iskra1200

God. LXIII

Birmingham, 1. maj 2011.

Broj 1200

Povodom libijskog „Kosova”

GRADILA»KO RU©EWE ILI DIRIGOVANI HAOS Da, GradilaËko ruπewe ili Dirigovani haos. Razlika? Formalno gledano - nikakva! Pa ipak u praksi, znaËajna razlika postoji: prvo prethodi drugome: poreklom i primenom. Pojam GradilaËkog ruπewa potiËe iz ekonomije veÊ od 1942. godine. Naime, ameriËki gradovi su bili prepuni malim uliËnim trgovinama. Ekonomska teorija je u toj Ëiwenici naπla svoj izazov, pa Êe te male neefikasne trgovine izËeznuti kako bi se na mesto wih stvarali veliki supermarketi; za wih postoji moguÊnost, jer s wima sve je efikasnije: vreme, dostupnost, cena... Stvarno, pokazalo se da je ovakvo ruπewe bilo stvaralaËko - naravno, iz perspektive kapitalizma.

Mnogo docnije, SAD struËwaci za ratnu ekonomiju, utvrdili su da u teoriji GradilaËkog ruπewa, ima mnogo prostora ne samo za uπtedu veÊ i eventualno izbegavawe ratova, da bi se ipak ratni ciqevi ostvarili. Kopirawem, dakle, GradilaËkog ruπewa, nastala je izgleda i teorija Dirigovanog haosa (DH).

po Ëiwenici πto je rat u Iraku, uglavnom prepuπten iraËkoj vojsci, ali je ogromnim poveÊawem vojnih snaga nastavqen u Avganistanu, sad pod firmom borbe „protiv terorizma” s obeÊawem brzog kraja ovog rata. Borba protiv terorizma, meutim, u svetu ostaje ali se sad vodi samo i iskquËivo smernicama DH. Eto tako je Obama sakrio iza teorije DH, SAD hegemonistiËka nastojawa da ovlada svetom.

Ovde, meutim, treba neπto reÊi o glavnim preprekama ali i prioritetima tih SAD, u Obaminoj reæiji, hegemonistiËkih nastojawa.

Postoje uglavnom samo dve glavne prepreke: prva je - preko dve milijarde brojno veliki muslimaski svet; druga je otprilike isti taj broj Kineza, Rusa, Indusa i Brazilijanaca. Sve wih treba prisiliti na SAD Novi svetski poredak (NSP), sad pak pod Obaminom primenom samo teorije DH. I otud prioriteti.

DelimiËan uspeh DH; Obama obara Buπa i problemi

I ovde postoje samo dva glavna, mada u svakom postoji jedan pod prioritet: prvi su muslimani ali glavni pod-prioritet u smislu NSP, imaju arapski muslimani; kad se oni pokore, sa drugom polovinom muslimana sve Êe lakπe iÊi.

Jednom, pak, s muslimanima obavqeno, a zbog ogromnog potencijala u nuklearnom oruæju Kine i Rusije, neophodno je da teorija DH bude primewena na Kineze i Ruse; jednom s wima taj posao uspeπno obavqen, Indusi i Brazilijanci ide daqe SAD NSP misao - ovi se opredequju zavisno od uspeha borbe protiv prve dve sile.

U sluËaju neuspeha, Obama ima izgleda i rezervnu varijantu - da li trajnu ili vremesku?,to je veÊ drugo pitawe. Po ovoj, Obama se javno odriËe teorije NSP, πto znaËi, stvaraju se uslovi za multi polarni sistem (SAD, Kina, Rusija), ali i daqom, verovatno skrivenijom, primenom DH, s nadom da Êe u pogledu NSP ipak na kraju biti uspeha.

Ne stoji, meutim, niπta na putu da se ovakva reciklaæa rezervne varijante vrπi u nedogled.

Ili, pak, dok jednom od suigraËa u ovoj suludoj igri „nadmudrivawa” ne popuste æivci, u kom sluËaju ova igra postaje medecinski problem i stoga -

Prva primena DH, izgleda jeste bilo MiloπeviÊevo obarawe tj. Otpor. Kako je, pak, MiloπeviÊ, kao πto se zna, za SAD zahteve bio najtvri orah, koπtunac - teorija je samo delimiËno uspela: bilo je neophodno bombardovawe Srbije od 78 dana. VeÊ se u sledeÊim tzv. „obojenim revolucijama”, naranxastoj u Ukrajini i rumenoj u Gruziji, pokazala ispravnost teorije DH. Posle, pak, 11. septembra 2001. godine, predsednik Buπ-mlai, izgleda da je zaboravio postojawe teorije DH, pa se upleo u rat prvo sa Avganistanom a neπto docnije i sa Irakom. Buπovi ratovi, dakle, u kojima se joπ uvek gine, dospeÊe za koji mesec punih 10 godina postojawa.

Tu strahovitu greπku Buπa mlaeg, na antiratnoj platformi iskoristio je novoizabrani demokratski predsednik Barak Obama. Ovaj, meutim, jednom na vlasti, odrekao se rata, ali se nije mogao odreÊi joπ od ranije zacrtane hegemonske politike po kojoj jedino SAD - na ovaj ili onaj naËin - odluËuju o sudbini sveta. To se vidi

Obamina vizija Novog svetskog poretka (NSP)

GradilËko ruπewe... nepredvidqiva.

Karakteristike arapskih revolucija I eto, zakoraËismo, poËetkom ove godine, tu gde jesmo. VeÊ samim osvitkom 2011. godine revolucija je u Tunisu. Digao se narod protiv predsednika. Uskoro je on svrgnut - revolucija uspela.

Nemamo, meutim, nikakvog suda o tom dogaaju, jer to nije nikakva novina. Nekako uvek se revolucije, kao posledica nekih unutraπwih nama nerazumqivih razloga, tako deπavaju.

Nismo, pak, imali πanse ni da ovu „normalnu” revoluciju u Tunisu - da tako kaæem - „saævaÊemo”, kad eto neredi u Kairu. Kao po nekom potajnom signalu gotovo ceo arapski svet potonu u nemire: Jemen, Jordan, Bahrejn, Libija, Sirija.

Pada napamet Obamin DH kao uzrok - Arapi su na prvom mestu u wegovom programu. ZnaËi - poËelo je!

Pa, ipak, neπto u tom arapskom nemirnom moru, navodno inspirisano Obaminom primenom teorije DH, ne zvuËi obamovski odnosno ameriËki, Ëim se pogled zaustavi na nemire u Egiptu i Kairu.

Tu demonstranti, ni mawe ni viπe, traæe glavu Hosnija Mubaraka. To je haos, ali ne dirigovani.

Ovog diktatora tj. Mubaraka, SAD veÊ oko 30 godina, taËnije od Anvara Sadata koji je prvi „probio led” i uspostavio dobre susedske odnose sa Izraelom, plaÊaju oko 1.5 milijardu dolara godiπwe (ukupno oko 45 milijardi) da bi Ëuvao jugozapadnu granicu Izraela od ovakvih Arapa koji sad traæe Mubarakovu glavu. I sami Izraiqci se „vrpoqe”- ne znaju kako da reaguju - na prospekt Egipata bez Mubaraka.

Ta neizvesnost ne zna se Ëime bi sve mogla da urodi, da se i sam predsednik SAD Obama nije liËno oglasio. Veli: predsednik Mubarak trebalo bi da se povinuje voqi naroda. Uskoro Mubarak je odstupio, vojska je preuzela tranzitnu ulogu do demo-vlasti uz, naravno, nemuπtu saglasnost Izraela.

Prekomponovawe Arapa poËelo od Buπa Arapi su, meutim, bili i prioritetet Buπa mlaeg. On je obarawem Sadama Husejina, nameravao da od Iraka, kao „samostalne” i po SAD ukusu, „demokratske” dræave, napravi ostalim Arapima „primer za ugled”, pa Êe ovi, kao i ostali muslimani, listom prevaliti na SAD stranu, a πto se, znamo, nije dogodilo.

Obama, meutim, s teorijom DH u ruci, Buπovo prekomponovawe arapskog sveta, zamiπqa na jednoj malo drugaËijoj osnovi: arapski svet se mora prevaspitati u samoj osnovi, tako da je iz wega nemoguÊe da proistekne u buduÊnosti neki Sadam Husejin, ili bilo koji drugi, aktuelni, kao na primer Hosni Mubarak u Egiptu, Asad u Siriji, itd.

Kako se pak u Obaminoj verziji teorije DH, to prevaspitawe vrπi najnovijom Internetovom tehnologijom kao πto su `druπtvene` mreæe (Fejsbuk, Jutjub, Tviter) i mobilnom telefonijom,

2

ni malo nije zaËuavajuÊe da je prekomponovawe arapskog druπtva obuhvatilo ako ne iskquËivo onda svakako uglavnom mlade qude.

S druge, meutim, strane u Obaminom mandatu, kao uostalom i mandatu svih SAD predsednika, postoji stavka o obaveznom postojawu nezavisnog Izraela i eventualno, sa pristankom Izraela, nezavisne Palestinske dræave, πto znaËi da ti svi mladi Arapi moraju politiËki biti prevaspitani do mere da im Ëak ni oËevidna diskriminacija Palestinske dræave u odnosu na Izrael ne smeta. Rodio se, to znaËi, novi „homo politicus” - mladi Arapin!

Sa takvim novim mladim Aarpinom na raspolagawu, predsedniku Obami nije bilo teπko da se odrekne Mubaraka u Egiptu kao i drugih jer su svi oni, a sad veÊ i ostareli, odrasli na neprijateqstvu prema Izraelu. Konkretno, u vezi Mubaraka, Obama je jednim potezom „ubio” - πto kaæu - dve muve.

Oslobodio se jednog ostarelog ali uvek potencijalnog neprijateqa Izraela, kojeg je morao da plaÊa da to ne bi bio. Pa eto sad je tu i uπteda, moæda mala, ali uπteda je uπteda, pogotovo za Obamu, koji je pridodao SAD dræavnom dugu nekih 4 triliona dolara, a zbog kojih moæe da izgubi izbore 2012.

Ovakva, meutim, raËunica ima jednu slabost: pred prospektom da izgubi $1.5 milijardu godiπwe, moæda „novi Arapin” zatraæi mnogo viπe od Mubaraka, pa otud Obama nema druge veÊ mora da plati kolikogod novi arapski „homo politicus” bude zatraæio. BuduÊi mlad, ima veÊe prohteve, on Êe - prirodno je - mnogo da traæi, pogotovo πto termin „novi Arapin” simboliËno predstavqa nebrojeni kolektiv mladih qudi.

Odstrel libijskog „Mubaraka” - Gadafija NeoËekivano, odjednom se u srediπtu te vulkanizacije arapskog sveta naπao i libijski oko 40 godina je na vlasti - diktator, pukovnik Muamar Gadafi. Objektivno, po mnogo Ëemu, meutim, wemu izgleda nije bilo mesto da se nae u toj grupi za odstrel izuzev πto je poreklom Arapin.

Konkretno, koliko wegovo arapsko poreklo, opravdava zapadwaËki odstrel?

IZ SADRÆAJA Vlast gura Srbiju u NATO. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Sve realnosti TadiÊeve politike. . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Civilizacisjki sumrak - pogled iz Srbije. . . . . . . . . . 9 Zapad sprema podelu Kosova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Bajden preti Putinu revolucijom. . . . . . . . . . . . . . . . 11 Kako smo Srbima podmetnuli „Otpor”. . . . . . . . . . . . . 13 Globalni kapitalizam bekstvo proizvodwe dobara . .15 Sloboda krilatica za porobqavawe. . . . . . . . . . . . . 17 27. mart - „praznik” propasti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. maj 2011.

On svakako nema psihu jednog karakteristiËnog sredwe-istoËnog „pravog” juæno-Arapina.

Wegova je ponajmawe to, a mnogo viπe, psiha je to jednog Mediteranca - Grka ili Italijana. Ali ima i drugih razlika.

Gadafi jeste diktator ali kakav? Ja bih ga nazvao benevolentnim - dobronamernim u odnosu na libijski narod. Pre svega, on sebi nije prigrabio nikakvu dræavnu funkciju; on je samo pukovnik u vojsci, πto je i bio pre revolucije, koji sebi nije podario marπalske titule i sva moguÊa ordewa. Za wega se veli da najviπe æivi u πatoru ili vrlo skromnoj, obiËnoj kuÊi, πto znaËi da u wemu nema tzv. na srpskom „dediwskog sindroma” tj. æeqe za slavom i prestiæem.

Najzad, bogatstvo koje je Gadafi svojom diktaturom ostvario, nije zadræao sebi veÊ je podelio libijskom narodu. ProseËna zarada jednog Libijca je najviπa u okruæewu. Tamo je sve besplatno: πkolstvo, zdravstvo kao i socijalna pomoÊ.

Eto takvom Gadafiju, a poπto je i u Libiji otpoËela arapska revolucija, podviknuo je, niko drugi veÊ SAD predsednik Obama, „Gadafi mora da ide!”, za razliku od egipatskog Mubarka, gde je Obama bio nesravweno blaæi, rekavπi za wega samo da bi „trebalo da se povinuje voqi narodnoj”.

Otkud ova drastiËna razlika u Obaminom tretmanu dva diktatora: Mubaraku mawe-viπe ostavio na voqu, dok je Gadafiju ne samo zapretio ratom veÊ ga je i upriliËio, iako, objektivno, Obamina reakcija bi trebalo da bude suprotna.

Arpske pobune viene iz viπe perspektive Ovakav nerazumqiv Obamin tretman dvojice diktatora, obavezuje nas da celu stvar sagledamo iz jedne viπe perspektive. Da li su arapske revolucije zapoËete radi prekomponovawa arapskog sveta ili su one otpoËete radi izgovora da bi se Gadafiju objavio rat? Ako je ovo drugo posredi, onda je Obama bukvalno, a da bi ostao na Ëelu zapadnog sveta, bio primoran da prvi objavi Jasnije Êe to rat Gadafiju. Primoran od koga? biti, ako se podsetimo na neke Ëiwenice koje su prethodile libijskom ratu.

Prvo. Gadafi je neπto ranije ili najavio da Êe nacionalizovati naftnu industriju i profit od we podeliti libijskom narodu ili je to veÊ bila praksa, πto bitno ne mewa celu stvar. Drugo. Kao i u celom arapskom svetu, i u Libiji su postojali „novi Arapi” iz DH, s tim πto su oni veÊ - kao OslobodilaËka vojska Kosova, kod nas - naoruæavani i obuËavani u vojnim veπtinama od strane Zapada. Tri. Kad je doπlo vreme za ustanak, oni su ga oruæano digli na istoku zemqe gde se uglavnom nalazi naftna industrija i odmah postigli izvesne lokalne uspehe. »etiri. OËigledno, oni su iznenadili nespremnog Gadafija, koji je, upotrebivπi ratni jezik pretwe, odmah najavio da Êe ih sve bez milosti pobiti ili tako neπto. NemajuÊi spremne peπaËke vojne efektive, on je upotrbio vazduπne napade da bi usporio napredak pobune. Pet. Zapad odmah koristi ovaj Gadafijev preteÊi reËnik i, kao da su to civili, optuæuje ga za ubijawe civilnog

Iskra 1. maj 2011.

stanovniπtva, i traæi od SBUN da se nad Libijom uvede zabrana letewa libijskih aviona, πto jedino zapadwaËki avioni mogu da spreËe. Po ovom pitawu, Zapad nije bio jedinstven. NemaËka se usprotivila, pa je dosta vremena izgubqeno za akciju pred SBUN. ©est. Gadafi je u meuvremenu, organizovao svoj protiv napad i za nekoliko dana, saterao pobuwenike na krajwi istok - grad Bengazi; ako on padne, gotovo je sa revolucijom.

Sedam. Tek kad je Obama izrekao svoje tj. da „Gadafi mora da ide”, onda je Zapad uspeo pred SBUN sa zabranom letewa, gde su se naroËito istakli francuski avijatiËari slomili Gadafijevu tenkovsku tehniku i tako oslobodili Bengazi.

Rusi i Kinezi pred SBUN podræali Zapad?!

Osam. U svemu pak ovome oko Libije, najveÊa misterija jeste Ëiwenica, po kojoj Rusi i Kinezi pred SBUN, nisu upotrebili svoj veto, veÊ su ostali uzdræani i tako je ova zapadwaËka - u osnovi, Ëak anti-ruska i anti-kineska - rezolucija proπla.

Moj liËni oseÊaj - koji, naravno, ne mora da je taËan - kaæe da oni nisu upotrebili veto, kako bi u prvi plan izbila Ëiwenica da Obamina miroqubivost u stvari ne postoji kad, kao u ovom sluËaju, naftne kompanije tako narede i podsete Obamu da su one gotovo najvaæniji Ëinilac u ostvarewa SAD hegemonistiËkih ciqeva. .

Toga je izgleda postao svestan i sam Obama, pa je svega nekoliko dana po otpoËiwawa rata u Libiji protiv Gadafija, svoju vodeÊu ulogu u ratu reducirao na pomoÊnu, a glavnu preneo na NATO. Kako u NATO-u SAD takoe imaju odluËujuÊu reË, Obama ustvari nije uspeo da zaπtiti svoju miroqubivost, veÊ je naprotiv prikzao SAD hegemonistiËku i agresivnu realnost. TaËno ono πto su Rusi i Kinezi æeleli da svojom neupotrebom veta Obama ispoqi. * Sve u svemu, sluËaj Libije tj. otuivawe libijskih energentskih izvora i wihova predaja naftnim kompanijama koje su sve upregnute u SAD hegemonizam, podseÊa u mnogome na deo naπe srpske istorije - one o otuivawu Kosova od Srbije. Namere su iste - da se unapredi SAD hegemonizam. Samo vreme, igraËi, okolnosti i podnebqa su razliËita.

Klinton je bombardovao Srbiju 78 dana da bi Kosovo bilo nezavisno i tako omoguÊio stvarawe muslimanske zelene transverzale, a i kaznio MiloπeviÊa. Obama bombarduje Libiju (za sada joπ neznano koliko dana) da bi Libiju predao zapadwaËkim naftnim kompanijama i kaznio Gadafija.

Da bi tragikomedija o istosti sudbina Srbije i Libije bila kompletna, baπ pri zavrπnom ispisivawu ovih redova, javila se g-a Klinton iz Stejt departmana pa Êe, ne trepnuvπ reÊi (otprilike): NATO akcija u Libiji, spreËila je joπ jednu Srebrenicu.

N. QotiÊ

3

Najskupqa srpska reË - „kandidatura” za EU Teπko je poverovati, ali je zaista tako. ©to je javnost mrzovoqnija, nezadovoqnija i skeptiËnija u pogledu Ëlanstva u EU, to je vladajuÊa garnitura entuzijastiËnija i EU-foriËnija. Treba samo uporediti praktiËno sva istraæivawa javnog mwewa u novije vreme, sa uËestalim izjavama predsednika TadiÊa i drugih vladinih Ëelnika, sa druge strane.

Neπto sliËno smo mogli videti i pre neπto viπe od tri godine, kada je DSS-ova vlada svoje greπke i nepopularnost pokuπavala da pere „borbom za Kosovo i Metohiju”, a epilog je bio samo to da je usled pokuπaja dnevnopolitiËke instrumentalizacije tema Kosova dodatno gubila na svojoj atraktivnosti i znaËaju u oËima sve veÊeg broja graana. A isto, i joπ mnogo gore, radi ova vlast sa temom „evrointegracija”.

Na stranu to πta ja mislim da se Ëlanstvo u jednoj regionalnoj organizaciji ne moæe izjednaËavati sa ustavnom i podrazumevanom odbranom teritorijalnog integriteta. Na stranu i πto mislim da i nezavisno od problema Kosova Ëlanstvo u EU viπe nije dobra, a kamoli spasonosna opcija za danaπwu Srbiju. Ali poenta je da se, kao nekada DSS za Kosovo, danas nepopularna vlada oËajniËki hvata za EU kandidaturu i wome pravda sve πto Ëini ili ne Ëini, a pri tome samo troπi ionako ne baπ preveliki i preduboki evroentuzijazam graana. I pri tome sebi ne pomaæe mnogo, dok svom proklamovanom ciqu direktno πteti.

Kritikovati danaπwu srpsku vladu zaista nije veliki izazov, tim pre πto se ionako u tome veÊ mesecima gotovo utrkuju - a i joπ Êe viπe uskoro - weni ministri i Ëlanovi vladajuÊe koalicije.

Kada se jednom upadne u negativnu politiËku spiralu, onda ona, poput crne rupe, sve guta i sve obesmiπqava - pa Ëak i one malobrojne pozitivne stvari. Kao πto su, na primer, relativni uspesi u borbi protiv organizovanog kriminala, pogotovo onog koji dolazi iz Crne Gore, koji je kao kancer prodro u gotovo sve pore ovdaπweg privrednog, medijskog i politiËkog æivota, ili, uprkos svemu, znaËajan napredak u odnosima sa Rusijom koji poprimaju joπ malo pa ireverzibilan tok.

Ako je razumqivo zaπto opozicija to ne pomiwe i ne istiËe, mnogo je Ëudnije πto ni sama vlast kao da nije mnogo raspoloæena, ili naprosto ne sme da se tim rezultatima hvali. Sve se vrti oko EU i sve je tome podreeno. Zapravo, rekao bih da je ova garnitura suπtinski veÊ otpisana od strane Brisela i Vaπingtona, i da se trenutno glavni napori ulaæu u to da oni sledeÊi koji dou ne poniπte veÊ dostignuti „napredak” (od privatizacije do gej parade i evro-atlantskih integracija), i da se spreËi da ovi odlazeÊi nekim nekontrolisanim i oËajniËkim potezom mnogo ne poremete zacrtani poredak stvari.

4

Generalno, politika EU i MMF-a prema Srbiji mene neodoqivo podseÊa na dilera koji savetuje narkomanu da bude oprezan s drogom i da pazi da se ne predozira. Najpre vas nateramo da sve rasprodate i uËinimo vas narkomanski zavisnim od naπe pomoÊi, a onda vam dajemo kredite i delimo, u principu, korisne savete o tome kako ne treba troπiti viπe nego πto se zaradi itd. Ako zanemarimo kontekst i kako je do wega doπlo, ti saveti zvuËe sasvim dobronamerno i prihvatqivo, a zapravo su licemerni skoro kao kad reketaπ savetuje klijenta da bude malo πtedqiviji kako bi imao Ëime da mu plati sledeÊu ratu.

U moru pro-EU emisija tipa „Zdravo Evropo”, „Evromer”, EU za poËetnike” i drugih mozgoeliminatorskih EU-EPP priloga retko Êete naÊi podatak da su sve zemqe koje su u posledwe vreme uπle u Evropsku uniju za nekoliko godina drastiËno poveÊale svoje zaduæewe (»eπka sa 21,3 na 76 milijardi dolara, SlovaËka sa 10 na 70, Poqska sa 57 na 201, Letonija sa 0,8 na 38...) i da je to - a ne puko Ëlanstvo - ono πto im je omoguÊilo statistiËki rast, a wihovim graanima onaj kratkotrajni privid ekonomskog blagostawa.

Naime, i dræave i graani su se enormno pozaduæivali i naravno da su onda, bar neko vreme, svi æiveli malo boqe.

Ovo je samo jedan primer. Mnogo je sliËnih pokazateqa da se srpskoj javnosti servira samo jedna, ruæiËasta strana ove evro πeÊerleme. Zato sam ja evroskeptik i zato bih to bio Ëak i nezavisno od Ëiwenice da su skoro sve zemqe EU uËestvovale ili podræale bombardovawe Srbije, da su u najveÊem broju priznale Kosovo, da ga tretiraju kao nezavisnu dræavu i pritiskaju nas da sa Kosovom uspostavqamo „dobrosusedske odnose”.

Moj glavni argument protiv ulaska u ovakvu EU i pod ovim uslovima jeste, pod 1 - uvid da to Ëak ni Ëisto ekonomski viπe nije profitabilna priËa i (pod 2) uverewe da se u Srbiji od „vere u EU” pravi i novi marksizam i nova veronauka, nova ideologija, nova religija i novo praznoverje i da ta vera onda dodatno pothrawuje najgore liËne i kolektivne osobine. A pre svega parazitizam i lezileboviÊstvo, oËekivawe da se moæe imati hleba bez motike, da Êe nam, kad postanemo „kandidat”, a pogotovo kad „stupimo u EU” peËene πeve same padati u usta, da Êe neko sa strane da reπi sve naπe probleme i da negde tamo u Briselu, ili gde god, neko sedi i jedva Ëeka da nam pomogne i da nas usreÊi.

Plaπim se da Êe se na kraju „KANDIDATURA” biti „najskupqa srpska reË”. SimboliËki, i doslovno.

NSPM, 11.4.2011.

Podvukla - Iskra) (P

–ore VukadinoviÊ <www.nspm.rs> Iskra 1. maj 2011.

TadiÊ, ©utanovac na delu

KAKO VLAST GURA SRBIJU U NATO Srbija i srpski narod uvek su u istoriji imali svoju vojsku, koja nikada nije bila osvajaËka, veÊ odbrambena, to jest sa osnovnim zadatkom Ëuvawa granica dræave i borbe protiv spoqnih neprijateqa, to jest agresora.

Nikada naπa vojska nije pod tuom ili svojom zastavom ratovala izvan granica dræave, bilo da se ona zvala Srbija, Kraqevina Srba, Hrvata i Slovenaca, Jugoslavija ili Srbija i Crna Gora.

Nikada srpska vojska nije uËestvovala u bilo kakvim borbama pod stranom komandom. Takoe, nijedan antifaπistiËki pokret niti partizanska jedinica u Drugom svetskom ratu nije ratovala izvan granica tadaπwe Jugoslavije. Nije Ëak ratovala ni na prostoru nekadaπwe SSSR, braneÊi Moskvu od naleta nacistiËke armije pod vostvom NemaËke, u kojoj su uËestvovale i vojne trupe ustaπa, muslimanske hanxar divizije, bugarskih i albanskih dobrovoqaca i drugih vojnika iz zemaqa koje su otvoreno podræavale nacistiËku NemaËku.

Naπa vojska po izbijawu hladnog rata sredinom proπlog veka nije stala ni na stranu NATO-a ni Varπavskog pakta, veÊ je bila vojno neutralna, kao i πto je sada Srbija vojno neutralna zahvaqujuÊi skupπtinskoj Deklaraciji o vojnoj neutralnosti.

Sada u svetu postoje dva jaka vojna saveza i nekoliko mawe vaænih. Od jaËih su tu NATO (Severno-atlantski vojni savez pod komandom SAD, Velike Britanije i wenih evropskih saveznika) i ODKB (Organizacija ugovora o kolektivnoj bezbednosti koju predvode Rusija, Ukrajina, Belorusija, Kazahstan i joπ nekoliko Ëlanica nekadaπweg Sovjetskog Saveza). Posebna tema je zbog Ëega Srbija ima parlamenatarnu delegaciju u NATO-u, a nema u ODKB-u. U ODKB-u je mogla da ima veÊ ove godine, ali je to stopirano po nalogu izvrπne vlasti u Srbiji.

Meutim, kako sada stvari stoje, zahvaqujuÊi posledwim postupcima vladajuÊe koalicije Srbija ostaje i bez jake vojske, a ono malo πto Êe ostati biÊe u sluæbi strane vojske - NATO pakta, sa osnovnim zadatkom uËestvovawa u takozvanim mirovnim misijama, to jest osvajaËkim ratovima za potrebe Severno-atlantskog vojnog saveza.

Suviπno je troπiti reËi i objaπwavati da je aktuelni ministar odbrane Srbije i potpredsednik Demokratske stranke Dragan ©utanovac, otvoreni natovac, kao i svi wegovi saradnici kako u Ministarstvu na Ëijem je Ëelu tako i wegovi najbliæi saradnici u Vladi. Nije sluËajno πto je donedavni dræavni sekretar u Ministarstvu odbrane Duπan SpasojeviÊ, takoe otvoreni natovac, rasporeen na novu duænost - na mesto ambasadora Srbije u Turskoj - dræavi koja je

Iskra 1. maj 2011.

najveÊi Saveznik NATO i SAD u regionu. NATO brine o svojim kadrovima... Takoe, NATO Êe imati svoje kandidate i na izbornim skupπtinama politiËkih stranaka.

Meutim i pored otvorenog zalagawa za NATO Ministarstva odbrane na Ëelu sa ©utanovcem i nepoπtovawa skupπtinske deklaracije o vojnoj neutralnosti, i odluke o ukidawu obaveznog sluæewa vojnog roka, ne ide baπ sve na ruke natovskim snagama u Srbiji. Koliko god oni æeleli da „ubiju potrebu da narod sluæi otaxbini”, ali ne i NATO-u, imamo veliki odziv regruta, Ëije porodice se joπ uvek seÊaju kako je nekada ponosno bilo „slati sina u armiju”.

Tako se u Vojsku Srbije, na sluæewe vojnog roka sa oruæjem, u decembarskom roku do 6. decembra, u centre za obuku odazvalo 1.468 regruta, πto je 98 odsto predvienog plana. Priprema i realizacija decembarskog uputnog roka obavqena je uz puno angaæovawe Uprave za obaveze odbrane i teritorijalnih organa, ona izvrπava poslove vojne obaveze, uz pojaËanu kontrolu rada teritorijalnih organa.

Dragan ©utanovac je pored dobijene podrπke za nato-integracije Srbije od strane potpredsednika i dræavnog sekretara SAD Xozefa Bajdena i Hilari Klinton, koji su se prilikom poseta Srbiji odvojeno sastali sa srpskim ministrom odbrane, dobio pohvale i na nedavno odræanom samitu NATO-a u Lisabonu, gde su lideri 28 Ëlanica NATO u usvojenoj deklaraciji sa samita u Lisabonu pozdravili i nastavqaju da podræavaju „izraæenu opredeqenost Vlade Srbije za evroatlantske integracije i jaËawe saradwe izmeu tog vojnog saveza i Srbije”. »lanice NATO su navele i da ponavqaju „otvorenost za buduÊe teæwe Srbije, ukquËujuÊi koriπÊewe prilika koje pruæa NATO partnerstvo za politiËki dogovor i praktiËnu saradwu”.

Ovaj, do sada najjasniji poziv Ëlanica NATO Srbiji, dopuwen je i izjavom Ive JosipoviÊa, predsednika Hrvatske, zemqe Ëlanice ove alijanse, da je „Srbija dobrodoπla u NATO” i da bi uËlawewe doprinelo miru i stabilnosti u regionu.

InaËe raspravu u Skupπtini Srbije, kada su glavna tema bili NATO i ukidawe sluæewa vojnog roka, obeleæila je polemika ministra ©utanovca i poslanika DSS-a Slobodana SamarxiÊa, koji je ©utanovca optuæio da vodi tajnu politiku, kako bi Srbija uπla u NATO i od wega zatraæio da raspiπe referendum o tom pitawu.

SamarxiÊ je rekao da je Srbija pristupila profesionalizaciji vojske, kako bi uπla u NATO i da se ne moæe uvesti 70 odsto stanovniπtva u

5

Kako vlast...

NATO tajnom politikom. „Nemojte da Ëinite nedelo da tajno vodite pronato politiku. Zaπto beæite od referenduma?

Pitajte graane o ulasku u NATO, pa onda idite u vaπe vojne avanture za raËun drugih zemaqa”, rekao je SamarxiÊ.

InaËe, poslanici DSS-a, SRS-a i SNS-a usprotivili su se ukidawu obaveze sluæewa vojnog roka, ocewujuÊi da je profesionalizacija vojske, zapravo, uvod za ulazak Srbije u NATO. Liberalno-demokratska partija podræala je ukidawe obaveze sluæewa vojnog roka i profesionalizaciju vojske i zaloæila se za ulazak Srbije u NATO, a podrπku Ëlanstvu Srbije u toj alijansi dali su i poslanici vladajuÊih partija DS, SPS, G17 plus i Saveza vojvoanskih Maara.

Pored navedenih primera gurawa Srbije, to jest wene vojske u NATO, sa ciqem da naπa dræava ostane bez vojske, Ministarstvo odbrane Srbije nastavilo je i sa drugim aktivnosti u tom pravcu. Naime, poznato je da se prethodnih godina Ministarstvo i Vojska Srbije reπavaju svih vojnih heroja, koji su se istakli u odbrani naπe dræave tokom devedesetih godina, a naroËito u borbi protiv NATO agresora 1999. godine. Poπto je NATO preuzeo kontrolu nad Ministarstvom odbrane i Vojskom Srbije, a definitivno od 2003. godine, kada je marta meseca na mesto ministra odbrane doπao Boris TadiÊ, krenulo je uniπtavawe Vojske, tada SCG, a sada Srbije. Prvo je tokom proleÊa 2003. godine TadiÊ smenio na desetine visokih oficira, potom ih penzionisao, a onda na funkcije postavio sebi podobne kadrove. Ubrzo su sprovedene akcije uniπtavawa vojnog naoruæawa.

Potpisnik ovih redova prisustvovao je uniπtavawu vojne opreme i naoruæawa u smederevskoj æelezari, koju je te godine kupio ameriËki „US stil”. Uniπteno je uz prisustvo predstavnika zapadnih ambasadora na tone vojnog naoruæawa, a sve po zahtevu NATO i tzv. „novih svetskih vojnih standarda”. Za vreme prve vlade Vojislava Koπtunice, propadawe vojske je zaustavqeno, ali je naæalost nastavqeno dolaskom Dragana ©utanovca na mesto ministra odbrane 2007. godine. I opet je nastavqeno po starom.

Ministarstvo odbrane u saradwi sa NATO-om dobija, ne mnogo velike, donacije od SAD, Kraqevine Norveπke i Kraqevine Danske (ameriËkih ekspozitura u Evropi), organizuje potpisivawe raznih antisrpskih sporazuma, kao πto su SOFA sporazum, sporazum o prelasku NATO trupa kroz Srbiju, Bezbednosni sporazum sa NATO-om, zajedniËke pokazne veæbe sa Nacionalnom gardom Ohajo (setimo se zajedniËkog jedewa æaba u Niπu, u koordinaciji srpske i ameriËke vojske).

Potpisnici svih tih pronatovskih sporazuma bili su ili ©utanovac ili Boris TadiÊ i Vuk DraπkoviÊ.

Reforme u vojsci po NATO standardima su poËele da se sprovode od 2003. godine, dok je i

6

daqe postojala dræavna zajednica Srbija i Crna Gora. Tada je na mesto ministra odbrane bio postavqen Boris TadiÊ. Broj aktivnih pripadnika je poËeo rapidno da se smawuje tako da se danas zaustavio na 38 hiqada s tendencijom pada na 30 hiqada, koliko je predvieno da vojska Srbija poseduje u buduÊnosti. Takoe je doπlo do smawewa broja tenkova i ostalih oklopnih vozila. Svi tenkovi tipa T-55 su povuËeni iz upotrebe do 2008. godine, iako kompanija „Jugoimport” ima program za modernizaciju ovih tenkova, tako da Srbija danas poseduje 212 tenkova tipa M-84. Takoe je doπlo do smawewa kalibra na juriπnim puπkama tipa Zastava M-70 sa 7,62 mm na 5,56 mm. Srbija je rashodovala i protivavionske sisteme „STRELA”, kao i sve samohodne protivavionske sisteme ZSU57. »inovi i oznake na uniformama pripadnika vojske Srbije su reformisani po NATO standardima, tako da sada u sastavu oruæanih snaga Srbije postoje potpuno novi Ëinovi kao πto su brigadni general i komodor. I tu nije kraj.

Ove godine na zvaniËnom sajtu Ministarstva odbrane Srbije u sklopu sektora za qudske resurse stoji da je formirana Direkcija za promenu karijere, a u wenom sastavu je formiran Centar „Prizma”. Ta direkcija, inaËe, ima jasan ciq da pripadnici vojske, oficiri i podoficiri, koji su na listi za „odstrel iz vojske”, to jest ili su viπak u vojsci, ili su za prerano penzionisawe ili su nepodobni, promene zanimawe.

U 2009. godini, u sklopu novoformiranog Centra „Prizma”, obuka - prekvalifikacija zaposlenih u Vojsci Srbije realizovana je u Beogradu, Niπu i Novom Sadu u okviru Projekta Centra za obuku podoficira (mogu da apliciraju podoficiri, vojni sluæbenici i oficiri).

Tako su oni koji su se prijavili i proπli obuku u Beogradu, mogli svoje vojne uniforme sve sa ordewima i Ëinovima, kao i odlikovawima dobijenim za zasluge u oslobodilaËkim i odbrambenim ratovima devedesetih godina da zamene radnim odelima i da postanu: rukovaoci graevinskih maπina, vozaËi autobusa, serviseri na odræavawu rashladnih ureaja, radnici na instalacijama vodovoda, plastiËnim cevima i grejawa bakarnim cevima. U Novom Sadu je ponueno da oficir moæe da postane i kuvar ili vozaË i rukovalac poqoprivrednih maπina. U Niπu je ponuena moguÊnost obavqawa sledeÊih zanimawa: atestirani varilac ili radnik na servisirawu i odræavawu rashladnih ureaja.

InaËe, finansirawe ovog programa, to jest Centra „Prizma” vrπi se iz donacija Kraqevine Danske, Kraqevine Norveπke i Kraqevine ©vedske. „Program podrπke u promeni karijere profesionalnih pripadnika Vojske Srbije „PRIZMA” (Program for Resettlement in serbian Ministry of Defence and Armed Forces) razvija se u okviru Ministarstva odbrane Republike Srbije kao deo socijalnog programa pripadnika Vojske Srbije kojima u sklopu procesa reforme sistema odbrane, (Kraj na str. 8/2)

Iskra 1. maj 2011.

SVE REALNOSTI TADI∆EVE POLITIKE Na panel-diskusiji u Briselu, predsednik Boris TadiÊ izjavio je da na Kosovu treba poËeti od realnosti koja postoji na terenu. SeÊajuÊi se wegove izjave sa otvarawa Olimpijskih igara u Pekingu, upitao sam se od koje TadiÊeve realnosti ja treba da poËnem ovaj tekst.

Ukoliko vam vreme dozvoli, provozajte se ©umadijom. U skoro svakom veÊem selu, pronaÊi Êete „Arnautski kraj”. Naravno, etnoistorijskog prisustva Albanaca u ©umadiji skoro da nema. Sve „arnautske krajeve” tih sela Ëine potomci izbeglica s Kosova i Metohije i Raπko-polimske oblasti, koje su vekovima u talasima beæale iz „Arnautluka” - terora albanskih paravojski i odmetnika u pomenutim, danas rasrbqenim i deslovenizovanim krajevima severno od Drima.

Legalizacija realnosti, koja se u Srbiji u posledwe vreme puπta kao medijsko-politiËki probni balon, bila bi tako puko ozakowewe vi πevek ovnog pr oces a et niË kog nas iq a Ëij e se finale zbilo u pogromu 2004. godine. To ne bi bio samo konaËni udar na modernu srpsku dræavu i wena istorijska i civilizacijska ishodiπta, nego i poniπtavawe tekovina borbe za osloboewe i poniπtavawe tekovina samog Drugog svetskog rata.

reprezentativcima, dok ih u olimpijskom defileu predvodi Jasna ©ekariÊ, svetska πampionka u streqaπtvu. Tom prilikom, Boris TadiÊ je za dræavnu televiziju Srbije doslovno izjavio: Predsednik SAD bio je iznenaen naËinom „P na koji mi pozdravqamo naπu reprezentaciju. Sedeo sam dva reda iza wega i naglaπeno sam s tri prsta pozdravqao naπu reprezentaciju i hteo sam to baπ da uradim pred svetskim dræavnicima, a i zbog toga πto naπi qudi znaju πta to znaËi, jer je to deo naπeg identiteta. On (ameriËki predsednik, prim. aut.) je bio iznenaen i pitao je πta znaËe tri prsta? Ja mu kaæem: kako ne znaπ? To je sveto trojstvo. Wemu je to bilo zanimqivo, da usvoji sada jedan deo naπeg identiteta. Ja mu kaæem: mi se za to borimo, to je naπa ideja. I bio je to jedan zanimqiv dijalog. Uvek je u takvim okolnostima dobro otpoËeti dijalog. Priznali ste Kosovo, zbog Ëega ste to uradili? Prekrπili ste meunarodno pravo...

Onda on (ameriËki predsednik) meni odgovori da je to, eto kao za wih realnost politike. Ali, svako brine o svojim interesima. Borimo se za svoje interese. Prilika je i ovakva jedna manifestacija, da pokaæemo naπe pozicije, da pokaæemo πta je naπ stav i da oni pokaæu svoj stav, pa da se nadmeÊemo na neki naËin i da pokuπamo da pronaemo zajedniËki jezik”.

Sveto trojstvo u Pekingu Mediji u Srbiji protekle nedeqe izvestili su da je Srbija, zajedno sa ostalim dræavama zapadnog Balkana, dobila „snaænu podrπku Evropske Unije (EU) za proces evropskih integracija na trodnevnom Briselskom forumu. Prema ovim izveπtajima, predsednik Srbije Boris TadiÊ „dobio je od svojih evropskih partnera uveravawa da Srbija, ako bude ustrajala u reformama, do kraja godine moæe da dobije status kandidata za Ëlana EU i poËne pregovore za Ëlanstvo”. ©ta god ustrajawe u postojeÊim „reformama” i pristup EU znaËili u kontekstu rasula nacionalne ekonomije i dræavne teritorije, ovaj forum ipak Êe ostati upamÊen po izjavi srpskog predsednika da, kada je reË o Kosovu, ipak treba poËeti od realnosti na terenu.

Ova izjava je joπ jedna znatna promena kursa srpske politike. U Beogradu viπe ne insistiraju, Ëak ni formalno, na standardima i povratku prognanih u svoje kuÊe pre reπavawa statusa. Sada se Ëa k i m eu s r ps kim pol it iËki m v oam a g ovori iskquËivo o fakticitetu, bez obzira na wegove izvore u nasiqu.

Raspon izmeu gesla „poËeti od realnosti na terenu” i, recimo, crnogorskog priznawa albanske dræave na Kosovu i Metohiji obrazloæenog istom tom realnoπÊu, znatno je mawi nego izmeu pomenute izjave predsednika TadiÊa i one koju je dao, recimo, u Pekingu avgusta 2008. godine.

Setimo se scene u kojoj TadiÊ sa ministrom spoqnih poslova Vukom JeremiÊem razdragano maπe srpskim

Iskra 1. maj 2011.

Neka mi Sveta Trojica oproste, ali izmeu lakonske reËenice: „Na Kosovu treba poËeti od realnosti” i æargonske „Onda on meni odgovori da je to, eto kao za wih realnost politike”, nalazi se suπtinsko zakrivqewe politiËke pozicije od celih 180 stepeni.

Traktat o dostignuÊima AnalizirajuÊi TadiÊeve novobriselske izjave, neodoqivo se nameÊe utisak o nagomilavawu politiËkog smeÊa koje se, u nedostatku originalnih reformskih ideja o ureewu dræave, gura pod evropski tepih Balkana.

TadiÊ je na panel-diskusiji u Briselu rekao da zajedniËka vizija regiona, ogledana u evropskoj buduÊnosti, nema alternativu. Nikada nisam razumeo poziciju dræavnika bez alternative. Ali, ako je to sasvim taËno i ako je pozicija srpske politike odreena tek koordinatom jednog jedinog æutog pentagramËiÊa na zastavi EU, koji pritom u srpskom sluËaju posebno insistira na antiekonomiji beskonaËnog zaduæivawa, cepawu dræave i hipokriziji pristupa NATO paktu, pitam se Ëemu onda toliko prohujalih izjava o Kosovu i Metohiji i arËewa dragocenog nacionalnog vremena na navodnu odbranu suvereniteta?

Evropska zamka Srbije sadræi se u relaciji: Srbija æeli cela u EU, ali EU tu celu Srbiju na svoj oj zastavi vid i razloæen u na najm awe d ve zvezdice. VeÊina graana iz prvog sluËaja, zato, nikako ne moæe da se projektuje i koristi kao argument za drugi, realan evropski scenario namewen

7

Sve realnosti...

Kako vlast ... (sa str. 6)

Srbiji.

Predsednik TadiÊ iz Brisela je poruËio i da je pomirewe u regionu kquËna stavka u politici Srbije, a saradwu sa susedima ocenio je kao vrlo dobru. Da biste proverili ovu politiËku istinu, potrebno je da u Tomislavgradu ili Splitu u kafani glasno kaæete da je komandant Jugoslovenske vojske u Otaxbini, general Dragoqub Draæa MihailoviÊ, nosilac francuskog Ratnog krsta iz 1943. godine i da mu je posthumno dodeqena ameriËka Legija ednostavno treba da kaæete da zasluga. Ili moæda je su Srbi 1995. godine proterani iz Hrvatske, pa da se odmah uverite u kvalitativne domete realne TadiÊeve politike pomirewa sa susedima. To h i p o t e t i Ë k o p o mi r e w e t a k o  e p o Ë i v a n a j e d n o m specifiËnom uvaæa vawu r eal nosti na te renu proistekle prvo iz nasiqa, pa legalizovane .

Politika pomirewa danas moæe da se izmeri i nesnoπqivim decibelima fanatiËne popularnosti pronacistiËkog hrvatskog pevaËa Marka PerkoviÊa Tompsona.

GovoreÊi Evropqanima o unutraπwim prilikama u Srbiji, TadiÊ je u Briselu izjavio i da je Srbija, politiËki gledano, stabilno druπtvo.

Srbija je, do duπe, druπtvo koje nema kontrolu nad veÊim delom svoje juæne pokrajine, pretvorene u bazu za trgovinu qudskim organima i narkoticima.

Srbija je druπtvo koje u opπtinama na rubu svoje okupirane pokrajine mora da dræi profesionalne vojne jedinice i gradi vojne baze.

Srbija je i druπtvo koje se susreÊe sa pretwama muslimanskih ekstremista u Raπko-polimskoj oblasti i uvek strepi od novih izveπtaja u evropskim institucijama u vezi svoje severne pokrajine.

Srbija je i druπtvo sa najgorim ekonomskim rezultatima u Evropi, ali to u evropskom diskursu vaqda nisu znaËajni pokazateqi destabilizacije.

Na kraju, TadiÊ je poruËio da u buduÊnosti radije ne bi pravio novu koaliciju sa neistomiπqenicima, ali i da je Tomislav NikoliÊ n ap u π t a j u Ê i © e π e q e v u s t r a nk u p o k a z a o d a k o d graana Srbije zaista postoji konsenzus u vezi s evropskim integracijama i da je taj konsenzus jedno od najveÊih srpskih dostignuÊa u posledwih nekoliko godina.

Srbija je, a predsednik to nikada javno ne bi saopπtio, danas po svojoj strukturi viπe savez politiËkih stranaka, nego institucionalno ukorewena dræava.

Kada pomislim na tu Ëiwenicu, neizostavno se setim izjave predsednika TadiÊa od 28. oktobra 2008. godine, da on nikada ne bi ponovio ocenu sopstvenog πefa diplomatije da je crnogorsko priznawe albanske nezavisnosti na Kosovu i Metohiji noæ u lea Srbiji. „U svakom sluËaju, to nije akt velike qubavi i prijateqstva prema Srbiji”, izjavio je tada predsednik TadiÊ...

Sajt<serbian.ruvr.ru>, 30.3.2011.

Podvukla - Iskra) (P

8

ali i posle toga, prestaje sluæba po potrebi sluæbe”, stoji na zvaniËnom sajtu MO. Direkcija za promenu karijere „PRIZMA” je nosilac Programa, iza kojeg stoji „Projekat NATO/PFP PoverilaËkog fonda”.

Projekat je finansiran od strane 14 zemaqa Ëlanica NATO, predvoene Kraqevinom Norveπkom. Planirano vreme trajawa projekta je pet godina. Posle inicijalne dvogodiπwe faze, projekat je nastavqen joπ godinu dana, uz moguÊnost produæetka.

Takva je situacija sada u Vojsci Srbije (VS), koja je kao oruæana formacija Republike Srbije stvorena 8. juna 2006. godine uredbom Narodne skupπtine Srbije, posle proglaπewa nezavisnosti Crne Gore, od onih delova Vojske SCG πto se nalaze na teritoriji Srbije. Po Ustavu Republike Srbije, VS je oruæana sila Republike Srbije „namewena za odbranu zemqe od oruæanog ugroæavawa spoqa, kao i za izvrπavawe drugih misija i zadataka, u skladu sa Ustavom, zakonom i principima meunarodnog prava koji reguliπu upotrebu sile”. Vojska Srbije se moæe upotrebiti van granica Republike Srbije „samo po odluci Narodne skupπtine Republike Srbije”. Ali, ko joπ u Vladi Srbije poπtuje Ustav Srbije...

InaËe, trenutno je u Vojsci Srbije zaposleno oko 38.000 lica, a Vojska se suoËava i sa velikim finansijskim problemima. Ali, s druge strane zapadni mentori plaÊaju nato posluπnike zarad iskquËivo svojih interesa. samo ove godine NATO je izdvojio dva miliona dolara za promotere ideje ulaska Srbije u tu alijansu.

Pri tom je ministar odbrane Dragan ©utanovac stavio do znawa, da ne vidi alternativu kursu u pravcu daqeg zbliæavawa zemqe sa severnoatlantskom alijansom, pa je Ëak apostrofirao da ne smatra potrebnim da se u vezi tog pitawa organizuje referendum i prema wegovim reËima „zato o strateπkim pitawima ne moæemo da odluËujemo u atmosferi hajke, ispuwene emocijama”.

Odustajawe od referenduma i pokuπaj da se donese odluka na nivou vlade i parlamenta glasovima vladajuÊe prozapadne koalicije, u takvoj situaciji jedino je reπewe za vladajuÊi reæim. Ona dræava koja nema svoju jaku i samostalnu vojsku nije dræava...

Vojna neutralnost Srbije i jaËawe odbrambene sposobnosti zemqe predstavqaju siguran garant oËuvawa suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemqe. Vojna neutralnost, osim toga, spreËava da Srbija ratuje, a Srbi ginu po ratiπtima πirom sveta za tue vojne i geostrateπke interese. Nezavisnost i sloboda zemqe su najvaæniji ciq dræavotvorne politike Srbije.

Branko ÆujoviÊ

Sajt IN4S, 25.3.2011.

Ugqeπa MrdiÊ

Iskra 1. maj 2011.

CIVILIZACIJSKI SUMRAK JEDAN POGLED IZ SRBIJE Nemojte mi samo reÊi da Gadafija ruπe zbog toga πto je autoritarni vladar bez demokratskog legitimiteta. Naravno da Libija nije ni ©vajcarska ni ©vedska, veÊ jedna pomalo bizarna porodiËna diktatura, u to nema sumwe. Ali, isto tako, nema sumwe ni da je u odnosu na neke od svojih arapskih pandana, ukquËujuÊi tu i ameriËke mezimce iz saudijskog kraqevstva, Gadafijeva Xamahirija delovala malte ne kao demokratska Atina iz Periklovog „zlatnog doba”.

Uopπte, mnogo toga bi u vezi sa ovim arapskim revolucijama bilo smeπno - samo da nije otuæno i tragiËno. Na primer, bajka o nenaoruæanim libijskim civilima koji zauzimaju tenkove i obaraju Gadafijeve ratne avione. Ili to kako je okupqawe izmeu par desetina i par stotina hiqada demonstranata na trgu u Kairu moglo da sruπi Mubarakaov reæim. A da i ne pomiwemo informativno „pokrivawe” svih ovih dogaaja.

U isto vreme dok je - katarska - Al Xazira u krupnim kadrovima pratila svaki treptaj antigadafijevskih demonstranata u Bengaziju i u drugi plan potiskivala Ëak i informaciju o pogibiji sopstvene novinarske ekipe na teritoriji koja je pod kontrolom libijskih pobuwenika, tu pod nosom, u Bahreinu, odnosno, u wihovom najbliæem susedstvu, odvijalo se krvavo guπewe opozicionih protesta, uz to praÊeno stranom vojnom intervencijom iz susedne Saudijske Arabije. E, ali u Bahreinu je na vlasti lokalna ameriËko-saudijska marioneta, a protestanti su uglavnom bili pro-iranski πiti, tako da ni zapadna politiËka javnost, niti kamere Si-en-en-a i Al Xazire za tu priËu nisu pokazivali naroËito zanimawe. Sa poËetkom bombardovawa, ova informativno-propagandna histerija je, razume se, joπ dodatno eskalirala, sa veÊ komiËnim detaqima kao πto je Si-en-en-ova karikaturalna sinhronizacija Gadafijevog govora koji, vaqda da bi zvuËalo πto odbojnije, Ëita promukli glas na loπem engleskom, sa arapskim akcentom.

Posebna tema jeste dræawe Rusije (pa i Kine, mada je poznato da Kinezi principijelno nikada ne koriste veto, sem kada se radi o Tajvanu i wihovim najneposrednijim nacionalnim interesima) prilikom glasawa o rezoluciji o „zoni zabrawenog leta” nad Libijom u Savetu bezbednosti UN. Ovih dana, od lokalnih, πto profesionalnih, πto samozvanih hvaliteqa/braniteqa dogme o nepogreπivosti ruske politike odmah se moglo Ëuti kako je to sigurno neko novo „rusko lukavstvo” i da ne treba niπta da se brinemo, pitamo i sumwamo. Oni iskreniji, poπteniji i naivniji obiËni graani su mahom ostali zbuweni i razoËarani. Dok domaÊi anglofili, razume se, seire i podseÊaju kako su oni oduvek govorili da „Rusi nikada nikom nisu pomogli” i da Êe uvek ostaviti na cedilu svoje saveznike.

Naravno da je svetska geopolitiËka utakmica dobrano poodmakla, da se igra u velike uloge i da u toj partiji sudbina Gadafija i Ëitavog lib-ijskog, srpskog itd. naroda predstavqa relativno beznaËajnu stavku. I naravno da Rusi tu neÊe ostati bez

Iskra 1. maj 2011.

odreenih kompenzacija, bilo u vidu gotovo izvesnog skoka cene nafte, pa do oËekivanog porasta antizapadnog raspoloæewa u arapskim masama. Ali za Rusiju i Kinu, ukoliko imaju nekih globalnih ambicija, nije ni malo zgodno da se stvara utisak kako zapadwaci uvek na kraju nametnu svoju voqu, dok se oni na kraju uvek povuku. Zato ne treba imati dileme da Êe ova ruska uzdræanost pogotovo u Srbiji imati snaæan i bolan odjek, pogotovo u onom rusofilnijem delu javnog mwewa i baciti odreenu senku na atmosferu pred predstojeÊu Putinovu posetu.

I, napokon, gde smo tu mi? Pa, ovaj put, zaËudo, Ëak i nismo stigli da se previπe obrukamo (mada za to joπ uvek nije kasno), ili je barem naπa bruka trenutno sitna u odnosu na sramotu velikana sa istoka i zapada. S jedne strane, Gadafijeva Libija je bila naπ stari, iskreni i dokazani prijateq. A sa druge, opet, Gadafija danas bombarduju oni sa kojima mi, taËnije, naπa oficijelna vlast i naπa nazovi opozicija, oËajniËki æelimo da budemo prijateqi. S treÊe strane, posle ovog javnog Ëasa i globalne demonstracije „sile koja boga ne moli” mawe se moæe zameriti svima koji æele da izvlaËe naravouËenije o tome kako se u ovom sluËaju treba dræati „mudro i pragmatiËno”, a πto u prevodu i u konkretnom sluËaju znaËi - licemerno i sebiËno. Ali nevoqa je πto je Srbija, s obzirom na svoje skoraπwe iskustvo sa vrlo sliËnom „humanitarnom intervencijom” na sopstvenoj teritoriji, posledwa zemqa na svetu koja bi za ovakvu vrstu poduhvata smela imati makar i mrvicu razumevawa.

Napokon, sada moæemo sa dosta izvesnosti zakquËiti i πta bi nas, odnosno Srbiju Ëekalo da je MiloπeviÊ 5. oktobra bio malo uporniji, hrabriji ili lui - ili, pak, da ga wegovi vodeÊi generali i policajci nisu onako hladno i beskrupulozno osrtavili na cedilu, kao πto jesu. Po svoj prilici, imali bismo graanski rat, forsiranu crnogorsku secesiju i NATO vojnu intervenciju radi zaπtite ugroæenih civila. Razume se, u Srbiji je, u tom Ëasu, postojala ipak jasna opoziciona veÊina, a πto u libijskom sluËaju nije sasvim jasno i verovatno se nikad neÊe moÊi sasvim utvrditi (a i u Srbiji nema nafte), ali princip je mawe-viπe isti. Da se reæim nije predao, a sistem raspao, veÊ pripremqena i zahuktala maπinerija sigurno se ne bi zaustavila, pri Ëemu su „patwe civilnog stanovniπtva” uvek samo dobrodoπao razlog za pokretawe, ali nikada ne i za zaustavqawe intervencije.

Samo na prvi pogled paradoksalno, nakon svake nove „humanitarne” intervencije i nakon svake „naranxasto-cvetne” revolucije πirom sveta a to su samo dve strane istog novËiÊa - zakonomerno raste nelagoda pri pomisli na naπ, kako se nekad govorilo i verovalo, „jedinstveni” sluËaj spontanog narodnog bunta protiv autoritarne vlasti. Neke rane vreme moæe da zaleËi, a neke sramote vremenom izblede. Ali neke kao da s protokom vremena rastu i postaju sve veÊe.

NSPM, 20.3.2011.

–ore VukadinoviÊ

9

ZAPAD „SONDIRA” DEOBU KOSOVA Krajem marta 2011. godine, u toku druge runde pregovora izmeu Beograda i Priπtine, pod pokroviteqstvom EZ i SAD, „Meunarodna krizna grupa” koja izraæava raspoloæewe zapadnog i, joπ viπe, ameriËkog establiπmenta, predloæio je vlastima Kosova da prekinu pokuπaje uvoewa kontrole nad severnim delovima pokrajine, koji naseqavaju Srbi, kako bi umesto toga traæili da Srbija prizna Kosovo. I mada se formalno u izveπtaju koji se sastoji od 31 stranice sa naslovom „Severno Kosovo: dupli suverenitet u praksi” radi o davawu πiroke autonomije kosovskim Srbima, stavovi izneti u dokumentu ne dozvoqavaju ni najmawu sumwu da wegovi autori pretpostavqaju predaju severnih delova Kosova Srbiji. Drugim reËima - radi se o prvom priznawu da na ovom nivou, kao dodatak dnevnom redu pregovora, moæe doÊi do deobe Kosova. „Sever veÊ dvadeset godina nije pod stvarnom kontrolom Priπtine, a wegovo rastureno i uglavnom seosko stanovniπtvo odbija integraciju u Kosovo” - potpuno taËno piπe u izveπtaju „Meunarodne krizne grupe”, koji poziva albansku stranu da pokaæe elastiËnost po navedenom pitawu (1). Dokument konstatuje da svetska zajednica nije uspela u postizawu glavnih ciqeva za Kosovo - da se ne dozvoli eskalacija nasiqa, da se suprotstavi promeni granica pokrajine i da se spreËi pretvarawe kosovskog konflikta u „zamrznuti konflikt”. Ta tri ciqa je u decembru 2010. potvrdio emisar EZ u priπtini Piter Fejt. Ti su ciqevi postavqeni kao baza „Strategije za Sever Kosova”, koju je on napravio zajedno sa kosovskim premijerom Haπimom TaËijem. Ali - sada „Meunarodna krizna grupa”, kojom rukovode takvi „stubovi” ameriËke politike, kao πto su bivπi ambasador SAD u Rusiji Tomas Pikering i finansijer Xorx Soroπ - proglaπavaju nemoguÊnost ostvarewa „sva tri ciqa odjednom”. A najvaænije, prema wihovom miπqewu je to, da se problem kosovskih Srba ne moæe reπiti „bez koriπÊewa sile ili promene granica”. Upravo ovo posledwe za autore izveπtaja predstavqa „mawe zlo”.

Priznavawe ne samo moguÊnosti, veÊ i prinudne neophodnosti deobe Kosova otvara nov pravac u pregovorima o Kosovu i moæe da pokaæe da Zapad „opipava teren”, ali ne samo Priπtini i Beogradu, veÊ i Moskvi. Jer odbijawe od principa, koji je formulisan joπ 2005. god. od strane meunarodne Kontakt grupe za Kosovo - odluËno „ne” deobi pokrajine - ima snagu da u odreenim uslovima deblokira sadaπwi kosovski meunarodno-pravni Êorsokak.

Meutim, realizacija navedenog plana Êe neizbeæno da natera Zapad da ide na direktan sukob sa albanskim vlastima Priπtine. Ovi posledwi Êe pokuπati da izbegnu ne samo deobu Kosova, veÊ Ëak i davawe πiroke autonomije wegovom Severu. Pa upravo se u tom delu nalaze

10

najvaæniji rudnici i preduzeÊa za obojenu metalurgiju koji, kako Priπtina tvrdi, treba da postanu baza za ekonomsku nezavisnost Kosova.

Negativna ocena priπtinske strane je stigla vrlo brzo. Glavne kosovske novine „Koha ditore” su odmah objavile da je izveπtaj „Meunarodne krizne grupe” „neprihvatqiv za Kosovo”.

One navode reËi predsednika oblasne skupπtine Jakupa KrasniÊija koji je izjavio da predlozi iz tog dokumenta „podrivaju teritorijalnu celovitost Kosova”. Isto miπqewe je izgovorio i zamenik kosovskog premijera Hajredin KuËi koji smatra da su vlasti Priπtine veÊ napravile maksimalan moguÊi kompromis time, πto su prihvatile plan nezavisnosti Kosova, pod nadzorom, koji je 2007. napravio specijalni izaslanik generalnog sekretara OUN Marti Ahtisari. Te je zbog toga, bilo kakav predlog van „Ahtisarijevog paketa” „neprihvatqiv” (2).

Joπ oπtriju izjavu je dao premijer Kosova Haπim TaËi, koji je predloge meunarodnih eksperata nazvao „neprihvatqivim” i „antidræavnim”.

Po wegovim reËima, takve ideje su „upuÊene protiv uËvrπÊewa i konsolidacije dræave Kosovo” (3).

Kosovska opozicija je takoe odbila predloge „Meunarodne krizne grupe”. Jedan od rukovodilaca „Demokratske lige Kosova” Kujtim ©aqa smatra, da pitawe situacije na severu Kosova spada u „sferu unutraπwih poslova”, dok priznavawe dræavne nezavisnosti pripada delu spoqne politike. A poslanik Skupπtine, koji pripada radikalnom usmerewu „Samoopredeqewe” Gqauk Kowjufca je bez ograde izjavio da izveπtaj meunarodnih eksperata „sluæi Srbiji” (4).

Meutim, predstavnici „Meunarodne krizne grupe” odbijaju takvu kritiku, Ëak govore ne samo o proπirenoj autonomiji dela Kosova, naseqenog Srbima, veÊ i o razmeni teritorija. To je oËigledno iz intervjua koji je direktor za balkanske programe navedene organizacije Marko Prelec dao kosovskim sredstvima za masovne informacije. Priπtinske novine „Ekspres” su ga stavile na najistaknutije mesto i posebno su izdvojile sledeÊi deo: „Beograd se pre slaæe sa odvajawem Severa. Strane mogu da razmene teritorije ukoliko se dogovore. Dijalog, zapoËet pod pritiskom EZ, doneÊe rezultate po lakπim pitawima.

O teæim temama Êe se razgovarati kasnije” (5) Predstavnik Evropskog saveza Robert Kuper, koji je na pregovorima Beograda i Priπtine nastupio kao posrednik, je takoe pretpostavio da Êe se kao predmet pregovora naÊi i pitawe statusa severnih delova Kosova, ali je podvukao da ”tako teπkim temama treba da se prilazi postepeno” (6). ©to se tiËe rokova za donoπewe sporazuma o tome najkonkretniji u izjavama je, opet, Marko Prelec, Kraj na str. 12/2) (K

Iskra 1. maj 2011.

BAJDEN PRETI PUTINU REVOLUCIJOM TaËno godinu dana uoËi odluËujuÊih predsedniËkih izbora u Rusiji, na kojima Êe biti zacrtan put ove zemqe u narednim decenijama, poËela je odluËujuÊa faza kampawe koja ima samo jedan ciq - spreËiti da se Vladimir Putin vrati u Kremq. Kako tvrdi jedan od vodeÊih opozicionara, bivπi πahovski prvak Gari Kasparov, Ëak je i potpredsednik SAD-a Xozef Bajden, koji je 9. marta boravio u Moskvi, na sastanku sa Putinom traæio od wega da se povuËe i prepusti mesto predsednika Dmitriju Medvedevu.

InaËe Êe u Rusiji goreti vatra revolucije, kao u Egiptu i Libiji!

Prethodno je, pet dana uoËi dolaska ameriËkog potpredsednika, moskovska „Nezavisimaja gazeta”, pozivajuÊi se na izvore iz Doweg doma ruskog Parlamenta, objavila da Bajden u Moskvu putuje da bi se dogovorio sa Putinom oko wegovog „buduÊeg radnog mesta”. Prema tvrdwama ovog lista, potpredsednik SAD-a ponudio je ruskom premijeru mesto predsednika Meunarodnog olimpijskog komiteta. Naravno, pod uslovom da uopπte ne uËestvuje na izborima za πefa najveÊe dræave na svetu.

U tekstu se navodi da bi posetu Bajdena tre balo tumaËiti kao „nedvosmisleni signal ruskoj a kandidaturi eliti o podrπci Vaπingtonna Medvedeva na predsedniËkim izborima”. Za one predstavnike ruske elite koji ne posluπaju Bajdenove savete, dodaje izvor ruskog lista, sledi kazna: neÊe dobiti zapadne vize ili Êe im Ëak biti zamrznuta imovina. Joπ se navodi da se Medvedev i daqe koleba, poπto je Putinov uticaj i daqe jak, pa mu Bajdenov dolazak doe kao moralna podrπka. „Nezavisimaja gazeta” obratila se za komentar i pojedinim analitiËarima, meu kojima je bila i Olga Kriπtanovskaja, direktorka Centra za prouËavawe elita Instituta za sociologiju Ruske akademije nauka. Ona smatra da Putin neÊe iÊi u MOK, veÊ Êe stati na Ëelo vaænije meunarodne organizacije. „SAD u principu ne mogu nama niπta da diktiraju, nemaju nikakve poluge za to. Istina je sledeÊa: ako naπa elita odluËi da za predse dnika treba da ide Medvedev, tada se postavqa pitawe o mestu Vladimira Putina u meunarodnim organi zacijama. Na primer, da bude generalni sekretar Ujediwenih nacija. Kompromis Êe biti naen tako πto Êe jedan od wih pristati da ode bez borbe i zauzeti neku vaænu funkciju. Ako bi Putin ostao predsednik Vlade, to bi znaËilo da se vraÊa u poziciju tehniËkog premijera, a predsednik postaje punopravni predsednik, kakav je u svoje vreme bio Putin.

Medvedev tada jaËa, a vlast Putina se smawuje. Ali, to neÊe za wega biti prijatno. Zato bi rukovoewe meunarodnom organizacijom bilo dobar izlaz za wega”, uverava Kriπtanovskaja.

Posle ovog Ëlanka usledili su demantiji i ruske i ameriËke strane. Putinov pres sekretar Dmitrij Peskov nazvao je tekst „neuspelom πalom” i dodao da je „bespredmetno komentarisati” taj Ëlanak. Sa druge strane, odmah po objavqivawu teksta, oglasio se stariji direktor za Rusiju u Savetu za nacionalnu bezbednost SAD-a Majkl Mekfol.

Iskra 1. maj 2011.

„Mi ne posmatramo posetu vicepredsednika kao podrπku bilo kom kandidatu za predsednika Rusije. Bilo bi to glupo za nas i ne nameravamo to da Ëinimo. Kao πto je reËeno, mi se susreÊemo sa predsednikom Dmitrijem Medvedevom, premijerom Vladimirom Putinom i drugim politiËkim figurama u Rusiji, od kojih neki, moguÊe, planiraju da se kandiduju za predsednika”, prenosi izjavu Mekfola ruska agencija „RIA Novosti”.

AMERI»KO KAÆWAVAWE PUTINA Meutim, upravo posle Bajdenovog susreta sa tim „drugim politiËkim figurama”, Kasparov je objavio svoj blog u kojem je preneo stavove koje je tom prilikom, kako tvrdi, izloæio potpredsednik SADa. U blogu pod naslovom „Otvoreni razgovori u Spaso-Hausu”, objavio ga je liberalni „Eho Moskve”, Kasparov je prepriËavao razgovor sa Bajdenom koji se odvijao 9. marta u rezidenciji ameriËkog ambasadora u Moskvi. Osim wega, sastanku su prisustvovali i predstavnici drugih politiËkih grupacija, meu kojima i KPRF-a, Jabloka, i stranke Pravedna Rusija.

Kasparov se najpre pita kako nekome u Rusiji mogu da smetaju „susreti ruske opozicije sa inostranim, a posebno ameriËkim politiËarima” . „GostujuÊi rukovodioci dræava pokuπavaju da dobiju πto potpuniju sliku o onome πto se deπava i zato obiËno ne komuniciraju samo sa predstavnicima vlasti. Takva praksa u meunarodnim odnosima je uspostavqena odavno, ali se na to u Rusiji i daqe gleda kao na neπto neobiËno”, objaπwava Kasparov, jedan od predvodnika ruske „nesistemske opozicije”, poznate po koriπÊewu radikalnih metoda gr aanske neposluπnosti. Pripadnici ove opozicije zalaæu se, inaËe, za uvoewe sankcija ruskom rukovodstvu zbog navodnog nepoπtovawa qudskih prava, i Ëesto putu ju na Zapad traæeÊi spoqnu podrπku za obarawe vlasti u Moskvi.

Bajden je na sastanku sa opozicionarima govorio i o moguÊnosti ukidawa takozvanog „amandmana Ve enik”, kojim je Rusija stavqena pod ame„Xekson-V riËke sankcije joπ 80-ih godina tokom Hladnog rata.

Ovaj amandman ni do danas nije promewen i sluæi kao stalna poluga pritiska na Kremq, s obzirom na to da Rusija ne moæe zbog toga da pristupi Svetskoj anizaciji. trgovinskoj orgga „Svima je jasno da je amandman geopolitiËki antikvarijat iz vremena Hladnog rata”, piπe Kasparov. „Ali, Bajden priznaje da su pokuπaji we gov og uki dawa os ue ni na p rop ast, jer j e taj amandman jedina karika koja povezuje qudska prava i razvoj trgovinsko-ekonomskih odnosa. Sa druge strane, ideja zamene sankcija protiv cele dræave novi m zakonom, gde bi se sankcije primewivale selektivno protiv Ëinovnika koji krπe prava graana i umeπanih u korupciju i druga kriviËna dela, omoguÊava ameriËkoj administraciji da argumentuje svoju poziciju u Kongresu...”, napomiwe Kasparov.

11

Bajden preti...

Zapad „sondira”... (sa str. 10)

Suπtinski, to je prizivawe uvoewa sankcija liËno Putinu i wegovim najbliæim saradnicima, odnosno to je poluga za odstrawivawe najpopularnijeg ruskog politiËara sa vlasti. Ili bar Kasparov i wegove pristalice veruju u to, priæeqkujuÊi ameriËko kaæwavawe Putina. Da bi dodatno pojaËao utisak, Kasparov je Bajdenu predao i spisak „38 politiËkih zatvorenika”, od kojih neki robijaju za najteæa kriviËna dela. „SimptomatiËno je da je Bajden, bez obzira na to πto je trebalo da ide i odræi predavawe na Moskovskom dræavnom univerzitetu, nastavio da postavqa pitawa i na kraju nam je otvoreno saopπtio da je Putinu tokom wihovog susreta rekao o ne svrsishodnosti weg ovog kandidovaw a za novi predsedniËki mandat. Rusija se, po miπqewu ameriËkog potpredsednika, umorila od Putina i taj zamor Êe rasti i neizbeæno dovesti do dogaaja poput onih u arapskom svetu. OËigledno je da dinamika ovih era SAD na preispitivawe odnosa sa deπavawa te svim autoritativnim reæimima, ukquËujuÊi i ruski”, piπe Kasparov.

STRAHOVI VA©INGTONA ©ta se iz svega navedenog moæe zakquËiti?

Pouzdano je samo jedno: Vaπington je i te kako zabrinut moguÊnoπÊu Putinove kandidature na predstojeÊim predsedniËkim izborima. Jer, ne treba smetnuti s uma dve stvari. Prvo, da je Putin ruski politiËar koji vodi najodluËniju unutraπwu i spoqnu politiku u posledwih viπe od pola veka, postiæuÊi izuzetne rezultate i vraÊajuÊi Rusiju u sam svetski vrh. I drugo, da je SAD doæiveo najveÊi pad u posledwih 40 godina baπ u vreme kada je Putin bio sa druge strane zelenog stola. Kada se to dvoje sabere, dolazi se do nedvosmislenog rezultata.

Da li Êe ovi napori Amerikanaca na „slamawu Putina” uroditi plodom? U to je zaista teπko poverovati. Upravo ovih dana Putinov tim je ugovorio fuzionisawe „Britiπ petroleuma” i „Roswefta”, teπko osam milijardi dolara. Tako su Britanci uπli u posed dela akcija najveÊe ruske naftne kompanije - upravo onih akcija na koje iz zatvora pretenduje Mihail Hodorkovski, osuen na 14 godina zbog utaje stotina miliona dolara poreza.

Tako padaju u vodu optuæbe da je Hodorkovskom kapital zaplewen „po politiËkoj liniji”, jer vodeÊa zapadna kompanija vaqda ne bi kupovala „kradenu robu”.

Zato je plaπewe Putina „libijskim scenarijom” bitka koja se teπko moæe dobiti. A tvrdwe da je „Rusija umorna” od Ëoveka koji joj je vratio osmeh na lice posle decenija tavorewa, ne samo πto su zlonamerne, veÊ su naprosto komiËne. Procewuje se da Êe do kraja godine u ruski buxet uÊi dodatnih 38 milijardi dolara zbog poveÊawa cene nafte na svetskom træiπtu, usled krize u arapskom svetu. Ovaj novac biÊe usmeren najviπe u socijalna davawa i to Êe joπ viπe podiÊi ionako visok ugled Putina u ruskoj javnosti. Wegova revolucija je veÊ odavno poËela.

PeËat, 17.3.2011.

Podvukla - Iskra) (P

12

BOGDAN –UROVI∆

koji smatra da Êe se to desiti u sledeÊih par godina”. U suprotnom, prema wegovim reËima, „postaÊemo svedoci ponavqawa scena nasiqa, ili Êe se stvoriti zamrznuti konflikt, sliËan bliskoistoËnom. A to bi bio ogroman neuspeh.” (7) Rukovodilac delegacije Priπtine na pregovorima sa Beogradom Edita Tahiri poæurila je da se liËno sretne sa Markom Prelecom, kako bi izjavila o „neprihvatqivosti” i „nerealistiËnosti” predloga wegove organizacije: „Ustav jasno odreuje dræavnu koncepciju Kosova kao suverene nezavisne zemqe sa neraskidivom teritorijalnom celinom” (8). Uostalom, kako su u vezi sa tim izjavile novine „Zeri” Evrosavez ima sa podeqenim Kiprom negativno iskustvo u vezi sa wegovim prijemom u svoje redove, te se zato prema predlozima „Meunarodne krizne grupe” treba odnositi sa ozbiqnoπÊu koja postoji prema „upozorewu” (9).

Uostalom, ne treba sumwati da su i vlasti Srbije prema navedenim predlozima vrlo uzdræane. Ministar za Kosovo i Metohiju Goran BogdanoviÊ je veÊ nagovestio da je autonomija severnog dela Kosova kao uslov za priznavawe nezavisnosti Kosova od strane Beograda, neprihvatqiva (10). Meutim, predsednik Srbije Boris TadiÊ se izraæava mnogo fluidnije. Ne pomiwuÊi predloge „Meunarodne kontakt grupe” on je izjavio da se „u teæwama da se reπi kosovski problem, ne moæe odbaciti zaπtita voqe i interesa Srba na Kosovu i Metohiji, koji ne æele da se integriπu u jednostrano proglaπenu dræavu Kosovo (11). Takva formulacija moæe da znaËi zamagqen pristanak na plan o deobi.

U diskusijama o statusu severnih delova Kosova ne treba umawiti ni wihov πirok meunarodno-pravni kontekst. MoguÊa deoba pokrajine, pa joπ prihvaÊena od strane EZ i SAD , Êe neizbeæno izmeniti podelu snaga u zonama gde postoje isti konflikti. Konkretno, svetskoj zajednici Êe postati joπ teæe da reπi problem podeqenog Kipra. Novi scenariji Êe se pojaviti i u konfliktima na postsovjetskom prostoru. A navedena varaijanta, uostalom, ne predvia niπta dobro ni jedinstvu Bosne i Hercegovine, kao ni Makedoniji.

Petar ISKENDEROV Fond strateπke kulture _______________________________ (1) North Kosovo: Dual Sovereignty in Practice. PristinaMitrovica-Brussels, 2011. P.I. (2) Koha Ditore, 16.03.2011.

(3) Ibid, 17.03.2011.

(4) Ibid, 16.03.2011.

(5) Epress, 16.03.2011.

(6) Ibid.

(7) Koha Ditore, 16.03.2011.

(8) Ibid, 17.03.2011.

(9) Zeri, 17.03.2011.

(10) Epoka e Re, 18.03.2011.

(11)http://www.predsednik.rs/mwc/default.aspc=30 4000&g=20110318091615&lng=cir&hs1=0 4.4.2011.

Iskra 1. maj 2011.

Intervju: dr Joæe Mecinger

GLOBALNI KAPITALIZAM - BEKSTVO PROIZVODWE DOBARA U ZEMQE SLABO ZA©TI∆ENOG RADNI©TVA UVOD SAJTA „DVERI SRPSKE”

U susret okruglom stolu koji se... odræava na Maπinskom fakultetu u Beogradu, objavqujemo izvode iz intervjua dr Joæea Mecingera dat hrvatskom Jutarwem listu.

Tvorac s lovenaËkog ekonomskog Ëu da s poËetka devedesetih, koji nije posluπao „usreÊiteqske” savete MMF-a i svetske banke surovo i ËiweniËno potkrepqeno gasi bezalternativne EUtopijske snove...

Najutjecajniji slovenski ekonomist, akademik, tvorac modela uspjeπne gospodarske tranzicije susjedne dræave, znanstvenik neprijepornog autoriteta, u intervjuu Globusu iznosi pesimistiËnu viziju buduÊnosti Europske Unije.

Profesor, pravnik, ekonomist, prvi ministar gospodarstva u Vladi samostalne Slovenije, Ëlan Savjeta guvernera Slovenske narodne banke, rektor Qubqanskog sveuËiliπta, akademik i intelektualac, 69-godiπwi Joæe Mencinger osoba je velikog struËnog autoriteta, Ëovjek koji je, mada Êe skromno govoriti o svojoj ulozi, postavio temeqe slovenskog razvoja i dao golem doprinos uspjeπnoj priËi o slovenskoj tranziciji.

su qudi protiv neËega, na primjer ustava, nau se bajpasi kao πto je Lisabonski ugovor, koji zamjewuje ustav.

NajveÊa opasnost za EU jest upravo to πto nazivam jugoslavenskim sindromom: rijeË je o uvjerewu da su svi iskoriπtavani. To uvjerewe jaËa kad se ekonomsko stawe pogorπava; u Jugoslaviji je jaËalo od poËetka osamdesetih, na kraju smo mi Slovenci iskoriπtavali Hrvate, Hrvati Srbe, Srbi Slovence. Zbog toga je za EU najopasnija dugotrajna ekonomska kriza.

Deset godina stagnacije, u kakvoj je, naprimjer, Japan, EU ne bi preæivjela.

U EU postoje Grci, a bojim se da Êemo na kraju svi biti Grci. Zasad je sigurno samo to da je EU dobra asocijacija za dobra vremena, a nije sigurno da je dobra i za loπa vremena.

No, mnogi kaæu da je usporedba demokratiËne EU i diktatorske Jugoslavije nedostojna. Osobno ne mislim tako. U osamdesetim pa i ranije Jugoslavija nije bilo diktatura, komunisti su se mahom pretvorili u Ëlanove Saveza komunista, odnosnu nekakvu elitu bez ideologije, koja je πtitila svoje interese, a ne ideologiju.

Znali ste usporeivati Europsku Uniju s bivπom Jugoslavijom. Je li i sad usporedba na mjestu, hoÊe li se EU raspasti kao bivπa Jugoslavija? Razglaπeni ste euroskeptik. Zaπto je vaπ stav takav?

Mi ostali smo viπe zbog komoditeta nego zbog straha stali sa strane. Ni sada nije mnogo drukËije ni kod vas ni kod nas, ni u drugim europskim zemqama; elite bez ideologije pokuπavaju ostati na vlasti. Razlike izmeu „lijevih” i „desnih” nema.

- Iako ideju EU smatram najznaËajnijim politiËkim projektom nakon Drugog svjetskog rata, ne vidim razloga zaπto se ne bih kritiËki osvrnuo na ono πto mi se Ëini pogreπnim, a to je prije svega politika Europske komisije u zadwih deset godina.

Kakva je buduÊnost EU, eurozone i samog eura? HoÊe li spaπavawe GrËke u milijardama eura uroditi plodom i kakvo je raspoloæewe Slovenije po tom pitawu - i vi Êete davati novac za greπke drugih?

Usporedba EU s Jugoslavijom moæda je gruba, ali se sliËnosti jednostavno ne mogu previdjeti, a iz wih proizlaze i problemi koji su objektivni. PoËevπi od razlika u razvijenosti pojedinih sastavnih dijelova, Ëiwenice da i EU ima problem s odlukom πto je demokratiËno: jedan Ëovjek - jedan glas ili jedna zemqa - jedan glas.

I u EU se mnogi, sasvim prirodni, konflikti prikrivaju nekakvim europskim „bratstvom i jedinstvom”, i u EU sam prvo Slovenac i tek nakon toga Europqanin. I EU postoji ili se πiri oslawawem na demokratski deficit. Kad

Iskra 1. maj 2011.

- Ne znam. Stvarawe EU, eurozone i eura, to su puno viπe politiËki nego ekonomski projekti, pa je i wihova buduÊnost odreena politiËkim odlukama. Zemqe EU ne spaπavaju toliko GrËku koliko svoje bankarske sustave i euro.

Otprilike 70 posto javnog duga GrËke kreditiraju europske banke; ako bi GrËka proglasila bankrot, otpis potraæivawa bio bi veliki problem tih banaka. Neke od wih morala bi spaπavati dræava.

Je li za prosjeËnog Grka boqe sadaπwe „spaπavawe” ili „bankrot”, teπko je reÊi. No,

13

Globalni kapitalizam... sigurno je da GrËka dugove ne moæe otplatiti.

Kada dug prestiæe vrijednost druπtvenog proizvoda, za stabilizaciju zaduæenosti potreban je rast viπi od kamatne stope, a da bi se zaduæenost smawila potreban je i proraËunski suficit. U Sloveniji „spaπavawe” GrËke nije bilo predmet velikih diskusija.

Kakav je vaπ stav prema Ëiwenici da dræave EU, meu wima i Slovenija, trebaju pokazati konkretnu, financijsku solidarnost prema europskim gubitaπima? Je li to poπteno?

I je li u redu da se Latviji, Maarskoj, nije tako velikoduπno pomagalo?

- Ako si dio kluba, moraπ se ponaπati po wegovim pravilima, a wih su nametnuli veliki.

Financijska solidarnost prema europskim gubitaπima nije stvar poπtewa ili nepoπtewa, nego stvar interesa i procjene da bankrot GrËke ugroæava euro, πto nije sluËaj s Latvijom i Maarskom, koje nemaju euro.

Koja su obiqeæja „kasino-kapitalizma”, kako ga vi nazivate?

- Tri su glavna obiqeæja. Prvo je stvarawe vlasnika imovine umjesto vlasnika poduzeÊa, dakle vlasnika kojima su jedini ciqevi dividende i poveÊawe vrijednosti dionica, a ne sudbina poduzeÊa, a to su naroËito razliËiti fondovi.

Drugo obiqeæje je pretvarawe radnika u sibilnom træiπtu rada, koje radnu snagu na flekks je omoguÊavalo prijenos proizvodwe u zemqe bez ikakve socijalne zaπtite radnika. To implicira i stvarawe suviπnih kapaciteta i suviπe veliku ponudu, dakle zatvarawe proizvodwe u Europi i smawewe potraæwe. Preostaje stvarawe potraæwe pomoÊu kredita.

TreÊe je stvarawe „financijskih proizvoda”, koji su omoguÊavali stvarawe virtualnog bogatstva, a koje bi morali proglasiti prevarama ili igrama na sreÊu.

Postoji li uopÊe alternativa EU? Kaæete, Kina izvozi tri puta viπe industrijske robe nego EU, pri Ëemu je, naravno, iluzija da bi Europa mogla „uzvratiti” izvozom tri puta viπe znawa na ta træiπta. ©to nam onda preostaje, pogotovo ako se zna da europsko stanovniπtvo stari, da se omjer zaposleni-izdræavani pribliæava omjeru 1:1?

- Postoji li alternativa EU, ne znam.

Vjerojatno postoji, ali je ne poznajemo. Sigurno je da EU neÊe postojati 600 godina, koliko je potrajala habsburπka dinastija. A πto se moguÊnosti Europe tiËe, smatram da je jedini put koji Europi preostaje postupna de-globalizacija i povratak mnogih proizvodwi iz „Kin e”.

14

To nema veze s odnosom zaposleni-penzioner. Nemojte i vi poËeti s priËom kako Êe penzioneri u 2060. ugroziti ekonomiju i kako su oni Ëak opasniji od globalnog zagrijavawa.

Ustvari, odnos zaposleni-penzioneri nije pravi problem; dobara, da svi moæemo preæivjeti, postoji dovoqno.

Osnovni problem suvremenog druπtva nije mawak dobara, nego mawak rada odnosno radnih mjesta. PoduzeÊa se ne bave problemom kako proizvoditi, nego kako prodati ono πto su proizvela.

Kad govore o investicijama, nitko ne govori o tome πto Êe se proizvoditi, svi govore o tome koliko novih radnih mjesta Êe se stvoriti.

T e h n o l o π k i n a p r e d a k , n a i m e , i s t i sk u j e rad iz proizvodwe dobara, pa moramo stalno izmiπqati nove usluge da zaposlimo one koje je tehnoloπki napredak izbacio iz proizvodwe.

Meu takve usluge spada i skidawe cipela na aerodromima svijeta, πto se po definicija ubraja u BDP, jer su kontrolori za nuewe usluge pregledavawa cipela plaÊeni. U tom kontekstu je Al Kaida najkorisnija institucija ove decenije; stvorila je najviπe radnih mjesta.

Treba li po svaku cijenu pustiti strani kapital u zemqu?

- Poznat sam kao Ëovjek koji se jako i neprekidno protivi prodaji poduzeÊa strancima, a to je glavni oblik izravnih stranih investicija u nekadaπwe socijalistiËke zemqe, pogotovo kad se radi o financijskom sektoru, telekomunikacijama i trgovini.

Veoma je, naime, lako pokazati da “spillover”, odnosno makroekonomski efekti prodaja mogu biti negativni, a ne samo pozitivni, πto je prihvaÊena dogma koju sugeriraju meunarodne financijske institucije i koju uglavnom nekritiËno prihvaÊaju politiËari pa i veÊina ekonomista u ovim zemqama.

Moj je stav sasvim jednostavan, prodaj πto moraπ prodati i niπta viπe. Ako prodaπ sve proizvodne kapacitete, postajeπ „radna snaga”, ni o Ëemu ne odluËujeπ, samo sluπaπ. Pored toga treba razmisliti o efektima prodaje poduzeÊa di ina i na odqev bruto domaÊeg nakon deset god proizvoda repatrijacijom profita.

Odqev druπtvenog proizvoda iz zemaqa istoËne Europe s najviπe stranih investicija prestiæe 6 posto druπtvenog proizvoda; u 2009. odqev profita iz deset novih Ëlanica EU bio je dvaput veÊi od priqeva stranih investicija.

31.3.2011.

(Podvukla - Iskra)

Dveri srpske <dverisrpske.com>

Iskra 1. maj 2011.

U Srbiji prezaduæeni dræava i osiromaπeni narod

ZA KOMUNALIJE DUGUJE VI©E OD 1/4 SRBA SAMO U BEOGRADU 1.7 MILONA QUDI Graani πirom zemqe uplaπeni najavom da u »aËku bez stana ostaju porodice koje duguju za grejawe. U 22 osnovna suda pokrenuto 2.294.675 postupaka zbog duga.

Odluka suda u »aËku da se po zahtevu toplane prodaju Ëetiri stana u kojima æivi 12 graana, zbog dugova koji ponegde iznose viπe od 600.000 dinara, odjeknula je πirom Srbije. Kako i ne bi. U 34 osnovna suda πirom Republike, minimum tri miliona Srba i wihovih preduzeÊa nije platilo struju, vodu, grejawe, telefone „za dinar”, fiksnu telefoniju, zatim automobile na lizing, kredite kod banaka...

Telefone kao da niko ni ne plaÊa Pred sudovima Srbije je zahtev za naplatu πtete od desetina hiqada qudi koji su uzeli telefon „za dinar” na liËnu kartu, potroπili impulse i na kraju prodali i telefon. Sud nema od Ëega da im naplati dug, pa su Telekom, Telenor i VIP u nebranom groæu. U Kraqevu takvih je 14.390, u ©apcu 20.891, u Kruπevcu 8.600, u Vaqevu 7.800, Smederevu 13.000...

Pred sudovima u Begradu, Vrawu, Kraqevu, Kruπevcu, Vaqevu, ParaÊinu, Jagodini, Boru, Prokupqu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Smederevu, ©apcu, Loznici, Prijepoqu, Niπu, Leskovcu, Negotinu, Kragujevcu, Novom Sadu i Zrewaninu, duguje 2.294.675 graana, a suma koju duguju elektranama, toplanama, bankama, teleko munikacionim kompanijama ne moæe ni da se naslu ti.

suda u ParaÊinu. Tamo je utuæeno 8.720 graana (iz ParaÊina, ∆uprije i Despotovca) i veÊ 6.337 reπewa su izvrπna, dakle, plenidba moæe da poËne. SreÊom, imaju samo troje izvrπnih sudija, koji ne znaju πta Êe sa predmetima.

Niπ ima najviπe πansi da postane novi »aËak. Tamo ima Ëak 77.000 izvrπnih reπewa, 26.000 izvrπnih odluka i 5.500 reπewa da se duænicima proda imovina. Taj grad ima dugotrajnu tradiciju neplaÊawa struje i komunalija koji datira joπ od poËetaka viπestranaËja u Srbiji, kada je premijer ÆivkoviÊ bio na Ëelu pokreta - „Slobi ni za struju”.

Ipak, Beograd je najkritiËniji. Prvom opπtinskom sudu, koji pokriva 10 beogradskih opπtina (VraËar, Voædovac, Zvezdara, Zemun, Novi Beograd, Palilula, Rakovica, Savski Venac, Stari grad i »ukarica) tuæeno je 1.700.000 qudi i firmi jer na vreme nisu platili obaveze poveriocima.

Samo Infostan je tuæio milion Beograana neplatiπa, πto je ogroman broj.

U Beogradu dodatni problem je i Parking servis, koji je samo u Prvom osnovnom tuæio 30.000 vozaËa bez obzira πto nikad nije pred Ustavnim sudom raspravqeno da li parking mesta pripadaju Beograanima koji imaju svoje stanove i plaÊaju i tzv. beogradski porez na æivot u prestonici, ili su ona pripala ovom beogradskom javnom preduzeÊu, aktom wegovog osnivawa.

Sve izvesnije da Êe ËaËanske porodice ostati bez stanova

Svi ovi graani potencijalna su „novinska vest”. Mnogima koji duguju desetine hiqada dinara veÊ sutra mogu na vrata da pokucaju sudski izvrπiteqi i da ih zamole da „napuste posed, radi licitacije za naplatu potraæivawa”.

„Nemojte, molim vas, da mi oduzimate jedino πto imam, jedini krov nad glavom mojih unuka...

Ako se to dogodi, oni mogu samo na ulicu, a meni preostaje da se na trgu polijem benzinom i zapalim!”

Naravno, deo naπih graana ne plaÊa obaveze, jer je to postala u neku ruku i moda. Iz suda u Vrawu, na primer, saznajemo da i jedan predsednik opπtine iz susednog grada ne plaÊa struju ni vodu, i bez trunke stida ulazi u sud, a duguje pola miliona dinara.

Ovako je u subotu, u svom domu u Ulici Radiπe PoπtiÊa, prekliwao Qubodrag TadiÊ (60), koji bi uskoro mogao da ostane bez stana, jer za grejawe JP »aËak duguje oko 550.000 dinara. Osnovni sud u gradu na Moravi, podsetimo, doneo je reπewa po kojima dug za grejawe moæe da se namiri prodajom stanova!

Da cirkus bude kompletan, pred Vrawskim sudom procesuiraju i svog sudskog izvrπiteqa (koji treba da „pleni druge”) i to zbog 320.000 dinara duga po raznim neplaÊenim raËunima.

Sudije zatrpane predmetima Da avo nije toliko crn, svedoËi podatak iz

Iskra 1. maj 2011.

Pravnici kaæu da je sud ispravno postupio u ovom postupku, jer je pre toga iscrpeo sve druge mere, odnosno nije mogao da naplati potraæivawa JP »aËak ni blokadom raËuna na zarade niti popisom pokretne imovine. Pored toga, duænici su imali Ëak i po viπe od deset izvrπnih presuda, ali nijedna nije sprovedena...

15

NO PASARAN Uæas globalizacije je na djelu. Isti oni koji su bacili bombe na Hiroπimu i Nagasaki, zloÊudnom ironijom sudbine izgradili su atomske centrale u Japanu. Jedino su zaboravili sisteme hlaewa uzdiÊi desetak metara iznad tla, kako eventualni cunami ne bi uniπtio sisteme za hlaewe reaktora. Poπto se to dogodilo Japan, druga postmoderna sila svijeta, uz Ameriku, prije pojave EU jedina tehnoloπki i financijski sposobna razvijati nove tehnologije, je kaput, finito, down, gotov. Bit Êe to, ciniËno govoreÊi, dobro za Rusiju, Kinu, EU i SAD. Posebno za dio graevinskih konzorcija „Velikog brata” koji Êe ostati s druge strane Velike bare poπteen radioaktivnog oblaka.

Za komunalije... „U ovih 56 kvadrata, koje hoÊe da mi oduzmu, æivim sa sinom Zoranom, snahom Brankicom i dva unuka. Rano sam ostao udovac i sam odgajao troje dece. Sve do 1999, kada sam ostao bez posla u Magnohromu, redovno sam plaÊao grejawe. Ali, kada sam ostao bez primawa, s obzirom na to da ni deca nisu radila, nije se imalo odakle”, kaæe TadiÊ. „Kada sam sudskom odlukom 2005. vraÊen na posao, tuæio sam firmu za naplatu zarada iz prethodnih πest godina. Naæalost, radio sam do 2008, a oni su mi ostali duæni i plate za te tri godine. Opπtinski sud u »aËku doneo je izvrπnu presudu, ali nikako da naplatim sada veÊ milion dinara. Sud tu niπta ne radi, iako je aæuran kada treba da se uzme stan za dug od oko 5.000 evra”, dodaje on.

Qubodrag je, inaËe, tek od januara ove godine poËeo da prima penziju, od samo 17.800 dinara, ali mu ne rade ni sin ni snaha...

Direktor JP »aËak Petar DomanoviÊ kaæe kako wima nije ciq da sugraanima otimaju stanove, veÊ da ih natera da isplate dugovawa, zbog kojih je ugroæeno grejawe Ëitavog grada. „Da se odustane od prodaje stanova pravno je moguÊa stvar, ali teπko izvodqiva. Sve je to sada sudska procedura, u koju ne æelimo da se meπamo. Meutim, mi smo i daqe otvoreni za sve dogovore, za reprograme...”, kaæe on.

Novosti 31.3.2011.

Podvukla - Iskra) (P ------------------Napomena: Pre neki mesec bilo je reËi u javnosti da Vlada i wene ustanove predwaËe u neplaÊawu komunalija, jer „nemaju para” i tako daju loπ primer graanima. - Iskra.

16

Ali nisu samo atomi pogubni po planetu.

Nije za πaliti se i s naftom. Gdje god je ima, posebno ispod pjeπËanih naslaga, ima i krvi.

Sjetimo se samo Irana i Iraka. Ubrzo Êemo se, u istom smislu, sjeÊati i Libije. Prvo spontani, revoltirani pobuwenici navaquju na postojeÊi reæim. Pa ako to ne uspije, onda je humanitarna intervencija oËito neophodna.

A tko je najpozvaniji da je izvede? Naravno, najæeπÊi borac za qudska prava. HoÊe li za svoj humanizam dobiti dozvolu UN? Nebitno je. Kada se radi o tako plemenitom ratniËkom potezu, te ako to svijet ne razumije, tim gore po svijet, razumjet Êe jednog dana. Tako je svijet jasno razumio kada je trebalo sprijeËiti da Sadam Husein upotrijebi protiv cijelog ËovjeËanstva svoje grozno oruæje za masovno uniπtavawe. Nije vaæno πto nikada nije pronaeno ikakvo oruæje za masovno uniπtavawe, jer tamo se nalazi 12 odsto svjetskih rezervi krvavog crnog zlata. Crnog zlata koji je veÊ koπtao IraËane nekoliko stotina tisuÊa æivota.

Ali „Veliki brat” u svom humanitarnom pohodu ne miruje. Smatra nequdskim to πto nakon 500 godina okupacije Balkana od strane Turaka, ovaj prostor nije islamiziran. Zato svim silama radi da se to desi.

Dobar dio posla je zavrπen intervencijom na Srbiju i odcjepqewem Kosova 1999, ali Republika Srpska i Hrvati u Federaciji daqwoj islamizaciji krajwe neracionalno se opiru.

Srpsku misli srediti kasnije, a Hrvate odmah. I, naizgled, je uspio. Hrvata u novoj vladi Federacije nema. Joπ samo da se ostvari i drugi dio plana: da bude par incidenata na etniËkoj osnovi.

Kada bi se to desilo, meunarodna zajednica imala bi puno pravo da kaæe: „Mi smo vas pustili da se sami dogovarate, da sami upravqate svojom sudbinom, a vi se meusobno svaate i sukobqavate, πto dokazuje da niste zreli pa vam mi, nerado, nameÊemo novi ustav”. Pogodili ste.

Ustav Êe biti na graanskom principu, jedan Ëovjek, jedan glas i najbrojniji narod Êe preuzet sve poluge vlasti u BiH. E, pa onaj tko je to tako lijepo smislio ovaj put se prevario. Potcijenio je i Hrvate i Evropu kojoj je dosta da se povinuje geostrateπkim igrama „Velikog brata”. KrπÊanska Evropa se 13 stoqeÊa borila protiv islamizacije, te ne misli ni sada u tome posustati. Zato je naπa poruka „Velikom bratu” odluËna, neoporeciva i borbena: NO PASARAN (neÊe proÊi)!

Fokus, 19.3.2011, <www.fokus.ba>

Emil Vlajki

Iskra 1. maj 2011.

KOSTA »AVO©KI: O politici Zapada uopπte i prema KiM posebno

SLOBODA JE DANAS KRILATICA ZA BEZO»NO POROBQAVAWE O realpolitiËkim interesima zapadnih demokrati ja, naπoj zemqi kao ærtvi hipokrizije i ameriËkog posloviËnog cinizma, pregovorima sa Priπtinom, z ag ov a ra wu u la sk a Sr b ij e u At la nt sk i p ak t, te putovawu ka EU bez Kosova i Metohije Dok je pod Titovom strahovladom vaænije bilo oËuvawe stabilnosti wegovog reæima, Ëak i po cenu previawa ozbiqnog naruπavawa qudskih sloboda i prava, od 1990. godine apsolutnu prednost je dobila navodna zaπtita qudskih prava. Uistinu, u oba sluËaja su zapadne sile sledile svoj uski i sebiËni realpolitiËki interes koji su od 1990. godine provodile pod krinkom ideologije qudskih prava, kaæe u razgovoru za „PeËat” prof. dr Kosta »avoπki.

Da li su vaπe peticije i saopπtewa nailazili na razumevawe i podrπku u Vladama tzv. zapadnih demokratija?

Joπ za vreme Vlade Josipa Broza Tita Ëudio sam se kako vlade velikih zapadnih demokratija malo mare za naπe peticije kojima ukazujemo na gruba krπewa osnovnih qudskih sloboda i prava zajemËenih Meunarodnim paktom o graanskim i politiËkim pravima i drugim meunarodnim konvencijama. Ubrzo sam, meutim, shvatio da je wima uvek i u svakoj prilici vaæniji wihov realpolitiËki (Amerikanci bi rekli „nacionalni”) interes, pa tek ukoliko je on zadovoqen moæe se javno protestovati i protiv krπewa qudskih sloboda i prava u ovoj ili onoj zemqi. Dok je Tito bio æiv ameriËkoj i vodeÊim liberalni” komunizam evropskim vladama wegov „l (ako komunizam uopπte moæe biti liberalan) bio je izuzetno vaæan, jer je predstavqao svojevrsnu jabuku razdora u i stoËnoevropskom komunistiËkom bloku.

Zato su se ustruËavale da ozbiqnije uzmu u zaπtitu progowene jugoslovenske disidente ukoliko bi to naruπilo stabilnost Titovog autoritativnog reæima i integritet ondaπwe Jugoslavije. Sa Titovom smrÊu, padom Berlinskog zida i raspadom Sovjetskog Saveza sve se promenilo. Jugoslavija kao jedinstvena dræava izgubila je za SAD i Evropsku zajednicu, naroËito SR NemaËku, ulogu koju je ranije imala u IstoËnoj Evropi, pa je zaπtita wenog teritorijalnog integriteta prestala da bude i realpolitiËki interes zapadni h sila . To je najboqe izrazio tadaπwi ameriËki ambasador Voren Zimerman kada je preneo poruku iz Vaπingtona da je sada bitna demokratija, πto je znaËilo da teritorijalni integritet ondaπwe Jugoslavije nije viπe od presudne vaænosti. U praksi je to dovelo do davawa prednosti prvim slobodnim viπestranaËkim i z b o r i m a u f e d e r al n i m j e di n i c a m a k a o t a k v i m , umesto da se prethodno odræe viπestranaËki savezni izbori. I πto je bilo joπ gore, pod vidom uvaæavawa slobodno izraæ ene voqe naroda u pojedinim republikama, krajem 1991. godine, prihvaÊeni su zahtevi za otcepqewem Slovenije i Hrvatske.

Time je i pred naπim oËima bila razotkrivena

Iskra 1. maj 2011.

hipokritska politika zapadnih demokratija.

Da li je takva hipokrizija generalna politika zapadnih sila koja se oËituje i u drugim sluËajevima πirom sveta?

LiËno sam se uverio da je tako oduvek bilo i da Êe tako biti u vremenu do kojeg dopire naπ pogled. Dok sam predavao na Pravnom fakultetu u Beogradu imao sam obiËaj da zbuwujem studente navoewem primera Haitija iz 1994. godine. Tada su u toj izuzetno siromaπnoj zemqi odræani predsedniËki izbori na kojima je pobedio Aristid, poznatiji kao „Ogrlica”, buduÊi da se politiËkih suparnika liπavao stavqawem zapaqene automobilske gume oko wihovog vrata. Kako zateËena vojna hunta nije htela da mu dopusti preuzimawe predsedniËkog poloæaja, ameriËka vlada uzela je u odbranu tog velikog „demokratu”, pa je 31. jula 1994. godine kroz Savet bezbednosti progurala rezoluciju 940 kojom je naloæena vojna intervencija na Haitiju. Tako su poπtovawe i sprovoewe slobodno izraæene voqe biraËa na Haitiju bili za ameriËku vladu dovoqan razlog da vojno interveniπe u toj zemqi.

Posle navoewa ovog primera studentima sam postavqao sledeÊe pitawe: Ako je ameriËka vlada naπla za potrebno da interveniπe u zemqi u kojoj su ipak odræani kakvi-takvi izbori, kako je tek morala da vojno interveniπe u dræavi u kojoj ne samo da nikada nije bilo izbora nego ih i neÊe biti u buduÊnosti koju moæemo da predvidimo? Da li znate kako se zove ta zemqa?

I dok su me studenti zgranuto gledali ja bih im odgovorio: To je Saudijska Arabija. Drugim reËima, ako je zemqa mala i siromaπna, ona, po Amerikancima, mora imati demokratiju. Ako je, pak, bogata naftom nisu joj potrebni ni qudska prava ni demokratija. Dovoqno je da SAD i EU isporuËuje po πto niæim cenama velike koliË ine nafte.

U toj hipokriziji ide se Ëak toliko daleko da se i vojnim intervencijama, koje su inaËe bezoËna agresija, daju plozibilni nazivi. Tako je skoraπwi oruæani napad na Irak zarad ruπewa Sadamovog reæima i kontrole nad izvorima nafte voen pod nazivom „Sloboda Iraku!” A pod istim izgovorom spoqa je doneta i sloboda okupiranom Avganistanu.

Tako je sloboda postala krilatica za najbezoËnije ih dræava i naroda. porobqavawe tuu

Da li je naπa zemqa bila ærtva ovakve hipokrizije?

Ne samo da smo bili ærtva hipokrizije nego i ameriËkog posloviËnog cinizma. Kada su 24. marta 1999. godine rakete i bombe Atlantskog pakta veÊ uveliko razarale Jugoslaviju pod nazivom „Milosrdni aneo”, tadaπwi ameriËki predsednik Bil Klinton objasnio je zbog Ëega su SAD i Atlantski

17

Sloboda je... pakt izvrπili agresiju na naπu zemqu i time poËinili najveÊi ratni zloËin - zloËin protiv mira. „Mi delujemo”, rekao je tada Klinton, „ s odluËnoπÊu iz nekoliko razloga”: delujemo da zaπtitimo hiqade nevinih qudi na Kosovu od pripremane vojne ofanzive; delujemo da spreËimo πiri rat, da ugasimo fitiq u buretu baruta okrenutom prema srcu Evrope, koje je ranije u ovom veku dva puta eksplodiralo sa katastrofalnim ishodima; delujemo da bismo bili ujediweni sa naπim saveznicima za mir; delujuÊi sada podræavamo naπe vredno sti, πtitimo naπe interese i unapreujemo stvar mira .

Ako su to zaista pravi razlozi zbog kojih je Bil Klinton napao jednu nezavisnu i suverenu zemqu koja nije predstavqala nikakvu pretwu Sjediwenim Dræavama, oni se lako mogu dovesti u pitawe. On najpre dræi da je morao napasti Jugoslaviju zarad zaπtite hiqada nevinih qudi na Kosovu i Metohiji od pripremane vojne ofanzive. Ono πto se zaista zbilo upravo je obrnuto. Dok napad iz vazduha nije zapoËeo niko nije dirao Arbanase, pogotovo dok su joπ bili na duænosti verifikatori Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) koji su imali obavezu da svima obezbede mir i sigurnost. A kada su otpoËeli vazduπni napadi Atlantskog pakta iz vazduha, pripadnici „OslobodilaËke vojske Kosova” (OVK) su to shvatili kao podrπku, πto ih je navelo da umnoæe napade na jugoslovensku vojsku i policiju.

Usledili su oruæani sukobi velikih razmera, πto je pokrenulo talas od nekoliko stotina hiqada izbeglica, najveÊma Arbanasa. Tako su Arbanasi, umesto da napadima iz vazduha budu zaπtiÊeni postali prve i do sada najveÊe ærtve Atlantskog pakta na Jugoslaviju.

A ko navodna zaπtita kosmetskih ©iptara nije bila razlog za agresiju NATO na naπu zemqu zbog Ëega je agresija uopπte izvrπena?

Zbog samog oËuvawa Atlantskog pakta. Od svog osnivawa Atlantski pakt je, bar na reËima, bio odbrambena vojna organizacija zarad odbrane svojih Ëlanica, a ne napada na druge nezavisne i suverene dræave. Agresijom na SRJ wegova uloga se bitno promenila. Od strogo odbrambenog saveza on je poËeo da se preobraÊa u svetskog policajca koji uzima sebi za pravo da vojnom silom reπava etniËke sukobe u drugim dræavama. »ak je ova promewena uloga poËela da se smatra jedino moguÊim razlogom daqeg postojawa ovog vojnog saveza, πto nije bilo daleko od tvrdwe da su vazduπni napadi na SRJ i okupacija KiM bili neophodni da bi se spasao Atlantski pakt.

Tako je Atlantski pakt sam sebi produæio æivot umesto da se Varπavskog paktu pridruæi na ubriπtu istorije.

Na koji naËin su zvaniËnici Atlantskog pakta pred javnoπÊu prikrivali pravu prirodu agresije?

Od samog poËetka agresije Atlantskog pakta na Jugoslaviju wegovi zvaniËnici i veÊina zapadnih novinara uporno su nastojali da odgovarajuÊim imenovawem odnosno kvalifikovawem prikriju pravu prirodu ovog napadaËkog, niËim izazvanog rata. Otuda se umesto neobjavqenog rata koristi reË

18

„intervencija”, a umesto agresije sintagma „napadi iz vazduha”.

Pravna kvalifikacija ovog Ëina data je joπ krajem februara 1999. godine u ameriËkom Kongresu tokom rasprave izmeu predstavnika Toma Kempbela iz Kalifornije i Tomasa Pikeringa, dræavnog sekretara. Tom prilikom vodio se sledeÊi dijalog: K em p bel : D a li je K oso vo deo suv ere ne „K Srbije? Pikering: Da. K empbel: Da li je bombardovawe suverene dræave Ëin rata? Pikering: Da.” Za ameriËku vladu nije, dakle, uopπte bilo sporno da Êe predstojeÊe bombardovawe krwe Jugoslavije biti Ëin rata, odnosno agresije. Jedino je bilo sporno da li je za voewe takvog rata potreban pristanak Kongresa.

Da li je agresija SAD i NATO pakta na SRJ bila meunarodni zloËin?

Poveqa UN zabrawuje pretwu silom i upotrebu oruæane sile, sem ako Savet bezbednosti izriËito ne dopusti weno koriπÊewe zarad otklawawa pretwe miru i u samoodbrani od oruæanog napada (usko shvaÊenog), dok sam SB ne preduzme odgovarajuÊe mere. ©taviπe, vajne pokroviteqe Haπkog kriviËnog suda za bivπu Jugoslaviju vaqa podsetiti da je ono πto je bombama i raketama 1944. godine uËiweno Jugoslaviji takoe regulisano presudom sliËnog suda u Nirnbergu, koji je utvrdio da „p okretawe napadaËkog rata... nije samo meunarodni zloËin; to je najveÊi meunarodni zloËin”.

Da li je u bliæoj proπlosti bilo sliËnih opravdawa agresije poput objaπwewa Bila Klintona i udvoriËkih zapadnih novinara?

Uplitawe oruæanom silom u unutraπwe poslove drugih zemaqa u ime humanosti ima, inaËe, dugu tradiciju u 20. veku, i u tom pogledu vlade Sjediwenih Dræava i vodeÊih evropskih sila ne predstavqaju nikakav izuzetak. U svojoj studiji o „humanitarnim intervencijama” vojnom silom Sin Marfi razmatra primere takvih agresija posle usvajawa Brijan-Kelogovog pakta iz 1928. godine o zabrani rata. Najpoznatiji su napadi Japana na Manxuriju, Musolinija na Etiopiju i Hitlera na »ehoslovaËku, pravdani visokoparnom humanitarnom retorikom i navodno uverqivim Ëiwenicama. Tako je Japan napao Kinu i okupirao Manxuriju da bi uspostavio „zemaqski raj” u toj oblasti i zaπtitio Manxurijance od „kineskih bandita”. Musolini je zauzeo Etiopiju zarad oslobaawa hiqada robova i sprovoewa u ime Zapada „civilizatorske misije” u toj zaostaloj zemqi. A Hitler je obznanio nameru NemaËke da u »ehoslovaËkoj okonËa etniËke napetosti i nasiqe odgovarajuÊom intervencijom, „proæetom iskrenom æeqom da sluæi istinskim interesima naroda koji æivi na tom podruËju” u skladu sa wegovom voqom, da bi uskoro slovaËki kvislinπki predsednik zatraæio od Hitlera da SlovaËku proglasi nemaËkim protektoratom.

©ta mislite o zalagawu nekih naπih politiËara da Srbiju uvedu u NATO? U svom relativno dugom æivotu doæiveo sam mnoge politiËke besmislice i gluposti, ali se uvek iznenadim kad Ëujem ili proËitam da se neko iz vladajuÊe koalicije i evroatlantskih podrepaπa

Iskra 1. maj 2011.

zalaæe za uvoewe Srbije u Atlantski pakt. Takvi predlozi za mene su, po svojoj bezoËnosti i pok varenosti, istovetni nagovarawu ærtve silovawa da se uda za svog vinovnika. Pa zar se tako brzo mogu zaboraviti teπke rane koje su nam zadate, tolike ærtve koje su izgubile svoj æivot, sruπeni mostovi, uniπtene fabrike i razorena infrastruktura? I zar ima ikoga meu nama ko nas moæe uveriti da nam æele dobro oni koji su nas pre 12 godina bombar dovali i ubijali? Za razliku od mnogih koji nerado koriste teπke, a uistinu prave kvalifikacije za takve neËasne pojedince koji bi baπ sada hteli da nas uvedu u Atlantski pakt, ja koristim izraze „kvislinzi” i „izdajnici”. Po mom sudu, krajwe je vreme da se naπi glavari nazovu pravim imenom.

Ako ipak ima takvih moralno neosetqivih qudi koji misle da se posle 12 godina mogu zaboraviti naπe ærtve i zadobijene rane, pa okrenuti novi list, vaqa ih podsetiti da se upravo pred wihovim a i naπim oËima i daqe pojavquje najpogubnijja posledica ameriËke i severno-atlantske agresije samozvana dræava kosmetskih Arbanasa.

Svojevremeno je jedan zapadni zvaniËnik nedvosmisleno izjavio da je kosmetska nazovi dræava tvorevina Atlantskog pakta. To je suπta istina.

Agresija na naπu dræavu je i izvrπena da bi se na tlu Balkana obrazovala joπ jedna albanska dræava.

To je bilo obeÊawe dato kosmetskim Arbanasima i pre same agresije, i to su svi upuÊeni savrπeno znali od samog poËetka. Jedino su se naπi glavari uzd ali u Rezoluciju Saveta bezbednosti 1244, kao da harti ja i mastilo mogu da odbrane teritorijalni integritet naπe dræave.

Koji su to razlozi koji su naveli ameriËku vladu da kosmetskim Arbanasima podari KiM i dozvoli im stvarawe dræave?

Po mom sudu, dva su razloga koji su je na to naveli. Prvi je procena da su naπi vlastodrπci toliki posluπnici i podrepaπi da Êe pre ili kas nije na izriËit zahtev Vaπingtona i Brisela formalno priznati sa mozvanu kosmetsku dræavu. U tom uverewu ih je sigurno uËvrstila potowa TadiÊeva spremnost da UNMIK zameni EULEKS-om, Ëime je Kosovo i Metohiju izmestio iz Saveta bezbednosti u kojem smo mogli raËunati sa kakvom-takvom podrπkom Rusije i Kine i time obezbediti daqu primenu Rezolucije 1244, koja je sada mrtvo slovo na papiru.

Drugi razlog je nastojawe ameriËke vlade da ar nekim gestom umili muslimanima πirom sveta se bba s kojima je u dalekoseænom sporu, a u dvema zemqa ma i u ratnom sukobu veÊ devet godina. Koliko je to nama poznato, bosansko-hercegovaËki muslimani i kosmetski Arbanasi jedini su muslimani u svetu k oji bar na reËima vole Amerikance, a wihovim Ëelnicima podiæu spomenike. Zato su Amerikanci za musli mane oËuvali Bosnu i Hercegovinu kao nezavisnu dræavu, iako su i Srbi i Hrvati, koji Ëine veÊinu u BiH, æarko æeleli da se prisajedine svojim matiËnim dræavama - Srbiji, odnosno Hrvatskoj. I taj isti razlog naveo je ameriËku vladu da arbanaπkim muslimanima na Kosmetu podari nezavisnu dræavu.

Jedino πto naπi sadaπwi vlastodrπci joπ nisu primetili da su ova ameriËka darivawa izvrπena na πtetu Srba i Srbije.

Iskra 1. maj 2011.

Do Ëega Êe dovesti tehniËki pregovori u Briselu, izmeu Beograda i Priπtine?

Meni je savrπeno jasno zaπto ameriËka vlada i EU prisiqavaju naπu Vladu da ue u takve pregovore koji bi, po wihovim oËekivawima, treba lo da dovedu do toga da se Srbija odrekne tog pre sudnog dela svoje teritorije i formalno prizna asa. Te moÊne samozvanu dræavu kosmetskih Arbanna sile to Ëine korak po korak. Presudan trenutak je bio kada je Boris TadiÊ u ime Srbije pristao da se UNMIK, kao ispostava Saveta bezbednosti UN, zameni briselskim EULEKS-om. Od tog trenutka se na KiM viπe praktiËno ne primewuje Rezolucija 1244, niti Savet bezbednosti donosi bilo kakve odluke o toj naπoj Juænoj srpskoj pokrajini. Umesto toga, kquËna meunarodna institucija na KiM postao je EULEKS, puko orue u rukama EU, Ëiji je najveÊi broj dræava Ëlanica odmah priznao samozvanu kosmetsku dræavu. Zatim je Ivica DaËiÊ u ime Vlade Srbije sklopio navodno tehniËki sporazum sa EULEKS-om, po zakonima te nazovi dr æave inte gralni deo wenih institucija, i time preÊutno priznao kosmetsku dræavu. SledeÊi koraci koje su preduzimali EU i weni πtiÊenici u Priπtini bilo je zatirawe svakog institucionalnog prisustva Republike Srbije na KiM. Tako je prilikom stavqawa Srbije na belu πengensku listu, koja omoguÊava putovawa naπih dræavqana u EU bez ulaznih viza, naπa Vlada pristala na dva poniæavajuÊa uslova: 1. da se graanima sa Kosova i Metohije nove putne isprave iskquËivo izdaju u posebnom centru u Beogradu i 2. da ti naπi graani i sa takvim pasoπima, koji su na poseban naËin obeleæ æe eni, ne mogu bez viza puto vati u EU. Time je naπa Vlada praktiËno odustala od toga da se dræavni poslovi Srbije - izdavawe putnih isprava - obavqaju u toj naπoj Juænoj pokrajini, a da srpski dræavqani u toj pokrajini u svemu dele sudbinu graana samozvane kosmetske dræave, koji bez viza joπ ne mogu putovati u zemqe EU. Ivica DaËiÊ je takvo ograniËewe pravdao potrebom da se spreËi ulazak kosmetskih kriminalaca u EU, Ëime je naπe kosmetske sunarodnike, ni krive ni duæne, poistovetio sa arbanaπkim kriminalcima i time srpske ærtve izjednaËio s wihovim vinovnicima.

Sve je to bio uvod u „tehniËke pregovore” izmeu Beograda i Priπtine, a zapravo izmeu Vlade Srbije i vlade nazovi dræave kosmetskih Arbanasa. Do pre godinu dana naπa Vlada je odbijala da uË estvuje na meunarodnim konferencijama na kojima kosmetski Arbanasi uËestvuju s imenom i znamewima svoje samozvane dræave. A sada ta naπa Vlada u Briselu zvaniËno pregovara sa vladom te nazovi dræave, πto nije niπta druuggo do weno priz nawe na mala vrata. U naπoj javnosti je, inaËe, stvoreno pogreπno uverewe da zvaniËno priznawe neke dræave nastupa kada se s wom uspostave diplomatski odnosi i razmene ambasadori. To nije taËno.

Naπa dræava, recimo, zvaniËno priznaje sve afriËke zemqe, iako samo u malom broju tih zemaqa ima i svoja diplomatska predstavniπtva. Tako Srbija nema ambasadore u »adu i Liberiji, πto ne znaËi da ih kao dræave ne priznaje.

19

Sloboda je...

Koji je krajwi ciq tih pregovora?

Krajwi ciq je ne samo uspostavqawe diplomatskih odnosa izmeu Beograda i Priπtine na πta nas prisiqavaju SAD i EU, nego i zatirawe svakog pristupa srpske dræave na Kosovu i Metohiji. Ne tako davno Arbanasi su onesposobili predajnike „Telekoma”, dræavnog preduzeÊa Srbije, a da naπa Vlada nije na delotvoran naËin protestvovala. Ciq ovog kriminalnog poduhvata jeste prekidawe svih telefonskih veza naπih sunarodnika s ostatkom Srbije. Sada je ciq EULEKKS-a i wegovih πtiÊenika da spreËe postavqawe novih registarskih tablica Srbije na automobilima u vlasniπtvu naπih dræavqana na Kosovu i Metohiji. Takoe je ciq da se naajjpre zatvore naπe poπte i banke, a potom uklon e op πtinsk e v lasti izabr ane po Us tavu i zakonima Srbije, da bi se umesto wih, kao u GraËanici uspostavile vlasti izabrane po Ustavu i zakonima samozvane kosmetske dræave. Uz to se veÊ sada nastoj i da se na p relazu adm inist rativn e granice naplaÊuju carine koje bi iπle u priπtinsku kasu. Zanimqivo je da je ovaj potez EULEKS opravdavao „uspostavqawem vladavine prava” i borbom protiv krijumËarewa kao da je dovoæewe robe iz ostatka Srbije na Kosmet i obrnuto kontrabanda.

Naπi Ëelnici i tim povodom sramno Êute, iako znaju da bi pristajawe na takvo „cariwewe” robe bilo isto kao kad bi se carinio krompir koji se iz Ivawice doprema na beogradske pijace.

Kad putem EULEKS-a i uz svesrdnu podrπku Vaπingtona i Brisela kosmetski Arbanasi, ne daj Boæe, proteraju i posledwu srpsku zastavu sa KiM, nikakvo formalno priznawe neÊe viπe biti potrebno. A ukoliko Vaπington i Brisel i daqe na tome budu insistirali, zahtevaÊe da se Srbija prethodno izvini za zloËine koje je poËinila i plati ogromnu ratnu odπtetu.

Zbog Ëega naπa vlast na sve to pristaje?

Zbog ulaska naπe dræave u EU. S tim da to ulaæewe umnogome podseÊa na namamqivawe medveda lovcima u zasedi. Kada je u svojoj 84. godini Josip Broz Tito poæeleo da lovom na medvede svima pokaæe da je savrπeno zdrav i besmrtan, trebalo je dovesti medveda na wegov puπkomet. Toga radi su lovoËuvari ostavqali na medveoj stazi visoko u brdima odgovarajuÊu hranu da bi privukli ovu zver. A kada bi se medved navadio da jede ono πto mu je prigotovqeno, onda su postepeno ostavqali hranu sve niæe i niæe do mesta u blizini lovaËke Ëeke, da bi ga Tito kad doe u loviπte kraj Bugojna bez po muke odstrelio.

Upravo tako postupaju briselski zvaniËnici s naπim glavarima. Da bi ih navodno jednoga dana, a moæda i ranije, uveli u EU oni neprestano traæ e od wih ispuwewe teπkih i poniæavajuÊih uslova. Taj naπ put u briselsku Kanosu zapoËeo je 2001. godine –iniÊevom otmicom Slobodana MiloπeviÊa i wegovim protivustavnim izruËivawem u Hag baπ na Vidovdan, da bi nacionalno poniæewe bilo veÊe, Ëime je –iniÊ u oËima Brisela jednom za svagda potvrdio reputaciju velikog Evropqanina. Potom je prihvaÊen Ustavni okvir za Kosovo (Metohija se ne

20

pomiwe) u kojem nije bilo nijedne reËi o tome kojoj d r æ a vi t a p ok ra j in a pr ip ad a, Ë im e j e ve Ê t a d a nagoveπtena wena nezavisnost. Uprkos tome, tadaπwi Ëelnici pozvali su naπe nesreÊne sunarodnike da izau na te prve kosmetske izbore pod stranom okupacijom, iako je to bilo uËeπÊe u izgradwi institucija buduÊe nezavisne dræave. Pa Ëak i na posledwim izborima u veÊ nezavisnom Kosmetu uËestvovale su pojedine srpske stranke, Ëiju je predizbornu kampawu finansiralo naπe Ministarstvo za KiM. Sve u svemu, nama Brisel neprestano postavqa nove, teπke i poniæavajuÊe uslove koje odmah vaqa ispuniti da bismo ostali na evropskom putu bez ikakvih pouzdanih jemstava da Êemo ikada uÊi u EU.

Koji bi to mogao biti posledwi uslov za ulazak?

Ne znam da li Êe to biti posledwi, ali sam siguran da Êe naπi vlastodrπci u jednom trenutku biti suoËeni sa sledeÊom briselskom ucenom: ili Êete i formalno priznati nezavisno Kosovo i s wim uspostaviti diplomatske odnose ili Êe vam vrata EU ostati zatvorena. Tako Êe naπa javnost tek tada saznati ono πto naπi glavari veÊ u ovom trenutku znaju - da ulazak u EU podrazumeva trajan i nepovratan gubitak Ko sova i Metohije, tog stoæera naπe duhovnosti i dræavnosti. Stoga se odmah postavqa pitawe da li je uopπte trebalo ispuwavati sve prethodne uslove, poËev od izruËewa MiloπeviÊa i drugih naπih nesreÊnika Haπkom tribunalu, do posledwih pregovora s vladom samozvanog Kosmeta, ako cela Srbija sa KiM kao svojim integralnim delom ne moæe uÊi u EU.

A kad se moæe oËekivati prijem Srbije u EU? Znawe kojim raspolaæem i godine u kojima sam ne dopuπtaju mi da predviam πta Êe biti za deset godina, do kada bi neprestano ispuwavali nove i teπke uslove. U tekuÊoj politici svako obeÊawe ili oËekivawe koje se ne moæe ispuniti za dve, tri godine ne bi trebalo ozbiqno uzimati u obzir. Jer oni u Briselu, koji nam to stavqaju u izgled, kao i ovi naπi Ëelnici koji sada vladaju, za Ëetiri do pet godina, a moæda i ranije, viπe neÊe biti na vlasti. A kakva su to uopπte obeÊawa koja neÊe ispuniti onaj koji ih daje, nego neko drugi koji Êe posle wega doÊi? Otuda je TadiÊevo i –eliÊevo obeÊawe da Êe Srbija za desetak godina uÊi u EU ravno mojoj nadi da Êu za deset godina joπ uvek biti zdrav i æiv. U politici su sve to puste nade za koje naπ narod s pravom veli: obeÊawe ludom radovawe.

Ja liËno nijednog trenutka nisam poverovao onima koji takva varqiva obeÊawa olako i neodgovorno daju. Nevoqa je, meutim, u tome πto zbog zaglupqivawa preko monopolisanih javnih glasila joπ uvek dobar deo naπeg naroda veruje politiËarima laæqiv ih usta i prqavih ruku, da u EU moæemo uÊi sa Kosovom i Metohijom kao integralnim delom i da Êe do toga doÊi dok starija generacija joπ uvek bude æiva.

PeËat, 24.3.2011.

Podvukla - Iskra) (P

NATA©A JOVANOVI∆

Iskra 1. maj 2011.

Miodrag NovakoviÊ:

Robert Hevli - Kako smo Srbima podmetnuli „Otpor” UVOD Oni koji danas „sede” na Ëelu Srbije i koji daju sebi za pravo da definiπu - Ëitaj eliminiπu naπ nacionalni interes, uporno sebe predstavqaju kao moderne vesnike neke nove „evropske demokratije” i zaπtitnika tog srpskog nacionalnog interesa, po kome tako bezduπno gaze... U toj svojoj izdajniËkoj kalkulaciji ne raËunaju na „trasparentnost” elektronskih medija, i qudsku boleÊivost (ka hvalisawu) svojih zapadnih mentora, koji, kako to saznajemo ovih dana, ne mogu da se suzdræe, a da se javno ne pohvale time: „Kako su od Srba otimali Srbiju”! Naravno, sve to uz z(bez)duπnu pomoÊ, ovih veÊ prethodno spomenutih „æutih petokolonaπa”, koji joπ uvek sede na Ëelu (ili zaËequ) ove naπe dræave... „ZELENA BERETKA” R. HEVLI PRIPREMA „TIHU OKUPACIJU” SRBIJE Bivπi ameriËki komandos iz Vijetnama, i vojni obaveπtajac sa diplomatskim imunitetom u Burmi, operativac raznih specijalnih i hladnih ratova - pukovnik Robert Hevli se seÊa sa nostalgijom svog tajnog sastanka poËetkom 2000-te, u budimpeπtanskom hotelu Hilton, sa prvom grupom od 12 srpskih regruta, koji Êe Ëiniti jezgro ameriËke obaveπtajno-subverzivne grupe pod zvuËnim nazivom „OTPOR”, i Ëiji Êe zadatak biti uklawawe tadaπweg demokratski izabranog srpskog reæima na Ëelu sa Slobodanom MiloπeviÊem, i naravno wegova zamena sa „ovim” πto imamo danas!

Jedan od wegovih prvih i najvrednijih „studenata”, nazoËni Sra PopoviÊ, se takoe sa nostalgijom seÊa svoje prve lekcije, koju je nauËio napamet: „Uklawawe autoriteta vladaoca je najvaæniji element tokom „nenasilne” borbe”. Naravno, „nenasilnom” Sri PopoviÊu, ne da nije smetalo NATO bombardovawe i komadawe „wegove” otaxbine Srbije, veÊ je πta viπe uglas, zajedno sa joπ jednim drugim nazoËnikom tog doba, Zoranom –iniÊem, javno pozivao Ameriku i NATO zemqe da bombarduju Srbiju i ubijaju wihov vlastit i narod - „sve dok se taj narod ne dozove pameti”...

Pojavu i delovawe pukovnika Hevlija, i wemu sliËnih, na ovim naπim prostorima, koji su se u primeni metoda specijalnog rata protiv naπe n a c i je , p o Ë e l i d a sl u æ e d o t a d a n e po z n a t i m i nekonvencionalnim metodama - ovaj put k roz razne ameriËke NVO, ali i buduÊe „srpske”, nevladine organizacije - je teπko razumeti bez uvida u period sa poËetka 80-ih godina, kada je na britansko-ameriËkom samitu 1984. dato zeleno svetlo za uniπtewe „srpski dominirane” Jugoslavije, i sabsekventno „kastrirawe” Srpske dræave.

Tada je usvojena „Reganova doktrina”, kojom se mnoge ingerencije, do tada iskquËivo u domenu CIA-e, prebacuju na tzv. nevladine organizac ije, u

Iskra 1. maj 2011.

stvarnosti paravan agencije za CIA organizaciju.

REGANOVA DOKTRINA I AMERI»KI - „NENASILNI” TERORIZAM Wihova osnovna karakteristika je bila da, iako navodno nezavisne, su bile finansirane neposredno (ili posredno) iz buxeta ameriËkog kongresa i tajnih fondova ameriËke vlade. U tu svrhu, subverzivnog ruπewa tadaπwe Jugoslavije, i „kastrirawa” Srbije kao dræave, joπ je u to vreme formirana Balkanska Inicijativa pri ameriËkom Institutu za mir.

Istovremeno je formirana „nevladina” organizacija (finansirana vladinim parama) USAID,, specijalizovana za subverzivno „nenasilno” ruπewe sistema u drugim zemqama. Na taj naËin, u sluËaju da „stvari krenu pogreπnim putem” (kao πto se to desilo sa CIA reæiranim puËem protiv demokratski izabranog Ëileanskog predsednika Aqendea), ameriËka vlada je sada mogla zvaniËno da „pere ruke”, poπto su sav rizik i „blamaæa” za eventualni neuspeh operacije bili upuÊeni na ove fantomske nevladine organizacije sa k ojima ameriËka vlada zvaniËno „nema niπta”. Naravno, u periodu nakon tog samita, niklo je joπ dosta sliËnih paravan (CIA) agencija (ili fondacija), poput: OTI, NED, Carnegie foundation, SOROS(OSI- Open Society Institute), CANVAS itd (o tim paravan agencijama i drugim aspektima specijalnog rata protiv naπe otaxbine sam detaqnije pisao u tekstu pod nazivom „Hronologija NATO zloËina nad Srbijom - sledeÊi link:http://sigisingidunum.blogspot. com/2011/04/blogpost.html).

Pukovnik Robert Hevli je bio samo jedan od (najviπe eksponiranih) ameriËkih obaveπtajnih operativaca, dok su u senci postojali mnogi drugi kquËni pojedinci, kojima je „zanat” takoe bio ruπewe politiËkih reæima πirom sveta „nekonvencionalnim sredstvima” , poput ovde spomenute metode „nenasilnog otpora”, koja je i glavna tema ovog mog Ëlanka. Jedan od tih znaËajnih qudi iz senke je svakako Piter Akerman, korumpirani ameriËki bankar (Rockport Capital Inc.), koji je stekao bogatsvo manipuliπuÊi bankarskim menicama preko svojih prijateqa u ameriËkoj administraciji.

Akermana i wegov „karakter” je najboqe opisao jedan od ideologa i kreatora strategije „nenasilnog otpora” (koja je evolvirala iz CIA strategije destabilizacije stranih reæima) gospodin Xin ©arp. Gospodin ©arp je skoro sav svoj „intelektualni opus” posvetio ovoj nekonvecionalnoj obaveπtajno-teroristiËkoj metodi ruπewa reæima, i wegove kwige (najp oznatije delo: „Od diktatorskog reæima do demokratije”) su postale obavezni priruËnik ne samo srpskih petokolonaπa (otporaπa), veÊi svih drugih „aktivista” πirom

21

Robert Hevli... sveta, koji bi se naπli na platnom spisku zapadnih sluæbi. Evo πta je gospodin ©arp izjavio za Akermana: „Kada neko od ameriËkih vladinih sluæbenika ne æeli da izazove meunarodni incident kroz direktne kontankte sa disidentima iz zemaqa u kojima su SAD zainteresovane za promenu reæima, onda oni diskretno sugeriπu gospodina Akermana kome se takve stvari „ne gade”.

AKERMAN, „OTAC” OTPORA U KLUBU SA OLBRAJTOVOM, HOLBRUKOM...

Lik i delo gospodina Akermana je mnogo lakπe razumeti, ako znamo da je on jedan od direktora ozloglaπenog Saveta za Inostrane OdnoseCFR (Counsil for Foreign Relations). Pored wega u upravnom odboru tog saveta sedi Ëitava kolekcija ameriËkih ratnih zloËinaca, poput: Madlen Olbrajt, RiËarda Holbruka, Henri Kisinxera, Kolin Pauela, braËnog para Klinton i mnogih drugih. Ovde je vaæno razumeti da je CFR samo jedna od interesnih grupa (operativnih centara) korporacijske i dræavniËke svetske elite, i da su te interesne grupe, ili „elitni klubovi”, poput Trilateralne Komisije i Bilderberga, meusobno Ëvrsto povezani, tako da je u upravnim odborima tih grupa, stalno prisutan jedan broj Ëlanova, koji je istovremeno zastupqen u svim grupama. Sve to omoguÊava efikasnu koordinaciju tih grupa, Ëije delovawe, jedino neobaveπtenim graanima, liËi na nepovezane aktivnosti. Pored ovde spomenute Madlen Olbrajt, RiËarda Holbruka, Kolina Pauela i Henri Kisinxera, u takvim „koordinacionim” ulogama se nalazi i famozni Dejvid Rokefeler, kao i mnogi bivπi ameriËki predsednici, Ëlanovi evropskih kraqevskih porodica, i mnoge druge zapadne „visokoprofilne” liËnosti. Ovo sam smatrao vaænim da razjasnim, jer iza nasilne smene „nenasilnim metodama” predsednika MiloπeviÊa, kao i mnogih drugih, ukquËujuÊi tekuÊu (pokuπaja puËa) protiv Gadafija, nije stajala samo ameriËka vlada i vlade NATO zemaqa, veÊpre svega tvorci novog globalnog korporacijskog i finansijskog (i politiËkog) poretka, koji su zastupqeni u gore navedenim tajnim i polutajnim organizacijama (interesnim grupama).

Pojavu i ulogu OTPORA u Srbiji, je moguÊi posmatrati samo u okviru specijalnog (i tokom 1999, konvencionalnog) rata kome je Srbija bila izloæena krajem 90-ih godina, i poËetkom ovog milenijuma.

Kao πto je NATO rat protiv Republike Srpske i kasnije SR Jugoslavije bio test nove i proπirene uloge NATO alijanse kao „globalnog policajca”, tako je i obaveπtajno-teroristiËka upotreba srpske pete kolone u vidu organizaci je OTPOR, prilikom organizovawa nasilnog dræavnog udara protiv MiloπeviÊa „nenasilnim metodama”, bila probni balon za globalnu upotrebu tog zapadnog obaveπtajno-teroristiËkog modela πirom sveta.

Svrhu tog „probnog balona” (OTPORA) je najboqe opisao novinar Mark Bajzinger u magazinu „Disent”:

22

„OTPORA©I” POSTAJU AMERI»KI AGENTI U CELOJ ISTO»NOJ EVROPI „(OTPOR)... sada postaje internacionalni „biznis”. Pored utroπenih miliona dolara, uspostavqaju se mnogobrojne „konsultantske agencije”, na Ëijem Ëelu se sada pojavquju bivπi „revolucionari”. Od tzv „srpske revolucije”, OTPOR aktivisti koje je trenirao Hevli, postaju, kako je to opisao jedan srpski analitiËar, nova moderna vrsta „legionara” (plaÊenika) koji putuju oko sveta, uglavnom plaÊeni direktno od ameriËke vlade, ili posredno putem raznih Nevladinih Organizacija sve sa ciqem trenira wa lokalnih grupa i organizo vawa „demokratskih revolucija”. Jedan veliki broj vo a uk ra jin sk og s tude nt sk og p ok re ta „Po ra ” su trenirani u Srbiji, pri Centru za Nenasilni Otpor (konsultantsku organizaciju koju su uspostavili aktivisti OTPORA da bi trenirali omladinske lidere πirom sveta kako da organizuju „pokrete”, „motiviπu” glasaËe i pokreÊu masovne proteste)...”

Vaπington Post je 2000, u skraÊenoj verziji ali slikovito, opisao „prqavu ulogu” OTPORA u ruπewu predsednika MiloπeviÊa: „Konsultanti plaÊeni iz buxeta ameriËke vlade imali su kquËnu ulogu, iza bukvalno svakog el em e nt a k a m p a w e p r o t i v M i l o π e v i Ê a - kon troliπuÊi javno mnewe, trenirajuÊi hiqade opozi cionih aktivista i organizujuÊi „vitalno” paralel no prebrojavawe glasova . AmeriËki poreznici su platili iz svog xepa oko 5,000 sprej kontejnera sa bojom koje su date studentskim aktivistima da po celoj Srbiji ispisuju po zidovima antiMiloπeviÊevske grafite, i finansirali su oko 2,5 miliona stikera sa sloganom „Gotov je!” (opet „zapadni” dizajn), koji je eventualno postao „kquËni” slogan revolucije.” „SPONTANA” PETOOKTOBARSKA DEMONSTRACIJA - KO©TALA 25 M DOLARA Kada smo veÊ ovde, kod uloge „prqavog” ameriËkog novca u dovoewu pete kolone na vlast u Srbiji u oktobru 2000 - ovde treba citirati samog pukovnika Hevlija, koji je sam priznao (u svom intervjuu uredniku magazina „Mir”, gospoi Meti Spenser, poËetkom 2008) da je bio izuzetno (prijatno) iznenaen, kada je predsednik Klinton odobrio, samo za finansirawe i obuku OTPORA, 25 miliona dolara.

Ono πto pukovnik Hevli tada nije spomenuo jeste Ëiwenica da je u 2000, Danijel Server, direktor Balkanske inicijative pri Institutu za mir (to je ista ona „ustanova” koju formirao Regan 1984, u vreme kada je odobrio plan NSDD133 za „uniπtewe” Jugoslavije) uputio ameriËkom kongresu zahtev z a oko 45 miliona dolara, da bi finansirao nasilnu promenu MiloπeviÊevog reæima, „nenasilnim” metodama. Wegov zahtev je odobren. Kasnije je ameriËka vlada korigovala tu informaciju, tvrdeÊi da je za „ruπewe” MiloπeviÊa potroπila „svega” 41 milion dolara. U svakom sluËaju, to je do tada bila najveÊa suma ameriËkog „prqavog novca” ikad a utroπena za takav tip subverzivne aktivnosti pro tiv jedne suverene nacije. To naravno govori o znaËaju koji su Amerikanci pridavali uvoewu ovakve vrste „tihe okupacije” Srbije, i Kraj na str, 24) (K

Iskra 1. maj 2011.

Indeks: Propaganda zataπkavala zloËine nad Srbima

©trbac: ©amar za politiku Hrvatske

Hrvatskoj javnosti teπko je da prihvati presudu generalu Anti Gotovini i nekadaπwem pomoÊniku ministra policije Mladenu MarkaËu jer je dræavna propaganda godinama zataπkavala zloËine nad Srbima, a vlast zabrawivala bilo kakvo procesuirawe "Oluje", tvrdeÊi da su hrvatski generali nevini, objavio je danas hrvatski portal Indeks.hr. U komentaru objavqenom na tom portalu, Tomislav Klauπki piπe da je "narodu toliko zatrovanom propagandom teπko da sada proguta niz dogaaja prezentiran haπkom presudom".

- Direktor dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo ©trbac ocjenio da presude hrvatskim generalima predstavqaju "πamar za politiku Hrvatske". ©trbac je gostujuÊi u Vijestima B92 izjavio da Êe presuda hrvatskim generalima istaÊi neophodnost "revizije hrvatske istorije".

Tribunal Êe uputiti poziv pravosuu u Hrvatskoj i regionu da se i ostali Ëlanovi tog udruæenog zloËinaËkog poduhvata procesuiraju.

"Presuda, takoe, mora i da neminovno navede Evropsku uniju na preispitivawe toga da li je Hrvatska sa ovako teπkim teretom spremna da ue u zajednicu demokratskih dræava, a biÊe i jak vjetar u lea kontratuæbi Srbije za genocid nad Srbima do 1991. do 1995. godine", kazao je ©trbac. ©trbac je istakao da je najvaænija kvalifikacija presude sadræana u definisawu kriviËnog djela kao udruæenog zloËinaËkog poduhvata na Ëijem je Ëelu bio tadaπwi hrvatski predsednik Frawo Tuman i koje je sprovedeno u ciqu protjerivawa srpskog stanovniπtva iz Kninske krajine.

"Presuda ide u dva smjera, u prvom je usmjerena ka osuenim generalima, koji Êe ispaπtati, a u drugom prema hrvatskoj dræavi, posebno rukovodstvu koje je napravilo tu dræavu", naveo je ©trbac.

On je ocjenio da takva odluka Haπkog tribunala predstavqa "dobru osnovu" kako bi Srbi prognani iz Hrvatske bræe i lakπe povratili liËna, imovinska i politiËka prava koja su im oduzeta i uskraÊena nakon akcije hrvatskih oruæanih snaga "Oluja". ©trbac je naveo i da Êe danaπwe presude nekadaπwem hrvatskom vojnom vrhu dovesti u pitawe legitimnost proslave 5. avgusta kao hrvatskog dræavnog praznika Dana pobjede i Dana domovinske zahvalnosti. ©ef vladine Kancelarije za saradwu sa Haπkim tribunalom Duπan IgwatoviÊ istakao je vaænost odluke suda koji je utvrdio da je postojao zajedniËki zloËinaËki poduhvat da se Srbi proteraju iz Hrvatske. "Poznata je Ëiwenica da je iz Hrvatske 1995. godine, u akciji 'Oluja', prognano preko 200.000 Srba, da su se dogodili mnogi zloËini, uniπtavana imovina i van vojne potrebe", rekao je IgwatoviÊ i naveo da je stoga ishod ovog postupka bio oËekivan.

Zamenik tuæioca za ratne zloËine Bruno VekariÊ izjavio jeza B92 da je "Oluja" kao dan pobjede u Hrvatskoj i dan tuge u Srbiji, dobila parvosudnu istinu i kvalifikaciju i to je, pre svega, vaæno za ærtve zloËina, odnosno, kako je naveo, civile koji su rjeπili da ostanu nakon povlaËewa srpskog stanovniπtva.

"To je zloËin za koji do sada nije dat pravosudni odgovor", rekao je VekariÊ navodeÊi da je od devet taËaka optuænice koje se odnose na Gotovinu sud usvojio osam i da je veoma znaËajno da je predsednik jedan dræave predstavqen kao dio B92, 15.4.2011) zloËinaËkog poduhvata. (B

"Godinama se nije smelo znati za zloËine u Oluji i nakon we. Nije se smelo znati za famozni sastanak na Brionima. Niko, ukquËujuÊi osumwiËene, nije smeo znati da Hag krajem devedesetih istraæuje Oluju. Nismo smeli znati ko je optuæen, gde se skrivaju dokumenti i dokazi, gde su famozni topniËki dnevnici i ko ih je uniπtio", navodi se u tekstu.

Autor dodaje da, kao πto je vladajuÊa propagandna maπinerija godinama govorila narodu da hrvatskih zloËina nije bilo, sada mu govori da je za te zloËine osuen Ëitav narod.

"Perfidna manipulacija, tako tipiËna za HDZ. Trovawe traje punih petnaest godina. U euforiji nakon Oluje jedino su Feral i Novi list donosili izveπtaje o ubistvima i pqaËkama, o paqewu Ëitavih srpskih sela i napadima na izbegliËke kolone koje su milile prema Srbiji.

Dræavna propaganda sve to je sistematski zataπkavala", piπe Klauπki.

Autor teksta istiËe da su oni koji su o tome izveπtavali proglaπavani dræavnim neprijateqima, jer je bilo "popularno lagati u interesu Hrvatske" i napomiwe da je dræavna propaganda godinama skrivala i informacije o Brionskom sastanku, koji je postao okosnica presude Gotovini i MarkaËu.

"Kada je napokon podignuta optuænica protiv Gotovine, vlast ga je pustila da pobegne, nije se znalo gde se nalazi ni ko ga skriva, a nije Ëudo πto su, nakon viπegodiπweg lagawa i manipulisawa i medijskih izveπtaja u kojima su se iznosili samo argumenti odbrane, hrvatski graani doËekali presudu sa πokom i nevericom", istiËe autor.

On dodaje da su u prikrivawu "veliku ulogu odigrali isti oni mediji i novinari koji su nakon Oluje okretali glave i kamere od automobila nakrcanih ukradenom srpskom robom, a sada na naslovnim stranama i u emisijama govore o herojima".

"Veliku ulogu odigrala je politika koja je pravdala hrvatske zloËine i veliËala hrvatske (osuene) zloËince, kao i Crkva, koja se molila za hrvatske zloËince", naglaπava autor.

17. 4. 2011.

Iskra 1. maj 2011.

Tanjug

23

Robert Hevli... uspostavqawu trajnog NATO prisustva na Balkanu.

Sam trening „otporaπa” je bio paæqivo razraen, i u mnogim elementima sliËan specijalnom treningu policijskih, para-policijskih i obaveπtajnih formacija na zapadu, naroËito u oblasti taktiËke (nenasilne) komunikacije, odnosno primene takozvane metode „konflikt rezolucije”.

Taj trening su vodili iskusni instruktori primewujuÊi inter-aktivni model „podele glumaËkih uloga” meu polaznicima treninga („role play scenario”).

Pored uËewa „gandijevskih metoda”, polaznici su poduËavani kako da pasivnim fiziËkim otporom i izazivawem „nenasilnih” nereda (bukom i fiziËkom obstrukcijom), prekidaju reæimske manifestacije, ometa ju tribine, govore, provociraju policiju na nasiqe, a potom dokumentuju i publikuju u medijima to nasiqe, radi stvarawa anti-reæimskog sentimenta. Istovremeno su poduËavani kako da „seduciraju” reæimske predstavnike - na primer, tako πto Êe p olicajcima i vojnicima deliti cveÊe i pamflete; Kako da πire dezinformacije - i to tako πto Êe ekonomske nedaÊe nastale kao rezultat sankcija, uporno prikazivati kao greπke reæima - ili kako da manipuliπu penzionere: navodnim zalagawem za reπavawe wihovog statusa...

USAID: B92, DANAS, VREME...

I DAQE NEPROFITABILNI!?

Paralelno sa organizovawem pete kolone u Sr biji, u vidu „otporaπa”, peta kolona je organizovana u vidu takozvanih „nezavisnih medija” i nevladinih organizacija. NajveÊi deo gore spomenute sume od 41 milion dolara, je upravo potroπen za finansirawe tih oblika pete kolone. Ovde je vaæno apadno finansirawe tih „instinapomenuti da se za tucija” nastavqa i danas, jer prema samom priznawu zapadnih opera tivaca, ti mediji, pre svega B92, Vreme, Danas i mnogi drugi, su i daqe neprofitabilni, ali su i daqe finansirani iz zapadnih izvora!? Tu se sada otvara pitawe razloga finansirawa tih neprofitabilnih medija, jer prema samom USAID agenciji (gospoi Kriπni Kumar), prvobitna funkcija tih medija nije bilo nezavisno novinarstvo, veÊ „anti-MiloπeviÊevsko” delovawe, i jednom kad je MiloπeviÊ bio uklowen, otvara se logiËno pitawe - koja je sada svrha daqeg zapadnog finansirawa tih „petokolonaπkih” medija, koji na prvom mestu nikada nisu ni bili profitabilni?

Odnosno protiv koga su ti mediji danas usmereni?

Ono πto mi svi moæemo da vidimo danas i golim okom, jeste da ti „petokolonaπki” mediji i daqe vode neprijateqsku kampawu protiv svoje „zemqe domaÊina”- odnosno Srbije. Postojawe takvih medija i vrsta kampawe koju oni vode, trebalo bi da nam svima bude jasna indikacija pravih namera Zapada, i wihove navodne dobronamernosti...

InaËe, iz svih ovih „zapadnih” dokumenata, koji su navedeni na kraju ovog Ëlanka, mogu jasno da se vide finansijske transakcije zapadnog prqavog novca (samo u periodu 2000-2002 za potrebe B92, ANEM-a i NUNS-a, Soroπ fondacija je ispl atila preko 12 miliona evra ). Ukupna suma novca isplaÊenog takozvanim nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama iz zapadnih fondova je u

24

desetinama miliona evra. Svako razuman bi oËekivao, da odkako je Srbija postala „demokratska” zemqa, ispunila sve razumne i nerazumne zahteve, isporuËila sve krive i „nekrive” Srbe „srboæderskom” sudu u Hagu, organizovala sve zahtevane parade homoseksualcima i zapadnim ratnim zloËincima, kao i svetskim pedofilima - da Êe potom logiËno prestati „anti-srpska” aktivnost, tih nazovi medija i NVO-a. Kako stvari stoje, izgleda da je wihova aktivnost danas jaËa nego ikada, i da slavina iz koje dotiËu prqavi ameriËki dolari joπ nije presuπila!?

NATA©A KANDI∆ I SOWA BISERKO U PREGOVARA»KOM TIMU ZA KOSOVO! »ime se sve to danas bave „petooktobarski” prevratnici - otporaπi? Za Slobodana Homena i wegove „jezive” namere prema srpskoj omladini svi dobro znamo... Nacionalnog „kameleona” DuliÊa, i politiËkog „kameleona” «»edu, ne vredi posebno obraivati, wih jedino joπ klinci u jaslicama nisu „provalili”. Marko BlagojeviÊ (CESID) je posebna priËa, on verovatno smatra da „svojoj” otaxbini Srbiji joπ nije dovoqno duboko zabio noæ u lea...

Nedavno, prilikom pokuπaja organizovawa subverzivne i anti-dræavne (anti-ruske) aktivnosti (za potrebe zapadnih obaveπtajnih sluæbi) u ruskom „Podmoskovqu” je demaskiran javno od strane ruske dræavne televizije i sabsekventno proteran iz bratske Rusije.

Ali to ga nije spreËilo, da se uz posredstvo Borka StefanoviÊa - πefa pregovaraËkog tima sa laænom „dræavom” Kosovo, i uz blagoslov ministra JeremiÊa - nae na Ëelu „elitne” Konsultantske grupe (debelo plaÊene od strane srpskih poreznika) u Ëijem sastavu su se „nekim Ëudom” naπle i dve najozloglaπenije „anti-srpske” dame: nazoËna Nataπa KandiÊ, direktorka zapadno-obaveπtajno finansiranog Fonda za humanitarno pravo - i predsednica drugog, zapadno-πpijunski finansiranog, Helsinπkog odbora za qudska prava, nazoËna Sowa Biserko!? Kakve Êe to nacionalne „srpke” interese zastupati ove dve „minhenske” dame zajed no sa drugim, gore spomenutim petooktobarskim pre vratnicima, na Ëelu sa „pro-srpskim” predsednikom TadiÊem ? Mislim, da nam to nije teπko pretpostaviti...

5.4.2011.

(Podvukla - Iskra))

sajt: Vidovdan

Reference: https://wikispooks.com/wiki/Council_on_Foreign_Relation s#Board_ of_Directors_and_Membership https://wikispooks.com/wiki/Document:Overthrow_Inc http://adm.rt.com/usa/news/democracy-promotion-usaregime/ http://www.aforcemorepowerful.org/ http://www.centaronline.org/postavqen/60/izlazeng.pdf http://www.mcclear.net/Serbia%20Paper%20Final.pdf http://archive.peacemagazine.org/v19n2p10.htm http://www.dissentmagazine.org/article/ article=155

Iskra 1. maj 2011.

AMFILOHIJE I GADAFI: „BRIGA” NVO SEKTORA Nalogpoverenice za zaπtitu ravnopravno-sti Nevene PetruπiÊ mitropolitu Amfilohiju da se javno izvini uËesnicima gej parade jer je dao izjavu kojoj osuuje pojavu paradirawa homoseksualaca, kao i pretwa sudom predstavqa do sada najdirektniji napad na crkvu i religijska prava u savremenoj Srbiji.

Teπko se moæemo setiti sliËnih sluËajeva u vremenu autoritarnog titoizma koji se ponosio progonom vere i crkve, ali i hriπÊanskih uverewa.

Dakle Poverenica proziva i preti Mitropolitu jer je homoseksualizam nazvao grehom „sodomskim” πto je dvomilenijumsko uËewe hriπÊanske crkve, a sliËne stavove prema „istopolnim vezama” imaju i islam i judaizam. Dakle tradicionalne i monoteistiËke religije osuuju, ili su barem do sada o s u i v a l e , po ja v u h o m o s e ks u a li z m a k a o n e Ë e g pe r verznog i neprirodnog. »ak je i medicina bila na sliËnim pozicijama do momenta kad je preovladao gej lobi koji je „bolest” preimenovao u „opredeqewe” i „naËin æivota”.

OËigledno je da je gej lobi priliËno moÊan u Srbiji kada je da kaæemo naterao aktuelnu vlast da organizuje gej paradu iako je svima bilo jasno da Êe ona isprovocirati nasiqe na ulicama Beograda. No oËigledno da nije to bilo dovoqno veÊ je potrebno pacifikovati sve one koji bi se mogli suprotstaviti ovakom trendu homoseksualizacije kulture i druπtva.

Stranke zbog pritisaka Brisela i Vaπingtona koji homoseskualna prava stavqaju vrlo visoko u korpusu evropskih civilizacijskih ostignuÊa nisu spremne da rizikuju „æuti karton” po pitawu koje se wima ne Ëini preterano vaænim. Mediji su disciplinovani strahom od tuæbi za „govor mræwe” u sluËaju da neko u programu kaæe da „ne voli pedere”. Na kraju je ostala c r k v a k ao p o s l ed w i b as ti o n o t p o r a p r ed t a l as o m dekadencije. Stoga i napad na Mitropolita kao na onog koji je u Crkvi najoπtrije osudio agresivnu promociju homoseksualizma kao neËeg normalnog pa i poæeq-nog.

Nevladin s ektor æ eli da nametne svoje stavove i ideologiju celokupnom druπtvu, a u to spada i promocija homoseksualizma i „homoseksualnih prava”. Da bi se celom druπtvu isprao mozak ideoloπkim stavovima potrebno je savladati otpore.

Otpor crkve ovom agresivnom nvo-faπizmu se vidi kao prepreka u potpunom trijumfu globa-listiËkog m ultikulti projekta. Stoga ideoloπki borci nevladinog sektora nastoji da crkvu ili marginalizuje ili da joj nametne svoje stavove. Po moguÊstvu i jedno i drugo.

No oËigledno da pretwa sudom od strane Poverenice upuÊene Mitropolitu nije samo demonstracija moÊi gej lobija, veÊ ukupne nvo-formacije.

Isto tako to se uklapa u πiiri okvir πirewa evratlantskih i multikulti vrednosti koje nemaju alternativu. Gej parada kao i EU nemaju alternativu. To je i slawe poruke svima koji bi se drznuli da neπto kaæu πto nije „politiËki kore ktno”. Isto tako na ovaj naËin postaje jasno dokle je stigao i proces „marπa kroz institucije” nevladinog sektora koji sve viπe zauzima pozicije u dræavnim organima i deluje sve viπe autonomno. Tako se pribliæavamo utopijskom

Iskra 1. maj 2011.

idealu nvo-sektora o „nevladinoj vladi” to jest da kquËne vladine institucije padnu u ruke nevladinovaca.

Nevladin sektor koji su formirale institucije nekih zapadnih vlada sa jasnim ciqem „meke moÊi” nad naπim druπtvom, ima ambiciju ne samo da ima u rukama odreena ministarstva i institucije (πto je i dobrim delom i uspeo) veÊ i da se celom druπtvu nametne kao ideoloπki i moralni arbitar.

Dakle ono πto je u tradicionalnom druπtvu Crkva danas æele da bude Nevladinci. Stoga je sasvim prirodno da se ostrvi na Crkvu koja je i jedini konkurent na tu poziciju, a uz to je gotovo sasvim suprotne idejne orijentacije. »ini se da crkva nije t o li k o sme tal a ni k o mun i st iË k o j pa r ti j i k o l i ko danas nevladinom sektoru koji vodi svoju krstaπki rat protiv narodne tradicije, starih obiËaja i svega onoga πto crkve predstavqa. U wihovim redovima vlada veÊa netrpeqivost prema srpskoj crkvi i tradiciji no meu skinhedsima prema Ciganima.

No kako je poznato da Nevladinci nisu autonomni veÊ da zavise od svojih sponzora wihovo ponaπawe se ne moæe objasniti samo wihovom ideoloπkom zaslepqenoπÊu i rigidnim antitradicionalizmom. Dakle napadi iz wihovog bloka na Crkvu, a pre svega na Mitropolita nisu ni malo sluËajni a ni naivni. OËigledno je proceweno da je Mitropolit Ëovek koji ima autoritet u crkvi i koji wima moæe predstavqati prepreku u projektu „evropeizacije i denacifikacije Srba”. U tom pogledu smo pisali u oktobru i o Insajderu B92 kao o medijskom udaru na vrh SPC i na Mitropolita kao „kquËnog igraËa”.

Iako su tim Insajderima napadnuti i patriotske stranke i patriotske organizacije, jasno je bilo da je Mitropolit prava meta globalista.

Isto tako nije sluËajna ni sadaπwa „briga” naπeg nevladinog sektora za narod Libije koga treba, vaqda ameriËkom flotom, osloboditi od zlog diktatora Gadafija. Na stranu to kakav je Gadafi vladar i kako se vlada u Africi, jasno je da wih oËigledno iritira veza koju Gadafi ima sa politiËkim strukturama na Balkanu. OËigledno je da SAD iritira moguÊnost da nekakva, pa i posredna medijska podrπka Gadafiju, kome oËigledno hoÊe da dou glave, stigne sa ovih prostora. Mnogi odavde su preko wega napravili velike poslove i zaradili ogroman novac. Gadafi je kao „jugoslovenski zet” sa jakim politiËkim i poslovnim srpskim i hrvatskim vezama koje mu otvaraju moguÊnost lobirawa za neku vrstu pomoÊi.

Da bi se spreËila takva jedna moguÊnost, u pogon se puπta nvo-sektor i wima skloni mediji da agresivno prozivaju vlast jer je popustqiva prema „zlom diktatoru”. Na taj naËin se posredno vrπi pritisak na domaÊe politiËare da ne Ëine neπto πto se ne bi svidelo Velikom Bratu. Kao i u sluËaju medijskih kampawa oko Mitropolita i kod Gadafija je pre svega reË o konkretnim interesima koji se kriju iza jeftinih medijskih parola o slobodi, qudskim pravima i ravnopravnosti.

1.4.2011.

Podvukla - Iskra)

Branko RADUN Fond strateπke kulture

25

Promocija kwige Hrvoja MagazinoviÊa u Bawa Luci:

„KROZ JEDNO MU»NO STOQE∆E” TreÊeg marta je u Bawa Luci, u VeÊnici Banskog dvora, odræana promocija kwige Kroz jedno muËno stoqeÊe. Moæe se slobodno reÊi da je ovu uspelu promociju obeleæio lik Hrvoja MagazinoviÊa koji je u svojoj 98-oj godini smogao snage da prevali put od Splita i uzme uËeπÊe. U prepodnevnim Ëasovima dao je intervju Televiziji Republike Srpske koji je objavqen u dva dela (4. i 11. marta) i moæe se pogledati na wihovom sajtu.

UoËi same promocije stavio se na raspolagawe novinarima, a kasnije priËao o svom æivotu, onom koji je i zabeleæio u svojim SeÊawima.

vani, antifaπizam je prolazio kroz tragiËne situacije. Sve to saznajemo iz razgovora koji je Hrvoje vodio sa Viktorom GutiÊem, kada mu on pomiwe dogovor sa komunistima prilikom zajedniËkog robijawa u Sremskoj Mitrovici, plan o razbijawu Jugoslavije i πta tu Ëeka Srbe i Jevreje.

A kada je on proËitao Hrvojevu kwigu, poËeo je da slika, u svojoj maπti, Ëoveka koji je sve to mogao da izdræi, da sve to iznese na leima, i na kraju sve to pobedi. I zamiπqao ga je baπ ovako, i divio mu se joπ tada a posebno sada kada ga je upoznao.

Dejan PeriπiÊ, verouËiteq iz Novog Sada je za Hrvoja rekao da je Ëovek iz naroda, vrelo æivota, hodajuÊi elan-vital. Wegov æivot je uporedio sa ikonom veËnosti i po wemu on nije dovrπen, jer Hrvoje u svojoj 98-oj godini pokazuje da je Ëovek viπe ono πto Êe biti nego ono πto jeste. Qubavqu Ëovek prevazilazi sopstvenu prirodu. Hrvoje se ne moæe opisati kao bioloπki Ëovek, on svoje postojawe ne gradi na egzistenciji - na krvi i mesu, veÊ na qubavi. »ovek moæe da æivi bez qubavi. Moæe da ostvari svoj æivotni standard i da ga nije briga za druge, Ëemu izvesno i teæi savremena civilizacija. Ali qubavqu prevazilazimo sopstveno postojawe i pokazujemo se kakvi Êemo biti u veËnosti. Hrvoje je na tom putu veÊ prekoraËio granicu veËnosti. On u ovom prolaznom æivotu pokazuje da je moguÊe æiveti veËnoπÊu i da nas jedino ozon veËnosti moæe spasiti od davqewa u burama naπih muËnih stoqeÊa. Ukazao je na tri bitna temeqa Hrvojeve liËnosti koji su mu bili putevoditeqi celog æivota: porodiËno vaspitawe, hriπÊanski etos i rodoqubqe. Dok mi æivimo u ledenom dobu, okovani predrasudama i gnevom, nerazumevawem i samozatvorenoπÊu. A Hrvoje je opet jedna æivotna bujica qubavi Boæje. Wegova æivotna reka lomi okove oËajawa, potvruje moguÊnost ostvarivawa principa dobrote i qubavi u svakodnevnom æivotu. To je ono gde mi gubimo veru. ZakquËuje da je Hrvoje diskretni heroj na kojima zapravo i poËiva ovaj svet, da svojim primerom pokazuje da ne postoji put ka qubavi, veÊ da je qubav put.

Zoran PejaπinoviÊ, direktor BawaluËke gimnazije i najzasluæniji za promociju kwige, istoriËar po struci, objasnio je da sliËne kwige teoretiËari svrstavaju u memoare koji se izbegavaju ili oprezno koriste. Teorija kaæe da je to iz dva razloga: subjektivan, pristrasan stav autora i zato πto vreme Ëini svoje, seÊawa blede i postaju nepouzdana. Ali daqe tvrdi da ne treba imati rezerve prema Hrvojevom dragocenom, istorijskom πtivu - izvoru, jer je iπËitavajuÊi kwigu shvatio da ju je napisao Ëovek kome se moæe, i treba verovati. Opisao ga je kao Dalmatinca, Hrvata, Jugoslovena i qotiÊevca. Prvo dvoje po roewu, drugo dvoje po izboru i opredeqewu. Wegov utisak je ipak da je Hrvoje Ëitav æivot, gotovo stoleÊe, bio Ëovek. To je najteæe, ali najËasnije zanimawe.

Formalno je po zanimawu bio pravnik, kasnije i magistar nauka. Ta sluæba i QotiÊeva æeqa ga je dovela u Bawa Luku, gde je bio i sekretar ZBOR-a.

A u Bawa Luci je sreo svog anela ali i svog demona. Wegovom anelu je posvetio kwigu; svom æivotnom saputniku, sapatniku, svom osloncu, svojoj nepolitiËnoj supruzi Zorki KesiÊ koja ga je pratila kroz muËno 20. stoqeÊe. A demon je naæalost, takoe BawaluËanin, Viktor GutiÊ.

Proπlo je od toga mnogo godina i decenija. Viktor GutiÊ je bio ustaπki stoæernik i raspolagao je æivotima qudi, pa Ëak i vladika, koji je i samog MagazinoviÊa osudio na smrt. I dok je on pod zemqom veÊ 65 godina, Hrvoje eto promoviπe svoja SeÊawa. Promocija u Bawa Luci je kruna velike pobeda Ëoveka nad neËovekom, pobeda dobra nad zlim.

Toma MariÊ, kwiæevnik iz Bawa Luke je otkrio da ga je Hrvojev æivot podsetio na primere koji su na granici Ëuewa, gde se sudaramo sa veËnom dilemom koja nas prati kroz æivot: Da li su neke stvari uopπte moguÊe? A ta se dilema nastavqa sa saznawem da qudski æivot uistinu protiËe izmeu dve krajnosti gde, na tom putu, opstaju samo izuzetni. Bawa Luka je imala sreÊu da ima Hrvoja koji je svojim SeÊawima pomogao da se dokuËi istina uoËi straπnog rata. Wegov razgovor u Êeliji Crne kuÊe sa Ëovekom-sotonom Viktorom GutiÊem objaπwava kakav je bio naum te monstruozne tvorevine tzv. NDH, brisawe Vrbaske banovine za sva vremena. A to je podosta i uËiweno: nestao je jedan narod - Jevreji, Srbi su desetko-

Sam Hrvoje je objasnio da prema svojoj prirodi nije trebao da bude u politici, ali je rastao u okolnostima koje su ga naterale. U zatvoru na KorËuli Sreski naËelnik mu je rekao da on ne moæe da se bavi politikom kad je sirotiwa i objasnio da je politika za qude koji su materijalno osigurani, koji imaju para i æele da napreduju u tom materijalnom æivotu. Kao buduÊi politiËar, on je veÊ kao mali doπao u sukob sa italijanskim okupatorom.

Ako je Italija sa stalnim aspiracijama ka Dalmaciji, kako je on mogao biti siguran ako narodi Jugoslavije ne bi ostali ujediweni. Tako se kod wega razvilo jugoslovenstvo. Prisetio se i vremena kada je stasao za izbore i kako se opredelio za listu Dimitrija QotiÊa. Bio je simpatisao program

26

Iskra 1. maj 2011.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (153)

VIDOSAV STEVANOVI∆, DNEVNIK SAMO∆E Vidosav StevanoviÊ (1942) autor je viπe romana, zbirki pripovedaka i drugih kwiga u prozi.

Meu nedavnim kwigama je Dnevnik samoÊe (2010), vrsta autobiografije i memoara. U posledwim decenijama dvadesetog veka bio je jedan od vodeÊih predstavnika takozvane „stvarnosne proze”. Zbog svojih politiËkih miπqewa o vladi Slobodana MiloπeviÊa bio je primoran da se seli sa porodicom u GrËku, potom u Francusku. Nedavno se vratio u Srbiju, gde i daqe zastupa demokratske poglede.

Dnevnik samoÊe pokriva fragmente StevanoviÊevih dnevniËkih beleæaka u 1988-1993.

(Beleπke iz kasnijih godina su nagoveπtene.) U wima on komentariπe svoje poglede o kwiæevnom stvaralaπtvu i svoj doprinos u tom poqu, kao i politiËku situaciju u Srbiji i na Balkanu posledwih godina dvadesetog veka. Nas ovde uglavnom

RadiÊeve seqaËke stranke u delu koji se odnosio na poboqπawe uslova za seqake. Kada je u trafici naiπao na list "Otaxbina" postao je opËiwen QotiÊevim idejama zadrugarstva i sloge u narodu.

Daqe se osvrnuo na bekstvo iz Bawa Luke, boravak u Beograd za vreme rata i Komesarsku upravu.

Objasnio je da su u poËetku Nemci za jednog stradalog ubijali 10-tak Srba ali je Hitler kasnije preinaËio na sto. I Draæa i Tito su imali πkolu, mogli su izraËunati koliko treba da ubiju Nemaca da bi nestalo Srba. Zato Draæa nije hteo da ih napada, dok je Titu to odgovaralo. Na kraju je rekao neπto i o Zori KesiÊ koja ga je veÊ prilikom prvog susreta "oπamutila". Drugovi su mu rekli da je slobodna i da je baπ kao stvorena za wega. I on ju je osvojio. Odmah posle wegovog bekstva u Beograd, morala je beæati i Zora jer su je ustaπe planirali za "javnu kuÊu". U Beogradu su se venËali.

Hrvoje je naglasio da ga je posebno potresalo saznawa da mladi Srbi pucaju jedni na druge verujuÊi da su baπ oni u pravu. Pomenuo je stradawa nacionalista u Sloveniji. Na kraju je podsetio na QotiÊev odgovor na pitawe da li amblem koji nose dobrovoqci (Sv. –ore ubija aædaju), predstavqa borbu protiv komunista: Komunisti su naπa zabludela braÊa a neprijateq moæe biti samo onaj koji ti okupira zemqu.

Promocija je trajala duæe nego je uobiËajeno i to je bila prilika da primetimo kako je vreme brzo proteklo na jednom zaista prijatnom skupu, gde je gostima bilo najteæe da se rastanu od tako izuzetne liËnosti kao πto je naπ Hrvoje MagazinoviÊ. I na kraju se setih one priËe o.

Jovana koja se zavrπava reËima: „Da nam je ovakvih qudi makar pet!”

PavloviÊ Aleksandar saradnik Druπtva Hilandar Vaqevo

Iskra 1. maj 2011.

interesuju politiËki momenti, jer bi diskusija o wegovom kwiæevnom delu zahtevala daleko veÊi prostor.

KomentariπuÊi politiËke probleme StevanoviÊ ipak najviπe govori o sebi, jer su ga se presudno ticali dogaaji i posledice dogodovπtina u svom liËnom æivotu. On naviπe govori o sebi, πto je i razumqivo u pisawu dnevnika. U svojim komentarima on je pre svega liËan, Ëesto suviπe strog i nepuzdan, ali i poπten i pronicqiv. O sebi veli: „Istovremeno sam naivni idealist i skeptik, liberal i elitist, pobornik Ëiste literature i angaæovanog pisca, tradicionalist i prethodnik postmodernista, Srbin i graanin sveta”(67) Kao takav, on je Ëesto pravio neprijateqe, naroËito u „Ëarπiji”, kako on naziva qude od zavisti i sitnog politikanstva. Do te mere, da mu Ëak i supruga prebacuje da je pobuwenik, jeretik, Ëarπija Êe ga proterati jer misli, govori i piπe drukËije. Ali on odbija da se povinuje mentalitetu Ëarπije i jednoparijskom sistemu Slobodana MiloπeviÊa. „Ne mogu i neÊu da se prikquËim horu, makar samo otvarao usta i ne puπtao glas. Nikako neÊu da postanem crno-beli Ëovek: naprezao sam se da otkrijem bogatstvo u sebi i drugima, godinama sam se borio za raznovrsnost i obiqe.”(27) „NeÊu uËiniti niπta, osim πto neÊu s wima, oni Êe izabrati odgovarajuÊu kaznu za moju nepokornost.”(86) Laæno osumwiËen da je pisac humoreske protiv reæima, neÊe da se brani, jer Êe Ëarπija reÊi ima tu neπto jer se brani. „Znaju li ili ne ko je to napisao, nije im stalo da uvrde Ëiwenice.

Obavqaju propagandni posao. Sa malo napora i sredstava skidaju sa javne scene πirok krug qudi, ne optuæujuÊi ih otvoreno. Proveravaju ko je s wima, ko nije. Neka se oni koji Êute uzmu u pamet, sutra im se moæe desiti isto ili sliËno.”(31) „Ma kakva da je bila optuæba, nijedan optuæeni nije dobio priznawe da je bila laæna.”(33) Mogao je da bude „meta svakom kritiËaru, predmet prqavih Ëarπijskih ogovarawa i buduÊa ærtva nekog ambicioznog poltiËara.”(43) StevanoviÊ priznaje: da su crne liste, strah wegove mladosti, koje mogu biti „doæivotne i nastaviti da deluju i posle smrti.”(46) »esto pomiπqa na samoubistvo. Napadi Ëarπije, izolacija, samoÊa, sumwa gotovo u sve i svakoga, kontradikcije πto liËi na πizofreniju vode ga ka anarhizmu. Postavqa se pitawe zaπto nije javno govorio protiv MiloπeviÊa. „Napisati to sada, ili javno reÊi, Ëista je ludost, nerazumna hrabrost, druπtveno samoubistvo, izlagawe linËu.”(61) StevanoviÊ je smatrao da je Êutawe najboqa odbrana.

Dva su glavna razloga StevanoviÊeve kritike i neslagawa: nacionalistiËki zanos i reæim Slobodana MiloπeviÊa. Nacionalna euforija, koja je zahvatila Ëitavu naciju krajem dvadesetog veka dovodi Srbiju, po StevanoviÊevom miπqewu, do

27

Vidosav StevanoviÊ... ratova i ruba propasti. On to nije mogao da prihvati jer je pristalica zapadnog liberalizma. Iz tog razloga on je i protiv nacionalnih mitova o Wegoπu, o epskim pesmama, o Kosovskoj bitci...

Osudio je i delatnost Akademije nauka i umetnosti i Ëuvenog Memoranduma SANU u tom smislu.

Naæalost, StevanoviÊ ne pravi razliku izmeu nacionalizma (πovinizma) i rodoqubqa. On takoe ne ulazi u prave razloge ratova na Balkanu, ne razmatrajuÊi princip uzroka i posledice. Dobija se utisak da je Srbija za sve kriva i da su ostali mawe ili nimalo krivi za nesreÊe na Balkanu.

StevanoviÊ se naviπe izraæava o vladavini Slobodana MiloπeviÊa, o komunistima uopπte, i o liËnostima sa kojima je bio u dodiru i morao saraivati. On priznaje da je bio deset godina nevoqni Ëlan komunistiËke partije, ali kao takav nije prestajao biti sumwiv: „Uvek me je neko nadgledao.”(22) Glavni razlog wegovog neslagawa s partijom bio je naËin vladavine Slobodana MiloπeviÊa u ratovima u bivπoj Jugoslaviji. O Slobodanu kao Ëoveku i politiËaru StevanoviÊ ima najgore miπqewe. „Na tom licu nema niËeg qudskog... nikada nije sreo veÊe zlopamtilo od wega, sveti se qudima koji su ga neËim povredili joπ u osnovnoj πkoli.”(21) I daqe: „Sloba-Slobo-da pravi greπke za greπkom, preti bez povoda, izaziva nepotrebne sukobe, poniæava saradnike i sagovornike, pquje po svemu, izvrÊe znaËewa, zamewuje teze, niπta ne poπtuje, pravi ludost za glupoπÊu, besmislicu posle idiotizma, ali sve ga to Ëini snaænijim, moÊnijim i uvaæenijim. Niπta mu ne πkodi, niπta ga ne moæe zaustaviti, ni wegove sopstvene greπke i promaπaji. Jer i sam je politiËka greπka, istorijski promaπaj. Da nije takav, nastao iz greπke i sposoban proizvoditi samo greπke, ne bi ga bilo.”(227) SliËan stav StevanoviÊ ima i prema komunistima uopπte i o Titu. Tita po drugi put sahrawuje, u istorijskom smislu: „I posle sahrane najveÊeg sina naπih naroda i narodnosti kult se nije smawio, jedino se unekoliko izmenio... Na Ëelu vojske, policije, birokratije i Ëitave zemqe naπao se mrtvac, mumificiran ideologijom, smeπten u grobnici koju je neki partijski liriËar nazvao KuÊa cveÊa. Joπ je meu nama i nad nama. Marπira ispred æivih koji ne znaju kuda idu... Kultovi i rituali jugosocijalizma su sivi i prazni kao plodovi bez jezgra, ne bude oseÊawa, ne uzbuuju nikoga, osim moæda aparatËike ispranih mozgova.”(65-66) Ni o komunistima StevanoviÊ nema lepo miπqewe. Po wemu, oni predstavqaju „simbiozu nerada, neodgovornosti i ludaËkih ambicija... Politika nam se dogaa, to je sve. Banalna je, glupa, sluËajnija od saobraÊajne nesreÊe i liËi na sudbinu.”(19) „Marksisti i marksistoidi nauËili su qude da misle crno-belo, da se boje drugih, da se sumwiËe meusobno i da veruju u svetsku zaveru protiv wih.”(114) To su fanatici koji vide samo crno u protivnicima. „Crno-belim qudima sve je jasno i nedvosmisleno. Raspolaæu sa dve boje i ne priznaju nijanse. Sigurni su u sebe i veruju samo u ono πto im odgovara. Ne pate, ne sumwaju, ne muËe se u kontradikcijama, ne sapliÊu se u paradokse. Ne veruju,

28

skrivaju se iza tuih verovawa i sreÊni su zbog toga. Pevaju samo horske pesme. Oni su opasna homogena masa bez lica, oËiju, identiteta i duπe, izraz nadliËne voqe. Sumwalice, kao πto sam ja, gaze na putu, pquju i poniæavaju, potom idu daqe.

Pojedinac ne moæe da im se suprotstavi.”(22) StevanoviÊ produæuje svoju pronicqivu analizu buduÊnosti komunizma: „Komunisti su mislim na prave, tvrde, nepopravqive, nemilosrdne, monaπki odane, samopoærtvovane, stahanovce i nadqude utopije, mada okruæeni koristoqupcima i slugama svih reæima - svojom nesmenqivom vlaπÊu polako i sigurno ubijali komunizam, samoubijali se odbranom jedne fikcije... Meu grobarima koji Êe pokopati komunizam veÊina Êe biti bivπi komunisti, ali ne oni pravi i najboqi, veÊ najπtetniji i najgori. I kao svi stvarni grobari, ne oni iz literature, biÊe pijani, prqavi i suæene svesti.”(113) „Komunizam viπe nije sistem, raspada se pred naπim oËima, niπta ga spasiti ne moæe, ali je trajno stawe duha koje Êe ostati i kad formalnog komunizma viπe ne bude.”(53) „Komunizam odlazi, kao utopistiËki projekat, kao tvrda, demagoπka i nehumana vlast - iako je, mada istorijski kratko, trajao predugo, sedamdeset gladnih i polugladnih godina. Ali naslee koje ostavqa je mina sa kasnim paqewem, navikla na laæ, nerad kao pogled na svet - i bivπe staqiniste, danaπwe nacionaliste kao udarnu iglu buduÊe ne-sreÊe.”(113-114) Komunisti, to jest partizani, pokazali su svoje pravo lice tek kad su doπli na vlast: „Oslobodioci su se brzo pretvorili u pqaËkaπe i sitne posednike, prosto su konfiskovali ono πto im se dopadalo. PqaËkawe osvojenoga grada nije trajalo ni tri dana kao u drevnim vremenima veÊ nekoliko godina, nekoliko decenija. Neki su verovatno bili svesni πta rade, drugi su krali u ime revolucije i vlasti radniËke klase, u punoj nevinosti klasnog neznawa. Kasnije su sve πto je pripadalo dræavi i pojedincima smatrali svojim, uzimali su ono πto im beπe potrebno. I ne æureÊi, sigurni u trajnost svoje vlasti.”(57) O Dobrici ∆osiÊu StevanoviÊ ima takoe loπe miπqewe, kao o Ëoveku i kao o piscu.

Optuæuje ga da se uglavnom bori za vlast. JuËe je napadao nacionaliste, a sada je i sam postao nacionalista „Zna prqavπtine ratnog i ranog komunizma, surova uspostavqawa jednopartijske vlasti i tajnih sluæbi, zna za masovna streqawa i Ëistke, za likvidacije bez suewa, uËestvovao je u wima, ne moæe mu se oprostiti πto danas Êuti o tome, prikriva ono πto bi morao otkrivati...

Greπio je dosledno i stalno... I mada Dobrica to poriËe, znam da je ciq svih wegovih intriga, spletki i zavera samo vlast - i da Êe naÊi naËina da opravda metode kojima Êe do we doÊi. U mladosti se nije libio zloËina...”(135-136) StevanoviÊ malo ceni i ∆osiÊeva kwiæevna dela, sasvim preterano, uprkos wihovoj popularnosti. „Posle wega Êe ostati nekoliko stranica proze i projekat totalitarne nacionalne dræave. Ali buduÊi da je nedovrπen, taj naπ Rozenberg koji piπe kvazitolstojevske romane, i projekat Êe mu ostati nedovrπen.”(352) U krajwoj liniji, StevanoviÊ odbacuje ∆osiÊa zbog wegovog stava da Srbi pobeuju u ratu, a gube u miru.

Kraj na str. 30/2) (K

Iskra 1. maj 2011.

Tribina „Novog Videla”

27. mart - „praznik” upozorewa i propasti Vlada, odnosno Ministarstvo inostranih poslova Republike Srbije, odluËili su da ove godine sveËano obeleæe 27. mart - dan kada je 1941. godine u Beogradu izvrπen puË zbog pakta sa silalama osovine - navodeÊi da taj datum predstavqa simbol naπe borbe protiv faπizma.

Verovatno nema mnogo istorijskih dogaaja koji su za kraÊe vreme na razliËite naËine tumaËeni. U vreme komunistiËkog ropstva ovaj dan bio je proglaπavan za dan velike pobede KomunistiËke partije Jugoslavije (KPJ), a Ëak je oznaËavan i kao poËetak revolucije. Po uvoewu viπestranaËja uvideli smo da komunisti nisu imali mnogo veze sa organizacijom ovog dogaaja, i da su pravi inicijatori bili Englezi, odnosno wihova obaveπtajna sluæba. I pored te Ëiwenice za mnoge je i danas 27. mart potvrda slobodarskog uzleta srpskog naroda, iako su mnogi Srbi shvatili da tog dana nismo, kako je to rekao Vinston »erËil, „pronaπli duπu”, veÊ izgubili razum, πto je bilo katastrofalno po nacionalne interese.

pagandu za izazivawe puËa πirili gde god su stigli - od crkava do kafana. I pored engleskog pritiska, Siniπa JokiÊ smatra da je Srbija mogla da postupi drugaËije, i navodi primer Turske koja je kroz istoriju bila miqenica Engleske. Naime, ova zemqa je glatko odbila sukob sa centralnim silama, argumentom Englezima da rat „uopπte nije u naπem interesu”. Nasuprot wima, Srbi su podlegli engleskoj propagandi. Narod je bio razoËaran kako zbog potpisivawa pakta, tako i zbog stvarawa banovine Hrvatske. OËekivalo se kako ruπewe pakta tako i izlazak iz poniæavajuÊeg poloæaja. To se, meutim, kao πto je poznato, nije dogodilo. Nova Vlada puË je pokuπala da predstavi kao unutraπwe pitawe Jugoslavije koje nema nikakve veze sa odnosom Beograda prema NemaËkoj i silama osovine. JokiÊ je podsetio i na reËi ministra u SimoviÊevoj Vladi, Lazara NinËiÊa (Ëija je Êerka kasnije radila u Titotvom Vrhovnom πtabu), koji je, shvatajuÊi kakvo se zlo sprema, priznao: „Sada bih seo u avion da qubim skute Hitleru”.

U opisanoj konfuziji u vezi sa znaËewem pomenutog datuma trebalo bi i traæiti razloge zbog kojih je „Novo Videlo” odluËilo da organizuje tribinu pod nazivom „27. mart - praznik upozorewa”, na kojoj su uËestvovali istoriËar Siniπa JokiÊ i teolog Dejan PeriπiÊ. Oni su u svojim izlagawima pokuπali da odgovore na pitawe da li je 27. mart bio slobodarski uzlet ili nepromiπqeni inat zarad tuih interesa koji nas je odvukao u ambis Drugog svetskog rata. Pored osvetqavawa fenomena 27. marta iz jednog drugaËijeg ugla, u odnosu na onaj iz kojeg je ovaj dogaaj opisivala zvaniËna istoriografija, JokiÊ i PeriπiÊ su paæwu posvetili i osobenostima kolektivnog identiteta koje su i dovele do moguÊnosti manipulacije nacionalnim oseÊawem, pa i ostvarewem samog puËa, te razlici izmeu 27. marta i Vidovdana.

Meutim, bilo je dockan. Po podacima koje je izneo JokiÊ, posledica puËa je stradawe milion i osamsto hiqada Srba u Drugom svetskom ratu. Ako se ima u vidu nasilna smrt pet miliona i tri stotine hiqada naπih sunarodnika tokom 20. veka, pravo je Ëudo da smo, uopπte, opstali. Ali to nije jedina zastraπujuÊa Ëiwenica koju je izneo naπ istoriËar. Materijalno, Srbija je iznurena, i bukvalno opqaËkana. Po sporazumu sa Hitlerom Srbija je imala prava da sva materijalna dobra proda NemaËkoj, ali nakon πto je pakt oboren, Nemci su posle okupacije bukvalno opqaËkali naπu zemqu: izneli su bez ikakve nadoknade 400.000 vagona kukuruza, 250.000 vagona pπenice, ceo stoËni fond, ogromne koliËine bakra.

Siniπa JokiÊ je u nadahnutom i iscrpnom izlagawu, kojim je sat i po vremena uspeo da odræi nepomuÊenom paæwu sluπalaca, do tanËina obrazloæio uzroke i posledice dogaaja izazvanih puËem 27. marta 1941. godine. OslawajuÊi se na zapaæawa Vladete JerotiÊa, JokiÊ je primetio da je 27. mart „najgori dogaaj u istoriji Srba”, jer je izraz „kolektivnog ludila”, posle kojeg smo postali „i grobovi i robovi”, ærtve pet katastrofa: bombardovawa i aprilskog rata, rasparËavawa zemqe i gubitka slobode, stvarawa NDH i ogromnog stradawa Srba na Ëitavoj teritoriji tadaπwe Jugoslavije, graanskog rata i komunistiËke revolucije. Po JokiÊu pravo na samoodræawe je prvenstvo svakog naroda, πto je bio i osnovni motiv za potpisivawe Trojnog pakta. Ipak, Srbi, inficirani od engleske propagande bezglavo su jurnuli u rat protiv svetske nepravde. U tome su im svesrdno pomogli engleski agenti (od kojih je uoËi puËa sve vrvelo) i wihovi srpski agitatori, koji su pro-

Iskra 1. maj 2011.

Po miπqewu Siniπe JokiÊa i sama borba protiv okupatora bila je bezumna i samouniπtiteqska, a osim toga potpuno nesvrsishodna Ëak ni sa aspekta zaustavawa pohoda nemaËkih trupa prema istoku. U to vreme NemaËka je kretala na Sovjetski Savez sa pet miliona vojnika, a u sluËaju totalnog ustanka u Srbiji, kako je procenio istoriËar JokiÊ, moglo bi biti eliminisano tek 20.000 nemaËkih vojnika, πto je beznaËajni procenat od ukupnog.

Meutim, Ëak i da se to dogodilo, Nemci bi primenili princip sto ubijenih Srba za jednog ubijenog Nemca, πto bi dovelo do smrti dva miliona Srba.

NavodeÊi zapaæawa Dimitrija QotiÊa, JokiÊ je ukazao i na neuporedivost uslova za ratovawe u Srbiji za vreme Karaorevog ustanka i za vreme neposredno pred Drugi svetski rat. U Karaorevo vreme Srbija je imala 370.000 stanovnika, i velika veÊina wih æivelo je u seoskim sredinama, uglavnom u πumskim podruËjima, pogodnim za razliËite manevre. U toku Drugog svetskog rata Srbija je brojala preko Ëetiri miliona qudi, a postojalo je i mnogo viπe gradskih sredina, ali i mnogo mawe poπumqenih podruËja, πto je uslove za

29

27. mart...

Vidosav StevanoviÊ... (sa str. 28)

ratovawe Ëinilo mnogo teæim. „Potpisnici pakta sa Hitlerom uËinili jedan greh - πto su taj pakt potpisali, dok puËisti dva - πto su izveli puË da bi doπli na vlast, a onda i oni pakt prihvatili”, ocenio je JokiÊ, zakquËujuÊi svoje izlagawe konstatacijom da je Dimitrije QotiÊ ponudio izlaz, ali da ga niko u Srbiji nije sluπao. Ëak ni vrh Srpske pravoslavne crkve kojem je QotiÊ, iako nije bio pristalica pakta, ali ga shvatao kao nuænost okolnosti u kojima smo se naπli, uputio molbu da zatraæi od kneza da na Ëelo dræave doe „puna Ëvrstine i autoriteta Vlada koja Êe, s jedne strane, pakt poπtovati, a s druge strane narodu uliti poverewe da Êe sloboda i nezavisnost biti saËuvani”.

Upravo na QotiÊevu molbu arhijerejima osvrnuo se na poËetku izlagawa Dejan PeriπiÊ, navodeÊi da reËi Patrijarha Gavrila kojima on poredi 27. mart sa Vidovdanom nisu u recepciji Crkve zaæivele, buduÊi da u liturgijskom æivotu Crkve puË ne predstavqa dogaaj koji ima bilo kakvu vaænost. Sa druge strane, istakao je PeriπiÊ, istorijske okolnosti za vreme Vidovdana i 27. marta ni po Ëemu nisu bile sliËne.

Vidovdan svedoËi da je zavet sa æivim Bogom vaænija i uzviπenija vrednost od bilo Ëega zemaqskog, dok je 27. mart bio „barbarogenijska opijenost” koja nije mislila ni o interesima narodnim (dakle zemaqskim), ali ni o veËnim vrednostima. To je, po miπqewu PeriπiÊa, bio bunt zbog uvreene gordosti, „jer nismo mogli da se pomirimo sa Ëiwenicom da svetski tokovi, makar bili i nepravedni, treba da prou bez naπeg uËeπÊa”.

PeriπiÊ je podsetio i na jedan dogaaj iz 1940. godine koji ukazuje na, sa jedne strane, potpunu pripremqenost Hrvata za dogaaje koji Êe uslediti naredne godine, a sa druge na neshvatqivu nespremnost Srba. Naime, te godine, u bawaluËkom zatvoru ustaπa Viktor GutiÊ izneo je zboraπu Hrvoju MagazinoviÊu plan o uniπtewu Srba. MagazinoviÊ mu je, u neverici πta sluπa, rekao da je to nemoguÊe, jer bi prethodno morala biti uniπtena Jugoslavija. Odgovor ovog ustaπe bio je da Êe se to svakako i desiti, jer su Srbi lud narod koji misle da moraju da uËestvuju u svakom ratu. I mi smo, kako je rekao PeriπiÊ, posluπavπi nagovor Engleza, uπli u rat u kojem smo postali i „grobovi i robovi”.

Na kraju izlagawa PeriπiÊ se osvrnuo i na danaπwu politiËku i moralnu krizu u Srbiji, primetivπi da nam je za oporavak svakako potrebno jedno novo oduπevqewe. Meutim, po wegovom miπqewu, slavqewem 27. marta kao „praznika” koji navodno svedoËi o srpskom antifaπizmu to oduπevqewe moæe da se pretvori i u ruπilaËki akt. Zbog toga, zakquËio je naπ teolog, moramo da imamo u vidu jevanelsko upozorewe koje glasi: „Razlikujte duhove, jer nisu svi duhovi od Boga”.

D. P.

30

StevanoviÊ loπe govori i o drugim piscima, na primer, o Wegoπu, Bogdanu PopoviÊu, Antoniju IsakoviÊu, Danilu Kiπu, Borislavu PekiÊu, Mihizu, Matiji BeÊkoviÊu, Milovanu DanojliÊu, Slobodanu SeleniÊu, i o politiËarima Radovanu KaraxiÊu, ©eπequ, Kusturici, itd. Ima liËnosti o kojima se on povoqno izraæava: o Borisavu StankoviÊu, Vasku Popi, Miodragu BulatoviÊu, Mirku KovaËu, Aleksandru Tiπmi i Vuku DraπkoviÊu. Nije lako utvrditi prave razloge takvih StevanoviÊevih miπqewa, verovatno zbog wihovih stavova o nacionalizmu ili MiloπeviÊu.

A moæda i iz drugih, liËnih, meni nepoznatih razloga.

StvanoviÊ pomiwe Dimitrija QotiÊa, qotiÊevce i Milana NediÊa nekoliko puta. On uglavnom ponavqa stereotipna miπqewa, jer sam, roen 1942, nije mogao da liËno upozna Ëiwenice.

Ne razlikuje qotiÊevce i dobrovoqce. Ponekad Ëini neshvatqive tvrdwe, na primer da su qotiÊevci morali da se upiπu u komuniste jer su se napatili od wih. Prilikom posete Hilandaru, jedan kaluer mu kaæe da se hilandarci trude oko Jaπe QotiÊa da im ostavi „sav qotiÊevski novac”.

Spomiwe i ∆osiÊa da je zasadio vinograd. „Komunisti i qotiÊevci koji sade i obdelavaju isti vinograd... Zar nisu bili quti protivnici? Ali u stvarnosti je bilo drukËije: qotiÊevci su lako postajali komunisti. Sada se deπava obrnuto: komunisti sa istom lakoÊom postaju qotiÊevci.”(346) StevanoviÊ spomiwe i ubistvo Jaπe QotiÊa, ali ne kaæe ko ga je ubio. Vaqda komunisti koji su postao qotiÊevci? StevanoviÊ re-gistruje da je u MiloπeviÊevo doba „procvetalo otrovno cveÊe”, to jest rehabilitacija bivπih kolaboranata; tako su i qotiÊevci - „programski nacisti” proglaπeni kao „Ëestiti konzervativci i sledbenici zlatoustog vladike Nikola-ja”.(520) NediÊeva Srbija je saveznik Rajha, u kojoj je proglaπeno da je Juden frei. „Kolaboranti su se time hvalili, dobili su pohvale od strogih zavojevaËa, qotiÊevski nastrojeni teoretiËari ras- pravqali su o mestu koje Êe wihova Srbija imati u okviru novog evropskog poretka.”(355) Sve ovo pokazuje da je StevanoviÊ, u nekim sluËajevima, nepouzdani komentator politiËkih pojava.

Na kraju ovog dela dnevnika Vidosav StevanoviÊ je zabrinut πta Êe biti sa wegovim kwiæevnim delom, ali veruje da je pisao nevidqivim mastilom i da Êe jednog dana to postati vidqivo „kao jasan tekst prepun znaËewa”.(627) Sve u svemu, ova obimna kwiga sluæi kao dokumenat jednog nesreÊnog doba u æivotu Srbije i kao liËni testamenat jednog obdarenog pisca i intelektualca, koji moæe da doprinese osvet-qavawu dogaaja na Balkanu pri kraju dvadesetog veka. Slagali se sa autorom ili ne, ne moæemo ignorisati iskustva jedne liËnosti koja mogu da se odnose i na mnoge druge qude.

Vasa MihailoviÊ ------------------Vidosav StevanoviÊ. Dnevnik samoÊe: Izbor fragmenata 1988-1993 (Beograd: Sluæbeni glasnik, 2010), 640 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. maj 2011.

Prilozi „Iskri” Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob nedavnopreminulog druga –ora MarkoviÊa: Slavko KosiÊ £5 Æivan LazareviÊ £5 Duπan DeviÊ £5 Dobrivoje –ukiÊ £5 Bora RadovanoviÊ £5 Hranislav –oreviÊ £ 20

+ Anet MiqkoviÊ U Teaneck, NJ, SAD, umrla je 10. aprila Anet MiqkoviÊ (89) supruga naπeg druga Zorana MiqkoviÊa.

Sahrawena je 13. aprila.

Aneti veËan pomen a drugu Zoranu i ostaloj porodici naπe duboko sauËeπÊe.

Iskra

+ –ore MarkoviÊ U Birmingamu, Engleska umro je poËetkom aprila naπ drug dobrovoqac 20. Ëete TreÊeg bataqona SDK. Roen je 24. novembra 1924. Sahrawen je sredinom aprila.

Drugu –oru veËan pokoj a wegovoj porodici naπe iskreno sauËeπÊe.

Iskra

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. maj 2011.

Preminuo Brana CrnËeviÊ Kwiæevnik Branislav Brana CrnËeviÊ preminuo je rano juËe u Beogradu, potvreno je iz wegove porodice.

CrnËeviÊ je bio kwiæevnik, aforistiËar, novinar, scenarista. Roen je 8. februara 1933. godine u KovaËici, a studirao je na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Karijeru je poËeo u listovima „Jeæ” i „Duga”, a objavqivao je kolumne u brojnim drugim listovima poput NIN-a i „Politike”. Prvu kwigu za decu „Bosonogi i nebo” objavquje 1963. godine, a potom i prvu zbirku aforizama „Piπi kao πto Êutiπ”.

Dobitnik je nagrade „Zmajevih deËijih igara” za stvaralaËki doprinos savremenom izrazu u kwiæevnosti za decu 1987. godine.

CrnËeviÊ je bio i politiËki angaæovan i mnogi ga pamte kao dobrog prijateqa bivπeg predsednika Slobodana MiloπeviÊa. Bio je i zagovornik nevinosti Radovana KaraxiÊa pred Haπkim tribunalom...

Tanjug, 14.4.2011) (T

Masovna grobnica iz 1944. i na Kalemegdanu Skenirawe masovnih grobnica u LisiËjem potoku, kod Ortopedske klinike na Bawici i pored spomenika Stevanu Mokrawcu na Kalemegdanu, u koje su partizani zakopali Beograane koje su ubili u prvim mesecima po ulasku u glavni grad oktobra 1944, poËelo je juËe.

Predstavnici Komisije za pronalaæewe ærtava koje su ubijene bez suewa juËe su zajedno sa predstavnicima preduzeÊa „Monting”, koje besplatno radi skenirawe, poËeli da traæe taËne lokacije. Sa wima je na teren izaπao svedok Petar JovanoviÊ (83), Ëiji je stariji brat Pavle JovanoviÊ, student medicine, ubijen u proleÊe 1945. On je po seÊawu iz priËa drugih pokazivao mesta gde je moæda zakopan i wegov πest godina stariji brat u LisiËjem potoku i kod Ortopedske klinike. Meutim, na nekim mestima u LisiËjem potoku izgraene su stambene i poslovne zgrade ili je wihova izgradwa u toku.

- Grobnice u LisiËjem potoku i kod Ortopedske klinike su, prema procenama, meu najmasovnijima u Srbiji. Pretpostavqa se da se tamo nalaze zemni ostaci viπe stotina ærtva, pa i hiqadu. To su uglavnom qudi koji su pripadali sredwoj klasi i koji su æiveli u tim delovima grada. Wihovo ubijawe bez suewa

Pomen Dimitriju QotiÊu Zajednica „Novo Videlo” 19. aprila 2011. godine organizovala je mali pomen povodom godiπwice upokojewa Dimitrija QotiÊa. Pomen su sluæila dvojica sveπtenika, uz prisustvo pedesetak hriπÊana iz Novog Sada i okoline. Iako mala zajednica, wome je strujao æivotvorni duh bogoqubqa i bratoqubqa, kojim je ovaj znameniti uËiteq zavetne politike bio nadahnut. Taj duh od nekolicine nas koji smo proπle godine prisustvovali istom dogaaju, mora se priznati, duπa utrnulih od nedostatka entuzijazma, stvorio je zajednicu koja nije samo skup jedinki, veÊ novo biÊe duhovno. „Najvaænija je stvar ne razoËarati se, a neÊemo se razoËarati ako budemo oËarani Bogom i veËnim vrednostima, a ne qudima.

VeËnoπÊu je bio oËaran i oduπevqen rab Boæiji Dimitrije i zato je on nadahnuÊe svima nama da idemo Hristovim putem”, rekao je, izmeu ostalog, jedan od sveπtenika koji je sluæiopomen D. P.

poËelo je joπ 17. oktobra 1944. jer su prvo voeni u logor na Bawici, koji su preuzeli partizani, a onda na streqawe u dowem veπu vezani æicom. Problem sa LisiËjim potokom jeste u tome πto su ovde poËele da se grade stambene zgrade. Imamo prijavqene sluËajeve da su radnici po naredbi izvoaËa radova sklawali naene kosti - objaπwavao je na licu mesta istoriËar Sran CvetkoviÊ, sekretar Komisije.

Prema wegovim reËima, u tim grobnicama se nalazi i oko 300 osoba koje su radile u dræavnoj administraciji koje su privedene i streqane na prevaru.

- Tadaπwe komunistiËke vlasti dale su javni oglas da se svi oni koji su radili u dræavnoj sluæbi vrate na posao. Prijavilo se 300 osoba u Beogradu u tim prvim danima i svi su ubijeni - navodi istoriËar CvetkoviÊ.

U grobnici koja se nalazi na najprometnijem πetaliπtu u Beogradu, na ulazu u Kalemegdan pored spomenika Stevanu Mokrawcu, prema podacima Komisije, nalaze se tela oko 30 reËnih policajaca koji su ubijeni 20. oktobra 1944, Ëim su partizani uπli u Beograd. TaËnu lokaciju ove grobnice istoriËaru CvetkoviÊu dao je izvesni major Ozne Aleksandar GarotiÊ...

BLIC, 20. 4. 2011.

Vuk Z. CvijiÊ

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

TAJNI ULTIMATUM AMERIKE SRBIJI ZahvaqujuÊi tajnom ameriËkom ultimatumu upuÊenom 2006. godine srpskoj vlasti saznajemo zaπto je podræavana koalicija oko TadiÊa, zaπto je Koπtunica sklowen sa mesta premijera, na koji naËin je spreËena patriotska koalicija Koπtunica-NikoliÊ ZahvaqujuÊi „Vikiliksu” na „videlo” je isplivalo viπe diplomatskih prepiski koje potvruju da Srbija ima vlast koja je spremna da ær t v u je n a ci o n al n e i d r æ av n e in t e r es e z a r a d dolaska ili opstanka na vlasti. Kako je to neπto πto smo znali, ostaje da osmotrimo kako funkcioniπu mehanizmi uslovqavawa sa Zapada prema vrhu vlasti u Srbiji, sa ciqem prihvatawa nametnute pozicije deæurnog krivca.

USMENO I U POVEREWU Jedan od tih dokumenata datira iz 2006. godine. ReË je o tajnom ameriËkom ultimatumu upuÊenom srpskoj vlasti u vidu zahteva za izvrπavawem 11 zadataka, u vezi sa potragom i hvatawem preostalih Srba koje traæi Hag. U dokumentu se ne spomiwe kakve Êe posledice pretrpeti naπa zemqa ako se ti zahtevi u nekom roku ne ispune. Rezultat tih usmenih doπaptavawa su i medijske „prqave kampawe”, pretwa opozicijom, tek „uzgredno” pomiwawe „finansijskih aranæmana”, to jest kredita kojima se krpi buxet, ili otvarawe pitawa „nezavisnog Kosova”, „problema Raπke”, centralizacije BiH, guπewe Srpske, federalizacije Srbije preko „Vojvodine republike”.

U pomenutom dokumentu koji dolazi iz ameriËke ambasade u Beogradu ultimatum je odbijen od strane tadaπweg premijera Koπtunice, a prihvaÊen od tadaπweg i sadaπweg predsednika TadiÊa. U tom, ali i u svetlu konteksta insceniranog samoproglaπewa „kosovske nezavisnosti”, postaje jasnije kako su se deπavale promene u Srbiji proteklih godina, kako je od strane Zapada uËiweno sve da se podræi koalicija oko TadiÊa, zaπto je Koπtunica sklowen sa mesta premijera, odnosno na koji naËin je spreËena patriotska koalicija Koπtunica-NikoliÊ.

SERIJA ULTIMATUMA Zadræimo se na sadræaju naloga u 11 taËaka. Koπtunici je upuÊen zahtev da se obrati javnosti i pozove na hapπewe Ratka MladiÊa, da to proglasi nacionalnim prioritetom, a one, pak, koji opstruiraju taj zadatak da smeni i otpusti. Takoe, zatraæeno je da se javno obznani da Êe sve snage bezbednosti na celoj teritoriji zemqe biti ukquËene u lov na „najpoznatijeg srpskog generala”

i da se za tu priliku objavi telefonski broj na koji bi cinkaroπi mogli da prijave begunce. Tu je i „predlog” da se izvrπi pritisak na SPC da podræi hvatawe haπkih „begunaca”. Ovaj diplomatski izvor navodi da je od Srbije zatraæeno da isporuËi spisak svih jataka koji bi odmah morali biti uhapπeni, a u vezi s tim pomiwan je i novi zakon kojim bi se drakonskim kaznama sankcionisalo pomagawe „haπkim optuæenicima” .

KonaËno sve to bi nadgledala posebna agencija u osnivawu, Ëiji zadatak bi bio iskquËivo potraga i hvatawe „ozloglaπenih”.

Naravno sve to podrazumeva saradwu naπih i ameriËkih organa gowewa, πto znaËi dolazak ameriËkih inspektora i agenata u Srbiju, koji bi se u dogovoru sa naπim sluæbama upustili u lov na glave. Zanimqivo je da je Austrougarska imala sliËan zahtev upuÊen PaπiÊevoj vladi, u pogledu istrage pozadine ubistva habzburπkog prestolonaslednika. Naravno to je Srbija tada odbila, iako svesna da je tim Ëinom udarila πamar jednoj carevini i na taj naËin ugrozila sopstveni opstanak. Za razliku od 1914. godine, sada niko nije spomiwao rat ili sankcije, ali je danas srpska elita mnogo mawe spremna da se bori za narod nego onda. Koπtunica je odbio, ali je TadiÊ prihvatio ili barem obeÊao da Êe zahteve ispuniti.

Dogaaji koji su usledili posle promene vlasti u Srbiji potvruju postojawe ovakvog ili sliËnog ultimatuma (ili serije ultimatuma) upuÊenih srpskoj vlasti. Tako jedna druga diplomatska depeπa, datirana 22. 10. 2010. godine, govori kako je saradwa srpske vlade sa Hagom krenula „dramatiËnim koracima posle julskog formirawa nove vlade, πto se pokazuje hapπewem srpskog ratnog lidera iz Bosne Radovana KaraxiÊa.”

Tu stoji da nova Vlada sada radi, neometana od strane zvaniËnika nekooperativne DSS, koji su zauzimali poloæaje u BIA i MUP-u, te da se „pokazuje sposobna da locira begunce i deluje na osnovu dojava”. Sledi i pohvala proevropskoj Vladi jer je na samom poËetku svoga rada uspela da isporuËi dve od Ëetiri preostale traæene srpske glave, Stojana Æupqanina i Radovana KaraxiÊa.

Tako smo saznali da je u Srbiji cinkarewe i hapπewe onih koji su se uËeπÊem u ratu „zamerili” moÊnicima ovog sveta mera evropejstva. Ipak, Ëini se da je ovakvo kukavno ponaπawe naπe vlasti dosledna negacija evropske ideje i istorijskog iskustva, koji poËivaju na ideji nacionalne dræave i borbe za realne nacionalne interese po cenu ærtve.

PeËat, 10.3.2011.

Podvukla - Iskra) (P

Branko Radun <pecat.co.rs>