iskra1201

God. LXIII

Birmingham, 1. juni 2011.

Broj 1201

RS izmeu federalne i jedinstveno ureene dræave BiH

TRVEWE VELIKIH OKO REPUBLIKE SRPSKE Pre dva meseca, Iskra se dotakla pitawa Republike Srpske i wenog predsednika Milorada Dodika, a povodom prava na referendum o dræavnoj imovini RS. Po tom referendumskom pitawu sva dræavna imovina koja se nalazi na teritoriji Republike Srpske, pripada, po Ustavu dejtonske BiH, iskquËivo Republici Srpskoj. Visoki predstavnik (VP) tzv. meunarodne zajednice Austrijanac, Valentin Incko, na dan Dræavnosti RS, umesto Ëestitke, poniπtio je ovu odluku, rekavπi za wu da je protivna Dejtonu.

Odluka, meutim, VP u praksi ni najmawe nije promenila situaciju na terenu. Imovina o kojoj je bila reË i daqe je u posedu RS jer Valentin Incko nema mehanizme ili organe svoje vlasti ili one iz Sarajeva, koji bi mogli da preuzmu tu imovinu, a kako je Dodik ignorisao tu odredbu VP, stawe na terenu ostalo je kao πto je bilo pre tj. ta imovina je i daqe Ëvrsto u rukama RS. Sudstvo BiH komplikovalo situaciju Uopπteno govoreÊi, situacija se sada daqe zakomplikovala u RS odnosno BiH. Inicijator tih novih komplikacija nije niko drugi veÊ predsednik Republike Srpske, Milorad Dodik. Izgleda da on æeli da pokaæe i dokaæe tzv. meunarodnoj zajednici odnosno Savetu za ostvarewe mira u BiH (saËiwavaju ga, izmeu ostalih, SAD, EU i Rusija) da institucija VP u BiH ne samo da nije potrebna veÊ i smetwa za reπavawe tekuÊih problema koje BiH ima.

Dodik, Ëini se, ima velike ambicije.

Naravno, ne liËne, veÊ one narodne, od vitalnog znaËaja za RS. On hoÊe, æeli, upiwe sve svoje ne male snage, da povrati narodu RS, sve one institucije vlasti koje su joj do sada bespravno otuili i otuuju, a za raËun unitarne BiH, raznorazni VP od PetriËa (Austrijanac, verovatno ponemËeni Slovenac), Eπdauna, LajËaka i sad, eto, i do Valentina Incka. Sve u svemu radi se o nekoliko desetina takvih bespravnih akata. Neki od wih su drugorazredni, dok su neki, kao vojska, na primer, od vitalnog

znaËaja za RS. Konkretno, pak, ovaj posledwi sukob sa Inckom, koji se dramatiËno zakomplikovao i doveo te odnose do - reklo bi se „belog usijawa”, odnosi se na Tuæilaπtvo i Sud BiH. Naime, ove dve ustanove, sad iskquËivo, u rukama centralistiËkog Sarajeva, osnovane su kao posledica odluke Haπkog Tribunala za bivπu Jugoslaviju iz Haga (to je sud gde su bili MiloπeviÊ i ostali Srbi), a s obzirom na wegovo skoro zatvarawe, da Sarajevo preuzme sve sluËajeve preostalih ratnih zloËina sa terena BiH, koje Hag nije imao vremena da prosledi.

Tuæilaπtvo i Sud BiH su pored toga taËno pratili liniju Haga kad je bila u pitawu narodnost ratnih zloËinaca. Hapπeni, sueni i osueni su uglavnom Srbi, po neki Hrvat, a Musliman, moæda - i slovima - jedan.

Srbin - Alijin ratni general Cela se, meutim, stvar joπ viπe komplikovala, kad je u BeËu Interpol uhapsio na zahtev Srbije Jovu Divjaka, Srbina. roenog u Beogradu. zbog zloËina u DobrovoqaËkoj ulici u Sarajevu. Tom prilikom, u obostrano dogovorenom slobodnom povlaËewu JNA efektiva iz Sarajeva, poginulo je nekoliko desetina oficira i vojnika JNA. «»ini se da je Divjak, jer je bio general u Alijinoj vojsci, prekrπio dogovor i naredio paqbu na nenaoruæanu kolonu vojnika i vozila JNA. Posle Divjakovog hapπewa u BeËu, dugo se pri austrijskom sudu vodila borba kome bi Divjaka trebalo izruËiti: Beogradu ili Sarajevu?

Pobedilo je, naravno, Sarajevo. Pa se neπto pitam, nije li to zbog toga, πto je celo Alijino Sarajevo urnebesno uzvikivalo: „ne damo te, Jovo Srbine!?”

Ultimatum Dodiku - od strane SAD i VP U svakom sluËaju, ovo je dodatno razbesnelo Dodika, jer je austrijski sud prepustio Divjaka Sarajevu da bi protiv wega bio pokrenut proces za ratni zloËin u

Trvewe velikih...

DobrovoqaËkoj. Kako se od toga niπta nije desilo - Divjak je na slobodi u Sarajevu - Dodik Êe referendumom obznaniti celoj javnosti da su Tuæilaπtvo i Sud BiH, po Dejtonu, nelegitimni na teritoriji RS i kao takvi, wihove odluke i radwe su nepostojeÊe i niπtavne na teritoriji Srpske.

VP, Valentin Incko, takoe je reagvao ali po starom, poniπtio je odluku o referendumu RS ali i s jednom novinom, najavio je i sankcije protiv Dodika i RS. Pritekao mu je, naravno odmah u pomoÊ i bivπi VP, Miroslav LajËak, rekavπi da su referendumi u BiH - nevaæeÊi. Doe 5. maja i vest da su Incko i SAD ambasador u Sarajevu, sastali se sa Dodikom, traæeÊi od wega da povuËe svoju odluku, πto je ovaj odbio da uËini.

Dali su mu do petka. 13. maja, da odustane od svoje odluke. U sluËaju da ne odustane - da se zakquËiti - slede sankcije. Kakve?

Eventualne sankcije protiv Dodika Prisustvo SAD ambasadora na sastanku sa Dodikom, znak je podrπke Inckovom autoritetu uopπte i najavqenim sankcijama posebno, ali i ameriËka podrazumevajuÊa pretwa Dodiku i RS. Opet, s druge strane gledano, nije bilo teπko pogoditi kakav Êe odgovor doÊi sa Dodikove strane na Inckove pretwe „sankcijama”? Mene Incko ili bilo ko drugi nije izabrao za predsednika RS, veÊ me je izabrao narod RS, prema tome, on jedino moæe da me smeni. Do tada ja sam predsednik RS, bez obzira πta Incko misli, radi i oËekuje. U pogledu pak pretwe o ukidawu RS, Dodikov odgovor mora bi biti sliËan: RS nije stvorio Incko veÊ je wu stvorio Dejtonski sporazum i Pariski mir, kako bi se zaustavio rat u BiH, pa su wegove misli i radwe ne samo antidejtonske, veÊ su one baπ te koje sad guraju BiH u novo ratno stawe.

VP pretwe ponovo u Êor sokaku!

Najzad, opet se vraÊamo na pitawe primene Inckovih pretwi i dolazimo neizbeæno u Êor sokak! Jer Incko, kao πto je to reËeno napred, nema sopstvenih organa vlasti pomoÊu kojih bi mogao eventualno da svoje pretwe i odluke sprovede u æivot. A RS, po zakonu, wegove odluke ne objavquje u svojim Sluæbenim novinama, prema tome one su nepostojeÊe za wu. A πto se tiËe centralistiËkog Sarajeva... ono, bez pristanka srpskih uËesnika u wemu, nema tih centralnih vlasti koje bi mogle da se angaæuju da se VP odluke sprovedu u æivot.

Ne treba, meutim, zaboraviti da je i „puË” u centralnoj vlasti moguÊ, ako bi se srpska „opstrukcija” smatrala ozbiqnom smetwom. Tako bi bilo moguÊe da se nelegalno stvore recimo policijeske ili vojne snage sastavqene od Ëisto boπwaËkih ili kombinovane sa hrvatskim qudstvom (mada je ovo drugo mnogo teæe, jer su i Hrvati uglavom protivni boπwaËkom centraliz-

2

mu) za ostvarewe Inckovih naredbi. Ova opcija, mada je moguÊa, neizbeæno vodi u ratne sukobe u BiH, jer postoje i srpske oruæane policijske snage koje, sigurno je, neÊe sedeti skrπtenih ruku.

Ne bi se, ipak, moglo reÊi da bi meunarodna zajednica rado pristala na ovu opciju jer bi ona onda uæivo demonstrirala dve antidejtonske Ëiwenice: (1) rat je izazvan zbog Inckovih nelegalnih postupaka, Ëija osnovna funkcija u BiH jeste da se on spreËi; i (2) stoga, zakquËak se nameÊe - funkcija VP u BiH jeste bespredmetna - taËno, dakle, ono πto i Dodik tvrdi.

SAD uplitawe u krizu moguÊe Postoji, meutim, joπ jedna moguÊnost za primenu odluka VP - a Ëiwenica da se u celu stvar umeπao i SAD ambasador nagoveπtava tu moguÊnost - ako bi to uËinile NATO snage u BiH. Pod pretpostavkom da im RS pruæi otpor, onda bi predsednik Obama postao Gadafi i sam sebi bi morao da uzvukne: Obama, moraπ da ideπ (sa vlasti) jer ubijaπ pobuweni narod. Naravno, takvo „velikoduπje” kad su u pitawu SAD hegemonistiËki interesi, ne dolazi u obzir, pa bi Dodik i wegova herojska davidovska borba protiv neËoveËnog Golijata ili - joπ boqe - goreg Hitlera od onog originalnog - morala ili da prestane ili bar da poprimi neku usporavajuÊu strategiju.

Da je Dodik svestan ovakvog ishoda i da se opredelio, izgleda, za usporavajuÊu strategiju, dalo bi se zakquËiti u vezi sastanka sa Inckom i SAD ambasadorom, kad je on odbio wihove zahteve za ukidawe referenduma, ali je dopustio moguÊmost da ga privremeno odloæi, sve dok Tuæilaπtvo i Sud BiH budu pokretali postupke i osuivali zloËine uËiwene protiv Srba.

I EU izgleda oËekuje sliËnu SAD reakciju, pa da bi je preduhitrila, poruËila je Dodiku da odustane od referenduma a ona garantuje da Êe temeqno izmeniti ceo pravosudni sistem BiH, tako da se daqe ne mogu viπe deπavati diskriminatorski odnosi prema Srbima.

U BiH krajwe kritiËno stawe Da su odnosi Dodika i VP doπli u krajwe IZ SADRÆAJA Zaπto ne vratimo 200,000 Srba na KiM. . . . . . . . . . . . 7 ©eπeq „ucenio” Hag sa 5 uslova. . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Ubistvo πefova dræava i Meunarodno pravo . . . . . 11 Tito razbio Jugoslaviju. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Nova antiruska kampawa na Balkanu. . . . . . . . . . . . . 15 SAD - NATO u Libiji: uzdawe u banditizam . . . . . . . . 19 M. DanojliÊ: Pismo bez adrese . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Upokojewe i sahrana B. KarapanxiÊa. . . . . . . . . . . . . 25 SeÊawe na B. M. KarapanxiÊa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. juni 2011.

kritiËno stawe to je jasno. Uostalom, o tome se i sam VP Incko oglasio u svom inervju-u datom sarajevskom „Osloboewu”, kako ga je preneo B92, u svojoj emisiji preko Interneta od 9 maja.

Tu on govori o „najveÊoj politiËkoj krizi” u BiH od svrπetka rata u woj. Da je to „vrhunac negativnog trenda” koji je zapoËet 2006. godine (a to je godina kad je Dodik postao premijer RS i kad je svojim prvim aktom odbio da prosledi 16 VP naredbi). Dejtonski sporazum doneo je zemqi mir i napredak, sad „pod napadom vlasti RS kao i elementi osnova dræave”, ovo zadwe koje poËiwe od „kao i... ” jeste nejasno i izgleda da je trebalo da znaËi: „podriva same osnove dræave” tj.

BiH. Dodikov sluËaj pred SBUN Ove „æalopojke” protiv Dodika i RS su predmet Inckovog puta u Wujork da bi pred SBUN podneo svoj izveπtaj o stawu u BiH. (Da bi Generalni sekretar (GS) UN video i drugu, RS stranu, Dodik je Incka preduhitrio tako da GS veÊ ima wegovo pismo).

Ali to nije kraj Inckovog jadikovawa.

Kaæe: „Dræava tj. BiH joπ funkcioniπe na ograniËenom privremenom finansirawu, zakonodavni proces je na Ëekawu... ne postoji moguÊnost napredka u EU i NATO”. VP joπ govori da sedam meseci po izborima ne postoji moguÊnost skorog formirawa dræavne vlasti, a zvaniËnici RS otvoreno govore o raspadu dræave. Ovde je VP Incko povezao dve stvari koje objektivno nemaju veze izmeu sebe. Prvi deo se odnosi na Federaciju Boπwaka i Hrvata tj. drugi entitet; tamo veÊ sedam meseci nije organzovana vlast, jer Hrvati ne pristaju na mawinski odnos, dok Muslimani zahtevaju da taj odnos bude unitaran.

Drugim, meutim, delom VP optuæuje RS jer, eto, ima rav uticaj na Hrvate.

Incko, pak, nije morao neveπto da sklepa ovakav scenario, jer Dodik govoreÊi o eventualnom novom Ustavu BiH, jasno i javno veli, u wemu bi morala biti stavka o mirnoj podeli BiH tj. o pravu svakog naroda da je bez rata napusti, ako i kad su wegovi interesi ugroæeni. PraktiËno, Dodik je ovde iskazao celu suπtinu Dejtona, koju VP i SAD æele silom da poruπe.

Na kraju, VP pledira na tzv. meunarodnu zajednicu da „ostvari odluËan angaæman” - tj. upotrebu NATO snaga - u zemqi (BiH), kako bi se spreËilo produbqavawe krize „koja bi mogla destabilizovati celu regiju”.

Ruski veto izgleda blokirao VP napor Kao πto je veÊ spomenuto VP, Incko (uzgred, on je takoe, kao PetriË, izgleda ponemËeni Slovenac) veÊ se pojavio pred SBUN i naiπao je na otvoreni otpor Rusije (Valerijan «»urkin, ruski ambasador pri UN, otvoreno podræava Dodika), ali izgleda da je i Kina na toj strani, dok su SAD i Britanija odluËno protivne. U takvoj situaciji Rusija je uz kinesku podrπku stavila veto i po svim procenama

Iskra 1. juni 2011.

Inckova pozicija je time vrlo oslabqena.

IznenaujuÊe, meutim, u svemu jeste Ëiwenica, da je ambasador Srbije pri UN, Fea StarËeviÊ, mada je umereno stao na Dodikovu stranu, dao jedno vrlo inteligentno objaπwewe cele stvari. Govorio je o stavu Srbije kao potpisnika Dejtonskog sporazuma i Pariskog mira.

Jedan, Srbija podræava integritet BiH. Dva, tamo se sve odluke donose uz saglasnost dva entiteta i tri konstitutivna naroda. Tri. On je Ëak ocenio ideju VP o suspenziji referenduma vrlo „opasnom”. „Referendum, nema niËeg zajedniËkog sa teritorijalnim integritetom BiH a nije ni protivan Dejtonu”.

Interesantan je, meutim i podatak da EU, bar za sada, nije za sankcije protiv Dodika.

Izgleda da je ovaj stav EU, proizaπao zbog Dodikove spremnosti da privemeno odloæi referendum ako bi sudstvo BiH poËelo da ozbiqno isleuje i ratne zloËine uËiwene protiv Srba. I zaista, Engleskiwa baronica Aπton, predstvanik EU za spoqnu politiku, da bi spasla neπto od Inckovog uzdrmanog autoriteta, liËno je posetila Dodika u Bawaluci. Posle wihovog razgovora izdato je saopπtewe da RS suspenduje referendum na obeÊawe ledi Aπton da Êe liËno poraditi na reformi sudstva u BiH. Ovaj kompromis, a na izgled uspeh Dodika i RS, sadræi dve opasnosti. Ne bi bilo prvi put, kad su Srbi u pitawu, da EU ne odræi obeÊawe u nastojawu da dobije u vremenu. Druga opasnost je da SAD marginalizuju ulogu EU i uzmu stvar u svoje ruke, kao πto je ranije, opet u sluËaju BiH, to bio uvod u Dejton. Tome treba dodati neizvenosti ameriËke globalne politike.

SAD gazi internacionalne norme Dodikovo prihvatawe kompromisa biÊe opravdano ako za dogledno vreme ne bude najavqenih sankcija protiv wega. Meutim, ne treba zaboraviti, da su SAD stavile svoj kredibilitet iza Inckovog prestiæa (SAD ambasador i VP razgovarao sa Dodikom; vidi napred).

Iskustvo nas uËi da kad se radi o SAD kredibilitetu, oni ga ostvaruju na legalan (ako je moguÊe) ili ilegalan naËin. Ili, kako je rekla, tada SAD dræavni sekretar, Kondoliza Rajs, kad se poteglo pitawe Kosova: ono Êe biti nezavsno „na ovaj ili onaj naËin!”. Poπto sada u sluËaju BiH nameravana ameriËka potpora Incku u SBUN nije proπla, ostaje im na raspolagawu, kako reËe Rajsova, samo „onaj naËin”. PokuπaÊe da ga ostvare preko Eufora. To je ustvari preimenovani bivπi NATO, poπto je BiH prepuπtena EU. Moæda Êe EU donekle da uspori kaæwavawe Dodika, ako se Amerikanci ne odluËe za „onaj (drugi) naËin” Sve u svemu Dodikovi izgledi na duæu stazu, a sa wime i stvarna autonomija dejtonske RS, ostaju neizvesni. Bez Dodika, RS moæe eventualno ostati (formalno) entitet u centralizovanoj BiH pod muslimanskom dominacijom.

N. QotiÊ

3

REPUBLIKA SRPSKA OBNAVQA SVOJA PRAVA Najnovije vesti iz Bosne i Hercegovine (BiH) su uznemiravajuÊe. Dræava, sklepana u Dejtonu (1995. g.) po nalogu Vaπingtona puca po πavovima. Hrvati zahtevaju autonomiju, Republika Srpska obnavqa svoja prava, koja joj je stalno oduzimao Visoki predstavnik, preti izlaskom iz BiH. A evropske strukture tvrde da je Bosna i Hercegovina æivotno nesposobna tvorevina i zato je treba pretvoriti u jedinstvenu unitarnu dræavu, s kojom Êe se lakπe razgovarati prilikom prijema u EU i NATO. PodsetiÊemo da se po Dejtonskom sporazumu i Ustavu BiH dræava Bosna i Hercegovina sastoji od dva entiteta - Federacije Bosne i Hercegovine (muslimansko-hrvatska federacija) i Republike Srpske. Prvobitno je planiran kratak rok postojawa ovakve izmiπqene strukture, koja nema analoga u svetu. Republika Srpska je trebalo da zakræqa, Sarajevo da oËvrsne, dræava BiH da se stabilizuje. Na tome su ozbiqno radili svi Visoki predstavnici za koordinaciju graanskih aspekata Dejtonskih sporazuma, prisvojivπi neograniËena ovlaπÊewa. Oni su smewivali funkcionere, koje je narod izabrao, liπavali su mandata poslanike parlamenta Srbe, „zamewivali su” zakonito izabrane predsednike, vizirali su postavqewa lica na visokim duænostima, ukquËujuÊi i generale, pisali su uxbenike, pravili zakone, odobravali nacionalne simbole, kontrolisali su pisawe nacionalne himne.

Predstavnici svih meunarodnih organizacija su navikli da se aktivno meπaju u izbore, pomaæuÊi jednom od kandidata, kojeg bi proglasili za demokratu. Tako je krajem 90-ih godina otvorena podrπka pruæena Srbinu Miloradu Dodiku, jer su u Evropi bili uvereni u wegovu posluπnost.

Do 2006. g. je sve bilo mirno - RS je pristajala na ustupke, Visoki predstavnik je vladao, Srbi su Êutali. Ukupno, Visoki predstavnici su doneli preko 800 razliËitih odluka, od kojih je preko 200 imalo snagu zakona. Pritom su krπili Ustav BiH prenoseÊi ovlaπÊewa iz „entiteta” na centralne organe BiH, stvarajuÊi nove institucije, koje po Dejtonu nisu predviene, kao na primer, Sud i Javno tuæilaπtvo BiH (2002. g.)(1). Visoki predstavnik se stalno meπao u rad ovih organa, ispravqao je zakone, πirio je ovlaπÊewa na πtetu Republike Srpske. Prenoπewe ovlaπÊewa se ticalo i policije, i vojske i poreskog sistema i drugih oblasti. Pritom su koriπÊena nedemokratska sredstva, pritisci i pretwe vlastima entiteta, pre svega RS. VideÊi da kroz preraspodelu ovlaπÊewa BiH Evropa pokuπava da liπi RS autonomije, vlada RS je 2006. g. donela odluku da prestane da sprovodi nametnute odluke. Premijer-ministar M. Dodik je nakon stupawa na duænost odbio 16 projekata, takozvanih reformi, koje je trebalo da kon-

4

centriπu u rukama Sarajeva penzioni i bankarski sistem, obrazovawe, zdravstvo i mnogo toga drugog.

U maju 2009. g. Skupπtina Republike Srpske donela je uredbu, kojom je konstatovala da delegirawe 68 ovlaπÊewa Republike Srpske Sarajevu nije doprinelo izgradwi demokratskih institucija, zbog Ëega Êe se preduzeti sve pravne mere za obustavqawe ovog procesa. Skupπtina je donela odluku da viπe ne popuπta pod pritiskom i da ne pristaje na odluke, koje nisu u interesu Republike Srpske(2).

ZauzimajuÊi jasnu poziciju u vezi s Ëuvawem dejtonskih mirovnih sporazuma Moskva je uvek pruæala podrπku Srbima, koje su neki pokuπavali i pokuπavaju da silom nateraju da promene Ustav. U oktobru 2010. godine u vojnoj bazi Butmir nedaleko od Sarajeva, Srbima, Hrvatima i Boπwacima su neki po πemi Dejtona (prihvatiti bez razmatrawa) pokuπali da ponude „paket izmena” Ustava BiH. 19. oktobra ujutru delegacijama su pokazana dokumenta o izmenama ustava s tim da ih do 16.00 veÊ potpiπu.(3) Meutim, ovog puta „dejtonska πema” nije uspela. Pregovori su propali, jer strane nisu æelele da usvoje dokument „zatvorenih oËiju” i bile su spremne da razmatraju ponuene promene Ustava, πto nije ulazilo u planove organizatora.

Inicijator nepovinovawa dejstvima Visokog predstavnika bio je upravo onaj „posluπni” Milorad Dodik, koji je izrastao u iskusnog, mudrog politiËara, kojeg podræava narod, pokazao je izuzetan karakter u borbi s uhodanim metodama pritiska koji se vrπi na tvrdoglavu stranu. Milorad Dodik je 15. novembra 2010. g. postao osmi Predsednik Republike Srpske. Svoj glavni zadatak je definisao kao oËuvawe autonomije, statusa i prava RS. Po wegovom miπqewu, glavno je saËuvati prvobitni tekst Dejtonskog sporazuma, jer upravo on garantuje osnove autonomije RS. U toku svih ovih godina RS je jeËala svoje pozicije - uËvrstila je institucije vlasti, ekonomiju, ojaËala je jedinstvo politiËkih stranaka, izbavila se od straha za posledice donetih odluka. Na ovom putu je bilo ozbiqnih poteπkoÊa, naroËito kad je poËelo nametawe antidejtonskih zakona. Morali su da se preduzimaju koraci koji mogu da blokiraju ovaj proces. Srbi su osetili da se moæe boriti s bespravqem i bezakowem Visokih predstavnika.

Ozbiqno nezadovoqstvo Srba izazvala je delatnost neustavne nadgradwe stvorene na nivou BiH u vidu Suda i Javnog tuæilaπtva, koji donose odluke o svim pitawima sudskog sistema, ukquËujuÊi i Republiku Srpsku. Tu postoje kancelarije, na Ëijem Ëelu su Amerikanci, poznati po svojoj srbofobiji. Delatnost ovih organa je neobjektivna i Kraj na str. 6/2) (K

Iskra 1. juni 2011.

KOSOVSKA „MU∆KOKRATIJA” Razvoj politiËke situacije u srpskoj pokrajini Kosovo, koja je jednostrano proglasila nezavisnost u februaru 2008. god. konaËno je dobila karakter farse. Poπto je lokalni Ustavni sud priznao za nelegitiman mandat veÊ drugog po redu predsednika (odmah posle Fatmira Sejdiu - Bexeta Pakolija) - lideri kosovskih partija i wihovi zapadni tutori su se uzrujali ne na πalu. Dva nelegitimna predsednika, i to jedan za drugim - to je previπe Ëak i za kosovske Albance, koji se nikada baπ i nisu odlikovali posluπnoπÊu. TreÊi promaπaj Priπtini ne bi oprostile ni SAD, ni Evrosavez. U posledwem trenutku je naen izlaz koji treba da zadovoqi sve, ali je on samo joπ viπe pokazao siromaπtvo i potpunu posluπnost politiËke scene Kosova prema spoqaπwim prijateqima.

Kada eksperti ne znaju prave motive bilo kog dogaaja, oni Ëesto govore „πerπe la fam”. Kao - naite æenu - naÊi Êete i motiv. OËigledno iduÊi za tom plitkom logikom Zapad u Kosovu nije naπao samo æenu - motiv, veÊ i æenu - predsednika. I to æenu ne obiËnu, veÊ policajca, koja je od oktobra 2010. zauzimala duænost zamenika direktora policije Kosova. To je 36-godiπwa Atifete Jahjaga Ëije ime albanska sveznajuÊa sredstva masovnih informacija, nisu pomiwala sve do zavrπetka pregovora, odræanih u dubokoj tajnosti. NajveÊa novinska izdawa su proricala te raspuπtawe parlamenta, te povratak Pakolija u parlament - meutim, stvarnost je prevaziπla najsmelija oËekivawa.

Strane koje su uËestvovale u pregovorima: Demokratska stranka Kosova premijera Haπima TaËija, wen glavni oponent - „Demokratska liga Kosova”, kao i „Alijansa za novo Kosovo” Bexeta Pakollija, reπile su da sudbinu Kosova stave u ruke Ëoveka koji nije imao nikakve veze ni sa politikom, ni sa ekonomijom, ni sa diplomatijom. Uz svo poπtovawe kosovskih policijskih snaga (Ëiju sræ predstavqaju bivπi borci „Armije za osloboewe Kosova”) za navedenu kandidaturu ne moæe da se nae ni jedan plus osim toga, da se radi baπ o æeni, i baπ sa nultim politiËkim iskustvom.

Niπta od reËenog nije zasmetalo gospoi Jahjaga da pri glasawu od sto dvadeset poslanika parlamenta dobije 80 glasova, posle Ëega je ona obeÊala da Êe na novoj duænosti postati „faktor ujediwewa, koji Êe biti politiËki potpuno nepristrasan”, kao i „zaπtitnik interesa Kosova kao suverene nezavisne zemqe”. Istina, veÊ sada je poznato da Êe wen mandat, kao i mandat wena dva prethodnika, da se zavrπi pre roka - 2012. godine.

Dotle, uËesnici pregovora su se dogovorili, promeniÊe ustav, kako bi predsednika birao Ëitav narod.

Ali se na samom Kosovu nisu ni izbliza svi sloæili sa takvim razreπewem krize koje je, kako se ispostavqa, vrlo daleko od potpuno uslovnih kosovskih demokratskih standarda. I tu se radi ne samo o nepoπtovawu pravnih finesa, o kojima je sa gorËinom govorio predsednik Skupπtine Kosova Jakup KrasniÊi, i koji je postignuti tropartijski sporazum nazvao „neustavnim”. Prema wegovim reËima, ustavom je propisan petogodiπwi mandat za

Iskra 1. juni 2011.

predsednika dræave, i sve partije su duæne da to poπtuju. Osim toga, prema izjavi KrasniÊija, lider Demokratske partije Kosova Haπim TaËi se nije o tako vaænom pitawu konsultovao sa ostalim Ëlanovima svoje partije - drugaËije reËeno - on je prekrπio partijski statut. ©to se tiËe Atifete Jahjaga - ona, po reËima spikera, moæe da bude dobar oficir u policiji, ali je Kosovu „potreban predsednik iz politiËkih krugova ili, ako bude potrebno da se postigne koncenzus - iz akademskih”.

Meutim - nepoπtovawe statuta partije predstavqa ipak mawe bitnu stvar, jer su od toga mnogo interesantnije okolnosti pri kojima se pojavila tako egzotiËna kandidatura, jer one daju vrlo oËiglednu predstavu o tome, ko danas vuËe konce u vezi sa Kosovom. Trostrani pregovori o izboru predsednika, odræani u rezidenciji a m b as ad o r a S A D u P r i π t i ni K r i s t o f er a D e l a , dostigli su kulminaciju kada je lider „Demokratske lige Kosova”, Isa Mustafa, izjavio Bexetu Pakoliju da wegova - Mustafina - partija, ako i ne bude bojkotovala predsedniËke izbore, neÊe podræati ni kandidaturu najbogatijeg Albanca. Pakoli, po sopstvenom priznawu, „razdraæen” takvom pozicijom, izjavio je da odbija da po drugi put okuπa sreÊu. Odmah posle toga ambasador Del je iz koverte izvukao listiÊ sa prezimenom Jahjaga i predloæio d a ona bude izabrana za predsednika! Prema izjavi Pakolija, kome u ovom sluËaju nema razloga da se ne veruje - u rezidenci ji ameriËkog ambasadora su svi zanemeli: TaËi i Mustafa su zapaweno gledali jed an u drugog . „Trebalo bi da je tamo bila kamera, kako bi wihova reakcija bila saËuvana” - Pakoli je svoje utiske tako podelio sa novinarima. Sve u svemu ambasador Kristofer Del u svojim komentarima nije krio da vlada SAD veÊ mnogo godina ima bliske zvaniËne odnose sa Atifete Jahjaga.

Bez obzira na to, Evropski savez koji je, preko svog specijalnog predstavnika u Priπtini Pitera Fejta i rukovodioca graansko-policijske misije Ksavje Bu de Marnaka takoe uËestvovao u pregovorima, izrazio je punu podrπku postignutom dogovoru. Kako se kaæe u zajedniËkoj izjavi ambasadora zemaqa-Ëlanica Evrosaveza u Priπtini - Bris el izraæava „divqewe zbog pot punog uspeha u postizawu sporazuma” i smatra da takav „zreo korak” politiËkih lidera Kosova demonstrira Ëiwenicu da kosovski lideri progres Kosova stavqaju iznad „ partijskih i politiËkih interesa”.

Najoπtrije je proceduru izbora novog predsednika Kosova po tradiciji kritikovao radikalni pokret „Samoopredeqewe”, na Ëelu sa omladinskim liderom Albinom Kurtijem. Wegov predstavnik Erzen VraniÊi je izjavio da postignuti tripartitni sporazum „nema niπta zajedniËko sa demokratijom” i moæe da se nazove „muÊkokratija” zbog otvorenog meπawa ambasadora SAD u taj pro ces. On je takoe podsetio da je lider „Demokratske lige Kosova” Isa Mustafa joπ u periodu predi

5

Kosovska...

Republika Srpska... (sa str. 4)

zborne kampawe krajem proπle godine javno obeÊao da nikada neÊe zakquËivati sporazume sa TaËijevom partijom”. „Alijansa za buduÊnost Kosova” je odbila da komentariπe dogaaj, ali prema podacima novina „Zeri” takav razvoj dogaaja je bio potpuno neoËekivan za partiju, na Ëijem je Ëelu bivπi predsednik kosovske vlade Ramuπ Haradinaj. ©to se tiËe partije Bexeta Pakolija - posle wegovog odbijawa da se joπ jednom nae meu kandidatima za predsednika „Alijansa za novo Kosovo” je kao kandidata istakla Sjuzanu Novoberdaqju u koja je dobila svega 10 odborniËkih glasova.

Uostalom, ako pokuπamo da sebe ozbiqno postavimo na mesto kosovskih politiËara, SAD i EU - sada na Kosovu sve da po danu sa lampom traæiπ - ne bi naπao ni najmawe dostojnog kandidata za predsednika . Haπima TaËija je Savet Evrope optuæio zbog uËeπÊa u trgovini qudskim organima, a Ramuπ Haradinaj, lider druge snage koja moæe da utiËe - „Alijanse za buduÊnost Kosova” sedi sa optuænicom u Haπkom tribunalu. Bexet Pa koli je poznat zbog svojih sumwivih transnacionalnih finansijskih operacija, a nekada svemoguÊa „Demokratska liga Kosova” preæivqava cepawe. U ovom stadijumu, u kome vladaju matori politiËki teπkaπi Atifete Jahjaga stvarno liËi na ovËicu. Uostalom, ovom odlukom je saËuvan i tako omiqen u SAD i Evropi princip ravnopravnosti polova. Pa ko bi se sad usudio da okrivi Priπtinu za muslimanski radikalizam ili ravnoduπnost prema pravima æena?

A to, πto kosovske vlasti blokiraju istragu o zloËinima Armije za osloboewe Kosova, πto pokrajina poseduje sumwivu slavu raskrsnice narkotrafikinga i branioca korupcije, a SAD Ëak i ne sm atraju da je potrebno da kriju svoje poluge uticaja - to je stvarno beznaËajno. PolitiËki koncenzus je mnogo vaæniji - tim pre, πto ima æensko lice.

Bez obzira na to - posledice aktuelne politiËke zbrke Êe vrlo brzo isplivati - u obliku rasta radikalnog raspoloæewa meu kosovskim Albancima. Moæe da se prognozira da Êe sveopπti izbori, koji se veÊ naziru, ostati upamÊeni ne samo po najæeπÊoj borbi izmeu „tradicionalnih” partija kao πto su, pre svih, Demokratska partija Kosova i Demokratska liga Kosova, veÊ i zbog daqeg jaËawa pozicija „Samoopredeqewa” koje se bori za izlazak iz Priπtine svih meunarodnih misija, koje oni nazivaju „okupacionim”. Okolnosti izbora Atifete Jahjaga za predsednika samo su dodale argumente ovakvoj poziciji. Treba takoe uzeti u obzir da upravo „Samoopredeqewe” predstavqa glavnog zag ovornika ideje osnivawa „Velike Albanije” na Balkanu. List „Koha ditore” veÊ simptomatiËno priznaje da je stalna unutar-politiËka kriza dovela do izolacije rukovodstva Kosova, i da se situacija pogorπava „zbog nepoπtovawa demokratskih procedura”...

30.4.2011.

(Podvukla - Iskra)

Petar ISKENDEROV Fond strateπke kulture

protivzakonita, smatra se u Bawa Luci.

12. aprila ove godine odræana je sednica Senata RS. U izlagawu Predsednika opisana je situacija u BiH i Ëula se odluËnost da se sprovede referendum o odlukama Visokog predstavnika, koje se nameÊu, izmeu ostalog, o Sudu i Javnom tuæilaπtvu, gde je neobjektivnost prema Srbima postala veÊ uobiËajena stvar. Svi senatori su podræali M. Dodika. SledeÊeg dana je Skupπtina RS, ukquËujuÊi sve poslanike-Boπwake, glasala za predlog Predsednika.

Reakcija Zapada je usledila odmah: paniku je kod wega izazvala tako demokratska procedura kao πto je referendum. Ambasadori evropskih zemaqa u Sarajevu, koji ulaze u sastav Upravnog komiteta Saveta za implementaciju mira okupili su se sledeÊeg dana i izrazili podrπku svim pravnim ustanovama na nivou BiH osudivπi odluke Skupπtine RS, koje podrivaju zakon i pravo u zemqi. Pritom abmasador Rusije u BiH nije podræao poziciju zapadnih diplomata.

Po miπqewu rukovodstva RS sledeÊi korak Êe predstavqati budnija paæwa posveÊena pitawu statusa „entiteta BiH”. UËvrstivπi svoj poloæaj, RS smatra da ima prava da odredi svoj status konkretnije nego πto je to „entitet”. Na primer: jaËawe autonomije, republika u sastavu federacije ili konfederacije. RS razmiπqa o jaËawu svoje autonomiji. A ako se radi o potrebi da se ponovo piπe Ustav, onda u wega po miπqewu predsednika RS M. Dodika obavezno treba upisati odredbu o mirnoj podeli BiH. Za vreme susreta predsednika M. Dodika 23. marta s V. V. Putinom Republika Srpska je dobila punu podrπku Moskve. Premijer-ministar je uveren da je nastupilo vreme za ukidawe ovlaπÊewa Visokog predsednika, a da Dejtonski sporazum treba zadræati kao neprikosnoven.

Rukovodstvo Republike Srpske je uvereno da Êe sva pitawa uspeti da reπe mirnim putem, na dobrobit svih naroda, koji æive u Bosni.

-----------------(1) Dodik M. Principi dejtonskog sporazuma i akcije protiv Republike Srpske: izlagawe na skupu „Petnaest godina Dejtonskog mirovnog sporazuma // Nova srpska politiËka misao, 2010, 22 dec. Reæim dostupa: http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-irepublika-srpska/ (2) Sluæbeni glasnik Republike Srpske. Bawa Luka, 2009. 15 jun, br. 50. S. 3-4.

(3) Dodik M. Principi dejtonskog sporazuma i akcije protiv Republike Srpske: izlagawe na skupu „Petnaest godina Dejtonskog mirovnog sporazuma // Nova srpska politiËka misao, 2010, 22 dec. Reæim dostupa: http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-irepublika-srpska/ Sajt: <serbian.ruvr.ru>, 5.5.2011.

6

Jelena Guskova

Iskra 1. juni 2011.

Marko JakπiÊ

Zaπto ne vratimo 220 hiqda Srba na KiM, pa da onda sloæno æivimo?

Sa taËke glediπta geografije Beograd od Kosova deli nekoliko stotina kilometara, sa taËke glediπta politike mnogo viπe. I ne radi se samo o samoproglaπenoj nezavisnosti, veÊ o tome πto se mnogim Srbima Ëini da se prestoniËke vlasti na delu ne brinu tako preqeæno o sudbini pokrajine, ma koliko o tome priËali sa meunarodnih tribina. Pokuπali smo da situaciju razmotrimo sa jednim od lidera kosovskih Srba na severu pokrajine Markom JakπiÊem.

Gospodine JakπiÊ, posmatrajuÊi svakodnevni æivot kosovskih Srba, moæe se pomisliti da se sitaucija u pokrajini postepeno poboqπava. ©ta je poboqπawe? Ako je poboqπawe to, πto se pravi nezavisna dræava, t.j. da ima mawe otpora pravqewa nezavisne dræave, to ste u pravu.

Sa druge strane, kad je u pitawu samo stawe ovde, u malom prostoru, to je samo privid. Mi smo pre nekoliko dana imali sluËaj da Albanci sa svoje strane zajedno sa predstavnicima USAID pokuπavaju da prave Albancima kuÊe ovde, na severu Kosova. Pa su onda Srbi izaπli gore na lice mesta i sve je bilo na ivici sukoba. I ovde je, znate, sve varqivo. Jednog trenutka je lepo, vidite, sve normalno, da bi ono negde posle samo sat vremena izbili sukobi i neredi. Zaπto oni izbijaju? Zbog toga πto Albanci sa juænog dela hoÊe da osvajaju ovaj severni deo grada.

Srbi sa Severa Kosova poznati su po svojoj nepopustqivosti - to je oËigledno po tome koliko „aktivno” oni uËestvuju u svim akcijama koje inicira Priπtina. Vi niste uËestvovali u popisu stanovniπtva u pokrajini, zar ne?

Oni nisu uËestvovali ni tu, nisu uËestvovali ni na takozvanim parlamentarnim izborima.

Naæalost Srbi juænije od Ibra uËestvovali su po direktivi institucija Beograda. Beograd je dovoewem EULEKS-a faktiËki prihvatio Ahtisarijev plan. Po Ahtisarijevom planu u poglavqu deset piπe pre svega da je EULEKS zaduæen za instalirawe nezavisne dræave Kosova.

A u poglavqu jedanaest piπe da je NATO pakt zaduæen da πtiti, brani i Ëuva nezavisnu dræavu Kosovo. Ja mogu da priËam da sam tada bio Ëlan pregovaraËkog tima Beograda. I mi smo na tim pregovorima odbili taj Ahtisarijev plan.

Definitivno smo odbili. Naæalost, negde pre dve godine je predsednik Srbije faktiËki dovoewem EULEKSA prihvatio taj plan.

A pregovori koji se sada vode izmeu Beograda i Priπtine uz pomoÊ EU, da li Êe oni pomoÊi reπavawu nasuπnih problema srpskog stanovniπtva u pokrajini?

Iskra 1. juni 2011.

Ono πto je bitno jeste da ovi pregovori nisu potrebni Srbima i Srbiji. Ovi pregovori su potrebni pre svega albanskoj strani. Ekonomska situacija kod wih je katastrofalna. Radijus kretawa im je jako mali. Albanci æive kao u jednom getu. Meutim, Beograd je pristao na takozvane tehniËke pregovore, a ne na statusne. Jedini pregovori, koji odgovaraju Srbima i srpskoj strani, jesu pre svega statusni pregovori. ©ta znaËi statusni pregovori? ZnaËi da utvrdimo status Kosova u okviru dræave Srbije.

Ali pitawa koja se razmatraju u Briselu uzmimo, na primer, registracije na automobilima na prvi pogled priliËno su bezazlena sa taËke glediπta dræavnosti, zar ne?

Registarske tablice su odraz dræavnosti.

Sudije su odraz dræavnosti. To nisu svakodnevna i obiËna pitawa. To su dræavna pitawa. Nije svejedno da li Êe Beograda priznati Albancima wihove registarske tablice, jer onda priznaje i wihovu dræavu. Albancima je bitno da im Beograd sve to prizna. Neko Êe da vam kaæe: pa i Srbi imaju problema sa strujom i sa mobilnom telefonijom. Srbi imaju problem zahvaqujuÊi Beogradu, jer Beograd ih ne brani dovoqno. O Ëemu se radi? Srbi su se proπle godine borili na neki naËin da imaju svoju posebnu agenciju, kojoj Êe da plaÊaju struju. A ne samoproglaπenom paradræavnom albanskom preduzeÊu. Da li Beograd to moæe da Ëini? Moæe. Jer se napoj struje na Kosovu dræi zahvaqujuÊi Beogradu. ©ta su Albanci u radil i?

Alb anci s u k renu li d a is kqu Ëuju Srbima struju. Srbi su demonstrirali pa su dobili batine od albanske policije. Beograd ih nije zaπtitio. Bilo je dovoqno da onog trenutka, kada Albanci iskquËe Srbima struju, da Beograd iskquËi struju i Priπtini. Ista je stvar po pitawu telefonije. Cele proπle godine su Albanci skidali takozvane bazne stanice mobilnih telefonija ovde, po celom Kosovu. Beograd je to mogao da spreËi, jer celokupan telefonski saobraÊaj Kosova iz Priπtine ide preko Niπa. Mogao bi ovog momenta da im iskquËi vezu u Niπu.

Beograd ne brani u dovoqnoj i jakoj meri svoju poziciju na Kosovu. On to neÊe da prizna i svima Êe da priËa da se on bori protiv nezavisnog Kosova. Ali on to ne moæe metodama, zaboga, kao πto i MiloπeviÊ. Od Beograda se ne oËekuje da on sada ratuje. Jel i da hoÊe, nema Ëime. Ali moæe da ove stvari spreËava. Zaπto ne vratimo prvo 220 hiqada Srba na ove prostore?

Pa da se onda borimo da svi zajedniËki lepo æivimo. ©ta to znaËi?

Oterali smo 220 hiqada Srba, oni ne mogu da se vrate. Mi smo mawe od jedne treÊine naroda na ovom prostoru. E sad, mi Êemo kao da se borimo sa wima da napravimo boqi æivot!

7

Zaπto ne vratimo...

Ako po vama Beograd nedovoqno Ëini za zaπtitu Kosova, kako onda vidite podrπku Rusije u toj „povrπnoj” borbi?

Zemaqe koje su SAD bombardovale posle Drugog svetskog rata Kina 1945-46 Koreja 1950-53 Kina 1950-53 Gvatemala 1954 Indonezija 1958 Kuba 1959-60 Gvatemala 1960 Belgijski Kongo 1964 Gvatemala 1964 Republika Dominiko 1965-66 Peru 1965 Laos 1964-73 Gvatemala 1967-69 Lebanon 1982-84 Grenada 1983-84 Libija 1986 El Salvador 1981-92 Nikaragua 1981-90 Iran 1987-88 Libija 1989 Panama 1989-90 Irak 1991 Kuvejt 1991 Somalia 1992-94 Bosna 1995 Iran 1998 Sudan 1998 Avganistan 1998 Jugoslavija - Srbija 1999 Avganistan 2001 Libija 2011 Izvor nepoznat) (I

Beograd mora da pokaæe da se stvarno bori za ove prostore da bi imao apsolutnu podrπku Rusije. I od Rusa mi i ne moæemo da Ëekamo viπe.

Rusi su faktiËki bili spremni da stave veto u Savetu Bezbednosti po pitawu priznavawa nezavisnog Kosova. Da su Ameri znali da Rusi neÊe da stave veto, danas bi Kosovo bila nezavisna dræava. Sa ruske strane to je dovoqno. A mi i sami moramo da pokaæemo viπe od toga. Zato sam ja imao prilike viπe puta da Ëujem od velikog broja ruskih predstavnika, kad kaæu „mi ne moæemo biti veÊi Srbi od vas”. Mislim da je to suπtina sada.

A πta vi mislite o svojevrsnoj formuli koja se postepeno nameÊe Beogradu od strane Evrope Kosovo u zamenu za Ëlanstvo u EU? Negde za godinu dana biÊe sto godina, kako je Kosovo i Metohija u sastavu dræave Srbije. Samo postavqa se pitawe da Beograd treba da ærtvuje tu teritoriju da bi uπao u neku imaginarnu organizaciju. Mislim da se nijedna dræava tako neËega ne odriËe. Mi smo imali prilike po pitawu Rusije baπ da posmatramo, kako se Rusija dræi povodom Kurilskih ostrva, koju su mnogo mawe znaËajna u svakom smislu za Rusiju u odnosu na Kosovo. I to je pitawe, kako se bore za svoju teritoriju.

Ali nemoguÊe je stalno boraviti u tom stawu neodreenosti: na koliko se godina Kosovo „zaglavilo” negde na pola puta izmeu kriznog æariπta, autonomije i nezavisne dræave?

Moramo da se viπe oslawamo na sve prijateqe u svetu, a sem u Rusiji boqih i bliæih prijateqa nemamo, i da polako Ëekamo da sazrije vreme da se mi vratimo ponovo. Da li Êe to biti za 5 - 7 - 10 godina?

Zaπto bismo mi æurili?

Nama se ne æuri.

Ovi pregovori se vode pod pritiskom EU. Jer se wima æuri. I sami znate da wihova tvorevina dosada faktiËki se izdræavala tako πto su svake godine 600 miliona evra za buxet Kosova davale SAD, a 600 miliona evra EU. Prvi put ove godine britanska vlada, koja je u okviru dodele sredstava trebala da daje viπe od 20 miliona funti, neÊe da plati. Oni viπe ni sami neÊe, ne æele ili ne mogu da daju. Prema tome, iz ovog razloga ova tvorevina, t.j. Kosovo kao nezavisna dræava, nema buduÊnost.

Odreeni udarac na kosovsku nezavisnost naneo je i referat Dika Martija o ilegalnoj trgovini organima i umeπanosti aktualne kosovske vrhuπke u taj zloËin. Kakva su vaπa razmiπqawa o tome?

Svi smo mi tu znali πta se deπavalo u ovim logorima. Postoji joπ jedna stvar koju malo ko zna.

Veliki deo albanskog sveta je naæalost stradao pre svega od ruke Haπima TaËija.

To je deo albanskog sveta , koji je doæiveo jednu takvu

8

Golgotu. Oni koji su poπtovali dræavu Srbiju bili su faktiËki ubijani kao æivotiwe. I dobar deo organa je izvaen i tim Albancima. Meutim, setimo se da je Haπim TaËi bio ameriËki favorit joπ u Rambujeu. Setite se samo izjave Medlen Olbrajt, koja kaæe da je on jedini Ëovek, koji u wenu spavaÊu sobu slobodno moæe da ue. KFOR je negde pre 2-3 meseca priznao da su ti podaci iz Æute kuÊe o trgovini organima bili poznati albanskoj strani. Za to vreme je visoki predstavnik UN bio Bernar Kuπner, kada su ga proπle godine pitali o trgovini organima, poËeo da se bezobrazno smeje, da kao od toga nema niπta. To su sve dokazi Ëiwenice da su svi ti zloËini, koji su raeni, na neki naËin bili sraËunati. Zato je 220 hiqada Srba napustilo ovaj prostor. ©ta je smisao wihovog napuπtawa? To je organizovano plansko ËiπÊewe u reæiji NATO pakta. I danas, vidite, sa ovako malim brojem Srba, koliko muke oni imaju da naprave nezavisno Kosovo. Zamislite samo situaciju da joπ 220 hiqada Srba ovde æive, u okolini Priπtine. Kad bi bilo nezavisno Kosovo?

Nikad! Tako da kaæem da odlazak 220 hiqada Srba je faktiËki projekat, koji je organizovan u glavama NATO pakta i KFORa. Da li vi nekoga moæete da ubedite da 50 hiqada vojnika KFORa i negde 20 hiqada UNMIK-policajaca nisu mogli da zaπtite Srbe? Da li su hteli? Ne. 30.4.2011.

Ruski sajt: <serbian.ruvr.ru> (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juni 2011.

©E©EQ "UCIJENIO" HAG SA PET USLOVA Ukoliko Tribunal uslove ne ispuni, lider SRS se daqe neÊe braniti, osim uvodnom rijeËi odbrane, veÊ se moæe preÊi na zavrπne rijeËi.

Ukoliko ispuni, ©eπeqeva odbrana i ispitivawe 100 svjedoka Êe trajati joπ dvije godine. Uslovi, koje je Vojislav ©eπeq izloæio Haπkom sudu su u vezi su sa statusom wegovih pravnih savjetnika Zorana KrasiÊa i Borisa AleksiÊa, finansirawem odbrane, dostavqawem dokumenata i prevodom wegove dvije kwige na engleski jezik. ©eπeq je kazao da Êe, ako mu uslovi budu ispuweni, zatraæiti dvije godine za pripremu dokaznog postupka odbrane u kojem bi izveo 100 svjedoka za 120 radnih sati, vrijeme jednako onom koje su potroπili tuæioci.

Ako Tribunal uslove ne ispuni, ©eπeq je najavio da neÊe izvoditi dokaze odbrane, ali je naznaËio da æeli da ubrzo iskoristi pravo da odræi uvodnu rijeË odbrane. Potom bi, kako je rekao, proces mogao biti okonËan zavrπnim rijeËima.

Poπto mu je pretresno veÊe odredilo 17. jun kao rok za podnoπewe spiska svjedoka odbrane, ©eπeq je kazao da u tom roku ne moæe podnijeti spisak zato πto za to nisu ispuweni uslovi.

Kao prvi uslov, naveo je da se wegovom pravnom savjetniku Zoranu KrasiÊu vrati pravo uvida u povjerqive dokumente, kao i da mu se dozvoli da prisustvuje iskazima zaπtiÊenih svjedoka. ©eπeq je, kao drugi uslov, zahtijevao da Tribunal obustavi disciplinski postupak protiv wegovog drugog pravnog savjetnika Borisa AleksiÊa, koji je, kako je rekao, sudski sekretarijat pokrenuo pred komorom branilaca.

Lider Srpske radikalne stranke je, kao treÊi uslov, postavio da wegovim pravnim savjetnicima bude isplaÊeno 1,3 miliona evra za dosadaπwi rad.

Kao Ëetvrti uslov, ©eπeq je zatraæio da mu bude dostavqena dokumentacija o tome zaπto je tuæilaπtvo 2005. zatraæilo da protiv wega bude pokrenut postupak za nepoπtovawe suda i odluka kojom su sudije taj zahtjev odbile.

Takoe, optuæeni je zahtijevao i da mu budu dostavqeni dokumenti koje mu je tuæilaπtvo, krajem 2005, greπkom poslalo, a potom, kako je sugerisao, nasilno oduzelo.

Kao peti uslov bez Ëijeg ispuwewa neÊe izvoditi dokaze odbrane, ©eπeq je naveo prevoewe na engleski jezik wegovih kwiga "Ideologija srpskog nacionalizma" i "Rimo-

Iskra 1. juni 2011.

katoliËki zloËinaËki hrvatske nacije".

poduhvat

vjeπtaËke

"Bez ove dvije kwige ne mogu da obaram suπtinu optuænice - ovaj govor mræwe koji svi prihvatate kao kriviËno djelo, iako ono ne postoji u meunarodnom kriviËnom pravu. Ali, neÊe mi biti teπko da izaem na kraj s vama", kazao je ©eπeq sudijama.

Lider radikala je naglasio da bez ispuwena pet uslova, odnosno wegovih prava koja smatra fundamentalnim, neÊe izvoditi dokaze odbrane.

"Ako niste spremni da ispunite ove uslove, ja neÊu izvoditi odbranu. Ali, traæim od vas da zakaæete uvodnu rijeË odbrane u trajawu od Ëetiri sata, moæete i do kraja maja... Poslije toga, ako ne ispunite uslove, prelazimo na zavrπnu rijeË", kazao je ©eπeq.

PredsjedavajuÊi sudija Æan-Klod Antoneti odgovorio je da Êe veÊe razmotriti ©eπeqeve uslove. On je, meutim, ocijenio da je finansirawe odbrane "laæan problem", buduÊi da je veÊe veÊ donijelo odluku da ©eπeqevi savjetnici dobijaju polovinu novca koji primaju advokati.

Uz to, Antoneti je ©eπequ rekao da je on sposoban da se sam brani, zato πto ima "enciklopedijsko znawe".

"Finansirawe nije pravi problem, ali vi imate pravo da to traæite", kazao je sudija.

Tuæilac Matijas Markusen ocijenio je da ©eπeq postavqawem uslova "zapravo prijeti da neÊe izvoditi dokaze odbrane, o Ëemu ima pravo da odluËi sam".

"Ja niπta ne prijetim i tih pet zahtijeva su moje fundamentalno pravo. Ako ih prekrπite, ja Êu u zavrπnoj rijeËi govoriti samo o krπewu svih mojih prava od dolaska u Hag, a ne o meritumu optuæbi. A u uvodnoj rijeËi odbrane, govoriÊu samo o vaπoj odluci da odbijete moj zahtjev za oslobaawe i izdvojenom miπqewu sudije Antonetija", odgovorio je ©eπeq.

On je i danas, smijuÊi se, ponovio da je Tribunal dobio zadatak da ga u pritvoru zadræi "dok se u Srbiji ne zavrπi joπ jedan izborni turnus".

Sudija Antoneti je uzvratio da wemu i drugim sudijama to niko nije mogao naloæiti. ©eπeq je ponovio i da ga presuda Tribunala "ne zanima", te da je u sudnici "samo zbog javnosti" i "odbrane ne samo liËne Ëasti i ugleda nego i Ëasti i ugleda 10.000 dobrovoqaca

9

Putin kritikovao zapadnu koaliciju

KO IMA PRAVO DA UBIJE GADAFIJA? Ruski premijer Vladimir Putin oπtro je kritikovao danas zapadnu koaliciju i rekao da ona nema pravo da ubije Moamera Gadafija.

Putin je istakao da je koalicija prekoraËila okvire rezolucije Saveta bezbednosti Ujediwenih nacija i da je zauzela stav protiv Gadafija Ëije akcije ne opravdavaju strano meπawe. „Rekli su da ne æele da ubiju Gadafija a sada neki zvaniËnici govore: „Da, pokuπavamo da ubijemo Gadafija”, rekao je Putin, koji se nalazi u poseti Danskoj. „Ko je to dozvolio? Da li je bilo suewa? Ko je sebi dao pravo da pogubi tog Ëoveka?”

Putin je ocenio da je Gadafi „meta lova” i nazvao Gadafija monarhom, ali je ukazao da takva vrsta vladavine „uopπteno odgovara mentalitetu naroda” u regionu. „Gadafi je izmislio novu monarhiju. Kao Napoleon koji je doπao na vlast posle revolucije i koji se proglasio carem. Da, to je monarhija, izopaËena, sumwiva, nenormalna, kako god æelite, ali je tako kako je”, rekao je Putin.

„Zar nema joπ takvih reæima u svetu?

HoÊemo li intervenisati u svim tim sukobima?

Pogledajte Afriku, Somaliju... hoÊemo li bombardovati svuda i to vazduπnim udarima?”, dodao je Putin.

Putin je kritikovao i martovsku rezoluciju UN koja odobrava vojnu intervenciju u Libiji, koju je nedavno nazvao „sredwovekovnim pozivom na krstaπke ratove” i rekao da ta rezolucija predstavqa „poziv za sve da idu i da Ëine ono πto hoÊe”.

On je istakao da prilikom tih napada ginu qudi koji su tamo. „Kaæu da ne æele da likvidiraju Gadafija, ali zaπto onda bombarduju wegove palate? Da to nije operacija da bi se isterali miπevi?”, upitao je Putin.

On je ocenio da je jedini efekat napada pogibija civila, jer Gadafi veÊ odavno nije u tim rezidencijama. „Gadafija tamo nema, on je odavno zbrisao i negde sedi u skloniπtu, a ginu civili”, zakquËio je πef ruske vlade.

On je ukazao da meunarodna zajednica treba da deluje u okviru meunarodnog prava i da vodi raËuna o civilima.

„Unutraπwi sukobi su se pretvorili u oruæani sukob. Zaπto bi trebalo intervenisati u tom sukobu? Zar nemamo druge sumwive reæime u svetu? Onda bi trebalo da interveniπemo u svim unutraπwim sukobima”, zakquËio je premijer Rusije.

„Kada takozvani civilizovani svet napadne svom svojom snagom jednu malu zemqu, uniπtavajuÊi wenu infrastrukturu graenu decenijama, ne znam da li je to dobro. To mi se ne svia”, zakquËio je Putin.

©eπeq...

Ruski premijer je naveo da ne razume zaπto avioni koalicije bombarduju Libiju kad je iznad we proglaπena zona zabrane leta. „PriËalo se o zatvarawu neba, pa dobro. Ali gde je tu zatvarawe neba kada svaku noÊ tuku dvorce gde æivi Gadafi.

Kaæu, neÊemo da ga likvidiramo. A zaπto se onda napadaju dvorci, da li time miπeve odatle isteruju”, rekao je Putin.

SRS-a".

Danaπwe zasjedawe sudija Antoneti je zavrπio rijeËima: "VidjeÊemo se slijedeÊi put kad se vidimo".

Sudsko veÊe je juËe odbilo ©eπeqev zahtjev za oslobaawe poslije dokaznog postupka optuæbe, ocijenivπi da su tuæioci izveli dovoqno dokaza po svih devet taËaka optuænice.

PredsjedavajuÊi Antoneti je u izdvojenom miπqewu naglasio da dovoqnim smatra dokaze za taËke optuænice koje ©eπeqa terete za progon, prisilno premjeπtawe i deportacije nesrba, dok bi po ostalih πest taËaka oslobodio ©eπeqa.

Tim taËkama, ©eπeq je optuæen za ubistva, muËewe, nehumano postupawe, bezobzirno razarawe naseqa i uniπtavawe vjerskih objekata, kao i za pqaËku javne i privatne imovine.

5 5.2011.

10

BETA

Zatvoreno nebo

Kandidatima nije potrebna podrπka iz inostranstva Ruski premijer poruËio je danas da buduÊim kandidatima za predsednika Rusije nije potebna podrπka iz inostranstva. Na pitawe novinara kako reaguje na pisawa zapadne πtampe, prema kojima on ne bi trebalo da se kandiduje na sledeÊim izborima veÊ bi to pravo trebalo da prepusti sadaπwem predsedniku Dmitriju Medvedevu, Putin je odgovorio da buduÊim predsedniËkim kandidatima nije potrebna nikakva podrπka iz inostranstva i istakao da im je potrebna podrπka ruskog naroda.

26.4.2011.

Tanjug

Iskra 1. juni 2011.

UBISTVA ©EFOVA DRÆAVA I ME–UNARODNO PRAVO Agresija zemaqa NATO protiv Libije postavila je Ëitav niz veoma vaænih pitawa meunarodnog prava.(1) Jedno od wih, najaktuelnije priprema ubistva πefa libijske dræave.

Rezidenciju Moamera Gadafija su mnogo puta raketirali. Prema saopπtewima libijske televizije u toku napada noÊu, uoËi 1. maja, ubijeni su Gadafijev sin i troje wegove unuËadi...

Ubistva πefova dræava i vlada odavno ne πokiraju nikoga. U 19. veku ubijena su tri predsednika Bolivije, tri predsednika Urugvaja, tri predsednika SAD, dva predsednika Perua, ne mali broj monarha i Ëlanova wihovih porodica. U 20. veku su ubijeni: ruski imperator Nikolaj sa porodicom, predsednici vlada Italije, ©vedske, Srbije, Grenade, predsednik SAD, tri predsednika i predsednik vlade Avganistana, tri predsednika i tri predsednika vlade Bangladeπa, dva predsednika i tri predsednika vlade Republike Burundi, predsednik i tri predsednika vlade Egipta, dva predsednika Liberije, dva predsednika vlade Indije, predsednik »ada, predsednik i tri predsednika vlade Irana, predsednik i premijer Demokratske Republike Kongo, predsednik i premijer Ruande, predsednik Republike Niger, dva predsednika i jedan premijer Nigerije, predsednici Venecuele, Gvatemale, Salvadora... Spisak nije kompletan i, to kaæemo sa tuænom sigurnoπÊu, otvoren je...

U spisak nisu uπla ubistva dræavnika koji nisu zauzimali zvaniËne poloæaje (Amilkara Kabrala, Eduardo Mondlane). Nisu uπli ni sluËajevi „pogibije” rukovodilaca dræava. Tu skoro sam imao priliku da razgovaram sa jednim od bivπih rukovodilaca Mozambika, koji je 1986. godine obavqao pregled mesta pada aviona predsednika Mozambika Samore Maπala. Sagovornik mi je govorio o ubedqivim dokazima toga, da je avion pogoen dok je bio u vazduhu. Krivac zloËina - juænoafriËki rasistiËki reæim; (2)zvaniËna istraga iz politiËkih razloga nije sprovedena. To ubistvo je u istoriji ostalo kao „avionska nesreÊa”.

U spisak nisu uπle ni mnoge „neobiËne smrti”. Tako da danas niko nije objasnio kako se „desilo” da su istog dana, 7.7.1998. godine, iznenada i bez ikakvih vidqivih razloga umrli i predsednik Nigerije S. AbaËa i lider opozicije izabrani predsednik Nigerije M. Abiola, pri Ëemu je ovaj posledwi preminuo direktno u toku sastanka sa ambasadorom SAD. Prema svedoËewu Ëuvara, koji je imao zadatak da proba sva piÊa i hranu koja je nuena Abioli, koji je on u potpunosti izvrπavao, nareeno mu je da odmah posle probe napusti svoje mesto.(3) »uvar je izaπao, a da nije proverio na otrov πoqu Ëaja, koju je wegovom gazdi ponudio ambasador - zvaniËni predstavnik SAD. Ta priËa nikoga nije zainteresovala, i nikakva sudska istraga nije sprovedena. Isto tako nije bilo

Iskra 1. juni 2011.

istrage ni povodom masovnog ubistva kompletne kraqevske porodice u Nepalu 2001. godine, mada je i tamo bilo osnova da se pomisli da je postojao trag spoqa.

Pokuπaji isleewa ubistva predsednika i premijera Ruande 1994. godine snaæno se koËi ne od bilo koga, veÊ od Meunarodnog tribunala za Ruandu. Tamo se istraæuju samo ubistva predstavnika naroda Tutsi, a ubistvo rukovodilaca Ruande koji su bili predstavnici naroda Hutu ne pripada ukupnoj istoriji „genocida” Tutsi, koju sada ispisuje ovaj tribunal. Karla del Ponte, bivπi glavni tuæilac ne samo tribunala za bivπu Jugoslaviju, veÊ i Tribunala za Ruandu, u svojim memoarima slikovito opisuje kako su predstavnici SAD i nekih drugih zemaqa blokirali wene pokuπaje da zapoËne istragu ubistva predsednika Ruande i Burindi - –. Habiarimanija i S. Ntariamire (to duplo ubistvo je bilo signal za poËetak pokoqa u Ruandi).

Baπ udara u oËi Ëudan odnos prema ubistvima πefova dræava i vlada u savremenom meunarodnom pravu: veÊina meu wima ima tragove koji vode ka inostranstvu, ali istrage praktiËno uopπte nema. A ako istraga i postoji - to se radi tako trapavo, da ne moæe da se ne posumwa da su rezultati tih istraga potpuno laæni. U pozadini stotina politiËkih ubistava meunarodna zajednica je iskazala „zabrinutost” samo u dva sluËaja: kada je ubijen bivπi premijer Libana R. Hariri, a takoe i posle ubistva premijera Pakistana B. Buto. Radi istrage u prvom sluËaju formiran je Meunarodni tribunal, a u drugom Istraæna komisija OUN. I to je bilo sve. Tribunal za Liban je formiran 2008. godine i za sada nije objavio ni jednu tuæbu. Komisija OUN za rasvetqavawe ubistva Benazir Buto je posao zavrπila 2010. god. tako πto je objavila izveπtaj, u kome je okrivila vlasti u zemqi zato πto nisu obezbedili potrebno obezbeewe i odgovarajuÊu istragu.(4) Ostala ubistva dræavnih lidera nisu bila interesantna! U septembru 2010. godine dræave Ëlanice OUN nisu izglasale predlog da se u dnevni red zasedawa Generalne Skupπtine OUN ukquËi pitawe: „Istraga o ubistvima πefova dræava i vlada u periodu od osnivawa OUN”.

Predlog o unoπewu ovog pitawa u dnevni red zasedawa Generalne skupπtine dala je Libija.

Moamer Gadafi predstavqa πefa dræave - Ëlanice OUN sa najduæim staæom. Za vreme wegove 42godiπwe vladavine ubijene su desetine predsednika i premijera u razliËitim zemqama u svetu.

LiËno wega su pokuπavali da ubiju viπe puta, izmeu ostalog - u aprilu 1986. godine, kada su SAD i weni sateliti bombardovali Tripoli i Bengazi. A sada opet SAD - NATO ponovo preduzimaju pokuπaj da ga ubiju. I ponovo, kao 1986. godine,

11

Ubistvo πefova... gine ne Gadafi, veÊ Ëlanovi wegove porodice.

Da bi se procenila situacija u Libiji vaæno je da se shvati da veÊ sam Ëin agresije predstavqa zloËin, kako god da agresiju zovu masmediji. Bez pogovora, svako ubistvo Ëoveka, koje je posledica agresije, pretpostavqa joπ Ëitav niz zloËina, ali ubistvo πefa dræave je zloËin posebne vrste. To je ubistvo sa oteæavajuÊim okolnostima - ubistvo na naËin, koji je opasan za sve. ZloËinaËka namera je u tome da sa ubije Gadafi, pri Ëemu se uopπte ne vodi raËuna koliko Êe joπ pri tom poginuti mirnih graana. Treba da se setimo bombardovawa rezidencije predsednika Jugoslavije Slobodana MiloπeviÊa u vreme agresije NATO 1999 god. i bombardovawa ambasade Kine u Beogradu tih dana.

Godine 2008. su se pojavili podaci da je bombardovawe kineske ambasade izvedeno sa predumiπqajem: Amerikanci su znali da se u tom trenutku, u toj ambasadi nalazio S. MiloπeviÊ. To jest - opet je reË o pokuπaju ubistva πefa dræave.

Agresija SAD - NATO, koja traje mesecima, nastavqa da poveÊava spisak wihovih zloËina. Dok postojeÊe „xepne” meunarodne sudije kao πto je Meunarodni kriviËni sud u Hagu priprema tuæbu protiv Gadafija (πto je tuæilac MKS L. MorenoOkampo veÊ objavio). Meunarodna pravniËka javnost je duæna da izvrπi svoje - druπtveno suewe svetskom hohπtapleraju.

27. aprila je u Libiju doputovala takozvana Meunarodna nezavisna komisija OUN radi istraæivawa svih sluËajeva grubog krπewa qudskih prava u Libijskoj Xamahiriji. Koliko je ta komisija „nezavisna” i kakvi su weni stvarni ciqevi najboqe govori sastav te komisije. Na wenom Ëelu je ©arif Basiuni - glavni sastavqaË statuta Tribunala za bivπu Jugoslaviju. U komisiji su „zaπtitnici prava” iz Jordana - A. Hader, i Filip Kirπ iz Kanade. Osim πto je Kanada Ëlanica NATO - F. Kirπ je i bivπi predsednik Meunarodnog kriviËnog suda!

Ali, bez obzira na to, situacija sa usmerenim pretvarawem OUN u „moralnu nakazu” koji blagosuqa sve agresije po redu, joπ uvek, verovatno, moæe da se prelomi. U krajwem sluËaju, makar se mora probati.

Pre svega, mora se, najzad, formirati Vojno-©tabni komitet OUN, kako to predvia Statut OUN, koji se za 65 proteklih godina nije ni jednom sastao. Tako moæe da se pokuπa presecawe pokuπaja da se naruËuju i Ëak tumaËe rezolucije SB OUN razliËitim organizacijama sa strane (NATO, EU i dr.); komandovawe vojnim operacijama Êe se vrπiti uz uËeπÊe Rusije, Kine i drugih zemaqa Ëlanica OUN. Drugo, Potrebno je da se pitawe o agresiji na Libiju postavi na Generalnoj skupπtini OUN jer su u woj, za razliku od Saveta bezbednosti (gde zaseda samo 15 zemaqa), predstavqene sve dræave - Ëlanice OUN.

obrati Meunarodnom sudu OUN. Dok bude razmatrawa æalbe, Sud moæe da donese odluku o prekidu bombardovawa. »etvrto, Rusija je duæna da inicira sazivawe Saveta bezbednosti OUN u vezi sa agresijom na dræavu - Ëlanicu OUN. Iako perspektive takvog zasedawa mogu da se predvide vaæno je neπto drugo: ne sme da se sauËestvuje u konaËnom pretvarawu meunarodnog prava u gomilu praha! Greπka je (blago reËeno!) veÊ uËiwena - Rusija je „propustila” rezolucije 1970 i 1973. Ali sada, ipak, postoji moguÊnost da se bar insistira na rezolucijama, makar i nakaradnim, makar i gadnim, ali koje NE∆E predviati bombardovawe!

Generalni sekretar Ban Ki Mun je izjavio da su, kako se ispostavqa, libijske vlasti „izgubile svoju legitimnost”. Generalni sekretar je pogreπio: ta wegova konstatacija se ne odnosi na libijske vlasti, veÊ na vlasti dræava-agresora, i - na æalost - na samu OUN. Delegitimizacija OUN predstavqa rezultat smiπqenih dejstava kako niza wenih Ëlanica, tako i rukovodstva cele Organizacije na Ëelu sa Ban Ki Munom.

Delegitimizacija OUN oËigledno predstavqa sastavni deo sveopπteg procesa zakonomerne „haotizacije” savremenog svetskog i pravnog poretka.

Zaπtita Libije - to nije samo zaπtita naroda koji je prijateq Rusije i Rusa, to je - moæda posledwa πansa da se spasi najvaænija meunarodna organizacija i mesto Rusije u woj. U planovima za osnivawe „Demokratske lige” koja bi, prema zamisli wenih ideologa, trebalo da zameni OUN, za Rusiju mesta nema! Upravo zato Rusija treba da se nae u prvom redu dræava koje Êe se suprotstaviti pokuπajima da se glavni organi OUN iskoriste za „samo”- delegitimizaciju te organizacije. __________________________ (1) Neke takve probleme detaqno objaπwavaju Ëlanci autora, koji su objavqeni na sajtu Fonda strateπke kulture: http://www.fondsk.ru /news/2011/03/18/sb-oon-i-livija-prigovor-mezhdunarodnomu-pravu.html; kao i na: http://www.fondsk.ru/ news/ 2011/04/06/demontazh-mezhdunarodnogo-pravastrategija-globalnoj-vlasti.html (2) Detaqnije pogledati u intervjuu A. B. Mezjajeva sa bivπim πefom kabineta predsednika Mozambika S. Viejroj (KazanskiÈ æurnal meædunarodnogo prava »t 4 za 2011 god).

(3) Tekst izveπtaja je dostupan na zvaniËnom sajtu OUN na internetu: http://www. un. org/ News/ dh/infocus/ Pakistan/UN _Bhutto_Report_ 15April 2010.pdf (4) Tekst izveπtaja je dostupan na zvaniËnom sajtu OUN na internetu: http://www.un. org/ News/dh/infocus/ Pakistan/UN_ Bhutto_Report_ 15April2010.pdf 2.5.2011

TreÊe, Libija moæe, traæeÊi zaπtitu, da se

12

Aleksandar MEZJAJEV Fonda strateπke kulture

Iskra 1. juni 2011.

ZAVERA PROTIV SRBIJE: TITO RAZBIO JUGOSLAVIJU Kardeqeva uloga - „Jutarwi list” pren osi del ove k wige isto riË ara D uπ ana BilanxiÊa u kojoj se nedvosmisleno navo di da je Josip Broz uz pomoÊ Kardeqa i BakariÊa namerno radio na ruπewu SFRJ Srbima πta ostane od zemqe... Tito i Kardeq Josip Broz Tito je uz pomoÊ najuticajnijih slovenaËkih i hrvatskih komunista namerno radio na ruπewu SFRJ i stvarawu nezavisnih republika joπ od poËetka πezdesetih godina proπlog veka, prenose hrvatski mediji! „Jutarwi list” je juËe kao glavnu temu izneo tvrdwe iz najnovije kwige najpoznatijeg hrvatskog istoriËara Duπana BilanxiÊa u kojoj nekadaπwi „komunistiËki povijesniËar” to nedvosmisleno navodi.

Hronologija raspada Jugoslavije - 1943. dræavna zajednica ravnopravnih naroda - 1945. savezna dræava - 1963. savezna dræava ravnopravnih i slobodnih naroda i narodnosti - 1974. republike dobile pravo na otcepqewe Ovo je prvi put da se u Hrvatskoj o konceptu SFRJ ne govori kao o „velikosrpskom projektu”, veÊ kao o ideji koja je imala za ciq da se granice na ovom prostoru iskroje baπ onako kako je zamiπqeno u Jajcu 1943. godine na Ëuvenom zasedawu AVNOJ-a. ©to znaËi direktno protiv interesa srpskog naroda.

Tajni zapisnici BilanxiÊ u svojim otkriÊima navodi da je Tito joπ 1962. shvatio da Jugoslavija kao koncept ne moæe da opstane i da je sa dva svoja najbliæa saradnika, Slovencem Edvardom Kardeqom i Hrvatom Vladimirom BakariÊem usmeravao Jugoslaviju prema raspadu - kada to budu dopustile meunarodne okolnosti. Ova ideja je pretoËena u Ustav SFRJ iz 1974. godine, gde je precizirano da jugoslovenske republike imaju pravo na samoodreewe do otcepqewa. Badinterova komisija je poËetkom devedesetih godina na osnovu tog ustava utvrdila da jugoslovenske republike imaju pravo na meunarodno priznawe - bez promene avnojevskih granica.

Duπan BilanxiÊ je objavio tajne zapisnike sa sednice Izvrπnog komiteta CK SKJ od 15. do 17. marta 1962, Ëiji povod je bila viπegodiπwa blokada funkcionisawa savezne vlade. Tito je tada pred najviπim dræavnim vrhom postavio pitawe odræivosti Jugoslavije kao dræave reËima: „»ovek se pita - pa dobro, je li ta naπa zemqa kadra da se joπ dræi dok se ne raspadnemo.

Iskra 1. juni 2011.

Postavqa se pitawe da li je ta zajednica zrela za æivot ili nije...”

Na toj sednici sukobili su se koncept oËu vawa jedinstvene Jugoslavije koji je zastupao prvi srpski komunista Aleksandar RankoviÊ, i koncept laganog rasformirawa dræave koji je zastupao Kardeq. Pero SimiÊ, autor kwige „Tito - tajna veka”, kaæe da je 1962. Tito posledwi put zvaniËno podræao ideju celovite Jugoslavije, ali da je od tada „krenuo u drugom pravcu”.

- On je tada deklarativno podræao RankoviÊa. Ali, Kardeq i BakariÊ tada poËiwu da razvijaju svoje ambicije koje su nesmetano mogle da se sprovode od 1966. i pada Aleksandra RankoviÊa.

Brionski plenum je u stvari znaËio i kraj ideje o jedinstvenoj Jugoslaviji - kaæe SimiÊ.

Josip Broz je tada definitivno prepustio da dræavu vode oni kojima nije interes wen opstanak. Kako kaæe SimiÊ, uticaj Kardeqa i BakariÊa na ustavno oblikovawe dræave bio je sve veÊi. Tito im je poverio taj posao dok se on posveÊivao ostvarivawu svojih megalomanskih ambicija u svetskoj politici.

- Kardeq je 1937. bio tvorac programa „slovenaËko nacionalno pitawe”, kojim je Sloveniju predvideo kao nezavisnu dræavu. On je taj svoj program suπtinski realizovao Ustavom iz 1974. godine, kojim Jugoslavija viπe ne postoji.

Hrvati i Slovenci su u Jugoslaviju uneli ideju o svojim samostalnim dræavama. Oni se nikada nisu odrekli te ideje. Nije sluËajno πto je Kardeq Dobrici ∆osiÊu 1958. godine govorio da je Jugoslavija za Slovence tranzitna stanica - kaæe SimiÊ.

Grobar svoje dræave Naπ sagovornik istiËe da su Tita kasnije mnogi „branili” od odgovornosti za Ustav iz 1974, sa tezom da je Tito u posledwem razgovoru sa svojim generalima rekao da je bio nasamaren i da je on protiv tog ustava.

- Navodno je Tito govorio da je video da to vodi raspadu Jugoslavije. Taj ustav nije mogao da bude donesen bez wegovog parafa. Tito nije æeleo da ruπi Jugoslaviju za svog æivota, jer mu je ona garantovala snaænu poziciju u svetskoj politici.

Naravno da nije imao iluzije da to neÊe veËno trajati. Tito je de fakto bio grobar svoje dræave kaæe SimiÊ.

Smetali mu Sveti Sava i Êirilica

1962.

Tito je na sednici Izvrπnog komiteta CK iz kao ilustraciju nefunkcionalnosti

13

Obrad KesiÊ:

PRESUDNA

BORBA ZA

Referendum je postao suπtinska borba za Republiku Srpsku i ako se sada popusti to bi znaËilo da bi pozicija RS bila ozbiqno ugroæena.

Izjavio je to u intervjuu za „Glas Srpske” politiËki analitiËar iz Vaπingtona Obrad KesiÊ.

- Ovo je vrlo ozbiqna borba koja se veæe za najvaænije interese RS. To je i borba za osnovna qudska i graanska prava stanovnika RS, a rekao bih i cele BiH - rekao je KesiÊ.

* GLAS: Da li je odlukom o raspisivawu referenduma ugroæen Dejtonski sporazum ili prekrπen Ustav kao πto to tvrde predstavnici meunarodne zajednice?

KESI∆: Referendum je postao suπtinska borba za RS. Osporava se osnovno pravo Srpske, a to je pravo da se ona suprotstavi izmenama Dejtonskog sporazuma koje su uraene nasilno i

Jugoslavije naveo polemiku Dobrice ∆osiÊa i Slovenca Duπana Pirjevca, u kojoj ∆osiÊ Slovenca naziva slovenaËkim separatistom, a on ∆osiÊa ideologom velikodræavnog centralizma.

- Tito navodi da u Beogradu kruæi nekakav manifest s parolom „spasavajmo Êirilicu ispred opasnosti latinice ”, glorifikuje se sve iz proπlosti, pa navodi kako se Ëak i sveci proglaπavaju preteËama socijalizma, πto se odnosilo na Svetog Savu - beleæi BilanxiÊ.

I Moma PavloviÊ, direktor Instituta za savremenu istoriju, slaæe se da je sada veÊ nesporna istorijska Ëiwenica da je rasparËavawe Jugoslavije poËelo ranih πezdesetih godina. On Tita u tome vidi kao Ëoveka koji se zadovoqavao doæivotnom pozicijom narodnog voe, ali i podseÊa da je osnova komunistiËkog koncepta Jugoslavije antisrpska.

- Treba razlikovati poziciju dræave, partije i liËnost voe u tadaπwoj Jugoslaviji.

Rasprave koje su voene poËetkom πezdesetih u vrhu jugoslovenske dræave, o kojima govori BilanxiÊ, pokazuju da je Tito razmiπqao πta Êe biti sa zemqom posle wega i oËigledno se odluËio da iza sebe ostavi izvorni komunsitiËki koncept Jugoslavije kao skup nezavisnih dræava zasnovanih na antisrpskoj ideoloπkoj osnovi koja glasi: „Kada se svi drugi namire, ono πto ostane, to je Srbija”.

Ta Titova teza je dobila otelotvorewe tokom devedesetih godina - zakquËuje PavloviÊ.

14

autokratski od strane visokog predstavnika.

Visoki predstavnik zapravo kaæe da RS nema izbora nego da se bori u skladu sa pravilima koje su oni nametnuli. ZnaËi imate pravo da se bunite, ali samo u okviru onoga πto su oni izgradili. To je potpuni apsurd.

* GLAS: ©ta ako taj apsurd ipak pobijedi?

KESI∆: Ako se prihvati takva logika onda se prihvata da oni i daqe imaju pravo da ruπe RS, da joj oduzimaju ovlaπÊewa i da je svedu samo na priËu koja je vezana za parËe papira i simboliËno za entitete. Ovo je vrlo ozbiqna borba koja se veæe za najvaænije interese RS. Ako se sada popusti to bi znaËilo da bi pozicija RS bila ozbiqno ugroæena. S druge strane to je i borba za osnovna qudska i graanska prava stanovnika RS, a rekao bih i cele BiH.

* GLAS: ©ta bi se dogodilo ukoliko visoki predstavnik upotrijebi bonska ovlaπÊewa i poniπti Odluku o referendumu i preduzme najavqene sankcije protiv zvaniËnika RS?

Zavera protiv...

Pressonline, 26.4.2011.

Podvukla - Iskra) (P

REPUBLIKU SRPSKU

Veqko MiladinoviÊ

KESI∆: Nigde u meunarodnom pravu ne postoji moguÊnost da visoki predstavnik i deo meunarodne zajednice mogu da uskrate pravo za odræavawe referenduma. Ako se prihvati ideja da postoji neko pravo vezano za silu onda se priznaje da vladavina prava apsolutno ne postoji ne samo πto se tiËe BiH nego i πire. Niko ne spori da Amerika i deo EU, ako bi se ukquËili, imaju silu i da mogu da je koriste. Apsurd je razmiπqati da bi oni mogli da koriste vojnu silu u kontekstu debate o graanskim i demokratskim principima. RS traæi da se poπtuju ona prava koja se poπtuju svugde u svetu. OËigledno je da visoki predstavnik i wegovi sponzori iz meunarodne zajednice ta prava osporavaju samo na prostoru RS i BiH. Najvaænije je pitawe kako bi oni koristili tu silu. Imamo iskustvo da, kad se pokrene graanska neposluπnost, da nema nasilnog odgovora na takav pokret. Kad autokratski reæimi poËnu da koriste sve veÊu represiju u suπtini ruπe sami sebe.

* GLAS: Kako bi to izgledalo u ovoj situaciji u RS? KESI∆: Ako graani RS pokrenu masovnu graansku neposluπnost ne postoji odgovor visokog p r e d st a v n i k a i m e  u n a r o d n e z a j e d n i c e k o ji b i mogao da se izbori sa takvim pokretom. ZnaËi, ako se ne prihvati wegova naredba on nema mehanizam koji bi mogao da koristi i kojim bi to sproveo.

Glas Srpske, 29.4.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Goran Maunaga

Iskra 1. juni 2011.

NOVA ANTIRUSKA KAMPAWA NA BALKANU „Posle izvesne granice trpeqivost prestaje da bude vrlina” (Edmund Berk) Konferencija o evropskoj sigurnosti i saradwi - koja se u prestonici Finske odvijala od 1973. do 1975. godine - okonËana je usvajawem „Zavrπnog akta”. On je postao poznat kao „Helsinπki sporazum”. Izmeu ostalog, obavezivao je vlade na poπtovawe qudskih prava, a potpisali su ga visoki predstavnici tridesetpet dræava, ukquËujuÊi i socijalistiËke zemqe. Tamoπwi disidenti su to ubrzo iskoristili kako bi poËeli da deluju u prilog, u okviru autoritarnog poretka koji je vladao u istoËnoevropskim dræavama, neosporno ugroæenih qudskih prava. Prvo u SSSRu, a onda i nekim drugim zemqama socijalistiËkog bloka, stvorene su nevladine organizacije poznate kao Helsinπki odbori za qudska prava, koje su zadavale priliËno briga tamoπwim reæimima.

Bez osporavawa humanistiËke dimenzije wihovog rada, Ëiwenica je da je iza svega postojala i mraËna pozadina. U interesu svojih geopolitiËkih ciqeva i borbe protiv suparniËkog bloka, ide ologiju qudskih prava i infrastrukturu koja je t r e b a lo d a p o sl uæ i b o r b i za w i ho v u za π ti t u, zloupotrebqavale su SAD i wihove zapadno evropske saveznice. U tom kontekstu - ne uvek svesno - disidenti i borci za qudska prava imali su znaËajnu ulogu i u potkopavawu i ruπewu SSSRa, aktu koji je sa stanoviπta ruskih nacionalnih interesa bio ravan veleizdaji, i uz to, gotovo sigurno, izazvao je mnogo viπe qudskih patwi nego svi evropski komunistiËki reæimi posle Staqinove smrti.

Antisrpski lobisti Da se sada opπirnije ne bavimo Hladnim ratom i (zlo)upotrebom qudskih prava tokom wega, ali fakat je da je na temeqima postavqenim na istoku Evrope krajem 70-ih godina, πirom naπeg kontinenta stvorena mreæa Helsinπki odbori za qudska prava, kao i wihova centrala u BeËu.

VeÊina tih neprofitnih organizacija danas posveÊeno vrπi posao zbog koga je stvorena.

Meutim, to ne rade svi Helsinπki odbori. Neki od wih su i daqe oruæje ameriËke geopolitike.

Takav je sluËaj, i to u ekstremnom obliku, sa Helsinπkim odborom za qudska prava u Srbiji (HOS), (1) organizacijom koju veÊ godinama predvo di gospoa Sowa Biserko.

Ta f o rma l no ne v la d in a or ga ni z ac ija (a stiËe se utisak propagandni centar nekih stranih vlada) veÊ gotovo dve decenije, tokom turbulentnih vremena koja su zadesila Balkan, uporno deluje kao „peta kolona” u Srbiji, Ëiji je ciq da oslabi vitalnost srpskog naroda, te sposobnost wegove dræave da se bore za nacionalne interese. S druge strane, wen zadatak je da podræi stremqewa Zapada i antisrpske interese onih dræava u regionu koje su tokom 90-ih godina postale verni sledbenici Vaπingtona. Naravno, u opis posla

Iskra 1. juni 2011.

Helsinπkog odbora spada i pruæawe potpore politiËkim garniturama u Srbiji koje su po voqi Zapada, odnosno blaÊewe onih koji se zalaæu za nacionalne vrednosti i interese. ©taviπe, na osnovu raznoraznih veza stvorenih, i tokom godina uËvrπÊenih, sa vladama u okruæewu Srbije, Ëije dræave su u tradicionalnom neprijateqstvu za wom, Helsinπki odbor neretko istupa radikalnije antisrpski nego Vaπington ili Brisel. Oni su ponekad spremni, kako bi pomogli svojim politiËkim prijateqima u Srbiji, da ublaæe neke antisrpske zahteve. Opet, HOS, povezan ne samo sa globalnim i evropskim silama koje postupaju pragmatiËno u ciqu jaËawa svog uticaja na Balkanu, veÊ i sa, na primer, Hrvatima ili kosovskim Albancima, uvek staje na pozicije koje su najnepovoqnije po Srbe.

Evroatlantska tranziciona metastaza Ta i druge „petokolonaπke” organizacije, od kraja 80-ih godina fazno instalirane u Srbiji kao deo ameriËkog aparata za ispirawe mozgova, nemaju mnogo aktivista i simpatizera, ali imaju velike resurse i grandioznu moguÊnost za delovawe. Evroatlantski centri moÊi su, tokom tzv. tranzicije, kupili gotovo sva sredstva masovnog informisawa u Srbiji, odnosno osnovali su Ëitav niz (direktno ili posredno) svojih propagandnih filijala . Stoga srpske kvislinπke strukture imaju ogroman medijski prostor za rad, dok je moguÊnost da se Ëuje drugaËije - izvorno srpsko ili prorusko miπqewe - vrlo ograniËena. Stvar je i dodatno pogorπana time πto su potkupqeni i zaplaπeni mnogi rukovodioci i sluæbenici dræavnih medija i kulturnih institucija, odnosno time πto su tokom sprovoewa „reformi” finansiranih od strane Zapada, u wihove redove ubaËeni razni duhovni izdanci Helsinπkog odbora.

Ne treba ni reÊi, wima u Srbiji qudska prava nisu bitna, veÊ su samo izgovor za politiËko delovawe. Helsinπki odbor i wemu srodne organizacije - u kojima Ëesto rade Srbi koji su iz nekog razloga pristali da deluju protiv svog naroda - u sred Srbije vode kampawu protiv Srba (kao πto su wima srodne organizacije, mediji i pojedinci, tokom 90-ih godina, u Rusiji, npr. u vezi sa ËeËenskom pobunom, aktivno radili protiv ruskih interesa). Uporno tvrde da su jedino oni krivi za balkanske sukobe i raspad Jugoslavije, insistiraju na srpskim zloËinima dok zanemaruju strahote koje su poËiwene u ime drugih naroda, podræavaju kosovsku nezavisnost i unitarizaciju BiH, napadaju Pravoslavnu crkvu kao navodnog zastupnika antievropskih ideja i slovenofilstva, itd. A kako je, na Balkanu, srbofobija nerazdvojno povezana sa rusofobijom, Helsinπki odbor dosledno nastupa i protiv jaËawa srpsko-ruskih veza, odnosno regio-

15

Nova antiruska... nalnih i globalnih interesa Moskve.

U duhu hladnoratovskih floskula, Rusija je za HOS simbol mraka, totalitarizma i gaæewa qudskih prava dok je Vladimir Putin, stiËe se utisak, u wihovim oËima Staqin naπeg vremena.

Ciq takvog delovawa je dvostruk. Prvo, da se podupirawem laænog straha javnog mnewa od nekakvog povampirenog totalitarizma spreËi pribliæavawe Srbije i Rusije, te na tim osnovama jaËawe Srbije. Za srpske neprijateqe najboqa je izolovana Srbija, koja oËajniËki teæi EU koja je neÊe, a ignoriπe pruæenu rusku ruku. Drugo, radom protiv jaËawa prisustva Rusije i wenog kapitala u Srbiji, Helsinπki odbor nastoji da makar malo, u interesu svojih zapadnih pokroviteqa, oslabi moÊ Rusije.

Pokuπaj da se to postigne pogotovo ima znaËaja danas, kada sve ukazuje da Êe gasovod „Juæni tok” biti izgraen, Ëime Êe ne samo biti uveÊana i dugotrajno osigurana energetska pozicije Rusije na prostoru Balkana, dela Sredwe Evrope i Apeninskog poluostrva, veÊ i omoguÊeno nagiwawe geopolitiËke klackalice ka Istoku. NATO joπ nije apsorbovao sve zemqe Balkana, odnosno narod Srbije i Srpske, kao i srpska populacija u Crnoj Gori, ogorËeno se suprotstavqaju wihovom stupawu u taj vojno-politiËki blok. A ako te dræave ne budu ugurane u NATO pre izgradwe „Juænog toka”, mala je verovatnoÊa da Êe se to potom desiti.

Sve pomenute aktivnosti protiv Rusije u Srbiji - posmatrane i u tom svetlu - za Moskvu naizgled predstavqa sitnice, ali nije tako. Kako narod kaæe: „zrno po zrno pogaËa”. Delovawem HOS-a i wemu srodnih grupa u Srbiji, i sliËnih (mada retko gde toliko agresivnih) proameriËkih organizacija πirom Evrope pa i u samoj Rusiji, donekle se paraliπu ruski potencijali. Rezultati onoga πto radi Moskva usled toga bitno su mawi nego πto bi inaËe bili, a osnovi za antirusku totalnu ofanzivu, u trenutku neke veÊe krize (kao πto je bio sluËaj sa tzv. Gruzijskim ratom), znatno su veÊi.

Rusofobni pamflet Bez obzira na sve dosadaπwe ameriËke protivruske inicijative - iako sporije nego πto se nadaju srpske patriote koji su svesne znaËaja Rusije za jaËawe Srbije, ali su i naËelno prijateqski nastrojeni prema najveÊoj pravoslavnoj i slovenskoj zemqi - prisustvo Moskve iz godine u godinu ipak jaËa. Ruske kompanije su temeqno uπle u srpski energetski sektor. Srbija je pristupila projektu „Juæni tok”. PoËela je ozbiqna saradwa u domenu borbe protiv elementarnih nepogoda. U Srbiju je stigla jedna ruska banka, a oËekuje se mnogo opseæniji prodor ruskih finansijskih institucija komercijalnog tipa. Sve boqa je kulturna pa i politiËka saradwa izmeu dve zemqe (Ëak i sadaπwa prozapadna vlada, iako postupa vrlo obazrivo, svesna je da je to u interesu zemqe).

OËekuje se intenzivirawe vojno-tehniËkih spona.

Sve to izaziva strah i reakciju ameriËke „pete kolone”, te lobista susednih dræava koje sa

16

Srbijom imaju sporove i stoga æele da ona bude slaba i geopolitiËki marginalizovana.

Na izazove koje smatraju opasnim ti ameriËko-hrvatsko-albanski propagandisti joπ agresivnije reaguju nego πto to obiËno rade. Stara je poslovica: „Rawena zver je najopasnija”. A kao kulminaciju pretwe po sebe i svoje mentore Helsinπki odbor i wemu srodni zagovornici NATO demokratije i gvantanamo koncepta qudskih prava - doæivele su nedavnu posetu Srbiji ruskog premijera Vladimir Putina. Jasno je da ona nagoveπtava skoru multiplikaciju i dinamizirawe srpskoruskih veze. Zato je Putinova poseta i nagnala antiruske i, suπtinski, antisrpske krugove u Srbiji da krenu u oËajniËku ofanzivu.

Stoga je pokrenuta nova (dez)informaciona akcija protiv Rusije i srpskih patriotskih krugova, koja je, to nikada ne treba zaboraviti, deo celovitog decenijskog propagandnog rata Vaπingtona i wemu naklowenih evropskih struktura protiv Moskve. Teæiπte udara ovaj put je usmereno direktno na Vladimira Putina, koji se veÊ mnogo godina svesrdno zalaæe za izgradwu „Juænog toka”. A Ëiji kratak boravak u Beogradu je, kako se ameriËki prijateqi plaπe, priveo kraju dileme oko realizacije projekta od istorijskog znaËaja za Srbiju koja dobija πansu da se postepeno oslobodi zapadnih marioneta, izae iz stawa virtuelne evroatlantske okupacije, i postane bitan faktor na Balkanu - kao i od nemalog interesa za Rusiju.

Otuda, oni su ovih dana, kako bi oËajniËki, joπ jednom pokuπali da obave povereni zadatak, do histeriËnih razmera pojaËali svoju, i ranije snaænu, antirusku kampawu. Wen vaæan deo predstavqa i izdavawe, u aprilu ove godine, broja 76. „Helsinπkog biltena”, sa naslovom: „Rusija: mitski saveznik”, koji veÊ sam po sebi ukazuje πta je poruka tog πtiva. A ona je: Rusija nam neÊe pomoÊi, okrenimo se Zapadu! Naravno, to poruËuju oni kojima nije stalo do srpskih interesa. Stoga, svakome bi trebalo da bude jasno da je suprotno. Da stvari, kojim sluËajem, stoje tako kako nam kaæu, aktivisti Helsinπkog odbora bi podræali orijentaciju Srbije na Rusiju.

Izvrtawe istine Graewe planova za buduÊnost na osnovu iluzija, Srbiju bi - πto oni oËito æele - oslabilo, pa bi postala lakπi plen regionalnih i globalnih grabqivica. Meutim, to πto Helsinπki odbor, upiwuÊi se da ih poremeti, burno reaguje na jaËawe veza sa Rusijom, ukazuje da se ne radi fatamorgani veÊ o dobrom putu da Srbija ojaËa. Ali logiËki raskorak ne brine laæne borce za qudska prava. Oni raËunaju da qudi danas stvari uglavnom ne sagledavaju dubqe, te da Êe se Srbi opijeni evrointegrativnim priËama, koje doæivqavaju mawe vrednosno a viπe kao uslov za boqi æivot, bar delimiËno uplaπiti od onoga πto im se laæno predstavi kao „ruski mrak” opasan za wihov prosperitet. Zato je HOS izdao pamflet kojim srpskoj javnosti poruËuje dve neistine: intenzivirawe odnosa sa Rusijom ne donosi Srbiji niπta dobro ali zato moæe da ugrozi naπu i tako krhku

Iskra 1. juni 2011.

demokratiju i potencijali ulazak u EU. Da se ukratko osvrnemo na sadræaj Biltena izdatog u tu svrhu. U uvodnom delu, autori tog spisa tvrde da je Vladimir Putin meu Srbima najpopu larniji politiËar zato πto se u javnom mnewu sistematski gradi „wegov imix najveÊeg branioca srpskih interesa na meunarodnoj sceni, pogotovo kada je reË o Kosovu”. To nije taËno jer oni koji kontroliπu veÊinu mehanizama za oblikovawe javnog mnewa forsirano rade proti Rusije i Putinovog pozitivnog imixa, a ne wemu u prilog. No, u tome imaju malo uspeha bar iz dva razloga. Prvo, Srbi su uglavnom tradicionalno rusofilski nastrojeni, pa i kada, rukovoeni (laænim) uverewem da Êe im proevropski kurs doneti boqi æivot, biraju politiËare po voqi Brisela, wima su emocije na strani Rusije. Zato u oËima Srba svako ko doprinese jaËawu Rusije - πto je Putin nesumwivo postigao uæiva velike simpatije i podrπku. Drugo, Moskva uistinu jedina na meunarodnoj sceni dosledno radi za srpske nacionalne interese vezane za odbranu ugroæenog teritorijalnog integriteta Srbije i zaπtitu dræavnosti srpske republike u sastavu bosansko-hercegovaËke konfederacije , koju Vaπington i Brisel nastoje da pretvore u Ëvrstu federaciju. Koliko god im prioritet bio da se izvuku iz bednog materijalnog poloæaja u kome se nalaze, veÊina Srba ipak nije postala ravnoduπna prema sudbini nacije, pa su stoga zahvalni Putinu i Rusiji.

implicitno je reËeno da Rusija itekako brani srpske interese, pa i da su Rusi veÊi Srbi od onih Srba koji dræe vlast u Beogradu!

Bagatelisawe „Juænog toka” Bilten se bavi i ekonomskom dimenzijom srpsko-ruskih odnosa, te nastoji da u tom pogledu svede saldo nedavne Putinove posete. Naravno, tako da ispadne da od we ne treba mnogo oËekivati.

Kako se kaæe: „Stvarni efekat kratkotrajnog gostovawa ruskog premijera u Beogradu je priliËno skroman. Potpisana su samo tri meudræavna sporazuma - o turistiËkoj, o nauËno-tehniËkoj saradwi, kao i saradwi u meunarodnom drumskom saobraÊaju. Takoe, i jedan sporazum grada Beograda sa ruskom kompanijom Interao”. Kao najveÊi rezultat posete istiËe se Putinovo obeÊawe da Êe gasovod „Juæni tok” biti izgraen, i to do kraja 2015. godine. No, stalnim podvlaËewem navodne nezainteresovanosti Rusije za Srbiju kao da se kaæe: „ObeÊawima ne treba verovati”. Uz to, nekritiËki prozapadni krugovi u Srbiji πire predstavu kao da je realizacija projekta „Juæni tok” samo u ruskom a ne i srpskom interesu. Stoga, nije ni Ëudno πto priËu o srpsko-ruskim privrednim vezama okonËavaju pesimistiËkom konstatacijom, koja verovatno treba da ukaæe na to da na toj strani Srbija nema ni privrednu perspektivu.

Na osnovu reËenog, oni koji nastoje da objektivno prikaæu ulogu Rusije i Vladimira Putina, iako se nalaze u neravnopravnoj borbi sa mnogo snaænijom evroatlatntskom „petom kolonom”, imaju na svojoj strani gro javnog mnewa.

NekritiËki prozapadni elementi angaæovawem ogromnih potencijala uspevaju da postignu izvesne rezultate ali ne uspevaju da uguπe simpatije Srba za Rusiju. Naravno, zbog toga ih ne treba potceniti jer, iako ne mogu da dou do generalnog uspeha, na tehniËkom nivou mogu da naprave veliku πtetu konkretnim ruskim i srpskim interesima. A kako bi omalovaæili znaËaj Rusije, u nastavku Biltena naglaπavaju da Srbija nije od naroËitog znaËaja za Ruse, pa samim time nema razloga ni da joj ozbiqno pomogne.

Ona glasi: „Iako Srbija sa Rusijom ima potpisan sporazum o slobodnoj trgovini, robna razmena izmeu dve zemqe je na niskom nivou (najniæa od svih ekonomskih partnera iz kruga „Ëetiri stuba” spoqne politike Srbije - EU, Rusija, SAD, Kina).

Osim toga, na strani Srbije je i veliki deficit od preko 1,6 milijarde dolara. Podatak je utoliko dramatiËniji kada se uzme u obzir da je pre 21 godinu, 1990, Srbija, uprkos velikom uvozu energenata iz Rusije u to vreme ostvarivala skromni suficit od nekih 100 miliona dolara”. Naravno, satavqaËima Biltena, ne pada na pamet da kaæu da je od tada do danas privreda Srbije uniπtena zapadnim sankcijama, bombardovawem i nametawem d e s t r u k t i v n o g (n e o l i b e r a l n o g ) mo d e l a r e f o r mi posle 2000. godine. Ispada da je Rusija kriva πto Srbija u wu malo toga izvozi, a ne oni koji su Srbiju doveli do prosjaËkog πtapa.

Neosporno je da Rusija, kao velika zemqa, ima lepezu geopolitiËkih i drugih interesa u bliæem i daqem okruæewu, pa i da voli sebe mnogo viπe nego Srbiju. To je normalno, kao πto je za oËekivati da Srbi na prvo mesto stavqaju svoje teæwe i potrebe. Meutim, to ne znaËi da Moskva nije spremna da Srbiji pomogne u vezi sa mnogim problemima koji je pritiskaju. Iako manipuliπu Ëiwenicama, to odliËno znaju, pa nehotiËno i priznaju, pisci biltena „Rusija: mitski saveznik”. U nastavku teksta oni kaæu da je Putinova poseta Beogradu kraj zahlaewa u meusobnim odnosima do koga je doπlo u jesen 2010. godine, kada je srpski reæim, prihvativπi tzv. evropsku rezoluciju o Kosovu , popustio pod pritiscima i omekπao odbranu svoje juæne pokrajine. Moskva, koja je nepokolebqivo branila srpsku poziciju na Kosovu, doËekala je takvo ponaπawe hladno . ZnaËi,

Na sliËan naËin manipuliπe se i sa stavom Srbije prema NATO-u i odnosom Rusije prema tome; izveπtavawem patriotskih medija o boravku Vladimira Putina u Beogradu, kao i o Rusiji naËelno; moguÊnoπÊu da Srbija postane meta ruskih raketa; kao i mnogim drugim temama. A zakquËak Biltena je sledeÊi: „Bez obzira na to πto Balkan u celosti spada u interesnu sferu EU, Rusija Srbiju koristi kao dvoriπte u kome proverava jedinstvo EU i interes SAD da proπiri NATO, i da plasira svoju geoenergetsku strategiju”. Kao i da poveÊano prisustvo Rusije - πto se skoro histeriËno naglaπava - moæe da dovede do jaËawa nacional nih snaga u Srbiji i ometawa evroatlantskih integracija (ulaska ne samo u EU veÊ i NATO, protiv Ëega je ogromna veÊina Srba). Tako bi Srbija bila uvedena u vakum „koji Rusija ne moæe niti da ispuni, niti da izae u susret æeqama Srbije”.

Iskra 1. juni 2011.

17

Nova antiruska...

Drugim reËima, poπto je onima koji se plaπe da bi jaËawe srpsko-ruskih veza moglo da podstakne patriotske i dræavotvorne procese u Srbiji te tako da ugrozi wen „zapadni put”, poslata poruka da budu na oprezu, i patriote se joπ jednom upozoravaju da Rusi Srbiji ne mogu da pomognu veÊ je samo kriste za svoje potrebe!

Destruktivne ili spasonosne integracije?

Bilten, o aktuelnim srpsko-ruskim odnosima, zavrπava se sledeÊim reËima: „ImajuÊi u vidu potrebu same Evropske unije da se otvori prema istoËnom Mediteranu, pogotovo u kontekstu previrawa na severu Afrike i Bliskom istoku, bilo bi neophodno da Brisel u πto kraÊem roku pokaæe veÊi senzibilitet prema svim potencijalnim kandidatima za Ëlanstvo u EU na Zapadnom Balkanu”. Ta poruka je upuÊena pre Zapadu nego srpskom javnom mnewu (a treba imati u vidu da Helsinπki odbor sve svoje materijale prevodi na engleski i, po svemu sudeÊi, dostavqa na vaæne evroatlantske adrese). Jer, HOS je ne samo centar za ispirawe mozgova Srba veÊ i „komesarijat” za informisawe i savetovawe onih koji su ga stvorili te ga finansiraju.

S vr h a we g ov og r u s of o bn og p am fl e t a je , izmeu ostalog, da relevantne evroatlantske Ëinioce upozori da je wihova balkanska interesna sfera ugroæena usled ruske ofanzive i, kako smatraju, jaËawa patriotskih snaga u Srbiji. Lek za prejake rusko-srpsko veze, po Helsinπkom odboru, predstavqa πto bræi prijem Srbije i zemaqa regiona u EU. Donedavno je, ma πta naËelno zastupala, ta antisrpska i antiruska „nevladina” organizacija, u praksi, svojim delovawem oteæavala evrointegracije Srbije. Kao πto smo rekli, izola c i j a S r b i j e , o d n o sn o w e n o u c e wi v a w e n e d o stiænom evropskom „πargarepom”, za srpske neprijateqe je najboqa opcija. Meutim, okolnosti su se sada promenile pa je podizawe EU rampe postalo prihvatqivo reπewe. Stvar je u tome πto se ukazala πansa da Srbija na istoËnoj strani nae izlaz iz kobnog lavirinta u koji je ugurana, pa je HOS oËajniËki poËiwe da apeluje na Brisel da postane blagonakloniji prema Srbiji.

S druge strane, ako Sowa Biserko i weni saradnici smatraju da je doπao Ëas da nas EU primi - πto u posledwe vreme uporno istiËu, pa Ëak i sa takvim zakquËkom zavrπavaju maltene svaki svoj spis - veÊ samo zbog toga bilo bi mudro da razmisli mo o to m e d a l i s u za n a s e v r o i n te g r a c i j e korisne ili Êe πteta da prevazie dobitak. »ak i srpska patriotska javnost, dok se ogorËeno opire stupawu u NATO, veÊim delom nema niπta protiv ulaska u Uniju. Uvreæeno je miπqewe da je, makar u ekonomskoj sferi, Srbija dovedena u stawe da teπko moæe da opstane bez EU, odnosno da Êe od evropskih integracija imati materijalnu korist.

MoguÊe je da je i daqe tako, ali to ne treba tvrditi apriori. Ne treba zanemariti obim i vremenski potencijal krizne bure koja potresa evropski brod, i posledice koje to moæe da ima. Meutim, i da su

18

nam ruæiËaste ekonomske perspektive od evropskih integracija sigurne, ne bi vaqalo da zaboravimo da Ëovek nije biÊe koje samo jede i na drugi naËin zadovoqava bioloπke nagone. Wegove potrebe su mnogo sloæenije i suptilnije.

Moramo da se zapitamo da li odricawe od identiteta i nacionalnih interesa sme da bude cena poboqπawa æivotnog standarda? Kao i kakve posledice po naπ identitet, teritorijalni integritet i sudbinu Srba u regionu (Republika Srpska, Crna Gora) mogu da imaju EU integracije?

Nismo mi Rumuni ili Bugari, veÊ narod protiv koga se vodi specijalni rat. Dokaz u prilog toga je da mi, a ne naπi susedi, imamo prozapadne centre za brutalno antinacionalno delovawe, kao πto je Helsinπki odbor. A kao πto smo ranije rekli, s obzirom na wihovu antisrpsku misiju, kada oni neπto nude Srbima to verovatno za Srbe nije dobro. I obrnuto, kada oni neπto kude, to je za srpski narod verovatno koristno. PouËeni tim saznawima razmislimo joπ jednom o srpsko-ruskim vezama i potrebi razvijawa istinskog strateπkog partnerstva pa i klasiËnog savezniπtva sa Ruskom Federacijom. Istorija nas uËi da je za nas Rusija pravi a ne mitski saveznik. Emocije veÊine Srba i danas, posle dugotrajne izloæenosti evroatlantskoj propagandi, govore u prilog rusko-srpskog savezniπtva. Ali, sada ne govorimo u emotivnom kquËu. Kada racionalno sagledamo stvari, izveπÊemo istovetne zakquËke!

Hladne glave vaqalo bi da razmisle i u Moskvi. I to pre svega o reËima britanskog politiËkog teoretiËara i poslanika iz 18. veka, koje su navedene kao moto ovog teksta. Velika sila kao πto je Rusija ne bi smela benevolentno pa i pasivno da posmatra kontaminaciju rusofobijom javnosti Srbije, kao i nekih drugih zemaqa koje su tradicionalno prijateqski nastrojene prema ruskoj naciji i dræavi. Vaæan element antiruske strategije, da to joπ jednom naglasimo, jeste i ekstremno negativno prikazivawe liËnosti i uloge Vladimira Putina, koji u zemqama kao πto je Srbija, sa izrazitim personalnim poimawem politike, oliËava obnovqenu Rusiju. A efekti svega toga, i to da ponovimo, iako na prvi pogled ne deluje da su velik, mogu da budu kumulativni, a wihove posledice dugotrajne i opasne. Sve ono πto Ëini meku moÊ, u naπe postmoderno doba, neretko nadvlada klasiËne Ëinioce dræavne sile, odnosno zaseni istorijski utemeqeno prijateqstvo meu narodima! Rusija je tokom 20. veka iskusila previπe patwe da bi reËeno smela da zanemari.

NAPOMENA: (1) Izvorno, HOS je skraÊenica za tzv.

Hrvatske odbrambene snage - proustaπke paravojne formacije iz razdobqa ratova na jugoslovenskom prostoru tokom 90-ih godina. Ta skraÊenica ne samo da je u skladu sa nazivom „nevladine” organizacije o kojoj govorimo, veÊ je i simboliËki odraz wene antisrpske suπtine.

28.4.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Dragomir AN–ELKOVI∆ Fond strateπke kulture

Iskra 1. juni 2011.

SAD - NATO U LIBIJI: UZDAWE U ME–UNARODNI BANDITIZAM Do skora je sluæba za bezbednost Xamahirije uspeπno izvrπavala zadatak na obezbeewu zaπtite Moamera Gadafija. „TaËkasti udari” bespilotnih letilica i aviona NATO su pretvarali u gomile ruπevina πkole, bolnice, trgovinske komplekse i druga mesta, za koja se pretpostavqalo da se u wima krije libijski lider, ali nisu postizali glavni ciq koji su interventi sebi postavili - fiziËku likvidaciju Gadafija. Libijska tajna policija je uspela da dræi na distanci specijalne grupe CIA, MI6, Mosada i BND, koje su slate radi lova na Gadafija. Meu wima je Ëak doπlo do specifiËnog suparniπtva: ko Êe prvi uspeti da mu nanese smrtni udarac.

Ministri odbrane SAD i Velike Britanije, R. Gejts i L. Foks, su jednoglasno izjavili - posle „konsultacija” u Pentagonu - da sva mesta u kojima se krije Gadafi predstavqaju „dozvoqeni ciq” za napade vojno-vazduπnih snaga NATO. Ministar inostranih poslova Velike Britanije V. Hejg je dao „politiËko obrazloæewe“ lova na Gadafija: lov Êe trajati sve dok se lider Xamahirije ne potËini zahtevima Zapadne koalicije. To jest, ako ne kapitulira, neka ne raËuna na milost. Komandant operacije „Udruæeni branilac”, kanadski general ©. Buπar na direktna pitawa novinara odgovara bez posebne samouverenosti: kao, Severno-Atlanska alijansa „ne teæi da ubije libijskog lidera Moamera Gadafija, ali mi bombardujemo one objekte, odakle stiæu wegova nareewa da se puca po civilima”. General nije objasnio na koji naËin stiæe takva „nad-precizna informacija”, ali je jasno πta je general hteo da kaæe: ukoliko Gadafi dospe pod udar to znaËi da Libijac „nije imao sreÊe”, pa u ratu se svaπta deπava.

Neverovatan nemoral i nequdskost dejstava SAD - NATO protiv Libije izazivaju sve beπwe proteste. Sa velikim negodovawem predsednik Venecuele Ugo »aves je izjavio: „ImperijalistiËke snage NATO nemaju nikakvog razloga da bombarduju Libiju, jer osim ogromne materijalne πtete ta bombardovawa odnose i stotine qudskih æivota. Samo zato, πto im se ne svia voa Gadafi i πto oni æele da prigrabe libijsku naftu, uËesnici koalicije bombarduju i vojne barake, πkole, trgovinske centre. Ko im je to dozvolio?

Rukovodioci Nikaragve, Bolivije, Ekvadora i Kube dele miπqewe Venecuele: Ne - bombardovawu!

Ne - krvoproliÊu! Daqe ruke od Libije! Zajedno sa »avesom predsednici zemaqa grupe ALBA Bolivarijanske alijanse naroda Latinske Amerike - usmereni su ka mirnom razreπewu Ëvora, koji se spleo oko Libije. O poloæaju Libije i okolnih zemaqa u zemqama ALBA se zna ne samo po priËi - tamo su kontakti sa rukovodstvom Libije odræavani od samog poËetka vojne operacije NATO. U februaru o. g. »aves je predloæio plan regulisawa konflikta u Libiji, koji je predviao da se u Libiju poπaqe misija od predstavnika zemaqa latinske Amerike, Evrope i Bliskog Istoka. Meutim, SAD, Francuska, Italija i neke druge zemqe Evrope su taj plan ignorisale.

Iskra 1. juni 2011.

Inicijativa »avesa o formirawu meunarodne komisije koja bi u Libiji obavila pregovore izmeu Gadafijeve vlade i pobuwenika je i u Tripoliju odbijena. Meutim, posle bekstva na Zapad niza odgovornih Ëinovnika iz Ministarstava unutraπwih i spoqnih poslova, kao i nekoliko armijskih oficira, Gadafi je smekπao. Pretwe da moæe doÊi do unutraπweg prevrata, do izdajniËkog udara u lea, da Êe biti predat „istorijskim neprijateqima Xamahirije” radi æestokog obraËuna sa wim ne mogu da ga ne uznemire.

Jedina dostojna smrt za wega, smatra Gadafi, je smrt u borbi. A za sada on raËuna na dobijawe vremena, pretpostavqajuÊi da Êe u redovima neprijateqske koalicije doÊi do jaËawa unutraπwih protivureËnosti.

U pozadini dugotrajnih bombaπkih napada na libijske gradove u Karakas su stigli Gadafijevi izaslanici. Ministar spoqnih poslova Venecuele Nikolas Maduro je saopπtio da se sa Libijcima pregovara o traæewu izlaza iz konfrontacije: „©ta (konkretno) moæe da uËini ALBA kako bi pomogla Libiji na ponovnom uspostavqawu mira i reda?” U vezi sa tim libijski partneri mogu da raËunaju na poπtenu i nesebiËnu saradwu od strane „grupe latinoameriËkih zemaqa”. Baπ tako je rekao Maduro, jer je hteo da se shvati da u regionu postoje i druge snage, koje su solidarne sa postupcima SAD i NATO na severu Afrike. Wima, bez imalo sumwe, pripadaju Meksiko, Kolumbija, Peru i »ile.

Dolazak libijske delegacije u Venecuelu se poklopio sa savetovawem ministara inostranih poslova zemaqa Latinske Amerike i Karibskog bazena, koji se takoe odræavao u Karakasu. Izmeu ostalog, na forumu je diskutovano i o najaktuelnijem problemu meunarodnih odnosa - situaciji u Libiji.

UËesnicima je za razmatrawe dat nacrt rezolucije o libijskom problemu, Ëiju osnovu je saËiwavala izjava zemaqa-Ëlanica ALBA o potrebi da se uËine realni koraci kako bi problem mogao da se reπi mirnim putem. Meutim, predstavnici dræava „desnog” bloka, iako nisu otvoreno opovrgli rezoluciju, ipak su, pozivajuÊi se na potrebu da se konsultuju sa svojim vladama, odloæili prihvatawe rezolucije na neodreeno vreme.

Kako bi bio reπen principijelno vaæan zadatak - inicirawe politiËkog dijaloga izmeu suprotstavqenih strana i stvarawe mehanizama za mirno prevazilaæewe konflikta, »aves je bio spreman da preuzme posredniËku ulogu izmeu Gadafijeve vlade i pobuwenika. Da li je tako neπto realno?

Teπko. Sve sliËne »avesove pokuπaje u drugim konfliktnim zonama presecao je Vaπington. Tako se predsednik Venecuele aktivno bavio traæewem naËina za popuπtawe odnosa izmeu vlade Uribe i partizana FARC-ELN u Kolumbiji. Posle poËetnog uspeha osloboewa prve grupe talaca od strane partizana, perspektivni proces je prekinut na zahtev SAD: »aves stiËe sve veÊi meunarodni autoritet, a to je nedopustivo!

GovoreÊi o Gadafijevim izaslanicima »aves je nagovestio da oni „traæe posrednike za prekid konflikta u Libiji”. U vezi sa tim Libijci su posebno Kraj na str, 21/2) (K

19

Milorad Dodik:

REFERENDUMA ∆E BITI, PRIJETWE ME NE PLA©E Republika Srpska treba da stvori pretpostavke za odræavawe referenduma o Sudu u Tuæilaπtvu BiH, a ne da brine o eventulanim sankcijama OHR, rekao je juËe predsjednik Srpske, Milorad Dodik, reagujuÊi na stav Kancelarije visokog predstavnika u BiH da od Srpske oËekuju da se zakquËci NSRS i odluka o referendumu o Sudu i Tuæilaπtvu BiH povuku.

Na pitawe da prokomentariπe to πto OHR prijeti sankcijama ukoliko Srpska provede referendum, Dodik je odgovorio da u okviru meunarodne zajednice postoje odreena razmiπqawa o tome, ali da to nije stvar oko koje Srpska treba da brine.

- Treba da obezbijedimo sve logistiËke pretpostavke za odræavawe referenduma izjavio je Dodik. On je istakao da je odluka o referendumu donesena u Narodnoj skupπtini RS i da je u skladu sa Ustavom i zakonima, te pozvao graane Srpske da izau i izjasne se o radu Suda i Tuæilaπtva BiH. Predsjednik RS je rekao da bi volio da OHR nije u BiH, kao i da iz ove kancelarije postoji pozitivan stav o referendumu, jer bi to znaËilo da OHR stoji na principima da podræava proces demokratizacije u cjelini.

On je rekao da bi Srbija, kao garant Dejtonskog sporazuma, trebalo da se umijeπa ako doe do eskalacije problema sa visokim predstavnikom i da kaæe da je protiv nametawa rjeπewa u BiH. Dodik je poruËio da ne postoji niko ko bi mogao da ga odvrati od referenduma.

- U procesu odluËivawa Srbija i ne treba da se mijeπa, ali ako doe do neke eskalacije, recimo, problema vezanih za visokog predstavnika, Srbija kao garant Dejtonskog sporazuma treba da se umijeπa i da kaæe da je protiv nametawa rjeπewa u B iH , mi m o voq e ko nst it ut ivn ih narod a i d va entiteta i da bonska ovlaπÊewa ne podrazumijevaju da mogu da se nameÊu zakoni - rekao je Dodik.

Predsjednik Srpske je rekao da je referendum unutraπwa stvar RS i da je odluka o wemu donesena u skladu sa Ustavom i zakonom.

Dodik je negirao da iza odluke o referendumu stoji Srbija ili Rusija, kao πto su pisali neki sarajevski mediji, navodeÊi da je to pravo RS i da on nije ni pribavqao podrπku te dvije zemqe.

- Vidimo stav Srbije koji je korektan, vidimo stav Rusije, Ëiji ambasador kaæe da to nije antidejtonski i to je za nas dovoqno kao jedan

20

racionalan odnos prema tom pitawu. Ako svi u Evropi imaju pravo na referendum i ako nas tamo guraju, zaπto i mi ne bi imali - rekao je Dodik i navodi da i opπtine i lokalne zajednice u Evropi to imaju. Dodik je rekao da u svijetu ne postoji niπta i niko ko bi mogao da ga ubijedi da RS odustane od refrenduma.

- Naπa odluka se bazira na naπem ustavnom pravu da odluËujemo o tome i zakonu o refendumu.

To Êe biti politiËki neprihvatqivo za druge i to nije sporno. Mislim da su i neke odluke EU u pogreπnom pravcu, kao o πengenu - istakao je Dodik, komentariπuÊi kritike iz EU. Dodik je rekao da te kritike treba imati u vidu, ali da to ne znaËi da RS treba odustati od referenduma i dodao da brani situaciju da narod ima stav, kao i da RS ne traæi ukidawe suda. On je ponovio da je RS poslije referenduma otvorena za razgovore o Sudu i Tuæilaπtvu BiH, da se promijeni zakon i da se utvrdi plan procesuirawa zloËina nad Srbima, da se onemoguÊi retroaktivna primjena zakona, da Sud i Tuæilaπtvo ne mogu da se mijeπaju u rad sudova i tuæilaπtava RS i da ne moæe isti predsjednik suda da odreuje i prvostepeno i apelaciono vijeÊe.

- Kada to zavrπimo, ugradimo u novi zakon, onda bi mogli da damo saglasnost za rad tog suda rekao je Dodik i naveo da Êe RS u parlamentu BiH predloæiti izmjene i dopune zakona, pozivajuÊi se na referendumsku obavezu. Na pitawe, ako proe referendum, da li Êe RS povuÊi sudije i tuæioce iz Suda i Tuæilaπtva BiH, Dodik je rekao da RS nema ingerencije da to uËini. KomentariπuÊi izjavu predsjednika Srbije, Borisa TadiÊa, nakon samita u Karaorevu da Srbija nikada neÊe podræati referendum o otcjepqewu u BiH, Dodik je ocijenio da je takav stav logiËan, jer je dræavno pitawe Beograda teritorijalni integritet i ne moæe srbijanski predsjednik podræati teritorijalnu dezintegraciju neke zemqe, a traæiti za Srbiju integritet sa Kosovom.

- Nama je glavni ciq Dejton i ono πto piπe u wemu. Ako to ne bude moguÊe i ako budemo pod pritiscima te vrste da nam stalno i uporno traæe viπe, ja nikada ne iskquËujem moguÊnost da RS glasa o statusu, bez obzira na TadiÊeve izjave rekao je Dodik. Predsjednik RS je rekao da je veoma jasno razumio poruku TadiÊa da se Srbija neÊe mijeπati u unutraπwe stvari BiH, kada je rijeË o referendumu u RS, i to je za wega sasvim dovoqno i politiËki korektna izjava. Dodik je naveo da je sve pitawe statusa RS, jer ako se Srpskoj odvoje nadleænosti, onda joj se krwi status.

- Mislim da se RS nikada ne treba odreÊi prava da odluËuje o svom statusu u jednom trenutku,

Iskra 1. juni 2011.

SAD - NATO... (sa str. 19)

Referendum Êe... a kad je taj trenutak, ja ne mogu da odredim - rekao je Dodik i napominuo da RS podræava Dejton, kako je napisan, a ne duh.

NavodeÊi da je BiH u istorijskom problemu, Dodik je rekao da bi u Beogradu i svuda u svijetu tema trebalo da bude politiËko i pravno nasiqe meunarodne zajednice u BiH. Iz OHR je saopπteno da meunarodna zajednica od Srpske oËekuje da se zakquËci NSRS i odluka o referendumu o Sudu i Tuæilaπtvu BiH povuku.

- Postoji joπ mali prostor za vlasti u RS da razmotre svoje djelovawe. Meunarodna zajednica ne moæe ignorisati ono πto RS radi s referendumom, jer je to direktan napad na Dejtonski mirovni sporazum, Ustav i institucije BiH - stav je OHR. Ponavqa se i da RS ne moæe odræati referendum o kompetencijama koje nisu na wenom nivou.

- U skladu s Dejtonskim sporazumom ove pravosudne kompetencije su uvijek pripadale dræavi. ZakquËci NSRS i odluka o referendumu su direktno protiv Dejtonskog sporazuma, koji je ovoj zemqi od 1995. osigurao mir - saopπteno je iz OHR.

zainteresovani da u procesu pregovora uËestvuje brazilska vlada. Da li Êe pokuπaj uspeti?

Predsednica Brazila, Dilma Rusef, za razliku od svog prethodnika Inasija Lule da Silva, ne æuri da se pojavi na meunarodnoj areni i skoncentrisana je na unutraπwe probleme.

U toku posete Danskoj je u vezi sa libijskim problemom oπtro reagovao i predsednik vlade Ruske Federacije V. Putin: Zapad nema nikakvih legalnih osnova za vojne operacije u Libiji i za lov na libijskog lidera: „PriËali su: „Ne æelimo da ubijemo Gadafija”, a sada neki zvaniËnici veÊ govore: „Da, teæimo da uniπtimo Gadafija”. A ko je dozvolio da se to uradi? ©ta, zar je odræano suewe? Ko je to sebi dao pravo da se ubije Ëovek, ma kakav da je?! A svi Êute.

A πta piπe u rezoluciji? ProËitajte!”

U situaciji u kojoj „svi Êute” Putin nije Êutao: „Tamo je doπlo do unutraπwih protivureËnosti koje su preπle u oruæani konflikt, - kaæe on. - Zar ima potrebe da se neko sa strane meπa u taj konflikt? Zar imamo malo svakakvih „krivih” reæima na svetu? Pa πta Êemo, hoÊemo li da se svuda umeπamo u unutraπwe konflikte?... »ini mi se da mi moramo da radimo u okvirima meunarodnog prava, sa uviawem naπe odgovornosti, sa brigom o mirnim graanima. A kada se Ëitavo takozvano civilizovano druπtvo navali iz sve snage na malu zemqu, kada uniπtava infrastrukturu koju su gradile generacije... Meni se to ne svia”.

Nisu stranci svete krave, niti bezgreπni Republika Srpska nije protiv BiH i wene meunarodne pozicije i teritorijalnog integrite ta, nego æeli da se poπtuje unutraπwe ureewe BiH sa Srpskom i wenim nadleænostima, ocijenio je predsjednik RS, Milorad Dodik.

- Ako mi prihvatamo BiH, zaπto Boπwaci ne prihvataju RS. Mi ne sporimo BiH, ona moæe da bude i konfederacija i federacija, ja imam voqe za to, ali nemam voqe da bude centralizovana rekao je Dodik na okruglom stolu u Beogradu posveÊenom referendumu u RS. Dodik je naglasio da je realnost da je BiH definitivno podijeqena zemqa. On je naveo da je meunarodna zajednica bezgraniËno potcjewivala domaÊe organe vlasti i istakao da visoki predstavnik nikada nije podnio informaciju o svom radu Republici Srpskoj, kao jednoj od strana potpisnica Dejtona, iako ima obavezu.

- Nisu stranci svete krave, niti bezgreπni vidio sam navijaËko ponaπawe - rekao je Dodik i naveo da se on bori za normalizaciju odnosa u BiH i za Dejtonski sporazum onako kako je napisan, a ne za tumaËewa i duh Dejtona.

Dodik je rekao da RS, kao strana potpisnica Dejtona, ima pravo da se izjaπwava o zakonima koje nameÊe visoki predstavnik i naveo da je BiH, nametawem odluka visokog predstavnika, dobila 83 nadleænosti, a imala je samo devet po Dejtonu.

Fokus, 29.4.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. juni 2011.

Slaana GajiÊ

Takav Putinov stav Gadafi zna i zato se obratio Moskvi. Wegovi predstavnici su se obratili Rusiji molbom da se sazove vanredno zasedawe SB OUN zbog problema „agresija meunarodne koalicije” u Libiji. Dat je joπ jedan predlog: da se iz Rusije poπaqu posmatraËi kako bi na licu mesta pratili dogaaje u Libiji. Isto takvo sondirawe je upuÊeno i u pravcu Kine. Iz Tripolija se, takoe, zaËuo i zahtev da se sazove vanredni samit AfriËkog saveza (AS) kako bi se razmotrila krizna situacija u zemqi. Komesar AS za pitawa mira i bezbednosti R. Lamamraje izjavio da uspostavqawe nad Libijom zone zabrawene za letove i udari po teritoriji Xamahirije, koje nanose vojno-vazduπne snage NATO nisu dale oËekivani rezultat, a zadatak sreivawa krize je, kao i pre, daleko od reπewa.

Neki aspekti buduÊe suvozemne operacije snaga NATO u Libiji, postali su poznati preko redovnog „curewa vesti” (ovoga puta - bez Vikiliksa).

Glavni zadatak „humanitarne akcije”, u kojoj Êe uËestvovati i nemaËka vojska, Êe biti „obezbeivawe bezbednosti” za libijski narod. Predvieno je da se osvoje luke i aerodromi, gde Êe se dostavqati „humanitarna pomoÊ” u obliku vojnih jedinica sa oklopnom tehnikom. Trajawe operacije - Ëetiri meseca od trenutka kada u Libiji poËne potpuno dejstvo svih snaga, koje su predviene za to. Za zonu voewa operacije odreena je Ëitava Libija sve do granica sa Sudanom, »adom i Nigerom.

I tako, Libiju su doveli do praga totalnog rata - na kopnu, moru i u vazduhu. Polagawe nade da Êe u meunarodnim poslovima doÊi do otvorenog banditizma za Natove humaniste je postala „svakodnevna praksa” 2.5.2011. <srb.fondsk.ru>

Nil NIKANDROV Fond strteπke kulture

21

Druπtvo Hilandar - promocija kwige

"KROZ JEDNO MU»NO STOQE∆E" U BEOGRADU Ustanova kulture "Vuk KaraxiÊ", dana 13. aprila 2011.

Prom oc iju kw ige H rvo ja Magaz inoviÊ a u Beogradu otvorio je autor ovog teksta koji je u uvodnoj reËi pozdravio prisutne i zatim podsetio da Srbi u duπi nisu ni zli, ni podli, ni greπni, ali su poklekli usled stalnog i sve novog liπavawa, teπkog rada bez rezultata, jalovih obeÊawa, usled sveopπteg zanemarivawa i prezrewa. A da zavist i liËni interes ne bi i daqe uniπtavali srpski duh, tradiciju, slogu i veru, pozvao da se viπe druæimo, volimo i meusobno razumemo. Ukazao je da nije trenutak za ulogu posmatraËa u æivotu, kukawe na tegobe, patwe, nered, da se sudi svemu i svakome. Pozvao je na trud kojim se svako uzdiæe makar za milimetar a time i æivot oko sebe. Upoznavawe sa æivotom Hrvoja MagazinoviÊa je istakao kao argument protiv svih razloga da se tako ne postupi.

Akademski slikar, Vesna GoluboviÊ se prisetila kako smo odrasli uz iste kwige i pesme.

Ali ËitajuÊi kwige polako smo saznavali o uæasnim komunistiËkim kazamatima, o izdajama, ubistvima... Imali smo veliku konfuziju i dilemu: da li je to stvarno moguÊe? Ona je posle fakulteta boravila u Americi i svojim izborom, u svom izgnanstvu, ËitajuÊi druge kwige, poËela da shvata da je emigrant i da ima svoju domovinu i koliko je to vaæno. MuËilo je to πto smo mi zemqa straπne istorije, zemqa prepuna nepravdi. Bilo joj je lakπe kada je proËitala Hrvojevu kwigu, radi saznawa da postoji Ëovek koji je oprostio svima sve, Ëovek-hriπÊanin koji se kajao i za grehe onih drugih. Hrvoje svedoËi da ima qudi i sa one strane.

I to je ta velika nada, ako je to seme posejano molitvom, praπtawem i qubavqu, izniklo.

Profesor dr Jovica Trkuqa je istakao da kwiga opisuje izuzetan put autora koji se drznuo da reËito, otresito i koliko je to moguÊe objektivno svedoËi o muËnom i besputnom stoqeÊu. U prvom delu izlagawa prof. Trkuqa je prelistavao kwigu i ukazivao na pasuse koji su na wega ostavili utisak, sa nadom da Êe to biti podsticaj da se se kwiga πto pre uzme u ruke.

U drugom delu je izneo svoja razmiπqawa: Kazivawa MagaziniviÊa su zadræala autentiËnost i sveæinu, bez obzira πto su izneta u vreme kada su pojedinosti poËele da blede i nestaju u vrtlogu novih aktuelnosti. Autor govori iz samog vrtloga smutnog i straπnog vremena, kada su se bukvalno stranice istorije ispisivale zlom. Sa stranica kwige zaplahwuje nas jak i neprijatan zadah destrukcije, pustoπi dva straπna rata, viπe autoritativnih reæima koji su za sobom ostavili hiqade ærtava, razorene porodice, materijalnu i emotivnu pustoπ. Posebna vrednost dela je veoma

22

objektivno svedoËewe o qudima koje je Hrvoje sretao. Kwiga govori i o spisateqskom umeÊu Hrvoja MagazinoviÊa. On je uspeo da ostvari onu veËnu potrebu da se o svom vremenu ostavi verodostojan trag, dragoceni arheoloπki beleg, kako sve ne bi prekrio zaborav i Êutawe. I to su oni neophodni kamenËiÊi da se sklopi straπni mozaik naπe tragedije. Smisao tragedije koji joπ nismo na putu da dokuËimo.

Hrvoje se nije ustezao da javno iznese i brani svoje miπqewe, ma koliko su bile teπke posledice zbog toga. Ostaje dosledan svom shvatawu i zato je wegov put tako tegoban i trnovit. U 20 veku koje se sa razlogom naziva stoleÊe zlih, veoma je malo qudi uspelo da saËuva svoj kredibilitet i Ëestitost. Ove su kwige dragocene i da bi generacije u buduÊnost iπle na dve noge, odnosno imali saznawe i o onome πto se ne uËi u πkolama. Na kraju prof. Trkuqa zakquËuje da su tekstovi nastali po unutraπwem nalogu autora, kao potvrda wegovog æivotnog iskustva i kao potreba wegovog naËelnog opredeqewa. Izraz su wegovog misaonog otvarawa prema povesnosti i pokuπaj da se saËuva autonomna pozicija i autentiËno iskustvo.

Akademik Matija BeÊkoviÊ je svoje izlagawe zapoËeo podseÊawem na Aleksandra MiπiÊa i Iva Fregla, koji su dopustili da budu uhvaÊeni da bi spasli Draæu MihailoviÊa. Kada su Nemci otkrili ko su, podsetili su MiπiÊa da je wegova majka Nemica i da oni raËunaju na wegovo razumevawe. A on je tada izgovorio Ëuvenu reËenicu koje nema u naπim Ëitankama: Nemojte na to raËunati, iako je pola moje krvi nemaËke, ta polovina je iscurela na Kolubari. A major Fregl je napisao svojoj æeni i kÊerki pismo koje bi svaka istorija imala na prvim stranicama: Mene Êe sutra streqati. Nije mi æao πto umirem. Æao mi je πto ne ginem na bojnom poqu. Ja Êu komandovati streqaËkim strojem.

A general MihailoviÊ nije imao streqaËki stroj i privilegiju da mu komanduje.

Proπlo je pola veka od tog rata i mi priËamo jednu te istu priËu jer je zvaniËna ideologija, radi lakπeg pamÊewa, dala jednu uproπÊenu verziju, jednostavnu, da se ne zamaramo mnogo.

Mnogi su qudi doktorirali, dobili petice na te laæne odgovore i teπko im je da se sada odreknu te verzije i te istine. Kad pomislimo zaπto smo se sada naπli u situaciji u kojoj smo, to je u mnogome zato πto je ta istina toliko duboko zakopana, preÊutana i falsifikovana.

Kraj na str. 24/2) (K

I Iskra 1. juni 2011.

MILOVAN DANOJLI∆

PISMA BEZ ADRESE Iz jedne muke u drugu Napoleon i Hitler su smerali da osvoje Evropu; novi krstaπi, na Ëijim oklopima blistaju dve-tri svetske valute, krenuli su u osvajawe planete. Nas su, kao trenutnu i nevaænu smetwu, pregazili usput. Bleda i Srbija, danas, hoda izmuËena, cel a na πtaka ma Na pitawe πta je socijalizam u posledwe vreme kruæi odgovor u duhu nekadaπwih dosetki Radio-Erivana: „To je muËna, prelazna faza na putu iz kapitalizma u... kapitalizam." Ovom ciniËnom doskoËicom hoÊe se reÊi da nema izlaza iz ekonomskog i druπtvenog poretka zasnovanog u Evropi pre neπto viπe od tri veka. Boæanstva tog poretka su Novac, Træiπte, Profit, Ponuda i Potraæwa, Konkurencija, Ulagawe i Rizik. Pokuπaji da se izae iz paklenog kruga - u te pokuπaje spada i socijalistiËki opit - kratkog su daha, i zavrπavaju smernim priznawem da je izlaz nemoguÊ. Poredak ne vaqa, a boqega nema. Poneko, danas, æali za onim πto smo, pre dvadesetak godina, s olakπawem napustili.

Bilo Ëuvati dok je imalo πta da se Ëuva. *** Joπ od Lewinovog NEP-a (1921-1928) komunisti su poËeli priznavati prednost Træiπtu, svom smrtnom neprijatequ. Nevoqnim uviawem da je liËni interes pogonska sila svih qudskih delatnosti, ruπi se utopijska konstrukcija zasnovana na pretpostavci koja taj interes voluntaristiËki ukida. Program oËoveËewa proizvodnih odnosa i izleËewa od bolesti izazvanih bezobzirnom konkurencijom pretpostavqa prevazilaæewe vekovne prakse gospodarewa i sluæewa, osvajawa i bogaÊewa. Novac se odvojio od proizvoda i rada, postao paundovska samo-oploujuÊa sila, „contra naturam" Ëudoviπte. Zakoni su smiπqeni da se oteto zaπtiti od prekrae, da se utvrde pravila koja pomaæu pqaËkaπima, ne i opqaËkanima. *** Naπi su se komunisti pekli na vatrama bezbrojnih protivreËnosti. Na reËima su suzbijali neprijateqske istine, a u æivotu su ih, kao ostatke proπlosti, trpeli. Progres je nezadræiv; oni su sebe videli kao wegove ovlaπÊene nosioce. Nekima je zasmetala Ëak i Krleæina napomena iz „Areteja", da je ruka koja danas dræi telefonsku sluπalicu predwi ekstremitet majmuna. Bio je to nepodnoπqivi krik iz praπume individualizma. Oni su verovali u Progres i u BuduÊnost onako kako wihovi naslednici, danas, veruju u spasonosnu Evropsku uniju. U qutom sporu sa qudskom prirodom, i sa prirodom uopπte, vladali su nasilniËki; lepim naËinom ne bi iπlo. Istovremeno su Êutke uzmicali pred poganim ustrojstvom æivota da se na kraju, kao demoralisani vlastodrπci, povuku bez prolivawa krvi. Otiπli su æalosno, sa izvesnim dostojanstvom, πto im treba

Iskra 1. juni 2011.

priznati. BiÊe da je u wihovom spokoju bilo i neπto zluradosti: znali su da se u kapitalizmu neÊemo usreÊiti, kao πto i nismo. Isplovili smo iz jedne i uplovili u drugu muku. Zapad je dobio Hladni rat zahvaqujuÊi autogolovima protivniËke ekipe.

Pobedila je nepopravqiva qudska priroda. *** Antikomunizam, naπ spontani odgovor na ograniËewa slobode govorewa i miπqewa, previao je znaËaj onoga πto je u marksistiËkom tumaËewu druπtvenih kretawa imalo emancipatorski i oslobodilaËki karakter. Iz otpora prema vladajuÊoj Laæi gajili smo nerazumno poverewe u zapadnu demokratiju. Ona je, onda, nastupala u ruhu od jagweÊe koæe; vuËju Êud Êe pokazati kad protivnika baci na pleÊa. Umiπqali smo da su nam prijateqi sa one strane Okeana, a da s Istokom delimo neveselu sudbinu verske i rasne sliËnosti. Traæili smo sebe izvan sebe, mimo tradicije i istorije.

Danaπwi fanatizovani evrofili bi da materijalizuju naπu deËju zabludelost. Dosadaπwa upozorewa im nisu bila dovoqna. *** Jednopartijska dræava, gradeÊi socijalizam uz pomoÊ ameriËkih kredita, uveÊavala je zbrku pojmova i oteæavala snalaæewe u prostoru. Dræava nam je svakodnevno davala primer neËasnog dræawa i nepoπtenog miπqewa; poπto je æivela od geostrateπkog poloæaja iznajmqenog u zakup na neodreeno vreme, ona nas je, neobiËnim novinama u drumskom saobraÊaju („davawe levog æmigavca za skretawe udesno") uveravala da se dvoliËnoπÊu, bez naËelnosti i radinosti, dade sasvim lepo æiveti u ovom πugavom svetu. Prevrtqivost i izdajstvo behu vrline kojima smo se ponosili. Imali smo vou kadrog da velike svetske igraËe vuËe za nos! Od sedewa na viπe stolica straæwica mu se beπe razvalila; Ëinilo mu se da ceo svet moæe u wu stati. *** I onda je pao Zid. Blagajnik je zavrnuo slavinu, izgubili smo povlaπÊeni poloæaj iz godina Hladnog rata. DojuËeraπwi prijateqi gurnuπe u ponor iznutra razorenu zemqu. Sviwa, tovqena za posek, ubijena je u predveËerje praznika. Umesto obilatih doznaka, naπ se prostor mogao dræati i Soroπevim napojnicama.

Tuini su naπli posluπnike u domaÊim otuenicima. Mali narod, koji dræi do sebe, istiËe svoju rawivost samom nesrazmerom izmeu iluzija o sebi i objektivnog poloæaja u svetu. SlabomoÊni ne mogu raËunati s prijateqevawem na ravnopravnoj osnovi; oni su osueni na povremena pokroviteqstva i prolazna savezniπtva.

MoÊnici traæe bezuslovnu posluπnost, a mi se, i kad smo zgaæeni, roguπimo. *** Kapitalizam, kojem smo se onako brzopleto, devedesetih godina, okrenuli, sada kao mitska neman gazi preko kontinenata i trËi za energetskim

23

Pismo bez...

„Kroz jedno... (sa str. 22)

izvorima i træiπtima, unesreÊuje narode na ratiπtima Azije i Afrike, prikrivajuÊi svoju gargantuovsku pohlepu priËom o zavoewu demokratije i qudskih prava po jedinstvenom obrascu, u isto vreme, na celoj Zemqinoj kugli. Ovaj krstaπki pohod ne zadovoqava se pokoravawem vlada i dræavnih ustanova; on bi da ovlada miπqewem, duhovnoπÊu, proπloπÊu, pa i zemaqskim plodovima. Ono πto nijedan od naπih preaπwih okupatora nije pokuπao, novi osvajaËi postiæu tiho, bez posebnog truda i otpora onih na kojima se zloËin izvodi. Poπto su neke krajeve zemqe zatrovali oslabqenim uranijumom, gospodari naπih æivota poËeli su seqacima da oduzimaju pravo da svoje wive zasejavaju iz sopstvenih semenskih zaliha, prinudivπi ih da svake godine iznova kupuju wihovo genetski modifikovano seme... Novi osvajaËi nam truju hranu i vodu, odreuju πta Êemo jesti i piti, kada Êemo i od Ëega bolovati, Ëime Êemo se leËiti, sve u wihovoj nesebiËnoj reæiji. Otpor koji se, na reËima, ovde-onde, pruæa genetskoj manipulaciji, izigrava se uvoewem okoliπnih, naoko mawe opasnih postupaka. Pod nadzor Kapitala doπli su nauËni zavodi, istraæivaËki centri, farmaceutske kompanije, struËne komisije, fabrike veπtaËkog ubriva i pesticida... Frankenπtajnovsko poigravawe hromozomima oseÊamo u sve bqutavijem ukusu naπeg voÊa i povrÊa. Sve je potpalo u sluæbu Novca, a on kad se pomami ne radi viπe za qude, nego za Satanu. Satanine modifikovane tikve se, u mom rodnom selu, veÊ lupaju qudima o glavu. *** Posle Drugog svetskog rata bili smo se ponadali da smo se konaËno oslobodili turskih, nemaËkih, austrougarskih i ostalih zavojevaËa, da bismo ih, devedesetih godina, videli kako ponovo upadaju u naπ prostor, ovoga puta kao vojnici mirovnih misija. Tok istorije je odjednom krenuo unazad. Tzv. „Meunarodna zajednica" nam je dovela odrede Turaka, Austrijanaca, Maara, Nemaca, Bugara i Italijana, dodavπi im u kolonijalnim poslovima iskusne Engleze i Francuze. Bosna je ponovo anektirana, Srbija i Crna Gora rastavqene kao za vreme turske vladavine. Pojavile su se proameriËke poturice, goste se Wegoπevi lizisahani. Tamo gde smo se nadali buduÊnosti, doπla je proπlost. *** I vekovima tako, naslov je jedne poeme zaboravqenog kragujevaËkog pesnika Radoja RadovanoviÊa. Video sam ga sredinom proπlog veka na nekom kwiæevnom skupu u Beogradu. Bledog i izmuËenog lica hodao je na πtakama. Bleda i izmuËena, cela Srbija, danas, hoda na πtakama.

Matija je pomenuo da mu se sudbina Dimitrija QotiÊa nekako simboliËno prikazala u wegovom kraju, kada je krenuo preko mosta i survao u provaliju. To mu se uËinilo kao wegov sopstveni spomenik i kako je ostalo nedovrπeno i samo wegovo delo. Sretao je wegove sledbenike, i oni su mu priËali o wemu kao proroku. I zaista, nije mu poznato da postoji politiËar koji je tako govorio, koji je tako pisao i brinuo o svemu.

Primetio je da danas jeste vreme memoara, da su se qudi zamorili od fantazija i izmiπqotina i da sada moraju da Ëitaju neπto konkretno a za to mi imamo i posebnog razloga. Ovi memoari su dragocena priËa za razumevawe tog vremena i za nadu da Êe se neko zainteresovati da ipak celu tu priËu ispriËa na jedan naËin koji je dostojan muËeniπtva i tragedije tih qudi koja je postala tragedija svih nas. I podstaknut traæewem groba MihailoviÊa ukazao je da ni NediÊ ni QotiÊ nemaju grob, da niko od wihovih komandanata takoe nema grob i da su te vojske jedine koje nemaju svoje grobove. I to nikako nije moglo biti sluËajno. Nemawe groba znaËi da nisi postojao. Sada sve ove kwige, svi ti æivoti Ëine tu priËu mnogo sloæenijom nego πto bi iko mogao pomisliti. A ona jednostavna i uproπÊena slika koja je priËana, postala je deo πkolskog programa. Lagalo se u Sudu, lagalo u novinama, lagalo u πkoli... Teπko je qudima da sada veruju da se toliko lagalo i da je to sve tako daleko od istine.

*** Napoleon i Hitler su smerali da osvoje Evropu; novi krstaπi, na Ëijim oklopima blistaju dve-tri svetske valute, krenuli su u osvajawe planete. Nas su, kao trenutnu i nevaænu smetwu, pregazili usput. Gotovo da su nas, u meuvremenu, zaboravili. Mi, meutim, pamtimo. To je jedino πto smo od proπlosti nauËili: da pamtimo.

Najboqe πto se o ovoj kwizi moæe reÊi je da je Ëovek uzme i sam proËita, i teπko da Êe neko biti koji Êe reÊi: ovo sam znao. To su one sudbine o kojima se niπta ne zna i o kojima niko nije rekao ni jednu reË, i ko god da bude Ëitao, on Êe se zapawiti da je bilo takvih stradalnika. Podsetio je na one koji su decenije proveli u Mitrovici a da u wihove arhive joπ niko nije zavirio, wihovo grobqe posetio i ta imena poreao. A to je bila, moæe se reÊi, Ëitava jedna elita, jedan Ëitav univerzitet, takoreÊi da nije bilo nekog Ëoveka koji nije imao visoko obrazovawe i koji u svakom sluËaju, nijedan od wih, nije mogao biti neki zloËinac. A tako su ih tretirali i zato su osueni i postradali. Mora da su toliko izdræali nadajuÊi se da Êe nekad neko o tome reÊi reË, ali su najboqe postupili oni koji su o tome pisali, jer to postaje nezaobilazan dokument i svedoËanstvo za sva vremena. Dobro je πto se pojavio Ëovek koji ima svoje ja, koji ima svoju biografiju, svoj æivot, koji tako piπe - kao svoje æitije. Onda on stvarno zasluæuje da nae onih nekoliko, koliko-toliko zainteresovanih, da objave tu kwigu a i nas da se okupimo da o tome priËamo i da on negde u Splitu Ëuje da je u Beogradu bio neki skup koji je o tome govorio. I ja sam doπao zato da, dok je joπ Hrvoje æiv, Ëuje da sam uËestvovao na ovoj veËeri i da sam nekoliko reËi kazao, klawajuÊi se wegovoj patwi i wegovom æivotnom putu.

„PE»AT” br.161

PavloviÊ Aleksandar saradnik Druπtva Hilandar

15.5.2011.

24

Iskra 1. juni 2011.

UPOKOJEWE I SAHRANA BORIVOJA M. KARAPANXI∆A Na dan 29. aprila 2011. godine upokojio se u Klivlendu, Ohajo Borivoje M KarapanxiÊ.

Sahrana je obavqena na dan 2. maja. Opelo, u Hramu svetoga Save na Brodvej ulici, sluæili su mesni paroh prota dr Æivojin JakovqeviÊ, protojerej-stavrofor Mateja MatejiÊ, protojerej-stavrofor Vasilije SokoloviÊ, protojerej-stavrofor Rade MiriÊ, protojerej Dragomir Tuba, protonamesnik Miroqub MatiÊ, jeromonah Serafim i akon Qubiπa MitroviÊ. I ako je bio radni dan na pogreb je doπao veÊi broj osoba.

Sa pokojnikom su se oprostili najpre protojerej dr Æivojin JakovqeviÊ, sadawi paroh crkve svetog Save. Posle wega je govorio protojerej-stavrofor Vasilije SokoloviÊ, nekadawi paroh te crkve.

Na kraju je govorio protojerejstavrofor Mateja MatejiÊ.

Prota Mateja MatejiÊ, dugogodiπwi saradnik i saborac pokojnika, oprostio se sa wim najpre u ime SPC. zatim u ime svoje porodice i svoje, kao i hriπÊansko-etiËko-politiËkog pokreta Zbor, kome su pripadali i on i pokojnik. Wegov oproπtajni govor objavqujemo u celini: Draga Qiqana, i svi srodnici i prijateqi pokojnika, obraÊam vam se najpre u ime Wegovog Preosveπtenstva episkopa dr Mitrofana koji je danas otputovao za Beograd da prisustvuje Arhijerejskom Saboru. Pred odlazak na put mi je telefonirao i dao mi nalog da u wegovo ime izjavim sauËeπÊe porodici pokojnika i objasnim da je wegov odlazak u Srbiju razlog πto nije prisutan na sahrani.

Bora i ja smo bili prijateqi i saradnici od 1946. do wegove smrti. Naπe prijateqstvo i saradwa su poËeli u Eboliju, Italija. I on i ja smo pripadali najpre omladinskoj organizaciji Beli Orlovi, a zatim pokretu Zbor. »lanovi Zbora su bili mladi idealisti koji za svoj rad i ærtvu nisu oËekivali nikakve nagrade, a uvek su bili spremni da daju sve, pa i sam æivot za dobro svog naroda i vere. I Bora je zaista od mladosti pa do smrti bio u sluæbi svoga naroda i svoje Crkve. Radio je neumorno a nikada nije oËekivao nagrade.

Kao mlad intelektualac bio je Ëlan Centralnog presbiroa predsednika vlade Milana NediÊa. Tada i celog svoga æivota Bora je neustraπivo, usmeno i pismeno branio istinu i pravdu.

Za vreme NemaËke okupacije, Bora je svoje Ëlanke objavqivao u Ëasopisu Naπa Borba. Kada su Britanske vlasti razoruæale antikomunistiËke jedinice i prebacile ih u Italiju smestili su ih u logor u Eboliju. Tamo je Bora veoma aktivno uËestvovao u kwiæevnim i prosvetnim akcijama.

Iskra 1. juni 2011.

Redovno je prisustvivao kwiæevnim sastancima koji su odræavani u kwiæevnom klubu Povlen.

Uredio je i na geπtetneru πtampao kwiæevni Ëasopis Pod maslinama. »etniËke vojvode MomËilo –ujiÊ i Dobrosav JeveviÊ, strahujuÊi da ih britanske vlasti mogu predati komunistima, kao πto su predali hiqade Ëetnika i pripadnika Srpskog dobrovoqaËkog korpusa, bili su sakriveni u jednom rimokatoliËkom manastiru nedaleko od Ebolija.

Bora je uæivao poverewe pa je izabran da bude veza izmeu wih i viπih ËetniËkih i dobrovoqaËkih stareπina u logoru. Zajedno sa vojvodama –ujiÊem i JeveviÊem on je u mestu NoÊera Inferiore osnovao πtampariju. U woj se πtampao ËetniËki list Srpske novine koji se joπ uvek objavquje u Torontu.

Kada su nacionalne jedinice prebaËene iz Italije u NemaËku, Bora je zajedno sa grupom dobrovoqaca i Ëetnika bio smeπten u sekciji „Y” (Ipsilon) u Munster Lageru. Postojala je ozbiqna moguÊnost da budu predati komunistiËkim vlastima u Jugoslaviji. U tom logoru Bora je objavio list Vihor i, zajedno sa Predragom PetroviÊem, Ëasopis Pod borovima. ZahvaqujuÊi interveniciji anglikanske crkve, svi zatvorenici Munster Lagera bili su osloboeni i poslati u razne logore za izbeglice. Bora je poslat u logor Lingen na Emsu. Tamo je izdavao Bilten za politiku i kulturu i od tada pa do smrti objavqivao je svoje Ëlanke u listu Iskra zvaniËnom glasilu pokreta Zbor.

U Ameriku je doπao 1950. godine. Od onda pa do smrti objavqivao je svoje Ëlanke u Srbobranu, Glasu Kanadskih Srba, Stazi Pravoslavqa i mnogim drugim listovima u Americi, Srbiji, Engleskoj, Kanadi i Australiji. Osim toga objavio je viπe od trideset kwiga. Neke od wih su veoma vaæne jer objektivno prikazuju istoriju ratnog vremena u Jugoslaviji. Posebno su vaæne wegove kwige Graanski rat u Srbiji 1941-1945, i KoËevje- Titov najkrvaviji zloËin. Prevedene su i objavqene na viπe stranih jezika.

Obim Borinog kwiæevnog stvaralaπtva je bilo zaprepaπÊujuÊi. Pored kwiga, objavio je oko 2,000 Ëlanaka. Oni ukquËuju dopise o krπtewima, venËwima, sahranama, proslavama, koncertima i raznim druπtvenim zbivawima Ti Ëlanci predstavqaju vaænu hroniku druπtvenih zbivawa Srba u Americi i Kanadi. Oni se saËiwavaju neku vrstu mozaika æivota Srba u Americi i Kanadi.

Bora nije zaduæio srpski narod i Srpsku pravoslavnu crkvu samo svojom kwiæevnim aktivnoπÊu. U Americi je bio predstavnik manastira Hilandara. U Klivlendu je u viπe prilika

25

Upokojewe i... prikupio znatan broj priloga za taj manastir.

Redovno je prisustvovao verskim sveËanostima ne samo u prohiji kojoj je pripadao, veÊ i u drugim. U crkvi svetoga Save na Brodvej ulici kojoj je pripadao, redovno je bio na bogosluæewima, posluæivao je u oltaru i Ëitao apostol. Bio je postriæen za Ëteca i bio je veoma sreÊan πto je taj Ëin dobio.

Bora ipak nije ipak ostao nenagraen za svoj neumorni patriotski, kulturni, prosvetni i kwiæevni rad. Nagraen je poËasnim Ëlanstvom u Udruæewu kwiæevnika Srbije koje je na dan 30 aprila ove godine na 450 elektronskih adresa poruku sa ovom sadræinom: Udruæewe kwiæevnika Srbije Preminuo Borvoje KarapanxiÊ iz Klivlanda Poznati novinar, pisac i istoriËar, poËasni Ëlan Udruæewa kwiæevnika Srbije Borivoje KarapanxiÊ iz Klivlenda, preminuo je 29. aprila 2011, u 90-toj godini. Za svoj kwiæevni i crkveni rad i trud na oËuvawu srpskog jezika, pisma i duhovnosti u Americi, dobio je mnoga priznawa, pa i Orden svetoga vladike Nikolaja Srpskoga, koji mu je u otxabini dodelio Vladika Lavrentije. Pre Ëetvrt veka proglaπen je liËnoπÊu godine Srpskog narodnog saveza, a ubrzo potom dobio je i nagradu grada Klivlenda za æivotmo delo. Za poËasnog Ëlana Uduæwea kwiæevnika Srbije izabran je 1989. godine.

Wegova najveÊa nagrada ovde na zemqi je velika i iskrena æalost kojom Êe biti oæaqen u Srbiji, Americi, Engleskoj, NemaËkoj, Australiji i Novom Zelandu. Za wim Êe æaliti ne samo wegova porodica veÊ i wegovi joπ æivi saborci, mnogobrojni poπtovaoci, i veliki broj Ëitalaca wegovih kwiga i Ëlanaka. ÆaliÊe ga i najteæe Êe ga preæaliti wegova supruga Qiqana. Delili su dobro i zlo bezmalo 62 godine. VenËali su se 13. juna 1949. godine u kapeli u logoru u Lingenu na Emsu. Ne zaboravqam taj datum jer smo se istoga dana venËali u istom logoru i u istoj kapeli pokojni Stojan VuksiÊ i wegova supruga Maca, a i moja supruga Qubica i ja. ÆaliÊe ga wegovi sinovi Duπan, Aleksandar i Adam; wegove Êerke Anelka i Zorica i wihove porodice; wegovi unuci i unuke; wegova svastika Zorica, wegov brat MomËilo, sa suprugom Tatjanomi wihov sin Nikolaj i Êerka Milica. Mogu zamisliti koliko teæak udarac wegovoj sestri Nataliji-Bebi u PanËevu u Srbiji Êe biti smrt wenog voqenog brata.

Bora je Ëasno i poπteno proæiveo ovde na zemqi. Sada odlazi na odmor. Odlazi da se pridruæi upokojenim roditeqima, sestri Katarini, braÊi Adamu i Æarku, πuraku Duπanu-Bati; i svome rano preminulom sinu Milovanu. A doËekaÊe ga i hiqade wegovih poginulih, pobijenih i u KoËevju streqanih saboraca. Neka Gospod podari mir duπi wegovoj i upokoji je meu pravednicima, a meu nama neka mu bude VE»NAJA PAMJAT. o. Mateja MatejiÊ

26

Uvod u delo B. M. KarapanxiÊa Bora se budi kao kwiæevnik u naπem velikom vojno-izbegliËkom logoru nacionalnih snaga Eboli, Italija, gde smo izuzev po imenu svi bili engleski zarobqenici. Malo je poznata, a joπ mawe reklamirana, uloga pokojnog Ratka Pareæanina, predratnog novinara i publiciste, u kwiæevnom formirawu ne samo Bore, veÊ i veÊine drugih naπih, tada mladih talenata, kasnije stasalih pesnika i pisaca. Vrlo vredan, stalno u nekom intelektualnom pokretu, a uvek u dubokoj pozadini, Ratko je bio pravi majstor da zapazi talente u mladim qudima oko sebe. A onda bi poËeo vrlo nenametqivo, bez ikakve laske, viπe kao uzgred, da ih obrauje, usmerava i podstiËe. Gde bi wegova namera naiπla na odziv, uporno bi nastavio u svom leæernom radnom stilu.

Nije Pareæanin bio samo veπt u negovawu talenata, on je i idejni pokretaË naπih ebolijskih publikacija i Ëasopisa. I to je radio na svoj gotovo spontan naËin. Prikupio bi zaintresovane uËesnike i saradnike, nabacio bi im ideju Ëasopisa, a onda bi ih pustio da o tome sami razmiπqaju i pred wim o svojim glediπtima razgovaraju. Kad bi stekao uverewe da su uËesnici u bitnom jedinstveni o profilu i sadræaju publikacije, sloæio bi se s tim ili dodao svoje sugestije ako je neπto trebalo poboqπati, a potom ih pustio da sami oæivotvore ideju Ëasopisa. Ako bi se u diskusiji pojavilo neko odgovarajuÊe ime za list, kazao bi da je to dobar predlog, pa bi tako list dobijao i svoj naslov. U nedostaku, sam bi sugerirao ime, koje bi uËesnici najËeπÊe usvojili. Tako radeÊi u πirokoj, a ipak usmerenoj slobodi. mladi talenti su se razvijali i sticali samopouzdawe, ponekad verujuÊi - zbog Ratkovog nenametqivog naËina uticawa - da su samostalno doπli do svojih reπewa. Takav je Ratko bio i u radu sa dobrovoqaËkim prosvetarima kao rukovodilac Vaspitne sluæbe SDK. Uspeh i ugled Bore KarapanxiÊa kao veÊ stasalog kwiæevnika, opravdava, po opπtem miπqewu, wegovo najboqe delo „Graanski rat u Srbiji 1941 - 1945”, Po svojoj dokumentovanosti, osvetqavawu rata iz razliËitih uglova, nastojawu da bude objektivan, obimnosti i zamahu, ova kwiga je meu najboqim πto se o naπoj kataklizmi moæe Ëitati. Neπto sliËno - „Vojska NediÊeve Srbije” nedavno je napisao Bojan B. DimitrijeviÊ, mada mu po naslovu to nije glavna tema.

Napisao sam neπto viπe o gore zapoËetom kada mi je do ruke doπao tekst gospodina Dejana S. ©uwka koji donosimo u nastavku. Konciznost s kojom je ©uwka iscrpno prikazao Borino kwiæevno delo, a joπ viπe kao ga je doæiveo nama nepoznat Ëovek, prevazilazi, po mom miπqewu, ono πto bi bilo ko od nas - koji smo Boru intimno poznavali, dugo zajedno s wim æiveli, delili iskuπewa rata i izgnaniËkog æivota i drugovali - mogao boqe i toplije napisati. Odustao sam od daqeg pisawa izuzev kratkog osvrta na „Graanski rat u Srbiji” koji iznenaujuÊe g. ©uwka nije pomenuo. Ono πto sam napisao ostavqam kao uvod u wegov napis, tako prigodan Borinoj duπi.

Vladimir D. QotiÊ

Iskra 1. juni 2011.

SE∆AWE NA BORIVOJA M. KARAPANXI∆A Posledwih godina tekstove Borivoja M. KarapanxiÊa Ëitao sam uglavnom u Srbiji, meseËnom glasilu dinarskih Ëetnika, koje veÊ decenijama redovno izlazi u Kanadi. Ima tu izvesne simbolike jer je pokojnik, zajedno sa vojvodama MomËilom –ujiÊem i Dobroslavom JeveviÊem, osnovao πtampariju gde su πtampane Srpske novine, preteËa mnogih kasnijih ËetniËkih i ravnogorskih emigrantskih listova. Bilo je to 1946/47 u italijanskom mestu NoÊeri Inferiore, na samom poËetku wihovih izbegliËkih æivota, koje su sva tri aktera zavrπili u dalekoj i hladnoj tuini, kako su to Ëesto govorili i pisali sami emigranti.

Prvi put sam za Borivoja KarapanxiÊa Ëuo maja meseca sada veÊ davne 1990. godine. KragujevaËki Pogledi su u tri nastavka doneli najvaænije odlomke iz wegove kwige Istina o kragujevaËkoj tragediji 21. oktobra 1941, premijerno izaπle godinu dana ranije u Torontu. Zanimqivo je da je taj feqton πtampan sa nadnaslovom: QotiÊevci o kragujevaËkoj tragediji, a da se ime pisca kwige pojavquje jedino u tekstu podnaslova. Oπtro i britko pero Borivoja M. KarapanxiÊa je, kao i uvek, izazvalo Ëitavu seriju burnih reakcija i polemika, a haos u mojoj mladoj glavi pojaËan je Ëiwenicom da su osvedoËeni ravnogorci svoje argumente pojaËavali kwigama πtampanim baπ u Titovoj Jugoslaviji. Da, gospodin B. KarapanxiÊ, istoriËar i pisac iz Klivlenda u Ohaju, postao je Ëovek vredan moje paæwe.

Pamtim i drugi 'susret' sa ovim Ëovekom, iste 1990. godine, u kwiæari Kultura na sred tadaπwe ulice Marπala Tita, pogled mi je pao na lepu i ukusno ureenu kwigu tvrdih korica, pod Ëudnim naslovom: Jugoslovensko krvavo proleÊe 1945 Titovi katini i gulazi. Nisam baπ bio siguran πta su to katini i gulazi, nikada nisam Ëuo za izdavaËa (Kwiæarnica ObradoviÊ) ali sam bar treÊinu kwige, onako stojeÊi, progutao. Dve nedeqe po zavrπetku rata, Titovi partizani su, bez suda i suewa, pomlatili i pobili hiqade i hiqade qudi i pobacali ih u jame i ponore po nekakvim slovenaËkim zabitima!? I - nikom niπta.

Zemqotres u mojoj glavi bio je potpun.

Naredne godine, poËeo je sa radom beogradski ogranak qotiÊevske Iskre, izdavaËke kuÊe iz Minhena, kasnije i Birmingema. Meu prvim izdawima Nove Iskre bila je veÊ spomenuta Istina o kragujevaËkoj tragediji. Ovu kwigu sada sam imao kompletnu pred sobom i paæqivo sam je proËitao bar tri puta. Sada sam bio neπto iskusniji, imao sam veÊu ËitalaËku kilometraæu i navikao sam da se domaÊe vojno - politiËke grupacije - komunisti, ravnogorci i qotiÊevci - Ëesto ponaπaju kao mala deca, bukvalno se pquju preko tarabe. Zato me je ova kwiga B. M. KarapanxiÊa pozitivno iznenadi-

Iskra 1. juni 2011.

la, Ëovek je pored nemaËkih, bez ikakvog zazora i ostatka, koristio i citirao izvore i dokumente sve tri zainteresovane strane. Pisac ove kwige nije bio istoriËar po struci (zavrπio je UËiteqsku πkolu u ©apcu), ali je svoje Ëitaoce u maniru iskusnog struËwaka proπetao kroz sakupqeni materijal i doveo do jedinog moguÊeg zakquËka glavni krivci za ovaj straviËan pokoq su Draæini ravnogorci udruæeni sa Titovim partizanima.

Argumenti g. KarapanxiÊa πkripe na samo jednom mestu ali to Êete morati, kao u svakoj dobroj priËi, sami da otkrijete. Ova kwiga je, po mom miπqewu, savrπen primer kako treba pisati istoriju.

Borivoje M. KarapanxiÊ postao je jedan od mojih uËiteqa.

Devedesetih godina proπlog veka, ovaj penzionisani geometar iz Klivlenda se sve ËeπÊe oglaπavao u otaxbinskim glasilima a bar pet ili πest, od wegovih tridesetak naslova, objavili su domaÊi izdavaËi. Slobodna kwiga iz Beograda, jedna od najvaænijih izdavaËkih kuÊa toga vremena, izdala je 1998. godine izvanrednu kwigu SeÊawe na preminule i razgovori sa æivim savremenicima.

Ovo je bez ikakvog preterivawa mala srpska istorija XX veka, napisana iz liËnog iskustva i, πto je joπ vaænije, napisana lepo i zanimqivo.

Borivoje KarapanxiÊ je bio savremenik mnogim znaËajnim qudima, liËno ih poznavao, sretao se sa wima i to redovno beleæio. I zato, ove priËe i svedoËewa ne sme da zaobie niko ko sebe smatra ozbiqnim piscem, novinarom ili publicistom.

Meni se naroËito dopao prilog o eneralu puËisti Borivoju MirkoviÊu, sa kojim je autor bio u vrlo prijateqskim odnosima i redovno odræavao prepisku. ©ta je tu Ëudno? Meni niπta, jer sam B. M. KarapanxiÊa, qotiÊevca (Ëitaj: vatrenog protivnika puËa) velikog kalibra i pedigrea veÊ uveliko doæivqavao kao pametnog Ëoveka πirokih shvatawa.

Ipak, morao sam joπ jednu stvar da proverim. Da upotpunim sliku, bio mi je potreban i liËni kontakt sa wim, morao sam da znam kakav Ëovek stoji iza kwiga i tekstova koje sam Ëitao, pamtio i prepriËavao. Dugo sam oklevao da mu se javim, jer sam sluπao tua, naopaka iskustva o ovom Ëoveku vatrenom polemiËaru, svaalici i prznici, pomalo i namÊoru. Ipak, nisam odustao i pismo je otiπlo put Klivlenda u Ohaju. Dugo sam Ëekao na odgovor. A onda je stigao Kwiæevni vesnik - nezavisni povremenik za kwiæevnost, umetnost i kulturu, broj 407. posveÊen liËno meni, uz lepo propratno pismo. Naravno, znao sam da nisam ni po Ëemu poseban, jer B. M. KarapanxiÊ ovaj bilten veÊ decenijama koristi kao vid komunikacije sa svojim Ëitaocima, ali sam se ipak oseÊao ponosno.

Sadræaj ovog broja Kwiæevnog vesnika, na moju molbu, bio je wegov poznati i nagraivani esej Srpski listovi i Ëasopisi u slobodnom svetu,

27

SeÊawe na... objavqen 1979. godine u Letopisu Srpske misli iz Melburna. Sve moæeπ da koristiπ, ali da navedeπ izvor, napisao mi je, πto sam u svojim tekstovima obilato i Ëinio.

Pisao mi je Borivoje KarapanxiÊ i o svom bratu Adamu, kapetanu Kraqevske jugoslovenske vojske i komandantu dobrovoqaËkog aËkog bataqona, koji je æiveo i preminuo u Melburnu i bio Ëlan Upravnog odbora Srpske misli i liËni prijateq wenog pokretaËa dr Uroπa StankoviÊa. BraÊa su i bratski saraivala i plod je vrlo lep istorijski rad - zajedniËka kwiga Srbija - zemqa prevrata, zavera, buna i puËeva, izaπla 2001. u izdawu veÊ spomenute Slobodne kwige iz Beograda.

Dobio sam joπ dve - tri wegove kwige koje ranije nisam imao i baπ ovde je pravo mesto da spomenem dva, po mom shvatawu, glavna pravca wegovog pisawa i istorijsko - publicistiËkog rada. VeÊ spomenuto Jugoslovensko krvavo proleÊe dobilo je svoju krunu u vidu KoËevske spomenice, debele i luksuzne kwige u tvrdom povezu, πtampane i izaπle 1995. godine u Klivlendu, S. A. D. TaËno pola veka nakon krvavih zloËina titovaca, preæiveli qotiÊevci -dobrovoqci su organizovano obiπli stratiπta u sada novoj i nezavisnoj dræavi Sloveniji. Nad najveÊom jamom postavqen je veliki krst, opelo su sluæili pravoslavni sveπtenici i monasi iz Qubqane, Kopra, Francuske, NemaËke i Hilandara, prisutni su se guπili u suzama, a Borivoje M. KarapanxiÊ je sve to lepo opisao i priredio. Ova kwiga, pored liËnih priËa, svedoËewa i fotografija, u sebi nosi i veliki emotivni naboj, ceo spektar razliËitih oseÊawa, koja, nakon Ëitawa, svako sam sa sobom mora da prepozna i razvrsta.

Drugu, ne mawe vaænu oblast rada i interesovawa B. KarapanxiÊa Ëine tri Spomenice srpskih dobrovoqaca, izaπle u pravilnim razmacima i o jubilarnim godiπwicama - 1971, 1981 i 1991. godine. Opet desetine liËnih priËa i doæivqaja, stotine fotografija i mnogo i premnogo emocija.

Ovaj tekst je veÊ odmakao i meni uveliko nedostaju pridevi i superlativi da opiπem sve πto æelim, a æelim da ispadnem pametan i da se ne ponavqam.

Najprostije reËeno - Borivoje M. KarapanxiÊ je radeÊi na ovim Spomenicama obavio posao jedne solidne institucije - ustanove, i time sebi digao spomenik joπ za æivota. To je suπtina ovog dela priËe, bez ikakvih ukrasa i verbalnih akrobacija.

Minhenska a kasnije i birmingemska Iskra, Srbija, Glas kanadskih Srba, beogradske Kwiæevne novine, teπko je Ëak i nabrojati sve listove u kojima se, mawe ili viπe redovno, oglaπavao Borivoje M. KarapanxiÊ, pa neÊu ni pokuπati da to uËinim. Voleo je pisanu reË i rado se bavio novinarstvom, joπ od vremena Drugog svetskog rata, enerala Milana NediÊa i Centralnog presbiroa wegove vlade. Ipak, najduæe (Ëitavih 55 godina) je saraivao u Amerikanskom Srbobranu, najstarijem srpskom listu u emigraciji

28

i zato mu je jako teπko pao dolazak novog urednika Aleksandra Petrova, nakon pobede ''demokratskih'' snaga u Beogradu. Sve πto su urednici za sto godina uËinili, Petrov je opoganio! Rasterao je sve ovdaπwe saradnike, prenosi Ëlanke tamoπwih brozovaca, doneo je u Srbobran i titovπtinu i partizanπtinu i dosovπtinu i na kraju i Brozova odlikovawa kojima je Koπtunica zadweg dana SR Jugoslavije odlikovao SNS i Srbobran. I u grobu Êe mi biti æao πto sam najlepπe godine ustraÊio na Savez i Srbobran. Ovo su teπke reËi i, πto se mene tiËe, neka ih svako tumaËi po svom nahoewu.

Ja zadræavam pravo da ih prenesem iz pisma upuÊenog meni, jer pametnim qudima one mnogo govore i mogu neËemu da ih nauËe.

Srpsko Kosovo i Metohija - zloËini Arnauta nad srpskim narodom i Kosovska spomenica 1389 1989, dve su kwige na kosovske teme i vaæan deo obimnog opusa Borivoja M. KarapanxiÊa.

Posledwih godina Ëesto je pisao i govorio o Kosovu, ne birajuÊi reËi na raËun NATO-a, Arnauta, ali i nesposobne beogradske vlasti, tzv. meunarodnu zajednicu Ëesto poredeÊi sa Hitlerom i Staqinom. Otvoreno je podræao podelu Kosova ili razgraniËewe, kako je on govorio, baπ po ugledu na Palestince i Jevreje u Svetoj Zemqi, pozivao na πiroku podrπku Srpskoj pravoslavnoj crkvi, Ëesto vrlo emotivno citirajuÊi stare srpske pesnike kao πto je Ivo VojnoviÊ.

Jedna od posledwih kwiga Bore KarapanxiÊa zove se Viewa i razgovori sa svetim Nikolajem ÆiËkim. Ja sam jedini æivi savremenik kome je Vladika dolazio u kuÊu, slavski kolaË lomio, æito osveÊivao i ukuÊane i goste blagosiqao, napisao mi je u privatnom pismu jula meseca 2004. godine.

Ova kwiga je samo jedan deo duga B. KarapanxiÊa svome duhovnom ocu i zemqaku sa kojim je bio u bliskim odnosima. Autor je u blizu 30 priloga zabeleæio ono πto drugi hroniËari i novinari nisu uspeli. Kwiga je tim vrednija πto se u woj nalaze podaci o wihovim razgovorima i prepisci, vrednim ilustracijama i faksimilima, napisao je u najavi ove kwige prof. Velibor SaviÊ.

Lazo M. KostiÊ, Miloπ AÊin - Kosta, Borivoje M. KarapanxiÊ. VeÊ Ëujem gunawe, pa i proteste. Ja nemam problem da ova tri Ëoveka smestim u istu reËenicu sa pozitivnim predznakom i da ih otvoreno, bez imalo kolebawa, nazovem svojim uËiteqima. KostiÊ, AÊin i KarapanxiÊ su, u teπkim uslovima politiËke emigracije, napisali i objavili viπe od 100 (reËima: sto) sjajnih i vrednih kwiga. Sada se i posledwi od wih preselio u Nebesku Srbiju. I daqe Êu Ëitati i citirati wegova dela i, kao svaki dobar uËenik, redovno Êu navoditi izvor. Borivoje M. KarapanxiÊ nije uzalud æiveo, ja ga se seÊam sa poπtovawem i toplinom u srcu.

Portal: Centar za istraæivawe pravoslavnog monarhizma <czipm@yubc.net>

Inæ. Dejan S. ©uwka

Iskra 1. juni 2011.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (154)

GORAN PETROVI∆: SITNI»ARNICA „KOD SRE∆NE RUKE” Goran PetroviÊ (1961) jedan je od vodeÊih romanopisaca i pripovedaËa u savremenoj srpskoj kwiæevnosti. Objavio je, izmeu ostalog, tri romana i tri zbirke pripovedaka. Za roman SitniËarnica „Kod sreÊne ruke” dobio je NINovu nagradu. Prevoen je na viπe jezika.

SitniËarnica „Kod sreÊne ruke” je, pre svega, roman karaktera. Nijedan od wih ne moæe se nazvati glavnim karakterom, mada neko igra vaæniju ulogu od drugih. Adam LozaniÊ je apsolvent srpskog jezika i kwiæevnosti i honorarni korektor magazina za turizam i prirodu „Naπe lepote”.

On je preokupiran pojavom jednog neobjavqenog romana „Moja zaduæbina” nekog nepoznatog autora.

Roman je pronaen na obali Dunava, u rukopisu ali povezan kao kwiga. Adam se trudi da pronae autora i sve πto je u vezi sa romanom. U tom procesu, on se upoznaje sa nekoliko osoba koje imaju veze sa istorijatom ove kwige. Malo pomalo, Adam je u stawu da objasni o Ëemu se u kwizi radi i da, stupivπi u vezu sa osobama koje o tome neπto znaju, odgonetne misterije neobiËnog autora i svrhu i smisao wegove kwige.

Meu tim osobama, znaËajna je Natalija DimitrijeviÊ, kÊer nestalog kwiæara Gavrila, koji je ustvari povezao rukopis u kwigu.

Slobodarski nastrojen joπ od pre rata, on se, po dolasku komunista na vlast, trudio da pomogne da se ustanovi demokratija, ali je misteriozno nestao. Natalija je saznala ko je autor romana, jer je dolazio kod wenog oca da poveæe kwigu. Ona se zaqubquje u wega, iako wena qubav nije uzvraÊena, kao ni wegova prema woj. Ona æivi ceo æivot bez udaje i umire u dubokoj starosti.

Anastas Branica je autor misterioznog epistolarnog romana „Moja zaduæbina”. Osobewak, „promaπen sluËaj! Niπta ne radi, lenstvuje, samo Ëita.”(146) Odlikuje se desnim kaæiprstom veËito umrqanim qubiËastim mastilom. On piπe rukom pisma nepoznatoj devojci u nadi da Êe mu ona uzvratiti qubav: „Jednog dana biÊe to epistolarni roman u kome Êemo ona i ja, mimo vremena, mimo istorije, mimo suviπnih dogaaja, mimo svega πto Ëoveku nije preko potrebno, biti jedini Ëitaoci... roman u kome nema likova, gde su jedini dogaaji izlasci i zalasci sunca, rast biqa, let ptica...”(193, 214) Na kraju, luta pored Dunava ËitajuÊi svoj roman, zagazi u reku i udavi se. Ne zna se kojoj devojci piπe pisma, ali Adam LozaniÊ zakquËuje na osnovu okolnosti nagoveπtenih u pismima da je to Jelena.

Od ostalih karaktera treba pomenuti Jelenu, devojku „sa zvonastim πeπirom”, u koju je Anastas zaqubqen, a koju i Adam LozaniÊ begeniπe. Zlatana je domaÊica i sluæavka u

Iskra 1. juni 2011.

domovima karaktera, koja budno prati ponaπawa osoba za koje radi, dajuÊi savete, mada Ëesto ne razume zaπto se tako ponaπaju. Sreten Pokimica je ambiciozni agent tajne policije u komunistiËkom reæimu, koji takoe ne razume wihova ponaπawa, ali sumwa u svakoga iz politiËkih razloga i uËestvuje u wihovoj krvavoj likvidaciji. Svi oni sluæe kao dopuna karakterizaciji ostalih, a naroËito Pokimica, koji se ponaπa poput sovjetskih modela, sumwajuÊi u pobude eventualnih Ëitalaca Anastasovog romana.

Stvarawe karaktera nije jedina svrha PetroviÊevog romana. Vaæan je i wegov prilaz stvarnosti uopπte. Na modernistiËki naËin, koji je sve viπe u modi u srpskoj kwiæevnosti danas, on slika stvarnost takoreÊi kao nepostojeÊu usred fantastiËne realnosti bez granica i pobuda.

Scene deπavawa u romanu prelaze iz sadaπniice u proπlost i obrnuto, bez objaπwewa. Karakteri se rado seÊaju dogaaja iz proπlosti. Uspomena na nekadaπwu sitniËarnicu goni ih da i daqe kupuju u woj kao da i daqe postoji. Zanimqivo je da se PetroviÊ obraÊa proπlosti na objektivan naËin, bez ideoloπkih predrasuda. Po wemu, istorija nije poËela sa komunistiËkom revolucijom veÊ od davnina. Tako se, na primer, kraq Petar || pomiwe bez ikakve ideoloπke osude. Predratni trgovac Vlada MitiÊ planirao je i uplatio potrebnu sumu novaca za viπespratnu zgradu na Slaviji. „Joπ stoji tamo, kako je i zamiπqena.”(43) PetroviÊ takoe komentariπe dogaaje i liËnosti iz predratnog doba. Pomiwe, na primer, internaciju episkopa Nikolaja VelimiroviÊa u manastiru Qubostiwa. I „qotiÊevce” i „QotiÊeve Zboraπe”, ali uzgred, zajedno sa Ëetnicima, nediÊevcima, partizanima, itd. Ruski emigranti Ëitaju nostalgiËno ”LovËeve zapise” Turgeweva. Emigranti su likvidirani nemilosrdno, u dramatiËnom opisu metoda rada starog ruskog Ëekiste i naπeg Pokimice. (262-263) Ima i opis rada sovjetske policije prema uputsvima Ëeke, kao i smernica recepcije kwiæevnog dela u Moskvi (257—258).

PetroviÊ nakratko komentariπe i stawe u posleratnom komunistiËkom druπtvu: „Narodnoj vlasti je odasvud pretila opasnost, vaqalo je biti jednako obazriv prema dojuËeraπwim saborcima ili ovejanim pristalicama monarhizma i Vlade u progonstvu, vaqalo je biti jednako podozriv prema svojatawu zajedniËke ili ostacima privatne svojine, analitiËan prema onima πto su se priklonili realsocijalistiËkoj poetici stvarawa ili zagovornicima buræoaskih pravaca,”(265) Interesantna pojava u ovom romanu je sijaset kovanica i neobiËnih reËi i izraza - pravi majdan zlata za lingviste i postdiplomske studente lingvistike, na primer: sitniËarnica (radwa sitne robe), rukorad, sredinica, sadacke,

29

DODIK JE ISTORIJSKI U PRAVU U ODBRANI HRI©∆ANSTVA U novom hladnom ratu koji SAD predvodeÊi Zapad vode protiv Rusije, Srbija i Republika Srpska konkretno su na udaru Naizgled, na prostorima BiH vlada kaos.

Srbi sazivaju neki Ëudan referendum na koji se odgovor veÊ zna, Incko, visoki predstavnik "meunarodne zajednice", prijeti, ali i oklijeva, vjerovatno zato πto joπ nema instrukcija iz Brisela, SAD pjevaju svoju staru pjesmu o funkcionalnoj dræavi Bosni i Hercegovini kojom bi vladao veÊinski narod, U Federaciji djeluje nelegalna boπwaËka vlada koja sada kontrolira Ëitav entitet, a ostvarena je zahvaqujuÊi Inckovim ukidawem odluke CIK-a, Hrvati puno viËu, a niπta ne rade, dok su Rusi, πto se tiËe retorike, postali veÊi Srbi od samih Srba; vidjet Êemo ih kada bude bilo "stani-pani".

Meutim, u svakom ludilu ima smisla. Da bi se on pojasnio, treba se prisjetiti Hegelove "priËice" o gospodaru i slugi izloæene u "Fenomenologiji duha". Hegel tamo tvrdi da se jedna samosvijest (moæe se raditi o individui, grupi, narodu, civilizaciji) ne moæe ostvariti bez priznawa od strane druge samosvijesti. Da bi se to priznawe konkretno ostvarilo, dvije suprotstavqene samosvijesti vode borbu, simboliËki gledano, "na æivot i smrt". Ona samosvijest koja u toj borbi pobijedi postaje gospodar, a pobijeena samosvijest bude sluga Ëija svijest (politika, ideologija, postupci) je, u stvari, svijest gospodara.

Ako se ova "priËica" primijeni na europsko, posebno balkansko, trusno podruËje, stvari postaju mnogo jasnije. U ideoloπkoj borbi, novom hladnom ratu koji SAD predvodeÊi Zapad vode protiv

Goran PetroviÊ... izokolni (sporedni), prstohvat, dijak (akon), crtkati, plaviËastohladni. Mnogi od izraza upotrebqavani su u dalekoj proπlosti, ali su se sada izgubili. To pokazuje svestranost spisateqskog dara autora. U ovom sluËaju manir kovanica nije sam sebi ciq, veÊ se slaæe sa duhom romana, to jest sa potrebama karaktera da pronau novo i neobiËno u svom æivotu. To, a i gledawe na stvari u bivπem i sadaπwem æivotu, doprinose revizionizmu u savremenoj srpskoj kwiæevnosti. Goran PetroviÊ Êe, uvereni smo, i daqe doprinositi tome.

Vasa MihailoviÊ -------------------Goran PetroviÊ. SitniËarnica „kod sreÊne ruke” (Beograd: Narodna kwiga / Alfa, 2008), 321 str. Brojevi stranica citata naznaËeni su u tekstu.

30

Rusije, Srbija i Republika Srpska konkretno su na udaru. U stvari, Amerika ne vjeruje Srbima jer smatra da Êe, u sluËaju ozbiqnijeg konflikta sa Rusima, Srbi stati na rusku stranu. Zbog toga ona, pored bombardirawa i ekonomskih sankcija protiv srpskih podruËja, veÊ dvadeset godina, medijski demonizira srpstvo na najprqaviji naËin. Srbi su, zbog svih prqavπtina koje im se, najËeπÊe neopravdano, pripisuju, postali moderni Jevreji, koje treba, zbog wihove "genocidno-πkorpionske prirode", teritorijalno, fiziËki i moralno uniπtiti. Kako bi to uniπtewe bilo efikasnije, Balkan se progresivno islamizira obnavqawem otomanske dominacije. Srbija je, prema relevantnim pokazateqima, podlegla neo-osmanizmu.

Boπwaci veÊ vladaju, politiËki i (po presiji koju Êe vrπiti) teritorijalno, pa Êe Hrvati, ako i daqe ne budu iπta istinski poduzimali, u bliskoj buduÊnosti nestati iz BiH. Jedino se Srbi u Republici Srpskoj joπ ne daju. Naprotiv, u ovom Ëasu, u Hegelovom smislu, ulaze, sa dijelom Zapada, u borbu "na æivot i smrt".

I tako dolazimo do glavne liËnosti ove borbe, liËnosti koja aktualno inkarnira srpstvo, do Milorada Dodika. U "Filozofiji povijesti" Hegel govori o velikim liËnostima koje i ne moraju biti svjesne svog historijskog zadatka. Dodikov put je u tom smislu znakovit. Izuzetan talent za politiku razvijao se iz uobiËajenog politikanstva praÊenog mutnim aferama u osobu koja se svojom karizmom nametnula Ëitavom politiËkom establiπmentu u RS. StojeÊi na braniku srpstva i kriπÊanstva, on se u ovom Ëasu suprotstavqa najmoÊnijem dijelu "meunarodne zajednice" i to na "æivot i smrt".

Nije jasno da li Êe pobijediti. Narod je joπ uz wega, meutim ako stawe socijalne bijede potraje, ta podrπka Êe se sve viπe gubiti. Jedan dio srpskih politiËkih Ëelnika u RS, kratkovidnih, zbog vlastitih interesa, odbija da mu se pridruæi. Ni u wegovom taboru nije sve idealno.

Mnogi se boje meunarodnih sankcija, a i nisu mu baπ previπe ni skloni. Formalno, sve izglasavaju πto on æeli, ali su spremni, "ako ozbiqno zagusti", da bez oklijevawa "promijene koπuqu".

Ali Dodik nije bez argumenata. Ono πto je najvaænije, on je povijesno u pravu. Neke europske zemqe su wegovu obranu kriπÊanstva shvatile i daju mu preÊutnu podrπku. Dodikovoj karizmi, ako bude povlaËio prave poteze, teπko se moæe, na kratke staze, naπkoditi. Meutim, πto bilo da bilo, kako god da se ta borba zavrπi, Dodik Êe ostati zapisan u europskim kriπÊanskim i srpskim analima kao osoba koja je pokuπala pozitivno utjecati na tijek povijesnih zbivawa.

Nezavisne novine, 2.5.2011.

EMIL VLAJKI

Iskra 1. juni 2011.

+ Dr Dragan SubotiÊ

Prilozi „Iskri” Prilog Iskri Dr JoanoviÊ Qubomir AtanaskoviÊ Bora BreπiÊ –ore i Quba PaviÊeviÊ

K$ 45 £ 20 $ 10 $ 10

Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob Bore KarapanxiÊa. Qiqani i ostaloj porodici moje duboko sauËeπÊe Voja MiletiÊ £ 10 Za pokoj duπe Bore KarapanxiÊa otac Mateja i Cica MatejiÊ

$ 25

Za pokoj duπe moje drage Anete, supruge mog najboqeg druga Zorana MiqkoviÊa Danica Pavlica $ 50 Za pokoj duπe Bore KarapanxiÊa, naπeg dragog prvoborca za istinu i pravdu Danica Pavlica K $ 50 Bora i Draga DragaπeviÊ K $ 50 Miodrag BrkiÊ K $ 50 Pera i Vida SenkoviÊ K $ 50 Milenko Piperski K $ 50 Vaso KoπeviÊ K $ 25 Vera PopadiÊ K $ 25 Dragoqub NikoliÊ K $ 20 Za pokoj duπe, dragog druga i prijateqa, Borivoja KarapaxiÊa, uz molbu Gospodu da mu podari rajsko naseqe, a wegovoj supruzi Qiqani, deci i ostaloj rodbini moje iskreno sauËeπÊe Seka OjdroviÊ $ 20 Za spomen, dragog nam Borivoja-Bore KarapanxiÊa, neumornog borca da se istina

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hunts Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juni 2011.

Ëuje, wegovi prijateqi Stevan i Vera PiroÊanac

$ 20

Dobili smo tuænu vest da je naπ drug i saborac, Borivoje KarapanxiÊ, kwiæevnik, istoriËar, hroniËar i borac da se istina Ëuje, preminuo 29. aprila o. g. posle duæeg bolovawa, u Klevelandu, Ohajo.

Neka je naπem Bori veËnaja pamjat, porodici naπe sauËeπÊe, »lanovi i Ëlanice udruæewa Jadran, Milvoki $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog i vrednog druga, Borivoja-Bore KarapanxiÊa Andra MandiÊ $ 25 Za uspomenu dragoj Aneti MiqkoviÊ i moga supruga Miodraga NajdanoviÊa Eva NajdanoviÊ $ 35 U spomen cijewenog i dragog prijateqa, Borivoja-Bore KarapanxiÊa, Ëije Êe se ime pomiwati sa poπtovawem i zahvalnoπÊu, za sve ono πto je uradio za svoj narod, vjeru i istoriju Marko Pivac $ 100 Za pokoj duπe moje drage mame, KatarineSeke TodoroviÊ i moga dragog supruga, Petra MateviÊa, uz molitve Gospodu za wihove duπe Branislava TodoroviÊ $ 200 Za pokoj duπe Anete MiqkoviÊ Jovan BrkiÊ

$ 50

Na dan slave dobrovoqaca, Sv. Georgija, u mislima na mog milog Ranka, brata Duπana i devera Omiqka - VeËan im pomen!

Vera PopadiÊ K $ 50 Za pokoj duπe i seÊawe na nepreæaqenog i nezamenqivog druga Boru KarapanxiÊa, uz molitve Gospodu, da Bori, sluzi svome, podari zasluæeno mesto u Carstvu Hristovom Slavko KosiÊ £ 10 Æivan LazareviÊ £ 10 Dobrivoje –ukiÊ £5 Dragoslav MilojeviÊ £ 10 Radosav TodoroviÊ £ 10 Hranislav –oreviÊ £ 10 Obrad JoviÊ £ 10 Dragoslav TomiÊ £ 20 Za zajedniËku trpezu na slavi dobrovoqaca u Birmingamu, 15. maja Bane LazareviÊ £ 100 Umesto cveÊa na grobove svih pokojnih drugova i drugarica Bane LazareviÊ £ 30 Za pokoj duπe druga Bore StanisavqeviÊa Miroslav RadojËiÊ £5 Za pokoj duπe dragog i iskrenog druga Borivoja - Bore KarapanxiÊa, vernog druga i borca za naπe ideale i misli naπeg neumrlog UËiteqa Dimitrija i poπtovaoca Svetog vladike Nikolaja.

Neka je veËan pomen Bori KarapanxiÊu i neka mu Svemilostivi Gospod nastani duπu u Carstvu nebeskom! Dragoj Qiqi, bratu MomËilu i ostaloj porodici naπe srdaËno i toplo sauËeπÊe.

Bratislav i Marion StevanoviÊ sa porodicom A$ 50

Paæwa! TaËna Adresa Æ. LazareviÊa je: 18 Hunts Rd. , a ne 18 Hants Rd.

U nedequ 8. maja 2011. umro je naprasno u Beogradu dr Dragan SubotiÊ, pisac i publicista.

Izuzetno vredan i sposoban Ëovek i plodan pisac, dr SubotiÊ je, izmeu ostalog, prikupio materijal, sredio ga i priredio za πtampu i nekim, sveskama napisao i svoj uvod, za 12 kwiga Sabranih dela Dimitrija V. QotiÊa. Pored toga duæe vremena izdavao je i ureivao tematski Ëasopis „Srpske organske studije”.

Svaka sveska obraivala je neku odreenu temu iz oblasti organske misli.

Veliki smo duænici dr Dragana SubotiÊa. Duboko æalimo wegovu preranu smrt. Neka mu je slava i hvala, a wegovoj porodici naπe iskreno sauËeπÊe. Æeqko JeliÊ

+ Sveπtenik Reqa D. RaciÊ U Markt Indersdorfu, NemaËka, umro je 23. februara 2011. sveπtenik crkve Sv. Save u Minhenu i redovan Ëitalac i pretplatnik Iskre, o. Reqa D. RaciÊ. O. RaciÊ je roen u ©apcu, 5. oktobra 1926. godine.

Ocu Reqi RaciÊu neka je slava i hvala i veËan pokoj u Carstvu Hristovom, a wegovoj supruzi Dr Marion Gras RaciÊ (uz izviwewe zbog ove zakasnele notice) naπe iskreno sauËeπÊe!

Iskra

+ Bora StanisavqeviÊ U Piterborou, Engeska, umro je 27. aprila 2011. naπ drug dobrovoqac Bora StanisavqeviÊ. Bora je roen 13. juna 1927. Proπao je celu odiseju srpskih dobrovoqaca, od borbi u Srbiji i Sloveniji i æivota u vojno-izbegliËkim logorima u Italiji i NemaËkoj, do prelaska na rad u Engleskoj gde se nastanio i zasnovao porodicu.

Naπem drugu Bori slava i hvala i veËan pomen u Carstvu Hrista - Spasiteqa, a wegovim srodnicima naπe iskreno sauËeπÊe.

Iskra

Porodici B. KarapanxiÊa Duboko oæaloπÊena Qiqo, deco, brate, unuËad, rodbino, kumovi, saborci i prijateqi.

Dragi Boro, dragi imewaËe, hvala ti za sve πto si uËinio za Srpstvo i sve πto si napisao o Srpskim dobrovoqcima. Neka ti Gospod podari rajsko naseqe u nebeskoj Srbiji. VeËna ti slava!

Bora DragaπeviÊ sa suprugom Dragom.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

OBAMA UBIO OSAMU O traumatiËnom mentalnom stawu ameriËkog druπtva svedoËi wegovo likovawe u vezi sa ubistvom Osame bin Ladena. Saznavπi za brutalnu likvidaciju „teroriste br. 1”, ali i wegovih sasvim nevinih roaka, Amerika je masovno i ushiÊeno izaπla na ulice. Weni gradovi ne spavaju. Gomile qudi, uæarenih oËiju, nazdravqaju izvrπiocima egzekucije. Amerikanci na sve strane razbijaju ispijene flaπe πampawca, dok æene razdragano vriπte... Stawe duha je takvo da kada bi kojim sluËajem ulicama Vaπingtona proneli glavu „glavnog teroriste”, to bi, verovatno, prouzrokovalo joπ veÊe likovawe.

Posle toga se prosto nameÊe pitawe: u kom to veku mi æivimo? Nije vaqda da atavistiËki instinkti - koji su nagonili qude da se skupqaju na trgovima sredwevekovnih gradova, kako bi uæivali u prizorima spaqivawa „πizmatika” na lomaËama - nisu nestali sa razvojem zapadne civilizacije? Ispoqavawe ushiÊewa zbog neËijeg ubistva, uvek baca mraËnu senku na druπtvo Ëiji pripadnici tako postupaju. Ko god da je bio usmrÊeni neprijateq, viπe je nego neumesno veseliti se pored wegovog mrtvog tela. Takvo ponaπawe daleko je od moralnih vrednosti koje su proglasili OËevi osnivaËi SAD. Samo je predstavnik teroristiËke dræave, kakva je Izrael, u stawu da tvrdi, kao πto Ëini B. Netawahu, da je usmrÊewe Osame bin Ladena „akt zakonitosti i pravednosti”. Takav Ëin bi predstavqalo wegovo zarobqavawe i izvoewe na sud, dok ubistvo makar i voe teroristiËke organizacije - Ëije uËeπÊe u tragiËnim deπavawima 11. septembra, inaËe, osporavaju mnogi eksperti viπe liËi na sakrivawe tragova, i to skladno povezano sa poËetkom Obamine predizborne kampawe. ©ta je spreËilo „hrabre” pakistanske i ameriËke komandose - koji ne samo da su sa svih strana opkolili Osamino skroviπte, veÊ su ga i nadzirali iz vazduha - da bar ne pokuπaju da ga uhvate æivog? Tim pre πto je fakat da qudi imaju veliki strah od ugroæavawa æivota wima bliskih osoba, te je to mogao da se upotrebi kao instrument koji bi Osamu bin Ladena prinudio da se preda. A poznato je da se on nalazio u rezidenciji zajedno sa delom svoje porodice. Ipak, Amerikanci to nisu uzeli u obzir, veÊ su zajedno sa wim ubili sve koji su im se naπli nadomak ruke.

S jedne strane, takvo ponaπawe je svojstveno ameriËkom modelu „humanizma”. S druge strane, nameÊe i ozbiqna pitawa. Mrtav Osama niπta ne moæe da kaæe, nikakve tajne nije u stawu da oda, pa Êe Al-Kaida nastaviti da postoji i deluje na preaπwi naËin. Samo Êe dobiti novog predvodnika. Zapravo, u zvaniËnom saopπtewu Stejt departmenta, slobodno to moæemo da kaæemo,

tako neπto je veÊ obeÊano... A æivi Osama je mogao da pruæi masu veoma korisnih informacija, koje bi omoguÊile da se isplanira i zada smrtonosni udarac teroristiËkoj mreæi. On je wu poznavao do najmawih detaqa. Meutim, to iz nekog razloga nije iskoriπÊeno.

Moæda je tako uraeno zato πto je Osama bin Laden raspolagao krajwe nepoæeqnim saznawima o tome kako je uistinu planiran teroristiËki napad 11. septembra, te ko je bio pravi inspirator i organizator tog monstruoznog dela, odnosno do koje je mere sporednu, pa i marionetsku ulogu, u tome imalo nekoliko Arapa?

Kako god bilo, danas veÊ postaje kristalno jasno da noÊne likvidacije koje su izveli Amerikanci neÊe oznaËiti trijumf nad terorizmom. Sve Êe se odvijati na dobro poznati naËin.

CIA Êe se potruditi da umesto Osame bin Ladena nae nekog drugog „kquËnog neprijateqa” Amerike.

Uostalom, to neÊe ni biti teπko. Mrziteqa Amerike ima na pretek.

Neosporno je i to da je okrutni obraËun sa Osamom u funkciji ublaæavawa πoka izazvanog ubistvom sina i troje unuËadi pukovnika Gadafija.

Bez toga bi jedan veliki i tri mala groba neduænih pripadnika porodice libijskog voe, joπ u veÊoj meri, bili vapajuÊi svedoci u prilog toga πta je suπtina zapadne „civilizatorske misije” πirom nedovoqno razvijenog sveta.

OËito je da je postalo nuæno potpuno preusmeravawe paæwe svetske javnosti. Prema nekim izvorima, Osama je ubijen joπ pre jedne sedmice, i to tokom vazduπnog napada. Nije iskquËeno da se radi o tome da su na tim osnovama osmiπqeni πokantni prizori wegovog ubistva, sa ciqem da zasene planiranu likvidaciju Gadafija, a ne samo Ëlanova wegove porodice. Nije tajna da se neprekidno odvija intenzivna potraga za odvaænim libijskim liderom.

Vrlo je verovatno da je u pitawu gore navedeni scenario. U tom sluËaju, vest o ubistvu Osame donekle bi amortizovala reakcije izazvane smrÊu pukovnika Gadafija. Stvar je u tome da je Osama bin Laden imao mnogo viπe neprijateqa u muslimanskom svetu nego Gadafi.

U svakom sluËaju, obnarodovawem ubistva Osame - nezavisno od toga da li je on stvarno ubijen - Obama je uspeπno otpoËeo svoju predizbornu kampawu. U kontekstu mentalnog stawa u kome se nalaze Amerikanci, oËito je da takvi potezi veoma doprinose podizawu rejtinga.

3.5.2011. <srb.fondsk.ru>

Dmitrij SEDOV Fond strateπke kulture