iskra1202

God. LXIII

Birmingham, 1. juli 2011.

Broj 1202

Deπavawa na srpskim bivπim i sadaπwim prostorima

PLAN TADI∆EVOG ODRÆAVAWA NA VLASTI Da otpoËnem ovaj napis sa listom trenutno najvaænijih dogaaja kako u svetu tako i u Srbiji, RS, pa Ëak moæda i u - da tako kaæem - „neprijateqskoj” po Srbe, Crnoj Gori. Kad smo veÊ tu, da poËnem od we.

Milove radwe na ukinuÊu SPC u Crnoj Gori Milo –ukanoviÊ, mada viπe nije premijer dao je ostavku - ipak odluËuje, kao u komunizmu, o svemu u Crnoj Gori po partijskoj liniji, jer joπ uvek je predesednik partije socijalista. Hajde, da mu oprostimo, πto stvara „crnogorski jezik” - u trendu je to: kad moæe boπwaËki, zaπto ne bi mogao biti i „crnogorski”.

Ali Milo ima veÊe ambicije. ReÊi Êe on: U Crnoj Gori bi morala da postoji samo jedna crkva.

Ovo, meutim, nije sitnica; liËi na ©tedimliju, DrqeviÊa, odnosno ustaπku „Hrvatsku pravoslavnu crkvu”. Ovo Milovo i kompanije, pak, komemtariπe mitropolit crnogorsko-primorski SPC, Amfilohije, pa kaæe (po seÊawu): nek se „glavari” bave svojim poslovima, a crkvu nek ostave na miru, jer je oni nisu ni stvarali niti stvorili.

Naπao se Budvi i Bil Klinton, bivπi SAD predsednik, na nekom regionalnom skupu o Kosovu i BiH, pa i ne trepnuvπi, oslovio je tom prilikom Crnu Goru imenom Makedonije.

Klintonovo delo: ratovi u BiH i Kosovu posledice Podsetimo se, meutim, da je Klinton, kao SAD predsednik - jer nije stran srpskom prostoru - nasledio Buπa starijeg, 20 januara 1993, a odbivπi da prihvati Ovenov mirovni plan za BiH produæio rat u woj za dve i po godine. Po isteku tog vremena, novembra 95, nametnuo je BiH Dejtonski sporazum i Pariski mir, koji je BiH vratio taËno na pozicije Lisabonskog sporazuma (mart 92) ali bez rata.

Nekih dve godine potom, Klinton otpoËeo je putem RaËka i Rambujea sa bombardovawem Srbije (24. mart 1999) a radi oduzimawa Kosova od we. Posle 78 dana bombardovawa, SBUN, Rezolucijom 1244, pretvorio je Kosovo u svoje mandatno podruËje, s tim da stepen wegove autonomije

bude odreen dogovoorom Srbije i kosovskih Albanaca. S odobrewem SAD predsednika Buπa mlaeg, Albanci su februara 2008. godine, proglaπewem nezavisnosti, bespravno otuili Kosovo od Srbije.

Posle sadaπweg Klintonovog fijaska u Budvi, mnogo πto-πta iz Klintonovog predsednikovawa postaje nam jasnije. Konkretno: i Milo –ukanoviÊ i wegova proustaπka lutawa u sferu crkve, ali i Kosovo, a da ne govorimo o BiH. „U rukama ManduπiÊa Vuka, svaka puπka ubojita” Zaπto ne govoriti o BiH? Zato πto je taj isti Klinton, Dejtonom iskovao „oruæje” iz Ëije snage je trebalo da iznikne Alijina unitarna („cjelovita”) BiH. Ni sawati, siromah Klinton, nije mogao da je on nesvesno tim istim Dejtonom iskovao i „puπku ubojitu” za nekog joπ neznanog „ManduπiÊa Vuka”, koji bi za uvek mogao spreËiti Alijinu „cjelovitu”.

Tako. najzad, u Miloradu Dodiku, 2006. godine, prepozmajemo „Vuka” (ali sreÊom ne DraπkoviÊa) veÊ onog pravog, dakle, „ManduπiÊa” koji, Klintonovom rukom izvajanom, „puπkom ubojitom”, izgleda, za navek uniπtava ideju unitarne. „Puπka ubojita”, meutim, u Dodikovim rukama, samo je simboliËno puπka, stvarno nije, ali wena ubojnost je ubojitija nego one prave: prava ubija najviπe jednog Ëoveka; ova druga ubija laæne i rave namere prema Srbima bez obzira kakva fiziËka sila stajala iza wih. Pa kako to Dodik uspeva?

Vrlo prosto - „demokratijom”! Dejtonom i Pariskim mirom, stvorena je demokratska dræava BiH. Ona ima svoj demokratski Ustav. U wemu je zapisano da zakoni i institucije BiH proizilaze samo konsenzusnim odluËivawem dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Visoki predstavnik (VP) pokuπava da tu baziËnu ustavnu odredbu prekrπi. Meutim, nailazi na Dodikov bedem krπite Dejtonski ustav g. VP. Ovaj - πta Êe? - povinuje se... odnosno - bar je do skora tako bilo.

Ovakav, pak, Dodikov stav, deluje srpskoj vladajuÊoj garnituri u Srbiji kao neka vrsta preÊutnog moralnog „πamara”. Upravo, trebalo bi.

Ali, „sreÊom” po srbijansku tadiÊevπtinu, za

Plan TadiÊevog... moralnost je neophodno - kaæe Hristos - „uho” da bi se Ëula. Kako su ga TadiÊ i kompanija namerno zapuπili, Dodikovi „πamari”, naæalost, ostaju samo „glas vapijuÊeg”.

Ratko MladiÊ izruËen Hagu i posledice Nedavnim hapπewem i izruËewem bvπeg ratnog komandanta vojske Republike Srpske generala Ratka MladiÊa Hagu od strane Beograda, meutim, moæe direktno da ugrozi postojawe RS. Kako? MladiÊevo izruËewe Hagu daje πansu da ostvari ono zbog Ëega je Hag i osnovan - da se sudski dokaæe i pokaæe da su Srbi jedini krivci za rat na prostoru bivπe SFRJ. Tim Hagom dokazanim cinizmom, formalno se ne samo briπe SAD i Zapada ne mala odgovornost za uplitawe u ratove za rastakawe SFRJ, veÊ Hag, naprotiv, dokazuje da je uplitawe bilo humanog karaktera da bi se pomoglo miru u tim ratovima?!

Taj cinizam je oproban s MiloπeviÊem, ali kako je omaπio, ovaj je morao da umre da bi on mogao da se primewuje i daqe. Baπ ovih dana, joπ jedan, po svemu neuspeh Haga sa ©eπeqem, zavrπiÊe se, izgleda, privremeno jer Êe ovaj ostati u zatvoru, zbog nepoπtovawe suda, joπ bar tri godine. Gde je vlada Srbije da zaπtiti ©eπeqeva „qudska prava" na ovakvu torturu Haga, i to nad Ëovekom koji se dobrovoqno uputio tamo?!

E sad, ostao je posledwi MladiÊ. On definitivno mora biti osuen za genocid. A kako je on bio komandant vojske RS, sudski je logiËno da je RS „genocidna tvorevina” iz Ëega sledi zakquËak po Harisu SilajxiÊu, koga verno slede SAD - ona se mora ukinuti. Dodik, meutim, na takvu primedbu veli da MladiÊevo izruËewe Hagu nije pretwa RS. Povodom MladiÊevog hapπewa i izruËewa Hagu digla se nezapamÊena medijska galama kako u svetu tako i na domaÊoj sceni. Joπ i danas (11 juni), skoro mesec dana po hapπewu, ona je u punom jeku. U svetu, ona je stereotipska, reciklaæa one urnebesne CNN kampawe od jula 1995, pa se pri tome najËeπÊe zaboravqa, da je on samo optuæen a nikako veÊ osuen, pa se u toj euforiji naziva najveÊim zloËincem - koji je dolijao pravdi. TadiÊ ih sledi, pa Êe reÊi - sad moæemo EU „otvoreno” da pogledamo „u oËi”!? Dobio je, naravno, telegrafsku „Ëestitku” od Obame za uspeπno obavqawe hapπewe MladiÊa.

dovana, kao i kineska ambasada gde se verovalo da se ovaj krije). Obama bombarduje Libiju (za koji dan biÊe 90 dana), nije mnogo jasno zbog Ëega, ali pod izgovorom da se zaπtite civili, mirni demostranti protiv Gadafija, koji uzgred imaju oruæje i vojnu organizaciju. Kako je i Klinton, obuËavao, narouæavao i finansirao albansku OslobodilaËku vojsku Kosova (OVK) za borbu protiv MiloπeviÊevih snaga, akcije dva SAD predsednika su potpuno indentiËne, pogotovo jer i Obama je bombardovao Gadafijeve rezidencije, mada ga nije æeleo ubiti. Ima li razlike? Nema.

Jedino postoji razlika u drugom smislu: Obama je nepotrebno ukaqao svoj anti-ratni imix, koji mu je doneo SAD predsednikovawe, bez πanse da ga ikad povrati. To moæe da ga koπta re-izbora 2012.

Benevolentni TadiÊev izgled O TadiÊu je veÊ bilo reËi, ali to je bilo πto rekli - „uzgred”. Sad je doπlo vreme da sve o wemu zaokruæimo.

Opπte miπqewe srpskog javnog mwewa o TadiÊu (ili su takav imix o wemu izgradili kontrolisane medije) da je on u osnovi dobronameran Ëovek, koji æeli da pomogne srpskom narodu. S druge, meutim, strane TadiÊ, jer je ubeeni demokrata i veliki privræenik klasiËnih demokratija, kao πto su Engleska, Francuska i Amerika - nastoji ta benevolentnost da ga prikaæe - te zbog tog jakog unutraπweg uverewa, da s tih strana moæe Srbiji samo neko dobro da doe.

Kako najveÊi broj Srba to ne razume i ne shvata, samo izgleda da je TadiÊ nesposoban da se odupre mnogobrojnim zapadwaËkim uslovqavawima.

Kao dokaz te teze, navodi se primer Kosova.

On je bezalternativno tj. dosledno protiv priznawa nezavisnosti Kosova od Srbije i poπto je prihvatio pregovore sa ©iptarima po ”tehniËkim” pitawima, jer, eto, on i daqe uporno odbija da prisustvuje meunarodnim skupovima gde se Kosovo pojavquje kao „dræava”. Suπtina je meutim da je to samo gluma. TadiÊ zna da mu nema ulaska u EU sa Kosovom u Srbiji - a to mu je glavno. Traæi se samo forma „odstupnice”. Stoga Êe se zadovoqiti svakom „mrvicom” koja bi saËuvala neπto od wegovih izjava da Srbija „nikad neÊe priznati nezavisno Kosovo”. Otuda nabacivawe ideja iz same vlasti o prilagoavawu „realnosti”, kao

IZ SADRÆAJA O Obaminom „MladiÊu” i anti-ratnosti GovoreÊi o Obami, pada napamet i jedna paralela. Nedavno je ovaj izgleda divqaËki masakrirao svoga „MladiÊa” tj. Osamu bin Ladena (koji nije pruæao otpor), pa je naredio da se wegovo unakaæeno telo, umesto sahrane, baci u more, da bi od tog „herojskog” dela - borba protiv terorizma - napravio medijsko slavqe koje je za nekoliko duæina premaπilo ovo TadiÊevo povodom MladiÊa.

Kad smo veÊ tu - joπ neπto o Obami. ReË je o sliËnosti izmeu wega i Klintona. Ovaj je, kao πto znamo, bombardovao Srbiju (78 dana) radi Kosova sa, naravno æeqom da i MiloπeviÊ pri tome nekako nestane (wegova rezidencija bombar-

2

Srbija hoÊe na brod koji tone. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 TadiÊ - Svi mediji pod πapu DS. . . . . . . . . . . . . . . . . . .5 Vale Piola. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Beograd je veÊ kapitulirao. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Ne kopirajte Sloveniju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Slom. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11 Englezi radili na uniπtewu Srbije. . . . . . . . . . . . . . 21 EU i NATO - gledano iz »eπke. . . . . . . . . . . . . . . . . . . .23 Da li je Srbija demokratska dræava?. . . . . . . . . . . . 26

Iskra 1. juli 2011.

„dobrosusedski odnosi”, „podela Kosova”, pa Ëak i priËa o „dve NemaËke” - kako je taj odnos bio sreen pre wihovog ponovnog ujediwewa.

Eto, na tim i sliËnim premisama nepobitno stoji TadiÊeva politka ulaska u evro-atlanske integracije.

Ogoqeni TadiÊ O TadiÊu se moæe πto-πta slobodno nagaati, ali iz wegovog javnog delovawa jasno su dve stvari. On je bezuslovan posluπnik ali i dobar uËenik „demokratskog” Zapada. Jednom u vlasti, za vreme trajawa mandata i odræavawa na vlasti, svaka „demokratska” manipulacija legitimna je, bez obzira na stvarno stawe „narodne voqe”. Evo nekih indicija za taËnost ovog glediπta. Posle –iniÊevog ubistva, on je prepustio Zoranu ÆivkoviÊu i »edi JovanoviÊu da totalno „ugruvaju” dræavu i Demokratsku stranku. Prvi je TadiÊ poËeo da ih kritikuje. Uskoro wihova vlada je pala, a TadiÊ postao predsednik DS sa mandatom da je preporodi u zapadno-demokratskom smislu.

Kad je postao predsednik Srbije, postepeno i neustavno uveo je predsedniËki sistem. (Dok je Koπtunica bio predsednik vlade i ustvano imao stvarnu vlast, to nije mogao). To je termin kojim se u demokratijama krije Ëiwenica po kojoj predsednik ima diktatorska ovlaπÊewa. U SAD, na primer, predsednik moæe da objavi rat Srbiji ili Libiji bez odobrewa Kongresa. Sistem, uprkos tome, ipak ostaje formalno demokratski. MiloπeviÊ, s druge strane, bombe su veÊ pquπtale po Srbiji, morao je radi odbrane Kosova, da dobije odobrewe Skupπtine, ali je ipak u kreiranoj javnosti ostao upamÊen kao diktator.

Najzad smo doπli do saznawa i dokaza da je TadiÊ dobar uËenik Zapada. ©ta to znaËi? TadiÊ zna i mnogo razmiπqa u kom pravcu Êe wegov sledeÊi potez najboqe koristiti wegovom uticaju i popularnosti. Prvi korak u tom smislu - stvorio je za sebe predsedniËki sistem.

EU „bez alternative” - TadiÊevo delo Kad sad TadiÊa, ovako ogoqenog, konfrontiramo sa wegovim sloganom da ulasku u EU „nema alternative”, oseÊamo da tu neπto nije logiËno; neπto ne „πtima”!

Kao prvo - TadiÊ kao dobar „demokratski” politikaner - nikad nije smeo da izae, pred svet i Evropu, koji su prema Srbiji joπ uvek neprijateqski nastrojeni, sa idejom bezalternativnosti kad je reË o EU, jer su direktna posledica takvog stava neprestana uslovqavawa i uvek novi zahtevi meu kojima i najteæi, nezavisno Kosovo - koji se Srbiji postavqaju.

Neverovatno je da TadiÊ ne vidi, ili se pravi da ne vidi, da jedinstvenu Srbiju Evropa neÊe. Hajde πto je to bilo u poËetku, pa smo se zatrËali, te bez razmiπqawa - odosmo u Evropu; boqe - nameÊemo joj se. Ali proπlo je deset godina - a mi umesto bliæe, kao teritorijalno jedinstvena Srbija, sve smo daqe od Evrope. Pored toga, ima veÊ nekoliko godina, kako Evropa otvoreno kaæe - zvaniËno postoji privremeni moratorijum na proπirewe EU - a da to „dræavnik” TadiÊ ne

Iskra 1. juli 2011.

Diplomatski status za predstavnike Vojvodine u Briselu Fond Evropski poslovi Vojvodine i Ministarstvo spoqnih poslova Srbije potpisali su sporazum kojim se reguliπe pitawe odlaska predstavnika Vojvodine u kancelariju pokrajine pri Misiji Srbije u Briselu, rekli su danas u tom fondu...

Dokumentom se precizira da Êe se kancelarija Vojvodine u Briselu baviti povezivawem vojvoanskih institucija sa evropskim partnerima.

Danas

5.6.2011.

uvaæava.

Tako dolazimo do neizbeænog zakquËka: cela ova manipulacija sa bezalternativnoπÊu jeste plod TadiÊeve prepredene ujdurme sa EU. Evo, najkraÊe, wene suπtine.

Vi iz EU - podræavajte me na vlasti. Sa svoje strane, obavezujem se na „bezalternativnost”, da bi ste vi mogli da budete dosledni do iznemoglosti u uslovqavawu. Osudu srpskog naroda, kad do we doe, uglavnom snosiÊu ja. Bili bi to vi, ali taj narod vas u svakom sluËaju ne trpi, pa Êe tako moja osuda, umawila netrpeqivost prema vama. Tako ste vi ipak dobitnici, bar πto se ovog tiËe.

Plan TadiÊevog odræavawa na vlasti Ako se sad u celu ovu igrariju ukquËi sluËaj MladiÊ, onda dolazimo do krajweg smisla TadiÊeve prepredenosti. Treba MladiÊa izruËiti kad se, za moje ciqeve, moæe najskupqe prodati strancima. Sa TadiÊeve strane, vreme MladiÊevog hapπewe, je nameπtena stvar.

Bio je to „probni balon” da se vidi kako Êe se odvijati zapadwaËka reakcija u vezi MladiÊa.

Nije proπlo dugo, eto wenog vrhunca - Ëestitka SAD predsednika Obame TadiÊu. Za wega ta „Ëestitka” znaËi: idu izbori u Srbiji - najdaqe do maja 2012. Moæeπ ih, TadiÊu, slobodno raspisati.

Neko bi moæda primetio da je ovakav plan preurawen - narod Êe do tada zaboraviti i za „Ëestitku” i za MladiÊa.

Ne! - reÊi Êe TadiÊ sam sebi - ako bi me na par nedeqa pred izbore primio u Beloj kuÊi predsednik Obama i samnom odræao tradicionalnu konferenciju za πtampu. Raste mi ugled u narodu i bez sumwe - dobijam izbore. JeremiÊ je siguran da, posle MladiÊa, za prijem u Beloj kuÊi, za TadiÊa u najpovoqnijem trenutku, neÊe biti problema.

Ostaje da se vidi da li Êe se TadiÊeva „raËunica” ostvariti. Uz „opoziciju” sa kojom Êe se suoËiti nije neverovatno. U svakom sluËaju, bilo kakav da je ishod izbora, promeniÊe se samo qudi i stranke na vlasti - ne priroda i suπtina poretka.

I tako, Srbijo, stalno u krug - iz izneverenih nada u stvarnost beznaa.

N. QotiÊ

3

XON LOLAND: SRBIJA SE PEWE NA BROD KOJI TONE D i r e k t o r s t u di j a n a I n s t i t u t u z a demokratiju u Parizu, ocenio da Srbija t re ba d a na pu s t i ev ro at l a nt s ke i nt e gracije, ceo Zapad se nalazi u krizi koja Êe se zavrπiti raspadom Evropska unija se nalazi u politiËkoj, ekonomskoj i institucionalnoj krizi i polako ali sigurno putuje u propast. S druge strane, Srbija po svaku cenu pokuπava da se popne na brod koji tone, pri tome plaÊajuÊi najveÊu cenu - gubitak suverenog dela teritorije, ocenio je Dr Xon Loland direktor studija na Institutu za demokratiju u Parizu na konferenciji "Srbija: strategija opstanka" u Beogradu proπlog Ëetvrtka.

Prema wegovim reËima, stranci ne bi smeli da savetuju druge zemqe πta da rade, a to posebno vaæi za Srbiju koja je imala veliki broj problema kao posledica tog meπawa stranaca.

"Nije prigodno da stranci projektuju sopstvene politiËke fantazije na druge zemqe. Sada je veÊ viπe od 10 godina kako je Srbija "priπla Evropskoj porodici" i od tada srpskom politikom dominira evropsko pitawe. Za tih deset godina, za koliko je evropska politika potopila srpsku, Srbija nije postigla niπta. Pri tome, Srbija je platila najviπu cenu gubqewem dela teritorije baπ zbog EU u koju sada æeli da se uËlani.

Evropska unija sada u sve hoÊe da se umeπa, ne samo πto na silu upravqa Kosovom, veÊ se ubacuje i kao glavni arbitar u BiH. Tom nizu poraza treba dodati i poraz pred Meunarodnim sudom pravde proπle godine. I dok se rat u Bosni i raspad Jugoslavije vremenski udaquju i daqe nema uravnoteæene analize. Mislim i da presude hrvatskim generalima ne bi trebalo da budu nikakva uteha Srbima", naglasio je dr Loland.

Evropska unija se tokom posledwih deset godina mnogo promenila i nalazi se u ekonomskoj i politiËkoj krizi. Evropska konvencija za pravqewe ustava sastavqena je joπ 2001. godine. U 2005. godine na dva referenduma je odbijeno usvajawe ustava, da bi se on onda zamenio Lisabonskim sporazumom. Na referendumu u Irskoj 2008. godine i on je odbijen, da bi krajem 2009. godine napokon bio usvojen.

"Ovo znaËi bar osam godina institucionalne krize Evropske unije. S druge strane imamo krizu evra. Za sada Ëetiri, moæda i viπe, Ëlanica se nalaze na rubu bankrotstva. Iako su oblici bankrotstva razliËiti, od krize dræavnog duga u GrËkoj do krize banaka u Irskoj, uzrok je isti, a to je zajedniËka valuta. Da Portugal, Irska, GrËka i ©panija nisu imale evro, one bi politikom kursa i kamatnih stopa mogle da izbegnu ili ublaæe krizu. Ovaj tip krize nisu predvideli samo

4

evroskeptici, veÊ i sami kreatori evrozone. Nemci su pokuπali da spreËe prezaduæenost vlada Mastrihtskim kriterijumima, ali oni nikada nisu poπtovani. Ova kriza je bila predvidiva, ali i neizbeæna. Kriza u kojoj se nalazi Evropa je strukturna i ne moæe biti reπena dok se struktura ne raspadne. Srbija je prvi primer pacova koji se pewe na brod koji tone", istiËe Loland.

Osim toga, EU je i nepromiπqeno uπla u πirewe na 27 Ëlanica. Oni se suoËavaju i sa pritiskom Turske za ulazak u Evropsku uniju, a wihovi pregovori traju veÊ πest godina. Meutim, podseÊa Loland, nijedna zemqa nije vodila pregovore o Ëlanstvu u EU, a da na kraju nije primqena.

"BuduÊnost EU nije niπta ruæiËastija nego wena sadaπwost. Ulazak Turske u Evropsku uniju bi je razneo. PolitiËari u mnogim zemqama i sada imaju problema zbog islama, a ulazak Turske bi ih sigurno gurnuo preko ivice. S druge strane, turska elita nemilosrdno pokuπava da ue u EU, jer se turska islamistiËka i neootomanska elita neÊe smiriti dok ne uniπti kemalistiËku nacionalnu dræavu, a to je kroz Ëlanstvo", upozorava autor kwige "Travestija: Suewe Slobodanu MiloπeviÊu i korupcija Meunarodnog suda".

On je ukazao i na zanimqive razlike u zapadnoj ratnoj propagandi za vreme bombardovawa Srbije 1999. godine i sadaπwe akcije u Libiji. Dok je pre 12 godina za Srbiju aktivirana masovna propaganda demonizacije MiloπeviÊa i Srba uopπte, sada bombardovawe Libije jedva da se pojavquje u medijima.

"Deluje kao da se nalazimo u situaciji iz Orvelove "1984" gde razni ratovi koji se vode jedva da i dopiru do svesti qudi. S jedne strane, uspeli su ratove da uËine banalnim dok, s druge strane, sve postaje besmisleno jer se politiËka situacija mewa dok Zapad tone u krizu. Moæda je i prelomna taËka u tome bio dolazak JanukoviËa na mesto premijera Ukrajine 2006. godine πto je oznaËilo kraj "naranxaste revolucije". Poznato je da su iste institucije i organizacije koje su organizovale i finansirale naranxastu, organizovale i "5. oktobar" u Srbiji. Kasnije je to pokazala i pobeda Rusije u konfliktu sa Gruzijom, jer je tako osujeÊeno proπirewe NATO na Gruziju i pretvarawe Crnog mora u ameriËko jezero. To je praktiËno znaËilo i da Ukrajina nikada neÊe uÊi u NATO", ocenio je Loland.

On je naveo da Srbija ne treba da ide ka Evropskoj uniji i evroatlantskim integracijama, veÊ da sledi put Ukrajine. Ukrajina nije platila nikakvu cenu zbog promene politike, veÊ je samo prilagodila spoqnu politiku nacionalnim interesima, smatra Loland...

NSPM, 30.5.2011.

Miloπ ObradoviÊ

Iskra 1. juli 2011.

TADI∆EV PLAN ZA MEDIJE: SVE POD ©APU DS! Grub napad predsednika Borisa TadiÊa na naπ list, prema dobro obaveπtenim izvorima „Alo!”, deo je plana skovanog u wegovom kabinetu da se zbog katastrofalnog rejtinga Demokratske stranke meu biraËima svi preostali slobodni mediji pre izbora pretvore u bespogovorni servis vlasti, koji Êe objavqivati samo informacije pogodne da se sakrije stvarno stawe u zemqi.

- Izbori se bliæe i u TadiÊevom kabinetu su shvatili da su doterali cara do duvara. Sad im je preostalo mawe od godinu dana da poprave svoju sliku u oËima graana, ali kako kada je situacija katastrofalna. Zato im treba apsolutna kontrola medija da friziraju stvarnost - tvrdi naπ izvor blizak vrhu vlasti.

Urednici i novinari najuglednijih srpskih m e d i j a j o π j e d n o m s u i z r a z i l i z a p r e p a π te w e TadiÊevom namerom da ureuje sve medije. Glavni urednik najuglednijeg srpskog nedeqnika NIN Nebojπa SpaiÊ predsednikov pritisak na „Alo!” i wegove vlasnike smatra „nastavkom obraËuna s medijima, koji je Boris TadiÊ najavio joπ u izbornoj noÊi objavqujuÊi svoju pobedu”.

- O v o j e s a m o n a s t a v a k t o g p o tp u n o pogreπnog razumevawa i sopstvene i uloge medija u d r u π t v u. V e o m a z a b r i w a v a π t o d e m o k r a ts k i p r e ds e dn i k o v i m p o v o d o m k r πi os novna demokratska na Ëela, ali paæ qi va analiza pokazuje da je kod wega takvih prekrπaja sve viπe i viπe. Nadam se da Êe predsednik shvatiti gde greπi, izviniti se listu „Alo!” i pustiti medije da rade svoj posao, a on neka malo viπe radi svoj izriËit je SpaiÊ.

Wegov kolega, glavni urednik dnevnog lista „Danas”, Zoran PanoviÊ smatra da „mediji moraju biti slobodni baπ kao i pravosue bez Ëega nema demokratije”.

- U Srbiji postoje mediji u kojima vlast ima vlasniËki udeo i koji treba da zastupaju wene politiËke stavove, a πto se privatnih medija tiËe, dræava tu nema πta da traæi - smatra PanoviÊ.

Poznati novinar Milomir MariÊ kaæe da su iznevereni snovi onih koji su se borili za demokratiju u Srbiji.

- »iwenica je da smo se celog æivota borili za demokratiju, ali se naπi snovi izgleda pretvaraj u u karikaturu. Ja bih voleo da se TadiÊeva izjava ispostavi kao jedan veliki nesporazum - rekao je MariÊ.

Predsednik Nezavisnog udruæewa novinara NUNS) Vukaπin ObradoviÊ kaæe za naπ list da (N n i j e u o b i Ë a j e n o d a π e f o v i d r æ a v a k r i ti k uj u ureivaËku politiku pojedinih privatnih medija.

-To se moæe protumaËiti kao pokuπaj pritiska. Loπe je πto se takva praksa u Srbiji zadræala zato πto smo mislili da je to ostalo u vremenima koja su za nama. „©irewe antievropskog

Iskra 1. juli 2011.

raspoloæewa” ne moæe se okarakterisati kao kriviËno delo. S druge strane, isto tako, mediji imaju odgovornost za ono πto objavquju, a i predsednik ima pravo da komentariπe druπtvena zbivawa. Ipak, predsednikova odgovornost je daleko najveÊa - kaæe ObradoviÊ.

Naπe insistirawe da dobijemo zvaniËan stav demokrata na TadiÊev udarac ispod pojasa i juËe je naiπlo na muk s druge strane telefonske sluπalice, a od stranaka vladajuÊe koalicije su se oglasili jedino Ujediweni regioni Srbije (URS) Mlaana DinkiÊa, koji naglaπavaju da su sa naπim listom uvek imali korektnu saradwu.

- Svako pred graanima odgovara za svoje izjave i postupke. Za razliku od politiËara, vi ste svaki dan na izborima, na trafici, tamo se takoe odluËuje πta je evropski, a πta nije. Neka narod kaæe ko je u pravu - poruËeno je iz DinkiÊeve stranke.

Opozicioni DSS je juËe svoju redovnu konferenciju za πtampu posvetio TadiÊevom napadu na „Alo!” - Predsednik dræave je napao „Alo!” samo zato πto se usudio da govori o realnosti u Srbiji.

Takvo ponaπawe je nedopustivo za jednu demokratsku vlast, a pogotovo za predsednika dræave - saopπtio je portparol ove stranke Petar PetkoviÊ.

Dana: Nije „Alo!” kriv za loπe stawe u Srbiji!

Danica DraπkoviÊ, koja je sa suprugom Vukom celu deceniju devedesetih provela boreÊi se za demokratska medijska prava, joπ jednom je ponovila stav da su sloboda medija i viπepartijski sistem preduslov demokratije.

- Za to smo se borili posledwe dve decenije na sve moguÊe naËine i podneli ogromne ærtve, pa se to ni na koji naËin ne sme dovoditi u pitawe. Ne znam πta je predsednik Srbije hteo da kaæe, ali svakako je pogreπno kriviti medije i javnost za nesporno loπe stawe u zemqi i zastoj na putu ka Evropskoj uniji. Svaka kritika vlade u tom smislu je opravdana i korisna - naglasila je ona.

DaËiÊ: Mi smo se opekli Principijelnu izjavu, kojom se zalaæe za slobodu medija, dao nam i je ministar unutraπwih poslova i lider SPS-a Ivica DaËiÊ.

-Mi smo se opekli u proπlosti i zato mislimo da mediji u Srbiji treba da budu slobodni, da novinari rade svoj posao i nije dobro da se na wih vrπe pritisci - kratko, ali jasno nam je rekao DaËiÊ. Æalio se na „Alo!” antisrpskom listu!

na

Predsednik Srbije Boris TadiÊ za kukwavu n e p o s l u π n e sr p sk e n o v i n e o d a b r a o j e

5

TadiÊev plan... „Frankfurter algemajne cajtung”, jedan od Ëuvenih antisrpskih medija, koji je devedesetih bio najzasluæniji za πirewe rasistiËkih stereotipa o Srbima kao „ruænim, prqavim, zlim”.

- Srbi su drski, surovi i neizleËivo skloni razliËitim prevarama, a uz to su bili za odræawe „jugoslovenske kraqevine srpsko-vizantijskog kova”. Osim toga, dobrovoqno su se opredelili za komunizam! U srpskom ratovawu uoËqiva je surovost, a u srpskoj politici drskost... Da li Êe zapadni svet poverovati i u ovu srpsku prevaru koja se zove Milan PaniÊ..., samo su neke od teza objavqenih u ovom „uglednom” listu. Dopisnici s Balkana obaveπtavali su „svenemaËku javnost” i o „srpskom orijentalnom shvatawu prava”, o tome kako „srpski Ëetnici najËeπÊe napadaju dvaput: ujutru trezni, a posle podne pripiti”, te kako se Srbi „razumeju u ubijawe”... Ovo su samo neki od dokaza srbofobije novina kojima se predsednik TadiÊ izjadao.

PolitiËki analitiËar Jovo BakiÊ je svojevremeno u svojoj studiji suizdavaËa ovog medija Johana Georga Rajsmilera okarakterisao kao „jednog od glavnih nosilaca πirewa negativnih heterostereotipa o Srbima u svenemaËkoj konzervativnoj πtampi”, πto je potkrepio citatima iz wegovih izveπtaja.

- Tih godina su za „Frankfurter algemajne cajtung” izveπtavali Johan Georg Rajsmiler i Viktor Majer, poznati po sejawu mræwe prema Srbima. To su ozbiqne novine krupnog kapitala, vrlo uticajne u nemaËkoj politiËkoj i privrednoj eliti i utoliko je gore πto su sebi dopustili stereotipizirawe Ëitavih nacija - kaæe BakiÊ. „Alo!” je juËe kontaktirao i sa novinarom Mihaelom Martensom, koji je radio intervju sa TadiÊem. „Alo!” nisu novine, veÊ ubre, s povremenim rasistiËkim, a najËeπÊe primitivnim prizvukom.

Ukoliko æelite da saznate πta mislim o vaπim novinama, proËitajte πta je Lav Trocki 1912. godine napisao o srpskoj πtampi. To ilustruje πta danas imam da kaæem o „Alo!”, razjario se novinar Mihael Martens, koji je u spornom intervjuu s TadiÊem „A lo! ” nazvao nacionalistiËkim i ekstremistiËkim novinama. Mada smo vrlo uqudno pitali Martensa na osnovu Ëega je u sugestivnom pitawu TadiÊu naπ list optuæio za zastupawe ekstremistiËke pozicije, nemaËki kolega je nastavio s uvredama.

Ministar MarkoviÊ: Niko ne sme da se meπa u ureivaËku politiku novina!

Ministar kulture i informisawa Predrag MarkoviÊ, ograujuÊi se da nije stigao da vidi juËeraπwe novine, pa zbog toga ne moæe direktno govoriti o TadiÊevoj izjavi, rekao nam je da Êe se odnosi izdefinisati kada bude usvojena „medijska strategija”, koju priprema wegovo ministarstvo.

- Ni u Ëijoj nadleænosti nije da se meπa u ureivaËku politiku medija - poruËio je MarkoviÊ.

Da li Êe Boris TadiÊ dobiti πamar od Evropske unije, na koju se poziva dok pokuπava da pod svoju Ëizmu stavi sve medije, znaÊe se u oktobru

6

ove godine, kada Êe EU zavrπiti svoj izveπtaj i analizu stawa u medijima!

Eπton: TadiÊu, ne diraj „Alo!” Iz kabineta predsednikove „velike prijateqice” Ketrin Eπton poruËili su nama, ali i predsedniku Srbije, da je „sloboda medija garanci ja svih sloboda”!

Povodom TadiÊevog sramnog karakterisawa „Alo!” novina kao „antievropskih” i „nacionalistiËkih”, samo zato πto se zbog brojnih afera naπao na tapetu, u kabinetu visoke predstavnice EU rekli su nam da je „Evropska unija protiv bilo kakvog oblika guπewa medijske slobode”, ali i napomenuli da je sve πto se deπava u srpskoj javnosti pod budnim okom EU. - Sloboda medija je jedan od najvaænijih principa koje EU poπtuje i zahteva. To je prosto uslov i garancija svih sloboda - poruËila je Maja KocijanËiË, portparol visoke predstavnice za spoqnu politiku EU. Ona nije æelela da komentariπe ispade predsednika Srbije Borisa TadiÊa jer se, kako je napomenula, trenutno analizira stawe u domaÊim medijima.

- U toku je priprema izveπtaja i u oktobru ove godine Êemo izaÊi sa zakquËkom koji Êe biti zasnovan na detaqnoj analizi stawa u medijima objasnila je portparol Ketrin Eπton. Da li su u EU do sada zadovoqni funkcionisawem medija i da li bi Srbija zbog TadiÊevog uÊutkivawa medija mogla da ostane bez kandidature nisu æeleli da komen tariπu dok izveπtaj ne bude gotov.

Kolumnistu poslali na godiπwi zbog pomiwawa TadiÊa!

Da je Boris TadiÊ odluËio da sve srpske medije baci pod noge govori sluËaj poznatog kolum niste jed nog n aπeg dnevnog lista (ime mu ne objavqujemo iz egzistencijalnih razloga), koji je samo zbog pomiwawa wegovog imena po naredbi „ o d o zg o ” p o s l a t n a p r i n ud n i g o d i π w i o d m o r .

Prenosimo deo teksta koji je predsedniku toliko zaparao uπi, a odnosi se na wegovu pres konferenciju povodom hapπewa MladiÊa. „... Konferencija za novinare na kojoj se pojavquje samo jedna osoba - Boris TadiÊ! Za slabije upuÊene, izgledalo je kao da je on MladiÊa uhvatio goloruk... Na pitawa novinara nije odgovo rio niπta, ogrnut u predizborni plaπt slave priËao je malo na srpskom, a malo na unapreenom „adrijanaËortanskom”... Bez prevodioca, bez koncepta, bez ozbiqnosti... Kao u prolazu! Kao Meri CetiniÊ! Smeπno!”

ReËe kolumnista i ode kuÊi da dobro razmisli pre nego πto „wegovo” ime sledeÊi put pomene.

Totalni mrak O medijskoj cenzuri u Srbiji dovoqno gov ori Ëiwenica da juËeraπwe saopπtewe „Alo!”, povodom napada Borisa TadiÊa, nije preneo nijedan list, televizija, niti novinska agencija.

7.6.2011.

Podvukla - Iskra) (P

ALO! Online

Iskra 1. juli 2011.

TadiÊev reæim sazreo za „izvoz” u ...

VALE PIOLA Ne znam πta je po TadiÊu „novija istorija” i „πta bi bilo da nije bilo”, ali - da nije bilo Kosovskog boja ne bi bilo ni Evrope, tako da danas ne bismo morali da se poniæavamo kako bi u wu „uπli” Potpredsednik Vlade Srbije zaduæen za evropske integracije i πef tima za pregovore sa EU Boæidar –eliÊ izjavio je da je spreman da podnese ostavku ako Srbija do kraja godine ne dobije status kandidata za Ëlanstvo u EU!... Straπno. Zbog ovoga neÊu moÊi da spavam. Zamislite Srbiju bez Boæidara –eliÊa? NemoguÊe!... Ali, ipak, kada se to desi i ako sluËajno joπ neko od srpskih vlastodræaca zbog toga podnese ostavku - imam reπewe!

KORIDORI 11,12,13,14...

Istorijsko selo Vale Piola koje se nalazi u planinskom predelu nacionalnog parka Gran Saso u pokrajini Abruco, u Italiji, moæe da se kupi za 550.000 evra. U selu se nalazi oko 13 kamenih kuÊa, kao i crkva iz 13. veka. Napuπteno je preko 30 godina i s obzirom na to da dræava nema sredstava da obnovi selo, lokalna vlast i penzioner koji je vlasnik nekoliko kuÊa reπili su da ga prodaju.

Prva stvar u koju treba uloæiti je izgradwa puta jer se do Vale Piole stiæe praπwavom stazom.

Niπta lakπe! Novac nije problem! Graani Srbije Êe rado iz republiËkog buxeta izdvojiti tih pola i neπto miliona evra i u te æivopisne italijanske gudure poslati celu Vladu sa premijerom TadiÊem, pardon, CvetkoviÊem - da tamo na miru i Ëistom vazduhu smisle najboqe reπewe kako da srpski narod za wihova mandata ne umre od gladi!

U Srbiji nisu ni od kakve koristi, a wihova „razmiπqawa o sreÊnoj buduÊnosti” koja ne donose rezultate, koπtaju nas, isto tako, pola miliona evra - ali, dnevno! ©to se puta tiËe, Vlada Êe pored Koridora 10, do pomenutog planinskog sela izgraditi joπ i koridore 11,12,13,14 i 15...

Divokoze Êe biti u πoku!

umesto da nas poπtuje kao ikonu jer smo 1389. godine zaustavili Turke da je ne pregaze kao volovi detelinu, ona nam je, u vidu proleÊnih darova, 1999. godine s neba sruËila bombe na glavu!

Meutim, kako Evropa, ipak, nije samo pregrπt bombi i dva najkrvavija rata od postanka sveta, nego i ©ekspir, Mocart, Direr... poneπto se moæe i oprostiti. Ali ne i dovoewe satelitskog reæima na vlast u Srbiju, 2000. godine, buquka „transparentnih” srpskih politikanata koji su je, s retkim izuzecima, za desetak godina oglodali do koske baπ kao πto su termiti pojeli 10 miliona rupija, u ËeliËnom sefu jedne banke u indijskom gradu Barabankiju!

POREZ I NA KORI©∆EWE WC ©OQE Sigurno je πala i da uprkos jaËawu domaÊe valute cene u Srbiji ne prestaju da rastu. Do kraja ovog meseca potroπaËe Ëekaju nova poskupqewa slatkiπa, smrznutog povrÊa, ribqih konzervi, instant kafe, vode, piva i sredstava za liËnu higijenu. Cene ovih proizvoda biÊe uveÊane od dva do 16 odsto. Uvoznici ne æele da spuste cene jer tvrde da se od poËetka godine kurs formira veπtaËki... Svaπta! Kada se to u Srbiji valutni kurs formirao „prirodnim putem”? Jednom se bogate uvoznici, drugi put izvoznici, a u svakom pomerawu kursa neko iz politiËke sfere pojaËa svoje „devizne rezerve”!

Meutim, ako ste pomislili da je ovo nekakva komedija, prevarili ste se. To je tragedija. ©aqive doskoËice tek slede...

A ovo je „da crkneπ od smeha”!... Premijer CvetkoviÊ kaæe da je netaËna teza kako je srpski buxet u krizi i da ne moæe da preæivi bez sredstava od prodaje „Telekoma Srbije”. Pa, svakome u Srbiji je jasno da se, sem neπto hrane i mnogo „magle i pauËine”, ne proizvodi gotovo niπta, a da Êe se zarad popune buxeta uskoro uvesti porezi, da izvinete, i na koriπÊewe WC πoqe ! ©to se buduÊnosti tiËe, na woj bi nam mogao pozavideti i Ëuveni πerif Vajat Erp, jer tu nikakve dileme nema: „GoniÊemo kriminalce gde god da su, na svakoj taËki sveta!” - rekao je predsednik TadiÊ na sveËanosti obeleæavawa Dana AntiteroristiËke jedinice MUP-a Srbije... A, moæda bi, zar ad uπtede putnih dnevnica, predsednik mogao da se malo osvrne oko sebe?

Mora da je πala izjava predsednika Srbije Borisa TadiÊa prilikom posete domaÊinstvu Dejana JeftoviÊa u Kragujevcu, da se osetniji rast standarda moæe oËekivati 2013. godine. Kao i da je na poËetku mandata Vlade Mirka CvetkoviÊa bila najveÊa proseËna plata u novijoj istoriji Srbije, a da nije bilo svetske ekonomske krize proseËne plate bi danas bile izmeu 500 i 600 evra... Ne znam πta je po TadiÊu „novija istorija” i „πta bi bilo da nije bilo”, ali - da nije bilo Kosovskog boja ne bi bilo ni Evrope, tako da danas ne bi morali da se poniæavamo kako bi u wu „uπli”. I,

Takoe, graani Êe, kako je reËeno, i pored toga πto je tender za prodaju dela vlasniπtva „Telekoma Srbije” propao, u naredna dva meseca dobiti besplatne akcije ovog preduzeÊa, s kojima bi mogli da trguju na berzi veÊ krajem leta (koje godine?). Svakom graaninu bi od akcija, navodno, pripao paket deonica koje Êe u startu vredeti oko 60 evra... ZnaËi, opet obmana s akcijama!?... Pa, dokle, bre? Joπ se nisu ohladile ni laæi reæima sa prethodnih izbora o 1.000 evra, kad ono, opet se n a g o v e π t a v a j u n o v a p r e d i z b o r n a ma g a r Ë e wa i „ruæewa naroda”.

Iskra 1. juli 2011.

7

BEOGRAD JE VE∆ KAPITULIRAO Aktuelnom reæimu u Beogradu Kosovo je teret kojeg æeli da se oslobodi kako bi Srbiju uveo u EU i NATO - kaæe bivπi πef jugoslovenske diplomatije Vladislav JovanoviÊ.

praviËna niti je ËiweniËno ispravna.

Taj model je pre Ëetiri godine predloæio i diplomata Volfgang Iπinger, ali ga je TadiÊ tada odbio?

"Kapitulacija bez javnog objavqivawa".

Ovim reËima bivπi jugoslovenski πef diplomatije Vladislav JovanoviÊ opisuje aktuelnu srpsku dræavnu politiku prema Kosovu i Metohiji.

Nedavno je predsednik Srbije Boris TadiÊ prizvao u pomoÊ model dve NemaËke kao moguÊe reπewe za juænu srpsku pokrajinu, a prethodno je zamenik premijera Ivica DaËiÊ izjavio da je za podelu Kosova.

- Iπinger je sa tim izaπao da bi ugodio Amerikancima i Albancima. TadiÊ je tada bio u pravu πto je odbio, ali izgleda to nije uËino taktiËki veÊ samo privremeno. Ta opcija nam se pod meÊe kao muÊak da bi nam izvukli tapiju na Kosovo koju mi jedini imamo i niko drugi.

Da li je vama jasna politika aktuelne vlasti o Kosovu?

- Jeste, wima je Kosovo teret kojeg su æeleli da se oslobode mnogo ranije, samo πto to nisu smeli da govore javnosti, ali su o tome u nez v a n i Ë n i m r a z g o v o r i m a p r i Ë a l i sa za p a d n i m sagovornicima. Oni hoÊe pre svega da imaju sreene odnose sa Zapadom i da mogu mirno da uvedu Srbiju u EU i NATO, a tu im je problem Kosovo. Ali, s druge strane, ne mogu javno da ga se odreknu jer bi ugrozili svoje pozicije u zemqi. Zato oËekuju da vreme odradi svoje. Otprilike se sve i kreÊe u tom pravcu.

©ta NemaËke?

zapravo

predstavqa

model

dve

- Taj model podrazumeva dve nemaËke dræave koje su odvojene aktom kapitulacije kao poraæene sile koja je povela agresorski rat protiv pobednika. Pod pritiskom razvoja dogaaja dve NemaËke su uspostavile svojevrsni modus vivendi - zapadna NemaËka formalno nije priznala nezav i s n o s t i s t o Ë n e N e m a Ë k e , a l i j e u s p o st a v i l a doborosusedske odnose. Dakle, taj model ne moæe da se primeni u naπem sluËaju. Mi nismo bili agresori prema drugoj dræavi, veÊ ærtva agresije od strane zapadnih sila koje su na silu odvojile KiM od Srbije. Svaka paralela sa dve NemaËke niti je

Vale Piola...

Najzad, πala za kraj: Iako domovi zdravqa u veÊini gradovau Srbiji nemaju vakcinu protiv besnila, u Pasterovom zavodu u Beogradu kaæu da situacija nije alarmantna jer „imaju proπlogodiπwe zalihe od 200 cepiva koje su dovoqne za mesec dana.” ©ta to znaËi? Ako hoÊeπ da pobesniπ, gle daj da to uËiniπ iskquËivo u Beogr adu !...

Istini za voqu, u prestonici Srbije, gde je i s m e π t e n a c e l o k u p n a u p r a v a i a d m i n i s tr a c i j a sadaπwih srpskih vlastodræaca, za to sigurno postoji najviπe opravdanih razloga. Barem joπ neko vreme, dok ih sve ne poπaqemo na viπegodiπwi kolektivni odmor u - Vale Piolu! „PE»AT”, br.165 - 13.5.2011. ( Podvukla - Iskra)

8

Aleksandar –AJA

ZbuwujuÊe je i DaËiÊevo zalagawe za podelu pokrajine?

- Sada smo doπli do priËe o podeli Kosova, πto je strategijski veoma πtetno, jer naπ c i q t r e b a da b u de o db r a n a t e r i t o r i j a ln o g integriteta, sve dok oni ne shvate da imaju posla sa ozbiqnom dræavom. I s taktiËkog stanoviπta je pogreπno, jer pristajemo da se zadovoqimo mawim da bi na kraju izgubili veÊe. Svoje se ne deli.

Druga je stvar kada bi takav predlog doπao od Albanaca ili wihovih zapadnih mentora. Tada bismo mogli da razgovaramo o nekim kompenzacijama. Ovako, mi smo istrËali kao neka neiskusna devojka koja prati samo svoja oseÊawa i nudi se zaËuenom momku za suprugu. Sve nas to uvlaËi u ameriËko-zapadnu varijantu da moramo da prihva timo stawe i da na kraju priznamo Kosovo, da oni postignu sve, a da mi ne dobijemo niπta.

SamoubilaËki zahtev Koliko je mudro govoriti o podeli pred albanskim medijima, πto je DaËiÊ uradio?

- To je neinteligentno i protiv naπih interesa i skoro za neverovati da je moguÊe da izae iz usta jednog srpskog zvaniËnika, mada je on samo isturen da obavi taj neugodni Ëin. Ne samo da nije mudro, veÊ je i samoubilaËko, jer je nama pokrajina oteta na silu i protivpravno i mi to ne moæemo da legalizujemo, πto bismo uËinili uko liko prihvatmo mrvicu. »ak i ako æelimo da se nagodimo, izlazimo sa mawim zahtevom πto drugoj strani nudi moguÊnost da nas odbije i da na kraju ostanemo praznih ruku.

Samo se savijamo JovanoviÊ podseÊa da se nalazimo u kasnim fazama procesa u kojem vlasti u Beogradu vode politiku totalno zavisnu od zapadnih sila.

- Umesto da branimo Kosovo i da smo odluËno odbacili secesiju i zaledili sve naπe aspiracije prema EU, dok zapadne sile ne promene svoj negativni stav prema Srbiji, mi smo poËeli da se savijamo i Ëak smo odbili da osudimo wihovu neprijateqsku politiku - kaæe JovanoviÊ.

26.5.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Vesti-online

Iskra 1. juli 2011.

Rado Pezdir, ekonomista

NE KOPIRAJTE SLOVENIJU Ako mislite da Êe u EU biti boqe, onda ste sve pogreπno shvatili. Slovenija je u EU pa imamo i tajkune i neefikasno sudstvo, a zdravstveni i penzioni sistem nam se raspadaju SlovenaËki ekonomista Rado Pezdir nema dlaku na jeziku. Asistent na Meunarodnom fakultetu za druπtvene i poslovne studije u Cequ i kolumnista poslovnog dnevnika Finance ne propuπta priliku da u javnim nastupima „razbija” mit o uspeπnosti slovenaËke tranzicije. A tajkuni su mu omiqena tema. „Zbog wih, umesto u uspeπnoj i fleksibilnoj zemqi, æivim u serijalu Bela laa”, kaæe Pezdir koji proseËnog slovenaËkog tajkuna definiπe kao „poslovnog idiota koji je stvorio finansijsku imperiju tako πto je sa politiËki alociranim kreditom dræavne Nove qubqanske banke otkupio produzeÊe”. A sliËna definicija, veruje, vaæi i za ostale tajkune iz bivπe Juge.

Qubiteq hevi metala, s fanovcima na Fejsbuku, neformalnu komunikaciju zavrπava sa „lep pozdrav s balkanskih Alpa”. A tajkunskih tuæbi se ne plaπi jer, kaæe, ne æeli da, kao proseËan Slovenac, Êuti dok oni uniπtavaju dræavu. Smatra da su uspeπni menaxeri u Sloveniji veoma retki i to su po pravilu qudi oko kojih se ne diæe ni medijska ni politiËka praπina. Na pitawe gde bi svrstao gradonaËelnika Qubqane Zorana JankoviÊa, dugogodiπweg Ëelnika Merkatora, podseÊa da je ovaj trgovinski lanac poziciju prvog igraËa na domaÊem træiπtu za vreme JankoviÊa zauzeo gutawem glavnog konkurenta „Emone” i to uz dræavni blagoslov. „Ima viπe indikatora da uspon Merkatora nije bio nezavisan od politiËkih priËa. O tome svedoËi i jedan snimak slovenaËke televizije na kome su ’off the record’ uhvatili bivπeg premijera Antona Ropa koji se obraÊa JankoviÊu i kaæe: `Politika te stvorila, politika te moæe i uniπtiti`”, kaæe Pezdir i nabraja tajkune u dræavama nastalim raspadom SFRJ.

Niko od vaπih politiËara nema ni mozga ni voqe da uradi neπto protiv svih tih anomalija. »ini se da oni jednostavno vole da primaju tajkunski novac i jedino πto su u stawu je da vam serviraju stalno stawe πoka, a vi Srbi to trpite, a Ëini mi se da u tome na neki bolestan naËin i uæivate. Pa ko je onda lud? MiπkoviÊ? Vaπi politiËari? Ili ipak Srbi?

Srpska politika nakon pada MiloπeviÊa veliko je razoËarawe. Svi vaπi politiËari su proevropski, svi su demokrate, a sve je baπ briga za pravni poredak. Vaπa dræava je jedno ogromno igraliπte za monopoliste i kartele. Ako mislite daÊe u EU biti boqe, onda ste sve pogreπno shvatili. Slovenija je u EU pa imamo i tajkune i neefikasno sudstvo, a zdravstveni i penzioni sistem nam se raspadaju. ©ta Êe vam EU kad ste odluËili da se pokoravate kriminalcima, pokvarenim politiËarima i tajkunima?

Raspada vam se dræava, a vi se bavite rekonstruk ci jom potpuno di sf unkcional ne vla de, pod elom Kosova i dijetom Tome NikoliÊa. Isti ste kao Slovenci. Umesto da razmiπqate kako da se spasite bankrota, vi fantazirate.

Ima li meu tajkunima razlike?

Razlika je u tome πto su vaπe interesne grupe mawe diskretne. U Srbiji izmeu tajkuna, tajkunËiÊa i treÊerazrednih privatizacija, na jednoj strani, i organizovanog kriminala, na drugoj strani, p ostoji ne ka vrsta pr iro dn e k oal ic ije. Toga u Sloveniji nema. Ali, zato su slovenaËki tajkuni uglavnom poslovni idioti koji su propali jer nisu znali kako da vode posao. Jezgro slovenaËkih tajkuna nije razbijeno delovawem pravne dræave nego zbog poslovnog kraha tajkunskih kompanija. Imperije MiπkoviÊa i TodoriÊa, uprkos problemima, joπ su æive.

Pomenuta dvojica vaæe za najbogatije qude s ovih prostora, poznate po nemilosrdnom odnosu prema dobavqaËima.

Nisu problem wih dvojica. Oni rade πto bi svaki preduzetnik radio - ubijaju konkurenciju a, poπto nema nikakvih reperkusija, sluæe se svim moguÊim metodama. Problem su sudstvo, regulatorna tela i politiËari koji to dozvoqavaju. Problem je i srpski narod koji bez problema poludi i zbog Kosova razlupa svoj grad, a baπ ih briga πto ih monopolisti kradu sa svih strana. Da se razumemo, i u Sloveniji je spor sa Hrvatskom oko Piranskog zaliva bitniji od pitawa πta Êu sutra da jedem, kako Êu da πkolujem dete, da li Êu imati penziju i zdravstvenu zaπtitu.

U fa n t a z i r a wu i g lu p o s t i m a n a r o di b i v π e Jugoslavije su svetski πampioni.

U Sloveniji su to braÊa ©rot koji su u jed„U nom trenutku dræali u rukama politiËku moÊ, jedan brat je bio predsednik stranke u vladinoj koaliciji, ekonomsku moÊ gde su preko piramidne strukture dræali Pivovarnu Laπko, Pivovarnu Union, Radensku, Fruktal i Merkator, kao i medijsku moÊ jer su dræali dva najtiraænija dnevna lista Delo i VeËer. U Hrvatskoj je glavni tajkun Ivica TodoriÊ, a u Srbiji Miroslav MiπkoviÊ. Obojica se sluæe istim mehanizmima - utiËu na politiku, dræe medijski prostor i potpuno su imuni na sve regulatore. U BiH, recimo, Dodik nije daleko od definicije tajkuna.

Jesu li tajkuni po definiciji politiËki travestiti ili je to srpski specijalitet?

Svojevremeno ste rekli da svako ko misli da je moguÊe da Delta preuzme Merkator nema pojma o zbivawima u Sloveniji. Da li danas mislite isto za one koji su verovali daÊe Merkator preuzeti Agrokor?

Ta priËa o politiËkom travestitstvu viπe je priËa o srpskoj politici nego o vaπim tajkunima.

PriËa je joπ uvek ista. Kad je Agrokor najavio daÊe dostaviti ponudu opet je krenula kampawa da

Iskra 1. juli 2011.

9

Ne kopirajte...

Merkator ne sme da se proda strancima jer Êe oni uniπtiti slovenaËku ekonomiju i oderati slovenaËke potroπaËe. Ali, takva priËa je moguÊa samo ako ne rade regulatori jer ako rade i ako se primewuje zakon, πta ima veze koje je nacionalnosti vlasnik? Naravno, regulatori ne rade i nikada nisu radili jer je to bio jedan od najbitnijih uslova da se raaju lokalni tajkunËiÊi. Taj divqi zapad postoji da bi slovenaËke interesne grupe pravile profit.

On nije stvoren za srpske ili hrvatske interesne grupe. Zar mislite da Êe MiπkoviÊ ili TodoriÊ finansirati izborne kampawe slovenaËkih partija?

Da Êe davati posao odsluæenim politiËarima i wihovima partnerima? ©ta Êe im to. Imaju oni svoje mreæe koje mogu uvesti u Sloveniju i zbog elementa divqeg zapada mirno prosperirati. Oni koji su, ubijajuÊi konkurenciju, Sloveniju pretvorili u divqi zapad danas su u strahu πta Êe se desiti ako doe srpski despot ili hrvatski ban.

Autor ste kwige „SlovenaËka tranzicija izmeu Kardeqa i tajkuna”. Jesu li kardeqevci duhovni oci danaπwih tajkuna?

Naravno. Viπe od pola veka zajedniËke dræave jako je determinisalo puteve svih naπih zemaqa. U svim dræavama nastalim raspadom SFRJ formirane su koalicije politiËara i tajkuna koje diktiraju tempo razvoja i nameÊu svoje neformalne zakone. Posleratna NemaËka, koja je bila bukvalno pretvorena u hrpu kamewa, za 15 godina se pretvorila u najrazvijeniju dræavu Evrope. A naπe zemqe?

Za 20 godina smo u poziciji da je Slovenija, kao najuspeπnija zemqa sa ovih prostora, mawe razvije na od bankrotirane GrËke, Hrvatska je ispod nivoa Maarske, a Srbija je na nivou Rumunije. Je li to uspeh? Jesmo li mi normalni da smo time zadovoqni? I da sebi dozvoqavamo da se tripujemo na hrvatsko-slovenaËke sprdwe oko nekoliko baËava mora ili da se pozivamo na svetu srpsku zemqu, a pravimo se slepi kad se raaju tajkuni.

Kako stoji mit o uspehu slovenaËke tranzi-

raspadaju jer se zakoni u wima ne poπtuju. Sve su te zemqe preuzele interesne grupe. A sada bi oni da nastupaju zajedno na stranim træiπtima. Pa gde Êe te napola bankrotirane, napola mafijaπke dræave da nastupaju? U Libiji? Znate πta su te naπe dræave?

Raj za tajkune i jeftina radna snaga za normalne dræave. Budimo iskreni pa priznajmo, sada kad smo se meusobno poubijali, pokrali i sve uniπtili, sada nemamo pojma kako daqe, ko smo i πta hoÊemo.

Robin Hud Rado Pezdir predsednik je druπtva za pravnu dræavu koje je proπle godine masovnim akcijama prisililo elektrodistribucijski i bankarski kartel da vrate Slovencima oko 15 miliona evra uzetih na osnovu kartelskih dogovora. Nakon akcije protiv kartela, u kojoj je uËestvovalo 73.000 domaÊinstava ili viπe od 200.000 qudi, dobio je nadimak slovenaËki Robin Hud. Roen je 1976, a æenidbu je zakazao za avgust ove godine. Navija za Olimpiju i Crvenu zvezdu, viπe voli „guaranu” od „red bula” i redovno poseÊuje Beograd.

Bivπi Udbaπi dræe poslove s nekretninama

U Srbiji se dosta govori i o raznim lobijima.

Ima li ih u Sloveniji?

Kako da ne. NajjaËa inte resn a gr upa u Sloveniji okupila se oko Janeza ZemqariËa. Stariji Ëitaoci setiÊe se ovog imena ako ih podsetim da je nekada bio predsednik Izvrπnog veÊa Slovenije i jaka figura u lokalnoj Udbi. Taj lobi je isplivao na povrπinu tek nedavno kad je doπlo do ogromne krize u wihovom sektoru - graevinarstvu. Grupa oko ZemqariËa je najuticajnija u Sloveniji i dosta slovenaËkih biznismena direktno Êe vam reÊi da ovde nijedan veÊi posao ne prolazi ako ne dobijete odobrewe ove interesne grupe. Paradoksalno je da 20 godina nakon pada komunizma svaki ambiciozniji slovenaËki biznismen ima pun mobilni telefon brojeva nekih udbaπa i ekskomunistiËkih lidera.

Koliko su ti qudi zaista moÊni?

cije?

NajveÊi pad BDP-a u evro podruËju, smawewe privatnih investicija za 20 odsto, najbræi rast dræavnog duga u Evropi, rast nezaposlenosti sa 5 0 . 0 0 0 n a 1 1 5 . 0 0 0 , n e e fi k a s a n p r a v n i s i s t e m , bankrotirani penzioni i zdravstveni fond... Ako ste u Srbiji mislili da je Slo veni ja nek akva podalpska ©vajcarska, to znaËi samo da ne æivite u realnosti. Jer takav mit moæe da bude æiv samo na Balkanu, zemqi mitomana, fantasta i blefera.

Prozivawe na slovenaËki model, koje je Ëesto u srpskom parlamentu i to od strane toboæe naprednih stranaka, moralo bi biti za Srbe alarm. Poπto je jasno da je u Sloveniji sve isto kao u Srbiji, to znaËi da vam qudi koji maπu slovenaËkim modelom proda ju sledeÊu vrstu reforme: nastaviÊemo sa tajku ni zaci jo m i kra om, samo Êemo to raditi kao Slovenci - prefiwenije.

©ta mislite o najavama TadiÊa, Pahora i Kosorove o zajedniËkom nastupu na stranim træiπtima?

To su treÊerazredni likovi Ëije se dræave

10

Izuzetno. »ovek iz uæeg kruga ZemqariËa Drago IsajloviÊ, tajni agent koji je krajem osamde setih uhapsio Janπu, postao je savetnik ministra za finansije i nije ga bilo moguÊe izbaciti iz tog ministarstva uprkos izjavama razliËitih direktora o tome kako im je poruËivao sa kim da posluju, uprkos javnom pozivu premijera Pahora da mora napustiti savetniËki poloæaj. U svim veÊim graevinskim ili poslovima s nekretninama uvek se pomiwu ista imena. I moje srpske kolege kaæu da je saradwa nekadaπwih slovenaËkih i srpskih udbaπa vrlo jaka i da postaje sve uticajnija.

Imate li konkretan primer?

Pratite πta vam rade Slovenci, recimo, u Novom Beogradu, kako se prodaju nekretnine i kako slovenaËki graevinci dobijaju poslove u Srbiji, pa Êe te otkriti kakva se kloaka razvija i u vaπoj dræavi i ko stoji iza svih tih poslova.

NIN, 29.5.2011.

Podvukla - Iskra) (P

DANILO VUJADINOVI∆

Iskra 1. juli 2011.

Srbiji u velikoj politiËkoj, privrednoj i finansijskoj krizi preti...

SLOM STATISTIKA - Laæni reformatori su napokon priznali da falsifikuju statistiËke podatke. Tako su se potvrdile moje opomene javnosti, kako struËnoj, tako i samim graanima, da neznalice na vlasti sprovode pogreπan koncept i da falsifikuju pokazateqe. Punu deceniju traje moja borba da prevarantima i kriminalcima na vlasti, koji zavode naivan narod, stanemo na put, da ih razvlastimo, ekstremiste da uhapsimo, onima koji su se obogatili da se nacionalizuje imovina, punu deceniju piπem i govorim protiv estradnih ekonomista, preplaÊenih skotova koji su prodali svoju struku, koji su sauËesnici u zloËinu namernog uniπtavawa i pqaËkawa dræave i wenih graana, punu deceniju vlada potpuni medijski mrak za sve nas koji mislimo drugaËije, koji imamo potpuno drugaËiji koncept reformi, da bi danas, kada smo doπli do konaËnog sloma, isplivalo sve ono o Ëemu sam tolike godine priËao.

Træiπni talibani falsifikuju statistiËke podatke. Te falsifikovane podatke uzimaju birokrate iz MMF-a, koji danas otvoreno priznaju da je koncept reformi, koje su nametnuli zemqama u tranziciji, bio potpuno pogreπan i da takav nakaradan koncept, izvaen iz xepova Ëikaπkih gangstera, ne daje rezultate, pa sada briæne birokrate moraju, videÊi do kakvog finansijskog haosa su doveli u svetu, da naprave neki novi ekonomski koncept. Ali ne znaju kakav.

Situacija je priliËno konfuzna i kriza se produbqava. Birokrate iz MMF-a nemaju nikakva reπewa. Zato i uzimaju falsifikovane statistiËke izveπtaje. To im je lakπe. Nemaju nikakvu odgovornost za koncept koji sprovode marionetske vlade u sopstvenim dræavama.

Laæ se nastavqa. Plate meunarodnih birokrata su velike i redovne, dnevnice dovoqne da se uæiva u blagodetima odsustva svakog morala i griæe savesti. Uostalom, oni ni ne falsifikuju laæne statistiËke podatke o Srbiji. To rade naπi skotovi, koji prod aju dræ avne i naci onalne interese za joπ jedan politiËki mandat, u kome Êe nastaviti da falsifikuju i kradu. Sve dok ne doe do sloma. A slom je pred nama. Pitawe je samo vremena. U maπinskim elementima izuËava se predmet - otpornost materijala. Studenti uËe kada i pod kojim optereÊewima puca materijal. Mi smo dostigli tu taËku pucawa. Svakog Ëasa moæe da se obj avi slom . Tada Êe nezadovoqni graani preuzeti stvari u svoje ruke. Tada Êe svima biti jasno da BDP nije 31 milijardu evra i da je to falsifikovana statistika, nego da je realan BDP 13,6 milijardi evra. Kada znamo da smo 2000. godine startovali sa realnim BDP-om od 8,4 milijarde evra i da su stope rasta, uzmimo i te laæno prikazane, bile kumulativno 44,6 odsto, πto daje BDP od 13,1 milijardi evra, onda je bilo suludo verovati kako smo narasli na 31 milijardu evra.

Iskra 1. juli 2011.

Ali, moje kolege ekonom isti, Ëast izuzecima, pokazali su se kao lakeji unutraπwih okupatora.

Preporod u Srbiji poËiwe, to tvrdim viπe od tri decenije, kada prestane da se laæe, falsifikuje i krade. Tako otpoËiwe katarza u druπtvu.

DINAR - Znam da sam postao dosadan na ovu temu, ali, verujte mi, prinuen sam da piπem o πpekulaciji sa dinarom. Ponovo. Po ko zna koji put.

TaËnije, svaki put kada oni prave πpekulaciju, graani me pitaju πta se deπava. Niπta se, gospodo drugovi, ne deπava πto se veÊ nije deπavalo.

Postali su dosadni u tom bezobrazluku. Ali, oni Êe to raditi dok god im to graani dozvoqavaju. Da smo DinkiÊa odmah uhapsili kada je upao u Narodnu banku i kada je preoteo mesto guvernera, da smo ga zatvorili kada je, po nalogu neznalica iz MMF-a, zatvorio naπe Ëetiri dræavne banke, da bi otvorio træiπte stranim bankarskim πpekulantima, da smo zatvorili uπtavqenog birokratu JelaπiÊa, koji je radio za interese stranih banaka, tako je sada nagraen za odanost u zloËinaËkom poduhvatu i u Budimpeπti je postao predsednik jedne bankarske grupacije (ne znam da li mu je ta ista grupacija dala kredit za vilu na Dediwu), da smo ga spreËili da pqaËka dræavu i graane kroz repo operacije, onda se ne bi danas ponovio isti scenario pqaËkawa, onda ne bi smuπeni doktor ekonomije ©oπkiÊ, bez ijednog dana rada na finansijskom træiπtu, usudio da stvara prostor za novu πpekulaciju preko repo hartija NBS. Operacija je vrlo jednostavna. Objaπwavao sam je pre nekoliko godina. Danas imamo istu πpekulaciju. Dræava nema novca da pokrije sve veÊu rupu u buxetu. Privatizacionih prihoda viπe nema. Prodaja Telekoma nije uspela zbog sukoba oko provizija. Spoqni igraËi se nisu dogovorili.

Privreda je uniπtena. Sve veÊi rashodi ne mogu da pokrij u sve maw e prihode. Raspojasanost i raskalaπnost viπe nema ko da finansira. Strani investitori su ostali bez svog kapitala u narastajuÊoj krizi. Krediti dolaze u sve mawem iznosu.

Osim πpekulativnog kapitala koji igra na kratko.

Recimo, na πest meseci. Strani πpekulanti igraju na dinar. Ubacuju u Srbiju 2,1 milijardu evra deviza i mewaju evre u dinare. Velika koliËina efektivne valute, koja se pojavquje gotovo uvek pred praznike kada dolaze naπi qudi iz rasejawa, preplavi plitko finansijsko træiπte devizama.

Velika ponuda iznad realne traæwe, privreda je uniπtena i ne radi, jaËa dinar. ©pekulanti prodaju evre po kursu 107 dinara za jedan evro i dinare plasiraju u Trezorske zapise, repo operacije i d r æ a v n e o b v e z n i c e p o k a m a ta m a o d 1 3 o d s t o godiπwe, terminski na πest meseci. Kada se budu vraÊali ponovo u devize, po kursu od 98 dinara za evro, w ihova zarada Êe biti na πest meseci 341.892.850 evra. To je profitna stopa od 32,56 odsto na godiπwem nivou. Gde to mogu da ostvare?

11

Srbija je idealna za takve πpekulacije, jer reæim uËestvuje u ovom pqaËkawu. VodeÊi qudi reæima dobijaju provizije za sebe i svoje stranke. Takva politika odgovara reæimu, tajkunima, kriminalcima i stranim πpekulantima. Iz dobijenog novca, reæim finansira svoju politiËku kampawu. Reæim kupuje glasove biraËa za πoqicu kafe i tako nastavqa svoju zloËinaËku ekonomsku politiku uniπtavawa dræave.

Na kraju meseca maja poËiwe isplata stare devizne πtedwe. Sredstva su pripremqena. Oko 350 miliona evra Êe dobiti graani, koji Êe pohrliti u mewaËnice da promene devize u dinare kako bi platili zaostale raËune. Postoji moguÊnost da dinar dodatno tih dana padne. Recimo, do granice od 95 dinara za evro. Pa, πta Êe se deπavati, pitaju me sve zabrinutiji graani. Oni vide da ovo poigravawe sa kursom nije dobro. Pokuπavao sam nekadaπwim jugoslovenskim i sovjetskim komunistima, zatim nacionalsocijalistima i, na kraju, neoliberalnim neznalicama da objasnim da je jako opasno da se poigravaju sa deviznim kursom.

Pokuπavao sam da im objasnim da je to isto opasno kao kada bi se poigravali sa visokim krvnim pritiskom. Naæalost, uprkos svim mojim nastojawima da objasnim svu opasnost poigravawa nestruËnih i nedobronamernih tipova deviznim kursom, nisam uspeo da ih ubedim, niti sam uspeo da ih razuverim. Umesto mene, to je uËinilo samo træiπte. Ali, tada je bilo sve kasno. Tako su sovjetski komunisti doæiveli da rubqa u jednom danu 19. avgusta 1998. propadne Ëitavih 400 odsto, πto sam u Moskvi 1991, pred visokim dræavnim funkcionerima iz ministarstava i vodeÊim qudima Centralne banke tvrdio da Êe se dogoditi.

SeÊam se nekoga generala KGB, dobrog i prepoπtenog grizlija, koji je svojom maqavom πapom lupao u sto, zajapuren i izbezumqen, tvrdeÊi da kurs mora da se dræi Ëvrsto. ©to je viπe stiskao πapu i lupao, to je bio viπe ubeen da tako mora da se vodi kreditno mo-netarna politika. Grizli jedino razume urlik razquÊenog neandertalca. Tako sam mu i odgovorio. Træiπte je dokazalo da je moja procena bila taËna. Krahom rubqe krahirao je i Jeqcinov reæim. I to je bilo dobro. Perestrojka je bila velika prevara. Rusija je bila rasprodata. Rusija je bila pred slomom.

Rusija je morala neπto da mewa. ©ta? Ko? Nikoga nije bilo na vidiku. Ko da zameni postojeÊe propalice? I tako je vaskrsnuo anonimni Putin.

Doπao na vlast tihim dræavnim udarom. IzvuËen je iz KGB πiwela. Sanktpeterburπki KGB je preuzeo veliku istorijsku ulogu da spase Rusiju propasti.

Putin je doveden na vlast. Postavqen. Velika sreÊa za Rusiju je bila ta da su u tom istorijskom trenutku sloma imali istorijski odgovorne qude koji su, mirnim putem, smenili Jeqcina i koji su napravili veliki zaokret u dræavnoj politici.

Srbija se danas nalazi pred slomom. Srbija nema takve qude u dræavnim institucijama. I reæim i opozicija su nesposobni i korumpirani.

Wima ovakvo stawe odgovara. Sve institucije su namerno uniπtene. Nema nijedne institucije ili neke politiËke liËnosti koja bi mogla da napravi

12

preokret. Svi su deo jednog istog kriminalnog klana kome sluæe kontrolisani mediji i potplaÊeni intelektualci. I zato Êe promene u Srbiji morati da ide odozdo. Dakle, iz samoga naroda.

Graani moraju sami da iznesu jedan novi graanski pokret za preporod dræave i nacije. Naglaπavam, sami! Ne smemo dozvoliti da nas neko ucewuje ili da kontroliπe. Na Ëelo tog pokreta ne smeju da budu reciklirani politiËki oloπ, koji je otpao od drugih stranaka, niti politiËki luzeri, vuciba tine, prevaranti koji samo traæe da oni uskoËe u totalitarni sistem, nego moraju da budu novi qudi oji imaju radnu biografiju. ko ©ta Êe se deπavati? Otreæwewe Êe doÊi krahom dinara. Kada se to desi pet miliona g r a  a n a S r b i j e u p a da u du æn i Ë k o r o p s t v o .

Naæalost, to je surova istina. Saopπtavam vam je danas, unapred, na vreme, da biste se pripremili za taj dan koji je tu, pred nama. Kada Êe se to dogoditi? Ne mogu da procenim. Moæe se desiti i na jesen. Moæda i sutra. Moæda i sledeÊe godine.

Od Ëega to zavisi? Zavisi od brzine novca koja se bude ubacivala u bankrotirani sistem. Ukoliko viπe ne bude novca da se isplaÊuju kamate na repo operacije, uslediÊe naglo povlaËewe deviza iz nesolventnog sistema i tada poËiwe krah dinara.

Ukoliko reæim uspe brzo da proda Telekom, dobija nekih tri meseca za likvidnost. Posle toga mora da proda EPS. Tu dobija joπ devet meseci vladawa.

Kada to zavrπi, onda moæe da proda obradive povrπine, vode i πume i da kupi joπ oko dve godine vladawa. Posle toga viπe nema πta da proda.

Z n a Ë i , o v a j r e æ i m i w e g o v a o p o zi c i j a m o g u, o dr æ a v a j u Ê i r e do v n e i z b o r e , m a k s i m a ln o da vladaju do 2014. i da tada doe do kraha dinara.

Wihova vladavina Êe se bazirati na potkupqivawu osiromaπenih biraËa i na novËanim transakcijama, iz dræavnih fondova, koalicionih partnera.

Da li taj scenario moæe da se desi? Mnogi kaæu - nema πanse! Reæim ne moæe da preæivi ovu godinu. Ipak, moramo biti realni. Prava je istina da su naπ i bi raËi siromaπni, razoËar ani i apatiËni, da su potkupqivi i da Êe, usled straha, neizvesnosti, manipulacije, neznawa ili liËnih interesa, potpuno je svejedno, nastaviti da glasaju za reæim i opoziciju. To je naπe prokletsvo. Mi Srbi smo slobodarski narod, hrabri u borbama, ali naivni u politici i imamo povodqiv karakter.

Pratimo slepo vou, mada znamo da je voa slep.

Kukavice smo kada treba da se suoËimo sa sopstvenom kvazielitom. BoleÊivi smo i brzo opraπtamo. A πampioni smo u zaboravqawu. Sve ovo moæe da dovede do produæewa agonije i potpune rasprodaje dræave. A onda Êe u jednom danu da krahira dinar.

Kada bi se to danas dogodilo, pravio sam raËunicu u odnosu na mart 2001 - mart 2011, dinar bi otiπao na niæi nivo 216, a viπi nivo 235 dinara za evro. Istoga dana doπlo bi do otreæwewa graana. Niko viπe ne bi glasao za reæim i za wegovu opoziciju. U jednom danu bi morala da se formira nova politiËka snaga za spas dræave i nacije. To Êe biti pokret koji Êe u sebi imati

Iskra 1. juli 2011.

KOLONIZACIJA BIH I SUDBINA WENIH NARODA Iz kabineta potpredsjednika RS stiglo je saopπtewe o okupacionoj politici koju na ovim prostorima vode najmoÊnije zemqe meunarodne zajednice Nakon razbijawa Jugoslavije, okupacija i kolonizacija BiH imala je prvenstveno za ciq, od najmoÊnijeg dijela meunarodne zajednice, stvarawe permanentnog æariπta na periferiji Europe koja Êe buduÊu Europsku Uniju tjerati u permanentnu krizu. Karakteristike takve politike na naπim prostorima su se ogledale: a) Kroz neprekidnu demonizaciju Srba koji su na razliËite naËine proglaπavani genocidnim narodom sve dok i sami nisu bili primorani (u Srbiji) da to priznaju. To ide do te mjere da se bilo koji uhapπen Srbin unaprijed medijski proglaπava ratnim zloËincem, krvnikom, i biva zatvoren, dok

Slom... ekonomska reπewa za izlazak iz krize, dræavnu viziju, braniÊe nacionalnu suverenost i graanske institucije. Sve politiËke stranke Êe otiÊi na smetliπte istorije. NastaÊe novo doba. Doba u kome Êe otpoËeti preporod Srbije. Bilo bi dobro da se to desi πto pre. Bilo bi dobro da graani u ovom mesecu izau na ulice i da sruπe reæim i wegovu opoziciju.

Bilo bi dobro da se graani organizuju i da naprave treÊi blok za izbore. Novu politiËku snagu koja Êe biti dovoqno πiroka da primi sve poπtene, vredne, umne i struËne graane koji Êe uzeti vlast i povesti Srbiju u preporod. Da li Êe to da se desi? Svakodnevno radim na tome. I piπem ove redove, samo zbog toga. Sve πto je ovde napisano svako od naπih graana dobro zna. Niπta novo im nisam otkrio. Za mene je tajna samo - gde puca otpornost materijala? Koliko graani mogu da trpe? Nemojte da trpite! Ustanite! Pobunite se!

Boqe je da se slom odmah desi, nego da nas mrcvare joπ nekoliko godina. Onda Êe nam biti mnogo teæe.

Lakπe bi nam bilo da su graani 1989. prihvatilo ono πto sam tada pisao. Lakπe bi nam bilo da je 1999. prihvaÊen Program za spas Srbije. Imali smo mnogo prilika, ali smo ih sve propustili. Sada viπe nemamo velikog izbora. Postoje samo dve politiËke grupacije koje treba da se suËele na izborima. Na jednoj su graani Srbije , a na drugoj politiËari iz vlasti i opozicije, tajkuni, krimin a lc i , p r i p a dn i c i t ajne s lu æb e , s t rane obaveπtajne sluæbe i strani πpekulanti. Ko Êe pobediti? Pravda i istina je na strani graana.

Ali, graani moraju da se organizuju i da glasaju samo za sebe. To je izlaz iz tragedije. Ako se to ne desi, Ëekamo - slom. Slom je siguran.

ANTIC.org-SNN, 28.6.11.

Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. juli 2011.

Branko Dragaπ

se, na primjer, uhapπeni Boπwaci amnestiraju, a neki i doËekuju kao heroji; b) Kroz tolerirawe etniËkog ËiπÊewa Hrvata koji su na prostorima BiH svedeni na oko 55 odsto u odnosu na 1991; c) Kroz stvarawe kamena spoticawa izmeu hrvatskog i srpskog naroda: toleriran (a indirektno i stimuliran) prisilan odlazak Srba iz Hrvatske i Hrvata iz Republike Srpske; d) Kroz stvarawe kamena spoticawa izmeu Hrvata i Boπwaka. U Federaciji su Hrvati postali „boπwaËko cvijeÊe”, „boπwaËki korov”, πto je rezultiralo odlaskom od 150.000 Hrvata iz tog entiteta. U Srediπwoj Bosni Hrvati su manipulirawem opÊinskim granicama bukvalno opkoqeni Boπwacima koji se koriste i nekim hrvatskim partijicama - ikebanama; e) Dovoewem i i implantacijom od strane SAD a muxahedina i vehabija; f) Apsolutnom podrπkom SAD Boπwacima i favorizirawem wihovih radikalnih islamskih dijelova u politici i kulturi.

Progon i osuda Srba koji su se vrπili kroz tuæilaπtvo BiH, samo je jedan od (post)modernih naËina demonizacije tog naroda. Referendumom, kao demokratskim sredstvom osnovnih qudskih prava htjelo se, viπe simboliËki nego konkretno, tome stati na kraj. Ali su reakcije dijela meunarodne zajednice bile zastraπujuÊe neoËekivane.

Prijetilo se bonskim ovlaπtewima, sankcijama, smjewivawem funkcionera, zaleivawem wihove imovine i sliËno. S tim prijetwama se æeqelo postiÊi: a) Da se odvrati paæwa od situacije u Federaciji. Naime, tamo je uspostavqena nelegalna i nelegitimna boπwaËka vlast zahvaqujuÊi represivnom djelovawu Visokog predstavnika koji je blokirao demokratske BiH mehanizme.

Djelovawe ove vlasti ogledat Êe se u kontinuiranom guπewu hrvatskog naroda na tom podruËju, pa Êe Hrvati polako nastaviti napuπtati ovaj entitet koji Êe u potpunosti biti u politiËkoj, ekonomskoj, policijskoj i kulturnoj vlasti Boπwaka. b) Prijetwe su isto tako imale za ciq umawewe kritiËne svijesti vladajuÊeg politiËkog vrha Republike Srpske. Pojavila se i mrkva na drugom kraju πtapa koja je moæda i jestiva, ali od koje se neÊe moÊi dugo æivjeti.

Vjerovatno je, da Êe slijedeÊi referendum relativno brzo postati neophodan.

ANTIC.org-SNN, 3.6.11

EMIL VLAJKI

13

MladiÊ pred Haπkim sudom

SUDE, DA IM NE BILO SU–ENO Hapπewe bivπeg naËelnika Glavnog πtaba Armije Republike Srpske, generala MladiÊa i priprema za wegovu ekstradiciju u Hag je sledeÊi po redu dogaaj u „preËiπÊavawu istorije”...

objektivnoπÊu tih sudova. Meutim, ruska pozicija, kao i pre, za takvu tvrdwu na Zapadu ne nalazi podrπku”. Bez obzira na to, Rusija polazi od stanoviπta da je navedena rezolucija „posledwa u vezi sa pitawem roka rada oba tribunala i da Êe oni biti sasvim zatvoreni do kraja 2014. godine.

****

Meutim, teπko je poverovati da Êe biti tako. Na primer, predsednik MTBJ Patrik Robinson je viπe puta ponovio da predmet bivπeg lidera bosanskih Srba Radovana KaraxiÊa, koji je uhapπen pod vrlo neobiËnim okolnostima 2008. godine, neÊe biti zavrπen pre kraja 2012. godine, a verovatna æalba Êe se razmatrati do februara 2014. Meutim, polazeÊi od Ëiwenice da procesi traju i po nekoliko godina, rokovi u vezi sa suewem KaraxiÊu mogu da budu pomerani, naravno, ne ka skraÊewu. Takva bojazan se potvruje i reËima pi-ara Haπkog tribunala, Nerme JelaËiÊ: Rokovi zavrπetka rada Tribunala se odnose samo na predmet KaraxiÊa, tj. „ne vaæe za Ratka MladiÊa i Gorana HaxiÊa”. To je viπe puta izjavqivao i glavni tuæilac MTBJ Seræ Bramerc.

I odjednom - eto sreÊe! Prosto neverovatno, ali samo nekoliko dana pre podnoπewa Bramercovog izveπtaja Savetu bezbednosti OUN o radu Tribunala, kada je mogla da se donese konaËna odluka o zatvarawu ovog organa, sudije su dobile posla za joπ nekoliko godina.

Proces rasturawa socijalistiËke Jugoslavije je bio varvarski i krvav. O tome zaπto se to desilo, ko su glavni scenaristi tragedije jugoslovenskih naroda kroz godine su napisani tomovi nauËnih istraæivawa i brda publicistiËkih materijala, ali poËetkom devedesetih su kod naroda postojale samo emocije, neprovereni podaci o ærtvama meunacionalnog ratovawa i iluzije (pre svega: kod ruskog rukovodstva) o moguÊnosti da se sagradi pravedan svet. Potpuno opravdano je izgledala ideja formirawa neke nove strukture, koja Êe istraæiti ratne zloËine do kojih je dolazilo u toku razbijawa i deobe Jugoslavije.

KonaËna odluka da je neophodno da se formira meunarodni sud sazrela je kao rezultat rada komisije eksperata za analizu informacija o krπewu Æenevskih konvencija i drugih normi humanitarnog prava u toku oruæanih konflikta na teritoriji bivπe Jugoslavije, koju je SB OUN formirao u oktobru 1992. godine.

VeÊ u maju 1993. na bazi rezolucija SB OUN br. 808 i 827 formiran je Meunarodni tribunal, koji je pozvan da istraæi zloËine iz perioda 1.1.1991. do datuma koji Êe SB odrediti „kada se uspostavi mir”. Kao rezultat te vrlo neodreene formulacije Tribunal joπ uvek radi, iako je proπlo mnogo godina od „uspostavqawa mira”. Rok za zavrπetak wegovog rada se stalno odlaæe. Tako je trebalo da, prema rezolucijama OUN br. 1503, 1534 i 1880, sve predmete razmotriti u prvoj instanci prvo do kraja 2004, pa 2008, a zatim do kraja 2009. godine.

16.12.2009. godine u rezoluciji SB OUN br.

1990 je izjavqena „reπenost da se rokovi vaæewa ovlaπÊewa svih stalnih sudija Meunarodnog tribunala produæe na period do 30.6.2010. godine, a sudija Apelacione instance - do 31.12.2012. g, ili do zavrπetka poslova koji su im dati u nadleænost, ukoliko se to ranije desi”. Novo produæewe rada ove institucije je izazvalo negodovawe Rusije, koja se 22.12.2010. uzdræala od glasawa za rezoluciju 1966. Ta rezolucija je predviala da se osnuje „Meunarodni mehanizam za preostale predmete” koji je trebalo da rad na zavrπavawu sudskih predmeta MTBJ(1) poËne 1.7.2013, i zavrπi 31.12.2014. god. Za taj dokument je od 15 Ëlanica SB glasalo 14. Kako je izjavio tadaπwi stalni predstavnik Rusije u OUN Vitalij »urkin, tribunali (MTBJ i Meunarodni tribunal za Ruandu) svesno oteæu sa zavrπavawem rada.

Osim toga, „niπta mawe pitawa niËe i u vezi sa

14

U toku novembarske (2010. g.) posete Beogradu glavni tuæilac MTBJ je obavio razgovor „u Ëetiri oka” sa predsednikom Srbije Borisom TadiÊem, premijerom Mirkom CvetkoviÊem i predsednikom Nacionalnog saveta za saradwu sa Haπkim tribunalom Rasimom QajiÊem, koji su ubedili haπkog tuæioca da Êe imati wihovu potpunu saradwu. „Naπa strana vodi intenzivnu potragu za Ratkom MladiÊem i Goranom HaxiÊem, i trudi se da uspeπno zavrπi saradwu sa tribunalom u Hagu” izjavio je srpski predsednik. Detaqniji razgovor o naporima koje Beograd Ëini na hapπewu glavnih lica koje Tribunal traæi glavni tuæilac MTBJ je imao u πtabu nacionalne bezbedonosne sluæbe, sa rukovodiocima svih zainteresovanih ustanova, zajedno sa vojnim obaveπtajcima, kao i sa tuæiocem za ratne zloËine Vladimirom VukËeviÊem.

Sadræina tih pregovora, iz razumqivih razloga, ostaÊe zatvorena za πtampu, ali rezultat „intenzivne potrage”, kako se kaæe, je vidqiv.

Hapπewe 26. maja MladiÊa u selu Lazarevo, na 70 km od Beograda, predsednik Francuske Nikola Sarkozi je ocenio kao „snaænu TadiÊevu odluku”.

OËigledno da teπko da bi doπlo do hapπewa „najtraæenijeg ratnog zloËinca” da nije bilo „veπtine” srpskog predsednika. Potraga za MladiÊem je stvarno pojaËana posle Bramercove posete. O promenama u lovnoj povrπini i metodama „lova” na MladiÊa ministar unutraπwih poslova Ivica DaËiÊ je govorio viπe puta.

Iskra 1. juli 2011.

Konkretno, on je podvlaËio da se u potragu za MladiÊem i HaxiÊem, koja je dotle bila prerogativ srpske dræavne bezbednosti, aktivno ukquËilo i ministarstvo unutraπwih poslova, „πto podrazumeva πiru kontrolu i praÊewe lica, za koje se pretpostavqa da podræavaju srpske junake za kojima se traga”, kao i jaËawe operativnoizviaËkog rada. **** Prema podacima srpske policije, rano ujutro 26. maja pojaËani odred policajaca je doπao u selo Lazarevo, gde æivi oko 2000 qudi i u kome ranije nisu vrπeni pretresi, da bi se napravio ciqani pretres. „Policija je istovremeno uπla u Ëetiri kuÊe, koje pripadaju MladiÊevim roacima.

U jednoj od wih, u kuÊi od æute cigle sa zaralom ogradom, - policajci su pronaπli Generala koji je, bez obzira na rano jutro, veÊ bio budan. General je πapatom policajcu rekao kako se zove i predao dva piπtoqa, koji su bili pored wega u trenutku hapπewa. U tom selu je æiveo oko dve godine”.

Kasnije, odgovarajuÊi na pitawa novinara zaπto nije iskoristio oruæje, MladiÊ je odgovorio: „Nisam hteo da ubijem decu koja su doπla da me hapse”.

Igra „πuge s Ratkom” je od trenutka kada ga je u junu 1995. godine MTBJ proglasio za ratnog zloËinca postala meunarodna. MladiÊa optuæuju ne samo za ratne zloËine u toku rata 1992 - 1995. na teritoriji savremene Bosne i Hercegovine, veÊ wegovu figuru koriste kao uslov za prijem Srbije u Evropsku uniju. Komesar Evropske unije za pitawa proπirewa Oli Ren je viπe puta izjavqivao da Êe „srpsko pitawe” da se „reπava iskquËivo u zavisnosti od ocena koje Êe biti date u izveπtaju glavnog tuæioca MTBJ. Upornost sa kojom sadaπwe srpsko rukovodstvo teæi Evropskoj uniji, u najmawoj meri - Ëudi, a u veÊoj - razoËaruje. Evropska unija - nadnacionalna organizacija koja je neposredno uËestvovala u planirawu i izvoewu operacije prvo na rasturawu Jugoslavije, pa zatim Srbije kao celovite suverene dræave, pojavquje se kao ciq za koga Ëitavu svoju buduÊnost vezuje osakaÊena, poniæena, liπena svojih istorijskih relikvija (uz neposrednu pomoÊ te iste Evropske unije) Srbija!

NeÊu da govorim o tome da je sadaπwi socijalni i ekonomski poloæaj same Evropske unije toliko jadan da teπko da bi bilo koji politiËar jasnih misli vezivao sudbinu svoje zemqe sa takvom organizacijom. Tim pre, kada ti se postavqaju uslovi kojima se poniæava nacionalno dostojanstvo i kada se predlog za okretawe „novog lista” istorije zemqe uslovqava predajom svog stanovnika sudu sumwive reputacije.

Ratko MladiÊ je bio jedna od centralnih figura rata u Bosni. Za wega znaju daleko van bosanskih granica. Novine „Dejli telegraf” su ga ukquËile u spisak od 30 poznatih savremenih vojskovoa, konstatujuÊi da ga oni oficiri, koji su pregovarali sa wim, smatraju za genija taktike.

Protivnici su ga se plaπili, a Srbi oboæavali zbog poπtewa, visokog profesionalizma, hrabrosti, privræenosti Otaxbini. Za nacionalnu

Iskra 1. juli 2011.

samosvest Srba znaËaj MladiÊa koji je, faktiËki, pobedio, bez obzira na bombardovawe NATO, u ratu u muslimansko-hrvatskoj federaciji BiH, je ogroman. Odatle i jaËa paæwa prema wemu od strane NATO i EU. Zato nije sluËajno πto je predsednik TadiÊ, na specijalno sazvanoj u vezi sa hapπewem MladiÊa, konferenciji za πtampu izjavio: „Tako smo mi zavrπili teæak period naπe istorije i skinuli breme sa ramena naπeg naroda. Sada se otvara nova stranica, a mi Êemo raditi na procesu pomirewa u regionu”, a „zavrπena istraga Êe diÊi nivo meunarodnog poverewa u Srbiju”. RetoriËka figura o „bremenu naroda” predstavqa stvarno TadiÊevo priznawe kolektivne krivice Srba u tom ratu, u ratu narodno-oslobodilaËkom, u ratu za svoju dræavnost, u ratu za pravo na æivot u zemqi svojih predaka.

OËigledno, da bi konaËno oraspoloæio Evropsku uniju prema Srbiji TadiÊ je posebno podvukao da se „vodi istraga protiv qudi koji su mu pomagali (MladiÊu - J.P) da se krije od pravosua...

Svako ko je pomagao MladiÊu Êe morati da stane pred sud”. Ne znam da li Êe te napore da prizna EU (hapπewe MladiÊa je natempirano za dan posete Beogradu Ketrin Eπton - vrhovnog predstavnika EU za inostrane poslove i politiku sigurnosti), ali da hapπewe MladiÊa nije i posledwi uslov za prijem Srbije u EU - to je potpuno jasno. SledeÊa figura je Goran HaxiÊ, a zatim Êe to biti priznawe Kosova i referendum u Vojvodini i joπ mnogo πta. **** Za sadaπwe (prozapadno) srpsko rukovodstvo je od æivotne vaænosti da novi izveπtaj Seræa Bramerca Savetu bezbednosti OUN bude pozitivan, jer Beograd teæi da dobije status kandidata za prijem u EU. Kako je poznato, najveÊi protivnik sbliæavawa Srbije sa EU je Holandija, koja svoju poziciju obrazlaæe iskquËivo time, da Ratko MladiÊi Goran HaxiÊ joπ uvek nisu na optuæeniËkoj klupi.

A da kaæemo neπto o razlozima, zbog kojih upravo Holanani tako jako teæe da „zakopaju” MladiÊa? Malo ko zna da su mnogobrojne ærtve u Srebrenici najneposrednije πto je moguÊe povezane sa neodgovornim ponaπawem holandskih mirotvoraca, u Ëiju je zonu odgovornosti spadala ova muslimanska enklava 1995. godine. Kada su Srebrenicu kao odgovor na mnogobrojna ubistva Srba od strane naoruæanih formacija koje je vodio Naser OriÊ koji je, da kaæemo i to, osloboen po reπewu Tribunala, okruæile jedinice Ratka MladiÊa, holandska vojska ne samo da nije niπta preduzela kako bi se sukob izbegao i zaπtitila mirno stanovniπtvo, veÊ je na brzinu napustila enklavu. DrugaËije reËeno, svoju sramotu Holandija veÊ viπe od petnaest godina pokuπava da pripiπe MladiÊu i wegovoj vojsci. ©to se tiËe OriÊa, mada optuæen za streqawa Srba u rejonu Srebrenice u periodu 1992 - 1993. god. i za uniπtewe viπe od deset srpskih sela, on je osuen na dve godine zatvora i osloboen je direktno u sudnici, Ëim je presuda proËitana (uraËunato mu je vreme koje je proveo pod istragom).

15

Sude, da...

Ni na koji naËin nemam nameru da pravdam nasiqe. Snaga prava treba da je u tome da zloËinac, ako je wegova krivica dokazana, bude kaæwen. Kazus MladiÊa nas samo tera da razmiπqamo o stvarima u globalu, o simbolici onoga, πto se desilo, koje se po svim parametrima uklapa u organizovano poniæavawe jednog naroda Srba, i jedne dræave - Srbije. Da podsetim da su glavni optuæenici u svim procesima MTBJ bili baπ Srbi i, zahtevajuÊi hapπewe MladiÊa i HaxiÊa, Sud, kako mi se Ëini, hoÊe da postavi jednu debelu antisrpsku taËku na svoj rad.

Za 18 godina rada MTBJ je odradio 144 sudska procesa, u kojima je veÊina procesa, a preciznije 94 (ili 66% svih predmeta) bilo voeno protiv Srba. 33 procesa su bila protiv Hrvata, 8 protiv kosovskih Albanaca, 7 protiv bosanskih muslimana i dva protiv Makedonaca. Od 19 umrlih u toku suewa 16 su bili Srbi, pri Ëemu su neki preminuli pod vrlo Ëudnim okolnostima, meu wima i bivπi predsednik Jugoslavije Slobodan MiloπeviÊ, Ëiju krivicu Tribunal nije uspeo da dokaæe. Osim toga, od 28 uhapπenih predsednika dræava, vojnih zapovednika, predsednika vlada, vice-premijera, ministara odbrane i spikera parlamenata Srbi opet pripadaju upadqivoj veÊini 19. Posebno impresionira zbir zatvorskih presuda: Srbi su osueni na 904 godine, Hrvati na 171, muslimani na 39 godina, kosovski Albanci (koji su, kako je dokazao Dik Marti, iz sve snage trgovali qudskim organima) - na ukupno 19 godina, i Makedonci - na 12 god.

Joπ upeËatqivije su pojedinaËne zatvorske kazne: na 40 godina je osuen Goran JelisiÊ, Ëuvar zatvora za zarobqene muslimane i Hrvate koji se nalazio kod BrËkog i bivπi grado naËelnik bosanskog Prijedora Milomir StakiÊ.

General armije Republike Srpske Radislav KrstiÊ osuen je na 46 godina zatvora, istina, docnije mu je presuda smawena za 10 godina. Na po 30 godina osueni su i braÊa LukiÊ, prema formulaciji, za zloËine protiv bosanskih muslimana u Viπegradu, gradu koji se nalazi na nekoliko desetina kilometara od Sarajeva, blizu srpske granice.

Toliko surove presude Srbima prirodno navode na mnoga pitawa. Prvo - o adekvatnosti toliko dugih zatvorskih kazni, koje su u suπtini jednake doæivotnom zatvoru. Drugo, o jednakosti krivice drugih uËesnika krvavih dogaaja.

KlasiËan primer „dvojnih standarda” Haπkog tribunala je postupak protiv Ramuπa Haradinaja, jednog od komandanata „OslobodilaËke armije Kosova”, koja se sa svojim vojnicima proslavila surovoπÊu prema kosovskim Srbima i graanima drugih nealbanskih narodnosti. Bez obzira na teπke zloËine koje su oni izvrπili Haradinaja su oslobodili odgovornosti „zbog nedostatka dokaza”. „Ustvari - dokazi su nestajali zajedno sa svedocima, meu kojima su bili i saradnici kosovske policijske sluæbe, od kojih su Haradinaj i wegovi saradnici poËeli da se izbavqaju joπ 1999. godine”. I uopπte, ako se pogleda statistika

16

o osloboenim Albancima koji su po Kosovu pra vili zverstva, ona je zapawujuÊa. NajjaËi albanski borci, koji svoje ærtve broje u stotinama - Fatmir Limaj, Isak Musliu, Idriz Balaj i veÊ pomenuti Ramuπ Haradinaj - svi su osloboeni.

Sam naËin formirawa MTBJ - Tribunal ima dozvolu za rad Saveta bezbednosti OUN - a klasiËni meunarodni sudovi se formiraju potpisivawem meunarodnih ugovora - stvara ne samo mnogo pitawa i pravednu kritiku, veÊ pokazuje i principijelne pozicije zainteresovanih strana.

Kako konstatuje jedan od priznatih struËwaka za ta pitawa - Aleksandar Mezjajev, „formirawe pravnog organa potpisivawem meunarodnog ugovora predvia da postoje interesi kod svih uËesnika u ugovoru, a na dræave, Ëiji interesi u ugovoru nisu uzeti u obzir, ugovor ne vaæi. Istovremeno - rezolucije Saveta bezbednosti OUN se zasnivaju na izjavqivawu voqe samo nekoliko dræava. Da su oni, koji su formirali Tribunal, svesno teæili da iskquËe opπte uËeπÊe u prihvatawu reπewa, svedoËi i Ëiwenica da pitawe osnivawa Tribunala nije izneto na diskusiju u Generalnoj skupπtini OUN - organa u kome sve dræave - Ëlanice imaju predstavnike”.

Stvarno, SB OUN nema ovlaπÊewa da formira meunarodne pravosudne organe, jer ni jedan Ëlan Statuta OUN, ukquËujuÊi i Ëlanove 7. glave, ne sadræi nalog na pravo Saveta bezbednosti da formira meunarodne tribunale, kao ni pravosudne organe. Drugim reËima, u skladu sa opπteprihvaÊenim principom u pravnoj nauci: „Niko ne moæe da drugome prenese viπe prava, nego πto ih on sam ima” - ni SB OUN, obzirom da nije bio pravosudni organ i nije imo pravosudna ovlaπÊewa, nije imao prava da drugim institucijama daje takve kompetencije.

Osim toga, OUN u skladu sa Statutom (Ël.

2, t.7) ne moæe da se meπa u iskquËivu kompetenciju dræava. A Rezolucija SB br. 827 naruπava upravo princip suvereniteta i formira organ koji je pozvan da sudi fiziËkim licima - graanima dræava-Ëlanica OUN. Na kraju, uz sve ostalo, SB OUN je prekrπio i stavove Ëlana 14 Meunarodnog pakta o graanskim i politiËkim pravima (1966.), koji je fiksirao pravo svakog Ëoveka da mu sudi sud, koji je formiran zakonski. Rezolucija SB OUN je to onemoguÊila svim graanima zemaqa bivπe Jugoslavije. Tako je formirawe MTBJ prekrπilo bazne principe i norme meunarodnog prava, a to znaËi da ni jedna odluka tog nezakonito formiranog organa ne poseduje pravnu - obavezujuÊu snagu.

Radi pravednosti potrebno je navesti argumente zaπtitnika Tribunala. Jedan od najrasprostrawenijih argumenata je tvrdwa da je SB OUN imao pravo da osniva meunarodne tribunale na osnovu Ëlana 29 Statuta OUN, koji predvia da SB moæe „da osniva takve pomoÊne organe, za koje on smatra da su neophodni, da bi on mogao da obavqa svoje funkcije”. Meutim to je argument slabosti.

Stvar je u tome da pravosudni organ u principu ne moæe da bude pomoÊni organ politiËke institucije, te je zato potpuno oËigledno da Ëlan 29. ne

Iskra 1. juli 2011.

predvia formirawe pravosudnog organa. ©to se tiËe argumenta prema kome je MTBJ, bez obzira na pravno obrazloæewe wegovog formirawa, postao zakoniti organ, jer su ga priznale sve dræave, ukquËujuÊi i dræave bivπe Jugoslavije, to i tu ima πta da se kaæe. Prvo, zakonitost osnivawa MTBJ nije priznalo mnogo zemaqa. Na primer, Indija, Meksiko, Savezna Republika Jugoslavija (do trenutka wenog raspada) i niz drugih zemaqa nastavqa da protestuje zbog pravnog obrazloæewa formirawa ove strukture.

Drugo, priznawe nezakonitog akta Êutawem ne moæe automatski da dovede do zakonitosti tog akta (XI).

Pa onda - zaπto je Tribunal osnovan Prema miπqewu velike veÊine ruskih i neangaæovanih zapadnih nauËnika: „Tribunal ima iskquËivo politiËki ciq - da potvrdi krivicu samo jednog naroda u svim ratovima posledwe balkanske krize i tako opravda agresiju NATO protiv Jugoslavije 1999. godine, tj. da wenim dejstvima da zakonitost.

Viπegodiπwa delatnost Tribunala u svetskom javnom mwewu je stvorila neadekvatnu predstavu o uËesnicima balkanskog konflikta i o onome πto se deπavalo. Tribunal je stvoren da bi se istorija raspada Jugoslavije prekrojila, odnosno da bi se izmenio karakter ratnih dejstava tako πto bi za sve zloËine koji su se na Balkanu desili od poËetka 1990-ih godina odgovornost pala na samo jedan narod - Srbe (podvukla J.P.). Upravo zato je broj osuenih Srba tako veliki”.

Danas posedujemo masu dokaza o zavisnosti i pristrasnosti suda, o predubeewima sudija, islednika i tuæilaca. Wihova neobjektivnost se ispoqava ne samo u proceduri procesa suewa, veÊi u radu sa okrivqenima, svedocima, nauËnim ekspertima. Pravosudni organ se sluæi i pozivawem laænih svedoka, koriπÊewem dokaza „iz druge ruke”, ograniËavawem moguÊnosti eksperata (ne smeju da koriste beleπke) i svedoka okrivqenog (ako mu se ne svia tvoje svedoËewe prelazi se na pitawa i odgovore sa („da” ili „ne”), zaπtitom laænog svedoËewa, pomoÊi svedocima optuæbe, pojavqivawem u pismenim dokazima onoga, πto svedoci nisu rekli, zabranom iznoπewa imena svedoka Ëak i ako oni ne æele da budu zaπtiÊeni - kako ne bi bila moguÊa priprema za odbranu i unakrsno ispitivawe, rad sa svedocima na fabrikovawu dokaza i joπ mnogo πta. Uostalom, o neverovatnoj nekompetentnosti i odsustvu potrebne profesionalnosti islednih organa pisala je bivπi tuæilac MTBJ Karla del Ponte u kwizi koja je digla veliku buku.

U najteæe oblike krπewa rada MTBJ eksperti ukazuju na odbijawe da se dozvoli liËna odbrana, nasilno davawe advokata, suewe inabsentia, krπewe principa prezumpcije nevinosti, krπewe principa jednakosti strana, krπewe principa pravne odreenosti, konkretno po pitawu odreivawa visine kazne, krπewe principa zabrane na retroaktivno koriπÊewe prava, krπewe principa nezavisnosti i nepristrasnosti suda. Osm toga, Tribunal manipuliπe statistiËkim podacima, koristi neproverene i netaËne statistiËko-demografske konstrukcije, kako bi se

Iskra 1. juli 2011.

dokazao unapred dogovoren rezultat. Zbog Ëega su bile potrebne sve te manipulacije?

FaktiËki, Tribunal je postao ne samo prostor za istorijsko poniæewe veÊinskog naroda Jugoslavije - Srba, koji su teæili da saËuvaju svoju nacionalnu sræ u komadiÊima one zemqe koju su oni stvarali kroz ceo 20. vek, ali i najvaæniju preventivnu funkciju za Zapad. Stvar je u tome da je, poπto je akcenat svetskog javnog mwewa stavio na prestupe balkanskih naroda, a najpre Srba, on je odvukao maË Femide od onih koji su na jugu Evrope napravili 1999 g. joπ od vremena Drugog sveskog rata nevienu humanitarnu katastrofu. „Oni sude da im se ne bi sudilo”, jer posledice agresije NATO tamne pred mnogim krπewima qudskih prava iz perioda meuetniËkih sukoba u bivπim jugoslovenskim republikama. Ali, da privedemo samo nekoliko brojki.

U toku agresije, koja je trajala 78 dana, avioni NATO su naneli 2300 vazduπnih udara, pri kojima je bombardovano 995 objekata πirom Srbije i Crne Gore. Pri tom su koriπÊene uglavnom zabrawene vrste municije sa dodatkom radioaktivnih materija - uglavnom osiromaπenog uranijuma (U-238),kao i kasetne bombe. Na Jugoslaviju je baËeno ukupno 23.000 bombi i raketa, ukupne teæine preko 25000 tona (prema drugim podacima 79000 tona), od Ëega su bila 152 kontejnera sa kasetnim bombama (koje eksplodiraju tek kada dou u dodir sa æivim organizmom). (Ja sam tekst malo izmenila, da bi svima bio shvatqiviji, ali su svi podaci ostali).

Bombardovawe kombinata za preradu nafte i ostalih petrohemiskih proizvoda dovelo je do pojave crnih kiselih kiπa. Nafta, petrohemijski proizvodi i ostale toksiËne materije su oπtetili sistem voda ne samo Jugoslavije, veÊ i ostalih balkanskih zemaqa. Za vreme bombardovawa teritorije Jugoslavije je poginulo oko 2.000 mirnih stanovnika, 7000 je bilo raweno, od Ëega 30% dece.

KonaËne srazmere πtete koja je naneta industrijskim, transportnim i civilnim objektima SRJ do sada nisu izgovorene. Prema raznim procenama one se mere sumom od 50 do 200 milijardi dolara.

Uniπteno je ili ozbiqno oπteÊeno oko 200 industrijskih preduzeÊa, objekata za skladiπtewe nafte, energetskih objekata, objekata infrastrukture, meu kojima 82 æelezniËka i automobilska mosta, oπteÊeno je 8 elektrana, sedam æelezniËkih stanica, πest aerodroma, mnogo puteva, oπteÊeno je ili sasvim uniπteno 20 televizijskih repetitora i relea, veliki broj televizijskih i radio stanica. Uniπteno je oko 90 istorijskih i arhitektonskih spomenika, 2000 πkola, 35 fakulteta, viπe od 20 bolnica. Preko 40000 stambenih objekata je poruπeno ili oπteÊeno. Dva miliona qudi u osmomilionskoj dræavi, tj. jedna Ëetvrtina stanovnika, je ostala bez osnovnih sredstava za æivot. U viπe gradova su oπteÊeni centri za prihvat izbeglica iz Bosne i Hrvatske.

A to joπ nije sve. Bombardovawe, kako su nas ubeivali Ëinovnici NATO - da bi se zaπtitilo civilno stanovniπtvo - je izazvalo lavinu

17

Sude, da... izbeglica sa Kosova. Na primer, ako je 1998. godine za vreme ratnih dejstava izmeu Albanaca i Jugoslovenske narodne armije teritoriju pokrajine napustilo 170.000 qudi, uglavnom æena i dece, sa poËetkom agresije NATO, prema podacima Uprave vrhovnog komesara OUN za izbeglice - pokrajinu je napustilo 790.000 Albanaca, 100.000 Srba, kao i Romi, adigejci i muslimani. Prema najoptimistiËkijim proraËunima agresija NATO je izazvala migraciju unutar SRJ viπe od milion qudi. Pa onda, kome u stvari, treba da se sudi?

Vaæno je da potsetimo na joπ jednu nezanemarqivu Ëiwenicu. U toku Ëitave Cvetne nedeqe, posebno na sam dan Uskrsa, koji se u Srbiji slavi po pravoslavnom kalendaru, i engleski, i ameriËki vojni avioni su nastavqali da napadaju iz vazduha Srbe - hriπÊane. Na nekim bombama koje su izbacivali engleski piloti je bojom bilo napisano: „SreÊan Uskrs”. Samo iz ove Ëiwenice bi trebalo da i najveÊi pobornici Tribunala shvate zbog Ëega je on formiran i Ëije interese πtiti. **** ReÊi Êu joπ jednu pretpostavku. Za „humanitarnu intervenciju” zemaqa NATO u Libiji, koja joπ uvek traje, kod zemaqa koje je izvode postoji snaæna potreba da ona bude vrlo zaπtiÊena, i to informacijski. Odnosno - vrlo je potrebno da se paæwa javnosti odvuËe od uniπtewa infrastrukture i civilnih objekata, od ubistava mirnih stanovnika, meu kojima su i deca, do kojih dolazi pri bombardovawu Libije. Treba da se sudi drugome, da se tebi ne bi sudilo! MoguÊe je da su ne samo hapπewe MladiÊa, nego i brzina sa kojom je doneta odluka o wegovoj ekstradiciji Hagu, bez obzira na oËigledne probleme sa zdravqem πezdeset devetogodiπweg generala, indirektno povezani sa libijskim faktorom. ZnaËajna je reakcija Generalnog sekretara NATO Andersa Fog Rasmusena koji je meu prvima iz globalistiËkog establiπmenta pozdravio hapπewe MladiÊa, kao i zvaniËnog Londona, koji je taj dogaaj nazvao istorijskim.

Beograd jako æuri (ili ga jako æure) da MladiÊa preda Hagu. Beogradski sud je veÊ sutradan posle wegovog hapπewa dao dozvolu za wegovo izruËewe. Agencija Frans pres, pozivajuÊi se na Miloπa ©aqiÊa, advokata uhapπenika, je saopπtila da „stawe MladiÊevog zdravqa ne predstavqa prepreku za wegovo izruËewe, jer je on pokretan”, bez obzira na Ëiwenicu πto je odbrana eks-komandanta bosanskih Srba odmah izjavila de Êe podneti æalbu zbog Ëiwenice da zbog loπeg zdravstvenog stawa General nije u stawu da uËestvuje u radu Tribunala. Ukoliko MladiÊ ipak bude predat MTBJ, po miπqewu pravnika, neposredno voewe procesa moæe da poËne najranije kroz godinu i po dana.

Ovolika brzina moæe da se objasni izuzetno negativnom reakcijom znaËajnog dela stanovniπtva kako Srbije, tako i Republike Srpske. Saopπtewe o hapπewu MladiÊa je veÊ u Ëitavom nizu srpskih gradova - Novom Sadu,

18

Kraqevu, Zrewaninu, Aranelovcu, »aËku izazvalo masovne akcije protesta poklonika bivπeg generala. U Beogradu je nekoliko stotina qudi pokuπalo da se nae na mitingu pod nazivom „MladiÊ- heroj”, ali je policija zabranila taj zbor. Uhapπene su desetine qudi. Hapπewe MladiÊa qudi nazivaju „sramotom” i pozivaju istomiπqenike bivπeg vojnog zapovednika da izraze protest protiv „okupacije Srbije od strane Vaπingtona i Brisela”. Prema rezultatima ankete koju su napravile novine „Vesti” MladiÊa podræava 75% stanovnika Srbije.

Talas protesta zbog hapπewa Ratka MladiÊa se dovaqao i do Rusije. Prvi put otkako postoje veze izmeu naπe dve zemqe noÊu 27. maja su na ambasadu Srbije letele flaπe, napuwene crnom bojom. Prvi savetnik u Ambasadi, Boris SekuliÊ, je samo izjavio: „Mogu samo da potvrdim da se to zaista desilo”.

U Republici Srpskoj glavni miting podrπke MladiÊu je predvien za danas, 31. maj.

Organizacije veterana Republike Srpske su osudile MladiÊevo hapπewe i pozvale da se osnuje fond za pomoÊsvim graanima RS koje je MTBJ uhapsio. Istovremeno zvaniËna vlast Republike Srpske je unapred izjavila da MladiÊevo hapπewe shvata kao ispuwewe meunarodne obaveze u okviru Dejtonskog mirovnog sporazuma od 1995. godine i izrazila nadu na pravedan sudski postupak. Prema reËima predsednika RS Milorada Dodika, vlasti Republike Srpske nikada nisu i nikada neÊe πtititi one, koji su vrπili ratne zloËine, bez obzira na wihovu religioznu ili nacionalnu pripadnost.

Ruska Federacija je preko Konstantina Dolova, opunomoÊenog predstavnika Ministarstva spoqnih poslova za qudska prava, demokratiju i vladavinu prava takoe izrazila nadu da Êe „sudski proces lideru bosanskih Srba Ratku MladiÊu biti pravedan i da neÊe dovesti do produæewa rada Meunarodnog tribunala za bivπu Jugoslaviju”. Mada je teπko verovati u pravednost i nepristrasnost organizacije koja je Ëitavih 18 godina bila do kraja verna dokazivawu upravo suprotnog. A moæda Êe doÊi i do potpuno nepredvienih okolnosti, koje Tribunalu neÊe dozvoliti da donese nepravednu presudu. Putevi Gospodwi su nepoznati! A za sada se pravosudna maπina zahuktava do pune brzine. MladiÊ joπ nije stigao u Hag, a veÊ je imenovana trojka sudija, koja Êe biti u VeÊu.

PredsedavajuÊi Êe na ovom procesu biti, po saopπtewu agencije ITAR-TASS Kristof Fluge iz NemaËke. Osim wega u VeÊu je i graanin Holandije Alfons Ori i sudija iz JuænoafriËke republike Bakone Moloto. Naravno, sudije su odmah donele odluku da tuæilaπtvu Tribunala dozvoli da u roku od 7 dana izvrπi ispravke u optuænici MladiÊa.

Tako da Êemo „pravednost” jako brzo videti na delu: treba suditi, da ti ne bi bilo sueno.

Jelena PONOMARJOVA 31.5.2011. <srb.fondsk.ru> Fond strateπke kulture ------------------(1) Meunarodni tribunal za bivπu Jugoslaviju

Iskra 1. juli 2011.

Posle izruËewa generala MladiÊa

SLEDI

PRITISAK NA

PolitiËki analitiËar iz »ikaga Sra TrifkoviÊ upozorava da sa suewem bivπem komandantu Glavnog πtaba Vojske Republike Srpske generalu Ratku MladiÊu predstoji do sada nevien pritisak da se elementi dræavnosti Srpske svedu na najmawu mjeru, sa konaËnim ciqem wene likvidacije, ali da Srbi na svojoj strani imaju pravo, pravdu i istorijsku istinu, te da u toj borbi nemaju Ëega da se plaπe.

On naglaπava da su nepristajawe na daqe ustupke i odluËno odolijevawe novim pritiscima jedini recept opstanka Srpske. U odluËnosti da saËuvaju Srpsku, suprostavqawu srebreniËkom mitu i hipoteci kolektivne krivice, kaæe TrifkoviÊ, Srbi imaju na svojoj strani pravo, pravdu i istorijsku istinu.

"Od trenutka potpisivawa Dejtonskog sporazuma Republika Srpska je izloæena pritiscima sa Zapada. Sa suewem MladiÊu predstoji do sada nevien pritisak da se taj posao privede kraju kroz poricawe legitimnosti wenog postojawa na osnovu tvrdwi o genocidnosti", objasnio je TrifkoviÊ. On smatra da Zapadu, ipak, nedostaju materijalni i politiËki resursi da taj projekat odradi do kraja i da se u Butmiru pretproπle godine vidjelo da su poËele prijetwe "praznom puπkom".

TrifkoviÊ je ocijenio da hapπewe MladiÊa neÊe doprinijeti boqitku srpskog naroda bilo na istoËnoj ili na zapadnoj strani Drine, istakavπi da "programirani nazovi-analitiËari i komentatori zapadne medijske maπine" veÊ ponavaqaju da sad postoji joπ jedan dokaz da sa Srbima samo funkcioniπu pritisci, prijetwe i iznuivawa.

"Kao prvo, na Zapadu se veÊ poteæe pitawe zaπto srpska policija nije mnogo ranije uπla MladiÊu u trag ako se zaista krio kod roaka, jer je trebalo da ti qudi budu pod prismotrom. Dakle, ili je Srbija bila nevoqna da ga uhvati ili ima nesposobne organe bezbednosti. Kao drugo, biÊe izvaen i poluzaboravqeni HaxiÊ - poput nekog xokera iz rukava - kao dodatni adut zaπto ta veÊ mitska 'Evropa' za Srbiju ostaje i daqe samo nedostiæna „πargarepa na kraju πtapa", rekao je TrifkoviÊ.

Evropska unija

REPUBLIKU SRPSKU EU neÊe biti joπ dugi niz godina. To, naravno, i nije tako loπe, imajuÊi u vidu hroniËnu finansijsku i institucionalnu krizu u kojoj se EU nalazi veÊ go dinama. Kao πto je britanski analitiËar Xon Lohland primetio, Srbija je izgleda jedini pacov koji æeli da se ukrca na brod koji tone, umesto da sa tog broda beæi glavom bez obzira", naglasio je politiËki analitiËar iz »ikaga.

GovoreÊi o predstojeÊem suewu generalu MladiÊu, TrifkoviÊ je istakao da nema sumwe da Êe to biti suewe srpskom narodu u cjelini, buduÊi da je od poËetka Haπki tribunal imao samo jednu svrhu - da kvazi-pravnim sredstvima, retroaktivno ovjeri politiËku presudu zapadnih centara moÊi da su Srbi glavni krivci za sva zbivawa na Balkanu.

"Predstoji nam ponavqawe istih floskula, istih crno-belih karikatura bosanskog rata, u kojima Êe jedna strana biti predstavqena kao ærtva, a druga kao agresor i genocidni istrebqivaË neduænih civila... Osim toga, strategija haπkog tuæilaπtva biÊe da MladiÊa i KaraxiÊa privoli da optuæuju jedan drugog. To je onaj klasiËni model teorije igara sa negativnim ishodom za obojicu. Nadam se da Êe wihovi odbrambeni timovi imati dovoqno trezvenosti, a i oni liËno, da tu zamku izbegnu", rekao je TrifkoviÊ.

Ocijenivπi da je savrπeno legitimno πto general MladiÊ kaæe da ne priznaje haπki sud, TrifkoviÊ je naglasio da je Meunarodni kriviËni sud za ratne zloËine u bivπoj Jugoslaviji ilegalna tvorevina, stvorena s ciqem pruæawa pokriÊa bezakonoj balkanskoj politici koju joπ od ranih 1990-tih vode zapadne sile predvoene SAD. "Ilegalnost tog suda datira od samog wegovog nastanka, pukom rezolucijom 827 Saveta bezbednosti UN od 25. maja 1993. godine, a ne odlukom Generalne skupπtine koja bi ga uËinila zakonitim. PolitiËka svrha jasna je i iz dosadaπwe prakse te institucije: od orvelovske, na barem milion Srba primewive formule 'zajedniËkog zloËinaËkog poduhvata', preko etniËke disproporcije u optuænicama, do skaradnih presuda Haradinaju, OriÊu, DeliÊu...", rekao je TrifkoviÊ.

Genocid

Srbija je izgleda jedini pacov koji æeli da se ukrca na brod koji tone, umesto da sa tog broda beæi glavom bez obzira, rekao TrifkoviÊ.

Ocijenivπi da je bilo neprijatno gledati "teatralni nastup" predsjednika Srbije Borisa TadiÊa nakon hapπewa generala MladiÊa, TrifkoviÊ je ocijenio da ni Srbija, ni vlada Srbije, a ni TadiÊ liËno neÊe "izvuÊi nikakve poene iz ove turobne rabote".

"Odgovorno tvrdim da pristupawa Srbije u

Iskra 1. juli 2011.

Po haπkoj definiciji, tokom proteklih pola vijeka SAD su vrπile genocid u Vijetnamu, Francuska u Alæiru, Izrael u Gazi, Turska na sjevernom Kipru.

GovoreÊi o optuæbama za genocid u Srebrenici protiv generala MladiÊa, TrifkoviÊ je rekao da je termin genocid u Haπkom tribunalu proπiren do takvog stepena da je maltene neminovno da se on po standardima tog suda dogodi u

19

Sledi pritisak...

KrstiÊu 2001. i Vidoju BlagojeviÊu 2005. godine.

bilo kojem ratu, od Gaze i Faluxe do Kandahara.

"Po tim presudama, genocid je 'dokazan' premda nije bilo predumiπqaja niti likvidacije civila, lokalitet ne obuhvata ni tri cela procenta teritorije BiH, a famoznih 8.000 ærtava - ionako viπestruko preuveliËana cifra - predstavqa 0,4 odsto muslimanske populacije BiH od dva miliona. Kamo 'sreÊe' da je i nad Srbima u NDH izvrπen 'genocid' sa mawe od pola procenta ærtava", kaæe TrrifkoviÊ.

"Po haπkoj definiciji, tokom proteklih pola veka SAD su vrπile genocid u Vijetnamu, Francuska u Alæiru, Izrael u Gazi, Turska na severnom Kipru... da ne govorimo o sudbini Srba u Sarajevu i na Kosovu i Metohiji. Po tom merilu, Hrvatska je daleko najveÊi krivac u bivπoj Jugoslaviji - ne samo za ubistvo pola miliona Srba u NDH 1941-45 (procena 'Centra Jad Vaπem' i Simona Vizentala), nego i za 'Medak', 'Bqesak' i 'Oluju'", rekao je TrifkoviÊ.

On je istakao da je u haπkim presudama genocid trivijalizovan i liπen dostojanstva, te da tako redefinisan postaje uvijek spremna propagandna batina kojom moæe da maπe svaka navodno ugroæena grupa æeqna medijske paæwe i strane vojne intervencije.

"Pritom pobornici mita o genocidu svesno ignoriπu Ëiwenicu da se u Srebrenici vodio rat i da su svi vojno sposobni muπkarci u enklavi mobilisani u 28. diviziju Armije BiH, koja je bazu svojih operacija imala usred tzv. zone bezbednosti UN. Umesto da bude demilitarizovana, ta je zona bila prepuna oruæja i koriπÊena kao odskoËna daska za napade u kojima je pobijeno viπe hiqada srpskih civila tokom tri godine koje su prethodile julu 1995", rekao je on. On je napomenuo da sve to kontrolori zapadne javnosti veÊ viπe od 15 godina prikrivaju, te dodao da su posebno osjetqivi na svaki pokuπaj analize politiËke pozadine srebreniËkog sluËaja.

"Ta je osetqivost u istoj ravni sa zabranom objavqivawa rezultata istrage o pozadini eksplozije na Markalama februara 1994. Bez razumevawa politiËke pozadine, meutim, iznenadni kolaps muslimanskih snaga u Srebrenici do zuba naoruæanih i brojnijih od VRS - nije objaπwiv. Dogaaji koji su usledili ukazuju na igru sa predumiπqajem: da se ærtvuje figura da bi se dobila partija", rekao je TrifkoviÊ.

Ignorisana u analima Haga i radionicama, kako je naveo TrifkoviÊ, srebrniËkog mita, nepobitna je Ëiwenica da je politiËko vostvo u Sarajevu dugo pripremalo ærtvovawe enklave i qudstva u woj, kako bi se iznudila zapadna intervencija.

"Godinama su nam znana kazivawa Ibrana MustafiÊa i drugih svedoka zbivawa da je Alija IzetbegoviÊ pred pad Srebrenice saradnicima poverio da je cena zapadne intervencije - po proceni predsednika Bila Klintona liËno - bila 5.000 mrtvih Muslimana. ImajuÊi u vidu Ëiwenicu da je IzetbegoviÊ joπ 1991. izrazio spremnost da ærtvuje mir za nezavisnost, ne treba sumwati da mu je Klintonova cena bila ne samo prihvatqiva nego i primamqiva", rekao je on.

TrifkoviÊ je istakao da se razmjere haπkog apsurda vide u presudama tribunala Radislavu

20

On je poruËio da mitovi, ipak, nisu neprikosnoveni i podsjetio da je jednu deceniju poslije Dejtona broj ærtava rata napokon "srubqen sa proizvoqne cifre" od 200-250 hiqada - koja je godinama rutinski navoena u zapadnom svijetu kao Ëiwenica - na stotinu hiqada poginulih na sve tri strane.

"U sluËaju Srebrenice, jedan sveobuhvatan, verodostojan i na Ëiwenicama utemeqen rezime dogaaja, koji bi bio istorijski kontekstualizovan i pravno precizan, joπ ne postoji. On je preko potreban. Da je Srbija ozbiqna dræava, odavno bi angaæovala sredstva i kadrove za obavqawe tog zadatka", ocijenio je TrifkoviÊ.

KomentariπuÊi samo hapπewe generala MladiÊa, TrifkoviÊ je istakao da sve ovo πta je do sada po tom pitawu saopπteno moæe, ali i ne mora da bude istina, baπ kao πto su se okolnosti hvatawa i ubistva Bin Ladena u viπe navrata pokazala kontradiktornim u saopπtewima Bijele KuÊe, Stejt Departmenta i Pentagona. "Biva nam servirano samo ono πto nadleæni organi æele, oni u Briselu i Vaπingtonu pre svega, a onda i wihova lokalna ekspozitura u Beogradu. Da li su to zaista prave okolnosti ili ne znaÊemo tek mnogo godina od danas, a moæda i nikada", istiËe TrifkoviÊ.

On je rekao da je iz svega πto se sada zna proizilazi da su i MladiÊi bivπi predsjednik Republike Srpske Radovan KaraxiÊ dobrim dijelom bili prepuπteni sami sebi. "Bez obzira na pitawe da li je wihovo hapπewe dobra ili loπa stvar, u oba sluËaja okolnosti pod kojima su se skrivali samo odraæavaju srpsku neozbiqnost. U ekvivalentnoj poziciji i na istom nivou odgovornosti neki drugi narodi ne bi dozvolili da wihovi lideri tog ranga budu prepuπteni sami sebi", istakao je TrifkoviÊ.

KomentariπuÊi "likovawe" boπwaËkih politiËara na hapπewe generala MladiÊa, TrifkoviÊ je rekao da oni samo rade svoj posao, pritom ne dopuπtajuÊi pukim Ëiwenicama da stanu na put wihovoj kreativnosti.

"Naravno, izmeu Ëiwenice da je po padu Srebrenice ubijeno viπe stotina zarobqenih pripadnika takozvane Armije BiH i tvrdwe da je 8.000 wih ubijeno u Ëinu 'genocida' zjapi duboki jaz. On ostaje nepremoπÊen, uprkos svim rezolucijama i tribunalima ovoga sveta", zakquËio je TrifkoviÊ.

29.5.2011.

FOKUS

Iskra 1. juli 2011.

PROF. DR DRAGOQUB ÆIVOJINOVI∆

SVEDO»ANSTVA: ENGLEZI RADILI NA UNI©TEWU SRBIJE Iz dokumenata do kojih je doπao poznati istoriËar jasno se vidi da je u Prvom svetskom ratu Engleska sve Ëinila da nestane naπa dræava

lea. Na kraju otkrila je da su Srbi izneli glavni teret Prvog svetskog rata.

Tek objavqeno kapitalno delo akademika dr Dragoquba ÆivojinoviÊa „Nevoqni ratnici, velike sile i Solunski front” ozbiqno je uzdrmala Ëitavu i ne samo naπu savremenu istoriografiju. Dokumentacijom πokantne sadræine ova kwiga neprocewive vrednosti u paramparËad raznela je dosadaπwe teze o naπim saveznicima i prijateqima. Otkrila srpske iluzije i zablude i uprla prstom u Englesku, zemqu koja je od samog napada Austrougarske 1914. godine, u Prvom svetskom ratu, svesrdno radila na uniπtewu Srba i srpske dræave.

- Govorim o Rusiji, zemqi na koju se nismo oslawali. Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv πirewa wenog uticaja na Balkanu. A veÊ od julske krize 1914. moglo se videti ko nam je pravi prijateq ili saveznik. Rusija je tih dana odmah zauzela jasan stav. Decidno je rekla i saveznicima i naπim neprijateqima da neÊe dozvoliti da Srbija bude poraæena i pokorena i daÊe Srbiji pruæiti svaku vrstu pomoÊi.

Zanimqivo je da je ovakvu arhivsku grau akademik ÆivojinoviÊ poËeo da otkriva upravo u londonskom arhivu pre trideset tri godine i to sasvim sluËajno, baveÊi se Vatikanom i Srbima.

Takoe, treba istaÊi i Ëiwenicu, akademik ÆivojinoviÊ je prvi otkrio u Londonu tu grau i prvi je saopπtio svetu.

Skoro vek u zabludi Od zavrπetka Prvog svetskog rata pa sve do pojave ove kwige, srpski narod æiveo je u zabludi, nazivajuÊi i Engleze svojim saveznicima i Ëak prijateqima.

- Nema dileme, Srbi su tvorci svih tih zabluda vezanih za savezniπtva i prijateqstva.

Srbi su tvorci i drugih zabluda sa kojima Êe se tek sresti. A ove iluzije koje su pothrawivane gotovo jedan vek bile su u sluæbi oËuvawa prijateqstva sa Francuzima kao jedinim prijateqima u Prvom svetskom ratu. A u stranu gurana jedina istina da nam je Rusija bila jedini prijateq sve do wenog sloma.

• Prvi ste otkrili tu grau, prvi je saopπtili svetu, kako to objaπwavate?

- Pretpostavqam, tu netaknutu, nefriziranu, neËiπÊenu grau, koju do mene niko nije koristio, izbegavali su istoriËari ili zbog toga πto je nepovoqno govorila o onima koji su je ostavili, ili πto je veoma ruæno prikazivala loπe odnose meu saveznicima tokom Prvog svetskog rata. Drugo, ta nedirnuta graa, nedvosmisleno je razbila naπe iluzije o saveznicima i iskrenim prijateqima. Do sada nismo znali pravu istinu da nismo imali pravih prijateqa do jedne sile tokom Ëitave te tragedije. Ti dokumenti otkrili su surovu istinu da Ëak i naπa istoriografija nije znala πta se sve radilo iza naπih

Iskra 1. juli 2011.

• Rekli ste, imali smo samo jednog prijateqa, o kojoj zemqi je reË?

• Kako se Francuska dræala?

- Francuska je imala neπto drugaËiji stav.

Naπla se na udaru Nemaca i zbog toga bila je vezana za Rusiju, ali imala je i svojih interesa na Balkanu, a na Bliskom istoku imala veliki uloæeni kapital. No, najviπe zbog Rusije Francuzi su Srbiji pruæili savezniËku ruku.

Ultimatum Francuza

Jednog trenutka engleske podmetaËine, razbijaËke namere i rabote dozlogrdile su i francuskim generalima koji su poËeli otvoreno da protestuju.

- Nakon otvorene engleske opstrukcije na Solunskom frontu i posledwe engleske pretwe da Êe povuÊi svoje trupe reagovala je i vlada Francuske. Uputila je Engleskoj ultimatum, da ukoliko i daqe wene trupe budu minirale pokretawe ofanzive, Francuska Êe se povuÊi iz rata. Englezi su se tada zaista uplaπili, popustili su, ali su i daqe iza lea radili protiv tog fronta. Posle toga svoje elitne jedinice povukli su iz GrËke, a uveli eπalone dovuËene iz Indije potpuno nesposobne za ratovawe na Balkanu.

• Do danaπwih dana u naπoj istoriji do kraja nije objaπweno dræawe Engleske?

- Englezi su sve drugo bili samo ne prijateqi Srbije. Dakle, nikada prijateqi. Naprotiv, Srbe organski ne vole, ni wihovo javno mwewe ni wihov establiπment. O nama su te 1914. pisali najgore, govorili najruænije. Nije bilo ni dnevnog lista, ni gotovo politiËara, ni generala iole naklowenog Srbima. Tako su pisali i prema nama se odnosili joπ od 1903. godine. U naπoj najtragiËnijoj situaciji vodili su hajku protiv Srbije, otvoreno su je i u najtragiËnijim trenucima ucewivali i optuæivali za poËetak Prvog svetskog rata. Da je svetska klanica upravo nastala zbog

21

SvedoËanstva - Englezi...

• ZnaËi i takvu Srbiju krvqem zalivenu su kaæwavali?

nas.

• Kako su onda Englezi postali i naπi saveznici?

- Iz interesa. Prvo zbog Francuske i Belgije prema kojoj su imali ugovornu obavezu joπ iz 1830. godine. Drugo, sa briqantnim pobedama srpske vojske na Ceru i Kolubari Srbija nije pokorena, a vojniËki je opstala. ZnaËi, postali smo faktor, potreban saveznicima.

Oterali rusku brigadu Koliko su Englezi sve Ëinili da potkopaju i oslabe Srbiju akademik ÆivojinoviÊ iznosi joπ jedan primer.

- Na Solunskom frontu nalazila se i jedna ruska brigada koju je car Nikolaj poslao u pomoÊ srpskoj vojsci. Englezima je ta brigada straπno smetala, neprijateqski se prema woj odnosila.

Weni generali smatrali su je pretwom wihovim interesima. Nisu se smirili sve dok nisu izdejstvovali weno uklawawe sa Solunskog fronta. Tu rusku brigadu poslali su Ëak na istok GrËke kako ne bi imala bilo kakav kontakt sa srpskom vojskom.

• Da li se posle tih bitaka engleski stav prema Srbiji promenio?

- Upravo tada englesko neprijateqstvo prema Srbima stupilo je na scenu u najokrutnijem obliku. Britanci su krenuli sa najpodlijim ucenama. U najteæem trenutku traæili smo od wih finansijsku pomoÊ od 800 hiqada funti u vidu kredita za obnovu naoruæawa, lekova i sanitetskog materijala. Odgovorili su ucenom - dobiÊete zajam, pod uslovom da se odreknete svoje teritorije u istoËnoj Makedoniji u korist Bugara. Taj dokument prvi sam otkrio u svetu.

• Kako je Vlada Srbije reagovala na tu bolnu ucenu?

- Decidno je odbijen taj ultimatum. Englezi su ladno odgovorili - „onda vam ne damo kredit”.

I nisu dali. ©to je najgore, Englezi se nisu zaustavili na toj uceni. Tokom Ëitave muËne 1915. godine pojaËavali su pritisak na Srbiju. Svoje ultimatume zasnivali su na naπoj nemoÊi i beskrupulozno koristili srpsku zavisnost od saveznika. Svakakvih pritisaka je bilo.

Da su Srbi bili ærtve i sopstvenih zabluda primera je bezbroj. No, protiv tih iluzija ponajviπe su se borili vojskovoe poput vojvode Æivojina MiπiÊa.

- Nikola PaπiÊ i regent Aleksandar KaraoreviÊ bili su zagovornici ujediwewa juænih Slovena. Tome se otvoreno suprotstavqao vojvoda Æivojin MiπiÊ. Govorio je da niko ne moæe da tera srpske vojnike da ginu za osloboewe Hrvata i Slovenaca, veÊ da do slobode oni moraju doÊi sami. MiπiÊ je ubrzo oteran u penziju.

22

- Ne samo da su ladno odbacivali sve naπe molbe za vojnom pomoÊi, veÊ su iza lea radili na slabqewu naπih poloæaja. Odustali su od solun skog iskrcavawa. Odustali su od obezbeewa kori dora Niπ - Solun, a potom dozvolili Bugarima da prekinu taj koridor, sruπivπi tako i posledwu nadu spasa za srpsku vojsku i srpski narod. Kaznili su tako podmuklo Srbiju na najsuroviji naËin, onemoguÊivπi joj Ëak priliv lekova i hrane. A kada im je Nikola PaπiÊ u oËaju odgovorio daÊe srpska vojska poloæiti oruæje i kapitulirati, u Engleskoj je krenula nova lavina uvreda na raËun Srba.

Posle toga PaπiÊ je konaËno shvatio da je Srbija ostala sama.

• Otkrili ste joπ jedan detaq dugo skrivan od srpske javnosti?

- Po dolasku srpske vojske i izbeglica na albansko more, tek je krenulo kaæwavawe. GrËki kraq Konstantin bio je antisrbin koga su do posledweg trenutka podræavali Englezi. I taman kada su Francuzi posle mnogo igrarija pristali na prebacivawe Srba na Krf, stiglo je najπokantnije iznenaewe. GrËka vlada zabranila je ulazak srpske vojske na wenu teritoriju, a samim tim i prebacivawe naπeg naroda na Krf. Tek kada je ruski car Nikolaj oπtro pripretio daÊe sklopiti separatni mir sa Nemcima slomqen je engleski otpor, a Francuzi nisu viπe Grke ni pitali. No, ni tada Englezi nisu poslali svoje brodove. I to je bila jedna od wihovih ucena. Prvi sam i tu istinu obelodanio.

• I na Krfu je bilo podvaqivaËkih inicijativa?

- Krenulo se sa joπ jednom podvalom. Pod plaπtom reorganizacije, traæeno je od naπe komande da se srpska vojska rasporedi u πest divizija i da se one poπaqu ne na Solunski, veÊ na zapadni front svaka za sebe. Naravno i ta podvala i taj pakleni plan je odbaËen, a Englezi su bukval no pobesneli. Weni generali tokom Ëitave 1916. godine slali su u London najruænije izveπtaje o srpskoj vojsci, nazivali je najpogrdnijim imenima.

Engleski generali neprestano su radili protiv Srbije i na Solunskom frontu. Minirali su svako kretawe u ofanzivu, svaki pokuπaj napada na neprijateqa. Stalno su ucewivali i pretili daÊe povuÊi svoje trupe. Tokom Ëitave 1917. godine neprestano su radili iza lea Srbiji. Radili na o Ë u v a w u A us t r i j s k e m o n a r hi j e , p o d r æ a v a l i Italijane oko Dalmacije i Istre, podstrekavali Rumune da uzmu Banat, Bugare da uzmu srpske teri torije severno od Makedonije. A kada je Rusija izaπla iz rata, izgledalo je da Srbiji nema spasa.

No, tada je doπlo do francuskog zaokreta. Na Ëelu wene vojske dolaze odliËni poznavaoci balkanskih prilika Klemanso, Giom i Depere i ishod je bio poznat.

Podvukla - Iskra) Sajt mr Aleksandra MitroviÊa (P (Ime sajta nejasno)

Iskra 1. juli 2011.

EVROPSKA UNIJA I NATO - GLEDANO IZ »E©KE »eπko iskustvo - srpska pouka San vlastodræaca u Beogradu se ispunio, general MladiÊ je uhvaÊen, a wihova opsesija, put u Evropsku uniju (EU) i NATO, je prema wima Srbiji osiguran. Tako misle ti vlastodrπci, koji su u meuvremenu Srbiju jeftino rasprodali. Prema wima med i mleko mogu sada da poËnu da teku u Srbiju... A i wima Êe biti itekako dobro...

Pre dva dana sam sreo ovde u Ostravi jednog svog prijateqa, veÊ u godinama, koji je doæiveo kao i ja i Drugi svetski rat. Upitao me je: -„Kako nije one iz Beograda sramota da bezduπno progone i onda polumrtvog uhapse srpsku legendu, generala MladiÊa, koji je spasao od novog pokoqa Srbe iz Bosne i Hrvatske, koji su doæiveli u PaveliÊevoj Hrvatskoj?”

Seli smo u jedan kafiÊ i poËeli priËu o naπem, Ëeπkom ulasku u EU i NATO. Onda smo preπli na srpske probleme, i πta sve vlada u Beogradu Ëini, kako bi po svaku cenu, i po cenu po narod neËasnu, πtetnu, Ëak i poniæavajuÊu, iziπla na taj toboæwi put za raj (EU, NATO) i svoje liËno blagostawe.

Cela »ehoslovaËka je definitivno osloboena od Nemaca u maju 1945. godine. Kroz tri godine su ne baπ demokratski preuzeli vlast komunisti (1948), „somotska revolucija” je u 1989. obnovila demokratiju u zemqi, koja se je kroz nekoliko godina prijateqskim putem razdelila na »eπku i SlovaËku. I doπlo je vreme, da i tu poteËe med i mleko u zemqu. PoËela je privatizacija, koja se pretvorila u ogromnu pqaËku narodne (dræavne) imovine. Tu je navodno opqaËkano skoro hiqadu milijardi (bilion) Ëeπkih kruna, ili oko 40 milijardi danaπwih eura. Odjednom su se pojavili multimilioneri, Ëak i milijarderi. PoËetkom 21.veka je »eπka postala Ëlanica EU. Na poËetku je ovo odobravalo preko 60% »eha, danas ispod 50%.

Vaqda sreÊom euro nije uveden. »eπka, veliki izvoznik πeÊera, je morala da drastiËno smawi radi kvota wegovu proizvodwu, te danas πeÊer uvozi. Naπe moderne πeÊerane su morale biti prodate. Neke, i vrlo moderne, su na primer kupili Francuzi i onda ih sruπili (!). Da Ëeπke konkurencije ne digne glavu. Produkcija mleka i mleËnih proizvoda se drastiËno, radi kvota, smawila. »eπka je izvozila sviwetinu, danas je uvozi i iz NemaËke, Ëiji zemqoradnici imaju veÊe subvencije.

Itd, itd. Standard donekle raste, ali broj onih sa malim ili Ëak nedovoqnim prihodina raste isto tako. Socijalne „makaze” se sve viπe otvaraju.

Besplatnu zdravstvenu sluæbu sadaπwa vlada sve viπe krwi. Bogati su sve bogatiji, siromaπni sve siromaπniji. To tek da se vidi med i mleko u EU.

Iskra 1. juli 2011.

Istine radi, zemqa dobija podosta raznih finansijskih iwekcija iz Brisela, za sve moguÊe, doπlo je do mnogih investicija u naπu poqoprivredu, ©KODA automobili se vrlo uspeπno izvoze u ceo svet - ali gazda ©KODE je nemaËki Volkswagen.. »eπka oko 7 milijardi EURA πaqe godiπwe u inostranstvo tamoπwim investorima, kao wihovu zaradu. Malo preterano reËeno, nema tako reÊi preduzeÊa, koje bi ostalo Ëisto Ëeπko.

Vojna obaveza je ukinuta, sada »eπka ima profesionalnu vojsku, sa dosta generala, ali sa malo vojnika. Od preaπwih oko nekih 150 000 vojnika, sad a ima ukupno neπta preko JE DNE divizije, ispod 30 000. »eπka je uπla u NATO 12. marta 1999, uz oficialno veliku buku, baπ pre zloËinaËke agresije protiv Jugoslavije, »eπki narod je bio velikom veÊinom protiv te agresije, jer je to bila izdaja bratskih veza sa Srbima.

Predsednik Havel je bio meu krivcima za kidawe tih bratskih odnosa. Sada naπi vojnici sluæe u Afganistanu, sluæili su u Iraku. To sve koπta.

Nekoliko vojnika je i poginulo, bilo je rawenih.

Naπi vojnici su bili u UNPROFORu u Bosni i Hercegovini, do sada su sa KFORom na Kosovu i Metohiji. Mnogi od wih su postali prijateqi Srba, shvatili su sve wihove muke i nepravde prema wima, kao i prqavu ulogu Zapada.

Kada smo diskutovali o Srbiji, iznenadila nas je servilna uloga tamoπwe vlade prema EU i NATO. Pa zar da moqakaju one, koji su ubijali i uniπtavali tokom 78 dana kriminalnog napada 24. marta 1999, koji je bio bez mandata Saveta bezbednosti OUN, na osnovu prqavih izmiπqotina, neverovatnih laæi o brojevima navodno ubijenih kosovskih Albanaca, o navodnom „genocidu” Albanaca. Tu se u laæima „istakao” i Stejt Department SAD. Ali koliko su samo NATO avionske bombe ubile nevinih albanskih civila, na primer onih 75 qudi izmedju DeËana i –akovice 14. aprila 1999. ili 13, maja iste godine, kada su NATO „humanitarne bombe” (tako ih je nazvao i naπ bivπi predsednik Havel) ubile izmeu Prizrena i Suve Reke 80 Albanaca, omaπkom! Koliko je samo bilo takvih „omaπki” sada u Libiji, pre toga u Iraku, Afganistanu, Pakistanu od tih „zaπtitnika” civila. Zaπto su NATO avioni upotrebqavali tokom svoje kriminálne aktivnosti osiromaπeni uranijum, sa wegovim straviËnim posledicama, ne samo na Kosovu i Metohiji, u Srbiji, veÊ i u Republici Srp skoj u BiH ? Zaπto su avioni Engleske, Francuske, Holandije, Italije, NemaËke, SAD, ©panije, itd, prosto svi iz Evropske Unije i iz SAD, ubijali srpsku i albansku decu? Zar je to taj dobri, demokratski Zapad, ta „plemenita” raj na str..25/2) (Kr

23

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (155)

QIQANA HABJANOVI∆ - –UROVI∆: ZAPIS DU©E Qiqana HabjanoviÊ-–uroviÊ autor je nekoliko zapaæenih romana. Meu wima su Igra anela, Petkana, Æenski rodoslov, Iva i Ana Marija me nije volela. Poznata je po takozvanom „æenskom” pisawu sa jakim religioznim sadræajem, naroËito o srpskim sveticama. Jedna je od najpopularnijih srpskih spisateqica danas. Weni romani prevedeni su na viπe jezika.

Wen najnoviji roman, Zapis duπe (2007), doæiveo je osmo izdawe u 2008. godini. To je roman o æivotu i radu despotice Angeline BrankoviÊ, roene 1590. godine, i wenog supruga, despota Stefana BrankoviÊa. Ona je zarad svoje poboænosti i zasluga za srpski narod u Ugarskoj proglaπena sveticom. Svi znamo o drugim srpskim sveticama i zasluænim æenama, recimo o majci JugoviÊa, knegiwi Milici, majci Jevrosimi, ali Angelina je mawe poznata, Ëak i meu Srbima.

Posle pogibije na Kosovu srpski narod, naroËito plemstvo, biii su razapeti izmeu Turske, Venecije i Ugarske. KatoliËka crkva, stalno protiv pravoslavqa, nastoji da ih pokatoliËi. Ali Angelina veli, „Duπa nije maramica od mletaËke Ëipke da se prodaje na trgovima i koristi po potrebi, kao ukras ili za brisawe ruku.”(108) Sa muæem, despot Stefan BrankoviÊ i Angelina morali su da se dovijaju kako da spase srpski narod. Wega su Turci oslepili zato πto se suprotstavqao wihovim namerama da asimiliraju celu Srbiju. Imali su troje dece, –ora, Jovana i Mariju. Posle smrti wenog supruga, Angelina je preuzela na sebe da uËini πto je mogla da olakπa svom narodu, Ëak i da ga spasi od uniπtewa. Morala je da se seli iz mesta u mesto, sa dvora na dvor, jer niko nije hteo da pomogne Srbima.

Povrh svega, katolici su stremili da ih pokatoliËe, πto su donekle i postigli, kao i Turci. Srbe su uglavnom upotrebqavali za vojsku, naroËito u borbama protiv Turaka. U Ëasovima oËajawa Angelina se jadala: „Ostala sam sama. U tuoj zemqi. U tuem gradu. U domu neprijateqa. Imala sam samo molitvu.

I veru da Êe mi Gospod otvoriti vrata i put za izlaz iz bezizlaza.”(398) Kad su sinovi odrasli za sluæbu narodu, a i da se bore u turskoj vojsci protiv HriπÊana, i sami su se æalili: „Duπe su nam podeqene. Na jednoj strani dræi nas zavet koji smo dali caru, i plemiÊka Ëast koja nas obavezuje da ga ispunimo. Na drugoj je odanost narodu. Koja je od ovih vrlina veÊa? Koja Bogu milija?”(230) Angelina je bila ponosna na svoju decu i ostavila im zavet, πto su deca i ispunila: „Zakliwem vas ovim svetim kwigama, da nikada ne zaboravite ime svoga roda, svoju krsnu slavu i veru koja vam je od oca ostala.”(220) Ona uporeuje wihovu duænost sa onima Svetog Save, koji je„Ëuvao veru u svojoj dræavi, gde je imao silu i vlast, a moji sinovi Ëuvaju veru i duπu svoga naroda u tuoj zemqi.”(305) Na to Êe –ore: „Vera! To je ono πto Srbima danas treba. I jedino πto nas kao narod moæe spasti. Vera

24

pravoslavna. Jaka Crkva. I neki novi Sveti Sava.”(323) Sve je to Angelina proæivqavala uz molitve i nade u Boæju pomoÊ. Kroz ceo roman Angelina se raspravqa, uz pomoÊ svog Anela »uvara, sa demonima, koji je stalno prate i muËe. Demoni su „crna biÊa”, ustvari pali duhovi iz podnebesja. koji se bore za qudske duπe.”(32) Ta borba svodi se na razlike izmeu vrlina i grehova. Rasprave bacaju svetlost na duh romana. Od vrlina kojima Ëovek mora da stremi ako æeli spasewe su predanost Gospodu Bogu, stalna borba protiv grehova, trpqewe, i molitva.

Angelina Ëvrsto veruje u molitve: „Molitva je sila duπe. Revnost u molitvi je briga o duπi. Lewost u molitvi je nestarawe o duπi. Stoga je onaj ko izgubi dar molitve lak plen zveri.”(127) Angelina veruje „da je i u nesreÊi tajna qudske sreÊe, ili bar opstanka, u veri Boga, i u predanosti Wemu.”(434) Meu gresima su gnev, zavist, zlopamÊewe, srebroqubqe, i druge. Angelina, na primer, veruje da „onaj koji daje da bi mu se vratilo umnoæeno ne stiËe zaslugu pred Bogom. Jer to je davawe zbog sebe ... ulagawe u trgovinu, gde se umesto robe prodaju nesreÊa i nemaπtina bliæweg.”(403) „Ko kaæe da voli Boga a raduje se propasti bliæwih, ili mirno, i bez æalobnog treptaja srca posmatra wihov jad, taj laæno svedoËi o svojoj qubavi. Ko kaæe da voli Boga a qudi su mu mrski, i dosadni, i tui, taj ne voli ni Boga.”(433) Ni Angelina nije bezgreπna. Weni grehovi su Ëarawe i vraËawe, proricawe sudbine i bajawe. Ali ona se borila protiv napasti gordosti i Ëastoqubqa, protiv taπtine i hvalisavosti. „Greh reËima poËinila sam u mladosti... Ali Gospod koji vidi razloge svakog dela, zna da niπta nisam Ëinila iz obesti, ni iz zle namere..”(35) „Nikome nisam uËinila nepravdu. Nikada nikoga nisam prevarila. Nikoga izdala. »ak ni izneverila.”(245) Ona je ponekada sumwala u Boga, odlazila kod vraËare, da bi saznala Wegove namere, napadala druge, da bi istakla svoje pravo ponaπawe. Tugovala i jadala se Bogu zbog mnogih nesreÊa koje su spopadale wu i wen narod.

Demoni su je krivili za sve to, ali Angelina je svesna toga: „Oni znaju moje reËi! Moj greh. Ali ne znaju mu razlog, ni uzrok.”(88) Wena jedina nada je u Boga: „Pomozi mi, Gospode! Daj mi lepotu duπe, da vidim dobro u bliæwima! I da se tom dobru radujem! A ako ponekad vidim i zlo, da mi ne omrzne Ëovek koji ga Ëini, veÊ wegov greh!”(86) „Znala sam da samo onaj ko izbaci zlopamÊewe iz sebe ima pravo da moli oproπtaj za sopstvena sagreπewa. Jer reËeno je: `Opraπtajte i oprostiÊe vam se.`” Ali demoni su neumoqivi: „Vaπ Gospod mnogo od vas traæi. Da praπtate onima koji su vam skrivili gubitak i bol.

Da volite one koji vas ne vole. Da dajete i kad nemate. Da budete viπe tui nego svoji.”(379) Angelina smatra da je Venecija Sodoma i

Iskra 1. juli 2011.

Gomora (92-95), ogrezla u gresima odbacivπi veru u Gospoda. „Teæili su renesansi, obnovi nauke, filosofije i umetnosti u skladu sa uzorima stare GrËke i Rima. Wihova vrhovna zapovest bila je Epikurov stav da `u æivotu treba uæivati i sva uæivawa treba smatrati nevinim dok se ne dokaæe da to nisu.`”(93) To je suπta suprotnost Angelininoj predanosti Bogu kao jedinom boæanstvu.

Vera u Boga pouËava Angelinu πta smrt zaista znaËi: „Ono πto mi vidimo kao smrt u stvari je samo odvajawe duπe od tela. A kada se to desi, `svima nam se vaqa javiti na sudu Hristovom, da primi svaki πto u delu uËini, bilo dobro ili zlo`...

A duπa je, i toga se Ëovek mora stalno podseÊati, besmrtna.”(137) „»ovek moæe samo jedno: da uvek bira dobro. Da nastoji da sakupi πto viπe vrlina i dobrih dela. Da greπi πto mawe, i da se za uËiweno mnogo i iskreno kaje.”(138) A onda neizbeæan zakquËak: „»ovek æivi na zemqi da bi stvorio sebi mesto u Carstvu nebeskom.”(330) Angelina Ëvrsto veruje da je telesni æivot na zemqi samo uvod u duhovni æivot. Prema zaslugama: „Znala sam da je smrt samo preseqewe iz Ëulnog i telesnog sveta u svet duhovni.”(436) Na kraju, Ëovek „jedi se zbog nedovrπenih poslova. Æali za zemaqskim dobrima, koja je stekao velikim trudom, ponekad i grehom, a neÊe moÊi da ih ponese sa sobom. Zna, sva ta blaga pripaπÊe nekom drugom, svedoËiÊe o sjaju, bogatstvu i moÊi novog posednika, kao πto su nekada govorili o wemu.”(435) Angelina stalno ima na umu prokletstvo BrankoviÊa po narodnom predawu i u epskim pesmama: „Naπ rod je æigosan straπnim peËatom. Za nas kaæu: `BrankoviÊi, krvavo koleno!`”(158) Ona se pita: „Da li je odreeno da Stefan, –ore, Jovan, Marija, ja, æivotom po Boæjim zapovestima, ali i ærtvom i stradawem, skinemo prokletstvo sa roda BrankoviÊa?”(332) »ak i austrijski kancelar kaæe –oru: „Zapamti da potiËeπ od roda koji nikada nije bio, niti ikada moæe da bude, izdajnik i neveran.”(224) Angelina je sigurna da Êe istorija ispraviti tu nepravdu i nastoji da Srbi skinu tu qagu sa imena BrankoviÊa.

Qiqana piπe onako kako je bilo u sredwem veku. Iako ovo nije istorijski roman u pravom smislu reËi, skoro sve se zasniva na istorijskim Ëiwenicama kako ih je ona shvatila. Na primer, smatralo se da je biti bez sina u porodici „bol bez prebola”. I reËnik je kako se onda govorilo, primerice, qudi su se pokrivali medveim koæama U doËaravawu proπlosti leæi znaËajna vrednost ovog romana.

Zapis duπe je primer u savremenoj srpskoj kwiæevnosti revizionistiËkog pisawa o znaËaju religije, kako se pre par desetleÊa nije Ëinilo. U stvari, ceo roman je zapis puta Ëovekove duπe na ovoj planeti ka raju posle telesne smrti. Nije ni Ëudo πto se roman zavrπava reËima svetice Angeline, „Slava Bogu za sve!

Vasa MihailoviÊ ---------------------Qiqana HabjanoviÊ-–uroviÊ, Zapis duπe (Beograd: »igoja, 2008), osmo izdawe, 456 str. Brojevi stranica citata iz ovog izdawa naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. juli 2011.

Evropska unija... (sa str. 23) Evropska unija, koja sada arogantno traæi sve viπe fii idruæe. EU je od Srbije, koja æeli da joj se pfi uspeπno naterala Srbiju da prqavo izda svoju legendu, junaËkog generala MladiÊa. Evropska unija u ovome sluËaju ima psihijatrijsku dijagnozu MORAL INSANITI, umobolan moral. Zar EU nije sramota da stalno neπta preti Srbiji, umesto da se izviwava za zloËine, koje je u Srbiji poËinila tokom varvarskog bombardovawa u 1999. godini. Nekako ti „dobri” qudi iz EU i NATO ne govore o otplaÊiv a w u π t e te o d 4 0 - 5 0 m i l i j a r d i d o l a r a z a uniπtavawe i ubijawe po Srbiji.

Ovo razbojniπtvo EU i NATO je lepo opisao buduÊi britanski Nobelovac za literaturu Harold Pinter u Ëlanku „Harold Pinter o banditima i ubicama” (Der Standard, 20.maja 1999). Ovde u »eπkoj je nedavno izaπla kwiga o SS jedinicama u Evropi.

Najviπe dobrovoqaca za krvave SS jedinice tokom rata se javilo iz okupirane Holandiji, oko 50 000 wih, a sada se ta Holandija pravi vaæna i ne zna, kako bi viπe uvredila Srbe i oteæala im sve moguÊe. I ta tako zvano demokratska EU je velikom veÊinom prihvatila pqaËku Kosova i Metohije od Srbije , samo su hrabri Grci, Kipar, Rumuni, Slovaci i ©panci odbili da priznaju kao samostalnu zemqu Kosovo, voenu licima sa prebogatom kriminalnom proπloπÊu (na primer Haπem TaËi), optereÊenima straπnim zloËinima, kako je to potvrdio ©vajcarac Dik Marti. Kao jeziva parodija je stvarnost, da je za pitawa u vezi sa Srbijom u EU odgovoran tamo neki Slovenac Jelko Kacin, poslanik Evropskog parlamenta, koji bi Srbe udavio u kaπiËici vode. »eπku vladu je naterao prevarom na priznawe nezavisnosti Kosova, na to sramno izdajstvo Ëeπko-srpskog bratstva, ministar inostranih poslova »eπke, Ëovek iz bogate aristokratske porodice, koji ne baπ najboqe govori Ëeπki, Karlo Schwarzenberg, u stvari povampirena Austro-Ugarska...

Prof. Dr. Rajko DoleËek, DrSc. Ostrava, 31.5.11.

Podvukla - Iskra) (P ---------------------

Napomena Iskre Izviwavamo se velikom srpskom i naπem prijatequ dr DoleËeku πto smo skratili ovaj wegov Ëlanak. Izostavili smo wegov drugi deo gde on pretæno piπe o svojim susretima i razgovorima sa generalom MladiÊem, ne zato πto se ne slaæemo sa sjajnim utiscima koje je on u tim viewima doæiveo, veÊ zato πto u ovom broju imamo dosta napisa na tu temu.

Zadræali smo prvi deo Ëlanka dr DoleËeka u kome on iznosi iskustva »eha o „medu i mleku” koje su im EU i Nato doneli, ali i otvorenu opomenu Srbima πta ih Ëeka u suludoj trci TadiÊevog reæima da se poπto-poto prikquËi „evroatlanskim integracijama”.

25

DA LI JE SRBIJA DEMOKRATSKA DRÆAVA? „Demokratija funkcioniπe samo onda kada je narod informisan” (Xejms Rajt) Svesni da narod koji æivi izuzetno loπe ne moæe da ubedi da mu je dobro, predsedik Srbije i wegova Vlada ni ne tvrde da su postigli iole znaËajne uspehe na ekonomsko-socijalnom planu.

Jedino nastoje da situaciju predstave tako kao da bi usled globalne ekonomske krize bilo joπ gore da svojim merama Vlada, navodno, nije ublaæila pad.

Nacionalni i ekonomski sunovrat Kako je srpski establiπment donedavno usiqeno tvrdio: da nije bilo wega tokom 2009. i 2010. godine Bruto domaÊi proizvod ne bi pao „samo” oko 4%, a nezaposlenost ne bi dostigla „tek” 20%, veÊ bi makroekonomski pokazateqi bili znatno mraËniji. A sada, kada je otkriveno da je situacija joπ gora, tj. da je Vlada frizirala statistiËke podatke, odnosno da je realni krizni pad B DP - a b i o Ë a k o k o 1 0 % , r e æ i m j e p r o me n i o ekonomsko-propagandni repertoar. Sada vreme kupuje bajkama o tome da je najgore proπlo i da nam uskoro predstoji ekonomski preporod. Doprinos tome, odnosno prilog da na evrointegrativnim osnovama doe do privrednog progresa, navodno, predstavqa i sramno izruËewe enerala MladiÊa Haπkoj inkviziciji.

Vlast zna da je i viπe nego na privrednom poqu podbacila (odnosno da je svesno kolaborirajuÊi sa srpskim neprijateqima u dræavno πtetnom pravcu namerno radila) kada je u pitawu zaπtita vitalnih nacionalnih interesa, i da je svakome ko nije politiËki autistiËan, i pre hapπewa enerala MladiÊa, veÊ bilo oËito da je tako. Iako ne i formalno, preÊutno prihvata postojawe kosovske N A T O k v a z i d r æ a v n e t v o r e v i n e n a te r i to r i j i S r b i j e . P r uæ a te k r e t o r i Ë k u p o d r π k u s r p sk o j republici u sastavu bosansko-hercegovaËke konfederacije, koja je izloæena stalnim pritiscima zapada i Sarajeva da pristane na centralizaciju BiH. Izbegava i da pruæi potporu nastojawu Srba koji æive u drugim dræavama regiona da se izbore za svoja elementarna nacionalna prava. A samo primera radi, kako bi bilo jasno u kakvom su oni poloæaju, tek da spomenem da u Crnoj Gori, gde meu wenim dræavqanima koji æive u otaxbini, deklarisanih Srba ima oko 35% (a sa onima nastawenim u Srbiji i preko 50%), dok su u dræavnoj administraciji, ukquËujuÊi i policiju, zastupqeni sa mawe od 4%!

Pravna dræava: preduslov demokratije U takvim okolnostima oficijelni Beograd uglavnom je dovoqno razuman da se uzdræi da glas-

26

nije progovori o svojim nacionalno-dræavnim „uspesima”. Meutim, dok na tome makar napadno ne insistira, uporno tvrdi da je suπtinski doprineo razvoju funkcionalne demokratije u Srbiji.

N a v o d n o , a k o v e Ê n i sm o b o g a ti i u sp e π n i n a geopolitiËkom poqu, bar smo doËekali da æivimo u istinski slobodnoj zemqi. I zbog toga treba da budemo sreÊni i zahvalni Vladi i predsedniku.

U pitawu je ogoqena laæ! Ali, poπto laæ koja se ponovi bezbroj puta mnogima deluje kao istina, moramo uporno da je razotkrivamo. Srbija u praktiËnoj sferi nije demokratska zemqa. Da se podsetimo: prema politiËkoj teoriji dræava mora da zadovoqi tri osnovna uslova da bi bila stvarno demokratska. Prvo, nuæno je da ima otvorenu i odgovornu vlast. Drugo, neophodno je da se u svakodnevnom æivotu a ne samo na papiru poπtuju qudska i politiËka prava. TreÊe, imperativ je da su izbori slobodni i fer. No, i to nije sve. Do sada smo priËali o klasiËnom konceptu demokratije. Weno moderno shvatawe podrazumeva joπ jedan neizbeæni uslov. To je nuænost postojawa razvijenog graanskog druπtva.

Lako je dokazati da su pomenuti uslovi u Srbiji „ispuweni” samo u nominalnom vidu, te da je stoga ona samo fiktivno demokratska zemqa, dok realno to ni pribliæno nije. Naπa vlada nije odgovorna i otvorena. Sada neÊemo govoriti o politiËkoj odgovornosti veÊ samo o pravnoj. Prema Ustavu Srbije, Kosovo i Metohija je wen nerazdvojni deo, a niko od dræavnih funkcionera nema pravo da radi protiv teritorijalnog integriteta dræave. Da li aktuelna vlast to poπtuje? Ne. Ako se ranije pretvarala da je tako, sada je i to pre stala. Ministar unutraπwih poslova Ivica DaËiÊ, pa i predsednik Srbije Boris TadiÊ, poËeli su otvoreno da priËaju o podeli Kosova. A to nije niπta drugo do javno izraæavawe spremnosti da se grubo povredi teritorijalni integritet dræave.

Zar treba reÊi da srpski vladajuÊi politiËari tako na najgrubqi naËin ruπe ustavni poredak koji su duæni da πtite!? I nikom niπta zbog toga. A i da ne govorimo o tem piranom izruËewu MladiÊa Haπkom tribunalu, onda kada je TadiÊ procenio da mu se najviπe ispl ati . S obzirom na sve reËeno - a to je samo vidqivi vrh, u propagandnom moru skrivenog, mnogo veÊeg ledenog brega - zar je Srbija pravna, odnosno demokratska dræava? I to nije sve, Ëak i kada se radi samo o uoËqivim aktima krπewa demokratskih principa. Zar je wena vlada otvore na i odgovorna ako, protivno od strane Skupπtine usvojenoj Rezoluciji o vojno-politiËkoj neutral nosti, zemqu tiho uvodi u NATO? A nema sumwe da vlast, suprotno vaæeÊim pravnim reπewima i veÊinskoj voqi naroda, baπ to Ëini. ©to znaËi da stvar nije samo u tome da jedno priËa a dugo radi, tj. da je prema javnosti suπtinski zatvorena a ne

Iskra 1. juli 2011.

otvorena, veÊ i da je situacija mnogo gora. Umesto prava, neosporno je da u Srbiji vlada politiËki voluntarizam, odnosno, u modernom bonapartistiËkom duhu, samovoqa dræavnog vrha.

Al Kaponeova izborna pravila Stvari ne stoje ruæiËasto ni sa politiËkim i qudskim pravima, od slobode izraæavawa do neometanog okupqawa. Mediji su uglavnom pod kontrolom zapadnih centara moÊi i srpske Vlade, pa drugaËiji stavovi od onih koji su wima po voqi samo u vrlo ograniËenom vidu mogu da se pojave u sred stvim a masovnog inf orm isaw a . Ako se p r o te s t i p a r l a m e n t a r n e o p o zi c i j e t o l e r i π u , okupqawa drugih, neretko mnogo radikalnijih protivnika geopolitiËkog kursa kojim Srbija ide i evroatlantskog sistema „vrednosti” koji nam se forsirano nameÊe, bivaju suzbijani brutalnim policijsko-represivnim metodama. Omladina se hapsi i osuuje na montiranim sudskim procesima, dok se vlast kune u svoj demokratski karakter. Tek u ciqu ilustracije da pomenem nedavni proces, po matrici totalitarnih reæima, na kome je, iako je jasno da je neduæan, osuen Mladen ObradoviÊ, lider patriotske organizacije „Obraz”. I da se podsetimo medijske harange protiv pokreta „Naπi 1389”, kao i pretwi da Êe biti zabrawen.

Stigli smo do izbora. Ako prethodni uslovi nisu ispuweni, zar oni mogu da budu fer?

Formalno jesu slobodni, ali nisu poπteni ako jedni uËesnici u wima imaju gotovo sve medije dok drugi nemaju maltene nikakve. Uostalom, pitawe je da li Êe buduÊi izbori biti i sa pravnog stanoviπta regularni. Ne treba zaboraviti da je pre nekoliko godina dokazano da su poslanici sada vladajuÊe Demokratske stranke falsifikovali glasawe u Skupπtini. Kada su to radili, zaπto ne bi laæirali i parlamentarne izbore? Da li bi bilo osnovano, posle svega πto se o wemu zna a da je kojim sluËajem æiv i zdrav, poverovati na reË Ëuvenom ameriËko-sicilijanskom mafijaπu Al Kaponeu da viπe neÊe da se bavi kriminalom? Isto vaæi i za sadaπwi srpski reæim.

Evo nas i kod graanskog druπtva, pod kojim se podrazumeva postojawe i nesputano delovawe mnoπtva, od vlade nezavisnih, æariπta samoorganizovawa, preko kojih graani - van partijskopolitiËke zone - mogu da deluju u ciqu reπavawa problema koji ih direktno ili indirektno tiπte, odnosno u prilog ideja do kojih im je stalo. Razume se, u Srbiji postoje hiqade nevladinih organizacija, ali to ne znaËi da je graansko druπtvo razvijeno. Nije. Neke nevladine organizacije su privilegovane i punim jedrima mogu da deluju, dok su drugima moguÊnosti za to limitirane. Ne radi se tu o pravnim ograniËewima veÊ o medijskom prostoru, finansijama i partnerstvu sa dræavom.

One nevladine organizacije koje deluju sa pozicija evroatlantizma, tj. po voqi su srpskih vlasti i wenih zapadnih mentora, ne samo da su obilato finansirane iz inostranstva veÊ dobijaju novac i iz dræavnih fondova a vrata sredstava masovnog informisawa i vladinih institucija

Iskra 1. juli 2011.

πirom su im otvorena. Nepodobne organizacije o svemu tome mogu samo da sawaju. ©taviπe, i firme koje bi ih donirale, jer wihovi vlasnici ili menaxeri dele ubeewa nekih od tih NVO, Ëesto se ustruËavaju da to urade, da ne bi navukle bes dræave. Ako se to desi, u sluËaju da rade sa dræavom, wihovi poslovi mogli bi da budu ugroæeni, a ako su poslovno nezavisne od dræavnih institucija, realno je da se na wihova preduzeÊa paze okome poreske i druge inspekcije. Da li su onda u Srbiji iole ravnopravne prozapadne i ostale NVO? Da li moæemo da govorimo o razvijenom graanskom ili se radi o kvazigraanskom druπtvu? „Vladavina naroda” vs. marionetska dræava Odgovori na postavqena pitawa se, Ëak i da smo hipotetiËki do sada bili u neizvesnosti, sami argumentovano nameÊu. Tako je i sa zakquËkom ovog teksta. Srbija, zahvaqujuÊi svojim nekritiËki prozapadnim vlastima, ne samo da je u svakom pogledu neuspeπna zemqa, veÊ je i nedemokratska dræava. Uostalom, to je i logiËno. Kada su marionetski reæimi uËinili neπto dobro za svoj narod?

I da li je ikada postojala napredna kvislinπka dræava? Ako strani gospodari u ime svojih interesa upravqaju zemqom preko svojih lokalnih namesnika, kako je onda uopπte moguÊe govoriti o „vladavini naroda”?

Tokom proslave osmogodiπwice dolaska nacista na vlast, Hitler je u januaru 1941. godine istakao da je na Ëelo dræave doπao legalnim putem a da je „nacional-socijalistiËka revolucija pobedila demokratiju u uslovima demokratije i uz pomoÊ demokratije!” Situacija je bar u neËemu sliËna i u Srbiji. Sadaπwi evroatlantski nastrojeni reæim preuzeo je sve poluge vlasti u priliËno demokratskim okolnostima . Nesporno je da su prethodne Vlade, u kojima su presudni uticaj imali suverenistiËki faktori, od 2004. do 2008. godine znatno poboqπale demokratski ambijent, No, kada je „Koalicija za evropsku Srbiju” osvojila vlast kao πto se i oËekivalo od onih kojima su stranci presudno pomogli da se popnu na dræavni vrh poËela je, faktiËki, da suspenduje demokratske norme. Razume se, u ime nekakvih „evropskih vrednosti”. Ako su one „svetiwa”, u skladu sa principom „ciq odreuje sredstva”, sve πto im navodno smeta, ovako ili onako, mora da bude ukloweno.

I dok je reæim, fanatiËno realizujuÊi dobijene ideoloπke zadatke, postupao na sofisticirano autokratski naËin, dobijao je burne aplauze iz Brisela i Vaπingtona. To ne treba da nas Ëudi.

Razni morbidni diktatori Latinske Amerike i drugih kontinenata, spram kojih je Ëak i egoistiËni srpski reæim oliËewe humanosti, decenijama su bil i π tiÊeni ci Z apada , dok su nepokorne demokratske garniture ocrwivane i uz pomoÊ plaÊenika ruπene. A i danas „ civilizovani Evropqani” i „napredni Amerikanci”, osim na reËima, nisu mnogo odmakli od takve matrice, i uz to mirno posmatraju otvoreno ugwetavawe ruske populacije u baltiËkim dræavama i maltretirawe Srba na Kosovu i Metohiji.

27

MladiÊ odloæio izjaπwavawe o krivici Bivπi komandant Vojske Republike Srpske Ratko MladiÊ odloæio je u petak izjaπwavawe o krivici, nazivajuÊi navode optuænice "gnusnim", a predsedavajuÊi sudija Alfons Ori (Alphons Orie) zakazao je novo izjaπwavawe o krivici za 4. jul.

Dok mu je sudija Ori Ëitao saæetak otpuænice o genocidu u Srebrenici i istrebqewu nesrba πirom BiH, MladiÊ je tri puta odreËno klimnuo glavom.

"Gospodine Ori, ja bih æeleo da dobijem viπe vremena za ove gnusne optuæbe na mene, da dobro proËitam i razmislim sa mojim advokatima.

Meni treba i viπe za te monstruozne reËi koje nikad nisam Ëuo, niti mogu to da shvatim", rekao je MladiÊ.

Beta, 3.6.2011) (B

Da li je... „Evropske demokratske vrednosti”, iz ugla evroatlantskih centara moÊi, izgleda da nisu za svakoga. U nekoj meri wih treba primewivati Ëak i kada su u pitawu obiËni, a ne samo privilegovani graani zemaqa evroatlantskog bloka, ali za druge narode dovoqna je prazna priËa o demokratiji.

Svakako, u pogledu uvaæavawa elemenata prave (funkcionalne) demokratije, sliËna onoj iz vremena kada se u komunistiËkim zemqama govorilo o „narodnoj demokratiji”. A bez obzira na to πto je socijalistiËki sistem imao i neke dobre strane, joπ se dobro seÊamo kakva je „demokratija” u wemu vladala.

Dragomir AN–ELKOVI∆ 8.6.2011.

Podvukla - Iskra) (P Fond strateπke kulture ________________________

Komentar Iskre AnelkoviÊ je dobro zapazio nedostatke TadiÊeve „demokratije” i Ëiwenicu da je on zapadni marioneta. Nepoznato mu je izgleda da je TadiÊ i dobar uËenik zapadne „demokratije”. Sve πto TadiÊ radi potpuno je legitimno i na izvorno „demokratskom” Zapadu, kad je wihov suπtinski i dugoroËni interes u pitawu. Demokratija je funkcija interesa, a ne „voqe naroda”. Svaka manipulacija i „demokratska” maska su dozvoqeni kada su wihovi interesi i strateπki ciq u pitawu, a πto i AnelkoviÊ nehotiËno obelodawuje u uporednoj analizi teorije demokratije i prakse srpskog reæima. Poπto je na Zapadu samo intres suveren i samo wemu se duguje „vernost”, on ne zna za trajne prijateqe. Stvarna opasnost za TadiÊa je, πto iskustvo nepobitno pokazuje, da je u „demokratiji” svako „zamenqiv”. Pojedinci i stranke dolaze i odlaze - bitno je da poredak æivi i traje. Nisu to samo trenutno podobni i izsluæeni diktatori, veÊ su i dobri i posluπni uËenici Zapada „potroπqivi”, pa Ëesto idu i pod giqotinu novopeËene „demokratske” vlasti, ili pak linË isto takve uliËne ruqe.

28

SLAVA DOBROVOQACA U SAD Srpski dobrovoqci i AmeriËkoJugoslovensko udruæewe „JADRAN” proslavili su svoju slavu Sv. Georgija u subotu, 14. maja ove godine.

Parastos svim poginulim i pomrlim Srpskim dobrovoqcima kao i Ëlanovima udruæewa Jadran odræan je 11 sati pre podne u crkvi Sv. Save. Obred je izvrπio prota Dragan VeleuπiÊ. DomaÊica slave je bila ove godine Rada MaliÊ (RadojËiÊ).

Posle zavrπenog obreda gosti su doπli na slavski ruËak koji je bio u Srpskom domu pored crkve. Vreme je bilo vetrovito sa kiπom, ali to ipak nije spreËilo drugarice i drugove iz susednih dræava - MiËigana, Indijane i Ilinoja da dou. Na slavskom ruËku je bilo 55 osoba.

Posle ruËka predsednik udruæewa Andra MandiÊ pozvao je protu Dragana da pozdravi goste.

Prota Dragan se osvrnuo na rad dobrovoqaca, pa se onda osvrnuo i na rad pokojnog Bore KarapanxiÊa.

Svi smo jednim minutom molitve odali poπtu naπem vrednom drugu Bori. Posle prote Dragana goste je pozdravila domaÊica Rada - Êerka Ruæe i pokojnog druga Bogoquba-Bobana RadojËiÊa. Na kraju je Andra MandiÊ pozdravio sve prisutne i zahvalio svima koji su dooπli iz susednih dræava kao i naπim vrednim drugaricama koje su pripremile torte i kolaËe. Ostatak vremena je proveden u prijatnom razgovoru u nadi da Êemo i iduÊe godine proslavitgi naπu zajedniËku slavu , bar i istom broju.

M. A.

SLAVA U MELBURNU DobrovoqaËka zajednica u Melburnu odræala je pomen i slavu Sv. Georgija u subotu 7. maja ove godine u hramu Sv. Trojice. »inodejstavovao je stareπina hrama protojerej-stavrofor o.

Miroslav PopoviÊ uz asistenciju akona –ora VeselinoviÊa.

Najpre je u samom hramu odræan pomen svim palim i umrlim dobrovoqcima u prisustvu æivih drugova, wihovih porodica i pozvanih gostiju. Svi prisutni su za vreme pomena dræali upaqene sveÊice, πto je svemu davalo sveËan izgled i molitvenu atmosferu.

Posle posluæewa æitom i pogaËom svi prisutni su preπli u crkvenu salu, gde je pored slavske ikone Sv. Georgija i slavske sveÊe odræan obred rezawa slavskog kolaËa i osveÊewa æita koje su pripremili doneli braÊa Miro i Duπan PopoviÊ sa svojim suprugama Nadom i Hristom. Posle otpevane tuæbalice dobrovoqaca „Mrtvi niste, o druzi mili” prisutni su seli za postgavqene stolove i posluæili se hranom i piÊem pripremqenih od sgrane naπih vrednih domaÊica.

Zatim su proËitani pozdravi i Ëestitke drugova sa strane i Sidnejske grupe, drugova iz Amerike i Engleske. Drug Duπan TodoroviÊ „»apqa” je telefonskim putem Ëestitao slavu i poæeleo svako dobro.

Ostatak vremena je proteko u drugarskim i prijateqskim razgovorima, u nadi da Êemo se sastati i videti i iduÊe godine. Boæe daj!

Bogdan MaleπeviÊ

Iskra 1. juli 2011.

SLAVA DOBROVOQACA U ENGLESKOJ Slava bivπih srpskih dobrovoqaca, 15. maja 2011, poËela je liturgijom u hramu „Lazarica” u Birmingamu, sredwa Engleska. Sluæio je protojerej o. MunxiÊ. Na kraju liturgije izvrπen je obred seËewa slavskog kolaËa, koji je pored prote MunxiÊa obavio i stareπina hrama protojerejstavrofor o. Milenko ZebiÊ, pod Ëijim starateqstvom je sazidana „Lazarica”, takoe bivπi dobrovoqac, uz uËeπÊe domaÊina slave Obrada i Julijane JoviÊ i povrenika „Iskre” Æivana LazareviÊa.

Posle liturgije preπlo se u crkvenu salu, gde su slavqenici, wihovi srodnici, gosti i prijateqi, prvo posluæeni slavskim æitom, pa je potom sluæen zajedniËki ruËak za oko 60 osoba.

RuËak su spremile i sluæile poærtovane supruge, kÊeri i druge bliske roake bivπih dobrovoqaca, na Ëemu im od srca hvala.

Neposredno iza ruËka, Æivan LazareviÊ je pozdravio prisutne sveπtenike i goste i Ëestitao slavu dobrovoqcima, a zatim proËito prispele Ëestitke drugova iz SAD, Kanade, Australije, NemaËke i ostalog sveta i potom dao reË Vladi QotiÊu, koji je u svom izlagawu, izmeu ostaloga, rekao: Da se kratko podsetimo πta danas slavimo.

Slavimo Svetog VelikomuËenika i Pobedonosca Georgija, zaπtitnika Srpskih dobrovoqaca i wihovu slavu. Dobrovoqci su na svojim grudima nosili dobrovoqaËki znak u obliku takovskog krsta i reqefom Sv. –ora koji ubija aædaju, oko koga je pisalo „S verom u Boga, za kraqa i otaxbinu”. Aædaja je simvol borbe prvih hriπÊana protiv zala ovoga sveta, a wegovo velikomuËeniπtvo i pobedonoπtvo spremnost na najveÊu ærtvu - sam æivot - koju Ëovek moæe dati za pobedu dobra nad zlom. Dobrovoqci su Takovski krst ne samo nosili, oni su, po tom svehriπÊanskom zavetu koji je oznaËavo - ne mrzeÊi ni najveÊe neprijateqe - po wemu æiveli, borili se, ginuli i umirali.

Prigodno je za trenutak setiti se naπih legija, hiqada onih, za koje zasluæeno kaæemo da su bili „boqi od nas” - boqi jer su se veÊ pokazali i dokazali podnoseÊi najveÊu ærtvu za izvorno hriπÊansku misao i put kojim su poπli i na wemu umrli, danas veÊ stanovnici neprolaznog duhovnog carsta Hristovog. Wima se nedavno pridruæio i naπ neumorni pregalac i stvaralac na duhovnoj wivi Gospodwoj, Bora KarapanxiÊ. Setimo se i hiqada naπih KoËevskih muËenika, verolomno izdatih i predatih; vernika pokoπenih, u cvetu mladosti, rukom nevernika i savremenih pagana.

Malom broju nas preæivelih, kaæimo naπoj posledwoj odbrani, ostaje da se joπ pokaæemo i dokaæemo pred legijama naπih ærtava; onima koji nas obavezuju, da nastavimo wihovo delo, istrajemo na naπem putu i naπoj borbi do kraja. A to znaËi - obavqajmo svoje preostale duænosti, ma koliko one male ili velike bile, s qubavqu, dobrovoqno,

Iskra 1. juli 2011.

savesno i poærtvovano - onako kao su to oni radili, da bi se sutra i mi mogli pridruæiti, po neumitnoj prirodi qudske prolaznosti, kolonama onih koji su bili „boqi od nas”, mirne savesti i svetla obraza.

Naπa je sreÊa u opπtoj nesreÊi, da nismo imali iluzija o Zapadu. Za nas se sunce, bez Ëije æivotodavne svetlosti i toplote nema æivota na planeti, uvek raalo na Istoku, a zalazilo na Zapadu, ne samo stvarno veÊ i duhovno. Naπe dugogodiπwe æivqewe i iskustvo na Zapadu nas nije razuverilo, veÊ naprotiv uËvrstilo u naπim prethodnim saznawima o wemu. Danas je Zapad u svojoj globalnoj materijalistiËkoj pohlepi za tuim dobrima i sirovinama, licemerna duhovna i moralna pustiwa; wihov reËnik i pojmovi su izopaËeni - oËigledna laæ proglaπava i nameÊe kao istina; vapijuÊa nepravda naziva pravdom i nepristrasnim sudom. Sve tzv. meunarodne institucije su u wihovim rukama - Ujediwene nacije, weni sudovi, razni politiËki i ekonomski forumi, ne rade ni praviËno ni nezavisno, veÊ kako im diktiraju interesi i voqa stvarnih meunarodnih moÊnika. Wihovi agitatori i specijalno trenirani agenti izazivaju i organizuju pobune u nazovi suverenim zemqama, pa onda pod maskom osloboewa naroda od opresivnih reæima, qudskih prava, zaπtite civilnog stanovniπtva, itd., zavode svoje privredne i politiËke sankcije i vojno intreveniπu, svrgavaju dojuËeraπwe svoje prijateqe i vlastodrπce i neretko ih predaju linËu mase ili ih sami likvidiraju. To samo dokazuje, ono πto smo mi oduvek znali, da Zapad ne zna za trajna prijateqstva - trajan je samo wihov intres. Sve je to toliko providno za one koji hoÊe da na dogaaje gledaju iole nezavisno i otvorenih oËiju, da to poËiwu da vide i oni koji su se do juËe nadali spasewu sa Zapada. Tako napr. danas u ogorËenom razoËarewu u Srbiji piπe poznati pisac DanojliÊ, a akademik i pravnik Kosta »avoπki kaæe da je sloboda koju Zapad navodno donosi samo maska za „bezoËno porobqavawe”.

Oduvek smo znali da izbegliπtvo, a pogotovu Zapadno podnebqe, nije klima u kojoj moæe da æivi i razvija se naπa izvorno narodna i hriπÊanska misao, sva posveÊena traæewu i odbrani suπtinskog duhovnog i nacionalnog interesa naπeg naroda. U ovim uslovima naπa narodna misao, osuena je da umre sa nama - naπom posledwom odbranom. Zato je naπ posledwi i najvaæniji zadatak da naπu misao vratimo narodu u kome je i zbog koga je ponikla, ako takva moguÊnost postoji. Posle mnogih razoËarewa, uglavnom u qude sa kojima smo pokuπavali da neπto uradimo, mislimo da takva nada sada postoji i da Êemo, uz Boæju pomoÊ, u tome uspeti...

Ostatak popodneva provden je u srdaËnim drugarskim i prijateqskim razgovorima i susretima. Rastali smo zadovoqni i u nadi da da Êemo se i dogodine ovako okpupiti.

Iskra

29

Slava „smene generacija” u Kanadi Poznata izreka: „Na mlaima svet ostaje” manifestovana je ove godine na slavi Dobrovoqaca u Kanadi. Æeqa ovogodiπwih domaÊina, Danice Pavlice i joπ uvek æivih Dobrovoqaca bila je da deca ili Ëak wihova unuËad preuzmu ulogu domaÊina i nastave tradiciju koju su wihovi oËevi i majke nosili u mladalaËkim danima svojih æivota.

Parastos je sluæen u crkvi Sabor svih srpskih svetiteqa u predgrau Toronta, 14. maja 2011. Sluæli su protojereji stavrofori Mihajlo Doder i Prvoslav PuriÊ. Dva puta u toku parastosa sveπtenici su Ëitali imena upokojnih Dobrovoqaca i wivovih spuruga dok su prisutni tiho pojali „Gospodi pomiluj”. Ako je srce puno qubavi i vere u ispravnost naπeg stava i ideje predsednika Dimitrija QotiÊa, niπta nije teπko. Danica je predwaËila u pripremama i radu uz pomoÊ nas nekolilo dugova.

Posle parastosa preπli smo u salu Srpskog centra gde je prvo prerezan slavski kolaË. Za domaÊicu slave iduÊe godine primila se Milena VoloπËek, starija Êerka Mirka i Gordane VlahoviÊ.

Uz molitvu i tropar Svetom VelikomuËeniku Georgiju poËeo je ukusan ruËak koji su spremile Ëlanice Kola srpskih sestara „Kraqica Aleksandra” na Ëelu sa predsednicom Mirom JaxiÊ. Vredne ruke æena i sestara Dobrovoqaca u Kanadi spremile su asortman kolaËa koji su svima posluæeni. Hvala svim domaÊica na lepom doprinosu naπoj slavi.

Programom je rukovodio Bora DragaπeviÊ i prvo je predstavio proπlogodiπweg domaÊina Miodraga BrkiÊa koji zbog bolesti nije mogao tada da prisustvuje. Miodrag je proËitao posledwi pozdravni govor i Ëestitku Dobrovoqcima od novoupokojenog Borivoja KarapanxiÊa. ProËitana je Ëestitka Brala StevanoviÊa i drugova iz Australije i Ëestitka iz Milvoki od Marka Sunare i kraÊa Ëestitka obolelog Milana Bilbije iz Sudburia.

Neumorna domaÊica slave Danica Pavlica, zahvalila se svima na dolasku, posebno sveπtenicima i Ëlanicama Kola srpskih sestara, a najviπe deci i unuËadi preminulih Dobrovoqaca koji su ih nauËili da nastave tradiciju.

Posle ruËka predstavqena je Sandra VlahoviÊ Fievoli, mlaa Êerka naπeg vrlog druga i stareπine Mirka VlahoviÊa, farmaceut po profesiji. Sandra je oslikala lik oca poËev od roewa u siromaπnoj kuÊi u Crnoj Gori, zatim πkolovawa i univerzitetskih nauka do dolaska u Kanadu i na kraju odlaska sa ovog sveta.

30

Sandra je poetski opisala Ëvrstinu ideja svoga oca Mirka koje je preneo na svoju decu. Wen govor vratio nas je u dane kada smo se sastajali za DobrovoqaËku slavu u Nijagari i drugim mestima pod Mirkovim rukovodstvom.

Sledilo je izlagawe farmaceuta Davida MilovanoviÊa, koji je putem raËunara preneo slike iz æivota svoga oca Duπka MilovanoviÊa „Gembeπa”. Prikaz slika uz odliËno objaπwewe ispuweno humorom oæarilo je mnoga lica naπe „nove generacije” u Kanadi. Za sledeÊu slavu pokuπaÊemo da na sliËan naËin prikaæemo borbe i slike Srpskih dobrovoqaca.

Zatim smo otpevali nekoliko koraËnica, uvek kao prvo pesmu „Ja znam svoj ciq i put svoj znam...” i joπ par drugih, uz onu koja na nas je podseÊala na qubavi naπe mladosti u otaxbini, „To beπe jedna mala, u oËima joj sjaj...”

Pri kraju je proπlogodiπwi domaÊin, Miodrag BrkiÊ, proËitao svoj govor koji je obuhvatio istorijsku ulogu JNP Zbora u osnivawau Dobrovoqaca u NediÊevoj Srbiji.

Prota Mihajlo Doder se osvrnuo na svoju mladost i ulogu Srpskih dobrovoqaca u wegovom æivotu da se opredeli za sveπteniËki poziv.

Potpukovnik DimitrijeviÊ i prota –ore LaziÊ iz Sent Luisa su imali ogroman uticaj u tom wegovom izboru.

Za vreme ruËka Draga DragaπeviÊ sakupqala je potpise za Ëestitki proti Mateji MatejiÊu povodom 60. godiπwice sveπteniËke sluæbe i i izjavu suaËeπÊa Qiqi KarapanxiÊ i porodici povodom smrti dragog i nezamenqivog Bore KarapanxiÊa. TreÊa karta je upuÊena Milanu Bilbiji sa æeqama za wegvo brzo ozdravqewe.

Hvala gospoi Xin MilovanoviÊ na profesionalnom sakupqawu priloga za ruËak i Iskru i naπem Milenku Piperskom koji uvek donese piÊe i stara se za sveÊa za vreme parastosa. Hvala Veri PopadiÊ na slavskom æitu koje sprema svake godine.

U prijatnom razpoloæewu napustili smo slavqe uz pozdrav: „Doviewa, u ime Boga, iduÊe godine u isto vreme na istom mestu”.

Slava 2011. nazvana je i slava „Smena ge-neracija”. Od sada u ime Boga, deca i unuËad slaviÊe slavu svojih otaca i dedova. Neka im svima Gospod podari zdravqa i istrajnost da slaveÊi slavu Svetog VelikomuËenika Georgija nastave naπu tradiciju.

Bora DragaπeviÊ

Iskra 1. juli 2011.

Prilozi „Iskri” Duboko sauËeπÊe gi Qiqani i porodici, i neiscrpna zahvanost na plodosnom radu dragom Bori KarapanxiÊu. VeËna mu pamjat i mir u nebeskom carstvu!

Dr Miloπ BoæaniÊ $ 100 Za pokoj duπe i uz molitve Gospodu da primi u Wegovo Kraqevstvo, plemenite duπe dragih nam Anete i Zorana MiqkoviÊ Marko i Rada Sunara $ 50 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog druga Zorana MiqkoviÊa Andra MandiÊ $ 20 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobre drugove i prijateqe Borivoja-Boru i MomËila-Momu KarapanxiÊa –ore i Quba PaviÊeviÊ $ 50 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na druga MomËila-Momu KarapanxiÊa Andra MandiÊ $ 20 Za spomen na druga Boru KarapanxiÊa Milan Koprivica $ 10 U spomen moje æene Elen-Jelene Koprivice, sa kojom sam bio u braku od 161-1960 do 16-11-2009 godine Milan Koprivica $ 35 Za pokoj duπe dragog nam MomËila KarapanxiÊa Cica i o. Mateja MatejiÊ $ 25 Za pokoj duπe druga Bore KarapanxiÊa Rade MiniÊ £ 10

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdq@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Qoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavqeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavqaju obavezno miπqewe redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπwa pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπwa pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemqe Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemqe Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juli 2011.

U znak seÊawa na pokojnog druga –ora MarkoviÊa £5 Rade MiniÊ Umesto voπtanice na grob dragog druga Borivoja KarapanxiÊa, naπeg neumornog radnika, moleÊi se Gospodu da wegovu duπu primi u svoje Carstvo.

Ana VasiÊ $ 25 Umesto voπtanice na grob dobrog druga i dragog prijateqa Zorana MiqkoviÊa moliÊu Gospoda da wegovu plemenitu duπu primi u svoje Carstvo.

My condolences to his daughter Lisa and family.

Ana VasiÊ $ 25

Klub moÊnika veÊao o Balkanu Neformalni klub moÊnika koje Ëesto nazivaju vladarima sveta u senci, okupio se proteklog vikenda u πvajcarskom mondenskom centru Sent Moricu. Zbog 120 Ëlanova Ëuvene Bilderberg grupe, policija je blokirala sve prilaze luksuznom hotelu Suvreta Haus, tako da niko nije mogao da snimi dolazak uËesnika, niti da im se na bilo koji naËin pribliæi.

Mere bezbednosti vaæile su i za nebo iznad hotela koje je bilo zatvoreno za prelete helikoptera kako misteriozni sastanak ni na koji naËin ne bi bio ometan. To πto ni novinari ne mogu priÊi hotelu, a kamoli da uu u u salu u kojoj oni vode razgovore, objaπwava se æeqom da svaki od uËesnika govori slobodno i bez straha da Êe biti krivo interpretiran.

PredsedavajuÊi se bira od sastanka do sastanka, a ove godine to je bio Etijen Daviwon, belgijski politiËar i bivπi potpredsednik Evropske komisije. Pravi voa Bilderberg grupe je Henri Kisinxer, bivπi ameriËki dræavni sekretar.

Ove godine sastanak je posebno zanimqiv jer se odvija u okolnostima brojnih potresa u svetu, ekonomskih, politiËkih, Ëak i vojnih.

Na stolu se ove godine naπlo pitawe krize evrozone, nemiri u arapskom svetu, ali i buduÊnost Balkana i posebno - buduÊnost Bosne i Hercegovine.

O Ëemu se taËno razgovaralo, zapravo nikada neÊemo saznati jer se u okviru grupe u stvari i ne glasa, niti donose bilo kakve odluke, ne postoje zapisnici, niti deklaracije.

UËesnici sebe smatraju intelektualnim klubom koji insistira na privatnosti.

- Ta grupa je zapravo postala neka vrsta svetske vlade u senci i to nije teorija zavere. Ne dolazi toliki broj qudi da bi tri dana u nekom luksuznom hotelu pili kafu. Ta grupa qudi donosi odluke koje kasnije

+ Ratibor –ureviÊ U Beogradu je premnuo u svojim kasnim stotim godinama dva dana pre, a sahrawen na Spasovdan, Ratibor-Rajko –ureviÊ, izdavaË, publicista i naπ veliki prijateq. Za vreme okupacije Ratibor je, zajedno sa Markom MarkoviÊem, bio aktivan u pokretu Draæe MihailoviÊa, ali su se obojica povukli iz Srbije sa Artiqerijskim divizionom SDK. Rajko je bio æewen Verom, udovicom naπeg pokojnog druga Sime KereËkog.

Pokojni Rajko je bio veliki pregalac i aktivista. U logoru Eboli osnovao je IMK-u, koja je πtampala engelesko-srpske reËnike, organizovala debatne sastanke i druge prosvetne aktivnosti.

Posle duæeg æivota u Americi, gde je zavrπio i bavio se psihijatrijom, vratio se sa Verom u Beograd, i posvetio se vrlo plodnom izdavaπtvu. Osnovao je izdavaËko preduzeÊe „Ihtus” i objavio veliki broj svojih i dugih kwiga.

Slava mu i hvala i veËan pomen u Carstvu Hristovom! Æeqko JeliÊ

+ Zoran MiqkoviÊ U Teaneck, W, SAD, ubrzo posle svoje supruge Anet, preminuo je, posle duge bolesti, naπ poznati drug i srpski dobrovoqac iz Leskovca, Zoran MiqkoviÊ.

Zoranovoj kÊeri Lisi naπe sauËeπÊe. Naπem drugu Zoranu slava i hvala i veËan pokoj u Carstvu Hrista-Spasiteqa!

Iskra

+ MomËilo KarapanxiÊ U Klivlandu, Ohajo, naprasno je premunuo od srËanog udara 3. juna, MomËilo KarapanxiÊ, brat Bore KarapanxiÊa. Bog da ga prosti! gledamo kroz poteze moÊnih vlada u svetu - kaæe Dejvid Estulin, autor kwige "Prava priËa o Bilderbergu".

Klub ekskluzivaca okupqa monarhe, aktuelne premijere i ministre najmoÊnijih dræava, profesore i bivπe lidere u svetu, ali i za πiru javnost sasvim anonimne qude, uglavnom savetnike o moÊnim multinacionalnim korporacijama.

Grupa Bilderberg osnovana je 1954. godine, a ime je dobila po holandskom hotelu u kojem se prvi put sastala. Tada se okupilo dvadesetak politiËara leve i desne orijentacije iz Evrope i SAD, a raspravqalo se o transatlantskim odnosima i wihovom jaËawu.

Vesti online, 14.6.2011.

Q. IvanoviÊ

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

SRBIJA: SUMRAK VLASTI, SENKA BES»A©∆A...

Hapπewe generala MladiÊa - jedna je od najsramnijih stranica srpske istorije. PolitiËari u istoriji opstaju po onome, πto su uËinili za svoj narod. Ali generacije ih Ëesto ne pamte po tome.

Tako je Miloπ ObrenoviÊ ostao upamÊen zato πto je ubio vou Prvog srpskog ustanka Karaora - faktiËki svog suparnika, umesto da ga pamte po onome, πta je uËinio za autonomiju Srbije. Slobodana MiloπeviÊa Êe zapamtiti po wegovoj hrabroj borbi u Tribunalu za Ëast i dostojanstvo Srbije i Srba, mada se ceo zapadni svet trudio da ga ocrni kao diktatora i ubicu. Takvih primera ima baπ mnogo.

Boris TadiÊ, sadaπwi predsednik Srbije, u istoriji Êe ostati kao politiËar slabog karaktera koji je Hagu predao Radovana KaraxiÊa i generala MladiÊa.

Zato sada ceo svet slavi pobedu nad zloËincem planetarne veliËine: Sarajevo ga naziva „hitlerski faπista”, Zagreb - „ubica stotina Hrvata”, Turska zahteva hitno kaæwavawe, a australijska televizija priËa da je on terao roditeqe da jedu svoju decu.

U Srbiji politiËari likuju, misleÊi da su preskoËili posledwu prepreku na putu ka Evropi, ali nezavisni srpski mediji govore o sumraku vlasti, izdaji, nepoπtewu politiËke elite. U mnogim gradovima patriote izlaze na ulice. Pijace su postale mesto diskusija i ocewivawa najvaænijeg dogaaja - nigde se ne moæe Ëuti reË odobravawa za postupak vlasti. Beograd je joπ uvek preplavqen policijom, a to znaËi da vlast shvata πta je uËinila.

Svet likuje ne udubqujuÊi se u suπtinu onoga πto je uËiweno. U qudske glave su uterani πabloni o krivici Srba za sve πto se deπavalo na Balkanu tako da skoro svi piπu po πemi, Ëesto i ne znajuÊi o Ëemu ili o kome piπu. Mi koji prouËavamo dogaaje na Balkanu, koji dobro znamo dokumente, Ëiwenice, politiËke lidere, vojne komandante, hronologiju dogaaja - mi odliËno znamo πta se u stvari deπavalo u vreme raspada Jugoslavije, a mnogo smo pisali i o Generalu, i o wegovom okruæewu. Dobro nam je poznata i politiËka pozadina osnivawa Tribunala, kao i antisrpska kampawa mnogih evropskih i svetskih institucija.

Borba koja se vodi oko Generala, to je borba dobra i zla, patriotizma i izdaje, vernosti oseÊawu duænosti i neprincipijelnosti, oficirskoj Ëasti i besËaπÊu. General je odavno postao legenda. „Dejli telegraf” ga je ukquËio u spisak tridesetorice najpoznatijih savremenih vojskovoa, podvlaËeÊi istovremeno da ga oficiri, koji su sa wim pregovarali, smatraju za genija taktike, mada i suludosti. U toku rata sa wim su traæili da razgovaraju i politiËari, i novinari, ali najviπe vojna lica - mirotvorci iz „plavih πlemova”.

Protivnici su ga se plaπili, a Srbi bogotvorili.

Oboæavali su ga zbog poπtewa, visokog profe-

sionalizma, hrabrosti, zbog qubavi i posveÊenosti Otaxbini i humanizmu. Wegove devize su, kako je sam govorio, bile - dostojanstvo, Ëast, vera i sloboda. Gde god je mogao General je spasavao qude, pri Ëemu je pomagao i Srbima, i Hrvatima, i muslimanima.

Ja sam se nekoliko puta srela sa wim. On poseduje fenomenalno pamÊewe, poznaje rusku poeziju i prozu. Ratko MladiÊ je i predivan pripovedaË. On je znao æivopisno da prikaæe scene ruËka se engleskim lordom, susrete sa ameriËkim vojnim ataπeom na stepeniπtu ruskog Ministarstva za inostrane poslove u Moskvi, razgovore s francuskim generalima. U ophoewu sa qudima General je jednostavan, pametan, obrazovan, zna koliko vredi, predstavqa visokog vojnog profesionalca, ali ima æivotnu poziciju koja ga zbliæava sa obiËnim seqakom. Wegova æivotna filozofija je jednostavna: srpski narod je u svojoj istoriji mnogo patio, preæiveo je nekoliko genocida, ali je uvek praπtao i ostajao i dobar, i prema komπijama dobronameran. Do samog kraja narod nije verovao da tragedija moæe da se ponovi. I u ovom ratu srpski narod je ponovo nastradao, ponovo je nad wim vrπen genocid. „UËiniÊu sve, da se ovo nikada ne ponovi. Srpski narod u BiH Êe æiveti u samostalnoj dræavi.” Tako sam ja, razgovarajuÊi sa oficirima i vojnicima shvatila da wega ne „vole” - oni od wega prave boæanstvo. Wegova sposobnost ratovawa je Srbima u BiH ulivala nadu da Êe oni imati svoju dræavu. Tako se i desilo. Danas Republika Srpska u Bosni i Hercegovini postoji samo zahvaqujuÊi politici Radovana KaraxiÊa i veπtini ratovawa generala MladiÊa. Qubav vojnika prema wemu i vera naroda u wega su Ëinili da je on bio siguran u pravilnost onoga, πto je radio.

Jako mi je æao πto je danas, kako bi ugodili onima koji su ruπili i uniπtavali Jugoslaviju, vlada Srbije organizovala hajku na onoga koga bi morala da slavi kao heroja, da ga veliËa kao pobednika i da ga smatra za pravog zaπtitnika Otaxbine.

Ciq izvedene, toliko ruæne akcije, je shvatqiv: o tom ciqu u Srbiji govore svi krugovi: mi Êemo vama Generala, a vi Êete nama mesto u Evropskom savezu, i to brzo, odmah! Kako da ne! I evropqani i Amerikanci imaju u rezervi joπ mnogo uslova koji Êe jako brzo biti dostavqeni Beogradu.

Jedan od wih je priznawe nezavisnosti Kosova.

Pre nekoliko dana je ambasador SAD na Kosovu Kristofer Del izjavio da priznawe realnosti nezavisnog Kosova predstavqa preduslov za razmatrawe pitawa o prijemu Srbije u EU. A posle toga - joπ ceo spisak uslova koji Ëekaju da dou na red: nezavisnost Vojvodine, autonomija juænih oblasti Srbije, stupawe u NATO. 29.5.2011.

Jelena GUSKOVA Fond strateπke kulture