iskra1197

God. LXIII

Broj 1197

Birmingham, 1. februar 2011.

TadiÊevci joπ jedini vernici propale EU ideologije

SPASAVAWE OBRAZA - ne bi li TadiÊ nekaæweno obavqao antisrpske radwe Nedavno, krajem decembra 2010. godine, u organu Srpskog sabora Dveri, Dveri Srpske, pojavio se Ëlanak g. Boπka ObradoviÊa (koji je inaËe sekretar Glavnog odbora te organizacije), naslovqen „EU u NATO u Srbiji danas - izmeu skepticizma i totalitarizma”.

Jedan neumoran ali i mudar borac Kao i uvek, g. ObradoviÊ jeste jedan neumoran borac za srpske nacionalne interese, ali i to treba reÊi - pod neobiËno teπkim uslovima.

Samu sræ tih nacionalnih interesa treba izreÊi, s jedne, kad se oni, radi nenarodnih integracija u EU i NATO, namerno zamagquju od strane medija kontrolisanih od TadiÊevog nenarodnog reæima, a s druge strane, to se Ëini ne bi li se izbegla sudbina nekih veÊ zabrawenih ili pred zabranom nacionalnih organizacija (Obraz ili 1389, na primer). Zbog te moguÊnosti, a da bi ih ipak iskazao u celosti i neokrweno, a za potrebe srpskog opπteg Ëitateqstva, g. ObradviÊ sve te svoje plemenite narodne radwe, morao je da prilagodi formalno poπtujuÊi, sve zakonske i „demokratske” odredbe koju zahteva TadiÊeva „slobodna” i „javna reË”.

Eto, u toj Ëiwenici krije se joπ jedna izvanredna osobina g. ObradoviÊa - on je ne samo neumoran veÊ i mudar pregalac na poqu borbe za narodne interese.

Uostalom, to nam i sam g. ObradoviÊ, u reËenom napisu potvruje zadwim delom svog naslova, „izmeu skepticizma i totaliratizma”; on taËno oslikava ono stawe za koje je meni bio potreban Ëitav prethodni paragraf da bih ga opisao.

Izmeu skepticizma totalitarizma Usled toga, jasno nam se kaæe πta je suπtina „totalitarizma” - TadiÊev tzv. „demokratski” reæim. ©ta je, meutim, poenta „skepticizma” - to je veÊ drugo pitawe. S obzirom, pak, da su EU i NATO predmeti na kojima se on, skepticizam, ispoqava, na redu je, dakle, g.

ObradoviÊ, da nam ga objasni. (Jedna zakasnela opaska, meutim: poπto je NATO vojno orue SAD svetskog hegemonizma, nije iskquËeno da ga ObradoviÊ ispituje i iz ugla totalitarizma.)

„Ne u NATO”. - otpoËeo je ObradoviÊ svoju argumentaciju, jer je on „joπ uvek neprijateqska vojna organizacija prema srpskom narodu i dræavi, a ulazak Srbije u NATO bio bi duboko nemoralan i ekonomski i vojno katastrofalan potez”. „Zato veÊ danas moramo reagovati prema onima koji nas uvode u NATO bez pitawa, mimo veÊinske voqe graana Srbije, bez referenduma, polako i na mala vrata pripremajuÊi ovu najsramniju integraciju u istoriji srpskog naroda”. ObradoviÊ, meutim, zagovara „politiku aktivne vojne neutralnosti koja bi se obezbedila pristupawem Sporazumu o nedeqivoj kolektivnoj bezbednosti, koji je predloæila Ruska Federacija.

U okviru ovog bezbednosnog kiπobrana, u koji je pozvan i NATO, moæemo saraivati sa svim dræava sveta, pa i sa NATO, ali i saËuvati svoju vojnu i svaku drugu neutralnost i bezbednost”.

Na jednom drugom mestu u svom napisu, ObradoviÊ se zalaæe da „na sve naËine moramo razglasiti da svima postane poznato da NATO ima alternativu u Sporazumu o nedeqivoj kolektivnoj bezbednosti”, kao i da je Vlada Srbije primila „sa raznih strana viπe zahteva da se rasmotri pristupawe Organizaciji druπtva za kolektivnu bezbednost i potpiπe Sporazum o nedeqivoj kolektivnoj bezbednosti”.

Odgovora, meutim, nema. Ima, pak, neËeg drugog - ubrzana kampawa za NATO integracije kako bi se stvorila situacija „da naπa deca ginu u imperijalnim misijama” wegovim „πirom sveta”, a nas konfrontira „sa ostatkom sveta koji je van” NATO-a.

O EU integracijama „U Srbiji je - reÊi Êe g. ObradoviÊ - gotovo preÊutana Ëiwenica da je Evropska Unija dovedena pod znak pitawa u Ëitavoj Evropi i da su danas u svim evropskim narodima u velikom porastu, a u viπe sluËajeva veÊ i na vlasti one idejne snage koje su ozbiqno rezervisane prema briselskom centralnom komitetu i EU u celini. Shodno tome Evropska Unija mora biti preispitana i u Srbiji, gde nam nedostaje do kraja artikulisan politiËki stav da EU ima i mora da ima alternativu.” Srpski narod, meutim, ima pored sliËnog stava sa Evropqanima u pogledu na briselsku birokratiju,

Spasavawe obraza... joπ jedan svoj „poseban problem sa EU, jer ova nadnacionalna tvorevina jedino nama oduzima teritorije i primewuje ucewivawe i uslovqavawe za ulazak u zajednicu evropskih naroda, πto do sada nije bio odnos ni prema kome drugom”.

Kad govori o evropskom EU skeptizizmu koji je i kod nas zaæiveo kao „domaÊi”, ObradoviÊ se zalaæe „da baziËne evropske vrednosti, za koje smatramo da treba πto pre da budu usvojene i u srpskom narodu kao starom evropskom narodu, a to su: radna etika i disciplina, vladavina zakona i borba protiv korupcije ...”, itd. „To, meutim, ne znaËi da treba automatski prepisivati sve πto briselski naredbodavci poπaqu, veÊ sve treba izmeriti srpskim nacionalnim interesima i specifiËnostima”.

Poπto je utvrdio da „srpski EU - skepticizam danas predstavqa autentiËnu evropsku pojavu u Srbiji”, g. ObradoviÊ ovako zakquËuje svoj napis: Postoji u nas „jasna svest da ne smemo ostati posledwi vernici propale EU-ideologije po svaku nacionalnu cenu. Alternativa EU svakako jeste povratak nacionalnim dræavama i odræivom razvoju na osnovu sopstvenih resursa, zatim πirewe geopolitiËkih interesa i na druge strane sveta, briga na prvom mestu o prehrambenoj i energetskoj sigurnosti, a potom i oËekivawe prekompozicije Evropske Unije u pravcu Evrope nacija i novih meusobnih i zajedniËkih ekonomskih i politiËkih dogovora o saradwi koji Êe biti i u srpskom nacionalnom interesu”.

Krajwi smisao NATO i EU integracija?

Mada je g. ObradoviÊ o srpskom odnosu prema NATO-u i EU sve vaæno rekao, Ëini se, ipak da u celosti nije najvaænije rekao. To i Ëudi zato jer on je poznat po tome πto gotovo uvek svojim visprenim argumentima pogaa taËno u centar problema; meutim, i razumqivo je to donekle....

U redovima koji slede tema je „Krajwi smisao NATO i EU integracija”. (Molim Ëitaoce da mi ne zamere πto Êu se za trenutak vratiti na jedan proπli dogaaj, jer mi se Ëini da krajwi smisao gorwih integracija baπ od wega poËiwe.)

SAD su se opredelile za nezavisno Kosovo.

Kondoliza Rajs, ministar spoqwih poslova SAD, krajwe frustrirana πto meu Srbima, nema uporiπta za taj projekt, a bez wih nema izgeda da se pitawe Kosova moæe brzo okonËati, reËe da Êe do wega doÊi „na ovaj ili onaj naËin”.

I eto ih, septembar je 2006. godine, premijer Srbije Koπtunica i TadiÊ, predsednik Srbije, oboje, ali i taËno po ovom redu u Vaπingtonu, kod Rajsove. Ona odmah otpusti prvoga sa neskrivenim prezirom - nepotkupqivi balkanski nacionalista!... MiloÊeviÊ je bio „cveÊe”...

Drugog, meutim, TadiÊa, predstavi ona predsedniku Buπu sa „kvalitetan... naπ Ëovek”.

Uskoro potom doπlo je, πto rekli Hrvati, do „nagodbe”. TadiÊ se obavezao da Kosovo isporuËi ali ne otvoreno ili na spektakularan neki naËin veÊ - πto rekli - „ispod æita”. Rajsova se kao pomalo „mrπti”, ali ju je veπti TadiÊ ubedio da je taktika „ispod æita” jedinini naËin da se uspe.

2

ReËe joj: moram da „branim” Kosovo zbog tri stvari: prvo, ono je za Srbe „sveta zemqa”, drugo, zbog Ustava i, treÊe, najvaænije, u toj igri „odbrane Kosova”, meni se jedino pruæa πansa da vam ga isporuËim, ali - naglaπavam - ispod æita!

Rajsova se, pri tom, seti nepopustqivog Koπtunice, pa sebi reËe: boqe iπta nego niπta - bar imamo meu Srbima jednog koji je na naπoj strani...

Muke Rajsove zbog „moralnih olakπica” Posle takve pogodbe sa TadiÊem, Rajsova nikako da se smiri - da li je dobro po SAD interese to πto je uradila?; pri tom, u jednom trenutku, pade joj misao za sebe - kako bi ona reagovola da je u TadiÊevoj poziciji ali u pogledu SAD interesa? Pa ja bih bila Koπtunica! Smiri se: ipak je, znaËi, „dobar” taj „posao” sa TadiÊem.

Wene muke, meutim, nikako da prou. To je nagna da se sad stavi u TadiÊevu poziciju: kroz kakve je on muke morao da proe da i pored wih bude na naπoj strani. TaËno je: mi ga plaÊamo, garantujemo mu vlast, ali ipak kroz veliku svoju qudsku ærtvu on je i sam morao da proe... Da budem iskrena, mi, SAD vlada, traæimo suviπe od ovakvih kao πto je TadiÊ - traæimo, najkraÊe - bez ikakve moralne olakπice, da oni izdaju interese svog naroda.

Rajsova oseÊa da je na pravom putu, jer je sad „moralna olakπica” uzbuuje, poπto je pravi odgovor ove tadiÊevske dileme tu negde, ali nije joπ u fokusu - treba. znaËi, joπ raditi na dilemi, pa Êe doÊi...

Posle, pak, izvesnog vremena, Rajsovoj postade kristalno jasno kakvu politiku bi SAD trebalo da vode prema TadiÊu liËno a da bi on, imao neophodnu „moralnu olakπicu”, pri obavqawu za SAD interese razne svoje antisrpske radwe.

Kraj „rajsovijade” U tom smislu , SAD sa TadiÊem verovatno imaju i neku vrstu „kontrakta” o Ëemu Êe neπto docnoje viπe biti reËi, dok se ova „rajsovijada” ne zaokruæi.

Do sad je Ëitalac i sam doπao do uverewa da se ova Rajsova „ispovest”, najverovatnije, pogotovo ako je joπ i „moralna”, nije dogodila, πto opet ne znaËi, da takvih ili sliËnih misli nije bilo u Stejt departmanu ili nekoj dræavnoj bezbednosnoj agenciji. Rajsova je ovde simboliËno uzeta da bi IZ SADRÆAJA TadiÊ usaglaπava `srpsku` politiku sa ambasadorima 5 Vikiliks otkriva TadiÊevu zaveru protiv naroda. . . . 6 PolitiËki vodiË za 2011. godinu . . . . . . . . . . . . . . . . . 8 Srbija vapije za samosvojnom politikom . . . . . . . . . . . 9 Pregled stawa srpskog druπtva. . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 Srpski nacionalni program i nac. pitawe. . . . . . . . . . 17 Stvarawe novog meunarodnog tribunala. . . . . . . . . . . 19 Duhovna i privredna kriza u GrËkoj. . . . . . . . . . . . . . 23 Prodaja Telekoma moralni sunovrat . . . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. februar 2011.

racinalno bio jasniji i sam „kontrakt” sa TadiÊem, koji opet, sa svoje strane, moæda formalno i ne postoji. Pre se, izgleda, radi o nekoj vrsti „uzajamnog razumevawa” Stejt departmana i TadiÊa.

Ali neπto tako, proizaπlo spontano iz samog æivota, sigurno postoji. „Kontrakt” s TadiÊem „Kontrakt” je ovde dat u formalnom obliku, mada on u stvarnosti, moæe biti, kao πto je veÊ reËeno, samo jedno neformalno „uzajamno razumevawe”.)

1. Materijalno SAD se obavezuju da: (a) instaliraju u Srbiji TadiÊevu vlast; (b) novËano je podræavaju ako se ukaæe potreba; (c) u sluËaju da se vlast izgubi, kontrakt ne prestaje, Ëlanovi vlasti se materijalno obezbeuju dok se putem (a) gore ponovo ne uspostavi vlast; ako, pak, povratak u (a) ne uspe, (c) vaæi i daqe, pa se moæe zbog toga (c) protegnuti i u nedogled; i (d) po izvrπewu direktnih SAD zahteva, TadiÊeva vlast Êe biti, dodatno, po prethodnom dogovoru, materijalno nagraena.

2. Nematerijalno SAD se obavezuju da: (a) ostvare „moralne olakπice” za TadiÊevu vlast prilikom sprovoewa SAD zahteva i to tako πto Êe „krivica” za sprovoewe zahteva pasti na SAD ili neke wene agenture, recimo EU, ali nikako ne na TadiÊa.

3. TadiÊ se obavezuje da: (a) prihvati (1) i (2) gore; (b) sprovodi u delo SAD (ili EU) zahteve; (c) obavezno, da bi SAD, EU zahtevi uvek bili moguÊi, TadiÊ, bez ozira na aktuelno stawe, u pogledu ulaska u EU, mora da stoji na poziciji po kojoj su: EU integracije bez alternative; i (d) sliËni bezalternativni odnosi kao u (c) mogu doÊi i od drugih SAD agentura, NATO, na primer, a kao dræavna meonarodna obaveza Srbije. „Kontrakt” u praksi Jedini ciq „kontrakta” jeste da se i daqe obavqaju TadiÊeve direktne i teπke izdajniËke radwe po srpski narod, ali da se one nikako ne vide u tom svetlu, veÊ da o wima mislimo kao i do sad: TadiÊ je kao Ëovek slab, ne ume da se odupre zahtevima Zapada, naivko, doduπe dobija neko materijalno uhlebqe, ali to je sitnica u odnosu na wegovu baziËnu slabost - kao liËnost, Ëovek. Na kraju krajeva, on to sve, obavqa, polako, traqavo, ËinovniËki... vidi se - mora... Sve dok je tako, dok bacamo krivicu na Zapad, mi ustvari nesvesno branimo TadiÊa - a to stawe „kontrakt” hoÊe da podræi i odræi. A πto nam Zapad daje „moralne olakπice”, mi Srbi kao narod duboko smo svesni da on hoÊe da nas uniπti, pa usled toga wih („olakπice”) i ne vidimo, ali ih podsvesno moæda samo oseÊamo kao oËajniËki pokuÊaj Zapada da prema TadiÊu imamo joπ viÊe samilosti i razumevawa nego dosad. DrugaËije reËeno, mi smo kao pod nekom hipnozom da ga sagledamo kakav on stvarno nije. Sve u svemu, predmet psihoze je uspeo jer o TadiÊu sad blagonaklonije mislimo, ali Ëiwenicu psihoze, s druge strane, duboko oseÊamo kao oËajawe Zapada, pa nas ona sada trezni u poglrdu πta je on stvarno. Jedan razbojnik, pqaË-

Iskra 1. februar 2011.

kaπ, koji s predumiπqajem ne samo prodaje i izdaje interese svoga naroda veÊ i svojevoqno i podaniËki (papski sindrom - biti veÊi od pape!) uËestvuje u izvrπewu tih prqavih radwi, a da bi za sebe i koaliciju koja je iza wega, veËito osigurao svoju diktatorsku vlast i ogromno bogato uhlebqe.

Varamo li se? Pogledajmo bar neke primere. „Bezalternativna EU” „EU bez alternative” - veÊ je postala poslovica u nas. Mi TadiÊa na osnovu we kritikujemo najËeπÊe kao politiËkog diletanta koji, eto, zbog neke svoje gluposti ili naivnosti otkriva svetu osnovnu dræavnu strategiju koja se kod svih normalnih naroda qubomorno Ëuva u najveÊoj tajnosti. Mada, u poslewe, pak, vreme, i do wega dolaze glasovi i izveπtaji o Evropi koja, izgleda, niti sama æeli EU a joπ mawe Srbiju u woj, a TadiÊ je joπ uvek „bezalternativno” za EU. Kako TadiÊ ne samo πto nije glup veÊ je, naprotiv, vrlo veπt i prepreden Ëovek, wegova daqa „bezalternativnost”, uprkos suprotnih Ëiwenica, otkriva da on namerno radi na tome: prvo, da Zapadu omoguÊi daqe diktate prema Srbiji; drugo, da wegov „imix” meu Srbima bude „naivko”, „glupak”, „prodaje se za male pare”, „slabiÊ”, „ærtva” zapadnih moÊnika, itd; i, treÊe, da bi on, mawe viπe slobodno, mogao da vrπi za raËun Zapada kriminalna dela prema interesima Srbije Ëiji je on, naime, predsednik.

Mit o „odbrani Kosova” Ovaj TadiÊev mit svakako je iskovan u zapadwaËkim kovnicama zla, zbog toga da kad god su Srbi, zbog wegovih oËitih kriminalnih radwi, na putu da dou do svesti - Hej, TadiÊ je kriminalac! - da se taj „uËinak” nekako amortizuje i umesto wega stvori jedan „staro-novi”: kakav „kriminalac”?, to ne dolazi u obzir, zar on zbog Kosova ne bije bitku sa najveÊim moÊnicima sveta; ne da ga! Taj mit æivi Ëak i sad, a poπto je TadiÊ, i stvarno priznao nezavisnot Kosova putem pristanka za direktan razgovor izmeu wega i TaËija, a ispoqava se sad kao TadiÊeva odbrana - pa ne moæe „πut” sa „rogatim”.

Neka TadiÊeva zloËinaËka dela u istinskom svetlu NajkraÊe, zapadwaËki „kontrakt” je Srbima stavio na oËi naoËare da TadiÊa vidimo ne kako on stvarno izgleda, veÊ kako oni sa Zapada æele da ga mi vidimo. U tome je on, bar do sad, uspeo. Meutim, sad poπto smo svesni kontrakt-uËinka, πta vidimo, kad odbacimo te naoËare.

SAD, EU i NATO zaduæeni su da Srbiju uniπte prvenstveno kao politiËkog faktora (a nada je velika da Êe se to protegniti i u uniπtewe Srba kao naroda). Da oni to obavqaju otvoreno bez srpskog uËeπÊa, veliki su rizici za wihov kredibilitet, imix u svetu, itd. Zato im je bio neophodan jedan TadiÊ da te kriminalne radwe prema srpskom narodu, on liËno obavqa, a uz „moralne olakπice” proizaπle iz „kontrakta”, koje krajwe anemiËno upliÊu Zapad u TadiÊeve antisrpske radwe, pogo-

3

Iz BoæiÊna poslanica W. S. Patrijarha SPC

Æivot bez qubavi u qudskim odnosima svodi se na samoæivost i hedonizam Patrijarh srpski Irinej izjavio je u sredu da se zloËin trgovine organima nestalih Srba na Kosovu odvijao uz znawe predstavnika meunarodne zajednice.

U BoæiÊnoj poslanici koju je patrijarh proËitao u zgradi Patrijarπije u Beogradu navodi se da je to jedan od najteæih primera krπewa prava srpskog naroda na Kosovu i Metohiji. „Najteæi primer jeste, naæalost, odnos mnogih i premnogih moÊnika prema pravu srpskog naroda na Kosovu i Metohiji na æivot, slobodu i buduÊnost. Pored svega ostalog, straπni zloËin trgovawa organinam nevinih srpskih ærtava mræwe i terora odvijao se uz ledeno, ravnoduπno, u mnogim sluËajevim sauËesniËko Êutawe predstavnika meunarodne zajednice”, naveo je patrijarh.

Patrijarh je u poslanici rekao da su qudska sloboda i Ëovekova prava neograniËeni, kao i kolektivna prava crkve, ali da se ni jedna ni druga prava Ëesto ne poπtuju. „Ali, isstina i Boæja pravda uvek imaju posledwu reË. To nam jemËi roewe Hristovo, to veÊ oseÊamo i znamo”, rekao je patrijarh Irinej.

Spasavawe obraza... tovo je to „sitnica” kad se uporedi sa Ëiwenicom da kod najveÊeg broja Srba veÊ postoji uverewe da je Zapad jedini odgovoran za wih. .

Pod tim „kiπobranom” TadiÊ je od srpske Vojvodine napravio bukvalnu „republiku”, koja se sprema da na prvoj okuci, iskoËi iz Srbije. Poπto je Kosovo - SAD odlukom - veÊ republika, TadiÊ je protivustavno - i pored Ëiwenice πto ga je „branio” - pristajuÊi na pregovore s TaËijem, i formalno priznao nezavisnost Kosova. Uz pripomoÊ Turske, TadiÊ je u Sanxaku stvorio Muamera ZukorliÊa, koji otvoreno nastoji da isti prikquËi „zelenoj transferzali”. Regionalizacija, pak, je stvorena da se Srbija dodatno uniπti fiziËki i ekonomski - jer treba sad izdræavati, pored Vojvodine i Sanxaka, joÊ Ëetiri ili pet novih, ali i krajwe skupih, birokratija a koje sve imaju tendenciju da se Srbija kao dræava πto viÊe usitni..

A TadiÊevi gresi prema Republici Srpskoj su se ispoqili kroz Rezoluciju o Srebrenici, koja je „pod hitno” donesena, s obeÊawem da Êe Skupπtina uskoro izaÊi sa jednom novom o zloËinama uËiwenim prema Srbima, koja, eto, ni do danas - godinu dana posle Srebrenice - nije usledila.

* Sve u svemu, TadiÊ je zasluæio je da ga Skupπtina Srbije, prvo, razvlasti, a potom podvrgne kriviËnom gowewu zbog veleizdaje!

N. QotiÊ

4

Irinej je pozvao vernike da æive u nepokolebqivoj vernosti crkvi i da ne dozvole da ih zbune „neistine i grube klevete pojedinaca i grupica koje, voene sektaπkim zabludama, svesno ili nesvesno sluæeÊi neprijateqima crkve i vere Hristove, pokuπavaju da ospore duhovni autoritet SPC”.

Patrijarh je ukazao na znaËaj materinstva, braka, porodice i raawa dece i ocenio da je dete, kao plod materinske i oËinske qubavi, „saæetak i vrhunac svih dobrota i lepota kojima je Bog obdario svoju tvorevinu”. „©ta na zemqi ima svetije od majke i uzviπenije od materinstva? Toliko je ono sveto i uzviπeno da je i sam Bog zaæeleo da se rodi od Bogomajke i da wenu utrobu uËini `πirom od nebesa`”, rekao je on.

On je ocenio da se æivot bez qubavi prema Bogu, qubavi u braku, porodici, druπtvu i u qudskim odnosima, æivot koji se svodi na samoæivost, telesnu pohotu i hedonizam, koji postaje vrhovna qudska vrednost.

Stavqawe hedonizma na pijedastal „S boæanstva, a upravo se to dogaa u naπe vreme, postaje uzrok masovnog Ëedomorstva i wegovog ozakowewa, nezapamÊenog u istoriji ËoveËanstva... Ko ubija Boga u sebi i dete u majËinoj utrobi, uniπtava samoga sebe, ugroæava najdubqe tkawe i neprolazni smisao æivota”, naveo je on.

On je ocenio da je pred svakim Ëovekom put æivota i put smrti i da svako odstupawe sa puta dobra i æivota raa bezbroj zala, smrti i nepravdi. „»ovek je slobodan da izvrπi samoubistvo i zloËin svake vrste. Po meri naopako shvaÊene slobode, Ëovek moæe da postane qudoæder, ubica i krvopija. No, sloboda koja nasiqem liπava bliæweg slobode i naËin upraæwavawa svoga prava putem nasiqa nad drugima, liπavajuÊi ih wihovih prava i pravde, pretvaraju se u tiraniju i bezakowe”, rekao je Irinej.

6.1.2011.

(Podvukla-Iskra)

Beta <www.beta.rs>

Vatikan: Kosovo je Srbija Ambasador Vatikana u Beogradu, apostolski nuncije nadbiskup Orlando Antonini, izjavio je da su ”odnosi izmeu Svete stolice i Srbije odliËni i da je to posledica, u velikoj meri, Ëiwenice da Sveta stolica, uostalom kao i veÊina u meunarodnoj zajednici, nije priznala samoproglaπenu nezavisnost Kosova”. „To ojaËava poziciju Srbije, a i uËvrπÊuje naπe odnose sa vaπom vladom”, rekao je Antonini u intervjuu za „Politiku”. (Vesti-on-line ,24.12.2010)

Iskra 1. februar 2011.

Saznawa iz Vikiliksa: Iza lea naroda i Skupπtine

TadiÊ

TAJNO USAGLA πAVAO „SRPSKU ” POLITIKU SA ZAPADNIM AMBASADORIMA

©ta nam otkriva najnoviji Vikiliks dokument kodiran kao „VZCZCXRO7590”, Ëije je polazna „poπta” bila AmeriËka ambasada u Beogradu, datiran 5-og Februara, 2010, oznaËen kao stroga tajna i prosleen: Hilari Klinton, ameriËkom Nacionalnom savetu za bezbednost u Vaπingtonu, AmeriËkoj vojnoj komandi za Evropu u Vaihingenu u NemaËkoj, ameriËkom dræavnom Sekretaru odbrane i ameriËkom predstavniku pri britanskom ratnom vazduhoplovstvu, kao i 18 ameriËkih ambasada i konzulata u πirem regionu!? Na prvi pogled ne tako mnogo, ali na „drugi pogled” i Ëitawem izmeu redova i viπe nego dosta...

Prvo sama klasifikacija dokumenta, a potom i spisak onih kojima su upuÊene kopije izveπtaja, veÊ govori dovoqno o znaËaju dokumenta. Naravno kada su u pitawu diplomatski dokumenti ove vrste, nerealno je oËekivati da Êe se u wima naÊi isuviπe kompromitujuÊih Ëiwenica, ali je realno oËekivati da Êemo naiÊi na kompromitijuÊi sadræaj - u ovom sluËaju taj sadræaj je i viπe nego kompromitujuÊi za „srpski” vladajuÊi reæim.

Krenimo redom: Savetnik za spoqnu politiku predsednika Srbije, Jovan RatkoviÊ se sastao sa ameriËkom ambasadorkom Vorlik u Beogradu, i tom prilikom su diskutovali viπe tema, pre svega Kosovo, ulazak Srbije u NATO, odnose sa Hrvatskom, Crnom Gorom i Makedonijom, ulazak Srbije u EU itd. Ovde je vaæno reÊi da se „srpska” strana nije viπe otvoreno zalagala za povratak Kosova pod Srpski suverenitet, veÊ za odræavawe „statusa kvo” neformalne podele Kosova, i da je RatkoviÊ preneo TadiÊevu Ëvrstu opredeqenost da „uvede” Srbiju u NATO. RatkoviÊ je ambasadorki Vorlik preneo opredeqenost Srbije da nastavi tesnu saradwu sa SAD po pitawu „veoma osetqivih” obaveπtajnih sadræaja, kao i da Êe pojaËati vojnu saradwu sa ameriËkom nacionalnom gardom iz Ohaja, radi treninga za „mirovne operacije”. Takoe je obeÊao slawe 50 dodatnih pripadnika æandarmerije na Haiti, kao i „mirovwaka” u Liban. Po pitawu Kosova ambasadorka je izrazila zabrinutost zbog konfronirajuÊeg stava jednog dela srpske vlade, na πta je RatkoviÊ izjavio da Êe se Srbija potruditi da pitawe Kosova „reπi” na miroqubiv naËin tako πto Êe se i Albanci i Srbi oseÊati kao „pobednici.” RatkoviÊ je izjavio da planovi Amerike i Pitera Fejta da se sever Kosova stavi pod kon trolu vojnom intervencijom NATO-a nisu dobri jer bi izazvali nestabilnost u samoj Srbiji i ugrozili poziciju „srpske” vlade. Ambasadorka je negirala vojne planove za zauzimawe severa, ali je potvrdila da SAD i EU imaju planove da „nametnu” inte graciju srpskog Severa u okviru „albanskog

Iskra 1. februar 2011.

Kosova”.

RatkoviÊ je preneo ambasadorki liËna uveravawa predsednika TadiÊa da Srbija „neÊe moÊi” joπ dugo da ostane van NATO-a, kao i da je raspoloæewe u srpskom narodu za ulazak u NATO sve veÊe(!?). Naglasio je da „Srbija” preduzima praktiËne korake ka ulasku u NATO, i da poveÊava saradwu sa tom organizacijom, da je poslala srpskog ambasadora u sediπte NATO-a , kao i da Êe predsednik TadiÊ liËno posetiti Brisel da bi zvaniËno otvorio to „srpsko” predstavniπtvo pri NATO-u, u junu ili julu i da se nada da Êe tada moÊi liËno da se obrati Severnoatlantskom Savetu.

Naglasio je, da je TadiÊ liËno dao nalog ministarstvu spoqnih poslova i ministarstvu odbrane da poveÊaju uËeπÊe u austrijskom „PfP”akcionom modelu (borbi protiv kriminala na juænom Balkanu), poπto je to uËeπÊe preduslov za Ëlanstvo u NATO. ©to se tiËe ulaska Srbije u EU, tu je RatkoviÊ demonstrirao pesimizam zbog „EU zasiÊenosti” novim Ëlanstvom, i pritom se poæalio na opstrukciju od strane NemaËke koja smatra nove Ëlanice EU ekonomskim balastom, a ne „napretkom”- πto sve to, po RatkoviÊu, Ëini pristup u EU sve viπe politiËkim, a ne tehniËkim pitawem. RatkoviÊ je potom po pitawu EU pokuπao da bude optimistiËan i naglasio je da Êe desetogodiπwica „oktobarske demokratske” revolucije i dræavnog udara protiv MiloπeviÊevog reæima ove godine, biti prilika „srpskim” vlastima da pod sete svet na demokratske tekovine te „revolucije.” ©to se tiËe Hrvatske, tu je RatkoviÊ naglasio da predsednik TadiÊ radi sa Hrvatskom „diskretno” na reπavawu bilateralnih pitawa. Po pitawu Bosne, RatkoviÊ je izjavio da uprkos eÊina graana Republike Srpske Ëiwenice da bi ve æelela da se odvoji od BiH i ujedini sa Srbijom, pozicija predsednika TadiÊa je da Srbija pre svega podræava teritorijalni integritet BiH. Na kraju je naveo da je u Crnoj Gori organizovani kriminal veliki problem, ali da je Srbija i daqe otvorena za saradwu sa Crnom Gorom.

Ovde sada nailazimo na deo dokumenta, na koji je ameriËka ambasadorka stavila zabeleπku da se „zaπtiti”, a to je deo u kome RatkoviÊ opisuje tajne razgovore sa engleskim ambasadorom u Beograd u o planovima preds ednika TadiÊa z a Kosovo, pod tri opcije: Opcija A: DelimiËan suverenitet dræave Srbije na severu Kosova kao i nad 5 manastira na jugu - u tom sluËaju bi Srbija prihvatila postojawe „dræave” Kosovo, ali ga ne bi formalno priznala.

5

SR–A TRIFKOVI∆:

VIKILIKS RASKRINKAVA TADI∆EVU ZAVERU PROTIV SOPSTVENOG NARODA U TadiÊu i wegovim saradnicima Vikiliks hvata na delu izdajnike na samom vrhu srpskog politiËkog establiπmenta Do sada objaqena dokumenta iz Vikiliks kolekcije pikantna su, ali ne pruæaju povod za temeqito preispitivawe postojeÊih zakquËaka o ameriËkoj spoqnoj politici. Prevashodna upotrebna vrednost onih vaænijih meu wima jeste u potvrivawu veÊ postojeÊih deduktivnih procena.

Izraziti primer takve verifikacije nude nam dokumenta o razgovorima najbliæih saradnika Borisa TadiÊa sa ameriËkim diplomatama.

Naravno, mnogi posmatraËi beogradske scene veÊ poduæe imaju jasne stavove o prirodi sadaπwe vlasti u Srbiji, wenim motivima, wenom naËinu delovawa i wenim uËincima. Sada pak, zahvaqujuÊi Vikiliksu, imamo i frapantnu, crno-na-belo potvrdu najcrwih slutwi.

Meri Vorlik, ambasador SAD u Beogradu, izvestila je 10. februara ove godine Vaπington o

razgovoru koji je obavila 3. februara sa savetnikom predsednika TadiÊa za spoqnu politiku Jovanom RatkoviÊem. Ona beleæi da je RatkoviÊ izrazio spremnost Srbije da „sarauje sa SAD u oblasti osetqivih obaveπtajnih pitawa i da poveÊa vojnu saradwu”. Kada je Vorlikova izrazila bojazan zbog „konfrontirajuÊeg” stava Srbije po pitawu Kosova, RatkoviÊ joj je pruæio umirujuÊa uveravawa: „OdbacujuÊi pitawe da li Êe Srbija traæiti rezoluciju Generalne skupπtine Ujediwenih Nacija o statusu kao 'puko taktizirawe', RatkoviÊ je rekao da se Predsednikov tim fokusira na krupnije pitawe... TadiÊ smatra da Srbija ne moæe da ostane van NATO u nedogled, ali ovo ne izgovara Ëesto naglas zbog politiËke osetqivosti te teme.”

Iz navedenog nameÊe se pet zakquËaka: -Kao prvo, oËigledno je da Predsednik krπi Ustav uzurpirajuÊi ovlaπÊewa vlade u oblasti spoqne, odbrambene i bezbednosne politike zemqe.

TadiÊ tajno...

Opcija B: Podela Kosova.

Opcija C: Srbija pravi izbor: ili Kosovo, ili EU. Po ameriËkoj ambasadorki za Beograd je izgleda najprihvatqivija opcija A i za istu se najviπe zalaæe, ali Êe odbijawe srpskih vlasti da formalno priznaju Kosovo, verovatno „odloæiti” ulazak Srbije u EU na neodreeno vreme.

Iz ovog tajnog dokumenta se jasno vidi da predsednik TadiÊ radi iza lea svom narodu i Narodnoj Skupπtini, i uveliko priprema Srbiju za ulazak u NATO. Takoe vidimo da je „srpski” reæim svestan od ulaska u EU nema niπta, i da priznaje da to pitawe nije - kako se nama svakog dana sa dræavno kontrolisanih medija prezentuje- „samo” tehniËke prirode veÊ politiËke, πto opet potpuno razotkriva wegov ucewivaËki karakter.

Na kraju po pitawu Kosova, vidimo da se „srpski” reæim opredequje za opciju kojom se prihvata postojawe separatistiËke „dræave” KosovouskraÊeno za formalno priznawe - pod uslovom da se Beogradu da ograniËeni suverenitet nad srpskim severom i nad pet manastira, s tim πto bi pravi suverenitet nad kosovskim Srbima i srpskim svetiwama u stvarnosti pripao laænoj „dræavi” Kosovo. Ako je i od „naπeg” predsednika- mnogo je!

2.10.2010 (Podvukla - Iskra)

6

Vikiliks <wikileaks.ch>

-Kao drugo, oËigledno je da postupa u suprotnosti sa joπ uvek vaæeÊom skupπtinskom rezolucijom o neutralnosti, izglasanom pre taËno tri godine, koja izriËito iskquËije Ëlanstvo u NATO. -Kao treÊe, oËigledno je da ne haje za miπqewe naroda koji je u proleÊe 1999. direktno iskusio NATO na svojoj koæi.

-Kao Ëetvrto, oËigledno je da svesno govori neistinu tom istom narodu kada kaæe da Êe Srbija ostati neutralna, jer u isti mah preko svojih saradnika Amerikancima poruËuje da se na takve izjave ne obaziru.

-Kao peto, oËigledno je da krπi svoju zakletvu - koja ukquËuje obavezu na zaπtitu suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije diskretno uveravajuÊi Amerikance da nemaju razloga za brigu oko srpske rezolucije u GSUN... u πta smo se naravno uverili 10. septembra.

Meri Vorlik u nastavku svog izveπtaja kaæe da joj je TadiÊev savetnik pruæio uveravawa da Srbija podræava teritorijalni integritet Bosne i Hercegovine i da neÊe biti odvraÊena od tog stava „æeqom veÊine æiteqa Republike Srpske da se otcepe i ujedine sa Srbijom”: „U tom kontekstu Srbija takoe podræava ulazak BiH u EU i NATO kao naËin stabilizovawa zemqe i cementirawa wenih granica... Izrazio je æaqewe πto butmirski proces nije doveo do spo-

Iskra 1. februar 2011.

razuma jer su mnogi elementi plana bili privatqivi za sva tri konstitutivna naroda... Kao TadiÊev savetnik za spoqnu politiku, RatkoviÊevi komentari do maksimuma odraæavaju stavove Predsednika i wegovo viewe Ëitavog niza pitawa.”

Nema nikakve sumwe da RatkoviÊevi komentari zaista odraæavaju TadiÊeve stavove.

Problem nije autentiËnost navoda, veÊ Ëiwenica da su ti stavovi katastrofalni po interese dræave Srbije i srpskog naroda u celini. Uzgred pomenimo da nikakvog butmirskog procesa nema reË je o prevarantskom pokuπaju Amerikanaca iz jeseni 2009. da privole Republiku Srpsku na samolikvidaciju. Sada napokon znamo ono πta smo do sada imali osnova da pretpostavqamo: da TadiÊ zabija noæ u lea Srbima preko Drine, krπeÊi pritom obavezu Beograda da πtiti ono malo πta je posle svih revizija ostalo od Dejtonskog sporazuma. Ulazak BiH u NATO predstavqao bi nametawe dodatnih okova Srbima u RS, daleko opasnijih, trajnijih i kruÊih od ma kakvog „visokog predstavnika” u Sarajevu.

Posebno je neprijatan za Ëitawe jedan drugi dokument iz iste zbirke, denuncirawe Rusije TadiÊevog πefa kabineta Mikija RakiÊa ameriËkoj otpravnici poslova Xenifer Braπ 25. avgusta 2009. RakiÊ joj je u strogom poverewu saopπtio da Moskva verovatno zna gde se krije Ratko MladiÊ, πto frustrira TadiÊa: „MoleÊi da informacije ostanu 'za ovim stolom', RakiÊ nam je rekao da je postavio niz pitawa o konkretnim kontaktima izmeu osoba povezanih sa MladiÊem i ruskih diplomata, kao i telefonskih poziva i putovawa u Rusiju osoba povezanih sa MladiÊem.”

Iz ovog bisera dobijamo dodatni odgovor na pitawe zaπto se Moskva veÊ poduæe ponaπa shodno stavu da joj sa prijateqima poput TadiÊa neprijateqi nisu potrebni...

ZAVERA I IZDAJA - Jedan od tragova devedestih na srpskoj politiËkoj i kulturnoj sceni jeste zazor od koriπÊewa izvesnih reËi koje imaju jasno znaËewe i nesumwivu upotrebnu vrednost u srpskom jeziku, ali koje su na loπem glasu jer su bile zloupotrebqavane pre petnaestak godina: zavera, neprijateq, izdaja.

Svestan da Êu se rehabilitacijom tih reËi u oceni Vikiliks dokumenata izloæiti optuæbama za prizivawe zlih duhova 1990-tih, to ipak Ëinim.

Adekvatan opis TadiÊevog ponaπawa, na semantiËki neutralan naËin, preduslov je za taËnu dijagnozu stawa koje proizilazi iz Vikiliksovih otkriÊa.

Kao prvo, imamo na delu zaveru πefa dræave Borisa TadiÊa i wegovih saradnika -da sami protiv sebe laæiraju kosovsku diplomatsku utakmicu kako bi je izgubili a da

Iskra 1. februar 2011.

pritom stvore privid da su je svojski odigrali; i -da Srbiju na mala vrata uvuku u NATO, mimo voqe naroda i Skupπtine.

Po svim formalnim i supstantivnim kriterijumima, razgovori TadiÊevih najbliæih saradnika sa ameriËkim diplomatskim predstavnicima klasiËan su primer zavere, tj. tajnog udruæivawa i dvoliËnog delovawa zarad ostvarewa ilegalnih ciqeva.

UrotniËki karakter izjava i ponaπawa predsedniËkog savetnika Jovana RatkoviÊa (o Rezoluciji o KiM u GSUN, o ulasku Srbije u NATO) i antiruske denuncijacije wegovog πefa kabineta („samo neka sve ostane za ovim stolom”) izazivaju kod pristojnog Ëoveka stid i gaewe. Vikiliksu hvala, sada znamo da TadiÊ i wegovi nisu dostojni mræwe veÊ samo prezira.

TadiÊevska urota uperena je ne samo protiv Srbije nego i protiv Rusije, vodeÊe sile koja se protivi nezavisnosti Kosova. Ponaπawe predsednika Srbije upereno je time protiv temeqa svetskog pravnog i politiËkog poretka, pa samim tim i protiv mira kao takvog. ReË je o zloËinu podloænom nirnberπkoj optuænici.

TadiÊeva urota oslawa se na neprijateqe srpske dræave i srpskog naroda, qude pred kojima on nema ni tajni ni zazora. Teæwa SAD za odvajawem dela suverene teritorije srpske dræave u ciqu dodele te teritorije drugoj dræavi i narodu, eklatantno je neprijateqski Ëin na koji se kroz istoriju legitimno odgovaralo svim raspoloæivim sredstvima. AmeriËki diplomati objektivno su srpski neprijateqi, u vrednosno neutralnom smislu tog termina, kao πto su npr. pobornici dodele Sudetske oblasti TreÊem rajhu septembra 1938. bili objektivno Ëeπki neprijateqi.

Kao treÊe, u TadiÊu i wegovim saradnicima Vikiliks hvata na delu na delu izdajnike na samom vrhu srpskog politiËkog establiπmenta, qude koji su u dosluhu sa inostranim zaverenicima i neprijateqima sistematski ugovaraju i usklauju poteze u ciqu ostvarewa sopstvenih politiËkih ciqeva koji su ilegalni, protivustavni i nemoralni. „Izdaju” u vrednosno neutralnom smislu definiπemo kao kriminalnu nelojalnost zemqi od strane wenih dræavqana koji svojim delovawem ugroæavaju wene dræavne i nacionalne interese.

Ukoliko se to delovawe sprovodi od strane samog dræavnog vrha - a pritom u zavereniËkom dosluhu sa spoqnim neprijateqima te zemqe - reË je o veleizdaji, najgnusnijem zamislivom zlodelu. Veleizdaja je kroz Ëitavu istoriju savrπeno opravdano bila kaæwiva smrÊu.

18.12.2010.

Standard <www.standard.rs>

7

POLITI»KI VODI» ZA 2011. GODINU Aleksandar TijaniÊ je najboqi æivi politiËki piplmetar. Samo ga pratite u 2011. godini i neÊete pogreπiti, biÊete na strani pobednika, ko god to bio. Kad je reË o Vuku JeremiÊu joπ jednom je potvreno da izuzetak potvruje pravilo. Igrajte samo na sebe, uvek dobijate Ëak i kad gubite utakmicu U novogodiπwem broju jednih dnevnih novina proËitah dva teksta koji na najboqi naËin oslikavaju πta nas Ëeka u ovoj godini. ReË je o intervjuu sa Aleksandrom TijaniÊem i Ëlanku o Vuku JeremiÊu. Kaæe direktor naπeg javnog servisa da su elite izdale narod i pqunu po svim elitama, politiËkoj, poslovnoj, itd. Pitam se, a kojoj eliti on pripada kao direktor javnog servisa i veliki guru srpske medijske scene. Moæda etiopskoj ili novozelandskoj, ili je reË o tome da sebe ne doæivqava kao deo te elite koja je izneverila narod. Ja mislim da spada, a mislim da Êe i u narednoj godini nastojati da u toj eliti ostane, pa sve tako i posle novih izbora.

Saπa je poznat kao neko ko ima odliËan rad nogu, te je tako baπ uoËi ovih novogodiπwih raspusta zaæmurio na jedno oko prilikom izbora novih rukovodioca u RTS-u, a boqim poznavaocima prilika na RTS-u nije promaklo da su dvojica unapreenih kadrova glasaËi Tomislava NikoliÊa, πto Êe reÊi da Saπa i daqe igra na sigurno, na sve karte. Boqim poznavaocima nije promaklo ni to πto je napravio „dil” sa Bojanom PajtiÊem kome je obeÊao veÊu minutaæu u Dnevniku 2 u 19.30h, kako bi mu PajtiÊ prepustio termin vojvoanskog dnevnika u 17h koji se emituje iz studija u Novom Sadu, a kojeg i ovako malo ko gleda. Dobar „dil”i za TijaniÊa i za PajtiÊa. Ni ostali nisu ostali i z o s t a v q e n i i z r a zn i h j a v n o - s e r v i s n i h k o m b i nacija, bilo da je reË o projektima produkcija, zakupu sekunda i marketingu, minutaæi u emisijama i prilozima, kadrovima itd. ©ta to govori?

Saπa se probudio iz zimskog sna i poËeo je da se nameπta za 2011. godinu, oËigledno vrlo turbulentnu Ëim nastoji da udovoqi i namiri mnoge igraËe kako bi ih imao za saveznike u nastojawu da i daqe ostane, po svemu sudeÊi, deo elite. I to nije problem, bar πto se mene tiËe, iako je u pitawu javni servis. ©taviπe, mislim da je i ovakav TijaniÊ, da stvar bude tragikomiËna, boqi od nekog bezimenog posluπnika i stranaËkog aparatËika, ako ni zbog Ëega drugog zato πto se zaista razume u medijski posao. Zaπto Vam u stvari elaboriram Saπu? Ne zbog wegovog lika i dela veÊ zbog wegovog nagona na samoodræawe koji se nebrojeno puta do sada pokazao uspeπnim. Poπto je veÊ tako, a Saπa oËigledno ceni da je vaqano u narednoj 2011. godini igrati na sve politiËke karte, to bi trebalo da znaËi da je neizvesno koga Êe ova godina pretvoriti u politiËkog pukovnika, a koga u politiËkog pokojnika. Zato, ako imate dilemu na koga staviti æetone, najboqe je da se ugledate na

TijaniÊa, stavite ih na sve pomalo. Ako ste pak osoba bez dileme, kao ja, na primer, preporuËio bih Vam da ih stavite u ovoj tek nastupajuÊoj godini samo na jedan broj. Na sebe. Zaπto na sebe?

TijaniÊ je u svom novogodiπwem intervjuu ipak rekao neπto πto jeste istina. Elite su izdale Srbiju. Ipak, to je rekao pre podne kao graanin Aleksandar. Posle podne se kao direktor RTS-a, i pripadnik druπtvene elite, pridruæio elitnom plemenu, isplativije je. Najboqi primer zaπto trebate prioritetno igrati na sebe jeste sluËaj osle izborne Vuka JeremiÊa. »ovek je neposredno po skupπtine, i poraza na istoj otiπao na skijawe u Austriju i tamo polomio ruku. Potom je pregovarano sa veÊinom dnevnih medija da takvu vest ne objave, πto su mnogi mediji i posluπali i na πta su naseli, da bi u novogodiπwem izdawu jednih novina osvanuo tekst da je on pao na ledu u Beogradu i tom prilikom polomio ruku.

Zaista jadno, i od strane Vuka i od strane onih novinara koji su bili spremni da plasiraju jednu takvu laæ i obmanu graane na tako primitivan naËin. Jadno, jer se nisu udostojili da se posle takve sviwarije zvaniËno oglase kao qudi, dostojni svog poloæaja u ovoj dræavi i druπtvu. No nije za mene iznenaujuÊe kako se Vuk poneo u vezi sa tim dogaajem. Za mene je on u ovom sluËaju najboqi primer kako prolaze oni koji igraju iskquËivo na sebe. Uspeπno je napumpavao svoj rejting u proteklim godinama koketirajuÊi sa nacionalno prosveÊenijim glasaËima, i znaËajan deo wih ubedio da je on taj „mali” od velike Srbije. Sluæio se TadiÊevim leima kad god je mogao i gde god je mogao.

Potom su kola krenula nizbrdo, odluka MSP-a, poniæavajuÊa izmena rezolucije i sliËni dogaaji. Potom ga je Boris pokuπao obuzdati i povuÊi iz trke za potpredsedniËko mesto u DS-u i Vuk ga nije posluπao. Potom je otiπao deËko na skijawe da preboli tugu golemu πto se Boris opredelio za druge kandidate, slomio ruku i poigrao se sa celokupnom javnoπÊu Srbije kao da je reË o malom Perici, a ne o ministru inostranih poslova Srbije. I nikom niπta. NeÊe biti rekonstrukcije vlade i on Êe ostati ministar, a Boris neÊe viπe imati uticaja na wega kako su svi u ovoj zemqi mislili iz jednog prostog razloga. TadiÊ je mnogo zalegao za wega i svako wegovo uklawawe bez wegove saglasnosti bi TadiÊu donelo politiËku πtetu, Ëega je Boris veoma svestan, uostalom kao i JeremiÊ, te stoga Ëovek igra do kraja svoju igru, prioritetnu samo za sebe i u tome uspeva. ©to Êe reÊi, igrajte samo na sebe u nastupajuÊoj 2011. godini, jer je to oËigledno u ovoj ludoj zemqi dobitna kombinacija, kako god okreneπ i kakav god bio.

Akter, 10.1.2011.

Podvukla - Iskra) (P

8

Tihomir TriπiÊ

Iskra 1. februar 2011. .

SRBIJA VAPI ZA SAMOSVOJNOM POLITIKOM U ovom trenutku ne postoji Ëak ni logiËko jedinstvo prioriteta srpske spoqne politike.

Srbija bi u 2011. godini mogla konaËno da potraæi svoje realno, a ne utopistiËko mesto u Evropi. Pre svega uzimajuÊi u obzir sve jaËe ekonomske odnose koje Ruska Federacija uspostavqa sa najvaænijim dræavama kontinentalne Evrope.

Pre oko 70 godina, jedan zabrinuti intelektualac (Ëija je politiËka sudbina kasnije tragiËno okonËana) pisao je srpskom i jugoslovenskom Knezu Pavlu KaraoreviÊu (Ovako autor vidi Dimitrija V. QotiÊa i niæe citira iz wegovoga pisma Knezu i najmawe 7 puta upotrebqava wegovu metaforu „maska” - Iskra), koji je u ime maloletnog Kraqa Petra Drugog KaraoreviÊa tada vodio Jugoslaviju:

...Nemamo svog stila. Nismo svoji. A samo originalni imaju pravo da postoje i snage da se odræe. Gubqewe duhovnog originalnog lika znak je bliske propasti... Vredi maskirati se kad maska i sakriva pravo lice i u istini nas prikazuje onakvim kakvim æelimo da nas vide. Ali to vrlo retko uspeva, pa i to obiËno za sasvim kratko vreme. InaËe neuspela maska je suva πteta, velika sramota i poniæewe....

Ovo pismo nastalo je 1940. godine.

Jugoslavija je samo godinu dana kasnije potonula u pakao okupacionog terora, graanskog rata i genocida nad Srbima u nacistiËkoj Hrvatskoj.

Istorijske okolnosti danas, razume se, nisu identiËne kao 1940. godine, premda se Srbija pono vo nalazi u okruæewu jednog realno neprijateqski raspoloæenog vojnog bloka (NATO bombardovawe RS i RSK u korist bosanskih muslimana i Hrvatske, agresija protiv SRJ 1999. godine u korist albanskih terorista i otimawe KiM), baπ kao πto je to bio sluËaj i sa Jugoslavijom 1941. godine.

Ipak, vredi pogledati kakve sve maske Srbija danas koristi.

Maska bivπe SFRJ - PolitiËko vostvo Srbije danas oponaπa neutralnost bivπe r e u z m e „n e s v r s t a n u ” Jugoslavije. Pokuπava da pr ulogu meu stubovima Ëetiri velike svetske sile i toboæe vodeÊe mesto u regionu. Ovo posledwe nastojawe definisano je sintagmom „lider u regionu“, koja se od neumerene upotrebe i neistinitog sadræaja odavno izlizala u javnosti same Srbije.

Lider regiona, naime, nikada sebi ne prireuje golu nemoÊ pred najbeznaËajnijim dræavama istog regiona, koje se odluËe da sinhronizovano priznaju nezavisnost dela liderove teritorije.

NelogiËnost „politike Ëetiri stuba” (Moskva, Vaπington, Brisel, Peking) ogleda se u Ëiwenici da oni na okupu ne mogu da podupru ni jedan kquËni srpski nacionalni interes. Kada

Iskra 1. februar 2011.

bismo, recimo, pitawe ostanka Kosova i Metohije u Srbiji postavili na ta Ëetiri stuba, dva zapadna bi se automatski izmakla u Priπtinu!

ZvaniËna Srbija kao da zaboravqa da se Beograd viπe ne nalazi na najznaËajnijoj evropskoj raselini bipolarnog sveta. Isto tako, Srbija kao da zaboravqa da je bivπa Jugoslavija svoj teritorijalni integritet branila u Trstu, a ne u Istri.

Uza sve poπtovawe, Srbija sebe danas brani u brdima iznad Preπeva, a ne u Kuksu u Albaniji.

KonaËno, Titova Jugoslavija je Ëak tri teroristiËke pobune na Kosovu i Metohiji uspela da neutraliπe oπtrim vojno-policijskim akcijama, a bilo koja nacionalna zajednica nije mogla ni da sawa svoj ekskluzivni etniËki okrug, kao πto je to sada sluËaj sa maarskom mawinom na severu Srbije.

Srbija - instant SFRJ takoe zaboravqa da sama nije u stawu da istovetno nabroji vlastite spoqnopolitiËke prioritete. Primer toga mogli bismo da pronaemo u beogradskoj Politici od 10. januara 2009. godine, u izveπtaju sa zasedawa Saveta za spoqnu politiku MIP Srbije. Ministar Vuk JeremiÊ definisao je tom prilikom ovim redosledom politiku koju je æeleo da sprovodi: Tri magistralna pravca spoqne politike ostaju nepromewena u 2009. godini. To su nastavak borbe za oËuvawe ustavnog poretka zemqe, ubrzavawe procesa evropske integracije Srbije i poboqπawe dobrosusedskih odnosa u regionu. U to vreme novopostavqena predsednica Saveta , gospoa Sowa Liht, sudeÊi prema izjavi koju je dala Politici, za razliku od JeremiÊa, prepoznala je samo jedan vaæan prioritet spoqne politike: Ubrzavawe evropskih integracija naj...U znaËajniji je strateπki prioritet u spoqnoj politici, a svi ostali prioriteti su meuzavisni.

Nije proπlo mnogo vremena od sastanka, a Bernar Kuπner u Beogradu je ozvaniËio ono πto su svi odavno znali: Brisel Êe dodatno usloviti Srbiju priznavawem Kosova ukoliko ova æeli da se prikquËi EU. To je znaËilo da „ubrzavawe evropskih integracija ”direktno iskquËuje najmawe jedan, a realno oba preostala „strateπka prioriteta ”iz TadiÊeve agende ministra JeremiÊa.

Kuπner se, podsetimo, samo dan kasnije u okolini Priπtine pred viπe kamera slatko nasmejao pitawu novinara o trgovini qudskim organima, rekavπi da srpski novinari „veruju glupostima”!

Neslavan primer neusklaenosti stubova srpske spoqne politike u 2010. godini bilo je i pitawe (ne)odlaska predstavnika Srbije na dodelu Nobelove nagrade za mir kineskom zatvoreniku Liju Sjaobou. PolitiËki performans, koji se joπ

9

Srbija vapi... uvek naziva dodelom Nobelove nagrade za mir, koju su ranije dobili otac nezavisnog albanskog Kosova Marti Ahtisari i Barak Obama na samom poËetku svog mandata, krajem 2010. godine prireen je kao prst u oko Narodnoj Republici Kini. Prst u oko, s obzirom na sporno disidentstvo reËenog kwiæevnika, o Ëemu joπ uvek nije popularno govoriti.

Kako je Kina jedan od preostala dva spoqnopolitiËka stuba, koji podupiru wenu teritorijalnu celovitost, Srbija je uspela da pocepa svoje evroatlantsko i patriotsko politiËko biÊe i na dodeli „nagrade” bude istovremno prisutna i odsutna, za razliku od slavodobitnika koji je bio samo odsutan!

Srpska spoqna politika tom neprilikom liËila je na poduhvat jednog beogradskog urednika, koji je devedesetih godina proπlog veka omraæenog opozicionog lidera pozvao na vaænu redakcijsku sveËanost, ali tako πto mu je poslao pozivnicu s koje prethodno odsekao deo na kojem je bilo ispisano mesto i vreme odræavawa sveËanosti.

Srbija je kao pravi „lider u regionu” 2010. godine ponudila svoje posredniËke usluge GrËkoj u sporu sa BJRM oko zvaniËnog naziva ove dræave.

Osim toga, tokom ove godine u Beogradu bi trebalo da se odræi jubilarni, 50. samit Pokreta nesvrstanih πto je pre samo deset godina, na vrhunci evroatlantskog zanosa Srbije, bilo nezamislivo. „Lider u regionu” kao da zaboravqa da ima i nereπen teritorijalni spor sa Hrvatskom, koja osporava srpsku granicu na Dunavu, a πto bi u daqoj perspektivi moglo dodatno da zakomplikuje ucenama ionako razrovan srpski put ka EU .

Hrvatska nikada nije odustala od ambicije da katastarski preuredi granicu u Podunavqu u svoju korist, niti je do sada povukla tuæbu protiv Srbije pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu. Da splet ovih stubiËnih okolnosti bude joπ komplikovaniji, kao peti stub spoqne politike Srbije od 2010. godine kao da se nameÊe i sam Vatikan, πto je posebna tema imajuÊi u vidu deπavawa u SPC tokom 2010. godine i neπto ranije!

Maska vojne neutralnosti - Nesporna je Ëiwenica da je Srbija, uprkos Deklaraciji o vojnoj neutralnosti, svoju armiju koja je u meuvremenu svedena na nivo divizije iz Prvog svetskog rata ustrojila po NATO standardima. Kao glavni argumenti za pripadnost takvoj vojsci (i samom NATO paktu!) javno se pomiwu, bez imalo stida, odliËne zarade u mirovnim misijama i navodni skok cena nekretnina (Pres, 9. januar, izjava ministra odbrane Srbije). O nameri pristupawa NATO paktu, svedoËe skoro sve izjave kquËnih srpskih politiËara koje su s vremena na vreme viπe nego eksplicitne. Poput, recimo, zaboravqenog govora Borisa TadiÊa iz 2006. godine, na sveËanosti prijema naπe dræave u program Partnerstvo za mir. ObraÊajuÊi se liderima NATO, TadiÊ je doslovno rekao:

10

Mi Êemo uraditi to (izruËiti optuæene Hagu, nap. a.) ne samo zbog naπeg buduÊeg Ëlanstva u Evropskoj Uniji i ja se nadam u NATO, veÊ i zbog naπih vrednosti, zarad naπe dræave i graana. (http://www.nato.int/docu/speech/2006/s061214e.htm) »iwenica da srpski vojnici joπ ne uËestvuju u borbenim misijama pri NATO pre je plod snaænog antiameriËkog raspoloæewa srpske javnosti, nego Ëvrstog moralnog opredeqewa srpskih politiËara.

Maska koja je spala - Jedina maska koja je spala sa politiËkog lica Srbije je ona ekonomska.

Bilo je za to potrebno da jedan ministar podmuklo, u predizbornoj kampawi, svesno podvali da Êe svaki punoletan graanin dobiti po hiqadu evra od prodaje preostalih srpskih preduzeÊa, a sam predsednik da Êe Srbija od svetske krize u stvari profitirati!

Da je neko u Srbiji pre tri godine zaspao i probudio se danas, s pravom bi mogao da se Ëudi πto je umesto otvorenih novih 200.000, ugaπeno viπe od 150.000 starih radnih mesta. ©to FIAT u Kragujevcu ne proizvodi olako obeÊanih 200.000 automobila godiπwe, nego je za sve ove godine, uz ogromne dræavne dotacije, proizveo tek oko 30.000 automobila. ©to na Staroj planini nema (niti Êe uskoro biti!) obeÊanih turistiËkih cenatara i skistaza. ©to vozovi na srpskom delu Koridora 10 idu sporije nego u XIX veku i πto dræava auto-put kroz najravniji deo Evrope gradi kao da su u pitawu stenovite planine.

Dræava, koja je u regionalnim okvirima vlastitog evropskog puta svoje proseËne zarade statistiËkim inæeweringom ugraivala odmah posle zarada u Sloveniji i Hrvatskoj, danas se prvi put i zvaniËno nalazi u statistiËkom druπtvu Albanije.

Epilog - Od svega nabrojanog, najgore je u stvari to πto pomenute maske Srbije uopπte nisu nikada bile okrenute meunarodnoj politici.

Nacionalna tragedija sastoji se u tome πto su sve ove maske namewene za jednokratnu unutraπwu upotrebu. Samo Srbi, naime, mogu da veruju kako je moguÊe da celovita Srbija ue u EU. Samo Srbi veruju da su protiv NATO pakta, dok im se vojska ustanovqava po najstroæim NATO standardima.

Samo Srbi joπ uvek veruju da je EU u stvari Eldorado ravnopravnih naroda i graana.

Srbija bi 2011. godinu, ipak, mogla da iskoristi tako πto Êe potraæiti svoje realno, a ne utopistiËko mesto u Evropi. Pre svega uzimajuÊi u obzir privredne odnose koje Ruska Federacija sve snaænije uspostavqa sa najvaænijim dræavama kontinentalne Evrope, kao πto su NemaËka, Italija ili Francuska.

Umesto πto pokuπava da miri makedonske Slovene sa Grcima, Srbija bi mogla u zamrlom Niπu, recimo, da formira balkanski regionalni inovacioni centar, po ugledu na Skolkovo u Rusiji, u Ëiji bi rad ukquËila nauËne i ekonomske potencijale dræava poput BiH, Bugarske, Rumunije, Crne Gore, BJRM, GrËke, ali i velike multinacionalne

Iskra 1. februar 2011.

NASIQE NAD HRI©∆ANIMA SVETSKI PROBLEM U napadu na koptske hriπÊane u Egiptu stradala 21 osoba. Propovednici multikulturalnosti zahtevaju tolerantnost samo od Zapada, nikada od drugih. Ali, kada je reË o progonima hriπÊana neprihvatqiva je bilo kakva tolerantnost, piπe nemaËka πtampa povodom napada u Egiptu.

Povodom napada na hriπÊane Kopte u Aleksandriji list Hamburger abendblat piπe: „Napad jasno ukazuje na ono pred Ëim rado zatvaramo oËi: hriπÊani su ona verska zajednica Ëiji su pripadnici u najveÊem broju ugroæeni. U Saudijskoj Arabiji zabraweno im je da sluæe sluæbu Boæju, u Kini van zvaniËno odobrenih crkava preti im progon, u Nigeriji su na meti izliva mræwe. Mnoge islamske zemqe prelazak iz islama u hriπÊanstvo kaæwavaju smrÊu. Nasiqe prema hriπÊanima je svetski problem. »ak ako i vlade u Egiptu i u drugim nehriπÊanskim zemqama ozbiqno shvate papin novogodiπwi poziv da boqe zaπtite hriπÊane, one su pred nereπivim problemom. U krajwoj liniji niko ne moæe efikasno da stane na put fanatiËnim teroristima. Onoga ko je kompanije koje æele da budu snaæno prisutne na træiπtu Balkana.

Mogla bi da poradi na objediwavawu svoje poqoprivredne ponude i na „brendirawu” svojih kvalit et nih proizvoda sa osl oncem na poqo privredu i bawski turizam koje moæe da izvozi, umesto πto zapadnim kompanijama debelo plaÊa prisustvo na ionako prejeftinom srpskom træiπtu.

Umesto takvih i sliËnih koraka, sva je prilika da Êemo i ove godine sluπati decenijska opπta mesta srpskog dræavnog vostva kao πto su „Hag”, „reforma pravosua”, „borba protiv kriminala” (koja bi vaqda trebalo da se podrazumeva!) i „boqi æivot graana”.

spreman da pogine da bi ubio pripadnike druge vere nemoguÊe je zaustaviti pretwom oπtrih kazni.

Zaπtita mawinskih verskih zajednica ne moæe biti samo zadatak organa bezbednosti.

NemoguÊe je zaπtiti sve crkve, xamije, hramove ili sinagoge. Gotovo refleksno protivnasiqe kao odgovor na nasiqe tek nije reπewe, nego mnogo viπe put ka rastuÊoj spirali nasiqa. Na kraju, ostaje samo jedan put iz teroristiËkog rata vera. I h r i π Ê a n i s u m o r a li t o k o m d v e h i q a d e g o d i n a stradawa da ga nauËe: to je tolerantnost prema pripadnicima drugih vera. U svim svetskim religijama pomiwe se qubav prema neprijatequ. To je veliki zahtev. Ali samo ko ga poπtuje moæe da zaustavi osvetu i nasiqe”, piπe „Hamburger abendblat”.

Istim povodom list Frankfurter noje prese piπe: „NemoguÊe je izbeÊi utisak da je, ne samo u Iraku, dozvoqeno nasiqe prema hriπÊanima. I u Avganistanu, Jemenu, Somaliji, Ëak i u Turskoj qude ubijaju samo zato πto su hriπÊani. Na meti su ne samo misionari i stranci koji pruæaju humanitarnu pomoÊ, nego i konvertiti i domaÊi hriπÊani koji - kao Kopti u Egiptu, predstavqaju znaËajnu mawinu. Svakako da se ne sme optuæiti ceo muslimanski svet za ta nedela, ali je dozvoqeno postaviti pitawe, kao πto to sada Ëine Kopti u Egiptu, da li su vlasti uËinile sve πto su morale kako bi zaπtitile hriπÊane”, piπe „Frankfurter noje prese”.

Najzad, list Bild komentariπe:

Uostalom, svako formalno prebacivawe srpske fascikle u Briselu iz jedne fijoke u drugu, u Beogradu izazove supernovu evrooduπevqewa. U tuænoj evropskoj realnosti to je, ne tako davno, izgledalo ovako:

„Ubistvo egipatskih hriπÊana pokazalo je celom svetu da progon hriπÊana nije odavno zatvoreno poglavqe u istoriji sveta. Naprotiv, 200 miliona hriπÊana æivi u zemqama u kojima zbog vere mogu da oËekuju progone, πikanirawe, Ëak i smrt . U pojedinim muslimanskim zemqama hriπÊani su u naroËito teπkoj situaciji. A povrh svega islamski fanatici objavili su rat hriπÊanima u celom svetu. Na sve to na Zapadu se dugo nije obraÊala dovoqna paæwa i to se preÊutkivalo.

Godine 1935. kraqevska vlada Jugoslavije poæalila se bila Engleskoj da nacistiËka NemaËka apsorbuje viπe od 50 posto celog jugoslovenskog izvoza. Te godine Engleska je iz Jugoslavije uvezla ukupno πezdeset Êurki. Posle dugog i vrlo muËnog natezawa, Ëak prekliwawa Jugoslavije, Engleska je preduzela konkretan korak na spasavawu Jugoslavije iz Hitlerovih ekonomskih kanxi: pristala da od naπe Kraqevine otkupi joπ πezdeset Êurki.

Naπi propovednici multikulturalnosti zahtevali su uvek tolerantnost samo od qudi na Zapadu, nikada od vlada iz drugih kultura.

Meutim, kada je reË o progonima hriπÊana neprihvatqiva je bilo kakva tolerantnost. Tamo gde qude ubijaju, jer navodno veruju u pogreπnog boga, gaze se i druga qudska prava. Istina je krajwe jednostavna: bez slobode veroispovesti nema slobode izraæavawa miπqewa, bez slobode izraæavawa miπqewa nema demokratije”, piπe „Bild”.

11.1.2011, Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. februar 2011.

Branko ÆujoviÊ Ruski sajt:<serbian.ruvr.ru>

Blic, 3.1.2011.

(Podvukla - Iskra)

Nenad Briski

11

Branko Dragaπ: Obiman, mahom sarkastiËan i istinit, osvrt na naπu sumornu sadaπwicu

Pregled danaπweg stawa srpskog druπtva EU - Briselska vavilonska birokratija, koja je dovela Evropu do bankrotstva i obesmislila evropsku ideju i demokratiju, nesposobna, infantilna i kriminalizovana izdala je propagandni materijal o razvoju EU do 2020. godine. Oni koji ne znaju danas da upravqaju EU traæe da im obezbedimo mandat joπ deset godina.

SRBIJA - Kriminalizovani reæim koji vrπi organizovanu pqaËku dræave i graana, uveo Srbiju u duæniËko ropstvo i bankrotstvo, uniπtava buduÊnost svojih pokoqewa, doveo do rasula dræavu, a naciju do ludila i samoubistva izdali su propagandni materijal, ugledavπi se na svoje briselske mentore, o razvoju Srbije do 2020 . godine. Kriminalizovani reæim moramo da sruπimo na vanrednim parlamentarnim izborima i formiramo vladu nacionalnog spasa koja Êe primeniti program za spas Srbije. To je jedini put za spas Srbije.

DRÆAVA - Prema istraæivawu Cesida, najveÊi broj graana Srbije smatra da dræavom upravqa mafija.

PREDSEDNIK - Ako graani smatraju da dræavom upravqa mafija, onda je predsednik dræave πef mafije. ©ef mafije gradi svoj kult liËnosti i pqaËka dræavu i graane. Treba ispitati da li je πef mafije sa svojim gangsterskim klanom opqaËkao tih dve milijarde evra o kojima uporno piπe rab boæji Milovan BrkiÊ. I gde su ti novci danas?

DS - Izbornu skupπtinu je obeleæio raspad elektronskog sistema za glasawe. To je metafora o d raspadu dræave. I raspadu politiËke ideje. Pad od mudrog Borislava PekiÊa do diletanta Borisa TadiÊa je pad svih nas zajedno.

SOCIJALIZAM - Prema istom istraæivawu javnog mwewa, 81 odsto graana smatra da je u socijalizmu bilo boqe. Iz sadaπweg beznaa to tako zaista i deluje. Ali, svi danaπwi problemi su iznikli iz socijalistiËkih laæi.

TITO - Veliki meπtar sviju huqa udario je temeqe danaπwem zlu. Jedino πto je on sve to radio sa stilom.

REÆIM - Plan je vrlo jednostavan: prodati Telekom, uzeti proviziju, izaÊi na vanredne izbore, potkupiti biraËe za 50 grama kafe, zapretiti svim porodicama koje æive na buxetu, napraviti istu koaliciju i vladati do rasprodaje EPS-a.

OPOZICIJA - Plan je vrlo pokvaren: nezadovoqstvo graana kanalisati prema sebi,

12

izaÊi na ulice, izboriti se za vanredne izbore, dobiti glasove nezadovoqnih na obeÊawu i onda napraviti dil sa reæimom do konaËnog raspada.

POLITIKA - Niπta novo. Sjaπi Kurta da uzjaπi Murta . Quqaj dok traje. Laæi, kradi, obeÊavaj i potkupquj. Sad ili nikad. Otimaj! Oj, haj!

Kupuj stanove, vile i πetkaj devize van zemqe.

Kada sve propadne imate gde da pobegnete.

TAJKUNI - Kukawe tajkuna je marketinπka fora pred graansku revoluciju. Poπto su pokrali preduzeÊa i prevarili banke, oteti kapital izneli su van zemqe. Isisali su kapital iz firmi.

I uniπtene firme i nezaposlene radnike guraju u zagrqaj dræave. Operacija πok terapija je zavrπena. Imetak za poËetak je stvoren. Samo da ostane ovako. Ëesnici Farme, FARMA - Ako je taËno da uË kako reËe ministar QajiÊ, imaju veÊi uticaj na biraËko telo nego naπi politiËari, predlaæem da onda oni zamene mesta. Nema neke velike razlike izmeu Ekrema i TadiÊa.

ISPOVEST - Kapitalno je vaæno svedoËewe Caneta SubotiÊa. Dobili smo potvrdu da su kriminalci na vlasti.

HARA»- Dræavna kasa je prazna. Moæe da se napuni proizvodwom, izvozom, πtedwom i rastom produktivnosti ili daqim otimawem od sve siromaπnijih graana. Reæim se opredelio za nastavak otimaËine. To ubrzava pad...

DU©MANI - »iËikovski reæim oporezuje i qudske duπe. To πto je neko umro pre deset godina za kriminalni reæim niπta ne znaËi. Moraju da plate porez kako bi se danas napunile dræavne kase porezima na mrtve duπe.

POREZ - Uvode porez i na kompjutere i ju æ n o v o Ê e . K o mp j u t e r e d a b i u g u π i l i s l o b o d u povezivawa qudi i tako dræali graane porobqene u medijskom mraku. Juæno voÊe najviπe koriste deca, mladi, penzioneri i bolesni. Svi oni su opasni elementi za reæim u raspadawu.

Treba ih kazniti zbog sebiËnosti i neposluπnosti.

Radi preventive.

BUXET - Usvojen je buxetski deficit od skoro 1,2 milijardi evra. Koji ne moæemo da pokrijemo. SledeÊe godine Êe biti joπ veÊi. Niπta se ne mewa u konceptu naπeg uniπtavawa. Do bankrotstva.

INFLACIJA - ZvaniËno nas laæu da je inflacija skoro 14 odsto. Stvarna inflacija je skoro 30 odsto . æivot je postao preskup.

Iskra 1. februar 2011.

Inflatorna spirala se otrgla i niko viπe ne moæe da je kontroliπe. UbrzaÊe se buewe graana iz obmane.

KURS - Devizni kurs viπe nije ekonomska kategorija. Poigravawe sa kursom svrstava se u kategoriju - zajebavawe naroda. NaroËito naπeg naroda iz rasejawa koji dolazi kuÊi da im banditi na vlasti oderu joπ malo koæu.

KRIZA - Rastu cene, padaju plate, pada z a p o s l e n o s t , r a s t e n e z a p o s l e n o s t , ra s t e n e l i kvidnost privrede i graana, raste zaduæenost, raste broj preduzeÊa u blokadi i steËaju. ZnaËi, podaci pokazuju da smo izaπli iz krize.

TELEKOM - Seqak prodaje jedinu kravu koja mu hrani porodicu da bi od para koje bude dobio izgradio asfaltni put do kuÊe. A πta Êe porodica jesti kada viπe ne bude krave? Nije vaæno. Vaæno je da se uzme provizija. ada su prvi put prodavali PROVIZIJE - Ka T e le ko m , u ze l i s u v iπe o d 31 m il io n m ar aka provizije. Tada sam pogodio visinu provizije.

Koliko Êe sada iznositi? Mislim da Êe biti malo veÊa od 71 milion evra. Na ruke, keπ!

SUBVENCIJE - Bogati strani investitori otvaraju kompanije iz podsticajnih sredstava buxeta koji je u minusu. Kada odrade prevaru i iznesu pare van zemqe, radnici ostaju bez posla.

Ministar smiπqa novu prevaru.

SRPSTVO - Biti danas Srbin nije dobra investicija. PolitiËki je profitabilnije prezi rati svoj narod i postati Ëlan ili partije ili nevladine organizacije. Postati parazit. Vaæno je da ste u sekti. I da uzimate novac, samo za sebe. iromaπtvo je postalo SIROMA©TVO - Si deo nas. Sve veÊi broj qudi ne mogu da sastave kraj s krajem. Sve veÊi broj qudi postaju socijalni sluËajevi. I sve veÊi broj qudi tvrdi da ih politika ne zanima. I zato su siromaπni.

ZDRAVSTVO - Nema gaze. Otkazuju se operacije. Zakazuju se pregledi za πest meseci.

Teπki bolesnici Ëekaju teπke odluke. Uslovi u bolnicama su ratni. Izdvajawa za zdravstvo su ogromna. Ministar ne zna gde nestaje novac. Moæda je otiπao na wegovu operaciju. Moæda na operaciju predsednika. Bavqewe politikom je unosno zanimawe. LeËe vas najboqi lekari na svetu o troπku poreskih obveznika. Jer ste vi na Ëelu bande koja pqaËka dræavu i graane. U operacionoj sali je prisutan vaπ ministar za izgradwu socijalnih stanova, koji je ortoped i nadgleda tok operacije. U reformama je sve moguÊe. Samo obolelo zdravstvo niko ne leËi. »ekamo isceliteqa.

PROSVETA - Znawe je srawe. Pripadnost mafiji je vaænija. Ne treba da znate da mislite.

Budite posluπni.

KULTURA - Jedan reæiser je uπao u Glavni odbor. Drugi se ne skida sa medija. Nastavqa se

Iskra 1. februar 2011.

uspeπno praæwewe buxeta za propale filmske projekte. Svi postajemo glumci u Srpskom filmu.

Koji se svuda zabrawuje zbog perverzija i nasiqa.

Zaπto su ovo smeÊe nazvali Srpski film?

SluËajno? Zaπto Hrvati ne snime takav film? Ili Boπwaci u Federaciji? Zaπto smo mi najveÊi neprijateqi sami sebi? Zaπto naπi malograani tako mrze Srbe?

VOJSKA - Nema viπe vojnog roka. Super! U sluËaju da nas neko napadne, muπkarci Êe sa skrivati ispod kreveta. Super! Tamo je sigurnije nego da brane zemqu oruæjem kojim ne znaju da rukuju.

Super. Ministar uËestvuje u πou programu. Super!

Ministar je poslao potpredsednik stranke. Super!

NATO je naπa vojska. GinuÊemo za wihove interese.

Super! Sinovi nam neÊe znati da nameπtaju krevete. NeÊe znati ni da peru Ëarape. Super! NeÊe ni jesti pasuq. U sluËaju rata jeπÊemo mek. Super!

Muπkarci Êe æiveti u braku s drugim muπkarcima.

Super! Mi smo moderni. Vaæno je da ispuwavamo zadatke. Okupacija je - cool! Super voqno!

MEDIJI - Sve je pod kontrolom primitivaca na vlasti. Bahatost, perverzije i glupost su zatrovale medije. Ako hoÊete da ostanete zdravi, iskquËite TV. Ne Ëitajte ni novine. Uzmite stare kwige da biste dobili nova znawa.

REGION - Sve je isto. Bratstvo i jedinstvo. Samo se razlikujemo po imenima bandita na vlasti. I visini krae.

SANADER - Totalitarni sistemi raaju nam tipove poput Sanadera. Nije problem u Sanaderu.

Suπtina je u sistemu koji stvara Sanadere.

Suπtina je da nema demokratije i da je ubijena republikanska ideja. Sanader je uhapπen ne zbog toga πto je pokrao svoju zemqu, πto svi politiËari rade, veÊ zbog toga πto treba da svedoËi u mnogo veÊoj igri. Austrijske banke su u dubiozi 300 milijardi evra. Neko mora da strada u obraËunu oligarhije na vlasti.

MILO - Lukavi Milo je dobio instrukcije da se povuËe, jer je poËelo ËiπÊewe terena u regionu. Sanaderov sluËaj je opomena ostalim feudalcima. Milo se brzo prilagodio i otvorio put za hapπewe MaroviÊa. OËekujem da Milo pree na novo radno mesto u Brisel. Mogao bi da bude komesar za borbu protiv organizovanog kriminala.

VIKILIKS - »itava ova nameπtena sprdaËina ameriËkih obaveπtajnih sluæbi i zamajavawe graana nevaænim temama, dok se nemilice πtampaju dolari i evri bez pokriÊa, dok raste nezaposlenost i buxetski deficit, dok je cena 450 grama hleba u San Francisku dostigla 5,20 USD, dok na vidiku nema nijedne nove ideje kako izaÊi iz ove tragedije, dok se uniπtavaju demokratske institucije, podseÊaju me na seoske svae i prepucavawe dokonih æena. ©ta je ko rekao, Ëije kokoπi su uπle u Ëiju wivu, ko koga i gde dere, ko sa kime poravnava pupkove i sve tako i u tom stilu s osnovnom razlikom πto ameriËke obaveπtajne sluæbe to rade s parama poreskih obveznika, dok strina Mika i tetka –uja rade to o svom troπku. To

13

UGA©EN AUTOMOBILSKI GIGANT `ZASTAVA' Odlaskom radnika, koji su proglaπeni za tehnoloπki viπak, nekadaπwi jugoslovenski automobilski gigant, fabrika Zastava automobili Êe biti zauvek ugaπena.

KragujevaËka Zastava osnovana je 1953. godine, a od tada je proizvela viπe od Ëetiri miliona automobila, od kojih je oko 650.000 plasirano na træiπta 76 zemaqa u svetu.

Wen najpoznatiji proizvod bilo je automobil jugo. Od 1986. do 1991. godine, na træiπtu SAD prodato je viπe od 140.000 juga koji je bio i najprodavaniji automobil u nekadaπwoj Jugoslaviji.

Mnogi radnici koji su tada montirali jugo za ameriËko træiπte, tuæni i razoËarani su se rastali od svoje fabrike.

Zoran MarkoviÊ, zamenik predsednika sindikata fabrike koja se gasi kaæe da su mnogi radnici fabriku napustili plaËuÊi zbog gubitka posla, ali i izbog gaπewa wenog imena.

Pregled danaπweg... im doe nekako kao zabava u nedostatku interneta i televizije.

BRUKA - Istraæivawa pokazuju da Êe u buduÊnosti posla biti samo u Brazilu, Rusiji, Indiji, Kini i Africi. Ne oklevajte, poËnite da uËite jezike. U tim zemqama nas i daqe poπtuju. Ni dodela Nobela nije nam zasmetala.

GRA–ANI - Svi su nezadovoqni. Svi Ëekaju da se neπto dogodi. Svi su oËajni. Svi traæe neπto novo. Ko Êe da izvede promene? ©ta je to novo πto nam treba? Kako do toga da doemo? Kako daqe? Ima li nam spasa?

NATAPAWE - Moj gimnazijski drug Nebojπa »utarovski kaæe da treba samo da nastavim.

Natapaj, natapaj! Rezultati moraju da dou. Kasa je pr azna i vi πe n e m og u da p otp la Êuju n eË ist e savesti. Natapajmo zajedno! Natapawem Êemo doÊi do promena. Kada nabuja povodaw ruπe se sve barijere.

6.1.2011.

(Podvukla - Iskra) ----------------------

Tabloid broj 223

Napomena Iskre: Autor je ovaj sarkastiËan i sveobuhvatan, uglavnom i gorko istinit, Pregled o danaπwem stawu srpskog druπtva , po naπem miπqewu, objavio pod neprimerenim naslovom „SreÊna Nova 2020!”, jer se samo u prva dva paragrafa pomiwe ta godina.

"Na æalost, to je surova istina koja se desila fabrici Zastava automobili, koja je bila pokretaË metalskog kompleksa i automobilske industrije u regionu. Posle 50 godina, gledajuÊi ono πto je nekada radilo i πto je bilo glavni privredni pokretaË nekadaπwe velike Jugoslavije, sada viπe ne postoji. »ak ni ime nije zadræano, tako da je i zaposlenima i meni veoma teπko πto se to ime Zastava automobili gasi", kaæe MarkoviÊ koji je 22 godine radio u toj fabrici.

Kao rekordna godina u istoriji Zastave upisana je 1989. kada je proizvedeno 220.000 vozila. Zastava je tada imala 53.337 zaposlenih radnika, a u proizvodwu juga za ameriËko træiπte bilo je ukquËeno 280 preduzeÊa iz 130 jugoslovenskih gradova.

Branimir SoldatoviÊ, bivπi direktor Fabrike automobila kaæe da je treÊi simbol tadaπwe Jugoslavije, pored dræavne himne i zastave bio upravo automobil jugo.

"Zastava je u to vreme koristila uglavnom delove koji su se proizvodili u Sloveniji, Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini. Naπi veliki kooperanti su bili Jugoplastika iz Splita.

PraktiËno, kompletan enterijer vozila bio je iz Hrvatske. KoËione sisteme nam je pravio Varteks iz Varaædina, a kompletnu elektroniku Iskra iz Krawa", kaæe SoldatoviÊ.

Propast posla stoleÊa poklopio se sa poËetkom raspada bivπe Jugoslavije, a proizvodwa automobila u Zastavi pred kraj proπlog veka sunovratila se na svega 10.000 godiπwe.

KragujevaËka fabrika, koju je kupila poznata italijanska automobilska kompanija, sada nosi ime Fiat automobili Srbija. Italijani su do sada nvestirali oko 300 u kragujevaËku fabriku veÊ in miliona evra i preuzeli 1.500 radnika. Ukupna investicija iznosiÊe oko milijardu evra, a u fabrici Êe raditi oko 4.000 radnika koji Êe godiπwe proizvoditi 300.000 automobila.

MarkoviÊ kaæe da je ta nada jedina uteha za radnike koji su ostali bez posla i fabrike.

"Izuzetno je teπko, ali bez obzira na sve to, nadamo se razvoju Fiata i wegovih kooperanata i u perspektivi da svi naπi dosadaπwi radnici pronau posao kod Fiatovih kooperanata ili u samom Fiatu. To nam je jedina nada jer je Zastava nekada bila pokretaË razvoja Kragujevca pa se nadamo da Êe to u buduÊnosti biti fiat i wegovi kooperanti", naglaπava on.

10.1.2011.

Podvukla - Iskra) (P

14

RSE

Iskra 1. februar 2011. .

Itervju Nebojπe KatiÊa

SVE ©TO SE DANAS DOGA–A POSLEDICA JE LO©E EKONOMSKE POLITIKE Sve dræave u okruæewu - od Hrvatske i Maarske do Rumunije i Bugarske, imaju iste ili sliËne probleme kao i Srbija. Sve troπe preko moguÊnosti, sve imaju deficit tekuÊeg bilansa i sve su, kao posledica toga, prezaduæene. Ove dræave imaju eksplozivan rast privatnih dugova Ëija naplata ide sve teæe, i u svakoj od wih postoji rizik izbijawa ozbiqne bankarske krize smatra Nebojπa KatiÊ, poslovni konsultant, koji je nedavno javno upozorio da su zemqe u okruæewu u velikoj krizi i da nam preti regionalna kriza.

U svim dræavama u regionu, kaæe sagovornik meseËnika „Biznis i Finansije”(BiF-a), dominiraju inostrane banke Ëiji je oseÊaj odgovornosti prema lokalnim ekonomijama po logici stvari mawi nego πto je prema ekonomijama wihovih matiËnih dræava . Srbija je u ovom trenutku najrawivija u bankarskom sektoru. Rizik da prevelik broj preduzeÊa ili graana ne moæe da vraÊa kredite je akutan. Kada se isti fenomen dogaa u celom regionu, tada dolazi do πirewa panike, do situacije u kojoj graani povlaËe novac iz banka, a banke povlaËe novac iz ugroæenih zemaqa. Privreda koja grca u nelikvidnosti ostaje bez kredita. Stvara se atmosfera masovne finansijske psihoze i loπa situacija postaje joπ gora, kaæe KatiÊ.

BiF: Ako bi NBS prestala da brani dinar i pustila da se wegova cena slobodno formira na træiπtu, πto je unekoliko i vaπa preporuka, πta bi to konkretno znaËilo za graane, preduzeÊa i dræavu koji svi imaju velike dugove u evrima?

N. KatiÊ: NBS ne moæe pustiti dinar da se sasvim slobodno formira, veÊ mora izvrπiti brzu depresijaciju, mora pronaÊi ravnoteæni kurs, a zatim odrediti zonu u kojoj Êe taj kurs braniti od πpekulativnih napada. VeÊi pad dinara bi doveo do situacije u kojoj bi banke morale da otpisuju deo potraæivawa i da reprogramiraju kredite i privredi i graanima. Veliki broj preduzeÊa bi otiπao u steËaj, ali bi se stvorili uslovi da ostatak privrede preæivi. Banke bi imale ogromne gubitke koje bi dræava morala delom da sanira, ali bi se teret sanacije podelio izmeu banaka, duænika i dræave, i ne bi bio prevaqen samo na dræavu. Bez te velike sanacije, potonuÊe i oni koji bi se mogli spasiti. Ovde se samo radi o ubrzawu neminovnog procesa od koga se ne moæe pobeÊi. ©vedska iskustva s poËetka devedesetih nisu loπ model sanacije bankarskog sistema. Ovo su surove i teπke mere, tim gore πto su godinama odlagane.

Ako se i nadaqe bude odlagalo, cena Êe biti joπ veÊa.

BiF: Mnogi saradwu sa MMF istiËu kao jedan od glavnih razloga πto smo do sada lakπe

Iskra 1. februar 2011.

prebrodili krizu od naπih suseda. Vi naprotiv to smatrate priznawem bankrota. Sa druge strane smatrate da Srbija treba da se osloni na svoje resurse za podsticawe razvoja, a ne na strane investicije. Koji su to resursi?

N. KatiÊ: Sporazum sa MMF-om je priznavawe poraza ekonomske politike. To je globalna percepcija i tu nema nikakve dileme. Da te percepcije nema, da se dræave ne odriËu svog ekonom skog suvereniteta, sporazume sa MMF-om bi potpisivali svi od reda.

Srbija niti je prebrodila krizu, niti je u boqoj situaciji od susednih dræava. Taj pogreπan zakquËak se izvodi iz podatka da je pad BDP-a u Srbiji bio mawi nego u najveÊem broju dræava u okruæewu. To statistiËki jeste taËno, ali je nebitno za stvarnu ekonomsku poziciju graana Srbije. Zaboravqa se da su svi ostali parametri srpske ekonomije mnogo loπiji nego u veÊini zemaqa u okruæewu - od stope zaposlenosti, preko visine inflacije, do visine plata. Pri tome, i privredna struktura Srbije je mnogo loπija nego u najveÊem broju okolnih dræava.

BiF: Rekli ste da je veÊi problem privatno zaduæivawe nego javni dug. Da li bi situacija bila drugaËija, bar u domenu dugovawa preduzeÊa, da dræava i sama wima ne duguje veliki novac?

N. KatiÊ: Srbija je u problemu pre svega zbog neproduktivnog zaduæivawa graana i privrede, kao i zbog loπe privredne strukture okrenute trgovini i uvozu.

HroniËna dugovawa dræave su po mom sudu nedopustiva zloupotreba moÊi koja bazira na tome da preduzeÊa ne smeju tuæiti dræavu, jer Êe na ovaj ili onaj naËin biti kaæwena. Zbuwuje da dræava nalazi novac da subvencioniπe kredite ili inostrane investitore na primer, a nema novca da plati obaveze za izvrπene poslove. ReË je i o neshvatqivom finansijskom voluntarizmu u kome nije jasno ko i kako odluËuje πta Êe plaÊati, a πta neÊe. Dræava je tako postala jedan od najveÊih generatora nelikvidnosti.

BiF: ©ta bi po vaπem miπqewu trebalo da bude najveÊa glavoboqa ili prioritet naπe vlade?

Nebojπa KatiÊ: Prioritet i fokus vlasti bi morao biti vezan za dramatiËno nisku stopu zaposlenosti u Srbiji koja je danas na nivou od oko 38 procenata. Prosek za EU je oko 65, a za razvijene zemqe oko 70 procenata. Broj zaposlenih i broj penzionera se gotovo izjednaËio i na jednog penzionera dolazi samo 1.1 zaposlen. To je neodræivo.

KratkoroËno gledano, inflacija je ogroman prob-

15

Decenija guπewa slobode u ime „demokratije” i „qudskih prava”

Sve πto se... lem, tim viπe zbog uæasnih iskustava 90-tih. Da bi se inflacija suzbila, kamatna stopa se mora podizati a javna potroπwa smawivati. I jedno i drugo gura privredu u novi recesioni ciklus. Novih investicija koje bi mogle amortizovati ovaj udar za sada nema, a ako ih i bude, proces aktivirawa investicija Êe trajati dugo, a to znaËi da ni porast zaposlenosti nije „iza Êoπka”.

BiF: Pomenuli ste da je naπa velika koËnica loπa administracija?

N. KatiÊ: Rad u dræavnoj sluæbi je profesionalni posao, i nije posao niæeg reda. Izmeu dræavne administracije i stranaka mora postojati gvozdeni zid. Dræavnim sluæbenicima bih ukinuo pravo da budu Ëlanovi partija, jer dræavna administracija je struËni, a ne partijski aparat.

Britanska iskustva i dræavno ustrojstvo su jedan od boqih modela u tom smislu. Japan sam pomenuo kao primer koji demonstrira znaËaj kvalitetnog dræavnog aparata u strateπkom planirawu razvoja.

BiF: Mnoge zemqe oko nas pribegle su poveÊawu PDV, neke i za pet procentnih poena. Mi smatramo velikim uspehom vlade, to πto poveÊawa poreza - koji ima najjaËi efekat na siromaπno stanovniπtvo - nije bilo. Da li postoji neπto u domenu poreske politike πto bi se ipak moglo popraviti?

N. KatiÊ: Srbija Êe pre ili kasnije morati da podigne PDV, boqe ranije. ©to se poreskog sistema tiËe, za wega je bitno da bude stabilan, predvidiv, nekomplikovan, sa πto mawe poreskih olakπica i rupa, jer je tada lako sprovodiv. U domenu poreske politike bi se moralo uvesti progresivno oporezivawe , kao i u najveÊem delu Evrope. Srbija se takoe mora dræati baznog poreskog principa po kome se svi porezi moraju platiti tamo, odakle se poslovawe kontroliπe.

Poslovni Ëovek koji æivi u Srbiji i iz we kontroliπe svoje poslovawe, mora na kraju konsolidovati svoj poreski bilans i porez platiti u Srbiji, bez obzira gde je registrovao svoja preduzeÊa. To je pravilo koje vaæi u najveÊem delu Evrope i to bi u mnogome reπilo problem of-πor poslovawa.

BiF: Svi oËekuju da Êe 2011. godina biti teæa od ove. ©ta bi po vaπem miπqewu bili kquËni potezi koje bi Srbija mogla da povuËe u ekonomskoj politici da bi tu situaciju olakπala?

N. KatiÊ: Srbija pre svega mora napraviti dugoroËnu i realistiËnu strategiju razvoja, i otklon od metoda po kome se fraze i opπta mesta proglaπavaju strategijom. Prvi deo paketa bio bi posveÊen sanaciji krize koja traje. To bi morao biti sinhronizovan i celovit paket mera. Bojim se da se sa tim veÊ uæasno kasni.

„Ima mnogo naπih sugraana, koji Êe proteklu deceniju nazivati decenijom propuπtenih πansi i izneverenih nada. Za mene ona nije niπta od toga. ZapoËela bezumnim kricima „promene, promene, promene” i naivnim odgovorom da Êemo tek videti πta Êe posle toga biti, ona nas je „ËereËila” onim πto se u svetu veÊ golom oku ukazivalo: strahopoπtovawem graanskog morala, dehumanizacijom druπtvenog æivota, sve tragiËnijim socijalnim razlikama, nezaustavqivom opadawu kulture, nekad rafiniranim, a nekad brutalnim guπewem slobode, sve u ime „demokratije” i „qudskih prava”, te trijumfom „zlatnog teleta” i divqom borbom za naËelo „daj nam danas!” Sve te „rajske” vrednosti savremenog sveta kod nas se presauju i agresivno nameÊu nekad kao groteska, a nekad kao tragedija. Rezultat je deprimirajuÊi: gubimo etiku, nemilice rasipamo vlastiti duh i sopstvenu kulturu, preÊutno ili glasno ærtvujemo otaxbinu, naciju, dostojanstvo, solidarnost. Izlaz iz ovog bespuÊa ne oËekujem od „milostive” Evrope u koju se zakliwemo, Ëak i ako nas jednog neizvesnog dana prihvati u svoj guπeÊi zagrqaj, jer moæda ni ona sama nema izlaza iz ove svetsko-istorijske konfuzije.” „PeËat” br.147, 31.12.2010.

»edomir Popov akademik

Realnost se mora priznati a procesi koji su u toku se moraju ubrzati. Nekoliko mera mora iÊi istovremeno. Gotovinsko kreditirawe graana bi se moralo ukinuti i novac usmeriti privredi.

Dræava bi morala izmiriti sve svoje obaveze i paralelno s tim bi se morala izvrπiti multilateralna kompenzacija kako bi se jasno videlo ko moæe, a ko ne moæe da opstane. Kurs bi morao da depresira i morala bi se sprovesti sanacija banaka i duænika. Bez tog velikog sistemskog spremawa, agoniji Êe predugo trajati.

BiF: Ima li uopπte smisla kritikovati vladu kad govorimo o javnoj potroπwi ili nivou investicija ako vidimo da je kriza globalna.

Koliko jedna vlada zaista moæe neπto da uËini u takvim okolnostima, a koliko je ærtva okruæewa?

N. KatiÊ: U krizama se uvek vuku iznueni potezi i prostor za mudru politiku je mali. Sve πto se u Srbiji danas dogaa posledica je loπe politike u godinama pre izbijawa krize, a kriza je samo ubrzala suoËavawe sa stvarnoπÊu. Nevoqa je πto su godine uludo protraÊene i πto je ogroman novac koji je ulazio u Srbiju proÊerdan. Sve je to prolazilo pored struËnog javnog mwewa koje je ili spavalo dubokim snom, ili je Ëak i aktivno podræavalo loπe poteze nekoherentne ekonomske politike. BiÊe tragiËno ako Srbija nastavi da spava, buewe bi moglo biti traumatiËnije od ovog loπeg sna. „Biznis i Finansije” (Podvukla - Iskra)

16

Marija DukiÊ 28.12.2010.

Iskra 1. februar 2011. .

SRPSKI NACIONALNI PROGRAM I SRPSKO NACIONALNO PITAWE Joπ od tzv. ujediwewa, 1. dec. 1918, srpsko nacionalno pitawe skinuto je sa dnevnog reda, veÊ i zato πto se verovalo da je ono ujediwewem (ispuwewem Niπke deklaracije 1914, koja je proglaπena za srpski nacionalni program) reπeno, jer je sve Srbe sakupilo u jednu dræavu.

Od tada su Srbi prolazili kroz svakojake pogubne mene, da bi se Ëak i u onoj dræavi koju su svojom krvqu stvorili, morali da odreknu svog imena, i da postanu Jugosloveni.

Jedino, u nesreÊnom interegnumu, pod nemaËkom okupacijom, blagodareÊi generalu NediÊu, opet su se opsetili da su Srbi, bez obzira πto su izgubili slobodu i dræavu.

A onda su postali komunisti, prokazujuÊi i ubijajuÊi srpske nacionaliste, „ËisteÊi tako svoje d v o r i π te ” i da ju Ê i t i me p r i m e r e dr ug o v i m a u drugim republikama, koji su se, meutim, joπ uvek bavili ËiπÊewem svojih dvoriπta od velikosrp skog nakota i wihove hegemonije.

Kao odgovor na Hrvatsko proleÊe 1973, doπao je Ustav 1974, kojim se i onako rasturena Srbija daqe komadala... koja je, iako zaostajala za drugim republikama, proglaπena za bogatu, te je morala davati od svog siromaπtva - nerazvijenima!

Tito se izvoleo prestaviti, ali baËena je parola i „posle Tita - Tito”, dakle Srbija i daqe ima da nazaduje. Pod uticajem i na æequ zapadnog sveta, Titova SFRJ se rastaËe, i za to rastakawe Srbija je proglaπena za krivca. Iako je Tuman javno, na sred Zagreba, rekao: „Rata ne bi bilo da ga Hrvatska nije æelela! Mi smo samo ratom mogli izboriti samostalnost Hrvatske!”

Iako je to sav svet Ëuo, Srbiji su uvedene sankcije, jer je optuæena za nastali rat, u kom su srpski starosedeoci ubijani i terani sa svojih vekovnih ogwiπta! Od te „Ëasti”, koju su im priredili joπ i muslimani i ©iptari, Srbi nisu imali pravo da se brane, a ko je to pokuπao, proglaπen je za ratnog zloËinca, kog Ëeka Hag, gde su do sada dobili preko 1000 godina robije!

Tuæna rekapitulacija srpske epopeje XX veka, koju je trebalo da smeni 5. oktobar 2000, da najavi vaskrsnuÊe Srbije, u svemu, a najpre u tome, da obnovi weno nacionalno oseÊawe, tako grubo i zloËinaËki suzbijano!

Bila je to πansa svih zapadnih kursista, koji tamo, oËigledno, nisu uËili kako da obnove srpsko nacionalno oseÊawe i srpsku dræavnost,

Iskra 1. februar 2011.

veÊ kako na najboqi naËin da i jedno i drugo saseku u korenu!

Malo je reÊi da su u tome talentovano uspeli, doduπe pod morawe i silom, ali i s pravom koje su dobili od srpskih sluenih glasaËa.

U svoje vreme, kad je u Bavarskoj bio premijer ©traus, sve ono πto je u Zapadnoj NemaËkoj bilo reakcionarno i æeqno proπlih vremena, slilo se u Bavarasku. BiÊe da neÊu mnogo preterati, ako kaæem, da je danaπwa Srbija kao nekadaπwa Bavarska, postala sabirni centar sveg onog πto je krasilo proπlost, pre tzv. i ozloglaπenih 90- tih godina. Oni i wihova deca, danas sa istim onim premisama i predrasudama, vladaju Srbijom! Svako Ëeprkawe po ma Ëijoj liËnosti, to otkriva, i u NVO, i u strankama, i u vlasti... πto nas upuÊuje samo na jednu posledicu: Srbija je i daqe bez nacionalnog programa, te niko i ne postavqa srpsko nacional no pitawe, bar u onoj meri koliko ga postavqaju sve okolne zemqe.

Srbija danas nema ni jednu skupinu qudi, ni jednu instancu, oko koje bi se Srbi mogli okupiti. »ak ni jedna stranka nije srpski opredeqena, Ëak i ako nosi u naslovu pridev - srpski odn. srpska!

SPO koji je poËeo kao ËetniËki pokret, pewuÊi se na Ravnu Goru da sebe ustoliËi kao »iËinog naslednika, danas traæi ulazak u NATO, koji u svojoj biti jeste negacija sveg onog πto je Draæa MihailoviÊ æeleo.

S r p s k i r a d i k a li , n i j e d n u Ë i st o s r p s k u inicijativu nisu pokrenuli, neprestano vodeÊi stranaËku borbu, uostalom kao i wihovi disidenti SNS, proglaπavajuÊi se viπe „naprednim”, no srpskim, veÊ i time, πto bi, ako dou na vlast, poπtovali zakone dræave Srbije, i udovoqili haπkoj æeqi da im se preda general MladiÊ!

VeÊ o „srpskom jedinstvu”, posle wihovog glasawa za Rezoluciju kojom Srbi sami sebe proglaπavaju - zloËincima, nemamo πta da kaæemo, veÊ da bi bilo poπteno da izbriπu ono „srpsko” iz svog naslova!

Neprestano se provlaËi parola i ideja: „Evropa nema alternativu”, a za sve nas koji se joπ oseÊamo Srbima, samo Srbija nema alternativu!

Srbija koja se od Sretewa 1804. bori za svoju dræavu i slobodu!, da bi izvesni Goran iz Kraqeva, za obeleæavawe te amanetne i zavetne 200 godiπwice, ponudio svoj igrokaz „Skelu”, u kojoj se i ne pomiwu - Karaore i wegove vojvode!

Sramno!

Pogotovu za Koπtunicu i wegove fliglautante, πto se nisu digli i napustili to sve

17

Srpski nacionalni...

Laæna politika TadiÊeve dræave

togre, Ëime su pokazali ne samo svoju nacionalnu ravnoduπnost, veÊ i nezahvalnost prema onima Ëijom su borbom i krvqu stekli pravo da se nalaze na svojim danaπwim tronovima.

Drugim reËima, kud god se okrenete vidite da Srba nema i da su skloweni. Traæi se samo partijska pripadnost. Doduπe, postoji nekakva wihova Srbija, ali koju mi ne Ëinimo, πto je jasno omeio sam predsednik TadiÊ, kad je rekao: Postoji sukob izmeu Srba i Albanaca, ali „P ne i izmeu Kosova i Srbije!” ©ta Êete viπe!

Uostalom, ovih dana bili su kongresi i skupπtine vladajuÊih stranaka.... ni na jednom nije izgovorena reË o Srbima! I πta ti qudi i æene uopπte, traæe meu nama Srbima. SPO je Ëak graknuo u jedan glas: „HoÊemo kraqa!”

Niko da uzvikne: „HoÊemo Srbiju dræavu Srba!” Bez srpskog oduπevqewa i zajedniËkog samopregora nema obnove i napretka srpske dræave. Posle deset godiπweg razbaπtiwewa Srbije u svemu πto je bilo vredno, neinteligentno je i nedoliËno praviti planove za nekakvu 2020.

Zar su zaboravili predizborne parole: „HoÊemo boqe, odmah!” Ili: „Srbija na prvom mestu!”

U æivotu jednog propalog naroda odveÊ je mnogo deset godina, utoliko pre πto su se svi oni isprobali u proπlih deset godina, i pokazali da im niπta ne ide od ruke, sem utaja, lopovluka i obmawivawa lakovernog naroda.

Deset godina ruπewa nikako ne pret postavqa sledeÊih deset godina graewa! Ko to? I s kim? Narod je onemoÊao, izgubio svaku veru, pa nema Ëak ni razloga da se umnoæava. A sa Ëim da hrani i oblaËi decu, i πaqe u πkolu i na nauke?! ©ta to znaËi: biÊemo zemqa prosperiteta i nauke?! Ko to? Narod koji ne postoji, kome se neprestano usauje uverewe da m u nacionalno oseÊawe nije potrebno, da je sad najvaænije biti Evropqanin! Pa makar i kroz 10 godina!

Ja sam moj „VodiË za Srbe poËetnike, 18041941” zavrπio reËima nekog komuniste: „Srpski narode - oprosti!” Mogli bi to i „ovi”. Utoliko pre πto je grdna veÊina u bliskom srodstvu sa proπlima, koji, oËigledno, nisu proπli. Lepo kaæe Duπko MatiÊ: „Niπta tako dugo ne traje, kao proπlost!”

P.S. Kaæu da je istoriËar mlaani ». AntiÊ, napisao „Srpski nacionalni program”. Bravo! Ali, zaπto ga Ëuva skrivenog. Neka ga objavi, neka da Srbima hranu, nek izazove wihove misli o tome, πta su i gde su. KonaËno, nismo mi Srbi, repa bez korena.

Svedok, 10.1.2011. <svedok.rs>

18

Slobodan Turlakov Podvukla - Iskra) (P

Srpska realpolitika najboqe se danas moæe opisati starom vaπarskom parolom: „Ko nabije, taj dobije!” U onome πto pretenciozno nazivamo vrhom dræave nema, naime, viπe nikakvih principa niti ideja, nema tamo viπe nikakvog sistema vrednosti.

Sve se svelo samo na laæu i paralaæu. Sve se svelo na jalovi marketing i sada veÊ neskriveno, masovno, gebelsovsko lagawe. Ovde se Ëak i najviπa politika vodi od danas do sutra, od jednog do drugog liËnog interesa, od jednog do drugog partijskog foruma, od jednog do drugog istraæivawa javnog mnewa.

U toj i takvoj atmosferi sveopπteg makijavelizma sasvim je normalno da predsednik TadiÊ odmah posle Nove godine objavi da Srbija ima mnogo preËih poslova od rekonstrukcije Vlade. A isti taj Voqeni Voa je pre samo mesec dana priËao o n eo p ho dn osti s me ne mi n ista ra k oj i n e ra de dobro!?

U ovoj i ovakvoj Srbiji sasvim je politiËki korektno da vicepremijeri –eliÊ i DinkiÊ javno priznaj u d a su u predizbornoj kam pawi s vesno davali laæna obeÊawa ne bi li doπli na vlast!? U Srbiji danas viπe niko ne vidi niπta Ëudno ni u tome kada premijer CvetkoviÊ apeluje da se πto viπe radi, a onda sam sebi dodeli deset slobodnih dana za Novu godinu?!

Ovde je sasvim okej i da ministar MrkowiÊ obeÊa da Êe u 2010. napraviti 200 kilometara autoputa, pa kad od toga ne bude niπta on, potpuno neometan od medijskih korumpiranih skotova, objavi novo, joπ mrsnije obeÊawe!?

Precizno su, da podsetim, izraËunali da je od 139 obeÊawa koja su u 2010. dali Vlada i predsednik ispuweno wih samo 36! Laæ je, sad je to dakle i nauËno dokazano, postalo osnovno sredstvo za rad srpskih politikanata koji evo veÊ dve decenije Srbiju dræe kao taoca. PolitiËki i medijski korumpirani skotovi udruæeni u zajedniËkom zloËinaËkom poduhvatu svesno od Srbije prave balkansku Kolumbiju ne bi li πto duæe zadræali svoje niËim zasluæene privilegije. Wihova je zasluga to πto se Srbiji danas, sa naslovnih strana i malih ekrana, kao najveÊa nacionalna dilema nameÊe pitawe da li je Marijan pokraden u finalu „Farme” i da li je i kako Vendi omaijala Ekrema. Sve je to, razumemo se, samo deo plana prema kome Srbe najkasnije do narednih izbora treba pretvoriti u anestezirane zombije koji ne pamte duæe od proseËne kokoπke.

I πta sad? Pa, niπta!

Niπta dok pristajemo da se u naπe ime vodi ovakva, nakaradna dræavna politika. Niπta dok ogromna veÊina srpskih novinara pristaje na poredak u kome se informativna uloga medija iscrpquje na vremenskoj prognozi. Niπta dok srpski intelektualci u ime laænih evropejskih vrednosti Êutke prelaze preko oËiglednih prevara, lopovluka i uruπavawa nacionalnih institucija.

Niπta, bre! Niπta dok Êutimo! Niπta dok trpimo!

Pressonline, 6.1.2011.

(Podvukla - Iskra)

Dragan J. VuËiÊeviÊ <pressonline.rs>

Iskra 1. februar 2011.

Novi - kao i preaπwi MTBJ i MTR

POVODOM STVARAWA NOVOG ME–UNARODNOG TRIBUNALA UveËe 22. decembra Savet bezbednosti OUN usvojio je rezoluciju - 1966, na osnovu koje je uspostavqen novi meunarodni kriviËni tribunal.

Kao zvaniËno proklamovani ciq tribunala za bivπu Jugoslaviju i za Ruandu, navedeno je okonËawe rada Meunarodnih tribunala za bivπu Jugoslaviju (MTBJ) i za Ruandu (MTR), ali se sasvim osnovano moæe tvrditi da to nije tako i da su realni ciqevi sasvim drugi.

Tribunal je dobio naziv - „Meunarodni Rezidualni Mehanizam kriviËnih tribunala” (MRMKT) - (International Residual Mechanism for Criminal Tribunals) Meutim, kako glasi izreka „Zovi me kako hoÊeπ...” VeÊ sada je jasno da Êe novi tribunal umnogome postati joπ viπe nekontrolisan i razuzdan, nego πto su MTBJ i MTR. A za to su postavqeni sasvim objektivni temeqi u samom Statutu MRMKT. Prilikom stvarawa tribunala naËiweno je Ëitav niz koraka unazad u odnosu na tribunale ad hoc.

Novi tribunal Êe se sastojati od dva „odelewa” - jedno za bivπu Jugoslaviju, a drugo za Ruandu. Ta odelewa Êe poËeti funkcionisati od 1. jula 2013. i 2012. Prema tome, stvara se novi sud, koji treba da okonËa poslove koji su preostali nakon obustavqawa delatnosti meunarodnog tribunala za bivπu Jugoslaviju i Meunarodnog tribunala za Ruandu. Meutim, postavqa se pitawe koliko je dostiæan taj ciq? Jer svima je apsolut no jasno, da ni MTBJ, ni MTR ne æele da dobrovoqno obustavqaju svoj rad. I razume se zaπto. Plate sudija tih insititucija veÊe su nego u bilo kom dru gom organu OUN. U celini, za odræavawe MTBJ i MTR troπi se preko 25 procenata buxeta OUN. Treba obratiti paæwu na to, da Rezolucija broj 1966 o stvarawu MRMKT sadræi unutraπwu protivureËnost . Ustanovivπi termin poËetka delatnosti odelewa za bivπu Jugoslaviju od 1. jula 2013. godine, ipak se dopuπta MTBJ da razmatra predmete do 31. decembra 2014. godine. ©taviπe, i taj termin je ustanovqen ne kao zahtev, veÊ kao „molba da se preduzmu sve moguÊe mere kako bi se posao obavio u tom roku. VeÊ i sada je jasno kako Êe se prema sliËnim molbama odneti i MTBJ i MTR, ako se setimo kako su se odneli veÊ ne prema molbi, veÊ direktnom zahtevu da se okonËaju svi procesi u sudskim veÊima do kraja 2008. godine.

Prema tome, to stvara osnov za paralelno posto jawe sva tri tribunala istovremeno, πto, naravno, stvara masu kolizija i ni na koji naËin ne uproπÊava situaciju.

Kako Êe biti formiran novi Tribunal?

Prema Ëlanovima 8 - 10 Statuta MRMKT, sud Êe biti formiran od kandidata iz dræava. Pri tom Êe

Iskra 1. februar 2011.

prednost biti data onima „koji imaju radno iskust vo u MTBJ i MTR”. Prema tome, mi Êemo gledati ta ista lica, moguÊe Ëak neka od dobro zaboravqenih starih lica, koja su penzionisana. NaËiwen je i joπ jedan suπtinski korak nazad. Ako Statuti MTBJ i MTR zabrawuju kandidovawe viπe od jednog sudije iz jedne dræave, Statut MRMKT to dopuπta. Prema tome, u novom tribunalu veÊ neÊe biti potrebne „dekorativne” sudije iz Azije i Afrike: zapadne zemqe obezbeuju sebi veÊin u bez suviπnih demokratskih ograniËewa. To omoguÊa tvrdwu, da novi tribunal neÊe biti toliko meunarodni koliko inostrani, u krajwoj liniji u odnosu na optuæene. Pravila procedure novog tribunala data su na razradu i usvajawe od strane samih sudija.

Veoma opasnom se moæe pokazati odrednica po kojoj se novom tribunalu, mada ne „decidno”, ali svejedno „preporuËuje” da predaje predmete koji se nalaze kod wega nacionalnom pravosuu, tojest zemqama bivπe Jugoslavije i Ruandu. S jedne strane, to je dobar predlog. Meutim, ne smemo zaboravqati da neodreenost konkretnih zemaqa prema konkretnim optuæenim moæe postati uzrok fundamentalne nepraviËnosti takvog sudskog procesa. Kako u odnosu na optuæene MTBJ, tako i optuæene MTR. Istina, Statut novog tribunala predvia moguÊnost zahteva za povretek optuæenog nazad u Hag ili Aruπu, ukoliko MRMKT uvidi nekakva krπewa. Meutim, kao prvo, ocena postojawa i stepena teæine takvih krπewa ostaju u kom petenciji MRMKT, a kao drugo, iz Ruande ili, recimo, iz Bosne, neÊe biti moguÊe nekog vratiti: optuæeni moæe preminuti u tim zatvorima sasvim brzo. Uostalom, Ëlan 6 Statuta omoguÊava da se predaju predmeti ne samo u bivπu Jugoslaviju ili Ruandu. Na primer, on omoguÊava da se predmet predaje dræavi „u kojoj je uhapπen optuæeni”. To πiri krug moguÊih recepijenata do takvih zemaqa kao πto su Francuska ili Rusija (u kojima su uhapπeni, na primer, F. Nzimonemeje i D. ZelenoviÊ), kao i mnoge druge zemqe. Postoji i joπ jedan odnos za odabir takvih zemaqa - „posedovawe pravosua” za izvrπeno delo, πto uz veliku æequ πiri krug prektiËno do beskraja.

Joπ jedna novina iz reda klizawa u proπlost zapravo je i moguÊnost individualnog razmatrawa predmeta, pa Ëak i sudijskog vanrednog obavqawa posla (Ëlanovi 12 i 8 Statuta MRMKT).

Individualne sudije predvieni su jedino za sudska veÊa MRMKT. Apelaciono veÊe, tuæilaπtvo i sekretarijat Êe biti zajedniËki i za bivπu Jugoslaviju, i za Ruandu. Veoma je zanimqivo ureena hijerarhija novog tribunala. Kao prvo, privlaËi paæwu to, da Êe predsednik MRMKT biti s u d i ja , ko g a im en u je l iË n o Ge ne r al n i s ek r et a r

19

Povodom stvarawa...

OUN. I to pri tom, πto je Generalni sekretar OUN dobio pravo direktnog naimenovawa pojedinaËnih sudija u pojedinim sluËajevima. Prema tome, u potpunosti se krπi Ëak i formalna nezavisnost tog organa. Isto tako je vaæno istaÊi, kako Êe se formirati Apelaciono veÊe. Wegov sastav Êe odreivati predsednik tribunala. To je takoe korak unazad i od ionako veÊ nesavrπenih MTBJ i MTR, gde je makar i formalno, ali naËin izbora sudija bio demokratiËniji.

MRMKT se stvara na Ëetiri godine od trenutka poËetka funkcionisawa svakog od odelewa do naredne odluke Saveta bezbednosti OUN. Tojest, opet do beskraja! Veoma opasan je Ëlan 16 Statuta MRMKT, koji daje pravo tuæiocu novog tribunala da saËiwava nove optuæujuÊe zakquËke. I mada se takve nove optuæbe ograniËavaju samo na „lica, koja se namerno ili svesno meπaju u vrπewe pravosua”, razume se da je i to - „ponavqawe veÊ vienog”. Ako danas i MTBJ i MTR opravdavaju sv oj e od bi j aw e d a pre ki nu ra d ti m e π to n is u uspeli da razmotre sve podignute optuænice, to isto Êe se desiti i sa MRMKT. Zapravo, pravo na pokretawe novih optuænica se i direktno predvia. A to veÊ liËi na zlu ironiju.

Rezolucija SB OUN o stvarawu usvojena je sa 14 glasova „za”. Jedina dræava, koja nije podræala rezoluciju, bila je Ruska Federacija, koja se uzdræala prilikom glasawa. To nije prvi sluËaj da se Rusija uzdræava prilikom stvarawa meunarodnog tribunala na osnovu glave VII Poveqe OUN. Ranije se ona uzdræala priliko stvarawa Specijalnog suda za Liban. Meutim, moæe se pretpostaviti da su interesi Rusije u zemqama bivπe Jugoslavije kudikamo znaËajniji nego u Libanu, i uzdræavawe po tako znaËajnom pitawu, koje direktno zadire u nacionalne interese RF, izgleda veoma tuæno.

Nakon donoπewa rezolucije predstavnik RG V. »urkin je objasnio, da se ruska delegacija uzdræala prilikom glasawa zato, πto je „to iznueni korak Saveta, izazvan otezawem rada tribunala”. Rad tribunala, - istakao je ambasador V. »urkin, - treba da bude obustavqen o roku, koji je utvren rezolucijama SB OUN 1534 (2004) i, „mada su tribunali za to imali moguÊnost, to se nije dogodilo”. Predstavnik Rusije je izjavio, da je data rezolucija - posledwa po pitawu rokova delatnosti tribunala i oni Êe biti u potpunosti zatvoreni do 2014. godine. Na æalost u to malo ko veruje. U Statutu MRMKT ima viπe nego dovoqno osnova za beskonaËno dug rad. Osim toga utemeqeno je paralelno postojawe svih triju tribunala. Ako bi novi tribunal i imao Ëime da se pozabavi, onda je to realizacija Ëlana 1 - 4b Statuta, koji daje pravo tuæiocu da goni svedoke, koji su dali laæne iskaze. Meutim, takvih svedoka u oba tribunala bilo je toliko da bi sudski procesi protiv wih mogli da traju joπ nekoliko stotina godina.

Fond strateπke kulture,, 29.12.2010.

(Podvukla - Iskra) Aleksandar Mezjajev

20

Izvestilac SE: Skloniti kosovske svedoke Izvestilac za pitawe zaπtite svedoka na Balkanu utvrdio ubijawe haπkih svedoka na Kosovu i zatraæio da se u inostanstvu zaπtite preostali.

Kao primer dat sluËaj Haradinaj gde su imenom navedeni ubijeni svedoci protiv komandanta OVK. Sve mawe svedoka protiv komandanta rata: Ramuπ Haradinaj.

Vlasti u Priπtini se sremaju na novi talas meunarodnih nevoqa jer se u Savetu Evrope sprema predstavqawe joπ jednog kompromitujuÊeg izveπtaja.

Izvestilac Saveta Evrope o problemima zaπtite svedoka na Balkanu, Æan ©arl Gardeto, utvrdio je da su neke od osoba sa Kosova koje su se usuivale da svedoËe u sluËajevima ratnih zloËina ubijane, a da bi preostale odmah trebalo skloniti u inostranstvo. „Druπtvo svjedoke smatra izdajnicima... ©ta viπe, postoji πansa da budu ærtve osvete.

Mogu da izgube posao i u najgorim sluËajevima, budu ubijeni”, navodi se u izvjeπtaju Æana ©arla Gardeta, koji Êe se na dnevnom redu Saveta Evrope, kao i dokument Dika Martija o trgovini organima, naÊi krajem januara.

Gardeto je naveo i da sluËaj bivπeg komandanta zapadnog fronta OVK i premijera Kosova Ramuπa Haradinaja najboqe oslikava ove tvrdwe. „Nekoliko svedoka koji su hteli da svjedoËe tokom ovog procesa su ubijeni, ukquËujuÊi Sadika i Vesela MuriÊija, koji su bili dio programa zaπtite svedoka Haπkog tribunala”, navodi se u izveπtaju u koji je Internet portal Radio-televizije Srbije imao uvid.

Iako se Tuæilaπtvo suda u Hagu u nekoliko navrata æalilo Savetu bezbjednosti UN na probleme sa kojima se svedoci suoËavaju na Kosovu, Gardetov izveπtaj predstavqa prvi zvaniËni dokument u kojem se nedvosmisleno navodi da su ubijani svedoci koji su trebali da svedoËe protiv Haradinaja.

Gardeto je naveo i da na Kosovu ne postoji program zaπtite svedoka, ali da im je u najozbiqnijim sluËajevima dopuπteno da svedoËe anonimno, πto je izvestilac Saveta Evrope ocenio kao „beskorisno”. „Smatram da su te mere beskorisne sve dok svedoci borave na Kosovu, gde se svi poznaju”, navodi se u izveπtaju u kojem se, takoe, navodi da su za otkrivawe identiteta zaπtiÊenih svedoka najËeπÊe odgovorni braniteqi.

Gardeto se, istovremeno, poziva i na izveπtaj OEBS-a u kojem se navodi da svedoci na Kosovu preËesto mewaju iskaze koje su ranije dali policiji, jer se „plaπe osvete, pretwi ili povreda”. „To se deπava dovoqno Ëesto da bi se strah svedoka mogao smatrati opravdanim”, navodi izvestilac Savjeta Evrope, ocewujuÊi da prijetwe i napadi na svedoke mahom ostaju nekaæweni.

5.1.2011. <mondo.rs>

Mondo

Iskra 1. februar 2011.

SAD saveti TaËiju po pitawu wegovih zloËina

»EKAJU∆I DA PRO–E HA©KA OLUJA Amerika spreËavala istrage o zloËinima OVK zarad politiËke stabilnosti Kosova. TaËi i wegovi saradnici savetovani da, posle navoda Karle del Ponte, sede i Ëekaju da proe oluja.

Potrebna πiroka istraga i pritisak na Tiranu i Priπtinu i Ëvrst stav Vaπingtona, piπe u tekstu koje je Vaπington post objavio pod naslovom „SAD mora da traæi istinu o nedelima na Kosovu”.

Amerikanci bi trebali da se oseÊaju izdani sadræajem izveπtaja Saveta Evrope o organizovanom kriminalu na Kosovu, dræavi koja postojawe duguje Sjediwenim Dræavama.

Izveπtaj, koji je naËinio πvajcarski tuæilac Dik Marti, sadræi navode da su kosovski lideri poËinili uæasne zloËine i da su ameriËki i evropski diplomati, kao i zvaniËnici UN zatvarali oËi nad tim nedelima zarad „politiËke stabilnosti”.

Kosovski lideri su pokrenuli gadnu medijsku kampawu kako bi diskreditovali Martija i wegove nalaze, a pretili su i „lovom na veπtice” usmerenim protiv Albanaca koji su pomogli istragu. Glas Vaπingtona je sada potreban kako bi se zaustavilo podsticawe na pobunu protiv tog dokumenta na Kosovu i paæwa javnog mnewa usmerila ka meunarodnoj istrazi i, ukoliko bude potrebno, optuænicama.

Izveπtaj je naËiwen na osnovu izjava albanskih svedoka i „insajdera” kao i zapadnih obaveπtajnih agencija i policija, a ne na osnovu dokumenata albanskih neprijateqa, Vlade Srbije. Nalazi govore o trgovini drogom i æenama. UkquËuju navode o otmicama bezmalo 500 Srba, Albanaca i pripadnika ostalih zajednica, dovoewu ærtava otmica do tajnih zatvora u Albaniji, ubistvima skoro svih kidnapovanih, ukquËujuÊi i one Ëiji su vitalni organi navodno prodati.

U izveπtaju se navodi da su se ta ubistva dogodila od sredine 1999. do sredine 2000. godine, nakon πto je vazduπna kampawa NATO isterala srpske snage sa Kosova. U izveπtaju se pomiwe premijer Haπim TaËi, koji je godinama bio ameriËki miqenik na Kosovu, kao i nekoliko wegovih bivπih saboraca iz OslobodilaËke vojske Kosova.

Vaπington je bio svestan otmica nekoliko sedmica poπto je NATO okupirao Kosovo u junu 1999. godine. AmeriËki diplomati su brzo odgovorili na srpske apele za pomoÊ da se, preko komandanata OVK, otmice zaustave. Broj otmica je opao, ali nikada nije bilo ni reËi o ærtvama.

Iskra 1. februar 2011.

Kasnije, politiËka stabilnost na Kosovu postala je centralni prioritet za SAD i UN, koji su se uzdræavali od pokretawa istraga o tim otmicama. Prema albanskim izvorima, tokom proleÊa 2008. godine, poπto je bivπa tuæiteqka Haπkog tribunala Karla del Ponte u memoarima pomenula ta ubistva i navela kredibilne tvrdwe o krai organa - visoki ameriËki diplomati su posavetovali TaËija i ostale kosovske lidere da ne Ëine niπta i Ëekaju da oluja proe. Vlade Kosova i Albanije su, od tada, odbacivali bilo kakvu odgovornost.

Martijev izveπtaj se ne dotiËe legitimiteta Kosova. Veliki broj, ako ne i veÊina, Albanaca zna za sve ovo ali su previπe uplaπeni da bi to javno rekli. DelimiËan razlog tome su korupcija i nasiqe koji joπ uvek prevladavaju Kosovom, ali deo problema leæi i u Ëiwenici da su TaËi i ostali lideri osudili izveπtaj kao napad na suverenitet Kosova, albanski narod i naslee OVK. Na BoæiÊ, kosovski mediji izvestili su da je TaËi zapretio da Êe objaviti imena svih Albanaca koji su pomagali Martiju. U zemqi u kojoj svedoke ubijaju kako bi ih uÊutkali, TaËijeve reËi mogle bi podstaÊi napade na pripadnike mawinskih zajednica, politiËke protivnike, novinare i strance.

Opasnost od ovakvog razvoja situacije i dugoroËna potreba da se ojaËa vladavina prava na Kosovu i u Albaniji zahtevaju Sjediwene Dræave javno zauzmu Ëvrst stav i pokrenu ozbiqnu diplomatsku akciju iza zatvorenih vrata. SAD treba da ispitaju svaki detaq iz izveπtaja Saveta Evrope i zatraæe sastanak sa Martijem kako bi razgovarali o izvorima koje iz bezbednosnih razloga nije smeo da pomene.

Ukoliko se pokaæe da su dokazi i izvori kredibilni, SAD mora da se pridruæi Evropskoj uniji u formirawu institucije koja je sposobna da sprovede istragu i, ukoliko bude potrebe, podigne optuænice.

Ova institucija bi morala da bude u stawu da zaπtiti svedoke. Vaπington bi morao da zatraæi od Kosova i Albanije da u potpunosti sarauju. Ukoliko to ne uËine, Amerika i weni saveznici bi trebali da iskoriste svoj uticaj kako bi iznudili ostavke odgovornih za nedostatak saradwe. Vaπington bi mogao da se osigura da Srbija, Rusija i druge dræave ne zloupotrebe izveπtaj kako bi podrili legitimitet Kosova The Washington Post, 8.1.2011.

Chuck Sudetic

21

Iva, Mila i TaËija spakovao Brisel ~ Od 9. novembra, otkako je dobila status kandidata, Crna Gora je faktiËki, mada ne i formalno, u Evropskoj uniji i mora prihvatiti pravila igre Dobijawe statusa kandidata za ulazak u Evropsku uniju znaËi da pitawe korupcije viπe nije samo problem Podgorice, veÊ i Brisela. Svi su povezali hapπewe hrvatskog premijera Iva Sanadera, povlaËewe crnogorskog premijera Mila –ukanoviÊa i Dik Martijev izvjeπtaj o kosovskom premijeru Haπimu TaËiju. I dok je –ukanoviÊ mogao da utiËe na pregovore sa Unijom, Sanader je simbol da EU viπe ne toleriπe korupciju, izjavio je predavaË na beogradskom Institutu druπtvenih nauka Duπan JawiÊ na BoæiÊnim ekonomskim raspravama.

Rasprave, odræane po 19. put, su iz prvog reda amfiteatra Univerziteta Dowa Gorica pratili novi ministar finansija Milorad KatniÊ, predsjednik Komisije za hartije od vrijednosti Zoran –ikanoviÊ i direktor Uprave za spreËavawe prawa novca Predrag MitroviÊ.

- Iako ima glasina da ne treba æuriti sa prikquËewem zbog moguÊeg raspada EU, Crna Gora nema drugu opciju, a isto vaæi i za NATO. Segment kolektivne bezbjednosti je objektivno jedan od najbitnijih razloga udruæivawa u evropske integracije. Mora se razmiπqati do 2050. godine, kad Êe biti promijewena bezbjednosna struktura zbog zemaqa BRIK-a (Brazil, Indija i Kina) - naveo je JawiÊ, koji smatra da Êe Crna Gora do ulaska u EU imati 1,5 miliona stanovnika.

- Bojim se, meutim, kakva Êe tada biti nacionalna struktura. Ulazak u EU nije utakmica, jer je vaænije putovawe, nego status. Treba biti oprezan kad se pregovara i ne treba æuriti u EU iz politiËkog ili nekog drugog c iqa. Mi u Srbiji to najboqe znamo - uvodili su nas u EU 2008. i 2010, a sada je predsjednik Boris TadiÊ najavio da se to neÊe desiti prije 2021, πto je po mom miπqewu realna projekcija. Problem je πto Srbija raËuna da Êe ove godine dobiti i status kandidata i datum za pregovore, πto se nikad nije desilo. Makedonija je kandidat od 2001. i joπ nijesu dobili datum za pregovore - podsjetio je JawiÊ, istiËuÊi da prik quËewe EU ne moæe uspjeti bez aktivne politiËke podrπke.

UtemeqivaË BoæiÊwih rasprava prof. dr Veselin VukotiÊ insistira na ozbiqnoj rekonstrukciji buxetske potroπwe, funkcije dræave i ustava u svijetlu 9. novembra, otkad je Crna Gora, kako je istakao, faktiËki, mada ne i formalno u EU. - Umjesto u administraciju i razne nepotrebne institucije, investirajmo u nematerijalne resurse - kulturu, umjetnost, sport, kwiæevnost, istraæivawe, obrazovawe, uËewe engleskog jezika, prevoewe naπih autora. Ne treba sputavati ekonomske slobode. Moramo vjerovati u snagu duha qudi sa ovih prostora, u balkansku strast i imati samopouzdawe da i u novoj dræavi moæemo imati svoje identitete, niπta mawe od drugi h - izjavio je VukotiÊ, uz ocjenu da je mikrodræava „upravo koncept postepenog prelaska organizacije druπtva sa koncepta suvereniteta na koncept identiteta”.

22

- Mali narodi treba da se blagovremeno oslobode mita logike nacionalne dræave. Crna Gora sa 0,03 udjela u BDP-u EU ne moæe biti uticajna i poznata po snazi nacionalne dræave i paralelne briselske administracije. Naπ prepoznatqiv uticaj mogu stvarati samo nove ideje i proizvodi, nova autorska djela, kulinarstvo, menaxeri, oËuvawe i internacionalizacija kulturne tradicije, sportska i nauËna dostignuÊa, obrazovni i sistem vrijednosti koji poËiva na proæimajuÊim identitetima. OËuvawe naπeg identiteta vezano je za znawe, liderstvo, stvaralaπtvo, obrazovawe, kulturu i tradiciju. Otvarawe i sloboda izbora pojedinca, a ne zatvarawe i tiranija birokratije je put opstanka u ovom milenijumu - poruËio je VukotiÊ.

On tvrdi da ta transformacija neÊe iÊi jednostavno.

- Zastupnici protekcionizma u Crnoj Gori, dakle partije, kompanije, institucije i eksperti, neÊe lako prihvatati dolazeÊu stvarnost, koliko god da izgiboπe za EU. Upravo u wima vidim buduÊe kritiËare ulaska u Uniju. Kako Êemo sad saËuvati nacionalne resurs e i domaÊe træiπte, kako se sad zalagati da stranci ne mogu kupovati naπu zemqu, nekretnine, kompanije, πkole i bolnice. Za malu ekonomiju i s obzirom na strukturu uvoza i izvoza, ulazak u EU je faktiËki stawe potpunog liberalizma træiπta i konkurencije - naglasio je VukotiÊ, koji smatra da Êe EU kroz nekoliko decenija biti skup dræava - regija, sliËno gradovima-dræavama iz renesansnog doba, kojih Êe moæda biti i do 100, vjerovatno pod okriqem Brisela.

Slovenci ne vjeruju pa rtijama Profesor na qubqanskom Ekonomskom fakultetu Leonardo Peklar saopπtio je da je u Sloveniji nestalo povjerewe u politiËke partije, te da „veÊina graana doæivqava plaÊawe porez a kao bacawe para, zbog neefikasne administracije”.

U takvim uslovima stvara se novi Balkan graani su izuËili umjetnost podnoπqivog nezadovoqstva. EU je u oËima Balkanaca izgubila svoju magiËnost, izuzev u Crnoj Gori i A lbaniji.

Slovenija je uπla u EU 2004, spremna za utakmicu, πto je bila naπa komparativna prednost. U principu, Slovenija i Crna Gora su osuene na uspjeh, ako kao male zemqe budu teæile za znawem, novim idejama i preduzetniËkim inicijativama. Qudski resursi su kquË uspjeha. Finska je za samo 10 godina uπla u globalne lidere. To je stvar vaπe svjesne odluke, a ne percepcije spoqnog svijeta - podvukao je Peklar.

Peklar je vlasnik firme Socius, jedan od lobista u Briselu i Ëlan savjeta za korporativno upravqawe na Harvardu.

Dan, 9.1.2011. <dan.co.me>

S. GoranoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. februar 2011.

GrËka pravoslavna crkva

O DUHOVNOJ I PRIVREDNOJ KRIZI KOJA JE ZADESILA GR»KU Ekonomska kriza koja gweËi i pritiska naπu Otaxbinu je samo vrh ledenog brega.

T o j e p o sl e d i c a i p l od j e d n e dr u g e duhovne krize Arhijereji GrËke Pravoslavne Crkve, koji su se okupili na redovnom zasedawu od 5. do 8. oktobra, smatraju za svoju duænost da se obrate svojoj pastvi, narodu Boæijem, kao i svim qudima koji nisu ravnoduπni prema jeziku istine i qubavi. Æivimo u teπkom i dramatiËnom vremenu.

Kao zemqa smo se suoËili sa najteæom ekonomskom krizom koja kod veÊine qudi izaziva oseÊaj nesigurnosti i straha. Ne znamo πta Êe nam doneti sledeÊi dan. OËigledno je da je naπa otaxbina veÊ porobqena, wome faktiËki upravqaju kredi tori.(1) Znamo da mnogi od vas Ëekaju da Crkva kaæe svoju reË i zauzme poziciju u vezi sa dogaajima koje zajedno gledamo.

To πto preæivqava sada naπa otaxbina nema presedana i veoma je potresno. Rame uz rame sa duhovnom, socijalnom i ekonomskom krizom ide ruπewe svih naπih temeqa. Govorimo o pokuπaju iskorewivawa i uniπtavawa naπe tradicije, onoga πto se oduvek smatralo za temeq æivota naπe Otaxbine. U socijalnoj sferi pokuπavaju da uklone naπe temeqe i prava. Pritom, dræava to Ëini dajuÊi neverovatno objaπwewe: "Mi smo prinueni na takve mere od strane naπih kreditora". Na taj naËin mi, kao zemqa, faktiËki priznajemo da se nalazimo pod okupacijom i ispuwavamo voqu naπih novih (inostranih) vladara. U vezi sa tim javqa se sledeÊe pitawe - da li se wihovi zahtevi tiËu samo finansijske i socijalne oblasti ili se πire i na du h ovn i i ku ltu rni id en ti te t, k ao i na samostalnost naπe Otaxbine?

S obzirom na ovu situaciju u kojoj smo se naπli, svaki razuman Ëovek Êe postaviti pitawe: Zaπto ranije nismo preduzeli tako drastiËne "Z mere o kojima se danas priËa da su odavno bile potrebne? Zaπto sva ta patologija naπeg druπtvenog æivota koju sada sa takvim naporom pokuπavamo da savladamo, nije bila na vreme leËena? Zaπto je bilo neophodno Ëekati dok nismo doπli u sadaπwe kritiËno stawe?

Eto, veÊ nekoliko decenija naπom dræavom upravqaju jedni te isti qudi. Kojim politiËkim ciqevima su se rukovodili znajuÊi da vode zemqu u katastrofu, a danas se oseÊaju bezbedno, doæ ivq ava juÊ i se be sa mo k ao izvrπ io ce tue voqe? Danas se deπavaju takve radikalne reforme koje bi ranije podigle celu GrËku. Danas, meutim, skoro da nema otpora tome.

Iskra 1. februar 2011.

Naπa ekonomska kriza povezana je sa neavnoteæom izmeu proizvodwe i potroπwe. ra Izmeu sporog tempa proizvodwe koji smo uspeli da postignemo, i visokog nivoa æivota na koji smo navikli. Kada potroπwa znaËajno prevazilazi proizvodwu ekonomski balans neizbeæno preteæe na stranu rashoda. Da bi se izborila sa tim, naπa zemqa je prinuena da pribegava spoqaπwim zaj movima. Kada kreditori poËnu da traæe vraÊawe dugova nastaje kriza, a za wom i bankrot. Meutim, ekonomska kriza koja gweËi i pritiska naπu Otaxbinu je samo vrh ledenog brega. To je posledica i plod jedne druge - duhovne krize.

Disproporcija izmeu potroπwe i proizvodwe nije samo ekonomska kategorija, veÊ pre svega pokazateq duhovnog sloma. Znak moralne krize koja je dotakla kako vlast, tako i narod.

Vlast koja nije mogla da se ponaπa odgovorno pred narodom, nije mogla ili nije htela da govori sa wim jezikom istine, propagirala je laæne ideale, pomagala korupciju. Jedini wen ciq je bio dolazak na vlast. Ona je faktiËki delovala protiv pravih interesa naroda i naπe zemqe.

Sa druge strane, mi kao narod smo se ponaπali neodgovorno. Obogotvorili smo bogatst vo, traæili sit i spokojan æivot, nismo prezirali obmanu i laku zaradu. Viπe nas nije bilo briga πta se dogaa u svetu i u naπoj zemqi. Profesionalna udruæewa i socijalne grupe su samovoqno zahtevale oËuvawe svojih prava, bivajuÊi potpuno ravnoduπni prema tome kako Êe se ti zahtevi odraziti na naπe druπtvo u celini i u velikoj meri su pomogli da se naemo u sadaπwem poloæaju.

Suπtina duhovne krize sastoji se u o d sus tv u sm i sla æ i v o ta i za t v a r a wu Ë o v e k a u jednodimenzionalnu sadaπwost - svoewem na wegov egocentriËni samoqubivi instinkt. To je sadaπwost bez buduÊnosti, bez ideala i vizije.

Sadaπwost osuena na monotoniju i dosadu. To je pretvarawe æivota u privremeno rastojawe izmeu dva dogaaja: roewa i smrti, sa jedinom neizvesnoπÊu koliko Êe vremena proÊi izmeu. U takvoj perspektivi besciqnost se takmiËi sa besmislom, πto na kraju dovodi do tragiËnih posledica. Tada na pitawe: "Zaπto, sine, uzimaπ narkotike?", Ëujeπ kao odgovor: "Recite mi, zaπto je ne bih uzimao? Ne nadam se viπe niËemu i niπta ne oËekujem.

Jedina moja radost je droga." A mi, umesto da pronaemo smisao æivota stremimo bogatstvu, komforu, blagostawu . Meutim, kada osim potroπwe ne postoji drugi ciq æivota, kada materijalna samostalnost i weno pokazivawe postane jedino sredstvo da se domogneπ druπtvenog priznawa, onda razvrat(2) postaje jedini moguÊi naËin æivota. U protivnom, ako se

23

O duhovnoj... nisi razvratio, glup si. Mnogi su tako razmiπqali i Ëinili, te smo tako dostigli da su se razvratile ne samo naπe vlasti, veÊ i veliki deo naπeg naroda. VeËno pitawe - dilemu Dostojevskog "sloboda ili sreÊa" proæivqavamo u svom wenom tragiËnom razmahu. Izabrali smo umiπqeno blagostawe, a izgubili slobodu i to ne samo naπu liËnu, veÊ i slobodu naπe Otaxbine. Danas Ëovek (moæda i opravdano) strepi od pomisli o smawewu svoje zarade, ali ga skoro uopπte ne brinu deficiti novca koji dræava daje za obrazovawe. Ne brine ni za sopstvenu decu koja se gase u svojim mnogobrojnim zavisnostima, ne brine ni za obezvreivawe qudske liËnosti i æivota. To je istinski smisao sadaπwe krize i izvor ekonomskih teπkoÊa, kojima se bez milosti koriste "svetski vladari".

Na zasedawu Svetog Sinoda, mi, vaπi duhovni oci, kritiËno smo ocenili svoja dela.

Poæeleli smo da preuzmemo odgovornost na sebe i naemo svoju krivicu u krizi koju preæivqavamo.

Znamo da smo izazvali kod vas ogorËenost, a moæda i doveli u iskuπewe. Nismo reagovali brzo i stvarno na ponaπawe klira koje vas je povredilo.

Qudi koji æele da raskinu vezu naroda sa Majkom Crkvom, koji se koriste istinitim ali i izmiπqenim skandalima, potrudili su se da smawe vaπe poverewe u Crkvu. Æelimo da vam kaæemo da Crkva poseduje protivotrov kultu potroπwe - to je askeza (podviæniπtvo). Dok je potroπwa Êorsokak (jer æivot nema smisla), askeza je put (jer vodi pravom æivotu). Ciq askeze nije odbacivawe zadovoqstva, veÊ ispuwewe æivota dubinom i sadræajem. Ona je nalik treningu sportiste koji ga dovodi do osvajawa medaqe. Ta medaqa nije niπta drugo do æivot, koji pobeuje smrt, æivot obogaÊen qubavqu. A s kez a j e pu t s lo bo de od ro ps t va suviπnim stvarima, ropstva koje nas je danas napravilo predmetom podsmeha.

Zabriwava nas stawe naπeg obrazovawa, jer savremeni obrazovni sistem gleda na uËenika ne kao na liËnost, veÊ kao na kompjuter. Jedina funkcija tog sistema je "ubacivawe" informacija u wega. Individualnost uËenika se ne uzima u obzir i ne prihvata. Naπa deca s pravom odbacuju takvo obrazovawe. Zato nas brine sledeÊa reforma sredweg obrazovawa koja se priprema. Priznajemo da sastavqawe uxbenika spada u oblast odgovornosti dræave. Wihov sadræaj se, meutim, tiËe svakog graanina. Mnogi od wih oËekuju od Crkve da podigne svoj smireni glas po tom pitawu. Æelimo da svi naπi hramovi otvore svoja vrata naπoj omladini. U parohije koje su to uradile prilazi mnogo naπe dece koja traæe smisao i nadu.

Znamo da od nas, vaπih pastira, traæite herojsku, æivu Crkvu, sa proroËkom reËju, aktuelnom propovedi za mlade, koja nije posvetovwaËena, veÊ beskompromisna, slobodna i snaæna. Crkvu koja se ne boji da se odupre lukavom sistemu ovoga sveta, Ëak i ako to dovede do progona i muËeniπtva.

24

Crkva je jedina institucija koja moæe stati uz Ëoveka i podræati ga. Meutim, Crkva - to smo svi mi, i u tome se i sastoji Wena i naπa sila.

Jedinstvo izmeu pastira i pastve æele, pre svega, da uniπte "svetski vladari". Oni zn naju da ako po ra ze p as t ir a, l ak o Êe ra s te ra t i i z ar ob it i stado.

SeÊate se istorije - svuda gde su se borili sa Bogom, konaËni ciq udara bio je Ëovek i wegovo potpuno svoewe na nivo æivotiwe. Nasuprot tome, oËoveËewe Boga je najveÊe uzviπewe Ëoveka. Crkva istupa ne protiv dræave, veÊ protiv onih koji stoje iza we, koji pokuπavaju da vas liπe nade i ideala.

SeÊate se da je, saglasno sa ocenom mnogih ekonomista, ova kriza stvorena veπtaËki da bi bila instrument za ostvarewe globalne dræave od strane sila kojima teπko da se moæe pripisati qubav prema Ëoveku.

Crkva ima svoj stav u vezi sa sadaπwim kritiËnim poloæajem, jer nije prestala da bude deo istorije i qudskog roda. Crkva ne moæe da zatvara oËi na bilo kakvu nepravdu, veÊ mora biti spremna na svedoËewe i muËeniπtvo. Znamo da qudi pored nas gladuju i da imaju potrebe, a da im duπu Ëesto ispuwava oËajawe. Znamo to, jer je prvo mesto gde dolaze u potrazi za nadom i smislom wihov parohijski hram. Naπ ciq i zadatak je da svaka parohija postane centar kroz koji bi pastirski rad dotakao i obgrlio celo druπtvo.

OdluËili smo da stvorimo centar za analizu socijalnih problema koji ne bi samo pratio, veÊ se i uspeπno borio sa problemima izazvanim danaπwom krizom. Naπ zadatak je razvoj dobrotvorne delatnosti svake parohije, tako da ne ostane ni jedan Ëovek koji bi mogao ostati bez obroka. Znate da Crkva u vezi sa tim sprovodi kolosalni napor. Znate, jer mnogi od vas podræavaju napore vaπih parohija svojim trudom ili ekonomskom pomoÊi. Pozivamo vas da postanete bliæi svojoj parohiji, da bismo zajedno mogli da se podræimo u ovim teπkim vremenima.

Naπ narod se i ranije suoËavao sa siromaπtvom i gladovawem, ali je izdræao i pobedio jer je imao ideale i vrednosti. Svi zajedno moæemo pomoÊi jednom Ëoveku, a jedan podræati sve. Bog nas nije stvorio plaπqivim, veÊ nam je darovao duh sile i qubavi. Tim duhom, zbijeni oko naπe velike porodice, naπe Crkve, bivajuÊi svesni naπih greπaka, u potrazi za smislom æivota i qubavi, izaÊi Êemo iz ovih sloæenih iskuπewa. ________________ 1. Zbog velikog spoqaπweg duga ekonomija GrËke se nalazi pod spoqaπwom upravom Evropske Unije i Meunarodnog monetarnog fonda. GrËka vlada faktiËki ne deluje samostalno, sprovodi niz krajwe surovih socijalnih i ekonomskih reformi, koje su dovele narod na granicu siromaπtva.

2. ReË „razvrat” se moæe prevesti ne samo kao raspuπtenost, razvrat, razvraÊenost, veÊ i kao korupcija i mito.

11.1..2011.

Podvukla - Iskra) (P

Svetosavqe/Vidovdan

Iskra 1. februar 2011.

JOVAN B. DU©ANI∆:

PRODAJA TELEKOMA - EKONOMSKI I MORALNI SUNOVRAT SRBIJE(2) Tako smo kroz privatizaciju naπu dræavnu kompaniju, u jednoj od najprofitabilnijih oblasti ekonomije, prepustili u ruke dræavne kompanije druge zemqe. Teπko je i ovde (sa stanoviπta interesa Srbije i ogromne veÊine wenih graana) videti bilo kakvu ekonomsku racionalnost i elementarnu zdravu logiku?

dale svoje operatore nisu otpuπtani zato πto su viπak, nego da bi DojËe Telekom ostvario πto veÊi profit. OptereÊenost u Telekomu Srbije iznosi 372 korisnika po zaposlenom, πto je sliËno sa zemqama u kojima operatori nisu prodati strancima (©vedska - 347, Slovenija - 356, Francuska - 377, Belgija 390).

U istom intervjuu moæemo da proËitamo tvrdwu da Êemo posle privatizacije srpskih dræavnih kompanija dobiti nove vlasnike velike multinacionalne kompanije a πto Êe „pozitivno uticati na korporativno upravqawe".

Meutim, i ovde se postavqa pitawe koliko Êe od toga koristi imati Srbija i weni graani.

Verovatno Êe kupqena firma, ulazeÊi u sastav nove velike kompanije, postati efikasnija, ali kao karika u transnacionalnoj kompaniji koja i ubire koristi te poveÊane efikasnosti (robnoransnacionalnih novËanim transakcijama unutar tr kompanije profit ostvaren u naπoj zemqi lako se prebacuje u inostranstvo, i u znaËajnom iznosu izbegava plaÊawe poreza u buxet Srbije). Od dræavnih Ëinovnika se oËekuje da preduzimaju mere koje Êe pozitivno uticati na Srbiju i wene graane, a ne transnacionalne kompanije i wihove centrale u inostranstvu.

Ista analiza telekomunikacionog træiπta zemaqa jugoistoËne Evrope koje nisu u EU pokazuje da su ulagawa u telekomunikacionu infrastrukturu bila najveÊe u Srbiji. Telekom Srbije je kupovinom veÊinskog paketa Telekoma Republike Srpske (za 646 miliona evra) i licence za treÊeg operatora u Crnoj Gori postao regionalni telekomunikacini lider. Za razvoj svojih delova kompanije u Republici Srpskoj i Crnoj Gori do sada su uloæena i znaËajna dodatna sredstva te mnogi procewuju da Êemo prodati veÊinski paket kompletnog Telekoma Srbija za mawi iznos od onog koji je uloæen samo u wegove delove u Republici Srpskoj i Crnoj Gori.

Iskustva drugih privreda u tranziciji koje su inostranim operatorima prodale telekomunikacije pokazuju da su u veÊini sluËajeva novi vlasnici kao prve mere preduzeli smawewe broja zaposlenih, poveÊawe cena telekomunikacionih usluga i smawewa ulagawa. To pokazuju primeri i naπih suseda (Hrvatske, Makedonije, Crne Gore i Maarske), koji su prodale svoje dominantne operatore DojËe Telekomu, a DojËe Telekom za sada u javnosti slovi za najverovatnijeg kupac i naπeg Telekoma.

KoristeÊi najnovije podatke kompanije „Cullen International", koju je zvaniËno angaæovala Evropska komisija za analizu telekomunikacionog træiπta zemaqa jugoistoËne Evrope koje nisu u EU, prof. dr Aleksandra SmiqaniÊ navodi da su cene najniæe u Srbiji. Tako su cene mobilne telefonije u Hrvatskoj dva puta veÊe nego u Srbiji, a kod fiksne telefonije cene lokalnih impulsa (u Srbiji na primer 56 odsto od ukupnog saobraÊaja je lokalni) su od Ëetiri do 10 puta skupqe u regionu nego u Srbiji. Podaci iz navedene analize pokazuju da je znatno veÊe optereÊewe zaposlenih u zemqama koje su prodale svoje operatore DojËe Telekomu nego u centrali u samoj NemaËkoj. Tako je optereÊenost DojËe Telekoma u samoj NemaËkoj 289 korisnika po zaposlenom, a u Hrvatskoj 463, Makedoniji 800, a Maarskoj 806. Iz ovoga aposleni u zemqama koje su pro proizilazi da za

Iskra 1. februar 2011.

Propagatori - ubeivaËi. Joπ neverovatnija objaπwewa u vezi sa prodajom Telekoma moæemo da Ëujemo od brojnih istaknutih propagatora pogreπne ekonomske politike. Tako, na primer (28. 10. 2010) ekonomski komentator nedeqnika „Vreme" piπe: „Kad je reË o ekonomskoj nuænosti da se sada proda Telekom Srbija, Vlada i vodeÊi politiËari su na najveÊoj muci, jer oni iz svojih razloga nisu dovoqno objasnili graanima Srbije u koliko krupnim ekonomskim problemima se nalazi zemqa. (...) U javnost je ubaËena jedna u suπtini besmislena tema - da se novac koji Êe se dobiti prodajom Telekoma neÊe koristiti za pokriÊe hroniËno rastuÊeg buxetskog deficita, to jest da Êe novac od prodaje biti stavqen 'u razvojnu funkciju'". A naravno da Êe on, u suπtini i pre svega, pokrivati oËekivane neizdræive buxetske deficite Srbije u narednim godinama. I u tome naËelno nema niπta pogreπnog. Da li one opozicione stranke koje su se veÊ izjasnile protiv prodaje Telekoma doista smatraju da Srbija treba da doe u situaciju da nema novca da isplati dræavne Ëinovnike, policajce i vojnike, uËiteqe i doktore, sirotiwu i penzionere i da zbog toga treba nadaqe da smawuje buxet koji je relativno Ëetiri puta mawi od slovenaËkog?

Do sada su se kontinuirano svake godine znaËajni prihodi od Telekoma slivali u dræavni buxet kojima se pokrivao dobar deo rashoda dræave. Prodajom Telekoma trajno ostajemo bez tih redovnih godiπwih prihoda buxeta, pa se postavqa pitawe gde Êe se narednih godina obezbeivati taj nedostajuÊi novac, kako reËe kolega Boarov, za isplatu dræavnih Ëinovnika,

25

Prodaja Telekoma... policajaca i vojnika, uËiteqa i doktora, sirotiwe i penzionera. Slikovito reËeno, postavqa se pitawe: zaπto bi dobar domaÊin prodavao najboqu kravu koja mu svake godine daje po jedno tele i mleko svakoga dana?

Neverovatna je beÊarska logika naπih ekonomista neoliberala, koja nam se nudi kao politika „boqeg æivota", pa Ëak i kao „ekonomija zdravog razuma". Neosporno je da se prodajom veÊinskog paketa akcija Telekoma mogu obezbediti sredstava koja Êe omoguÊila nastavak „beÊarskog æivota" joπ godinu-dve (toliko je trajala i finansijska iwekcija dobijena prodajom mawinskog paketa Telekoma 90-ih godina), a posle Êe na red da doe Elektroprivreda Srbije i joπ poneπto (Srbijaπume, Srbijavode...) πto je preostalo za prodaju. Meutim, od kreatora, realizatora i propagatora ovakve ekonomske politike u Srbiji nikako da dobijemo odgovor na tako jednostavno pitawe: a πta posle kada sve rasprodamo?

Odgovor je viπe nego oËigledan. Dovoqno je samo pogledati iskustvo zemaqa Ëijim nas „utabanim stazama" vode naπi „reformatori", evo veÊ punu deceniju. Vaπingtonski dogovor razraen je krajem 80-ih godina i prvo je primewivan u zemqama Latinske Amerike, gde je uniπtio mnoge zemqe. Neke dræave (Brazil i Argentina u prvom redu) uspele su da napuste „utabane staze" ekonomskog neoliberalizma, a neke to joπ uvek ne uspevaju, kao na primer Meksiko.

Meksiko je, sprovodeÊi neoliberalni program reformi, doveden u stawe velike spoqne zaduæenosti (duæniËko ropstvo), a zatim je bio prisiqen, kako bi dobio kredite od MMF i SAD, da ameriËkim kompanijama garantuje izuzetno povoqne uslove investirawa. Inostrane investicije usmeravaju su u takozvane "makiladore" (maquiladoras), odnosno lanac ameriËkih preduzeÊa izgraenih duæ granice sa SAD. Ta preduzeÊa su eksteritorijalna, osloboena su plaÊawa poreza u meksiËki buxet, radnici rade u ropskim uslovima za mizerne nadnice i u ovim preduzeÊima nije doz v o q e n o n i k a k v o s i n d i k a l n o o r g a n i z o v a w e . ©teta koju Meksiko ima od "makiladora" pro5 milijardi dolara godiπwe, a cewuje se na oko 15 ogromna masa stanovniπtva æivi u uslovima bede i obespravqenosti koja nije zabeleæena u Meksiku ni u vreme diktature Diasa (krajem 19. i poËetkom 20. veka).

Do kakvog je stawa dovedena ova zemqa mogli smo da vidimo ovih dana kada je vlast krenula u obraËun sa narkobiznisom (koji je dostigao ogromne razmere). Ta akcija je izazvala masovne narodne nemire i æestoke sukoba (dobro opremqene) policije i (osiromaπenog i oËajnog) naroda, koji je doveden u takvo stawe da i narkobosove doæivqava kao mawe zlo od predstavnika vlasti sopstvene dræave. ©TA DA SE RADI?

26

Gde smo sada i πta treba da radimo?

Neposredno posle „srpske oktobarske revolucije" nastupio je trijumfalizam DOS kada na javnoj sceni nije bilo mesta bilo kakvim disonantnim tonovima koji bi mogli da poremete opπtu slavqeniËku atmosferu. Ipak uspeo sam da ubedim urednika dnevnog lista „Danas" da objavi moje tekstove ("Recept za kolonijalne zemqe", 30. 10.

2000, te "Da li su nam potrebne radikalne ekonomske reforme?", 8. 11. 2000), kritiËki intonirane prema ekonomskom programu DOS „Program radikalnih ekonomskih reformi u SRJ", koji su uradili ekonomsti G 17. Urednik mi je tada rekao da moje tekstove objavquje poπto zna da sam na prvim viπestranaËkim izborima u Srbiji 1990. godine bio (kao nestranaËka liËnost) kandidat za republiËke parlamentarne izbore na listi Demokratske stranke, ali da i daqe smatra preterivawem moju tvrdwu da Êemo se (ukoliko se bude realizovao ekonomski program koji predlaæe G 17) kroz deset godina pitati „da li je za Srbiju bila pogubnija posledwa decenija 20. ili prva decenija 21. veka".

Naæalost, pokazalo se da to ipak nije bilo preterivawe. Podsetimo se da je DOS-ovska vlast u reforme uπla posle desetogodiπwe izuzetno neuspeπne politike prethodnog reæima kada je doπlo do raspada zemqe, ogromnih izdataka vezanih za graanske ratove voene u okruæewu, dolaska stotine hiqada izbeglica, uniπtene privrede hiperinflacijom, ekonomskim sankcijama i NATO agresijom, itd. Iako smo 2000. godine startovali od niske osnovice, a uz to je doπlo do skidawa ekonomskih sankcija, besplatnih donacija i dodatnog zaduæivawa u inostranstvu te prodaje imovine kroz privatizaciju, posle deset godina reformi mi smo i daqe imali uniπtenu privredu i stagnaciju materijalne proizvodwe, zabriwavajuÊe veliku i rastuÊu nezaposlenost, masovno siromaπtvo sa razorenim sistemom socijalne zaπtite, enormni rast zaduæenosti prema inostranstvu i veliko razoËarewe graana.

Svako od nas danas moæe da uporedi sadaπwe sa stawem od pre deset godina i moglo bi se zakquËiti da je ono, ma koliko to paradoksalno zvuËalo, danas teæe nego 2000. godine, i to ne samo zbog toga πto je u meuvremenu dræava (ras)prodala ogromnu imovinu, dodatno se znaËajno zaduæila u inostranstvu i uglavnom taj ogroman priliv deviznih sredstva usmerila u tekuÊu buxetsku potroπwu (bez znaËajnijeg efekta na privredni rast). Razlog tome nalazi se i u sledeÊem. Prvo, posle pada jednog neuspeπnog reæima postojala je velika nada i narodna energija koja se mogla kanalisati ka istinskoj modernizaciji Srbije, a koju je teπko sprovesti ukoliko za wu ne moæe da se pridobije veliki deo sopstvenih graana koji Êe biti ubeen da se reforme sprovede u wihovom interesu. Drugo, kraj 20. i poËetak 21. veka bio je period dinamiËne svetske ekonomske kowukture i ekspanzije, a sada se svetska privreda nalazi u ozbiqnoj ekonomskoj krizi, πto Êe se nepovoqno odraziti i na srpsku privredu. I treÊe, pogreπnom ekonomskom poli-

Iskra 1. februar 2011.

tikom ne samo da je propuπteno dragoceno vreme nego su uËiwena i ozbiqna pogorπawa u mnogim segmentima privrede.

StiËe se utisak da mnogi zaboravqaju da je ekonomija druπtvena, a ne neka apstraktna nauka, te da se i reforme ne sprovede da bi se postigli neki nominalni pokazateqi, toliko dragi naπim ekonomistima neoliberalima (kao πto su: stopa inflacije, stabilan kurs nacionalne valute, stopa liberalizacije privrede, uËeπÊe privatnog sektora u druπtvenom proizvodu, uËeπÊe stranog kapitala i sliËno), nego da bi se reformom obezbedilo blagostawe πto veÊeg broja graana.

Sama Ëiwenica da, i posle deset godina, reforme nisu prihvaÊene od ogromne veÊine naπih graana je de facto kritika naËina na koji su reforme sprovoene, ali i najboqa potvrda wihove neuspeπnosti.

Gde smo stigli posle deset godina „reformi" ilustrovaÊu Êu sa tri podatka (koja su mnogo reËitija od mnogih nominalnim ekonomskih pokazateqa), a koja svedoËe o ogromnoj egzistencijalnoj ugroæenosti, beznau i bezperspektivnosti velikog broja graana Srbije. Prvi, u drugom gradu po veliËini u Srbiji Niπu od 300.000 stanovnika, zaposleno je samo 43.000 qudi, a od toga broja Ëak 38.000 prima platu iz buxeta (Politika, 28. 01.

2010). Drugi, u Crnoj Travi je u februaru ove godine roena prva beba u opπtini za posledwih 18 meseci (NIN, 11. 02. 2010). TreÊi, prema posledwoj listi Svetskog ekonomskog foruma, Srbija se po odlivu mozgova nalazi na neslavnom pretposledwem mestu - 132. od 133 rangirane zemqe (loπija situacija nego πto je u Srbiji je jedino u Gvajani).

Ali zaπto to spomiwati kada eksponenti svetske oligarhije boqe od nas znaju kako smo na „dobrom putu" ka „boqem æivotu", te zvaniËno proglaπavaju Srbiju zemqom-liderom u reforma ma, glavnog srpskog ekonomskog reformatora najboqim ministra finansija na svetu, a najrevnosnijeg propagatora (Centar za liberalnodemokratske studije - CLDS) najboqim institutom iz zemaqa Zapadnog Balkana i jednim od 10 najboqih u zemqama centralne i istoËne Evrope.

Takoe smo nedavno mogli da proËitamo i izjavu diplomate iz EU kako je prosleivawe kandida ture Srbije za Ëlanstvo u EU Evropskoj komisiji nagrada predsedniku Srbije koji razumno upravqa nerazumnim narodom.

UBIJAWE BUDU∆NOSTI Iz provalije u kojoj smo se naπli neÊe biti lako izaÊi. Ovako pogubna ekonomska politika vodi se u interesu svetske oligarhije i krupnog kapitala koji imaju ogromnu finansijsku moÊ, te i moguÊnost da u siromaπnim zemqama oblikuje politiËki i medijski prostor i usmeravaju ekonomsku politiku prema svojim interesima, te istovremeno onemoguÊe bilo kakvu ozbiqnu kritiku. To se moæe videti i na primeru prodaje Telekoma. PolitiËke stranke vladajuÊe koalicije su donele odluku o prodaji Telekoma, a i najveÊa

Iskra 1. februar 2011.

opoziciona stranka niπta ne preduzima niti se ozbiqnije suprostavqa tome. U medijima se (sa izuzetkom jednog nedeqnika i nekoliko internet sajtova) ne postavqa pitawe da li Telekom treba prodati strancima ili ne (to se uzima kao veÊ gotova stvar), nego se rasprave vode o tome da li Êe dobijena sredstva od prodaje biti iskoriπÊena za krpqewe dræavnog buxeta, vraÊawe inokredita ili izgradwu puteva. Tako Êemo fingirati ozbiqnu javnu raspravu o tome da li Êemo od sredstava dobijenih prodajom Telekoma graditi autoput od Beograda prema Crnoj Gori ili „kruæni prsten" unutar cele Srbije (a nismo bili u stawu da u posledwih deset godina, kada je Srbija imala ogromne devizne prilive, dovrπimo ni obilaznicu oko Beograda, koja je dobrim delom bila uraena joπ 90-ih godina u vreme ekonomske blokade Srbije).

Mada je za qude iz vlasti i takva javna rasprava nepoæeqna. To lepo ilustruje nedavne izjave potpredsednika Vlade Srbije mr Boæidara –eliÊa, koji (sajt B 92, 21. 11. 2010) kaæe da logika stvari nalaæe da treba prvo dozvoliti da se zakonito, transparentno i u interesu graana Srbije i Telekoma sprovede privatizacija (mada je viπe nego oËigledno da ona nije ni zakonita ni transparentna, a najmawe u interesu graana Srbije; primedba JBD), a potom da se o raspodeli sredstava od prodaje raspravqa najpre na nivou e da se vladajuÊe koalicije i zatim u parlamentu, te izbegnu mane javnog æivota, gde se razgovara o tim temama u medijima.

OËigledno da se i u sluËaju prodaje Telekoma (kao i o dugim vaænim pitawima u druπtvu uopπte elita na vlasti i wihovi mnogobrojni propagatori, „nezavisna" sredstva informisawa, nevladine organizacije...) nameÊu u javnoj raspravi irelevantne teme kako bi se skrenula paæwa sa kquËnog problema. Oni koji pokuπavaju da ukaæe na kquËni problem bivaju (na viπe ili mawe lepe naËine) marginalizovani. Svedoci smo kako je u æiæi javnog interesovawa nije pitawe prodaje Telekoma ili pitawe Kosova (gde srpske vlasti, svesno ili nesvesno, upravo u posledwe vreme beleæe ozbiqne poraze), nego je kao centralna tema nametnuta tzv. „parada ponosa".

I pored Ëiwenice da Êe se Telekom prodati strancima, bez obzira na sve racionalne argumente koji govore da to ne treba Ëiniti, ova tribina i sliËne javne debate su od velike koristi jer se poveÊava kritiËna masa graana koja shvata Ëemu sve to vodi. Zbog toga se nadam da Êe kasnije biti mnogo teæe prodati EPS i mali ostatak porodiËnog srebra koje joπ nismo prodali te da na kraju doe i do radikalnog zaokreta u voewu ekonomske politike koja bi obezbedila istinski ekonomski prosperitet.

Upravo zbog svega toga treba koristiti svaku priliku kako bi se πto veÊem broju graana bog Ëega je doπlo do objasnili suπtinski razlozi zb e konom skog (al i i mora lno g te s vakog d rug og ) sunovrata Srbije i zaπto smo se naπli u ovoj

27

SRBIJOM VLADAJU PRODAVCI MAGLE, BLEFERI I NABE–ENI STRU»WACI Poverovao da oni imaju neπto u glavi, sve do jednog razgovora sa pokojnim Zoranom –iniÊem Trebalo je da proe deset godina pa da veÊi deo graana Srbije koji su 2000. godine glasali za "nove, demokratske, snage", shvati kako je sve to bila jedna kolosalna prevara i sjajno blefirawe. Demokratska opozicija Srbije (DOS) uspela je tada marketinπki sebe da predstavi kao pokret sazdan od vrhunskih struËwaka, eksperata, koji Êe Srbiju za najviπe pet godina izvuÊi iz svakojake krize. »ovek je, Srbin posebno, sklon da viπe veruje strancu, nepoznatim qudima, naroËito ako su u stawu da se dobro "prodaju".

A ovaj eπalon "demokratskih snaga”zaista je umeo da se dobro proda; obrijani, podπiπani, lepo obuËeni, naparfemisani, doterane linije, sa laptopovima u rukama i lakovanim cipelama na nogama.

Da se ne laæemo, i ja sam u prvi mah poverovao da oni imaju neπto u glavi, neke dugoroËne planove, da znaju kako Srbiju zaokrenuti u dobrom pravcu, ekonomski je oporaviti, ukquËiti u tokove meunarodne zajednice.

Teπim se πto me je takvo ubeewe dræalo

svega nekoliko meseci, do jednog razgovora sa pokojnim Zoranom –iniÊem.

Bilo je to nekoliko dana pre formirawa Vlade Srbije a kada je veÊ objavqeno da Êe man-

Prodaja Telekom... provaliji. Neprestano treba objaπwavati koje su posledice strateπkih odluka koje se u Srbiji donose da bi i graanima bilo jasno da li one sluæe da se u provaliju joπ dubqe survamo ili da se iz we postepeno izbavimo. Kada toga bude svestan kritiËan broj graana, onda se moæe oËekivati i akcija koje Êe nam omoguÊiti da se polako i mukotrpno izvlaËimo iz provalije u kojoj smo se naπli.

Ako je dosadaπwom neodgovornom politikom „pojedena" naπa buduÊnost, ne dozvolimo da se to Ëini i sa buduÊnoπÊu narednih generacija naπih potomaka.

(Autorizovano izlagawe na tribini Fonda Slobodan JovanoviÊ, odræanoj u Zaduæbini Ilije M. Kolarca 25. 11. 2010. Oprema teksta redakcijska) 29.11.2010.

(Podvukla - Iskra)

28

Standard <standard.rs>

datar biti Zoran –iniÊ. Sedeli smo u wegovoj stranaËkoj kancelariji u Krunskoj ulici i u jednom trenutku Zoran reËe kako ne zna πta da radi sa velikim dræavnim preduzeÊima, svestan da na talasu predizbornih obeÊawa mora da posmewuje sve dotadaπwe "komunistiËke” direktore.

- ZnaËi li to da nemaπ dovoqno kavlitetnih kadrova?- upitah ga.

- Ma ja nemam nikoga - rekao je sa Ëudnim prizvukom u glasu Ëovek koga Êe tri godine kasnije ubiti ispred zgrade Vlade Srbije. Izmeu ostalog i zbog toga πto zaista nikoga sposobnog u svom okruæewu nije imao, Ëak ni za poslove liËnog obezbeewa. Sve su to bili prodavci magle, bleferi, nabeeni struËwaci za marketing i niπta viπe od toga.

Tako je bilo onda, tako je i danas. Niπta se promenilo nije, osim πto je u meuvremenu "demokratska elita ”rasprodala sve πto je nasledila iz "crnog MiloπeviÊevog vremena” i πto je inostrani dug Srbije sa Ëetiri milijarde uveÊala na trideset milijardi evra.

Ova 2011. godina poËela je u Srbiji talasom poskupqewa; od benzina preko komunalija do hrane. Novi je to sunovrat standarda ionako osiromaπenih Srba od kojih boqe æive svi na prostoru bivπe Jugoslavije. Sa Albanijom pride.

Ko vodi Srbiju najboqe ilustruje onaj vic koji sam citirao i na ovom mestu, ali toliko je ilustrativan da ne smeta joπ jedared. Dakle: sedne "s t ru Ëw ak ” Vl a d e S r bij e, t z v. e ks pe rt , u c rn u limuzinu i krene da obilazi Srbiju. Ugleda pored puta seqaka sa stadom od stotinak ovaca i kaæe vozaËu da zaustavi kola.

Izae napoqe, pozdravi se sa seqakom, po hva li i we g a i o vc e, na po me ne k ak o se o n odliËno razume u stoËarstvo, obeÊa da Êe Vlada Srbije uskoro pomoÊi stoËare a da bi dokazao koliko je dobronameran predloæi seqaku da od wega kupi jednu ovcu. Izaberite sami, kaæe ovaj.

Ekspert Vlade Srbije uzme jednu iz stada stavi je u gepek i pre nego πto Êe da krene seqak-Ëobanin reËe: Da ti sluËajno nisi onaj ekspert?

Jesam, kako ste to zakquËili, uzvraÊa sav ozaren naπ junak iz Beograda. Po tome πto si mi uzeo psa πarplaninca umesto ovce.

Vesti,, 13. 1. 2011.

Podvukla - Iskra)

Ratko DmitroviÊ

Iskra 1. februar 2011.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (151)

MIRKO DEMI∆, MOLSKI AKORDI Mirko DemiÊ (1964), roen u Gorwem KlasniÊu kod Gline, objavio je pet kwiga proze.

Roman Molski akordi (2008)(1) sa podnaslovom „Concerto grosso”, za koji je dobio AndriÊevu nagradu, sastoji se od 13 priËa, meusobno povezanih poput Zapisaka lovca Ivana Turgeweva (ali ne i u stilu), o karakterima i dogaajima iz 19. i 20. veka. Mawe-viπe hronoloπki, DemiÊ se bavi ponaπawem Srba pod raznim okolnostima. Ono πto pripisuje Srbima iz 19. veka on vidi da se ponavqa u 20. veku, kao na primer u sluËaju Ëuvenog pisca Jakova IgwatoviÊa: „Tako je i mene, maarona i izdajnika, dopala duænost da, uprkos odsustvu poetsko-πovinistiËkog æara, ispisujem list koji Êe slaviti ideju Revolucije i srpskog vojvodstva.”(19) Pored Jaπe IgwatoviÊa, autor razmatra i druge vaæne liËnosti iz 19. veka: –ore MarkoviÊ Koder, Sava Mrkaq, Petar KoËiÊ, Jovan SkerliÊ, Duπan SrezojeviÊ i poturËewak Omer-paπa Latas, meu ostalim srpskim prvacima iz tog doba. Wihovi susreti i meusobna prepiska daju uvid ne samo u wihove liËne odnose veÊ i u kulturne i kwiæevne prilike tog doba, na primer, borba za jeziËku reformu.

Nas ovde viπe interesuju priËe iz 20. veka, kao „Put pod kojim se staza uvija”, tuæna biografija poznatog intelektualca Adama PribiÊeviÊa iz Like, koji je pokuπavao da se snae u srpskohrvatskoj dilemi, morao da se sklawa u Srbiju, pokuπao da æivi na Kosovu, i priπao pokretu Draæe MihailoviÊa u svetskom ratu. NaroËito je interesantna priËa „Æitije Nikole »uËkoviÊa”, Srbina iz Like, koji se proslavio kao partizan u Drugom svetskom ratu, ali je dopao Golog otoka navodno kao „simpatizer” Sovjeta i Staqina povodom Rezolucije Informbiroa, jer je pokazao „kolebqivost i bojazan da se odvojimo od Rusa.”(124). Ded je priËao autoru da je »uËkoviÊ godinama skupqao materijal o Golom otoku i ostalim komunistiËkim logorima, obraÊao se mnogim predstavnicima vlasti, traæio da ga izvedu pred sud na kome bi svedoËio o zloËinima u logorima. „Iz tog danonoÊnog priseÊawa nastaje obimna dokumentacija o golootoËkim muËewima; spiskovi batinaπa i ubica, douπnika i ubaËenih policajaca.

PoËinioci, ærtve i svedoci zverstava - jedni pored drugih. Spiskovi tuËenih i umorenih, a uporedo sa wima i spisak muËiteqa i ubica, mesta i adrese gde trenutno æive i poslovi koje obavqaju.”(126) Svi vlastodrπci su ga odbili izgovorom „zastarelo”. Naæalost, priËa Nikole »uËkoviÊa ostaje nedopriËana zbog „sluËajne smrti” od vode u pluÊima u zagrebaËkoj bolnici.

Izmeu ostalog, »uËkoviÊ „upoznaje `drugove` sa Ëiwenicom kako heroji Revolucije postaju xelati, pravdajuÊi to materinskom brigom Partije da tuËe svoju decu, iako ih voli.”(127) »uËkoviÊ donosi prost ali odluËan zakquËak: „Ubice nikad ne mogu biti drugovi.”(129) „Mnogi od nas su bili nevini, svi naivni, nekoji stvarno zagriæeni...

Kriv sam πto nisam poznavao dijalektiku u politi-

Iskra 1. februar 2011.

ci - i niπta viπe.”(127) »uËkoviÊ priznaje: „I ja sam nekoÊ naivno mislio da qudi u vrhovima ne znaju za zloËine koje je poËinio RankoviÊ.”(130) On vispreno tumaËi slova UDB-e kao ”Ubij Druga Bliæwega”. „Svaki pokret, ma koliko proæet svetim idealima, ima svoje strvinare, dobrog wuha i vida za svaki plen u izgledu.”(18) Predratnim komunistiËkim robijaπima on poruËuje: „Pa vi ste u odnosu na nas bili gospodski zatvorenici. Imali ste zatvorsku slobodu, imali ste πta jesti, posjete, pisma, Ëitali ste, pisali...”(127-128) DemiÊ zavrπava priËu o »uËkoviÊu otkrovewem koliko je ona uticala na wega: „Koliko god sam pokuπavao da se udaqim od priËa o Nikoli, bio sam sve prikovaniji za wih. One me krune i potkopavaju, svojim naplavinama do dematerijalizacije obnavqaju, do bezvremqa me produæuju i πire.”(133). On tim priznawem ukazuje da nove generacije misle o proπlosti drugaËije od onoga πto je komunistiËka propaganda primoravala narod da misli. Takvih primera ima sve viπe i viπe u savremenoj srpskoj kwiæevnosti.

Ostale priËe sleduju u sliËnom pravcu. „Luk i voda” pokazuje ostarelog dramskog pisca koji, posle duge karijere, na pisawe i na sam æivot gleda mrzovoqno i ciniËki, pogotovo na ideale iz mladosti. Jedna starica, koja se zaqubila u wega kao takvog, pokuπava da ga opravda: ”Ne zamjerite starcu, bivπem partizanu (a oni su, kako danaπwe generacije s pravom kaæu, uvijek paranoiËni) πto je povjerovao u postojawe bilo kakvog spiska za pravu ili simboliËnu likvidaciju.”(146) U priËi „Æivot je predstava za druge”, ostareli glumac poboqeva od svoje uloge, svakako nametnute od strane diktatora, „kao πto, na kraju krajeva, svi oboqevamo od dodeqenih nam uloga”.(169) PriËa „Nomen nescio” takoe je sva u „molskom akordu”, u ovom sluËaju o tragiËnoj sudbini jednog ruskog sveπtenika, koji je izbegao brodom iz juæne Rusije posle boqπeviËke revolucije. Kao πto je poznato, hiqade ruskih emigranata naπlo je utoËiπte u Jugoslaviji, najviπe pod okriqem kraqa Aleksandra. Sveπtenik je popovao u banijskom selu Mali Gradac, gde su mu seqani liËili na Kozake. Oni su ga poπtovali, on im je pomagao, tugujuÊi za svojom proπloπÊu i pokuπavajuÊi da pobegne od we. Ali neman je ponovo doπla: ustaπe su ga nagnale da pobegne u Srbiju, a onda - opet tragedija! - dolazak Crvene armije, kad je najzad doËekao smrt.

Kako sam autor kaæe, „veÊina junaka ovih priËa je realna, πto wihovog zapisivaËa ne oslobaa krivice za eventualna ogreπewa i nepravde koje im je, moæda, poËinio.”(170) Dodatna vrednost ovih priËa vidi se u autorovoj sposobnosti da veπto spaja realno sa imaginarnim. Mnoge od ovih priËa su izrazito tuæne, kako ih i sam naslov kwige oznaËava. »ak su i retke pobede tuæne. Mnogi karakteri pate od opsesije potrebe za nestajawem, wihovi æivoti su

29

55. ME–UNARODNI SAJAM KWIGA U BEOGRADU - ''PAMET U GLAVU'' Od 25. do 31. oktobra 2010. godine, Beograd je bio domaÊin izdavaËima i posetiocima iz zemqe i inostranstva. Kako su mediji veÊ izvestili, preko 800 izdavaËa se naπlo ove godine na 31550 kvadratnih metara. PoËasni gost, ili kako uobiËajeno kaæemo zemqa, koja je bila gost domaÊin, ©vedska je zaista uËinila puno napora da obogati sadræaje beogradskog sajma kwiga, naroËito manifestacijama i ''radionicama'' za decu. Laslo Vegel, pisac savremene maarske i srpske kwiæevnosti je zajedno sa πvedskom kwiæevnicom Osom Lind otvorio Sajam.

I ako brojni izveπtaËi piπu o rekordnoj poseti sajmu kwiga, usudio bih se reÊi da preteruju, jer pamtimo i mnogo poseÊenije svetkovine ove vrste u naπoj zemqi. Svakako da je ekonomski momenat bio presudan u mnogome. Mnogi izdavaËi su uspeli da po popularnim cenama ponude Ëitaocima klasike kwiæevnosti, ali je bilo i naslova za koje je proseËan Srbin morao da izdvoji polugodiπwu platu.

Navikli ste da poseban akcenat u ovim izveπtajima sa sajma damo kwigama duhovne sadræine, a wih je i ove godine bilo u lepom broju.

Neki su, poput manastira ∆elije izostali sa svog πtanda na kojem smo navikli da ih vidimo, a neki su u skladu sa finansijskim moguÊnostima veoma redukovali svoje izdavaπtvo.

Meu ovima je Carska Lavra Manastira Hilandara, koja se ove godine pojavila sa svega dva nova naslova. Zbog problema sa novcem, kao i zbog prevelikih obaveza u vezi sa obnovom manastira, edicija ''Hilandarski putokazi'' ove godine nije pojaËana ni za jedan naslov.

S' druge strane u ediciji, ili kako na samoj kwizi piπe u - biblioteci ''Tavor'' pojavila se kwiga duhovnih beseda od starca Sofronija. ''Duhovne Besede 2'' od arhimandrita Sofronija, koje su zaista æeqno Ëekane i dosta qudi se raspitivalo za datum wihovog izlaska, joπ su jedan u nizu bisera duhovne literature, koja ne samo monasima, veÊ svim qudima koji utehu traæe u svetootaËkoj literaturi pruæa veliku radost.

Zaduæbina Manastira Hilandara je u

saradwi sa Druπtvom prijateqa Svete Gore izdala kwigu impresija ''©esta kazivawa o Svetoj Gori''.

Kako i sam naslov govori u pitawu su razna kazivawa, ali i fotografije o Svetoj Gori, posebno, manastiru Hilandaru na srpskom, staroslovenskom, grËkom i engleskom jeziku. Zanimqivo izdawe, kako za one koji o manastiru Hilandaru i Svetoj Gori malo znaju, tako i za dobre poznavaoce ovakvog πtiva.

Na πtandu manastira Hilandara ove godine se naπlo i reizdawe kwige Bore KarapanxiÊa ,,Graanski rat u Srbiji'' , a ova se kwiga uz ''Album srpskih dobrovoqaca 1941.-1945. u slici i reËi'', koja se mogla pronaÊi na πtandu ''Centra za pravoslavne studije'', naπla u æiæi interesovawa patriota koji nisu baπ sve poverovali onim uxbenicima istorije, koji su se prethodnih decenija prouËavali na naπim prostorima.

Jako veliko interesovawe posetioci sajma su pokazali i za bogato opremqenu monografiju ''Ikona u liturgiji'', autora arhimandrita Tihona RakiÊeviÊa, igumana carske lavre manastira Studenice. Naime u pitawu je magistarska studija oca Tihona, koji je na svojevrsan enciklopedijski naËin pojasnio liturgijsku funkciju i smisao ikone, ali iz asketske perspektive i sa vezanoπÊu za mesto gde je kwiga nastala - manastir Studenicu.

Od ostalih izdavaËa, koje Ëesto pomiwemo, vezano za duhovnu literaturu, opet se izdvaja ''Obraz SvetaËki'' , od Ëijih izdawa posebnu paæwu privlaËi zbornik tekstova svetih otaca pod nazivom ''Svetogorci obezboæenom narodu''.

Koliko je populacija u svetu obezboæena, nepotrebno je pojaπwavati, o tome postoje i veoma dobra izdawa autorke Tatjane GraËove, koja su se uz kvalitetnu rusku kwiæevnost, za neke pisce nismo ni Ëuli, a dobijali su Nobelobu nagradu - opet decenijama zaboravqenu slovensku kwiæevnost (ima li iπta sluËajno) naπla na πtandu izdavaËke kuÊe ''Bernar''.

Svima nam je joπ kako potrebno otreæwewe i puno qubavi za bliæwe, ali i kako geslo ovogodiπweg sajma kwiga kaæe da se dozovemo pameti Pamet u glavu.

Mirko DemiÊ...

Pamet u glavu, duhovnost takoe, ali posebno qubav - je ono πto nam Ëesto nedostaje, zato :

ispuweni beæawem, izbegliπtvom, ludilom, i smrÊu, ne samo fiziËkom. SreÊom, Mirko DemiÊ dræi sve to pod kontrolom svojim umetniËkim darom i Ëini „molske akorde” prihvatqivim kao neizbeæan deo æivota. Osobito zadivquje bogatstvo reËnika i milozvuËno nareËje zapadnih Srba.

''U krotosti primite ovu reË, koja moæe spasti duπe vaπe. Budite tvorci reËi, a ne samo Ëitaoci, pomiπqajuÊi u sebi, da koji sluπa reËi i ne Ëini πto je zapoveeno wima, takav je sliËan Ëoveku koji gleda lice svoje u zrcalu: jer pozna se i otide i odmah zaboravi kakav je bio. A koji je pronikao u savrπen zakon slobode, ostavπi u wemu, ovaj neÊe biti zaboravan sliπalac, nego je tvorac dela, blaæen je taj!'' - Hilandarski tipik.

Vasa MihailoviÊ ------------------(1) Mirko DemiÊ, Molski akordi (Zrewanin: Agora, 2009), 2-go izdawe, 171 str. Brojevi stranica citata iz ovog izdawa naznaËeni su u tekstu.

30

Zoran AxiÊ

Iskra 1. februar 2011.

Prilozi „Iskri” Prilog Iskri Mileta ReqiÊ Nada DraπkoviÊ Aca PetroviÊ Miodrag BrkiÊ D. TodoroviÊ "»apqa" Dr Miloπ BoæaniÊ Stojan ArsenijeviÊ

K$ 50 K$ 50 £4 K$ 50 A$ 100 $ 60 K$ 50

Umesto cveÊa na grob Ksenije-Seke TodoroviÊ (Cvjetan) Bela SpasojeviÊ £ 20 Za seÊawe i pokoj duπe moga dragog kaplar Miloja, mojih Bose, Dike, Ace i mojih roditeqa, uz pozdrave i tople æeqe svim naπim drugovima i drugaricama, u nadi da ih pozdravim i iduÊe godine sa: Hristos se Rodi!

Drugarica Verka IliÊ sa decom $ 50 Umesto voπtanice na grobove Æivote StevoviÊa i Qubinke MaslovariÊ Cile PajiÊ $ 25 Za pokoj duπe moje iskrene i dobre drugarice Seke NovakoviÊ, wena Cilence Cile PajiÊ $ 25 Na uspomenu moje nezaboravne i blage majke Mirjane TolmaËev, i mog ujaka, wenog brata, mladog dobrovoqca, MomËila KneæeviÊa, koji je dao svoj æivot za veru i Otaxbinu - veËna im pamjat!

Qiqa Parker $ 100 Za pokoj duπa preminulih drugova Aleksandar Rubeπa E 70

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windsor - Ont. N8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. februar 2011.

Povodom πeste godiπwice od smrti naπeg dragog muæa i oca Jovice MiletiÊa u molitvenom seÊawu na dan naπe slave Sv. Stefana Dobrinka MiletiÊ sa decom £ 10 Za pokoj duπa i umesto voπtanica na grobove drugova - Jovice MiletiÊa, Pauna VukoviÊa i Duπka IgraËeva Nedeqko KodiÊ £ 10 SeÊawe i pokoj duπi mojoj dragoj drugarici Seki NovakoviÊ Lujza NikoliÊ A$ 20 Za pokoj duπe svoga muæa Dragoslava Marija RadosavqeviÊ K$ 20

EU INSTITUCIJE Glavni organi EZ odn. EU Savet Evrope u Strazburu Prema trenutno vaæeÊim odredbama Ugovora o Evropskoj uniji (koje su dogovorene u Nici 2001. godine) Evropska unija ima sledeÊe glavne organe tj. institucije.

Evropski savet - poËeo je redovno da se sastaje tek 1974. godine, a u Ugovorima se pojavquje tek sa Jedinstvenim evropskim aktom (1987). »ine ga πefovi dræava ili vlada svake dræave Ëlanice, kao i Predsednik Evropske komisije.

Evropski savet se sastaje najmawe dva puta godiπwe, a ima za zadatak da daje podsticaj i smernice za daqu integraciju. Raspravqa uglavnom o pitawima ZajedniËke spoqne i bezbednosne politike, inicira nove politike i reπava probleme oko kojih ministri spoqnih poslova u Savetu nisu mogli da se dogovore.

Evropskim savetom predsedava dræava Ëlanica koja predsedava i Savetom Evropske unije. (Deutsch Welle, 15.1.2011) Savet Evrope i Evropski savet Evropski savet ne treba meπati sa Savetom Evrope. Savet Evrope je meunarodna organizacija regionalnog karaktera (okupqa dræave jednog regiona - Evrope), dok je Evropski savet organ Evropske unije. Srbija je Ëlanica Saveta Evrope. Savet EU i Savet ministara su dva naziva za isti organ EU koji se, takoe, sreÊe i pod nazivom Savet.

(Deutsch Welle, 15.1.2011)

Srbija i Ëlanstvo u Evropskoj uniji Proces stabilizacije i pridruæivawa predstavqa politiËki okvir za unapreewe odnosa

+ MILICA BONA»I∆ U Osnabriku, NemaËka umrla je i sahrawena 14. januara 2011. godine supruga naπeg pokojnog druga Davora BonaËiÊa, poznatog komandira Ëete u 1. bataqonu Prvog puka SDK. Milica je poπla u izbegliπtvo iz ©apca sa svojim prvim muæem dobrovoqcem GakoviÊem i wihovo dvoje dece. GakoviÊ je umro u Lingenu. Milica se nekoliko godina kasnije udala za Davora i sa wime imala joπ troje dece. Opelo je sluæio nadleæni paroh o. Siniπa VujaπinoviÊ, uz uËeπÊe velikog broja Milicinih prijateqa i poznanika.

VeËna joj pamjat!

M. Q.

SRPSKI DOBROVOQCI 1941 - 1945 U RE»I I SLICI U Vaqevu je 2010. godine, izdavaË Udruæewe Srpskih dobrovoqaca, πtampano, pod gorwim naslovom, drugo izdawe ovog albuma Stevana PiroÊanca. Album ima 344 strana na kvalitetnoj hartiji, formata 29 sa 21 santimetar u tvrdom povezu. Prvih 67 strana je saæeta istorija Srpskih dobrovoqaca; wihove borbe i æivot u boraËkoj zajednici. Ostalih 277 strana su oko 1000 fotografija koje ilustruju istoriju Srpskih dobrovoqaca i nekih pojedinaca u wenim raznim fazama.

Album se moæe naruËiti na adresu: Druπtvo Hilandar Vaqevo ul. Dr PantiÊa 43, 14000 Vaqevo ili na e-mail: <sanja90@ptt.rs> C ena naruËenog Albuma ukquËujuÊi poπtarinu je 15 evra; ako se Album kupi direktno kod Druπtva Hilandar Vaqevo cena je 10 evra. izmeu dræava zapadnog Balkana i Evropske unije.

Wime se promoviπu vrednosti, Ëijim usvajawem, pomenute dræave obezbeuju punu integraciju u evropske, politiËke i ekonomske tokove, odnosno prijem u Evropsku uniju. Samim tim, Proces stabilizacije i pridruæivawa predstavqa i put u Evropsku uniju Ëiju samo prvu, ali neizbeænu, etapu predstavqa pridruæivawe a drugu pristupawe Evropskoj uniji. Pri tom, svaka od ovih etapa se sastoji iz nekoliko faza, tako da prelazak u narednu zavisi od ispuwenosti pomenutih kriterijuma odnosno uslova. (Deutsch Welle, 15.1.2011)

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

DODIK: RS TUÆI E©DAUNA ZBOG RAZGRADWE DEJTONA Republika Srpska Êe tuæiti bivπeg visokog predstavnika u BiH Pedija Eπdauna zbog toga πto je priznao da je u BiH doπao da radi na razgradwi Dejtonskog sporazuma. Rekao je ovo u Ëetvrtak predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik na doruËku prireenom za Ëelnike medijskih kuÊa u RS.

zadatak, izmeu ostalog, bila i uπteda novca.

„Tuæba bi trebalo da bude podnesena krajem januara ili poËetkom februara iduÊe godine.

Imamo sve dokaze i advokatski tim radi na pripremawu tuæbe”, istakao je Dodik i dodao da je za razgradwu Dejtonskog sporazuma Eπdaun u OHRu imao na raspolagawu 800 qudi i 36 miliona evra mjeseËno. „NeÊemo odustati i preÊi preko ovoga, jer je posao visokog predstavnika da tumaËi, a ne razgrauje Dejtonski sporazum”, kategoriËan je Dodik.

Ponovio je da OHR mora biti πto prije zatvoren, jer je BiH puna promaπaja meunarodne zajednice.

To je potkrijepio Ëiwenicom da je i bivπi evropski komesar za proπirewe Oli Ren potvrdio da BiH ne moæe napredovati ka Evropskoj uniji sa OHR-om.

„PoπtovaÊemo odluku naroda. Nama treba demilitarizacija, jer paradirawe vojske po Avganistanu i drugim zemqama nema nikakvog efekta”, naglaπava Dodik, te dodaje da bi troπkovi za vojsku mogli bi da pokriju sve deficite u BiH.

„Nadamo se da Êe iduÊe godine poËeti proces wegovog odlaska. Za nas su, neprihvatqivi prijedlozi da se visoki predstavnik povuËe u Brisel i da Ëeka da neko u BiH pobjesni da bi ponovo djelovao”, istakao je predsjednik RS. Smatra da OHR pomoÊu Suda i Tuæilaπtva BiH uËestvuje u kriminalizaciji nepodobnih politiËkih predstavnika u BiH, te da tako „sklawa igraËe da bi uspostavio sistem kakav æeli”. „Izmiπqaju razne afere, montiraju procese, vrπe pritiske. Mi smo prekopali pola RS u potrazi za tijelom Avde PaliÊa, a wegovi ostaci pronaeni su u Visokom (FBiH). Jasno je i da nije bilo zloupotreba u izgradwi zgrade Vlade RS. Niko nam, meutim, nije uputio izviwewe zbog neopravdanih pritisaka u tim sluËajevima”, naglasio je Dodik i dodao da su procesi protiv Ante JelaviÊa, Dragana »oviÊa, Mirka ©aroviÊa i drugih visokih funkcionera pokazali da su odluke Tuæilaπtva i Suda BiH politiËki motivisane. „Zbog takvog pristupa tih institucija radimo na tome da otkaæemo primjenu odluka Tuæilaπtva i Suda BiH na teritoriji RS. Te institucije su antiustavne, jer Ustavom BiH nadleænost za pravosudni sistem nije data BiH, nego entitetima. Takoe zbog preglasavawa nisu validne ni odluke Ustavnog suda BiH”, istakao je predsjednik RS. On je dodao da su troπkovi za Oruæane snage BiH premaπili izdvajawa u te svrhe u vrijeme kada je pokrenuta reforma odbrane Ëiji je

„Troπkovi za vojsku mogli bi da pokriju sve deficite u BiH. Oni Êe dodatno porasti, jer NATO traæi veÊa izdvajawa za kupovinu naoruæawa i opreme”, kazao je Dodik i dodao da Êe RS raspisati referendum o pristupawu BiH NATO-u.

GovoreÊi o prenesenim nadleænostima na nivo BiH, Dodik je kazao da su i za fiskalni sistem po Ustavu nadleæni entiteti, te da je uspostavqawe ovakvog fiskalnog sistema jedan od najveÊih udara na fiskalni sistem i autonomiju RS. „RS neÊe prihvatiti izmjene Ustava BiH izuzev dijela koji se tiËe presude Evropskog suda za qudska prava kojom je naloæeno da bude uklowena diskriminirajuÊa odredba da se mawine na izborima ne mogu kandidovati za najviπe funkcije u BiH”, kaæe Dodik i dodaje da je za RS prihvatqivo da BiH ima deset nadleænosti propisanih Ustavom BiH i davawe dodatnog kapaciteta BiH RS neÊe prihvatiti.

Osvrnuvπi se na ekonomska pitawa, Dodik je rekao da je ekonomska situacija u RS mnogo boqa nego u FBiH, te da to u javnosti ne dolazi do punog izraæaja, jer se svi izvjeπtaji odnose na cijelu BiH. „UspostaviÊemo kreditni rejtinga RS kako bi investitori prepoznali gdje im je povoqnije ulagati”, rekao je on i zakquËio da Investicionorazvojna banka RS raspolaæe s viπe od 300 miliona maraka za podrπku privredi.

Dræavna imovina Milorad Dodik, predsjednik RS, je rekao da je potpisao ukaz o proglaπewu Zakona o statusu dræavne imovine koja se nalazi na teritoriji RS i pod zabranom je raspolagawa.

Prema wegovim rijeËima, time su stvoreni uslovi za wegovo objavqivawe u „Sluæbenom glasniku RS” i sve pravne pretpostavke da ova imovina moæe biti kwiæena kao vlasniπtvo RS i da se wome moæe raspolagati na vaqan naËin.

Nezavisne, 30.12.2010. <www.nezavisne.com>

Saπa »avrag