iskra1190

God. LXIII

Birmingham, 1. juli 2010.

Broj 1190

©ta nam se deπava!?

REINTEGRISANA BIV©A SFRJ ZAPADNI BALKAN!?

Tek tako integrisana - u EU!?

Zbog toga πto se krajwe Ëudne stvari danas deπavaju na politiËkoj sceni Balkana, prinuen sam da otpoËnem ovaj napis, do sada ko zna koji put, od poËetka. Konkretno, od Vorena Zimermana, tadaπweg SAD ambasadora u joπ æivoj SocijalistiËkoj federativnoj republici Jugoslaviji (SFRJ). Naime, tek imenovani ambasador Zimerman doπao je u SFRJ sa mandatom da tadaπwem jugo-vostvu saopπti nekoliko stvari.

Zimerman, fatalan po jugo-narode, na svom zlom putu Prvo, SAD specijalno blagonaklona politika prema komunizmu („s qudskim likom”), koji je vladao u SFRJ, prestaje; ona je obavila svoj posao - Sovjetski Savez (SSSR) tek πto nije pao razbijajuÊi monolitnost sovjetskog „nequdskog” tipa komunizma. Drugo, SFRJ moæe i daqe da postoji, pod uslovom da se ukine komunizam, a zemqa da se demokratizuje i uvede træiπna privreda.

Iz ove dve postavke, proizaπle su - kao treÊe - Zimermanove praktiËne radwe: obilazio je republiËke centre u SFRJ, propovedao „demokratiju”, a Slovenci i Hrvati u Zagrebu kao i oni iz Bosne u zajednici sa Muslimanima, „pogreπno” ga shvatili da on æeli - rat!, koji je i otpoËeo...

Da nije bilo wega, rat u BiH se verovatno ne bi ni dogodio jer su glaveπine Srba, Hrvata i Muslimana, u zadwem trenutku, potpisali Lisabonski sporazum. Zimerman je, meutim, prinudio Aliju IzetbegoviÊa da povuËe svoj potpis sa tog dokumenta.

Rat je buknuo. Trajao je tri i po godine uz ogromna fiziËka i moralna razarawa: oko 100 hiqada mrtvih, joπ viπe rawenih i nekoliko stotina hiqada izbeglica. Rat se, pak, zavrπio taËno na onim politiËkim premisama koje je garantovao Lisabonski sporazum, ali bez rata!? Toliko o Zimermanu.

Ovovremene teæwe ka jugo-integracijama?

Nazad na poËetak. Koje su to Ëudne stvari koje se danas deπavaju na politiËkoj sceni Balkana a zbog kojih je bio neophodan ovaj poduæi susret sa Zimermanom? Oni isti koji su razbili Jugoslaviju i zadali neopisive boli i nesreÊe wenim narodima, sada hoÊe zbog nekih wihovih interesa, da je na brzinu integriπu.

PoËetkom juna odræan je u Sarajevu samit sastanak koji je trebalo da reπi probleme BiH. Organizovala ga je ©panija koja je tekuÊi πestomeseËni predsedavajuÊi Ëlan Evropske Unije (EU).

Ovaj sastanak doæiveo je, meutim, svoj fijasko.

Direktno su ga bojkotovale severne i glavne dræave EU (NemaËka, Francuska, Engleska, itd; ali, izgleda i SAD) Zaπto?

Po komentarma u vezi πpanskog neuspeha u Sarajevu vidi se uglavnom zbog Ëega je do bojkota doπlo. Lawske godine su EU i SAD u Butmiru kod Sarajeva u dva maha pokuπale da reπe taj bh problem, bilo je joπ nekih pokuπaja, ali, prosto, nije iπlo. Zaπto? Jer ima i drugih πirih a regijsnalnh problema koji su nastali razbijawem SFRJ. I wih treba reπavati jednovremeno sa problemom BiH. Pomiwu se tu, pored BiH, Kosovo i makedonski problem sa GrËkom oko imena, ali i problemi koje Makedonci imaju sa ©iptarima. Trebalo bi ukinuti Visokog predstavnika EU u BiH - ide daqe taj trend - a na mesto wega stvoriti sliËnu poziciju, ali za Ëitav regijon. Pomiwao se tu Pedi Eπdaun, ali mu je odmah naena i zamena: svojim diktatorskim i nedemokratskim nastupom u BiH, on je bar delimiËno odgovoran za sadaπwe zabriwavajuÊe stawe u woj.

Reintegracija Jugoslavije pod imenom Zapadni Balkan!?

U ovakvim i sliËnim razmatrawima izgleda da je kod vodeÊih dræava EU i SAD stvorena i nova strategija kako reπiti probleme nastale razbijawem SFRJ. NajkraÊe, izmiriti sve narode bivπe SFRJ, ali ne na istini, veÊ na SAD mitovima. Tako pomirene, reintegrisati ih u EU, ali ne pod imenom Jugoslavija (jer hrvatski ustav, na primer, striktno zabrawuje reintegraciju na jugo-

Reintegrisana bivπa... osnovi) veÊ pod imenom Zapadni Balkan (ZB).

Ova strategija pogoduje SAD jer konaËno reπava pitawe Kosova, ali i problem BiH, ali nije ni neprijateqska prema SAD nameri i æeqi da Srbiju uniπti kao politiËki faktor na ovim prostorima. Naprotiv, regionalizacija Srbije koja je veÊ u toku (sprovodi je TadiÊ a po nalogu EU) veoma mnogo i ubrzano doprinosi tom ciqu. Gledano, pak, s druge strane, kao reintegraciju Jugoslavije, SAD (a po nepisanom principu da se zloËinac uvek vraÊa na mesto zloËina) izgledaju mawe odgovorne za ratove iz Zimermanovog vremena.

Ali ova strategija takoe pogoduje i EU. Istina, u ovom trenutku, EU ni sama nije svesna ogromnih prednosti koje joj proizilaze iz we. U jednom od sledeÊh tekstova (vidi kraj), moæda Êe biti jasnije i zaπto.

Problemi EU i stvarna ostvarivost jugo-integracija?

Sa ovom strategijom, meutim, problem je u tome πto ni sama EU nije sigurna, koliko su reËene integracije pre svega poæeqne a zatim i ostvarive. Pre svega - a to je sadaπwe stawe - veÊ postoji privremeni moratorijum na proπirewe EU (tako, Hrvatska, mada nije obuhvaÊena moratorijumom, joπ ni do danas, zbog neËeg, nije formalno prihvaÊena u EU?!) Pa je onda doπao, grËki finansijski kolaps. SliËne GrËkoj, sve mediteranske dræave EU - Portugalija, ©panija, Italija - imaju finansijske probleme). Doπlo je u tzv. „evro-zoni” EU do srozavawe evra u odnosu na dolar (trenutno, 1E:1.2$. Strahuje se, da je srozavawe evra nezaustavqivo, u kom sluËaju, to bi znaËilo i kraj EU. Pri takvoj, dakle, situaciji u samoj EU, a kad se osvrnemo na ZB, gde su sve dræave ne „æeqne” veÊ bukvalne „gladne” evra (koji se neÊe normalno zaraivati veÊ besplatno „pquπtati” kad se integriπemo - πto je trenutno uverewe bar 90% graana ZB), sva je prilika da Êe privremeni moratorijum na proπirewe EU postati, πto se tiËe ZB, permanentan.

To je nateralo Milorada Dodika, premijera RS, da se, kroz intrvju u Presu (autor: S. MarjanoviÊ), kritiËki osvrne na TadiÊev „bezalternativni” pristup evropskim integracijama. „Niko nema pravo da i daqe prihvata stereotipe koji dolaze iz Evrope, koji otprilike glase ovako: Vi samo budite dobri momci, a mi Êemo jednog dana odluËiti πta Êe biti s vama. U Evropu moramo da idemo potpuno svesni svojih pozicija. Ako jednog dana ne postanemo deo EU sa sveπÊu o sebi, svojim kapacitetima i onome πto unosimo u Evropu, onda Êemo (u EU) biti samo objekat”. Joπ je dodao: „Ne moæemo oËekivati da je Evropa nekakav Ëarobni πtapiÊ koji Êe reπiti sve naπe probleme, veÊ te probleme moramo da reπavamo tako πto Êemo okupiti sve snage i napraviti jasan plan i konsenzus o tome kako Êemo ka EU”. „Dobri momci„ izgleda izabrani ali i πire

zijom o ulasku u EU - dogoditi, EU da bi i daqe πirila i odræavala ovu iluziju, sprovodi u æivot strategiju o kojoj je napred bilo reËi. Izgleda da su izabrani - πto rekao Dodik- „dobri momci” koji Êe je sprovoditi a πto se konkretno odnosi na neophodne preliminarne radwe koje predhode ulasku u EU. Nije proπlo ni nekoliko nedeqe poπto je novi hrvatski predsednik Ivo JosipoviÊ ustoliËen u Zagrebu, kad se odjednom taj isti gospodin, na zgraæavawe svog HDZ vostva i premijerke Jadranke Kosor, obreo u Sarajevu, izviwavajuÊi se Harisu SilajxiÊu, Sulejmanu TihiÊu i Parlamentu BiH za zloËine koji su Hrvati poËinili prema Muslimanima u ratovima u BiH devedesetih godina proπlog stoleÊa. Zanemesmo i mi Srbi: ©ta je ovo? Otkud ovaj hrvatski „TadiÊ”, odjednom; doe i pitawe: Je li Ivo JosipoviÊ samo TadiÊev imitator ili, moæda i - rival?!

Podsetimo se. TadiÊ je joπ od poËetka 2009. godine puπtao na srpskom prostoru „probne balone” sa Srebrenicom da vidi kako Êe srpska „raja” reagovati, ali niπta konkretno nije uËinio na wenoj implementaciji. Izgleda da mu je s poËetkom ove godine, iz krugova koji gazduju nad wim, reËeno: ili Êete g. TadiÊu izaÊi sa Rezolucijom o Srebrenici ili mi imamo boqeg od vas „kowa” kad je reË o „trci” pomirewa naroda u regionu. Uskoro po tom Deklaracija Skupπtine Srbije ugledala je sveta.

Nije proπlo dugo posle Sarajeva, kad eto Ive kod Dodika; sastali se u Derventi. Ostalo je u priliËnoj tami o Ëemu se tamo priËalo: zna se samo da se Srbima nije onako glasno, kao Muslimanima u Sarajevu, izviwavao a da je izvojevao od Dodika da Hrvati izbeglice iz Bawa Luke, mogu da se vrate u wu.

Turci ponovo na Balkanu Postoji joπ jedna zaËuavajuÊa novina na balkanskoj politiËkoj sceni. S poËetkom ove godine, poËiwe nagao uspon Turske na ovim prostorima. ©ta Êe Turska na ovim prostorima? - pitamo se mi Srbi. Pa, onda rezignirano, odmahujemo rukom: πta nam vredi, jer oni koji se ne pitaju, tj.

SAD, poslali Tursku ovde. Kaæu oni EU, kojoj su prepustili Balkan, nek se Turci nau tu, oni su odliËni u reπavawu problema gde postoje turske i

IZ SADRÆAJA Srbi su za SAD retardirana nacija. . . . . . . . . . . 5 Epoha dominacije SAD i Evrope na kraju. . . . . . . 7 „Sedmorica iz Srebrenice” . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Rat Ëetvrte generacije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 Sarajevo rodilo... Mjanmar. . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Iran i Balkan: opasna paralela za Rusiju. . . . . 19 Dodik: Srbima treba nova politika prema EU. 21 Britanija jaËa uticaj na Balkanu i guπi RS. . . . 23 Aleksandar Petrov: Kanon. . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

No, bez obzira πta Êe se, u krajwoj analizi, sa EU i wenim „evrom” - ali i s naπom ilu-

2

Iskra 1. juli 2010.

muslimanske mawine. Neverovatno su nam pomogle prilikom raspada SSSR, u kontroli turko-muslimanskih grupacija i dræava u Sredwoj Aziji, pa Êe i ovde na Balkanu. Tu su: Kosovo, Sanxak, BiH. Ovim krajevima su potrebne liderske dræave. A Turska je to.

Znamo - nastavqaju daqe SAD svoju pouku EU - da je EU protivna uËlawewu Turske u EU, ali ako se Turci nametnu za gospodare Balkana a naroËito kao takvi budu u kontroli Srba - tog istorijski poznatog „remetilaËkog faktora” Balkana - onda je vredno prihvatiti Tursku kao lidera Zapadnog Balkana.

NajkraÊe, ovom SAD poukom, EU je ostala zateËena. Propao je ovaj sastanak u Sarajevu od 2. juna, gore od onog, takoe organizovanog od EU da reπi sve balkanske probleme, odræan na Brdu u Sloveniji.

Kako je TadiÊ, na naπu srpsku nesreÊu, zaduæen da u ime Srbije implementira ovaj nesveti novi odnos prema Turskoj, najboqe se da videti iz veÊ pomentog Dodikovog intervju-a sa Presom.

Dodikov iskaz je uopπten („u hodu” su pocrtana mesta koja se sa sigurnoπÊu odnose na TadiÊa): „Prvo, naπa politika nije zavisna ni od Srbije ni od bilo koga. Mi æelimo da imamo partnerski odnos i ja razumem poziciju Srbije, kao πto æelim da i rukovodstvo Srbije razume poziciju RS. Problem pojednostavqivawa odnosa nastao je zato πto mnogi, Ëak i u Beogradu... pokuπavaju da kao primaran odnos postave relaciju izmeu Beograda i Sarajeva na odnos Harisa SilajxiÊa, Sulejmana TihiÊa i nekoga u Srbiji. Ali to nije taËno, jer Sarajevo pripada i RS, jer je Srpska (Republika) treÊina politËkog kapaciteta Sarajeva.

Pojednostavqivawe da je odnos sa SilajxiÊem odnos sa BiH jeste pogreπan, jer je SilajxiÊ nebitan ukoliko nema stav organa BiH (tj. wenog Predsedniπtva). Kada se dozvoli SilajxiÊu da nastupa ili pravi iluziju o tome da je on vaæan [kao, na primer, u Istambulskoj deklaraciji tri pretsednika: Turske (Gula), Srbije (TadiÊa) i BiH (SilajxiÊa), stvarno privatna liËnost, dok nema potpise 2 Ëlana Predsedniπtva koje u Istambulu nije imao - moja primedna] onda imamo problem. To pokuπavamo i da objasnimo qudima u Srbiji”.

Rezervna varijanta „B” Kod SAD - da parafraziram nekadaπweg britanskog premijera Dizraelija - „nema veËitih” (kao kod TadiÊa „bezalternativnih”) dnevnih politika „veÊ samo veËnih interesa” koji nalaæu da dnevne politike da bi bile uspeπne pored glavne varijante „A” moraju da imaju bar i rezervnu varijantu „B” u sluËaju da „A” negde zataji. Izgleda da su Turci, u naπen sluËaju, varijanta „A”. Ko su ili ko je, na naπim prostorima varijanta „B”?

NajkraÊe - Ivo JosipoviÊ ili Hrvatska!

Kako znamo? Obamina administracija, po nedavnom zagrebaËkom Nacionalu, stavila je u duænost Hrvatskoj da uvede Srbiju u NATO. To je potvrdio i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen, koji je nedavno boravio u Zagrebu i tu rekao da Hrvatska, Ëlan NATO-a, „kao vodeÊa regionalna sila” trebalo bi da uvede Srbiju u NATO. Odmah se

Iskra 1. juli 2010.

tu i konkretno neπto uradilo. Sastali se ministar odbrane Srbije, Dragan ©utanovac, i wegov hrvatski kolega, potpisali protokol o vojnoj saradwi.

Hrvatska je dobila da po NATO standardima proizvede novi tenk, T-84, pa je ova, u okviru vojne saradwe, dala Srbiji izradu nekih delova.

Na ovo, meutim, πto je poznato i jasno svakom, ko se iole interesuje politikon ovog prostora, ostao je zabezeknut jedino srpski predsednik TadiÊ: kako to da su Hrvati „regionalna sila”? Pa zar to nismo mi Srbi uvek bili!? Jedino smo mi, i to stalno ponavqamo i govorimo, „bezalternativno” za evropske, natovske i svetske integracije. Kao eho wegovim jadikovkama, probijaju se do wega i evropski glasovi: „Jeste, g. TadiÊu, trebalo je da to i vi budete, naroËito kad vam je ruski predsednik Medvedev tu skoro dolaskom u Beograd, uturio u ruku najjaËu bezbednosnu „kartu”, a vi je prokockali za jeftine, praktiËno nevredne „πengenske” vize; pa raËunamo „saveznik” nam je onaj koji nam delom, a ne reËima, pomaæe: hrvatski vojnici su veÊ u Avganistanu.

EU najveÊi korisnik ideje Zapadnog Balkana No da se vratimo na „varijantu B” po kojoj je Ivo JosipoviÊ odnosno Hrvatska wen nosilac na ovim naπim prostorima.

Tek je ovim otkriÊem, EU shvatila pravu vrednost ideje obnavqawa „jugo-paketa” pod imenom Zapadni Balkan. Po naπe interese genijalna ideja! - reÊiÊe oni iz Brisela. Samom Ëiwenicom, po kojoj umesto da razgovaramo na „ravnoj nozi” sa sedam duboko zavaenih jugo-entiteta (Hrvatska, Srbija, Vojvodina, Kosovo, BiH, Makedonija i Crna Gora) i eventualno joπ sa Turskom i Albanijom - πto je veÊ premnogo - mi razgovaramo samo sa jednim, nazovimo ga, „Predstavnik Zapadnog Balkana” - da i ne govorimo o tome, kolika je to uπteda u vremenu, novcu i efikasnosti! Najvaænije, pak, mi ostajemo duboko izolirani od mentalne „atsmofere” stvorene razbijawem SFRJ a koja joπ uvek dominira „jugo prostorima”. Nek, dakle, ona ostane u okvirima Zapadnog Balkana.

Kod EU postoji joπ jedan problem. Trenutno, Zapadni Balkan je samo geografski pojam.

Neophodno je da on, meutim, bude i politiËki pojam da bi i institucionalno postojao. EU, zato nalaæe Ëlanicama dræava ZB da usvoje wihov model politiËkog upravqawa. Naime, spoqnu politiku EU vodi Savet ministara spoqnih poslova Ëlanica dræava EU (a sprovodi u delo Brisel), Ëiji je πesto-meseËni predsednik ministar iz zemqe koja u tom periodu predsedava EU, a koje se smewuju po veÊ unapred utvrenom redu. U sluËaju Zapadnog Balkana, Savet ministara Ëlanica dræava ZB bi imao istu funkciju kao i onaj u EU, a `Predstavnik ZB pri EU` bio bi πesto-meseËni predsednik Savet ministara ZB. U tom dodatnom svojstvu, wegova bi funkcija bila da usaglaπene predloge, informacije, pitawa Saveta ministara ZB prenosi EU - i obratne, iste od EU saopπtava Savetu ministara ZB. N. QotiÊ

3

SRBIJA JE POTRO©ILA PRO©LOST, A SADA TRO©I I BUDU∆NOST Moæda je najboqe da svi nezaduæeni graani stanu u red za subvencionisane gotovinske kredite i tako sistem dovedu do apsurda. U opπtoj ludosti i oni Êe profitirati, dok sistem bude tonuo sve dubqe u dugove Ekonomske mere koje Srbija primewuje u borbi protiv krize usmerene su ka spasavawu zaduæenih graana, preinvestiranih preduzeÊa kao i banaka poverilaca. Ovo je model koji Êe svako odgovorno ponaπawe pretvoriti u naivnost, a zatim ga kazniti.

NajveÊi gubitnici ovakvog ekonomskog modela su graani koji se ponaπaju razumno, oni koji se prostiru samo koliko guber dopuπta, oni koji se ne zaduæuju i ne nasedaju jeftinim obeÊawima o buduÊnosti u ruæiËastom. RaËun za tue greπke se ispostavqa i wima, i nad wihovim zdravim razumom ludost danas odnosi pobedu.

Radi se o globalnom trendu, ali to je slaba uteha.

Kada Narodna banka Srbije (NBS) interveniπe na deviznom træiπtu, ona efektivno pomaæe duænike i wihove kreditore. Duænici koji kupuju evre da bi otplaÊivali dugove dobijaju ih tako po niæoj ceni od one koju bi plaÊali da intervencije nije bilo. Problem je u tome πto srpska ekonomija ne stvara devizne viπkove, pa NBS arËi sredstva koja je pozajmila i koja se moraju vratiti. U konaËnom ishodu sve to ide na teret buxeta, dakle na teret svih graana Srbije.

Samo na devizne intervencije od decembra do sredine juna NBS je potroπila gotovo 1,3 milijarde evra. Koliko je to kilometara puteva ili pruga, koliko je to bolnica ili narodnih kuhiwa?

Intervencije NBS nisu dovoqne da zaustave kreditni kolaps, pa dræava od proπle godine subvencioniπe kredite privredi. Tako se buxetska sredstva prelivaju bankama, pomaæuÊi i wih i preduzeÊa duænike. Da subvencija nema, preduzeÊa i banke bi bile prinuene da podele gubitke i odgovornost zajedniËkih loπih odluka.

Subvencionisawe kredita taj proces nepotrebno odlaæe, a troπkovi pogreπnih privatnih odluka sada se delom prebacuju na buxet. Uzgred, mora biti da meu duænicima koji rado koriste buxetske subvencije ima i onih koji nerado plaÊaju poreze srpskom buxetu.

Drugi program, subvencionisawe kredita graanima, koji je u toku, najavqen je kao pomoÊ privredi, kao toboæwi kejnzijanski mehanizam koji Êe kroz potroπaËke kredite podstaÊi traæwu za domaÊom robom. Ako su objavqeni podaci taËni,

4

samo dva odsto odobrenih kredita je utroπeno za te svrhe. Sve ostalo je zavrπilo u gotovinskim kreditima.

Graani su uzeli gotovinske pozajm ice kako bi pod povoqnijim uslovima vratili stare devizne (indeksirane) kredite, kako bi kupili devize i izneli ih iz zemqe finansirajuÊi letovawa, ili da bi kupili uvoznu robu. Sa dobijenim novcem trËi se i do prve mewaËnice - mnogi su dobro uoËili da je ovim otvoren i veliki prostor za devizne πpekulacije i za igru protiv dinara.

Ovo nije kejnzijanska politika, ovo je rugawe Kejnzu.

Svi subvencionisani krediti finansiraju se iz buxeta koji je u stalnom minusu i Ëija su sudbina i buduÊnost ponovo deficit. Kada je buxet u deficitu, a u deficitu je istovremeno i platni bilans, tada se svako subvencionisawe kredita efektivno vrπi samo iz sredstava koja se pozajmquju u inostranstvu. Sve πto je pozajmqeno mora se vratiti u godinama koje dolaze, i o tome je Meunarodni monetarni fond veÊ poËeo da se stara. Jedini naËin na koji se krediti mogu vratiti je kroz neprekidno smawivawe buxetskih rashoda i kroz poveÊavawe poreza.

Smawewe buxetskih rashoda Êe znaËiti realni pad penzija ili u najboqem sluËaju wihovu stagnaciju. SmawivaÊe se i davawa za zdravstvo, za prosvetu, nauku, kulturu, vojsku, ali i za investicije. Ceh ovakvog smawivawa buxetske potroπwe indirektno plaÊaju svi kroz sve niæi nivo i kvalitet usluga, kroz sve niæi æivotni standard i socijalnu zaπtitu, kroz porast korupcije. I porezi Êe neminovno rasti, najverovatnije porez na dodatu vrednost i imovinu, i ponovo Êe biti pogoeni svi. Teret Êe solidarno podneti i oni koji su se ponaπali odgovorno, kao i oni drugi.

Zarad sadaπwosti potroπena je proπlost i prodato je gotovo sve πto se moglo prodati. Kako to nije dovoqno, Srbija ubrzano troπi i buduÊnost zaduæujuÊi se gde god moæe. Moæda je zato najboqe da svi nezaduæeni graani Srbije stanu u red za subvencionisane gotovinske kredite i tako sistem dovedu do apsurda. U opπtoj ludosti i oni Êe profitirati, dok sistem bude tonuo sve dubqe u dugove. Ako niπta drugo, korist i πtete Êe biti ravnomernije i praviËnije rasporeene. Zarad mrvice pravde, neka bar svako uzme komad od buduÊnosti koja se danas nemilice troπi.

Politika, 15.6.2010.

(Podvukla - Iskra)

Nebojπa KatiÊ finansijski konsultant

Iskra 1. juli 2010.

Intervju: Sra TrifkoviÊ

SRBI SU ZA SAD RETARDIRANA NACIJA KOJU HO∆E DA PREVASPITAJU Srbija nema snage da iznese projekat podele Kosova koji bi uruπio ameriËki koncept svete nedodirqivosti AVNOJ granica Sra TrifkoviÊ je u Beogradu proveo nekoliko dana kako bi promovisao svoju novu kwigu „Srbi u Krajini", koja bi trebalo da prikaæe pravu istoriju srpskog naroda na prostorima danaπwe Hrvatske. Wegova misija i s ovom kwigom, kao i sa celim prethodnim radom, jeste da makar malo promeni crno-belu sliku o dogaawima na Balkanu devedesetih. A to nije nimalo lak posao...

TrifkoviÊ je, inaËe, direktor Centra za spoqnu politiku Instituta Rokford u Americi, a doskoro je bio i urednik poznatog ameriËkog magazina „Hronikl", najznaËajnijeg konzervativnog magazina „preko bare". Pisao je komentare za „Vaπington post" i londonski „Tajms", a bio je gostujuÊi komentator za spoqnu politiku na CNN-u i BBC-ju, πto ga svrstava u red najuticajnijih intelektualaca srpske emigracije.

Od vas nema pozvanijeg Ëoveka da kaæe kakvo je stawe u srpskoj dijaspori. »ujemo da ide naboqe i da srpski lobi polako ostvaruje neke rezultate?

- Srpski lobi? ©ta je to? Srpsko lobi rawe ne postoji... Naπa dijaspora nalazi se u katastrofalnom stawu. Ne postoji kao organizo vana celina. Ne postoji nikakav autoritet srpskih organizacija koje imaju bombastiËne nazive, ali i potpuno odsustvo kredibiliteta u zemqama domaÊina.

Pa koliki su onda stvarni potencijali srpske dijaspore kao faktora naπe spoqne politike?

- U duhu srpske grandomanije broj Srba u svetu se prikazuje nenormalno velikim ciframa.

PriËa se o Ëetiri miliona Srba, πto je apsolutno netaËan podatak. Radio sam studiju koja se zasnivala na bukvalnom prebrojavawu Ëlanova svih srpskih druπtava i organizacija u Americi, u oblasti »ikaga i πire okoline. Na kraju se dolazi do rezultata od oko 13.000 qudi koji se eksponiraju kao Srbi. StatistiËka procena je da broj ukupnih Srba ne prelazi pet puta veÊu cifru. U »ikagu nema viπe od 50.000 Srba. Hteli mi to da priznamo ili ne, u svetu nema viπe od milion Srba. A to i objaπwava zaπto nemamo uticaj na politiËke i druπtvene elite zemaqa u kojima æivimo.

Kakve su vaπe procene o buduÊnosti Balkana? Da li Êe Zapad da sprovede projekat „dovrπavawa mira"?

- Dok god Srbija Êutke i bez roptawa prih vata svaki ishod na svoju πtetu, trajaÊe teæwa za

Iskra 1. juli 2010.

sledeÊom fazom smawivawa Srbije na najmawi moguÊi geografski, ekonomski, kulturni i geopolitiËki okvir. Moja upozorewa o politici Zapada devedesetih, ali i posle 5. oktobra, nisu bila bazirana na nekoj visprenoj analitici. ReË je o kontinuitetu politike Vaπingtona. Osnova te politike je da se bilo koji srpski interes tretira kao nelegitiman, a bilo koji interes okolnih naroda koji sluæi ostvarewu ciqeva na uπtrb srpskih kao legitiman i vredan podrπke. Kao πto je Dag Bandal, bivπi savetnik predsednika Regana rekao na jednom simpozijumu o ameriËkoj politici na Balkanu: „Nije taËno da je ameriËka politika nekonzistentna i neprincipijelna. Mi imamo jasnu doslednost koja se izraæava u tome da bilo πta πto Srbi poæele, ameriËka administracija Êe da razmisli pet sekundi i onda Êe reÊi da ne dolazi u obzir".

Amerika je najveÊa svetska sila, izmeu ostalog, i zbog toga πto uvek ima alternative na svakom svetskom æariπtu. Kako to da se Srbi ni u jednoj kombinaciji nisu naπli kao saveznik SAD? - Titova Jugoslavija je odgovarala ameriËkim interesima i bila integrisana u ameriËku viziju bezbednosne arhitekture Evrope, a Srbi su bili ti koji su posle Broza remetili tu koncepciju zasnovanu na principu „slaba Srbija, jaka Jugoslavija". To se posmatralo kao suprot stavqawe ameriËkim interesima i kao odskoËna daska za jaËawe ruske moÊi, Ëak i u wenom postsovjetskom izdawu. Ne treba zaboraviti ni uticaj lobistiËkog novca u trenutku kada je vaπingtonska scena joπ bila πirom otvorena.

Tada su srpski suparnici uskoËili sa znatnim sredstvima. A znate da je Mark Tven joπ pre 150 godina rekao da je ameriËki kongres najboqi kongres koji novac moæe da kupi. TreÊi faktor koji mnogi u srpskom druπtvenom i politiËkom æivotu ne uzimaju ozbiqno jeste da ameriËka politiËka elita iskquËuje prihvatawe klasiËnog evropskog modela nacije. AmeriËka elita odbacuje nacionalne zajednice utemqene na nekim nasleenim tradicijama i kulturoloπkom obrascu kao πto je kosovski mit. Srbi su tu bili imenovani kao paradigmatski sluËaj kulturoloπki retardirane nacije koju treba prevaspitati.

Drugosrbijanci uzdigli Tita na nivo velikog dræavnika

Kako vam se Ëini traæewe groba Draæe MihailoviÊa?

- Mislim da je reË o zamajavawu javnosti bez ozbiqne namere da se to pitawe reπi. Do koje mere graanski rat izmeu Ëetnika i partizana nije razreπen vidimo na primeru pohvala lika i dela Josipa Broza povodom tridesetogodiπwice wegove

5

Srbi su...

stanoviπta Moskve ne predstavqa veliku ærtvu.

smrti. Svako ko pokuπava da ga rehabilituje kao dræavnika velikog kalibra koji je radio u interesu svih naroda Jugoslavije, potpuno prenebregava Ëiwenicu da je za sobom ostavio tempiranu bombu.

Kakva je onda buduÊnost SAD? Da li je taËno da Kinezi dræe u πaci Ameriku poπto imaju velike koliËine dolara kojima mogu da utiËu na wene ekonomske tokove?

Ali mnogi kaæu da se u Titovo vreme dobro æivelo...

- Amerika godinama niπta ne proizvodi, samo 16 odsto ameriËke radne snage je angaæovano u proizvodwi. Zavisna je od uvoza potroπne robe iz Kine i energenata sa Bliskog istoka, a rast domaÊih izdataka biva pokriven iskquËivo prodajom obveznica ameriËkog trezora na svetskom træiπtu akcija. Kinezi su Amerikance navukli na jeftinu potroπnu robu koja sad obuhvata i elektroniku i informatiku. Kinezi nemaju interes da upropaste svoju zlatnu koku, ali kada koka onemoÊa i prestane da nosi jaja, Kinezi imaju sposobnost da plasmanom svojih rezervi izazovu kolaps ameriËke potraæwe. Kinezi imaju Damaklov maË koji visi nad glavom ameriËke spoqne politike, πto je za Kineze veoma vaæno po pitawu Tajvana. ©to znaËi da Êe oni naterati SAD da Êutke prihvate reintegraciju Tajvana.

- To je zabluda. Dobro je æiveo jedan segment populacije i to u kratkom periodu. Jugoslavija je uvek bila ekonomski zavisna od finansijskih iwekcija sa Zapada. Uπlo je viπe od 100 milijardi dolara pomoÊi od 1949. do ranih πezdesetih.

Meu „drugosbrijancima" Tito je uzdignut na nivo velikog dræavnika, πto je samo kontinuitet stava „slaba Srbija, jaka Jugoslavija", koji je danas preobliËen u „slaba Srbija, stabilan region".

Kakva je, onda, vaπa projekcija buduÊe geopolitiËke slike Balkana?

- BiH je neodræiva tvorevina, veπtaËki iskonstruisan model koji pati od istih nedostataka kao i bivπa SFRJ, samo u mnogo veÊoj meri. Ne verujem da Êe ikada doÊi do autentiËne integracije. Favorizovawe centralne vlasti u Sarajevu moæe da bude iskquËivo plod grube prinude, bez stvarnog procesa pomirewa.

A Kosovo?

- ©to se tiËe Kosova, reπewa nema.

Trenutna podela karata odgovara odnosu snaga van regiona. Kada se taj odnos snaga promeni, Srbija Êe imati priliku da pristupi reviziji reπewa kosovskog problema i to Êe biti legalno i legitimno. Samo je pitawe da li Êe do tada geopolitiËka pozicija Srbije do krajwe mere biti degradirana i da li Êe biti moguÊe da ostvari takvu reviziju.

A kako vam zvuËi ideja o podeli Kosova?

- O podeli nema ni govora. Srbija nema snage da iznese taj projekat, a to bi uruπilo ameriËki koncept svete nedodirqivosti AVNOJ granica.

Koliko Êe na buduÊnost Balkana da utiËu sve jaËe aktivnosti turske diplomatije?

- Povratak Turske na balkansku scenu trenutno je najvaænija odrednica balkanske politike. Boris TadiÊ u Istanbulu prihvata Turke kao medijatore izmeu wega i SilajxiÊa. Turcima poveriti takvu ulogu je isto kao da grofu Drakuli poverite zavod za transfuziju krvi. I Moskva i Vaπington prihvataju takvu ulogu Turske. Americi odgovara da Turcima daju otvoren teren na Balkanu za stvarawe sfere interesa jer znaju da to neÊe da bude u suprotnosti sa ameriËkim interesima.

Turcima se daje Balkan kao uteπna nagrada, imajuÊi u vidu da oni u EU nikada neÊe biti primqeni.

A Rusima odgovara strateπko partnerstvo sa Ankarom poπto turski uticaj na Kavkazu Moskva koristi kao protivteæu radikalnom vahabitskom islamu. Prepuπtawe Srbije turskom uticaju sa

6

Ispada da je Kina najveÊi problem za Ameriku.

- Ameriku zahvata i problem unutraπwe atomizacije druπtva. Pogledamo samo posledice uragana Katrina, kada je jedna nepogoda izazvala kolaps organizovanog civilizovanog druπtva u jednoj metropoli kakav je Wu Orleans. U vreme ekonomske krize na berzi su rasle akcije samo dve firme, „Smit i Vesona" i „Kolta". Iz toga se moæe nagovestiti u kom pravcu ide ameriËko druπtvo.

Bili ste savetnik Vojislava Koπtunice.

Kako biste ocenili wegovu dosadaπwu politiku?

- Nikada nisam bio savetnik u formalnom smislu, ali sam uvek bio spreman da svoja viewa iznesem doktoru Koπtunici, koji je moj prijateq.

Zbog mog angaæmana na univerzitetu, moj status u Srbiji je uvek bio neformalan, tako da nisam bio formalni savetnik.

Ali ste zato branili wegovo insistirawe na legalizmu posle 5. oktobra.

- Mislim da se wegova politika koju je forsirao posle 5. oktobra podudara sa mojim globalnim viewem poloæaja Srbije u svetskoj politici. Meutim, vraÊawe mandata narodu u proleÊe 2008. godine bio je potez koji je pokazao jedan hipertrofirani legalizam koji je prerastao u sopstvenu suprotnost. Prihvatawe izmene koali cionog partnerstva u okviru datog saziva bilo bi i legalno i legitimno i bez sazivawa novih izbora, πto je u duhu prakse mnogih demokratskih zemaqa.

Mislite da je tim potezom okonËao svoju karijeru?

- Naæalost, mislim da jeste. Mislim i da je otiπao u ekstrem tog svog puritanskog legalizma.

Pres, 6.6.2010. <pressonline.rs>

Veqko MiladinoviÊ (Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juli 2010.

UZBUNA NA ZAPADU: EPOHA DOMINACIJE SAD I EVROPE JE NA KRAJU Mi smo se upetqali u duboke reforme i krizu, dok zemqe u razvoju napreduju zavidnom dinamikom i traæe za sebe nova pravila igre Da li je samo pre pet godina neko mogao pretpostaviti da Brazil ili Turska mogu ponuditi svoje posredniπtvo u reπavawu iranskog pitawa?

Ma kakvi bili rezultati te kontroverzne inicijative, ona jasno svedoËi o rastu uticaja novih regionalnih dræava, koje gore od æeqe da promene postojeÊi status quo, koji ih liπava moguÊnosti da igraju znaËajniju ulogu u meunarodnoj areni.

Ostao je daleko iza nas onaj oseÊaj ravnoteæe iz 2003. godine, kada je Vaπington smatrao sebe praktiËno svemoÊnim. Raspad Sovjetskog Saveza, πirewe NATO i „cvetne revolucije”- sve se to realizovalo pomoÊu „meke sile”. Naftovod Baku-Tbilisi-Xejhan trebalo je da doprema Zapadu sirovine, koje su se nalazile pod kontrolom Moskve. Uz pomoÊ rata u Iraku SAD su raËunale da Êe preurediti Bliski Istok po svom ukusu, ali je sve zavrπeno fijaskom.

Kraj politike guπewa i izolacije Rusije nastupio je 2008. godine, kada je predsednik Gruzije napravio strateπku greπku upustivπi se u vojni konflikt sa Moskvom. Ukrajina sada veÊ neÊe u NATO, a, bez obzira na ozbiqne teπkoÊe, Rusija ostaje nesporni autoritet na Kavkazu i ostvaruje svoj uticaj u Sredwoj Aziji sve do Kini bliske Kirgizije, u kojoj je SAD poπlo za rukom da saËuva svoju vojnu bazu.

zemqe juænoameriËkog kontinenta koja uliva ogromne (mada ne uvek opravdena) nade, glavna igra odvija se oko evroazijskog kontinenta, pored ostalog, duæ Kaspijskog basena.

Osim toga, ekonomije Kine i Indije, koje napreduju velikom brzinom, i razvijene industrijske zemqe kao πto su SAD, Japan i Evropa, kao nikada do sada oseÊaju potrebu za naftom i gasom i spremne su da se za wih bore.

SAD preæivqavaju duboku krizu, Ëije posledice neÊe skoro prevladati. Dosta problema priËiwavaju im operacije u Iraku i Avganistanu.

Ni jedno pitawe koje je postavqeno posle svrgavawa Sadama Huseina nije do kraja reπeno. Svi razlozi za nastajawe graanskog rata i sada postoje. Ko Êe biti premijer? Iz koje nestabilne koalicije? HoÊe li dræava biti federalna ili centralizovana? Osim toga, hoÊe li se kod bagdadskog πiita koji je doπao na vlast pojaviti æeqa da protiv Kurda ujedini arapsko stanovniπtvo zemqe?

Vojne akcije u Avganistanu danas su sve intenzivnije, bez obzira πto se Ëini da su pregovori u prevazi. Vlada i administracija Hamida Karzaja ostaju kao Ahilova peta nabrzinu usvojene nove strategije. Da li je moguÊe pronaÊi nekakav prihvatqiv izlaz iz te situacije?

BIZMARKOVSKA KINA A onda se na SAD, a potom i na Evropu, obruπila kriza. Ekonomske i finansijske teπkoÊe koje su ih pogodile naglasile su znaËaj novih zemaqa u razvoju (sve se, osim Brazila, nalaze u Aziji), naroËito Kine, koja je postala jedan od najveÊih svetskih igraËa. Ta zemqa, koja je za mawe od tri decenije izvrπila impresivnu transformaciju po bizmarkovskom modelu, promenila je status quo, koji je dugo odreivao iskquËivo Zapad. Takav skok napred doveo je qude u teæak poloæaj. Ali, zar zastoj ne koπta dræavu joπ skupqe? ProËitajte mladog Engelsa „Poloæaj radniËke klase u Engleskoj”, 1845. godine. I ne zaboravite da se tu radi o situaciji u najdemokratskijoj i najmoÊnijoj evropskoj zemqi tog vremena.

Indija je oËigledno pretekla svog veËitog protivnika. Pakistan, koji, umesto da se bavi razvojem svoje privrede, veÊ drugu deceniju pokuπava da uËvrsti svoju „strateπku pozadinu” u Avganistanu i ostaje kao epicentar regionalne krize. Danas Vaπington vidi u Indiji znaËajnog saveznika, koji mu delimiËno moæe posluæiti kao protivteæa uticaju Kine u Aziji.

Postaje oËigledno da se, osim Brazila,

Iskra 1. juli 2010.

Najsnaænije demokratske dræave nisu kadre da pobede u konfliktu sa malom grupom qudi (ovde nije reË o masovnom ustaku, kao πto je bio sluËaj sa Vijetnamom). Treba li podseÊati da su za osam godina SAD i NATO izgubili oko 1.700 qudi, i da se ta brojka javnom mnewu naπih zemaqa uËinila veoma velikom.

IZRAEL I OBAMA Regionalna kriza oko teritorijalnog konflikta izmeu Izraela i Palestine tiËe se i Irana sa wegovim nuklearnim programom. Barak Obama je toliko optereÊen problemom Irana da jednostavno ne moæe da pokloni dovoqno paæwe pregovorima izraelske vlade sa palestinskim vlastima. Likud, sa svojim saveznicima, vodi uvijenu politiku u oËekujuÊi da Obama ode sa politiËke scene ili da ne bude u stawu da ostvaruje bilo kakav uticaj. Da li je ta strategija logiËnija od projekta koji je predloæila Cipi Livni o stvarawu palestinske dræave na zapadnoj obali Jordana? Krajwe je to sumwvo.

Na Bliskom Istoku veliki uticaj stekla je Turska. U wenoj politici izdvajaju se tri osnovna pravca: Evropska unija, za koju je ona neizbeæni

7

Koπtunica: Ciq danas je Srbija ©TA je ciq Srbije? Gde smo danas? Kuda kao dræava i narod idemo? Na ova tri osnovna pitawa sadaπwa vlast i deo javnosti pod wenim medijskim uticajem ima koliko jednostavne, toliko i optimistiËke odgovore: ciq Srbije je ulazak u EU, zemqa je na sigurnom putu ka tom ciqu, a buduÊnost Srbije kao punopravne Ëlanice EU je zagarantovana. MoguÊe je verovati da je ovaj ciq ne samo pravi i dobar nego i realno ostvarqiv. Mana ovog verovawa je u tome πto ga stvarnost svakodnevno osporava, najviπe i najubedqivije u posledwe dve godine, otkako je skovana jedina i iskquËiva parola ”Evropska unija nema alternative”.

Postoji nekoliko vaænih razloga koji otvaraju pitawe realnosti i ostvarqivosti ciqa da Srbija postane Ëlanica EU. Pre svega, postoji suπtinska suprotstavqanost izmeu Ustava Srbije, odnosno prirodnog interesa Srbije da saËuva svoju teritorijalnu celovitost, i odluke 22 dræave EU da priznaju protivzakonitu nezavisnost Kosova. Neposredna posledica ove odluke je da institucije EU deluju kao da je Kosovo stvarno nezavisna dræava.

Uzbuna na... energetski koridor; muslimanske zemqe, Ëijim liderom namerava da postane; i turkojeziËke dræave Sredwe Azije, sve do kineske provincije Sincjan. U celini, interesi Turske podudaraju se sa interesima SAD i usmereni su u pravcu slabqewa uticaja Rusije u Sredwoj Aziji i na Kavkazu.

Koracima od sedam miqa napreduje i istoËna Azija, region od Indije do Kine, sa stanovniπtvom od 3,5 milijarde qudi. Naπa znawa o wima su oskudna. Da li znate, na primer, da se samo u Juænoj Koreji proizvodi treÊina ukupne svetske trgovaËke flote?

Mi smo se upetqali u duboke reforme i krizu, dok zemqe u razvoju napreduju zavidnom dinamikom i traæe za sebe nova pravila igre.

Zadatak koji stoji pred nama u kontekstu promene demografskog balansa svodi se, pre svega, na ekonomiju i tiËe se energetike, obrazovawa i inovativnih istraæivawa. SAD, po svemu sudeÊi, sasvim su sposobne da reπe taj zadatak zahvaqujuÊi svom umeÊu da se prilagoavaju toj situaciji.

Ali upravo nam toga mawka i mi ne moæemo da izaemo na kraj sa teπkoÊama konzervativnog korporativnog sistema i nezaposlenosti meu omladinom.

Bespogovorna dominacija Evrope i SAD, koja traje skoro tri veka, bliæi se kraju. Ako æelimo da saËuvamo svoju konkurentnu sposobnost, onda Êemo svi morati da se pomirimo sa neophodnoπÊu drastiËnih mera i maksimalnog radnog angaæovawa. U NemaËkoj su to veÊ shvatili.

Le Monde, 3.6.2010.

Prevod: Rajko Dosko

8

Gérard CHALIAND pisac i geostrateg

Drugi vaæan razlog koji dovodi u pitawe realnost ciqa da Srbija postane Ëlanica EU proizlazi iz same EU i wene prezasiÊenosti daqim proπirewem. Sve to pojaËano je dubokom ekonomskom krizom koja pogaa viπe dræava Ëlanica EU. Iz NemaËke, kao najuticajnije dræave u EU, stiæu sve jasnije i odreenije poruke da Êe posle eventualnog ulaska Hrvatske doÊi do duæeg zastoja u proπirivawu.

Ne moæe se beæati od toga da sve viπe dolazi do izraæaja skepsa Ëelnih funkcionera EU, u vezi sa pristupawem EU i Srbije i drugih dræava zapadnog Balkana. Treba imati u vidu da Êe Brisel, ako doe do zamrzavawa proπirivawe EU, krivicu za neis puwavawe obeÊawa o doglednom ulasku Srbije u EU pre bac iti n a samu Sr bij u . Usp ostav iÊe se lan ac beskonaËnog uslovqavawa Srbije nepisanim uslovima za pristupawe, posebno otvarawem dobrosusedske saradwe sa Kosovom. Tom uslovu, koji je veÊ na stolu, prikquËuju se i drugi, takoe nepisani, uslovi, kao πto su: pokretawe dezintegrativne regionalizacije Srbije skopËane sa promenom wenog Ustava, prepuπtawe RS postepenoj unitarizaciji BiH, kao i ulazak Srbije u NATO. Nijedna vlast u Beogradu neÊe biti dovoqno dobra da ispuni sve ove uslove i to Êe biti dovoqan razlog da se na Srbiju stalno prebacuje krivica πto u doglednoj buduÊnosti neÊe moÊi da postane Ëlanica EU. ©ta Srbija treba da mewa u svojoj nacionalnoj politici? Srbija prvo treba da promeni i dopuni svoj rvi ciq treba da bude sama osnovni ciq. Sada pr Srbija, unutraπwa izgradwa zemqe na najboqim evropskim uzorima, naËelima i normama druπtvenog, privrednog i politiËkog æivota . Ovaj ciq ne iskquËuje i formalno pristupawe EU kada budu ispuweni standardi naπih meusobnih odnosa koji ne dovode u pitawe vitalne interese Srbije kao dræave.

Ali, na prvo mesto uvek mora da bude stavqeno usmeravawe svih unutraπwih snaga na samu Srbiju, wen razvoj i izgradwu kao moderne dræave. Politika saradwe sa EU treba da bude upotpuwena razvijawem odnosa Srbije sa drugim jakim privrednim, poli tiËkim i bezbednosnim Ëiniocima savremenog sveta.

Srbija treba da svoje nacionalne ciqeve prilagodi izmewenoj situaciji u EU, Evropi i svetu.

Iz ovog novog i osavremewenog ciqa proizlazi i novi odnos Srbije prema EU. To znaËi da Srbija treba da insistira na neprestanom dijalogu sa EU, zastupajuÊi uvek svoje dræavne, nacionalne i ekonomske interese. Partnerstvo sa EU ne treba nuæno vezivati za pristupawe jer to za dostiænu buduÊnost nije realan projekat. Umesto toga, neophodno je saradwu sa EU razvijati kroz ostvarqive sporazume od obostrane koristi. Novom nacionalnom politikom, realnim ciqevima i novim pristupom u odnosima sa EU, Srbija bi zapravo proπirila svoju politiku i uËinila je saglasnom savremenim meunarodnim odnosima i tokovima. Srbija danas i u predstojeÊem vremenu treba da uspostavi potpuno otvorenu politiku za sve forme meunarodne saradwe koje su nesporno i jasno u interesu naπe dræave.

11.6.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Novosti <novosti.rs>

Iskra 1. juli 2010.

Rusko viewe presude komandantima Vojske RS za genocid

„SEDMORICA IZ SREBRENICE” Izricawe znaËajnih meunarodnih sudskih presuda, upriliËeno povodom nekog «„datuma”, u posledwe vreme postalo je tradicija. Povodom „jubileja” dogaaja u Ruandi, zvanih«„genocid Tuca”, Meunarodni tribunal za Ruandu osudio je na doæivotnu robiju veÊinu svojih optuæenih. «U „Ëast” 65-godiπwice Velike pobede nad faπizmom Evropski sud za Ëovekova prava doneo je odluku, kojom je partizan-antifaπista V. M. Kononov proglaπen zloËincem. Svakog leta, sa pribliæavawem nove godiπwice takozvanih „dogaaja u Srebrenici” (11. jula), Meunarodni tribunal za bivπu Jugoslaviju izriËe svoje presude „o delima genocida”, kao da na taj naËin prinosi ærtvu u Ëast godiπweg praznika πabaπa, koji prireuju ubice srpskog naroda Srebrenice, koji se predstavqaju kao „ærtve srpskog genocida”.

Meutim, ovog puta poklon Meunarodnog tribunala za bivπu Jugoslaviju je i najizdaπniji: po prvi put je tribunal odjednom osudio sedmoricu optuæenih (u medijima je proces oznaËen kao „Sedmorica iz Srebrenice” (Srebrenica Seven). 10. juna sudsko veÊe MTBJ izreklo je svoju presudu u najveÊem, ikada do sada odræanom, sudskom procesu u MTBJ. U ovom procesu sudilo se komandantima vojnih jedinica armije Republike Srpske Vujadinu PopoviÊu, Qubiπi Beari, Dragu NikoliÊu, Qubomiru BorovËaninu, Radivoju MiletiÊu, Milanu Gveru i Vinku PandureviÊu. Proces je trajao Ëetiri godine (od jula 2006.). Sudska presuda pripremana je duæe od godinu dana (odbrana u procesu okonËana je marta 2006. godine). Svi optuæeni su proglaπeni krivim i osueni na dve doæivotne robije i 90 godina zatvora.

I, tako je izreËena druga u istoriji MTBJ presuda o proglaπewu genocida u Srebrenici.

Dvojica optuæenih proglaπeni su krivim za izvrπewe genocida. Pre toga je za skoro sedamnaest godina rada MTBJ krivima za izvrπewe genocida proglaπen samo jedan optuæeni - general Radislav KrstiÊ. S tim u vezi treba se podsetiti, kako je utvren «„genocid u Srebrenici” u presudi MTBJ generalu KrstiÊu. Evo zavrπnih reËi predsedavajuÊeg sudije A.Rodrigesa: „Generale KrstiÊu, ustanite... Sud moæe poverovati u to, da odluka o ubijawu hiqada civi la nije bila vaπa odluka. MoguÊe da je tu odluku doneo neko drugi. Ali ste vi, svejedno, krivi, gen erale KrstiÊu!” Ko ne veruje u taËnost citata, moæe prouËiti izlagawe sudije Rodrigesa u originalu (1) Dakle, kako se vidi iz tih reËi, sud ne samo da nije utvrdio postojawe namere u Ëiwewu optuæenog, nego Ëak ni lice koje je, toboæe, izdalo nareewe za izvrπewe zloËina. ©ta je bilo utvreno? Pa evo πta: «„Vi ste sedeli pored MladiÊa i Ëuli ste sa kakvim je tonom on razgovarao sa predstavnicima holandskog bataqona i bosanske zajednice..” ili « „Nema nikakvih dokaza da ste vi izdavali ta nareewa, ali kako se moæe

Iskra 1. juli 2010.

poverovati u to, da vi to niste znali!” (2) A sada o dokazima u procesu „Sedmorici iz Srebrenice”. Evo, na primer, kako su utvrivane Ëiwenice o krivici V.PopoviÊa: „Svedok D.ErdemoviÊ (3) je izjavio, da je video „nekog pot pukovnika”. Sudsko veÊe smatra, da je taj pot pukovnik bio PopoviÊ. „...Sutradan je PopoviÊa videla kako razgovara telefonom sa neutvrenim „bosom” i Ëula kako govore o „planu A”. Sudsko veÊe smatra da je „plan A” znaËio ubistvo” (4) To je citat iz presude, koju je proËitao predsedavajuÊi sudija K. Agius...

U naroËito sloæenoj situaciji bili su pukovnik Beara i potpukovnik PopoviÊ, koje su teretili za zaveru sa Ratkom MladiÊem „liËno”, a takoe, πto je joπ opasnije, sa generalom R. KrstiÊem, jer je KrstiÊ veÊ osuen i izdræava kaznu. Upravo je presuda generalu KrstiÊu posluæila kao pravni „osnov” za sve kasnije presude u MTBJ. Sada niko od optuæenih za genocid nije mogao da osporava samu Ëiwenicu genocida, veÊ samo da se brani po principu „ja niπta nisam znao” ili „ja tamo nisam bio””. Presuda generalu KrstiÊu bila je osnov i za odluku glavnog sudskog organa OUN - Meunarodnog suda, u kojoj se „genocid u Srebrenici” tretira kao Ëiwenica, koju je konstatovao meunarodni tibunal. I mada je Meunarodni sud OUN bio duæan da utvrdi tu „Ëiwenicu” samostalno, on to nije uËinio, πto je i razumqivo, jer veÊina sudija Meunarodnog suda su graani onih istih dræava iz kojih je i veÊina u Meunarodnom tribunalu za bivπu Jugoslaviju.

Treba istaÊi da je u znaËajnoj meri presuda „Sedmorici iz Srebrenice”, zapravo, presuda Radovanu KaraxiÊu. Evo citata iz presude: „U martu 1995. godine predsednik R. KaraxiÊ je izdao Direktivu Vrhovnoj komandi br. 7, u kojoj je formulisan zloËinaËki plan za napad na regione koji su se nalazili pod zaπtitom OUN, sa ciqem da se primora civilno stanovniπtvo Srebrenice i Æepe da napuste ta podruËja”.

Prilikom kvalifikovawa dogaaja u Srebrenici kao genocida, MTBJ je ponovo bio prinuen da pribegne falsifikovawu. Na primer, u sudskoj odluci se govori o, toboæe, „utvrenom” broju poginulih 5336 qudi (i dodaje, da ih „moæe biti Ëak 7826” - zbiqa, originalna formulacija za sudsku odluku?). Meutim, prilikom analizirawa konkretnih predoËenih dokaza ispostavqa se da je brojka od pet hiqada - mitska brojka, i da je rezul tat procene nekih eksperata. Uostalom, tako visok nivo dokaza je shvatqiv, jer je brojka od sedam hiqada, uz pomoÊ medija, odavn o veÊ postala „utvrena Ëiwenica” i navoena je kao takva na najviπem nivou, ukquËujuÊi i predsednika SAD, i lidere evropskih zemaqa NATO. Prema tome, izvrπewe „politiËke naruxbine” ovde je viπe nego oËigledno.

Pred izricawe presude predsedavajuÊi

9

„Sedmorica iz... sudija je posebno podvukao, da se presuda odnosi iskquËivo na sedmoricu optuæenih, i nikog viπe.

To je laæ. Od sada Êe u „analima” meunarodne istorije biti zapisano: „Meunarodni tribunal je izvan svake razumne sumwe utvrdio, da su „srpske snage”, armija Republike Srpske izvrπili sledeÊe zloËine: genocid, ubistva, krπewe zakona i obiËaja rata, neËoveËno postupawe, progon, nasilno preseqewe i teror prema civilnom stanovniπtvu...”

Kao πto vidimo, presuda je formulisana tako da je svima ostalima jasno: osueni su predsednik RS R. KaraxiÊ i komandant armije RS, general R. MladiÊ, osuene su sve „srpske snage” koje su stale u odbranu od uniπtewa, osuena je armija Republike Srpske, koja je branila Srbe u Bosni od zapoËetog od strane boπwaka genocida, a to znaËi da je osuen srpski narod. Svako ko pokuπa osporiti to - Ëak na osnovu mawkavosti same sudske presude - rizikuje da zavrπi u zatvoru. Mi smo veÊ pisali o tome, da su u Bosni i u nizu zemaqa Evrope doneti zakoni, koji kvalifikuju kao prestup „pokuπaje osporavawa sluËajeva genocida, koje utvrde meunarodni sudovi”.

I ti zakoni funkcioniπu. Bukvalno je pre nekoliko dana predsednik advokatske asocijacije Meunarodnog tribunala za Ruandu (MTR) P. Erlinder uhapπen u Ruandi zbog optuæbe za „negirawe genocida”. »ak ako ostavimo po strani tu Ëiwenicu da je genocid Hutu protiv Tuca u MTR bio falsifikovan, delatnost P. Erlindera je profesionalna delatnost advokata...

Meutim, ne sme se zaboravqati da je Apelaciono veÊe tribunala za Ruandu ono isto veÊe kao i za tribunal za bivπu Jugoslaviju, pa je pokuπaj uniπtewa πefa advokatske asocijacije MTR veoma transparentna poruka svima koji se osmele da se bore za utvrivawe istine u krvavim konfliktima na teritoriji Ruande i bivπe Jugoslavije. Pored ostalog, u presudama „o Srebrenici”. <rs.fondsk.ru>, 16.6.2010.

Aleksandar MEZJAJEV Podvukla - Iskra) (P _________________________ (1) Vidi: Radislav KrstiÊ becomes the first person to be convicted of genocide at the ICTY and is sentenced to 46 years imprisonment, ICTY PressRelease, 2 August 2001, // ZvaniËni sajt Meunarodnog tribunala za bivπu Jugoslaviju na internetu: www.icty.org. Press-reliz OF/P.I.S/609e (2) Isto.

(3) Iskusni Ëitalac dobro poznaje tu liËnost koja je svedoËila u viπe od desetak sudskih procesa u MTBJ. U zamenu za davawe laænih izjava ErdemoviÊu su «„oprostili” ubistvo viπe od 1200 qudi. Laænost izjava ErdemoviÊa dokazao je Slobodan MiloπeviÊ, ali je ErdemoviÊ nastavio da prelazi sa procesa na proces i laæe.

(4) Vidi presudu Tuæilac protiv V. PopoviÊa i drugih od 10. juna 2010. godine, // ZvaniËni sajt Meunarodnog tribunala za bivπu Jugoslaviju na internetu:http://www.icty.org/x/cases/ popovic/tjug/en/100610summary.pdf

10

Rusi o grobnici u Raπkoj

Kome je trebalo weno `otkriÊe` sada?

Amerika i daqe raËuna da Êe uspeti da nagovori Srbiju da prihvati nezavisnost Kosova.

Srbija se joπ uvek opire, tvrdeÊi da to neÊe uËiniti nikada. Ali ima trenutaka kada verujem da su ameriËka oËekivawa bliæa istini. Kao ovih dana, recimo, kada se nekako istovremeno pojavquje informacija o tome da Stejt department poziva Srbiju na us pos tavqawe praktiËne sarad we s a Kosovom, Ëime zapravo najavquje posetu pomoÊnika dræavnog sekretara za Evropu Filipa Gordona Srbiji, Kosovu i Makedoniji. A Srbija na to odgovara raskopavawem grobnica, gde bi se navodno mog la naÊi tela 250 Albanaca pobijenih joπ '99.

Nisam protiv iskopavawa, ali ako je ceo proces bio pokrenut joπ 2007, kada lokacija navodno nije otkrivena, logiËno je da zapitamo otkuda sada Tuæilaπtvu za ratne zloËine ta neka nova saznawa koja ih teraju da kopaju 100 metara daqe.

Ako vam moja verzija deluje sumanuto, da vidimo πta nude drugi. Eto, recimo, Jelena MiliÊ, direktor Centra za evroatlantske studije kaæe da je cela priËa upriliËena za izjaπwavawe Meunarodnog suda pravde o oceni kosovske nezavisnosNaπa javnost se polako priprema da moæda to ti: „N izjaπwavawe suda neÊe biti onako pozitivno, kako bi Ëovek stekao utisak... na osnovu energiËnih izjava naπeg ministra spoqnih poslova". Vidite, gospoa MiliÊ koristi iskopavawe da joπ koji put oplete po ministru JeremiÊu.

Ili, evo joπ jedna zanimqiva varijacija na temu... Sowa Biserko, predsednica Helsinπkog odbora za qudska prava, koristi priliku za joπ jedno razraËunavawe sa dræavom: „To je zbiqa dræavni zloËin koji je neprimeren, i zapravo svaka nova masovna grobnica ove vrste ukazuje na velike razmere zloËina koji se dole desio".

A πta da rade oni koji nisu spremni da prihvate apsolutnu i neospornu krivicu Srbije, bilo naroda, bilo dræave, za sve i svja? Dobar primer pokazao je Oliver IvanoviÊ, kojem u opisu radnog mesta stoji zaπtita srpskih interesa. „Sa ovakvim r e z u l t a t i m a s r p s k o g T u æ i l a π t v a i m am o p o t p u n o pravo da kod meunarodnih institucija insistiramo n a p r o n a l a æe w u m a s o v n i h gr o b n i c a u k o j i ma s u zakopani Srbi od 1999. godine", reËe na sve to Dræavni sekretar Ministarstva za Kosovo i Metohiju.

I najzad, radniËka verzija. Radnici koje su kolege iz „VeËerwih novosti" zatekle u kamenolom u, ne veruju da tu ima iπta sumwivog. „Ako neko neπto zna neka doe da kopa. Mi niπta ne znamo o ovome".

I tu se vraÊamo na poËetak. ©ta ako i ovaj put niπta ne bude otkriveno? Ili, ako grobnica postoji, ali u woj nisu pokopani Albanci? A moæe i ovako - i grobnica postoji, i u woj jesu Albanci, ali nisu civili. Niπta. Svi su veÊ rekli πta su imali. ©teta samo πto se za razraËunavawe sa neistomiπqenicima koriste tako morbidne teme kao πto je kopawe grobova.

11.5.2010

RIA Novosti

Iskra 1. juli 2010.

„Nezavrπen posao na Balkanu” Klintonove vodi u

RAT »ETVRTE GENERACIJE Prenosimo tekst Vilijema S. Linda u kojem jedan od vodeÊih ameriËkih geopolitiËkih analitiËara najavquje nove sukobe na Balkanu i moguÊe obnavqawe ameriËkog napada na Srbiju Na æalost, dræavna sekretarka Hilari Klinton namerava da obnovi napad na Srbe koji je vodila administracija wenog muæa, ovog puta nazvan „nezavrπen posao na Balkanu”. Iz razloga koje je teπko razumeti, Klintonovi oËigledno gledaju na fijasko wihovih balkanskih ratova devedesetih kao na uspeh. Glavni strateπki rezultat tih ratova bilo je da su zatrovali ameriËko-ruske odnose, sa nesreÊnim posledicama od kojih ameriËki interesi joπ trpe πtetu. Na terenu, uspeli su da stave pod zaπtitu jednu evropsku bazu za islamske xihadiste, Bosnu, i da stvore drugu, Kosovo. Ako je to ono πto Klintonovi smatraju uspehom, onda je teπko objasniti zaπto se ameriËke trupe bore protiv takvih xihadista u Iraku i Avganistanu.

EVROPA, BEZBEDNA ZA XIHAD Ono πto istoriËari najmawe vole da Ëuju jesu glasine da velike sile opet nameravaju da se meπaju u dogaaje na Balkanu. Takva intervencija retko je postizala svoje ciqeve, i previπe Ëesto se pokazivala kao samouniπtavajuÊa, kao πto bi to Otomansko carstvo i Habzburgovci mogli potvrditi. VeÊ je reËeno da Balkan moæe da proizvede viπe istorije nego πto je moæe sam podneti.

P o sl e d i c e do g a  a j a n a B a l k a n u, n a r o Ë i t o o n da kada ti dogaaji ukquËuju strane sile, πirile su se mnogo daqe od regiona. Smrt Zapada u civilizacijskoj katastrofi koju znamo kao Prvi svetski rat poËela je na Balkanu, ne posle ubistva nadvojvode Franca Ferdinanda u Sarajevu, veÊ to ima svoje dubqe korene, naroËito u Aneksionoj krizi u Bosni 1908.

Dva istovremena ciqa obnovqenog ameriËkog „angaæovawa” su da se uniπti Republika Srpska, ili da se svede na praznu πkoqku bez konstitutivnih prerogativa, da se prisili Beograd da odustane od svih srpskih zahteva na Kosovu, kao i da prekine sve veze sa preostalim Srbima u toj pokrajini. Zaπto taËno Sjediwene Dræave æele da se angaæuju u jednom takvom poduhvatu na Balkanu kada imaju viπe nego pune ruke neuspelih ratova u Iraku i Avganistanu, na to je teπko odgovoriti.

Realnost prevelikog πirewa toliko je oËigledna da se Ëovek moæe ponadati da bi pametniji qudi u Obaminoj administraciji mogli zaustaviti takve planove. Bez obzira na to, korisno je uzeti u obzir koliko bi obnovqeni am eriËki „a nga æman ” mog ao te πk o n aπk od it i Ame ric i i posluæiti wenim neprijateqima. Konvencionalne

Iskra 1. juli 2010.

strateπke analize dovoqno jasno osvetqavaju πta je u pitawu: - ameriËki odnosi sa Rusijom zadobiÊe joπ jedan udarac, kao πto su upravo SAD i NATO snage u Avganistanu otkrile da moraju traæiti alternativnu liniju snabdevawa kroz Rusiju; - NATO, veÊ priteπwen avganistanskim konfliktom, pretrpeÊe unutraπwi raskol; ne dele sve NATO zemqe entuzijazam Klintonovih koji stvaraju Evropu bezbednu za xihad.

Posledice na Balkanu mogu se predvideti, a veÊa nestabilnost je, gotovo sigurno, jedna od wih. Vaπington bi se mogao suoËiti sa joπ jednim dramatiËnim trenutkom kada bude zahtevao da se izvrπi obaveza prema Americi, u vreme kada nemamo rezervnih snaga.

Sve ove posledice, i mnoge druge, uslediÊe kao rezultat poteza u regionu u kojem Sjediwene Dræave nemaju nikakvih vaænih interesa.

SuoËiÊemo se, ako ne sa „ratom izbora” kao πto je Buπova iraËka avantura, u najmawu ruku sa prvorazrednom zbrkom izbora. GovoreÊi o sluæewu ameriËkim interesima, mogli bismo isto tako da interveniπemo meu pingvinima na Antarktiku.

NOVI KRSTA©KI RAT Da bismo u potpunosti razumeli zaπto je ponovno angaæovawe Amerike na Balkanu ludost, treba da pogledamo izvan okvira tradicionalne diplomatije i strateπkih analiza. U 21. veku svaka analiza buduÊih akcija na svetskoj sceni treba da uzme u obzir jedan novi faktor: Rat Ëetvrte generacije.

Od Vestfalskog mira 1648. dræave, prvo u Evropi, a zatim i u celom svetu, zasnivale su svoje aktivnosti na pretpostavci da su dræave jedini pravni Ëin uzetkom nekog povremenog „malog rata” sa kolonijalnim uroenicima, Ëiji ishod je bio unapred poznat, sva spoqna politika i vojne aktivnosti koje su iz we sledile, odvijala se u okviru tog jedinstvenog sistema. Ta pretpostavka viπe nije odræiva. U posledwih nekoliko dekada sistem dræava poËeo je da se uruπava.

Rat je izbegao povlasticu koju je imao zajedniËki sistem dræava uspostavqen Vestfalskim mirom. Ono πto neki vojni teoretiËari nazivaju Ratom Ëetvrte generacije, Ëetvrtom dijalektiËki kvalifikativnom promenom naËina kako se vodi rat u moderno vreme (tj, od 1648), sve viπe suoËava dræave sa protivnicima koji se zalaæu za nedræave. ©taviπe, za razliku od kolonijalnih kon-

11

Rat Ëetvrte... flikata u 19. veku, ishod nije predodreen u korist dræave. Naprotiv, u veÊini takvih sukoba u svetu danas, ukquËujuÊi one u Iraku i Avganistanu, dræava je ona koja gubi. U suoËavawu sa Ratom Ëetvrte generacije (4GW), najvaæniji interes svih dræava - ukquËujuÊi SAD - jeste da saËuvaju sistem dræave. Akcije, kao πto je ameriËka invazija i okupacija Iraka, koja razara dræavu i zamewuje je jednim podruËjem haosa u kojem nema dræave, u osnovi su πtetne za sve dræave.

Svaka moguÊa akcija, kao πto je obnavqawe ameriËkog krstaπkog rata protiv Srba, mora pre svega biti sagledana iz te perspektive. Centralno pitawe mora biti da li Êe ta akcija ojaËati ili oslabiti dræave koje su u to ukquËene i, s wima, sam sistem dræave.

PoËetna taËka za takvu analizu je pitawe legitimiteta. Poreklo Rata Ëetvrte generacije je generalizovana kriza legitimiteta dræave. Ta kriza vrlo mnogo varira u intenzitetu, od mesta kao πto je Somalija, gde su izvrπioci testamenta kolonijalnih vladara uniπtili veÊi deo Afrike, gde je dræava samo ispolirana fikcija, do mesta kao πto je ©vajcarska, i mnoge monarhije, gde legitimnost dræave prelazi u gluposti de-legitimizacije koju provode politiËari. Ali te varijacije ne treba da prikriju osnovu Ëiwenicu koja se vidi gotovo svugde, dræava se suoËava sa krizom legitimiteta u mawoj ili veÊoj meri.

Dræavna sekretarka Hilari Klinton zagovornik je nove intervencije na naπu zemqu, Ëiji je radni naslov „Nedovrπen posao na Balkanu” RAT PROTIV NOVE KLASE Izvor krize je u tome πto veÊina vlada viπe ne predstavqa interese naroda u dræavi.

Umesto toga one predstavqaju interes Nove klase, globalistiËke elite koja ima viπe zajedniËkog sa svojim istomiπqenicima u drugim dræavama nego sa narodom u svojoj vlastitoj dræavi. Opπe uzevπi, Nova klasa ima tri karakteristike: ona ne moæe pokrenuti stvari (razmislite o sadaπwoj ekonomskoj krizi u celom svetu), ona upotrebqava svoj poloæaj i privilegije da sebe izuzme od posledica toga πto stvari ne funkcioniπu (Vol strit dobija jemstvo da se izvuËe, ali viπe ne kao Mejn Strit), i brine se samo o jednom - da se saËuva Nova klasa.

SuoËeni sa koru pcijom u dræavi, qu di πirom sveta sve viπe usmeravaju svoju lojalnost od dræave . Umesto dræavi, svoju lojalnost oni pokazuju prema najrazliËitijim stvarima: rasi i etniËkoj grupi u okviru rase, religiji, ideoligiji, „opπtem dobru” kao πto je pravo æivotiwa ili æivotna okolina (πto je samo po sebi, najblaæe reËeno, jedna proto-ideologija), poslovnim poduhvatima (legalnim ili ilegalnim), klanovima razliËiti oblici su gotovo neograniËeni. Mnogi qudi koji se ne bi borili za svoju dræavu, spremni su, Ëak to æele, da se bore za svoju novu lojalnost

12

koju stavqaju na prvo mesto. Interesantno je da su mnoge od tih novih lojalnosti zapravo stare. To su one lojalnosti koje su qudi pokazivali i pre postanka dræave. Meutim, najveÊi interes, od æivotne vaænosti za sve dræave, ukquËujuÊi i SAD, jeste da se zaustavi ta pokretaËka sila.

Svako delovawe koje potkopava legitimitet drugih dræava mora se izbeÊi. MoguÊa posledica takvog delovawa je πirewe Rata Ëetvrte generacije i sve veÊa kriza sistema dræave. Ako pogledamo iz te perspektive ponovno angaæovawe SAD-a na Balkanu, sa ciqem da se nanesu nove nepravde Srbima, zakquËci su veoma upozoravajuÊi.

FIKTIVNE DRÆAVE Legitimitet sadaπwe Vlade Republike Srbije veÊ je uzdrman. Za razliku od MiloπeviÊeve vlade, sadaπwa srpska vlast uæiva simpatije globalistiËke elite. Ona iskreno teæi, izmeu ostalog, da se Srbija ukquËi u Evropsku uniju, jedan anti-nacionalni entitet koji ima mnogo mawu podrπku od naroda u Evropi nego od evropske elite. Podrπka srpskoj vladi na izborima je krhka; malo πta bi moglo viπe uzdrmati wenu legitimnost od wenog priznawa konaËnog gubitka Kosova.

Teπko je dovoqno naglasiti kolika je srpska vezanost za Kosovo, wihov pradedovski zaviËaj.

Oni koji to razumeju mogu reÊi da nijedna srpska vlada ne bi mogla da preæivi ako prihvati ultimatum da se odrekne Kosova.

GledajuÊi iz perspektive »etvrte generacije, pritisak na Srbiju da se odrekne Kosova oslabiÊe Srbiju bez obzira kako Êe ona na to odgovoriti. Ako to dozvoli, Vlada Êe izgubiti legitimitet i qudi Êe izgubiti veru u dræavu i poËeti da deluju u skladu s tim. Ako odbije zahtev, ga Klinton i woj sliËni Êe, moæemo pretpostaviti, zatraæiti osvetu koja Êe onemoguÊiti srpsku Vladu da dobije ono πto joj je obeÊano u zamenu za kooperativnost sa „meunarodnom zajednicom”, tj. poboqπawe ekonomskih uslova i sve ËvrπÊe veze sa „Evropom”. I u jednom i u drugom sluËaju, Vlada, a verovatno i sama dræava, suoËiÊe se sa ozbiqnim gubitkom legitimiteta, a to znaËi da je posledica, πto se tiËe ameriËkih interesa, nepovoqna. Dovesti neËiju zemqu u situaciju „gubitak ili gubitak” ne moæe se, generalno posmatrano, smatrati vrhuncem diplomatskog uspeha. „Vlada” Kosova je fikcija, jer tamo ne postoji dræava. Kosovo nikad nije bilo dræava, i nikad neÊe ni biti. Stanovnici Kosova smatraju sebe Albancima (pogreπno nazvani „Kosovari” u zapadnim medijima) ili su to Srbi - a to je zajednica koja ubrzano nestaje. Kosovo je pobeda za snage »etvrte generacije, region bez dræave gde oni mogu Ëiniti πta god æele. To je veÊ baza za mnoge wihove poduhvate, ukquËujuÊi xihad, krijumËare narkoticima, trgovinu qudima i druge razne kriminalne aktivnosti.

NemoguÊnost da Kosovo ikada postane prava Kraj na ztr. 14) (K

Iskra 1. juli 2010.

Rusko viewe balkanskog samita u BiH

SARAJEVO RODILO... MJANMAR Naπiroko izreklamirani samit Evropska unija-Balkan u Sarajevu preokrenuo se u farsu. Bez obzira na pokuπaje predsedavajuÊe u prvom polugou Evropskom unijom ©panije da forum uËini terenom za izradu „mape puta” za reπavawe balkanskih problema, znaËaj tog skupa kopnio je pred naπim oËima. »ak i skandalozni samit EU-Balkan u slovenaËkom Brdu kod Krawa, bez obzira πto ga je bojkotovala Srbija i na izostanak prvih liËnosti Evropske unije, upamÊen je kako-tako. U svakom sluËaju, na Brdu „gospodari sudbine” Evrope nisu zaobilazili probleme onako otvoreno, kako se to desilo u bosanskoj prestonici.

Balkanski politiËari nisu udostojeni ravnopravne komunikacije sa evropskim liderima.

Umesto toga oni su morali razmatrati uvodnik iz londonskog lista „Gardijan”, koji su potpisali dræavni sekretar SAD Hilari Klinton, πef diplomatije Evropske unije Ketrin Eπton i ministar inostranih poslova ©panije Migel Anhel Maratinos. U Ëlanku pod naslovom „Balkan to zasluæuje” reËeno je, da „vrata evroatlantskih instituta ostaju otvorena za sve balkanske zemqe nakon πto ispune uslove za prikquËewe”. Zapravo, posle tog Ëlanka nije bilo ni potrebe za okupqawem u Sarajevu.

I mada u uslovima besneÊe u evrozoni finansijske krize niko i nije oËekivao od evropskih Ëinovnika da navedu konkretne rokove za ukquËewe u EU Albanije i dræava bivπe Jugoslavije, niti pak znaËajniji napredak u reπavawu ustavne reforme u Bosni i Hercegovini, to ne opravdava organizatore foruma. Novinski uvodnik umesto interesantnih debata na najviπem nivou - takvim Êe biti upamÊen susret u Sarajevu!

U zavrπnoj deklaraciji u ime predsednika EU sadræe se najrasplinutije konstatacije.

Dokument vrvi od fraza tipa da su „zemqe regiona duæne da aktiviziraju napore u pravcu ispuwavawa neophodnih kriterijuma i uslova na putu ka Ëlanstvu u EU”.

Nisu se opravdala ni oËekivawa organizatora sarajevskog foruma da uspostave konsenzus izmeu delegacija Srbije i pokrajine Kosovo.

Pored ministra inostranih poslova samoproglaπene „Republike Kosovo” Skendera Hisenija, u formalnom skladu sa rezolucijom Saveta bezbednosti OUN 1244 od 10. juna 1999. godine sedeo je πef Misije OUN za pitawa privremene administracije Kosova, italijanski diplomata Lamberto Zanier. I πta? Srpska i albanska strana su tu Ëiwenicu ocenile na dijametralno suprotan naËin. Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk JeremiÊ, koji je predvodio delegaciju, izrazio je zadovoqstvo πto je Kosovo u b os an sk oj pr es t on ici p red s t av qe no ka o „ t e ri torija pod kontrolom OUN”. A lideri Kosova su

Iskra 1. juli 2010.

svoje uËeπÊe na susretu ocenili kao wihovo „ravnopravo meunarodno priznawe” . Ni tu Evropska unija nije uspela da pribliæi stavove strana - ako je i uopπte neko i imao takav zadatak.

FaktiËki neuspeh dva kquËna balkanska foruma Evropske unije u prvom polugou 2010. godine govori o tome, da se epoha masovnnih balkanskih sedeqki (samita, konferencija, susreta) zavrπava. U prvi plan dolazi novi model odnosa Brisela i balkanskih prestonica - sa mawe igre u ravnopravnost i uzajamno uzimawe u obzir miπqewa, a sa viπe zahtevnosti na planu ispuwavawa onog πto traæi rukovodstvo Evropske unije.

To se ispoqilo i na sarajevskom susretu. Ne smerajuÊi se detaqnim razmatrawem situacije na Balkanu, rukovodioci Evropske unije su operativno osigurali podrπku spoqnopolitiËkim akcijama Zapada, koje nemaju apsolutno nikakve veze sa Balkanom. Radi se o podrπci meunarodnih sankcija protiv Mjanmara.

Unutraπwa politika i nezavisna spoqna politika te dræave u JugoistoËnoj Aziji izaziva neskrivenu iritaciju u Briselu i Vaπingtonu, ali decidan stav Rusije i Kine Ëini nemoguÊim usvajawe paketa sankcija po liniji Saveta bezbednosti OUN. Zato je rukovodstvo EU, kako bi osudi Mjanmara pridodala privid opπteevropskog kursa, odluËilo da pritisne na „zemqe-susede”. Brisel je zvaniËno saopπtio, da 11 dræava - suseda „deli ciqeve” reæima sankcija i da Êe „svoju nacional n u p o l i t i k u u s k l a d i t i” s a w i m . A z a s u d b i n u dalekog Mjanmara zabrinuli su se Albanija, Jermenija, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Gruzija, Island, Lihtenπtajn, Makedonija, Moldavija, Crna Gora i Norveπka. Primetimo prisustvo na spisku, pored pet balkanskih zemaqa kojima je potrebna finansijska pomoÊ, Islanda, a takoe Gruzije i Moldavije sa wihovim prozapadnim vladama.

Balkanski lideri moraÊe joπ ne jednom „deliti ciqeve”, koji su daleki od nacionalnih interesa wihovih zemaqa, i privoditi svoju politiku „u sklad” sa imperativnim æeqama zapadnih dræava. Spisak neugodnih Sjediwenim Dræavama, EU i NATO dræava ne ograniËava se Mjanmarom, veÊ zaslepqujuÊom æeqom da se dospe u svetlo evroatlantsko „sutra”. Uostalom, niπta novo: balkanski narodi su u wihovoj dugoj istoriji na to naviknuti. <rs.fondsk.ru>, 8.6.2010.

Petar ISKENDEROV Podvukla - Iskra) (P ______________________ Petar AhmedoviË ISKENDEROV - stariji nauËni saradnik Instituta slavistike RAN, magistar istorijskih nauka, meunarodni komentator lista „Vremja novostjej” i radiostanice «„Glas Rusije”.

13

Rat Ëetvrte... (sa str. 12) dræava, bez obzira πta meunarodna uËinila ili nameravala, ukazuje na to opstanak sistema dræave bilo mnogo Kosovo opet postane deo prave dræave, dræava.

zajednica da bi za boqe da ili viπe

Situacija u Bosni i Hercegovini je sliËna toj na Kosovu. Bosna nikada nije bila dræava od vladavine kraqa Tvrtka, gotovo pre sedam vekova - a Ëak i tada bila je samo jedan od mnogih wegovih slavnih vlastelinskih poseda. Bosna nije dræava sada i nikada neÊe biti dræava. Hrvatsko-muslimanska federacija je nestabilna, neprihvaÊena ni od Hrvata ni od Muslimana. Hrvati æele ujediwewe sa Hrvatskom, a Muslimani hoÊe da kontroliπu celu Bosnu. Nema nikakvih izgleda da Êe se Bosna razviti daqe od te taËke. Jedini entitet u Bosni sa legitimitetom koji proizlazi iz lojalnosti wenih graana je Republika Srpska; meutim, ni ona, isto tako, nije dræava. Wen legitimitet proizlazi iz Ëiwenice da je wena vlada sastavqena od Srba koji predstavqaju narod koji se smatra Srbima, i niπta drugo, najmawe „Bosancima”. Oni sebe vide, jednog dana, kao graane dræave Srbije . Dræava u kojoj oni zamiπqaju da Êe, jednog dana, biti weni graani, jeste Srbija.

U meuvremenu, upravo kao i na Kosovu, nepostojawe prave dræave (i wena nemoguÊnost) ostavqa Bosnu kao zgodno loviπte za delovawa »etvrte generacije, ona vrvi od xihadista i najrazliËitijih kriminalaca, koji su naπli korisno uporiπte u muslimanskoj Bosni.

KAKO OJA»ATI SISTEM DRÆAVA Sve u svemu, jasne posledice Klintonovih u balkanskoj politici jesu da je oslabqena jedna dræava, Srbija, i da su stvorena dva bezdræavna regiona, Kosovo i Bosna. Ako se nastavi sadaπwa ameriËka politika, i sama Srbija moæe postati laæna dræava, dok su i Kosovo i Bosna osueni da takvi i ostanu. Amerika bi mogla otkriti da je, u direktnoj suprotnosti sa svojim interesom da neguje i jaËa sistem dræave, ona taj sistem joπ viπe oslabila. Takva perspektiva otvara pitawe: kako bi mogao Evropski Koncept (dok SAD ostaje izvan) da deluje na Balkanu da bi se tamo ojaËao sistem dræave?

Prvo, mogli bi prestati da potkopavaju srpsku dræavu. To bi znaËilo da olakπaju ekonomski oporavak Srbije i, u isto vreme, da se omoguÊi srbijanskoj vladi da ponudi svom narodu razuman plan da se zadræe neka prava na Kosovo. Toliko dugo dok plan postoji, Kosovo neÊe postati ono odluËujuÊe pitawe koje bi dovelo do de-legitimizacije srpske Vlade.

Kosovo Êe ostati pravi region bez dræave i utoËiπte za pripadnike »etvrte generacije sve dok ne ue u sastav jedne prave dræave. Najboqi naËin da se postigne taj ciq je podela izmeu Albanije i

14

Srbije. Uspostavqawe nove srpsko-albanske granice negde u centralno-severnom Kosovu verovatno Êe biti praÊeno dobrovoqnim preseqewem stanovniπtva. Vreme i uslovi za eventualnu podelu mogu ostati neodreeni, ali na Kosovu neÊe biti prave dræave dok se to ne desi.

Bosna i Hercegovina mogla bi biti prva savladana prepreka za podelu Kosova, jer Bosna je u stvari veÊ podeqena. Na kraju, Republika Srpska treba da se pripoji Srbiji, kao kompenzacija za buduÊi gubitak veÊeg dela Kosova. Druga polovina bosanskog entiteta mogla bi biti ili podeqena izmeu Hrvatske i ostatka muslimanske dræave, ili u celosti ukquËena u Hrvatsku.

Ti koraci ukquËili bi celu teritoriju Balkana u prave dræave, u isto vreme jaËajuÊi sistem dræave, πto bi trebalo da bude prvorazredni strateπki ciq s obzirom na Rat Ëetvrte generacije. To reπewe trebalo bi da bude prihvatqivo za sve lokalne sile, bar za doglednu buduÊnost; jer nijedno reπewe na Balkanu nije zauvek. Srbija bi ponovo dobila deo Kosova i bio bi joj nadoknaen gubitak ostalog dela dobitkom Republike Srpske; Albanija i Hrvatska dobile bi teritorije; a vremenom bi i bosanski Muslimani shvatili korist od toga da imaju svoju pravu dræavu, bez obzira koliko malu.

Nasuprot tome, ako bi SAD ponovo intervenisao na Balkanu, nastojeÊi da prisili Beograd da formalno napusti Kosovo i ukidajuÊi Republiku Srpsku, gotovo siguran rezultat toga bila bi pobeda snaga Rata Ëetvrte generacije. Kosovo i Bosna ostaÊe kvazidræave gde snage »etvrte generacije mogu da rade πta im je voqa. Svima izvan Balkana SAD bi poslao jasnu poruku da on ne poπtuje sistem dræave, da wemu taj sistem sluæi samo onda kada on to æele, i da nekaæweno ruπi wegova pravila.

Bio bi to joπ jedan udarac legitimitetu sistema dræave, u direktnoj suprotnosti sa najvitalnijim interesom svih dræava.

Balkan sada suoËava Vaπington sa moæda najvaænijim pitawem 21. veka: da li on razume kako uspeh R a t a Ë e t v r t e g e n e r a c i j e me w a o s n ov n e strateπke proraËune ili ne? Odgovor na to pitawe vodi sve do odreivawa sudbine SAD-a i samog sistema dræave.

Vilijam S. Lind ______________________________ Vilijam Lind je bio na Ëelu grupe analitiËara koji su uspostavili termin Rat Ëetvrte generacije. Termin se odnosi na vrstu rata koji ne vodi dræava nego razne neformalne grupe, Ëesto nasilne, koje imaju razliËite interese za koje se bore, bez obzira na granice (teroristi, narko dileri, itd), i svojim delovawem doprinose slabqewu dræave kao institucije. Vilijam Lind je direktor Center for Cultural Conversativism at the Free Congress Foundation.

23.5.2010.

Podvukla - Iskra) (P

PeËat <pecat.co.rs>

Iskra 1. juli 2010.

VILDERSOV HOLANDSKI PRODOR: EVROPA SE BUDI! Vilders je razdrmao elitistiËki konsenzus, koji je de facto i zapoËeo priËu sa imigracijom, multiet ni Ëno st i i e gzi st en cijo m ogr omne mu sl iman sk e dijaspore na Zapadu Impresivan prodor antixihadistiËke Partije za slobodu (PVV) poslao je iz Holandije oËekivani talas πoka u Evropu. Predsednik te stranke Gert Vilders æeli da ue u vladu poπto je wegova stranka osvojila treÊe mesto na izborima, sa 24 mesta u parlamentu i tako viπe nego udvostruËila svoj udeo u 150-Ëlanom sastavu. „Niko viπe u Hagu ne moæe da zaobie PVV”, rekao je on. „NemoguÊe se dogodilo”, nastavio je Vilders, „Holandija je izabrala viπe bezbednosti, mawe kriminala, mawe imigracije i mawe islama”. „Mawe islama” je kquË. Zaboravite na trenutnu krizu, socijalnu politiku, socijalnu zaπtitu i ostale stvari sa evropskih izbora.

NajveÊi gubitnik (na izborima) je Jan Peter Balkenende, uskoro bivπi holandski premijer.

Wegov poraz dugo je oËekivan. Pre πest godina, oËitujuÊi idiotizam koji se mogao oËekivati od evrosocijaliste, poæurio je da, odmah posle xihadskog ubistva rediteqa Tea van Goga na ulicama Amsterdama, kaæe kako „se niπta ne zna o motivima ubistva”. On je pozvao naciju „da ne æuri u donoπewu zakquËaka”. Balkenende je takoe naglasak stavio na Van Gogovo „iskreno miπqewe” i dodao da je „neprihvatqivo da razlika u miπqewima dovede do brutalnog ubistva”.

Izgledalo je kao da bi Balkenende „brutalno ubistvo” smatrano „mawe prihvatqivim” da nije bilo uzrokovano „razliËitim miπqewima” nagoveπtavajuÊi dubqe razloge tog Ëina bolom uvreenog muslimanskog druπtva, a moæda i rediteqevim bezoseÊajnim i neprikladnim aktivnostima.

RAMADANOV IMPERATIV Balkenendeov poraz je takoe uzrokovan domaÊim problemima, ali kquË wegovog poraza je wegova bezuslovna popustqivost. Wegove islamofilne triËarije viπe nisu prihvatqive za rastuÊi korpus holandskih biraËa. Stari kontinent se budi, iako polako, zbog moguÊnosti da bi do 2050. godine zapadno od linije Trst-»πeËin (Poqska) mladih muslimana moglo da bude viπe od Ëetvrtine u ukupnom stanovniπtvu. Milioni wih veÊ sada æive u svetu koji je jako malo povezan sa wihovim domicilnim zemqama, zbog Ëega prema tom svetu imaju ohol i neprijateqski stav.

Danaπwa „Ujediwena Evropa”, u razumevawu Balkenendea, wegovih kompawona iz Brisela i veÊine nacionalnih kancelarija ne stvara druπtvenu i graansku identifikaciju osim na bazi velikog poricawa starih obiËaja i preziru za nasleene vrednosti. To stvara dosadnu jednakost

Iskra 1. juli 2010.

i multietniËku „toleranciju”. Ali wihova trulost hrani prezir i pompeznu aroganciju sa druge strane: zato Tarik Ramadan smireno insistira da bi mus limani sa Zapada trebalo da se ponaπaju kao u veÊinskoj muslimanskoj zajednici i da budu osloboeni polagawa raËuna starosedeocima.

Muslimani u Evropi bi trebalo da oseÊaju kako imaju pravo da æive po svojim obiËajima, dok bi, „prema obiËajima zapadne popustqivosti”, druπtvo u celini „bilo duæno da poπtuje wihov izbor”.

Ako takvo „poπtovawe” bude nastavqeno da se forsira u krugovima elitnih klasa, do kraja o v o g v e k a n e Ê e b i t i „E v r o p q a n a ” k a o Ë l a n o v a etniËkih grupa koje dele isti jezik, kulturu, istoriju, pretke i naseqenu zemqu povezanu sa wihovim imenima. Smawewe matiËne populacije bilo bi indoktrinirano verovawem da su neprijateqski nastrojeni stranci blagoslov koji obogaÊuje wihovu kulturnu liπenost i moralno neodræive zajednice, ili bi jednostavno bili prisiqeni da prihvate demografsku smenu.

L ibe ral na t ol er anc ij a” i p rat e Êa „ dr uπ tv ena „L obaveza”, na koje se Tarik Ramadan poziva, su sred stva za samoubistvo Zapada. „Nijedna druga trka ne moæe da podupre ove moralne principe”, napisao je Æan Raspal, „zato πto je ona oruæje sopstvenog uniπtewa”.

Holandski glasaËi, koji tradicionalno spadaju meu najliberalnije u Evropi, bude se znajuÊi da ta oruæja moraju biti odbaËena i da pristalice ovih smrtonosnih „principa” moraju da budu ukloweni sa svih uticajnih i moÊnih pozicija ukoliko uopπte æele da wihova zemqa preæivi.

POKVARENI ROTERDAM Hilari Belok se 1938. godine pitala „da li Êe snaga vremena islamu vratiti pretwu naoruæanog Muhamedovog sveta, koji Êe razdrmati dominaciju Evropqana - joπ uvek HriπÊana - i ponovo se pojaviti kao najveÊi neprijateq naπe civilizacije?” Sedam decenija kasnije, ista ta oronulost prisutna je u Velikoj Britaniji, Francuskoj, NemaËkoj, Italiji, Skandinaviji, Kanadi, Americi, ukquËujuÊi oba svoja primarna uzroka. Jedan je gubitak vere, uz joπ par drugih razloga. Drugi je elitistiËko neprijateqstvo prema svim formama solidarnosti meu narodima, nastalim na zajedniËkim istorijskim seÊawima, precima i istim kulturama. Krajwi rezultat toga jeste zapadwaËki gubitak smisla za sopstveni posed.

Vilders je razdrmao taj elitistiËki konsenzus, koji je de facto i zapoËeo priËu sa imigracijom, multietniËnosti i egzistencijom ogromne muslimanske dijaspore na Zapadu, koji æeli da se to tretira kao trajna i nepromewiva Ëiwenica.

15

ZEMQE BIV©E JUGOSLAVIJE PET PUTA ZADUÆENIJE OD SFRJ Ukupan vawski dug SFRJ iznosio je gotovo 22 milijarde dolara, a dræave nastale wenim raspadom bar pet puta viπe, πto potvruje i podatak da su krajem proπle godine samo Hrvatska, Slovenija, Srbija i BiH dugovale viπe od 112 milijardi eura!

"Duæan si kao Jugoslavija" - ovo poreewe ranije je bilo uobiËajeno za one koji su u velikim finansijskim problemima. Meutim, sada je oËigledno da je takvo poreewe najblaæe reËeno neumjesno, jer je veÊina danaπwih dræavica koje su nastale raspadom nekadaπwe Jugoslavije mnogo viπe zaduæena. Uostalom, o tome najboqe govore podaci: Hrvatska je najviπe zaduæena i veÊ odavno spada meu visoko zaduæene zemqe u svijetu.

Wihov vawski dug je krajem proπle godine iznosio viπe od 44 milijarde eura . AnalitiËari u Hrvatskoj tvrde da tek 12 posto tog duga ili 5,2 milijarde eura iznosi vawski dug dræave. Sve ostalo je dug preduzeÊa, preduzetnika i banaka.

Krajem proπle godine vawski dug Slovenije dostigao je cifru od 39 milijardi eura. Wihovi ekonomisti su izraËunali da je uËeπÊe dræave u tom dugu Ëak 34 posto, πto bi trebalo da znaËi da je od ukupnog ino duga Slovenije dræava duæna viπe od 13,3 milijarde eura.

Ekonomisti kaæu da je lani zaduæenost dræave u Sloveniji udvostruËena i upozoravaju da bi ukoliko se taj trend nastavi i u naredne tri godine i wih mogao da zadesi grËki sindrom kao i Hrvatsku, jer je i u jednom i u drugom sluËaju uË ËeπÊe vawskog duga u bruto nacionalnom proizvodu znatno iznad onog praga od 80 posto koji govori o prevelikoj zaduæenosti. Slovenci su taj prag "preπiπali" za 31,4 posto, a Hrvati za gotovo 18

Vildersov holandski...

Konsenzus je preplavqen logikom, koja je u svojoj primeni dogmatska, a u svojim rezultatima katastrofalna. Veliki Gleichschaltung nacija, rasa i kultura, koje Êe oznaËiti kraj istorije nije unapred odreen. U Holandiji su plodovi toga i viπe nego vidqivi. Gibon je mogao imati na umu danaπwi Roterdam, kada je pisao o padu Rima, Ëije su se mase pretvorile „u odvratan i jadan narod”.

Vilders je pokazao da ovaj zloæin moæe i mora biti zaustavqen. OsnivaËi Sjediwenih AmeriËkih Dræava zbacili su svioju kolonijalnu vladu zbog mnogo lakπih prestupa nego πto su oni za koje je okrivqena klasa izdajnika sa obe strane Atlantika.

Standard, 14.6.2010. <standard.rs>

16

Sra TrifkoviÊ Podvukla - Iskra) (P

posto.

Iako su i Srbija i BiH u znaËajnim finansijskim teπkoÊama, joπ ne spadaju u krug visoko zaduæenih zemaqa u svijetu. Krajem proπle godine vawski dug Srbije iznosio je neπto viπe od 22,8 milijardi eura, dok je vawski dug BiH dostigao cifru od 5,1 milijardu maraka.

Od toga spoqni dug Republike Srpske procjewuje se na 1,8 milijardi maraka.

Da bi se lakπe nosili sa naraslim finansijskim teπkoÊama proπle godine su i Srbija i BiH pozvale u pomoÊ MMF. HoÊe li im to zaista biti pomoÊ ili joπ jedan kamen oko vrata, uskoro Êe biti sasvim jasno.

Naime, ekonomisti veÊ odavno upozoravaju da su osnovni uzorci finansijskih teπkoÊa u svim zemqama koje su nastale raspadom prethodne Jugoslavije, prevelik, Ëesto i nekontrolisan rast javne potroπwe i stalno poveÊawe uvoza tako da se stalno poveÊava i vawskotrgovinski deficit.

Sa tako smawenom privrednom aktivnoπÊu mnogima veÊ postaje problem servisirawe vawskog duga. Lani je, naprimjer, u BiH bruto nacionalni dohodak zabiqeæio pad od Ëetiri posto. U Srbiji je taj pad bio 2,9 posto, Hrvatskoj 5,8 posto, dok su najviπi pad BDP u regionu lani imali u Sloveniji i Crnoj Gori i iznosio je 7,8 posto.

Meutim, s obzirom da je Slovenija u meunarodnim trgovinskim asocijacijama, izvjesno je da Êe se i pored znaËajnih problema ona najbræe oporaviti naravno ukoliko izvuku pouku iz grËke krize. Ali πta Êe biti sa ostalim zemqama u regionu ni najsmjeliji se ne usuuju da prognoziraju.

Ove godine bi Republika Srpska, Federacija BiH, zajedniËke institucije i BrËko distrikt za servisirawe vawskog duga morali da obezbjede 350 miliona maraka. Meutim analitiËari vjeruju da Êe taj dug biti i veÊi makar pet posto zbog pada eura u odnosu na dolar, πto je prema nekim procjenama dodatnih dvadesetak miliona maraka duga.

U buxetu Republike Srpske veÊ su raËunali na te obaveze pa su za ovu godinu predvidjeli 130 miliona maraka za servisirawe ino duga. HoÊe li to biti dovoqno i da li Êe se moÊi da obezbjedi taj novac, s obzirom da je neizvjesna i Ëetvrta tranπa sredstava MMF-a u iznosu od 38 miliona eura?

Zbog toga je i guverner Centralne banke BiH Kemal KozariÊ svojevremeno upozorio predstavnike vlasti u BiH da smawuju javnu potroπwu.

9.6.2010.

Podvukla - Iskra) (P

SRNA

Iskra 1. juli 2010.

PODSE∆AWE NA EU I BALKAN: KO JE HTEO DA VIDI, VIDEO JE NA VREME Kolumnista Novog Standarda je, osam meseci pre eskalacije evropske krize (1. oktobra) i pre wene eskalacije u GrËkoj, predvideo da Êe u EU pobediti ideja o tome da „podigne mostove i zatvori svoje bedeme” U posledwih devet godina neprestano smo sluπali mantru o „ubrzanom pridruæivawu” Evropskoj uniji. Paæqivi posmatraË naπih medija i retorike politiËara lako moæe uoËiti kako ovaj diskurs polako nestaje iz javnog vokabulara.

Sama Unija Êe za jedno dugo vreme biti okupirana sopstvenim problemima. Svetska finansijska i ekonomska kriza samo je pojaËala znaËaj ideje o Evropi tvravi koja u trenucima krize treba da podigne mostove i zatvori svoje bedeme. Ogromna veÊina graana deli tzv. umor od proπirewa i protiv je svakog daqeg πirewa EU. Ono πto ih najviπe brine u ovom trenutku jeste oËuvawe zaposlewa, a svako proπirewe se pre svega povezuje s novom radnom snagom koja bi mogla da ugrozi poslove i smawi nadnice. Zabeleæeno je npr. da desetine hiqada Poqaka napuπtaju Britaniju i Irsku, da je otpor prema Rumunima u ©paniji, Holandiji ili Italiji dobio elemente radikalne ksenofobije. Tome svakako doprinosi sve veÊa nezaposlenost. ©panija, koja je devedesetih zahvaqujuÊi turizmu i graevinarstvu beleæila veliki privredni bum, danas se pribliæava zastraπujuÊoj stopi nezaposlenosti od 20 odsto. U takvim uslovima dostignuÊa jedinstvenog træiπta su ozbiqno nagriæena. Velike Ëlanice su pribegle protekcionizmu, a tzv. Pakt o stabilnosti koji je propisivao maksimum od tri procenta buxetskog deficita raspao se.

U isto vreme, ekonomsku krizu su joπ jaËe osetile nove Ëlanice. Maarska, Rumunija i Estonija beleæe zastraπujuÊe ekonomske probleme koji ih guraju u nova zaduæivawa. Statistika o padu BNP je neverovatna. SlovaËka beleæi pad izvoza od 30 odsto. Ova ekonomska problematika dodatno Êe opteretiti zajedniËki buxet Unije. Treba pomenuti i druge probleme, kao πto je stalni pritisak na Rumuniju i Bugarsku da smawe korupciju i reformiπu pravosudni sistem. Sveukupno, moæe se reÊi da Unija ima velike probleme u vezi sa inte grisawem dvanaest novih Ëlanica, tako da joj svakako nisu potrebni dodatni problemi u vidu novih uËlawewa. »ini se da o stvarnim stavovima Brisela o buduÊem ukquËivawu zapadnog Balkana najboqe govori ovde malo komentarisana Ëiwenica da je Ëitav ovaj prostor u okviru IPA programa podveden pod isti aranæman kao Turska za koju je izvesno da nikada neÊe postati Ëlanica EU. Ovo je samo pojaËalo geopolitiËke spekulacije o tome da neke globalne sile planiraju da Ëitav ovaj prostor pre puste uticaju Turske i da planovi EU ne idu daqe

Iskra 1. juli 2010.

od privilegovanog partnerstva. Gotovo izvestan dolazak evroskeptiËnih torijevaca na vlast u Britaniji sledeÊe godine svakako Êe dodatno pojaËati ove tendencije.

Ogromna rupa u buxetu je, s druge strane, naterala srpske vlasti da zapostave svoju evropsku retoriku i poËnu da se suoËavaju sa sve gorom situacijom u zemqi. Postaje oËigledno da je ekonomski model koji je graen od 2000. naovamo propao. Privatizacija se pretvorila u beÊarsku rasprodaju træiπta i resursa koja je obezbeivala visoku potroπwu i neverovatan uvoz svega i svaËega. To je, zajedno sa potcewenim deviznim kursom, s druge strane, izazvalo potpunu deindustrijalizaciju zemqe i dovelo nas dotle da izvozimo sirovine, repromaterijal i nepreraene poqoprivredne proizvode.

PostojeÊi model je, dakle, od nas uËinio „teπkog narkomana” zavisnog od stranih kredita i finansijskih iwekcija. Poπto se buxet ne moæe napuniti od zamrle privrede, naπa vlast je postala neka vrsta prosjaka koji trËi po svetu i gde god moæe traæi kratkoroËne pozajmice kako bi za joπ koji mesec obezbedila isplatu penzionera (treÊina buxeta) i drugih buxetskih korisnika. Poπto je ostalo vrlo malo toga za rasprodaju (EPS, „Telekom”, „Galenika”), a ne moæe da se dobije adekvatna cena, moraju se traæiti direktne pozajmice.

UoËqivo je da su se vlasti najpre okrenule Rusiji i Kini kao dræavama koje imaju najviπe keπa na svetu. Takoe je uoËqivo i naglo interesovawe za nesvrstane kao zemqe na Ëijim træiπtima smo nekada stvarali veliki profit. Zemqama EU ionako nemamo πta da prodamo.

Ekonomska kriza je, dakle, prinudila srpske vlasti da osim na nivou neobavezujuÊe retorike batale priËu o EU i poËnu da se bave dræavnim problemima, πto zahteva i okretawe drugim meunarodnim faktorima. Ono πto je, meutim, loπe to je oËigledna procena da ni to neÊe biti dovoqno te da se na socijalno nezadovoqstvo mora reagovati represijom: rigidnim zakonima poput onog o informisawu, zatvarawem nepodobnih medija i, verovatno, nasilnim suzbijawem socijalnih protesta , πto svakako nisu evropski standardi.

Politika, 3.6.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Miπa –URKOVI∆ (Standard, 1.10.2009)

17

Sra TrifkoviÊ

NEZAVR©EN POSAO ZAPADA NA BALKANU U Kulturnom centru SPC u Vaterlou, Kanada, 10. juna odræana je tribina na kojoj je govorio istaknuti publicista i istoriËar dr Sra TrifkoviÊ iz »ikaga.

politiËke strukture moÊi, daje nade da je otpor moguÊ. Da je sreÊe, ta bi spoznaja sazrela i u Beogradu - ali pod ovom i ovakvom vlaπÊu za tako neπto nema πanse.

Tema Vaπeg predavawa je "Nezavrπen posao na Balkanu". ©ta je joπ preostalo da se uradi?

Da li se Turska, pod patronatom SAD, posle sto godina, vraÊa na Balkan, i kakva je u tome uloga Srbije?

- Naslov aludira na viπe puta ponovqenu izjavu Hilari Klinton o nezavrπenom poslu, pod kojim se pre svega podrazumeva unitarizacija BiH i prinuda Srbije na priznawe nezavisnog Kosova.

Nalogodavci su u Vaπintonu, a izvoaËi u Briselu gde se sasvim otvoreno govori o "normalizaciji odnosa Beograda sa susedima" kao dodatnom uslovu evrointegracija, i Beogradu, Ëija je krotka popustqivost preduslov realizacije. PodizvoaËa ima mnogo, a svaki od wih oËekuje neko parËe preostale kamare srpske Alajbegove slame. Haris SilajxiÊ, Haπim TaËi, Muamer ZukorliÊ i Nenad »anak se podrazumevaju. Meutim, ono πta je preostalo da se uradi nije do kraja definisano.

U kom smislu?

Moskva digla ruke od Beograda Prepuπtawe Srbije turskom uticaju sa stanoviπta Moskve ne predstavqa veliku ærtvu.

Moskva ionako, s pravom, smatra da u Beogradu nema iskrene i ozbiqne partnere za ma kakve dugoroËne geopolitiËke kombinacije.

ReË je o dinamiËnom projektu. Realizacija jedne etape otvara prostor za definisawe druge npr. posle normalizacije odnosa Beograda sa Priπtinom doÊi Êe na tapet normalizacija odnosa sa Novim Sadom, Novim Pazarom, Preπevom... a ni autonomija homoqskih Vlaha, sa sve zastavom, himnom i akademijom nauka, onda viπe nije daleko.

Dva glavna problema na Balkanu su Kosovo i Dejtonska BiH, da li Êe tu biti novih tektonskih poremeÊaja?

NeÊe biti tektonskih poremeÊaja veÊ predvidqivo "odraivawe" unapred zadatog. Da je uspeh izvestan, Amerikancima i wihovim pulenima postalo je jasno u odnosu na KiM joπ decembra 2008, kada je Vlada u Beogradu prihvatila Euleks, a u odnosu na BiH proletos, kada je usvojena srebreniËka rezolucija koja pruæa moralni i polit i Ë k i o s n o v z a l i k v i d a c i ju R e p u b l i k e S r p s k e .

Meutim, za razliku od Beograda, Bawaluka neÊe biti voqni sauËesnik na poslu samolikvidacije.

Sveopπta kriza zapadnog finansijskog sistema i

18

Turska se vraÊa na balkansku scenu samo-T uv ere no i ba hat o, a sr ps ka vla st t o p rih vat a krotko i snishodqivo. Nema reËitijeg prizora od Borisa TadiÊa koji u Istanbulu prihvata Turke kao medijatore izmeu wega i SilajxiÊa. Turcima poveriti takvu ulogu je isto kao da grofu Drakuli poverite zavod za transfuziju krvi.

Evropska unija kao Titanik Poπto je u kquËnim zemqama EU doneta strateπka odluka da daqeg proπirewa neÊe biti za dugi niz godina, savrπeno je nebitno kakve Êe uslove izmiπqati neki Oli Ren ili Doris Pak da se Srbi vuku za nos i dræe na uzdi. Gde su MladiÊ i HaxiÊ? Ugwetavawe gej mawine u Surdulici?

Slaba poseÊenost hodoËasnika iz Srbije spomenkompleksu u PotoËarima? Nedovoqna zastupqenost Roma u SANU? Birajte sami... finansijska i politiËka kriza EU samo utvruje reπenost kquËnih zemaqa da se stavi trajni moratorijum na proπirewe. To je za Srbiju ionako svejedno, jer je besmisleno ukrcavati se na Titanik nakon πto je udario u ledeni breg. Jedino Êe vlast morati da izmisli neku novu mantru za zamajavawe naroda.

I Moskva i Vaπington prihvataju takvu ulogu Turske.

- Americi odgovara da Turcima da otvoren teren na Balkanu za wihovu sferu interesa, i to kao uteπnu nagradu, imajuÊi u vidu da Ankara nikada neÊe biti primqena u EU. A Rusima odgovara strateπko partnerstvo sa Ankarom poπto turski uticaj na Kavkazu Moskva koristi kao protivteæu radikalnom vahabitskom islamu.

Tvrdite da je u Briselu javna tajna da Srbija nikada neÊe uÊi u EU. Ako se to zna i u intelektualnoj javnosti Srbije, zaπto se Êuti?

- Nemojmo, molim Vas, o "intelektualcima" - n em oÊ ni je , be z id e jni je i t u æn ije g ru p e qu d i neÊete naÊi u srpskom narodu. Proπirewa EU posle ulaska Hrvatske neÊe biti za dugi niz godina. Pokojni nemaËki ambasador Andreas Cobel, bio je, za razliku od svojih kolega, u tom pogledu bru-

Iskra 1. juli 2010.

Kritika ruske podrπke zapadnih sankcija protiv Irana

IRAN I BALKAN: OPASNE PARALELE ZA RUSIJU Usvajawe najnovije rezolucije o sankcijama Saveta bezbednosti OUN o Iranu moæe postati i najkrupniji politiËko-diplomatski poraz Rusije posledwih godina. Wegov negativni efekat Êe se oseÊati kudikamo snaænije od posledica samoproglaπewa nezavisnosti Kosova (Ëemu se Rusija i daqe protivi). Radi se o neoËekivanom povratku sindroma jednostranih ustupaka Zapadu, koji su odlikovali politiku Rusije u 1990-im godinama naroËito na balkanskom pravcu . Meutim, nastavqajuÊi da se kreÊe na talasu zapadne politike u vezi sa iranskim pitawem, Rusija rizikuje da izgubi ne samo Balkan, nego i πiri region, pa i sopstveno, s toliko muke steËeno, kquËno mesto u viπepolarnom svetu.

VodeÊe iransko πtampano izdawe, list „Tehran tajms” u svom uvodniku, posveÊenom glasawu u Savetu bezbednosti OUN (gde su protiv sankcija glasali partner Rusije u grupi BRIK Brazil, i Ëlanica NATO -Turska) otvoreno je pisao o geopolitiËkom dilu, koji su realizovali Rusija i SAD. „Ta Ëiwenica da su Turska i Brazil, dva saveznika SAD, glasali protiv rezolucije, sluæi kao joπ jedan dokaz da se akcije protiv Irana, i posledwa odluka Saveta bezbednosti, temeqe na tajnim pogodbama, koje su zakquËile velike dræave. Prema tome, oni koji su govorili da su SAD odustale od svog antiraketnog πtita u IstoËnoj Evropi zarad toga da bi dobile podrπku Rusije -

talno poπten kada je Srbima poruËio da Êe se pristup ostalih zemaqa zapadnog Balkana EU moæda desiti za 20-25 godina. On je, naravno, pod "zemqama" podrazumevao i Kosovo.

Makedonija je potencijalno æariπte buduÊih politiËkih sukoba, jer na wu pravo, pod navodnicima ili ne, polaæu i Albanci i Grci i Bugari, a na kraju i Srbi?

Skopqe prihvata svaki diktat - Nikakvog æariπta neÊe biti. Kao πto smo se uverili joπ 2001, Skopqe Êe da prihvati svaki diktat i svaki svrπen Ëin koji nametnu Albanci i verifikuju Amerikanci, a sada imamo i Turke kao æirante. Bivπa jugoslovenska republika Makedonija (BJRM) je veÊ sada kvazidræava sa ograniËenim suverenitetom. OËekujem da Êe baπ stotu godiπwicu Kumanovske bitke savremeni pobornici revizije wenog ishoda iskoristiti za neki simboliËan gest kojim Êe se vardarska Makedonija i formalno vratiti u sferu neootomanskog uticaja.

12.6.2010.

(Podvukla - Iskra)

Iskra 1. juli 2010.

Vesti <vesti-online.com>

verovatno su bili u pravu, napisao je list.

Ruski spoqnopolitiËki resor je u 2009. godini morao u viπe navrata da demantuje tvrdwe zapadnih medija o postojawu pogodbe „PRO u zamenu za Iran”. I najverovatnije je da sliËna pogodba, kao decidno propisani i potpisani scenarij, zaista nije postojala. Ali se avo, kako to vole da kaæu ti isti Amerikanci, „krije u detaqima”. A detaqi su takvi, da je Rusija drastiËno pooπtrila svoj stav o Iranu, zamrznula realizaciju veÊ zakquËenih ugovora sa Teheranom u vojnoj sferi (pored ostalog, o isporukama Iranu zenitno-raketnih kompleksa S-300), i rizikuje da izgubi strateπkog partnera na celom Bliskom i Sredwem Istoku u uslovima, kada od we niπta nije traæilo takvu ishitrenost.

Ili niπta, osim sumwivih obaveza prema predsedniku SAD, Baraku Obami?

Meutim, posledwi razvoj dogaaja posvedoËio je o aktivizaciji sloæenih i viπeznaËnih pomerawa u Ëitavom regionu i izvan wegovih granica. Uspeπno posredovawe gore pomenutih Brazila i Turske u pregovorima oko obogaÊivawa iranskog uranijuma izvan zemqe, resko zaoπtravawe situacije na Bliskom Istoku i odnosi Turske i Izraela, izlazak na nov nivo geopolitiËkih manevara oko karabahskog sreivawa i tesno povezanih sa wim energetskih projekata (kquËna uloga u kojima pripada Turskoj, Iranu i Azerbajxanu, koji zauzima posebnu poziciju) - u svim tim shemama SAD, oËigledno, prestaju da igraju odluËujuÊu ulogu i rizikuju da ostanu bez saveznika. ©to se pak Irana tiËe, kao πto je poznato, tri paketa sankcija koje je odobrio Savet bezbednosti OUN u 2006-2008. godini nisu primorala Iran da odustane od realizacije svoje opπtenacionalne ideje, kakva je nuklearni program. I nema nikakvih naznaka da Êe se ta situacija promeniti i sada.

Ali Êe se zato promeniti za Rusiju, i to ne u pravcu naboqe. GubeÊi Iran, demonstrativno delujuÊi uprkos posredniËkoj misiji Brazila i Turske (koju je Moskva ustima predsednika Dmitrija Medvedeva ranije formalno podræala), i naglaπavajuÊi retku solidarnost sa SAD, Rusija rizikuje onaj kapital koji je ona postepeno poËela akumulirati tokom posledwih godina - nezavis nost, jasnost, ofanzivnost spoqne politike i raz govetne geopolitiËke prioritete. Jednom rukom glasati za drastiËno pooπtravawe sankcija protiv Irana, a drugom dograivati atomsku elektranu u Buπeru - nisu li to oni notorni «„dvostruki stan dardi”, zbog kojih je Moskva naviknuta (i apsolutno opravdano) da kritikuje Zapad?

Odmah nakon glasawa u Savetu bezbednosti OUN Moskva je oËigledno pokuπala da povrati

19

Iran i Balkan... geopoliitËke poene. Pored ostalog, ruski MIP je poæurio da obelodani obimni komentar svog departmenta za informisawe i πtampu, u kome se, pored ostalog, kaæe: « Mi ne moæ emo zanem ari ti s ignal e koj i stiæu do nas o nameri nekih partnera da maltene odmah nakon odluke u Wujorku preu na razmatrawe d od a t ni h , j o π æe π Êi h o d r ez o l u ci j o m S B OU N predvienih mera uticaja na Iran. Mi to ocewujemo kao ispoqavawe kursa koji se kosi sa principima zajedniËkog rada u «„πestorci” i formatu SB OUN. Za nas nisu prihvatqivi pokuπaji da neko na taj naËin stavqa sebe „iznad” Saveta bezbednosti.

KategoriËki odbacujemo i nacionalne odluke, koje se tiËu uvoewa eksteritorijalnih „sankcija”, to jest, ograniËavajuÊih mera po sopstvenom zakonodavstvu u odnosu na fiziËka i pravna lica treÊih zemaqa. SliËne odluke, ako pod wih potpadaju ruska pravna i fiziËka lica, bremenite su preduzimawem uzvratnih mera s naπe strane.

Nova rezolucija ostavqa πiroko poqe za n a s t a v q a w e s a r a dw e sa I r a n o m u tr g o v i n sk o ekonomskoj oblasti, po pitawima energetike, transporta, mirnog kosmosa. U kontekstu ruskoiranskih bilateralnih odnosa sve te sfere imaju znaËajan potencijal i moguÊnosti za πirewe. Od principijelnog je znaËaja za nas daqe unapreivawe saradwe sa Iranom „u oblasti izgradwe reaktora na bazi lake vode”.

Svi gore navedeni argumenti su ispravni, ali iz nekih razloga ostavqaju snaæan utisak „mahawa pesnicama nakon tuËe”. Teπko da Êe SAD i Evropska unija biti toliko ispuweni zahvalnoπÊu Rusiji da Êe poËeti viπe uzimati u obzir wene interese i da Êe, pored ostalog, izgraivati svoju daqu politiku na iranskom pravcu, dræeÊi se komentara wenog MIP. A izjave na Smolenskom trgu o podrπci «„daqem unapreivawu saradwe sa Iranom” imale bi znaËajniji karakter da se Moskva makar uzdræala prilikom glasawa (kako je to uËinio neuporedivo mawe uticajni u svetskim poslovima Liban).

Ako se pak vratimo na okolnosti ruskoameriËkih diskusija o Iranu i interesima SAD, videÊemo da Vaπington upravo tu nije odustao.

Odustajawe Baraka Obame od razmeπtawa stacionarnih objekata PRO u Poqskoj i »eπkoj lepo je sraËunato i bez bilo kakvih dogovora sa Rusijom o Iranu, iz razloga, pre svega, finansijsko-ekonomskih troπkova. Uz to, nije reË o odustajawu od programa kao takvog, veÊ o prevoewu istog na viπi tehnoloπki nivo, kako bi se radarima i protivraketama pokrila dodatna teritorija. Umesto dva lepo vidqiva objekta Rusija Êe uskoro na svojim kopnenim i pomorskim granicama dobiti Ëitavu mreæu mobilnih ureaja. I Persijski zaliv, a i Crno more, u tom Êe pogledu postati kquËni regioni. Nije sluËajno πto je ameriËka administracija u toku pregovora o zakquËivawu novog

20

Sporazuma o strateπkom ofanzivnom naoruæawu osnovne i uspeπne napore koncentrisala na nedopuπtawe vezivawa wegovih zahteva sa programom PRO. No, moæda je i najvaænije, a i neπto πto najviπe navodi na oprez, zapravo, direktna analogija izmeu sadaπweg razvoja meunarodnih diskusija o Iranu i poliitke Rusije na Balkanu 1990-ih i prve polovine 2000-tih godina. Tada je Rusija takoe formalno zahtevala od svih aktera balkanskih konflikata da se striktno dræe meunarodnog prava, podsticala ih na kompromise, glasala u Savetu bezbednosti OUN za rezolucije o sankcijama kao jedinom moguÊem sredstvu za spreËavawe eskalacije napetosti, ali je sve to u rezultatu dovodilo do joπ veÊih asimetrija u arhitekturi balkanske i evropske bezbednosti.

Deklarisani principi proglaπavani su obaveznim za sve strane i narode regiona, ali su nekako stradali jedino Srbi (istorijski i geopolitiËki saveznici Rusije) . A format meunarodnih diskusija o statusu Kosova - Meunarodna kontakt grupa - i uopπte plaπqivo dolazi na sadaπwe pregovore u sastavu «„πestorke” o iranskom nuklearnom dosijeu. Upravo u okvirima «„petorke” Rusija je ustupila pozicije u kosovskom sreivawu, pristajuÊi na takozvana «„tri principa”, pored ostalog na nedopustivost vraÊawa situacije na Kosovu na onu do 1999. godine. Tu odrednicu su potom iskoristili pristalice kosovske nezavisnosti kao glavni argument u korist nezavisnosti srpske pokrajine.

Danas ruski predstavnici sasvim opravdano optuæuju OUN i liËno wenog generalnog sekretara Ban Ki Muna zbog odustva æeqe i nesposobnosti da reπi kosovski problem, a Evropsku uniju i SAD zbog pristrastnosti i jednostranosti.

Ali zar i u iranskom pitawu Zapad - preÊutno pristavπi na postojawe nuklearnog oruæja u Indiji i Pakistanu i pokrivajuÊi nuklearne razrade Izraela, ali uvodeÊi sve æeπÊe sankcije protiv Irana - ne deluje takoe jednostrano?

Balkansko sreivawe veÊ je dokazalo, i nastavqa da dokazuje, πtetnost veÊ istroπenih m e  u na r od ni h f or m at a u v i d u ra z l i Ë it i h « „ p et o r ki” i anemiËnih diskusija i odluka OUN. Zapad odavno veÊ koristi sopstvene mehanizme za osigurawe svojih geopolitiËkih interesa. JaËawe vojnopoliitËke i trgovinsko-ekonomske saradwe sa Iranom (pored ostalog i po pitawu razgraniËewa Kaspija i energoprojektima), ukquËivawe u pregovore o iranskom nuklearnom dosijeu drugih - neangaæovanih - zemaqa, i najzad, jasna podrπka nezavisnoj i uspeπnoj posredniËkoj ulozi Brazila i Turske - umesto svega toga Rusija je dala prednost da pruæi ruku SAD i Evropskoj uniji. HoÊe li Moskva doËek ati w ihovu ru ku, na primer, oko Kosova, Kavkaza ili energetike? Balkansko iskustvo nas primorava da na to pitawe odgovorimo negativno. <rs.fondsk.ru>, 11.6.2010.

(Podvukla - Iskra)

Petar ISKENDEROV

Iskra 1. juli 2010.

DODIK UPOZORAVA TADI∆A: SRBIMA TREBA NOVA POLITIKA PREMA EU! Neodræiva je neizvesnost u kojoj mi samo treba da radimo, a Evropska unija ne zna kad Êe i da li Êe uopπte da nas primi Posle samita „Zapadni Balkan i EU" u Sarajevu postalo je jasno da zemqe regiona moraju da naprave novu, realniju politiku prema EU. Neodræivo je da zemqe Balkana rade sve πto treba na putu evropskih integracija, a da EU ne zna kada Êe i da li Êe nas primiti, kaæe u intervjuu za Press premijer Republike Srpske Milorad Dodik.

- Samit u Sarajevu, koji je organizovan sa velikim ambicijama, na kraju je bio neformalan.

Nije donet nikakav dokument sem predsedniËkog saopπtewa koje je takvo kakvo jeste. Iako dugujemo zahvalnost ©paniji πto je organizovala ovaj skup, oËigledno da u EU nije bilo spremnosti za podrπku sastanku na kome bi se nedvosmisleno dala podrπka evropskim integracijama zemaqa Balkana. Evropa je okupirana svojim problemima i zato je pitawe proπirewa na niæem rangu nego ranije.

Ako je to tako, πta treba da rade politiËke elite u Srbiji, RS i regionu?

- Zemqe regiona moraju prvo da naprave sopstvene planove za sanirawe posledica svetske ekonomske krize. Daqe, treba realno sagledati kakvu podrπku svako od nas moæe da ima od EU za reforme koje sprovodi, a nakon toga uspostaviti novi odnos i novu politiku prema EU. Jer, neizves nost koja se ogleda u tome da mi samo radimo, a da Evropa ne zna kada Êe da nas primi je neodræiva!

Tak oe, mis li m i d a s vak o d aqe pod ræav awe neoliberalnog koncepta reformi koje je progurao MMF i reformi koje traæi Evropa nije realno. Ne moæemo oËekivati da je Evropa nekakav Ëarobni πtapiÊ koji Êe reπiti sve naπe probleme, veÊ te probleme moramo da reπavamo tako πto Êemo okupiti sve snage i napraviti jasan plan i konsenzus o tome kako Êemo ka EU.

Da li vi to predlaæete neku novu antievropsku politiku?

i snagama. Ne postoji nigde pomoÊ koja bi mogla da reπi naπe unutraπwe probleme. Moramo da budemo svesni potencijala i moguÊnosti, ali i naπih slabosti.

Kakva je onda evropska perspektiva BiH? - Bosna ima jasnu poruku da tek kada se zatvori kancelarija visokog predstavnika (OHR) moæemo da apliciramo za status kandidata. A o zatvarawu OHR-a odluËuju Evropa, SAD i neke druge zemqe, a ne mi iz lokalnih struktura u BiH. Zato je BiH jedna ne samo Ëudna, veÊ i teπko odræiva tvorevina. Ona je hrawena iluzijama, kao πto je bio samit u Sarajevu.

Kada su odnosi Srbije i BiH u pitawu, vi se uvek pojavqujete kao neka prepreka u saradwi Beograda i Sarajeva...

- Prvo, naπa politika nije zavisna ni od Srbije ni od bilo koga. Mi æelimo da imamo partnerski odnos i ja razumem poziciju Srbije, kao πto æelim da i rukovodstvo Srbije razume poziciju RS. Problem pojednostavqivawa odnosa nastao je zato πto mnogi, Ëak i u Beogradu, neki mediji i neke NVO pokuπavaju da kao primaran odnos postave relaciju izmeu Beograda i Sarajeva, odnos Harisa SilajxiÊa, Sulejmana TihiÊa i nekoga u Srbiji. Ali to nije taËno, jer Sarajevo pripada i RS, jer je Srpska treÊina politiËkog kapaciteta Sarajeva.

P ojed nos t avqi vaw e d a je od nos s a S il ajxiÊe m odnos sa BiH jeste pogreπan, jer je SilajxiÊ nebitan ukoliko nema stav organa BiH. Kada se dozvoli SilajxiÊu da nastupa ili pravi iluziju o tome da je on vaæan, onda imamo problem. To pokuπavamo i da objasnimo qudima u Srbiji.

To ste rekli i predsedniku TadiÊu, kada ste se sastali u vezi sa dolaskom SilajxiÊa u Beograd. Kako je reagovao?

Da li Ëitav region ima neki drugi pravac osim EU? Moæda ka Turskoj ili Rusiji?

- Mislim da TadiÊ razume situaciju i nijednog trenutka nisam shvatio da on æeli da nam uËini neπto loπe. Naprotiv, on kao odgovorni predsednik Srbije æeli da ima sve dobre odnose sa BiH. A to πto drugi u Bosni ne æele da prihvate Srbiju, to je verovatno stvar vremena... Ipak, jasna politika podsticaja dobre saradwe BiH prema Srbiji po prirodi stvari mora da ide iz RS, i mi to Ëinimo. Kao πto smo u kquËnom momentu za Srbiju rekli da ne damo saglasnost da BiH prizna Kosovo, tako smo spremni i da na nekim drugim pitawima budemo kreatori stava u okviru BiH, uvaæavajuÊi i Boπwake i Hrvate.

- Prioritet svih nas, bar u ovom vremenu, treba da bude okretawe sebi, svojim potencijalima

Kako æivi obiËan graanin u Republici Srpskoj?

- Nije to nikakva „anti" politika, veÊ samo sagledavawe realnosti. Niko nema pravo da i daqe prihvata stereotipe koji dolaze iz Evrope, koji otprilike glase ovako: „Vi samo budite dobri momci, a mi Êemo jednog dana odluËiti πta Êe biti s vama". U Evropu moramo da idemo potpuno svesni svojih pozicija. Ako jednog dana ne postanemo deo EU sa sveπÊu o sebi, svojim kapacitetima i onome πto unosimo u Evropu, onda Êemo biti samo objekat.

Iskra 1. juli 2010.

21

DRU©TVO HILANDAR VAQEVO

Dodik upozorava...

- ObiËan graanin u RS proπao je vrlo teπka vremena i on zna da moæe da bude zadovoqan minimalnim napretkom. Imali smo jedan napredak od 2006. do 2008, a onda je doπla svetska kriza.

Ipak, bez obzira na to, plate su na istom nivou, zarade u javnom sektoru nisu smawene i vidim da se to ceni kroz Ëiwenicu da u RS nema socijalnog pritiska. Time graani pokazuju da razumeju situaciju u kojoj se mi nalazimo. Odnos graana prema RS u politiËkom smislu je i daqe visok.

Qudi su spremni i na joπ veÊa odricawa ako bi to znaËilo sigurnost za Srpsku.

Da li RS ima problem sa of-πor firmama, poπto vlast u Srbiji traæi naËin da se one potpuno prebace kod nas...

- Srpska nema problem sa of-πor firmama. Ali, svetski je trend i to je opπte poznato, da firme plaÊaju porez tamo gde su registrovane. Ne znam u Ëemu je problem u Srbiji, ali u principu ofπor firme tako funkcioniπu.

SilajxiÊ hteo u Beograd da bi posetio zatvor

Kako ocewujete postupak Harisa SilajxiÊa koji je otkazao posetu Srbiji zato πto nije mogao da u zatvoru poseti Iliju JuriπiÊa?

- To samo govori da je SilajxiÊu odlazak u zatvorsku posetu bio najvaæniji deo dolaska u Beograd. On nije imao saglasnost Predsedniπtva BiH za zvaniËnu posetu Srbiji i zato je poseta SilajxiÊa i bila predviena kao privatna i nesluæbena. A kao pojedinac, SilajxiÊ moæe da ide gde god hoÊe i da poseÊuje koga hoÊe... Kad se ispostavilo πta je zapravo ciq wegovog dolaska u Beograd, a to je da bi posle posete JuriπiÊu u zatvoru u Sarajevu mogao da priËa o stvarima o kojima samo sud moæe da odluËi, onda je on naprasno izgubio æequ da doe u Srbiju. To govori da je wemu bilo vaænija poseta JuriπiÊu u zatvoru nego da se sastane sa Borisom TadiÊem.

Srbija treba da ostane vlasnik „Telekoma"

Kakvo je vaπe miπqewe o prodaji „Telekoma Srbija", koji radi i u Republici Srpskoj?

- RS je naπ „Telekom" prodao „Telekomu Srbija" i to se pokazalo kao jedna od naπih kquËnih akvizicija. Mislim i da je ova transakcija bitno uticala i na politiËki status RS u ovom burnom vremenu i zahvalni smo rukovodstvu Srbije, u to vreme premijeru Vojislavu Koπtunici i predsedniku Borisu TadiÊu. Mi smo zainteresovani da „Telekom Srbija" ostane vlasnik „Telekoma RS", ali ne moæemo na to da utiËemo.

Mislim da je „Telekom Srbija" kupovinom „Telekoma RS" postao jedan od regionalnih kompanija. I mislim da to ne treba izgubiti iz nacionalnih i dræavnih interesa za Srbiju.

Press, 6.6.2010. <pressonline.rs>

22

S. MARJANOVI∆ Podvukla - Iskra) (P

PROMOCIJA KWIGE H. MAGAZINOVI∆A "KROZ JEDNO MU»NO STOQE∆E" Desetog juna je u Vaqevu, u dvoriπtu Gradske biblioteke, odræana promocija kwige Kroz jedno muËno stoqeÊe. Moæe se slobodno reÊi da je ovu uspelu promociju obeleæio lik Hrvoja MagazinoviÊa, koji je bio inspiracija za sve govornike. O samom delu najviπe se moglo saznati iz odlomaka koje je Ëitao Nikola VelimiroviÊ, profesor kwiæevnosti iz Novog Sada, a koji su skoro izmamili suze kod prisutnih sluπalaca.

Ivan NegiÊ, predsednik Druπtva Hilandar Vaqevo zapoËeo je svoje izlagawe podseÊawem na poznanstvo sa Hrvojem, koje je opisao kao nesluËajno, kao πto sluËajnosti uostalom i ne postoje. Za Hrvoja je rekao da je zanimqiv i vredan Ëovek koji svemu prilazi s paæwom, pedantan u razmiπqawu, sabirawu i sreivawu svojih misli i beleæaka.

PosvedoËio je da se sa Hrvojem moæe razgovarati o mnogo Ëemu, jer on poseduje dugo godina taloæeno iskustvo i da mu misao nije optereÊena iskquËivoπÊu, straπÊu, mræwom i laæima.

Dejan PeriπiÊ, verouËiteq iz Novog Sada je Hrvoja svrstao u vrlinske qude koji teraju na podvig i napredak u duhovnom smislu. Priznao je da je svojom spontanoπÊu i normalnoπÊu odmah, u prvom kontaktu, razvejao wegove predrasude, ne samo nacionalne, nego i generacijske. A to moæe samo autentiËan Ëovek, onaj koji proe kroz muËno stoqeÊe i ostane ugodan. Od wega je nauËio πta je najprirodnija teæwa za Ëoveka - da bude biÊe qubavi. A mi smo danas dozvolili da nam qubav, kao naËin postojawa, iπËili.

–akon Duπan NovakoviÊ iz Vaqeva, naglasio je da kwiga u sebi ima vedrine, da je stilski lepo napisana i da se u woj potencira krstonosni, golgotski put srpskog naroda. Doæiveo je i kao kwigu muËnine, ali i nade, hriπÊanske, istinske i prave. Uveren je da je Hrvojeva kuÊa bila Ëitav jugoslovenski prostor, koji je doæivqavao kao svoj, qubeÊi sve narode. Sa Srbima se srodio u ZBOR-u, pokretu Dimitrija QotiÊa. Ovde je Duπan, na kratko, preπao na opis liËnosti QotiÊa.

Nazvao ga je srpskim nacionalistom nesretno postradalim u trenutku kada je hteo da okonËa antikomunistiËku borbu i kome je sv. Vladika Nikolaj odræao opelo i govor. Ukazao je i na QotiÊevu dubinsku filozofiju u kojoj se ogleda wegovo hriπÊansko uËewe, citirajuÊi reËi koje je ovaj izgovorio: da Srbi neÊe doæiveti sreÊu dok je ne doæivi Ëitavo ËoveËanstvo. VraÊajuÊi se na temu promocije, naglasio je da je poruka kwige da treba da nastavimo bez ideoloπkih pomraËenosti, mræwe i osuda. I pored toga πto je bilo Ëestih obmawivawa, iako smo danas sasvim sigurni da ima puno falsifikata, i πto se mnoga stradawa preÊutkuju.

Hrvoje je od uËesnika promocije veÊ vien u Carstvu nebeskom. Nadamo se da Êe on, i qudi sliËni wemu, i nama osvetliti put.

PavloviÊ Aleksandar saradnik za izdavaπtvo u DHV

Iskra 1. juli 2010.

Kakva Êe biti politika nove britanske vlade prema Balkanu?

BRITANIJA JA»A UTICAJ NA BALKANU I GU©I REPUBLIKU SRPSKU Velika Britanija je proπle nedeqe dobila novu vladu. Ovo je prva koaliciona vlada joπ od 1945. godine. Nakon Ëetrnaest godina dominacije laburista, konzervativci, pod vostvom Dejvida Kamerona, ponovo su na Ëelu zemqe.

Svet je sa velikom znatiæeqom pratio formirawe nove vlade, posebno kada je u pitawu buduÊa politika prema Evropi. Tradicionalno evroskeptiËni konzervativci su se u izbornoj kampawi zalagali za πto autonomniju britansku politiku, Ëuvawe funte po svaku cenu i referendum o svakom vaænijem pitawu koje se odnosi na EU. Da konzervativci dræe do svojih obeÊawa videlo se i po prvoj izjavi koju je dao Vilijam Hejg po imenovnaju na mesto ministra spoqnih poslova.

On je tom prilikom izjavio da Êe voditi „karakteristiËno britansku spoqnu politiku" i ponovio reËenicu iz predizborne kampawe da "nije doπao na vlast kako bi nadgledao propadawe Britanije”.

Meutim, viπe puta u toku kampawe, Hejg je takoe rekao da je EU veoma vaæna za Britaniju, pa Ëak i to da Êe vlada konzervativaca imati vodeÊu ulogu u EU. Prema oceni britanskih analitiËara, veruje se da Êe liberali Nika Klega, koji su za jaËawe veza sa EU, uspeti da umire oπtre istupe desnog krila konzervativaca o pitawima vezanim za buduÊu spoqnu politiku Britanije koja Êe, iako dosta viπe kritiËki raspoloæena, i daqe biti u saglasju sa EU. Postavqa se pitawe kako Êe se nova konzervativna vlada odnositi prema Balkanu.

U izjavama koje je preneo BBC, uglavnom se smatra da Balkan neÊe biti visoko na listi prioriteta nove britanske vlade i da Êe politika ostati na kursu sliËnom sadaπwem. Tako neπto je potvrdio i britanski ambasador u izjavi za srpske medije.

U izjavi za nedeqnik "Svedok", Predrag SimiÊ, profesor Fakulteta politiËkih nauka, smatra da neÊe doÊi do velikog zaokreta u britanskoj spoqnoj politici, ali da Êe se stavovi britanske politike, ipak, mnogo glasnije saopπtavati.

- Britanija je vaæan Ëlan meunarodnih organizacija i verujem da Êe ostati u wihovim koordinatama. Nova britanska vlada ostaÊe saveznik SAD, ali ne bez svog stava.

Na naπe pitawe kako Êe se nova britanska politika odnositi prema Balkanu, pogotovo Srbiji

Iskra 1. juli 2010.

i Bosni, SimiÊ kaæe: - NastojaÊe da jaËe manifestuju svoje namere. Moæemo oËekivati jaËu retoriku.

Boqi uvid u to πta Balkan moæe da oËekuje od britanske spoqne politike u predstojeÊem periodu moæe da pruæi pogled na to πta je proteklih godina govorio novi ministar spoqnih poslova Vilijam Hejg, kao, tada, poslanik, lider opozicije, a kasnije ministar spoqnih poslova konzervativne vlade u senci.

Hejg je i danas veoma uticajan u Konzervativnoj stranci, koju je predvodio u vreme vladavine laburistiËke vlade Tonija Blera.

Nakon dolaska Dejvida Kamerona, Hejg je vien kao wegov nezvaniËan zamenik, pa se, imajuÊi u vidu uticaj i ugled koji ima, oËekuje da Êe u dobroj meri biti samostalan u kreirawu britanske spoqne politike.

Kao lider torijevaca od 1997. do 2001, Hejg je uglavnom podræavao politiku Tonija Blera prema Balkanu. On je podræao i branio nelegalno bombardovawe Jugoslavije. Kako je objavio BBC, u govoru odræanom u britanskom parlamentu 23. marta 1999, Vilijam Hejg je izjavio da je MiloπeviÊ jedini odgovoran za patwe na Kosovu i nazvao ga "zlim Ëovekom sa mnogo krvi na rukama". Hejg je meutim viπe puta istakao da on "ima problem sa MiloπeviÊem, a ne sa Srbijom posle 5. oktobra."

U istupima u javnosti Hejg se uglavnom zalagao za veÊe prisustvo Evropske unije na Balkanu i odluËniju politiku prema zemqama u regionu. U tekstovima u britanskoj πtampi Hejg se javqa u poziciji velikog zagovornika politike oËuvawa jake i celovite Bosne i oπtrijeg pristupa prema Srbiji.

I u vreme kada je predvodio torijevce, a i kasnije, Vilijam Hejg je posebno isticao kako bi voleo da vidi „dosta tvri pristup EU prema Bosni”. Ovakva formulacija piπe i u zabeleπci u kojoj su naznaËeni osnovni principi nove britanske spoqne politike, a koju je Hejg poslao novom premijeru Dejvidu Kameronu. Zabeleπku je objavio britanski "Gardijan" 9. maja ove godine.

Kao ministar spoqnih poslova u vladi u senci, Hejg je 2008. i 2009. boravio na Balkanu gde se susretao sa visokim dræavnim predstavnicima.

Tada je posetio Hrvatsku, BiH i Srbiju. U Beogradu ga je primio ministar spoqnih poslova Vuk JeremiÊ.

U intervjuu datom za britanski list

23

Britanija jaËa...

"Indipendent" 2009. godine, Hejg je izjavio da etniËke napetosti "polako razvlaËe" Bosnu i da postoji rizik da ona postane "crna rupa Evrope".

Po wegovom miπewu neÊe doÊi do ponovnog otvorenog rata, ali nasiqe "nije mnogo ispod povrπine".

Hejg je oπtro kritikovao, kako je rekao "slab i zbuwujuÊ" odgovor EU "na pritisak da se zemqa rasparËa". Bosna polako klizi u pogreπnom smeru, a da se alarmi nisu ukquËili u veÊini glavnih gradova Evrope, rekao je tada Hejg.

- Nesme biti ni govora o povlaËewu evropskih snaga. Treba poslati jak znak da Evropa neÊe tolerisati ovakvu situaciju.

Hejg je u istom intervjuu upozorio da Êe produbqivawe krize u Bosni negativno uticati i na pitawe proπirewa EU na Hrvatsku, Srbiju i Tursku.

Ukoliko se situacija u Bosni ne uredi, smatra Hejg, "u srcu Evrope nastaÊe rupa nezadovoqstva i krijumËarewa qudi”.

Vilijam Hejg se dosta angaæovao i u sluËaju hapπewa Ejupa GaniÊa, Ëlana ratnog Predsedniπtva BiH, za kojim je Srbija raspisala Interpolovu poternicu zbog uËeπÊa u akciji napada na "Tuzlansku kolonu". U pismu koje je 3. marta uputio tadaπwem britanskom ministru spoqnih poslova Dejvidu Milibandu, upozorava na rav tretman GaniÊa i poziva se na informacije po kojima je GaniÊu "odbijena poseta predstavnika ambasade, porodice i advokata". Na kraju pisma izrazio je zabrinutost za "negativne posledice u odnosima sa zemqama Balkana i Bosnom i Hercegovinom".

U vreme hapπewa GaniÊa mediji, nakloweni konzervativcima, u viπe Ëlanaka su oπtro kritikovali britansku vladu, smatrajuÊi to uplitawem u "srpsku politiËku smicalicu".

U raspravu o GaniÊu ukquËio se i Pedi Eπdaun, bivπi Visoki predstavnik u BiH i nekadaπwi voa Liberalnih demokrata koji su formirali koaliciju sa konzervativcima i koji je sam izjavio da je zasluæan za ugovarawe koalicije sa konzervativcima. Eπdaun je tada izjavio da Britanija duguje izviwewe Ejupu GaniÊu.

Eπdaun, koji je dobar prijateq Vilijema Hejga, smatra da je u sluËaju GaniÊa doπlo do zloupotrebe mawkavost u britanskom zakonu πto je pruæilo priliku "destruktivcima da britanski pravni sistem iskoriste u politiËke svrhe".

Veruje se da Êe upravo Pedi Eπdaun imati veliki uticaj na Hejga kada je u pitawu formirawe britanske politike prema Balkanu.

24

Stav i razmiπqawa Hejga kada je u pitawu Balkan priliËno jasno su iskazani u autorskom tekstu pod naslovom "Moramo da spreËimo da Bosna postane propala dræava" koji je Hejg objavio 1. novembra 2008. na sajtu "conservativehome" (conservativehome.blogs.com).

On je tada optuæio Rusiju da je kroz uËeπÊe u privatizaciji u Republici Srpskoj i kupovini wenih resursa dala "kiseonik" tamoπwem vostvu za nastavak svoje secesionistiËke politike.

- Rusija je samo u 2007. kupila tri naftne kompanije u Republici Srpskoj, a takoe predlaæe i da sprovede i krak gasovoda "Juæni tok". Kroz takvu podrπku, Moskva je oæivela secesionizam za koji su se mnoge evropske vlade nadale da je zauvek proπao, ali umesto toga on i daqe tiwa i mogao bi da se ponovo rasplamsa, napisao je Vilijam Hejg.

U istom tekstu Hejg kritikuje EU πto nije jedinstvena u svojoj politici i πto je podlegla pritisicma lidera bosanskih Srba "koji uz rusku podrπku", zagovaraju zatvarawe Kancelarije visokog predstavnika za BiH. Hejg je naglasio da se ne sme dozvoliti da se Bosna pretvori u neuspelu dræavu.

- Mora postojati jasna poruka da se neÊe tolerisati ponovno otvarawe sukoba oko granica.

MultietniËka Bosna je dokaz da etniËkom ËiπÊewu neÊe biti dozvoqeno da opstane. Raspad Bosne na etniËke satelite bi poslao jasan signal potencijalnim zagovornicima etniËkog ËiπÊewa da takva brutalnost moæe da uspe u Evropi.

Hejg u istom tekstu iz 2008. ide korak daqe i upozorava da bi raspad Bosne mogao da utiËe i na druge delove Balkana: - Ako EU prihvati secesionizam u Bosni, posledice u ostalim delovima Balkana, poput Sanxaka, Vojvodine, Preπeva na jugu Srbije kao i severa Kosova, bi mogle biti veoma opasne, a da ne govorimo o Juænoj Oseitiji i Abhaziji. Iznad svega, kakva bi buduÊnost bila ponuena za dva miliona muslimana koji bi se naπli u sendviËu svojevrsnog evrpskog pojasa Gaze izmeu Srbije i Hrvatske, pita se Hejg.

Zanimqivo je da Vilijam Hejg ovde nije pomenuo moguÊnost za secesionizam na severu Crne Gore, zapadu Makedonije, a zaπto ne i u Belgiji, Baskiji i Kataloniji, na ostrvu Korzika, ili jaËawe takvih sklonosti u ©kotskoj i Velsu?!

Takoe, i u sluËaju da Boπwaci potpuno prevladaju u BiH, nije jasno kako bi ona izaπla iz, kako kaæe Hejg, "sendviËa" Hrvatske i Srbije, koje je u potpunosti okruæuju?

Povodom pitawa o buduÊnosti dva miliona muslimana u svojevrsnom "sendviËu" izmeu Srbije i Hrvatske, nameÊe se kontra pitawe - da li Srbija Kraj na str. 26) (K

Iskra 1. juli 2010.

O kwizi Nemawe DeviÊa

„ISTINA POD KQU»EM” Nemawa Devi Ê: „Istina pod kquËem - Dowa Jasenica u Drugom svetskom ratu”; Beograd: Institut za savremenu istoriju i Beograd: Sluæbeni glasnik, 2009.; str.442; fotogr.; 24 cm.; Biblioteka: Posebna izdawa.

Sedamnaestogodiπwi gimnazijalac iz Smederevske Palanke napisao je dokumentovanu istoriju svoga rodnog kraja poznatog po nazivu Dowa Jasenica. A da je Nemawa DeviÊ napisao zaista vrednu kwigu, svedoËi to da ju je πtampao Institut za savremenu istoriju Ëiji je savetnik mr Sran CvetkoviÊ zakquËio kwigu sa svojim odliËnim napisom „ReË na kraju”.

Stoji kratka biografija: Nemawa DeviÊ je roen u Smederevu 1989. godine. Osnovnu πkolu je zavrπio u Smederevskoj Palanci, gde zavrπava i gimnaziju. Joπ kao osnovac poËeo je da radi na rodoslovu svoje porodice, odakle je i potekla ideja za kwigu „Istina pod kquËem”. Na istraæivawima za ovu kwigu radio je viπe od pet godina, „obiπavπi sva sela u Podunavskom okrugu...”

Kwiga obuhvata Smederevsku Palanku koje je sresko mesto i sela Azawa, BaniËina, Baπin, Vodice, Golobok. Dobri Do, Kusadak, Mala Plana, Mramorac, Pridvorice, Rabrovac, Ratari, Selevac i Carevac dajuÊi na kraju tabelu koliko je koje selo imalo ratnih ærtava - ukupno 1272 navodeÊi im imena.

Iako pisac opisuje samo Dowu Jasenicu, on se, izlaæuÊi ratne dogaaje, dotiËe Srbije, Bosne i Slovenije. Kwiga ima ova poglavqa: ZaËuo se glas iz topa; Pod tri barjaka; Udario brat na brata; Prividno zatiπje; Ravnogorski pokret u zenitu; Bitka za Srbiju; Vae viktis; Umesto zakquËka; JaseniËki hajduci; Opπtina Smederevska Palanka; Registar liËnih imena; Izvor i literatura. Svako poglavqe ima od po 6 do 16 podnaslova.

Razume se, pisac nije uËesnik niti svegok dogaaja koje opisuje, jer nije bio ni roen, ali se sluæio bogatom literaturom i razgovorima sa 160 aktere u raznoraznim dogaajima od kojih su mnogi u meuvremenu pomrli. DeviÊ æivopisno opisuje dogaawa u Dowoj Jasenici za vreme i posle rata kad su komunisti uz pomoÊ Staqinove Crvene armije zavladali Srbijom i Jugoslavijom. To je bilo jedno opπte klawe i poklawe. Borili su se nediÊevci i qotiÊevci protiv partizana, partizani protiv Ëetnika - Ravnogoraca, Ëetnici protiv qotiÊevaca da se na kraju nije ni znalo ko se sve protiv koga bori. To je zaista bila bolna i æalosna situacija u okupiranoj Srbiji.

DeviÊ je centralni deo kwige sa mnogo fotografija posvetio pokretu generala Draæe MihailoviÊa Jugoslovenskoj vojsci u Otaxbini koja je bila u zenitu svoga organizovawa 1942. i 1943. godine kada su partizani na Ëelu sa Titom proterani iz Srbije i kada im je sruπena takozvana

Iskra 1. juli 2010.

„UæiËka republika” te su pobegli u Sanxak i Crnu Goru. Tada je Draæa organizovao ËetniËke korpuse πirom Srbije, pa je Smederevski korpus pod komandom kapetana Æike LazoviÊa bio sve i sva u celom Smederevskom kraju. Poπto partizana nije bilo, a Nemci ih nisu dirali, premda pisac opisuje neke „ËetniËke ofanzive” protiv Nemaca. Ëetnici su iz zaseda napadali QotiÊeve dobrovoqce, te se tako meusoobno „Ëarkali” - tek da se bar nekakva „borba” vodi, ali na kraju se ipak izmirili.

OpisujuÊi stawe u tom kraju 1942, 1943. i 1944. godine Nemawa DeviÊ opisuje i „Zavod za prunudno vaspitawe u Smederevskoj Palanci”.

Najviπe se sluæio kwigama Branislava Æoræa „Zavod u Smerevskoj Palanci - ostrvo spasa ili robijaπnica?” i „UËiteq - portreti sledbenika Dimitrija. V. QotiÊa” i Miloπa KrstiÊa „Nepokorena mladost”. OpisujuÊi Zavod navodi razgovor Dimitrija QotiÊa sa glavnom vaspitaËicom dr Dragojlom PopoviÊ joπ 1942. godine, pa kaæe da je ideja o Zavodu bila Dragojlina. Donosi lepu sliku QotiÊa sa upravom Zavoda i sliku pitomaca.

Navodi vaæan podatak da u arhivi Zavoda ima saËuvanih 60 molbi roditeqa koji mole da im zavod primi decu da ne bi stradala.

Kada pisac na kraju kwige daje imena i biografiju stradalih po selima na primer: „Azawa - BogdanoviÊ Æivadin-Giba roen 1918. godine student prava u Smederevu, tokom rata pripadnik SDK, jedno vreme i na sluæbi u kabinetu Dimitrija QotiÊa. Zarobqen od partizana i streqan na KoËevju maja 1945. godine”. (NetaËna godina roewa i „sluæba u kabinetu” DVQ, jer takav „kabinet” nije postojao - Iskra) Tako navodi i imena ostalih dobrovoqaca iz Dowe Jasenice koji su „zarobqeni od partizana u Sloveniji”, i streqani u KoËevju, πto svedoËi da DeviÊ nije proËitao ni emigrantsko ni otaxbinsko izdawe kwige „KoËevje - Titov najkrvaviji zloËin”. OËito, nije mu znano da su Englezi na prevaru predali Titu Srpske dobrovoqce (nisu ih partizani zarobili u Sloveniji)), pa ih posle streqali.

Na kraju u poglavqu o dolasku partizana na vlast pisac opisuje svu strahotu koju su donelu „oslobodioci”. Hapsilo se se i streqalo sve na koga se i malo posumwalo da su bili protiv partizana. Niti je tu bilo isleewa, niti suewa, veÊ nasilnog hapπewa i odvoewa pravo pred streqaËki stroj. To je bilo najteæe vreme po srpski narod. Umesno osloboewa, dobio je novo i gore porstvo, nego πto je bilo pod Nemcima.

I pored navedenih ovih mawih propusta, mi iz sveg srca Ëestitamo Nemawi DeviÊu na ovoj kwizi i preporuËujemo je vascelom srpskom narodu i u rasejawu i na Rodnoj grudi.

Bora M. KarapanxiÊ

25

Britanija jaËa... (sa str. 24) i Hrvatska trebaju da budu u "sendviËu" evropske politike oËuvawa dobrih odnosa sa muslimanskim zemqama?

U zakquËku teksta, Hejg podvlaËi pet kquËnih koraka koje treba preduzeti u sluËaju slabqewa BiH: 1) Oni koji podrivaju bosansku dræavu spoqa i iznutra bi trebalo da budu izolovani.

Bosanski lideri moraju biti podstaknuti da sarauju zajedno, a ne da presede meunarodno prisustvo.

2) Postoji jako opravdawe da se barem odræi, ako ne za malo i poveÊa, broj meunarodnih vojnika u Bosni, kao preventivna mera i jasan znak da ostajemo nepokolebqivo posveÊeni opstanku Bosne kao integralne dræave. NATO saveznici koji ne uËestvuju u operacijama u Avganistanu ne bi trebalo da se stide Bosne.

3) EU treba da bude jasna prema Beogradu da, ukoliko æeli uspeπne integracije, mora da pusti Bosnu i da obeshrabri separatizam bosanskih Srba 4) Zapadni Balkan mora da ostane u naπoj agendi, kako u bilateralnim razgovorima, tako i u razgovorima sa Rusijom i za meunarodnim stolom.

5) Takoe, trebalo bi da pozovemo i buduÊu ameriËku administraciju da ostane angaæovana u Bosni, napisao je Hejg u tekstu iz 2008. godine.

Veliko interesovawe Hejga za Bosnu i Hercegovinu povezuje se sa ravim iskustvima koje je imala posledwa konzervativna vlada koju je predvodio Xon Mejxor, a u kojoj je Hejg bio ministar zaduæen za Vels. Naime, jedna od glavnih kritika upuÊenih Mexorovoj vladi bila je ta da je dosta sporo i zakasnelo reagovala na velikim svetskim æariπtima, od kojih je jedno bilo na Balkanu.

Kako ocewuju istoriËari i analitiËari, to je znaËajno doprinelo padu popularnosti konzervativaca i doprinelo gubitku vlasti. Hejg je i sam viπe puta rekao da je jedan od razloga neuspeha konzervativaca bio taj πto nisu bili dovoqno aktivni tamo gde je trebalo u svetu.

U ranije citiranom intervjuu "Indipendentu" 2009. godine, Hejg je javnosti povodom buduÊe politike prema Balkanu poruËio sledeÊe: - Qudi misle da je Blakan ono o Ëemu smo priËali devedesetih i da sada moæemo da zaboravimo na to. Zapravo, to je najvaænije poqe spoqne politike u narednih pet do deset godina i da Êe biti dosta naglaπeno u narednoj konzervativnoj vladi, rekao je tada Hejg.

Pedi Eπdaun, nekadaπwi Visoki predstavnik u BiH: Specijalni izaslanik za Balkan viπe je nego dobra stvar

26

Da su Britanci zainteresovani da se aktivnije ukquËe u deπavawa na Balkanu svedoËi i nedavna najava Pedija Eπdauna, nekadaπweg Visokog predstavnika u BiH, da mu je Vilijam Hejg rekao da smatra da se mora imenovati neko ko Êe pratiti ukupnu situaciju na Balkanu.

Eπdaun je u proπlonedeqnom intervjuu za bosanski list "Dnevni avaz" rekao da svako ko vidi BiH kao potpuno integrisanu dræavu u sadaπwim granicama kako napreduje prema Evropi, u Hejgu ima istinskog prijateqa.

- Specijalni izaslanik za BiH ne bi bio dobra ideja. No, specijalni izaslanik za Balkan bila bi viπe nego dobra stvar i znam da gospodin Hejg deli ovo moje miπqewe. Ta osoba trebala bi predstavqati Evropsku uniju, a ne samo Veliku Britaniju, istakao je Eπdaun.

On je dodao da oni koji imaju san o tome da je BiH u stawu da napreduje na evropskom putu, odbijaju sukobe iz proπlosti i podele kojima se neki æele vratiti, u novom ministru spoqnih poslova dobili su najjaËeg saveznika.

Bliskost Vilijama Hejga i kontroverznog donatora Britanski „Gardijan” proπle nedeqe objavio je Ëlanak u kojem su, kako tvrdi, otkriveni konkretni dokazi o bliskim odnosima Vilijama Hejga i kontroverznog donatora Konzervative stranke, lorda Aπkrofta.

Prema pisawu "Garidjana" sumwa se da je lord Aπkroft finansirao Hejgova putovawa na susrete sa predstavnicima dræava πirom sveta, kako bi putovao zajedno sa wim i razvijao kontakte i veze za svoje privatne poslove.

"Gardijan" je objavio i fotografiju sa sastanka Vilijama Hejga i zamenice ministra spoqnih poslova BiH u novembru 2008. godine na kojoj se vidi i lord Aπkroft, koji zvaniËno nikada nije bio Ëlan spoqnopolitiËkog tima Konzervativne stranke.

Spekulacije o tome kakva je uloga Aπkrofta pojavqivale su se i ranije, pa je Ëak i, sada bivπi, britanski ministar spoqnih poslova Dejvid Miliband, Ëak πest puta pisao Hejgu i pitao ga da li su donacije od 14 miliona funti kupile lordu Aπkroftu pristup visoko rangiranim stranim ministrima. O ovoj aferi se dosta diskutovalo i u vreme predizborne kampawe u Britaniji.

List navodi da je Aπkroft prisustovao i sastanku sa srpskim ministrom spoqnih poslova Vukom JeremiÊem u novembru 2008. godine.

U "Gardijanu" je takoe navedeno da je troπkove za avionske karte Hejga i wegovog tima podmirila firma koju kontroliπe lord Aπkroft.

Svedok, 29.5.2010. <www.svedok.rs>

Milan DiniÊ

Iskra 1. juli 2010.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (144)

ALEKSANDAR PETROV: KANON, SRPSKI PESNICI XX VEKA Svestrani uspeπni srpski pisac (pesme, romani, kritika, kwiæevna istorija), Aleksandar Petrov objavio je nedavno obimnu kritiËku studiju Kanon, Srpski pesnici XX veka. Kwiga obuhvata studiju o Ëetiri glavna pesnika dvadesetog veka: Jovan DuËiÊ, Desanka MaksimoviÊ, Vasko Popa i Ivan V. LaliÊ. Autor obeÊava da je ovo prva kwiga celokupne studije i da Êe biti joπ dve, u kojima Êe biti zastupqeni ostali pesnici 20. veka koji se uklapaju u kanonizaciju po autorovom viewu. On se ne ograniËava na izabrane pesnike veÊ govori uzgred i o mnogim drugim pesnicima i kritiËarima, naπim i stranim, koji govore o istim pesnicima. Kao takva, kwiga je kritiËka studija srpskog pesniπtva celokupnog 20. veka, pogotovo zastupqenih pisaca.

Istovremeno, Kanon nudi ponovno vrednovawe pomenutih pisaca u okviru srpske kwiæevnosti na osnovu kanonizacije, o Ëemu su pisali i drugi kritiËari, pogotovo Ivan V. LaliÊ, ali ne u ovoj meri. Petrov predlaæe trostruko znaËewe reËi kanon: skup kwiga i wihovih vrednosti organski i tematski srodnih; specijalni znaËaj vizantijske poezije u svetskoj kwiæevnosti; i odnos izmeu vizantijske i srpske poezije. Pri tome, Petrov daje vizantijskoj sredwovekovnoj kwiæevnosti i poeziji izuzetni uticaj. On se vidi joπ u sredwovekovnoj kwiæevnosti, u novije doba u pesmi Laze KostiÊa „Santa Maria della salute”, zatim u kosovskom ciklusu Milana RakiÊa, u pesmi „Zapis cara Duπana” Veqka PetroviÊa, „Galije carske” Milutina BojiÊa, Ëak i u „Vidovdanskim pesmama” Miloπa Crwanskog. U pesmama Ëetiri pesnika u Kanonu taj uticaj je izrazitiji nego kod ostalih.

Osnovni oblik uticaja vizantijske poezije ogleda se u duhovnosti i religioznosti u izvesnim pesmama pomenutih pesnika. Petrov veli u jednom intervjuu: „Ja sam posmatrao pesniËka dela i ukazivao sa zahvalnoπÊu i radoπÊu na mnoge svetlosti, velike i male, koje su i meni pomogle da sagledam srpsku poeziju proπlog veka mnogo boqe nego da sam te tekstove kritiËke ”sveÊe”, zbog nekih predrasuda, ideoloπkih, politiËkih, liËnih, zanemarivao ili ih zastirao senkom.” Rezultat wegovih ispitivawa su varijante kritiËkih pogleda o srpskim pesnicima, a peneke i sasvim nove.

Petrov najviπe govori o Jovanu DuËiÊu. Kao vrsni poznavalac DuËiÊa, on se usredsreuje na glavne crte wegovog pesniπtva, kao i wegovo znaËewe za srpsku poeziju, i uticaj na wega i wegovog na druge pesnike. Kao πto je poznato, iz politiËkih razloga on je bio preÊutkivan u celom komunistiËkom periodu i napadan kao verni pristalica pokreta Draæe MihailoviÊa. Tek za posledwih desetak godina taj neprijateqski stav prema wemu je prestao i wegovo telo preneto je iz Libertivila u Sjediwenim Dræavama Amerike u

Iskra 1. juli 2010.

wegovo rodno Trebiwe. Danas se o wemu uveliko piπe, uglavnom o wegovim kwiæevnim vrlinama.

Petrov navodi glavne karakteristike DuËiÊevog pesniπtva i analizira vaæne pesme struËwaËki, naroËito cikliËki naËin wegovog svrstavawa pesama. Izmeu ostalih tema, on diskutuje i odnos Ëoveka prema Bogu u lirskim i proznim pesmama. To se naroËito ogleda u wegovoj posledwoj zbirci Lirika, objavqenoj na dan wegove smrti. „DuËiÊev Ëovek koji govori Bogu nesumwivo je vernik koji s Bogom uspostavqa liËni, naglaπeno prisni odnos. On Boga poπtuje i voli...” („Bogu”, 79) Ima u tome i nekih protivreËnosti i dvosmislenosti, ali on se ipak „nepovratno upuÊuje Bogu kao meti, jer je Bog `taj svetli izvor`, to `Ëisto vrelo` sa koga æeli da `zahvati`, oËigledno svetu vodu, a ciq mu je da na kraju puta spoji `izvor i uπÊe`.”(„Put”, 80.)

Misao o Bogu pojavquje se u mnogim DuËiÊevim pesmama. Petrov nalazi da se DuËiÊ „liËno susreo, ne preko kwiga nego u Palestini, i sa Hristom. Stigao je ipak da napiπe pesme po kojima je postao jedan od naπih najveÊih religioznih pesnika... U Palestini je kao saputnika imao Svetog Savu i u Pismu iz Palestine (1938) posvetio mu je nekoliko divnih stranica.”(103) Petrov analizira taj detaq: „Otaxbinske pesme u prvim godinama Drugog svetskog rata pisao je pesnik koji je veÊ u Palestini poznao Hrista i pronikao u liËnost i delo prvoga pisca srpske sredwovekovne kwiæevnosti, sv.

Savu. Zato te pesme odlikuje ne toliko starozavetno, biblijsko nadahnuÊe, koliko jevaneosko i svetosavsko. DuËiÊ je na poËetku svoga palestinskog putopisa napisao da je trebalo ovamo doÊi kao krstonosac i poklonik.”(112) Nije ni Ëudo πto takav DuËiÊ nije mogao da bude prihvaÊen od komunistiËkog ateistiËkog reæima.

Jedan od glavnih razloga neprijateqstva komunistËkog reæima prema DuËiÊu je wegova nemerqiva qubav prema Srpstvu, wegove otaxbinske pesme u tom duhu, i wegov stav prema ËetniËkom pokretu Draæe MihailoviÊa. DuËiÊ je plakao kad je Ëitao o ustaπkom pokoqu Srba. U Amerikanskom Srbobranu napisao je nekoliko Ëlanaka, potpisanih i nepotpisanih, o tom genocidu i optuæivao je Hrvate za te zloËine. Sa tim se komunisti nisu mogli da sloæe ni za vreme ni posle Drugog svetskog rata i zato su DuËiÊa optuæivali kao srpskog πovinistu, πto nije bio u skladu sa komunistiËkim stavom o jugoslovenstvu. Meutim, DuËiÊ je i u viπe pesama, naroËito u pesmi „Vrbas”, opevao muËeniπtvo Srba poËiweno od strane Hrvata, ali i verovao da Êe se Srbija ipak ponovo diÊi, πto se ogleda i u kwizi Verujem u Boga i srpstvo, izdatoj u Klivlandu (1990).

Najboqu srpsku pesnikiwu, Desanku MaksimoviÊ, Petrov takoe ubraja meu pesnike izrazite duhovnosti. Pored wene prisnosti u meuqudskim

27

Aleksandar Petrov... odnosima, opijenoπÊu lepotama prirode i opπte qudske qubavi, Petrov nalazi u wenim pesmama, naroËito u zbirci Traæim pomilovawe, znake duhovnosti i religioznosti. To isto vide Ëak i leviËarski nastrojeni kritiËari, kao Velibor GligoriÊ i Milan BogdanoviÊ. Tako GligoriÊ smatra, sa izvesnom rezervisanoπÊu, a Petrov citira, da je Desanka „ponela joπ iz detiwstva i domaÊeg ogwiπta mit o religiji, onu spregu pravoslavqa sa hriπÊanstvom.”(142). A vladika Atanasije veli da je Traæim pomilovawe „zakopano svojim korenima u one najdubqe dubine naπe kolektivne podsvesti...

ZraËi zaista iz cele ove poezije sva lepota hriπÊanske etike, svetli ta etika u svoj wenoj lepoti, tako da ono πto daje osnovu lepoti ovih stihova jeste sadræano u hriπÊanskom pogledu.”(143) I mnogi drugi kritiËari Desankinu misao o Bogu i wenu upotrebu religioznosti zasnovane na naËelu qubavi tumaËe raznoliko, svako na svoj naËin, ali glavno je da je tu.

Zanimqivo je da i u poeziji vrsnog pesnika Vaska Pope, Ëlana KomunistiËke partije, Petrov vidi ne samo znake duhovnosti veÊ i svojevrsne religioznosti. Popa je sakupio Ëetiri toma srpske sredwovekovne poezije Srbqak, πto su „neki reæimski mediji bili doËekali na noæ i osudili kao manifestaciju srpskog nacionalizma i konzervativizma.” (176) Popa je i daqe pisao pesme sa naglaπenim srpskim pravoslavnim sadræajem, kao u pesmama „Kosovo poqe”, „Savin izvor”, „HodoËaπÊa”, „Hilandar”, „ÆiËa”, „KaleniÊ”, „Manasija”, „SopoÊani” i druge. On je povoqno pisao i o srpskom sredwovekovnom pesniku Domentijanu.

ZnaËajno je i Popino pisawe o trojici wegovih najomiqenijih pesnika, MomËilu NastasijeviÊu, Lazi KostiÊu (Santa Maria della salute) i Jovanu Steriji PopoviÊu, kod kojih je naπao ne samo primese srpstva veÊ i Ëistu duhovnost. Na primer, Popa smatra da Ëitawe poezije Laze KostiÊa liËi „Ëinodejstvovawu u pesniËkom hramu. Raskrilio se KostiÊ i leti u svojim pesmama `kao niko pre wega u srpskom pesniπtvu, osim moæda naπih starih zlatokrilih himnografa`.”(183) Popa se borio „sa, novom dobu prilagoenim, avetima opπtih mesta izveπtaËenosti, praznoslovqa, pouËitelnosti i slatkoreËivosti.”(180) Petrov veli, u odbrani Popinih glediπta i kao komunista, da je on „kao leviËar idealista, istinski verovao i u, najopπtije shvaÊene, ideale socijalizma. A po tome se nije ni razlikovao od mnogih, ako ne i veÊine istaknutih evropskih intelektualaca svoga doba. Wegova vera u poeziju, meutim, bila je starija od socijalistiËke ideologije. Kao pripadnik jugoslovenske komunistiËke partije Popa je pokuπao da nae kompromis izmeu te dve vere... Da li je Popa nalazio u sebi dovoqno snage da i za religiju, u jednom desakralizovanom svetu i ateistiËkom druπtvu, izbori mesto i da je saËuva æivu, makar skrivenu pod πatorom svojih dlanova, na svom pesniËkom nepoËinpoqu?”(181) Nema sumwe da je Popa cenio i voleo poeziju MomËila NastasijeviÊa, „u tradiciji naπe narodne poezije i u naπoj sredwovekovnoj kwiæevnos-

28

ti”.(182) Po Popi, MomËilo se „umio na vilinskim istoËnicama narodnog pesniπtva, ogledao u nebeskim i podzemnim vodama kwiæevnosti naπe starostavne... Dejstvovao je i Ëarodejstvovao svojim stihovima. Svojom neobjaπwivom pesniËkom smernoπÊu pretvarao je pad u uzlet, bol u svetlost, nestajawe u nastajawe.”(182) Ovo je vaæno doπav πi od jednog Ëlana partije u vreme kad je i NastasijeviÊ bio dobrano preÊutkivan od strane te partije kao simpatizer Zbora.

Petrov ovako zakquËuje diskusiju o Popi: „Vasko Popa, jedan od apostola novine u srpskoj i svetskoj poeziji dvadesetog veka, doprineo je obogaÊivawu srpske kwiæevne baπtine i kao pesnik i kao antologiËar, sada znamo i osluπkivawem i u novu, `mislenu` kwigu ponovnim upisivawem drevnih oduπetvorenih i molitvenih reËi, koje su zraËile i nastavqaju da zraËe neuÊutnom poezijom `starih zlatokrilih himnografa`.”(207) I Ivan V. LaliÊ, takoe Ëlan KomunistiËke partije, podvlaËi duhovnost kao veoma vaæan kanon ne samo u starijem veÊ i modernom srpskom pesniπtvu. On je opπirno pisao o tom kanonu, nalazeÊi ga u poeziji mnogih naπih pesnika.

Pravoslavno sredwovekovqe Ëesto se nasluÊuje u wegovim pesmama. I LaliÊ smeπta tu srpsku duhovnost u vizantijsko doba, gde vidi presudni uticaj vizantijske poezije na srpsku, sredwovekovnu i modernu. U vezi s time, pesnik i kritiËar Jovan HristiÊ piπe, izmeu ostalog: „Vizantija je naπa najdubqa istorijska perspektiva, simbol kontinuiteta koji, i prekinut, treba obnoviti.”(286) HristiÊ vidi LaliÊevu ulogu u tom procesu kao veoma znaËajnom. Sam LaliÊ jasno govori o svojoj kwizi »etiri kanona: „»ini mi se da na kraju drugog hriπÊanskog milenijuma to `apsolutno verovawe` moæe imati oblik apsolutnog prihvatawa sveta kao Tvorevine - πto znaËi i ultimativno poverewe u boæansku `Ekonomiju`, odnosno plan spasewa...”(324) Cela kwiga »etiri kanona puna je analize hriπÊanskog morala, sa aluzijama na moderno doba. Petrov zavrπava svoju kwigu reËima: „Dogodilo se da je srpska kwiæevna javnost konaËno prepoznala LaliÊa kao velikog i neophodnog pesnika upravo u trenutku velikih iskuπewa srpskog naroda u posledwoj deceniji proπlog veka, kada se on svome narodu obratio ohrabrujuÊim duhovnim porukama, uz elemente nacionalne samokritike, a ukrπtajem drevnog liturgijskog jezika i naglaπeno savremenog idioma urbane civilizacije.”(352-353).

Revizionizam u procesu kanonizacije Aleksandra Petrova nije toliko dramatiËan koliko je dubok. Po wemu Êe se pesnici iz ove kwige, i iz drugih wegovih obeÊanih kwiga o kanonu, posmatrati iz novog ugla, ne mawe vaænog od dosadaπwih uglova, moæda Ëak i jednog od najvaænijih - duhovna i religiozna priroda srpske poezije.

Vasa MihailoviÊ _________________________ Aleksandar Petrov, Kanon, Srpski pesnici XX veka (Beograd: Sluæbeni glasnik, 2008), 368 str.

Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. juli 2010.

DOBROVOQA»KA SLAVA U KANADI I ove godine Srpski dobrovoqci sa svojim porodicama i prijateqima sveËano su proslavili 15. maja 2010. svoju slavu Svetog velikomuËenika Georgija. Prvo je sluæen parastos u crkvi „Svih srpskih svetiteqa” u Misisagi, za poginule i preminule drugove i drugarice u Kanadi. Parastos je sluæio protojerej stavrofor o. Mihajlo Doder. Na jektenijama je odgovarala grupa Srpskih dobrovoqaca.

Ovogodiπwi domaÊin slave, Miodrag BrkiÊ, nedeqama detaqno je pripremao proslavu da ovogodiπwa slava bude jedna od najboqih u Kanadi. Kada je zavrπio sve pripreme, pred slavu razboleo se i bio prenet u bolnicu. Wegov jedinac sin Aleksandar sa sinom Jovanom i Êerkom Aleksandrom preuzeli su rukovoewe slavskim programom uz pomoÊ drugova iz Toronta - Milenka Piperskog i Bore DragaπeviÊa.

Prota Mihajlo je prerezao slavski kolaË koji je spremio domaÊin, dok je æito i pogaËu spremila Vera PopadiÊ. Za domaÊicu iduÊe godine primila se Danica Pavlica, poverenik Iskre u Kanadi. Ove godine slavi su prisustvovale tri generacije - stari dobrovoqci koji su uπli u osamdesete godine, wihova deca i unuËad.

Sa velikim zadovoqstvom doËekali smo decu i unuËad Srpskih dobrovoqaca iz Sudburija, Vindzora, Hamiltona, Okvila, Toronta i okoline.

Mladost je donela osveæewe i lepotu sveËanosti.

Vrlo ukusan ruËak je sluæen uz mnogobrojne kolaËe koje su donele supruge dobrovoqaca. RuËku je prisustvovalo 60 osoba. Prvo je proËitan govor domaÊina Miodraga BrkiÊa koji je opisao ulogu Belih orlova, omladine JNP Zbora, u formirawu Srpskih dobrovoqaca; uloga Mihajla OlÊana u vladi generala Milana NediÊa, formirawe prvih odreda i juriπlija sve do povlaËewe dobrovoqaca u Sloveniju i rasturawe po svetu. ProËitan je i govor Danice Pavlice, poverenika Iskre, i wen apel za poveÊawe broja pretplatnika. »estitke su poslali drugovi iz Sidneja, Australije zatim iz Amerike, Ëestitka Bore KarapanxiÊa, telefonska Ëestitka prote Mateje MatejiÊa i na kraju Ëestitka drugova i drugarica iz Engleske.

Na slavi je vladao stari dobrovoqaËki duh, jedinstva i drugarske qubavi. Spomenuti su i bolesni drugovi i drugarice u Kanadi koji nisu mogli prisustvovati slavi. Setili smo se umrlih drugova na Ëelu sa dugogodiπwim poverenikom Mirkom »eËavcem. Proto Mihajlo je svoj govor otvorio sa poznatim dobrovoqaËkim pozdravom: „Drugovi, ko je s nama?”. Sledio je odgovor: „Bog”!

Velikom raspoloæewu dobrinele su i dobrovowaËke koraËnice koju su vodili Milan Bilbija i Bora DragaπeviÊ. Prevladalo je miπqewe da u buduÊe sinovi ili unuËad preuzmu na sebe teret oko priprema dobrovoqaËke slave.

Razdraganost prisutnih koji se nisu godinu dana ili viπe videli i sastali se na slavi joπ viπe je ozarivala lica starih i novih drugova, wihovih supruga, dece i unuËadi. Ove godine proslavqena je jedna od najlepπih slava u Kanadi. Snimqena je i zajedniËka slika.

Iskra 1. juli 2010.

Do viewa u ime Boga iduÊe godine na istom mestu. Ko slavu slavi tome i Bog pomaæe.

B. DragaπeviÊ

SLAVA U MILVOKI, SAD Svoju slavu svetog –ora Pobedonosca Ëlanovi udruæewa Jadran i veterani srpskih dobrovoqaca, proslavili su na dan 15. maja pri katedrali Sv. Save u Milvoki, SAD. Prvo je odræan parastos za umrle Ëlanove, i takoe i za one kojih se sa poπtovawem seÊamo: generala Milana NediÊa, Dimitrija i Jakova QotiÊa, generala Kostu Muπickog i mnoge druge.

Po zavrπenom parastosu osveÊeni su slavski kolaË i æito, od strane mesnog paroha oca Radeta »utila. Dobro poseÊen slavski ruËak sluæen je u Srpskom domu. Kao i do sada, doπli su da sa domaÊinima proslave zajedniËku slavu saborci i wihove porodice iz »ikaga, Gere, Atlante i drugih mesta. Bilo je prijatno videti dosta mladih, od kojih neki na slavu dolaze veÊ godinama.

Po zavrπenom ruËku i posluæewu kolaËima, predsednik udruæewa Jadran, Andra MandiÊ zamolio je oca Radu da pozdravi skup. Otac Rade je pozdravio prisutne i rekao da je naπa borba bila pravedna, da odræimo naπu slavu i svakako je predamo naπoj deci.

DomaÊin ovogodiπwe slave, mladi Pavle PiroÊanac, rekao je izmeu ostalog: Dobrodoπli na 68. dobrovoqaËku slavu!

MisleÊi o znaËaju danaπweg dana i πta slavimo, shvatio sam kako je izvanredno teπko i zastraπujuÊe bilo naÊi se u godinama prve mladosti sa svojim domom u centru Svetskog rata, neprijateqske okupacije i graanskog rata. Snovi i buduÊnost zaustavqeni ili sasvim uniπteni...

Nagao preobraæaj iz deËaπtva u zrelog Ëoveka... koji sluπa vesti o æivotu ili smrti. Sve to sakupqeno u vrtlogu nade, neizvesnosti o stradawu i ærtvama nevnih πirom zemqe. To je bilo vreme neverovatne inspiracije dobrovoqaca, noπenih uzviπenim idealima i qubavqu za zemqu, da krenu u svoju misiju spasavawa Srpskog naroda i dræave. Danas ih se seÊamo i odajemo poπtovawe wihovoj hrabrosti, poærtvovawu i ærtvovawu za narod, otaxbinu, kraqa i veru u Boga. Æelimo sreÊnu slavu ovde prisutnima, kao i veteranima rasutim po svetu, a joπ jednom odajemo duænu poπtu onima koji padoπe i umreπe, te ne mogu da budu sa nama. Æiveli na mnogaja qeta!

Andra MandiÊ je izrazio nadu i verovanje da Êe naπa omladina u dolazeÊim godinama, preuzeti naπu slavu i obavestio da se za iduÊu slavu za domaÊina prijavila Rada MaliÊ, Êerka pok. Bobana i Ruæe RadojiËiÊ. Potom je proËitao primqene pozdrave: oca Mateje i Cice, Bore KarapanxiÊa, Milene i Dimitrija VojnoviÊa, Etelke MladiÊ i drugova iz Australije, Kanade i Engleske.

29

Slava u Milvoki...

I ovom prilikom je bilo oËigledno da smo bili i ostali velika porodica - radost da smo se sastali, videli i porazgovarali, i da Êe to tako biti do kraja naπih æivota.

Steva PiroÊanac

Proslava Sv. Georgija u Sidneju, Australija U subotu, 8. maja, po lepom i sunaËanom danu, hitali smo naπoj Lazarici i okupqali se u hramu da slavimo naπu dobrovoqaËku slavu Sv. Georgija. Sluæio je jerej o. Branko BosanËiÊ. Dok smo tako poboæno stajali sa upaqenim voπtanicama, prolomio se zvonki glas oca Branka „U ime Oca i Sina i Svetoga Duha - amin”. U poboænoj tiπini sluπali smo zaupokojene molitve i imena naπih preminulih, od naπeg UËiteqa do zadweg preminulog Vladimira, dok se tiho pevalo „Gospode pomiluj”. Odmah po zavrπenom pomenu zaËuo se tropar u Ëast i slavu naπeg zaπtitnika Sv. Georgija. Trojno DomaÊinstvo: Bratislav, Dragoqub i –ura okretali su slavski kolaË, uz pomoÊ Vide i Marion.

Po zavrπenom obredu seËewa slavskoga kolaËa preπli smo u crkvenu salu gde smo se posluæili æitom, a poπto su sveπtenici blagoslovili pripremqenu trpezu, sluæili smo se sami. Sluæen je i naπ „πumadijski Ëaj” koji su nudile Qiqa i Katica. Po obiËaju, otpevali smo naπu pesmu „Mrtvi niste o druzi mili” koju je poveo –ura potpomognut od Dragog, Vinka, Ruæe, Vide i Braleta. Svemir je proËitao pristigle slavske Ëestitke: od drugova iz SAD i Melburna, Bore KarapanxiÊa, Gojka i Dese SekuliÊ, Miπe PetroviÊa, Mila KuliÊa sa Zlatne obale i –ureBrice iz Perta. Posebno nam je bilo drago da vidimo naπu dragu Branku DespotoviÊ sa kÊerkom Jelenom.

Na kraju, Brale StevanoviÊ se u ime drugova i drugarica, zahvalio sveπtenicima o. Miodragu i o. Branku na wihovim molitvama za naπe upokojene kao i slavske molitve. Zahvalio je i svima onima koji su doprineli da i ovo naπe slavqe bude na visini.

B. S.

Slava u Melburnu Slavu smo ove godine proslavili 15. maja u krugu dobrovoqaËkih porodica. Sve skupa nas 25oro. Bili smo sretni πto smo se okupili, izmewali uspomene iz proπlosti i zavetovali se da Êemo tako nastaviti dok nas Gospod ne pozove da se naemo sa naπim poginulim i umrlim drugovima i drugaricama. ProËitali smo pozdrav drugova i drugarica iz Engleske koji nas je osveæilo u znawu da Êe naπa Iskra izlaziti dok za to postoje osnovni uslovi.

M. P.

30

Sava JankoviÊ, KAO DA JE BILO JU»E Sava JankoviÊ poznat je u rasejawu kao romanopisac, pesnik i umetniËki slikar. Objavio je tu i tamo i poneku pripovetku. Ovog puta objavio je jedanaest priËa, poneku prvi put, u kwizi Kao da je bilo juËe (Beograd: Raπka πkola, 2006). One su autobiografskog karaktera i opisuju dogodovπtine iz autorovog detiwstva i rane mladosti. Iz tog razloga kwiga je navodno namewena deËjim Ëitaocima, ali ona impresionira i zrelije Ëitaoce. Ono πto se deπava autoru kao deËaku odnosi se i na karaktere iz Savine porodice - oca, majke i sestre Nade - kao i na osobe u wegovom deËjem domenu. Uistinu, ne zna se kome kwiga donosi viπe radosti - deci ili odraslima.

Prva priËa, „Seoba”, opisuje prva seÊawa deËka Save po selidbi u sremsko selo udaqeno oko petnaest kilometara od Vukovara. PriËa pokazuje Savu zainteresovanog za sve i neustraπivog iako je joπ πestogodiπwak, kako se pokazivao celog æivota. Na primer, on dræi u rukama uzde prilikom vratolomne voæwe kolima. Ili, kasnije, prilikom susreta sa vukovima i medvedom. To ne znaËi da je on bio bez straha u svim tim dogaajima, ali se ipak nije kolebao. „U vinogradu” on brani vinograd od ciganske dece, kojom prilikom prvi put shvata druπtvene razlike meu onima koji imaju i koji nemaju. „MaËe sa tavana” upoznaje Savu prvi oput sa prirodom kada je spasao maËe koje se zagubilo. „Putem u Vukovar” pokazuje joπ jednu Savinu neustraπivost kad se uputio po sneænom nevremenu peπice u Vukovar u susret sestri iz gimnazije.

Takoe, on spasava druga iz ledene reke iako i sam umalo ne odlazi pod led. Savina neustraπivost dostiæe vrhunac kada skaËe sa velike visine pomoÊu padobrana koji je sam napravio. U posledwoj priËi, „KraqeviÊ Marko i Musa Kesexija”, on crta u πkoli na tabli Marka i Musu za uËiteqa koji nije poverovao da je Sava to nacrtao kao domaÊi zadatak, πto otkriva veliki umetniËki talenat slikara u kasnijem æivotu.

Pored ovih doæivqaja autor opisuje æivot u svom detiwstvu i mladosti, koji daje priËama autentiËnost i πarolikost, koje skoro u svim qudima postoje ali koje oni ili ne zapaæaju ili ne umeju da pokaæu kao pisci.

Osim toga, kwiga obiluje izvrsnim stilom.

Savin stil odskaËe vrlinama pravog pisca. On upotrebqava fabulu i dræi se stalno we, svestan da priËa treba da bude priËa a ne gubqewe u psiholoπkim dubinama. Zapawuje bogatstvo reËnika i izraza, kao i seÊawe detaqa koje malo ko poseduje. Kako bogato pamÊewe!

Sve u svemu, Kao da je bilo juËe ne ispuπta se iz ruku, i to nije samo uobiËajena fraza.

Vasa MihailoviÊ

Iskra 1. juli 2010.

Prilozi „Iskri” Za pokoj duπe Dragomira PetroviÊa UËe Raπa ÆuniÊ £ 20 Branislav Bane LazareviÊ £ 20 Za pokoj duπe Vladana ∆irjaniÊa Mira RadoviÊ E 50 Za pokoj duπe naπeg plemenitog saborca i talentovanog pesnika Predraga PetroviÊa Otac Mateja i Cica MatejiÊ $ 25 Za pokoj duπe dobrog druga Predislava KuburoviÊa Otac Mateja i Cica MatejiÊ $ 25 Za pokoj duπa: naπeg UËiteqa Dimitrija QotiÊa povodom 65. godiπwice od wegove tragiËne smrti - i svih drugova i drugarica koji preminuπe do danaπweg dana Gojko i Desa SekuliÊ A$ 100 Za pokoj duπe naπeg UËiteqa Dimitrija QotiÊa povodom 65. godiπwice od wegove tragiËne smrti, kao i za pokoj duπe mog brata Radivoja, nastradalog od partizana maja 1945. na putu da mi se pridruæi u Italiji Brale StevanoviÊ A$ 50 Za pokoj duπe kuma Dragog PetroviÊa UËe Æivko i Marija ∆irjaniÊ £ 10

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson - Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juli 2010.

Srbija u evropskom Êorsokaku: Kosovo jeste uslov za EU Najnovija poruka britanskog ambasadora u Beogradu Stivena Vordsvorta da Kosovo i prijem u EU za Srbiju viπe nisu odvojeni procesi, jasna je poruka da Êe naπa zemqa morati da prizna Kosovo ako æeli u EU, tvrde politiËki analitiËari za Press.

Prema wihovim reËima, to je i dokaz da srpski politiËari „laæu i zamajavaju" narod priËama da je prijem u Uniju odvojen od statusa juæne srpske pokrajine.

AnalitiËar Slobodan AntoniÊ kaæe da je Vordsvort „direktno poruËio da je priznavawe nezavisnosti Kosova uslov za nastavak evropskih integracija".

- Wegova izjava je primer tzv. diplomatskog spinovawa, kada se pokuπava da se diplomatijom izvrnu Ëiwenice. Konkretno, ovde se radi o sakrivawu nedostatka entuzijazma u EU, pre svih u NemaËkoj i Velikoj Britaniji, za prijem Srbije u Uniju. A istovremeno se predstavqa da je Srbija kriva πto se, kako se to kaæe, „ne suoËava s realnoπÊu na Kosovu" zbog Ëega se od nas zahtevaju „dodatni napori" - navodi AntoniÊ.

EU viπe ne moæe biti glavna priËa u Srbiji On dodaje da se posle Vordsvortovih reËi otvara i pitawe iskrenosti politiËara u Srbiji.

- Dakle, naπi politiËari laæu. Oni zamajavaju narod kada priËa ju da Êe s evropskim integracijama sve biti u redu, kao, eto, joπ samo MladiÊa da uhvatimo. To je neodgovorna politika. EU viπe ne moæe biti glavna priËa u Srbiji. Ne moæemo se i daqe ponaπati kao da je sve u redu.

PolitiËari graanima duguju istinu koja glasi - EU je mawe-viπe gotova stvar.

AntoniÊ kaæe da Srbija ne sme da s e o dr i Ë e n a c io n a l n i h i n t e r e s a zarad maglovite i neizvesne evropske bud uÊnosti i mora ozbiqno da razmiπqa o alternativi politike da „EU nema alternativu": - Jedna od opcija bi bila da Srbija nastavi po principu „u se i u svoje kquse", da ne napuπta ideju evrointegracija, ali da viπe ne Ëini nikakve ustupke.

Urednik „Nove srpske politiËke misli –ore VukadinoviÊ" kaæe da je Vordsvort samo objavio ono πto je duæi period politika Zapada.

- Ona glasi - Srbiji Êe biti dozvoqeni minimalni koraci ka EU ukoliko ona pravi krupne korake ka prihvatawu nezavisnosti Kosova .

Oni ne traæe eksplicitno priznawe, ali to nikoga i ne zanima. Traæe da mi svojim postupcima ne ometamo nezavisnost Kosova - ulazak u meunarodne institucije, da ne

lobiramo protiv nezavisnosti, dok oni istovremeno vrπe pritisak na dræave koje nisu priznale KiM da to uËine. Od nas se traæi i da niπta ne preduzi mamo posle odluke MSP-a - objaπwava VukadinoviÊ.

VukadinoviÊ smatra da se vlast „licemerno ponaπa" i da politiËari, nezavisno da li su vlast ili opozicija, moraju da smognu snage i saopπte da EU nije realna, spasonosna i dobitna opcija kao πto je bila pre deceniju-dve.

Dajemo Telekom zbog koraka ka EU - Godinama priËam da je to iluzija. »ak i nezavisno od kosovskog pitawa. Oni Êe nama odobriti ratifikaciju SSP-a, a onda Êe ispostaviti nove zahteve. Ne prodaje se 'Telekom' zarad jedne stepenice viπe ka EU. Nemamo mi toliko da damo i prodamo koliko oni nama prepreka mogu da nametnu. To je put bez kraja, nije vredan edina moguÊa orijentacija truda. Je Srbije je da sama napravi pristojnu dræavu - uredi institucije, zakonodavstvo, ekonomiju, uhapsi lopove, kriminalce...

Press, 7.6.2010.

(Podvukla - Iskra)

S. V. - B. B.

+ DESA SUNARI∆ Drugog juna o. g. preminula je u Ostinu, Teksas, posle duæeg bolovawa, Desa SunariÊ, roena ©tula.

Desa se rodila u Zagrebu 24. jula 1924. Porodica je iz Zagreba preπla u Novi Sad, gde je Desa najduæe æivela, pre odlaska u emigraciju 1944. godine. U Italiji, gde je provela nekoliko, godina ona se se udala za Vladu SunariÊa, sa kojim je potom, emigrirala u SAD. Po smrti Vlade, nekoliko godina docnije, udala se za Branka SvirËiÊa, sa kojim je, po odlasku u penziju, preπla da æivi blizu svoje porodice, u Ostin, gde je i Branko pre nekoliko godina preminuo.

Desa je diplomirala na Univerzitetu dræave Viskonsin, gde je dobila master degri. Provela je 21 godinu kao profesor stranih jezika u jednoj πkoli u blizini Milvoke. Sa prvim muæem Vladom, imala je troje dece, sina Dejana i Êerke Maru Lipstet i Nedu Skanlan, koje sa svojim porodicama æive u Ostinu.

Pored pomenutih, Desa ostavqa iza sebe i brata, doktora medicine Gojka ©tulu, koji æivi u Milvoki. Sahrana je obavqena 5. juna u Ostinu. Bog da joj duπu prosti!

S. P.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

POPUT MENICE BEZ POKRI∆A OdlazeÊi britanski ambasador Stiven Vordsvort eksplicitno nam je poruËio da „Kosovo i EU za Srbiju viπe nisu odvojeni koloseci” ©to bi se reklo - da nije smeπno bilo bi tuæno. Koliko puta je samo pisac ovih redova bio prozivan i kritikovan zbog πirewa defetizma i neverice u pogledu oficijelne („i Kosovo i EU”) politike srpskih vlasti?! A sada nam je („Danas”, 5-6 jun) odlazeÊi britanski ambasador Stiven Vordsvort eksplicitno poruËio da „Kosovo i EU za Srbiju viπe nisu odvojeni koloseci” i da bi insistirawe Beograda na novim pregovorima znaËilo otvorenu kon frontaciju sa dvadeset dve Ëlanice EU koje su priznale nezavisnost Kosova, kao i da je srpskim zvaniËnicima do sada „mnogo qudi mnogo puta reklo da to ne bi bila dobra ideja”. Pre neki dan su nam neπto sliËno rekli i Nemci. Pre wih ambasador ©vedske. A pre wega Bernar Kuπner i neki ameriËki zvaniËnici i komentatori.

Pa πta onda nagoni srpske vlasti da s neverovatnom upornoπÊu ponavqaju priËe o teritorijalnom integritetu i svetloj EU buduÊnosti.

Problem je to πto je ova vlada prilikom svog formirawa obeÊala tu „evropsku buduÊnost” i πto je ta evropska agenda predstavqala najmawi zajedniËki sadræilac i koliko-toliko „principijelan” motiv za okupqawe onoga πto se danas naziva srpskom vladajuÊom koalicijom. I zato se sada vaqda plaπe da bi odustajawem od evropske mantre ispali nedosledni i neprincipijelni. Ali mislim da barem u tom pogledu vlast nema previπe razloga za brigu. Naime, ako ova vlada ikada bude pala to neÊe biti zbog zamagqenih evroperspektiva, veÊ iz nekih drugih, mawe ideoloπkih i daleko prozaiËnijih razloga.

Uostalom, Srbija je dobila „beli πengen”, a to je u percepciji veÊine graana otprilike isto πto i Ëlanstvo u EU.

nakon πto su se SPS-PUPS-JS „evropski prelomili”, mogla da se sastavi vlada - opredelilo da ipak progutaju sumwivu ponudu „evropske Srbije” o dvostrukom koloseku bila je, na prvom mestu - nada. (A tek potom dolazi medijsko spinovawe, razoËarawe u Koπtunicu i neprivlaËnost radikalske alternative.) Boris TadiÊ i Koalicija za evropsku Srbiju su izuzetno veπto umeli da razbuktaju nadu u boqe sutra i da tu nadu poveæu sa sopstvenom politiËkom agendom i promocijom. Ali zato sada ta izneverena nada preti da im se vrati kao bumerang i obezvredi Ëak i one sporadiËne uspehe kao πto je bila pomenuta vizna liberalizacija, borba protiv kriminala ili glasawe u Generalnoj skupπtinu UN. Objektivno gledano, mrzovoqni Koπtunica i NikoliÊ su s proleÊa 2008. bili viπe u pravu od razdragane evrogrupacije okupqene oko Borisa TadiÊa. Ali ne zaboravimo da je, tako gledano, s jeseni dvehiqadite, i MiloπeviÊ, naroËito u svom posledwem obraÊawu, bio politiËki viπe u pravu od vesele druæine koja je s KoπtuniËinim imenom na posterima i usnama duvala u piπtaqke i mitingovala po srpskim trgovima. (Da ne govorimo o tome koliko su verovatno u vreme Osme sednice tek Dragiπa PavloviÊ i Ivan StamboliÊ sa svojom kritikom „olako obeÊane brzine” bili u pravu spram MiloπeviÊa!?)

Ne kaæem ovo zato da bismo lamentirali nad istorijskim nepravdama ili raspravqali „πta bi bilo kad bi bilo”, veÊ da skrenem paæwu na to da „bivawe u pravu”, doduπe, jeste poæeqan, ali, naæalost nije ni nuæan, a ni dovoqan uslov uspeha politici. Ne bi, s toga, trebalo mnogo da zaËudi - a ni da uteπi - ako na kraju balade i aktuelni Evropejci izgube od nekoga sa joπ debqim obrazom i tawim argumentima.

Ne treba, meutim, zaboraviti da je postojao Ëitav niz konkretnih obeÊawa (dvesta hiqada radnih mesta, akcije od hiqadu evra, penzije u visini sedamdeset odsto proseËne plate...) i da su u ogromnoj veÊini sluËajeva ta ob eÊawa od poËetka - dakle, i nezavisno od ekonomske krize koja je u meuvremenu nastupila - bila nerealna, providna i trula. I poput menica bez pokriÊa ta obeÊawa sada polako stiæu za naplatu.

U politici dobro zvuËi i lepo deluje kada je neko odluËan i nepokolebqiv na zacrtanom kursu. Ali ponekad je ipak boqe malo skrenuti sa kursa, pogotovo ako je sve oËiglednije da put kojim se krenulo ne vodi bukvalno nigde. I to je boqe uËiniti pre nego kasnije. Zato i mislim da jedno „meko prizemqewe” srpskih evroreformskih snova zapravo „nema alternativu”.

Ono πto je veÊinu biraËa - dobro, ne baπ veÊinu, ali svakako dovoqno veliki broj da bi,

Politika, 8.6.2010.

(Podvukla - Iskra)

–ore VukadinoviÊ