iskra1193

God. LXIII

Birmingham, 1. oktobar 2010.

Broj 1193

Zbog svog antisrpskog rada, vreme je da TadiÊ napusti politiËku scenu Srbije

S NOVIM ELANOM KA NARODNOM PREPORODU! Sve je viπe pokazateqa da u svetu nastaju „nova vremena”, da svet joπ zadugo ne moæe da ostane kako ga sad znamo, da postepeno ulazi u nove odnose i nove prioritete - najkaÊe da se mewa „psiha” sveta i da dolazi kraj SAD jednopolarnosti, pod Ëim bi trebalo razumeti - multipolarnost, mada - Ëini se - nema jasnih nagoveπtaja, kako Êe ona stvarno izgledati.

Sve u svemu, dakle, svet je u procesu traæewa novih puteva. U sledeÊem tekstu, dodirnuÊemo dva primera dolazeÊih „novih vremena”. Nas naroËito interesuje koliko su Srbi kao narod, kao kolektiv spremni da se suoËe sa promenama koje su, po svemu, tu negde pored nas. „©ta se pomaqa na horizontu” u Evropi i globalno »asopis „Vidovdan”, od 26.8.10, donosi Ëlanak pod naslovom „Dve godine svetske krize: ©ta se pomaqa na horizontu”, autor Miodrag VukaπinoviÊ. On polazi od finansijske krize koja je otpoËela 2008. godine i kao posledicu ukazuje na nekoliko stvari.

Kao prvo, EU viπe neÊe biti kao πto je znamo. Ustavri pretvoriÊe se u tri gotovo nezavisne unije. Prva bi bila Zapadno-evropska unija ili Zapadni blok, saËiwavale bi je uglavnom origanalnih sedam ili osam: NemaËka, Francuska, Engleska, Holandija, Belgija, ©panija, Italija, Irska, Beneluks i Skandinavija; drugu autor, naziva Novom Evropom ili „KatoliËkom” unijom: Austrija, »eπka, SlovaËka, Maarska, Poqska, baltiËke dræave plus Slovenija i Hrvatska; treÊa je Pravoslavna unija: GrËka, Bugarska, Rumunija i joπ neprihvaÊene od sadaπwe EU, Srbija, BiH, Crna Gora, Makedonija, eventualno joπ Albanija.

Za Ëudo, ukquËeni su tu kao moguÊi Ëlanovi Rusija i Ukrajina.

Zbog ratova u Iraku i Avganistanu, SAD gube „planetarnu moÊ” i otvaraju se perspektive za „multipolarnost”. Kina Êe veÊ do 2016. godine preteÊi SAD u BND (bruto nacionalni dohodak) a sa ekonomskom dolazi i „vojna premoÊ”; za 10 godina dræave BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija i Kina)

biÊe ekonomski jaËe nego cela NATO alijansa.

Autor VukaπinoviÊ ovako zakquËuje svoj napis: Uporedo sa „konturama viπepolarnog sveta” nastaju nove ideoloπke koncepcije, saglasno lokalnim tradicijama i istorijskim nasleima.

Pojava „nove levice i desnice” u Evropi, koncepcija „suverene demokratije” u Rusiji, „levih nacionalizama” πirom Latinske Amerike, predstavqaju autentiËne odgovore na svetsku sistemsku krizu i nose u sebi snaæan emancipatorski i humanistiËki potencijal. Istovremeno, predstavqaju i dokaz da je strogo ekonomistiËki pristup druπtvenim procesima, doæiveo potpuni debakl.

Stvarnost „Zelene Transverzale” U Geopolitici br. 34, avgust 2010, naπ poznati politolog i analitiËar, dr Sra TrifkoviÊ piπe o „Zelenoj Transverzali”. ©ta je ona? To je jedna zamiπqena sada joπ nepovezana teritorija ili koridor koja polazi od Istambula, ide u severo-zapadnom pravcu pa preko juæne Bugarske (danas tamo æivi oko milion muslimana) Makedonije, Kosova, Sanxaka spaja se sa muslimanima BiH. Trenutno, Transferzala se zavrπava u BiH, ali se od we pravi uporiπte, „otskoËna daska” za evetualni daqni wen prodor prema severo-zapadu.

Sama ideja Transferzale nije nova, ali je do sada uglavnom bila samo ideja; skoro niπta se praktiËno nije radilo na wenom ostvarewu. SAD i EU dodelili su Turskoj, kao „uteπnu” nagradu (jer EU ne æeli da je primi u svoje Ëlanstvo) prostor Balkana, da bi ona „sredila” stvari u wemu. Turska je naravno to iskoristila, kako bi „Zelenu Transferzalu” ostvarila.

U tom smislu, Turska je postigla veliki uspeh naroËito na terenu gde æive Srbi.

Predsednik Srbije TadiÊ je tako, na primer, dao Turskoj „zeleno svetlo” da umesto Srbije razreπava probleme Sanxaka. Kao posledica, tu se odjednom „rodio” fenomen imama Muamera ZukorliÊa. On veÊ u ime Boπwaka traæi autonomiju Sanxaka u Srbije. NeÊe, pak, dugo proÊi, pa Êe se traæiti otcepqewe od Srbije i prikquËewe BiH,

S novim... kako bi Transfezala ojaËala i uobliËila se.

Ali to nije jedini TadiÊev propust. On je neπto ranije u Istambulu sa predsednikom Turske Gulom i SilajxiÊem (ovaj je formalni predsednik Predsedniπtva BiH, ali bez saglasnosti joπ dva wegova Ëlana, on je u Istambulu bio ustvari samo privatna liËnost) potpisao jednu deklaraciju, koja baziËno zagovara unitarnu BiH, a samim tim na πtetu Dodikove Republike Srpske.

video Transverzalu, a joπ mawe wene „demone”, niti je osetio da Êe Srbi biti glavne ærtve tih „harawa”. Naprotiv, TadiÊ je i sam doprineo stvarawu tih demona. ZukorliÊ i SilajxiÊ su - uz „pomoÊ” naravno Turske - bar delimiËno i wegovo delo.

A takve stvari se, kao πto je veÊ reËeno, deπavaju samo kad instinkt samoodræawa otkaæe ili - bojim se to reÊi - kad on umre pre samog biÊa. O tome viπe u nastavku ovog teksta.

Odkud otsustvo instinkta samoodræawa?

„Qudi traæe slobodu a sloboda qude” U narodu postoji izreka: qudi traæe slobodu, a sloboda qude. Odmah i na prvi pogled jasno je da je ovde prvenstveno reË o nekoj uzajamnosti. U naπem sluËaju, konkretno, „qudi” i „sloboda” ne mogu jedno bez drugoga. S druge, pak, strane, veli se, uopπteno ali naroËito iz vladajuÊih struktura, „lepa fraza”, ali neprimewiva danaπwim zbivawima. Otud je oËigledno da je uzajamnost te izreke izgubqena, odnosno da u srpskim vladajuÊim strukturama ne sede „pravi” qudi. Da bi ova izreka imala smisla, odnosno uzajamnost se povratila, pod izrazom „qudi”, mora se podrazumeti da su oni „dobri” i „pravi”. Ustvari, u vreme kad se ova izreka formirala, izrazi „Ëovek” ili „qudi” nisu znaËili svako qudsko biÊe veÊ iskquËivo oznaËavali samo kad je neko zaista bio „dobar” ili „pravi” Ëovek. „Demokratizacijom”, meutim, ova se finesa izgubila, pa otud i Ëiwenica da u srpskim vladajuÊim strukturama danas ne sede „pravi” qudi.

Kako to znamo zasigurno, ali i nezavisno od ove izreke? Pogledajmo samo na predsednika Srbije TadiÊa. Wemu, kao da je otkazao instinkt samoodræawa, taj osnovni instinkt koji je utkan u svako æivo biÊe, poËevπi od najsitnijih, mrava ili insekta, pa sve do Ëoveka. ©ta vredi g. Miodragu VukaπonoviÊu πto pravilno predvia u napred prikazanim „Horizontima” da bogate Zapadne zemqe iz EU hoÊe da se odvoje od siromaπnih istoËnih ekonomija, te na mesto EU stvaraju tri unije, kad g. TadiÊ joπ uvek hoÊe „bezaltrnativno” (pogledajte koliko je sam ovaj izraz odbojan samoj ideji samoodræawa; takvu glupost ni najobiËniji politiËki diletant nikad ne bi mogao izgovoriti) u definitivno propalu EU. Baπ ovih dana, TadiÊ je svoju veÊ sad Ëuvenu Rezoluciju koja je trebalo da se proËita prva na sednici GSUN 9.9.10 prokockao jer mu je grofica Eπton, sada spoqni „ministar” EU, obeÊala da Êe Srbija dobiti EU „kandidatski” status, a kad se zna, da od ovog statusa do stalnog Ëlanstva moæe pod normalnim uslovima da protekne i deset godina, a i da ne govorimo o tome da to moæe da se protegne u „nikad” ili zbog veÊ postojeÊeg moratorijuma ili, pak, ako bi se obistinile tri VukaπinoviÊeve unije.

Ili, pak, kad g. TrifkoviÊ samim krajem Transverzale ovako upozrava Srbiju odnosno TadiÊa: „Duæ Zelene transverzale Pandorina kutija je πirom otvorena, a demoni haraju. Cenu Êe pre svih platiti pravoslavni narodi evropskog jugoistoka, koji su danas mawe gospodari svoje sudbine nego u bilo koje vreme od Balkanskih ratova do danas”. Od svega toga straviËnog, TadiÊ niti je

2

Pre svega, treba reÊi da je otsustvo ovog instinkta moguÊe samo kod Ëoveka. Kod æivotiwa, bez obzira kakve su, ovo je nemoguÊe da se desi jer je on sama suπtina wihovog biÊa; ako wega nema, ni one nisu æive. Istina, ovo za Ëoveka vaæi samo kad se ne radi o wegovoj neposrednoj fiziËkoj ugroæenosti. Kad mi neπto leti prema licu, oËi se automatski zatvaraju, a telo se takoe automatski izvija da bi se izbegao sudar. U fiziËkom smislu, dakle, qudski instinkt samoodræawa je istovetan æivotiwskom, izuzev πto je ovaj naπ qudski nesravweno slabiji od æivotiwskog. I to ima svoje zaπto? Kod æivotiwa, to je jedina odbrana wihovog organizma; kod qudi postoje i druga odbranbena sredstva, koja πtite naπ organizam mnogo efikasnije od æivotiwskog.

Otuda, dakle, proizilazi da je „duhovna” Ëovekova strana ta koja je „rawiva” i predmet „otkaza” instikta samoodræawa. Ustvari, u duhovnoj sferi, moralnost je ekvivalentna fiziËkom samoodræawu.

VeÊ smo dosad videli TadiÊa, on je bezalternativno za EU a predsednik je Srbije, izabran i plaÊen iskquËivo da πtiti wene interese.

Umesto toga, on poboæno πtiti interese EU na raËun onih srpskih. Neπto „ima trulo” u wegovim moralnim standardima - nije, dakle, „pravi” Ëovek za poziciju predsednika Srbije.

Ako, meutim, sad malo dubqe zaËeprkamo u srpsko javno mnewe - a to su i svi TadiÊevi izbori pokazali - ono je za TadiÊevu politiku neπto jedva iznad 50%. ©ta to znaËi? Da su, moralni standardi ne samo TadiÊevi bolesni, veÊ i oni bar polovine srpskog druπtva koja podræava TadiÊa, ali i dobar broj onih koji su trenutno uz opoziciju.

Preciznije bi, dakle, bilo reÊi, da je i sam TadiÊ plod tog bolesnog srpskog duha koji je po svemu i veÊi nego 50%.

IZ SADRÆAJA Projekat JeremiÊ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 GSUN usvojila Rezoluciju Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . .

7

Rezolucija o Kosovu: MKG i kosovska rupa. . . . . . . . . 9 TadiÊ popustio pod ultimatumom EU . . . . . . . . . . . . . . 13 Zelena transverzala . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 Da li Êe Srbija priznati Kosovo?. . . . . . . . . . . . . . . . 19 Politika daqinskog niπana NATO. . . . . . . . . . . . . . . . 25 Kako Êe izgledati vladavina T. NikoliÊa. . . . . . . . . . 27 Ivan Ivawi, Staqinova sabqa. . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Iskra 1. oktobar 2010.

PriËa o „Hlebu bez motike” Tu se sad pojavquje fenomen koga sam i ranije u svojim napisima dodirivao i nazvao ga „hlebom bez motike”. Ovaj izraz je bio sarkastiËne prirode a stvarno je znaËio: bogato æivqewe uæivawe! S „motikom”, pak, on sad glasi: bogato æivqewe i uæivawe, ali bez sopstvenog napora i rada. Umesto, pak, izreke „qudi traæe slobodu a sloboda qude”, TadiÊ je tako iskovao jednu novu uzajamnost: TadiÊ traæi (od EU) „hleb bez motike” (ali poπto ga EU neÊe), „hleb bez motike” je naπalo onih 50% Srba wemu potrebnih radi vlasti. „Hleb bez motike”, meutim, nije TadiÊeva tvorevina. On potiËe joπ iz Brozovih vremena.

Paradoksalno, pak, partizanski pokret otpoËeo je svoje bitisawe na ogromnom idealizmu svojih Ëlanova, jednom inaËe svojstvu potpuno suprotnom „hlebu bez motike”. Kako je ustanak poËeo u Srbiji, a Srbi mu bili glavna „udarna” snaga, partizanski idealizam je ustvari posledwi „krik” tradicionalnog srpskog idealizma, koji je potekao joπ od Kosova, s wime je preæivqeno 500 godina turske okupacije, na wemu su izrasli Karaorev i Miloπev ustanak, triumfvao je u balkanskim i | svetskom ratu da bi - i pored stvarnog idealizma - bedno zavrπio u partizanskom pokretu.

Smrtonosna kob tog idelizma bila je Ëiwenica πto se on „venËao” za pogreπnu.komunistiËku ideju, u Ëiju samu bit je usaena klica ideje „hleba bez motike”.

To se ispoqilo onog momenta Ëim je taj idealizam osvojio vlast. Tito je bio prethodnica tog novog „hleb bez motike” duha. Sledili su ga verno oni isti, sad samo „idealisti”, koji su mu i omoguÊili vlast. Pod firmom „kradimo kraeno” poËeo je grabeæ svega do Ëega se mogla staviti wihova ruka - vlast, privilegije, besne vile, automobili najpoznatijih svetskih maraka...

Stvarala se –ilasova Ëuvena - „nova klasa” komunistiËkih bogataπa!

Gleda to jadan narod kome ni mrvice ne padaju sa stolova tih novih kom-bogataπa, pa se izgleda baπ zbog tih mrvica, u wemu poËeli da razvijaju apetiti za „hlebom bez motike”. I neosetno se tradicionalni srpski idealizam u wemu topio a stvarala se „psiha” niËeg drugog veÊ novog - nebiÊa! Narod, tradicija to su gluposti. Jedini ciq æivota jeste uæivawe! „Otaxbina” mi je tamo gde se uæiva. Sve se uæivawu mora podrediti, pa Ëak i sam prirodan, uroeni princip samoodræawa. Dr TrifkoviÊ piπe da Êe nas transverzalni duhovi poharati. To nije niπta prema „beloj kugi” kojom sami sebe nepovratno i zasigurno haramo od æivota i æivqewa. Da bi, pak, tragedija bila potpuna, ovoj novoj poπasti najviπe je podlegla omladina. Ona je, naæalost, izgubila svaki oseÊaj idealizma, misije, ærtve; wen jedini „ideal” je uæivawe bez obaveze.

Sad je potpuno jasno zaπto TadiÊ radi sve te anti-srpske radwe? Pa radi ih - jer i on sam je produkt toga duha; bilo bi zaista Ëudo nad Ëudima kad bi on drugojaËije poslovao.

Pitawe nad pitawima?

Da se ovako jadno stawe srpskog duha samo

Iskra 1. oktobar 2010.

konstatuje, to ne vodi niËemu - to je krajwe nesvrsishodno! Najvaænije pitawe je: ima li leka ovoj opakoj bolesti srpskog duha? Ako nema, onda je taj duh ne samo oboleo veÊ i mrtav, otud je bezvredno uopπte baviti se svim tim pitawima. Moje je liËno miπqewe da duh jednog naroda, dokle god je on fiziËki æiv, moæe krajwe duboko duhovno da posrne, ali nikad ne moæe da umre pre fiziËke smrti. Ako je tako, pitawe nad pitawima je onda kako obaviti renesansu srpskog duha?

Naravno da po ovakvo postavqenom pitawu ima mnogo odgovora. Problem je, meutim, u tome πto sa svakim treba eksperimentisati, da bi se ustanovilo da li daje pozitivne rezultate. Ovom, pak, pristupu veÊ na samom poËetku nedostaje bar jedan minimalni konsenzus u pogledu birawa odgovora, kriterijuma uspeha, i jedne sad veÊ Ëitave „institucije” koja bi o takvom jednom projektu vodila raËuna. Pored dugog vremena po svakom odgovoru, pitawe je da li ovakva eksperimentisawa neÊe delovati kontra produktivno na narodnu psihu.

Ka narodnom preporodu veÊ ukazanim putem Umesto tumarawa za pravim odgovorom, okrenimo se direktno putu koji je veÊ dodirnut.

Kao prvo, na tom putu, pogledajmo joπ jednom u famoznu formulu nazvanu „hleb bez motike” i iznaimo πta u woj nije dobro, ali ne budimo slepi ni prema nekom dobru, ako ga, naravno, ima. Ovo istraæivawe otkriva: prvo: legitimna je teæwa da se æivi boqe ukquËeno je tu i bogato æivqewe; i drugo, smrtonosno je opasno oËekivati da Êe nam to stranci pruæiti besplatno, a joπ mawe kad se zaduæimo kod wih jer ostajeno veËiti duænici. Joπ Srbija i danas isplaÊuje onih Titovih 20 milijardi od preko 30 godina uzajmqenih od Zapada.

ZakquËak se sam nudi: nema bogatog æivqewa bez sopstvenog rada. Sevnu u glavi: pa mi smo to veÊ imali!?

Negde poËetkom 2003. godine, oformqena je prva koaliciona ali mawinska vlada dr Vojislava Koπtunice sa Vukom DraπkoviÊem i Labusom kao partnerima, i obavezom Ivice DaËiÊa (iz MiloπeviÊeve - ovaj je veÊ bio u Hagu - SPS) za pomoÊ u Skupπtini u sluËaju potrebe. Tada je Koπtunica izaπao sa programom svoje vlade koji je, po seÊawu, otprilike glasio ovako: prvo, u Hag samo dobrovoqno; i drugo, u EU da bi smo bili stvarni partneri tamo, ne moæemo kao prosjaci; zato, sopstvenim naporom i radom podiæemo svoju ekonomiju prvo, pa Êemo tek onda u EU. Izuzev delimiËno u pogledu Haga, od ovog programa, meutim, niπta nije ostvareno. Zaπto?

Ponajviπe zbog DraπkoviÊa, koji je po svaku cenu hteo u EU, zbog „velikih”, „brzih” i „besplatnih” EU investicija, koje Êe brzo podiÊi ekonomiju... odnosno - kao πto jeste - ostvarivala se umesto ekonomije jedna ogromna birokratija sa jako „bogatim” platama. Labus je bio negde na sredini, pa ga je uskoro, zbog toga, smenio Mlaan DinkiÊ da bi s wim uz DraπkoviÊa, Koπtunica potpuno napustio svoj inaËe spasavajuÊi program.

Danas, pak, svima je jasno da je TadiÊevoj defetistiËkoj politici doπao kraj jer Êe srpski narod inaËe i faktiËki uskoro nestati ako se

3

Krah pravosudnog sistema u Srbiji SlovenaËki Institut za bliskoistoËne i balkanske studije "Ifimes", danas, objavquje analizu o, kako ocewuje, krahu pravosudnog sistema u Srbiji, u kojoj izmeu ostalog piπe i o predlogu srpske rezolucije o Kosovu, ocenivπi da je Srbija time izazvala nepotreban konflikt izmeu SAD i UN. "AnalitiËari upozoravaju da Srbija joπ moæe Ëasno da povuËe predlog rezolucije, ukoliko na sadræaj rezolucije tokom zasedawa uloæi amandmane, koji neÊe biti suprotstavqeni stavovima EU i SAD, odnosno koji Êe predstavqati prihvatqiv kompromis", piπe "Ifimes".

Pored toga, "Ifimes" piπe i o predsedniku Srbije, Borisu TadiÊu, za koga kaæe da, kao i ostali politiËari iz wegovog okruæewa, pokuπava da u Briselu izgleda kao moderan, proevropski politiËar. Meutim, oni svojim delovawem sasvim sigurno to nisu, navodeÊi kao razlog Ëiwenicu da su samo predsednik Srbije i predsednik Kosova ostali na duplim funkcijama, predsednika stranke i dræave.

S novim... ovako produæi. Mora ga naslediti narodni preporod - a ne neki drugi beskiËmewak iz te gomile wegovih pajtaπa. Program je veÊ tu. Dao ga je Koπtunica - rad celog srpskog naroda na podizawu ekonomije, Wemu je potrebno dati samo novi elan.

Ima li neËeg Ëudesnog u sopstvenom radu!?

Za onog koji neÊe da vidi - nema. Za onog, meutim, koji gleda otvorenog srca, ima premnogo tog Ëudesnog i magiËnog u radu. Prvo, kad ozbiqno prilegneπ na posao, pa kad ga zavrπiπ, tebe ispuwava jedno ponosno oseÊawe: ja stvaram stvaraoc! Drugo i oËito oseÊawe jeste: ja nisam zavisan; ako je to, pak, rad celog naroda, ono „ja” se pretvara u „mi” - mi nismo zavisni! Javqa se oseÊaj zajedniπtva, sliËan onom koji se onomad ispoqio na specijalnom radu - sportu, koπarci protiv Turske - kad su Srbi navijali za Srbiju, a ZukorliÊevi muslimani - TadiÊ im je, uz „pomoÊ Turske, dao „krila” - navijajuÊi za Tursku, uzvikivali da Sanxak - „nije Srbija”!

Iz oseÊawa nezavisnosti javqa se jedno jaËe oseÊawe - ja sam slobodan. Sa zajedniπtvom, to se oblikuje u - mi, Srbi kao narod - slobodni smo i - ponosni na ostvarenu nezavisnu - svoju ekonomiju! S tim, pak, ponosnim oseÊawem - nije li se to, tradicionalni srpski idealizam, povratio ponovo meu Srbe?! - poËiwe i briga da taj svoj slobodom i s mukom (nesebiËnim radom i naporom) steËeni idealizam ponovo ne izgubimo.

I da ne duæim. U toj brizi vrhuni pitawe: ko Êe biti vlast? TadiÊ sigurno ne! Pravi Ëovek odnosno qudi - da!

Krug se zatvorio - „Qudi traæe slobodu a sloboda qude”!

N. QotiÊ

4

"Ifimes" dodaje i da je predsednik Boris TadiÊ uveo predsedniËki sistem u Srbiju, bez promene Ustava, kao i da se uticaj wegovog kabine ta na medije odvija preko marketinga.

"Predsednik TadiÊ je okruæen qudima koji se jako dobro razumeju u marketing. Srpska politiËka i medijska scena se sve viπe pretvara u mar ketinπko poqe gde se spinuje, gde jedna afera prekriva drugu", piπe daqe "Ifimes", da bi se potom usmerio na pitawe da li se Boris TadiÊ sakriva iza Bogoquba KariÊa, odnosno da istraæni organi joπ nisu sasluπali predsednika Srbije na temu wegove uloge u postupku pokretawa steËaja, utvrivawa visine unetog osnivaËkog kapitala, pripremawa kompanije "Mobtel" za prodaju, πto se vezuje za wegovu stranku, kao i na sponzorstva koja su iπla po nalogu Borisa TadiÊa.

"Ifimes" dodaje i da u Srbiji zakon, oËigledno, nije isti za sve. Ocewuje da se to primeÊuje i u sluËaju Bogoquba KariÊa, koji je osuen, kako istiËe „Ifimes”, pre nego πto je i zapoËeo sudski proces . Sve upuÊuje, smatra „Ifimes”, da se radi o ozbiqnom krπewu prava na praviËno suewe. To potvruje i medijski linË, koji se, kako piπe „Ifimes”, u ovom sluËaju vodi preko sprege pojedinih medija i izvrπne vlasti protiv izabranih pojedinaca, pitajuÊi se da li Êe se najavom oduzimawa imovine KariÊima joπ dodatno krπiti qudska prava ove porodice i drugih koji ne budu po meri aktuelnih vlasti. "Da li Êe te i takve aktivnosti dræavnih organa usporiti put Srbije ka EU?", pita "Ifimes" u svojoj analizi, dodajuÊi da je u Srbiji sudstvo i daqe u rukama vlasti.

"Ifimes", u svojoj analizi navodi i da su predsednik Boris TadiÊ i Tom isl av NikoliÊ napravili politiËki dogovor Ëiji je ciq, izmeu ostalog, oslabiti SocijalistiËku partiju (SPS) i wenog predsednika Ivicu DaËiÊa, koja zbog stalnog uspona i poveÊane popularnosti, po oceni „Ifimesa”, ugroæava poziciju TadiÊeve D S na levom politiËkom bloku, dodajuÊi da se uskoro oËekuje isprod ukovana afera usmerena protiv ministra DaËiÊa. "Ifimes" dodaje i da je Miroslav MiπkoviÊ, koji je uËestvovao u finansirawu SNS od wenog osnivawa, novim politiËkim dogovorom TadiÊ-NikoliÊ sebi obezbedio posrednu zaπtitu i predsednika TadiÊa.

"Ifimes" zakquËuje da predstavnici meunarodnih organizacija, a pre svega predstavnici EU moraju da pojaËaju monitoring u Srbiji, jer (ne)evropsko delovawe i pojedini potezi Vlade Srbije mogu da dovedu u pitawe evropski put Srbije i izazovu nepotrebnu eskalaciju konflikta.

Posebno je potrebno, dodaje „Ifimes”, pojaËati monitoring nad pravosuem, politiËki motivisanim sudskim procesima, (ne)aktivnostima hapπewa i procesuirawa optuæenih za ratne zloËine.

3.9.2010.

Podvukla - Iskra) (P

©umadija pres <sumadijapress.com>

Iskra 1. oktobar 2010..

PROJEKAT JEREMI∆ Spoqna politika Srbije koju reprezentuju Boris TadiÊ i Vuk JeremiÊ, posle velike odluke MSP-a da stane na stranu albanske secesije - πto je inaËe veliki poraz zbog koga bi neko u normalnoj zemqi podneo ostavku - krenula je u novu gubitniËku avanturu koja se zove predlog srpske rezolucije u UN. »ini se da se u ovo nije uπlo strateπki smiπqeno veÊ pre da se onaj prethodni poraz ostavi po strani. Stoga je uz svesrdnu podrπku medija, opozicije i reæimskih analitiËara ovaj predlog proglaπen za ozbiqan i junaËki, πto sigurno nije. Nije - jer ne osporava odluku MSP-a i ne traæi nove pregovore oko Kosova, niti pak traæi iπta πto je konkretno. No, ajde da ih razumemo glupo su izgubili pred MSP-om, oËekujuÊi da Êe proameriËki sud dosuditi odluku protiv albanske secesije, pa su sad pokuπali da taj poraz malo ublaæe i saËuvaju briæqivo negovan imix TadiÊa i JeremiÊa kao „dræavotovornih patriota koji u ovim uslovima Ëine maksimalno koliko je moguÊe”.

KAPITULACIJA KOJA TE»E OËigledno je meutim da su se preigrali, jer je ovo pitawe isuviπe znaËajno za SAD i EU da bi wima dopustili da na domaÊoj sceni i daqe simuliraju ozbiqne i patriotski orijentisane politiËare. Pokazalo se da wihovim zapadnim mentorima ne pada na pamet ni da im omoguÊe ni Ëastan poraz ili izvlaËewe iz ove gubitniËke i sramotne pozicije pa πaqu ministre koji treba naπim kvazievropejcima i kvazipatriotama na vlasti da pokaæu gde im je mesto. A mesto im je u Êoπku. NemaËki ministar spoqnih poslova Vestervele proπle nedeqe postrojio je naπu vlast, ali i dobar deo opozicije i oËitao im lekciju. Niko od tih naπih lidera koji se kao bore „i za Kosovo i za Evropu” nije smeo da odgovori nemaËkom ministru spoqnih dela kada im je objasnio da je igra zavrπena, da se mora ispoπtovati kosovska secesija i da Êe im oni napisati novi predlog rezolucije. On i wegov engleski kolega ne dolaze da pregovaraju veÊ da udare packe, πamare i podele zadatke.

Tako smo doπli u æalosnu situaciju da predsednik TadiÊ priznaje da smo spremni da mewamo predlog rezolucije iako su se nekoliko dana pre toga zakliwali da je nikako neÊe mewati.

Ono πto smo mawe viπe znali - da je naπa vlast se r v i l n a i k o l a b o r a c i o n i s ti Ë k a s a d a v i d i m o bolno i poniæavajuÊe „transparentno”. No iako smo to znali, ipak je teæak utisak gledati kako se naπi lideri batrgaju i posluπniËki mewaju svoje stavove. Oni takvim ponaπawem sramote sebe ali πto je joπ bitnije i sve nas.

Zanimqivo je pitawe otkud sada ta pometwa u redovima proreæimskih medija i analitiËara, kad se ova vlast i do sada ponaπala neodgovorno, gubitniËki i kolaboracionistiËki. Kad je i do sada pod pritiskom Zapada donosila πtetne i πtetoËinske odluke - od Euleksa, preko Statuta

Iskra 1. oktobar 2010.

Vojvodine do sramotne rezolucije o Srebrenici i Istanbulske deklaracije - πta se suπtinski mewa danas. Pa priËa o MSP-u trebalo je da pokaæe kako se mladi ministar JeremiÊ (i predsednik TadiÊ) lavovski bore za dræavne i nacionalne interese.

No nepotrebni poraz pred ovim meunarodnim sudom je nagrizao taj patriotski imix pre svega Vuka JeremiÊa, pa je bilo potrebno naÊi neku drugi naËin da se on oËuva - preko „ozbiqnog i patriotskog” predloga rezolucije koji ide u UN. No sada sa spremnoπÊu da se ionako blaga i nemuπta rezolucija mewa do neprepoznatqivosti opet se ugroæava frizirani patriotski imix JeremiÊa i TadiÊa.

A to je oËigledno vaænije od realnog nacionalnog i dræavnog interesa.

EVROATLANTSKI PATRIOTIZAM Da je Vuk JeremiÊ strateπki medijskopolitiËki projekat, bio toga on svestan ili ne, sa ciqem da se za proevropsku i pronatovsku politiku vladajuÊe strukture veæe dobar deo patriotski orijentisane javnosti, moæe se videti po mnoπtvu detaqa. Kada god je bilo potrebno da se patriotski imix naglasi ili kad je bio ugroæen neozbiqnom i gubitniËkom politikom dolazila je podrπka i sa leva i sa desna. Tako su mediji poput B92, PeπËanika ili NVO-LDP scene redovno prozivali Vuka JeremiÊa da je nacionalista, patriota i da je previπe nepopustqiv prema zahtevima Zapada oko Kosova. Gde Êete boqu reklamu od toga da vas PeπËanik ili LDP prozivaju za patriotizam. Sa druge strane gomila medija, novinara i analitiËara izuzetno je pozitivno ocewivala patriotsku retoriku „mladog i perspektivnog” ministra. Pa je tako podrπka dolazila i sa te strane. Indikativno je i da je s vremena na vreme puπtana priËa kako neke ko-zna-koji diplomate nisu zadovoqne Vukom JeremiÊem jer je tvrd i nepopustqiv oko Kosova. Tako je on bez ikakvih ozbiqnih problema i prepreka (ali i bilo kakvih rezultata) doπao do popularnosti, naroËito u patriotski orijentisanom biraËkom telu.

Zanimqivo je da osim „PeËata” i „Vidovdana” gotovo niko nije ozbiqnije kritikovao neuspeπnu spoqnu politiku sa patriotskih pozicija.

To je zapravo pravi razlog polemike autora „PeËata” i „Vidovdana” sa NSPM-om. Naime, magazin „PeËat” i sajt „Vidovdan” prepoznati su kao retka mesta utemeqene kritike porazne spoqne politike sa pozicija koje opasno ugroæavaju „projekat Vuk” - to jest „prodaju” mladog ministra patriotskom biraËkom telu. Do sada nije bilo ozbiqnije naprsline u gotovo savrπeno upakovanoj promociji Vuka JeremiÊa kao mladog patriotskog politiËara koji „jako iritira” Ameriku, EU, pa i Hrvatsku. Ovde nije uopπte reË o liËnosti ministra JeremiÊa koji za koga verujemo da jeste iskren u svojim izjavama i nastojawima da neπto uradi, veÊ je suπtina u tome da neko ko je bez dovoqnog iskustva u politici, bez institucionalne politiËke podrπke (stranke i sl.) i bez ozbiqnog tima

5

Projekat JeremiÊ... p r e d st a v q a i d e a l n o g ( za Z a p a d ) n a s l e d n i k a Borisa TadiÊa. Ako neko moÊan æeli da kontroliπe neku zajednicu najboqe je da im za lidera postavi onog koji bi dobio podrπku te zajednice, ali koji niπta ozbiqno ne moæe uraditi - niπta πto bi ugrozilo wihove planove i ciqeve. A ako je pri svemu tome iskren u svom nastupu - utoliko boqe jer Êe biti uverqiviji masama koje mora da pridobiju.

SPASAVAWE MINISTRA Da iza svega ovoga ne stoji ozbiqna borba za nacionalne interese veÊ borba za rejting i poziciju naslednika B orisa TadiÊa svedoËe i znaËajne PR akcije vrha vlasti kojim se nastoji pegl ati sadaπ wa sramotna kapitulacija pred zahtevima Zapada da se rezolucija izmenama potpuno obesmisli. Nastoji se mladi ministar opravdati i naÊi mu alibi za sve πto se deπava, a i πto se moæe desiti u UN sa mutant rezolucijom.

Tako se politiËki anal itiËar – ore VukadinoviÊ kao uporni branilac neuspeπne spoqne politike Vuka JeremiÊa upiwe da dokaæe kako i oni koji i sa patriotskih pozicija kritikuju gubitniËku politiku reæima koje predstavqaju JeremiÊ i TadiÊ zapravo rade za interese nekih nama nenaklowenih sila, bili oni toga svesni ili ne. On kaæe u svom posledwem tekstu da patriotama odgovaraju spoqnopolitiËki porazi vlasti, πto zapravo nije taËno jer kako vidimo opozicija uglavnom izbegava kritiku poraza reæima. Po VukadinoviÊu se za patriotski blok otvara prilika da poentiraju, πto oni i ne rade, jer se „definitivno raskrinkava izdaja Kosova od strane TadiÊa i JeremiÊa, i πto je joπ vaænije, spreËava neprijatan upad ovog posledweg u patriotsko biraËko telo.” U ovom zadwem grmu leæi marketinπki zec - „upad Vuka JeremiÊa u patriotsko biraËko telo” je zapravo vaænija stvar no borba za nacionalne interese jer bi se wegovom pobedom na predsedniËkim izborima nastavila æutokratija i potpuno pacifikovala Srbija. Zato je potrebno i pored toga πto realnost trenutno demantuje medijsku sliku „ozbiqne i patriotske” politike TadiÊa i JeremiÊa, saËuvati barem patriotski imix ovog drugog jer on ima „politiËku buduÊnost”. Tako na æalost, svesni toga ili ne, i oni koji veruju da se bore za nacionalne ciqeve uËestvuju u projektu stvarawa jednog patriotskog simulakruma, koji u krajwoj liniji gura vodu na vodenicu onih koji Srbiji ne æele dobro.

Zaista je smeπno tvrditi, kao πto tvrdi — –ore VukadinoviÊ da retka i rekao bih blaga kritika neuspeπne i kolaboracionistiËke politike od strane patriotske opozicije i nekih retkih medija, gura TadiÊa u ruke »ede JovanoviÊa, a ministra JeremiÊa u ostavku. Ako neko doæivqava samo poraze, i to tamo gde i nije potrebno, a Srbija ide iz poniæewa u poniæewe onda i zasluæuje da da ostavku. Isto tako, ako se Boris TadiÊ odavno p r i b l i æ i o p o z i c i j a m a « »e d e J o v a n o v i Ê a o n d a suπtinski i nema velike razlike izmeu Borisa i

6

Putin: Zapad koristi nefer politiËke metode Ruski premijer Vladimir Putin optuæio je zemqe Zapada da koriste nefer politiËke metode, ukquËujuÊi prevaru i neispuwewe obeÊawa, kako bi poremetili „proces obnove odnosa” Rusije i Zapada.

Putin je za „Komersant dejli” rekao da je wegov govor na Minhenskoj konferenciji 2007. godine, za koji su mnogi zapadni politiËari tada rekli da predstavqa oæivqavawe hladnog rata, i daqe aktuelan, jer su mnoge zapadne zemqe nefer prema Rusiji.

AmeriËki predsednik Barak Obama Ëini se da je iskren u svojim namerama da poboqπa odnose - kaæe Putin. ”Æeleo bih da vidim da li Êe to uraditi ili ne. Ali on to æeli. Moj oseÊaj je da je on iskren”, istakao je Putin. „U vreme povlaËewa iz istoËne Evrope generalni sekretar NATO-a obeÊao je tada SSSR-u da se alijansa neÊe πiriti preko svojih tadaπwih granica. A gde su sada te granice? Pitao sam zvaniËnike NATO-a za to. Oni su nas obmanuli na najgori moguÊi naËin”, rekao je on, dodajuÊi da je sliËan odnos sa SAD. „Taman smo se dogovorili da neÊe biti odbrambenog πtita NATO-a u Poqskoj, ali je odjednom javqeno da se taj raketni sistem odbrane planira u nekim drugim evropskim zemqama”, istakao je Putin.

On je dodao da je govor u Minhenu bio koristan. „Ja sam tada rekao istinu. Zapadne zemqe su nam rekle jedno, ali su uradile neπto drugo. Oni su nas nasamarili na najgori moguÊi naËin”, istakao je Putin.

Putin je podsetio na sluËaj Konstantina Jaroπenka ruskog pilota uhapπenog u Liberiji optuæenog za trgovinu drogom i izruËenog SAD u maju 2010... (Vesti on line, 30.8.2010). »ede. NaroËito u posledwe dve godine kada je Boris preuzeo dobar deo politike »ede a d r æ a v a j uÊ i e l e m e n t e p a t r i o t sk e JovanoviÊa za retorike. TadiÊ radi ono πto « »eda govori ili je govorio. Tako je pozicija LDP-a „ugroæena” ËedistiËkom politikom reæima (Euleks, Statut Vojvodine, Rezolucija o Srebrenici, pribliæavawe NATO-u, uloga NVO u medijima). Kao πto je –ukanoviÊ preuzeo dukqansku separatistiËku politiku Liberalnog saveza i obesmislio postojawe istog, kao πto je DS i PajtiÊ u Vojvodini preuzeo politiku Nenada »anka i time ga marginalizovao, tako je TadiÊ postepeno preuzimajuÊi politiku i poziciju LDP-a ovoga ostavio na margi ni i cenzusu. No problem je πto se sa takvom poli tikom Ëitava Srbija marginalizuje i ostavqa na ivici cenzusa opstanka meu istorijskim nacijama.

PeËat, 3.9.2010. <www.pecat.co.rs>

Branko Radun Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. oktobar 2010.

JeremiÊ: Usvajawe rezolucije od izuzetne vaænosti samo nije reËeno za koga

GENERALNA SKUP©TINA UN USVOJILA REZOLUCIJU SRBIJE O KOSOVU Uvod „Srpske politike” Donosimo tekst kojim se pokuπava obmanuti javnost i porazna politika predsednika TadiÊa predstaviti kao neπto πto se u krajwem sluËaju nije moglo izbeÊi, a koje za nas i nije loπe reπewe.

K o r i s t i m o t e k s t „ T a n j ug ” - a k o j i o b j a v q u j e „Politika” da se vidi i stepen manipulacije medija koji ne daju nikakve svoje komentare veÊ samo navode izjave zvaniËnika upregnutih u odbranu izdaje zemqe. Stoga smo zamolili gos. Zvonimira T r a j k o v i Ê a d a p r o k o m e n t a r i π e te k s t u s v o j e n e rezolucije i da svoje viewe znaËewa toga πto se zove rezolucija Srbije usaglaπena sa EU.

meunarodnim pravom?; d) Primivπi sa uvaæavawem savetodavno miπqewe Meunarodnog suda pravde od 22. jula 2010 o tome da li je jednostrano proglaπewe nezavisnosti u skladu sa meunarodnim pravom kada je u pitawu Kosovo i nakon paæqivog razmatrawa istog, ukquËujuÊi i pitawa o kojima je dato miπqewe; e) Prima k znawu sadræaj savetodavnog miπqewa Meunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglaπewe nezavisnosti u skladu sa meunarodnim pravom kada je u pitawu Kosovo, kao odgovor na zahtev Generalne Skupπtine;

Uvodno izlagawe Vuka JeremiÊa PredstavqajuÊi dokument, ministar spoqnih poslova Srbije Vuk JeremiÊ je izrazio spremnost srpske strane na dijalog, ali i poruËio da Beograd ne priznaje i neÊe priznati jednostrano proglaπenu nezavisnost Kosova. On je objasnio da je rezolucija, podneta nakon iznoπewa savetodavnog miπqewa Meunarodnog suda pravde o legalnosti jednostrano proglaπene nezavisnosti Kosova, statusno neutralan dokument, i da se wim pozdravqa spremnost Evropske unije da olakπa proces dijaloga izmeu dve strane. JeremiÊ je izrazio oËekivawe da Êe usvajawem rezolucije biti stvoreni uslovi za dijalog Srba i Albanaca. „Nemojte sumwati da Êe Srbija i daqe ostati odluËna. NeÊemo se umoriti zato πto ne smemo da ne uspemo. Preostaje mnogo izazova pred nama, ali su i naπe snage takve, jer gledamo u buduÊnost sa ubeewem u pravednost naπe stvari”, poruËio je JeremiÊ.

Tekst Rezolucije Republike Srbije usaglaπen sa EU Tekst Rezolucije Republike Srbije usaglaπen sa EU koji je podnet Generalnoj skupπtini UN glasi:

Generalna skupπtina , a) Svesna ciqeva i principa Ujediwenih Nacija; b) UzimajuÊi u obzir wene funkcije i ovlaπÊewa na osnovu Poveqe Ujediwenih Nacija; c) PodseÊajuÊi na wenu Rezoluciju 63/3 od 08. oktobra 2008. kojom se traæi od Meunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno miπqewe u vezi sa sledeÊim pitawem: ''Da li je jednostrano proglaπewe nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa

Iskra 1. oktobar 2010.

f) Pozdravqa spremnost Evropske Unije da olakπa proces dijaloga izmeu strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za ciq da unapredi saradwu, ostvari napredak na putu ka Evropskoj Uniji i poboqπa æivote qudi”.

Komentari i kritika Rezolucije Zvonimira TrajkoviÊa: Srbija defakto priznala nezavisnost Kosova Kada sami protumaËite rezoluciju upadaju u oËi Ëetiri kquËne taËke c, d, e i f kojima Srbija n e d v o sm i s l e n o p r i z n a j e K o so v o k a o n e za v i s n u dræavu. Zaπto? c) Meunarodni sud pravde (MSP) u Hagu velikom veÊinom glasova doneo je presudu da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova od 17. f e b r ua r a 2 0 0 8 . „ n i j e p r e k r π e n o m e  un a r o d n o pravo” zato πto to pravo i ne sadræi zabranu takvih deklaracija”. - Mi smo u naπoj rezoluciji prvo trebali da osporimo ovo miπqewe MSP pozivajuÊi se na povequ, akta i konvencije koje je o secesiji i priznavawu takvih dræava donela upravo GS UN, a koji su joπ na snazi. d) Ako smo neπto primili na znawe, znaËi da to miπqewe MSP u celini prihvatamo. Sa tim prihvatamo i da odlukom o nezavisnosti Kosova od 17. februara 2008. „nije prekrπeno meunarodno pravo” - na koje smo sve ove godine pozivali. e) TaËkom e) tu odluku MSP ponovo nedvosmisleno prihvatamo uz dodatak da prihvatamo i da je odluka o proglaπewu nezavisnosti Kosova u skladu sa meunarodnim pravom. A ovom taËkom prihvatamo i da je to zvaniËno miπqewe MSP u p u Ê e n o k a o o d g o v o r n a z a h te v G e n e r a l n e Skupπtine;

7

Generalna skupπtina... f) TaËka f) je najkatastrofalnija jer wome direktno priznajemo nezavisnost Kosova. Zaπto?

Ako „Pozdravqamo spremnost Evropske Unije da olakπa proces dijaloga izmeu strana - znaËi da prihvatamo da na nivou dræavnih institucija Srbije razgovaramo sa dræavnim institucijama Kosova. Kada neka dræava razgovara na zvaniËnom dræavnom nivou ona to moæe Ëiniti samo sa zvaniËnim institucijama dræave koju priznaje. Ne postoji varijanta da naπ Predsednik razgovara sa nekom neformalnom grupom secesionista - a da to bude forma zavaniËnih pregovora. D a dræavu K o s o v o d e f a k t o p r i z n a j e m o p o s e b n o p o t v r  uj e zadwa reËenica taËke f) koja glasi: „Ovaj dijalog bi imao za ciq da unapredi saradwu, ostvari napredak na putu ka Evropskoj Uniji i poboqπa æivote qudi” Sva ova pitawe su tehniËke prirode gde dve ravnopravne dræave razgovaraju o pitawima izbeglica, problema mawina kao πto Srbija razgovara sa Hrvatskom, pri tome unapreujuÊi saradw u u svim d ruπ tv enim d elatnostima od privrednih do sudskih. Kada razgovori izmeu strana poËnu svi Êe smatrati da je Srbija priznala Kosovo samo treba joπ formalno priznawe koje donosi Skupπtina Srbije i upuÊuje ga UN. U usvojenoj rezoluciji mi ni jednom reËju ne spomiwe nelegalnost statusa Kosova i da tu nelegalnu secesiju Srbija ne priznaje. SledeÊa obmana javnosti je gde vlasti kroz izlagawe JeremiÊ kaæu: da „Rezolucija koja je usvojena ni na koji naËin ne p o t v r  u j e n e z a v i s n o s t K o s o v a , n i t i do v o di u pitawe teritorijalni integritet Srbije - je krajwe drska i arogantna obmana javnosti. Rezolucija viπe nego jasno demantuje izjavu JeremiÊa i nedvosmisleno govori da su TadiÊ, kao kquËni faktor u pisawu ovakve rezolucije, priznale Kosovo radi navodnog ulaska u EU - iako za ulazak u EU nisu dobili ni jedan opipqivi signal, ili bar pribliæavajuÊi korak.

Druga obmana javnosti se sastoji u izjavi na poËetku teksta „Tanjug”-a u kome se kaæe: To, meutim, ne znaËi da se o tom pitawu viπe neÊe razgovarati u svetskoj organizaciji. Tim pitawem Êe se i ubuduÊe, kao i dosad, baviti Savet bezbed nosti UN u skladu sa rezolucijom 1244. GS UN je pitawe kosova skinulo sa dnevnog reda i ono se viπe tu neÊe pojavqivati. TadiÊ je rezoluciju 1244 sam odbacio davajuÊi saglasnost da organ SB UN UNMIK bude zamewen EULEKS-om, πto znaËi da je to pitawe iz SB UN prebaËeno na institucije EU, pa je tako zaobiena rezolucija 1244 koja sada nema nikakav suπtinski znaËaj. Ovo se i na samom K osmetu potvr uje tim e πto U NM IK prenosi nadleænosti u svim oblastima na EULEKS i u b l i sk o j b u d u Ê n o s t i Ê e s v a o v l a π Ê e w a i m a t i EULEKS Ëime Êe se misija UNMIK-a zavrπiti.

Pitawe Kosova na SB UN moæe doÊi jedino ako se na kosovu dogode oruæani sukobi ili izbije veÊa kriza pa ta kriza kao novi predmet bude u SB UN razmatrana. Tako pozivawe na rezoluciju 1244 je samo dodatna manipulacija javnosti kako se niπta krupno nije dogodilo. Ne dogodilo se.

8

Ovakva politika je programirana izdaja d r æ a v n o g i n te g r i te t a S r b i j e k o j u p r e d v o d i predsednik TadiÊ i koja je raena u kontinuitetu viπe godina, korak po korak. ZapoËeta je javnim odricawem od upotrebe sile iako predsednika u st a v o b a v e z u j e d a „ t e r i to r i j a l n i i n t e g r i t e t dræave brani svim sredstvima”, πto podrazumeva i silu. Zatim stalna popustqivost na svim pitawima vezanim za Kosovo i Metohiju, do sadaπweg zavrπnog Ëina predaje Kosmeta kroz formu odluke MSP i rezolucije u GS UN. I najveÊi laici su znali da Êe MSP doneti loπu odluku po Srbiju jer je odnos snaga u tom sudu takav da dve treÊine sudija dolaze iz zemaqa koje su prve priznale nezavisnost Kosova. S toga bilo je sasvim suludo oËeki vati da Êe te sudije glasati suprotno od stavova svojih Vlada.

JeremiÊ (posle GS UN): Usvajawe rezolucije od izuzetne vaænosti ©ef srpske diplomatije Vuk JeremiÊ rekao je da Rezolucija, koja je konsenzusom usvojena na sednici Generalne skupπtine UN, ni na koji naËin ne potvruje nezavisnost Kosova, niti dovodi u pitawe teritorijalni integritet Srbije. JeremiÊ je sinoÊ rekao Tanjugu da je usvajawe rezolucije Srbije o Kosovu, usaglaπene sa EU, od izuzetno velike vaænosti, jer se wom okonËava proces pred Meunarodnim sudom pravde sa politiËkim zakquËkom koji poziva na pregovore. „Rezolucija koja je usvojena ni na koji naËin ne potvruje nezavisnost Kosova, niti dovodi u pitawe teritorijalni integritet Srbije. VeÊina govornika u debati, ukquËujuÊi i neke od najuticajnijih dræava - Rusiju, Kinu, Indiju, Brazil, Argentinu, Indoneziju jasno je diskutovala u korist Srbije”, rekao je JeremiÊ. On je podsetio i da dve treÊine Ëlanica UN nije priznalo jednostrano proglaπenu nezavisnost Kosova, kao i da je reπewe prihvatqivo za sve strane moguÊe postiÊi samo dijalogom. „Srbija je spremna za dijalog. Srbija je oduvek bila spremna za dijalog, a nadam se da Êe i kosovski Albanci biti spremni za dijalog. Reπewe za bilo koje otvoreno pitawe moæe se legitimno postiÊi samo kada bude potvreno u Savetu bezbednosti”, istakao je JeremiÊ. ©ef srpske diplomatije rekao je i da je sednica GS UN kasnila viπe od dva sata, jer su se kosovski Albanci pojavili u sali, a nisu bili pozvani ni od jedne dræave Ëlanice UN. JeremiÊ je rekao da su predstavnici Srbije zahtevali da kosovski Albanci napuste salu, πto oni nisu uËinili, odbijajuÊi da uu u sastav bilo Ëije delegacije. Prema wegovim reËima, spor je razreπen tako πto je pet dræava - SAD, NemaËka, Britanija, Italija i Francuske - pozvalo predstavnike kosovskih Albanaca kao goste.

14.9.2010.

(Podvukli - SP ili Z.T.)

Srpska politika > <srpskapolitika.com>

Iskra 1. oktobar 2010.

Preporuke MKG-a za reπavawe kosovskih „tehniËkih pitawa”

REZOLUCIJA O KOSOVU: KRIZNA GRUPA I KOSOVSKA RUPA Uvodni komentar U Ujediwenim nacijama 9. septembra je doneta zajedniËka evropsko-srpska rezolucija, uz prethodnu `demonstrativnu` predstavu ministra JeremiÊa, koji je odbio da proËita rezoluciju dok se u sali nalazi ilegalna πiptarska delegacija, jer Kosovo nije Ëlan UN, a zbog Ëega je TadiÊ toboæe pretio kako Êe odmah da smeni JeremiÊa.

Rezolucija je usvojena aklamacijom posle troËasovnog zakaπwewa, poπto su EU velike sile ilegalnu πiptarsku delegaciju proglasile za svoga „gosta”. Ovom rezolucojom Srbija je „legla na rudu” i prihvatila odluku MSP da πiptarsko proglaπewe nezavisnosti Kosova nije u sukobu sa meunarodnim pravom, a Beogradu su nametnuti direktni pregovori sa Priπtinom, pod nadzorom EU. Time je „statusno pitawe” Kosova skinuto sa dnevnog reda. Ostala su tzv. „tehniËka pitawa”, koja treba raspraviti sa Priπtinom, Ëiji su detaqi malo poznati. Ova pitawa uglavnom formuliπe Meunarodna krizna grupa (MKG), a tzv. „meunarodna zajednica” se i do sada rukovodila ovim formulacijama i preporukama u tretirawu Kosovskog pitawa. Vrednost Ëlanka koji niæe donosimo je πto iznosi detaqe ovih „tehniËkih pitawa” koji Êe biti predmet buduÊih direktnih pregovora Beograda i Priπtine.

Iskra Traæe se pregovori TadiÊa i TaËija, pomiwu se podela, razmena teritorija, πiroka autonomija za sever Kosova, mere za uspostavqawe poverewa, neutralna rezolucija u Generalnoj skupπtini UN, privremeni sporazum, zamena rezolucije SB 1244...

Reaju se ministri spoqnih poslova.

Proπle nedeqe u Beogradu je bio Nemac Gvido Vestervele, ove Britanac Vilijam Hejg. BBC konstatuje da se vrπi zajedniËki pritisak na Srbiju da zatvori pitawe Kosova i da prihvati kosovsku nezavisnost. "Radi se o tome πto bi Britanci i Nemci hteli da za zemqe zapadnog Balkana vaæe isti uslovi, a jedan od kquËnih uslova za ulazak u Uniju, od kojeg se pak u sluËaju Kipra odustalo, jeste da ne postoji problem granica. Ako bi nastupila situacija u kojoj su Srbija, Bosna, Kosovo i Crna Gora zajedno sa Albanijom i Makedonijom u meusobno dobrim odnosima, onda bi, nakon ulaska Hrvatske, zajedniËki pristup zemaqa zapadnog Balkana Evropskoj uniji mogao da bude i konaËno proπirewe Unije. »ak iako wihov prijem nije planiran u bliskoj buduÊnosti, kako je to u Beogradu priznao nemaËki ministar Vestervele."

Toliko o Kosovu i EU na odvojenim kolosecima.

POSLEDWA I PRETPOSLEDWA NADA: Savet bezbednosti...

Iskra 1. oktobar 2010.

Posle te posete u Beogradu su se probudili komentari, neki udvoriËki prema Zapadu, neki satanizujuÊi, u kojima se jure kvislinzi. A i opozicija, leva i desna, æivnula. Jedni daju, drugi ne daju.

Povod za uzmuvanost je deo reËenica srpskog predloga rezolucije Generalne skupπtine UN koji glasi: "VodeÊi raËuna o Ëiwenici da jednostrana secesija ne moæe biti prihvatqiv naËin za reπavawe teritorijalnih pitawa...” ...i Generalna skupπtina UN Navodno, formulacija o neprihvatqivosti jednostrane secesije odbija Priπtinu od pregovora, a moæda neki znaËaj ima i to πto Êe se o toj rezoluciji raspravqati paralelno sa sluËajem Nagorno Karabah, pa bi neke velike zemqe bile u neprilici da glasaju "unakrsno", jednom ovako, drugi put onako.

Pre nego πto je srpska misija u UN predala 28. jula predlog rezolucije, Beograd je bio poËeo konsultacije, prvo pozvavπi vodeÊe diplomate EU i SAD, ali i Kine i Rusije da iznesu primedbe.

Onda su do Beograda doπla saznawa da neko sprema proalbansku rezoluciju. SudeÊi po kasnijoj qutitoj reakciji britanskog ambasadora u Beogradu, bio je to London. Beograd je u takvim okolnostima poslao svoj tekst rezolucije u Wujork, a u saopπtewima je tada naglaπavano da je on podloæan promenama sve do samog usvajawa. Pre nego πto je Meunarodni sud pravde saopπtio svoje miπqewe, radilo se na minimalistiËkoj rezoluciji u kojoj se sudska odluka "prima na znawe".

TaËka. Brisel sada hoÊe rezoluciju kojom se pozdravqa miπqewe suda i odbacuje srpsku preambulu o jednostranoj secesiji.

EU i SAD govore o procesu dijaloga i o osigurawu mira i stabilnosti, πto liËi na novo pokretawe srpsko-kosovskih pregovora koji bi zapoËeli tehniËkom kooperacijom, uz izbegavawe statusnih pitawa.

Meunarodna krizna grupa je u Ëetvrtak 26. avgusta 2010. u svom izveπtaju broj 206 "Kosovo i Srbija posle miπqewa Meunarodnog suda pravde" pozvala Srbiju i Kosovo da odmah poËnu razgovore, Ëiji bi ciq bio postizawe sveobuhvatnog komprom isa. MKG konstatuje da Êe se na sednici Generalne skupπtine UN u septembru verovatno raspravqati o nacrtu rezolucije kojom se poziva na nove razgovore o Kosovu, a koju je Srbija podnela 28. jula.

Profil te grupe je poznat i ona ga ni sada ne mewa. Ona nastupa kao kosovski advokat. Wen elaborat je zanimqiv jer po wemu zapadne zemqe

9

Rezolucija o... koje priznaju Kosovo uglavnom postupaju i Beograd bi donekle mogao da zakquËi πta ga Ëeka.

MKG pretpostavqa da bi Kosovo prihvatilo dijalog koji ne dovodi u pitawe wegov status ili teritorijalni integritet. Priπtina se nada da Êe miπqewe Meunarodnog suda pravde da wenom deklaracijom o nezavisnosti od 17. februara 2008. nije prekrπeno meunarodno pravo obezbediti jak impuls za nova priznawa.

Na strani 3. tog 30 strana dugog elaborata MKG-a se, meutim, kaæe: "Savetodavno miπqewe Meunarodnog suda pravde neÊe promeniti niπta od toga. Samo daqa diplomatska akcija moæe."

MKG konstatuje da Srbija, koja se kune da nikad neÊe ni direktno ni indirektno prihvatiti unilateralnu deklaraciju kosovske nezavisnosti, strahuje da Êe postati meta kampawe SAD u korist Kosova i da vidi malo prijateqa van tradicionalno gostoqubivog UN konteksta, gde se u Savetu bezbednosti Rusija i Kina suprotstavqaju priznawu Kosova, kao i joπ nekoliko nestalnih Ëlanica.

Kosovo, po MKG, tvrdi da mu i ne treba da brzo postane Ëlanom UN, dok Srbija izraæava miπqewe da je Ëlanstvo u Uniji daleko da bi sada bilo uzimano u obzir. Iz Brisela, podeqenog na one koji priznaju i one koji ne priznaju Kosovo, opomiwu Beograd da je na "liniji sudara" sa EU, a iza saæetog i elastiËnog jezika evropskih poziva verovatno stoji namera da se saradwa niskog intenziteta postepeno proπiri na fundamentalna pitawa, na susedske odnose, pa i meusobno priznawe, πto, kako se kaæe u izveπtaju Meunarodne krizne grupe, zahtevaju u evropskim integracijama.

Krizna grupa tvrdi da sada postoji veÊi oseÊaj za politiËki realizam o kosovskoj temi u TadiÊevoj vladi nego πto je wegov prethodnik Koπtunica ikad demonstrirao - do taËke, kako kaæu, denuncirajuÊi, da neki zvaniËnici izgleda traæe kreativan naËin da Srbiju oslobode tereta kakav je postalo Kosovo . Srpska vlada navodno traæi znaËajne ustupke za spasavawe Ëasti, kako bi ubedila nacionalistiËke elemente da nije prodala nacionalne interese.

I Priπtina je, po MKG, postala realistiËnija πto se tiËe onoga πto ona i weni meunarodni prijateqi mogu da zavrπe na severu Kosova.

NA VISOKOM NIVOU: MKG preporuËuje razgovore licem u lice na visokom nivou, pomiwuÊi poimenice da se predsednik Srbije Boris TadiÊ sretne s kosovskim premijerom Haπimom TaËijem kao sebi ravnim (as an equal). Kaæe uz to da nije verovatno da Êe se to desiti, ako razgovori budu svedeni na carine, trgovinu, komunikacije, elektriËnu energiju, transport i sliËna praktiËna pitawa.

Uzgred se podseÊa da SAD i EU treba da

10

izoluju Makedoniju kao i BiH od moguÊih negativnih reperkusija pomirewa Kosova i Srbije, ali i da rade s Kosovom da bi osigurale viπe meunarodnih priznawa...

Po Meunarodnoj kriznoj grupi, EU i SAD treba da postave visokog diplomatu da poËne pripremu razgovora, ukquËujuÊi i "πatlovawe" izmeu Beograda i Priπtine, da omoguÊe da pregovori poËnu odmah i da se zavrπe poËetkom leta 2011; da strane treba da definiπu dnevni red, bez odbacivawa bilo kog pitawa unapred, a SAD i EU da podræe svaki dogovor koji strane postignu. U nabrajawe nisu ipak uvrπtena sva pitawa: nema osporavawa nezavisnosti Kosova.

Vlade Srbije i Kosova. po MKG-u, treba da prihvate posredniπtvo, da razmotre sveobuhvatno reπewe ukquËujuÊi: a) priznawe Kosova u okviru postojeÊih granica; b) πiroku autonomiju za region severno od Ibra u skladu sa kosovskim teritorijalnim integritetom; c) samoupravni autonomni status za manastire i crkve SPC uz meunarodnu vojnu zaπtitu posle odlaska KFOR-a i garantovawe ugovorom ili rezolucijom SB. Ako je sveobuhvatan sporazum sada nemoguÊ, vlade Srbije i Kosova, po MKG-u, treba da podræe jedna drugu u obezbeivawu vladavine zakona na severu Kosova i da uspostave susedske odnose z a k q uË i v a w e m c a r i n s k i h , t r g o v i n s k i h , k o m u n i k a c i j s k i h , t r a n s p o r t n i h, e l e k t r o e n e r g e t s k i h ugovora koji bi unapredili svakodnevni æivot qudi i ekonomije Kosova i Srbije.

Vladi Srbije MKG preporuËuje da gradi uzajamno poverewe tako πto Êe odmah dozvoliti Kosovu da - bez Ëlanstva u UN - participira u takvim meunarodnim organizacijama kao πto su Meunarodna telekomunikaciona unija, CEFTA, i regionalna policijska tela; te da radi sa zainteresovanim dræavama da podnesu amandman na predloæenu rezoluciju Generalne skupπtine UN o Kosovu, tako da ona posluæi kao okvir za dijalog.

Predsednik TadiÊ je najavio da Êe dve srpske delegacije ovih dana posetiti Brisel i Vaπington zbog konsultacija o rezoluciji, ali je istovremeno iskquËio moguÊnost kompromisa koji bi podrazumevao da Srbija na implicitan ili eksplicitan naËin prizna nezavisnost Kosova.

MKG konstatuje da je pregovaraËka pozicija Kosova sada jaËa nego u vreme pregovora koje je vodio Marti Ahtisari, ali da je zbog sporova u EU i u SB Kosovu joπ potreban pristanak Srbije na wegovu nezavisnost. U obrazloæewu predloga mera za izgradwu poverewa vidi se da srpsko "ne" nije ni tako slabo kako izgleda: nabrajaju se moguÊi ustupci koji bi s jedne strane olakπali æivot qudima, πto se pomiwe, ali koji bi olakπali i izgradw u kosovske dræ ave, a srpsko "ne" ispraznili od sadræaja, πto se ne pomiwe.

MKG optuæuje Srbiju da je ne samo retoriËki agresivna veÊ i da nanosi πtetu Kosovu, dræeÊi

Iskra 1. oktobar 2010.

ga van regionalnih i drugih meunarodnih tela i da odvraÊawem Srba od kosovskih izbora potkopava rezoluciju SB 1244.

Korisna mera za izgradwu poverewa i prvi korak koji bi trebalo da se podudari s razgovorima bilo bi, po MKG, to da Srbija omoguÊi prijem Kosova u Meunarodnu telekomunikacionu uniju.

Pre toga, otvarawe predstavniπtava konzularnog tipa u jednoj i drugoj prestonici, bez diplomatske akreditacije. Na drugom mestu MKG, pak, uzgred pomiwe da bi Kosovu mnogo znaËilo makar implicitno priznawe Srbije preko ustanovqavawa neke forme diplomatskih odnosa, ako veÊ ne kroz konaËno formalno priznawe.

SEVER: Na terenu, kako to vidi Krizna grupa, realan spor je oko kosovskih severnih opπtina, gde evropska "πatl diplomatija" nije dovela do sporazuma o sudovima i policiji.

Ona podseÊa da severne opπtine nisu bile pod ef ektivnom vlaπÊu Priπtine Ëitave dve decenije; da wihova raπtrkana ruralna srpska populacija uniformno od bija integraciju u kosovske institucije po planu nazvanom po Martiju Ahtisariju, koji je kao specijalni izaslanik UN u 2007. razvio pravila koja reguliπu kosovsku nadgledanu nezavisnost. Beograd Ahtisarijev plan smatra nepostojeÊim, a Priπtina ga, po MKG, sprovodi, æaleÊi se da je veÊ dala previπe. Srbija j o π u p r a v q a o p πt i n a m a , s u do v i m a , p o l i c i j o m , carinom i javnim servisima, a EULEX nije uspeo da razvije viπe od simboliËnog prisustva tamo.

TRANSPORT: Uprkos brojnim ugovorima sa UNMIK-om izmeu 2001. i 2006. srpska vlada je, kaæe MKG, odbila da prizna kosovske saobraÊajne tablice, vozaËka dokumenta, osigurawe i UNMIKove putne isprave. Ni UNMIK ni EU nisu uspeli da ubede kosovske Srbe da voze s kosovskim tablicama, ni Beograd da dozvoli vozilima sa UNMIKovim registracijama da se kreÊu po Srbiji. Umesto toga, UNMIK produæava upotrebu srpskih tablica svakih πest meseci, πto po MKG nije beskonaËno prihvatqivo za kosovsku vladu. Za Kosovo je imperativ da wegova vozila dobiju pravo tranzita kroz Srbiju ka zemqama EU. ©UMA, MAGLA, NADLEÆNOSTI I ©TETA: Lamberto Zanijer, UNMIK, nepriznat s jedne;...

Posle kosovske deklaracije o nezavisnosti, srpske æeleznice su zahtevale da uspostave liniju kroz tri stanice u severnom Kosovu, i da produæe æelezniËki saobraÊaj do ZveËana, 40 km unutar Kosova. Kao odgovor, Priπtina je zaustavila vozove sa juga ukquËujuÊi i linije koje je uspostavio UNMIK. Ni UNMIK ni KFOR nisu reagovali. Rezultat je to da Srbi sa severa Kosova mogu vozom da putuju u Srbiju, a wihovi sunarodnici s juga ne mogu u Mitrovicu i Srbiju kao u vreme pre nego πto je pruga preseËena. Kosovo zahteva kontrolu, ali ne moæe da je uspostavi, a ima malo meunarodne voqe da se u tome asistira.

Iskra 1. oktobar 2010.

...Piter Fejt, specijalni predstavnik EU, nepriznat s druge strane Biznismeni s Kosova, Albanci i kosovski Srbi, Ëesto su registrovani i kod kosovskih i kod srpskih vlasti i mewaju tablice kada putuju na sever, ili na jug.

S namerom da uvede sopstveni registar vozila, Priπtina je 2. jula 2010. otvorila kancelariju u Severnoj Mitrovici, tako da kosovska l i Ë n a d o k u m e n t a b u d u d o st u p n a i k o so v s k i m Srbima, πto je dovelo do demonstracija u kojima je jedna osoba poginula a nekoliko povreeno.

Od jula 2009, Srbija je dozvolila avionima da preko Crne Gore doleÊu na Kosovo i obrnuto, ali preko svoje teritorije ona dozvoqava samo ruske i vojne letove za Kosovo. Mnogi prevoznici iz EU moraju navodno da prave rute oko Srbije, pa bi u mere za izgradwu poverewa spadalo i izdavawe dozvola za let preko wene teritorije, a KFOR treba da dozvoli visoke prelete preko Kosova, koje je sada zatvoreno.

Taj elaborat MKG zapravo se odnosi pre svega na sever Kosova koji najviπe æuqa Priπtinu.

Bolno pitawe uzurpirawa imovine nasilno raseq e n i h q ud i i e tn i Ë k i o Ë i π Ê e n i h g r a d o v a Priπtine, Prizrena, i –akovice se u tom papiru praktiËno ne pomiwe, a srpski pregovaraËi treba da zakquËe zaπto. ...pogrom 2004. u Prizrenu...

TRI RE©EWA: MKG pomiwe tri reπewa koja su zamisliva za sever Kosova: Ahtisarijev plan, proπirena autonomija i zamena teritorija.

Krizna grupa za sebe kaæe da je konzistentno podræavala paæqivo sprovoewe Ahtisarijevog plana od wegovog poËetka, mada je on do sada bio nedovoqan da osigura integraciju Severa ili meunarodno priznawe Kosova. Kaæe da Priπtina moæe da ponudi dodatna prava za Sever uporediva sa onima koja uæivaju evropski regioni, ukquËujuÊi i regionalnu legislaturu i izvrπnu vlast, lokalnu policiju i sudove, kao i da se sloæi s tim da veÊina carina i poreza sakupqenih u tom regionu ostane tamo. ...i mapa uniπtenih crkvenih objekata na Kosovu Konstatuje se da nema znakova da Beograd ili Srbi sa severa Kosova prihvataju Ëak i tako proπirenu autonomiju.

Ni Priπtina ni Beograd ne pred laæu podelu otvoreno, ali zvaniËnici u obe prestonice ovore o tome tiho u kontaktipoËiwu navodno da go ma s Kriznom grupom. Mnogi u meunarodnoj zajednici ne bi bili sreÊni ni s tom opcijom. Kosovo Êe odbiti podelu limitiranu samo na wegovu teritoriju, a Beograd je to shvatio, pa po MKG, priËu o podeli, koju ne πiri javno, moæda koristi kao neku vrstu pregovaraËkog manevra da bi ostvario druge ciqeve - a da ciqevi Beograda izgledaju fluidno.

11

Rezolucija o...

Mnogi internacionalci se boje da promene granica mogu da izazovu masovnu migraciju kosovskih Srba koji sada æive juæno od Ibra, kao i destabilizirajuÊeg separatizma u susednoj Makedoniji i BiH. Pomiwe se primer masovnog iseqavawa Srba iz Sarajeva posle potpisivawa Dejtonskog ugovora.

Krizna grupa kaæe da je i sama takoe upozoravala na to u proπlosti, ali da sada tvrdi da nedavna istraæivawa sugeriπu da takva zabrinutost nije viπe tako jako fundirana. Kao primer uzimaju izjave kosovskih Srba da Êe ostati kod svojih kuÊa dokle god je moguÊe.

MKG uoËava da Priπtina daje neke naznake da bi mogla da razmotri da razmeni preteæno srpski Sever za albanskom veÊinom naseqene delove Preπevske doline u juænoj Srbiji.

MKG navodi da, πto se severa Kosova tiËe, z a P r i π t i n u c r v e n a l i n i j a i e g zi s t e n c i j a l n o pitawe predstavqa jezero Gazivode formirano izgradwom brane na Ibru u opπtini Zubin Potok, koje je glavni resurs vodosnabdevawa i rezervoar za hlaewe bez koga termoelektrane na Kosovu ne bi mogle da rade. MKG pomiwe povlaËewe granice preko jezera, uz nabrajawe srpskih sela juæno od jezera i specijalni reæim uprave jezerom od strane Priπtine.

Z a S r b i j u, c r v e n a l i n i j a u P r e π e v sk o j d o l i n i j e st e n o v o i zg r a  e n a v o j n a b a z a J u g u Cepotini, juæno od Bujanovca, i zatvarawe juænog p r o l a za , a u to p u t za S o l un k o j i p r o l a z i k r o z Preπevo i Bujanovac. Prugu ne pomiwu. Oko 80 procenata stanovnika opπtina Preπevo i Bujanovac locirano je zapadno od autoputa, na zemqi koju bi, kako izgleda Meunarodnoj kriznoj grupi, Srbija bila voqna da zameni. Bujanovac bi bio sporan grad s polovinom albanskog i polovinom srpskog i romskog stanovniπtva i Srbija bi izgleda bila voqna da razmotri podelu, kao u sluËaju severne i juæne Mitrovice.

MANASTIRI: Konstatuje se da je drugo kquËno pitawe za razgovore Kosova i Srbije, moæda joπ osetqivije za srpski nacionalni sentiment od statusa 45.000-76.000 (bliæi su prvom broju) Srba na severu - to su status i sigurnost manastira i crkava Srpske pravoslavne crkve.

Ahtisarijev plan obezbeuje πiroku zaπtitu, ali Crkva traæi viπe, u strahu da se ne ponovi nasiqe ruqe iz marta 2004. koje je mnoga religiozna mesta ostavilo u ruinama koje se dime.

OTKAZ "DVA KOLOSEKA": NemaËki...

VeÊa autonomija Severa i samoupravni autonomni status za manastire Srpske pravoslavne crkve, kako je razmatrano u Ahtisarijevom planu, u zamenu za srpsko priznawe trebalo bi, po oceni MKG, da bude prihvatqivo za obe strane, ali ni Beograd ni Srbi sa severa Kosova ne izgledaju spremni da to potpiπu, a podeqena meunarodna zajednica ima malo poluga pomoÊu kojih bi izvrπila pritisak.

12

...i britanski pritisak da se odustane od rezolucije o Kosovu TRUPE: MKG kaæe da kosovski lideri kaæu da bi voleli da meunarodna zajednica upotrebi silu protiv ekstremista koje sponzoriπe Beograd, a koji se opiru integraciji. Sugeriπe da bi takva akcija bila ciqana i vremenski ograniËena i da bi dovela do hapπewa πake radikalnih politiËara povezanih s ilegalnim aktivnostima. Takav stav zastupao je nedavno i Morton Abramovic. Na osnovu ekstenzivnih intervjua i opservacija na Severu, Krizna grupa zapisuje da je otpor prema Priπtini tamo mnogo dubqi. Kaæe se da svaki korak da se Sever nasilno integriπe moæe proizvesti znaËajnu masovnu reakciju, a da se uËvrsti novi status kvo bilo bi potrebno masivno vojno prisustvo. ostoji generalni "meunarodni Po MKG-u, po konsenzus" o tome da upotreba sile nije verovatna.

Takvom scenariju verovatno bi se suprotstavio KFOR, koji se opire da izloæi svoj personal povredama, a i u proπlosti (2008) se povukao tokom takvih nasilnih epizoda. Vojna intervencija je danas mawe verovatna i zato πto je KFOR smawio snage za treÊinu, na oko 10.000 vojnika, i planira daqe redukcije. Srbi su, meutim, zabrinuti zbog eventualnog juriπa na sever. PojaËawe KFOR-a u maloj Notting Hill bazi kod LeposaviÊa, na primer, brine lokalne zvaniËnike, da se ne ponovi neπto sliËno operaciji Oluja u Hrvatskoj.

Kao minimum, da bi izborila uvaæavawe u Briselu za kandidaturu u EU, za koju je aplicirala u decembru 2009, treba da se navede, po MKG, da Srbija radi s Priπtinom na osigurawu vladavine zakona na severu Kosova, da saradwom u najvaæni jim tehniËkim pitawima uspostavi dobre susedske odnose radi unapreew a svakodnevnog æivota qudi i da prestane da blokira uËeπÊe Kosova u regionalnim institucijama.

Ako pregovori potpuno propadnu, EU i SAD, po MKG, treba da pokuπaju da iznude veÊu integraciju severnih kosovskih opπtina, nasilno poveÊavπi tamo EULEKS i kosovske snage bezbednosti, mada sa smawivawem trupa, resursa i politiËkog uticaja u regionu, to ne izgleda verovatno.

Ako se sveobuhvatno reπewe pokaæe kao iluzija, kaæe MKG, privremeni status je opcija koje pregovaraËke strane treba da razmotre. MKG savetuje i da se u sluËaju neuspeha pregovora pokuπa event ua l n o s a i z n u i v a w e m s p o r a z u m a o z a m e n i rezolucije SB 1244 nekom novom privremenom rezolucijom o severu Kosova. Srbija, koja i daqe moæe da raËuna na vetirajuÊi glas Rusije i Kine u SB-u, time bi bila liπena najjaËeg aduta. MKG zna da Srbija to zna, pa taj predlog plasira onako uzgred, kao πto uzgred konstatuje da unapred odbacivawe ideje o zameni teritorija, ili neke druge specifiËne meusobno dogovorene opcije, moæe da vodi riziku zaleivawa konflikta, bez garancija za konaËno reπewe.

VREME, 2.9.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Milan MiloπeviÊ

Iskra 1. oktobar 2010.

TADI∆ POPUSTIO PRED ULTIMATUMOM: SRBIJA ∆E RADITI NA REZOLUCIJI SA EU Dræavni vrh Vesterveleu obeÊao saradwu - Srbija spremna da razgovara o rezoluciji Posle veoma jasne poruke ministra spoqnih poslova NemaËke Gvida Vestervelea da je „ulaznica za EU prihvatawe realnosti”, da „model konfrontacije ne vodi u Evropu”, da je „nezavisnost Kosova realnost” i posle apela „Molim vas, prihvatite svoju buduÊnost”, kojim je zavrπio obraÊawe studentima Beogradskog univerziteta, dræavni vrh Srbije donekle je ublaæio svoj stav.

sastanak TadiÊa i Vestervelea, koji se odigrao u Ëetiri oka, obeleæile dve teze: o beÊ awe Vestervelea da NemaËka neÊe uslovqavati Srbiju da prizna Kosovo i zakquËak da su „Srbija i EU spremne da pronau naËin da se kroz rezoluciju u UN o tvo ri dij alo g Be og ra da i Pr iπti n e za reπewe pitawa”. InaËe, isti izvor tvrdi da je wihov razgovor protekao u prijateqskoj atmosferi punoj razumevawa.

Ulaznica za EU je prihvatawe realnosti: Kako „Blic” saznaje u vrhu vlasti, Srbija je spremna da zajedno sa EU radi na svojoj rezoluciji.

Poseta nemaËkog πefa diplomatije poËela je razgovorom sa studentima, πto je bila prilika da, pre susreta sa politiËkim liderima i, pre svega, s predsednikom Srbije Borisom TadiÊem, jasno poruËi da Beograd mora da prestane da insi stira na statusu Kosova ako æeli integracije u EU. Kako „Blic” saznaje u diplomatskim krugovima u Beogradu, i veËe uoËi vaæne posete dræavnom vrhu S rbi je preko visokog politiËkog predstavnika NemaËke prenet je ovako jasan ultima tum.

O tome da je tokom posete nemaËkog πefa diplomatije doπlo do kompromisa i pribliæavawa stavova srpskog dræavnog vrha i EU, svedoËi i izjava srpskog πefa diplomatije Vuka JeremiÊa nakon susreta sa nemaËkim kolegom.

Vaæno je imati na umu da je Vestervele doπao u Beograd nakon πto je imao konsultacije sa πefi com EU diplomatije Ketrin Eπton i da su wegove poruke, poruke Brisela.

- Srbija ima perspektivu pristupawa u EU, ali to se ne odvija automatski. Put je mukotrpan i treba ispuniti sve kriterijume. Nema novih uslova, ali neÊe biti ni ublaæavawa kriterijuma jer to naπi graani ne bi prihvatili. Put u EU otvara model saradwe, a ne model konfrontacije i ko æeli u EU, mora voditi izbalansiranu politiku, a ne politiku konfrontacije. EU i NemaËka su ponudili direktne razgovore Beograda i Priπtine, ali nas ne interesuje konferencijski sto u Wujorku, veÊ u Briselu. DoÊi Êe dan kada Êe predstavnici Srbije i Kosova ravnopravno sedeti za istim stolom u Briselu, mada to sada moæe izgledati kao utopija - rekao je Vestervele i podsetio na proπlost teπkih odnosa izmeu NemaËke i Francuske, kada je saradwa izgledala kao utopija. ©ef nemaËke diplomatije naglasio je da je „ge ogra fska ka rta Evro pe zav rπena ” i da je „n eza v isn ost Koso v a r ea lno st” , a „mi πqew e Meunarodnog suda pravde u Hagu, kojim je to potvreno, jednoznaËno”. On je takoe naglasio da samo prihvatawe realnosti vodi u proces pomirewa, koji je „ulaznica za EU” i pozvao studente da „uporede sliku Evrope otvorenih granica sa slikom koju im nude neki drugi”.

Sa TadiÊem u Ëetiri oka Izvor „Blica” iz vrha vlasti rekao je da su

Iskra 1. oktobar 2010.

- Spremni smo za konstruktivne razgovore o svemu, pa i o rezoluciji, ali ne moæemo da stanemo iza zakquËka koji bi eventualno bio donet a kojim bi se potvrdila nezavisnost Kosova - istakao je JeremiÊ na zajedniËkoj konferenciji za novinare sa Vesterveleom i naglasio da Srbija neÊe povlaËiti rezoluciju koju je podnela Generalnoj skupπtini UN. - Srbija ne moæe postati Ëlan EU bez pune podrπke NemaËke, i to je od kquËnog znaËaja dodao je JeremiÊ i konstatovao da je razumevawe izmeu Berlina i Beograda posle danaπwih susreta boqe.

Vestervele je na konferenciji za πtampu, pred odlazak u Sarajevo pa u Priπtinu, rekao: „Veoma je vaæno da se pokaæe fleksibilnost i spremnost na ustupke, a ne da se ide na konfrontacije.” Po wegovim reËima, EU otvara izuzetno velike πanse za ekonomski i svaki drugi razvoj Srbije, a to je ciq za koji vredi intenzivno raditi. On je juËe u intervjuu za nemaËki radio precizirao i da „svi koji æele u Evropu moraju da shvate da ona ne znaËi samo zajedniËke vrednosti, mir i privredni napredak veÊ da je wen osnovni princip saradwa”.

Prilika za promene - Onaj ko je za konfrontaciju, ko otvara statusna pitawa, iako su meunarodne sudske instance upravo ocenile da to nije nuæno, primereno, niti pravno opravdano, taj ima da uradi joπ dosta domaÊih zadataka - rekao je Vestervele i to jasno preneo predsedniku Srbije i πefu srpske diplomatije.

13

TadiÊ popustio...

drugim dræavama u svetu.

Poseta Vestervelea ocewena je i u vlasti i meu analitiËarima u Srbiji kao veoma znaËajna i kao prilika da Srbija promeni dosadaπwu strategiju konfrontacije oko Kosova i krene u pregovore sa Kosovom.

Dragan ©utanovac (DS): Pitawe Kosova i Metohije predstavqa veliki problem za Srbiju, ali niπta mawe vaæan problem nije ni teπka Blic, 27.8.2010). ekonomska situacija. (B

- Poruka Vestervelea TadiÊu i Srbiji nije niπta novo i to je u raznim oblicima do sada prenoπeno veÊ duæe vreme. Meutim, prvi put je ona formulisana u ovako jasnoj formi i biÊe korisna ako pomogne vrhu vlasti da promeni dosa daπwu politiku i svoju rezoluciju usaglasi sa stavovima EU. Nadam se da Êe TadiÊ doneti mudru odluku koja je u skladu sa pravim interesima Srbije, Ëija je buduÊnost u EU - kaæe za „Blic” Milan PajeviÊ, savetnik ISAC fonda.

CvetkoviÊ: EU je prioritet Srbije Vlada Srbije je uverena da je dijalog jedi ni put za pronalaæewe reπewa pitawa Kosova i Metohije i spremna je da se o svemu tome blisko konsultuje sa Evropskom unijom, izjavio je juËe premijer Srbije Mirko CvetkoviÊ u razgovoru sa nemaËkim ministrom spoqnih poslova i istakao da NemaËka ima veliki znaËaj za Srbiju i kao politiËki i kao ekonomski partner. CvetkoviÊ je naglasio da su evropske integracije prioritet Srbije.

Lideri stranaka za saradwu U jednom dorÊolskom restoranu Vestervele se juËe sastao i sa liderima pet najveÊih stranaka: DS, G17 plus, SPS, SNS i LDP da bi sasluπao wihova miπqewa i preneo im poruku da „Srbija ima perspektivu u evropskim integracijama i da, bez obzira na krizu, ona nije dovedena u pitawe”. Evo kako su lideri za „Blic” prokomentarisali ovaj sastanak: Ivica DaËiÊ (SPS): Razgovor sa nama je bio veoma korektan i ovo je veoma znaËajna poseta jer je NemaËka znaËajan faktor u EU i bilo bi dobro da sa wom uspostavimo strateπku saradwu.

Suzana GrubjeπiÊ (G17 plus): Potrebno je da se naπa rezolucija usaglasi sa EU jer naπe neslagawe oko Kosova ne sme da ugrozi evropsku perspektivu Srbije. Od nas zavisi kada Êemo dobiti kandidaturu, a dosadaπwa taktika ne vodi ka tom ciqu. »edomir JovanoviÊ (LDP): Smatramo da se mora promeniti Srbija, da se tako neπto ne moæe traæiti od Evrope ili Amerike, dok su druge stranke joπ jedanput apelovale na razumevawe, nudeÊi novu argumentaciju za staru politiku, πto mislim da je pogreπan put.

Tomislav NikoliÊ (SNS): Otvoreno sam govorio o pozicijama SNS - one ostaju nepromewene - naπ ciq je Evropska unija, ali naπ ciq je i da ne pokvarimo prijateqstva sa

14

Naπ k omenta r: Po ovom trijumfalnom (N izveπtavwu „Blica” o uËinku posete Vestervelea, moæe se smatrati izjavom NemaËkog ministrastva spoqnih poslova, jer je ovaj list, poput drugih glavnih glasila u Srbji u stranom nemaËkom - vlasniπtvu. - Iskra)

Komentari stvarno opozicionih stranaka o poseti Srpska rad ikalna stranka je danas "najoπtrije osudila sramno ponaπawe vlasti" koja je nemaËkom ministru spoqnih poslova Gvidu Vesterveleu "omoguÊila da u ime Brisela i Evropske unije otvoreno preti i poniæava Srbiju".

I predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koπtunica ocenio je danas da naËin na koji se Evropska unija odnosi prema Srbiji "suπtinsko ugroæavawe dræavnih interesa i grubo omalovaæavawe dræave Srbije".

"Vestervele je jasno stavio do znawa da EU zahteva da se Srbija odrekne Kosova i Metohije i pokazao da Êe Brisel nastaviti da vodi politiku koja brutalno uruπava teritorijalni integritet i suverenitet Srbije", kaæe se u saopπtewu.

Radikali upozoravju reæim da bi svaki dogovor sa EU u vezi sa rezolucijom koju je Srbija podnela Generalnoj skupπtini Ujediwenih nacija predstavqao ugroæavawe vitalnih dræavnih i nacionalnih interesa.

"Ponovo pozivamo TadiÊev reæim da odustane od pogubne politike evrointegracija i okrene se zemqama koje poπtuju meunarodno pravo i teritorijalnu celovitost Srbije", istiËu u SRS. I predsednik Demokratske stranke Srbije (DSS) Vojislav Koπtunica ocenio je danas da naËin na koji se Evropska unija odnosi prema Srbiji i saopπtavawe u Beogradu da je granica Srbije nasilno promewena i da je to realnost koja se mora prihvatiti, predstavqa "suπtinsko ugroæavawe dræavnih interesa i grubo omalovaæavawe dræave Srbije".

"Ovakav odnos EU prema naπoj zemqi zapravo govori da EU ne gleda na Srbiju kao na dræavu i svog buduÊeg ravnopravnog Ëlana, veÊ kao na teritoriju koja se moæe nasilno prekrajati", naveo je Koπtunica u pisanoj izjavi.

On je ocenio da se nikada do sada na oti mawu teritorije nije zasnivao normalan i ravno (Nastavak na str. 16/2) pravan odnos izmeu dræava, tako da time πto EU prisiqava Srbiju da uspostavqa dobrosusedske odnose sa laænom dræavom Kosovo govori da pravi

Iskra 1. oktobar 2010.

Rusko viewe

DA LI ∆E SRBIJA PRIZNATI KOSOVO? Nimalo naivni skandal rasplamsao se na srpskoj politiËkoj sceni. Niz ovdaπwih i inostranih medija saopπtilo je, da su vlasti zemqe spremne da „pod odreenim uslovima”, priznaju samoproglaπenu nezavisnost Kosova. Tako, na primer, albansko-jeziËki list «„Koha ditore”, koji izlazi u Priπtini, tvrdi da Êe se to dogoditi ukoliko se ispune tri uslova:«„eksteritorijalnost pravoslavnih manastira na Kosovu”, «„specijalni status za Srbe, koji æive juæno od reke Ibar”, i „priznavawe postojeÊeg status-kvo na severu Kosova”. Po pisawu lista, koji se poziva na pouzdane izvore u visokim krugovima srpske diplomatije, veÊ se moæe govoriti o «„prvom javnom sig nalu”, koji svedoËi da su vlasti Beograda spremne da reπe kosovski problem „jednom i za svagda”, polazeÊi od sopstvenog viewa buduÊih odnosa sa svetskom zajednicom (1). Analogne publikacije pojavile su se i na stranicama beogradskog lista „Pravda”, hrvatskog izdawa „Novi list” i niza drugih „po vruÊim tragovima” pregovora, koje je u Beogradu vodio ministar inostranih poslova Gvido Vestervale. On je po prvi put decidno izjavio u ime Evropske unije, da Srbija treba da „prizna realnost”, koja se svodi na postojawe nezavisne kosovske dræave, ukoliko namerava da postane Ëlanica Evropske unije.

Sve do sada su Ëinovnici Evropske unije i rukovodstvo wenih zemaqa-Ëlanica izbegavali da direktno uveæu ta dva pitawa, govoreÊi jedino o neophodnosti unapreivawa saradwe izmeu Beograda i Priπtine u okvirima regionalne i opπte-evropske integracije. Kako je s tim u vezi ukazao beogradski list „Pravda”, predsednik Srbije «„ozbiqno razmatra taj predlog, svestan da pri rigidnijem stavu Srbija lako moæe ostati i bez Evropske unije, i bez juæne pokrajine”. Naslov Ëlanka u „Pravdi” viπe je nego otvoren: „TadiÊ pristaje da prizna Kosovo” (2) Razume se, kancelarija predsednika Srbije Borisa TadiÊa poæurila je da demantuje te tvrdwe, oznaËivπi ih kao „apsolutno netaËne”. „Predsednik TadiÊ nikada neÊe priznati nezavisnost Kosova” - citira agencija TANJUG izjavu wegovog predstavnika. Sam TadiÊ je izjavio novinarima, prilikom posete gradu Uæicu, da «„Srbija nikada neÊe priznati Kosovo”. «„To je crvena linija preko koje mi neÊemo prekoraËiti”. Meutim, veÊ naredna fraza koju je izgovorio TadiÊ o tome, da „mu ni jedan inostrani politiËar nikada nije govorio o tome, da je priznavawe Kosova uslov za ulazak Srbije u Evropsku uniju”, ostavqa Ëudan utisak, jer protivureËi svemu onom πto su svetske informativne agencije saopπtile o beogradskim pregovorima Gvida Vestervalea (3). Analogne preporuke u svom posledwem izveπtaju daje i „Meunarodna krizna grupa”, koja savetuje Vaπingtonu i Briselu istovremeno da doprinesu prego-

Iskra 1. oktobar 2010.

vorima izmu Borisa TadiÊa i premijera Kosova Haπima TaËija i «„porade sa Kosovom na osigurawu novih meunarodnih priznawa” (4).

Joπ oËiglednije o pomacima koji se dogaaju u srpskom rukovodstvu po pitawu Kosova svedoËi Ëudna inicijativa, koju je pokrenuo TadiÊ nakon pregovora sa Gvidom Vestervaleom. On je izjavio da namerava odræati hitne konsultacije sa rukovodstvom SAD i Evropske unije povodom, po svoj prilici, veÊ pripremqenog nacrta rezolucije, koju Srbija namerava da stavi na glasawe na septembarskoj sednici Generalne skupπtine OUN (pretpostavqa se da Êe to biti 9. septembra). U nacrtu dokumenta bilo je reËi o „nedopustivosti” za OUN samoproglaπene nezavisnosti Kosova i o neophodnosti za novim pregovorima izmeu Beograda i Priπtine „o svim otvorenim pitawima”. Meutim, sada srpski predsednik namerava da u dokument unese suπtinske izmene sa ciqem, da on istovremeno „ostane na liniji nacionalnih interesa dræave Srbije, ali i da zadovoqi velike dræave” (5). Srpski predsednik je izrazio zahvalnost „Rusiji, Brazilu, Kini i Indiji”, ali je odmah naglasio, da pitawe Kosova „treba reπavati u pregovorima sa vodeÊim zemqama Evropske unije, pre svega NemaËkom, Francuskom, Velikom Britanijom, Italijom i SAD”, tojest, sa onim dræavama koje su odmah priznale Kosovo i koje oËigledno ne nameravaju da mewaju svoju odluku u korist Srbije (6).

U takav kurs odliËno se uklapa i namera koju je 30. avgusta obelodanilo srpsko Ministarstvo odbrane, da veÊ u septembru otvori predstavniπtvo Srbije pri πtabu NATO, oËigledno takoe da bi, govoreÊi reËima TadiÊa, „zadovoqilo velike dræave”.

Da li je i zbiqa rukovodstvo Srbije spremno da, krπeÊi tekst Ustava zemqe, kojim se Kosovo definiπe kao sastavni deo teritorije Srbije, prizna isto nezavisnom dræavom? Prema raspoloæivim informacijama, Demokratska stranka predsednika TadiÊa i weni partneri u vladajuÊoj koaliciji, u prvom redu liberal-demokrate »edomira JovanoviÊa, veÊ su sebi odgovorili pozitivno na to pitawe. Problem je sada u pronalaæewu odgovarajuÊeg unutarpolitiËkog konteksta. To je faktiËki priznao i bivπi ambasador Srbije u Parizu, Predrag SimiÊ, koga citira gore pomenuti list „Pravda”. Po wegovim reËima, „priznawe Kosova naiπlo bi na veoma oπtru reakciju velikog dela unutraπweg javnog mnewa”. „VideÊemo hoÊe li to dovesti do pada vlade” kaæe gospodin SimiÊ, oËigledno samim tim smatrajuÊi pitawe priznawa unapred reπenim (5).

Ako vlasti Srbije priznaju nezavisnost Kosova biÊe to najozbiqniji izazov Rusiji, jer Êe dovesti u sumwu sveukupni sistem wenih geopoli-

15

Da li Êe...

TadiÊ popustio... (sa str. 14)

tiËkih prioriteta u regionu (razume se, ako takav sistem i postoji). Nakon toga Êe Moskva, na prvi pogled, imati dve formalne moguÊnosti da reaguje: ili da izjavi kako priznavawe Priπtine od strane Beograda niπta ne mewa u oceni kosovske nezavisnosti, koja je u protivureËnosti sa meunarodnim pravom, ili da odmah iza Beograda izjavi da je neophodno „poπtovati realnosti”. I jedno i drugo Êe naneti udarac autoritetu Rusije i wenoj sposobnosti da igra konstruktivnu ulogu u sreivawu mnogobrojnih regionalnih konflikata.

ciq EU i nije da joπ dugi niz godina Srbija postane wena Ëlanica.

Postoji, meutim, i „treÊi put” vezan sa gubqewem odreenih iluzija, ali zato u potpunosti korespondira sa tom istom Realpolitik, koja se sve viπe afirmiπe na evroazijskom prostoru. Taj put pretpostavqa promovisawe, pre svega, sopstvenih nacionalno-dræavnih interesa putem sklapawa privremenih saveza i koalicija, pored ostalog i sa opozicionim unutarpolitiËkim snagamna u ovim ili onim dræavama. Ako Srbija prizna Kosovo, to Êe postaviti mastan krst na joπ uvek postojeÊe u ruskom rukovodstvu nade u punovrednu geopolitiËku saradwu sa sadaπwim vlastima Srbije.

Naravno, „Juæni tok” i kupovina „Naftne industrije Srbije” su preozbiqna za Rusiju pitawa da bi zavisila od kosovske kowunkture, ali upravo se ona nikuda neÊe denuti iz rusko-srpskog dnevnog reda. Radi se o neËem drugom: o neophodnosti izrade jasnog sistema prioriteta na srpskoj politiËkoj sceni sa ciqem da se za sebe iskristaliπu one snage, koje nakon dolaska na vlast neÊe reÊi Moskvi da kquËne balkanske probleme neÊe reπavati sa wom, veÊ sa vodeÊim dræavama Evropske unije. Odredivπi takve potencijalne saveznike, neophodno je doprinositi jaËawu wihovih pozicija u strukturama vlasti Srbije.

Zapravo, istorijski je upravo takvu politiku Rusija i vodila u odnosu na Srbiju, Bugarsku, Crnu Goru, Rumuniju i ostale dræave regiona. I nazivalo se to maksimalno poπteno i otvoreno - odbranom dræavnih interesa, a ne zaπtitom zastarelih meunarodno-pravnih normi, preko kojih su, po svoj prilici, spremne da prekoraËe Ëak i aktuelne srpske vlasti. <rs.fondsk.ru>, 31.8.2010 Petar ISKENDEROV _______________________ (1) Koha Ditore, 27.08.2010.

(2) Pravda, 28.08.2010.

(3)http://www.predsednik.rs/mwc/default.asp c=305000& g=20100829115819&lng=cir&hs1=0 (4)Kosovo and Serbia after the ICJ Opinion.

Pristina–Belgrade–Brussels, 2010. P.ii-iii.

(5) http://rian.ru/world/20100828/269906735.html (6) Pravda, 28.08.2010.

Petar AhmedoviË ISKENDEROV - stariji nauËni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, meunarodni komentator lista „Vremja novostjej” i radiostanice „Glas Rusije”.

16

"Dræava koja se odriËe dela svoje teri torije ne moæe zasluæivati niËije poπtovawe pa ni EU, nego samo trajno potcewivawe i poniæavawe", smatra Koπtunica.

On je ocenio da odgovor Srbije na sve ove grube pritiske treba da bude da se nikada nijedna evropska dræava nije pod pritiskom odrekla dela svoje teritorije niti je priznala nasilnu promenu svojih granica.

"Ono πto vaæi kao pravilo za sve evropske dræave mora vaæiti i za Srbiju", istakao je Koπtunica u izjavi koju prenosi Informnativna sluæba DSS. (Vesti on line, 27.8.2010).

DSS: Pregovori o promeni rezolucije kapitulantski akt Demokratske stranke Srbije (DSS) saopπtila je da najava predsednika Srbije Borisa TadiÊa o "skorom zapoËiwawu pregovora o promeni rezolucije o Kosovu" predstavqa "kapitulantski akt.”

"Javno priznawe Borisa TadiÊa da Êe, posle direktnih pretwi i ucena koje stiæu od EU, uskoro zapoËeti pregovori o promeni rezolucije, nije niπta drugo do kapitulantski akt predaje dræavnih i nacionalnih interesa", navedeno je u saopπtewu Informativne sluæbe DSS. Samo marionetske vlade pregovaraju pod pritiscima, navodi DSS, dodajuÊi da je "sada potpuno ogoqeno da ova vlast vodi laænu politiku i da je direktno u oËi lagala narod da se bori za Kosovo i za Srbiju".

Moæe TadiÊ sa EU da potpisuje πta god hoÊe, ali sve ono πto bude potpisano protiv Ustava Srbije neÊe obavezivati srpski narod, navedeno je u saopπtewu, uz ocenu da je "politika da EU nema alternativu morala da dovede do kapitulantskog akta kojim se predaju naπi naj vaæniji nacionalni interesi".

Predsednik Srbije najavio je danas kon sultacije sa Briselom i Vaπingtonom o rezoluciji o Kosovu u granicama nacionalnih interesa Srbije.

TadiÊ je rekao da Êe se u Briselu i Vaπingtonu ovih dana razgovarati o moguÊnosti kompromisa o rezoluciji, "koji Êe ostati na liniji nacionalnih interesa dræave Srbije, ali i zadovoqiti velike sile".

Prema wegovim reËima, narednih dana predstavnici Srbije putuju u Brisel kako bi razgo varali o moguÊnostima izmene teksta rezolucije koje bi bile prihvatqive i Srbiji i velikim silama.

Vesti on line, 28.8.2010.

Iskra 1. oktobar 2010.

ZELENA TRANSVERZALA, CENZURISANA REALNOST Napokon ozvaniËena Ëiwenica da za dugi niz godina nema ni govora o ulasku Srbije u EU ide na ruku turskim ambicijama, jer se z va n i Ën i B e o g r a d i z ne n a d a na π a o b e z alternativnih opcija i bez ideja. Americi odgovara da Turcima daje otvoren teren na Balkanu za stvarawe sopstvene sfere interesa jer je suπtina te politike veÊ g o d i n a m a i s t o v e t na a m e r i Ë k oj . I i z Brisela Turcima se nudi Balkan kao uteπna nagrada, imajuÊi u vidu da ni oni u EU nikada neÊe biti primqeni Tokom prve polovine jula bili smo svedoci ritualnog podgrevawa mita o srebreniËkom „genocidu” i srpskoj egzistencijalnoj krivici, uz zduπno statirawe πefa srpske dræave.

Drugom polovinom meseca iz Novog Pazara su upuÊene ratnohuπkaËke izjave imama ZukorliÊa, sraËunate da ubrzaju izbijawe uveliko isprogramirane sanxaËke krize.

Istovremeno, iz proalbanskih obaveπtajno-analitiËkih kuhiwa i wihovih beogradskih podruænica lansirane su priËe o razmeni teritorija izmeu „Priπtine i Beograda”, Ëime se priprema teren u Preπevu za sledeÊu fazu kosovske krize: presecawe Koridora 10.

Posle eksplozije bombe u Mitrovici (Ëiji Êe poËinioci ostati nekaæweni, naravno), egzodus preostalih Srba na Kosovu - mawe-viπe okoËan juæno od Ibra - zahvata i sever Pokrajine.

Islamizam predstavqa „najveÊu brigu” Zapada u odnosu na Makedoniju, kaæe belgijski analitiËar Olivije Æile povodom radikalizacije islamske zajednice u Skopqu, „a za 10 godina imaÊemo isti problem πirom Balkana”.

I na kraju, a moæda i najvaænije, poseta turskog premijera Erdogana Srbiji krunisana je otvarawem Turskog kulturnog centra u Novom Pazaru i najavom izgradwe puta od Pazara do AqinoviÊa (50km vazduπne linije od Goraæda) turskim parama.

Navedeni dogaaji nisu nepovezani, sui generis elementi balkanske politiËke scene. Oni su organski deo jednog te istog geopolitiËkog procesa i projekta Ëije se ime malo ko u danaπwoj Srbiji usuuje da izusti. Ime mu je Zelena transverzala. ©to su zahuktavawe procesa i ubrzavawe realizacije projekta oËigledniji, to je æenantnije srpskim „analitiËarima” (da politiËare ne pomiwemo!) da te dve reËi prevale preko usana.

Zelena transverzala ima dva meusobno povezana znaËewa. Jedno definiπe dugoroËni projekat uspostavqawa geografski neprekinutog lanca veÊinski muslimanskih zajednica od Turske na jugoistoku do Cazina na severozapadu. Drugo oznaËava proces jaËawa etno-religijske

Iskra 1. oktobar 2010.

samosvesti muslimana na navedenom podruËju, uz istovremeno: (1) πirewe geografskog prostora wihove demografske dominacije; 2) uspostavqawe, πirewe i jaËawe entiteta pod muslimanskom politiËkom kontrolom; (3) jaËawe islamskog identiteta veÊinske zajednice unutar tih entiteta, sa uporednim smawivawem broja i marginalizacijom nemuslimanskih grupa u wima; i (4) eskalaciju politiËkih zahteva, sa krajwim ciqem uspostavqawa suverene dræavnosti entiteta sa muslimanskom veÊinom i wihovog otcepqewa od nemuslimanskih dræava.

PolitiËki, kulturni, verski i demografski trendovi meu muslimanskim zajednicama na Balkanu ukazuju da Transverzala poprima jasan geopolitiËki oblik. Naravno, zapadni politiËari, akademski eksperti i medijski komentatori i wihovi beogradski posluπnici apriori odbacuju svaku sugestiju da na Balkanu postoji neki dugoroËni geopolitiËki projekat islamista, a kamoli da se on sprovodi s predumiπqajem i sistematski.

Svako pomiwawe Transverzale srubqeno je na delikt miπqewa, na neoslobistiËki govor mræwe sa „islamofobiËnim” tonovima.

Negacija stvarnosti ne mewa stvarnost.

Podsetimo se da je joπ pre 16 godina pok. ser Alfred ©erman, bivπi savetnik Margaret TaËer i suosnivaË Fondacije lorda Bajrona, upozoravao da je ciq muslimana da „stvore zeleni koridor koji bi razdvojio Srbiju od Crne Gore”. Zapadne sile to podræavaju, upozoravao je ©erman, dok se „Turska udaqava od Ataturkovog sekularistiËkog i prozapadnog stava i kreÊe prema otomanskoj, panislamskoj orijentaciji.” ©ermanova dijagnoza bila je spektakularno vidovita. Wu je nedavno potvrdio izraelski pukovnik ©aul ©ej, analitiËar Begin-Sadat Centra na Bar-Ilan univerzitetu u Tel Avivu. On je u svojoj kwizi o prodoru islama na evropski jugoistok (2008) konstatovao da „Balkan sluæi kao istureni poloæaj na evropskom tlu za islamske teroristiËke organizacije, koje koriste ovo podruËje za pokretawe aktivnosti u zapadnoj Evropi i u drugim kquËnim taËkama πirom svijeta”. Wegova ocena o Transverzali je bila neumoqivo precizna: „Stvarawe nezavisne islamske teritorije, ukquËujuÊi Bosnu, Kosovo i Albaniju... jedan je od najveÊih uspeha islama joπ od opsade BeËa 1683. godine. Islamski prodor u Evropu preko Balkana jedan je od najveÊih uspeha islama u XX veku.”

OTOMANSKO NASLE–E - Paradigma Transverzale odraæava Sudar civilizacija

17

Zelena transverzala...

Semjuela Hantingtona, koji je ukazao na rat u Bosni kao tipiËan sluËaj takozvanih „sukoba na liniji procepa” izmeu islama i ostatka sveta. Ta tektonska pukotina nastala je sa turskim prodorom na Balkan drugom polovinom 14. veka. Linija napada iπla je od Trakije preko Makedonije do Kosova; zatim preko Sanxaka u Bosnu sve do reke Une, gde su dva veka kasnije najezdu zaustavili preteæno srpski graniËari habzburπke Vojne krajine.

Pada u oËi da se geografski πpic turskog napada i kasnije kolonizacije muslimana iz drugih delova otomanskog carstva na Balkanu poklapao sa „zelenom transverzalom”. Od samog poËetka, taj je koncept imao kristalno jasnu geopolitiËku logiku.

Turski napori u ciqu islamizacije lokalnog stanovniπtva bili su daleko tvri i uspeπniji duæ koridora Trakija-Makedonija-Kosovo-Sanxak-Bosna nego u drugim osvojenim hriπÊanskim zemqama - npr. u kopnenom delu GrËke, u centralnoj Srbiji, severnoj Bugarskoj ili Vlaπkoj.

Otomanska imperija se raspala pre skoro jednog veka ali weno naslee je ostalo πirom Balkana. Na tih 500.000 kvadratnih kilometara danas æivi oko 60 miliona qudi. Od tog broja, pravoslavni hriπÊani - Grci, Bugari, Srbi i slovenski Makedonci - imaju tanku veÊinu od oko 51 odsto. Muslimani - 12 miliona wih u evropskom delu Turske i pribliæno joπ toliki broj Albanaca, slovenskih muslimana i etniËkih Turaka van Turske - Ëine oko 40 odsto stanovniπtva; dok katolika (uglavnom Hrvata) ima oko 7 odsto.

Ove zajednice ne æive danas, niti su ikada æivele, u multikulturnom skladu. Latentna mræwa o kojoj je elokventno pisao Ivo AndriÊ, a koja povremeno eksplodira u razuzdano nasiqe, predstavqa trajni plod turske vladavine. Ona je imala tri bitne karakteristike: · ©erijatski utemeqenu diskriminaciju nemuslimana; · LiËnu nesigurnost svakog pojedinca, a hriπÊanina pogotovu; · Krhku koegzistenciju naroda i vera, ali bez meusobnog proæimawa.

Bio je to hobzovski svet koji je pothrawivao viziju politike po principu nultog zbira: dobitak jedne strane poiman je kao gubitak druge. Taj psiholoπko-kulturni sklop nije se promenio ni tokom skoro jednog veka nakon raspada otomanske imperije.

VeÊina balkanskih muslimana æivi u kompaktnim pojasevima teritorije duæ Transverzale.

Postoje samo dve znaËajne pukotine u tom lancu.

Jedna je u istoËnoj Makedoniji, gde tek neπto viπe od sto kilometara deli najistoËnija albanska sela kod Kumanova od najzapadnijih muslimanskih sela u jugozapadnom πpicu Bugarske, kod Blagoevgrada.

Druga je u potezu Nova Varoπ-Prijepoqe u Raπkoj oblasti, duæ puta i æeqezniËke pruge BeogradBar.

18

HriπÊanske zajednice na Balkanu nalaze se u demografskom sunovratu. Stopa rasta je negativna u svim zemqama regiona sa hriπÊanskom veÊinom. Nasuprot tome, muslimani imaju najveÊu stopu raawa u Evropi, a Albanci su na vrhu liste. Ako se trend nastavi, muslimani Êe imati prostu veÊinu na Balkanu do kraja iduÊe decenije.

Sa preko 70 miliona æiteqa, Republika Turska poËiva na spoju nacionalizma evropskog tipa i islamskog etosa, koji pothrawuje oseÊaj snaæne bliskosti sa muslimanskim zajednicama πirom Balkana. KemalistiËki duh nije nikada prodro daqe od vojske i uskog sloja gradske elite.

Neootomanizam pod premijerom Erdoganom kquË je oæivqavawa islama i etniËke samosvesti duæ cele Transverzale. Turska se vraÊa na balkansku scenu samouvereno i bahato, a sadaπwa srpska vlast prihvata neootomansku oholost rajetinski krotko i snishodqivo. Nema reËitijeg prizora od Borisa TadiÊa koji u Istanbulu prihvata Turke kao medijatore izmeu wega i SilajxiÊa. Turcima poveriti posredniËku ulogu izmeu Srba i bosanskih Muslimana isto je kao poveriti grofu Drakuli zavod za transfuziju krvi.

Bez izvora politiËke, ekonomske i duhovne podrπke na jugoistoËnom πpicu Balkanskog poluostrva, islamski preporod u bivπim otomanskim posedima duæ Transverzale ne bi bio moguÊ. Spoj nacionalizma i islamizma u Erdoganovoj Turskoj ima za ciq ne samo da potre plodove sekularizacije iz proπlih 85 godina; on je sam po sebi f o r m u l a p r e p o r o d a T ur sk e k a o g e o p o l i t i Ë k o g faktora prvog reda. Pod vostvom Erdoganove AKP, Turska je postala ne samo islamistiËka, nego i revizionistiËka. DugoroËne ambicije Turske, meutim, pogubne su po stabilnost Balkana uopπte i po srpske interese posebno. One se neÊe zaustaviti pre povratka na status quo ante iz leta 1912, ako ne i 1876.

KARIKE U LANCU Uloga Pomaka u Bugarskoj U Bugarskoj, od 8 miliona stanovnika Turaka ima mawe od 10 odsto (750.000). Meutim, juæna Bugarska je zaviËaj nekoliko stotina hiqada Pomaka, muslimana koji govore bugarski. Wihov taËan broj nije poznat jer nisu priznati kao etniËka grupa: zvaniËno se vode kao „Bugari islamske veroispovesti”. VeÊina Pomaka i Turaka æivi u πest okruga koji geografski povezuju Tursku sa BJR Makedonijom: Haskovo, Karxali, Smoqan, Blagoevgrad i juæni delovi okruga Pazarxik i Plovdiv.

Kod Pomaka je u punom jeku islamska radikalizacija. Posledwih godina izgraeno je na stotine novih xamija. „Dobrotvorne ustanove” sa Bliskog istoka takoe osnivaju kuranske πkole, plaÊaju odlaske na haxiluk i nude stipendije mladim Pomacima za prouËavawe islama u Saudijskoj Arabiji. Kako religija sve viπe odreuje wihov identitet, Pomaci su glavna meta islamskih prozelita kojima je Bugarska interesantna kao

Iskra 1. oktobar 2010.

zemqa EU sa najveÊim brojem autohtonog muslimanskog stanovniπtva. Uporedo sa verskom obnovom, Pomaci prihvataju novi oblik nacionalnog identiteta, odvojen od bugarskog. Mnogi Bugari u svemu tome vide prvi korak ka zahtevu za pomaËkom dræavom - po karakteru islamskom - u podruËju Rodopa, koja bi tako postala kquËna karika izmeu Turske i zapadnog Balkana.

Skopqe kao Nikozija i Jerusalim BJR Makedonija je u praksi veÊ dvonacionalna i dvojeziËna dræava, a Albanci de facto drugi konstitutivni narod . Poπto su uveliko obezbedili prevlast duæ granica Albanije i Kosova, glavna meta albanskog prodora sada je sama prestonica. Skopqe je praktiËno podeqeno poput Nikozije, Jerusalima ili Mostara. Juæne gradske Ëetvrti ispraæwene su od nealbanskog stanovniπtva. IstoËno od Skopqa, kompaktne seoske zajednice sa albanskom veÊinom se uveliko prostiru istoËno od Koridora 10 kod Kumanova.

Kosovo je praktiËno veÊ monoetniËko, a gaπewe srpskog otpora na severnoj desetini teritorije - koja ionako nema neku strateπku vaænost u Priπtini se smatra samo za pitawe vremena. Na m e t i A l b a n a c a sa d a j e g e o s t r a t e π k i d a l e k o vaænije Preπevo, sa vitalnom kontrolom nad Koridorom 10. Demografsko praæwewe okolnih opπtina juæne Srbije (Toplica) budi albanske apetite, koji Êe se artikulisati kroz zahtev za povratkom potomaka „albanskih prognanika” iseqenih posle Berlinskog kongresa 1878. na wihova „pradedovska ogwiπta”. Turska takve apetite svojski podstiËe, kako kod Albanaca tako i kod svojih dræavqana Ëiji su preci krajem 19. veka doπli iz novoosloboenih delova juæne Srbije. Prikupqawe dokumentacije je u toku, a zahtevi Êe uslediti onda kada se rasplamsa sanxaËka kriza. „Sanxak” predstavqa jednu od najkritiËnijih geopolitiËkih taËaka na Balkanu. Za islamiste, kquËna demografska pukotina duæ zelenog lanca postoji u tri opπtine u Srbiji: Priboj, Nova Varoπ i Prijepoqe. U opπtinama Sjenica i Tutin Srbi postoje joπ samo u tragovima, a u Novom Pazaru ubrzano nestaju. Turska je aktivno ukquËena u premoπÊavawe te kritiËne nedostajuÊe karike, uz neshvatqivu spremnost zvaniËnog Beograda da im taj posao maksimalno olakπa . U odnosu na ZukorliÊa Turska sada lukavo igra ulogu „dobrog policajca”: samo prepustite nama taj vaπ problem, Erdoganova je poruka TadiÊu, mi Êemo ga dræati pod kontrolom kada vi to veÊ ne moæete ili ne smete.

Prihvatawe institucionalizovanog prisustva Turske kao legitimnog uËesnika u politiËkim procesima jednog dela Srbije, pa i arbitra u wima, predstavqa pojavu bez presedana. Moæe se uporediti samo sa ulogom SSSR-a u satelitskim zemqama istoËnoevropske „bratske zajednice” pre GorbaËova. Srbija tako postaje de facto dræava sa ograniËenim suverenitetom ne samo u odnosu na zapadne mentore i protektore sadaπwe vladajuÊe

Iskra 1. oktobar 2010.

koalicije, veÊ i u odnosu na neoosmanlijsku vladu u Ankari.

Napokon ozvaniËena Ëiwenica da za dugi niz godina nema ni govora o ulasku Srbije u EU ide na ruku turskim ambicijama, jer se zvaniËni Beograd iznenada naπao bez alternativnih opcija i bez ideja (da pare ne pomiwemo). S druge strane, i Brisel i Moskva i Vaπington prihvataju proaktivnu ulogu Turske kao neootomanskog hegemona.

Americi odgovara da Turcima daju otvoren teren na Balkanu za stvarawe sopstvene sfere interesa jer je suπtina te politike veÊ godinama istovetna ameriËkoj. I iz Brisela Turcima se nudi Balkan kao uteπna nagrada, imajuÊi u vidu da ni oni u EU nikada neÊe biti primqeni. Rusima, pak, odgovara strateπko partnerstvo sa Ankarom, poπto se Moskva nada da Êe turski uticaj na Kavkazu i u Centralnoj Aziji predstavqati protivteæu radikalnom vahabitskom islamu. Prepuπtawe Srbije turskom uticaju sa stanoviπta Moskve ne predstavqa veliku ærtvu, jer ona ionako smatra da u Beogradu nema iskrene i ozbiqne partnere za ma kakve dugoroËne geopolitiËke kombinacije.

NEUMITNE »IWENICE Problem Transverzale postoji. On neÊe biti reπen bez trezvene dijagnoze stawa i bez kritiËkog preispitivawa srpke politike i srpskih iluzija tokom proteklih deset godina. Stvarnost je neumoqiva.

Kako konstatuje professor Rafael Izraeli sa Trumanovog centra u Jerusalimu, „Muslimani su u s p o s ta v i l i k o n ti n ui t e t k o j i z a b i j a k l i n u hriπÊansku Evropu. Zapad ravnoduπno posmatra tu pojavu jer se nada da Êe na tom terenu nastati n a v o d n o n e r a to b o r n i i s l a m t u r sk o g t i p a . S obzirom na uspeh fundamentalista u samoj Turskoj, nema izgleda da Êe se te nade ispuniti.”

Politika SAD u jugoistoËnoj Evropi tokom dve protekle decenije iπla je na ruku teæwama raznih navodno prozapadnih muslimanskih zajednica duæ geografske linije koja vodi iz Turske na severozapad ka centralnoj Evropi. Ta se politika zasnivala na oËekivawima da Êe zadovoqewe muslimanskih ambicija na tom sekundarnom popriπtu poboqπati poloæaj SAD u islamskom svetu kao celini. Ova politika nije nikada dala bilo kakve rezultate, ali neuspeh samo podstiËe wene zagovornike da udvostruËe svoje napore. Bivπi dræavni podsekretar SAD Nikolas Berns tako je izjavio 18. februara 2008, dan posle jednostranog proglaπewa nezavisnosti: „Kosovo Êe biti dræava sa ogromnom muslimanskom veÊinom... Smatramo da je veoma pozitivan korak πto je danas stvorena ova muslimanska dræava, dræava s ogromnom muslimanskom veÊinom. Ona je stabilna - mislimo da Êe Kosovo biti stabilna dræava.”

Ako je „veoma pozitivan korak” za vladu SAD da se na evropskom tlu stvara „dræava s ogromnom muslimanskom veÊinom” (koja je to postala ËiπÊewem Srba pod okriqem NATO, tj. iste te Amerike), onda sa matematiËkom preciznoπÊu moæemo predvideti da Êe Vaπington dati niπta mawe æustru podrπku nezavisnom Sanxaku koji bi povezivao Kosovo s Bosnom. VeÊ znamo da je bezre-

19

Zelena transverzala... zervno posveÊen centralizovanoj, postdejtonskoj Bosni. Za oËekivati je da Êe SAD pruæiti podrπku i svakom buduÊem Islamistanu duæ Transverzale: od (kon)federalizovane Makedonije do pomaËkoislamske IstoËne Rumelije u juænoj Bugarskoj.

Daleko od toga da nude model za neki prozapadni „umereni islam”, Kosovo i zapadna Makedonija, muslimanska Bosna, Sanxak i juæna Bugarska veÊ predstavqaju plodno tle za tvrdokorni isl amizam . On se brusi u stotinama novosagraenih xamija i islamskih centara izgraenih novcem iz inostranstva. Daleko od toga da doprinosi miru i regionalnoj stabilnosti, zapadna politika nastavqa da podstiËe dinamiku tog procesa sa πest bitnih odrednica: 1. Teæwa za kontrolom nad joπ nepovezanim segmentima Transverzale: ona Êe se u Srbiji izraziti kroz zahtev za uspostavqawem regije Sanxak sa muslimanskom veÊinom, u koju Êe biti utopqene opπtine Priboj, Prijepoqe i Nova Varoπ; 2. Teæwa za central izacijo m Bosne i Hercegovine i ukidawem Republike Srpske kao „genocidne tvorevine” sa hipotekom „Srebrenice”; jaËaw e v e l i k o a lb a n s k i h 3.

Stalno aspiracija prema Makedoniji, Crnoj Gori, GrËkoj, ali pre svega krwoj Srbiji (Preπevo, Medvea, Bujanovac, potom Toplica); 4. Daqa verska radikalizacija i etniËko redefinisawe muslimana u Bugarskoj, uz zahtev za wihovu teritorijalnu autonomju u podruËju Rodopa; 5. Daqe πirewe islamske propaganda preko rastuÊe mreæe xamija, islamskih centara, NVO i „dobrotvornih fondacija” duæ Koridora; a pre svega 6. Eskalacija turskih regionalnih ambicija i diskretno ali uporno podsticawe svih navedenih trendova od strane zvaniËne Ankare.

Podsticawem svojih nesuenih islamskih klijenata na Balkanu, SAD i zapadna Evropa prave strateπku greπku uporedivu po uËinku austrougarskom ultimatumu Srbiji iz jula 1914. Plodovi Êe biti jednako gorki. Pre ili kasnije i Amerika i Evropa imaÊe razloga da zaæale zbog teæwe da preko tuih lea kupe islamsku blagonaklonost.

SauËesniπtvo zvaniËnika Srbije u tom projektu, oliËeno u TadiÊevim hodoËaπÊima u Istanbul i PotoËare, podseÊa nas na starogrËku maksimu da kada bogovi nekoga reπe da uniπte, oni mu prvo uzmu pamet.

Duæ Zelene transverzale Pandorina kutija je πirom otvorena, a demoni haraju. Cenu Êe pre svih platiti pravoslavni narodi evropskog jugoistoka, koji su danas mawe gospodari svoje sudbine nego u bilo koje vreme od Balkanskih ratova do danas.

Geopolitika, br. 3, 4. 8. 2010.

20

dr Sra TrifkoviÊ Podvukla - Iskra) (P

Patrijarh za pomirewe SPC i RimokatoliËke crkve Patrijarh srpski Irinej zaloæio se danas u BeËu za pomirewe Pravoslavne i RimokatoliËke crkve i naglasio da je Kosovo i Metohija bilo vekovima srpska zemqa i da je to kolevka srpske kulture i istorije. „Moramo da uËinimo sve da se ove dve crkve (Pravoslavna i RimokatoliËka) vrate sebi i da putevi koji su ih razdvajali ponovo pribliæe, jer je to æeqa Boæija”, istakao je patrijarh srpski.

U obraÊawu vernicima u hramu Vaskrsewa Hristova gde je, zajedno sa vladikama srpske, ruske i rumunske crkve, sluæio arhijerejsku liturgiju, on je naglasio da Kosovo, ta sveta zemqa, koja je za Srbe isto kao i za jevrejski narod Jerusalim, vekovima pripada Srbima.

Tamo se, kako je istakao, nalaze najveÊe srpske svetiwe, meu kojima je i PeÊka patrijarπija, u kojoj Êe za dve nedeqe biti ustoliËen, podsetio je patrijarh Irinej. „HoÊe li patrijarh biti ustoliËen u nekoj tuoj zemqi? Kosovo i Matohija je vekovima bilo srpska zemqa.Ta zemqa je kolevka srpske kulture, u kojoj je poËela istorija naπeg naroda i gde je dostignut zenit”, rekao je patrijarh Irinej.

Patrijarh je istakao da je najveÊe iskuπewe za srpski narod danas na Kosovu i Metohiji. „Ovih dana se raspravqa o Kosovu i Metohiji u najviπim institucijama sveta. Jedino πto nam preostaje jeste da se molimo Bogu, koji Ëini Ëuda i Ëudesa, za Kosovo i Metohiju da oseni duhove onih koji odluËuju o sudbini Kosova i Metohije”, naglasio je on.

Arhijerejsku liturgiju sasluæivali su episkop sredweevropski Konstantin, dalmatinski Fotije, baËki Irinej, moraviËki Antonije, ruski Mihajlo, rumunski Serafim, arhiepiskop ohridski Jovan, kao i mitropolit Vaseqenske patrijarπije i egzarh za Austriju Mihail, kao i srpski sveπtenici i akoni iz Austrije i NemaËke.

Arhijerejskoj liturgiji u hramu Vaskrsewa Hristova prisustvovao je nadbiskup beËki kardinal Kristof ©enborn.

Posle podne patrijarh Irinej prisustvovaÊe „Proslavi imena Marijinog”, a potom prijemu Frawevaca.

Patrijarh Irinej doputovao je u Austriju povodm 150. godiπwice srpske pravoslavne crkvene opπtine Sveti Sava u BeËu.

On Êe se sutra sastati i s predstavnicima austrijske dræave - predsednikom Hajncom Fiπerom i gradonaËelnikom BeËa Mihaelom Tanjug, 12.9.2010).

Hojplom. (T

Iskra 1. oktobar 2010.

PLA©E∆I GRA–ANE TADI∆ I POLITI»KA ELITA VODE SRBIJU U NOVE SUKOBE Od dolaska DOS bilo je jasno da su Albanci spremni „da ubijaju i da ginu” za nezavisno Kosovo, a da Srbi nisu kako bi to spreËili. Taj debalans sile glavni je razlog zbog koga Amerika i EU nisu ni traæile kompromisno reπewe za Kosovo KonaËno je o Kosovu i Metohiji postignut nacionalni konsenzus veÊeg dela srpske politiËke elite. Time je i zvaniËno obelodaweno ono πto su mnogi sumwali da se deπava iza zatvorenih vrata i krije od javnosti i medija: da su se konaËno dogovorile dve najveÊe partije - Demokratska stranka Borisa TadiÊa i Srpska napredna stranka Tomislava NikoliÊa. Wima se u novoiskovanom konsenzusu bræe-boqe prikquËilo niz drugih politiËara, stranaka, pa i znaËajan deo intelektualne, ekonomske i medijske elite.

U normalnim prilikama to bi bio razlog za slavqe jer u Srbiji veÊ duæe vreme nema minimuma konsenzusa o nacionalnim i dræavnim interesima.

Ali niti su ovo, naæalost, normalna vremena, niti je postignuti konsenzus korak napred, niti Êe doneti oËekivane rezultate.

Za sada znamo da su srce postignutog dogovora tri taËke: 1. Ulazak u EU je srpski dræavni i nacionalni prioritet, dok Kosovo nije toliko vaæno da moæe da ugrozi „evropsku perspektivu” Srbije; 2. Srbija ne sme nikada da ue u sukob sa velikim silama; 3. Srbija se unapred odriËe koriπÊewa nasiqa i pretwe nasiqem.

Ovi temeqi sadaπwe politike predsednika Borisa TadiÊa i wegove vlade istovremeno su i razlozi zbog kojih borba Srbije za oËuvawe terito r i j a l n o g i n t e g r i t e t a i s u v e r e n i t e t a n i j e ozbiqno shvaÊena u meunarodnoj zajednici. A to su i razlozi zbog kojih u ozbiqnost te borbe sumwa sve veÊi deo srpske javnosti. Jedino je Vuk JeremiÊ retorikom protivreËio ovako zacrtanim ciqevima, ali retorika vlasti u obraÊawu srpskoj javnosti od poËetka se razlikovala od retorike koju su Ëlanovi kabineta predsednika TadiÊa i srpske diplomate koristili u privatnim razgovorima sa predstavnicima EU i ameriËke administracije.

Ova potowa retorika je u velikoj meri u potpunom skladu sa prethodno navedenim tezama.

PRIVATIZACIJA DIPLOMATIJE Primetno je takoe da smo, uz konsenzus elite i formulisawe glavnih ciqeva, na for-

Iskra 1. oktobar 2010.

malan naËin prihvatili i privatizaciju srpske diplomatije. To da predsednik TadiÊ najozbiqnije teme o odnosima sa Amerikom i evropskim silama, pa Ëak i sa Rusijom, reπava preko svog kabineta nije niπta novo, ali je novo da je cela nova faza „borbe” za Kosovo potpuno vezana za neke anonimne qude koje predsednik TadiÊ πaqe u znaËajne zemqe sveta da bi preneli ovu miroqubivu poruku srpske politiËke elite. Iako su πef diplomatije i glavni kadarovi u Ministarstvu inostranih poslova qudi od poverewa predsednika, ipak je nuæno da se angaæuju drugi da rade wihove poslove. Zato su vaqda kriterijumi za imenovawe ambasadora Srbije do te mere naruπeni da neko moæe da bude ambasador na poËetku radnog veka, a n e k o p o πt o j e v e Ê z a v r πi o c e o r a dn i v e k .

Uostalom, nije ni bitno ko formalno sedi u srpskim ambasadama jer se prava i jedino vaæna d i p lo m a t i j a i o n a k o o b a v q a i z p r e ds e d n i Ë k o g kabineta.

Ovako privatizovana diplomatija u velikoj meri slabi postignuti politiËki konsenzus jer jasno sugeriπe da taj konsenzus sluæi kao maska ili izgovor za ono πto se ionako veÊ odavno radi.

Drugim reËima, konsenzus odavno postoji, ali je sada nuæno da se obelodani pred javnoπÊu kako bi se time dobilo opravdawe za buduÊu politiku Srbije prema kosovskom pitawu.

To i ne bi bilo toliko tragiËno da su tvorci ove politike imali dovoqno hrabrosti da od samog poËetka borbe za Kosovo iskreno i otvoreno krenu ovim putem, jer onda bi imali boqe πanse da postignu ono πto im je sada kquËni ciq: da se problem Kosova gurne u stranu kako bi odnosi sa Amerikom i EU bili unapreeni i kako bi put Srbije prema EU bio deblokiran, uz neku vrstu podele Kosmeta. Ovo bi predstavqalo vrhunac uspeha spoqne politike predsednika TadiÊa i ove vlade.

Na wihovu æalost, πanse da se iπta od toga ostvari ravne su nuli. Sada su mawe nego pre dve godine jer Vaπington i veÊi deo EU veruju da je konsenzus TadiÊa i NikoliÊa uspeh evro-ameriËke pol itike uslovqavaw a . A to znaËi da Êe uslovqavawe da se nastavi joπ jaËe, pri Ëemu ne postoji ni malo prostora da se ozbiqno prihvate i uvaæe srpski interesi, ma koliko skromni bili.

Logika politike uslovqavawa glasi da Srbiji ne treba dati bilo kakav ustupak na severu Kosova,

21

PlaπeÊi graane... osim moæda na reËima, jer je Srbija u suπtini veÊ napravila najteæi i najbolniji ustupak prihvatajuÊi nezavisnost Kosova kao „realnost”.

Zaπto bi Vaπington i wegovi evropski partneri Ëinili neπto za Srbiju? Od dolaska DOS na vlast bilo je jasno da su Albanci na Kosovu spremni „da ubijaju i da ginu” za nezavisno Kosovo, a da Srbi nisu spremni niti da ubijaju niti da ginu kako bi spreËili nezavisno Kosovo. Taj debalans sile glavni je razlog zbog kojeg Amerika i EU nisu ni traæile kompromisno reπewe za Kosovo. Za wih je veÊi rizik bio da Albanci budu nezadovoqni nego da Srbi budu nezadovoqni.

Najgore je to πto srpsko odbijawe upotrebe sile ne znaËi da je na Kosovu iskquËena moguÊnost novog nasiqa i novog sukoba. To πto je Srbija na svakom koraku svu svoju strategiju koordinirala sa EU i sa Amerikom takoe nije garancija da neÊe biti novih sukoba niti novog nasiqa. Niti bilo ko moæe da garantuje da se nezavisnoπÊu Kosova zavrπava ta tragiËna priËa vezana za raspad SFRJ. Pogotovo takvu garanciju ne mogu da daju NATO, Amerika i EU, koji su ponovo otvorili proces nacionalnog samoopredelewa, koji je i doveo do cepawa Srbije i do nezavisnog Kosova. Zaπto bi sada trebalo da prihvatimo wihove tvrdwe da je ta priËa zavrπena stvarawem nezavisnosti Kosova, pogotovo πto se radi o istima koji su to garantovali Slobodanu MiloπeviÊu u Dejtonu i koji su rekli da Êe morati prvo da se ispune standardi, pa tek onda da se reπava status Kosova. To su, na kraju, isti koji i daqe insistiraju da je Kosovo „jedinstven” sluËaj.

PREDNOSTI OTPORA Uostalom, razlog πto za vreme hladnog rata u Evropi nije izbio ozbiqan sukob izmeu Amerike i Sovjetskog Saveza jeste baπ taj da su i jedna i druga strana bile uverene da bi oni drugi odluËno vojno reagovali na svaku ozbiqniju provokaciju.

Svet je par puta doπao do ivice rata, ali je ravnoteæa straha obezbedila mir i reπavawe problema pregovorima, a ne preko niπana. Po istoj logici, treba imati u vidu da Êe do nasiqa, ako ga bude, verovatno najpre doÊi zbog severa Kosova jer su Srbi u tom delu Kosova odluËni da u potpunosti odbace autoritet vlasti iz Priπtine. Sada je Sever najsporniji deo deo ameriËke politike prema Srbiji.

Srpska politiËka elita i predsednik TadiÊ svoju politiku æele da predstave kao jedino „normalnu” jer bi svaki sukob, po wima, uveo Srbiju u nove ratove. Naravno, ovo nije taËno, a dokaz za to je Republika Srpska. Posledwih par godina Milorad Dodik i politiËko vostvo RS su u viπe navrata morali oπtro da se suprotstave politici centralizacije BiH, koju su im nametali visoki predstavnik i wegovi sponzori u Vaπingtonu i

22

glavnim evropskim gradovima. Svaki sukob izmeu Dodika i visokog predstavnika u javnosti se pred stavqao kao poËetak kraja za Dodika i RS, a rezultat je da niti je bilo nasiqa niti je doπlo do pokuπaja da se smeni Dodik. To se nije dogodilo samo zato πto meunarodna zajednica strahuje da bi takav pokuπaj prouzrokovao joπ veÊu nestabil nost i krizu, da bi Dodik poveo masovni pokret graanske neposluπnosti, koja bi BiH dovela do potpune blokade u svakom pogledu i do ivice raspada. A to je mnogo veÊi rizik nego πto su Dodikovi protivnici u Vaπingtonu i Evropi spremni da prihvate. Drugim reËima, postoje neke vrste ravnoteæe snaga koje dovode i Ameriku i EU do zakquËka da je mnogo korisnije dogovoriti se sa Dodikom nego se s wim sukobiti.

Naravno, to ne znaËi da je RS u bilo kom kontekstu ravnopravna sa Amerikom i EU, ali znaËi da se interes RS uvaæava i da se ozbiqno shvata da su, ako se ugroze osnovni interesi RS, moguÊe posledice koje niko u meunarodnoj zajed nici nije spreman da prihvati.

Ako je to faktiËko stawe u odnosu RS sa velikim silama, a uzme se u obzir da je RS deo BiH, koja je pod nekakvom vrstom protektorata, onda se mora postaviti pitawe kako Dodik moæe da se ponaπa kao dræavnik, a RS kao dræava, a Srbija nema izbora osim da se sama ponaπa kao protek torat?

Ovo je po sebi dovoqno ozbiqno da bi trebalo da barem malo zabrine politiËku elitu u Beogradu. Ono πto Dodik i politiËka elita u RS razumeju jeste da oËekivawa milosti i qubavi od onih koji u suπtini rade protiv wihovih glavnih nacionalnih i dræavnih interesa moæe samo da se zavrπi u razoËarewu i da zbog toga osnovni princip u odnosu sa velikim silama mora da bude, grubo reËeno, ono πto je karakterizovalo spoqnu politiku Titove Jugoslavije: uvek je boqe da te poπtuju nego da te vole.

PLA©EWE GRA–ANA SILOM Zbog svega toga, uveren sam da postignuti nacionalni konsenzus o kosovskom pitawu niti moæe da bude uspeπan niti moæe da garantuje mir.

To sluæi samo kao izgovor za neodgovornost i nezrelost politiËke elite u Srbiji. Plaπewe graana novim ratovima koji Êe se otvoriti ako se kaæe „ne” - i da to „ne” stvarno znaËi „ne” - samo moæe da izazove nove ucene i novi pritisak Amerike. A albanske ekstremiste moæe samo da ohrabri da problem severnog Kosova reπe onako kako je Hrvatska reπila „srpski problem” na svojoj teritoriji. Paralelu izmeu Krajine i severa Kosova ne bi trebalo preuveliËavati, ali bi je ipak trebalo ozbiqno shvatiti.

Sadaπwa politika predsednika TadiÊa i politiËke elite u Srbiji predstavqa u mnogim stvarima kontinuitet sa politikom Slobodana Mil oπ eviÊa. Prvo i prvenstveno, koriπÊewe

Iskra 1. oktobar 2010.

straha da bi se narod mobilisao i eventualno demobilisao i danas je aktuelno kao πto je bilo za vreme MiloπeviÊa. Za vreme MiloπeviÊa vrlo brzo se doπlo do toga da se tvrdi kako devet miliona Srba ne smeju postati taoci radikalne politike trista hiqada Krajiπnika, a onda je doπlo do toga da devet miliona graana Srbije ne smeju da postanu taoci lude politike milion i Ëetirsto hiqada „dinarskih” Srba u Bosni i Hercegovini, da posle toga tristo hiqada Srba sa Kosova i Metohije nisu smeli da ugroæavaju buduÊnost sedam miliona sugraana u ostalim delovima Srbije. Ako pratimo ovu logiku, jasno je da pedeset hiqada Srba na severu Kosmeta isto tako ne bi smelo da ugroæava dobrobit tih istih sedam miliona Srba, koji samo æele mir i normalan æivot. U jednom momentu Êe se morati postaviti pitawe gde ova logika vodi πto se tiËe Srba na jugu Srbije i Srba u Sanxaku? Iza ove logike toboæ veÊeg dobra uvek se u stvari krila logika da je najveÊe dobro da opstane reæim, pa makar niπta drugo ne opstalo.

Sadaπwa politika koja se sprovodi kroz konsenzus veÊeg dela opozicije sa vlastima garantuje nove sukobe za Srbiju. Ako niπta drugo, garantuje da Êe Srbi meusobno da se sukobe. Da ostavimo po strani pitawe Kosova i koliko je ono duboko emotivno podelilo Srbe, ali postoje i druge indikacije da mogu da izbiju novi meusrpski sukobi.

Srbi u Mitrovici i na severu Kosmeta vrlo brzo Êe se naÊi pod æestokim pritiskom da prihvate nadleænost i autoritet dræavnih institucija iz Priπtine. Posle toga sledi mnogo ozbiqnija konfrontacija izmeu politiËke elite u Beogradu i Dodika u RS. Ovaj sukob mora da izbije najpre zbog toga πto uspeh Dodika i RS jasno pokazuje da ipak postoji alternativa sadaπwoj politici elite u Beogradu, kao i da sukob sa velikim silama ne mora da znaËi novi rat. Zbog toga sadaπwa politiËka koalicija u Beogradu po svaku cenu mora da spreËi uspeh Dodika i RS. Do sada je Beograd radio protiv tog uspeha pod izgovorom da radi samo ono minimalno πto Amerika i EU od we oËekuju, ali Êe ubuduÊe ovaj sukob postati mnogo emotivniji i liËniji, jer direktno ugroæava temeq sadaπwe nacionalne politike i dogovora opozicije i vlasti u Srbiji.

A kako Êe na sve ovo da gledaju Vaπington i Brisel, veÊ moæemo da naslutimo prema izjavama ameriËkih diplomata iz poslednih nekoliko nedeqa. AmeriËki ambasador na Kosovu Kris Del veÊ kaæe da je u ovom momentu glavni problem na Kosovu to πto vlada „pravni haos” na severu i πto se ne moæe uspostaviti „vladavina prava” na tom delu Kosova. Drugim reËima, to je „divqi zapad” i, k a d a j e ta k v o b e z a k o w e , m o r a s e o Ë e k i v a t i koriπÊewe radikalnih mera da bi se uveli red i mir. SliËno tome ameriËki diplomate vide i RS. U najnovijem izveπtaju Stejt Dipartmenta o stawu terorizma u svetu navodi se da je RS neprihvatawem nadleænosti institucija iz Sarajeva direktno doprinela da pretwa terorizma u BiH

Iskra 1. oktobar 2010.

postane veÊa. Drugim reËima, RS i daqe predstavqa za Ameriku istu vrstu problema kao i vehabije.

GUBITNI»KA ELITA ©ta nam preostaje? Proces dezintegracije srpske dræave nije zaustavqen, a politiËka elita Srbije tom procesu pomaæe. Ona jednostavno ne oseÊa i ne preuzima ni malo odgovornosti za sadaπwe stawe demokratije u zemqi i htela bi da iskoristi kosovsko pitawe kao izgovor za sops t v e n u n e s p o s o b n o s t i z l o u p o t r e b u v l a s ti i dræavnih institucija. Zbog toga stalno sluπamo da „nema alternative” wihovoj politici, da nema alternative wihovoj reπenosti da se ne sukobqavaju sa velikim silama. Jer, prema toj definiciji, ne samo da je Srbija toliko jadna, siromaπna i bez snage da ne moæe da se izbori sa ovako krupnim problemom veÊ su nam i svi ostali wihovi promaπaji i neuspesi prosto sueni.

Sugeriπu nam da oni jednostavno ne mogu biti odgovorni za sadaπwu situaciju jer je Srbija, navodno, takva kakva jeste. A sebe bi æeleli da nam predstave kao jedine koji u toj Srbiji, u suπtini, mogu da vladaju. Wihov uspeh moæe da se ostvari samo ako im poe za rukom da istisnu svaku kritiku wihove politike i da ubede πto veÊi broj graana da oni nemaju izbora. U tome je wihova sliËnost sa MiloπeviÊem velika jer je on to Ëinio na bazi stvarawa kolektivne apatije i oseÊaja beznaa, pa i time πto je predstavqao svoje kritiËare i opoziciju kao nenormalne, radikalne i neodgovorne „izdajnike” koji bi gurnuli Srbiju i Srbijance u sve veÊa stradawa. Pored toga, on je veπto uspeo da predstavi Ameriku i Evropu kao glavne krivce za sve wegove neuspehe, nesposobnost i politiËko prevrtawe, ali i istovremeno i kao glavne partnere u spasavawu Srbije.

MiloπeviÊ je na taj naËin uspeo da saËuva svoju vlast i produæi svoj rok trajawa, ali wegov pad sa vlasti se desio baπ kada su mnogi obiËni qudi savladali sopstvene strahove i oseÊaj nemoÊi. On je pao upravo zato πto su qudi koji su sluæili kao πrafovi u aparatu wegovog reæima izgubili voqu da rade sve veÊe i qigavije prqave poslove, samo da bi on i wegova vlast opstali.

OseÊaj poniæewa, koji se stvarao kao deo nacionalnog identiteta, i oseÊaj gaewa prema sve veÊoj brutalnosti reæima su prevladali taj strah kojim se veπto manipulisalo.

MiloπeviÊ je za neko vreme je ipak uspeo da uvuËe srpsku elitu, dræavne funkcionere, sluæbenike i veliki deo obiËnih graana u blato svoje vladavine. Na ovaj naËin je uspeo i da prebaci odgovornost i da je podeli bez predaje vlasti, jer, kada se veÊina vaqa u blatu, onda su svi jednako prqavi, a istovremeno su i jednako Ëisti.

GURAWE SRBIJE U BLATO To je u suπtini i sadaπwa strategija vlasti i politiËke elite u Srbiji. Kao πto je Americi i

23

PlaπeÊi graane... wenim evropskim „partnerima” potrebno da Srbiju gurnu πto dubqe u blato, samoponiæavawe, oseÊaj niæe vrednosti i beznae, da bi na taj naËin opravdali svu svoju politiku u posledwe dve decenije i da bi se oni predstavili kao jedina ako i danaπwa alternativa za spasavawe Srbije - ta srpska elita æeli da gurne πto veÊi broj graana u to isto blato da bi sebe prikazali kao jedino normalne i kao siguran spas za Srbiju.

Oni koji odbiju da dobrovoqno uskoËe u to blato moraju ili da se gurnu u wega ili da se diskvalifikiju i iskquËe iz svake javne rasprave o sadaπwoj politici i buduÊnosti Srbije. To za jedno kratko vreme moæe da uspe, jer mediji i politiËki i javni prostor su pod skoro punom kontrolom sadaπwe vlasti. Za sada, to je dovoqna garancija za srpsku elitu jer niko od wih ne razmatra πta Êe biti prekosutra, nego se samo bave danaπwim danom i, ako baπ moraju, narednim. Sve wihove kalkulacije svode se na to da opstanu kao dominantni barem joπ jedan dan, i to im stvara oseÊaj zadovoqstva.

Govori istinu pred silom” (Speak truth to „G power) glasi reËenica koja se Ëesto pripisuje Martinu Luteru Kingu iz onih vremena borbe za prava ameriËkih crnaca kada se svima Ëinilo da ta borba ne moæe da donese pobedu jer sa druge strane je bila velika sila. Drugim reËima, bori se protiv sile istinom. Ta reËenica ima biblijski i verski e d i n u j a s n u i i sp r a v n u koren predstavqajuÊi je strategiju u situacijama velike nepravde, vladavine sile, straha i oseÊawa nemoÊi. NajjaËe oruæje u takvim sluËajevima jeste baπ obraÊawe vlasti - pa bila ona „velike sile” Amerika i EU ili „male sile”, koje trenutno vladaju Srbijom - da mi znamo sve πto oni rade, kako rade i zbog Ëega sve to rade, i da je sve to prqavo, jadno i protiv osnovnih principa demokratije i vladavina prava.

Moramo da ostanemo dostojni kao pojedinci i kao qudi u toj borbi za istinu i u æeqi da Srbija postane normalna i bezbedna dræava za sve svoje graane, mesto gde se gradi demokratsko druπtvo na osnovama poπtovawa graanskih prava i sloboda, i prostor na kome postoji odgovornost za svaku odluku koja se donosi. To moæe jedino da se ostvari ako πto veÊi broj qudi u Srbiji joπ jednom odluËno kaæe „ne” æeqama politiËke elite da ih ubedi da „nemaju alternativu” i da moraju da prihvate da uËestvuju u formirawu nacionalnog koncensusa koji se gradi na pesku nesposobnosti, neodgovornosti i laæi.

Sve πto se sada deπava Srbiji nije rezultat Boæje voqe niti neke prirodne nepogode, ali nije ni rezultat prevelike moÊi Amerike, nego se sve to deπava jer je to izbor i opredeqew e beogradske elite i vlasti. ©to pre se ova „realnost” shvati, tim Êe pre Srbija stati na svoje noge.

Standard, 30.12.2010. <standard.rs>

24

Obrad KesiÊ (Podvukla - Iskra)

Intervju Milorada Dodika Kosovo otvara put za otcepqewe RS Odluka Meunarodnog suda pravde o Kosovu postavqa pravni presedan za otcepqewe RS, πto bi moglo da se desi u roku od Ëetiri godine, ali ovaj entitet neÊe æuriti sa tim potezom, izjavio je juËe premijer RS Milorad Dodik.

On je u intervjuu Rojtersu rekao kako je wegov prioritet da ostvari veÊu autonomiju u okvirima Dejtonskog sporazuma. Ukoliko to ne uspe, on Êe se zaloæiti za nezavisnost RS od ostatka BiH. „Ukoliko kosovski Albanci, prema Meunarodnom sudu pravde i najvaænijim diplomatskim silama na svetu, imaju pravo da se otcepe zbog etniËke mræwe i nepostojawa jedinstva sa Srbijom, zaπto to ne bismo imali i mi u BiH?”, upitao je Dodik.

Podsetimo, Meunarodni sud pravde je u julu objavio savetodavno miπqewe da Kosovo nije prekrπilo meunarodno pravo proglaπavawem nezavisnosti pre dve godine.

Dodik je rekao kako oËekuje da Êe RS steÊi autonomiju u naredne Ëetiri godine, ali je dodao da se moæe Ëekati „Ëak i 10 godina ukoliko je to neophodno za oËuvawe mira”. On je rekao da RS neÊe delovati jednostrano i da eventualno odvajawe od BiH neÊe izazvati rat ili nasiqe. „Mi nismo avanturisti, iÊi Êemo polako”, rekao je premijer RS komentariπuÊi moguÊi referendum o nezavisnosti u buduÊnosti, za koji je rekao da moæe biti najavqen 30 dana pre odræavawa. „Naπe je politiËko pravo da odluËujemo o svom statusu”, naglasio je Dodik.

Predsednik Vlade RS rekao je da, iako je EU objavila da ne bi priznala nezavisnost RS, istorija pokazuje da se takvi stavovi brzo mewaju i dodao kako Êe moÊi da pronae partnere meu Hrvatima i Boπwacima u BiH za dogovor o razlazu. „Evropska unija je saopπtila da neÊe nikada priznati jugoslovenske dræave, a potom su priznali Hrvatsku i Sloveniju. VodeÊim zemqama Zapada potrebno je da negde na planeti imaju mesto na kojem mogu da pokaæu da su na strani muslimana.

Mi smo samo kolateralna πteta. Nije nam drago πto smo locirani u BiH”, rekao je Dodik.

Premijer RS zakquËio je da bi rezolucija UN o Kosovu o kojoj Êe se u septembru voditi debata mogla da donese dodatnu podrπku za napore Srba u BiH da u buduÊnosti ostvare veÊu autonomiju ili nezavisnost.

2. 9. 2010.

Rojte rs, Srna

Iskra 1. oktobar 2010..

Rusija i NATO

Politika daqinskog niπana, ili 3 naËina da se naete pod kapom NATO Jaroslavski politiËki forum, koji je otvoren 9. septembra, transformiπe se u jedan od centralnih terena za elaborisawe strategije razvoja savremene Rusije, odreivawa prioriteta dræavne spoqne i unutraπwe politike. S tim u vezi posebnu paæwu zasluæuje referat predsednika uprave Instituta za savremeni razvoj (INSOR) I. J. Jurgensa. Jedna od glavnih ideja referata jeste predlog o proπirewu saradwe Rusije sa NATO, sve do potpune integracije Ruske Federacije u Alijansu.

Prema uverewu Jurgensa, prilikom saËiwavawa referata kolektiv autora polazio je od teæ we d a se „pro drma auditorijum” (1).

Kopredsednik u Jurgensovoj sekciji, u kojoj treba da se dogaa naznaËeno „razmrdavawe”, je bivπi generalni sekretar NATO, lord X. Robertson.

Robertson nipoπto nije svatovski general. U decembru 2010. godine u Lisabonu Êe se odræati sa m i t N A T O , n a k o m e Ê e b i t i u s v o j e n a n o v a strateπka koncepcija tog vojnog bloka i, verovatno Êe biti preispitani (na papiru) odnosi prema Rusiji. Ne sumwam da je poziv bivπeg generalnog sekretara Alijanse skopËan sa æeqom da se utiËe na diskusiju o tom pitawu, iskazujuÊi spremnost na saradwu.

U referatu, kako su saopπtili mediji, prezentirano je nekoliko „pozitivnih scenarija” razvoja odnosa Ruska Federacija - NATO. O institucionalnoj integraciji, doduπe, neπto je ovlaπ napisano joπ januara 2010. godine u radu „Rusija XXI veka: lik æeqenog sutra”: „... sa suπtinski promewenim NATO - Rusija uspeπno okonËava pregovore o svom ulasku u alijansu, πto Êe stimulisati wegovu daqu pozitivnu transformaciju” (2). U referatu je o tome reËeno neπto detaqnije. SledeÊi scenarij jeste „savez sa savezom” i znaËi pridruæivawe Rusije NATO na bazi bilateralnog strateπkog sporazuma o bezbednosti.

Autori referata smatraju, da ta varijanta moæe biti ugraena u ponueni od strane Dmitrija Medvedeva novi sporazum o evropskoj bezbednosti.

TreÊi scenarij pretpostavqa stvarawe koordinacionog saveta meunarodnih organizacija (NATO, EU, Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB), ©angajske Organizacije za saradwu (©OS) i, moguÊe je, uz uËeπÊe OUN).

Preliminarno upoznavawe sa insorovskim planovima izaziva apsolutno prirodna pitawa.

Osvrnimo se na ona najvaænija.

Kao prvo, moæe li se - makar hipotetiËki ojno-politiËka organizacija, koja je stvorena sa vo ciqem postizawa globalnog liderstva Sjediwenih AmeriËkih Dræava, tretirati strateπkim, i uz to joπ i ravnopravnim partnerom Rusije?

Iskra 1. oktobar 2010.

Drugo, korespondiraju li te laboratorijske kons t ru kcije eks perat a sa n a c i o n a ln i m interesima Rusije?

Na prvo pitawe moj odgovor je decidan - ne.

Nikada SAD kao svetski hegemon, kao glavni ideolog i organizator NATO, neÊe ni jednu drugu zemqu, pa prema tome ni Rusiju, tretirati kao sebi ravnu. NIKADA! P o z i v i p r i p r e ma j a v n o g mn e wa n a moguÊnost ulaska Rusije u NATO, uz moguÊnost da Rusija pri tom saËuva status suverene dræave, potvrda je ili profesionalne nekompetentnosti autora „Jurgensovog referata”, ili se radi o operaciji u informativnom ratu, koju izvode snage koje su zauzele kurs u pravcu transformisawa NATO u globalnu organizaciju. U ovo posledwe ubedio me sam Jurgens, koji je uoËi otvarawa Foruma izjavio, da Êe u „konaËnoj varijanti referata biti uzeto u obzir miπqewe eksperata londonskog Meunarodnog instituta za strateπka istraæivawa (IISS)” (2). ©ta to znaËi? Strateπki v a æ n i d o k u m e n t i r u sk e d r æ a v e o t v o r e n o s e usaglaπavaju sa glavnim intelektualnim centrom za spoqni obaveπtajni rad Velike Britanije!

Samo to jedno precizirawe gospodina Jurgensa dovoqno je pa da se nikada ozbiqno ne razmatra pitawe o intergrisawu Rusije u NATO. Odgovor na drugo pitawe zauzeÊe neπto viπe mesta. U ovom trenutku postoje tri kquËna dræavna dokumenta, kojima se odreuju pojmovi nacionalne bezbednosti i nacionalnih interesa Rusije. To su Koncepcija spoqne politike Ruske Federacije, Strategija nacionalne bezbednosti R F d o 2 0 2 0 . g o d i n e i V o j n a d o k t r i n a Ru s k e Federacije.

Dakle, prema Koncepciji spoqne politike, „realno ocewujuÊi ulogu NATO, Rusija polazi od znaËaja sukcesivnog razvoja uzajamne saradwe u TO u interesu osiguformatu Saveta Rusija - NAT rawa predvidivosti i stabilnosti u Evroatlantskom regionu, maksimalnog koriπÊewa p o t e n c i j a la p o li t i Ë k o g d i j a lo g a i p r a k t i Ë n e saradwe prilikom reπavawa pitawa, koja se tiËu reagovawa na opπte opasnosti, - terorizam, πirewe oruæja za masovno uniπtavawe, regionalne krize, narkotrafik, prirodne i tehnogene katastrofe. Rusija Êe izgraivati odnose sa NATO uzim ajuÊi u obzir stepen spremnosti alijanse na ravnopravno partnerstvo , striktno poπtovawe principa i normi meunarodnog prava, izvrπavawa od strane svih wegovih Ëlanova preuzetih na sebe obaveza u okvirima Saveta Rusija - NATO, koje podrazumevaju da neÊe osiguravati svoju bezbednost na raËun bezbednosti Ruske Federacije, a takoe obaveze o vojnom suzdræavawu. Rusija

25

Politika daqinskog... zadræava negativan odnos prema πirewu NATO, pored ostalog, prema planovima prijem a za Ëlanove alijanse Ukrajine i Gruzije, a takoe prema pribliæavawu vojne infrastrukture NATO ruskim granicama u celini, πto naruπava princip jednake bezbednosti, vodi u pojavqivawe novih linija podele u Evropi i protivureËi zadacima p o v e Ê a w a e f i k a s n o s ti z a j e d n i Ë k o g r a d a n a traæewu odgovora na realne izazove savremenosti” (podvukla J.P.) (4).

Strategija nacionalne bezbednosti sadræi joπ rigidniji stav po tom pitawu. Citiram: „t.17.

DeterminiπuÊi faktor u odnosima sa Organizacijom Severnoatlantskog ugovora i daqe ostaje neprihvatqivost za Rusiju planova pomerawa vojne infrastrukture alijanse prema wenim granicam a i pokuπ aji da joj se d aju global ne funkcije, koje su u koliziji sa normama meunarodnog prava (kurziv - J.P.). Rusija je spremna za razvijawe odnosa s Organizacijom Severnoatlantskog ugovora na bazi ravnopravnosti i u interesu jaËawa sveopπte bezbednosti u Evroatlantskom regionu, Ëiji se dubina i sadræaj determiniπu spremnoπÊu alijanse da uzima u obzir zakonite interese Rusije prilikom vrπewa vojnopolitiËkog planirawa, poπtovawa normi meunarodnog prava, a takoe u wihovom daqem transformisawu i tragawu za novim zadacima i funkcijama humanitarne usmerenosti” (5).

U Vojnoj doktrini je fiksirano, da delatnost Ruske Federacije na planu zadræavawa i spreËavawa vojnih konflikata pretpostavqa „d) jaËawe sistema kolektivne bezbednosti u okvirima Organizacije Sporazuma o kolektivnoj bezbednosti (OSKB) i poveÊawe wenog potencijala, jaËawe saradwe u oblasti meunarodne bezbednosti u okvirima Zajednice Nezavisnih Dræava (ZND), Organizacije za evropsku bezbednost i saradwu (OEBS) i ©angajske organizacije za saradwu (©OS), razvoj odnosa u toj sferi sa drugim meudræavnim organizacijama (Evropskom unijom i NATO)” (6).

Kao πto vidimo, nikakvih osnova za saËiwavawe planova koji se uvaæenoj publici nude u „Jurgensovom referatu” zvaniËni dræavni dokumenti, koji odreuju nacionalne prioritete i osnove nacionalne bezbednosti Rusije, ne daju. Ne samo realizacija, nego i iole ozbiqno razmatrawe insorovskih scenarija moguÊi su jedino ako se anuliraju navedena dokumenta, ili se preispitaju.

Ja postavqam pitawe: nije li zarad toga gospodin Jurgens i odluËio da najpre „razmrda” javno mnewe, kako bi potom preispitao nacionalne prioritete, a potom veÊ, kako je oπtroumno primetio u „Danu odlikaπa” M. Kononenko, „pruæio ruku poverewa neumoqivoj logici istorijskog razvoja” trijumfu NATO? (8) Oni, koji istraæuju javno mnewe u vezi sa savezom Rusije i NATO, smatraju, da nije Moskva ta, veÊ Brisel, koji treba da bude inicijator integracije - kao, treba da usledi „obraÊawe NATO

26

Ruskoj Federaciji sa pozivom na produbqivawe saradwe”. Jurgens Ëak dopuπta, da bi takvo obraÊawe „moglo biti usvojeno na decembarskom samitu alijanse u Lisabonu” (8). Prvi konkretni koraci na putu zbliæavawa treba da budu preispitivawe funkcija i sastava Saveta Rusija NATO, ruskog predstavniπtva pri NATO, da bude pojaËano predstavniπtvo ruskih diplomata u raznim radnim organima NATO. A odmah iza toga aktivno ukquËivawe Rusije u takozvanu „praktiËnu uzajamnu saradwu u regionu avganistansko-taxikistanske granice i zajedniËke pripreme mirovnih operacija”. „Upravo su za πto skorije, maksimalno potpuno koriπÊewe resursa Rusije na avganistanskom pravcu zainteresovane strukture NATO. Dok takva zainteresovanost postoji, Moskvi Êe obeÊavati i „kutiju kolaËa, i teglu slatkog”.

Uzgred, o rokovima realizacioje pred loæenih scenarija Jurgens je govorio veoma neo dreeno - to se moæe dogoditi kroz 10,15, 25 godina, a moæda i viπe (9). Drugim reËima, predlog da se „l egne” pod NATO je politika daqinskog niπana. Ali ne lezi vraæe. Resor Alena Dalesa, setimo se, takoe nije postavqao konkretne rokove za uniπtewe SSSR, a rezultati su, πto bi se reklo, tu pred nama.

Bojazan da Êe na talasu „razmrdavawa” javnog mnewa u korist udruæivawa sa „mirovwaci ma” iz NATO Rusija poËeti brzo gubiti svoj suv erenitet, nipoπto nije bez osnova. U krajwoj liniji, znam taËno: ni ja liËno, ni veoma mnogi graani Rusije „lik æeqenog sutra” naπe zemqe ni na koji naËin ne vezujemo za NATO - tim preæivelim svoju epohu vojnim blokom, na Ëizmama Ëijih vojnika se skorela krv mirnih stanovnika Bosne, Srbije, Avganistana, Iraka... <fondsk.ru>, 10.9.2010.

Jelena PONOMARJOVA

Jelena PONOMARJOVA je magistar politiËkih nauka, docent MGIMO MIP Rusije. ________________ (1)http://m-kalashnikov.livejournal.com/596669 .html.

(2) Rusija HH| veka: lik æeqenog sutra. - URL: http: //www.riocenter.ru/files/Obraz.gel.zavtra.0.pdf (3) Tam æe.

(4) Koncepcija spoqne politike RF (12 jula 2008.

Pr - 1440). Gl. 4. Regionalni prioriteti. - URL: http://archive.kremlin.ru/text/docs/2008/07/204108 .shtml).

(5) Strategija nacionalne bezbednosti RF do 2020. (utverena Ukazom Predsednika Ruske Federacije 12 maja 2009 g. - 537). - URL: http://www.scrf.gov. ru/documents/99.html.

(6) Vojna doktrina (Ukaz Predsednika RF - 146 5 februara 2010 g.). - URL: http://www.rg.ru/ 2010/02/ 10/doktrina-dok.html.

(7) Kononenko M. Dan odlikaπa. M.: Folio, 2008. 287 s.

(8) http://www.gazeta.ru/politics/2010/09/ 02_a_34 14237. shtml.

(9) Komsomolska pravda. - 5 septembra 2010.

(Podvukla - Iskra)

Prevod: Rajko DOSKOVI∆

Iskra 1. oktobar 2010..

KAKO ∆E IZGLEDATI VLADAVINA TOME NIKOLI∆A Zaπto se od vladavine napredwaka ne treba nadati niËem dobrom, osim πto je ona neophodna da bi se o dobru uopπte moglo misliti Ako vam je zapelo sa dokazima da je bezmalo cela srpska politiËka klasa raspoloæena prema svojim graanima kao vuk prema Crvenkapi, tada nauËite napamet ovu skasku o pravosuu, tadiÊevcima i tomistima. TrebaÊe vam. Kada je dobro nauËite, tada Êete znati da nije dovoqno ponovo izaÊi ili ne izaÊi na izbore, i da se u Srbiji niπta naboqe neÊe promeniti dok ponovo ne uzmemo stvar u svoje ruke, s tim πto Êe ovaj put biti teæe nego ikad pre.

Dakle ovako: prvo su tadiÊevci napravili reformu pravosua. Iπlo im je odliËno sve do onog raskrπÊa gde se razreπava hoÊe li im prav osu e b iti dræav no ili p artijsko . Do kadrova, dakle. Izabrali su, kako to nalaæe partijski red, svoje, a one za koje im se uËinilo da nisu wihovi oterali su. Tako je otpalo oko hiqadu sudija pod proverenom æutom devizom da oni koji nisu s nama jesu protiv nas. Usput su MaloviÊka, Homen i RistiÊ i meu ovima koje su izabrali pritisnuli nekoliko sudija jer su se dr æ a li z a k o n a k a o p i j a n i p l o t a , d a b i u ponovqenim postupcima stvar zavrπila onako kako su to stranci i partija naloæili. Uzgred, stranci, reklo bi se, nemaju niπta protiv takvog partijskog pravosua sve dok uredno presuuje onima koji ugroæavaju vedete i simbole one Srbije sa kojom oni raËunaju (vidi pod Brankica StankoviÊ) i sve dok presuuju onima sa kojima ne raËunaju, kao πto je Ustavni sud presudio protiv duplih plata na Kosovu, Ëime je Srbija sudskom odlukom obrisala i ono malo koliko je Kosovo dræala misionarskim podruËjem.

Hajde sada da vidimo kakva je poruka graanima od ovakve reforme pravosua?

Jednostavno, da tadiÊevci nemaju nikakav reformski kapacitet. A onaj ko nije uspeo da reformiπe pravosue bez uobiËajenih partijskih sviwarija, taj neÊe reformisati nijednu ni druπtvenu ni politiËku oblast. A to znaËi da je do reforme pravosua joπ i moglo da se proda kako Borisova vlast postoji zbog graana, posle toga svi smo mi tu samo da bi oni imali Ëime da vladaju i zadovoqavaju strance, i ni zbog Ëega drugog.

TOMINO PRAVOSU–E A onda su tomisti reformu doveli u pitawe sa sve pobuwenim Cvijanom, koji se s poËetka silno sekirao zbog partijskog srpskog pravosua. Ali, kad se Ëovek upisao u napred-

Iskra 1. oktobar 2010.

wake, u partiju dakle, tada se pokazalo da on i Toma zapravo nisu bili zabrinuti za pravosue, veÊ za sebe. I tada se, ako je verovati Cvijanu, o d o n i h hi q a d u o t p uπ t e n i h s u d i j a w i h 6 5 0 upisalo u napredwake. I sad se vi pitate πta Êe sudije u politiËkoj stranci, tim pre πto wihove æalbe da budu vraÊeni na posao joπ nisu formalno stavqene ad acta?

Stvar je jednostavna: sudije koji nisu proπli æuto sito zakquËili su kako ih je omelo to πto nisu bili bliski stranci na vlasti.

Verujem da meu wima ima i dobrih i loπih, i savesnih i nesavesnih, ali svi oni su, kad je o strankama reË, bili sasvim u pravu. I πta Êete logiËnije nego da su reπili da se pribliæe napredwacima, koji nisu u vlasti, ali samo πto je nisu zgrabili. Dakle, kada Boris ima svoje sudije, zaπto i Toma ne bi imao svoje. Tomine sudije otuda znaju da Êe se vratiti na posao kad Toma doe na vlast, tim pre πto je MaloviÊka, kad je Ëula da su ovi kod Tome, izjavila da je to samo potvrda koliko je bila u pravu πto je tolike (kripto)tomiste otpustila.

Videli smo πta nam je kroz pravosue poruËio Boris, hajde sada da vidimo πta nam je poruËio Toma. PoruËio nam je da je Boris sasvim u pravu, osim u jednom: umesto svojih sudija trebalo je samo da ubaci Tomine. Poπto to Boris nije uradio, uradiÊe Toma kad bude mogao. ©to Êe reÊi da Êemo imati dva pravosua, koja Êe se mewati onako kako se oni budu smewiveli, i, naravno, ni jedno od ta dv a pra vosu a neÊ e sluæiti Srbiji, veÊ svojim partijama, uz to πto Êe i jedni i drugi sluæiti strancima. Jasno? A to Êe opet, ako stvar gledamo πire od pravosua, reÊi da ni tomisti nemaju nikakav reformski potencijal i da je ono koliko su oni nezadovoqni Srbijom, tek toliko πto nisu oni glavni baje, veÊ tadiÊevci.

TOMA U VLASTI Razmiπqajte daqe: u Srbiji Êe se jednog dana dogoditi izbori i smeniÊe se vlast. ©ta Êe vam doneti nova vlast? Promene? Boqi æivot?

Pravdu? Reforme? Niπta od toga neÊe doneti, i vi to dobro znate. Problem je, meutim, πto vas to saznawe Ëini apatiËnim umesto da vas Ëini borbenim.

Tomin prelazak iz tabora nacionalista u tabor evropejaca trebalo bi da obezbedi finale jednog sistema i da uËini nepovratnim deo onog

27

Kako Êe... procesa koji su Brisel i Vaπington namenili Srbima a koji se da svesti u Ëetiri taËke.

Prvo, Srbija Êe vremenom postati zemqa koja Êe shvatiti da joj odricawe od Kosova znaËi mnogo problema mawe, i to ne sa Kosovom veÊ sa zapadnim zemqama; drugo, Srbija Êe vremenom postati zemqa dovoqno mala i neuticajna da neÊe biti u stawu da omete promenu odnosa snaga u regionu, gde Vaπington raËuna sa Albancima kao glavnim faktorom na koji Êe se oslawati; treÊe, Srbija Êe vremenom sve svoje privredne resurse i træiπte staviti u funkciju stranih kompanija i kapitala jer πta Êe woj tako maloj i neuticajnoj da ima svoju privredu i banke; i, Ëetvrto, iako Êe ovo iz prethodne tri taËke za wu biti veoma bolno, nikako ne bi smelo da se dogodi da je taj bol pribliæi Rusiji, jer bi to moglo da bude opasno za provoewe taËaka pod jedan, dva i tri.

E sad, svi srpski lideri posle MiloπeviÊa nekako su verovali da se mogu provuÊi ako iz ovog sveobuhvatnog programa ispune jednu ili dve taËke, taman toliko da ne bi ispuwavali ostale. Naravno, svaka taËka koju bi ispunili Ëinila je one koje su odbijali mawe brawivim: –iniÊ je verovao da Êe, ako okrene lea Rusiji, biti zaustavqeno komadawe Srbije; Koπtuni ca je mislio da Êe, ako im preda ekonomiju, spasiti Kosovo; TadiÊ je bio ubeen kako Êe ga to πto je pristao na zapadnu verziju balkanskih ratova uËiniti svarqivim za EU, koja neÊe praviti pitawe oko srpskog Ëlanstva.

Svaki od wih, kada je dolazio na vlast, slao je signal strancima da Êe dati viπe od onog pre wega i svaki je poruËivao biraËima da Êe spasiti viπe nego ijedan pre wega. Koji god da je dolazio na vlast, dolazio je otvarajuÊi Srbima neku nadu i obeÊavajuÊi strancima napredak. Bio je to jedan neprekinuti niz, jedan sistem koji se sada prekida. Kako? Tako πto je Toma prvi koji Êe sve obeÊati strancima i niπta Srbima.

srpski postoktobarski vladar koji neÊe doÊi na vlast na tom balansu svojih obeÊawa graanima i obaveza prema strancima; on se neÊe baviti glupostima poput reformi; on Êe, vaqda vam je jasno iz wegove vizije pravosua, biti duæan samo ovim drugim. SledeÊa stvar koja Êe wegovu vladavinu uËiniti posebnom u odnosu na prethodne sastoji se u tome πto se on pojavquje kao posledwi u jednom nizu, na zaËequ jednog sistema koji se naπao na svom logiËnom kraju, gde posle wega nema niËega osim nove podele karata.

Pri tome, sve resurse tog sistema potpuno je iscrpela TadiÊeva vladavina, i narodno strpqewe, i modele funkcionisawa sistema, i novac koji ga je odræavao. To Êe reÊi da NikoliÊ, o si m p o d r π k e s t r a n a c a i m e d i j a k o j e k o n troliπu, neÊe imati niπta. ImaÊe, naravno, svoju æequ da vlada, imaÊe i svoj san o boqoj Srbiji, ali ima Êe i sp isak naloga koje Êe ispuwavati i dokazivati da je zaista postao evropejac i da to nije onaj nekadaπwi Toma kome je radikalizam iznova izbijao kao masna fleka na kravati. I imaÊe mawe vremena da zavrπi posao nego iko pre wega jer u Tomu nije ugraeno zapadno strpqewe, veÊ manipulativna teza da se pokazuje kako u tranzicionim zemqama mawe poslova zavrπavaju oni koji na vlast dou sa nekim moralnim kreditom, nego oni koji dou bez wega.

Tomi dakle neÊe biti dato niπta da uradi jer on neÊe biti nikakav strateπki model vladavine Srbima, veÊ Ëovek koji Êe vladati kratko, intenzivno i koji Êe, odbaËen i isluæen , zavrπi ti bræe i lak πe nego ijedan w egov prethodnik.

Pokuπajte da zamislite Tomu NikoliÊa, koji je pre neku godinu napola pomenuo da Êe traæiti reviziju procesa protiv Legije, pa mu se nebo sruπilo na glavu; uporedite dakle takvog Tomu sa ovim koji se danas zalaæe za partijsko pravosue i ne dogodi mu se niπta. Naravno, on tada zna gde leæi moÊ, on zna da ona nije u izborima, u demokratskim normama i poretku, veÊ tamo gde je obeÊao da neÊe mrdnuti prstom za Kosovo i gde se neÊe odmaÊi ni pedaq od Brisela prema Istoku, makar ga nikad tamo ne primili.

Ako mislite da vam sve ovo piπem samo da bih vam ogadio Tomu i uËinio svojoj æeqi da Boris vlada doæivotno, greπite. Jer upravo takav Toma ima svoje neoborive razloge. Prvo, Toma je uspeo da pobedi svoju stranku, dok je od svoje Boris izgubio, i u tome jeste dobar deo tragedija wegove vladavine. Drugo, Boris jeste potroπio sve resurse postpetooktobarske epohe, ali samo Toma Êe potoπiti epohu samu. TreÊe, posle Borisa Srbija Êe jedino znati da je gladna i ... , samo posle Tome Êe znati i ko joj je to ura dio. »etvrto, ako biste danas poæeleli da na ulici ruπite Borisa, stranci bi ga branili oruæjem, samo Tomu neÊe braniti niËim jer Êe ga troπiti bræe nego ikog. Peto, Boris je Srbiju uËinio gladnom hleba, samo Toma Êe je uËiniti gladnom slobode, a to jeste neko uspravqawe. ©esto, posle Borisa Êe doÊi Toma, a posle Tome moÊi Êe da doe samo Srbija. Zato se ne nadajte dobru od Tome, ali se nadajte da bez wega neÊemo preÊi put izmeu ovoga πto imamo i Srbije koju sawamo. To neÊe biti lako, ali Êe tek sa Tomom iza nas biti izvodqivo.

On Êe doÊi na vlast izborima, ali on Êe dobro znati ko ga je izabrao, i on Êe biti prvi

Standard, 16.8.2010. <standard.rs>

TOMA I PROMENE

28

Æeqko CvijanoviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. oktobar 2010.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (147)

IVAN IVAWI, STAQINOVA SABQA Ivan Ivawi (1929) je plodan srpski pisac jevrejskog porekla. Piπe romane, pripovetke, drame, politiËku piblicistiku i eseje, a sada se latio i detektivske proze u romanu Staqinova sabqa. U romanu ima karaktera iz sveta nauke, policije, obaveπtajnih sluæbi, prostitucije i kriminala.

Pored primesa detektivskog æanra, mogu se naÊi i interesantni detaqi o æivotu u Jugoslaviji. Autor sam kaæe: „PredstaviÊu neke liËnosti koje toliko podseÊaju na istorijske ili postojeÊe æive qude, iako sam te qude izmislio... Ako sama priËa bude isuviπe fantastiËna i neverovatna, molim da se uzme u obzir da je sve πto nam se dogaa posledwih deset ili petnaeast godina joπ mnogo neverovatnije i fantastiËnije.”(5-6) U tom grmu leæi zec. Pitawe je zaπto je „izmislio” baπ liËnosti koje mogu da se odnose na one iz svakodnevnog æivota u Srbiji. »itajuÊi roman, Ëitalac ne moæe da se otme pomisli da je Ivawi, pored uobiËajenih primesa detektivskog romana, æeleo da kaæe i koju znaËajnu reË o zemqi u kojoj æivi.

U romanu radi se o sabqi ukraπenoj rubinima i dijamantima koju je Staqin navodno poklonio Titu 1944. godine za zasluge u borbi protiv faπizma.(7) Sabqa je Ëuvana u velikom bunkeru od πest spratova, sazidanom da bi Tito preæiveo eventualni atomski rat. Tu su gardisti Ëuvali mnogobrojna umetniËka dela darivana Titu, ukquËujuÊi i sabqu. Posle wegove smrti sabqa je misteriozno nestala, to jest ukraena, ispod zgrade u kojoj je stanovao Tito. Dva gardista naeni su mrtvi. Vlast prikriva pravi razlog wihove smrti, tvrdeÊi da su pucali jedan na drugog. Postoji i verzija da „se pojavio neko ko daje ponude najboqim interesentima na berzi dijamanata. Kaæe se da iza svega toga stoje oficiri koji imaju pristup objektima.” Meu interesentima je takoe i princ iz dinastije Juæne Arabije. „On bi za privatnu zbirku u svom dvorcu voleo da kupi sabqu Ëiji je balËak ukraπen rubinima i dijamantima”, koju je Staqin poklonio Titu. „Wena vrednost ne leæi samo u velikom i znalaËki bruπenom dragom kamewu, nego i u Ëiwenici ko ju je kome i kojim povodom darovao... Nije sasvim iskquËeno da je smrt gardista povezana sa pokuπajem da se ta sabqa iznese iz bunkera.”(99) Problem krae nije reπen u romanu, πto ukazuje na Ëiwenicu da to i nije bila glavna namera autora. Treba se pozabaviti i drugim wegovim namerama.

Pre svega, nekoliko autorovih komentara o æivotu u Jugoslaviji i Srbiji. „U æivotu, pogotovo u Srbiji posledwih godina... puca se smesta i bez upozorewa. To je jednostavnije i efikasnije.”(5) „U Srbiji se decenijama znalo da se telefonski razgovori mogu prisluπkivati.”(14) Ivawi pomiwe i koπavu kao metaforu za mnoge druge neprijatnosti koje dolaze sa istoka; oËigledno to se odnosi na Sovjetski Savez. „Od 24. decembra do 13. januara u Srbiji gotovo niko ne radi. Zbog toga mnogi koji bi inaËe rado nastavili svoj posao, svejedno ne mogu niπta bitno da urade.”(161) „U æivotu, a pogotovo u Srbiji, puca se mnogo bræe nego na filmu.”(200) I neki glavni karakteri izraæavaju nezadovoqstvo sa stawem stvari.

Iskra 1. oktobar 2010.

Tako Miha, Slovenac, Ëlan tajne sluæbe, daje ostavku na svoj poloæaj zbog razvoja politiËke situacije u svojoj zemqi i osniva detektivski biznis. Miha kaæe: „Ja sam razoËaran i pitam se da li je imalo ikakvog smisla ono πto sam radio u toku svog æivota. Propalo je sve u πta sam verovao.”(97) I daqe: „©to se ovde dogaalo izmeu 1992. i 2000. godine viπe i nije bilo nikakva politika, stvorilo se druπtvo u kojem su se isprepleli policija, tajne sluæbe, pravosue, paravojne jedinice i organizovani kriminal... I mi smo u svoje vreme koristili kriminalce za obavqawe odreenih poslova. Pogotovo u inostranstvu... Ovde su zloËinci vodili kolo, a policija i pravosue su se pokoravali kriminalcima... Sada ko bajagi imamo demokratiju i vladavinu prava, ali joπ uvek se nije dovoqno promenilo.”(105-106) Drugi glavni karakter, Ariel-Aki, jugoslovenski Jevrejin, u tajnoj sluæbi Mosad, Ëovek je niskog morala, kriminalac koji se ne libi niËega πto bi koristilo wegovom poslu. Umeπan je u mnoge detaqe oko sabqe, nejasno za Ëiji raËun. Aki uopπte nije ni pokuπavao da razlikuje `dobro` od `zla`, nego samo `korisno` od `nekorisnog`.(141) On donosi prosti zakquËak: „Qudski æivot u naπoj zemqi na æalost Boæju i nije neka naroËito skupa roba!”(148) Jedan potpukovnik jasno izraæava svoje negodovawe: „I meni je sad veÊ sve svejedno.” Miha ga ironiËno pita: „Ali gde su naπi stari ideali?” Potpukovnik odgovara: „Kako kaæu u onoj pesmi, za ideale ginu budale.

To pevaju mladi, pa πta onda da kaæemo mi koji smo omatorili?” Miha Êe onda rezignirano: „Da popijemo za proπlost, kad veÊ ne moæemo za buduÊnost!”(150) Vojna lica su naroËito ozlojeena zbog stawa u zemqi. (151-152, 153) Tu su obavezno i qubavnice, bez kojih nema detektivskog romana: jedna Austrijanka i jedna Ruskiwa, koja je doπla u Srbiju da bi kao prostitutka pomogla reπewu tajne. Ostali, mawe vaπni karakteri, skoro svi su ubijeni oko afere sabqe: Goran, Mihin prijateq; Refik, Albanac, kujunxar, πvercer droge i ostalih stvari, koji je tajno saraivao sa Udbom; Saπa-Lala Perin, Mihov sestriÊ, nauËnik u nuklearnom institutu u VinËi; pa i Arkan RaænatoviÊ.

U toku romana postaje jasno da Staqinova sabqa sama po sebi nije toliko interesantna koliko πta se krije iza we. Nije iskquËeno da je poruka Staqinova Titu, koja je smeπtena u balËak sabqe, znaËila mnogo viπe od Ëestitke za zasluge u borbi protiv faπizma. Ivawi opπirno piπe o radu i pronalascima Nikole Tesle, naroËito o wegovom projektu „zraci smrti”. Sovjetska tajna sluæba je saznala da su Tesline zaostavπtine predate novim vlastima u Jugoslaviji. Postoji sumwa da se Teslin pronalazak „zraka smrti” moæe da dovede u vezu sa pronalaskom atomske bombe i da bi Tito moæda, radi prijateqskih veza sa Zapadom, mogao da napravi raËun, tj. proda Tesline beleπke. Tako jedan Amerikanac koji je takoe upleten u ovu zavrzlamu otvoreno kaæe, „Nas mawe zanima sabqa nego ono πto bi moglo da bude sakriveno u wenom balËaku!”(137) Sam autor veli: „MoguÊnost povezivawa akcije `Staqinove sabqe` sa akcijom Teslinih `zraka smrti` javqa se sama po

29

SE∆AWE NA DRA©KA PROSTRANA U DiËmu, Dalmacija rodio se Draπko Prostran 1. jula 1918. godine od majke Olge, muËki ubijene od partizana u ©ibeniku 1944. i oca, veoma uglednog protojereja Stevana Prostrana, koji je bio poznat ne samo kao odliËan propovednik, veÊ i kao kompozitor liturgijskog horskog pevawa. Meu sveπtenstvom bio je cewen i kao jedan meu najboqim poznavaocima crkvenog pojawa.

Draπko u ©ibeniku zavrπava osnovnu πkolu i gimnaziju, a poπto je u mladosti pokazivao umetniËke sposobnosti, odlazi u Beograd i sa uspehom polaæe sve ispite na akademiji umetnosti. Po osnivawa politiËkog pokreta JNP Zbor u ©ibenik su dolazili, Hrvoje MagazinoviÊ, Ratko ÆivadinoviÊ, Æivko BrkoviÊ i drugi poznati zboraπi i dræali predavawa na kojima je Draπko bio redovan sluπalac. Draπko se oduπevqava programom Zbora i od tada postaje wegov aktivan Ëlan, a za vreme studija prisustvuje i predavawi-ma Dimitrija QotiÊa i tako joπ viπe uËvrπÊava svoju veru u ideologiju Zbora.

Po zavrπetku studija odlazi na odsluæewe vojnog roka u Maribor, gde ga zatiËe Drugi svetski rat.

Uspeva da izbegne nemaËko zarobqeniπtvo i pored velikih teπkoÊa vraÊa se u Beograd. Od svojih drugova saznaje za straπnu situacijuu u Srbiji i nemilosrdne okupatorske odmazde nad neduænim srpskim narodom kao posledica komunistiËkih napada.

Zadojen duhom patriotizma, Draπko se bez oklevawa javqa u tek osnovani Prvi odred srpskih dobrovoqaca. UËestvuje u svim vojnim akcijama u borbi protiv komunista, pa je zbog wegove hrabrosti i vojne veπtine, dobijao pohvale i unapreewa.

Saznavπi za stradawe i patwe srpskoga naroda u Dalmaciji, marta meseca 1943. Dimitrije QotiÊ, poziva Ëetiri srpska dobrovoqca, Dalmatinca, iz Prvog puka, meu wima i Draπka i

Ivan Ivawi... sebi.”(161) I agenti Juæne Arabije gledaju po svaku cenu da kupe sabqu, jer misle da se u papiru u balËaku krije formula stvarawa strahovitog oruæja, neke vrste atomske bombe a la Teslinih zraka smrti, pa da je predaju svojim prijateqima iz porodice Bin Laden.

Meutim, srpski mediji su ubrzo prestali da se bave aferom „Staqinova sabqa”, jer je „svaki Ëas neko nekoga ubijao ili bivao ubijen, stalno se dogaalo neπto uzbudqivije.”(232) Na taj naËin Ivawi izbegava da otkrije tajnu, πto je uobiËajeno u detektivskim romanima, ostavqajuÊi Ëitaocima da sami dou do fiktivnog reπewa. Istinska sabqa, bez poruke u balËaku, nalazi se i daqe u muzeju. Ona je posluæila autoru za siæe ovog interesantnog romana, naroËito za qubiteqe detektivske proze, koja nije tako Ëesta u srpskoj kwiæevnosti.

Vasa MihailoviÊ -----------------Ivan Ivawi, Staqinova sabqa (Beograd: Stubovi kulture, 2008), 241 str. Strane citata iz ove kwige naznaËeniu su u tekstu.

30

traæi da se spreme na put za Dalmaciju. Zadatak je glasio, da organizuju u vojne jedinice pripadnike pokreta Zbora iz ©ibenika i Splita kao i nacionalno orjentisane qude u Dalmaciji, kako bi pomogli vojvodi MomËilu –ujiÊu u borbi protiv komunista i ustaπa. Po dolasku u Dalmaciju sa svojim drugovima Draπko je u kratkom roku okupio veliki broj dobrovoqaca. Uskoro se, u saglasnosti sa vojvodom –ujiÊem, formira ©ibensko-splitski bataqon, u kom je bilo i dosta Hrvata pripadnika pokreta Zbora. Za komandanta bataqona imenovan je Draπko Prostran.

Kao komandant, strog i praviËan, bio je neobiËno omiqen od svojih vojnika. Zbog nediscipline nekoliko puta kaæwavao je i svoga mlaeg brata Boru.

Poπto je od oca nasledio talenat za muziku, posle vojnih veæbi, uËio je vojnike uz gitaru koraËnicama srpskih dobrovoqaca, koje bi oni kasnije marπirajuÊi pevali. Naæalost, u borbama protiv partizana u Ravnim Kotarima, bio je rawen i onesposobqen za daqe akcije. Dolaskom Sovjetskih trupa u Srbiju i poπto su Italijani predali svoje oruæje partizanima, vojvoda MomËilo –ujiÊ, 1944. izdaje nareewe ËetniËkim jedinicama Dinarske divizije za pokret u Sloveniju, a na poziv komande Srpskih dobrovoqaca i vojvode JeveviÊa. I ako rawen, Draπko nije hteo da se pridruæi rawenicima, koji su kasnije sa vozom zaustavqeni u Kostajnici i wih 120 muËki ubijeni od ustaπa.

Wegova verna Dara, a kasnije supruga, dovela ga je na kowu u Sloveniju, preko sneænih brda i poqa Bosne, Like i Hrvatskog Primorja. Sa Ëetnicima Dinarske Divizije prelazi u Italiju, gde u logoru Eboli, predaje acima u gimnaziji crtawe, a wegov otac engleski jezik. Posle dve godine provedenih u Italiji, sa ostalim jedinicama logora Eboli putuje za NemaËku, gde se posle nekoliko meseci lutawa po izbegliËkim logorima napokon smeπta sa suprugom, ocem i mlaim bratom Borom u logor Lingen, veÊ nastawen porodicama srpskih dobrovoqaca. Odate po dobijawu viza, porodica Prostran odlazi za Ameriku, u Xolimont, novu parohiju wegovog oca.

I najmlai brat Duπko-Bato Prostran, student uËiteqske πkole u ©ibeniku, posle gubitka majke i supruge, a kasnije i sina Duπka, odlazi u Beograd i prijavquje se u Drugi puk SDK, gde se kao i wegov stariji brat Draπko, isticao borbenoπÊu i vedrinom, tako da je bio neobiËno omiqen meu drugovima. Naæalost, wegov Drugi dobrovoqaËki puk bio je predat od Engleza partizanima, tako da je i Duπko sa drugopukovcima streqan u KoËevqu.

Draπko se u Americi vrlo brzo zaposlio i uspeπno napredovao kao umetnik. Pre deset godina smrt wegove Dare, ostavila je veliku prazninu u wegovom æivotu. Ipak pre izvesnog vremena venËao je dobru i uglednu srpkiwu Olgu, koja mu je ulepπala posledwe dane wegovog æivota.

U Oranæu, Kaliforniji, 27. juna ove godina ispustio je svoju plemenitu duπu naπ divan drug i junak sa Dinare, Draπko Prostran. Slava mu i hvala!

M.i D. PopoviÊ

Iskra 1. oktobar 2010.

Prilozi „Iskri” SeÊamo se naπih dragih prijateqa, umrlih u mesecu septembru: Æike LazoviÊa, Krste TodoroviÊa, protinice Pole TomiÊ, –oke KolareviÊa, Mirka »eËavca, Mijata Bardaka, Desimira BogdanoviÊa, Miodraga-UËe –oreviÊa, Dragana BogiÊeviÊa, Dr Milana VuËiÊa, Raπka OjdroviÊa, Ace NikπiÊa, Nikole VasiÊa-Skaleta, Stevana DragutinoviÊa i Mirjane Rauπ Stevan i Vera PiroÊanac $ 20 Povodom godiπwice upokojewa moga supruga Gojka DeliÊa i seÊawa na moga brata Duπana MaleπeviÊa, u mesto venca i voπtanice Nada DeliÊ A$ 100 SeÊawe na moga dobrog i plemenitog druga prvopukovca Mirka BackoviÊa Rade BorojeviÊ A$ 50 U mesto voπtanice, za pokoj duπe naπeg dobrog druga Mirka BackoviÊa DobrovoqaËka zajednica Melburn A$ 50 Prilog Iskri Duπan CvetiËanin

$5

Za pokoj duπe i u znak seÊawa na Ratkovog juriπliju, mog πkolskog druga Vaqevca, Mihajla-Miku KruniÊa Andra MandiÊ $ 25

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson - Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. oktobar 2010.

Orden Sv. Save naπima u Australiji Za svoj æivotni crkveni rad odlikovani su ordenom Sv. Save drugog stepena naπi drugovi, braÊa Milomir-Miro i Duπan PopoviÊ. U Melburnu, Australija, orden im je u ime SPC, uruËio episkop Australijski Irinej. BraÊa PopoviÊ su svoju gotovo osam- desetogodiπwu sluæbu crkvi poËeli kao πteci vladike Dalmatinskog, takoe Irineja (–oreviÊa), u rodnom ©ibeniku i verno je nastavili do danaπweg dana kroz izbegliπtvo i æivot u Australiji.

Orden Sv. Save uruËen je i gospoi Tatijani PavloviÊ za crkveni rad wenog pokojnog supruga Nikole PavloviÊa. Oni su inaËe roditeqi naπeg velikog prijateqa, naæalost takoe pokojnog, Milije PavloviÊa, koji je oæenio Veru, kÊer naπeg pokojnog druga Bore TimotiÊa. U ovom braku starijim PavloviÊima roeno je Ëetvoro unuËadi koji sa majkom æive u Londonu, Engleska.

Na velikoj sveËanosti srpske zajednice u Melbornu, svi odlikovani su se prigodno zahvalili SPC na ukazanoj im poËasti.

Vesti, Au

ZukorliÊ traæi meunarodne posmatraËe za Sanxak BoπwaËko nacionalno veÊe, koje Ministarstvo za qudska i mawinska prava ne priznaje, obratilo se visokoj predstavnici Evropske unije za spoqnu politiku i bezednost Ketrin Eπton, zahtevajuÊi upuÊivawe meunarodnih posmatraËa u Sanxak.

Kako je saopπtila Informativna sluæba tog veÊa, u pismu upuÊenom Eπtonovoj se ukazuje na sve uËestalije pojave diskriminacije i krπewa prava na verskoj i etniËkoj osnovi. „Radi uvida u stvarno stawe u Sanxaku, BoπwaËko nacionalno veÊe traæi od Evropske unije slawe meunarodnih posmatraËa u Sanxak, Ëime bi se znaËajno relaksirala napetost i ostvarile pretpostavke za poËetak dijaloga”, navedeno je u saopπtewu.

U pismu se istiËe da su dogaaji od subote pokazali da su tenzije u Sanxaku podignute do usijawa, a da neprimereno veliki broj policijskih snaga negativno utiËe na

SAJT NOVO VIDELO <http://www.novo-videlo.com> Naπi prijateqi u Srbiji koji ga ureuju momentalno imaju na sajtu sledeÊe rubrike. Kada ih otvorite (na gorwoj web-adresi) naÊiÊete sledeÊe: NaËela: U πta mi verujemo?

Sabrana dela: Svih 12 kwiga Sabranih dela D. V. QotiÊa (izdawe Zadruga, 2001), koje se mogu Ëitati na sajtu ili preuzeti (download).

Bi b li ot ek a : Kwige raznih autora proistekle iz „lepe misli Zbora” ili „naπe lepe misli”. Na sajtu su veÊ sedeÊ dela (ove kwige se mogu Ëitati na sajtu ili preuzeti (download): - Save JankoviÊ „Na prelomu”: - Hrvoje MagazinoviÊ „Kroz jedno muËno stoqeÊe: - D. V. QotiÊ „Videlo u tami”; - Borivoje M. KarapanxiÊ „Graanski rat u Srbiji”.

Iskra: Sve brojeve Iskre za 2009. i 2010. godinu.

Ak t u e l n o s t i : Deπavawa vezana za zajednicu okupqenu oko „Novog videla”, ali i πire.

Arhiva: Kompletna arhiva od 20 brojeva „Novog videla”, dok je isto izlazilo, a koji se mogu Ëitati na sajtu ili preuzeti (download).

Kontakt: Komentari posetilaca sajta.

Naπi prijateqi planiraju da vremenom postave joπ rubrika i time viπe obogate sadræaj ovog sajta.

PoseÊujte sajt „Novo videlo” i preporuËite ga prijateqima i poz nanicima! pokuπaj smirivawa situacije.

BoπwaËko nacionalno veÊe formirala je izborna lista BoπwaËke kulturne zajednice, uz pomoÊ dvojice veÊnika sa liste BoπwaËkog preporoda. Nosilac liste BoπwaËke kulturne zajednice, koja je na junskim izborima za nacionalni savet te mawinske zajednice osvojila 17 od 35 mandata, bio je glavni muftija Muamer ZukorliÊ.

Ministarstvo za qudska i mawinska prava, meuitm, ne priznaje tako izabrano veÊe, jer nije postojala dvotreÊinska veÊina koja bi prethodno verifikovala mandate veÊnika sa sve tri izborne liste.

6.9.2010.

Vesti on line

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Deset godina „demokratske” vlasti u Srbiji

Decenija koju su pojeli skakavci Za neπto viπe od mesec obeleæiÊemo deceniju od demokratskih promena u Srbiji.

OËekivawa su izneverena, poverewe izigrano, obeÊawa pogaæena. Sistem koji je navodno sruπen 5. oktobra nikada nije demontiran. Poluge vlasti su netaknute: dræava je partijska, tajne sluæbe su van kontrole i u sluæbi pojedinaca, javna preduzeÊa i daqe sluæe da se partije namiruju iz wih, a vrhuπka se uglavnom bogati. I danas se sve zasniva na presudnom uticaju jedne liËnosti.

Promenili se pojedinci, sistem vladavine ostao isti - Sistem nije u dovoqnoj meri demontiran jer je ostala partijska dræava, nije prekinuto ni bogaÊewe preko dræave i dræavnih poslova, a oni koji su se obogatili u MiloπeviÊevo vreme preko sumwivih radwi, u „demokratskom” su iskoristili to bogatstvo da korumpiraju vlast za svoje interese - kaæe prof dr Radoslav StojanoviÊ i dodaje da suπtinska razlika u Ëiwenici da je MiloπeviÊ po svojoj prirodi bio diktator i zlikovac koji progawao svoje protivnike i konËano i ubijao, a da se tako neπto od TadiÊa ne moæe oËekivati.

Repove starog sistema i danas vuËemo, izmeu ostalog, i zato πto je Kosovo bilo i ostalo „nacionalni interes broj 1” i savrπeni paravan za skretawe paæwe sa suπtinskih problema ovog druπtva. A oni nemaju veze sa visokom politikom, veÊ veoma loπim æivotom - najmawe milion qudi je siromaπno, a verovatno ih je i mnogo viπe, 130.000 radi, a ne prima plate, barem 700.000 je bez posla...

- MiloπeviÊevo vreme je bilo pakao svoje vrste, a danaπwe vreme je pakao drugaËije kakvoÊe, mada posejan rukama MiloπeviÊevih prijateqa i neprijateqa. Konstanta srpskog druπtva, koja svaki put iznenauje novim dimenzijama je neprekidni rat koji dræava vodi protiv svog stanovniπtva; aparat i administracija u kojoj se „savetnici” mnoæe prostom deobom, razne agencije se multiplikuju, takse i porezi bujaju, partokratska podela kolaËa iskquËuje sve koji nisu nosioci neke partijske kwiæice . Graani postoje radi dræavne administracije i, sa tim se vaqa suoËiti, dobrobit graana nije ni u prvih pedeset prioriteta vlasti u Srbiji - kaæe za naπ list prof dr Nabojπa RomËeviÊ, pisac i scenarista.

Sagovornici „Blica nedeqe” sloæni su u oceni da su ove „demokratske” godine uglavnom protraÊene. Izmeu ostalog zato πto smo u wima, umesto proizvodnih pogona dobili πoping molove, umesto struËwaka partijske kadrove, umesto ministara posluπnike, umesto privrednika tajkune, umesto investicija razvlaËewe dræavnog bogat-

stva... umesto dræave farsu.

- U odnosu na MiloπeviÊevo vreme procve tali su mito i korupcija, poveÊana je administracija i birokratija za oko tri puta, a isto toliko je i spoqni dug narastao. Ugaπena su mnoga preduzeÊa, Ëak i ona koja su imala træiπnu perspek tivu, terana su u steËaj nevidqivim kabinetskim rukama, a onda ispod svake cene privatizovana zbog zemqiπ ta, l okacija ... Spoqnotrgovinski def icit je enormno rastao, stimulisali smo potroπwu javnu u liËnu determinisanu na tuim izvorima finansirawa, ili, narodski reËeno, troπili smo i viπe nego sto smo zaraivali.

Infrastrukturni projekti su ostali na planovima i mawim zahvatima, ali su i daqe, kao i u ono vreme, 12 kilometara autoputa od Lajkovca razlog za slavqe - kaæe ekonomista Saπa –ogoviÊ, saradnik Instituta za træiπna istraæivawa (IZIT).

Nesumwivo je da je jedini naËin da se ovakav destruktivni sistem odræi bilo uniπtavawe institucija zarad vladawa bez kontrole. StruËwaci se slaæu da u Srbiji danas ne postoji demokratska podela vlasti, kao i da u druπtvu u kome se kabinet predsednika pita za sve, nije moguÊe govoriti o nezavisnoj sudskoj ili parlamentarnoj vlasti.

Iz svih navedenih razloga, sagovornici „Blica nedeqe” jednoglasno potvruju da se Srbija za ovih deset godina nije pribliæila obrisima demokratskog druπtva.

- NeÊemo se pribliæiti ni narednih 20 godina, jer ovde ne postoji pravna dræava i neÊe ni postojati sve dok ne uemo u Evropsku uniju. A tamo nas ova vlast sigurno ne moæe odvesti niti ijedna druga. Nas mogu samo da „uzmu”, da na bismo ostali jedina rupa na ovom prostoru koja je van EU i van evropskih standarda - kaæe prof dr StojanoviÊ.

Uniπtena buduÊnost U borbi da preæive dan, vlade Srbije ni u jednom trenutku nisu se bavile idejom buduÊnosti ove zemqe. Mislim da je πkolstvo savrπen primer - verovatno se raËuna da Êe 2012. godine nastupiti kraj ËoveËanstva, pa nema smisla planirati za duæe. Svako ko ne vidi u kako straπnom duhovnom stawu je naπa omladina i ne zvoni na uzbunu, svako kome nije jasno da dræava nema ideju kakve qude æelimo u buduÊnosti, svako ko ne vidi da u Srbiji ne postoji nijedna dimenzija æivota osim novca... wemu je mnogo lepo - kaæe prof. dr RomËeviÊ.

Blic nedeqe, 29.8.2010. <www.blic.rs>

Irena RadisavqeviÊ (Podvukla - Iskra)