iskra1203

God. LXIII

Birmingham, 1. avgust 2011.

Broj 1203

Vreme tj. duæina sirijske krize, izgleda, na Gadafijevoj je strani

PONOVO O LIBIJI Pre nekoliko meseci Iskra je veÊ dotakla pitawe Libije. Nije se tad Ëinilo da Êe ona tako brzo ponovo biti tema ovih stranica. ©ta se ustvari desilo te je proπli optimizam zamewen potrebom da se Libijom i wenim predsednikom Gadafijem ponovo susretnemo? Jedna velika enigma tog vremena koja je tek neπto docnije postala poznata pod imenom „arapsko proleÊe”, poËela je vremenom da se deπifruje te pokazala koliko su meunarodni rivalski interesi izukrπtani na jadnom telu zemqe Libije.

PodseÊaju nas oni mnogo na sudbinu bivπe Jugoslavije a posebno srpskog naroda u wenom okviru.

Poraajne muke arapskog proleÊa No, da se najpre podsetimo πta se to krije pod izrazom „arapsko proleÊe”? Negde sa samim osvitkom 2011. godine, s vlasti je svrgnut predsednik Tunisa. Mi, bez reakcije - obiËna stvar! Retke su, pak, godine, ako u svetu nema bar jednog sliËnog deπavawa.

Nije proπlo dugo kad eto - revolucija u Egiptu. E, ovo veÊ nije neπto normalno. Kad joπ Ëujemo da pobuwenci traæe glavu Hosnija Mubaraka, preko trideset godina predsednika Egipta, tek onda smo zbuweni. Jer ovoga, kao πto se zna, Amerikanci plaÊaju celo to vreme velikim parama da bi πtitio jugo-zapadnu granicu Izraela od sliËnih pobuwenika. Izgleda, da bi smirio Izrael, SAD predsednik Obama reËe samo da bi predsednik Mubarak trebalo da ispoπtuje glas pobuwenika. Posle nekih dvadestak dana protesta i okrπaja sa snagama bezbednosti, Mubarak je kapitulirao.

U meuvremenu na celom Bliskom istoku, izbiπe sliËne revolucije - Sirija, Jemen, Jordan, Bahrejn. Dogodiπe se i dva izuzetka: u Saudijskoj Arabiji nema revolucije, ali je zato ima u mediteranskoj, ali ipak arapskoj Libiji. Kako u woj Gadafi pokaza svoje nesalomqive „zube”, primorao je Obamu da prvi put javno obnaroduje - Gadafi mora da ide! - tj. da je ustvari „arapsko proleÊe” SAD „produkt”, iskovan u mnogim CIA radionicama.

Suπtina arapskog proleÊa ©ta je ciq arapskog proleÊa? NajkraÊe - da

se arapski svet oslobodi svojih anti-izraelskih sentimenata.

Ako seÊawe joπ traje, Obama je otpoËeo svoju predizbornu kampawu s obeÊawem da Êe trajno unaprediti odnose SAD i muslimanskog, a specijalno, arapskog sveta. Kako, pak, u osnovi tih odnosa vrhuni palestinsko-izraelski konflikt, Obama je pokuπao u poËetku da vrπi pritisak na premijera Natawahua u pogledu jevrejskih enklava na palestinskoj strani. Kako nije uspeo, okrenuo se joπ jedino preostaloj opciji - prekomponovawe arapskog sveta, a u skladu sa suπtinom napred pomenutog arapskog proleÊa.

Postavqa se ovde pitawe, kakve veze ima ovako objaπweno arapsko proleÊe s Libijom?

Formalno gledajuÊi jedina veza jeste Ëiwenica πto su i Libijci poreklom Arapi; druge nema, izuzev - da tako kaæem - jedne sluËajnosti. Libija je bila podruËje na kome su se interesi velikih sila preplitali, ukrstali i sukobqavali pa su, s vremenom a i iskutveno dolazile, bar neke od wih, do saznawa: naπi interesi tamo nisu prioritetni. I da ne duæim - tipiËan je sluËaj NemaËke.

NemaËki sluËaj Istorijski gledano, preteËa danaπwe ideja Evropske Unije (EU), bila je Evropska ekonomska zajednica.

To je bila tipiËna francusko-nemaËka tvorevina. Pri takvom stawu ne zna se dokle bi ova zamisao mogla biti ostvarqiva, ali sve ukazuje da se ne bi iπlo daqe od zajednice glavnih proizvoaËa ugqa i Ëelika.

Uopπteno gledajuÊi SAD su u samoj ideji udruæene Evrope videle svog potencijalnog globalnog rivala, i nisu æelele da se ta ideje u bilo kojoj formi ostvari, izuzev moæda jednoj - raspaliti u Nemcima apetit velike sile, a s obzirom da su ih zbog nacizma, u novom demokratskom okruæewu, bili primorani da ih ili zaborave ili bar potisnu u pozadinu. U Ekonomskoj zajednici rekoπe SAD - vi Êete zbog nacizma zauvek biti posledwi; u politiËkoj zajednici ujediwene Evrope, poπto je stvorite, Evropa Êe postati stvarno velika sila, pa i vi Nemci u woj. SAD vam to moæe obezbediti, pod jednim uslovom, naπi globalni interesi imaju lidersku prednost nad onim Evrope. U svemu drugom, izmeu nas vladaju istinski partnerski odnosi.

Ponovo o...

Izgleda da su Nemci prihvatili ovaj izazov. Stvorena je EU i briselska birokratija. Nemci su glavni ekonomski faktor u woj. EU tako postaje velika sila. Globalni interesi Amerike, uvlaËe je u ratove oko rastakawa SFRJ. Nemci su instrumentalni u stvarawu nezavisne Hrvatske (Danke Deutchland!) i Slovenije i uopπte verno slede Klintonovu politiku. Srbi su za sve krivi, a i da ne govorimo o wegovoj antisrpskoj politici u BiH i na Kosovu, koja je vrhunila u bombardovawu Srbije.

Prve sumwe u SAD i posledice Doπlo je u SAD do „11 septembra”, pa je predsednik Buπ mlai objavio opπti rat protiv terora, Al Kaide, bin Ladena i naravno Avganistana, i neπto docnije Iraka. Nemci, kao uostalom veÊina evropskih dræava, uπli su, izgleda, u ove SAD globalistiËke avanture, po inerciji. Naime, Nemcima, je tako dolazilo do svesti nejasno oseÊawe da te avanture moæda nisu saglasne sa wihovim nacionalnim interesima - to nisu naπi ratovi - pa je usled toga nastalo naglo osipawe wihovog uËeπÊa u wima.

SAD su uvlaËile Nemce i u svoju antirusku politiku. To je donekle iπlo opet po inerciji, dok je bilo u saglasnosti sa tradicionalnom antisovjetskom propagandom. Kad su, pak, SAD isprovocirale Ukrajinu, da spreËi dovod ruskog gasa NemaËkoj - a za ovu je ruski gas suπtinsko i krajwe æivotno pitawe - kancelar Angela Merkel, poruËila je, svima kojim je trebalo, da nemaËki nacionalni interesi ubuduÊe imaju prvenstvo. SAD su tad videle koliko su zabrazdile, pa su pokuπale da odobrovoqe Nemce - ukrajinske gasne slavine su odmah otvorene, a i ponuen im je ameriËki gas. Angela je prvo prihvatila, drugo odbila. Izgleda da je tad napravila sporazum sa Rusijom, o gasovodu koji bi bio nezavisan od Ukrajine.

Umire li EU? Postoje joπ nekoliko kontroverznih momenata za koje nije sigurno da li znaËe odobrovoqewe Nemaca ili, naprotiv, pritisak na wih. U izuzetak, meutim, spadaju radwe da se NemaËkoj ojaËa uticaj u UN, a moguÊe i mesto u klubu odabranih - stalnih Ëlanica SBUN, πto definitivno pripada kategoriji odobrovoqewa. Kod ostalih momenata, takva sigurnost ne postoji, i jedina indikacija pritiska, bila bi nemaËka aktuelna reakcija na wih..

Zapaæena je tako grËka finansijska kriza.

NemaËka, kao najjaËa evropska ekonomija, naπla se obavezna da je finansira i spasava celu „eurozonu”, uglavnom iz sopstvenog interesa, od moguÊeg kraha, te eventulanog posledniËnog raspada same EU. S druge strane, oËevidna je i kriza same EU. Govori se o wenom prekomponovawu u bar dve grupe.

U zapadnu bogatu grupu bi uπle osam do deset, originalnih Ëlanica. Ostalih 17 Ëlanica bi bilo prepuπteno da se organizuju, ako uopπte, u neki novi joπ jasno ne definisani sistem. Dakle, to bi

2

bio kraj EU kako je znamo. Da li bi to znaËilo da je NemaËka „digla ruke” od EU i posvetila se svojim sopstvenim interesima? Teπko. NemaËki prosperitet i ekonomska snaga su tesno utkani u opstanak EU, pa bi wen raspad æivotno ugrozio samu NemaËku. Upravo sopstveni interes goni NemaËku da se uporno bori za odræawe EU u bilo kakvom stvarnom formatu.

Nemci ne uËestvuju u ratu za libijisku naftu?

Bilo kako, Nemci su odbili da uËestvuju u libijskoj krizi. Jedna kritika, koja verovatno dolazi iz krugova pristalica libijske akcije, ovako je sumirala nemaËko neuËestvovawe. Radi male uπtede u vojnoj akciji u Libiji, NemaËka propuπta nesagledivu dobit. Odmah pitawe: ©ta to u Libiji postoji a πto je vredno ogromne individualne dobiti svakog uËesnika? Kako uËesnika ima premnogo - gotovo ceo NATO - to libijsko „bogatstvo” mora da je neiscrpno! „Arapsko proleÊe” u Ëije ime je, po Obami. podignuta revolucija protiv Gadafija u Libiji, najobjektivnije gledajuÊi, nema - bar u ovom trenutku - nikakvih materijalnih potencijala.

Kad se na kraju sve te uzgredne i periferne stvari odbace, ispada da je jedini stvaran potencijal Libije da gartantuje svakom uËesniku u vojnoj akciji protiv Gadafija veliku dobit - jeste libijska nafta. ZnaËi: tu smo - u ratu za naftu! I to, izgleda - besplatnu, izuzev inicijalnih i relnih vojnih troπkova, pod uslovom da se Gadafi brzo ukloni.

S druge strane gledano, priËa o „spontanom” rascvetavawu arapskog proleÊa meu Libijcima jer su i oni Arapi, ispada da je to Obamin (i Zapada) veliki (ali i prozirni) blef da se od sveta i istorije sakrije oËevidni genocid i pqaËka jednog malog i nezaπtiÊenog naroda. Kad se na ovu bestijalnost, doda joπ i Ëiwenica da je Meunarodni kriviËni sud (MKS) veÊ podigao optuænicu protiv Gadafija (MKS nije onaj koji sudi Srbima, niti je to Meunarodni sud pravde - koji reπava sporove meu dræavama, veÊ treÊi - a svi su oni u Hagu - osnovan od Zapada za navodne ratne zloËine), onda to strahovito podseÊa na sudbinu Srba i MiloπeviÊa iz devedesetih godina proπlog veka.

Sa saznawem, da je agresija na Libiju izvrπena radi otimawa libijske nafte, nemaËko IZ SADRÆAJA Srpski obrazac u procesu globalizacij. . . . . . . . . . . . 5 Meunarodni teroristi u „Arapskom proleÊu”.. . . . . . . 7 Vlasnici πtampanih medija u Srbiji. . . . . . . . . . . . . , 9 Genocida nad Srbima nema u Ëitankama . . . . . . . . . . . .13 Srbija, „Nova istorija” i faπizam . . . . . . . . . . . . . . 15 MesiÊ: Nisam dogovarao rat. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16 SAD reskiraju rat sa Rusijom i Kinom. . . . . . . . . . . . . . 21 Prigodan doËek - neugodni razgovori. . . . . . . . . . . . . 25 M. V.: »arape kraqa Petra. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28

Iskra 1. avgust 2011.

KO©TUNICA: VLAST ZAUSTAVILA RAZVOJ DRÆAVE Predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koπtunica ocenio je danas da je najveÊi problem Srbije to πto je sadaπwa vlast zaustavila razvoj dræave i posebno kritikovao neuËestvovawe u tom zloËinu, tek sad dobija svoju pravu perspektivu, koju je potrebno objasniti.

Daleko sam od toga da NemaËkoj pripiπem neke moralne izazove. Pogotovo ne, jer su, kao i svi kolonizatori, ogoqenu silu upotrebqavali radi porobqavawa Afrike, a nedavno na SAD strani uËestvovali u zloËinima protiv Srba. Usled toga zakquËujem da se nemaËko ponaπawe u pogledu Libije jedino moæe pravilno objasniti, ako bi se na wega pogledalo iz perspektive wihovih nacionalnih interesa. ReË je, dakle, o nafti, libijskoj, naravno.

Zaπto je ona - mada skoro besplatna - nepotrebna danaπwim Nemcima?

Zaπto tumarati kroz maglu, kad smo se mi sa tom kategorijom, a u dosadaπwem izlagawu veÊ susreli, napred, kad je reË bila o ruskom gasu, odnosno ruskim energentima.

U svojoj iskonskoj mræwi prema Rusima, SAD su nastojale da svog satelita NemaËku odvoje od ruskih energenata. NemaËki kancelar, Angela Merkel, kao πto smo veÊ videli, se tome usprotivila i rekla da nemaËki nacionalni interesi imaju prioritet u odnosu sve druge. A oni zahtevaju ruski gas. Kad je, pak, doπlo do libijske krize, ona je samo to potvrdila. Ispalo je tako - na izgled nelogiËno - da su objektivno vrlo skupi ruski energenti - svetske cene, jeftiniji nego skoro besplatna libijska nafta!? Gde je vic? Naravno, nema ga. Merkelova je samo pokazala da NemaËka viπe neÊe da bude SAD satelit!

Odgonetka joπ jedne misterije I da zakquËim ovu diskusiju o nedavnoj sudbini Libije, koja je, uzgred, u mnogome identiËna onoj Srbije iz proπlih devedesetih, sa ruskom - a moguÊe i kineskom - nepoznanicom. Koja je ona?

Savet bezbednosti UN (SBUN) je formalno odobrio da Gadafijevi libijski avioni ne smeju biti upotrebqavani protiv pobuwenika, a Rusi (odnosno Kinezi) su po tom pitawu ostali neutralni, a mogli su upotrbom „veta” da spreËe tu rezoluciju SBUN. Pitawe je, dakle, zaπto veto nije upotrebqen, jer na kraju krajeva, Ëak i u najvitalnijem wihovom interesu bila je wegova upotreba.

Jedini logiËan odgovor na to pitawe jeste da se ispoqi ovo πto se veÊ dogodilo s NemaËkom, a πto se, posle skoro pet meseci bombardovawa, sve jasnije ocrtava kod ostalih NATO uËesnika „nervoza” - πto Gadafi nikako ne pada.

U svakom sluËaju - svaki novi dan bombardovawa mnogo viπe pojaËava nervozu NATO-a ali i poveÊava Gadafijevu oguglalost na Ëiwenicu bombardovawa.

Vreme je na Gadafijevoj strani!

„pogreπnu i nerealnu politiku prema Evropskoj uniji”.

Na sednici Glavnog odbora DSS-a u Sava centru Koπtunica je rekao da Srbija i Evropska unija saradwu treba da zasnivaju na obostranom interesu, Ëistom raËunu i meusobnom poπtovawu, i da Beograd treba jasno da saopπti Briselu da nijedna evropska zemqa nije trgovala svojom teritorijom i da to ne moæe da radi ni Srbija. „Niπta ne treba niko da nam poklawa, ali niπta ni da nam oduzima. Kosovo pripada nama, jer je naπe, a EU pripada ono πto je weno. Ispada da je Kosovo vaænije EU, nego vlasti u Srbiji. Viπe je stalo Briselu da nam uzme Kosovo, nego sadaπwoj vlasti da ga brani”, kazao je Koπtunica.

Koπtunica je naroËito kritikovao stawe u dræavi i ocenio da sadaπwa vlast nije ispunila nijedno predizborno obeÊawe. „Mogli bismo da poemo od prvog i najjednostavnijeg pitawa - koliko je danas plata u Srbiji, koliko je ta plata iznosila pre nego je obrazovana sadaπwa toboæe socijalno odgovorna vlada?”, naveo je Koπtunica.

On je rekao da je privreda opustoπena, da je 70.000 preduzeÊa u blokadi, da se poqoprivreda planski uniπtava, da auto putevi postoje samo u projektima, a da je situacija teπka i u kulturi, obrazovawu, zdravstvu i pravosuu. „Zato na izborima, koji se pribliæavaju, glavna tema nije i ne treba da bude EU, jer se do kraja decenije neÊe ni postavqati pitawe ulaska Srbije u EU. Prava tema je razvoj Srbije i kako obezbediti da se pokrene privreda i zaposli narod”, kazao je Koπtunica.

GovoreÊi o idejama za reπewe problema Kosova, Koπtunica je rekao da svako reπewe mora biti saglasno Ustavu Srbije.

On je ocenio da je Republika Srpska danas primer matici Srbiji kako ideoloπki inferioran odnos prema zapadnim centrima moÊi moæe da se zameni politikom odbrane srpskih nacionalnih interesa.

GovoreÊi o ciqevima DSS-a za naredni period, Koπtunica je naveo da je prvi i najpreËi ciq da se pokrene razvoj zemqe, da se uspostavi nacionalno jedinstvo i konsenzus da su Kosovo i Metohija, Vojvodina i Raπka neotuivi deo Srbije.

On je naveo da je i ciq saradwa sa Rusijom, EU, SAD, Kinom i drugim dræavama, zatim zadræavawe statusa vojne neutralnosti i daqe jaËawe privrednog kulturnog i druπtvenog povezivawa Srbije i Republike Srpske saglasno Dejtonskom sporazumu. ©esti ciq je da se zaustavi izumirawe Srbije i da se ponovo pokrene æivot, raawe i jaËawe porodiËnih tradicionalnih vrednosti”, rekao je Koπtunica.

26.6.2011.

N. QotiÊ

Iskra 1. avgust 2011.

Vesti - online

3

»EDOMIR ANTI∆ O SFRJ - RASPAD JUGOSLAVIJE JO© TRAJE Za »edomira AntiÊa nije Ëudno πto je hrvatski istoriËar Dejan JoviÊ svoju kwigu o jugoslovenskoj dræavi od 1974. do 1990. godine nazvao „Jugoslavija dræava koja odumire”, jer je ona sistematski razgraivana. „Ona je bila neka vrsta konfederacije veÊ 1974. godine. I u vreme kada je doπlo do pada Berlinskog zida, ta dræava koja je ulazila ponovo u jedan period autoritarnosti viπe nije mogla na taj naËin da prevazie krizu, veÊ je doπlo do wenog razarawa. I teπko da bi odluka nekog od aktera dovela do izbegavawa rata”, kaæe za Tawug »edomir AntiÊ.

Wegovo je miπqewe da su rat hteli mnogi, i IzetbegoviÊ i Tuman i MiloπeviÊ: „MiloπeviÊu je verovatno izuzetno smetalo πto mu je izmakla moguÊnost da bude novi diktator te jugoslovenske federacije. On sam je imao Ëuvenu izjavu ako ne umemo da radimo, umemo bar da se bijemo. Tako da su akteri ovde rat prosto videli kao legitimni naËin da ostvare svoje ciqeve.”

Rat je, kako istiËe, bio po mnogo Ëemu dirigovan iznutra, ali i spoqa. „Treba samo podsetiti da su se kquËni trenuci u jugoslovenskoj krizi deπavali u vreme pre i posle izbora u SAD. Dakle, samo razmislite o godinama: 1988, 1992, 1996, 2000. Treba li iπta drugo da kaæem?”

O posledicana ratova postoje teze, koje su prihvatili i mnogi u meunarodnoj zajednici i naπem okruæewu, pa i u Srbiji, poËev od one kako je Jugoslaviju razorio narod koji je najviπe æeleo, podsetio je AntiÊ dodajuÊi da sva istraæivawa govore da je jedini narod u bivπoj Jugoslaviji koji veÊinski æali za Jugoslavijom - srpski narod. „I to je prosto sad veÊ malo i patoloπka stvar. Jer tu se æali ne samo za velikom dræavom u kojoj bi srpski narod æiveo jedinstveno, veÊ se æali za dræavom u kojoj je srpski narod asimilovan. U kojoj je izgubio veÊinu u Crnoj Gori i BiH, prestao da bude znaËajan faktor u Hrvatskoj, izgubio pravo u Makedoniji. Izgubio Kosovo i Metohiju po prvi put u sopstvenoj dræavi. To je redak sluËaj i u svetu”, navodi AntiÊ.

To je, dodaje on, psihologija samomræwe, psihologija socijalnog radikalizma, koja ima fiksaciju na vreme 70-tih godina, kada se malo radilo, a relativno mnogo imalo.

Posledice svega toga su razjediweni juæni Sloveni, ukquËivawe u EU na bazi nekakvog regiona - bivπa Jugoslavija minus Slovenija, plus Albanija, kaæe AntiÊ i dodaje da je Srbija danas dræava sa najviπe izbeglica, da su pored

4

Boπwaka, koji su u Bosni i Hercegovini nesumwivo bili najveÊe ærtve rata, najveÊe ærtve rata bili i Srbi iz Hrvatske i Srbi sa Kosova i Metohije.

Osim toga AntiÊ kao posledicu ovih 20 godina pomiwe i potpunu ekonomsku propast regiona, dugoroËno strano prisustvo na Kosovu i Metohiji i u Bosni i Hercegovini, podelu u narodu. „Prvi put u istoriji Srbije mi imamo jednu parlamentarnu stranku, koja je potpunosti nadahnuta idejama autoπovinizma. Imamo radikalizovani narod. Podeqen, Ëekamo da uemo u EU a ne znamo taËno πta Êe nam to. Qudi vide EU kao ciq a ne kao sredstvo za razliku od velike veÊine drugih evropskih naroda”, navodi AntiÊ i nastavqa: „I, naravno, æivimo po mnogo Ëemu u proπlosti. Neki, zloupotrebqavajuÊi proπlost, idelogizujuÊi je. Pozitivno je πto se posle svega Srbija suoËila sa zloËinima koji su vrπeni od strane pripadnika srpskih vojski. Meutim, naravno svima je danas jasno da qudi koji to nameÊu iz inostranstva vrlo Ëesto nemaju za ciq pravdu i humanost”, kaæe AntiÊ.

On zakquËuje da uπavπi u drugu deceniju 21. veka mi viπe ne moæemo da se pravdamo ratovima iz 90-tih. Od wih nas, kako kaæe, deli viπe od 10 godina i zato ne moæemo da kaæemo da je kriza zavrπena, s obzirom na Ëiwenicu da postoje vrlo jake snage koje teæe daqem rasparËavawu Srbije. „Pre svega severa Srbije, zapada Srbije i juga Srbije. Postoje snage koje teæe razgraivawu Makedonije. I jedina dræava koja ima zaπtitu u ovom trenutku velikih sila je Bosna i Hercegovina.

Dræava koja ima najmawu podrπku svog stanovniπtva da bude jedinstvena i da bude onakva kakvu bi je moæda æeleli oni koji u ovom trenutku imaju presudnu reË na Balkanu.

23.6.2011.

Tanjug

Novi uslovi za ulazak u EU? Srbija treba da nastavi put prema EU, svesna da Êe Haπki tribunal biti zamewen, kao alibi za dosadaπwe pritiske na Srbiju, nekim drugim temama, rekao Ivica DaËiÊ. SledeÊa tema je, verovatno, Kosovo ili Republika Srpska ili pitawe nekih autonomija ili separatizama u Srbiji, istakao DaËiÊ.

Ministar unutraπwih poslova Ivica DaËiÊ izjavio je da Srbija treba da nastavi put ka Evropskoj uniji, ali je izrazio bojazan da Êe, nakon hapπewa Ratka MladiÊa, meunarodna zajednica postaviti uslov da Beograd prizna nezavisnost Vesti, 26.6.2011) Kosova. (V

Iskra 1. avgust 2011.

SRPSKI OBRAZAC U PROCESU GLOBALIZACIJE Kulturni obrazac, Ëiju izgradwu podstiËemo i kome teæimo, nije neka amorfna i nerazumqiva ideja, ideja bez stvarno ostvarivog osnova. Kulturni obrazac je, zapravo, skup idejnih napora da se na osnovama tradicionalne moralnosti, duhovnosti i viπevekovne kulturne baπtine naπeg naroda, ali istovremeno i modernih kulturnih i nauËnih podsticaja 21. veka, stvori neπto πto bismo, u najπirem smislu reËi, mogli nazvati sveobuhvatni kulturni i vrednosni preobraæaj naπeg druπtva.

Ponovno uspostavqawe i povratak pravilima moralno-vrednosnog sistema tradicionalnog srpskog druπtva izraæeno kroz afirmaciju osobi n a s o li d a r n o s t i , Ë e s t i t o s t i , p o π t e w a , d o b r o namernosti, putem afirmisawa samopregnuÊa drugih i kritiËkog preispitivawa sopstvene liËnosti, objediweno uz usvajawe ideja socijalne solidarnosti, socijalne pravde, socijalno odgovorne dræave i druπtva, pravne dræave i vla davine prava Ëini, upravo, polaznu osnovu spreËavawa daqeg kulturnog i moralnog sunovra ta naπeg naroda.

U uslovima dominacije egoistiËnog karak tera neoliberalnog ekonomskog sistema koji u naπem druπtvu funkcioniπe, πto ima za posledicu slabqewe „socijalnog instikta“ Ëoveka i postepeno gaπewe wegovih moralnih svojstava, pojave masovne nezaposlenosti i bede najπirih druπtvenih slojeva, nepotizma i korupcionaπtva, p a r a z i t i z m a u s v i m d r u π t v e n i m i p o li t i Ë k i m strukturama, pohlepnosti u vidu motiva sticawa profita na nezakonit naËin i organizovanog kriminala povlaπÊenih druπtvenih slojeva, kulture, umetnosti i zabave Ëiji je nivo sveden na zadovoqavawe najniæih qudskih pobuda, mi vidimo preobraæaj pojedinca i izgradwu kulturnog obrasca naπeg druπtva kao primarni ciq naπeg druπtvenog delovawa.

Ovim negativnim pojavama koje predstavqaju balast naπeg druπtva svakako treba dodati i stawe naπih obrazovnih ustanova Ëiji su programi liπeni vaspitne funkcije uticaja na pojedinca, pa u obrazovnom procesu izostaje izgradwa i usvajawe moralnih normi, pozitivnih stavova i karaktera liËnosti. Kada tome dodamo i uticaj medija, koji kr roz komercijalizaciju i suptilne ili mawe suptilne vidove sprega sa ekonomsko-tajkunskim, dræavnim i politiËkim centrima moÊi, rade na stvarawu potpune kontrole nad naπim medijskim prostorom, onda je slika ostvarivawa uticaja na pojedinca u ciqu wegove imbecilizacije i otklawawa posledwih traËaka kritiËko-mewalaËke svesti u wemu potpuna.

Sve ove, gore pomenute, pojave posledica su druπtvene dezorganizacije koja je obuzela mo-

Iskra 1. avgust 2011.

derno srpsko druπtvo 21. veka, stawa moralne i funkcionalne krize svih druπtvenih institucija.

Politika, kao svesna aktivnost qudi i delatnost odluËivawa kojom se reπavaju pitawa od interesa za funkcionisawe i razvoj zajednice, odnosno druπtva kao celine, postaje sve viπe delatnost usmerena prvenstveno ka ostvarivawu uskih, bezobzirno egoistiËkih interesa pojedinaca iz redova politiËkih oligarhija.

S p os o bn o st z a s t r a na Ë k o u dv o r a v a we i politiËka podobnost postaju osnovna merila vrednovawa pojedinca i pronalaæewa adekvatnog mesta za wega u druπtvenom sistemu. Suπtina politiËkih procesa ispoqava se u sukobu, borbi p o l i t i Ë k i h s t r a n a k a za o s v a j a w e i v r π e w e dræavne vlasti, a potom sa tih pozicija ostvari vawa interesa elite moÊi, sastavqene od pojedinaca iz vrhova dræavnih i stranaËkih struktura, ekonomskih, pre svih uvozniËkih i trgovaËkih interesnih lobija i struktura organizovanog kriminala, obogaÊenih u procesu prvobitne kriminalne akumulacije kapitala tokom devedesetih godina, a i ranijih decenija 20. veka.

Stoga se mi zalaæemo za potpunu afirmaciju ideje prof. dr Slobodana JovanoviÊa da se izgradwom kulturnog obrasca putem svestranog doprinosa i stvaralaπtva naπe moderne, aktivne inteligencije, nauËne i kulturne elite, izvrπi uticaj na pojedinca u pravcu usvajawa sadræaja takvog obrasca, a time i wegovog formirawa kao graanina ovog druπtva sa razvijenom sveπÊu o opπtedruπtvenim interesima i vrednostima.

Samo takav, prosveÊeni pojedinac, razvijene i slobodne svesti, kulture i duhovnosti moæe biti osnova zdravog, slobodnog, demokratskog i naprednog srpskog druπtva.

Kulturni obrazac jeste nacionalna druπtvena tekovina, koja se nameÊe kao nuæna i neophodna druπtvena pojava, ali je on, kada jednom poprimi svoj oblik i punu sadræinu, istovremeno i antiteæa univerzalnom anti-kulturnom obrascu proklamovanom i afirmisanom kroz neoliberalni ekonomski proces anti-civilizacijske globalizacije. Takva globalizacija propromoviπe is k q u Ëi v o e k o n o m s k e i n t e r es e na j ra z v i j e n i j i h z e m a qa m e  u n a r o d n e z a j e d n i c e i n a d d r æ a v n i h tvorevina monopolistiËkog tipa, poznatijih kao multi-nacionalne korporacije.

Taj proces je istovremeno praÊen i proce s o m a n t i - k u lt u r n e i m p e r i j a l i z a c i j e i h e g e m o nizacije kompletnog kulturnog prostora sveta. To zapravo povlaËi sa sobom potirawe svih kulturnih i moralno-vrednosnih sistema svih naroda i dræava sveta, a to u svojoj suπtini predstavqa najgrubqi atak na samu esenciju, bit qudske egzis tencije. »ovek koji usvoji anti-kulturni obrazac propagiran procesom anti-civilizacijske glo-

5

SPC: BOLNE IZJAVE BENEDIKTA XVI Srpska pravoslavna crkva saopπtila je danas da je papa Benedikt XVI tokom posete Zagrebu proπlog maja uputio i dve kontroverzne poruke, o jugoistoËnoj Evropi i zagrebaËkom nadbiskupu Alojziju Stepincu.

U saopπtewu, objavqenom na sajtu SPC, kaæe se da je prvu kontroverznu poruku poslao joπ na putu u Hrvatsku, iz aviona, u neformalnom razgovoru sa novinarima. „Naime, seÊajuÊi se ranijih zagrebaËkih nadbiskupa, on je izjavio: 'Pokojni kardinal Frawo ©eper, pokojni kardinal Frawo KuhariÊ i kardinal Josip BozaniÊ uvek su govorili da Hrvatska nije na Balkanu nego u Sredwoj Evropi, pa bi bilo logiËno, pravedno i potrebno da Hrvatska ue u Evropsku uniju, gde istorijski i

Srpski obrazac... balizacije jeste qudsko biÊe liπeno osnovnog razumevawa sopstvenog identiteta, svoje kulturne i moralne suπtine, tradicionalne kulturne baπtine prostora kome pripada.

No ono πto deluje najstraπnije on je liπen sposobnosti da kritiËki preispita svoj poloæaj u druπtvenim odnosima i svoje mesto u druπtvu, a samim tim i da aktivno i mewalaËki deluje na sve ono πto ga okruæuje. Takvo qudsko biÊe zapravo nije Ëovek u civilizacijskom i evolutivnom smislu reËi, jer kod wega nema svesti ni o sopstvenom nacionalnom kulturnom obrascu, a ni snage i æeqe da prihvati i razume autentiËne kulturne obrasce drugih naroda sveta. On postaje orue najogoqeni jih ekonomskih interesa propagatora anti-civi lizacijske globalizacije i ne samo wihove ekonomske, veÊ i meunarodne i vojne politike.

Stoga, veÊ i samo postojawe sadræinski i formalno izgraenog nacionalnog kulturnog obrasca zahteva wegovu povezanost putem procesa istinske, alternativne globalizacije sa izgraenim kulturnim obrascima drugih dræava i naroda sveta. Tu povezanost treba i jedino je moguÊe ostvariti posredstvom sadræinske razmene elemenata tradicionalnih kultura i novih kulturnih ideja i tekovina, nauËnih, tehnoloπkih i umetniËkih dostignuÊa novog milenijuma, koje treba da postanu opπta, univerzalna baπtina svetske civilizacije, razvijawem svesti Ëoveka kao ekoloπkog biÊa i oseÊawa pripadnosti planetarnoj qudskoj zajednici, a sve to postignuto principa istinske saradwe, usvajawem razumevawa, razmene, solidarnosti i poπtovawa nacionalnog i teritorijalnog integriteta svakog naroda i dræave sveta.

12.7.2011.

Podvukla - Iskra) (P

6

Aleksandar Barac Srpski kulturni klub

kulturno oduvek pripada”, kaæe se u saopπtewu uz napomenu da se SPC nada da papa nije imao nameru da jugoistoËni deo Evrope, poznat i kao Balkan, smesti nekud izvan Evrope. „RazmiπqajuÊi o ovom sudu, pritom bez ulaæewa u raspravu o tome da li je Hrvatska na Balkanu ili u Sredwoj Evropi, æelimo da verujemo da wegov ugledni izricateq nije imao nameru da JugoistoËnu Evropu - nekada srediπwi prostor Rimskog Carstva, a potowu Rumeliju (u prevodu Rimsku zemqu: evropski, preteæno hriπÊanski deo Otomanske Imperije), danas poznatu pod turskim nazivom Balkan smesti nekud izvan Evrope, niti pak da se vrati na poËetak 16. stoleÊa, kada je wegov prethodnik Lav X Hrvatsku oznaËio kao 'antemurale christianitatis' („predzie hriπÊanstva”), istakla je SPC. SPC je podsetila i da su i mnogobrojni Srbi graniËari u vreme Zrinskih i Frankopana Ëuvali „predzie hriπÊanstva”, kao i da posle pet vekova æivota na tim prostorima u Hrvatskoj Srba „najednom viπe nema ili opstaju kao ostatak πto poklanog πto proteranog naroda”.

Kao drugu kontroverznu papinu izjavu tokom posete Hrvatskoj SPC je navela izjavu o zagrebaËkom nadbiskupu tokom Drugog svetskog rata Alojziju Stepincu. „Mada ovom prilikom nisu ispuwena oËekivawa mnogih rimokatoliËkih vernika, ponajpre u Hrvatskoj, da Êe Alojzije Stepinac, zagrebaËki nadbiskup tokom Drugog svetskog rata, biti kano-nizovan, odnosno priznat za svetiteqa RimokatoliËke Crkve, dodatnu kontroverzu, u naπoj sredini i bolnu nedoumicu, izazvale su pa-pine reËi - izgovorene takoe na putu prema Zagrebu - da je kardinal Alojzije Stepinac 'bio protiv ustaπkog reæima' i da je 'branio pravo ËoveËanstvo protiv tog reæima time πto je branio Srbe, Jevreje, Rome”, saopπtio je SPC. SPC smatra da je uloga Stepinca u odbrani Srba, Jevreja i Roma „u najmawu ruku jednostrano prenaglaπena ili na silu iskonstruisana”, a da su preÊutkivane ili minimizirane wegove „ideoloπki motivisane i javno iskazivane animoznosti prema pravoslavqu, jevrejstvu, srpstvu i joπ poneËemu”.

SPC je saopπtila da i pored toga pozdravqa papin poziv vernicima da se trajno zauzimaju za pomirewe meu podeqenim hriπÊanima, kao i meu hriπÊanima i muslimanima.

Sopπtewe SPC je potpisao episkop baËki Irinej.

23.6.2011.

Vesti - online

Iskra 1. avgust 2011.

ME–UNARODNI TERORISTI U ULOZI TVORACA „VELIKOG BLISKOG ISTOKA” Takozvano „arapsko proleÊe” koje je zapoËelo masovnim antivladinim protestima u Tunisu i Egiptu, do sada se razvija sasvim u skladu sa ameriËkim geopolitiËkim scenarijima, meu kojima je najvaæniji preformirawe prostora, koje je dobilo naziv „Veliki Bliski istok”, a do koga dolazi zahvaqujuÊi lakoj ruci predsednika Xorxa Buπa - mlaeg. Naglasak je na stvarawu i veπtaËkom odræavawu nestabilnosti na predvienom prostoru, tako πto Êe on biti vojnopolitiËki i ekonomski sitwen i preveden u stawe „haosa koji se moæe odræavati”.

Takva situacija Êe da dozvoli Zapadu, predstavqenom u liku SAD i glavnih zemaqaËlanica Evropskog saveza (pre svih - Velike Britanije i Francuske) da dræi pod kontrolom, na prostoru od Maroka i Alæira na zapadu do Indonezije i Filipina na jugo-istoku, ogromne energetske izvore i puteve transporta energenata i da spreËava pojavu novih centara moÊi. Ovakva strategija je pre toga uspeπno proraena na Balkanu , πto je arhitektama „Novog svetskog poredka” omoguÊilo da pree na weno ostvarewe u mnogo πirim srazmerama.

Da u „arapskoj revoluciji” nastupa nova etapa svedoËi i nova strategija u oblasti bezbed nosti, koju su posledwih dana proglaπavali predstavnici administracije predsednika SAD Baraka Obame. Prvo je Xon Brenan, savetnik predsednika za pitawa unutraπwe bezbednosti i borbu sa terorizmom, u okviru prezentacije nove nacionalne antiteroristiËke strategije, dao izjavu o „produbqewu” naπe saradwe” sa vlastima dræava kao πto su Jemen, Somalija, Irak, Pakistan i zemqe Severne Afrike. A zatim je dræavni sekretar Hilari Klinton ukratko objasnila o kojim je vlastima u navedenom sluËaju reË - konkretno se radi o radikalnoj islamistiËkoj organizaciji „BraÊa - muslimani”, koja pokuπava da se svom snagom probije na vlast u Egipatu. „Interesi SAD su da odræava odnose sa svim partijama koje su miroqubive, i koje su privræene nenasilnim oblicima, a spremne su da se bore za parlament i predsedniËku vlast”. I mi, naravno, pozdravqamo dijalog sa onim Ëlanovima „BraÊe-muslimana” koji æele da sa nama razgovaraju” - izjavila je gospoa Klinton, preÊutavπi pri tom teroristiËku priro du navedenog pokreta, wegove tesne veze sa „Alkaidom” i zabranu, koja je baπ u SAD sve do sada na snazi, da diplomate kontaktiraju zvaniËne pred stavnike te organizacije(1). Meutim, upravo sada su, prema informacijama kojima raspolaæemo, predstavnici vlasti SAD dobili dozvolu da kon taktiraju neposredno predstavnike partije koja je osnovana 1928. godine, sa ciqem ne samo da bi se u Egiptu formirala islamistiËka dræava, veÊ i da bi se obnovila imperija, stvorena u 7. veku, koja se „pruæala od ©panije do Indonezije”(2).

Iskra 1. avgust 2011.

Politiku podrπke snagama koje su povezane sa meunarodnim terorizmom, kao ona o kojoj smo upravo govorili, Zapad sve aktivnije sprovodi i u Libiji. Tamo se kao jedna od onih koji sprovode strategiju „Velikog Bliskog istoka” posmatra „Libijska islamska borbena grupa” koja je formirana sedamdesetih godina 20. veka, a od druge polovine devedesetih je postala deo „Al-kaide”.

Weno organizaciono jedinstvo je potpuno uËvrπÊeno 2007. godine. Sada se u woj izdvojilo politiËko krilo „Libijski islamistiËki pokret za promene” koje pretenduje da preuzme rukovodeÊu ulogu u lageru opozicionara, stacioniranih u Bengaziju, koji dobijaju sve aktivniju vojno-politiËku podrπku od S AD, Francuske i NAT O( 3) .

ZajedniËko delovawe zapadnih struktura sa teroristiËkim islamistiËkim grupama aktivno se uËvrπÊuje i u Siriji, gde se navedenim grupama dodequje glavna uloga u destabilizaciji situacije u zemqi i u svrgavawu vlade Baπara Asada. ©to se tiËe jaËawa sliËnog interesnog povezivawa SAD, NATO i teroristiËkih snaga na primeru Balkana, dovoqno je u vezi sa tim da se setimo evolucije odnosa Zapada prema albanskoj „Armiji za osloboewe Kosova”. Joπ poËetkom 1998, kada je konflikt na Kosovu joπ bio pod kontrolom meunarodne zajednice, tadaπwi specijalni predstavnik predsednika SAD za Balkan Robert Gelbart je izjavqivao da „Armija za osloboewe Kosova” „bez imalo sumwe predstavqa teroristiËku grupu”.(4)Meutim, to nije zasmetalo Beloj kuÊi da praktiËno u isto vreme zapoËne aktivnu saradwu sa wom na realizaciji opπtih balkanskih scenarija - izmeu ostalog - i na uËvrπÊewu pozicija SAD i NATO na Kosovu. Na kraju krajeva, zar bivπi ministar Velike Britanije i jedan od arhitekata pseudo-nezavisnosti Kosova Robin Kuk nije izjavqivao da su borci „Armije za osloboewe Kosova” „isto toliko æestoki koliko i svi drugi ustanici u istoriji”?(5) Danas je uloga takvih „ u s ta ni ka” do d eqe na s nag am a , st ac io nir ani m u Bengaziju, na Ëijem su Ëelu teroristiËke islamistiËke grupe. Da nisu na wih, moæda, mislili uËesnici nedavnog samita AfriËkog saveza, koji su upozorili Francusku da oruæje koje ona πaqe ustanicima moæe da se nae u rukama „Alkaide”(6).

Nije sluËajno Zbigwev Bæeæinski, jedan od ideologa „neoglobalizma”, predloæio da se oblast koja obuhvata Severnu Afriku, Bliski Istok, Zakavkazje i Predwu i Centralnu Aziju nazove „Evroazijski Balkan”. Prema wegovim reËima „Evroazijski Balkan” koji je smeπten sa obe strane mreæe puteva, koja Êe neizbeæno nastati, i koja treba da spoji po πto pravilnijoj liniji najbogatije delove Evroazije i najrazvijenije industrijske oblasti Zapada sa krajwim taËkama na Istoku, takoe ima, ako se posmatra sa geopolitiËkog stanoviπta, veliki znaËaj”(7). Tako da nije Ëudno

7

SAD nameÊu Evropi otimawe srpske zemqe Joπ jedna runda pregovora o Kosovu planirana za kraj juna u Briselu moæe postati prelomna s taËke glediπta poboqπavawa odnosa izmeu Borka StefanoviÊa (πef pregovaraËa Srbije Iskra) i πiptarskih secesionista. Po svedoËewu zvaniËne predstavnice ES Maje KocijanËiË, strane su „blizu zekquËivawa sporazuma o nizu pitawa”.

Meutim, na fonu odreenog zbliæavawa pozicija StefanoviÊa, ©iptara i ES, posebno oπtro je zvuËala izjava zamenika dræavnog sekretara SAD za pitawa Evrope i Evroazije Filipa Gordona.

Doputovavπi u posetu Balkanu on je izjavio da je Vaπington „kategoriËno protiv” podele pokrajine na srpski i albanski deo. Bez obzira na to, uËesnici u briselskim pregovorima podelu razmatraju kao jednu od varijanti za izlazak iz kosovskog meunarodno-pravnog Êorsokaka. Miπqewe analitiËara Petra Iskenderova.

PodseÊamo da je prvo u maju ministar unutraπwih poslova Srbije, Ivica DaËiÊ, predstavio moguÊnost, pa Ëak i poæeqnost podele juæne srpske pokrajne. On je istakao da je „jedino realno reπewe - ostaviti Srbe u Srbiji, a odvojiti drugi deo u kojem æive Albanci. To Êe biti delotvoran mehanizam, koji Êe omoguÊiti da se problem brzo

Meunarodni teroristi... πto se metodologija, proraena na Balkanu, danas aktivno koristi mnogo jaËe na mnogo veÊem prostoru. Ako su joπ pre jednog veka najveÊe balkanske probleme - albanski, makedonski, bosanski velike dræave reπavale „u okviru svojih teritorijalnih zahteva na Balkanu i dominacije u Sredozmno-morskom podruËju i na Bliskom Istoku”, danas mi pratimo potpuno suprotnu sliku: balkanski model je postao polazna taËka za preformirawe ogromnog regiona, bogatog energetskim izvorima (8).

13.07.2011.

Petar ISKENDEROV Podvukla - Iskra) (P Fond strateπke kulture --------------------(1)http://www.state.gov/secretary/rm/2011/06/167374. htm (2) Scheuer M. Through Our Enemies’ Eyes: Osama bin Laden, Radical Islam, and the Future of America.

Washington, 2007. P.92 (3) Popular Protest in North Africa and the Middle East (V): Making Sense of Libya. Cairo-Brussels, 6 June 2011. P.21.

(4) http://rpc.senate.gov/releases/1999/fr033199.htm (5) The Guardian, 11.03.2005 (6) AFP011719 GMTJUL11 (7) Bzezinski Z. Velika πahovska tabla. M., 2009. S. 161162.

(8) Stojanov P. Makedonija vo politikata na golemite sili vo vremeto na Balkanskite vojni 1912-1913. Skopje , 1979. S. 183.

8

reπi”. Ipak, on je naËinio opasku da izraæava liËno miπqewe, a da pozicija zvaniËnog Beograda o nepriznavawu samoproglaπene nezavisnosti okupiranih teritorija ostaje bez ikakvih promena.

Meutim, kasnije su na moguÊnost podele poËeli da aludiraju i drugi srpski ministri - izmeu ostalog Goran BogdanoviÊ ministar za Kosovo i Metohiju u vladi Srbije, koji prognozira postizawe kompromisa sa ©iptarima, „Ëak i o siæeima, koji su izuzetno osetqivi i teπki” za srpsku stranu. Po postojeÊim informacijama ideju podele kao jednu od tema za razmatrawe skloni su da prihvate i u Evropskom Savezu.

U ovoj situaciji izjava ameriËkog diplomate Filipa Gordona izgleda kao pokuπaj da se pregovori koji se vode u Briselu vrate u kolosek ameriËkih interesa, koji se sastoje u punoj vojnopolitiËkoj podrπci πiptarskih separatista.

Gordon je uverio lidere samoproklamovane separatistiËke republike u to da se ne mewa pozicija Vaπingtona u pogledu podrπke nelegalnoj i po meunarodnom pravu protivnoj albanskoj secesiji Kosova i Metohije od Srbije: „To je jasna pozicija SAD i ona Êe takva i ostati.” Nema sumwe u to da Êe sliËne izjave uËiniti rigidnijom i poziciju separatistiËkog albanskog rukovodstva, πto teπko da Êe iÊi u prilog pregovorima - istakao je u razgovoru s „Glasom Rusije” Aleksandar Karasev struËwak Instituta za poznavawe slovenskih naroda RAN: „VideÊemo kako Êe se sad ponaπati rukovodstvo Evropskog saveza. Ako ono bude forsiralo postizawe sporazuma i ukquËivawe Srbije sa Kosovom i Metohijom u ES to Êe u odreenoj meri moÊi da ublaæi situaciju. U suprotnom sluËaju Êe Vaπington i Brisel na ovaj ili onaj naËin morati da reπavaju problem kosovskih Srba, koji kompaktno æive na severu pokrajine. A za to su opet potrebni neki kompromisni modeli, koji su u stawu da zadovoqe ne samo Priπtinu, veÊ i Beograd.”

Zasad, kako istiËu albanske novine „Koha ditore”, lideri ES razmatraju moguÊnost da Evropski savez obnaroduje specijalnu izjavu o juænoj srpskoj pokrajni. U woj Êe biti izloæena pitawa koja Êe se moÊi sporazumno reπiti izmeu StefanoviÊa i πiptarskih secesionista. Ova izjava Êe nositi obavezujuÊi karakter za obe strane, a weno objavqivawe u ime Brisela omoguÊiÊe Srbiji da izbegne potpisivawe dokumenata direktno s delegacijom albanskih separatista, πto je za wu nemoguÊe i nepoæeqno u svakom pogledu. Po podacima ovih albanskih novina, niz pitawa moæe biti kasnije ukquËeni u zavrπni dokument - u skladu s postizawem sporazuma. Nakon toga, po sliËnoj formuli moguÊe je predvideti da Êe u ovom ili onom obliku biti potvrena podela pokrajine na srpski, odnosno albanski deo.

22.6.2011.

Glas Rusije

Iskra 1. avgust 2011.

rofil πslobodne”, „nacionalne” πtampe Pr

KO SU VLASNICI ©TAMPANIH MEDIJA KO POSEDUJE SRBIJU? U Srbiji izlazi 579 novinskih izdawa, koja objavquju 324 izdavaËke kuÊe. Meutim, moæe se reÊi da je vlasniπtvo nad mnogim πtampanim medijima koji se distribuiraju u celoj Srbiji nije dovoqno transparentno. Uz sve to ni dræava joπ nije izaπla iz velikih dnevnih listova „Politike” i „Novosti”. „VeËerwe novosti” su jedan od primera kojima se javnost dugo bavila, a biznismen Milan Beko je tek nedavno javno priznao da su te novine u wegovom vlasniπtvu. Beko je rekao da je u taj posao uπao jer je nemaËki koncern WAZ traæio domaÊeg partnera. Meutim, Beko kasnije taj dnevnik nije prodao „Vacu”, iako priznaje da su wegove kompanije dobile 24 miliona evra za kupovinu „Novosti”. „Vac”, koji je dao novac, i daqe potraæuje vlasniπtvo u „Novostima”, i taj spor je sada pred Komisijom za zaπtitu konkurencije, koja Êe do sredine jula odluËiti da li Êe austrijskom „Ost holdingu”, koji je u vlasniπtvu „Vaca”, odobriti preuzimawe 62,4 odsto akcija kompanije „Novosti”. „Blic”, „Alo” i besplatni list „24 sata” u stoprocentnom su vlasniπtvu „Ringier Axel Springera”, zajedniËkog preduzeÊa koje su osnovale πvajcarska firma „Ringier”, izdavaË „Blika”, i nemaËka kuÊa „Axel Springer”, Ëije je najpoznatije izdawe nemaËki tabloid „Bild”. U vlasniπtvu iste kompanije su i nedeqnici „Æena”, „Puls”, NIN i „Auto Bild”. Pre ulaska „Axel Springera”, sva izdawa sem „Auto Bilda” bila su u vlasniπtvu πvajcarskog „Ringiera”, koji je vlasniπtvo nad „Blicom” preuzeo 2004. od nemaËkog izdavaËa „Gruner i Jar”, a kasnije razvijao ili kupio ostale brendove.

List „Pres” su osnovali novinari i urednici tog lista, a zvaniËno se polovina vlasniπtva vodi na kiparsku firmu „Amber Press Limited”. U vezu sa „Presom” su se ranije dovodili biznismen Miroslav MiπkoviÊ i Milka Forcan, a spekuliπe se da odreen udeo u tom listu ima gradonaËelnik Beograda Dragan –ilas, meutim nepoznato je o kolikom udelu je reË.

Drugi politiËar Ëije se ime vezuje za vlasniπtvo u medijima jeste potpredsednik Vlade Boæidar –eliÊ, Ëija je firma veÊinski vlasnik nedeqnika „Ekonomist”, ali je on upravqaËka prava preneo kad je stupio na duænost.

Za list „Pravda” se vezivala Srpska napredna stranka, buduÊi da je prvi vlasnik tih novina, estradni menaxer Saπa MirkoviÊ, sada Ëlan te stranke. MirkoviÊ je novine prodao, ali se one i daqe vezuju za napredwake. Vlasniπtvo u listu „Kurir” Radisav RodiÊ je preneo na svog sina

Iskra 1. avgust 2011.

Aleksandra. Mnogi su primetili da se od hapπewa RodiÊa ureivaËka politika „Kurira”, u meuvremenu priliËno promenila.

Odnedavno je jedan vaæan biznismen odluËio da uloæi u medije. Iako se u zvaniËnim dokumentima ne vodi kao vlasnik „Novog magazina”, zna se da je za wegovo osnivawe i izdavawe pare dao Miroslav BogiÊeviÊ, vlasnik koncerna „Farmakom”.

Biznismen koji je veÊ niz godina u medijskoj sferi, jeste bivπi novinar Robert »oban, koji je sa Veliborom –uroviÊem vlasnik „Color media internacional”, koji trenutno ima Ëak 60 razliËitih izdawa, od kojih je najpoznatiji tabloid „Svet”. I u πtampanim medijima dræava je prisutna kao vlasnik. Osim u „VeËerwim novostima” gde je mawinski vlasnik, ona sa nemaËkim „Vacom” deli vlasniπtvo nad „Politikom”. Sa ovom kompanijom dræava deli vlasniπtvo i nad novosadskim „Dnevnikom”.

VLASNICI ©TAMPANIH MEDIJA POLITIKA Po 50 odstao vlasniπtava nad najstarijim dnevnim listom na Balkanu imaju dræava Srbija (Ëitaj, Demokratska stranka Iskra) preko svog preduzeÊa Politika AD i nemaËki WAZ preko svoje austrijske firme „Ost holding OMBH”. „Vac” je u Politiku uπao posle demokratskih promena u Srbiji, ali je nedavno najavio povlaËewe svog kapitala. Vlasnici Politike AD koja objavquje Ëaspise Bazar, Iva, Ilustrovana politika, Politikin zabavnik su Republika Srbija, Akcionarski fond, a vlasniπtvi od 12,12 odsto ima i Elektroprivreda Srbije.

VLASNI»KA STRUKTURA: POLITIKA NOVINE I MAGAZINI -Politika AD 50% -Ost holding OMBH - Austrija 50% (WAZ) VLASNIK POLITIKE AD -Republika Srbija 31,06 % -Akcionarski fond 21,45 % -EPS 12,12 % VE»ERWE NOVOSTI VeÊinsko vlasniπtvo preko svoje tri firme Trimax Investmen, Ardos holding GMBH i Karamat holding LTD ima biznismen Milan Beko. Republika Srbija se u VeËerwim novostima pojavquje kao vlasnik i to 29,51 odsto akcija. Beko je do vlasniπtva nad Novostima doπao 2006. godine kad su mu akcije prodali mali akcionari. U to vreme se nije znalo da Beko stoji iza ovih firmi, a kasnije je rekao da je akcije kupovao u nameri da ih proda WAC-u. I

9

Ko su... daqe traje spor pred Komisijom za zaπtitu konkurencije, koji je pokrenuo „Vac”, zahtevajuÊi 62,4 odsto akcija „Novosti” VLASNI»KA STRUKTURA: -Republika Srbija 29,51 -Trimax Investmen GMBH 24,99 -Ardos holding GMBH 24,89 -Karamat holding LTD 12,89 BLIC Najtiraæniji dnevni list je u vlasniπtvu multinacionalne kompanija Ringier Aksel ©pringer koju su, sa uËeπÊem od po 50 odsto, napravili πvajcaska kompanija „Ringier” i nemaËki „Aksel ©pringer”. Ringier je u Srbiji prisutan od 2004. godine kad je preuzeo dnevni list „Blic”. Danas u Srbiji objavquju joπ i 24 sata, NIN, Puls, Æenu, Alo i Auto Bild. Vlasnici su i sajtova pod navedenim brendovima, kao i sajtova superoodmor. rs i nonstopsop.rs. InaËe πvajcarska porodica Ringier se veÊ 178 godina bavi izdavaπtvom. „Aksel ©pringer” je osnovan 1946. godine.

VLASNI»KA STRUKTURA: -Ringiera Aksel ©pringer 100% PRESS Dnevni list „Press” nastao je 2006. godine kad je grupa novinara na Ëelu sa –okom KesiÊem, Draganom VuËiÊeviÊem i Svetomirom MarijanoviÊem napustila „Kurir”. „Press” - Prema zvaniËnim podacima polovinu valsniπtva nad Pressom ima kiparska firma AMBER PRESS LIMITED, zatim Media Vox, Biqana Kraq doskoraπwi Ëelni qudi Pressa –oko KesiÊ, Dragan VuËiÊeviÊ i Svetomir MarijanoviÊ. Prema nezvaniËnim informacijama, udeo u Pressu ima i gradonaËelnik Dragan –ilas.

VLASNI»KA STRUKTURA: PRESS DNEVNE NOVINE Vlasnik je Press publishing group πtamparija, ona je u vlasniπtvu Press publishing group, a vlanici su: -AMBER PRESS LIMITED Kipar 50% -Media Vox 10% (vlasnik je Saπa PetrviÊ) -–oko KesiÊ 6% - Dragan VuËiÊeviÊ 6 % -Svetomir MarijanoviÊ 6 % -Biqana Kraq 22 % KURIR Vlasnik Kurira je Aleksandar RodiÊ, sin Radisava RodiÊa koji ga je i osnovao. Aleksandar je na Ëelo Kurira doπao nakon hapπewa wegovog oca zbog zloupotrebe sluæbenog poloæaja. Radisav RodiÊ se sumwiËi da je laænom dokumentacijom podigao kredit od Komercijalne banke u iznosu od oko 22 miliona dinara. RodiÊ je osim Kurira bio vlasnik i Glasa javnosti (sada ima samo internet izdawe) i nedeqnika Grom, nekoliko preduzeÊa i kafane „Svrati, bato”.

VLASNI»KA STRUKTURA: -Aleksandar RodiÊ 100% DNEVNIK Dnevnik je joπ jedan list u kojem dræava Srbija sa nemaËkim „Vacom” deli vlasniπtvo s tim πto je

10

ovde dræava mawinski vlasnik. Ona preko kompanije Dnevnik holding ima 45 odsto vlasniπtva nad ovim dnevnim listom, a „Vac” 55 odsto, iz kojih takoe æeli da izae i vlasniËka prava prepusti zaposlenima. VLASNI»KA STRUKTURA: - DNEVNIK VOJVODINA PRESS - Dnevni list Dnevnik WAZ MEDIA 55 % Dnevnik holding 45 % DNEVNIK HOLDING AD Republika Srbija 76,16 % Nacionalna Sluæba za zapoπqavawe Beograd 18,52% Dnevnik holding 5,32% DANAS Danas je nastao 1997. godine nakon gaπewa Naπe Borbe i pokrenuli su ga novinari koji su u woj radili.

ZVANI»NA VLASNI»KA STRUKTURA: DAN GRAF Radomir LiËina 16,32% Zdravko Huber 15,73% Duπan MitroviÊ 18,18% Sowa JaukoviÊ 5,08% Ludwik Wincenty Gadomski 5,08% Gordana Logar 4,63% Vesna NinkoviÊ 12,38% Grujica SpasoviÊ 13,87% Branislav »anak 4,63% Rade RadovanoviÊ 4,03% NOVI MAGAZIN Novi magazin je najnovije izdawe na srpskom træiπtu. Prvi broj je izaπao poËetkom maja ove godine. OsnivaË je Nadeæda GaÊe, novinarka i bivπa predsednica Nezavisnog udruæewa novinara Srbije u dva mandata. Novac za osnivawe dao je Miroslav BogiÊeviÊ, vlasnik Farmakoma u Ëijem je sastavu i ©abaËka mlekara. BogiÊeviÊ je svojevremeno vodio intezivne pregovore o kupovini NIN-a, ali u tome nije uspeo.

VLASNI»KA STRUKTURA Nadeæda GaÊe 100% VREME Prvi privatni nedeqnik kod nas nastao 1990. godine. Osnovala ga je grupa novinara koja je tada napustila NIN i advokat Sra PopoviÊ (advokat porodice Zorana –iniÊa). Kasnije je PopoviÊ vlasniπtvo preneo na svog sina, da bi na kraju Vreme preπlo u vlasniπtvo novinara. Neki su i daqe u Vremenu.

VLASNI»KA STRUKTURA: Aleksandar ∆iriÊ 6,66% Miloπ VasiÊ 10% Damir Kalember 5.04% Porodica Stojana CeroviÊa 11,66% Goranka MatiÊ 10% Porodica Draπka GagoviÊa 5% Nenad StefanoviÊ 6,66% Dragoqub ÆarkoviÊ 19,99% Roksanda NiËiÊ 10% STORY, ELLE Adria Media Serbia je vlasniπtvo Adria Media Holding Gmbh (Austrija) i Styria Media Group AG (Austrija). Austrijska

Iskra 1. avgust 2011.

izdavaËka kuÊa Adria Media Holding GmbH osnovana 2006. kao zajedniËko ulagawe Sanoma Magazines International i Gruner i Jahr. Osim u Srbiji gde posluje preko Adria Media Srbija, ima svoje ogranke i u Sloveniji (Adria Media Qubqana) i Hrvatskoj (Adria Media doo Zagreb). Stiria Medien, austrijski izdavaË, dræi 10 odsto udela Adria Media Srbija. U Srbiji joπ objavquju i Elle, Lisa, National Geographic Srbija, Men’s health...

VLASNI»KA STRUKTURA - STYRIA MEDIA INTERNATIONAL AG Austrija 10% ADRIA MEDIA HOLDING GMBH STATUS Magazin Status je nedavno objavio 100. broj.

Osnovao ga je novinar Slaviπa LekiÊ. Magazin nema ujednaËen tempo izlaæewa.

VLASNI»KA STRUKTURA - Slaviπa LekiÊ 100% SVET Svet i joπ 59 raznih izdawa vlasniπtvo su Color Media Internacional. Vlasniπtvo nad ovom kompanijom dele Robert »oban i Velibor –uroviÊ. »oban je bio dopisnik „VeËerwih novosti”, zagrebaËke „Arene” i sarajevskih „Naπih dana”. Glavni urednik magazina „Sve” od 1993. do 2005. Danas je predsednik kompanije. –uroviÊ je sa »obanom pokrenuo studentski list „Index” 1992. godine, a kad su zbog politiËke nepodobnosti isterani iz wega, pokrenuli su „Nezavinis Indeks”.

VLASNI»KA STRUKTURA: COLOR MEDIA INTERNACIONAL - Robert »oban 50% - Velibor –uroviÊ 50% PRAVDA Od samog poËetka dnevni list Pravda je ureivaËkom politikom bio vezan za SRS i SNS, a wihov osnivaË i prvi vlasnik je estradni menaxer Saπa MirkoviÊ je Ëlan SNS. U prvo fazi bila je orjentisana na Srpsku radiklanu stranku. Nakon raskola ureivaËka politika je okrenuta ka Srpskoj napredonoj stranci.

VLASNI»KA STRUKTURA: - Nikola PetroviÊ 5 % - Nemawa StefanoviÊ 48 % - Jugoslav PetkoviÊ 47 % EKONOMIST MAGAZIN Kao vlasnik nedeqnika Ekonomist magazin navodi se firma registrovana u Americi, meutim za se da je vlasnik te firme Boæidar –eliÊ, aktuelni potpredsedink Vlade Srbije, koji je preneo upravqaËka prava. U vlasniπtvu ove kuÊe su i Ëasopisi Bankar i PreduzeÊe. Takoe deo vlasniπtva imaju i novinari koji su nekad radili u Ekonomistu Biqana StepanoviÊ MiloπeviÊ (bila direktor) i Mijat LakiÊeviÊ (bio glavni i odgovorni urednik).

VLASNI»KA S3TRUKTURA: -MEDIA INTERNATIONAL GROUP INC. SAD 89,66% - Biqana StepanoviÊ MiloπeviÊ 10 % - Mijat LakiÊeviÊ 0,34% Blic, 25.6.2011.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. avgust 2011.

BRANISLAV GRKOVI∆

ZAKON O POTVR–IVAWU SPORAZUMA IZME–U VLADE REPUBLIKE SRBIJE I VLADE SAD O ZA©TITI STATUSA PRISTUPA I KORI©∆EWA VOJNE INFRASTRUKTURE U REPUBLICI SRBIJI Prvi put kada sam Ëuo za taj dokument pre par godina,nisam mogao da poverujem u tako neπto. Sada sam prvi put imao prilike da pogledam taj dokument, Ëiju sam autentiËnost proverio iz viπe izvora, ukquËujuÊi Sluæbeni Glasnik.

Taj dokument moæe da se opiπe jedino kao akt VELEIZDAJE, ne samo od strane antisrpskog predsednika TadiÊa koji ga je potpisao 2006, veÊ i narodnih poslanika koji su za wega glasali 2009. Ono πto Amerikanci nisu uspeli da postignu bombama 1999, to su dobili TadiÊevim izdajniËkim potpisom 2006.

Tim dokumentom se daje PUNO OKUPACIJSKO pravo ne samo vojsci SAD, veÊ i "civilnim kontraktorima", dozvoqava im koriπÊewe bez naknade sve srpske vojne i civilne infrastrukture, noπewe oruæja i uniforme, uvoz i izvoz robe i opreme bez ikakve carinske kontrole ili inspekcije. ©to znaËi da mogu da kidnapuju bilo kog srpskog graanina a da to niko ne zna. Imaju diplomatski imunitet za sva kriviËna i prkrπajna dela koja poËine prema graanima Srbije. Na teritoriji Srbije za wih iskquËivo vaæi zakon SAD - πto znaËi Srbija nema nikakav suverenitet u odnosu na ameriËke NATO okupatore.

Po tom ugovoru Ëak ni naπi graani, ili dræava nemaju pravo da ih sude za bilo πto kriminalno πto uËine ovde. Ono πto je frapantno, jeste da tim ugovorom se Srbiji ZABRAWUJE da potpiπe sliËne ugovore sa drugim partnerima - recimo sa bratskom Rusijom!

AmeriËki okupatori mogu po tom zakonu da se kreÊu i voze po Srbiji sa ameriËkim vozaËkim dozvolama i dokumentima, kao i da izlaze i ulaze u Srbiju bez pasoπa i bez inspekcije.

Jednostavno, tim izdajniËkim aktom TadiÊ je ameriËke okupatore naËinio "bogovima” u ubogoj zemqi Srbiji.

Ovih dana Êu o tome napisati u objaviti poseban Ëlanak. Joπ jednom, ovaj dokument je "krunski dokaz” TadiÊeve VELEIZDAJE i wegovih prqavih namera prodaje srpskih interesa! Vreme je da se Srbija probudi!

Facebook

Miodrag NovakoviÊ

11

AKO SARAJEVO NE DOBIJE SVE NADLEÆNOSTI ZA PREGOVORE SA EU, BiH SE MOÆE RASPASTI Kaæe Danijel Server, predavaË na ©koli za napredne meunarodne studije Univerziteta Xons Hopkins (SAD) i jedan od najpoznatijih ameriËkih struËwaka za Balkan, u razgovoru za Danas.

Server ukazuje da je TadiÊeva zvaniËna poseta Sarajevu, najavqena za 6. jul, olakπana nakon hapπewa Ratka MladiÊa.

Kako komentariπete Ëiwenicu da je Beograd proteklih godina razvijao prisne odnose s Bawalukom, a da predsednik Srbije tek sada ide u zvaniËnu posetu Sarajevu?

- Srbija, dok glasno insistira na podrπci jedinstvenoj Bosni i Hercegovini, u praksi je fokusirana na podræavawe Republike Srpske i Milorada Dodika u wegovom zahtevu za maksimalnom autonomijom. Ali, Beograd neÊe æeleti da Dodik ide u pravcu nezavisnosti, jer to bi stavilo Borisa TadiÊa u teπku poziciju priznavawe RS i ujedno odustajawe od nade za skoriji ulazak u EU, ili nepriznavawe i odustajawe od nade za reizbor na predstojeÊim izborima u Srbiji.

©ta se to promenilo u odnosu na prethodne godine, πto je stvorilo uslove za TadiÊevu posetu Sarajevu?

- Izvesno je da je hapπewe Ratka MladiÊa i wegovo isporuËewe Haπkom tribunalu olakπalo tu posetu, kako za predsednika Srbije, tako i za boπwaËkog Ëlana Predsedniπtva BiH Bakira IzetbegoviÊa. MoguÊe je, takoe, da su u Republici Srpskoj shvatili da se izgradwa hidroelektrane na Drini i drugi projekti od znaËaja za vlasti u Bawaluci neÊe dogoditi i realizovati bez saradwe i saglasnosti Sarajeva.

Da li je TadiÊeva poseta posledica pritiska EU i Amerike, u kontekstu dobijawa statusa kandidata za Ëlanstvo u EU, ili je reË o neËemu drugom?

- Mogu da zamislim da su i Brisel i Vaπington pozvali TadiÊa da poseti Sarajevo i da promeni balans politike Srbije, u pravcu podrπke dræavnosti BiH, a ne Republike Srpske. On, svakako, neÊe biti razoËaran onim πto Êe tamo videti. Bio sam proπle nedeqe u Sarajevu i utvrdio da je situacija znaËajno unapreena u posledwih deset godina. To je zaista lep grad.

12

Meu temama koje Êe biti na dnevnom redu, tokom posete, najavqeno je pruæawe podrπke BiH u procesu evropskih integracija.

Koliko je onda Bosna suverena dræava ako predsednik druge zemqe ima presudan uticaj na najvaæniju temu - evropske integracije?

- VeÊ dugo se pokazuje kao neophodno da se preko Beograda utiËe na Bawaluku. Takoe, utic a j n a n e k e b o s a n sk e Hr v a t e v r πi s e p r e k o Zagreba. Moæda bih ja voleo da to nije sluËaj, ali Ëiwenice govore drugaËije.

Da li se mogu oËekivati izmene Dejtonskog mirovnog sporazuma i kada?

- Da. Dejtonski sporazum mora biti izmewen i dopuwen u skladu s odlukom Evropskog suda za qudska prava u vezi s wegovim diskriminatornim odredbama. Nadam se da Êe Dejtonski sporazum biti izmewen tako da omoguÊi vlastima u Sarajevu sve nadleænosti neophodne u pregovorima za prikquËewe EU .

BiÊe tu joπ izmena neophodnih za proces evropskih integracija. Nemam ideju kada bi do tih promena moglo doÊi.

Iskustvo pokazuje da je to moguÊe samo uz pritisak spoqa, i s jasnom naznakom o tome πta je neophodno uËiniti kako bi se ostvario konkretan napredak, kao πto je bio sluËaj u pogledu ispuwavawa uslova za viznu liberalizaciju. Ali, æeqa za promenama raste i u samoj Bosni i voleo bih da vidim da taj priti sak bude sve jaËi. Graani neÊe biti sreÊni da vide Bosnu koja zaostaje za drugim zemqama u redu za EU.

U kontekstu evropskih integracija BiH i nuænosti centralizacije vlasti, kakvo bi moglo biti ponaπawe Milorada Dodika?

- Dodik Êe uËiniti sve da EU u procesu integracija direktno pregovara s Republikom Srpskom, kao πto je to uspeπno uËinio u sluËaju „strukturnog dijaloga” o pravosuu. Brisel bi morao da se opameti u vezi s tim i jasno stavi do znawa da je vlada u Sarajevu ta koja se prikquËuje EU, a ne Federacija ili Republika Srpska. Ako Brisel u tome ne uspe, to bi moglo da prouzrokuje raspad Bosne, πto verovatno ne bi bio miran proces. Povrh toga, ishod ne bi bio onakav kakav bi Zagreb i Beograd æeleli.

Danas, 26.6.2011.

(Podvukla - Iskra))

Sneæana »ongradin

Iskra 1. avgust 2011..

GENOCIDA NAD SRBIMA NEMA U »ITANKAMA U svojoj novoj kwizi posveÊenoj stradawu Srba u XX veku i wegovom prikrivawu, profesor dr Smiqa Avramov koristila je iskquËivo strana dokumenta i otkrila dramatiËne ali i decenijama zataπkavane razmere zloËina nad srpskim narodom.

Nedavno objavqena dvotomna kwiga "Genocid u Jugoslaviji od 1941-1945. i 1991. godine", profesora dr Smiqe Avramov, dodatno Êe "uznemiriti” pristalice teorije o πtetnosti pomiwawa zloËina, naroËito genocida nad Srbima.

Kwiga se oslawa iskquËivo na pisana dokumenta iz arhiva i instituta stranih dræava, i bavi se ne samo genocidom nad Srbima, veÊ i problemom wegovog prikrivawa.

Otkriva imena zemaqa Ëije su obaveπtajne sluæbe igrale dvostruke igre, onih koje su zamenom teza optuæivale druge dræave za sve πto su one Ëinile.

U tom kontekstu, Avramova vidi i novu podmetaËinu koja Srbe oznaËava genocidnim narodom, rasistima, antisemistima, ali i razobliËava poreklo srpskog prikrivawa genocida nad sobom.

- Poπto sam Srpkiwa koja brani svoj narod, a da bi izbegla subjektivizme, za pisawe ove dvotomne kwige koristila sam iskquËivo strana dokumenta. Boravila sam u Vojnom arhivu u Rimu, Vojnom arhivu u Frajburgu, Dræavnom arhivu u Bonu, Dræavnom arhivu u Londonu, Dræavnom arhivu u Vaπingtonu i Dræavnom arhivu u Cirihu.

Tamo sam pronaπla originalne izveπtaje nemaËkih i italijanskih komandanata koji su zloËine Hrvata nad Srbima opisivali kao najmonstruoznije zloËine ikada viene u istoriji ËoveËanstva - objaπwava Avramova.

I Hitler pobesneo Preciznost sa kojom su nemaËki vojnici i oficiri izveπtavali o nevienim zloËinima Hrvata nad Srbima me je zgranula.

Izveπtaji komandanata fon Hostevala i Keπea izazvali su bes i kod Hitlera. Zbog toga je hitno pozvao PaveliÊa na poseban razgovor. Imala sam u rukama taj zapis. Hitler nije birao reËi, optuæio je PaveliÊa da je zbog zloËina nad Srbima krivac za wihovu pobunu, na taj naËin je ugrozio nemaËke osvajaËke planova na istoku.

OtkrivajuÊi javnosti do danas nepoznate dokumente o nekim dogaajima, profesorka Avramov preko wih objaπwava pozadinu organizovanog prikrivawa genocida nad srpskim narodom, ali i wegovo zataπkavawa u samoj Srbiji.

Iskra 1. avgust 2011.

U spaπavawu Ante PaveliÊa u maju 1945. godine uËestvovale su engleske obaveπtajne sluæbe. Britanski visoki diplomata prvi se sreo sa PaveliÊem u Frankfurtu. Britanci su ga prebacili u Vatikan, a Amerikanci u Latinsku Ameriku.

Britanci su spasavali ovog zloËinca i iz razloga πto je PaveliÊ bio obaveπtajac britanske MI6 od 1926. godine. To je bio i posle ubistva kraqa Aleksandra 1934. godine u Marseju.

MI6 je joπ 1941. godine podmetnula Srbima onu zlokobnu krilaticu - boqe grob nego rob, a veÊ 1945. godine πirila tezu o naduvanim jasenovaËkim zloËinima kao velikosrpskoj izmiπqotini.

- Uspeli su u tome, pa je preko srpskih komunista u Srbiji bila ozakowena zabrana priËawa u πkolama o genocidu nad Srbima. To se moæe videti i na mom primeru. Godine 1947. bila sam zaposlena u Javnom tuæilaπtvu Beograda i zatraæila sam od πefa da me pusti tri dana kako bi u Zagrebu reπila pitawe nasledstva kao jedina preæivela posle ustaπkog pokoqa.

Odbrusio mi je: dosta o Jasenovcu, da tvog oca nisu zaklale ustaπe mi bismo ga ubili jer je bio buræuj. Ipak, otiπla sam u Zagreb, a po povratku Ëekao me je otkaz. I danas se u Srbiji na sliËan naËin postupa.

Preko pronaenih dokumenata u stranim arhivima, Avramova objaπwava pozadinu priËe da su upravo Srbi genocidni narod, rasisti i antisemiti.

- Od olaska Sefarda na prostore Srbije u 16. veku, Srbi su bili najiskreniji prijateqi Jevrejima. Prvi Jevrej u istoriji svetskog parlamentarizma postao je krajem 19. veka Ëlan srpskog parlamenta. Jevreji su jedino u srpskoj vojsci stizali do Ëina generala.

Kraq Aleksandar je joπ 1917. godine podræao ideju stvarawa jevrejske dræave i meu prvim vladarima potpisao te godine "Balfurovu deklaraciju". Kraq Petar II 1941. godine na putu za Englesku, u Jerusalimu je ostavio poveÊu svotu novca i zlata za spasavawe Jevreja u Srbiji. Brojni su primeri gde su srpske porodice spasavale jevrejske porodice od 1941. do 1945. godine.

Genocidi u 20. veku Poπto sam obiπla sve velike strane institute, arhive, vojne i dræavne, nigde nisam pronaπla odeqak (section, compartment, partition) genocid nad Srbima. A genocid su vrπili Bugari 1914. do 1918. na jugoistoku Srbije, Austrijanci i Nemci u MaËvi. Takoe, od 1941. Nemci u Kraqevu, Kragujevcu, Beogradu, Maari u Sremu i BaËkoj,

13

NemaËki poslanici u Beogradu

BEZ PRIZNAWA KOSOVA NEMA ULASKA U EU PoËetak pregovora o prijemu Srbije u Evropsku uniju (EU) neÊe biti ugroæen zahtevom za priznawe Kosova, ali Êe do kraja tog procesa Srbija faktiËki morati da prizna nezavisnost Kosova da bi postala Ëlanica EU, ocewuju poslanici nemaËkog Bundestaga

Naveli su da je pitawe priznawa nezavisnosti Kosova kquËno i ukazali da se Ëlanice EU u svojim procenama pridræavaju stava Meunarodnog suda pravde u Hagu Ëija je odluka o zakonitosti jednostranog proglaπewa nezavisnosti podstakla priznawa Kosova.

„Na kraju pregovora o prikquËewu faktiËko priznawe Kosova mora biti na stolu, a ako to izostane, nemaËki parlament neÊe podræati Ëlanstvo Srbije u EU ”, rekli su poslanici Bundestaga novinarima i urednicima beogradskih redakcija.

„Razgovori (Priπtine i Beograda) moraju da se nastave, a na kraju tih razgovora moraÊe da stoji i priznawe. To se podrazumeva”, reËeno je novinarima uz ocenu da je jasno da se sporna pitawa ne mogu reπiti preko noÊi, veÊ da je za to neophodno nekoliko godina.

Objasnili su da Êe pregovori o prijemu Srbije u EU poËeti i biti zavrπeni i bez formalno pravnog (de iure) priznawa nezavisnosti Kosova koje jeste poæeqno, ali u svakom sluËaju moraju biti prihvaÊena neka reπewa koja Êe znaËiti faktiËko priznawe kosovske nezavisnosti.

Po miπqewu nemaËkih poslanika, najteæa prepreka koja bi mogla da ugrozi poËetak pregovora Srbije o prijemu u EU je hapπewe haπkog optuæenika Gorana HaxiÊa, jer to pre svega neÊe dozvoliti holandski parlament.

Prema wihovim reËima, faktiËko priznawe nezavisnosti Kosova podrazumevalo bi pored ostalog prihvatawe Ëlanstva Kosova u Ujediwenim nacijama i meunarodnim organizacijama, i to je ono πto Êe Srbija do zavrπetka pregovora o Ëlanstvu u EU morati da ispuni.

Genocida nad...

Hrvati u Hrvatskoj, BiH i Sremu. Nestalo je preko milion Srba u Prvom svetskom ratu i viπe od milion u Drugom svetskom ratu. ©to je joπ gore, o tim genocidima srpska deca ne uËe u πkolama. Da je ta "kuhiwa”veoma jaka i prodorna osetili su na svojoj grbaËi i Nemci, otkriva Avramova.

- KoristeÊi Hitlerove zloËine, tvorci podmetaËina optuæili su Nemce za stvarawe teorije o rasizmu, πto nije taËno. Teorija o rasizmu stvorena je u Engleskoj, a potom i u Francuskoj.

A to je uraeno da bi se prikrilo indirektno uËeπÊe Engleske i SAD u zloËinima nad Jevrejima.

Hitler je dozvolio da 800 Jevreja otplovi u Ameriku, meutim ona ih je vratila nazad i svi su pobijeni u Auπvicu. Takoe, Hitler je predloæio Englezima i Amerikancima da iseli sve Jevreje u wihove kolonije, ali predlog je odbijen.

Poπto te "kuhiwe” i danas rade, πto tvrdi i engleski istoriËar Polin Vud, najboqe se tih napada i zamene teza moæemo odbraniti formirawem Muzeja genocida nad Srbima - poruËuje Smiqa Avramov.

ANTIC.org-SNN, 15.6.2011.

Dr Smiqa Avramov

„Srbija Êe 15. decembra dobiti status kandidata, ali najverovatnije ne i datum za poËetak pregovora”, poruËili su poslanici navodeÊi da Êe proces pristupawa Srbije trajati najmawe osam godina, koliko je i Hrvatskoj bilo potrebno.

Na pitawe da li bi nesuglasice unutar EU o daqem πirewu Unije mogle da ugroze nove kandidature, reËeno je da za Srbiju neÊe biti dodatnih prepreka ni odugovlaËewa, ako budu ispuweni svi uslovi.

Poslanici su ukazali i da je „poæeqno” da se Srbija zaloæi za ulazak u NATO jer izmeu tog vojnog saveza i EU postoji bliska veza koja se ogleda u zajedniËkoj bezbednosnoj i odbrambenoj politici. „Treba biti obazriv sa izjavama 'Nikad u NATO'. Srbija ne mora da bude Ëlanica NATO, ali onaj ko æeli u EU, mora da sarauje i sa NATO”, rekli su poslanici.

Poslanici nemaËkog Bundestaga razgovarali su u Beogradu sa predstavnicima Vlade Srbije i politiËkih stranaka o pristupawu Srbije EU i ispuwewu kriterijuma za to.

Oceweno je da je u pogledu uspostavqawa pravne dræave, borbe protiv korupcije, regionalnoj saradwi, dijalogu Priπtine i Beograda i saradwi s haπkim Tribunalom uoËen napredak, ali da je neophodno da je preostalo joπ posla koji mora biti obavqen.

22. 6. 2011.

(Podvukla - Iskra))

14

Pressonline

Iskra 1. avgust 2011. .

SRBIJA, ,,NOVA ISTORIJA” I FA©IZAM Mislim da je reË o relativizaciji koja je tako zgodno, istovremeno neophodna trima danas vrlo uticajnim politiËkim snagama Tokom proteklih decenija mnogo se govorilo i pisalo o faπistiËkom nasleu u Srbiji.

Joπ od vremena realnog socijalizma Nezavisna Dræava Hrvatska i okupirana Srbija predstavqani su kao dræavne pojave istog karaktera i kapaciteta. Posle nabrajawa satelitskih dræava sila Osovine i uæasa holokausta kome su doprinele, odnedavno obavezno sledi i podatak o tome kako je Srbija 1942. oznaËena kao zemqa u kojoj viπe nema Jevreja.

Jedan od voa nevladinog sektora u Hrvatskoj u emisiji RTS-a je izjavio da ËetniËki pokret vidi kao faπistiËku organizaciju. U Srbiji slavqeni nemaËki povesniËar poglavqe o diktaturi kraqa Aleksandra naslovio je sa „jedan kraq, jedan narod, jedna dræava”, dakle Jugoslavija je imala svog (srpskog) firera nekoliko godina pre nego πto je nemaËki narod izabrao sopstvenog.

U inaËe veoma dobroj kwizi o Drugom svetskom ratu na prostoru zapadnog Balkana, britanski istoriËar se unosi u procene koliko je vlada Milana NediÊa doprinela holokaustu. ZakquËio je, na osnovu netaËnih podataka, da je okupaciona vlast skrivila negde 20 odsto ærtava holokausta u Srbiji. U uglednom pariskom dnevniku jedna intelektualka pisala je pre nekoliko godina o potcewivawu uloge Srbije u faπistiËkom svetu buduÊi da je ona zloglasna po dva, a Hrvatska (samo?) po jednom koncentracionom logoru.

U priruËniku za nastavnike koji bi, prema miπqewu pojedinih naπih intelektualca, Srbija trebalo da prihvati pre svih kako bi se umirio region Balkana, veliki prostor dat je propagandnom plakatu u kome je pripadnik Srpske dræavne straæe predstavqen kako se sa ostalim saveznicima Osovine bori protiv boqπevizma na frontu.

Zaπto je dokazivawe snage faπizma i uloge srpskog naroda u holokaustu toliko politiËki vaæno? Zaπto je danas tako bitna razlika izmeu pokoqa koji sprovede neki od zapovednika savezniËke gerile ili istog tog masakra koji bi upravo taj izvrπio kao kolaboracionista?

Mislim da je reË o relativizaciji koja je tako zgodno istovremeno neophodna trima danas vrlo uticajnim politiËkim snagama.

Prvo, nacionalizmi susednih naroda, koji su u Drugom svetskom ratu veÊinom saraivali sa Osovinom i sproveli genocid nad srpskim narodom, nastoje ne samo da faπizacijom Srbije us postave ravnote æu veÊ i da objasne k orene srpske krivice u ratovima iz devedesetih. Ta

Iskra 1. avgust 2011.

krivica bi na taj naËin postala neupitan deo „zloËinaËke vertikale”. Za razliku od NDH, Maarske, Rumunije, Bugarske i Albanije, Srbija i GrËka bile su okupirane teritorije. NediÊeve oruæane formacije bile su viπestruko malobrojnije i neuporedivo slabije naoruæane od recimo vojnih snaga NDH. ZloËini ËetniËkih snaga nad drugim narodima neuporedivi su po opsegu ne samo sa ustaπkim genocidom nad srpskim narodom veÊ su u tom odnosu mawi nego zloËini hrvatskih i muslimanskih snaga prema srpskom narodu iz nedavnog rata. KonaËno, licemerno je optuæivati NediÊevu vlast za Sajmiπte, logor koji se nalazio na teritoriji NDH, koji su u celini vodili Nemci.

Drugo, interes velikog dela politiËke, ekonomske i kulturne elite u Srbiji, poteklog iz rukovodstva komunistiËke Srbije i Jugoslavije, nalaæe temeqnu faπizaciju drugih strana u ratu.

Poπto je ideoloπki i socijalni koncept wihovih politiËkih predaka u potpunosti propao, komunistiËki reæim moguÊe je objasniti samo kao nuæno zlo. U tom sluËaju, logiËno je: da ærtva teroristiËke zavere iza koje su stajali Musolinijeva Italija i Hitlerova NemaËka - kraq Aleksandar postane „monarho-faπista”; da najveÊi srpski istoriËar i pravni pisac, koji je rat proveo u prognanoj vladi u savezniËkom Londonu, bude kolaboracionista; da ministar u istoj vladi do juna 1944. godine postane Ëisti faπista; da holokaust postane srpska krivica poπto, reËe jedna beogradska profesorka, na ulicama Beograda nisu organizovane demonstracije kako bi isti bio spreËen!

TreÊe, i svakako ne i najmawe vaæno, tu su i dræave koje su vodile savezniËku koaliciju u Drugom svetskom ratu. Prihvatiti istinu o stawu u Srbiji tokom Drugog svetskog rata, o antifaπistiËkoj prirodi Jugoslovenske vojske u otaxbini, o Ëiwenici da je NediÊev reæim sliËan okupacionom reæimu u GrËkoj, a ne satelitskim reæimima u NDH i „Velikoj Albaniji”, nametnulo b i p i t a w e k r i v i c e s a v e z n i k a . I o d g o vo rn o st i velikih sila za sudbinu srpskog naroda posle 1945. a posebno wihove uloge u izbijawu ratova iz devedesetih godina u kojima su bile u savezu nacionalizama koji su oduzimali prava srpskom narodu.

KonaËno, ako nije bio faπistiËki, moæda bi ËetniËki pokret teoretski i sam u sluËaju drugaËijeg ishoda rata imao opravdawe da u nekim sluËajevima primeni ono jako sumwivo i duboko neËoveËno pravo koje je za progon dvanaest miliona Nemaca iz IstoËne Evrope pruæila Konferencija u Potsdamu?

Politika, 23.12.2010.

Podvukla - Iskra) (P

»edomir AntiÊ

15

STJEPAN MESI∆: NISAM DOGOVARAO RATOVE Penzionisani predsednik Hrvatske, o raspadu SFRJ, zloËinima i presudama, ustaπama i ustaπoidima. Ostavio sam πpijuna u Beogradu.

Tuman se iz Karaoreva vratio ozaren SRBI ga doæivqavaju kao simbol raspada SFRJ. Iz wegovih usta, ukockanih u zloslutno crnu bradu, izgovorena je reËenica: „Moj posao je zavrπen - Jugoslavije viπe nema”. Danas, posle dvadeset godina, brada je posedela, pa i lice deluje pitomije. ReËi mu, meutim, nisu izgubile oπtrinu, iako je spreman da razjasni, objasni ono πto je, kaæe, nekada pogreπno shvaÊeno.

- Imao sam ja dosta reËenica koje su na razliËite naËine tumaËene. SreÊa πto me u Hrvatskoj napadaju ustaπe i ustaπoidi, u Srbiji Ëetnici i Ëetnicoidi, a kad me napadaju i jedni i drugi znam da idem pravim putem - kaæe u razgovoru za „Novosti” Stjepan MesiÊ (77), penzionisani predsednik Hrvatske.

* U Srbiji vas nisu napadali Ëetnici ili partizani, nego qudi koji su voleli dræavu Ëiji ste nestanak slavodobitno proglasili.

- Da vam kaæem kako to treba razumeti.

Mene je u Beograd, u Predsedniπtvo, najvaæniju instituciju jugoslovenske dræave, poslao Hrvatski sabor, da ga zastupam. Slovenija se osamostalila, Hrvatska se osamostalila, Jugoslavije, dakle, viπe nema. I πta da kaæem?

Nisam poslan u Beograd da otvorim stolarsku radwu, advokatsku kancelariju... Moj posao je zavrπen jer Predsedniπtva viπe nema. VraÊam se u Zagreb, u Sabor koji me poslao, i kaæem: Jugoslavije viπe nema, vratio sam se. Nema je, gotovo je! ©ta treba da kaæem: Jugoslavija sjajno funkcioniπe, samo ja tamo nemam posao. Ili πta je trebalo da uradim: da ostanem u emigraciji u Beogradu?

NESTAJU MOTIVI ZA SUKOBE - Ceo region mora uÊi u EU, sve zemqe. Jer kad se udruæi Evropa, ona Êe biti najvaæniji faktor mira u svetu. To joπ mnogi ne razumeju.

Kad Evropa udruæi sve svoje potencijale i otvori granice, nema viπe motiva za rat. Upravo to je vaæno za nas. Srbi Êe æiveti u Srbiji, ali i u Rumuniji, Hrvatskoj, BiH, Crnoj Gori, Makedoniji, i u drugim dræavama, ali, πto je najvaænije, i u svom ukupnom kulturnom korpusu, kao i Hrvati, i Nemci. I nema viπe motiva za rat.

* Da li je haπka presuda generalima Gotovini i MarkaËu i presuda hrvatskoj politici etniËkog ËiπÊewa?

16

- Gledajte, treba biti objektivan. »etvrtina Hrvatske je bila okupirana, naπi graani posle pada Vukovara odlaze u logore u Srbiju... Tenkovi su dolazili okiÊeni cveÊem iz Beograda.

* Pitawe je bilo o sudski dokazanom etniËkom ËiπÊewu Srba u Hrvatskoj.

- Ako neko proglasi samostalnost na teritoriji jedne dræave, moraπ braniti teritorijalni integritet. Zato je vojna akcija opravdana, ali ne i sve πto se u woj dogaalo. Dakle, niko ne tvrdi da nije bilo zloËina, za wih se sudilo, sudi se i sudiÊe se. Ali, da bismo imali dobre, prijateqske odnose, moramo krivicu da individualizujemo. Nisu Srbi krivi πto je MiloπeviÊ hteo da mewa granice, nisu Hrvati krivi πto je Tuman hteo da mewa granice na raËun BiH.

* U presudi Gotovini govori se o udruæenom zloËinaËkom poduhvatu, πto znaËi da je osuena i tadaπwa politika.

- U to vreme sam bio u opoziciji. Pravnik sam po profesiji, i nemam obiËaj da komentariπem prvostepene presude. Ali, napravqena je greπka u odbrani, advokatska greπka, jer je vojnike trebalo braniti vojniËki, odvojiti ih od Tumanovog plana. Vojnici su bili izvoaËi, sa zadatkom da se odbaci protivnik do granice. * Ne i da se spali 20.000 kuÊa i proteraju civili.

- Da, ali kuÊe su paqene posle. Doπao sam u Knin dva-tri dana posle „Oluje”, imao sam tamo dvojicu prijateqa, Srba, koji su sa mnom studirali, i iπao sam da vidim da im se nije neπto dogodilo. Kad sam stigao nijedno selo nije gorelo. Kad sam se taj dan vraÊao sva sela su gorela.

Dakle, paqeno je nakon πto je front otiπao daqe. To su advokati morali uzeti u obzir. Ko odgovara za ono kad proe front? Organi bezbednosti.

* ZnaËi, odbrana generala u Hagu je kriva za sve?

- Na mene se odbrana quti. Ne naroËito poznati advokat iz Amerike, naπeg porekla, Luka MiπetiÊ, dobio je 34 miliona evra za odbranu, a Gotovina je osuen na 24 godine zatvora.

* Osuen je zbog prekomernog granatirawa.

- Ali, niko nije zbog prekomernog gra-

Iskra 1. avgust 2011.

natirawa Vukovara, a to je hrvatski Staqingrad, sravwen sa zemqom.

* Zaπto bi Srbija sravnila Vukovar ako je, kako tvrdite, æelela da prisvoji taj deo teritorije? Nije baπ logiËno.

- Kad sam odlazio iz Beograda ostavio sam svog Ëoveka u Predsedniπtvu, u administraciji, koji je, to sada mogu da otkrijem, mogao da ue u moju kancelariju. A ona je bila vezana sa prostorijom u kojoj se odræavalo krwe Predsedniπtvo. Nisu viπe dolazili predstavnici Makedonije, Hrvatske, BiH, Slovenije, ostala Ëetvorica jesu, kao i generali AxiÊ i KadijeviÊ. I moj Ëovek je snimao πta se razgovaralo. MiloπeviÊ postavqa pitawe zaπto se Armija nepotrebno zadræava na Vukovaru. Zaπto ne obie Vukovar i ide prema Zagrebu, direktno.

KadijeviÊ odgovara: Kad bismo krenuli prema Zagrebu, dok bi Ëelo kolone doπlo do wega, Hrvati, koji su vojno ojaËali, tukli bi nas po bokovima i ostalo bi samo Ëelo, odseËeno, a na taj rizik ne smemo da idemo. Moj Ëovek bi odmah, preko Maarske, doπao u Zagreb i referisao mi.

Tako da sam veÊ drugi dan znao πta se govori u Predsedniπtvu. Oni su izmeu sebe gledali ko je izdajnik, a, vidite, bilo je tako jednostavno snimiti o Ëemu su govorili.

* Imali ste, dakle, πpijuna usred Predsedniπtva?

- Da, imao sam.

* UproπÊeno, vi ste bili inicijator rata u Bosni. Vaπa ideja je bila da se Tuman i MiloπeviÊ sretnu 1991. godine, u Karaorevu, 26. marta, gde je, navodno, dogovarana podela Bosne, a sve je zavrπeno u krvi.

- Vidite kako ste sasvim u krivu. Kaæem ja tada Bori JoviÊu: „Da li vi æelite bosansku teritoriju?” Boro kaæe: „Ne!” Da li æelite Srbe iz Hrvatske? „Ne, to su vaπi graani”. Ako su naπi, hajde da pregovaramo. Idemo sesti za sto.

Ti i ja, Tuman i MiloπeviÊ. Uzmem avion, odem isti dan u Zagreb, kaæem Tumanu: „Ovi hoÊe razgovor, jesi li ti za?” Kaæe: „Jesam, bilo gde u zemqi ili inostranstvu”. Vreme prolazi, u Zagreb dolaze struËwaci iz Beograda, iz MUP, uspostavqaju direktnu vezu izmeu Tumana i MiloπeviÊa i oni su svaki dan bili na vezi.

* A vas izbacuju iz igre?

- Da, nisam bio u Karaorevu, dogovorili su se i sreli bez mene. Iznenadilo me πto je uopπte bilo u Karaorevu. Kaæem Tumanu: „Sluπaj, Franc, zaπto u Karaorevu, tamo nemamo dobre uspomene, iz sedamdesetih godina?” On meni: Nije vaæno gde Êu se sresti sa MiloπeviÊem, vaæno je da vidim πta hoÊe”.

Vratio se iz Karaoreva ozaren. Nije znao da glumi. ©ef kabineta Hrvoje ©ariniÊ dræi mape

Iskra 1. avgust 2011.

pod rukom, poloæi ih na sto, pokazuje kako bi podelili Bosnu. Pitam: „A gde je tu Alija?” „Kad se Srbi i Hrvati sloæe u πkare tu muslimani nemaju πta da traæe” - kaæe Tuman. Dakle, nisam ja dogovarao rat, dogovarao sam da ga izbegnemo.

* ©ta je Tuman mislio o MiloπeviÊu?

- Nikada niπta loπe o wemu nije rekao.

Govorio je: „Engleska, Francuska, Rusija podræavaju podelu BiH, i mi moramo da πtitimo naπe interese u BiH”. Bio je impresioniran kako MiloπeviÊ osvaja prostore, a niko ne reaguje. I mislio da sa wim moæe da se dogovori podela Bosne. Kad sam ja u Beogradu, posle sednica Predsedniπtva, izjavqivao da se granice ne smeju mewati, Tuman bi me odmah zvao i rekao: „Znaπ, zaboravio si reÊi - silom”. Drugim reËima, dogovorom se mogu mewati. * Sve u svemu, SFRJ je, po vaπem miπqewu, morala da se raspadne?

- Jugoslavija je imala tri integrativna faktora. Prvi je bio marπal Tito, sa svojom harizmom, Ëovek koji je zemqu iz Drugog svetskog rata izveo na pobedniËkoj strani, ali ne kao unitarnu dræavu, veÊ kao federativnu republiku. Drugi je bio Savez komunista, kao viπenacionalna i jedina stranka. I, treÊi faktor je bila JNA, koja je sluπala Tita i partiju. Tito je otiπao sa æivotne scene, Partija se raspala, a Armija je traæila sponzora. Vojni vrh je procenio da Êe to biti Srbija, MiloπeviÊ. Poπto sa tim modelom dræave niko nije bio zadovoqan, traæili smo novi politiËki dogovor. Moj predlog je bio da oroËimo konfederaciju, da republike proglase samostalnost i da u istom trenutku potpiπemo konfederalni sporazum na tri do pet godina. Ako u tom periodu svi naemo interes, nastaviÊemo daqe, ako ne - neka svako ide svojim putem, kao dobri susedi. Srbija nikad na taj predlog nije odgovorila, osim pobunom Srba. * Zato πto je mislila da je to prvi korak ka otcepqewu Hrvatske i Slovenije.

- Sve bi bilo boqe od rata.

* ©ta podrazumevate pod ustaπoidima, koje Ëesto pomiwete kad govorite o stawu u Hrvatskoj danas?

- To su oni koji ne razumeju πta je bila NDH, da to nije bila ni dræava, ni hrvatska, ni nezavisna. To je bila kvislinπka tvorevina koju su faπisti formirali na teritoriji Hrvatske i dela BiH. Od prvog dana je poËela sa zloËinima, da bi sve zavrπilo velikim brojem logora.

* Prema istraæivawu samo 27,6 odsto uËenika zavrπnih razreda sredwih πkola u Hrvatskoj smatra da je NDH bila faπistiËka dræava. Imate li objaπwewe za to?

17

Stjepan MesiÊ...

- Naæalost, posle devedesete godine dosta se koketiralo sa ustaπtvom, kao i u Srbiji sa Ëetniπtvom. Ovde se sada mnogo govori o takozvanim komunistiËkim zloËinima... A, gledajte, NemaËka je kapitulirala, i trebalo je da kapituliraju i kvislinzi i wihova vojska.

Meutim, i daqe se vode krvave bitke. Na granici sa Austrijom naπli su se ustaπe, domobrani, Ëetnici, belogerdajci, Ëerkezi... Te formacije se nisu predavale zato πto su Ëinili zloËine za vreme rata i plaπili su se osvete. S razlogom.

Pa kako da se preda 1.500 ustaπa koji su Ëetiri godine ubijali u Jasenovcu? Kako Êe se predati ustaπe Rafaela Bobana, wegove vojne, gde god su bili hektolitri krvi su prolivani, kako Êe se predati PaveliÊev telesni zdrug, svi se oni æestoko bore da dou nekako do Engleza, samo da ne dopadnu partizanima u ruke.

ULOGA KARDINALA ALOJZIJA STEPINCA

* Smatrate li i vi, kao mnogi u Hrvatskoj, da je kardinal Stepinac πtitio Srbe, Jevreje, Rome i ostale od ustaπa?

- Nisam sudija. Kada su traæili da potpiπem za Stepinca da bude „pravednik meu narodima”, πto je priznawe dræave Izrael za spasavawe Jevreja tokom Drugog svetskog rata, nisam mogao to da uradim. Znam da je zaπtitio zagrebaËkog rabina, koji je jedno vreme bio u Kaptolu, a onda se, navodno na vlastito traæewe, prikquËio Jevrejima. Ali, znam i da je jevrejsko zlato, opqaËkano za vreme Drugog svetskog rata, naeno na Kaptolu. Stepinac se branio da o tome ne zna niπta, nema razloga da mu se ne veruje, ali Ëiwenica je da je zlato tamo naeno.

Osnovni razlog πto nisam potpisao za Jad Vaπem jeste πto smatram da StepinËev æivot nije bio ugroæen. Iako su ustaπe ubile wegovog brata, wemu æivot nije bio ugroæen, a „pravednik mei narodima” je onaj koji je rizikujuÊi sopstveni æivot spasavao Jevreje. ©to kod Stepinca ne vidim.

RIZI»NO LETOVAWE

* Da ste, recimo, iz Beograda, da li biste bez bojazni iπli automobilom na letovawe u Dalmaciju?

- U Dalmaciji, makar u Splitu, nije lako ni Hrvatima. Postoji joπ deo radikalnih elemenata koji ne razumeju da nisu narodi krivi, nego pojedinci. Da sam iz Beograda, verovatno bih iπao, ali sa dozom rizika. Sada je to veÊ neπto jednostavnije, koliko pratim situaciju na moru nije viπe Ëudno Ëuti da neko govori beogradski, ali postoje incidenti, i to je Ëiwenica.

Novosti, 9.7.2011.

18

Zoran MIQATOVI∆

DA LI SU OVO „RAZLOZI” ZA NAPAD NA LIBIJU? Europska Unija i Amerika duguju Libijskoj dræavi 200 milijardi dolara za isporuËenu naftu.

2012. godine istiËu koncesije velikih naftnih kompanija koje polaæu pravo na libijsku naftu.

Gadafi je zatraæio vraÊawe duga i zaprijetio je da Êe u suprotnom sklopiti meudræavne ugovore s drugim zemqama i kompanijama. Zbog toga je doπlo do ovog nevienog razarawe Libije. Je li libijski graanin imao razloga buniti se protiv reæima Muamera el Gadafija? Mislim da nema.

Ako gledamo standard libijskog naroda i povlastice koje im pruæa dræava imali su vrlo lijep i lagodan æivot. Æivjeli su kao mali bogovi.

Libija ima 6,5 miliona stanovnika, a ima 14 miliona registriranih automobila. Ako neko hoÊe studirati u bilo kojoj dræavi u svijetu on podnosi molbu i dræava mu osigurava stan, hranu, automobil, besplatno πkolovawe i mjeseËnu stipendiju od 2300 dolara. U Libiji se ne plaÊa voda, struja, plin i porez, a krediti se daju bez kamata. Ako u roku od pet godina ne moæete vratiti kredit, dræava ga otpisuje ili vraÊa za vas. Ako hoÊete kupiti auto vi dajete 20-30% od cijene, a ostalo dotira dræava. U Libiji za 10 dolara moæete kupiti 85 litara benzina ili nafte. U Libiji je hrana gotovo besplatna, 10kg kruha koπta 0,15 dolara. U Libiji wihovi graani ne rade fiziËke poslove, sve su stranci. Æivio sam 10 godina u Libiji po raznim gradovima i nikada nisam vidio ni jednog prosjaka na ulici. Libijci ne idu raditi po bijelom svijetu jer za to nemaju potrebe. U Libiji ni jedan graanin nije izbaËen ili mu je oduzet stan ili auto zato πto nije mogao vratiti kredit, πto nije rijedak sluËaj po ovim takozvanim demokratskim zemqama koje su se okomile na Libiju. Iskreno, æalim libijski narod jer Êe se pretvoriti u najamnu radnu snagu, raditi za 100 dolara i gdje Êe im ove povlastice biti sve ukinute, a o lagodnom æivotu kakav su æivjeli moÊi Êe samo sawati. Par Ëiwenica o æivotu u Libiji pod Gadafijem: - beskamatni krediti; u toku studirawa prima se prosjeËna plaÊa za to zanimawe; - ako ne naeπ posao nakon zavrπenog fakulteta, dræava plaÊa kao da radiπ u struci; - po stupawu u braËnu zajednicu, dræava poklawa stan ili kuÊu; - kupovina vozila po tvorniËkoj cijeni; - nikome ne duguju ni centa; - Europska Unija i Amerika duguju Libijskoj dræavi 200 milijardi dolara; - besplatno zdravstvo (medicinska sestra na svakog pacijenta) i obrazovawe; - 25% qudi visoko obrazovano. Da li je to dovoqno Ëiwenica za razarawe Libije?

Prof. Dr. Sc. Vjekoslav Sankovic Simcic, MArch.

President of ICOMOS in BiH Emerika Bluma 7/III 71000 Sarajevo, Bosna i Hercegovina

Iskra 1. avgust 2011.

TREBA BITI OPREZAN SA TURSKOM Posledwih nedeqa Turska je uπla u centar medijske paæwe posetom svoje delegacije Raπkoj i neobiËnim interpretacijama istorije ambasadora Ali Rize »olaka. Profesor dr Darko TanaskoviÊ, bivπi ambasador u Turskoj, Azerbejxanu i Vatikanu, u razgovoru za „Politiku” kaæe da se nama te interpretacije samo Ëine neobiËnim, jer su u suprotnosti s naπim, kao i da turska i srpska percepcija istorije Osmanskog carstva ne mogu biti podudarne - i u tome nema niËeg Ëudnog. „Istorijska nauka bi morala nastojati da bude πto objektivnija i da utvrdi bar minimalni `zajedniËki sadræateq` svesti o realnostima proπlosti, ali od toga smo oËigledno joπ uvek daleko”, kazao je TanaskoviÊ.

Ipak turski zvaniËnici sve ËeπÊe govore o osmanskoj proπlosti.

TumaËewa kakva u posledwe vreme o osman skoj proπlosti Balkana vole da daju turski ambasadori, govoreÊi o „divnom zajedniËkom æivo tu”, odraæavaju zaprepaπÊujuÊe neshvatawe kolek tivnog pamÊ ewa, mentaliteta i oseÊawa sredine u kojoj obavqaju diplomatsku duænost. Ako nisu plod naivnosti, potcewivaËka su za zdrav razum i nikako ne doprinose uverqivosti retorike kojom nastoje da nas ubede u konstruktivnost i dobre namere svoje zemqe. Vaqa napomenuti da se posledwih godina i u turskoj istoriografiji manifestuje sklonost ka nekritiËnom revalorizovawu civilizacijskih dometa osmanske epohe.

Da li neodmerene izjave turskih zvaniËnika (Erdogana o Sarajevu i Davutoglua o Osmanskom carstvu) samo prate rast moÊi Turske?

Svakako! InaËe, za neoosmanizam je karakteristiËan ketmanski karakter. Neoosmanista nika da neÊe priznati da je neoosmanista, u πta nas uveravaju i gotovo qutita odbacivawa takvih „optuæbi” od strane turskih zvaniËnika. Povremena veÊa otvorenost u javnom davawu oduπka imperijalnoj nostalgiji (i ambicijama) sigurno je plod porasle samouverenosti.

Da li bi Srbija trebalo da bude opreznija zbog toga?

Srbija mora saraivati, i to πto πire i sadræajnije, s Turskom, koja je nedvosmisleno veÊ sada regionalna sila u usponu. To, uostalom, vaæi za sve balkanske dræave, jer je bez odgovarajuÊeg uklapawa Turske teπko zamisliti trajnu stabilnost i napredak regiona. Ono prema Ëemu treba gajiti oprez je s t e i d e o l o πk a i s i mb o l i Ë k a , n e o o s m a n i st i Ë k a dimenzija turskog odnosa prema Balkanu, a koja se ogleda u shvatawu da su vekovi osmanske dominaci je ovim prostorom nekakav pozitivan kredit kojim se moæe legitimisati posebno pravo, pa Ëak i obaveza meπawa u unutraπwe stvari savremenih dræava.

Sasvim je jasno zaπto Balkan u interesnom smislu privlaËi Tursku. Mislite li da je Srbija prebrzo i preπiroko otvorila vrata za ove ambicije?

Iskra 1. avgust 2011.

Nemam dovoqno elemenata za pouzdanu procenu. U javnosti je priliËno rasprostrawen utisak da s e u jednom t renutku prenagq eno i prejako zaigralo na „tursku kartu” i da se dobrodoπla spremnost za jaËawe raznih vidova obostrano korisne privredne i finansijske saradwe isuviπe blisko spregla s neumesnim politiËkim uplitawem Turske u „sreivawe prilika” na prostoru bivπe Jugoslavije, pa Ëak i osetqivih unutraπwih pitawa Srbije.

Dugo ste bili ambasador u Turskoj. Koliko se u meuvremenu turska diplomatija promenila?

Ako je suditi po stilu nastupa prethodnog i sadaπweg ambasadora Turske u Beogradu, kao i ponaπawu ministra Davutoglua u nekim situacijama, rekao bih da su promene osetne. U Turskoj sam sluæbovao u teπko vreme rata u BiH, kao i sukoba na KiM, ukquËujuÊi i bombardovawe. Iako su naπe dræave tada bile na suprotstavqenim, gotovo neprijateqskim pozicijama, saradwu s turskim kolegama pamtim kao uzornu, a wihovo dræawe kao visoko profesionalno i otmeno. SeÊam se sjajnih diplomata, tananog ministra Ismaila Xema, ambasadora, nekih i u Jugoslaviji, Alija Hikmeta Alpa, Alija Tujgana, Ajdina ©ahinbaπa, Aleva KiliËa, Ahmeta Axeta...

©ta se u odnosu na to vreme promenilo?

Suπtina politike ne baπ mnogo, jer je ona prema Balkanu uvek bila dosledno neoosmanistiËka, ali forma i naËin delovawa, kao i intenzitet znatno. A u diplomatiji forma nikako nije samo formalno pitawe. Umesto da budu spremni za otvoren, ne uvek i lak dijalog sa πirokim krugom liËnosti i institucija u Srbiji, ambasadori su se, izgleda, opredelili za usluge i informacije iz uskog, nereprezentativnog kruga qudi prob lematiËnog oseÊawa lojalnosti prema sopstvenoj dræavi, kao i deqewe lekcija javnosti posredstvom medija. Oni se qute na neistomiπqenike i proglaπavaju ih neprijateqima Turske, πto nije bio manir turske diplomatske πkole. Zato vaqda i ne mogu pravilno razumeti gde se nalaze.

Da li dijametralno razliËito gledawe na ulogu Turske na Balkanu moæe da proizvede nesuglasice izmeu predsednika Srbije i Republike Srpske Borisa TadiÊa i Milorada Dodika?

To treba pitati wih dvojicu. Mislim da ne bi smelo. Nije to jedino pitawe na koje se, iz objektivnih i razumqivih razloga, u pojedinostima drugaËije gleda iz Beograda i Bawaluke. Meutim, na s tra te gi jsk om ni vo u dr æav no - na ci on al n ih p ri oriteta, Srbija i Republika Srpska su toliko sud binski znaËajne jedna drugoj, da niko, a pogotovo Turci, wihove skladne odnose ne bi trebalo da moæe uzdrmati.

30.6.2011.

(Podvukla - Iskra)

Politika

19

Gubitak Kosova uslov za pristup u EU

NA BRISELSKIM ©INAMA TadiÊ se za briselske πine definitivno zalepio 9. septembra, i od tada se wima posluπno kotrqa. On se nada da te πine Srbiju neumitno vode u EU, πto naËelno i nije sasvim netaËno.

Vode, ali pruga ima mnoπtvo slepih koloseka i puno skretniËara-razbojnika. Kad oni nekog gurnu na slepi kolosek, ærtva mora da ispuwava uslove kako bi bila prepuπtena daqe. Stoga se jedan prizor stalno ponavqa: TadiÊ taman ispuni traæeni uslov, taman zahukta lokomotivu, kad ono - opet slepi kolosek, i opet novi uslov. »ak je i DaËiÊ shvatio tu poniæavajuÊu igru, predvidevπi da Êe „Haπki tribunal polako biti zamewen, kao alibi za dosadaπwe pritiske na Srbiju, nekim drugim temama... verovatno, Kosovo ili Republika Srpska ili pitawe nekih autonomija ili separatizama u okviru Srbije.

TadiÊ je mislio da je, praktiËno, zavrπio posao kada je, 9. septembra, odustao od aktivne kosovske politike, svodeÊi je na reËenicu: „Nikad, ali nikad neÊemo priznati Kosovo”. Onda je 10. oktobra sa 6.000 policajaca pobo u srce Beograda, „duginu zastavu” i tako simboliËki obeleæio teritoriju koja od sada pripada briselsko-vaπingtonskom establiπmentu i wegovom „sistemu vrednosti”. Onda je zapoËeo „bezuslovne pregovore” sa Priπtinom, obeÊavπi tamoπwim uzurpatorima katastarske kwige i sve drugo πto im joπ nedostaje da bi izgledali kao „dræava”.

Onda je i Hrvatima dao uverewe - koje im je joπ nedostajalo kako bi kompletirali dokumentaciju za briselski πalter - da su oni dobar sused Srbije, te da Srbija i Srbi od wihove fine i qubazne dræave ama baπ niπta ne potraæuju.

Onda je i liËno objavio hvatawe MladiÊa i liËno Srbima objasnio da od sada, „na putu ka Evropi”, viπe neÊe biti prepreka...

Ali posle svega toga, posle svih tih „bezuslovnih” davawa i posle svih tih odustajawa od legitimnih interesa, umesto da srpski dræavni voz zatutwi ka toliko sawanom ciqu, TadiÊ se opet naπao u situaciji da mu se nesreÊna kompozicija zaglavquje na nekom slepom koloseku. I opet se pojavquje skretniËar, sada u vidu nemaËkih parlamentaraca, koji qubazno, ali odluËno kaæe: „Sve je to lepo, ali niπta dok ne priznate Kosovo.

To je veÊ i za TadiÊa bilo previπe, on se jamaËno poæalio „gde treba”, pa su onda Nemci ipak morali javno da kaæu da oni baπ i ne traæe da se Kosovo i formalno prizna, veÊ samo da se uspostave „dobrosusedski” odnosi, kao da je Kosovo stvarno priznato, mada kobojagi nije. Sve je to propraÊeno i sasreenom paqbom ringijerovskog koncerna - tog „Sluæbenog glasnika” Brisela u Srbiji - na TadiÊevog ministra spoqnih poslova. JeremiÊ je tako, u Blicu, samo u jed-

20

nom danu dobio tri negativna teksta - jedan kojim mu se poruËuje da je wegova prava stranka DSS, drugi kojim se optuæuje da izaziva secesiju Sanxakai treÊi koji ga proglaπava zgubidanom i zamlatom. U istom danu, ali u drugom ringijerovskom dnevniku, u listu Alo, JeremiÊ je proglaπen za gubitnika, a onda je joπ dobio packe i u kolumni glavnog urednika treÊeg ringijerovog Ëeda - nedeqnika NIN. Od DS-a se izgleda oËekuje potpuna, brza i k o na Ë n a e l d e p e i z a c i j a , a s i m b o l i Ë k i k r a j t o g procesa trebalo bi da bude uklawawe i posled wih simbola „stare politike o Kosovu” - kako je to lepo formulisao Blic. JeremiÊ je vaqda jedan od tih simbola, pa se on gura u blato i ismejava kad god se za to ukaæe prilika. Blic je i krajem proπle godine organizovao kampawu smewivawa JeremiÊa. Ta kampawa nije dala rezultat, ali takvi projekti teledirigovanih medija transna cio nal n og k api tal a i ma j u d ug or oË ni j i ci q d a potkopaju ugled neposluπnog domaÊeg politiËara, te da postepeno mewaju raspoloæewe domaÊeg javnog mwewa u vezi sa nekim pitawem.

A javno mnewe se, takvim iscrpqujuÊim medijskim maratonom, zbiqa „umara od Kosova”.

SusreÊem qude koji mi ovih dana priËaju isto „dosta je bilo odlagawa, treba uraditi ono πto je neminovno”. Oni su pripadnici beogradske elite (ili makar podelite) koja daje ton javnom mnewu.

Funkcija onih nastupa nemaËkih parlamentaraca, ili pak Blicovih dramatiËnih naslova (poput „NemaËka oËekuje da Srbija prizna Kosovo pre ulaska u EU” i jeste da „kreatore javnog mnewa”, kao i Ëitavu publiku, postepeno zasiti odreenim tipom stavova i informacija, tako da oni na kraju dignu ruke. Ta predaja bi se zatim proglasila vrhunskom „razboritoπÊu” i vrhunskim medijskim (socijalnim, politiËkim) „realizmom”.

Tom metodom upornog i postojanog pritiska „da se prihvati realnost” (to jest, da se prihvati di k t a t t r a n s n ac i o n a ln i h s tr u k t u r a ), veÊ je pocepana najveÊa opoziciona antibriselska stranka, a o d wenog oportunistiËkog krila na p ra v qe n a pr i hv a tq iv a „ op o zi c io n a” a lt e r nacija TadiÊu i DS-u. Tom metodom lomqen je i TadiÊ sve dok nije odustao od aktivne kosovske politike i prepustio se da ga po tom spoqnopolitiËkom terenu vode briselski Ëinovnici. Tom metodom lomi se i cela srpska elita - inteligen cija, poslovni qudi, politiËari - da iz oportu nizma, umora i lakomislenosti dignu ruke od Kosova i svake nacionalne suverenosti (uz mamac da Êe time i oni postati deo nove, transna cionalne elite).

(Kraj na str. 22/2

Iskra 1. avgust 2011.

SAD RIZIKUJU RAT PROTIV RUSIJE I KINE Kina sa svojim ogromnim investicijama i Rusija sa ratnom flotom u Siriji naπle su se na putu ameriËke hegemonije u Mediteranu ©ta rade Amerikanci u Africi i koji su pravi ciqevi delovawa SAD u pobuwenim arapskim dræavama u intervjuu za iransku televizijsku stanicu „Pres TV” objaπwava ameriËki ekonomista i kolumnista dr Pol Krejg Roberts, poznat kao bivπi pomoÊnik ameriËkog ministra finansija u administraciji Ronalda Regana.

Roberts - inaËe jedan od tvoraca takozvane reganomike, ekonomske politike promovisane u doba Regana - sada kaæe da je specifiËnost pobune u Libiji to πto pobuwenika naoruæava Vaπington te da nije reË o mirnom revoltu. „To je oruæana pobuna koja se odvija u istoËnom delu zemqe. A poznato nam je da je CIA tamo na terenu, kao i da su (pobuwenici) veÊ naoruæani”, kaæe ovaj ekonomista koji je proteklih godina kritikovao poteze i demokratske i republikanske administracije.

Kako biste uporedili ovu vojnu intervenciju sa onom u Bahreinu?

Naπ ciq nije svrgavawe vlasti u Bahreinu ili u Saudijskoj Arabiji, gde obe vlade koriste nasiqe protiv onih koji protestuju, poπto su obe ove vlade naπe marionete, a u Bahreinu imamo i veliku pomorsku bazu. Naπ ciq je svrgavawe Gadafija, i Asada u Siriji, poπto æelimo da izbacimo Kineze i Ruse iz Mediterana. Kina je uloæila ogromne pare u energetske izvore na istoku Libije i raËuna na ovu zemqu kao i na Angolu i Nigeriju zbog svojih energetskih potreba.

Ovde je reË o ameriËkom nastojawu da spreËi dostup Kine pomenutim resursima. Upravo kao πto su London i Vaπington spreËavali dostup energentima Japanu tridesetih godina proπlog veka.

Interes u vezi sa protestima u Siriji iza kojih, kao πto je to otkrio „Vikiliks”, stoje SAD - u vezi je sa Ëiwenicom da Rusi u Siriji imaju veliku pomorsku bazu, πto im omoguÊuje prisustvo u Mediteranu. Kao πto vidite, Vaπington je zalegao za invaziju protiv Libije, a vrπi i sve veÊi pritisak za intervenciju u Siriji, kako bismo se oslobodili Rusa i Kineza. Naravno, niπta ne govorimo o Saudijcima, kako oni tretiraju demonstrante, i niπta u vezi sa nasiqem koje se koristi protiv protestanata u Bahreinu.

HoÊete da kaæete da je glavni ciq napada na Libiju nafta?

Nije samo nafta u pitawu, tu je i problem penetracije Kine u Afriku uopπte kao i eksport

Iskra 1. avgust 2011.

nafte za sopstvene energetske potrebe.

Verovatno vam je poznato da je Meunarodni monetarni fond (MMF) objavio izveπtaj u kojem stoji da je „doba Amerike” okonËano i da Êe za pet godina kineska ekonomija prevaziÊi ameriËku.

Vaπington pokuπava to da blokira, koristeÊi svoju vojnu prevagu i strateπke prednosti, ne bi li usporio kineski ekonomski rast. To je i razlog zaπto je CIA tako aktivna u istoËnoj Libiji, i to je razlog zaπto su protesti prvo izbili na istoku zemqe, a ne u prestonici, kao πto se zbilo u ostalim arapskim dræavama. To je razlog i zaπto su (protesti) oruæani.

Da li mislite da je diplomatska izolacija Libije glavni povod za vojnu intervenciju?

Ne bih rekao. Mislim da je glavni razlog pokuπaj udaqavawa Kine od Libije , πto se trenutno deπava. Kinezi su ovde imali 30.000 svojih qudi, a do sada su ih evakuisali 29.000.

ReË je, takoe, o vraÊawu duga Gadafiju zbog odbi jawa da se pridruæi ameriËkoj afriËkoj komandi (Africom). Ova komanda je operativna od 2008, i bila je direktan odgovor SAD kineskoj penetraciji u Afriku. Spremili smo vojni odgovor, a Gadafi je odbio da sarauje - izjavio je da je to akt imperijalizma, u pokuπaju da se zavlada celim kontinentom. TreÊi razlog jeste to πto Gadafi u Libiji kontroliπe vaæan deo mediteranske obale, kao πto to Ëini Sirija.

Mislim da su se ove dve zemqe naπle na putu ameriËke hegemonije u Mediteranu, a sasvim je sigurno da Amerikanci ne æele jaku rusku flotu stacioniranu u regionu, kao πto ne æele Kinu koja odatle crpi energente. Vaπington je zauzeo gard kada su izbili protesti u Tunisu i Egiptu, ali je brzo uoËio da je arapske proteste moguÊe iskoristiti za uklawawe Rusije i Kine (iz ovog dela sveta) bez direktne konfrontacije.

Znamo sigurno da CIA veÊ neko vreme πiri uznemirenost u istoËnoj Libiji. To je poznata Ëiwenica. A objavqivawe diplomatskih depeπa (Vikiliks) pokazuje da su Amerikanci upleteni i u πirewe nemira u Siriji.

Mi nismo posejali nemire u Egiptu ili Bahreinu ili Tunisu ili Saudijskoj Arabiji. Sa druge strane, verovatno smo odgovorni za proteste u Jemenu, poπto tamo koristimo bespilotne letelice i vrπimo udare protiv razliËitih plemenskih grupa. U tome i jeste velika razlika u odnosu na deπavawa u Siriji i Libiji.

21

SAD rizikuju...

Na briselskim... (sa str. 20)

AmeriËki prsti su upleteni u tamoπwe nemire, u organizovawe demonstracija, obezbeivawe finansija i tako daqe. Uvek postoje nezadovoqni koje je moguÊe kupiti novcem ili obeÊawima.

Trenutno, u Libiji se koriste bespilotne letelice. Odakle one poleÊu, tehniËki, iz Italije je to nemoguÊe, zbog ograniËenog radijusa leta?

Stvarno ne znam. Moæda sa brodova ameriËke ratne mornarice. Mislim da su posledwi izveπtaji o tome stizali upravo od strane mornariËkih zvaniËnika. Voleo bih da dodam joπ neπto. Verovatno najveÊi rizik, a koji se najviπe zanemaruje, jeste stav Kine. Kineske kompanije gube stotine miliona dolara usled ove intervencije. Oni su ukquËeni u 50 velikih investicionih projekata koji sada odlaze niz vodu i nije Ëudno πto sve to doæivqavaju kao udar na sopstvene interese.

Kaæete da Amerikanci hoÊe da izbace Kinu iz regiona i kineske investitore zamene ameriËkim kompanijama?

Ili niËijim. Tako je. A mislim i da Rusi poËiwu da shvataju da je cela priËa u Siriji uperena, u stvari, protiv wih i wihove tamoπwe baze. ©ta mi, u stvari, radimo suprotstavqajuÊi se dvema velikim dræavama: Kina ima ekonomiju koja j e, verovatno, boqa od ameriËke, poπto wihovi radnici im aju posao, a R usi poseduju neograniËeni nuklearni arsenal. Mi pokuπavamo da izvrπimo pritisak na dve veoma jake dræave, i to Ëinimo na veoma nesmotren i opasan naËin.

Jednom kada uete u igru, a Rusija i Kina zakquËe da se sa Amerikancima, jednostavno, nije moguÊe nositi na racionalan naËin, kao i da su (Amerikanci) reπili da im na bilo koji naËin naude, moguÊi su svi oblici eskalacije. To je stvarna opasnost i mi rizikujemo veliki rat.

Kakva je u svemu uloga Italije (kao Ëlanice NATO) u Libiji?

To je joπ jedna specifiËna stvar u libijskoj intervenciji. ©ta NATO uopπte radi ratujuÊi u Africi? NATO je osnovan kao odbrambeni savez u sluËaju sovjetske invazije na zapadnu Evropu.

Sovjetski Savez ne postoji veÊ dve decenije.

Usmeravan od strane SAD i Pentagona NATO se pretvorio u pomoÊnu silu, i sada je upleten u agresiju u Africi. Jer ovo jeste agresija .

NapadaËki rat. NATO nismo koristili u Egiptu, Tunisu, i sigurno ga neÊemo koristiti u Saudijskoj Arabiji ili Bahreinu. Ipak, kako vidimo, NATO ratuje u Africi. To traæi objaπwewe.

Politika, 12.5.201.

(Podvukla - Iskra))

22

Ono πto se, meutim, odigrava bukvalno pred naπim oËima nije „TadiÊeva izdaja”, kao πto galame naπi kriptoanalitiËari i ostali laæni ili jalovi internet opozicionari. U pitawu je, naæalost, joπ mnogo opasniji i pogubniji proces koriπÊewa konformizma, oportunizma i egoizma Ëitave naπe politiËke klase, Ëitave naπe elite, pa i Ëitave naπe inteligencije, kako bi se celokupno srpsko druπtvo postavilo na briselske πine - na πine sa kojih nema mrdawa, na πine sa kojih viπe nema izvlaËewa, veÊ ima samo posluπnog sleewa pravca koji nam je t r a n s n a c i o n a ln i k a p i t a l i s t i Ë k i e s t a b l i π m e n t zacrtao.

Tu i tamo, joπ, u vladajuÊoj politiËkoj strukturi vide se pojedinci ili grupice koji pruæaju otpor, tu i tamo, joπ, javqaju se opozicione stranke ili klubovi koji vide da je avo odneo πalu, tu i tamo, joπ, poneki novinar, analitiËar ili profesor objavi poneku upozoravajuÊu kolumnu... Ali, sve je to zasad nedovoqno da se kompozicija skine sa briselskih πina. Ona je, zahvaqujuÊi baπ oportunizmu i gluposti ne samo voznog osobqa, veÊ i samih putnika, posluπno na wima Ëak i onda kada danima stoji na slepom koloseku. »ak i onda kada skretniËari po ko zna koji put ucewuju i vozovoe i putnike da ih neÊe pustiti daqe ukoliko ne predaju svoj novac, zlatne satove i venËano prstewe, Ëak i tada, dakle, vozovoe i putnici ne misle da neπto preduzmu, Ëak i tada ne odbijaju ucene, niti pomiπqaju da se razbojnici mogu odgurnuti, a voz usmeriti na neku drugu stranu. Ne, oni po ko zna koji put posluπno prazne novËanike, skidaju Ëasovnike i Ëak vade sopstvene zlatne zube, kako bi sve to uredno predali razbojnicima...

TadiÊ je, kao glavni vozovoa, razume se, najodgovorniji za ovo o Ëemu govorimo. Ali i on je, samo deo jednog druπtvenog miqea, tipiËan primerak naπe beogradske elite, koja, Ëak i kada nije od poËetka izdajniËka, i kada nije od starta zla i nepoπtena, jeste slaba, oportunistiËka, infantilno lakomislena i konformistiËka.

TadiÊ se pokazao kao slab, ali on je samo jedan od mnogih meu nama koji je isuviπe „svilen” za uporne, drske i brojne silexije sa kojima imamo posla. (Treba biti poπten pa reÊi da se tu, naæalost, ni ostali nisu naroËito istakli.)

Srbija je saterana u tesnac, Srbija je stavqena u poloæaj u kome pristojnost izgleda da viπe ne pomaæe. Srbija poËiwe da sawa heroja koji Êe smeti da odgurne one skretniËare-razbojnike (a ako treba i kukaviËke vozovoe) i da voz usmeri ka nekom drugom ciqu. Briselskim πinama se daqe ne moæe. Ovo mora da bude posledwi slepi kolosek na koji su nas saterali. Moramo se konaËno odglaviti, moramo svrπiti s ovom poniæavajuÊom igrom.

Iranski „Pres TV” NSPM, 1.7.2011.

(Podvukla - Iskra)

Slobodan AntoniÊ

Iskra 1. avgust 2011.

SRBIJA I EU SU UMORNE JEDNA OD DRUGE Loπa vest za danaπwu Srbiju je i da Êe nemaËki, holandski i mnogi drugi parlamentarci i biraËi u woj joπ dugo videti problem a ne reπewe balkanskih problema Evropska unija je umorna od πirewa, ali je, izgleda, i Srbija pomalo umorna od Evrope. Ulazak Srbije u EU joπ uvek podræava viπe od 50 odsto javnosti, ali je taj procenat najniæi u posledwih jedanaest godina. Joπ ubedqiviji su podaci koji govore o stavu javnog mwewa prema NATO-u. Ulazak Srbije u evroatlantsku zajednicu podræava tek 30 odsto ispitanika, mawe nego u Crnoj Gori i u Republici Srpskoj. Nedavno odræanu konferenciju NATO-a, prvu takve vrste u Beogradu, propratile su glasne kritike u medijima i demonstracije.

Posle jedanaest godina tranzicije i tri godine ekonomske krize srpska javnost je, po svemu sudeÊi, umorna od obeÊawa „evropske buduÊnosti” i neispuwenih oËekivawa. Bojazan da Êe se, posle ispuwewa brojnih zahteva EU, Srbija suoËiti s novim i teæim uslovima kao da je potvrena nedavnom odlukom holandskog parlamenta da odloæi raspravu o ratifikaciji SSP-a sa Srbijom i izjavom poslanika Bundestaga da Êe „Srbija morati da prizna nezavisnost Kosova” pre ulaska u EU. Samopoπtovawe Srba su, meutim, viπe od izjava nemaËkih i holandskih poslanika, pogodile nedavne uvrede voditeqke na jednoj ameriËkoj televiziji upuÊene wihovoj zemqi.

Posledice nije teπko pretpostaviti. Oni koji su i do sada tvrdili da je Srbija nepoæeqna na Zapadu ove poruke Êe protumaËiti kao potvrdu da je „evropski put Srbije” od samog poËetka bio zabluda i da je vreme da se ona vrati tamo gde je stala 2000. godine. Onima drugim, koji i daqe veruju u „evropsku Srbiju”, biÊe mnogo teæe da uvere javnost da, uprkos tome, Srbija „mora istrajati na evropskom putu”. Izmeu Êe se naÊi biraËi koji Êe, zamoreni krizom kojoj ne vide kraj i ogorËeni arogancijom poruka koje ovih dana stiæu ne samo sa Zapada, morati na izborima da glasaju za jednu ili drugu opciju.

Posluæimo li se jednom francuskom frazom, lako bismo mogli doÊi do zakquËka „da je danas Evropu teπko voleti”. Uzdrmana najdubqom krizom od svog nastanka, EU danas pokuπava da oËuva svoje tekovine i nastavi πirewe. Neizvesna sudbina evra, koji je za posledwe tri godine izgubio treÊinu vrednosti, dovodi u pitawe „evrozonu” a time i jedinstveno evropsko træiπte. Talasi izbeglica iz arapskog sveta naveli su Brisel da uvede ograniËewa slobode kretawa (πengen) koja pogaaju i zapadni Balkan. Teπko je oteti se utisku i da je EU kasno i neodluËno reagovala na ekonom-

Iskra 1. avgust 2011.

sku krizu koja najteæe pogaa slabije Ëlanice.

Joπ neizvesnija je buduÊnost NATO-a koji dve decenije traæi novu ulogu u svetu posle „hladnog rata”. Ærtve intervencije NATO-a u Libiji podsetile su mnoge na sliËne dogaaje u nedavnoj proπlosti i obnovile kritike i u Evropi i u SAD. Sasvim neoËekivano, wima se pridruæio i odlazeÊi ameriËki dræavni sekretar za odbranu zapitavπi da li je „NATO zreo za penziju”.

Ni Evropa ni „evroatlantska zajednica” iz danaπwe krize, meutim, neÊe izaÊi iste. Ukoliko æele da opstanu, EU i NATO Êe morati da pronau reπewa koja Êe biti razliËita od onih u proπlosti. Obamina Amerika takva reπewa danas pre vidi u Kini i na Pacifiku nego πto ih traæi u Evropi. »ak i najtvri atlantisti u Americi poput Zbigweva Bæeæinskog ne mogu da previde Ëiwenicu da je Kina najveÊi poverilac SAD i da su privrede ove dve zemqe danas povezane na naËin na kakav su ©umanov plan i EZ povezali Zapadnu Evropu posle Drugog svetskog rata. Za Evropqane, Rusija viπe nije pretwa koja daje razlog za opstanak evroatlantske zajednice nego bitan partner od Ëijih „petrodolara” zavisi oporavak evropske privrede.

Za razliku od nekadaπwe Viπegradske grupe i ostalih zemaqa koje su devedesetih godina svoje probleme uspeπno „izvezle” ulaskom u EU i NATO, zemqe zapadnog Balkana mogu raËunati na mnogo mawu podrπku ovih organizacija. Dobra vest za wih glasi da se u Briselu shvata da, uprkos krizi (ili baπ zbog we), buduÊnost unije zavisi od wene sposobnosti da nastavi πirewe evropskog projekta do geografskih granica Evrope i da je zapadni Balkan, hteli to ili ne, na dnevnom redu.

Odluke o prijemu Hrvatske, prve meu zemqama koje je EU sredinom devedesetih oznaËila kao zapadni Balkan, nose upravo tu poruku.

Loπa vest je da se poreskim obveznicima u zemqama EU u svakom novom kandidatu privia „GrËka, Irska ili Portugalija”, tj. zemqa koju Êe pre ili kasnije morati spasavati svojim teπko zaraenim novcem. Loπa vest za danaπwu Srbiju je i da Êe nemaËki, holandski i mnogi drugi parlamentarci i biraËi u woj joπ dugo videti problem a ne reπewe balkanskih problema i da Êe joπ dugo biti ameriËkih TV voditeqa koji Êe, poput »elzi, o woj govoriti kao o „posledwoj boqπeviËkoj zemqi”.

Posao „evrointegracije” ostatka zapadnog Balkana Êe biti teæak. Ove zemqe Êe morati da reπe nasleene probleme i pretvore svoj region u ekonomski samoodræivu celinu koja se neÊe pojaviti pred blagajnom EU traæeÊi pomoÊ. Srbiji Êe, verovatno, biti joπ teæe. Pored toga πto Êe morati

23

Na Kosovu mawe od dva miliona stanovnika Na Kosovu, ne raËunajuÊi sever, æivi 1.733.872 stanovnika, a u Priπtini 198.214, saopπtio je danas StatistiËki zavod Kosova.

KonaËni rezultat popisa biÊe objavqen iduÊe godine, ukquËujuÊi i etniËku i versku pripadnost stanovniπtva.

Na severu Kosova, gde je popis bojkotovan, stanovniπtvo nije popisano. - Na posledwem sastanku Upravnog odbora reËeno je da se popis stanovniπtva u tom delu za sada neÊe obaviti. Bez obzira na sve naπe i napore meunarodne zajednice, nije postignuta potrebna saradwa sa stanovniπtvom u tom delu (Kosova) - rekao je ministar javnih sluæbi Mahir Jagdjilar. On je najavio da Êe broj stanovnika na severu Kosova biti procewen po meunarodno priznatim standardima. ©ef operacija Kancelarije za vezu Evropske komisije Kjartan Bjornπon rekao je da neuËestvovawe stanovniπtva na severu Kosova neÊe predstavqati prepreku da popis bude meunarodno priznat. Prethodni popis na Kosovu je bio 1981. godine. Na osnovu podataka Zavoda za statistiku Kosova, na Kosovu je pre tri decenije æivelo 1.584.440 stanovnika. Popis 1991. godine su bojkoDanas, 28.6.2011) tovali kosovski Albanci. (D

Odrekao se KiM na Vidovdan Vuk DraπkoviÊ, je na Vidovdan, dan partiske slave SPO, pred gostima i zvanicama, meu kojima je bio i lider LSV Nenad »anak, izmeu ostaloga, o Kosovu rekao sledeÊe: Na veÊini teritorije KiM ne æive Srbi i ne prihvataju Srbiju kao svoju dræavu. Tu nema nikakvog znaka prisustva Srbije. Srbija mora da prihvati i poπtuje realnost. Neznawe nije opravdawe, ako se vodi dræava.

PriËati o suverenitetu koga nema i voditi politiku odbrane onoga Ëega nema nije dobro. Borimo se za ono πto je naπe na Kosovu, a to su Srbi, manastiri i spomenici. Srbi sa Kosova moraju se statusSajt: no i interesno vezati za Srbiju uz pomoÊ EU... (S <www.vaseqenska.com>, 29.6.2011) Srbija i EU... ozbiqno da poradi na svom imixu i sve veÊim zahtevima unije, poneÊe i teret regionalne stabilizacije zbog toga πto Brisel u woj vidi ne samo najveÊu zemqu regiona nego i zemqu „od koje je sve poËelo”. Najteæe Êe biti ubediti nemaËke poslanike da za Kosovo postoje i druga reπewa osim priznawa. Za utehu, stoji Ëiwenica da su i raniji kandidati uoËi prijema u uniju morali da reπe sliËne, istina ne toliko teπke, probleme.

Wihovo iskustvo, ipak, govori da ukoliko etniËki i teritorijalni sporovi u Evropi imaju reπewe onda je trenutak za to kada se zemqe u kojima postoje nau pred vratima unije.

Ukratko, ako i daqe æele da uu u Evropsku uniju Srbi i wihovi susedi Êe narednih godina morati da nauËe da budu „veÊi Evropqani od Evropqana”.

Politka, 27. 6. 2011.

24

PREDRAG SIMI∆

HO∆E LI TADI∆ ÆRTVOVATI DODIKA ERDOGANU Agenda naπe spoqne politike raspala se onog trena kad se poËetkom proπle godine TadiÊ sreo s Ketrin Eπton, pa se sve odluke Beograda tajno πminkaju ili mewaju u Briselu Ko vodi spoqnu politiku Srbije i da li ona uopπte postoji? Pitawe je nagradno, jer nauËno i praktiËno teπko je dokazati da je neko definisao pomenuti pojam.

Sa stanoviπta Turske srpska spoqna politika i te kako postoji. Meutim, sa stanoviπta interesa i postojawa Srba u Bosni, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sanxaku, to pitawe je veoma sporno. Najpre, pitawe je ko vodi spoqnu politiku Srbije? MSP i ministar JeremiÊ ili predsednik TadiÊ. U suπtini agenda naπe spoqne politike raspala se onog trena kad se poËetkom proπle godine predsednik TadiÊ sreo s Ketrin Eπton, pa se sve odluke Beograda tajno πminkaju ili mewaju u Briselu.

Pravi povod za ovu priËu jeste izjava opet izabranog predsednika Turske Rexepa Erdogana, koji reËe da su wegovom izbornom pobedom jednako „dobili Sarajevo, Bejrut i Istanbul”. Pristojan svet ovako neπto nikad ne bi rekao, a dræava koja dræi do sebe uputila bi demarπ Ankari. Naprotiv, predsednik TadiÊ kaæe da je legitimno da Turska brine o svojim mawinama na Balkanu?! Da li to znaËi da Rim, Ëije carstvo je bilo i u Britaniji, ima pravo da vodi raËuna o svojim mawinama u Londonu?

Je li Srbija dala zaruke Turskoj, pa joπ obeÊala da Êe joj RS i Srbi i muslimani u Sanxaku biti konkubine. Mile Dodik je dobio koprivwaËu poπto mu niko iz bratskog Beograda ne ume da objasni suπtinu svojih odnosa s Turskom.

Tim pre πto je posle „istanbulske deklaracije” turski ministar spoqnih poslova Davutoglu u Bawaluci traæio da se skine zastava Republike Srpske ispred rezidencije predsednika RS da bi on uπao u wu. Istovremeno i u istom duhu muftija ZukorliÊ proglaπava se sveboπwaËkim Betmenom, ne priznaje Srbiju za otaxbinu, osniva „boπwaËku akademiju nauka i umetnosti” i Ëini sve po matrici ajatolaha Homeinija. „Naπi evropski prijateqi”, odnosno Evropska akademija nauka i umetnosti iz Salcburga odmah je priznala ZukorliÊevu akademiju. Ærtva ove neverovatne i neobjaπwive spoqne politike Srbije postaÊe najverovatnije Mile Dodik i RS. SAD tvrde da je glavni problem sreÊne zemqe BiH nacionalistiËka retorika iz Bawaluke. Dodikovo raspeÊe jednako Êe traæiti Ankara, Vaπington, London i Brisel, a Beograd Êe prespavati tu sekvencu. Jer u mirnim okolnostima predsednik TadiÊ saopπtava da sudbinu BiH odreuju tri konstitutivna naroda. Kad zagusti, on okreÊe list i saopπtava da je Beograd protiv podele BiH. Tako Êe RS i predsednik Dodik ostati sami sa svojom sudbinom, kao πto su sliËnoj sudbini Pres, 21. 6. 20 prepuπteni i Srbi u Hrvatskoj. (P

Iskra 1. avgust 2011.

Dr Jaπa Almuli otkrio istinu:

Srbi i NediÊev reæim nisu odgovorni za progawawe Jevreja „NediÊev reæim tokom Drugog svetskog rata nije odgovoran za ubijawe Jevreja u Srbiji. Laæi o tome da su srpski kvislinzi ubijali Jevreje u Srbiji je proizvod Tumanove propagande i nekorektnog delovawa Helsinπkog odbora u Srbiji koji ide na ruku evropskom pokuπaju revizije istine o Holokaustu u kome se æeli smawiti uloga Hrvatske i NemaËke u tom zloËinu.

(bilo da su u bili u Tumanovom timu ili u Helsinπkom odboru Sowe Biserko) deo πireg evropskog manevra istorijske revizije Holokausta i umawivawa uloge nekih evropskih naroda u ovom zloËinu!

Draæa MihailoviÊ je pod pretwom smrtne kazne zabranio antisemitizam u Ravnogorskom pokretu i vojsci. Nemci odgovorni za holokaust u Srbiji (meu kojima i komandant Starog Sajmiπta) u velikom broju izbegli odgovornost za zloËine.”

Popis u Crnoj Gori: Crnogoraca 44,98 odsto, a Srba 28,73

Na predstavqaju kwige dr Jaπe Almulija „Stradawe i spasavawe srpskih Jevreja” odræanom u prostorijama Jevrejske opπtine u Beogradu 21. juna 2011. godine govorili su istoriËar Slobodan MarkoviÊ, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu, dr Æika BujukliÊ....

Nakon svih izlagawa iz Londona se skajpom ukquËio i autor kwige dr Jaπa Almuli koji je naglasio da je vrlo bitno da se razobliËi laæ Tumanove propagande koja je potpuno mimo istraæivawa svih istoriËara holokausta u Srbiji izmislila kako je NediÊev reæim „zasluæan” za to πto je Srbija proglaπena za prvu zemqu „oËiπÊenu” od Jevreja u Evropi pod nacistiËkom okupacijom...

Sve akcije hapπewa Jevreja i wihovo odvoewe u koncentracione logore i ubijawe vrπila jedino nemaËka okupaciona vlast te da su i za holokaust u Srbiji odgovorni jedino Nemci.

Mit o tome kako su srpski kvislinzi ubijali Jevreje u Srbiji je laæ koju je pokrenula Tumanova propaganda kako bi prikrila straπnu ulogu koju je hrvatska dræava imala u Holokaustu.

Gospodin Almuli je posebno naglasio da je u ovom pogledu sramna i uloga Helsinπkog odbora u Srbiji i Sowe Biserko koja u svojim izveπtajima izmiπqa da je NediÊev reæim sprovodio holokaust u Srbiji.

Zanimqivo je i da su ostali uËesnici na ovoj tribini skrenuli paæwu na Ëiwenicu da mnogi nemaËki oficiri odgovorni za holokaust u Srbiji nikada nisu za to odgovarali pa su tako odgovornost za zloËin izbegli i komandanti logora Staro Sajmiπte koji su posle rata æiveli kao ugledni nemaËki graani. ZnaËajno je i to πto su uËesnici tribine skrenuli paæwu na naredbe enerala Draæa MihailoviÊa kojima se zabrawuje svaki eksces antisemitizma u ravnogorskoj vojsci.

Dr Jaπa Almuli je naglasio da je ceo manevar hrvatskih istorijskih propagandista

Iskra 1. avgust 2011.

Dveri srpske, 2.7.2011.

Vladan GliπiÊ

Od oko 620.000 stanovnika u Crnoj Gori, 44,98 odsto su Crnogorci, a 28,73 odsto Srbi, saopπtio je danas dræavni zavod za statistiku Monstat. Na osnovu popisa stanovniπtva 2003. godine, u Crnoj Gori Crnogoraca je bilo 43, 16 odsto, a Srba 31, 99 odsto.

Prema prvim konaËnim podacima popisa stanovniπtva, obavqenim aprila, crnogorskim jezikom govori 36,97 odsto stanovnika Crne Gore, a srpskim 42,88 odsto. Srpskim jezikom, prema popisu iz 2003. godine, govorilo je 63,49 odsto, a crnogorskim svega 21, 96 odsto stanovnika Crne Gore. Boπwaka u Crnoj Gori, prema posledwem popisu, ima 8,65, a bosanskim jezikom govori 5,33 odsto stanovnika te dræave, rekla je novinarima direktorka Monstata Gordana RadojeviÊ. Prema wenim reËima, popis je pokazao da Albanaca u Crnoj Gori ima 4,91 odsto, Muslimana 3,31 odsto, Hrvata 0,97, a Roma 1,01 odsto, Albanskim jezikom govori 5,27 odsto, hrvatskim 0,45, a srpskohrvatskim 2,03 odsto stanovnika Crne Gore.

RadojeviÊ je, takodje, navela da je 72,27 odsto stanovniuπtva Crne Gore pravoslavne vjere, a 3,44 odsto katolicËke. Islamu pripada 15,9 odsto, a muslimanskoj veroispovesti 3,14 odsto.

- Iza svakog podatka stoji maksimalna proverqivost i ovo su zvaniËni podaci - rekla je RadojeviÊ.

Ona je kazala da su meunarodni eksperti potvrdili „stopostotnu taËnost unosa podataka o nacionalnoj, etniËkoj i verskoj pripadnosti”, kao i o materwem jeziku Prema navodima Gordane RadojeviÊ, popisano je viπe od 97 odsto stanovnika Crne Gore. Od 620.000 stanovnika, koliko ih je bilo i pre osam godina, u Crnoj Gori ima viπe od 50 odsto æena, a muπkaraca neπto preko 49 odsto.

Popis stanovniπtva u Crnoj Gori, u aprilu ove godine, bio je prvi te vrste u ponovo nezavisnoj Crnoj Gori. Prvi popis stanovniπtva u Crnoj Gori organizovan je krajem 19. veka.

12.7.2011.

Danas

25

BEOGRAD ∆UTI DOK STRADAMO Svima se æuri. Albancima da πto pre nateraju Srbe da uzmu dokumenta samoproglaπene dræave Kosovo, a Evropa æeli da reπi problem.

Srpska vlast se iz petnih æila trudi da pokaæe da je kooperativna da bi dobila politiËke poene i status kandidata, a u istovremeno gubi teritoriju.

Nas na Kosovu Albanci maltretiraju i πikaniraju, Beograd Êuti, i Ëeka da problem reπi Brisel, kaæe za “Vesti” Marko JakπiÊ, jedan od lidera kosovskih Srba na severu pokrajine.

Srbije.

Ali to ne rade svi, a svi teπko æive...

- Ne, ali o narodu ne brine wihova dræava, pa su primorani da brinu sami o sebi. Na pojavu uzimawa albanskih penzija ne reaguje ni Beograd. ∆uti, kao da je to normalno. Da se neko iz vlasti oglasio i kazao im da ako uzimaju albanske, neÊe imati pravo na srpske penzije ne bi to radili. Svi Êute, a stvar se sve viπe izmiËe kontroli.

Kako vam se Ëini da samo par dana nakon pregovora Albanci oduzimaju Srbima liËne karte i hapse ih?

- To je odjek pregovora. Æuri im se jer æele na silu da nateraju qude da uzmu dokumenta samoproglaπene dræave Kosovo. I ovoj proevropskoj TadiÊevoj Vladi se æuri. TrËe ka Evropskoj uniji i viπe im je do toga stalo nego do toga πto gube teritoriju. Æuri se i Evropi koja bi da situaciju πto pre reπi. Ministar za KiM kazao je da Êe hitno upoznati Euleks sa sluËajevima asimilacije Srba...

Albanci ne rade niπta bez blagoslova Evrope i Amerike, a Beograd oËekuje da Êe neko drugi da zaπtiti srpske interese.

©ta treba srpska vlast da radi?

- Srbija mora da ima stav i kaæe da neÊe da ærtvuje teritoriju zbog ulaska u EU, bez obzira na pritiske. To je jedini naËin da se Albanci zamisle i iskreno poæele da razgovaraju sa Beogradom.

Ovako nas ne shvataju ozbiqno i rade svaπta.

Moæe im se. Srbe maltretiraju, πikaniraju, i mi svi na Kosovu æivimo pod ogromnim pritiskom.

©ef pregovaraËkog tima tvrdi da je to uradio da olakπa æivot Srbima?

- Narod ovde uopπte nema oseÊaj da ima zaπtitu svoje dræave. O qudima na Kosmetu se najmawe vodi raËuna od 1999. godine. Pokojni Zoran –iniÊ je 2001. godine plaÊao momke da Ëuvaju qude u Kosovskoj Mitrovici. Boqe je bilo i u doba Slobodana MiloπeviÊa, tokom vlada Zorana ÆivkoviÊa i Vojislava Koπtunice kasnije. Od kada su ovi doπli na vlast te podrπke nema. Narod nema podrπku sopstvene dræave.

Je l' istina da neki Srbi ipak uzimaju albanska dokumenta?

- Da, i to zbog penzije od 45 evra. Nisu qudi krivi, teπko se æivi.

Da li je ta pojava vezana za jug ili sever Kosmeta?

- Za celo Kosovo, a ima sluËajeva i sa juga

26

Srbe teraju da budu Kosovari

Je l' istina da u liËnim kartama umesto da kao nacionalnost piπe srpska stoji Kosovar?

- Naravno da jeste. Ishod mirnog dogovora Borka StefanoviÊa je da se Srbima u dokumentima ko j e i z d a j e P r iπ t i na p r ez i m e n a a l b an i z u j u , p a umesto da stoji nacionalnost srpska piπe Kosovar.

Vesti. 9.7.2011.

(Podvukla - Iskra)

B. RajiÊ

UNESKO pokuπao da "uzme" Srbiji manastire ©ef srpske diplomatije Vuk JeremiÊ izjavio je danas da je jedan broj zemaqa u Komitetu UNESKO-a u Parizu pokuπao da srpsko kulturno nasqee na Kosovu i Metohiji preimenuje u "kosovsko".

"Protekla tri dana u Parizu se vodio diplomatski rat za oËuvawe srpskog kulturnog nasqea na Kosovu i Metohiji, jer je jedan broj zemaqa u Komitetu UNESKO-a pokuπao da ga preimenuje u 'kosovsko'. To se na sreÊu nije dogodilo", rekao je ministar inostranih poslova Srbije Vuk JeremiÊ.

On je istakao da su Rusija, Kina, Brazil, Juæna Afrika, Nigerija, Mali, Egipat, Kamboxa i Meksiko pomogli da se tako neπto ne dogodi.

"Manastiri Srpske pravoslavne crkve nisu i ne mogu biti kulturni spomenici Kosova", poruËio je JeremiÊ koji je danas u BeËiÊima prisustvovao sastanku Procesa saradwe u jugoistoËnoj Evropi (SEECP), prenosi portal "Vestionlajn".

U Parizu je od 19. do 29. juna zasjedao Komitet UNESKO-a za zaπtitu svjetske baπtine, Ëiji je zadatak da dopuwava listu svjetske baπtine. ( 29.6.2011

Srna,

Iskra 1. avgust 2011.

TadiÊeva poseta BiH

PRIGODAN DO»EK I NEUGODNI RAZGOVORI Srbija poπtuje integritet BiH Predsednik Srbije Boris TadiÊ poruËio je u Sarajevu da Srbija æeli najbliæe prijateqske odnose saradwe sa Bosnom i Hercegovinom i da je spremna na reπavawe svih preostalih otvorenih pitawa izmeu dve zemqe.

SveËani doËek za predsednika Srbije TadiÊ je naglasio da podrπka Srbije integritetu Bosne i Hercegovine nije samo deklarativna, jer naπa zemqa tu podrπku manifestuje i u politiËkoj praksi.

PodseÊajuÊi da su BiH i Srbija povezane i geografski, i kulturno i ekonomski i infrastrukturno, predsednik Srbije je ukazao da protekle godine predstavqaju moæda i najteæe trenutke u istoriji dve zemqe i da nereπena pitawa i daqe postoje. „Ipak, æelimo da zatvorimo ta pitawa na dobrobit svih graana i obe dræave”, rekao je predsednik Srbije.

On je ponovio da Srbija poπtuje teritorijalni integritet i suverenitet svake dræave Ëlanice UN, a posebno onih u susedstvu.

On je joπ jednom istakao da je Srbija jedna od potpisnica i garant Dejtonskog sporazuma, ali da to ne tumaËi kao pravo na meπawe u unutraπwe stvari neke dræave. „Srbija Êe prihvatiti sve konsekvence demokratskog dijaloga u BiH i svako reπewe koje postignu tri naroda i dva entiteta. Srbija se neÊe meπati u ta reπewa i Srbija neÊe preÊi crvenu liniju koja je odreena meunarodnim pravom, Dejtonskim sporazumom i dobrosusedskim odnosima”, naglasio je srpski predsednik.

TadiÊ je podsetio da Srbija ima specijalne i paralelne veze sa Republikom Srpskom i da isto to æeli i sa Federacijom BiH.

TadiÊ je joπ jednom potvrdio reπenost Srbije da zavrπi saradwu sa Haπkim tribunalom.

Predsednik Srbije je podsetio da nije prvi put u Sarajevu i da je zapravo Sarajevo, svoj rodni grad, „posetio” u „prvoj sekundi svog æivota”.

RadmanoviÊ: Svi da napredujemo ka EU Predsednik Predsedniπtva BiH Nebojπa RadmanoviÊ je rekao da je predsednik TadiÊ prijateq BiH i da wegova danaπwa poseta kruna prethodnih kontakata. RadmanoviÊ je istakao da su Srbija i BiH vaæne za stabilnost zapadnog Balkana, ali i za stabilnost EU u celini.

On je naglasio da je vaæno da sve zemqe Balkana napreduju ka EU i naveo da je potrebno πto pre naËiniti krupne korake u tom pravcu. „Neka ovo bude poziv Evropskoj uniji da podstakne preostale zemqe Balkana da ispune uslove i pribliæe se Uniji”, kazao je RadmanoviÊ.

On je rekao da je na sastanku bilo reËi i o otvorenim pitawima izmeu dve zemqe kao πto je pitawe granica i neka od pitawa koja su pokrenuta na prethodnom trilateralnom sastanku u Karaorevu.

Zaloæivπi se za to da se otvorena pitawa reπavaju πto pre, on je istovremeno najavio da Êe za desetak dana biti odræan novi trilateralan sastanak u Hrvatskoj. RadmanoviÊ je podsetio da je Srbija najveÊi investitor u BiH i da obim robne razmene izmeu dve dræave iznosi 2,5 miliona konvertibilnih maraka.

6.7.2011.

Vestionline

TadiÊa poslanici doËekali na noæ

Predsednik Srbije je i ovom prilikom istakao znaËaj osude svih koji su poËinili ratne zloËine.

Poseta Borisa TadiÊa Sarajevu, koja je za ciq imala promociju dobrosusedskih odnosa, meu boπwaËkim politiËarima u BiH tumaËi se kao „TadiÊev potez iznuen spoqnim pritiscima”.

Srpski predsednik, saznaju „Vesti”, nije bio poπteen ni neprijatnih lekcija o „agresiji i srpskoj mitomaniji”.

„Srbija je davala i davaÊe doprinos privoewu pravdi svih onih za koje se sumwa da su poËinili ratne zloËine”, naveo je TadiÊ i istakao da je vaæno i da sudovi i sudske insititucije obezbede pravedno i fer suewe i pravednu kaznu.

Meu miπqewima brojnih boπwaËkih politiËara i lidera sa kojima smo kontaktirali dan nakon TadiÊeve posete Sarajevu, nismo uspeli izdvojiti nijedno afirmativno po predsednika Kraj na str. 29/2) (K

Iskra 1. avgust 2011.

27

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (156)

MILOVAN VITEZOVI∆: »ARAPE KRAQA PETRA Roman Milovana VitezoviÊa (1944), »arape Kraqa Petra , jedna je od najpopularnijih kwiga u savremenoj srpskoj kwiæevnosti. Prvi put objavqen 1994. godine, doæiveo je do danas devetnaest izdawa, na srpskom i ostalim jezicima. On sadræi kratak istorijat posledwih godina popularnog kraqa Petra | KaraoreviÊa. Bio je takozvani Zlatni bestseler za 1995, 1996 i 1997. godinu.

On pokuπava da smiri uËesnike u vladi prilikom diskusija πta da se radi. Smatra da nema te nesreÊe oko koje se Srbi neÊe podeliti. A o svojoj dinastiji imao je veoma pozitivno miπqewe: „KaraoreviÊi u najteæim prilikama nisu dezerteri i da to uz Boæju pomoÊ nikada neÊe biti. Ovo je on ukupnom svojom vladavinom æeleo da svom potomstvu ostavi kao najvrednije naslee.”(24-25)

U Ëemu je vrednost ovog romana? Kraq Petar | predao je kraqevsku duænost svom mlaem sinu, prestolonasledniku Aleksandru |, ali je i daqe bio prisutan u sudbonosnim danima u Prvom svetskom ratu na tlu Srbije, u ponositom ali bezmalo beznadeænom otporu Srbije prema svojim neprijateqima, kao i u odstupawu preko Kosova i Albanije 1915. godine. U tim danima kraq Petar pokazao se kao odluËan i demokratski nastrojen vladar, Ëak i pri kraju svog æivota, kad se oËekivalo da se povuËe zbog godina i raznih bolesti i provede posledwe dane svog æivota u zasluæenom miru.

Bio je dobrovoqac u francusko-pruskom ratu kao Pjer Kara. Tu je bio zarobqen i zatoËen u nemaËkoj tvravi, gde je upoznao nemaËkog poruËnika ©turma, nadzornika zarobqenika, koji je kasnije priπao srpskoj vojsci. Za vreme ratovawa u Srbiji Petar je Ëesto obilazio front: „HoÊu da me vidi srpska vojska!” Meu prvima je krenuo u svom automobilu, naredivπi vozaËu: „Vozi u prestonicu!” I tu, na samom poloæaju, seo...

Seo je na smrznutu zemqu nad Beogradom.(23) Kraq Petar se posle duge molitve u Sabornoj crkvi „uputio peπke dvoru mada su se iznad grada ukrπtale granate ispaqivane sa Avale i iz Srema”.(25) Kao πto je poznato, Petar je proveo dugo godina u rasejawu, kako bi se to danas reklo.

I to je ostavilo traga u wegovoj psihi. „Kraqu Petru se Ëinilo da ovim teπkim koracima prolazi kroz ceo svoj æivot od izgnanika do izgnanika ili bar godine svoje vladavine: jedna godina - jedan korak.”(60)

Pri kraju svog æivota »ini se da je kraq Petar „najzad, i po svojoj voqi, preneo svu kraqevsku vlast na prestolonaslednika Aleksandra i da je odluËio da od sad bude samo Ëuvar Miroslavqevog jevaneqa i nemawiÊkih amaneta.”(48) Jevaneqe je, od poËetka u dvanaestom veku, Ëuvano kao oËi u glavi, a onda mu se, posle smrti kraqa Aleksandra ObrenoviÊa, izgubio trag. U Kruπevcu je, u povlaËewu pred Austrijancima, pronaeno. Kraq Petar ga je smatrao posebnim znamewem od koga se ni on, ni srpski narod viπe ne smeju odvojiti. On je daqe, u svim povlaËewima, brinuo za wega kao za samu sudbinu srpskog naroda.”(51)

Mnogi smatraju da je kraq Petar bio istinski demokrata, Ëak i jedini pravi demokratski srpski vladar. Zanimqivo je da je on sebe smatrao republikancem, rekavπi: „Ja Êu u Srbiji kraqevati republikanski!”(23) Ovaj stav je kod wega potekao iz ranijih studija o demokratiji (preveo je delo Xona Stjuarta Mila). Meutim, on je vladao kao monarhista blizak svom narodu, naroËito seqaËkom. On je takoe bio svestan problema s kojima je morao da se bori: „Mi smo mali narod za velike slike istorije... Nama istorija odreuje samo patwe... ni maweg naroda, ni veÊih patwi!”(54)

Napustivπi Srbiju, Petar se promenio: proπlo ga je beznae i javila se u wemu „neka nada koju je pokuπavao sa svima da podeli, moleÊi usput qude da izdræe, da se gorËine oslobaaju, da jedni spram drugih saoseÊaju, da se teπe i da se poπtuju.”(88-89)

VitezoviÊ pomiwe mnoge detaqe iz Petrovog æivota tih dana, na primer wegov odnos prema Nikoli PaπiÊu, svom doktoru i savetniku, vrhovnim komandantima srpske vojske, kao i obiËnim vojnicima. On je bio naroËito nadahnut znaËajem Kosova za srpski narod, pogotovo u istorijski teπkim danima. Wega je obuzimao simbolizam pogibije baπ na Kosovu. U viπe navrata zaricao se: „PoginuÊu ovde na Kosovu, kao borac, kao obiËni borac sa mojom vojskom, sa mojim narodom kao prost vojnik. Kad moja otaxbina propada, kad moj narod gine, zar ja smem da preæivim tu nesreÊu?” (12) „...nema boqeg vremena, ni mesta za pogibiju jednog srpskog kraqa od Kosova...” (13) „Na Kosovom poqu se ni knez Lazar nije kolebao, on je imao samo da izvrπi naloge istorije.”(38) „Ja sam svoje zavrπio i sad sam slobodan da po svojoj voqi umrem.”(40)

„Svojom iznenadnom i neobjaπwivom bodrinom naterao je sve oko sebe da ga prate i slede. Æeleo je da bude primerni voa svoga naroda u straπnoj seobi, da pokrene malaksale, da prene klonule, da postidi maloduπne i da digne voqu iznad moÊi tela. Smatrao je da se to mora

28

Iskra 1. avgust 2011. .

uËiniti prvih dana, kako ne bi panika unesreÊenima ovladala.” (98) SluπajuÊi oπtru kritiku oËajnih vojnika u povlaËewu, „Petar pomisli kako i najveÊi oËaj gubi snagu spram srpske sprdwe. I prvi put, ali i sa strahom, pomisli da je bio kraq najboqeg naroda na svetu.”(111) On se uvek identifikao kao sin srpskog naroda, bezmalo kao prost vojnik. Tako, na primer, on pita Rastka PetroviÊa, kasnijeg velikog pesnika i koji se sada kao mladiÊ povlaËi sa vojskom, za koga kopa grob. „Za mene,” kaæe Rastko. Kasnije, Petar moli doktora: „Upamtite, doktore, ako se ja ne probudim, hoÊu u wegov grob.”(115) .

Kroz ceo roman provlaËi se sluËaj seqanke Makrene SpasojeviÊ iz Slovca, kraj Vaqeva, koja je pratila kraqa Petra pri povlaËewu kroz Kosovo, traæeÊi svog sina Marinka, da bi mu predala vunene Ëarape koje je sama isplela. Kako nije uspela da ga pronae, dala je kraqu Ëarape, jer Êe on zasigurno kao kraq pronaÊi wenog sina.

Ona se vratila u Slovac, a kraq Petar se stalno raspitivao za wenog sina, ËuvajuÊi ËaraÊe kao oËi u glavi. Marinko je umro pri povlaËewu. Kad se vratio posle osloboewa u Beogard, kraq Petar je pokuπao da pronae Makrenu, ali i ona je umrla za vreme rata. Onda je kraq naloæio da se, o wegovom troπku, podigne spomenik sa natpisom „Ovaj spomenik podiæe Petar KaraoreviÊ Makreni SpasojeviÊ koja leæi ovde i wenom sinu Marinku, koji se veËnim snom smiri u gudurama Arbanije.”

Podlegavπi bolestima, tri godine posle rata, kraq je zamolio da mu obuku te Ëarape pre nego πto ga sahrane. Tako je ovaj ubogi kraq umro sa seqaËkim Ëarapama na nogama. Ovim detaqem VitezoviÊ podvlaËi neraskidnu vezu kraqa Petra sa svojim seqaËkim narodom. »iwenica da je roman objavqen devedesetih godina proπlog veka, posle decenija preÊutkivawa monarhije, naroËito KaraoreviÊa, o kojima se nije smelo ni pisati, nije toliko izraz vere oboæavaoca monarhije veÊ primer danaπwim vlastima u Srbiji da se uËe vladavinom istinski demokratskog kraqa Petra | KaraorevÊa.

Ovu izvrsno pisanu kwigu Milovana VitezoviÊa kwiæevni kritiËar Miroslav EgeriÊ ocenio je da je on „izabrao vrstu diskretne, jednostavne naracije, stiπavajuÊi tako svaku patetiku, govoreÊi jezikom fakta, prateÊi, strateπki, ako smemo reÊi, tragiku zbivawa, ne dopuπtajuÊi emfazi da doe do reËi, ni eksklamaciji uæasnog da potisne ono neπto istrajno, izvorski jako, πto cakli u dubinama i narodnog i kraqevog stradawa.”(160-61) Kwiga je idealno πtivo za mlae Ëitaoce, koji nisu imali prilike da Ëitaju iπta drugo osim o partizanskom mitu.

Vasa MihailoviÊ -------------------Milovan VitezoviÊ, »arape kraqa Petra (Beograd: Zavod za uxbenike, 2010), 175 str.

Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. avgust 2011.

Prigodan doËek... (sa str. 27) Srbije. Uglavnom, svi odreda smatraju da je TadiÊ doπao u Sarajevo, te ponovio poruku o nepromenqivosti granica BiH i nemeπawu Srbije u unutraπwe stvari suseda iskquËivo pod pritiskom meunarodne zajednice.

UËesnici sastanka srpskog predsednika sa Ëlanovima kolegijuma PredstavniËkog i Doma naroda parlamenta BiH ispriËali su nam da TadiÊ nije bio poπteen ni neugodnosti.

- Sastanak je otvorio Ogwen TadiÊ, predsedavajuÊi Doma naroda, koji je odræao kratak kurtoazni govor. Nakon wega, obratio se predsedavajuÊi PredstavniËkog doma parlamenta BiH Denis BeÊiroviÊ iz SDP-a koji je predsedniku Srbije poËeo da priËa o „mitovima o nebeskom narodu koji su doveli do jama, zloËina i genocida”, o „srpskoj agresiji na BiH” itd. Atmosfera je bila jako muËna, Ëak toliko da se na licima Sulejmana TihiÊa, Dragana »oviÊa i Boæe QubiÊa videlo da im je neugodno - ispriËalo nam je viπe uËesnika ovog sastanka.

Oni dodaju da su obraÊawa ostalih uËesnika sastanka, ukquËujuÊi TihiÊa i dvojicu hrvatskih lidera, bila korektna i kurtoazna. Ali, srpskog predsednika kritikovao je Ogwen TadiÊ. Naime, kako su nam ispriËali akteri ovog susreta, na kraju sastanka TadiÊ je pokuπao da se naπali na raËun ranijih kritika Ogwena TadiÊa zbog wegovog uËeπÊa u Dodikovoj izbornoj kampawi, pa je rekao kako nije meπawe u unutraπwe stvari BiH ako on nekoga podræi u kampawi.

- Ne mora to biti moj roak Ogwen TadiÊ, jer su mi neki drugi politiËki bliæi - kazao je Boris TadiÊ, na πto mu je Ogwen TadiÊ uzvratio: - PredsedniËe, kod nas kaæu da brata i roaka ne moæeπ birati.

Prethodno, nakon sastanka sa Ëlanovima Predsedniπtva BiH, predsednika Srbije doËekala je neugodnim pitawem novinarka BN televizije Slaana JaπareviÊ, koja je poreklom od TadiÊa iz doline Pive. JaπareviÊeva je pitala predsednika TadiÊa kako komentariπe to da ga veÊina graana RS smatra izdajnikom, i da li mu je vaænije da bude r e gi o na l n i l id e r n eg o s r ps k i p re d s e d ni k k oj i πtiti interese svog naroda.

Bosnu æeli da vidi u NATO Predsednik Srbije Boris TadiÊ, saznajemo u SDP-u, nedavno se u Atini sreo sa liderom ove partije Zlatkom Lagumxijom i tom prilikom se pohvalio kako je „liderima iz RS na sastanku u Bawaluci jasno rekao da je najviπi interes Srbije da BiH ue u NATO”.

9.7.2011.

(Podvukla - Iskra)

Vestionline

29

SLAVA DOBROVOQACA U SIDNEJU Svetog Georgija Pobedonosca, zaπtitnika Srpskih dobrovoqaca, ove godine smo proslavili 14. maja 2011. godine. Lepog i suËanog subotweg prepodneva okupili smo se u hramu Sv. Kneza Lazara, sidnejskoj Lazarici. Parastos, koji je zapoËeo u 11 Ëasova, sluæio je protojerej stavrofor Miodrag PeriÊ uz sasluæewe jereja Branka BosanËiÊa i akona Nemawe MrenoviÊa. Parastos je sluæen naπem uËitequ Dimitriju QotiÊu, eneralu Milanu NediÊu - Ocu Srbije kao i svim naπim drugovima i drugaricama preminulim na ovom kontinentu. –akon Nemawa je uznosio zaupokojene molitve i kada je doπao do onog: „Opet i opet u miru Gospodu se pomolimo” Ëitao je imena naπih pokojnika, a mi smo ih se seÊali sa upaqenim voπtanicama uz tiho pojawe: „Gospodi pomiluj”.

Po zavrπetku zaupokojene liturgije o.

Branko je odræao nadahnutu besedu u kojoj je duboko oseÊajno govorio o usnuÊu naπih preminulih i izmeu ostalog rekao: „Kako i na koji naËin je najboqe da iskaæemo Ëast i poËast svima koje smo danas pomenuli? Da li je to sjeÊawe? Teπko da bismo uopπte funkcionisali bez sjeÊawa i zato „vjeËan pomen”, jer æelimo da naπi voqeni æive zauvjek u naπim srcima i buduÊim naraπtajima”.

Postavio je zatim pitawe: „A πto je sa proslavqawem wihovih uspjeha? Ima ih mnogo. ©taviπe oni nas mogu nadahnuti da sqedimo wihov primjer i svojim æivotima stremimo ka onome πto je najboqe. Ipak, sa smrÊu Ëovjeka postaje otreæwujuÊe jasno da dostignuÊa, bez obzira koliko dobra bila, na kraju bivaju zatrpana praπinom i propadawem. Pojedine stvari koje postignemo u æivotu traju i poslije groba, ali veÊina po prirodi stvari nestaje. Jasno je da su u æivotu vaπim drugovima bile jasne stvari koje traju. Stoga, sada znamo kako i koji je najboqi naËin da iskaæemo Ëast vaπim drugovima?

Traæimo stvari koje TRAJU. Sada ostaje da vjerujemo da su vaπi drugovi ovoga imali u izobiqu, pa Êemo im onda najboqe iskazati Ëast tako πto Êemo imati vjeru i nadu koja nam je projavqena i posvjedoËena kroz svetu pravoslavnu crkvu i u Gospodu Spasitequ naπem Isusu Hristu kome je slava i moÊ u vekove vekova ”.

Slavqe je nastavqeno seËewem slavskog kolaËa koji su okretali drugovi Dragi SupuroviÊ, –uro Poqak i Bratislav StevanoviÊ, kao domaÊini slave, zajedno sa protom Miodragom. Po obavqenom obredu svi mi prisutni smo preπli u hramovnu salu gde smo posluæeni koqivom, a potom, po starom obiËaju „grejanicom”, koju su ovaj put pripremili naπi prijateqi Qiqa i Duπan.

Dok su gosti zauzimali mesta za stolovima sa hranom, koju je blagoslovio o. Miodrag, mi slavqenici joπ jednom smo se setili naπih preminulih drugova sa pesmom „Mrtvi niste” praÊeni glasovima prijateqa i gostiju.

Drug –uro je, u ime slavqenika, pozdravio

30

prvo Ëasne oce i zahvalio im na Bogougodnim molitvama za naπe pokojnike usnule u Gospodu, a zatim i prisutne goste, prijateqe i drugarice i drugove. Posebno je pozdravio Predsednicu C. O. Sveti Knez Lazar gospou Milicu Kozlina i gospou Draganu ©undiÊ koje su pomogle naπim drugaricama i suprugama u pripremi hrane. U nastavku, naglasio je da se ove godine navrπava 70 godina od formirawa Srpskih dobrovoqaca koji su osnovani zbog spasavawa srpskog roda od okupatorskih kaznenih ekspedicija koje su preduzimane zbog partizanskih napada i naruπavawa mira u okupiranoj Srbiji. Takoe, ovih dana pre 66 godina, u maju 1945. tri puka Srpskih dobrovoqaca sa oko 3000 drugova, koji su se povukli u Austriju, na prevaru su od strane engleskre komande vraÊeni preko granice i predati Titu i jugoslovenskim komunistima koji su ih zverski poubijali u KoËevskim πumama.

Naπ drug Svemir PopoviÊ je proËitao Ëestitke prispele povodom ovogodiπwe slave od drugova i drugarica iz Amerike, Engleske, Melburna i od braËnog para SekuliÊ, Dese i Gojka.

Naæalost, ove godine je izostala Ëestitka od naπeg vernog druga Bore KarapanxiÊa. Dobri Gospod pozvao je u svoje Dvore vernog Boru kome neka je slava i hvala za sve πto je uËinio za svoj napaÊeni rod i naπu zajednicu.

Rastali smo se u popodnevnim satima, dobro raspoloæeni i blagodarni Sveviπwem Gospodu πto nam je podario duhovnu i fiziËku snagu da istrajemo u naπoj svetoj borbi.

B. S.

SeÊawe na drugove Jovu i Duπana Pre deset godina, 10. maja 2001. godine, posle naπe slave, upokojio se naπ vrli drug Jova KqajiÊ. Qegova supruga Vidosava setila ga se pomenom u hramu Svetog Kneza Lazara u nedequ 15. maja 2011. Pripremila je nakon liturgije u hramovnoj sali i trpezu qubavi za prisutne, koji su potom ostavqali dobrovoqni prilog u korist hrama.

Pre devet godina, 9. maja 2002. godine, opet pred naπu slavu, upokojio se naπ Duπko DespotoviÊ-Xips. Poznat je mnogima od naπih po borbama Prvopukovaca u odbrani Vaqeva 17. septembra 1944. Zajedno sa jednim vodom drugova, pomogao je da se iz Vaqeva povuku porodice Srpskih dobrovoqaca. Oni su i samom generalu Draæi MihailoviÊu pomogli da izbegne zarobqavawe od partizana tih dana.

Neka im se imena pomiwu meu nama. Slava im i hvala!

B. S.

Iskra 1. avgust 2011.

VOJSKU I CRKVU ZAVADIO NATO

Prilozi „Iskri” Prilog Iskri M.∆.

Skupπtina naroda KiM

Beograd izdao Kosovo

£ 10

Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob druga Miroslava ÆiviÊa Dragomir PanteliÊ E 20 Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob nedavno preminulog druga DobrivojaDobre CvetkoviÊ. VeËan pomen: dr Rajku –ureviÊu, dr Draganu SubotiÊu, Miodragu NajdanoviÊu i Aneti MiqkoviÊ Bratislav i Marion StevanoviÊ A$ 50 U znak seÊawa na mog πkolskog druga iz uËiteqske πkole u ©apcu Boru KarapanxiÊa Bogdan MaleπeviÊ A$ 50 Za spomen na naπeg dragog druga Boru KarapanxiÊa Miro i Nada PopoviÊ A$ 20 Lujza NikoliÊ A$ 20

+ Miroslav ÆiviÊ U Salcburgu, Austrija, umro je 14. aprila 2011. naπ drug i srpski dobrovoqac, Miroslav - Miro ÆiviÊ (87). Sahrawen je na gradskom grobqu 26. aprila.

Naπe iskreno sauËeπÊe kÊeri Mirjani i zetu Helmutu, a naπem drugu Miroslavu slava i hvala; veËan mu pomen u Carstvu Hristovom!

Iskra

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 18 Hunts Rd, Birmingham, B30 2Pl, England.

Telefon: 0121 458 4392 Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπwa pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπwa pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemqe Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. avgust 2011.

-Dok naËelnik Generalπtaba Vojske Srbije Miloje MiletiÊ ocewuje da je organizovawe Strategijske konferencije NATO i partnerskih zemaqa u Beogradu velika Ëast i priznawe Srbiji, patrijarh Srpske pravoslavne crkve Irinej kaæe da je takav skup neprihvatqiv jer „rane koje je NATO naneo srpskom narodu joπ nisu izleËene”.

- Prihvatiti neπto πto nam je do juËe bio quti neprijateq, koji nam je ostavio teπke rane, narodu, naπoj ekonomiji... Ako se to moæe leËiti i zaleËiti, to je dobro, ali ne znam da li je taj lek pogan za naπe rane - izjavio je juËe patrijarh Irinej u Kurπumliji.

Za naËelnika Generalπtaba Vojske Srbije Miloja MiletiÊa skup u Beogradu predstavqa „veliku Ëast i priznawe Srbiji”.

- Konferencija je odliËna prilika za podizawe ugleda Srbije i wene vojske - rekao je MiletiÊ, naglasivπi da je oko 60 delegacija iz razliËitih zemaqa sa svih kontinenata doπlo u Beograd sa jasnom porukom svojih vlada o opredeqenosti za saradwu.

Direktor PR agencije „Pragma” Cvijetin MilivojeviÊ kaæe da izjava patrijarha Irineja ne govori o razmimoilaæewu Crkve i Vojske kao institucija sa tradicionalno najveÊim poverewem naroda u Srbiji, veÊ pre o „folirantskom stavu Demokratske stranke, kao glavne partije u vlasti, prema pitawu odnosa Srbije sa NATO”.

- Stav patrijarha, kao najviπeg verskog velikodostojnika, slaæe se sa miπqewem dve treÊine graana Srbije. Vlast bi konaËno mogla reÊi da li je za ulazak Srbije u NATO, ruski vojni program ili je za neutralnost, koja je javno proklamovana. Poπto se bliæe izbori, trenutno im je najprofitabilnije da budu ni tamo ni ovamo da bi zadræali πto viπe biraËa, ali takva strategija ne moæe da opstane predugo - smatra MilivojeviÊ.

Poslanik DS-a Sran MilivojeviÊ poruËio je da se dræi principa da ne komentariπe reËi patrijarha.

- Jedino πto mogu da kaæem je da Êe i u narednom periodu SPC, Vojska Srbije i predsednik dræave biti institucije sa najviπe poverewa meu graanima - izjavio je MilivojeviÊ.

InaËe, otvarajuÊi pomenuti skup, koji je organizovan na 12.

S

A

O

P

© T

E

W

E

Zahtev tri albanske opozicione partije da se prekinu razgovori Beograda i Priπtine samo dan posle Velike skupπtine srpskog naroda Kosova i Metohije ima za ciq da opere izdaju zvaniËnog Beograda, kao πto je do sada u posledwe tri godine u viπe navrata Ëiweno. Ovo jasno govori o javnoj koordinaciji Beograda, Brisela, Vaπingtona i Priπtine Ëija je æeqa da se ispegla nacionalna i dræavna bruka aktuelnog reæima u Beogradu povodom priznawa dokumenata i isprava samoproglaπene dræave Kosovo.

Pre tri godine, kada su Srbi u organizaciji Skupπtine zajednice opπtina AP Kosovo i Metohija protiv dolaska misije EULEKS prikupili 73200 potpisa, koji po Ahtisarijevom planu treba da implementira nezavisno Kosovo, i tada su Albanci demonstrirali i protestovali u Priπtini sa ciqem da amnestiraju Beograd i wihovu prikrivenu izdaju i ako je dolazak EULEKS-a bio i ostao da radi u korist albanske strane a na πtetu Srba i srpskog naroda.

Dogovor Beograda i Priπtine jaËa separatistiËku tvorevinu u Priπtini πto je i laiku jasno, i tako na najbrutalniji naËin ruπi srpski ustavni poredak i rasparËava Srbiju.

Zato, bez obzira na sve, niπta ne moæe da opere ogoqenu i otvorenu izdaju reæima Borisa TadiÊa koji zarad virtuelnog ulaska u Evropsku uniju ærtvuje juænu srpsku pokrajinu.

Predsednik Skupπtine zajednice opπtina AP Kosova i Metohije Kosova i Metohije Radovan NiËiÊ Kosovska Mitrovica 14.7.2011.

Srpski sabor „Dveri”

godiπwicu NATO agresije na SRJ, ministar odbrane Dragan ©utanovac se zahvalio graanima Beograda na razumevawu, ali i onima koji su protestovali.

- Ono πto se deπavalo u Beogradu izraz je demokratije. Samo molim graane da ne blokiraju ulice.

Svaka vrsta protesta nije zabrawena... Potpuno smo svesni kakve emocije izaziva NATO u Srbiji, ali smo preuzeli odgovornost za organizaciju skupa jer duboko verujemo da je to opπti interes i pogled u buduÊnost ALO,15.6.2011) izjavio je ©utanovac. (A

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Srpski manastiri na KiM treba da postanu „kosovski”

FRANCUZI UZ PRI©TINU UPRKOS „STRATE©KOG PRIJATEQSTVA” Pobeda Beograda u „72 sata dugom diplomatskom ratu” oko promene titulara srpskih manastira i crkava na KiM, na 35. sednici Komiteta za svetsku baπtinu Uneska odræanoj od 19. do 29. juna u Parizu, mogla bi biti kratkog daha.

U meunarodnim diplomatskim krugovima upozoravaju da je, ono πto πef srpske diplomatije Vuk JeremiÊ naziva „pokuπajem da se Srbiji ukrade identitet i promeni istorija”, samo odloæeno za godinu dana, do sledeÊe sednice Komiteta. Srbija je, kako je Danasu nezvaniËno potvreno u Parizu, podnela zvaniËni zahtev za Ëlanstvo u ovom komitetu Uneska kako bi imala veÊi uticaj na rad tog tela UN. Iako samoproglaπena kosovska dræava nije Ëlanica UN, niti je podnela kandidaturu za Ëlanstvo u svetskoj organizaciji, veÊ drugu godinu zaredom srpski manastiri na KiM za Komisiju Uneska predstavqaju politiËko pitawe - pojedine uticajne dræave Zapada pokuπavaju da ih preusmere na „kosovsku adresu”. Komitet Uneska je u Parizu, kao i 2010. u Braziliji, odloæio za naredno godiπwe zasedawe raspravu o Nacrtu odluke o stawu konzervacije „Sredwovekovnih spomenika na Kosovu (Srbija)”, koja je usvojena joπ 2008, na sednici u Kvebeku.

Izvori Danasa tvrde da je problem s titularom zaËet joπ u Kvebeku, jer delegacija Ministarstva spoqnih poslova Srbije nije adekvatno reagovala kada su iz predloæene odluke o stawu konzervacije dobara na KiM izbrisane reference na Srbiju u nazivu spomenika i u tekstu odluke, πto je Beograd ispravio naredne godine u Seviqi.

Proπle godine, za odlagawe razmatrawa ovog dokumenta uspeπno su lobirale Francuska, ©vajcarska i ©vedska, pozivajuÊi se na savetodavno miπqewe Meunarodnog suda pravde o samoproglaπewu kosovske nezavisnosti. Sada u Parizu, na preimenovawu titulara srpskih spomenika na KiM sa Uneskove liste svetske kulturne baπtine, kako tvrde izvori Danasa, u ime Priπtine „najstraπnije” je insistirala Francuska, mada nije bila jedina. Inicijativa je pokrenuta u okviru razmatrawa stawa spomenika s Liste svetske kulturne baπtine u opasnosti, na kojoj su Ëetiri srpske svetiwe na KiM: manastiri Visoki DeËani, GraËanica, PeÊka patrijarπija i crkva Bogorodice Qeviπke.

Prema nezvaniËnim informacijama Danasa, Srbija je zbog „neoËekivanog” ponaπawa Pariza intervenisala kod francuskih vlasti. Na tvrdwe srpske strane da ni po koju cenu neÊe dozvoliti promenu titulara crkava i manastira i upozorewa da Pariz ugroæava nacionalne i dræavne interese Srbije, uprkos nedavno potpisanom Sporazumu o st r a t e π k o m p a r tn e r st v u, F r a n c u zi su , n a v o dn o , ekli da je za wih kosovsko pitawe „reπeno”. re Takoe, nisu pomogli ni srpski argumenti da je kulturna baπtina na KiM sledeÊa tema briselskih pregovora Beograda i Priπtine, koji se vode u skladu s Rezolucijom 1244 i da Unesko treba da deluje u sistemu UN. Za razliku od proπle godine, kada su se srpske vlasti javno teπile da dræave Ëlanice Komiteta Uneska, ipak, nisu sporile Ëiwenicu da Srbija radi na zaπtiti spomenika na KiM i ispuwava funkciju dræave ugovornice, sa sastanka u Parizu je „procurilo” da je u zaπtitu srpskih spomenika na KiM ukquËen i Institut za zaπtitu vizantijskih spomenika kulture iz Soluna.

U MSP Srbije juËe nije bilo moguÊe dobiti odgovor na pitawa πta Êe Beograd preduzeti povodom sve ËeπÊih pokuπaja Priπtine da srpsku kulturnu baπtina na KiM i na meunarodnom planu zvaniËno preimenuje u kosovsku. Dimitri Moskopulos, πef GrËke kancelarije u Priπtini i specijalni posrednik EU za zaπtitu verskog i kulturnog naslea na Kosovu, nije æeleo da komentariπe pokuπaje preimenovawa srpske kulturne baπtine na posledwoj sednici Komiteta Uneska u Parizu, s obrazloæewem da to nije u wegovom mandatu.

Srpski manastiri na KiM upisani su u Svetsku listu kulturne baπtine na spisku za Srbiju pod imenom „Sredwovekovni spomenici na Kosovu”, zbog Ëega je bivπi episkop raπkoprizrenski Artemije pre nekoliko godina javno protestovao zbog toga πto nisu titulisani kao „srpski”. Pojedine dræave, zagovornice kosovske nezavisnosti, kako Danas nezvaniËno saznaje, sada u Parizu predlagale su da se na Listi Uneska srpski spomenici imenuju kao sredwovekovni spomenici na Kosovu, s napomenom u zagradi - „koje je predloæila Srbija”, πto je srpska delegacija odbila.

30.6.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Danas