i analitiËara smatra da mu je vlada dozvolila da prekoraËi svoja ovlaπÊewa. Da je wegovo bilo da vodi tehniËke razgovore sa Priπtinom, a ne probleme barikada, blokada, pregovora sa komandantom Kfora jer on i nema politiËki bekgraund, jer i nije imenovan za politiËkog pregovaraËa.

Drugi opet u zahtevu Edite Tahiri za smenu StefanoviÊa vide samo vrstu pritiska i politiËke propagande, i ne oËekuju da Êe πef pregovaraËkog tima biti promewen. On sam pak izgleda kao da je na Kosovu viπe zbog toga da razume druge i da podeli wihove brige, uporno ponavqajuÊi da je wegova misija iskquËivo mirovwaËka.

Vreme, 6.8.2011.

(Podvukla i skratila - Iskra)

Ivana MilanoviÊ Hraπovec

Iskra 1. septembar 2011..

Joπ jedan uslov EU Srbiji

ALBANSKI FAKULTET U BUJANOVCU Srpsko Ministarstvo prosvete ovih dana uæurbano priprema osnivawe ekonomskog fakulteta u Bujanovcu. U poËetku biÊe to istureno odeqewe Ekonomskog fakulteta iz Subotice, Ëiji Êe predavaËi od oktobra ove godine, zajedno sa albanskim profesorima iz Tetova u Makedoniji, poËeti da dræe nastavu u Bujanovcu.

Za ovu namenu, vlada Srbije izdvojila je 20 miliona dinara. Ovim iznosom, koji se veÊ nalazi u buxetskoj rezervi, Ministarstvo prosvete Srbije finansiraÊe nastavu za mlade Albance u oktobru, novembru i decembru ove godine, a oËekuje se da Êe za akademsku 2012. godinu biti izdvojen viπestruko veÊi iznos.

Zanimqivo je da su ekonomski fakulteti u Niπu i Kragujevcu odbili da uËestvuju u ovom projektu a da su albanski partneri navodno odbili da razgovaraju o saradwi sa sliËnim fakultetima u Beogradu i Kosovskoj Mitrovici, gde je iseqen Ekonomski fakultet Univerziteta u Priπtini.

Ovog leta u Subotici su obavqeni zavrπni razgovori i dogovorena je neobiËna saradwa.

Razgovorima su, pored qudi iz Dekanata Ekonomskog fakulteta u Subotici, prisustvovali Galip BeÊiri, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca i ©aip Kamberi, predsednik Opπtine Bujanovac, zajedno sa joπ jednim albanskim zvaniËnikom i dvojicom pred stavnika OEBS, od kojih je jedan iz Holandije, a drugi iz SAD. Prema pouzdanim informacijama, albanski p a r t n er i t r aæ i l i s u da al b an s k i s tu d en t i i m a ju zagarantovan broj mesta na buduÊem isturenom odeqewu subotiËkog Ekonomskog fakulteta i protivili su se raspisivawu bilo kakvog konkursa za upis koji bi u ravnopravan poloæaj doveo sve mlade qude koji pored Albanaca moæda æele da upiπu studije.

U ovaj poduhvat ukquËeno je i Koordinaciono telo srpske vlade za podruËje Preπeva i Bujanovca. U Bujanovcu se uveliko priprema zgrada Doma kulture za nastavu, koja bi trebalo da poËne 1. oktobra.

Postavqa se pitawe zbog Ëega srpska vlada ima ambiciju da pomogne osnivawe dodatnih albanskih visokoπkolskih ustanova Ëak i na podruËju centralne Srbije? Zaπto je osnivawe u suπtini jednonacionalnih albanskih visokih πkola ciq srpske vlade? I zaπto albanski primer sutra ne bi zatraæile ostale nacionalne zajednice u Srbiji, kada je sliËan projekat odavno okonËan na podruËju Raπko-polimske oblasti u Novom Pazaru?

VeÊina analitiËara u Srbiji smatra da je svojevremeno prepuπtawe Univerziteta u Priπtini samo jednoj nacionalnoj zajednici bilo polovina posla, neophodnog za isticawe zahteva za nezavisnoπÊu. Ne treba zaboraviti da je i na severu Srbije jedno vreme bio aktuelan zahtev za osnivawe uni-

Iskra 1. septembar 2011.

verziteta u Subotici, od Ëega se u jednom trenutku odustalo.

Izvor Glasa Rusije kaæe da je osnivawe albanskog univerziteta u oblasti Preπeva i Bujanovca tihi uslov Evropske Unije Srbiji, neophodan za nastavak wenog evropskog puta. Ovome u prilog govori i Ëiwenica da su februara 2010. godine isti albanski zvaniËnici upravo o pitawima osnivawa albanskih fakulteta veÊ razgovarali sa Klemensom Kojom, ambasadorom Austrije u Beogradu.

Aprila 2010. godine saopπteno je da Êe turska Agencija za meunarodni razvoj (TIKA) uËestvovati u izgradwi isturenog odeqewa Osnovne πkole „Muharem Kadriu” u Velikom Trnovu. Tada je reËeno i da Turska u projekat albanskog obrazovawa ulaæe 1,3 miliona evra i da Êe Bujanovac uspostaviti part nersku saradwu sa turskim gradom Bursom.

Prema pisawu albanskih medija, austrijski ambasador izrazio je podrπku svoje zemqe ovim projektima rekavπi da Êe otvarawe albanskih fakulte ta i pitawe visokog obrazovawa na albanskom jeziku u centralnoj Srbiji naiÊi na podrπku Evropske Unije.

Srbija odliËno zna kuda wenu politiËku poziciju vuËe nacionalna getoizacija u oblasti obrazovawa i kulture. Srpska politika kao da ne æeli da razluËi pravo na obrazovawe na jezicima nacionalnih mawina, od obrazovne, kulturne pa na kraju politiËke segregacije. Pravo na obrazovawe ne sme postati pravo na nacionalno konzervirawe delova Srbije, zgodnih da se u pogodan Ëas bace u evroatlantsku politiËku vatru sagorevawa dræavnog prostora.

Postavqa se i pitawe zbog Ëega ovakvu politiku sprovode upravo qudi iz SocijalistiËke partije Srbije, koji vode i Ministarstvo prosvete i subotiËki Ekonomski fakultet? Odgovor na ovo pitawe je teπko dati obzirom da se svaka inicijativa iz Evropske Unije u Srbiji Borisa TadiÊa i Ivice DaËiÊa prihvata bezrezervno i podaniËki.

Upravo u vreme kada su okonËani razgovori zvaniËnika Ekonomskog fakulteta iz Subotice, Ministarstva prosvete Srbije, albanskih lidera iz Bujanovca i OEBS, u novinama je objavqena neprimeÊena vest: AmeriËka agencija za meunarodni razvoj (USAID) u Novi Pazar, Sjenicu i Tutin ulaæe 22 miliona dolara.

U ovakvim prilikama uvek se setim potomaka mitskog grËkog kraqa Danaja i Homera, koji je sve Grke pod Trojom nazvao Danajcima. Ko je danas pod Trojom, moæete lako da pogodite sami. Æarko ObradoviÊ nije. On se samo raduje πareno upakovanim zahtevima Evropske Unije.

Glas Rusije.27.7.2011.

Podvukla - Iskra) (P

BRANKO ÆUJOVI∆

27

ZAPADNI PLAN ZA BALKAN PUCA PO ©AVOVIMA Na Balkanu ponovo u porastu tenzije i nasiqe. Posledwi incident, koji Morton Abramovic i Xejms Huper opisuju u depresivnim detaqima, je koπkawe izmeu snaga vlade u Priπtini i qutih Srba na severu Kosova. Ova epizoda se deπava neposredno nakon obnovqenih napora bosanskih Srba na pripremi terena za novi secesionistiËki pokuπaj u neprekidnom politiËkom haosu kobajagi dræave Bosne i Hercegovine.

Priznawe da su se nestabilnost i nasiqe vratili u region mora biti posebno gorka pilula za progutati Abramovicu kao jednom od glasnijih zagovornika SAD-NATO intervencije u bivπoj Jugoslaviji tokom 1990-ih. Ali samo najveÊi optimisti (ili najtupqi) analitiËari mogu i daqe po ricati narastajuÊe dokaze o propasti velikih planova Zapada o izgradwi nacija na Balkanu.

Takva jedna podvojena ideja da Êe se... politiËki entiteti, kao πto su Bosna i Kosovo, pokazati kao stabilni i ekonomski odræivi i da Êe etniËki animoziteti prestati kada Evropska unija zamahne πargarepom eventualnog Ëlanstva u EU, oduvek su bili naivni.

SuoËena sa svojim zastraπujuÊim ekonomskim nevoqama, EU se sada nalazi pred suπtinskim izborom. Moæe istrajati sa politikom usvojenom joπ davnih 1990-ih i nastaviti sa beskonaËnim mirovnim i ekonomskim misijama u dva nefunkcionalna entiteta koje je stvorila, ili pak moæe usvojiti radikalno drugaËiji kurs i saseÊi gubitke. Drugi pristup bi podrazumevao promovisawe (i eventualno nametawe) sveobuhvatnog reπewa zasnovanog na znaËajnim teritorijalnim korekcijama i meusobnim diplomatskim ustupcima. Grub nacrt takvog reπewa podrazumevao bi omoguÊiti bosanskim Srbima da se otcepe, a moæda i spoje Republiku Srpsku sa Srbijom, te omoguÊiti Beogradu da ponovo uspostavi suverenitet nad veÊinski srpskim delom Kosova severno od Ibra.

Zauzvrat, Srbija bi morala da prizna nezavisnost smawenog Kosova.

Takva inicijativa bi zahtevala da donosioci odluka u EU prevaziu svoju odbojnost prema podeli Bosne i Kosova. Podele nikada nisu savrπeno reπewe, ali ponekad su boqe od alternativa. A s obzirom na aktuelni fijasko u Bosni i na Kosovu, podela bi skoro sigurno bila boqa nego status kvo.

Za Sjediwene Dræave bi izbor politike trebalo da bude joπ lakπi. Abramovic i Huper su pokazni primer nacionalnog narcizma koji se suviπe Ëesto sreÊe u ameriËkoj spoqnopolitiËkoj zajednici. Oni nehajno pretpostavqaju potrebu za vodeÊom ulogom SAD, a da pri tom ne pruæaju nijedan razlog zaπto bi to bilo neophodno. Kao πto sam napisao na drugom mestu, pred

28

.

Angela Merkel 22. avgusta u Srbiji NemaËka kancelarka Angela Merkel doputovaÊe 22. avgusta u prvu zvaniËnu posetu Srbiji, piπe „Blic”.

Merkelova Êe, kako je naveo „Blic”, razgovarati s predsednikom Srbije Borisom TadiÊem, premijerom Mirkom CvetkoviÊem i ministrima.

Glavne teme razgovora, prema saznawima „Blica”, biÊe kandidatura Srbije za Ëlanstvo u Evropskoj uniji i stawe na Kosmetu.

Merkelova Êe sa funkcionerima Srbije razgovarati i o ekonomskoj situaciji u Evropi i wenom uticaju na Srbiju i ulagawu nemaËkih firmi u srpsku privredu, preneo je „Blic”.

Poseta nemaËke kancelarke Beogradu moæe se gledati i u svetlu pojaËanih diplomatskih aktivnosti Berlina na Balkanu, buduÊi da πef nemaËke diplomatije Gvido Vestervele ove nedeqe kreÊe na turneju po regionu u okviru koje Êe posetiti Kosmet, ali i Hrvatsku i Crnu Goru.

Ministar Vestervele je protekle nedeqe u zajedniËkom autorskom tekstu sa πefom britanske diplomatije Vilijamom Hejgom, objavqenom u listu Frankfurter algemajne cajtung, poruËio Beogradu i Priπtini da Êe ugroziti svoje πanse za pristupawe Evropskoj uniji i propustiti "istorijsku priliku" ako ne otklone meusobne etniËke tenzije duæ administrativne linije.

14.8.2011.

Vesti-online

Vaπingtonom je mnogo vaæniji posao postavqawa spoqnopolitiËkih prioriteta. Treba se fokusirati na dogaaje koji imaju jasan potencijal da ugroze ameriËku bezbednost ili na one koji predstavqaju veliku opasnost za stabilnost meunarodnog sistema.

Parohijalne svae na Balkanu ne potpadaju Ëak ni u kategoriju udaqenih pretwi u smislu postizawa odgovarajuÊeg praga neophodnog za akciju SAD. Obamina administracija treba da obavesti svoje evropske saveznike da je aktuelni haos na Balkanu problem koji EU treba da reπi. Ako treba, Bela kuÊa, Stejt department i Pentagon treba da blokiraju pozive i mejlove koji dolaze iz prestonica EU. Tako naπi kreatori politike ne bi morali da sluπaju cmizdrave molbe evropskih zvaniËnika, koji bi da joπ jednom upletu SAD u ovaj hroniËno zavaeni region.

The National Interest, 5.8.2011. Ted Galen Karpenter (Prevod: NSPM, 8.8.2011)

Iskra 1. septembar 2011.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (157)

RADOSLAV VOJVODI∆, RAZBOJNIK Radoslav VojvodiÊ (1937) autor je nekoliko romana (vidi Iskru oktobra 2001, avgusta 2004 i marta 2008), kwiga pesama i eseja. U jednom od novijih romana, Razbojnik: U dnevnicima gubitnika (2008), on se bavi problemima srpskog druπtva posledwih godina. Radwa se odigrava i u zemqi i na strani, mahom u Francuskoj, izmeu studenata i bivπih studenata. Kako podnaslov nalaæe, roman se sastoji od dnevnika takozvanih gubitnika u razvoju druπtva pod komunistiËkom vlaπÊu.

U iseËcima iz dnevnika najvaæniji su razgovori i rasprave u zatvoru izmeu protivnika reæima, kao i pristalica reæima koje sada partija smatra nepoæeqnim, Ëak i opasnim. Sagovornici ili, taËnije reËeno, suparnici, iznose razliËita miπqewa o najvaænijem pitawu - stavu komunistiËke partije u odnosu na narod. Nije toliko vaæno ko govori, ali je vaæno πta govori. »esto se postavqa pitawe kakva je uloga komunistiËke partije i „da li je ideja komunistiËka ona ista, Hristova, i da je samo malo izokrenuta?”(29) Istorijska uloga komunizma dovodi se u pitawe: Sami komunisti, sada u zatvoru, izraæavaju interesantne zakquËke. Dok jedni smatraju da komunisti pokuπavaju da vrate toËak istorije unazad, drugi idu dubqe: „Misli srca Boæijega ne podnose nered, niti bilo kakva suprotstavqawa verskim naËelima, jer je vernik isto πto i rob, u krajwem smislu, eto, i to smo mi komunisti hteli da negiramo, ili je boqe, ako se kaæe, da popravimo... Nije se moglo! Niti Êe ikada...”(108) Jedan musliman u zatvoru, bivπi komunista, pokuπava da objasni ponaπawe partije: „U ime Boga, blagog ili blagorodnog, nijesmo mi traæili kazne. Nije bilo osveta za nevjernike. Bar u idejama naπijem, a one su stigle brzo. Evo i za nas, za mene, za moju generaciju istaknutih jugoslovenskih komunista, koji su mislili da Êe sve biti izmjeweno i da Êe se svaka nepravda ukinuti.

Eto iluzija naπijeh! Ali, jesmo mi i bili buntovnici. Iako wih religija negira i potire... na buntovnicima svijet ostaje. Oni su ravnoteæa?”(109) Jedan profesor takoe brani rigoroznu taktiku partije: „Uvek Êe jaËi tlaËiti, i veËito Êe superiorni biti izdvojenici. Tu ne pomaæe ni Hristovo, a joπ mawe Marksovo uËewe.”(51) Komunisti pre Drugog svetskog rata poput Lewina, verovali su u ideje sliËne Hristovim. „Sada, kada je proglaπen za neprijateqa reæima, wegovi bivπi saborci, komunisti, brisali su wegovo ime...”(30) Zanimqivo je da su komunisti, sada bivπi, jednako ogorËeni kao i protivnici komunizma, na primer: „Wegova je bliæa i πira porodica, sam se hvalio, bila komunistiËki orijentisana, a wega je reæim progonio od rane mladosti `zato πto nije bio prilagodqiv`.”Ali jedan stric mu je bio poznat u ËetniËkoj organizaciji, moæda mu nije trebalo da ue u tu kompartiju, ali lakπe se zaposlio i pre Pariza, kao i posle.(182)

Iskra 1. septembar 2011.

„Neki smatraju da je najveÊa greπka u Starom Zavetu o onima niπËi duhom. Jer oni koji neuke stanovnike planete, graane neËim poniæene i uvreene, upravo navlaËe ili podstiËu, odnosno plaÊaju, da vrπe zloËine. Ko je veÊi zlikovac? Onaj koji podstiËe ili izvrπilac? Onaj koji podstiËe!”(42) „Zaπto zavaravate i zbuwujete mase?” buni se drugi. „Nema pravde i nikada ne moæe biti jednakosti meu narodima, ali i pojedincima, πto ËoveËanstvo mora da zna. Svi smo mi razliËiti i na drukËije naËine formirani.”(41) Argumenti protivnika su jaËi od odbrane partije bivπih komunista: „Ja sam na fakultetu govorio o slobodi, o idealu koji nas vodi napred, o wemu - kao uËitequ naroda, nekoj sreÊnoj buduÊnosti.”(27-28) Drugi argumenti su sliËni ali jasniji: „Ono πto je sudbonosno u naπim æivotima i biografijama, a tiËe se puteva buduÊnosti kojima je poπla ova nesreÊna zemqa - nema mnogo veze s tim evropskim i joπ mawe komunistiËkim idejama... Mi smo izdali Boga! Mi se rugamo svemu onom πto je bivala, kroz patwe ovog naroda - ona svetootaËka, pravoslavna, boæija svetiqka, i u πta su verovali preci. Mi smo se udaqili od nas samih. Evropa nas je samo zatrovala! I mi, koji smo, posle poraza naπeg, najveÊeg do sada u istoriji, 1945, pobegli na Zapad, kako bi nam pomogli. Pa smo se spremili, po wihovim programima, na povratak i preuzimawe vlasti - izigrani smo! Oni su nas izdali, naπe prve grupe, ubaËene u zemqu... sve je to podla igra!

Mi se, gospodo, samo zavaravamo i daqe. I vi, komesari, koji se sada posipate pepelom jer su vas vaπi bacili na dno, nemojte ovde izigravati velikomuËenike. Vi ste bili, i ostali, nesreÊa ove zemqe.”(57-58) Sami komunisti se ogorËeno pitaju: „Zaπto smo mi ovde? Koga mi plaπimo? »iji smo i kakvi neprijateqi? Ko je nas proglasio za razbojnike?

Jesmo li mi to ili oni koji se vozaju u crnim limuzinama, i goste sa HruπËovom?”(91) Oni krive komuniste: „Kako ste se ponaπali, gore nego okupatori... ©ta ste Ëinili po tuim kuÊama? Kako niste znali πta Êete sa klozetskim πoqama, πta sa kadama u kupatilu... kako ste izbacivali... piπali okolo kuÊa... Piπali ste u lavaboima... Dobro je kazao moj komandant, slava mu, joπ je na Otoku... rekao je jednom, tamo, da vas nijesmo dovoqno poubijali.”(97-98) Anti-komunisti prebacuju komunistima ne samo greπke wihovih ideja veÊ i korupcionaπtvo i oportunizam: „»im su velike sile zapucale na nas, i joπ tuænije: Ëim su poËeli da nude blagostawa, u vidu pomoÊi i drugih kredita - Ëim je materijalno preteglo nad moralnim - eto, elita srpska, nekada tako slavqena, u πta se pretvorila.”(142) „U unakaæenosti - nema lepote. Ima ubriπta. Nema ni duhovnosti - ima smrada. Ima zagaewa, to πto se i kao otpaci, kao surogat, nahodi svuda... ali ako

29

Radoslav VojvodiÊ...

Quo vadis,, Srbijo?

je ono i u naπoj duπi - oπteÊena je, sklona mræwi, a nije qubav.”(149) „Je li ispuwen bar onaj oseÊaj naπ dok smo i sawali uz reËi pesme, dok se jasnost posve gubila u noÊi i sve dubqe potawala, onamo se vraÊala, u detiwstvo, u rane godine πkolovawa, u zaviËaje... kao da se sada ruπi neki davnaπwi stub u koga smo mogli da pogledamo bar ponekad, naroËito ako pomiπqamo da je jalovo sve ovo πto Ëinimo a one æeqe mladalaËke nisu ispuwene?

Ima li onamo bezdan neki, pesma ga opeva i kao svitkawe zvezda koje smo dræali u naruËju - dok su oËi mladosti skrivale bol - verujuÊi da Êe sve πto se odsawa - biti i qubav, ne samo izazov kojim se Ëeæwe pretaËu u bajkovite sne... kojima se zanose pokolewa plavilom obuzeta i uzalud verujuÊi tome... Ubi me, majko, lele, jer snova viπe i nema.”(154) Razultat ovih rasprava je pesimistiËko verovawe: „DoÊi Êe druga vlast, drukËija, a ærtvovawe, uglavnom naivnih i nevinih - nastavqa se!”(42)

Srbijo draga, kuda srqaπ?

U najcrwem veku tvog bitisawa prohujalo je pet ratova, milioni ærtava, otimawe tvoje zemqe, nesigurna buduÊnost... Ali ti ipak æiviπ i boqem se nadaπ. Sve do sada.

Hiqade napuπtenih sela. u nekima po nekoliko starih qudi, koji ne idu nikuda jer sa æalom u srcu misle na protekle sreÊne dane. Ni devojaka nema za udaju. Ni dece za πkolu. Svi hrle u gradove. Za nekoliko decenija, bojim se, ti Êeπ postati mawina u svojoj zemqi, a na kraju ovog stoleÊa kaæu neÊe te viπe ni biti. Posle vekova junaËke borbe za opstanak.

Quo vadis, Srbijo draga?

U dnevnicima se Ëesto pomiwe loπa situacija u Srbiji: ”Razlila se Morava, ali nisu potopqena sela,... neka golema pustoπ je vladala... radni dan, nema nikoga na poqima... pustoπ!... videli smo samo na dva kraja po jedan traktor i usamqenog Ëoveka, kao da to hoÊe da podseti na davnaπwe dane, na moju mladost. Koliko je onda bilo sveta, svuda, na wivama, po drumovima i u avlijama seoskim... sada smo videli samo dvoje dece u jednom zaseoku kako se jure. A u gradovima prepuno besposlenih.”(163-164) I daqe: „U Srbiji klizi zemqiπte, propadaju kuÊe, na poqima izraste korov... Nerazumni uzeπe svoje svetiqke a ne uzeπe uqa, u ponoÊ zatvoriπe se vrata, i nije bilo Gospodara da ih otvori! Oni koji ne znaju ni za svoj dom, joπ mawe za Ëas koji je na pomolu, koji oslobaa duπe namuËene, uzeπe vlast i pogibija Êe biti!”(165) »ija je krivica vidi se naboqe iz narodne humoristiËne ali i ozbiqne opaske: „Kad Novi Beograd bude gotov, doÊi Êe nam Staqin i Molotov!”(168) I u setnom razmiπqawu da su qudi u mladosti zamiπqali novi æivot. „Kako smo se radovali wemu. Pa πta je bilo sa wim, sa radovawima naπim, πta se desilo? Zar je zlo uvek bivalo jaËe od svakog dobra?”(178) Jedno od objaπwewa je da nema dovoqno qubavi, izreËeno u vidu zumbula kao metafore srca. „Moj zumbule, obavijen bajkom mladosti, a sada bez koprene. Do kada Êeπ mirisati?”(175) „Taj moj zaviËajni cvetak, kao nezaboravak... Moja moravska opsesija ili idila!... Morava je vazda tu... kao i one, naπe, zlatne jabuke... neubrane.”(188) „Stalno se nadamo neËemu drugom. Novom. DrukËijem... Jedino je patwa tu. Odana nam! Sa nama je i u nama. Verna!”(190)

Ëega je æiveo i nastradao Sin Boæiji koji je ustvari Sin »oveËiji, naπ mladenac i miqenik kojega je misleÊi deo ËoveËanstva mogao da iznedri, i vi, komunisti, koji ste pobedili, i u krvi i u stradalaËkim podvizima, πto je neminovno, nemojte sada da upropastite taj sreÊni Ëas za buduÊnost sveta.”(37-38)

Najinteresantniji karakter je Branin, iz Bosne i Hercegovine, koji je nekada kao mladiÊ pisao satiriËne Ëlanke „Kako se Gospod uËlanio u komunistiËku partiju” i, u gimnaziji, „Gospod priznaje komunistiËku partiju”. On se sada pojavquje kao „Gost” meu dnevniËarima, tvrdeÊi da je izaslanik Boæiji - Evanelist Luka, „propovednik i umetnik... poslat sa odreenim zadatkom... Vi ste nastavqaËi i prenosioci Boæije ideje, ono zbog

30

Vasa MihailoviÊ --------------------Vasa MihailoviÊ, Vreme leti, pesme u prozi, (New York, The Serbian Classics Press, 2011), 81 str.

Braninova pogubna ideja je ko je, u stvari, meu Trojicom na Golgoti, pravi Razbojnik. „Nije sluËajno, na RaspeÊu izmiπËqen Razbojnik uz Isusa: »elovou - kako ga naziva sveti naπ Nikolaj!... »ista provokacija! To - da su obojica isto: razbojnici! I da narod jevrejski insistira posve pravedno: treba raspeti Hrista a ne pravog razbojnika: jer je istinit! On ne vara. On nije obmawivaË!”(216) Branin daqe tvrdi: „»ovek, nezadovoqan sobom, poloæajem u kome se nalazi, neËim unesreÊen i iskoπen, dakle primeren uniæenik u druπtvu, u umetniËkim izvoewima radova, hoÊe da se oslobodi bola i patwe, ali, pre svega, - te svoje opsesije, da je niko i niπta.”(217) „Ono πto je i mene progawalo, put ka duhovnom ocu, uz opasnu dilemu: Hristos ili Razbojnik, nisam umeo da objasnim. Ni danas.”(217) Branin ipak postavqa zanimqivo pitawe: „Jesu li bili nesreÊniji ili sreÊniji narodi, i pojedinci, koji su se radovali πto je razapet Hristos a ne razbojnik?”(218) Na kraju, jedan od dnevniËara tvrdi da su bivπi Ëetnici i QotiÊevci ubaËeni da pomognu svrgavawe ovog reæima (71) i da je neki sveπtenik postao ne »etnik nego QotiÊevac.(78) Bez obzira na takve tvrdwe, roman nudi dobre primere razmiπqawa i zabune meu karakterima, koji treba da predstavlaju qude iz naroda.

Vasa MihailoviÊ -------------------Radoslav VojvodiÊ, Razbojnik: U dnevnicima gubitnika (Beograd: »igoja, 2008), 220 str.

Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. septembar 2011..

RAVNOGORCI U SLAVU NA©EG BORE KARAPANXI∆A

Prilozi „Iskri” „ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST

Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπwa pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπwa pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemqe Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. septembar 2011.

Prilog Iskri Radovan RadoviÊ Verka IliÊ Dr Stevan MarinkoviÊ Duπan TodoroviÊ - »apqa

K$ 50 $ 10 $ 20 A$ 100

Za pokoj duπe druga Ratka ObradoviÊa Nemawa MrenoviÊ A$ 100 Za pokoj duπe Bore KarapanxiÊa najveÊeg borca za istinu Stojan ArsenijeviÊ K$ 50 Za pokoj duπe Miroslava ÆiviÊa Danica Pavlica K$ 40 Za pokoj duπe pokoojnog Zorana MiqkoviÊa Jovan BrkiÊ $ 50 Za pokoj duπe mog dragog druga Zorana MiqkoviÊa bivπeg stareπine Belih orlova u Leskovcu Danica i Milan Pavlica K$ 100 Za pokoj duπe Êerke Vere i muæa Mirka JoviËiÊa Sneæana JoviËiÊ £ 50 Za pokoj duπa Bore i Mome KarapanxiÊa Milan Bilbija K$ 100

Za pokoj duπe muæa Trajana i devera Branka JovanoviÊa Cana JovanoviÊ £ 10 U spomen nedavno preminulog dobrog prijateqa Miroslava ÆiviÊa i wegovog brata Miodraga ÆiviÊa Stevan i Vera PiroÊanac $ 15

„Ukidawe upravnih odbora - demagogija" Ivica DaËiÊ ocenio da je ideja o ukidawu upravnih odbora u javnim preduzeÊima Ëista demagogija. Lider SPS-a istiËe da su javna preduzeÊa dræavna svojina, a da su se socijalisti sa DS dogovorili da najvaæniji resursi treba da ostanu u dræavnom vlasniπtvu.

"Ukidawe upravnih odbora je predlog koji je apsolutno demagoπki, koji je na pragu priËe o tragawu za ostacima Draæe MihailoviÊa kao najvaænije dræavne teme svakog dana", naveo je DaËiÊ.

On kaæe da se o takvim idejama informiπe iz medija, poπto ga niko od koalicionih partnera nije obavestio o wima.

14.8.2011

Vesti-online

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Episkop baËki dr Irinej:

HO∆E LI IKO „U POPOVE”?

VeËerwe novosti od 18. jula 2011. godine objavile su skraÊenu verziju ovog teksta. Ovde objavqujemo punu verziju teksta PreosveÊenog vladike Irineja.

U Vaπem listu od 16. jula tekuÊe godine, na strani 5, objavqen je tekstiÊ, potpisan sa I. MiÊeviÊ, pod neobiËnim naslovom „U popove niko neÊe”. Tim povodom Vam se i obraÊam, ovog puta ne kao portparol Srpske Pravoslavne Crkve nego kao dekan Pravoslavnog bogoslovskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Odmah, unapred, moram reÊi da novinski tekst sa tako prqavim naslovom ne pamtim ni iz najrigidnijih, ideoloπki i dræavno-ateistiËki obeleæenih ranih bro zovskih vremena, u kojima sam roen i odrastao i savrπeno dobro ih zadræao u svom seÊawu. (Za divno Ëudo, u elektronskom izdawu lista figurira neutralan, pristojan naslov, u saglasju sa sadræajem teksta: „PodvuËena crta na fakultetima”. Moæe biti da to i jeste izvorni, autorski naslov.)

Kao prvo, ovaj kratki tekst i wegov naslov nemaju nikakve meusobne veze. Naslov pomiwe nekakve „popove”, a u tekstu se dotiËni „popovi” iz naslova ne pomiwu ni jedan jedini put. Stvarna tema i stvarni sadræaj teksta jeste odziv i broj studenata upisanih na razne fakultete u Srbiji u junskom roku.

Pritom se podnaslovom „Najviπe mesta na poqoprivredi” potpuno potire naslov „U popove niko neÊe”, koji znaËi da se niko nije upisao na Pravoslavni bogoslovski fakultet. Neumesni i neukusni naslov, pun negativnog naboja i odbojnosti prema Bogoslovskom fakultetu i prema Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, u deklarativno srpskim VeËerwim novostima joπ viπe je obesmiπqen time πto se u tekstu od ukupno osamnaest reËenica samo jedna reËenica odnosi na Pravoslavni bogoslovski fakultet. Ona glasi: „Meu druπtvenima, mesta Êe biti jedino na oba smera Pravoslavnobogoslovskog fakulteta.” Nastranu to πto pisac teksta ne zna taËan naziv fakulteta o kojem piπe - glavni problem je u tome πto je tekst u sukobu sa Ëiwenicama. Jer, iz tabele uz tekst jasno se vidi: prvo, da poneko ipak hoÊe „u popove” jer je broj upisanih buxetskih studenata veÊ popuwen, i to sa wih sto pedeset na broju, a i da kategorija „samofinansirajuÊih” nije baπ „bez ie ikoga”, i drugo, da je na nekim fakultetima, i to humanistiËkim, ostalo mnogo viπe slobodnih mesta nego na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu (treba

samo pogledati na tabeli podatke o novosadskim fakultetima humanistiËkih nauka).

Tu iskrsava dodatno, principijelno pitawe: da li je Pravoslavni bogoslovski fakultet ravnopravni Ëlan univerzitetske porodice u Beogradu ili je to neka „paËja πkola” za „popove”, kako insinuira nedotupavni naslov teksta u Novostima? Tu imam neka pitawa, ne toliko za autora teksta koliko za urednika Novosti koji ga je, po postojeÊim uzusima, „snabdeo” naslovom i podnaslovima. Prvo: zna li dotiËni gospodin (ili moæda drug?) ko sve predaje, i sa kakvim kvalifikacijama, i sa kojih sve fakulteta, tim nesreÊnim „popovima”? Drugo: zna li da dobra polovina studenata teologije nisu, niti Êe ikada biti, „popovi”? Jer, dobra polovina su devojke, odnosno mlade æene, a ni svi studenti muπkog pola neÊe biti „popovi”: neki Êe ostati teolozi-laici, a mnogi Êe svoje teoloπko obrazovawe kombinovati sa raznim drugim druπtveno relevantnim strukama, ukquËujuÊi i politiËke nauke, diplomatiju i vojne nauke (verovatno na mistiËki uæas neke gospode, odnosno nekih „drugova i drugarica”), i nikada neÊe biti u usko shvaÊenoj crkvenoj sluæbi.

Joπ ako dodam i to da je po interdisciplinarnoj πirini ponuenih programa i otvorenosti za dijalog Bogoslovski fakultet „na evropskom kursu” (treba li da nabrojim, uzgred, diplomate zapadnoevropskih zemaqa u Beogradu sa zavrπenim studijama teologije?), a tvorac naslova sa æaokom u pravcu „popova” i Bogoslovskog fakulteta „na antievropskom kursu”, slika Êe biti potpunija, ali ne i veselija.

Najzad, povodom tvrewa da „u popove niko neÊe” i mog uzvratnog pitawa: „HoÊe li iko u popove?”, saopπtavam da je navala „u popove” tolika da Êe bar jedna od postojeÊih bogoslovija Srpske Pravoslavne Crkve morati, privremeno ili trajno, da bude zatvorena, zbog prevelikog broja kandidata za sveπteniËku sluæbu, a da Êe se u doglednoj buduÊnosti verovatno osnovati novi teoloπki fakulteti, zbog zainteresovanih za teoloπku kulturu i zbog potrebe da vera i kultura viπe ne budu pastorËad u naπem druπtvu. Kako Êe o tim procesima pisati „srbijanski tisak” (poπto nam je „srpske πtampe” ostalo joπ vrlo malo), ukquËujuÊi i deklarativno srpske Novosti, i kakav Êe o wima biti „dojam tjedna” na πifrovanim beogradskim televizijama, ostaje da se vidi. I videÊemo, Boæe zdravqa.

Eparhija baËka, 27.7.2011.

Podvukla - Iskra) (P

dr Irinej Episkop baËki