iskra1192

God. LXIII

Birmingham, 1.septembar 2010.

Broj 1192

Skupπtina Srbije izglasala rezoluciju „nevieno”

TADI∆ SKRIVA IZDAJU KOSOVA...

Gubi moæda sve - EU, Kosovo, vlast...

Meunarodni sud pravde (MSP) je 22. jula 2010. doneo svoju savetodavnu odluku da proglaπewe jednostrane nezavisnosti Kosova od strane ©iptara nije u suprotnosti sa meunarodnim pravom. Kako, pak, niπta nije rekao o posledicama te deklaracije koje su odmah usledile tj. priznawe te nezavisnosti od strane vodeÊih dræava Zapada, EU (22 od 27 Ëlanica) i SAD, on je ustvari rekao: Srbijo, odnosno UN, pogreπna vam je adresa na koju ste uputili svoj zahtev; traæite pravu adresu; u meuvremenu, pak, na vama je da naπu „odluku” tumaËite kako vam se svia. Zapad je tako shvatio da je MSP odobrio πiptarsku jednostranu secesiju, dok Srbija, odnosno TadiÊ i druπtvo mu, misle - πto je verovatno taËno - da MSP nije uopπte odgovorio na postavqeno pitawe UN, i da je zbog toga neophodna wegova dorada.

Hladno-ratovska dva bloka sa Srbijom u sredini Odmah su se, meutim, na svetskoj sceni, a u skladu sa gorwim tumaËewima oformila dva bloka. Na jednoj strani je Zapad, okrwena EU (22 od 27 Ëlanica) i wihovi sateliti sa zahtevom od UN da sve Ëlanice UN - wih 193 - priznaju nezavisno Kosovo. Na drugoj strani je Srbija uz formalnu podrπku Rusije, Kine, Brazilije i Indije i joπ pet Ëlanica EU. Naime, Srbija moli UN da jednom svojom rezolucijom, na godiπwoj Generalnoj Skupπtini UN (GSUN) u septembru, obaveæe MSP da razjasni svoju poziciju. Ali ne, kao ovom prilikom, da li je sama izjava jednostrane nezavisnosti legalna ili ne, veÊ o tome da je ta izjava veÊ oformila nezavisno Kosovo, koje je, takoe, veÊ priznato od 69 dræava. Pitawe je, dakle, da li je takvo jednostrano oformqeno nezavisno Kosovo i wegovo priznawe od strane drugih dræava u skladu sa meunarodnim pravom?

Dakle, opet dva bloka i novi „hladni rat”!

A πto se, pak, tiËe Srbije - veËiti je to wen novovekovni istorijski refren: Srbija Austrougarska - | Svetski rat; MiloπeviÊ - razbijawe SFRJ - Zapad; TadiÊ - Kosovo - Zapad. Ako uz to dodamo, da bi se upotpunio ovaj refren, da je posle || Svetskog rata, 1948. godine, taj refren nesvakidaπwe zazvuËao: Tito (Srbi bili najboqi wegvi pomagaËi) - Zapad - Staqin. Ko onda da ne poveruje da su Srbi u ova nova vremena uvek bili

„remetilaËki faktor” istorije!? Doduπe, Srbi su bili „remetilaËki faktor” i u odnosu na Hitlera, ali u ovoj neobiËnoj konfiguraciji: Tito (Srbi najboqi wegovi pomagaËi) - Hitler - || Svetski rat (Zapad i SSSR).

TadiÊ pokazuje „zube”? Ne, „dolijao” je!

No da se vratimo na temu o TadiÊu.

Konkretno, kako je prouzrokovana, ova treÊa konfrontacija izmeu Zapada i TadiÊa oko Kosova? I to od TadiÊa koji je bar do sada sprovodio sve naloge koji su mu dolazili od Zapada - „bezalternativno”! Da nisu ovo TadiÊevi „zubi”, koje mu je tu nedavno preporuËio Dodik - treba po kadkad Zapadu „pokazati zube” ali uz opomenu, da se mora znati „granica” dokle... Znamo, pak, s druge strane, da su TadiÊ i „zubi” - da nije tragiËno - bio bi najuspeliji vic ikad izreËen o wemu. U Ëemu je onda problem sadaπwe wegove konfrontacije sa Zapadom?

Jednostavno, Kosovo je TadiÊu uvek smetalo, stoga, nikad ga on nije iskreno „branio”. S jeseni 2007. godine, posle SAD neuspeha da Koπtunicu „kupi” za izdaju Kosova, TadiÊ je otiπao u Vaπington i Kondolizi Rajs „prodao” svoju ideju kako Kosovo „bezbolno” otuiti od Srbije. Da bih uËestvovao u politici Srbije - rekao je - ja moram da „branim” Kosovo (verbalno i „diplomatski”, naravno) zbog Ustava i naroda, ali ja Êu vam ga „isporuËiti”, istina ne spektakularno, ali na „mala vrata” - sigurno! „Dil” je zakquËen i od tih dana TadiÊ je sa dosta uspeha oko Kosova - πto rekao narod - verno „lijao”, „lijao” i baπ ovih dana - „dolijao”!

Svoja ili zajedniËka sa EU rezolucija?

Objektivno, jedna mala „sitnica” je najviπe doprinela ovoj sadaπwoj konfrontaciji TadiÊa i EU. Naime, neπto pre objavqivawa odluke MSP, EU i Srbija su se dogovorile da za GSUN koja se odræava jednom godiπwe u septembru izau sa zajedniËkom rezolucijom kojom bi se specifirao naËin implementacije odluka MSP. Ova sadaπwa neodreena i nemuπta odluka MSP je, meutim, πto se tiËe TadiÊa, poremetila ceo plan. Ako je prihvati kako je Zapad i EU tumaËe, TadiÊu nije ostalo

TadiÊ skriva... niπta drugo veÊ da podnese ostavku.

Da bi, pak, ostao na vlasti - koliko dugo ne zna se, ali sigurno joπ oko godinu dana, otprilike koliko je bilo potrebno MSP da donese svoju sadaπwu odluku - TadiÊ se kao „davqenik za slamku” prikovao za svoju novu rezoluciju pred UN, kojom bi se korigovala ova nedoreËena sadaπwa odluka MSP. Zbog tog ciqa, on je ustvari odbacio ugovorenu zajedniËku sa EU, a hitno (uzelo je svega 2 dana) provukao je svoju kroz Skupπtinu Srbije pa je s wom u ruci muwevito poslao JeremiÊa u Wujork da bi ovaj kod Generalnog sekretara UN, Ban Ki-muna, obezbedio za TadiÊevu rezoluciju prvo mesto o kojoj Êe GSUN u septembru morati da glasa.

JeremiÊ je ovo uspeo - TadiÊeva rezolucija je prva na redu za GSUN, ali je ovaj postupak iritirao Filipa Parama, zamenika predstavnika Britanije pri Savetu bezbednosti UN (SBUN), te je ovaj nediplomatski raspalio, veÊ davno umrlu, hladno-ratovsku retoriku i u ime 69 Ëlanica UN koje su priznale Kosovo, zapretio Srbiji rigoroznim sankcijama (neki kaæu sliËne onima kojim je MiloπeviÊ bio izloæen u devedesetim). Vrlo diplomatski, ali ne i hladno-ratovski, odgovorio mu je Vitalij »urkin, sada za avgust mesec ruski predsednik SBUN: Na srpsku ponudu za reπewe pitawe Kosova dialogom, „Ëuli smo neπto πto bi se moglo protumaËiti kao pretwa sankcijama od strane dræava koje su priznale Kosovo. Mi ne znamo da je neko (Britanija) ovlaπÊen da govori u wihovo ime a nadamo se da Êe veÊina wih pristati uz (srpski) balansirani pristup”.

Skupπtinska „blanko” rezolucija!?

Joπ, meutim, nekoliko reËi o veÊ sad famoznoj TadiÊevoj rezoluciji koja je prva na redu da bude izglasana na GSUN u septembru. Wena glavna karakteristika jeste tajnovitost. Vaqda se nikad u istoriji parlamentarizma, ukquËujuÊu tu i komunistiËkog, nije dogodilo dosad, da kao sad Skuπtina Srbije „blanko” (ne vieno), izglasa TadiÊevu rezoluciju. Nije onda Ëudo, πto liËno nigde nisam mogao da pronaem tekst rezolucije mada sam ga na mnogo strana pretraæivao. „Blanko” rezolucija je pred poslanicima pravdana, da je tekst vrlo senzitivan, da se odustalo od zajedniËke sa EU i da je nezgodno da tekst dobije publicitet pre same GSUN. Takvo objaπwewe je izgleda prihvatila i opozicija. To se vidi iz Ëiwenice da od „blanko” rezolucije, niko u Skupπtini nije pravio pitawe. Koπtunica je, recimo, kritikovao krajwi smisao, ali ne i tekst.

Pitawe je onda otkud ova tajnovitost?

Hajde, moæe se donekle razumeti da se od EU krije namera radi sopstvene a ne zajedniËke rezolucije sa EU, pogotovo πto bi ova zadwa, zajedniËka, morala da prizna nezavisno Kosovo, dok srpska tj.

TadÊeva samostalna, zagovara potpuno suprotno direktan dijalog o statusu sa Albancima.

sakrije pravi smisao TadiÊeve rezolucije - srpsko formalno priznavawe kosovske nezavisnosti.

Ustvari, TadiÊeva rezolucija je reciklaæa veÊ davno zaboravqene DraπkoviÊa Vuka formule za reπewe Kosova: „viπe od autonomije, mawe od nezavisnosti”, s tim πto je TadiÊ, ono „mawe” promenio u punu 100 procentnu nezavisnost. Kako znamo? Znamo i po jednom i po drugom - TadiÊu i DraπkoviÊu.

GostujuÊi na Tari u letwem kampu „Naπa Srbija”, TadiÊ je (po Presu, autor S. MarijanoviÊ), obelodanio krajwi smisao svoje rezolucije. Na skali od 1 do 100. gde je 1 prvi stepen autonomije a 100 nezavisno Kosovo, Srbija ostavqa samim Albancima koji stepen autonomije hoÊe (dopuπteno im je da izaberu i 100 πto je nezavisnost a ne autonomija), ali pod uslovom da srpska enklava Severna Mitrovica (i daqe do srpske granice) dobije isti stepen autonomije ukquËujuÊi i nezavisnost, ako bi je Albanci izabrali sebi otuivawe Kosova od Srbije. PraktiËno - raËuna TadiÊ - mi nismo pogazili Ustav tj, priznali Kosovo, to su Albanci uËinili umesto nas, a s obzrom da bi to morali da uËinimo ako bi pristali na odluku MSP; plus πto spasavamo severni deo Kosova za Srbiju.

Javio se, naravno, odmah, u intervju-u Presu, i oËito uvreeni DraπkoviÊ πto je TadiÊ iz wegove „nepogreπne” formule izbacio ono „mawe” (na skali 1 do 100, DraπkoviÊevo : „mawe” je izgleda bilo - 99!? Pazite sad na DraπkoviÊevu podmuklost i cinizam, a u ciqu da bi za sebe uhvatio koji politiËki poen, zbog TadiÊeve suviπe slobodne interpretacije wegove za Srbiju „spasonosne” formule. Kao Ëlan wegove koalicije, DraπkoviÊ je glasao za tu rezoluciju, a moæda je zbog svoje „ekspertize” u tom domenu, uËestvovao i u pisawu wenog samog teksta, on sad u intervju-u citira. mislim taËku 3, i na osnovu we dræi „lekciju” TadiÊu. Kaæe: nezavisnost Kosova i „komunikacija” sa Albancima su suπtinski dve razliËite stvari. Pa citira, izmeu ostalih, Zapadnu NemaËku koja nije priznavala IstoËnu ali je ipak na πroko „komunicirala” s wom!?

Vreme rezolucije jeste wen problem Problem, meutim, sa TadiÊevom rezolucijom, nije DraπkoviÊeva perfidija, veÊ vreme wenog glasawa - septembar 2010. Da je ona izbaËeIZ SADRÆAJA Osvrti pravnika, vlade i opozicije na odluku MSP. . 5 Uznemirena vlada i skupπtinske stranke . . . . . . . . . 9 Konsenzus - Srbija je marionetska dræava . . . . . . . 13 Edvard Herman: „Politika genocida”. . . . . . . . . . . . . 15 Renesansa etniËkog separatizma u EU. . . . . . . . . . . . 21 Politiku kroje tajkuni i kriminalci. . . . . . . . . . . . . . 23 Svadba Klitonove Êerke koπtala $ 3 miliona. . . . . . 25 Matija BeÊkoviÊ, Besede. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

TadiÊ krije svoje priznawe Kosova od Srba ©kolovani napuπtaju zemqu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32

»ini se, ipak, da je ova tajnovitost doπla prvenstveno radi toga da se od srpske javnosti

2

Iskra 1. septembar 2010.

na bar pre odluke MSP, ona bi moæda imala neku πansu; ovako, za septembarski termin, ©iptari nemaju ni najmawu potrebu da, po TadiÊevoj ponudi, iπta biraju, poπto su oni veÊ nezavisni potvrdom 69 Ëlanica UN i odlukom MSP. To je JeremiÊ javno rekao da su πanse za rezoluciju „skoro” nemoguÊe (doduπe, treba ovo JeremiÊevo ipak primiti sa rezervom, jer i on æeli da za sebe uhvati popriliËan politiËki poen, za sluËaj nada se - da se u svojoj prognozi prevario.)

Ako se, meutim, JeremiÊ nije prevario tj.

TadiÊeva rezolucija, mada prva, bude odbijena od GSUN, za TadiÊa liËno tek tada nastaju problemi, koje je on rezolucijom æeleo da izbegne bar za godinu dana. ©anse za potpuni gubitak Kosova su ogromne; one da se ue „bezalternativno” u EU, Ëak da i zaboravimo postojeÊi moratorijum, dobijaju baπ zbog wegove duple igre a u vezi zajedniËke rezolucije sa UN - konture TadiÊevog liËnog moratorijuma tj. gubqewa vlasti, jer nisu Toma NikoliÊ i wegov sekretar VuËiÊ iz Srpske napredne stranke, za xabe boravili ovih dana u Briselu. Za TadiÊa, dakle, totalni poraz - sve je izgubqeno: Kosovo, EU i liËna vlast.

Je li TadiÊ totalni gubitnik bez alternative?

Meutim, istorija ne mora da bude tako surova prema wemu, pod uslovom, naravno, da kod wega postoji bar malo politikanskog „nosa” ili politiËke „pameti”, πto mu baπ nije „jaËa strana”.

Potrebno bi mu moæda bilo, samo da izbaci „rusku” bezbednosnu kartu tj. da stvori „rupu” u NATO i SAD bezbednosnoj strategiji Balkana, pa da odmah poËnu da „pquπte” pretwe sigurno, ali i ponude o ulasku u EU, pa Ëak eventualno i dijalog s Albancima o statusu Kosova. Tu je rizik, doduπe, Na prvim sledeÊim izborima, kandidat EU bio bi Toma NikoliÊ.

I Rusi, meutim, znaju TadiÊevu prevrtqivost, pa Êe mu reÊi: »ime, g. TadiÊu garantujete da ovu naπu sadaπwu „kartu” neÊete prokockati kao onu koju vam je uruËio Medvedev svojom posetom Beogradu a vi je prodali za bezvredne „πengenske vize”!? Odgovor je na samom kraju, jer moram, pak, ovde, zbog neophodne digresije, da otvorim jednu mentalnu zagradu.

Doduπe, ako TadiÊ nema politiËkog „nosa”, ima ga izgleda JeremiÊ, bar viπe nego wegov πef.

JeremiÊ je mawe-viπe otpisao uspeh srpske rezolucije pred GSUN u septembru, pa sad slavodobitno kaæe: Kosovo nije izgubqeno jer mi bitku za wegovu neotuivost od Srbije, prenosimo u SBUN poπto tu, zbog Rusije i Kine i wihovog prava veta, imamo ga ustvari mi, jer su oni na naπoj strani. Doklegod je takvo stawe u SBUN Kosovo ne moæe biti izgubqeno jer wegove odluke su obavezujuÊe za wene Ëlanice, dok pobeda jedne zapadne rezolucije pred GSUN, ima samo moralnu teæinu koja nije obavezujuÊa.

Ova JeremiÊeva strategija je dobra za TadiÊa i wegovo druπtvo samo pod uslovom da Rusi ili Kinezi ili oboje zajedno ne postave pitawe: ©ta vi g. JeremiÊu nama konkretno nudite kao protiv-uslugu za naπ stav? U tom sluËaju, Zapad nuæno ne mora da prepozna srpsko izvlaËewe „bezbednosne” karte, poπto takvo stawe - „mahawe” tom

Iskra 1. septembar 2010.

RAT PISMIMA OKO KiM SRPSKI emisari nastavqaju svoju misiju i do sada su zvaniËnicima u veÊini od 55 zemaqa uruËena pisma predsednika TadiÊa s porukom da ne odstupe od svojih stavova i ne priznaju nezavisno Kosovo. Ni Priπtina ne miruje - kosovski predsednik i premijer Sejdiju i TaËi uputili su pismo zemqama Ëlanicama UN i meunarodnim organizacijama od kojih traæe da priznaju nezavisnost i odbace rezoluciju Srbije.

MoguÊnost da se prosleivawe naπe kandidature odloæi za kraj godine najavio je i potpredsednik Vlade Srbije Boæidar –eliÊ. On kaæe da su neke Ëlanice EU posledwih meseci poËele da povezuju dva odvojena procesa - traæewe reπewa za Kosovo i evropske integracije. Takoe je naglasio da stav Srbije ostaje nepromewen - nikada neÊemo priznati KiM, ali ni odustati od EU. Iako najnoviji pritisci iz Brisela imaju ciq i da eventualno izdejstvuju povlaËewe srpske rezolucije o Kosovu, zvaniËni Beograd takvu opciju ne razmatra, Ëak ni po cenu da se na duæi rok ”zamrznu” naπe evropske integracije.

- Sve je oËiglednije da je ono πto je donedavno bilo iskquËivo tehniËko pitawe prosleivawe naπe kandidature Savetu ministara EU - sada u potpunosti prebaËeno na politiËki teren - tvrdi za ”Novosti” prof. Tawa MiπËeviÊ, Ëlan Vladinog saveta za evropske integracije. Ona kaæe da sada nije najvaænije baviti se ”prebrojavawem” koliko i koje zemqe pokuπavaju da spuste rampu veÊ da sve napore treba uloæiti da se ponovo uspostavi partnerski odnos sa Briselom i doe do kompromisa oko kosovskog pitawa. Profesor meunarodne politike Predrag SimiÊ smatra da Êe to iÊi veoma teπko: - OËekujem da Êe narednih meseci jaËati front u EU koji Êe listi uslova za integracije Novosti, dodati reπavawe problema Kosova. (N 16.8.2010). kartom - veÊ godinama postoji.

Meutim, ako se ova dilema malo izokrene, pa pitawe postavi: ne πta je dobro za TadiÊa i druπtvo, veÊ πta je dobro za Srbiju i Kosovo, onda bi gorwe pitawe Rusi ili Kinezi morali postaviti i to sa zahtevom - Srbija ne moæe u EU, a joπ mawe u NATO! Tek tada bi Zapad zasigurno saznao da Srbija ne samo da ne „maπe” veÊ „dræi” Ëvrsto u ruci „bezbednosnu kartu”. U tom sluËaju mentalna zagrada je zatvorena; naredni tekst slede argumenti od pre i posle zagrade...

* Moæe li se TadiÊ izvuÊi neokrwen izmeu „ËekiÊa” (Zapad ili Rusija) i „nakovawa” (Rusija ili Zapad), gde se sam podmetnuo, manipuliπuÊi kosovskom sudbinom kako bi se stvorili uslovi za „mala vrata”, obeÊana joπ pre tri godine Kondolizi Rajs, preko kojih bi se izruËilo u SAD naruËje nezavisno od Srbije Kosovo? - pitawe je...

N. QotiÊ

3

SRPSKI TALAC MILORAD DODIK Da sam Milorad Dodik i da mi je jedini ciq da od 3. oktobra budem predsednik Srpske, ponudio bih tamoπwim graanima ono πto æele da Ëuju i vide: organizovao bih referen dum, bilo kakav, o statusu tog entiteta i ubedqivo pobedio na pred stojeÊim izborima Status Kosova i teritorijalni integritet Srbije Êe, kratkoroËno, viπe da zavisi od buduÊih politiËkih poteza zvaniËne Bawaluke nego od, ma kako paradoksalno zvuËalo, stava vlasti u Beogradu. Jer, posle odluke Meunarodnog suda pravde o „juænoj srpskoj pokrajini”, stara teza o Srbi(janc)ima kao taocima prekodrinskih Srba, dobila je svoj pun bumerang efekat.

PragmatiËan razum zasigurno bi sugerisao Bawaluci da poduku i potporu za sopstvenu buduÊnost potraæi baπ u iskustvu Priπtine, ali srce izgleda kaæe da, zbog mira u „velikoj srpskoj kuÊi”, Republika Srpska treba da ærtvuje deo svojih snova koje joj otvara savetodavno miπqewe iz Haga.

Da li je Srpska talac proevropskog reæima u Beogradu, odnosno wegovog upiwawa da dokaæe kako je izborna krilatica iz 2008. „I Evropa i Kosovo” i daqe ostvariva?

Da sam neπto Milorad Dodik i da mi je jedini ciq da od 3. oktobra budem predsednik Srpske, ponudio bih tamoπwim graanima ono πto æele da Ëuju i vide: organizovao bih referendum, bilo kakav, o statusu tog entiteta i - ubedqivo pobedio na predstojeÊim izborima! Makar i sa onim benignim pitawem, bogomdanim za najslobodnija tumaËewa, protiv koga argumente ne bi mogli da pronau ni tzv. meunarodna zajednica niti opozicija u RS: „Da li ste za izvornu dejtonsku BiH?”. U najmawu ruku, Ëak da takvo graansko izjaπwavawe (a rezultat bi bio aklamativan) i ne proizvede nikakve direktne posledice, institucija referenduma kao pravo RS bila bi i legitimisana i legalizovana kao posledwi bedem pred preteÊom unitarizacijom BiH. Ovako „srpski Holbruk”, „buldoæer diplomata” Dodik, od 22. jula, nastupa okovanih ruku i nogu (kquËeve dræe SilajxiÊ i Zapad), sa dodatnim bukagijama oko vrata u vidu pritiska svog kuÊnog prijateqa na Ëelu Srbije da ne diæe frku, da otÊuti meπawe Turske u balkanske poslove, da ne raspisuje bilo kakav referendum, a nekmoli traæi ono πto Srpskoj ne pripada niπta mawe no Kosovu.

Dodik je zato nateran da se kune kako nikada neÊe uËiniti niπta πto bi moglo da naπteti interesima Srbije, iako bi odluku MSP-a najviπe voleo da Ëita baπ kao πto u woj piπe - kao signal Srpskoj da lagano krene putem kosovskih Albanaca. U prvoj fazi , insistirawem na vraÊawu dejtonskih nadleænosti entitetima, odnosno traæewem, za te

4

zahteve, saveznika u BiH i svetu; u drugoj etapi, s obzirom na iskquËivost zagovornika unitarizacije BiH, verovatno, proπirivawem zahteva koji idu u pravcu osamostaqewa RS...

U ovom trenutku, Dodik oseÊa i dodatni pritisak ameriËke diplomatije koja se - hoteÊi da potpomogne SilajxiÊev deo boπwaËke vlasti u Sarajevu i wegov projekat ustavne centralizacije ponaπa kao slon u staklarskoj radwi i, jezikom armiranih stereotipa o Srbima kao krivcima za sve zlo na ovim prostorima, Srpsku optuæuje za potkopavawe dræavnih institucija πto prouzrokuje jaËawe radikalnih islamskih pokreta u BiH?!

S druge strane, otopqavajuÊi politiËke i intenzivirajuÊi ekonomske odnose sa Ankarom, Srbija, u nadi da Êe Turci „uzorati drumove” ka vesno prihvata interna juænom Jadranu, (ne)sv cionalizaciju pitawa Sanxaka. IgrajuÊi na kartu dva ministra iz redova Boπwaka i ZilkiÊeve Islamske zajednice, kao da neko namerno prenebregava Ëiwenicu da je, trenutno, muftija ZukorliÊ, ne samo verski, veÊ i politiËki i nacionalni lider sanxaËkih Boπwaka, πto Êe reÊi, moæda i vaænija adresa za razgovor. Skup svetskih islamskih verskih prvaka, u kome uticaj imaju sarajevski reis-ul-ulema CeriÊ i muftija ZukorliÊ, veÊ je na dnevnom redu imao krπewe prava Boπwaka u Sanxaku, ali i pozvao islamske zemqe da priznaju Kosovo.

Ovaj unutarsrbijanski „teferiË” u Sanxaku, dodatni je lanac oko Dodikovih udova. Taj princip „spojenih posuda”, nedavno je i formalno inaugurisan, aktivirawem Odbora za obnovu Narodnog vijeÊa Sanxaka, Ëiji Êe osnovni ciq biti vraÊawe autonomije Sanxaku po ugledu na tzv. partizansku autonomiju od 1943. do 1945. godine. Inicijatori, bliski politiËkoj opciji efendije ZukorliÊa, obeÊavaju da ovaj zahtev neÊe dovesti u pitawe suverenitet i integritet dræave Srbije, osim, „ukoliko doe do cepawa BiH”.

Dok god vodi „nemoguÊu misiju” (Vuk JeremiÊ) za Kosovo i dok god joj se, spontano ili odnegde iz sveta, otvaraju nova unutraπwa æariπta, Srbija - jasno je kao dan - neÊe smeti da, punom snagom, stane iza Srpske. Arbitraænom odlukom koju su nametnuli Amerikanci, BrËko je, podsetimo, amputirano iz Srpske, baπ u trenutku kada je Srbiji bilo najteæe, kada nije mogla ni smela da reaguje, u predveËerje NATO bombardovawa, 1999.

Zato bi politiËki lideri bosanskih Srba konaËno morali da prelome: Ëast i qubav „majci Srbiji”, ali za buduÊnost Srpske, unutar ili izvan BiH, moraÊe da se izbore, prevashodno, sopstvenim snagama.

Politika, 13.8.2010. <www.politika.rs>

Cvijetin MilivojeviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. septembar 2010.

Miπqewe MSP: jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krπi meunarodno pravo

OSVRTI SUDIJA I PRAVNIKA, VLADE I OPOZICIJE SRBIJE KOJI SE NE SLAÆU SA OVOM ODLUKOM SUDIJE IZ ZEMAQA KOJE SU PRIZNALE KOSOVO PODRÆALE PRI©TINU PolitiËka odluka Suda pravde Deklaracija o nezavisnosti Kosova ne predstavqa krπewe meunarodnog prava jer ono ne zabrawuje deklaracije, saopπtio je Meunarodni sud pravde miπqewe koje je podræalo deset sudi ja dok je Ëetvoro sudija imalo suprotan stav.

Nisu se bavili suπtinom: Sudije u Meunarodnom sudu pravde »etrnaest sudija tako je odgovorilo na pitawe „Da li je unilateralna deklaracija Privremenih institucija samouprave na Kosovu o nezavisnosti od 17. februara 2008. godine u saglasnosti s meunarodnim pravom?” To je bio prvi put u istoriji najviπeg sudskog organa Ujediwenih nacija da se izjaπwavao o pokuπaju secesije. Sud u Hagu nije priznao pravo kosovskih Albanaca na otcepqewe jer je navedeno da „Sud nije odluËivao o pravu na samoopredeqewe”, a odluku o daqem procesu reπavawa problema Kosova prepustio je Generalnoj skupπtini UN. MSP je utvrdio da meunarodno pravo u naËelu ne zabrawuje jednostrane deklaracije o nezavisnosti, ne ulazeÊi u pitawe da li takve deklaracije zatim proizvode dræavnost. Prema savetodavnom miπqewu Suda koje nije obavezujuÊe za dræave, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije bila u suprotnosti sa Rezolucijom 1244, ni sa privremenim pravnim poretkom koji je u pokrajini wom ustanovqen. To miπqewe Sud je zasnovao na oceni da autori deklaracije nisu bile „privremene institucije samouprave na Kosovu”, veÊ grupa koja je sebe definisala kao demokratski izabrane lidere naroda Kosova. Autori deklaracije i sama deklaracija stoga su, po miπqewu Suda, delovali van pravnog okvira UN ustanovqenog Rezolucijom 1244, koja se izriËito nije bavila konaËnim statusom Kosova.

Miπqewe o Kosovu u Meunarodnom sudu pravde u Hagu donelo je 15 sudija, od kojih wih devet dolazi iz dræava koje su priznale jednostrano proglaπenu nezavisnost juæne srpske pokra jine , ukquËujuÊi i predsedavajuÊeg, Japanca Hisaπija Ovadu. On je februara proπle godine izabran za predsednika MSP, a osim wega, sudije su i: potpredsednik Peter Tomka iz SlovaËke, Abdul Koroma (Sijera Leone), On ©okat al Kasone (Jordan), Tomas Burgental (SAD), Bruno Sima

Iskra 1. septembar 2010.

(NemaËka), Roni Abraham (Francuska), Kenet Kit (Novi Zeland), Bernardo Sepulveda Amor (Meksiko), Muhamed Bewuna (Maroko), Leonid Skotwikov (Rusija), Antonio Avgusto Kankado Trindade (Brazil), Abdulkavi Jusuf (Somalija), Kristofer Grinvud (Velika Britanija) i ©i Djujong (Kina).

Ovada je rekao da je Sud jasno saopπtio da se, razmatrajuÊi pravnu nadleænost, „ne vodi politiËkom motivacijom u ovakvim pitawima i ne uzima je u obzir”. On je objasnio da je pitawe koje mu je postavqeno jasno i konkretno i da glasi - da li je ili ne proglaπewe nezavisnosti Kosova u skladu s meunarodnim pravom? To, prema wegovim reËima, ne znaËi da Sud treba da se bavi pitawem posledica, posebno ne time da li je Kosovo postiglo dræavnost.

- Sud se ne bavi pitawem validnosti priznavawa nezavisnosti Kosova koja su se dogodila u meuvremenu - rekao je Ovada. „Sud se neÊe voditi politiËkim motivima, niti ga interesuju politiËke implikacije. Sud ima pravnu nadleænost da odgovori Generalnoj skupπtini UN sa savetodavnim miπqewem i pitawe Generalne skupπtine je jasno formulisano”, precizirao je Ovada.

Predsednik Suda je podsetio da se Savet bezbednosti UN situacijom na Kosovu bavio deset godina pre zahteva Sudu da se izjasni o legalnosti proglaπewa nezavisnosti Kosova, napomiwuÊi da se sam Sud bavio situacijom na Kosovu od marta 1998. godine. ObjaπwavajuÊi kontekst u kojem je proglaπena nezavisnost, Ovada je podsetio i na pregovore koji su voeni pod okriqem generalnog sekretara Ujediwenih nacija i izveπtaja specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija. „Jedino odræivo reπewe je nezavisnost koju bi meunarodna zajednica nadzirala”, proËitao je Ovada deo izveπtaja koji je Ahtisari podneo 2007. godine.

Ovada je rekao da su od avgusta do decembra 2007. godine odræavani pregovori sa zainteresovanim stranama, a pod vostvom trojke - EU, Rusije i SAD. U decembru 2007. godine ponovo je reËeno da strane nisu sposobne da postignu dogovor, naveo je Ovada i istakao da je potom 17. februara 2008. godine doneta deklaracija o nezavisnosti Kosova. Srbija je reagovala time πto je ovu

5

Osvrti sudija... deklaraciju ocenila kao nasilno i jednostrano otcepqewe koje nema pravne posledice niti u Srbiji, niti na meunarodnoj sceni, zavrπio je Ovada predstavqawe konteksta proglaπewa deklaracije o nezavisnosti.

Prvi Ëovek Suda je rekao da je zakquËak Suda da deklaracija o nezavisnosti Kosova ne krπi opπte meunarodno pravne norme, ali je primetio da je i Rezolucija 1244, kao leks specijalis, deo meunarodnih pravnih normi koje se moraju imati u vidu.

- Ovom rezolucijom ne iskquËuje se moguÊnost proglaπewa deklaracije nezavisnosti Kosova kao pokuπaja da se konaËno reπi status istakao je Ovada. Rezolucijom koja se poziva na suverenitet i teritorijalni integritet SR Jugoslavije uspostavqen je privremeni reæim kada nije moguÊe imati stalne institucije i kako bi se moglo pregovarati o statusu bez prejudicirawa konaËnog reπewa. Sud zakquËuje da je svrha rezolucije bila uspostavqawe privremenog pravnog okvira koji privremeno stavqa van snage pravni sistem Srbije - saopπtio je Ovada.

Prema reËima Ovade, deklaracija o nezavisnosti ne krπi ni privremeni ustavni okvir koji je tada vaæio na Kosovu.

Ovada je saopπtio da rasprave o pravu na samoopredeqewe ili „nuænu secesiju” od postojeÊe dræave nisu u domenu rasprave pred Meunarodnim sudom pravde jer izlaze izvan okvira pitawa koje je postavila Generalna skupπtina UN. »itawu miπqewa u Palati mira prisustvovao je πef srpske diplomatije Vuk JeremiÊ i srpski pravni tim, a iznoπewe savetodavnog miπqewa pratilo je viπe od 300 diplomata, dræavnih zvaniËnika i novinara. U Hagu je bio i kosovski ministar spoqnih poslova Skender Hiseni.

MSP je glavni sudski organ Ujediwenih nacija. Sediπte Suda je u Palati mira u Hagu, u Holandiji. Osnovan je 1945. godine prema odredbama Poveqe UN, a poËeo sa radom 1946. kao naslednik Stalnog suda za meunarodno pravo. Glavna funkcija MSP je reπavawe pravnih parnica izmeu dræava i davawe pravnih saveta organima i agencijama UN. TreÊinu sudija sadaπweg sastava Ëine profesori, a ostalo su karijerne diplomate.

AmeriËki sudija Burgental i kineski ©i Djujong nedavno su podneli ostavke na rad u MSPu, ali to nije moglo uticati na wihovo uËeπÊe u donoπewu odluke. Jedna od odredaba statuta MSP kaæe da sudije Ëak i kad daju ostavke imaju obavezu da zavrπe predmet koji je veÊ zapoËet, a obojica sudija su prisustvovali prvom roËiπtu o Kosovu.

Kada je reË o izboru sudija u MSP, postoji neformalan dogovor meu dræavama da zemqe koje imaju stalno mesto u Savetu bezbednosti - Amerika,

6

Rusija, Engleska, Francuska i Kina - uvek imaju i svog sudiju u Meunarodnom sudu pravde.

E. B. BLIC, 23. 7. 2010. „SUD NIJE SMEO DA ODLU»UJE UMESTO SAVETA BEZBEDNOSTI” Na pitawe „Da li je unilateralna deklaracija Privremenih institucija samouprave na Kosovu o nezavisnosti od 17. februara 2008. godine u saglasnosti sa meunarodnim pravom?” deset sudija Meunarodnog suda pravde odgovorilo je da jeste u saglasnosti, dok je Ëetvoro bilo protiv takvog miπqewa . Sledi argumentacija Ëetvoro sudija koje su bile protiv: - Potpredsednik MSP Peter Tomka (SlovaËka) smatra da je veÊina sudija "adaptirala" pitawe koje je Generalna skupπtina postavila, sa Ëime se on ne slaæe. Po wemu, Savet bezbednosti je ovlaπÊen da utvrdi da li je dokument koji su kosovske institucije usvojile u skladu sa pravnim okvirom vaæeÊim za tamoπwi reæim uprave, ali on to nije utvrdio. "∆utawe Saveta bezbednosti se ne moæe protumaËiti tako da implicira preÊutno odobravawe proglaπewa nezavisnosti od 17. februara 2008. ili neutralan stav prema wemu", napisao je ovaj sudija. Po Tomki, odgovor Suda prejudicira ono πto bi Savet bezbednosti tek trebalo da utvrdi u skladu sa Rezolucijom 1244 i meunarodnim reæimom teritorijalne administracije na Kosovu.

- Sudija Abdul Koroma (Sjera Leone) takoe smatra da je sud u ovom sluËaju postavqeno pitawe Generalne skupπtine zamenio sopstvenim pitawem , πto nije imao pravo. "Pozitivno m e u n a r od no p ra v o ne p ri z n a je n i t i g ar a n t u je pravo etniËkih, jeziËkih ili verskih grupacija da se od dræave kojoj pripadaju otcepe bez wenog pristanka i van konteksta dekolonizacije, samo izraæavawem svoje æeqe da to uËine", napisao je sudija Koroma. NaroËito u ovom sluËaju, na koji se moæe primeniti Rezolucija 1244, dozvoqavawe takvog otcepqivawa predstavqalo "vrlo opasan presedan". "Sud je pre svega morao da primeni Rezoluciju 1244, kao lex specialis, a proglaπewem nezavisnosti prekrπene su i dodatne pravne odredbe koje iz rezolucije 1244 proizilaze".

- Sudija Muhamed Bewuna (Maroko) smatra da se u sluËaju Kosova MSP suoËio sa situacijom kakve nikad ranije nije bilo, poπto je od wega zatraæeno da se postavi kao donosilac politiËke odluke, umesto Saveta bezbednosti. "Sud ne moæe da zameni Savet bezbednosti, niti da bude pravni garant politike svrπenog Ëina zasnovane naprosto na tome ko je nadjaËao. Duænost suda je da jasno i nezavisno zastupa pravo jer Êe samo tako saËuvati kredibilitet", naglaπava ovaj sudija. Bewuna primeÊuje i da nikad ranije Sud nije pitawe koje mu je postavqeno izmenio na naËin suprotan wegovoj svrsi i ciqu. Po wemu, nikakvo jednostrano proglaπewe statusa Kosova nije pravno vaqano dok ga ne odobri Savet bezbednosti, a suprotno onome πto odluka Suda implicira, nije dovoqno

1. septembar 2010.

da autori nekog Ëina naprosto istupe izvan granica prava da bi tom pravu prestali da podleæu.

- KonaËno, sudija Leonid Skotnikov (Rusija) smatra da se sam Savet bezbednosti uzdræao od donoπewa odluke o ovom pitawu, i da od MSP nije traæio savet kada je o toj odluci reË, te da je to stav koji Savet bezbednosti trenutno zauzima prema jednostranom proglaπewu nezavis nosti. Skotnikov istiËe da je u pokuπaju da interpretira Rezoluciju 1244 s obzirom na jednostrano proglaπewe nezavisnosti veÊina sudija, naæalost, izvukla neke zakquËke koji "naprosto ne mogu biti taËni".

BLIC, 24. 7. 2010.

CDC/DM

TOMAS FLAJNER O POLITI»KIM PRITISCIMA NA SUDIJE Sud pravde prepisao argumente SAD Tomas Flajner, profesor ustavnog prava i nekadaπwi savetnik srpskog pravnog tima, kaæe za "Blic" da Êe miπqewe Meunarodnog suda pravde imati "katastrofalan efekat na meunarodno pravo".

"Sud je zbog svoje loπe argumentacije potpuno izgubio legitimitet. Skoro sam siguran da je bilo politiËkih pritisaka, jer su argumenti izne seni u miπqewu MSP identiËni argumentaciji koju su SAD iznele pred sudijama u decembru", kaæe bivπi dekan Pravnog fakulteta u Frajburgu.

- Stav Meunarodnog suda pravde je kontradiktoran. Problem je πto je legalno znaËewe miπqewa veoma usko, jer Sud odluËuje samo o papiru u kome se kaæe da Vlada Kosova proglaπava nezavisnost, odnosno odluËuju samo o tome da li ta reËenica krπi meunarodno pravo ili ne. Sudije su miπqewa da ta reËenica ne krπi meunarodno pravo, a u isto vreme smatraju da Kosovo nema pravo na unilateralnu secesiju.

Svako moæe da razume da je ovde reË o kontradiktornosti - kaæe profesor Flajner.

- Kao pravnik sam razoËaran, a kao Ëovek rastuæen miπqewem Meunarodnog suda pravde.

Sudije su se najviπe pozivale na Rezoluciju 1244, iako jednostrani pravni akt ne moæe biti izvor meunarodnog prava. Sudije su to zanemarile i to me straπno Ëudi, ne mogu da shvatim da su to uradili.

Profesor StojanoviÊ kaæe da su sudije napravile negativan presedan "na koji Êe moÊi da se pozivaju sve grupe koje u celom svetu hoÊe da se otcepe iz bilo kojih razloga, a na prvom mestu Srbi u Republici Srpskoj". On naglaπava da je miπqewe za wega kao pravnika "neπto potpuno neverovatno", posebno jer poznaje sudije, koji su pravnici visokog ranga.

- Ne moæe Kosovo biti uzeto kao poseban sluËaj, jer postoji princip koji vaæi joπ iz Rimskog prava a to je da prethodni protivpravni akt ne moæe nikada stvoriti pravo. Oni su upravo na tome napravili najveÊu greπku. Na ovakvo miπqewe suda mogu da se pozovu Srbi u Republici Srpskoj. Svi πirom sveta mogu da se pozovu na ovo i da kaæu "po meunarodnom pravu to nije zabraweno". Meutim, u meunarodnom pravu ne vaæi princip da je dozvoqeno sve πto nije zabraweno, a sud je ovakvim svojim miπqewem stvorio negativni presedan u svetskim odnosima kaæe StojanoviÊ.

Na pitawe da li bi odluka bila drugaËija da smo drugaËije formulisali naπ podnesak, naπ sagovornik kaæe: - Znate, o ovome oËigledno odluËuju najveÊe sile sveta. Trebalo je da traæimo podrπku iz Vaπingtona.

23.7.2010.

BLIC

VLADA SE OKRENULA DEBATI U UJEDIWENIM NACIJAMA Srbija neÊe u sukob sa Amerikom zbog Kosova

PolitiËki efekti miπqewa MSP su, prema wegovom miπqewu, mnogo veÊi od pravnih jer politiËki lideri teritorija koje æele otcepqewe dobijaju poruku da imaju pravo da to urade.

- Za mene je u miπqewu MSP najgadnije πto taj sud nije ni razmatrao pitawe - da li je krπteno pravo srpske mawine na Kosovu. Smatram da su wihova prava veoma naruπena - prvo, uskraÊeno im je pravo da se obrate Ustavnom sudu Srbije bez ikakve kompenzacije, a drugo, Srbi na Kosovu nemaju moguÊnost da izraze svoju politiËku voqu, recimo, da se odvoje od Kosova - kaæe Flajner.

Vlada Srbije neÊe mewati svoju politiku prema Kosovu, a glavno sredstvo borbe ostaÊe diplomatija i debata u Generalnoj skupπtini UN, odluËeno je na juËeraπwoj sednici Vlade, kojoj je prisustvovao i predsednik Srbije Boris TadiÊ.

Zbog Kosova se neÊe ulaziti ni u sukob sa velikim silama. Premijer Mirko CvetkoviÊ rekao je da su se odnosi sa SAD razvijali u dobrom pravcu na platformi "slaæemo se da se ne slaæemo", i to se neÊe mewati.

Profesor meunarodnog prava Radoslav StojanoviÊ je miπqewe MSP nazvao "pravno razoËaravajuÊim Ëinom". »lan srpskog pravnog tima u procesu sa BiH pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu i bivπi ambasador Srbije u Holandiji kaæe:

- Miπqewe Suda nije promenilo poziciju nijedne strane, ni naπe ni SAD i ne mislim da bi moglo u bilo kom pravcu da bude konfrontacija rekao je premijer.

Iskra 1. septembar 2010.

Ne mewaju strategiju za Kosovo: TadiÊ, CvetkoviÊ i DaËiÊ

Srbija Êe traæiti pregovore koji treba da dovedu do obostranog prihvatqivog reπewa, a

7

Osvrti sudija...

Zato Êe koraci Srbije iÊi na sledeÊi naËin:

Vlada Srbije odluËila je juËe da parlamentu predloæiti usvajawe jednog, kako je rekao premijer, politiËkog akta za koji veruje da Êe obezbediti jedinstvo svih politiËkih aktera na oËuvawu dræave, a ujedno i omoguÊiti svima da se izjasne o tome.

Vlada je usvojila izveπtaj pravnog tima prema kome Meunarodni sud pravde nije odgovorio na suπtinsko pitawe o legalnosti proglaπewa nezavisnosti Kosova. U izveπtaju se zakquËuje da Sud u Hagu nije legalizovao etniËki motivisanu secesiju Kosova.

Vlada je potvrdila sve ranije odluke dræavne politike zasnovane na odlukama parlamenta i najavila je da Êe Srbija svoje stavove braniti i na debati u Ujediwenim nacijama.

- Ako bi veÊina u Generalnoj skupπtini UN podræala Kosovo, onda bismo nakon toga æiveli u drugaËijem svetu nego πto je danas, a ja ne verujem da Êe se to desiti - rekao je JeremiÊ na konferenciji za novinare.

- Objaπwavawe celokupnoj stranoj javnosti da Meunarodni sud pravde nije dao miπqewe o samom aktu jednostranog proglaπewa nezavisnosti; - Tokom vikenda specijalni izaslanici predsednika Srbije Borisa TadiÊa odneÊe wegovo pismo u 55 zemaqa koje su kquËne za formirawe svetskog javnog mwewa. U pismu Êe pozvati da se o kosovskoj nezavisnosti razgovara u Generalnoj skupπtini UN; - SpreËiti da se nastavi daqe priznavawe nezavisnosti Kosova (do sada je to uËinilo 69 zemaqa) jer se u Generalnoj skupπtini UN odluËuje dvotreÊinskom veÊinom prisutnih. Ciq Kosova i Amerike, koja podræava nezavisnost, jeste da joπ pedesetak zemaqa to uËini kako bi spreËili formirawe veÊine koja bi podræala rezoluciju Srbije; - Prvi diplomatski okrπaj na visokom nivou oko miπqewa Suda u avgustu na sednici Saveta bezbednosti pod predsedavawem Rusije.

Dodik: Sud dao pravo RS da se opredeli

Upitan kako Êe Srbija odgovoriti na ponudu EU da pomogne u dijalogu Albanaca i Srba, ministar spoqnih poslova Vuk JeremiÊ rekao je da Srbija æeli sa svima da sarauje, ali i da "svi problemi imaju zajedniËki koren", a to je neslagawe dve strane o statusu. JeremiÊ je ponovio da je Sud svojom presudom napravio presedan i "otvorio Pandorinu kutiju", aludirajuÊi na sve separatistiËke procese.

Ministar policije Ivica DaËiÊ ocenio je da miπqewe Meunarodnog suda pravde nije pravna odluka, veÊ "odluka sa puno politiËkih elemenata" i da je na delu bio "zakon jaËeg".

Ako neko neÊe da vidi Bosnu i Hercegovinu u svetlu izvornog Dejtona, onda je odluka Suda u Hagu d obrodoπ l a za prava Republ ike Srps ke, izjavio je juËe u Trebiwu premijer RS Milorad Dodik i poruËio da RS nikada neÊe dozvoliti da BiH prizna nezavisnost Kosova. „Presuda Meunarodnog suda u Hagu je neobjektivna, kosi se sa poimawem pravnih normi i politiËki je deklarisana tvrdwom da dekleracija o samostalnosti Kosova nije u sukobu sa meunarodnim pravom”, ocenio je Dodik.

BLIC, 24.7.2010.

- ©ta viπe hoÊe od nas, kada Êe nas ostaviti na miru. »ega sve Srbija joπ mora da se odrekne da bi bila priznata u svetu kao garant stabilnosti. Nema trajnog reπewa na Balkanu ako nije pravedno - rekao je DaËiÊ i na pitawe o stabilnosti na KiM i jugu Srbije, dodao: - Svaki napad na Srbe na KiM koji bi doveo do iseqavawa 150.000 Srba bio bi akt usmeren protiv regionalne stabilnosti. ©ef pravnog tima Srbije Duπan BatakoviÊ ocenio je da je odluka Suda bila politiËki motivisana. Ministar JeremiÊ je objasnio da Êe diplomatska borba u UN biti trka sa vremenom.

Kako do veÊine za novu rezoluciju o pregovorima Predsednik i Vlada Srbije smatraju da je Sud izbegao da se izjasni o suπtinskom pitawu i da je Generalnoj skupπtini UN prepustio odluku.

Zato Êe sve aktivnosti Srbije biti usmere na to da dovedu do rasprave u Generalnoj skupπtini UN, jer tu velike sile imaju najmawu moguÊnost kontrole.

8

T. SpajiÊ

OPOZICIJA NE ZNA KAKO BI BRANILA KOSOVO Optuæuju TadiÊa, ali ne nude reπewe VeÊina opozicionih stranaka nema odgovor na pitawe πta bi trebalo uraditi po pitawu Kosova, nego optuæuju predsednika Borisa TadiÊa i Vladu Srbije kao glavne krivce za to πto je Meunarodni sud pravde u Hagu doneo savetodavno miπqewe koje ne ide naruku Srbiji. Jedino LDP predlaæe da Srbija napravi politiËki preokret "kroz napuπtawe pogreπne kosovske politike i kroz definisawe nove politike koja bi kao svoj glavni ciq postavila punopravno Ëlanstvo Srbije u Evropskoj uniji".

Vlast odgovorna za Kosovo: NikoliÊ, AligrudiÊ i ObradoviÊ U LDP-u tvrde da to ne znaËi da bi Srbija trebalo da prizna nezavisno Kosovo, nego da u parlamentu mora biti definisana nova spoqna i regionalna politika, naπ odnos prema Ëlanstvu u Nastavak na str. 12/2) (N

Iskra 1. septembar 2010.

PolitiËka scena Srbije posle miπqewa MSP

UZNEMIRENA VLADA I SKUP©TINSKE STRANKE - MOGU∆E DAQE POLITI»KE POSLEDICE I PROMENE „Kosovo je izvan prava!”

Na prvi pogled, MSP je dao ©iptarima za pravo - naime kazao je kako oni nisu prekrπili odredbe meunarodnog prava, jer nema odredbi koje zabrawuju donoπewe takvih rezolucija. RazmatrajuÊi suprotnost jednostranog proglaπewa nezavisnosti sa rezolucijom 1244, MSP je konstatovao da Skupπtina Kosova taj proglas nije donela u svojstvu tela koje je izabrano po pravilima UNMIK-a, zato πto su potpis stavila i lica koja nisu Ëlanovi Skupπtine, na primer predsednik Kosova i premijer. Stoga je to telo predstavqalo skup graana koji demokratski predstavqaju nekoga, a pri tome nastupa izvan okvira UN, pa se na wega odredbe UN ne odnose.

Sud nije proπirio pitawe pa se nije bavio time da li su ©iptari imali pravo na to, niti kakve pravne posledice moæe da ima wihov dokument o nezavisnosti, to jest da li su druge dræave imale pravo da priznaju Kosovo. Sud je, prema tome, manipuliπuÊi formulacijom, odluËio da odgovori samo na pitawe da li ©iptari imaju pravo da govore sve i svaπta, i utvrdio da imaju i da su to uradili izvan meunarodno pravnih okvira, kojima se zapravo nisu ni bavili. I to je sud uradio znajuÊi da je pitawe upravo bilo drugaËije(1).

Dakle, posle viπe od godinu dana procesa, najpriznatiji svetski struËwaci za meunarodno pravo sroËili su dokument na 242 stranice, koji se bavi trivijalnostima. I to kako? Tako da miπqewe sadræi reËenicu „Skupπtina Kosova nije prekrπila meunarodno pravo”, pa makar imala i tako bedno i nadasve nategnuto obrazloæewe. Sve u svemu miπqewe nema nikakvu pravnu teæinu, jer se ne bavi niËim, ili skoro niËim, ali zato ima veliku marketinπku. »itav hor, odmah nakon toga zagraktao je: „Mi smo bili u pravu” i pozvao na nova priznawa nezavisnosti Kosova, PriËe kako je to miπqewe kraj meunarodnog prava ne stoji. MSP nema sredstva kojima bi obezbedio poπtovawe svojih odluka, a nemaju ih zapravo ni UN. Miπqewe je taËno, ali saveto davno, i sve dræave koje se problem Kosova tiËe, najavile su da ostaju pri istom stavu - SAD, sve evropske zemqe, i one koje gravitiraju Rusiji i Kini. Dakle, promene se mogu oËekivati samo u zemqama takozvanog treÊeg sveta Ëiji su interesi takvi da ne moraju uopπte da znaju gde je Kosovo i gde je Srbija, i tu Êe naravno odluËiti samo to da li u tim dræavama Amerika moæe ili ne moæe da

Iskra 1. septembar 2010.

ostvari svoj uticaj, i po koju cenu(2).

I ja sam pripadao onoj grupi qudi koji su bili iznenaeni ovakvim miπqewem MSP, ne zato πto sam verovao u meunarodnu pravdu, veÊ zato πto nisam verovao da Êe Amerikanci klati vola zarad kilograma mesa. Nisam verovao da im je Kosovo toliko vaæno da Êe sud na tako bedan naËin izokrenuti pitawe. Savetodavno miπqewe nije grubo krπewe prava, ono je izrugivawe pravu. To je kao kad pitate Ëoveka na ulici: „Znate li koliko ima sati?”, a on vam odgovori „Znam”, jer ga zaboga drugo niste ni pitali.

Propagandni efekti savetodavnog miπqewa vide se i u drugom smeru. Mnogo je onih koji su se ovako neËeg uplaπili. Svi sada znaju da svako ima pravo da proglaπava nezavisnost, a o tome koliko Êe takav proglas imati efekta odluËuje da li Êe ih neko dovoqno jak podræati.

Sve EU zemqe koje ne priznaju Kosovo imaju svoj problem, ©panci Baskiju i Kataloniju, Grci ©iptare u Epiru, Kipar ima Turke na severu, a Slovaci i Rumuni naπi stari saveznici iz male Antante imaju zamaπnu maarsku mawinu, koja pre ili kasnije moæe postaviti pitawe revizije Trijanonskog sporazuma. Kirgizi veÊ negoduju protiv policije OEBS-a, itd.

No, najviπe straha je kod nas. Zamislite, na primer, da su Cigani koji su æiveli ispod Gazele proglasili svoju nezavisnost, prethodno tvrdeÊi da grad Beograd krπi wihova qudska prava jer neÊe da im podeli stanove. MSP bi rekao da wihov proglas ne krπi meunarodno pravo, a ako bi dobili oruæanu zaπtitu eto nama nevoqe. No sreÊom, tim Ciganima je grad dodelio stanove pa se oni neÊe pobuniti, ali uvek ima ko hoÊe. To sada po miπqewu MSP moæe da uradi ma koje telo koje demokratski predstavqa nekoga. Moæe Opπtina, Pokrajina, Mesna Zajednica, Seoski zbor - bilo ko!

A ako neko snaæan podræi tako πto, eto nevoqe.

Ako bi se, meutim, miπqewe detaqno analiziralo, ono uopπte nije tako nepovoqno po nas. Ono πto je povoqno je, meutim, sakriveno u obrazloæewu da je πiptarska skupπtina delovala izvan prava. A ako je veÊ sve u propagandi, hajde i mi da budemo veπti i drski i iskoristimo to u svoju korist. Kaæimo, Skupπtina je delovala izvan prava - tako je rekao MSP. Dakle, nije u suprotnos ti sa pravom, ali nije ni zasnovana na pravu. I viπe od toga ako se, dakle, na Skupπtinu Kosova pravo ne odnosi kada treba na neπto da je obaveæe, zaπto bi se onda odnosilo kada treba da je zaπtiti? Ako ne moraju da poπtuju pravo, zaπto bi

9

Uznemirena vlada... ih onda pravo πtitilo?

Skupπtina Kosova je izvan prava kada treba da deluje, pa neka bude izvan prava i kada joj treba zaπtita. Prema tome, prema miπqewu MSP, oni nemaju imunitet niti pravo na zaπtitu UN, πto znaËi da svako ko ima priliku ima pravo da ih uhapsi i sa lisicama na rukama straæarno sprovede za Beograd gde bi odgovarali po lokalnom Ustavu? Zaπto bi ih uopπte tretirali za bilo πta. Da, kaæimo: ©iptarske institucije na Kosovu su izvan prava!

Uzburkana vlada Posledice savetodavnog miπqewa MSP u svetu neÊe biti dramatiËne iako Êe nesumwivo ostaviti traga, ali su kod nas uzburkale upravqaËko-politiËku scenu do maksimuma. Mnogo toga se veÊ par meseci kuva, a sada polako izlazi na videlo. Ukazuju se mnoge Ëudne i nelogiËne stvari. Eto na primer, do same sednice Skupπtine Srbije,, Velimir IliÊ nije imao πta da kaæe, iako je prilike za oglaπavawe partije bilo na pretek.

Zapravo on veÊ duæe vreme ne govori mnogo.

Boæidar –eliÊ, ministar za evropske integracije sedi na skupu afriËkih zemaqa u Kampali i lobira protiv priznavawa Kosova, πto je dijametralno suprotno zvaniËnoj politici EU, to jest onome πto je izgovorila Ketrin Eπton. Stranka G17+ se, doduπe kroz usta Sneæane GrubjeπiÊ, bavi nacionalnom politikom, a wen πef Mlaan DinkiÊ potpisuje nekakve sporazume sa Kirilom KravËenkom protiv Ëijeg se dolaska na mesto direktora NIS-a borio i rukama i nogama(3). Kad smo veÊ kod DinkiÊa, od najave interpelacije za wegovu smenu, ni DSS ni Napredwaci nijednom nisu viπe kritikovali do tada omraæenog im ministra.

Najzad, Toma NikoliÊ je, posle nekoliko dana policijske zaπtite, napokon shvatio da ni do toaleta ne moæe da ode a da za to odmah ne sazna Ivica DaËiÊ, pa je se odrekao. Pri tome je neukusno (do krajwih granica) sapuwao svog bivπeg πefa ©eπeqa, zatim se sklonio na Svetu Goru(?), a odatle otputovao za Brisel, gde je ©tefanu Fileu navodno postavio nekoliko pitawa. Na samoj sednici Skupπtine, ministar policije je sa govorniËkim æarom kao na nekom mitingu nagrdio turkofilsku politiku πefa dræave Borisa TadiÊa. Izraz lica posledwe pomenutog najviπe je nalikovao grogi bokseru.

Radikali su bili blagonakloniji prema vladinoj rezoluciji, prepunoj fraza(4), nego DSS. I Boris TadiÊ i ministar JeremiÊ nekoliko puta su izgovorili reË rat, doduπe kao neπto nemoguÊno.

JeremiÊ je predlagao NikoliÊu da se ukquËi u diplomatiju. A da, pre toga na konferenciji za πtampu vlade Srbije, Ivica DaËiÊ se gotovo plaËnim glasom zapitao πta to joπ treba da uradimo pa da nas Evropa prihvati(5). Eto, kaæe, i rezoluciju o Srebrenici smo usvojili.

10

Sve ovo govori da su politiËku vrhuπku naπe zemqe zahvatile turbulencije. Na pomolu je novo prekomponovawe partija, razliËito od one podele na proevropski (proreformski) i patriotski blok. PokuπaÊu, koliko je to moguÊe da rastumaËim otkuda to i πta se moæe u naredno vreme oËekivati.

Srbija je od petog oktobra pa naovamo imala samo jednu politiku Ëiji je tvorac, mora se priznati, Vojislav Koπtunica. To je politika „I Kosovo i EU”. Nije je Koπtunica tako eksplicitno formulisao, ali ju je zacrtao. U meuvremenu je on odustao od toga, najverovatnije posle martovski pogroma iz 2004 godine, kada je shvatio da ustupci uËiweni saradwom sa Haπkim tribunalom nisu umilostivili Zapad, i da nam oni i daqe rade o glavi po pitawu Kosova. Da je to bila pogreπna politika, Koπtunica je i sam rekao u jednoj emisiji na BN televiziji iz Bijeqine. Jedno vreme je izgleda neiskreno pristupao istoj politici, da bi korak po korak stigao do pozicije koja je protivna Evropskoj uniji. Tu politiku sada, izgleda iskreno, vodi TadiÊ, a prikquËio se i Toma NikoliÊ.

Uzaludnost i unutraπwa nekonzistentnost takve politike veÊ neko vreme je kristalno jasna mnogim qudima koji prate politiku, a izgleda da je konaËno doprla i do svesti politiËara, pa i oni shvataju da se pre ili kasnije moramo odluËiti za jedno od ta dva. Kojim rukavcem Êe Srbija krenuti sa ove vododelnice neÊe odluËiti to koja je voda snaænija, veÊ koja je slabija.

Evropski put je uveliko izgubio na zamahu.

To dugujemo sledeÊim razlozima: 1.- Srbija preæivqava ozbiqnu privrednu krizu, svet æivi sve gore, i pri tome ne vidi da bi ulazak u EU doneo boqitak; 2.- EU se, u najveÊem delu (22/27) svrstala na stranu naπih neprijateqa; 3.- EU nas neÊe primiti u svoje redove, ako ni zbog Ëega drugog, a ono zato πto Nemci, posle GrËke i potencijalnih joπ nekoliko zemaqa ne æele joπ jedan finansijski kamen o svom vratu. Uostalom oni su to eksplicitno i rekli; 4. - EU je narasla do mere kada jedva ostaje celovita, i sva je prilika da Êe celovitost moÊi da zadræi samo po cenu izbacivawa nekih Ëlanica. Naime, faktor kohezije, i to jedini, jeste vera u dobar æivot i puno para. Kako to polako nestaje, drugih kohezionih faktora koji bi povezali na primer Portugalca u Litvanca, ili Grka i Engleza (pa Ëak Valonca i Flamanca) zapravo nema.

Kosovski put je izgubio na zamahu, time πto je izgubio na uticaju. Patriotsku, rodoqubivu ideju zastupa mali broj politiËara, a joπ mawi, zapravo zanemarqivo mali broj novinara(6), πto pa opet umawuje uticaj tih ionako malobrojnih politiËara.

Finansijski i u strukturama dræave ne znam kako stoji - ili stoji loπe ili stoji pasivno.

Dakle, turbulencije na politiËkoj sceni mogu se opisati kao sukob dve ideologije, od kojih o b e p r e d s t a v q a j u n a sm r t p r e m o r e n o g i p r e m laÊenog boksera od kojih nijedan nije u stawu da zada zavrπni udarac drugome, pa se Ëeka koji Êe od iznurenosti prvi da padne.

Iskra 1. septembar 2010.

Poraz TadiÊeve kosovske politike je straπan. Miπqewe MSP samo po sebi ne znaËi mnogo. Meutim, znaËi to πto smo ga mi traæili. I znaËi to, πto je to jedino πto je naπa dræava uËinila po pitawu Kosova za prethodne dve godine.

TadiÊ je igrao na jednu kartu, da mu MSP kaæe da je u pravu, a MSP mu je rekao da nije u pravu (u onom o Ëemu je pitao). Neki bi rekli, i govore, da je takva strategija namerno smiπqena, da je to kolaË ispeËen u kuhiwi stranih agenata i plaÊenika. Ja ne mislim tako. Mislim da je to pre bio projekat domaÊih diletanata. TadiÊ i svi oko wega su qudi kojima Zapad mnogo znaËi, kojima je Zapad autoritet, i oni su hteli da im Zapad kaæe da nije u pravu. Naravno, Zapad im to nije rekao. I TadiÊ je udario glavom u zid. Zato izgleda onako unezvereno. I on nastavqa, kao Mujo iz viceva, nije u stawu niπta drugo da smisli, veÊ da bije glavom u zid, u nadi da Êe zid prvi da popusti.

Sa stanoviπta patriotskog biraËkog tela, to je krah dræavne politike. Ali sa zapadnog, pre svega ameriËkog stanoviπta, i taj otpor je bio previπe. Signali koje πaqu su jasni - oËekuje se potpuna kapitulacija. A kako i ne bi - preko dvadeset godina , joπ od doba Azema Vlasija, pokuπavaju da nam otcepe Kosovo, i nikako da to dovedu do kraja. Zato TadiÊu preti da ostane pot puno izolovan. U zemqi da ga ne vole, a spoqa da ga niko ne podræava.

Tomini potezi pospeπuju drugi proces. »ini se da je Toma posle posledwih izbora zakquËio kako je radikalsko glasaËko telo doseglo maksimum, i da sa tom politikom ne moæe viπe da postigne. Prekomponovao se na drugi kolosek.

Moæe biti greπim, ali slutim da je wegova ideja vodiqa veoma prozaiËna, da je posle posledwih izbora shvatio da vlada u Srbiji nije odraz voqe naroda, veÊ voqe stranih ambasadora, da se o tome ko Êe Srbijom vladati odluËuje viπe u kabinetu AmeriËkog ambasadora nego na izborima. Stoga bih rekao da nije ËiËa Toma iπao u Brisel da bi postavqao besmislena pitawa ©tefanu Fileu, veÊ da bi se preporuËio kao kooperativniji od TadiÊa. Sve wegove izjave i postupci ako i ne potvruju ono πto mislim, onda sigurno i ne poriËu.

U to kako Êe se on ponaπati kada doe na vlast ne bih ulazio, ali s obzirom na totalni obrt wegovih stavova teπko da mu bilo ko do kraja veruje. Kakve Êe mehanizme zapad primeniti da bi obezbedio lojalnost - ni u to ne bih ulazio. Otuda JeremiÊ nudi NikoliÊu da on nosi Borisovo pismo, da ga „amortizuje”.

Pozicije radikala i DSS-a ostaju nepromewene, s tim πto moram da napomenem, da je ideja o tuæbi takoe pokuπaj da Zapadu dokaæemo da smo mi u pravu, i koju bi Koπtunica kao profesor prava sigurno boqe koncipirao od TadiÊa psihologa. Ali, i da dobijemo takvu presudu, Amerikanci bi je ignorisali i rezultat ne bi bio presudan. Ono πto pomiwu i jedni i drugi jeste kritika dræave koja je zanemarila jaËawe srpskih institucija na Kosovu, bolnica, πkola, policije, sudstva, itd, veÊ naprotiv. Najzad, konaËno je neko

Iskra 1. septembar 2010.

otvoreno rekao da treba negovati savez sa Rusijom.

I to je ono πto je sræ problema. Xaba diplomatija ako je ne prati wena produæena ruka, privreda i vojska. Vaæno je ko stvarno vlada, a ne ko je u pravu!

Nova Srbija pokazuje disonantne tonove, Velimir IliÊ govori kao Toma, a Sandra JankoviÊ kao Koπtunica. To objaπwava Velimirovo Êutawe - joπ uvek vaga na koju Êe stranu.

Izgleda da su Radikali osetili turbulenciju , i kao da oseÊaju da najnovija pozicija predsednika Borisa pokazuje odreen, veoma stidqiv otklon od politike EU nema alternativu.

Mnogo je fraza i protivreËnosti u wegovom istupawu, ali smo se od euforije „Evropa sada i odmah”, i „evropski put nema alternativu” pomerili do toga da ne æelimo da se zameramo velikim silama, ili do onog JeremiÊevog da Srbija neÊe pisati zajedniËku rezoluciju s EU. »ini se da Êe TadiÊ ipak pre zamisliti Srbiju bez Kosova nego Srbiju koja staje na æuq Amerikancima. Ali opet, dirnuli su mu ono πto je wemu najvaænije, ne Srbiju, ne evropski put, veÊ liËnu sujetu. MSP mu je rekao da je pacer i neznalica. I sada on moæe da krene svukuda. Rekao bih, radikali su stoga ocenili da treba podræati vladin predlog. DSS je procenio da ne treba, da je potez udarawa glavom sve jednako u zid dovoqno nerazuman da ga ne treba podræati.

A DaËiÊ? Wemu konfrontacija sa Amerikancima nije nezamisliva. Zna vrlo dobro da to moæe, da smo preæiveli i wihove sankcije i rat sa wima, i to u vreme kada niko nije imao da nas podræi. Izgleda kao da nije imao kada da kaæe TadiÊu πta misli nego neki dan u Skupπtini, pa mu se odatle obraÊa i vrπi pritisak... Ili je zapoËeo predizbornu kampawu?

A πta taËno misli DinkiÊ, i koje su wegove daqe namere, i zaπto su prestali da ga napadaju, teπko je reÊi(7)...

Evropska ili srpska ideja?

Klackalica je nestabilna. Evropska ili srpska ideja? Obe su slabe, ali srpska ideja je drvo kojem su isekli grane, a evropska je drvo u punom cvatu kome su posekli korewe. DugoroËno, evropska(8) ideja nema viπe nikakvu perspektivu kod nas, a srpska ima.

Postoje dva naËina na koji Srbija moæe da izmeni svoje dræavno opredeqewe. Prvi naËin je tih - da sama upravqaËka struktura(9) neosetno i lagano promeni kurs, onako kako se to zbilo u Rusiji u posledwih deset godina, kada su od poraæene i poniæene zemqe ponovo prerasli u svetsku silu, a da niko ne ume da kaæe datum, kada se okret dogodio.

Drugi naËin je da upravqaËka struktura tvrdoglavo brani zapadni put. To moæe imati krajwe dramatiËne posledice. Kako po dræavu Ëiji bi to bio veliki poraz tako i po samu upravqaËku

11

Uznemirena vlada...

(Osvrt sudija... (sa str. 8)

klasu. Da objasnim ukratko zaπto i kako.

SeÊam se onog perioda kasnih devedesetih i mitinga protivu MiloπeviÊa. Koliko god surovo, to je ipak bilo veselo doba. Prostora za πale i viceve bilo je na pretek. Izvikivali smo „Volim i ja vas...”, zafrkavali milicionere, i svaπta joπ, Ëesto i nepristojno...

NATO, kao i nastavak procesa evropskih integracija . Lider te stranke »edomir JovanoviÊ zatraæio je od premijera Mirka CvetkoviÊa da hitno inicira zakazivawe sednice Skupπtine na kojoj bi se raspravqalo o novoj politici nakon presude MSP. - Stranke koje u presudi Meunarodnog suda pravde traæe svoju πansu za ruπewe vlasti su upravo one koje su kao odgovor na samoproglaπenu nezavisnost Kosovo reagovali paqewem Beograda. Koπtunica, NikoliÊ i ©eπeq nemaju pravo da se danas distanciraju od rezultata politike koju su zajedno formulisali i dugo godina sprovodili. Zahtev ovih stranaka inspirisan je æeqom za oËuvawem pogubne propale politike za koju niko u svetu nema razumevawa rekao je JovanoviÊ i dodao da "Beograd mora voditi raËuna o svakom svom narednom koraku kako ne bi ugrozio interese Srba na Kosovu".

A danas, kao da viπe nikome nije smeπno.

Jedini sam u svom okruæewu koji se πalio na temu miπqewa MSP. Svi su smrtno ozbiqni, nema ni viceva o politiËarima. A kada nije smeπno, i kada je loπe, to se moæe surovo zavrπiti. VeÊ sada se po nekim krugovima evropski orijentisani qudi smatraju kolaboracionistima i izdajnicima. Vladine funkcionere nazivaju prokuratorima. Neki koje znam, kriju da su Ëlanovi Demokratske stranke, kao πto je u jednom trenutku postalo sramota biti Ëlan Saveza komunista. Kada je naruπeno jedinstvo naroda i rukovodstva da se posluæim Slobinim izrazom, nemiri su na pomolu. Odatle, do onog trenutka kada Êe neki nepoznati pesnik, kao svojevremeno Kosta AbraπeviÊ, zapevati: „O, tirani Ëujte, ne treba vam kriti/ I osveta naπa crvena Êe biti!”, samo je joπ jedan korak.

-- o -(1) Pada u oËi da su i sudije koje su podræale presudu izdvojile miπqewe, veÊina wih navodeÊi da je pitawe trebalo proπiriti. Dakle inicijalno, miπqewe suda su bezrezervno podræali sudije iz Amerike, Britanije, Francuske i Japana, dakle 4, a sudija iz Brazila imao je joπ nepovoqnije miπqewe po nas. »etvorica sudija je smatralo da pitawe treba proπiriti, a 5 da ga uopπte ne treba dati. Koje Êe od tri moguÊnosti prevladati Ëesto odreuje predsedavajuÊi izborom procedure, o Ëemu se prvo glasa, itd, ako uopπte postoji ta sloboda procedure...

(2) Iz naπe perspektive to bi izgledalo ovako. Da li bi priznali Tamilske pobuwenike zavisilo bi samo od toga sa kojim dræavama æelimo da imamo dobre odnose a sa kojima ne.

(3) Zapravo protiv prodaje NIS-a Rusima.

(4) kao na primer „istorijsko pomirewe”.

5) dakako - znaËi nadao se!

(5 (6) da ne greπim duπu, trebalo je da kaæem zanemarqiv broj ureivaËkih politika.

(7) Da li su moæda osetili da mu napadima diæu popularnost pa su zato stali, ili je, pak, na pomolu neka teπko zamisliva koalicija, neprincipijelna kako bi rekao Vasil Tupurkovski.

(8) Ako i kada Nemci naprave od EU ili unutar EU neπto gde Êe sami kreirati svoju politiku, onda to ima svog smisla, ali to veÊ viπe ne bi bio evropski put.

(9) UpravqaËka struktura je neπto πiri skup od politiËara i partija, ukquËuje oficire, zapovednike policije, direktore, Ëlanove upravnih odbora i savetnike po dræavnim firmama, uticajne bogataπe itd.

NSPM, 29.7.2010.

(Podvukla - Iskra)

12

Dragoqub J. KeËkiÊ

Lider Srpske napredne stranke Tomislav NikoliÊ rekao je juËe da zbog izjaπwavawa MSP "neÊe traæiti niËiju glavu". On je ocenio da bi bilo "realno" da se sastane sa predsednikom TadiÊem i utvrdi novu politiku prema Kosovu.

Predloæio je da se svi predstavnici parlamentarnih stranka sastanu i naprave zajedniËki tekst rezolucije o Kosovu iza koje bi stala veÊina poslanika u parlamentu. NikoliÊ, meutim, nije naveo πta bi trebalo uraditi. Wegov zakquËak je da nije na toj stranci da procewuje πta treba da urade oni koji su na vlasti.

U Demokratskoj stranci Srbije kaæu da nema svrhe odræavati sednicu o Kosovu i traæe ostavke kompletnog dræavnog vrha na Ëelu sa predsednikom TadiÊem kojeg osuuju za "poraz Srbije pred Meunarodnim sudom pravde".

Predsednik te stranke Vojislav Koπtunica ocewuje da je aktuelna vlast fijasko doæivela zbog svoje politike "Evropa nema alternativu".

"Neprestano smo javno ukazivali na to da e treba traæiti miπqewe od MSP", podsetio je ne Koπtunica , "veÊ da treba tuæiti neku dræavu ovom sudu". Tuæba, meutim, nije podneta jer se to, prema oceni Koπtunice, kosilo sa propagandom da EU nema alternativu i jer je Brisel pretio da bi tuæba usporila evropske integracije. Koπtunica smatra da sadaπwa vlast "nije iskreno branila dræavu Srbiju i naπe Kosovo i zato se sada suoËavamo sa rezultatom te naopake politike".

Srpska radikalna stranka zatraæila je vanrednu sednicu Skupπtine Srbije povodom miπqewa Suda u Hagu o jednostrano proglaπenoj nezavisnosti Kosova i Metohije. Radikali insistiraju na tome da se Srbija distancira od Evropske unije dok se ona ne izjasni da su Kosovo i Metohija deo Srbije, rekao je juËe potpredsednik SRS Dragan TodoroviÊ.

BLIC, 24.7.2010.

Podvukla - Iskra) (P

M. M.

Iskra 1. septembar 2010.

Skupπtinska rasprava o odluci MSP

KONSENZUS SKUP©TINE SRBIJA JE MARIONETSKA DRÆAVA Srbija nikad neÊe priznati Kosovo i neÊe uËiniti niπta πto bi ozbiqno stajalo na putu wegovoj nezavisnosti . Prevedeno na jezik koji neπto znaËi, ovo je smisao odluke za koju je u ponedeqak ruku podiglo viπe od dve treÊine srpskog parlamenta, s tim πto je LDP »ede JovanoviÊa imala problem sa prvim delom reËenice, a KoπtuniËina DSS sa drugim.

Naravno, pitawe je sad kako je Borisu TadiÊu poπlo za rukom da uveri parlament da glasa za neπto πto je na ovaj naËin liπeno svakog logiËkog smisla, kako je bilo moguÊe da dobije mandat da nastavi da se bori za Kosovo kao do sada od, recimo, Tome NikoliÊa, k oji je samo koji dan pre rekao kako je Borisova politika doæivela slom, ili od Veqe IliÊa, koji je na samoj sednici parla menta iz istih razloga zahtevao smenu Vuka JeremiÊa.

Dva su razloga za to. Prvi, samo se Ëudom moæe meriti Ëiwenica kako je Borisu u parlamentu poπlo za rukom da problem kosovskih pregovora i akcija izoluje od ukupnih dogaaja na politiËkoj sceni i u druπtvu. PodseÊam, wegova ekipa dobila je pre dve i kusur godina izbore na tome πto je rekla da Êe Srbija braniti Kosovo, i da za to nije spremna da ærtvuje joπ jednu generaciju Srba. Na taj naËin, Boris je Srbima spasavao Ëast, ali ih nije uvodio u novi rizik, πto po sebi nije moralo da ispadne toliko ravo, tim pre πto je kosovska egzaltacija Voje Koπtunice bila velika i samim tim je nosila poruku o rizicima wegove politike, dok je Toma u to vreme bio riziËan sam po sebi.

OK, ako smo hteli da proemo kroz ta uska vrata na Ëijoj levoj ivici je pisalo da se ne svaamo sa celim svetom, a na desnoj da Êemo terati svoje sa Kosovom, Generalna skupπtina i MSP su bili neko logiËno reπewe i sve ono πto je Vuk JeremiÊ radio nije bilo bez smisla. To Êe reÊi, ako smo veÊ tako postavili stvari, ova akcija, koja se pokazala neuspeπnom, u priliËnoj meri je pokazala da bi teπko i ostale raspoloæive akcije iz tog okvira dale viπe ploda. Zato Slobodan SamarxiÊ i KoπtuniËina ekipa nisu bili mnogo ubedqivi u parlamentu tvrdeÊi da bi bilo boqe da smo pojedine dræave direktno tuæili u MSP. Ja, naravno, danas ne znam da li bi to bilo boqe, ali prosta logika nalaæe da je malo verovatno kako bi s ud u jedno oπtrijem nastupu Srbije doneo odluku voen iskquËivo pravnim, a ne politiËkim argumentima, ako je veÊ doneo sasvim politiËku odluku u mekπoj varijanti srpskog zahteva Sudu.

ReËju, Boris je u ponedeqak pred parlament izneo najboqi deo svoje kosovske politike i najboqeg iz svog kosovskog tima, o Vuku JeremiÊu je reË.

Ali pristanak opozicije da raspravqa o Kosovu na ovaj naËin ostavio je utisak da odluka MSP jeste

Iskra 1. septembar 2010.

neuspeh Srbije, da Vuk jeste izgubio, ali da boqe nije ni moglo. Ono πto veÊi deo opozicije u ponedeqak nije hteo da vidi, a mawi deo nije umeo jeste prosta Ëiwenica da Vuk, Generalna sklupπtina i MSP nisu samo boqi deo Borisove kosovske poli tike nego da su wen mawi i mawe vaæan deo.

Hajde da vidimo o Ëemu su to propustili da priËaju? O tome, na primer, da je Vuku poπlo za rukom da od Kosova za dve godine napravi neku vrstu srpskog diplomatskog resursa i da otvori mnoga vrata u svetu koja ne bi otvorio da nije na leima nosio Kosovo, ali da kroz ta otvorena vrata Boris nije nikada proπao jer je sve ostalo u posledwih godinu i po dana u Bor isovoj politici bilo postavqeno tako da su i JeremiÊ i Kosovo suπtinski bili ærtvovani. O Ëemu se radi?

Uticaj zapadnog dela stranih ambasada na srpsku politiku, koji ni u jednom trenutku posle Petog oktobra nije bio mali, za posledw ih godinu i po dana tolik o je eksplod irao da b i ozbiqna rasprava o srpskoj vladi kao marionetskoj imala πta da pokaæe. Onaj koji je to dozvolio svojom nepaæwom, svojim slabostima ili svojom namerom o Borisu je reË - presudio je Kosovu mnogo brutalni je nego MSP. Onaj u Ëijem mandatu su i posledwi srps ki mediji dospeli pod brutalnu kontrolu stranaca, u kojima gotovo da viπe nije ostalo ni malo mesta za sve one koji ispovedaju evropskepti cizam ili sumwu da je takva marionetska Srbija na najboqem od svih moguÊih puteva, mnogo je teæe presudio Kosovu nego MSP. Onaj u Ëijem mandatu je Srbija postala polugladna privre dna kolonija; onaj koji iz srpskog buxeta skupo plaÊa strancima otvarawe kompanija u Srbiji; onaj koji nije mario πto srpska prehrambena industrija (stvar na kojoj Êe se Srbija jednog dana dizati, ako se ikada bude digla) zavrπava u rukama stranaca; onaj koji danas MiπkoviÊu zadaje zavrπni udarac prisiqavajuÊi ga da proda Deltu strancima, posle Ëega Êe svi srpski proizvoaËi hrane koji je snabdevaju da zavrπe u rukama stranaca; onaj koji za izbore i malo podrπke u EU prodaje strancima T elekom, najvaæniji srpski nauËno-razvojni resurs; onaj koji veruje da Êe Srbiju podiÊi mireÊi se sa svetom i regionom tako πto pristaje na verziju 90-ih godina koju zagovaraju neprijateqi Srbije - taj nije imao viπe naklonosti za Kosovo nego sudije iz MSP, taj nije pokazao ni malo suπtinske brige za Srbiju.

I to je samo deo terena na kome se odigrava danaπwi srpski nacionalni poraz, to je mesto na kome se gube i Kosovo i pravo na wega. Ali i to je ono o Ëemu je trebao da u ponedeqak govori opozicija, a ne (samo) o MSP, Ëiji rezultat ne bi bio toliko u bi t a Ëa n d a n ij e b il o s vi h o vi h m no go d u bq ih stvari koje sam nabrojao.

Zaπto nisu govorili o tome? Zato πto deo

13

Konsenzus Skupπtine... wih to beznadeæno ne razume sa svojim horizontima, spuπtenim od proste æeqe da preæive i dou na red da vladaju; zato πto su i sami u svoje vreme bili umeπani u sve ove antikosovske i antisrpske trendove; i zato πto zarad sopstvenog preæivqavawa i sopstvene komocije marionetsku Srbiju tretiraju i kao zavrπenu i kao jedinu moguÊu priËu, koju ne treba da mewa onaj ko hoÊe da preæivi, nego joj se ima prilagoditi i udenuti se u te odnose snaga.

I tu smo na drugom razlogu zaπto je Boris uspeo da oko tako bezliËnog dokumenta okupi skoro dvesta poslanika. Kao glavna poruka wegovog govo ra u skupπtini ispostavilo se to da bi svaki æeπÊi pristup k osovskoj stvari od ovoga koji je neuspeπan otvorio sukob Srbije sa strancima i da bi nas to dovelo u stawe izolacije. To Êe reÊi da bismo, insistirajuÊi na Kosovu viπe od ovoga πto nam ne donosi 'leba, ærtvovali joπ jednu generaciju Srba.

I to je formulacija na koju je veÊi deo srpske opozicije pristao, to je bila taËka konsen zusa, dakle, ne oko taËke kojom se Srbija na ovaj ili onaj naËin bori za Kosovo, veÊ oko taËke priz nawa da Srbijom vladaju stranci, da se sa tom Ëiwenicom ne vredi igrati, da se od neËaga mora æiveti, pa su vezali kowa gde im aga kaæe i sve to nazvali realpolitikom.

E sad, da se vratimo na Borisa. Koliko se seÊam, strah od meunarodne izolacije u godinama posle Petog oktobra bio je koriπten u meupartijskim borbama, najËeπÊe kako bi spreËio Tomu i wegove nekadaπwe radikale da se popnu na vlast. I tada je to, da se ne laæemo, bio priliËno prqav argument, ali danas vidimo kako je veÊi deo poli cene na wega ne samo pristao kao na gotovu tiËke ssc stvar nego se i potrudio se da se bræe-boqe pre baci na drugu stranu (s tim πto »eda nije glasao odbijajuÊi da se meπa sa skorojeviÊima, koji su na toj poziciji tek od juËe). Tako je argument, koji je sluæio za politiËke i predizborne borbe, danas postao argument kojim se brani jedna marionetska politi ka. Hajde sada da vidimo koliko taj argument stoji.

Dakle, da li bi Srbija pala u meunarodnu izolacij u ako bi Kosovo branila boqe od neuspeπnog? Da li bi, vodeÊi politiku identiteta, doπla u situaciju da ponovo postane parija jer je naπ identitet oËitovawe naπe zloËinaËke prirode? Da li bi nas gurnuli od sebe ako bismo se borili da ne budemo privredna kolonija? Da li bi pokazali zaostajawe za svetom ako bismo posrnulom MiπkoviÊu ponudili otkup Deltinih dugova, dali mu neπto para, nacionalizovali tu kompaniju i saËuvali wene wene dobavqaËe i srpsku prehrambenu industriju za srpsku dræavu? Da li bi poËinili drugi najveÊi zloËin posle Drugog svetskog rata ako bi rekli kako Telekom nije na pr odaju? Da li bi pristali na ulogu svetskog vukodlaka ako ne bismo politiËki pristali na istinu naπih nepri jateqa o balkanskom sukobu u trenutku kada se ona i logiËki i istorijski raspada?

Ako je odgovor na sva ova pitawa - da - onda je zakquËak jasan: Srbija je mari onetska dræava, koja svoje preostale resurse troπi samo na to da

14

svoje graane ubedi u dve stvari: prvo, da to nije istina i, drugo, da ima i gore od toga πto nije istina, i da se zove izolacija. Tako se politËka elita ovde ne pojavquje kao vlast , nego kao posrednik izmeu stranih gazda, koji imaju svoje interese, i graana, koje politiËka elita ima da kontroliπe da ne eksplodiraju buduÊi da su im interesi suprostavqeni u odnosu na dominantne interese stvarnih vladara. O tome je, Srbijo, tvoj parlam ent u ponedeqak postigao skoro konsenzus: dakle ne o odbrani Kosova, veÊ da smo marionetska dræava. ( Ovde izostavqamo CvijanoviÊevu uvodnu reËenicu gde NediÊa naziva `zloglasnim` i `marionetom`, a πto suπtinski protivureËi ovom πto sledi i πto je sam napisao. - Iskra). NediÊev vrhovni nacionalni interes bio je da Srbi preæive Nemce , jednako kao πto je Boris kao vrhovni nacionalni interes pred skupπtinu stavio da Srbi preæive Amere i EU. Ali NediÊ je uspeo da spase narod, vodio je politiku identite ta i uspeo da bude redak meu sebi sliËnima u Evropi tog vremena Ëija vojska nije isprqala ruke na istoËnom frontu.

A πta je raËunica - sada se viπe ne moæe reÊi Borisova, veÊ raËunica veÊeg dela politiËke scene? Da li je Srbija privredno ojaËala od toga πto je marionetska? Da li se u woj boqe æivi?

Mawe je gladna? Da li je za posledwe dve godine postala i u Ëemu boqa? Humanija je? Da li nas u svetu viπe cene? Da li smo blizu EU? Ne, to nije mogla da bude raËunica, a πta jeste. Svako Êe vam od wih reÊi - opstanak Srbije. Poneki od wih Êe Ëak i v e r o v a t i u t o , a l i n e , w i h o v i n t e r e s j e sam o opstanak na vlasti ili u politiËkoj orbiti.

HoÊete dokaz? Svaki ozbiqan parlamentarni konsenzus jeste faktor druπtvene stabilnosti. Da li je kosovski konsenzus doveo do toga. Nije, jer taj konsenzus je samo priznawe ko je stvarni gazda nad Srbijom, i to sluËajno jeste onaj kome za Srbe, wihove nacionalne interese i wihov hleb puca prisluk. To Êe reÊi da danaπwa srpska elita ne oËituje ni nacionalne ni socijalne interese svojih graana i da je doπlo do jednog ozbiqnog i opasnog pomerawa na druπtvenoj skali, gde je politiËka elita otiπla u jednu stranu, a graani na drugu. A to opet znaËi kako je ovo ozbiqna zavera srpske politiËke, kulturne i medijske elite protiv wenih graana.

I, naravno, tamo gde se graani osete izdanim od svoje elite, oni se samoorganizuju, ponekad konstruktuivno, ËeπÊe destruktivno. I zato bi mi bilo veoma drago da DaËiÊ pohvata napadaËe na Teofila PanËiÊa i da se pokaæe da su ga napali kriminalci sa dosijeom, samo da ne bude da su to uËinili klinci iz kraja kojima je poπlo za rukom da jednog od retkih predstavnika te elite ugledaju bez telohraniteqa i da se vozi u gradskom autobusu.

Ako vam deluje da likujem nad tim nasiqem, veoma greπite. Radi se o neËem drugom. Graani Srbije do sada su imali razloga da strahuju od postupawa svoje poli tiËke elite, sad imaju razloga da strahuju od sopstvenog postupawa.

Standard, 28.7.2010. <standard.rs>

Æeqko CvijanoviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. septembar 2010.

EDVARD HERMAN: „POLITIKA GENOCIDA” KWIGA KOJA ∆E PROMENITI RAZUMEVAWE SREBRENICE Bezvredne su ærtve koje su stradale od genocida koji je izvrπio SAD ili wegovi klijenti. Vredne ærtve su one koje su ubili naπi neprijateqi i mete. Zato su stradali Muslimani ærtve genocida , a stradali Srbi u „Oluji” nisu ærtve etniËkog ËiπÊewa Edvard Herman, profesor emeritus na Vartonovoj πkoli ekonomije i Anenbergovoj πkoli za komunikacije Univerziteta u Pensilvaniji, izuzetan je poznavalac delovawa propagandnog modela u sprovoewu politike moÊi. Ovaj ekspert za korporativna i regulatorna pitawa, politiËku ekonomiju i medije, prijateq i saradnik Noama »omskog, napisao je studije koje su precizno dekodirale mehanizme, odnose, uzroke i posledice sistema koji poËiva na interesima moÊnih: „ZloËini u Vijetnamu”; „Kontrarevolucionarno nasiqe, Ëiwenice o prolivawu krvi i propaganda” (sa Noamom »omskim); „PolitiËka ekonomija qudskih prava, prvi deo: Vaπingtonska veza i faπizam u treÊem svetu” (sa Noamom »omskim); „PolitiËka ekonomija qudskih prava, drugi deo: Nakon kataklizme, postratna Indokina i rekonstrukcija imperijalne ideologije” (sa Noamom »omskim); „Korporativna moÊ - korporativna kontrola, studija fondova u XX veku”; „Prava mreæa terora”; „Uspon i pad bugarske veze”; „Proizvodwa saglasnosti: PolitiËka ekonomija masovnih medija” (sa Noamom »omskim); „Industrija terorizma”; „Ispod hipokrizije: Dekodirawe vesti u doba propagande, ukquËujuÊi i reËnik dvostrukog govora devedesetih”; „Trijumf træiπta”; „Globalni mediji” (sa Robertom MekËesnijem); „Mit o liberalnim medijima”...

Sa Edvardom Hermanom razgovaramo o studiji „Politika genocida” koju je napisao sa Dejvidom Petersonom (objavqenoj maja ove godine u izdawu Monthly Review Press-a iz Wujorka). Do kraja godine trebalo bi da se pojavi i studija „Politika SrebreniËkog masakra”, koju Herman piπe u saradwi sa joπ πest autora.

„Politika genocida” je jedna od najvaænijih kwiga u naπem vremenu i predstavqa kvintesenciju vaπeg i »omskovog dekodirawa proizvodwe saglasnosti, medijske podrπke zloËinaËkoj politici Zapada, politike qudskih prava i propagande. Kao strukturalista, polazite od stanoviπta da sistem poËiva na baziËnim, predominantnim strukturnim odrednicama. Koje su to odrednice?

- U kwizi „Proizvodwa saglasnosti”, Noam »omski i ja pokazali smo da je korporativni sistem zasnovan na interesima nevidqivih dominantnih snaga. Korporativni finansijski interes rukovodi

Iskra 1. septembar 2010.

i diktira politiku velikih sila, dominira u SADu i diktira wenu unutraπwu i spoqnu politiku. Mi se sada nalazimo u periodu u kome se ova struktura moÊi πiri i iznova uspostavqa kao jedina: sa nestankom Sovjetskog saveza, SAD koristi NATO za procese koji podrazumevaju voewe neprekidnog rata. U SAD-u uopπte nismo viπe u moguÊnosti da reformiπemo sistem koji je sada proπao zakone i nove regulative, posle Ëega se viπe ne mogu kontrolisati velike banke koje su postale isuviπe moÊne i imaju ogroman, kquËni uticaj na ameriËku politiku. Æivimo, dakle, u svetu u kome korporativni finansijski sistem odreuje unutraπwu i spoqnu politiku zemaqa, πto se pokazuje i u malim zemqama koje su poraæene u ratu, i u kojima se razliËitim kontrolisanim i uveæbanim meha nizmima na vlast dovode kvislinzi koji se savijaju i puze pred velikim silama; zato je i otpor ovim procesima u tim zemqama skoro neznatan.

Politika genocida je kompleksan pojam.

Zamolila bih vas da nam opiπete genealogiju rutinizacije ove politike.

- Vaπi Ëitaoci razumeju, u to sam siguran, da je u pitawu ironiËna upotreba reËi „politika”, jer kako moæete imati politiku neËega πto je tako straπno kao genocid. Naslovom smo æeleli da sugeriπemo da je genocid, kao najveÊe zlo, ispolitizovan u ovom svetu na naËin na koji je ispolitizovana reË „terorizam”: jedna ruæna reË sa konotacijom neËeg loπeg, zla. Politika terorizma podrazumeva da qudi koji imaju moÊ mogu nazivati svoje neprijateqe teroristima i predstaviti sebe i svoje saveznike kao borce protiv terorizma, dok je politika genocida usmerena na to da pokaæe da to rade samo loπi momci - nikako mi ili naπe dræave klijenti. U kwizi „Proizvodwa saglasnosti”, »omski i ja napisali smo poglavqe „Vredne i bezvredne ærtve”. Bezvredne su one ærtve koje su stradale od naπeg genocida, genocida koji smo izvrπili mi ili naπi klijenti, kakvi su, recimo, Izraelci koji ubijaju Palestince - bezvredne ærtve, zato πto je Izrael jedna od kquËnih dræava klijenata SAD-a. I onda kada je Indonezija ubijala na stotine seqaka, oni su bili bezvredne ærtve. Sve to demonstrira savrπeno uklapawe sveta sa visoko ispolitizovanim sistemom definicija. Vredne ærtve su one koje su ubili naπi neprijateqi i mete. I u tim sluËajevima se koristi reË „genocid”. Uzmimo za primer Bosnu: SAD i NATO su podræavali bosanske Muslimane, tako da kada su oni bili ubijani, proglaπavani su za vredne ærtve nad kojima je izvrπen genocid, a kada su ubijani Srbi - to nije mogao biti genocid jer su Srbi bili bezvredne ærtve.

U kwizi „Politika genocida” navodimo

15

Edvard Herman... veoma dobar primer - primer Srebrenice u vezi sa kojim je Ëitav dogaaj od 11. jula izvuËen iz konteksta deπavawa u i oko Srebrenice: ærtve, Muslimani, bile su vredne ærtve i zato se za zloËine nad wima i mogao primeniti pojam genocida. A ako razmotrite deπavawa u Hrvatskoj i Krajini, gde je Hrvatska uz pomoÊ SAD-a proterala 250.000 Srba, 1995. mediji to nisu nazvali Ëak ni etniËkim ËiπÊewem, iako je to jedan od veÊih primera etniËkog ËiπÊewa u modernoj istoriji, tokom kojeg je ubijeno nekoliko hiqada Srba iz Krajine; ali, radi se o bezvrednim ærtvama Ëime je ovo deπavawe diskvalifikovano za kategorizaciju kakva je genocid.

Govorite o politizaciji zasnovanoj na inflaciji samog pojma genocida?

- Da, o veoma selektivnoj upotrebi reËi genocid, koja podrazumeva da SAD i wegove klijentske dræave ne mogu nikako biti angaæovane u vrπewu genocida. Mi se uvek samo branimo od zlih qudi i zemaqa. »ak i kada ubijemo 3-4 miliona Vijetnamaca (obratite paæwu na raspon broja stradalih), ili preko milion IraËana.

Kako je moguÊe da rat SAD-a protiv Vijetnama u kome je stradalo 3-4 miliona qudi nije bio prepoznat kao akt invazije, kao genocidni poduhvat?

- To je akt koji je preduzeo SAD koji raspolaæe ogromnom moÊi, a mediji su veoma snishodqivi prema takvoj politici. I dok velika moÊ ubija, mediji gledaju na drugu stranu kao i ogromna veÊina intelektualaca uostalom. Imate, dakle, medije ali imate i Ujediwene nacije i wihov Savet bezbednosti, i imate agencije koje su kreirale UN. Tokom Vijetnamskog rata, a ni posle wega, nije bilo nikakvog suda UN koji bi sudio SAD-u, kao πto ga nije bilo ni u sluËaju agresije na Irak, gde je 2003. direktno prekrπena poveqa UN. Ujediwene nacije formiraju tribunal samo tamo gde to odgovara SAD-u, ili gde one zaæele da se sudi. I ti sudovi ukquËuju Srbe i lidere Darfura (Arapi koji su se udruæili sa Kinezima). U sluËaju Ruande, SAD se udruæio sa Kagamijem i RPF-om (Revolutionary Patriotic Front), tako da je tribunal UN osnovan za Ruandu procesuirao Kagamijeve neprijateqe, a u sluËaju Jugoslavije, SAD je æeleo da UN osnuju Tribunal koji Êe suditi Srbima. Sve ove meunarodne institucije predstavqaju poluge ameriËke moÊi: trijumfalna moÊ je danas joπ uvek oliËena u SAD-u.

Moæemo li da govorimo o odgovornosti UN i organizacija kakve su Amnesty International i Human Rights Watch za uspeπno sprovoewe politike genocida? Kako ste veÊ rekli, meunarodni kriviËni sudovi duboko su umeπani i predstavqaju deo strukture sistema.

- Sve ove organizacije moraju da se podrede æeqama SAD-a. Kao πto smo rekli, kriviËni

16

sudovi mogu da se organizuju samo za neprijateqe SAD-a. Takoe, imate i male tribunale kakva je Meunarodna kriminalna inspekcija (ICC), koja je osnovana pre nekoliko godina. SAD nije Ëak ni wen Ëlan, ali je toliko moÊan da je uobliËio naËin na koji ova komisija radi; a ona radi samo u sluËaju da su mete odobrene od strane SAD-a. Jedna od stvari koju smo naglasili u kwizi „Politika genocida” jeste ta da je ova komisija osudila samo crne Afrikance, i to wih 13-14; ova komisija morala je da iskquËi, meutim, one crne Afrikance koje SAD voli, na primer Kagamija u Ruandi i Musavenija u Ugandi, zato πto su oni naπi klijenti, i to bez obzira na to πto se radi o jednim od najveÊih ubica u modernoj istoriji. Dakle, imate Meunarodni sud za Ruandu i Jugoslaviju i imate Meunarodnu kriminalnu komisiju koje rade po direktnim potrebama i zahtevima Zapadnih sila, posebno SAD-a.

Meunarodna komisija moæe da se angaæuje protiv Ëelnog Ëoveka Darfura zato πto to odgovara SADu i Izraelu jer skreÊe paæwu sa wihovih sopstvenih aktivnosti: sa invazije na Irak i sa izraelske akcije etniËkog ËiπÊewa na Zapadnoj obali. Ovakve meunarodne institucije koje osnivaju UN skreÊu paæwu meunarodne javnosti na sluËaj Darfura, i na Arape na koje ima uticaj Kina, koji predstavqa dobru metu, a odvlaËe paæwu sa delovawa Izraela koji je naπa klijentska dræava.

Kako bi onda trebalo da okarakteriπemo sistem u kome je viπe od milion IraËana umrlo od kako je 2003. godine zapoËet rat protiv Iraka? Akt agresije koji je SAD sproveo protiv ove suverene zemqe nije prepoznat kao zloËin protiv ËoveËnosti, iako je akt agresije na Nirnberπkom tribunalu proglaπen za najveÊi meunarodni zloËin i akomulirano zlo, te stoga predstavqa jasno krπewe Poveqe UN i meunarodnog prava.

- U pitawu je apsolutizovani, centralizovani, globalni sistem koji je tako organizovan da ovi tribunali i komisije o kojima smo govorili iskquËuju najveÊi zloËin iz svoje jurisdikcije. I Meunarodni kriviËni sud za Jugoslaviju, i Meunarodni kriviËni sud za Ruandu, i Meunarodna komisija, iskquËili su akt agresije iz svoje nadleænosti. Zaπto su ga iskquËile? Zato πto je SAD bio ukquËen u akt agresije. E zato ovaj akt nije bio ni predmet jurisdikcije ovih meunarodnih institucija.

Vratio bih se na vaπe ranije pitawe o Humans Right Watch-u i Amnesty International. Ove organizacije takoe iskquËuju agresiju kao pitawa koje su predmet wihove brige. Tako, kada je poËeo rat u Iraku, Human Rights Watch je naËinila opasku da se ona neÊe baviti tom problematikom, da je dobro πto je pokrenut rat i da Êe se ona baviti onim πto se dogaa nakon πto je rat zapoËeo. To je prosto neËuveno. ZapoËiwawe rata je najvaænija stvar i svi drugi zloËini koji se deπavaju posle toga derivati su tog najveÊeg zloËina, tako da moæemo zakquËiti da Ëak i organizacije za qudska prava rade ono πto SAD æeli, i u skladu sa tim odbijaju Ëak i da kvalifikuju agresiju koju SAD sprovodi. A ako me pitate kako se SAD izvukao

Iskra 1. septembar 2010.

uprkos Ëiwenici da je izvrπio akt agresije i ubio milion qudi, on je to uradio zato πto je znao da Êe se izvuÊi, da ga Savet bezbednosti UN neÊe osuditi. I nakon πto je SAD napao Irak, nekoliko mese ci posle toga Savet bezbednosti je dao SAD-u pravo da upravqa Irakom. Zamislite da je nakon πto je Irak izvrπio invaziju na Kuvajt, Savet bezbednosti dao Iraku pravo da upravqa Kuvajtom!

Da je rekao: Dobro, poπto ste veÊ izvrπili agresiju i okupirali Kuvajt, vi wime i upravqajte. A to je upravo ono πto je SB omoguÊio SAD-u u sluËaju Iraka, nakon πto su one izvrπile gnusnu agresiju i posle Ëega je Ëetiri miliona IraËana otiπlo u izbegliπtvo, milion qudi ubijeno a druπtvo pot puno uniπteno. I to je refleksija ogromne moÊi. U kwizi „Politika genocida” naglasili smo da su sankcije UN nametnute Iraku 1990. godine, pod direktnim nareewem SAD-a i V. Britanije. SAD je tokom rata u Persijskom zalivu 1991. uniπtio vodovodno-kanalizacionu mreæu u Iraku Ëime je snabdevawe vodom bilo onemoguÊeno. To je uraeno sa jasnim saznawem da Êe naneti ogromno zlo iraËkom narodu. Bez kanalizacionog sistema i sistema za filtrirawe vode, iraËki narod Êe biti neotporan prema bolestima; to je SAD znao kada je bombardovao ova postrojewa. Sankcijama UN koje su usledile, SAD i V. Britanija nisu dozvolili Iraku da popravi uniπtena postrojewa i zbog toga je umrlo milion IraËana. Najboqu ilustraciju politike genocida predstavqa izjava Dræavnog sekretara SAD-a, Medlin Olbrajt iz 1996. godine, izreËena u intervjuu koji je dala novinaru nacionalne televizije koji ju je pitao: „Pola miliona IraËke dece umrlo je kao posledica sankcija u Iraku. Da li je to vredelo?”. Na ovo pitawe Medlin Olbrajt je odgovorila: „Da, vredelo je”.

Dræavni sekretar SAD-a izjavila je da je ubistvo 500.000 dece za ciqeve spoqne politike SAD-a opravdano. A onda imate SrebreniËki masakr u kome je stradalo, po ciframa za koje ja smatram da su strahovito prenaduvane, 8.000 vojno sposobnih muπkaraca. I svet se ujediwuje u osudi, a Evropska unija donosi Ëak Rezoluciju kojom se 11. jul proglaπava danom seÊawa na ærtve. Kako je uopπte mogla da izjavi tako neπto!? I niko niπta ne preduzima u vezi sa tim, ta wena izjava nije Ëak ni dobila neki publicitet. SAD je slobodan da vrπi genocide i masovna ubistva, i to niko ne osuuje, globalni mediji se time ne bave, dok operacija Srba u Bosni koja dovodi do stradawa vojno sposobnih qudi postaje predmet masovne osude i prezira. Eto, to je izvanredan primer politike genocida.

U „Politici genocida” napravili ste razliku izmeu konstruktivnog, nefer, benignog i mitskog prolivawa krvi. Da li bi ste nam detaqnije objasnili podelu na ove kategorije?

- ReË je o ironiËnoj i pomalo ciniËnoj kategoriji koja sadræi i veliku dozu validnosti.

Konstruktivni genocidi su oni koji se vrπe u korist interesa SAD-a, kakav je bio genocid nad narodom Vijetnama. Konstruktivan - sa znaËewem: u skladu sa interesima SAD-a. I IraËki rat je bio konstruktivan: mi smo ga izveli i milion qudi je

Iskra 1. septembar 2010.

umrlo i druπtvo je razoreno u ciqu onoga πto su lideri SAD-a smatrali da je u interesu SAD-a.

Benigni su oni genocidi koje vrπe naπi klijenti.

Izrael je vrπio ovakva prolivawa krvi kao i Indonezija.

Nefer genocidi su oni koje su izvrπili naπi neprijateqi. Ubistva koje su izvrπili Srbi su tako nefer. U sluËaju nefer genocida suoËavamo se sa inflacijom brojeva i imamo upotrebu reËi genocid, dok mitski genocidi znaËe genocide koji se Ëak nisu ni dogodili. U kwizi „Politika genocida” imamo samo jedan sluËaj pod nazivom „Masakr u RaËku” u kojoj sa mnogo detaqa pokazujemo da se taj masakr uopπte nije ni dogodio. Vodilo se mnogo borbi u okolini ovog mesta i tela poginulih su skupqena i locirana na jednom mestu kako bi V i l i j a m V o k e r , L u i s A r b u r i t r i b u n a l imali opravdawa za bombardovawe koje je SAD isplanirao protiv Jugoslavije . Zato, iako se nikakav masakr u RaËku nije ni dogodio, on je institucionalizovan, jer je bio pogodan za realizaciju ciqa SAD-a - bombardovawa SR Jugoslavije. Ne bi me iznenadilo da Ëak i neki qudi u Beogradu veruju da se taj masakr dogodio i da ga je poËinila jugoslovenska armija protiv neduænog civilnog stanovniπtva. Naπe opseæno istraæivawe, meutim, pokazalo je da to nije taËno.

Vaπa istraæivawa o sluËaju genocida u Ruandi zapawujuÊa su. Pogreπna interpretacija i nerazumevawe ovog sluËaja bila su gotovo kompletna, i sve do pojave vaπe studije „Politika genocida”, nismo zapravo ni znali πta se dogodilo u ovoj afriËkoj zemqi.

- Da, mislim da je πesto poglavqe najvaæniji deo u kwizi „Politika genocida”, jer smatram da je ovo jedan od najpogreπnije shvaÊenih i predstavqenih genocida. Propagandni sistem je u potpunosti prekrio istinu. Na Zapadu je predstavqena navodna istina da su Hutui oborili avion predsednika Ruande, Habiarimane, 6. aprila 1994, i da su Hutui masakrirali stanovniπtvo, a da je Kagami sa svojim snagama spasao Ruandu od daqeg uniπtavawa i joπ straπnijeg genocida koji bi poËinili Hutui. Oformqen je Tribunal za Ruandu kao jedini merodavan da otkrije πta se tamo zaista dogodilo. I tada je utvreno da je predsedniËki avion oborio Kagami. Ovu Ëiwenicu je otkrio Majkl Harigen, glavni istraæiteq tribunala za Ruandu.

On je predstavio dokaze glavnom tuæiocu Meunarodnog kriviËnog suda za Ruandu, Luiz Arbur koja je nakon konsultacija sa SAD-om prekinula istragu, iako su se svi sloæili da je obarawe aviona zapravo pokrenulo masovna ubistva. To znaËi da je Kagami bio i glavna poluga za masovna ubistva koja su usledila, ali ovo nije moglo da proe jer je Kagami, obuËavan u Fort Levenvortu, bio klijent SAD-a. Tako je Tribunal prestao da istraæuje ovo krucijalno pitawe i odbio da procesuira Kagamija. Zapravo, Tribunal nikada nije osudio nikog osim Hutua. U ovoj kwizi smo naveli da je januara 1994. administracija SADa donela unutraπwi memorandum u kome se navodi da je deset hiqada Hutu civila bilo ubijano svakog

17

Edvard Herman... meseca od strane Kagamijevih snaga. Deset hiqada Hutu civila meseËno! Ali, Kagami je naπ saveznik.

On je proslavqen πirom sveta kao Ëovek koji je spasao Ruandu od daqeg prolivawa krvi. Setimo se: u Srebrenici se govori o navodnih osam hiqada qudi koji uopπte nisu bili civili dok su Kagamijeve snage ubijale deset hiqada Hutu civila meseËno u Ruandi. Ambasada SAD-a je znala za ovo, i πta su uradili? Niπta. Nisu prekinuli da snabdevaju Kagamija. On je bio naπ saveznik i joπ uvek je naπ saveznik.

Ovo je samo deo cele slike. Ima i daqe.

Nakon πto je preuzeo kontrolu nad Ruandom, Kagami zajedno sa Musavedijem poËiwe operaciju okupacirema informaje Demokratske republike Kongo, a pr cijama Ujediwenih nacija u oblastima koje kontroliπe Kagami tri i po miliona Kongoanaca je umrlo. Tri i po miliona! I mi ovde govorimo o zaista pravom masovnom ubijawu, i ako se reË genocid moæe negde primeniti u svom istinskom znaËewu, onda je to u ovom sluËaju. Ova kwiga nam otkriva da je najËeπÊe koriπÊewe reËi genocid u masmedijima na Zapadu primeweno upravo na deπavawa u Ruandi u vezi sa Ëim je predstavqeno da su genocide poËinili Hutui a ne Kagami. A u sluËaju Konga imamo tri i po miliona ubijenih, ali se reË genocid za ova ubistva veoma retko koristi.

I tu vidite politiku genocida na delu: Kagami koji je naπ Ëovek, poËinio je masovna ubistva u Ruandi a onda joπ veÊa masovna ubistva u Kongu, ali na Zapadu on je neka vrsta slavnog Ëoveka, dok su Hutui oznaËeni kao masovne ubice. Fabrikacija informacija je apsolutna i vidimo da je primewena u svim sluËajevima: Ruande, Jugoslavije, Bosne, Hrvatske i Srbije. Dezinformacije i fabrikacije postale su model za sprovoewe politike koju smo mi razumeli ili pokuπali da razumemo kao politiku genocida.

Kakav je vaπ komentar na savetodavno miπqewe kojim je Meunarodni sud pravde okarakterisao da je jednostrana deklaracija Privremenih institucija samouprave na Kosovu o nezavisnosti (od 17. februara 2008. godine) u skladu sa meunarodnim pravom?

- U pitawu j e z a pad n a i ns t it uc ij a ko j a sledi zapadne interese , savrπeno usklaene sa invazijom na Kosovo, tako da se donoπewe takvog savetodavnog miπqewa moglo stopostotno predvideti, iako je sve to groteskno, jer se Rezolucijom SB 1244, iz juna 1999. godine, kaæe da je Kosovo deo Srbije. Kako se Kosovo moæe proglasiti nezavisnom dræavom, ukoliko je to kontradiktorno sa odlukom samog Saveta bezbednosti. Mislim da je, sa ciqem da Srbi izgube pravo da upravqaju Kosovom, veoma racionalno, od samog poËetka borbe za Kosovo, pravqena klima koja je trebalo da pokaæe da se Srbi ponaπaju veoma loπe prema kosovskim Albancima. Sa druge strane, NATO je nelegalno bombardovao i okupirao Kosovo, krπeÊi Povequ UN a kosovski Albanci su poËinili ozbiqna etniËka ËiπÊewa Srba i Roma tokom

18

NATO okupacije. I onda se postavqa pitawe: zaπto to nije diskvalifikovalo Albance za dobijawe nezavisnosti, ako je veÊ moglo diskvalifikovati Srbe? Kosovo je nelegalno okupirana teritorija, i kosovski Albanci su se ponaπali ekstremno loπe, a ako sud posle svih tih saznawa kaæe da je nezavisnost Kosova u redu, i svoje miπqewe bazira na loπem ponaπawu Srba, to je onda Ëista hipokrizija koja predstavaqa oËiglednu politiËku odluku.

Vaπe analize politike SrebreniËkog masakra pokazuju duboko razumevawe obrazaca kojima se oblikuje i vodi savremena politika. Da li mislite da bez razumevawa politike SrebreniËkog masakra, ovakvo savetodavno miπqewe suda bilo moguÊe? Da li i na koji naËin sagledavate vezu izmeu ustanovqewa evropskog SrebreniËkog memorijala koji se odræava svakog 11. jula, usvajawa Rezolucije o Srebrenici u srpskom Parlamentu i ovog savetodavnog miπqewa koje je izneseno u Meunarodnom sudu pravde?

- Sve je to u vezi i sve pokazuje da je Zapad, odnosno NATO snage, bio protiv Srbije joπ od ranih devedesetih. Oni su vojno porazili Srbiju i ponaπawe srpskog Parlamenta je odraz ponaπawa poraæenih qudi koji su se predali i odustali od bilo kakvih ciqeva, osim da uvaæe ciqeve onih koji su je porazili. Masakr u Srebrenici i sve te optuæbe protiv Srbije, kao i ponaπawe Meunarodnog suda, deo su rata NATO-a protiv Srbije, pri Ëemu je Meunarodni sud pravde - agent Zapada, agencija Ujediwenih nacija i instrument koji NATO koristi u borbi protiv Srbije, tako da cela stvar funkcioniπe perfektno. Imate rat NATO-a protiv Srbije, kojim je Srbija poraæena i prisiqena da puzi. Kosovo je okupirana teritorija i ogromna ameriËka vojna baza, tako da se cela stvar, kada se delovi sloæe, pokazuje kao deo permanentnog rata Zapada.

Da li mislite da je upuÊivawe zahteva srpske Vlade za miπqewe o meunarodno-pravnoj zasnovanosti Deklaracije o nezavisnosti Kosova Meunarodnom sudu pravde, bilo mudra odluka?

- Ne, bila je to veoma loπa odluka, jer je Meunarodni sud pravde - Zapadni sud. Ovaj sud je odbio Srbiju, kada je ona, 1999. godine od wega traæila da neπto uËini u vezi sa napadom NATO-a na Srbiju, koji je izveden uz krπewe poveqe Ujediwenih nacija. Ovaj sud pravde nije uËinio niπta, osim onoga πto je bilo u interesu snaga Zapada, i Srbija je to trebalo da prepozna. Jasno je da se ovde radilo o formalnoj stvari, ali srpski politiËari nisu bili dovoqno mudri da shvate da i formalni sluËaj i ako je veoma dobar i jednostavan neÊe proÊi na sudu kojim dominiraju snage Zapada.

U studiji „Politika genocida”, opseæno ste analizirali operacije „Oluja” i „Bqesak”. Da li mislite da Êe Srbi, posle ærtava koje su podneli tokom dva svetska rata u kojima su se suprotstavili agresoru, i posle ratova devedesetih biti stigmatizovani kao genocidne ubice, dok Êe Hrvati

Iskra 1. septembar 2010.

posle ustaπke, genocidne NDH u kojoj su poËiweni straviËni zloËini nad pripadnicima srpkog, jevrejskog i romskog naroda, i posle operacija „Bqesak” i „Oluja” biti trajno proizvedeni u borce za slobodu?

- To je zaista neverovatno! A SAD je, zapravo, vojno pomogao Hrvate u operaciji „Oluja”.

RiËard Holbruk je posetio Zagreb dva dana pre nego πto je Hrvatska pokrenula operaciju „Oluja” u avgustu 1995, πto je reËiti pokazateq da se ova operacija odigravala uz odobrewe SAD-a.

Paralele se mogu uspostaviti sa posetom Henri Kisinxera Xakarti, neposredno pre wene invazije na IstoËni Timor, septembra 1975; to samo potvruje da propagandni model, primewen na razbijawe Jugoslavije, nije doneo niπta novo, veÊ predstavqa izvanrednu ilustraciju naËina na koji ovaj model funkcioniπe. „Oluja” je predstavqala najveÊu akciju etniËkog ËiπÊewa tokom ratova na Balkanu, ukquËivala je veliki program proterivawa i ubi jawa koja su daleko premaπila broj koji se optuænicom Meunarodnog suda pripisivao MiloπeviÊu (22. maja 1999), i izvanredan je razlog da se Holbruku sudi za ratne zloËine. Meutim, jasno je da medijsko pokrivawe ratova u Jugoslaviji nije imalo niπta sa spomiwawem posete RiËarda Holbruka i ulogom SAD-a u ovom masovnom etniËkom ËiπÊewu.

I mi na Zapadu imamo poseban dan za SrebreniËki memorijal svakog jula, ali ne i za „Oluju”; nemamo ni JasenovaËki memorijal.

Potrebno je podseÊati na ubistva qudi samo onda kada su ubijani od strane onih koji su prepreka realizaciji naπih interesa; koji su meta naπih propagandnih aktivnosti, nikako onda kada ubijamo mi ili naπi saveznici. Velika obmana ukquËena je u izjavu kojom je EU obrazloæila neophodnost uvoewa SrebreniËkog memorijala: „Potrebna je pravda radi pomirewa”. Ali, nije nam potrebna pravda za operaciju „Oluja”, zarad pomirewa. Ovi memorijali ne ohrabruju pomirewe. Oni ohrabruju daqa neprijateqstva, ozlojeenost, oni ohrabruju one koji su proglaπeni vrednim ærtvama: bosanske muslimane koji u svakoj prilici nastoje da izvuku benefit iz te situacije u kojoj su proglaπeni vrednim ærtvama, dok su u stvari selektivne ærtve.

Ovi memorijali dobijaju sve viπe publiciteta i deluje da se briga o vrednim ærtvama poveÊava tokom vremena. Ideja da ovakve stvari doprinose realizaciji pravde ne stoji, buduÊi da je zasnovana na jednostranosti po kojoj je samo bosanskim muslimanima potrebna pravda. Zapad je potpuno ignorisao Ëiwenicu da su Srbi u Bosni pretrpeli strahoviti bol, ogroman broj izbeglica bio je prinuen da napusti Bosnu i Hrvatsku, veliki broj Srba je ubijen u Bosni. Samo u podruËju Srebrenice ubijeno je viπe od 3.000 Srba. Zaπto nema pravde za te ærtve i za izbeglice?

Jedna od najinteresantnijih stvari u vezi sa ratovima u Jugoslaviji jeste ta da je Srbija zemqa sa najviπe izbeglica. Srpske izbeglice iz

Iskra 1. septembar 2010.

Hrvatske ne mogu da se vrate, srpske izbeglice sa Kosova ne mogu da se vrate. Sa druge strane, albanske izbeglice vratile su se na Kosovo, kao i veliki broj bosanskih Muslimana, tako da su na kraju Srbi pretrpeli najviπe izbeglica koje nisu pravedno tretirane, πto je, naravno, ostalo potpuno neprepoznato.

Vi ste bili na Ëelu SrebreniËke istraæivaËke grupe, saËiwene od qudi iz ameriËkih i britanskih medijskih i akademskih krugova, i od bivπih civilnih i vojnih zvaniËnika i posmatraËa UN sa iskustvom u bivπoj Jugoslaviji. Ova grupa je u periodu od tri godine uradila opseæno istraæivawe o SrebreniËkom masakru. Poπto ste intervjuisali forenziËke eksperte, zvaniËnike UN-a, vojne i obaveπtajne analitiËare, eksperte za meunarodno pravo, poπto ste pregledali sve zvaniËne izveπtaje o Srebrenici, ukquËujuÊi izveπtaje UN-a, Meunarodnog suda za ratne zloËine za bivπu Jugoslaviju, holandske vlade, pisawe svih glavnih uËesnika u bosanskom ratu, 2005. godine - izneli ste zakquËke u izveπtaju na 200 strana koji nosi naslov: „Srebrenica i politika ratnih zloËina”. Zamolila bih vas da nam kaæete neπto viπe o radu ove grupe, o glavnim zakquËcima sadræanim u spomenutom izveπtaju i kwizi koja predstavqa proπirenu studiju sluËaja P ol it ik a ge noc id a analiziranog i u kwizi „P Politika SrebreniËkog masakra”, Ëije ste objavqivawe najavili pre godinu dana.

- ReË je o delu sedam autora koji veÊ nekoliko godina radi na ovoj kwizi. Kwigu ne moæemo da predamo na objavqivawe zato πto se stalno pojavquju nove stvari koje treba prikquËiti razmatrawima izloæenim u kwizi, ali bi ona definitivno trebalo da se pojavi do kraja ove godine. U kwizi smo zakquËili da je Zapad potpuno ignorisao okolnosti u kojima se SrebreniËki masakr odigrao i da se tu nije radilo o zlim qudima koji su taj Ëin izveli, veÊ da ovaj dogaaj ima d ugu po zad inu st raπni h pr ovokac ija od st rane bosanskih Muslimana koji su vrπili zloËine nad Srbima u zaπtiÊenoj zoni UN, uz podrπku Zapada i NATO snaga. SrebreniËki masakr je bio neophodan Zapadu kao opravdawe za ono πto je nameravao da uËini: razbijawe Jugoslavije i stvarawe posluπniËkih, klijentskih dræava, πto je sada uraeno i sa Srbijom.

SrebreniËki masakr pokazao se, dakle, veoma svrsishodnim: omoguÊio je da se proces razbijawa Jugoslavije prikaæe u dobrom svetlu. Mi smo to uradili zato πto smo se borili protiv loπih momaka. A najboqi dokaz da se radi o loπim momcima je SrebreniËki masakr. Zato je i bila potrebna brojka od 8.000 ubijenih Muslimana, koja se nije zasnivala ni na kakvim dokazima, veÊ je govorila o 5.000 srebreniËkih Muslimana koji su nedostajali i 3.000 koji su moæda zarobqeni od strane bosanskih Srba, bez dokaza da su ubijeni.

Od kako je tu brojku izneo Crveni krst, avgusta 1995, ona je progurana u javnost i opstala kao Ëiwenica. U ovoj kwizi mi smo izneli podatke koji govore o tome da se u svim ostalim sluËajevima

19

Edvard Herman... procewen broj ubijenih ili poginulih, posle istrage pokazao znatno mawim. Na primer, posle 11. septembra 2001. godine, prve procene govorile su o 6.800 nastradalih, da bi se pokazalo da je stradalo 2.700 qudi, dakle, viπe nego dva puta mawe od prvih zvaniËnih informacija. Drugi primer odnosi se na proceweni broj od 250.000 ubijenih bosanskih muslimana od strane Srba tokom rata u Bosni. Bosanski Muslimani izneli su ovaj podatak joπ 1993. godine, zapadni mediji su πirili tu informaciju, da bi dve sponzorisane studije, jedna od strane Tribunala, i druga od strane norveπke vlade, pokazale da se broj poginulih na sve tri strane, ukquËujuÊi i vojne gubitke, kreÊe oko 100.000, a broj ubijenih Muslimana oko 60.000. I u ovom sluËaju reË je o ogromnoj inflaciji cifara. SliËan je sluËaj i sa Kosovom. Stejt Department iznosio je cifre od 500.000 ubijenih Albanaca da bi se na kraju ispostavilo da se radi o wih 6.000. U svim ovim sluËajevima ispostavilo se da su brojke bile prenaduvane, dok se SrebreniËki sluËaj pokazao j edinstvenim po tome πto se cifra nije smawila veÊ ostala ista, πto, kako pokazuje naπa kwiga, nije podræano dokazima.

Razlog je taj πto su se mnoge bitke vodile oko Srebrenice, πto su mnogi vojnici poginuli, a u dobrom propagandnom sistemu ubijeni u borbi lako se mogu predstaviti kao da su pogubqeni. To je Zapad i uradio, bez obzira na to πto su voe muslimanske armije tvrdile da je 2.600 muslimanskih vojnika poginulo tokom povlaËewa, dakle, stradalo u borbi. To je odlika propagandnog sistema: cifra od 8.000 opstaje, iako dokazi da to nije tako piqe pravo u vas, kao πto je ovaj dokaz da znaËajan broj onih koji nedostaju nije pogubqen veÊ je poginuo u borbama.

U kwizi, dakle, iznosimo Ëiwenice koje otkrivaju pozadinu SrebreniËkog masakra, govorimo o politici brojeva , o zloupotrebama Tribunala i o wegovim manipulacijama podacima, imamo i poglavqe o tome kako je UN sluæio Zapadnim interesima. U nekoliko poglavqa govorimo o britanskim i ameriËkim medijima , i ustvrujemo wihovu ogromnu pristrasnost u pogledu izveπtavawa o SrebreniËkom masakru.

To je vaæna kwiga, ali svesni smo da Êe biti teπko naÊi dobrog izdavaËa za wu.

Propagandni sistem je tako intenzivan da je, verujem, teπko za wu naÊi izdavaËa Ëak i u Srbiji. No, kada je objavimo, suoËiÊemo se sa dobro iskoordiniranim, savrπeno funkcionalnim propagandnim sistemom koji je veÊ institucionalizovao SrebreniËki masakr kao najgori masakr posle Drugog svetskog rata, sa svim uæasnim priËama koje govore o zlu koje su Srbi poËinili. I kada kwiga ugleda svetlost dana, ona Êe se suprotstaviti dominantnom propagandnom narativu , pa je teπko oËekivati da Êe se iko usuditi da o woj govori.

PeËat, 8.8.2010. <pecat.co.rs/>

20

Biqana –oroviÊ Podvukla - Iskra) (P

Pismo Uredniπtvu Ilustrovane Politike S velikom paæwom sam u br. 2689 od 29. jula 2010. g. proËitao pismo g. Vojislava VidakoviÊa iz Inije koje me je mnogo revoltiralo. Zaboga, u kome vremenu æivi g. VidakoviÊ? Pa zar ne vidi da je odavno proπlo Brozovo vreme kad se nije smelo ama baπ niπta ravo pisati o partizanima. Wega je uzbudilo πto je u Ëituqi prilikom odræavawa parastosa generalu Draæi MihailoviÊu pisalo da su ga zverski ubili "Brozovi zloËinci". Jeste g.

VidakoviÊu - ubili su ga i joπ osmoricu s wim "Brozovi zloËinci".

ProËitajte kwigu g. Mihaila ©aπkijeviÊa: "MuËeniËka smrt enerala Draæe MihailoviÊa", koja je πtampana u »aËku 1996. god. a gde opisuje kako su na Adi Ciganliji, gde je bio zatvoren kao student, Brozovi partizani muËki pobili Draæu i wegove saradnike. Pa pravdajuÊi Draæinu likvidaciju g. VidakoviÊ kaæe, kako je Draæa "tokom Ëitavog rata saraivao sa okupatorom".

Neka g. VidakoviÊ proËita LekoviÊa kwigu "Martovski pregovori" pa Êe videti kako su Brozovi doglavnici –ilas, KoËa PopoviÊ i Vladimir Velebit saraivali i sa ustaπama i sa Nemcima i sa crnim avolom samo da bi se vlasti doËepali.

Pa neka proËita kwigu istoriËara Srana CvetkoviÊa koja je izaπla nedavno u Beogradu, kako su Tito i partizani kad su se u Beogradu i Srbiji doËepali vlasti pobili trideset hiqada neduænog naroda. Nije to niπta! G. CvetkoviÊ ne zna pravi broj koliko su partizani pobili nevinih qudi.

Neka proËita izveπtaj dr Joæe Deæmana, predsednika komisije za pronalaæewe masovnih grobnica u Sloveniji, pa Êe videti kako je do sada otkriveno 680 grobnica gde su partizani bez suda i presude pobili preko sto hiqada Slovenaca, Hrvata i Srba.

A u Srbiji joπ nije otkopana ne jedna masovna grobnica a ima ih ne πest stotina veÊ mnogo viπe gde je po ameriËkim tajnim izveπtajima pobijeno Ëetiri stotine hiqada nevinog naroda. Zato je Sveti Nikolaj Srpski pevao: "Oj Srbijo, mati mila... sva si krvqu zalivena, sva suzama umivena, sva si grob do groba gde poËiva srpsko robqe...!”

"Srbija nije u stawu da otkopa dva groba: Draæin i NediÊev a kamoli masovne grobnice na Kruπiku u Vaqevu, na Marakani u Beogradu, na Jezavi u Smederevu, na Crvenom krstu u Niπu, na Bagdali u Kruπevcu, na Moravi u »aËku i tako redom πirom Srbije.

Neka g. VidakoviÊ bude uveren - da ako æivi ne budu otkrili masovne gobnice gde su partizanski zloËinci pobili na hiqade nevinog naroda, Jednog dana mrtvi Êe progovoriti I IZ GROBOVA USTATI ! (Molim g. VidakoviÊa da od 35 mojih kwiga proËita bar jednu: "Jugoslovensko krvavo proleÊe 1945 - Titovi Katini i Gulazi").

10.8.2010.

Borivoje M. KarapanxiÊ kwiæevnik, SAD

Iskra 1. septembar 2010.

RENESANSA ETNI»KOG SEPARATIZMA U „JEDINSTVENOJ EVROPI” U Evropi, koja je zahvaÊena finansijskoekonomskom krizom, sve vidqivije sazrevaju nova æariπta veoma opasnih meunacionalnih konflikata. Ti konflikti, po pravilu, imaju zastarele korene, ali je indikativna Ëiwenica da upravo danas kontinent preæivqava renesansu etniËkog separatizma. ©irewe NATO i EU ne samo da nije donelo stabilnost Starom svetu, nego ga nije ni saËuvalo od pojava, koje su svojstvenije XIX veku, pre nego epohi „ujediwene Evrope” i „jedinstvene valute”. ©taviπe, sliËni konflikti direktno ugroæavaju unutraπwe jedinstvo Evropske unije, jer ne postoje adekvat na reπewa u okvirima postojeÊih meunarodnopravnih koordinata, koje su deformisane „reπewem Kosova” .

Odmah nakon razmatrawa kosovskog problema u Savetu bezbednosti OUN 3. avgusta, gde su joπ jednom fiksirani raskol meu velikim dræavama i nesposobnost Ujediwenih Nacija da u sliËnim uslovima donosi jasne odluke , na najviπi meunarodni nivo po prvi put je iznet niπta mawe bolan istorijski problem. Tri maarske asocijacije, povezane sa Demokratskim savezom Maara Rumunije, uputile su OUN izveπtaj, u kome su optuæile vlasti Bukureπta da krπe prava maarske mawine „na svim nivoima”. One su zatraæile da se regionima Rumunije, na kojima kompaktno æivi maarska mawina, da posebni status „u skladu sa evropskim zakonodavstvom”, πto faktiËki znaËi teritorijalnu autonomiju. „Milion i po rumunskih Maara ne æeli da odustane od svog nacionalnog identiteta i rodne zemqe (Sic! - P. I.)”, - navodi se u izveπtaju pod naslovom „Diskriminacija Maara u Rumuniji”. Razmatrawe dokumenta veÊ je stavqeno na dnevni red Komiteta OUN za iskorewivawe rasne diskriminacije.

Nisu iskquËene diskusije i na viπem nivou, u koje se mogu ukquËiti i druge dræave regiona, u prvom redu Austrija, Srbija, SlovaËka, Slovenija i Hrvatska.

Kako tvrde autori izveπtaja, «„Maare u Rumuniji tretiraju kao graane drugog reda. Bez ata obzira na to πto Maari Ëine do 80 procenna stanovniπtva u nizu regiona Rumunije, wihova zastupqenost u lokalnim organima ne premaπuje 20 procenata. Autori izveπtaja takoe tvrde, da je u Rumuniji prisutna « ekonomska diskriminacija teritorija, koje naseqavaju Maari, - razvoj regiona odvija se sporije nego u drugim rumunskim okruzima, a lokalni strateπki resursi - so i mineralne vode - nalaze se pod kontrolom centralnih vlasti”...

Iskra 1. septembar 2010.

Problem maarske mawine u Rumuniji nije nastao danas. On je direktno povezan sa istorijom raspada Austro-Ugarske. Poraz te tada velike dræave u Prvom svetskom ratu doveo je do radikalnog prekrajawa granica u Evropi. Prema potpisanom 1920. godine Trianonskom mirovnom sporazumu, teritorija Maarske smawena je za 72 procenta, a ukupno stanovniπtvo za 64 procenta - sa 21 do mawe od osam miliona qudi. ©to se tiËe Maara, otprilike treÊina wih - 3,3 od 10,7 miliona - za tili Ëas se naπlo izvan nove, „Trianonske” Maarske. ZnaËajan broj Maara preko milion i po - od tada æivi na pripalim Rumuniji teritorijama Transilvanije, povremeno izjavqujuÊi o pritisku koji trpe od strane vlasti. Nije sluËajno πto su napadi u Rumuniji na viπegodiπweg socijalistiËkog vladara te zemqe Nikolae »auπerskua poËeli 1989. godine u transilvanskom gradu Temiπvaru. Prema tome, najnoviji demarπ maarskih asocijacija Rumunije, nije nekakva novost, veÊ svedoËanstvo pre svega nereπenih istorijskih protivureËnosti.

Problem, meutim, nije samo u istorijski nastalim uzajamnim odnosima Maara i Rumuna.

Uopπte se nije teπko uzveriti, da su optuæbe na a d r e s u c e n tr a l n i h « „ i n o r o d n i h ” v l a st i i z a h t e vi etniËkih Maara upravo kopirani iz programskih izjava koje su se Ëule tokom posledwih godina, na primer, od albanskih lidera Makedonije, Juæne Srbije, Crne Gore i drugih oblasti. A one, sa svoje strane, ponavqaju « „put”, koji su u posled we dve decenije prevalili wihovi kosovski srodnici . Na taj naËin, „domino efekat”, nastao na Kosovu, nepokolebqivo se razrasta, uvlaËeÊi u svoju orbitu ne samo balkanske oblasti.

U onom πto se dogaa sagledava se i znaËajan geopolitiËki aspekt. Maarska i Rumunija su Ëlanice Evropske unije i NATO - dve organizacije, koje bolno doæivqavaju meudræavne protivureËnosti u svojim redovima. A stvar se ne ograniËava samo na maarskorumunske protivureËnosti. SliËni problemi svojstveni su poloæaju Maara u SlovaËkoj i vaka u Maarskoj (joπ jedno « „ Ëedo” Sloov Trianona). Baskijski problem ne samo da podriva stabilnost u ©paniji, nego komplikuje wene uzajamne odnose sa Francuskom, koja opet ima separatistiËki raspoloæenu Korziku.

U susednoj Italiji u sastav vlade veÊ po tradiciji ulaze predstavnici «„Lige Severa”, koja ne krije namere da se izbori za samoopredelewe severnih italijanskih regiona pod zastavom takozvane « „Republike Padanije”. ©to se tiËe joπ jedne susetke Francuske - Belgije, tamo

21

Renesansa etniËkog... protivureËnosti izmeu Flandrije i Valonije ne dopuπtaju od juna da se formira funkcioniπuÊa vlada. A postoje joπ i Severna Irska, ©kotska i drugi regioni, gde separatisti takoe imaju πiroku podrπku.

Ako se vratimo nazad, u JugoistoËnu Evropu, i tamo Êemo pronaÊi joπ komplikovaniji Ëvor - kiparski. Republika Kipar je 2004. godine uπla u Evropsku uniju kao celina, ali ima na svojoj teritoriji samoproglaπenu Tursku Republiku Severni Kipar , koju je priznala Turska, Ëlanica NATO. Od tada se kiparski problem nije pribliæio svom razreπewu, a pobeda turskih nacionalistiËkih snaga na posledwim izborima u severnom delu ostrva, koje se zalaæu za jaËawe veza sa Ankarom, samo je dolila uqe u vatru.

OËigledno da πirewe NATO i EU ne samo da nije stabilizovalo situaciju na kontinentu, πto su izjavqivali l ideri obe organizacije, nego su se pokazali nemoÊnima da spreËe jaËawe separatizma.. Osim „dvostrukih standarda”, koji su se tako oËigledno ispoqili u „pitawu Kosova”, pored ostalog u obliku konsultativnog reπewa Meunarodnog suda OUN, razlozi za renesansu separatizma u danaπwoj Evropi sagledavaju se u dnosti od Ëlanstva u odsustvu jasnih pogood Evropskoj uniji za mnoge zemqe kontinenta. Ideja «„jedinstvene Evrope” pokazala se devalviranom ne samo usled finansijsko-ekonomskih neprilika, nego i problema sa usvajawem evropskog ustava, Lisabonskog sporazuma o reformama i drugim temeqnim dokumentima, bujawa briselske birokratije i oËigledne nejednakosti pojedinih zemaqa prilikom donoπewa kquËnih odluka.

Upravo zato, razoËaravπi se u sticawe ravnopravnog i komfornog mesta u „zajedniËkoj evropskoj kuÊi”, mnogi narodi sve aktivnije akcenat stavqaju na izgradwu sopstvene velikodræavne kuÊe, izgraene po etniËkom obeleæju. I to bi bilo pola pobede ako mapama „Velike Albanije”, „Velike Maarske”, „Velike Rumunije” i drugih sliËnih tvorevina ne bi bilo tesno na ograniËenom geografskom prostoru, a wihovo ostvarivawe u praksi ne bi pretilo novim meuetniËËkim konfliktima i religioznim ratovima. <rs.fondsk.ru>, 14.8. 2010.

Podvukla, Iskra) (P _______________________

Wegovo Preosveπtenstvo G. LAVRENTIJE, episkop ©abaËki, poslao mu je sledeÊu GRAMATU: Episkop ©abaËki dodequje ORDEN Svetog Vladike Nikolaja Srpskog gospodinu Borivoju KarapanxiÊu, Klivland, za sve πto je svojim zlatnim perom uËinio i Ëini za Svetosavsku Crkvu i svoj rod, kao i za qubav i poπtovawe prema Sv. Vladici Nikolaju.

Episkop ©abaËki 3.7.2010. god. u ©apcu Lavrentije (PeËat Eparhije i grb SPC) Uz GRAMATU poslat je divan orden ZLATAN KRST u kome je uklesan lik SVETOG NIKOLAJA SRPSKOG. Uz Gramatu i orden epikop g. Lavrentije poslao je i pismo ove sadræine:

Poπtovani gospodine KarapanxiÊu, Sa velikim zadovoqstvom Ëitao sam i Ëitam Vaπe radove objavqene u brojnim Ëasopisima. Isto tako, Vaπa zasebna izdawa i kwige, naroËito one istorijske sadræine, nadæiveÊe naπu generaciju i biti duhovna hrana i putokazi buduÊim naraπtajima. Znalo je Udruæewe srpskih kwiæevnika zbog Ëega Vas je izabralo za poËasnog Ëlana.

- Zadivquje Vaπa energija i pitamo se kada stiæete da toliku materiju obradite. Posebno ste nas ganuli svojom qubavqu i odanoπÊu prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi i naπem napaÊenom Kosovu. Niπta mawe dugujemo Vam veliku blagodarnost za qubav i poπtovawe koje pokazujete prema Svetom vladici Nikolaju.

- Poπto ste wegov zemqak a i uËiteqsku πkolu ste zavrπili u ©apcu, veliko je zadovoqstvo mojih sveπtenika i eparhiota da Vam dodelimo Orden Sv. Vladike Nikolaja u znak iskrene blagodarnosti za sve πto ste uËinili i Ëinite za svoj rod i Svetosavsku crkvu.

Petar Iskenderov

Petar AhmedoviË ISKENDEROV - stariji nauËni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, meunarodni komentator lista „Vremja novostjej” i radiostanice „Glas Rusije”.

22

GRAMATA I ORDEN SV. VLADIKE NIKOLAJA BORI KARAPANXI∆U

- Æelimo Vam krepko zdravqe da nam joπ dugo i dugo poæivite na dobro i korist svoga naroda i svoje Crkve.

U ©apcu, 30. juna 2010.

S poπtovawem Episkop ©abaËki Lavrentije

Iskra 1. septembar 2010.

Verica BaraÊ, Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije

POLITIKU KROJE TAJKUNI I KRIMINALCI Naπa vlast poËiva na sistemskoj korupciji.

Poredak koji su izgradili zajedno s tajkunima posle 2000. funkcioniπe mimo svih demokratskih pravila, nije uspostavqena p od el a v la sti , a s a mi m ti m n i k o nt r o la , institucije su uruπene, ekonomski kapaciteti upropaπteni...

Pokuπavaju da nas ubede da je sistem koji su napravili na putu za Evropu, ali on suπtinski nikakve veze s evropskim standardima nema. To je sistem u kome su vlasniËka prava svih graana ugroæena i u kome dræavne institucije prepoznaju samo prava tajkuna - poËiwe razgovor za „Blic nedeqe” Verica BaraÊ, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije.

- Ovakvo stawe u druπtvu odgovara samo tajkunima za koje su sve vlade od 2000. godine radile. Upravo je vlast omoguÊila onima koji su devedesetih bili na listama sumwivih qudi da posle 2000. operu svoje biografije i postanu najveÊi kapitalisti u zemqi. Hiqadu je primera da i danas i vlast i dræavne institucije rade u korist tajkuna. Kako drugaËije protumaËiti Ëiwenicu da dræava prepoznaje Jovicu StefanoviÊa Ninija s Interpolove poternice kao pravog vlasnika „Jugoremedije”, a poniπtava prava veÊinskog vlasnika - malih akcionara, istera ih na ulicu, pa ih joπ na smenu batinaju policija i privatno obezbeewe. Proces privatizacija je ekonomski propao, jer je posluæio iskquËivo da tajkuni operu novac. Upravo zato nikada nije postavqano pitawe porekla novca. Vlast je dozvolila tajkunima i kriminalcima da kupuju dobre firme, da ih uniπte i prodaju kao nekretnine.

Kako da danas od iste te vlasti oËekujemo da se obraËuna s organizovanim kriminalom?

- Nikako, i ovo πto rade je sve obiËna farsa. Sigurna sam da bi, da SAD nije insistirao na hapπewu ©ariÊa, on kroz neko vreme postao isto πto i Peconi ili bilo koji drugi biznismen Ëije se poreklo novca ne zna. Naπe tuæilaπtvo je potpuno instrumentalizovano za politiËke ciqeve i dnevni trenutak. Umesto da druge dræavne institucije rade na sluËajevima KariÊ, SubotiÊ, RaduloviÊ, da se ispita sve - od porekla novca do poreskih istraga, sve je prebaËeno na tuæilaπt vo.

I time se zaklawa suπtina problema, da svaka dræavna institucija treba da radi svoj posao u okviru svoje nadleænosti i da u tom procesu bude kontrolisana. Da se ispita πta su u svim tim sluËajevima, od tajkuna do organizovanog kriminala, uradile Uprava za spreËavawe prawa novca, Poreska uprava, kako je Agencija za privatizaciju mogla da omoguÊi ©ariÊu, a takvih je u Srbiji mnogo, da opere viπe od 20 mi liona evra u privatizaciji... ©ta je radila Agencija, kakvog je ona sigurnog kupca naπla, da li je traæila proveru porekla novca? ao Nije. E ako niko niπta nije uradio, onda Êe se ka posledica pritiska javnosti pojaviti montirani

Iskra 1. septembar 2010.

procesi kojima Êe biti zatrpano tuæilaπtvo i sudovi, i koja Êe se zavrπiti kao afera „Kofer”, nagodbom iza oËiju javnosti.

Upravo su predstavnici institucija, za koje i sada kaæete da nisu radile svoj posao, na kriviËnim prijavama Saveta za preuzimawe akcija Luke Beograd? Verujete li tuæilaπtvu i sudovima da Êe obaviti svoj posao kako treba?

- Mi smo uradili ono πto je trebalo i πto smo mogli da uradimo. Zaista smo doπli do dobre i relevantne dokumentacije koja potkrepquje optuæbe. Ako tuæilaπtvo bude moglo i smelo da radi, wemu je dobar deo posla uraen. Do sada, meutim, nismo dobili nikakvu povratnu informa ciju, a dosadaπwe iskustvo s tuæilaπtvom u borbi protiv o rganizovanog kriminala i korupcije je bilo veoma loπe. Ono Ëega se mi bojimo jeste da je Êe se ova partijska Ëistka koja je uraena u sudstvu joπ gore odraziti na te procese. Ako Ministarstvo pravde moæe zbog toga πto odreeni politiËki trenutak nije dobar za odreenu presudu da smeni sudiju, onda je to dokaz da mi od suda nemamo niπta i da i ona najosnovnija qudska prava viπe nema ko da πtiti.

Najavili ste i nove kriviËne prijave za sluËaj C market?

- Ne samo za C market, veÊ Êemo i za sve drugo πto budemo mogli da podnesemo kriviËne prijave. Ono πto je sigurno je da je i tuæilaπtvo samo moglo dosta toga da uradi. Ima stvari koje je istraæivao UBPOK i gde je izvrπen pritisak na tuæilaπtvo da se niπta ne uradi. Takav je primer Sartida, Nacionalne πtedionice...

Kakva je to zemqa u kojoj monopolisti mogu da izazovu nestaπicu mleka, a vlast to mirno gleda?

- Monopoli su veÊ napravqeni u procesu privatizacije i to je tako namerno Ëiweno. Vlast je svojim tajkunima prodavala træiπta kako duvana ili nafte, tako i mleka. Bilo je jasno da ste onog trenutka kada ste kupili 60 odsto mlekara postali monopolista. I iza toga je stajao Milan Beko, kao i iza mnogih drugih nezakonitih i πtetnih dræavnih poslova. On je uniπtio proizvoaËe, kao πto je MiπkoviÊ uniπtio dobavqaËe. Ta cena koju su oni kao monopol dræali nije mogla da bude ekonomski odræiva za proizvodwu mleka i tako su uniπtavani proizvoaËi mleka. U meuvremenu je zatvorena jedna od najstarijih mlekara u Srbiji, »aËanska.

Na Ëitavom tom podruËju godinama niko ne otkupquje mleko. To je automatski znaËilo uniπtavawe stoËarstva, daqe u lancu ratarstva, a na kraju i celokupne poqoprivrede. Wima kao monopolu sasvim je svejedno da li u Srbiji postoje stoËarstvo ili poqoprivreda, jer oni mogu da kupe i mleko u prahu, da dodaju vodu i prodaju to kao normalno mleko. Za oporavak ove oblasti bi trebalo viπe od 10 ili 15 godina, a naravno kod nas za to nema nikakve πanse jer naπa dræava ne vodi ekonomsku

23

Politiku kroje... politiku koja je u opπtem interesu, veÊ politiku koja je u interesu tajkuna.

Pomenuli ste i da je MiπkoviÊ na sliËan naËin uniπtio dobavqaËe?

- Iz monopola u trgovini na malo, wegova firma je s jedne strane uzimala ogroman novac od graana, odnosno pqaËkala potroπaËe (jer se antimonopolski zakoni koji su naoËigled javnosti prekrπeni u preuzimawu akcija „C marketa” odnose na zaπtitu potroπaËa), a s druge strane je uniπtio dobavqaËe, jer im ne plaÊa robu po πest meseci. Uz sve to, nijedan dræavni organ ne æeli da procesuira niπta protiv wega. Zna se da mali proizvoaËi ne mogu ekonomski da izdræe takvo ponaπawe, pa su opstali samo oni koji su imali veze u strankama, i to uz pomoÊ kredita Fo nda za razvoj koje po partijskoj liniji DinkiÊ i ostali ministri dele. A i sami su priznali da ne kontroliπu troπewe dodeqenih sredstava iz Fonda za razvoj.

Kaæete da su tajkuni kupovali firme zbog atraktivnog zemqiπta i potom ih upropaπtavali.

Sada im je DuliÊevom uredbom o konverziji omoguÊeno najzad da postanu vlasnici skupog zemqiπta i da ga prodaju. ZnaËi li to da je ova vlast definitivno zavrπila „prqav posao” prethodne?

- Upravo. DrastiËan primer je Luka Beograd, meunarodna luka od koje je Beograd mogao da æivi.

Prilikom izgradwe Luke dræava je dala besplatno zemqiπte i time se odrekla svojih prihoda zarad izgradwe luke. A prodata je tako da je vlast tretira kao graevinsko zemqiπte za izgradwu grada na vodi koji gradonaËelnik Beograda predstavqa u Kanu?! Zbog toga je promewen i generalni urbanistiËki plan, a Luka je najzad i ukinuta, jer su novi vlasnici rekli da ih obavqawe luËke delatnosti uopπte ne interesuje. S uredbom DuliÊevog ministarstva, to zemqiπte koje je u privatizaciji vrednovano nulom sada Êe biti prodato privatizacionim vlasnicima po ceni umawenoj za cenu ukupnog kapitala. Dræava Êe time onima koji su platili preduzeÊe viπe nego πto je vredno zemqiπte pokloniti zemqiπte, a drugima gde je zemqiπte vrednije od preduzeÊa pokloniti to preduzeÊe. To je nova pqaËka graana u kori st tajkuna.

Kako da se tom bahatom ponaπawu vlasti stane na put?÷ - U ovakvom sistemu nikako, jer su ga zajed no s tajkunima i kriminalom napravili tako da mogu potpuno neodgovorno, nekontrolisano i nesmewivo da vladaju. Napravili su politiËke stranke za koje sami priznaju da se finansi raju na tajni naËin, parlament nam se sastoji od 250 qudi koji glasaju ili diskutuju samo onako kako je veÊ unapred odluËeno u partijskoj centrali, i daqe smo jedina zemqa u Evropi u kojoj ne funkcioniπe dræavna revizija i u kojoj se ne radi zavrπni raËun buxeta... Ako iπta moæe da se uradi da se tome stane na put, to moæe da se uËini kroz medije, ali su i oni naæalost pot puno kontrolisani.

24

Dræava je pre gotovo dve godine ustanovila funkciju revizora, pa opet niπta od kontrole troπewa novca poreskih obveznika?

- I taj prvi izveπtaj koji je napravila dræavna revizija s malim kapacitetima (da ne kaæemo da su ih namerno napravili tako da i ne mogu boqe da rade) Parlament je mogao da koristi za ozbiqnu raspravu i pozivawe vlade na odgovornost, ali ga je odbacio. A tamo ima takvih finih detaqa - da je DinkiÊ svom partijskom institutu dao 100.000 evra za projekat ili 1.600 evra za svaku stranicu tog projekta. Da je u tom institutu bila zaposlena wegova majka i da dve treÊine tog takozvanog projekta Ëine podaci iz statistike i træiπta rada koje su veÊ napravile dræave institucije i za πta su veÊ bile plaÊene... To je samo mali detaq, a zamislite πta bi sve otkrila ozbiqna dræavna revizija. Nepostojaw e dræavne revizije u Evropi postoji samo u Srbiji i Vatikanu. U takvom naËinu nekontrolisane vlasti koja nikome ne polaæe raËune, ona sama postaje sve viπe korumpirana, zatvorena u korupcionaπke krugove, iz kojih uruπava sve instituc ije sistema. Videli smo πta se deπava sa onim institucijama koje pokuπaju da dosledno primene zakon, kao πto je ombudsman, poverenik ili antimonopolska komisija kojima se pruæa otpor i upuÊuju pretwe. ©ta onda radi opozicija? Zaπto ne kritikuju vlast i ne traæe kontrolu?

- Srbija i nema opoziciju, jer ako je ne zanimaju zavrπni raËun buxeta i revizorski izveπtaj, to znaËi samo da opozicija ne æeli da kontroliπe vladu. A to je abeceda borbe za vlast! BuduÊi da wih to ne interesuje, zakquËak je da se i wihove, kao i stranke na vlasti finansiraju i formiraju na isti naËin. A stranka koja prizna da se tajno finansira, πto sve pr iznaju, jeste tajna organizacija koja ne bi trebalo da uËestvuje u javnom æivotu i koja se ne moæe nazivati politiËkom strankom jer je suprotna wenoj definiciji. Bez politiËkih stanaka nema smene vlasti. Ovaj sistem nema odgovor ni na jedan problem. Zavrπili su posao za tajkune, πto je dovelo do ekonomskog kraha, straviËne neza poslenosti i Ëiwenice da uopπte i nemamo vladu.

Umesto we, mi imamo odreene partije s odreenim ministrima koji ih predstavqaju, premijera koji ne vodi politiku, i koji zajedno s istim tim strankama odgovara predsedniku republike.

U Vladi sede konsultanti - Ko nam uopπte sedi u Vladi?

- To su odreeni konsultanti koji su tu doπli da prenesu na dræavni nivo poslove svojih konsultantskih kuÊa. Oni to i ne kriju, a premijer CvetkoviÊ je vrlo izraziti primer. »ovek koji je bio direktor Agencije za privatizaciju kada su se desile krupne nezakonitosti i koji je istovremeno bio izvrπni direktor konsultantske firme. Kada bi se napravila ozbiqna revizija projekata koje rade ministarstva i vlada i pratili ti tokovi novca, videlo bi se da su svi projekti dogovoreni izmeu konsultanata koji su ostali u konsultantskoj kuÊi i drugih koji su doπli u vladine institucije. A sve su to izmiπqeni projekti i ogroman novac.

Blic, 15.8.2010. <www.blic.rs>

Irena RadisavqeviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. septembar 2010.

Svadba Klintonove Êerke »elsi koπtala 3 miliona dolara "Neka jedu kolaËe"[1]: ©aka oligarha postaju milijarderi, dok ostatak zemqe tone u bedu Nije neobiËno za Ëlanove sve malobrojnije gorwe sredwe klase da odvoje 20,000 ili 30,000 dolara za veliku svadbu. Ali, za slavne liËnosti ovako velike svote novca ne bi pokrile ni venËanicu ili cveÊe.

Kada je zvezda kantrija Kit Urban oæenio glumicu Nikol Kidman 2006. godine, wihovo venËawe je koπtalo 250,000 dolara. Ova velika suma jedva da se ubraja u 'venËawa slavnih'. Kada je multi-milioner i mogul za nekretnine Donald Tramp oæenio manekenku Melani Knaus, svadba je koπtala milion dolara.

Brakovi Madone i rediteqa Gaja RiËija, Tajgera Vudsa i Elin Nordegrin, i Majkla Daglasa i Ketrin Zite-Xouns gurnuli su cene „selebriti svadbe” do 1,5 miliona dolara. Tom Kruz i Kejti Holms podigli su ulog na 2,000,000 dolara.

Sada imamo Êerku politiËara kao slavnu liËnost. SudeÊi prema novinskim izveπajima, venËawe »elsi Klinton sa investicionim bankarem Markom Mezvinskim 31. jula je tatu Bila koπalo 3,000,000 dolara. Prema londonskom Dejli mejlu, ukupan raËun Êe biti oko 5,000,000 dolara.

RaËun za dodatnih dva miliona dolara oËigledno je prosleen poreskim obveznicima u SAD, na ime troπkova tajne sluæbe za zaπitu bivπeg predsednika Klintona i stranih πefova dræava, kao πo su predsednici Francuske i Italije i bivπi britanski premijer Toni Bler, koji su meu 500 zvanica zajedno sa Barbarom Strejsend, Stivenom Spilbergom, Oprom Vinfri, Tedom Tarnerom, kao i prijateqem i donatorom Klintonovih Denizom RiË, suprugom zloËinca koga je Klinton pomilovao.

Pre nego πo se pozabavimo pogreπnom politiËkom procenom koja je dovela do takvog rasipniËkog ponaπawa u vreme ekonomske nevoqe, dozvolite da se zapitam naglas gde je to onaj siromaπak koji je najpre postao guverner Arkanzasa, a potom i predsednik SAD, stekao takvo bogatstvo da danas moæe da izdvoji 3,000,000 dolara za Êerkino venËawe?

Koliko znam, ameriËki narod nije skupqao priloge za Bila da ga nagradi πto ga je sluæio u dva mandata.

Odakle taj novac? Kome je Klinton zaista sluæio tokom osam godina na duænosti?

Kako to da Toni Bler i wegova supruga ©eri, zavrπavaju sa godiπwim prihodom od deset miliona funti (oko 15 miliona dolara) tek πo je Bler napustio premijersku kancelariju? Kome je

Iskra 1. septembar 2010.

Bler zapravo sluæio÷ Ovo nisu pristojna pitawa, i retko ih postavqamo. I dok svatovi »elsi Klinton jedu 11,000 dolara vrednu svadbenu tortu i dive se 250,000 dolara vrednim cvetnim aranæmanima, Liza Roberts u Ohaju se bori da skupi donacije ne bi li u svojoj narodnoj kuhiwi prehranila lokalnu zajednicu od tri hiqade stanovnika, Ëiju su finansijsku nezavisnost uniπili investicioni bankari, of-πor poslovi i finansirawe ratova.

Amerikanci koji zavise od narodne kuhiwe Lize Roberts æive u kombijima i automobilima. Oni koji joπ uvek imaju krov nad glavom guraju se sa Ëak 14 osoba po domaÊinstvu, kako piπe dnevni list Chillicothe Gazette u Ohaju.

Isti list izveπava da je narodna kuhiwa Lize Roberts "morala smawiti sledovawe na pola porcije po osobi da bi mogli da daju svakome kome treba."

Tereza Depju je prihvatila izazov i izvela akciju u kojoj je svaki gladni stanovnik Ohaja napisao poruku predsedniku Obami na papirnatom tawiru na kome mu je posluæena hrana, istom onom predsedniku koji je upravo dobio joπ jednu tranπu od 33 milijardi dolara, koje Êe straÊiti na besmislen rat u Avganistanu koji nema nikakav drugi ciq, osim da daqe bogati Ëelnike vojnobezbednosnog kompleksa i wene akcionare.

Britanski Gardijan izveπava da, prema izveπajima ameriËke vlade, milion ameriËke dece odlazi gladno na spavawe, dok je Obamin reæim sprËkao stotine milijardi dolara na ubijawe æena i dece u Avganistanu, i drugde u svetu.

Gardijanovo izveπtavawe oslawa se na izveπaj Ministarstva poqoprivrede ameriËke vlade, u kome se iznosi zakquËak da je tek 50 miliona qudi u SAD - svaki πesti stanovnik - bilo u moguÊnosti da priuπi sebi da kupi hranu u koliËinama dovoqnim da oËuva zdravqe u 2008. godini.

Sekretar ameriËkog Ministarstva za poqoprivredu Tom Vilsak izjavio je da oËekuje da Êe izveπaj o broju gladnih Amerikanaca biti joπ gori kada se objave istraæivawa za 2010. Danas u Americi kao supersili jedan od πest Amerikanaca æivi na bonovima za hranu.

Velika ameriËka supersila, koja troπkari milijarde dolara u potrazi za svetskom hegemonijom, ima 22% stanovniπva nezaposleno, a skoro 17% stanovniπva zavisi od milostiwe samo da bi preæivelo.

Svet nije video takvu potpunu propast jedne vladavine joπ od posledwih dana Rimskog carstva.

25

Virtuelna realnost Ovih dana puno se priËa o nuædi za prihvatawe realnosti. Tako da se sve ËeπÊe Ëuju vapaji raznih domaÊih i meunarodnih politiËara, funkcionera i diplomata da bi Srbija trebalo πto pre „da prihvati realnost” oko Kosova i Metohije.

Istovremeno u Americi sve ËeπÊe i ËeπÊe se Ëuju glasovi demokrata i republikanaca da bi predsednik Obama trebalo da prihvati realnost oko rata u Avganistanu. ©to se tiËe tog rata u Avganistanu za neke bi to znaËilo da Obama mora da prihvati da taj rat ne moæe da se dobije i da se πto pre povuku ameriËke trupe, dok za druge to znaËi da bi on trebalo da prihvati realnost da taj rat mora da se dobije i to jedino moæe da se ostvari ako on odluËnije koristi vojnu silu, poËevπi od toga πto bi morao da poπaqe dodatnih 50.000 ameriËkih vojnika. Svako ima svoje razumevawe πta znaËi realnost.

U Srbiji, primeÊujem da su mnogi politiËari, novinari i analitiËari prihvatili ameriËku terminologiju kako oni vide sadaπwe stawe oko Kosova. To jeste indikacija da su barem retoriËki veÊ prihvatili da je Kosovo tue.

Problem i daqe ostaje dok god Srbija ne prihvati realnost koja joj se nudi u reËi i delu. To jeste kquË cele priËe o realnosti. Ako Obama ne prihvati realnost da je rat u Avganistanu izgubqen, da li to znaËi da Êe Amerika da ga dobije? Ako Srbija ne prihvati realnost nezavisnosti Kosova da li to znaËi da je Kosovo u stvari nezavisno? Da je to tako onda se sigurno ne bi traæilo i toliko trudilo da bi se ubedili srpski politiËari i graani da je potrebno da prihvate ovu realnost.

Drugim reËima, realnost da je Kosovo nezavisno moæe samo da se postigne ako Srbija prihvati i sauËestvuje u stvarawu ove realnosti. Bez toga, kao πto bi naπ narod rekao, status Kosova niti je na nebu niti na zemqi. Postoje mnoge teritorije koje sebe vide kao nezavisne. Od zapadne Sahare, pa do severnog Kipra postoje mnoge vlade koje sebe opisuju kao nezavisne; wihov problem jeste u tome da iako postoji nekih 60-70 zemaqa koje su priznale te nezavisnosti, u suπtini one ipak nisu nezavisne. U velikoj meri nisu nezavisne zbog toga πto dræave od kojih bi se otcepile to ne priznaju ili zbog toga πto velike sile ne mogu da prihvate realnost da su one nezavisne. Tako da postoji veliki broj teritorija na svetu koje formalno nisu nezavisne ali realno nisu ni pod kontrolom niti pod autoritetom dræava od kojih bi htele da se otcepe.

Mnogi politiËari u Srbiji i na vlasti i u opoziciji bi ipak hteli da prikaæu sadaπwu dilemu oko Kosova kao samo joπ jednu prirodnu ili vremensku nepogodu. Kao πto se Dunav, Sava ili

26

Morava ponekad izliju iz svojih korita i kao πto oluja ponekad zna da potuËe pπenicu, tako moæe i da se desi da neko moæe da uzme deo teritorije Srbije. Jednostavno, ovakvo tumaËewe realnosti ok o Ko sov a ide u p r ilo g sada πwo j p oli ti Ëk oj eliti, jer u ovakvom tumaËewu naravno ne postoji prostor za wihovu odgovornost. „©ta da radimo?” „ Ta k v a j e r e a l n o st ”, p o s ta j e m a n t r a s a v r e m e n e srpske politike, zbog ovoga nema previπe dileme oko toga da li su oni spremni da uËine ono πto se od wih traæi, jer se ovih dana jasno izjaπwavaju neki iz straha, neki iz oËaja, a neki iz nadawa pokazuju da su raspoloæeni da zajedno sa svojim kolegama u Vaπingtonu, Londonu, Parizu, a eventualno i u Priπtini grade zajedniËku realnost.

To su wihove odluke i opredeqewa, ali nisu niti boæja voqa, niti prirodna nepogoda kakvu bi oni æeleli da prikaæu. Nije ni Ëudo πto mlae generacije svoju realnost sve ËeπÊe nalaze u virtuelnim svetovima preko Interneta i raznih kompjuterskih programa. U tim virtuelnim realnostima, mnogo se lakπe snalaze nego u svakodnevnoj realnosti koja im se servira, jer u wima nema ni Obame niti srpskih politiËara.

Obrad KesiÊ PolitiËki analitiËar

Politika, 19.8.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Svadba Klntonove...

Nekoliko ameriËkih oligarha postaju mega-milijarderi, dok ostatak zemqe tone u bedu. A ameriËki narod kao ovce [sheeple [2] i daqe pristaje na to.

(Prevod: Vasilije MiπkoviÊ) [1] „Ako nemaju hleba, neka jedu kolaËe” (fr. "S'ils n'ont plus de pain, qu'ils mangent de la brioche."), komentar koji se pripisuje Mariji Antoaneti (17551793), koja je bila kraqica Francuske i Navare kao supruga Luja 16. Navodno je to izjavila 1774. u Remsu prilikom krunisawa koje je obavqeno za vreme velike nestaπice hleba u Parizu. (prim. prev.)

[2] Sheeple je izraz za podcewivawe, kovanica stvorena kombinovawem reËi "ovce" i "narod", a koristi se za oznaËavawe lica koja se slepo pokoravaju vlastima, Ëime ugroæavaju svoju qudsku individualnost. Implikacija sheeple je da kao kolektiv, qudi veruju u sve πo je reËeno, posebno ako je to izreËeno od strane liËnosti od autoriteta, bez razmatrawa istog da bi bili sigurni da li je to taËna predstava o stvarnom svetu koji ih okruæuje. Termin se uglavnom koristi u politiËkom ili verskom smislu. Vidi: The American Sheeple. (prim. prev.)

NSPM, 2.8.2010. <www.nspm.rs>

Pol Kreg Roberts (Global Research, 31.7.2010)

Iskra 1. septembar 2010.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (146)

MATIJA BE∆KOVI∆, BESEDE Matija BeÊkoviÊ je ne samo odliËan, vodeÊi pesnik veÊ i prvoklasni govornik. »esto je briqirao svojim besedama. U ovoj zbirci, Besede (Beograd, 2008) (1), sakupqene su najznaËajnije wegove prikladne besede posledwih godina. U besedi odræanoj 1988. godine u Los Anelu i πesnaest gradova Amerike i Kanade o zidawu hrama na VraËaru BeÊkoviÊ veliËa ulogu i znaËaj Svetog Save za Srpstvo i srpsku kulturu. Nije Ëudo πto su na prvom mestu u kwizi besede o Svetom Savi, koji je za BeÊkoviÊa poËetak svega u srpskoj istoriji. On se pita zaπto se tako dugo Ëekalo na zidawe Svetosavskog hrama:„Tako je Ëesto bivalo u srpskoj istoriji: dugo nas nema, zaboravimo sve i ne moæemo niπta, a onda se preko noÊi prisetimo svega i nadoknadimo sve... Gradi se ono bez Ëega se ne moæe, πto mora da se gradi.”(7-8) „Preko Svetosavskog hrama, srpski narod - po sreÊnoj reËi patrijarha Dimitrija - sve πto je imao u proπlosti osiguraÊe za svoju buduÊnost. Preko wega Êemo progledati na oËi koje nismo imali.”(8) I daqa veliËawa, Ëak i pepela Svetog Save: Svetiteqev prah se „rasuo po celom Srpstvu” i pomeπao sa svakim trunom wegove zemqe. Svaka varnica pala je u srce Srbinovo, svaka Ëestica postala sijevnica - koja mu je svetilo ma gde se nalazio... Zato se na VraËarskom zgariπtu diæe spomen-hram ukupnome srpskom pepelu, svim od razliËitih ruku i u raznim vremenima umorenima, a nikada mrtvima za nas... Zato Svetosavski hram nije samo crkva, ni zdawe, ni graevina, ni spomen stradawu naπe najveÊe svetiwe, ni hram jednom svecu.”(10-12) BeÊkoviÊ zakquËuje: „Sveti Sava je naπ najnacionalniji svetac. U wemu je sabrano sve naπe razumevawe hriπÊanstva. On je najzasluæniji πto smo preko svojih qudi uπli u hriπÊanstvo i pod svojim imenom ubrojani u hriπÊane.”(16) „OkuÊimo se na VraËaru, kuÊnici i beskuÊnici. Ogrejmo se pod jednim krovom, umijmo se suzama pokajawa, poqubimo jedan drugome rane. RazliËiti po svemu, ujedinimo se Savinim imenom. Skupimo razvejani pepeo i rasutu duπu naπega naroda na jedno mesto.”(25).

Kosovo je druga tema o kojoj BeÊkoviÊ najradije govori. U besedi na Makvori univerzitetu u Sidneju 1989. godine, on odluËno kaæe: „Kosovo je najdubqa rana, najduæe pamÊewe, najæivqa uspomena, najmiliji pepeo srpskog naroda.

Zaokretnica sa koje je najviπe porasla naπa duπa.”(40) I daqe: „Kosovo je najskupqa srpska reË.

PlaÊena je krvqu celog naroda. Po cenu te krvi je ustoliËena na prestolu srpskog jezika. Bez krvi se nije mogla kupiti, bez krvi se ne moæe ni prodati.”

Koliko je Kosovo vaæno za Srpstvo vidi se iz sledeÊe tvrdwe: „Kosovo je polutar srpske planete. Krov doweg i temeq gorweg sveta. Tu se svest srpskog naroda presekla na ono do i ono posle Kosova. Kosovo je posrbqena priËa o potopu.

Iskra 1. septembar 2010.

Srpski Novi zavet... Kosovo je najvaænija misao, najkrupnija zamisao, najsloæenije zaumqewe srpske kulture. Ime za ono najvrednije πto smo dali hriπÊanskoj civilizaciji. Kosovo je prestonica srpskog umetniËkog carstva. Ostavπtina i zaveπtawe srpske umetnosti i duhovnosti ËoveËanstvu. Legenda uz koju raste srpski narod.”(27-28) „I danas, kao i 1389. godine, na Kosovu smo branili qudska prava.”(35) BeÊkoviÊ je neumoran u objaπwewu kosovskog mita: „Na Kosovu se probudila naπa nacionalna savest, a kad se savest jednom probudi viπe ne moæe zaspati. Kosovo je ime za naπu nebesku otaxbinu, a tu otaxbinu moæemo izgubiti samo duhovnim samoubistvom.”(37) Da se na Kosovu nismo borili, ne bismo danas bili ono πto smo: „Da smo tu sagnuli duπu, zauvek bi ostali pogureni. Da smo se tu pokorili, trag bi nam poginuo i viπe ne bismo imali iz Ëega vaskrsnuti... Nemamo ËvrπÊeg uporiπta, ni jaËeg duhovnog srediπta.”(40) „Kosovo je svuda gde ima Srba i zato bi gubitak Kosova danas bio teæi poraz, dubqi potres, veÊi prelom u svesti Srba od onog iz 1389. godine.”(41) BeÊkoviÊ pravi interesantnu vezu izmeu istorije i poezije. „Kosovskom legendom, srpski narod je postao narod-tvorac. Narodi koji ne stvaraju, ne ostavqaju ubedqivijih dokaza o svom postojawu.”(47) Zanimqiv je i spomen o vekovnoj optuæbi Vuka BrankoviÊa kao izdajnika na Kosovu: „Istorija nije uspela da odbrani Vuka BrankoviÊa, u Ëijem se sluËaju poezija pokazala okrutnija. Po tome se vidi koliko je bio greh ostati æiv i uπtedeti sebe i koliki je strah srpskog naroda od izdaje.”(43) U ovome se vidi paralela izmeu legendi o Vuku BrankoviÊu i Milanu NediÊu.

ZakquËak: „Kosovo je toliko srpsko, da ga niko ko zna πta nije wegovo ne bi uzeo ni kada bismo mu ga nudili, a kamoli ga otimao.”(48) A onda zastraπujuÊe predskazawe: „Kosovski boj nikada nije zavrπen.”(62) Wegoπa BeÊkoviÊ takoe Ëesto pomiwe u svojim besedama. Na KolarËevom narodnom univerzitetu 24. decembra 1987. godine on povezuje Kosovo i Wegoπa: „Wegoπ je tragiËni junak kosovske misli.”(62) „Wegoπ nije opevao neki slavni boj, veÊ dogaaj za koji se jedva zna, a veÊi je od najveÊih bojeva. To nije ni boj nego rat. I nije obiËan rat nego onaj najgori - bratoubilaËki, rat sa samim sobom, koji nema ni poËetka ni kraja, a traje na zemqi i u kosmosu.”(71) Wegoπ veli o svojoj kuÊi: „Nemamo je nie, izgorela je na Kosovu!” BeÊkoviÊ tvrdi: „Wegoπeva smrt je najveÊi srpski poraz od Kosova. Niko posle Svetog Save nije toliko uËinio za duhovni opstanak srpskog naroda.”(75)

27

Matija BeÊkoviÊ...

Vuka KaraxiÊa BeÊkoviÊ takoe veliËa. Na Vukovom saboru u TrπiÊu 1990. godine on besedi: „Sve πto je hteo, mislio i uËinio nameravali su i drugi, pre wega, ali su odustajali; jedino je Vuk ostao nepokolebqiv. Zato se morao poniæavati, tuinovati, gladovati, zaloæiti i glavu.”(78) Vuk je „Sunce meu svijem nebeskim svetilima.”(79) „Uz Svetog Savu i Wegoπa Ëini sveto trojstvo srpske kulture.”(80) Prilikom prenosa praha Jovana DuËiÊa u Trebiwe BeÊkoviÊ pomiwe i liËnosti iz savremenog doba: „Posledwe reËi Jovana DuËiÊa bile su `Verujem u Boga Srpstvo`... u nevreme kada su se i Bog i Srpstvo i DuËiÊ naπli meu inkriminisanim pojmovima wegovoga jezika, kada su ih, kao i cara Radovana, `spomiwali joπ samo qudi koji su poludeli`.”(94) BeÊkoviÊ citira DuËiÊa: „Sve velike stvari umetnosti bile su jedan veliki oËenaπ i sve su potekle iz ideje o Bogu i bile u sluæbi Boæjoj.”(125) Prilikom DuËiÊevog povratka u otaxbinu „proπirila se vest da su DuËiÊ i sloboda doπli zajedno... Srbija je posle pola veka dobila ne samo prvog narodnog predstavnika koji je krπten, nego i koji se prekrstio.”(95) Autor pomiwe i politiËku pozadinu progona DuËiÊa: „Grob DuËiÊev odgrtale su i pregrtale prilike i neprilike wegovog naroda. Danas je iznesen na onaj vidik koji niko ne moæe zakloniti.”(98) Na otkrivawu spomenika Nikolaju VelimiroviÊu na Soko-gradu 24. marta 2002. godine BeÊkoviÊ bez zazora pomiwe wegovo ime, koje je „decenijama bilo zabraweno spomiwati, a dozvoqeno i poæeqno psovati i klevetati. Ima mnogo onih koji danas ne mogu ni verovati da je protiv wega rezoluciju objavilo Ëak i sveπteniËko udruæewe, a vest da je promenio svetom nije se mogla proËitati ni u naπoj ondaπwoj crkvenoj πtampi.”(101) „Bezimeni niki i nikoji zvali su ga izdajnikom i πovinistom i antisemitom i zapadwakom, i onda kada se to plaÊalo glavom i sada kada je to samo buncawe i tlapwa.”(102) S velikim poπtovawem BeÊkoviÊ zakquËuje besedu: „Vladiko, dobrodoπao!”(103) O Crnoj Gori i Srbiji, naroËito o vekovnim vezama izmeu te dve zemqe, BeÊkoviÊ Ëesto govori.„Crna Gora ne moæe ostvariti svoju sreÊu u nesreÊi srpskoga naroda. A najveÊa odgovornost pada na one koji su krivi πto se obraËun sa srpskim narodom danas u celom svetu doæivqava kao obraËun sa posledwim ostacima komunizma.”(116) On jasno kazuje svoje opredeqewe: „Ja kojemu je srpsko znamewe upeËaÊeno na Ëelu braniÊu pogaæeno pravo i slobodu dok mi pod grlom kuca.”(123) Skoro u svakoj besedi BeÊkoviÊ ukazuje na krivce za nevoqe srpskog naroda - komunisti, Tito i partizani: Komunisti „su za svoju veru progonili hriπÊane, a samo u Rusiji poklali πezdeset miliona... Ali nijedan se ne kaje, zloËine ne spomiwe, mnogi pokuπava da otme barjak i postane vesnik nove promene.”(130-131) Oni su potpuno zbunili

28

Srbe: „Hiqadu godina poπto su se upisali u qude i qudsku istoriju, Srbi se pitaju kako se zovu, kojim jezikom govore, kojim pismom piπu, kojim se krstom krste, kojim putem idu, u kojoj zemqi æive. Dvoume se da li da se vrate na πiroke vekovne temeqe Stevana Nemawe i kanone Svetoga Save, ili da produæe poluvekovnu divqu gradwu i bezakowe.”(131) BeÊkoviÊ nudi alternativu: „Hilandar je stariji od naπih razdora i niko nije bio toliko osion da polaæe pravo da bude samo wegov.

Hilandar je tamo gde nema strana. Tako je ostao izvan naπih zemaqskih raspri, razmeica i meusobica. Moæda i zato πto je ozidan izvan naπe otaxbine, Hilandar je ostao i nerazoriv temeq i zenit duhovnostii i æivi izvor Ëiji nas ogaw obasjava.”(138) BeÊkoviÊ ne pomiwe tako Ëesto Tita i partizane, ali su mu oni uvek na umu kad govori o sadaπwim srpskim teπkoÊama. Na primer o Titu: „Nije li onaj bezakonik koji je hiqade ostavio bez groba - od Pasjeg grobqa do Golog otoka, od Otrantskih vrata do KoËevskog roga - sam za sebe odredio grob od 16 hektara u centru prestonog srpskog grada?!”(165) A o partizanima: „Pobednik u ratu koji je za pola veka prigrabio monopol na rodoqubqe, istinu i moralne zasluge uËinio je da svi budemo poraæeni u miru i postanemo narod Ëiji su vidici zamraËeniji uoËi 2005. godine nego πto su bili 1945... Onaj ko nije sposoban da klekne na svoje grobove, ako kleËi na tuima, samo ih skrnavi. I zato bi pre nego πto krenemo da kleËimo po svetu trebalo da se osvrnemo i pogledamo imamo li gde kleknuti na svom imawu i kod svoje roene kuÊe.”(167-168) »iwenica da je na grobqu Blaæe –ukanoviÊa i wegovog πtaba kod Ostroga pidignut nuænik, govori o mentalitetu wihovih protivnika.

BeÊkoviÊ takoe upozorava da se komunistiËki repovi i danas vrte u æivotu Srba: „Kao da se ceo srpski narod bio uËlanio u komunistiËku partiju koja se raspala jer viπe nije mogla da izdræava toliko Ëlanstvo. Uvoewe viπepartijskog sistema bila je prilika da bivπi Ëlanovi komunistiËke partije osnuju desetine partija pod razliËitim imenima, boreÊi se da povrate izgubqene privilegije.”(147-148) „Svi traæe drugu, slobodnu Srbiju... Ali nikako da je nau i kaæu gde je i koja je.”(148) BeÊkoviÊ nedvosmisleno nudi drugo reπewe - monarhiju! Pojam monarhije BeÊkoviÊ ovako objaπwava: „Monarhiju u Srbiji nisu ukinuli Srbi, monarhija je ukinuta Srbima. I zato je za Srbe kraqevina simbol slobode, a republika sve drugo a samo to nije. Srbi su vaqda jedini narod na svetu Ëiju je ustavnu monarhiju kao viπevekovnu demokratsku instituciju ukinuo jedan tuin i apostata i uz to neprijateqski vojnik. Taj neprijateqski vojnik je ne samo skinuo krunu s glave srpskog naroda nego ga je obezglavio i obesputio... Postoje dve Srbije. Jednu su osnovali Nemawa i Sveti Sava, a drugu Josip Broz Tito.

Jedna je stara osam vekova, druga pedeset godina.

Ako republika Srbija slavi osam godina svoje dræavnosti, ne moæe slaviti osam vekova Hilandara. Jedno ili drugo. Republika Srbija nema nikakve veze ni sa Hilandarom ni sa Svetim Savom ni sa Kosovom ni sa Vidovdanom ni sa carem Lazarom. Ona se protiv svega toga borila na Ëelu

Iskra 1. septembar 2010.

sa onim koji ju je zato i osnovao.”(149-150) „Protiv uspostavqawa ustavne monarhije nema drugih argumenata osim ideoloπkih. I to one ideologije za koju argumenti ne postoje, a oni koji postoje uvek su ideoloπki.”(150) „Uspostavqawe Kraqevine je preduslov i raskid s komunistiËkom proπloπÊu, najkraÊi put uklawawa svih sumwi u odanost Srbije istini, pravdi i slobodi... Nije sluËajno jedan od najslavnijih srpskih episkopa kazao: `Bez Kraqa ne vaqa`.”(152-153) BeÊkoviÊ zavrπava besedu sa poklicima „Æivela Sloboda!, Æiveo Kraq! Æivela Kraqevina Srbija!”(154) U dirqivim nekrolozima BeÊkoviÊ istiËe zasluge i vrednovawe svojih kolega.

Povodom otkrivawa biste Grigorija BoæoviÊa u Zubinom Potoku 1996. godine i stavqawa BoæoviÊevog imena na spomen-ploËu u Franuskoj 7 meu ubijeni piscima u Drugom svetskom ratu, BeÊkoviÊ komentariπe: „Tako je srpska kultura prestala da bude sauËesnik u progonu umetnika i konaËno stala izmeu zaraÊenih strana, odriËuÊi pravo ideologije da presuuje pesnicima i poeziji.”(104) BoæoviÊ, koji je u celokupnom svom kwiæevnom radu opisivao æivot Srba i Albanaca na Kosovu i Metohiji, postao je simbol srpske nesreÊe: „Sudbina Kosova i Metohije bila bi drugaËija da je kwiæevni svet Grigorija BoæoviÊa bio zajedno s nama, umesto πto je Ëamio u tami pedeset godina... Tako se iznad πirokih temeqa, koje je zasnovao Grigorije BoæoviÊ, sluti i ono πto je tek trebalo da bude sagraeno.”(105-106) A o spomenploËi ubijenim piscima, BeÊkoviÊ se æali: „Nije im uzet samo æivot nego i pravo na smrt. Koliko znam, ovo im je i jedini grob.”(108) Pa ipak: „Pola veka traje naπe voqno i bezvoqno sauËesniπtvo sa ovim zloËinom, ali se duπa srpskog naroda nikada nije odrekla svojih pokojnika... Teπko zemqi Ëiji su izdajnici i zloËinci pesnici, a sudije i heroji wihove ubice. Srpska kultura konaËno staje izmeu zaraÊenih strana, poraæenih i pobednika, i oduzima mandat onima koji bi hteli da budu i sudije i ideoloπki protivnici.”(109) BeÊkoviÊ citira Branka ∆opiÊa, koji je nazvan laæovom kad je prvi rekao istinu, koji je tragiËno zavrπio skokom sa mosta u Savu, i koji je pred smrt predoseÊao: „Mene Êe. izgleda strijeqati!” OseÊao je da Êe „doÊi po wega i odvesti ga neznano kud”.(217) O Danilu Kiπu BeÊkoviÊ veli: „Danilo pripada generaciji bez roditeqa. Wegovo delo je jedna od velikih priËa koju su nam ispriËala siroËad Drugog svetskog rata. Wegovi rani jadi nikad nisu prestali.”(218) O Borislavu PekiÊu: „Da posleratna socijalistiËka Jugoslavija nema nikakvog drugog greha, da viπe niËiju majku nije ucvelila, taj greh bi bio dovoqan da pogne glavu i obori oËi za sva vremena.”(224) Autor citira Desanku MaksimoviÊ: „Ovih tmurnih meseci koga bi god srela redovno je pitala: `HoÊemo li se spasiti mi, Srbi?`”(228) I o kontroverznom piscu Milovanu –ilasu BeÊkoviÊ ima lepo miπqewe, ali kao o piscu: „Nema darovitijeg pisca koji je imao strmiju politiËku karijeru niti ikoga koga je politika toliko nagrdila i unazadila: odvojila ga od dara i duπe, od pozvawa sa kojim je roen, od uverewa svog naroda i morala materweg jezi-

Iskra 1. septembar 2010.

Ciq: autonomija Sanxaka U Novom Pazaru su u toku pripreme na obnavqawu Narodnog veÊa Sanxaka, Ëiji je programski zadatak proglaπewe autonomije Sanxaka, a buduÊa pokrajina obuhvatila bi i deo crnogorske teritorije, piπu podgoriËke „Vijesti”.

- Sanxak kao istorijska regija predstavqa jednu celinu u kulturoloπkom, geografskom, komunikacijskom, etnoloπkom, ekonomskom i svakom drugom pogledu. Sanxak je istorijska i sadaπwa Ëiwenica. Znaju se wegove avnojevske i berlinske granice - izjavio je predsednik Odbora za obnavqawe NVS Xemail SuqeviÊ.

On je rekao da Sanxak nije srpska, niti crnogorska kolonija, veÊ pripada wegovim graanima i u buduÊnosti se niπta ne moæe reπavati mimo wegove voqe.

- Avnojevske granice Sanxaka su poznate, kao i one utvrene na Berlinskom kongresu 1878. godine, a sve posle toga na ovom prostoru je raeno a da Boπwaci niπta nisu pitani - rekao je Vijesti, CG, 14.8.2010).

SuqeviÊ. (V

CRNOGORSKI SRBI NISU IZNENA–ENI PolitiËki predstavnici Srba u Crnoj Gori nisu iznenaeni zahtevom iz Novog Pazara o obnavqawu autonomije Sanxaka, Ëiji bi sastavni deo bile i opπtine na severu te dræave, dok predstavnici Boπwaka kaæu da su o toj ideji saznali iz medija.

Autonomna oblast Sanxak na crnogorskoj teritoriji obuhvatala bi gradove Pqevqa, Bijelo Poqe, Berane, Andrijevicu, Plav i Roæaje, a u Srbiji Novi Pazar, Tutin, Sjenicu, Prijepoqe, Novu Novosti, 14.8.2010).

Varoπ i Priboj. (N ka.”(232) Najbolnije svoje reËi izgovorio je BeÊkoviÊ o svom ocu, »etniku, koga su komunisti ubili na golgoti Slovenije. On citira svoju pesmu „Bezgrobna vojska”: „Otkad je vojni, voinstva i robqa / Jedino ta vojska ostade be grobqa. / Onaj πto ih pobi ni prave ni krive / Viπe ih mrzi mrtve nego æive.” „Oni nisu bili brisani iz æivih nego i iz mrtvih kako bi se poniπtilo wihovo postojawe.

I zato oni danas ne traæe niπta viπe nego pravo na smrt i niËeg nisu æeqniji nego grobnog mira.

Wihovo javno spomiwawe i oplakivawe bilo je do juËe teπko kriviËno delo.”(173) BeÊkoviÊ uzvikuje: „Mir pepelu neznanih junaka i znanih muËenika!

Slava naπoj nepreæaqenoj braÊi i oËevima!”(174) Matija BeÊkoviÊ izgovorio je znaËajne besede o najvaænijim temama srpske sadaπwice, ukquËujuÊi i putokaze u buduÊnost koje bi svaki iole rodoqubivi Srbin trebalo da ima na umu.

Vasa MihailoviÊ ---------------------1. Matija BeÊkoviÊ, Besede (Beograd: Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2006), 248 str.

Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

29

+ MIRKO BACKOVI∆ Tuænim srcem javqamo da je naπ dobri drug Mirko BackoviÊ, posle duge i teπke bolesti ispustio svoju plemenitu duπu u Melburnu, Australia, 5. avgusta 2010, u svojoj 90. godini æivota.

je mislio na buduÊnost i provodio slobodno vreme u uËewu engleskog i italijanskog jezika. U proleÊe 1947. sa ostalim nacionalnim jedinicama napuπta Italiju i odlazi za NemaËku u Munster logor gde prolazi kroz ispitivawe engleske komisije.

Roen u NikπiÊu 15. septembra 1920, od oca sreskog naËelnika Riste i poboæne majke Petruπe, koje je Gospod obdario sa osmoro dece, od kojih je Mirko bio najstariji. Osanovnu πkolu i gimnaziju zavrπio je u Priπtini sa odliËnim ocenama. Kad se Jugoslovenski narodni pokret Zbor pojavio na politiËkoj pozornici oduπevqeno prihvata wegove ideje i pristupa kao gimnazijalac Belim Orlovima. Za vreme Italijanske okupacije Kosova i Metohije 1941, Mirko sa porodicom napuπta Priπtinu i odlazi najpre u Kraqevo, a posle one straπne nemake odmazde, porodica beæi u Beograd.

Po izlasku iz logora, zapoπqava se u fabrici bicikla, i posle izvesnog vremena upoznaje lepu i inteligentnu Nemicu, Anemarie koja radi kao tumaË kod savezniËke vojske. U to vreme wegov æivot se mewa, jer posle kratkog vremena tj. 1950. god. sklapa brak sa Anemarie i iste godine odlaze za Australiju. Posle Ëetri meseca po dolasku raa im se Êerka Anela. Mirko radi u poËetku teπke fiziËke poslove u nameri da πto pre doe do svog doma. I zaista posle par godina uspeva da kupi kuÊu, i u isto vreme raa se i druga Êerka Marita.

Odgajan u poboænoj i patrijarhalnoj porodici, dobio je tradicionalno i rodoqubivo vaspitawe, pa zato nije ni Ëudo, da je on bio jedan od onih hrabrih mladiÊa, koji se u one straπne dane, Drugog svetskog rata, kad je okupator kao posledica komunistiËkih napada i uæasnih mrcvarewa nemaËkih vojnika, kod Kragujevca i Kraqeva, odazvao vapaju svoga naroda za pomoÊ.

Sa svojim drugovima u Prvom dobrovoqaËkom odredu, Mirko aktivno uËestvuje u borbama protiv partizana, koji nanose ogromne πtete srpskom narodu. Posle formirawa dobrovoqaËkih pukova, Mirko biva prekomandovan u 7. Ëetu || bataqona Prvog puka SDK Ëiji je komandir Nikola QotiÊ. Zbog discipline i ratne veπtine, Mirku se ubrzo poverava komanda voda. UËestvuje u svim borbenim operacijama wegovog puka, tako da zbog wegove neobiËne odluËnosti i junaπtva, biva odlikovan zlatnim ordenom Miloπa ObiliÊa.

Kad su Sovjetske trupe 1944. godine prodrle na teritoriju Srbije, Mirko sa Prvim pukom odlazi u Sloveniju. Tu ponovo uËestvuje u svim borbama protiv partizana i zbog svoje ratne veπtine i sposobnost, bude unapreen u Ëin potporuËnika.

Za vreme povlaËewa nacionalnih vojnih jedinica maja 1945. godine iz Slovenije u Italiju, dobrovoqaËki bataqon Mijata Bardaka, 7. Ëeta Nikole QotiÊa i vod Mirka BackoviÊa brane mostobran nacionalnih snaga na reci SoËi. I pored besomuËnih partizanskih napada naoruæanih engleskim tenkovima, uspevaju da odbiju sve napade i omoguÊe uspeπan prelaz preko SoËe, svim nacionalnim jedinicana, zaπto su dobili mnoge pohvale.

Za vreme svog boravka u raznim logorima u Italiji, Mirko ne samo πto se bavio sportom, veÊ

30

Mirko se posle kupovine kuÊe zapoπqava kao tumaË italijanskog, engleskog i srpskohrvatskog jezika u Royal Melburn bolnici i na tom mestu radi 28 godina gde ga zatiËe i penzija.

Toliko je dobra tada Ëinio i pomagao pacijentima da ga nikad nisu zaboravili,veÊ su ga i u wegovim staraËkim danima, cenili i poseÊivali.

Naæalost, wegov æivot se promenio posle smrti wegove dobre i verne Annemarie, sa kojom je proveo u sretnom braku 55 godina. Do wegove bolesti, bez obzira na vreme, svakog je dana odlazio na wen grob i nosio cveÊe. Posledwih nekoliko godina poËeo je da poboqeva i pored svih nastojawa mnogobrojnih lekara koji su ga se seÊali kao tumaËa u bolnici i æeleli da mu pomognu. Umro je u bolnici na rukam Anele i Marite. Za vreme bolesti drugovi su ga stalno poseÊivali i bodrili tako da je Ëak i Miπa PetroviÊ, vojnik iz wegovog bivπeg voda, dolazio iz dalekog Gold Kosta da ga teπi i deli sa wim uspomene iz dobrovoqaËke borbe.

Na sahrani, pored wegove porodice i ratnih drugova, bilo je mnogo wegovih poπtovalaca raznih nacionalosti, koje je Mirko zaduæio svojom dobrotom za vreme svog rada u bolnici. U svom oproπtajnom govoru naπ drug Miro PopoviÊ, zahvalio mu je za sve ærtve koje je podneo u svojoj mladosti za dobrobit svoga naroda.

Mirko Êe uvek ostati u naπim srcima i naπem seÊawu kao inteligentan, Ëastan i veoma cewen Ëlan naπe zajednice, uvek raspoloæen, srdaËan i vedra duha, veran drug, koji je ostao do posledweg dana odan idejama Zbora.

Mirkovoj deci, unucima, braÊi, sestrama i zetovima naπe iskreno sauËeπÊe a naπem dragom Mirku slava i hvala. PoËivaj u miru naπ druæe mili!

M. P.

Iskra 1. septembar 2010.

Prilozi „Iskri” Prilozi Iskri o slavi Srpskih dobrovoqaca u Kanadi, 15. maja 2010: Milena VlahoviÊ K$ 40 Stojan ArsenijeviÊ K$ 10 Danilo PjeπiÊ K$ 5 Milan Bilbija K$ 50 Bora DragaπeviÊ K$ 20 Mira MitroviÊ K$ 75 Dragoqub NikoliÊ K$ 5 Danica Pavlica K$ 100 »edomir ÆiviÊ K$ 58 Miodrag BrkiÊ i porodica K$ 300 Pera SenkoviÊ K$ 100

Za pokoj duπe i umesto cveÊa na grob divnog druga i prijateqa Milutina PropadoviÊa »edomir i Radojka DobriloviÊ $ 50 Za pokoj duπe nedavno preminulog bivπeg dobrovoqca Drugog puka Dragoquba StojinoviÊa Miroslav RadojËiÊ £5 Na seÊawe i vjeËni pokoj dragih drugova i drugarica, Predraga PetroviÊa, Predislava KuburoviÊa, Dese SunariÊ - SvirËiÊ, Divne TodoroviÊ i Milutina PropadoviÊa, nedavno preminulih, da im Gospod primi wihove pravedne duπe, u Wegovo neprolazno Kraqevstvo Marko i Radmila Sunara $ 60 Za pokoj duπe nedavno preminulog druga Mike KruniÊa Æivan LazareviÊ £ 10

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson - Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. septembar 2010.

Za pokoj duπe dobrog i plemenitog druga dobrovoqca Milutina PropadoviÊa neka mu Bog da rajsko naseqe. Nadi i celoj porodici najiskrenije sauËeπÊe Danica Pavlica K$ 50 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dragog druga i saborca Mirka BackoviÊa Andra MandiÊ $ 25 Umesto cveÊa na grob mog ratnog druga i vodnika Mirka BackoviÊa, ponosnog πto je sluæio i branio svoju zemqu noπen idejama JNP Zbor. Mirkovim Êerkama i celoj porodici BackoviÊ, rasejanoj po svetu, moje iskreno sauËeπÊe. Neka mu dobri Bog podari rajsko naseqe!

Miπa PetroviÊ sa familijom A$ 50 SeÊawe na mog najboqeg prijateqa Mirka BackoviÊa, koji je zraËio qubavqu i dobrotom Niko MladoπiÊ A$ 50

SAJT NOVO VIDELO http://www.novo-videlo.com Naπi prijateqi u Srbiji koji ga ureuju momentalno imaju na sajtu sledeÊe rubrike. Kada ih otvorite (na gorwoj web-adresi) naÊiÊete sledeÊe: Naslovna NaËela: U πta mi verujemo?

Sabrana dela: Svih 12 kwiga Sabranih dela D. V. QotiÊa (izdawe Zadruga, 2001), koje se mogu Ëitati na sajtu ili preuzeti (download).

Biblioteka : Kwige raznih autora proistekle iz „lepe misli Zbora” ili „naπe lepe misli”. Na sajtu su veÊ sledeÊa dela (ove kwige se mogu Ëitati na sajtu ili preuzeti (download): - Save JankoviÊ „Na prelomu”: - Hrvoje MagazinoviÊ „Kroz jedno muËno stoqeÊe: - D. V. QotiÊ „Videlo u tami”; - Borivoje M. KarapanxiÊ „Graanski rat u Srbiji”.

Iskra: Sve brojeve Iskre za 2009. i 2010. godinu.

Aktuelnosti : Deπavawa vezana za zajednicu okupqenu oko „Novog videla”, ali i πire.

Arhiva: Kompletna arhiva od 20 brojeva „Novog videla”, dok je isto izlazilo, a koji se mogu Ëitati na sajtu ili preuzeti (download).

Kontakt: Komentari posetilaca sajta.

Naπi prijateqi planiraju da vremenom postave joπ rubrika i time viπe obogate sadræaj ovog sajta.

PoseÊujte sajt „Novo videlo” i preporuËite ga prijateqima i poznanicima!

+ Dragoqub StojanoviÊ U Piterborou, sredwa Engleska, umro je 19. juna 2010, naπ drug dobrovoqac Drugog puka SDK, Dragoqub StojanoviÊ.

Dragoqub se rodio 10. oktobra 1921. Stupio u dobrovoqce 1942. godine i od tada sa wima proπao kroz sve borbe u Srbiji i Slovenji, povlaËewe u Italiju, æivot u logorima Forli i Eboli, i selidbu svih nacionalnih snaga u NemaËku s proleÊa 1947. Iz NemaËke je preπao u Englesku, gde je u poËetku radio u ciglani. U Piterborou je sreo i svoju suprugu Barbaru i sa wome izrodio petoro dece, tri sina i dve kÊeri.

Naπe toplo sauËeπÊe porodici: molimo Gospoda da naπem Dragoqubu podari veËni æivot i rajsko naseqe!

Iskra

+ Mihailo - Mika KruniÊ U Birmingamu, sredwa Engleska, umro je 10. avgusta 2010. godine posle duæeg bolovawa naπ drug i bivπi dobrovoqac Prvog puka SDK. Mihailo - Mika KruniÊ.

Kosovo rampa prema EU BRISEL se sprema da udari joπ jedan klip u toËkove naπim evropskim integracijama.

Kako ”Novosti” saznaju u diplomatskim krugovima, pet uticajnih Ëlanica EU Velika Britanija, Francuska, NemaËka, Belgija i Holandija pokuπaÊe da upotrebe naπu kandidaturu kao sredstvo pritiska na Srbiju pred raspravu u Generalnoj skupπtini UN o Kosovu i u toku we.

OËekuje se da se ovim zemqama prikquËe i ostale evropske dræave koje su priznale nezavisnost KiM, tako da je mala verovatnoÊa da Êe Savet ministara EU na prvom sledeÊem zasedawu u septembru razmatrati naπu aplikaciju za Ëlanstvo.

- EU, u principu, teme razmatra ”u paketu” Glavni haπki tuæilac Seræ Bramerc sreπÊe se sa ministrima na jesen, a za novembar je planirano i objavqivawe izveπtaja Evropske komisije o napretku u procesu proπirewa. Odluka po pitawu kandidature teπko da Êe biti doneta pre toga - objaπwavaju za ”Novosti” u belgijskom predsedniπtvu, u Ëijoj je Novosti, nadleænosti ovo pitawe. (N

16.8.2010).

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

©KOLOVANI NAPU©TAJU ZEMQU 149.065 struËwaka emigriralo Ukidawe viza i teπka ekonomska situacija navode sve viπe graana da odu iz zemqe. Srbiji preti novi talas emigracija, a posledwa istraæivawa govore da Êe u armiji novih iseqenika biti mladi, visokoobrazovani qudi iz gradskih sredina.

Odoh da deci omoguÊim boqi æivot

- Wihovo iseqewe bi smawilo procenat aktivnog radnog stanovniπtva, koje veÊ godinama ima opadajuÊi trend. BuduÊi da su zbog mladosti i obrazovawa konkurentni na træiπtu rada i adaptabilniji, spremniji su za uspeπniju integraciju u zemqi destinacije i mawe motivisani za povratak u Srbiju - objaπwava Tawa Pavlov.

„Grupa 484" je radeÊi istraæivawe o migracionim potencijalima pitala potencijalne iseqenike zaπto æele da napuste Srbiju. NajËeπÊi odgovori bili su: „ekonomska situacija", „finansije", „egzistencija", „materijalna situacija", „zbog posla", ali je bilo i drugih odgovora: „Zbog nestabilnosti u zemqi, ne vidim rezultat i perspektivu demokratije kod nas", „Loπ odnos dræave prema meni kao svom graaninu", „Ovde je æivot katastrofalan", „Mlada osoba moæe mnogo viπe da postigne ako radi u inostranstvu", „Da deci omoguÊim boqi æivot", „Jer ne vidim buduÊnost ovde, politiËari i kriminalci se bogate i sve ih je viπe", „Moj otac ima platu 15.000, a poslanici 150.000, i oni govore o πtedwi, ovo nije moja Srbija o kojoj sam razmiπqao", „Da pobegnem od mita i korupcije kojih ovde ima previπe"...

Srbiju je tokom devedesetih zapqusnuo talas emigracije, kada je izgubila znatan deo svoje najboqe potencijalne radne snage. Prema podacima Ekonomske komisije UN za Evropu, u periodu od 1991. do 1993. godine iz republika bivπe SFRJ emigriralo je izmeu 800.000 i milion qudi.

Procena je da je dva odsto wih bilo visokoobrazovano. fakti

Tawa Pavlov, zamenik direktora organizacije „Grupa 484", koja je radila veliko istraæivawe o migracionim potencijalima, kaæe za Press da Srbiju uglavnom æele da napuste mlade osobe od 15 do 24 godine, a da je mawe onih koji imaju do 39 godina. Najmawe ima onih koji su zavrπili samo sredwu πkolu jer je veÊina migranata visokoobrazovana. Zapravo, sa stepenom obrazovawa raste i stepen æeqe za iseqewem iz zemqe. Æequ da napuste Srbiju podjednako imaju i æene i muπkarci.

Na Zapad po boqi æivot - »ak 24 odsto visokoobrazovanih i 33 odsto ispitanih magistranata i doktoranata razmiπqa o iseqewu iz Srbije. Profil emigranta izgleda ovako: najverovatnije je uËenik, student, nezaposlen ili radi izvan neposredne proizvodwe. Nije joπ osnovao porodicu, premda ne æivi sam.

Verovatnije je iz Beograda, a mawe je verovatno da je iz ruralne sredine ili iz Vojvodine. Nema stambeni prostor i zemqu, uglavnom je bez prihoda ili ima liËni dohodak u vrednosti od 8.000 do 18.000 dinara - navodi Tawa Pavlov.

Do Drugog svetskog rata migranti u potrazi za boqim æivotom bili su uglavnom najsiromaπniji i najmawe obrazovani. Meutim, sadaπwi potencijalni migranti su obrazovaniji qudi iz gradova koji odlaskom na Zapad æele da reπe egzistencijalno pitawe. Istraæivawe o profilu potencijalnog migranta pokazuje da su oni veoma brojni. Zato bi talas emigracije koji preti imao katastrofalne posledice po zemqu.

Po broju „odliva mozgova" Srbija je na 132. mestu od ukupno 133 zemqe, podaci su Svetskog ekonomskog foruma n po tom spisku, Crna Gora je na 57. mestu, Hrvatska 98, Albanija 101, Makedonija 125, a BiH na 131. mestu.

U migracijama tokom devedesetih godina na duæe vreme, najËeπÊe trajno, iselilo se pet odsto ukupnog stanovniπtva SCG je zauzimala 24. mesto na listi zemaqa sa najveÊim brojem iseqenih struËwaka, wih 149.065.

Na pitawe da li se emigranti vraÊaju nazad u Srbiju ili odlaze sa idejom da se ne vrate, Tawa Pavlov kaæe da se uglavnom ne vraÊaju.

Odlaze zbog siromaπtva - Oni koji napuπtaju Srbiju odlaze sa idejom da Êe se vratiti, ali se ne vraÊaju, pogotovo ne do zavrπetka radnog veka, jer imaju boqe uslove æivota u novoj zemqi nastawewa. I verovatnije je da Êe se preseliti u neku drugu stranu zemqu nego da Êe se vratiti u zemqu porekla, pogotovo ako je reË o visokoobrazovnim migrantima - objaπwava ona.

Danas skoro polovina onih koje æele da odu iz Srbije kao razlog navodi loπu ekonomsku situaciju, ali i neureen druπtveni sistem. Æivotni standard je dominantan faktor i navelo ga je 43 odsto ispitanika, a neureen druπtveni sistem navelo je 12 odsto ispitanih.

Sa druge strane, faktori privlaËewa u drugim zemqama prvenstveno su vezani za posao. To su moguÊnost zapoπqavawa, boqe plaÊen posao, moguÊnost napredovawa na poslu i posao u skladu sa kvalifikacijama. Ono πto joπ privlaËi Srbe u druge zemqe sveta su i boqa perspektiva, moguÊnost πkolovawa i usavrπavawa.

Press, 8.8.2010.

A. MITI∆