iskra1189

God. LXIII

Birmingham, 1. juni 2010.

Broj 1189

Posle odluke sv. Arhijerejskog Sabora

UVE∆AVAJU SE NAPADI NA CRKVU ZA©TO? Dugo oËekivano zasedawe sv. Arhijerejskog Sabora razreπilo je pitawe episkopa Artemija. On je umirovqen; ostao je episkop, ali s ograniËewem da svoje umirovne dane ne moæe provoditi na teritoriji svoje bivπe eparhije; episkop sremski Vasilije mu je ponudio jedan manastir u svojoj eparhiji. Privremeni administrator raπkoprizrenske eparhije, umirovqeni (po svojoj æeqi) episkop Atanasije, odmah je podneo ostavku, ali je na molbu patrijarha Irineja i Sabora, ostao da i daqe administrira ovom eparhijom dok se ne imenuje novi episkop.

Zahtev „novo-briænika” za „redom” u Crkvi - zadovoqen!

Na ovakvu odluku Sabora odmah su „graknuli” svi oni iz prethodnih vremena (pre patrijarha Irineja) koji su u Crkvi iznalazili probleme, detaqno i poviπenim uvek „briænim” glasom u wima videli wenu propast a „uzrok” za takva dogaawa „nalazili” u bolesnom patrijarhu Pavlu i, u ime „ozdravqewa” Crkve, „zahtevali” kao neophodan „lek”, izbor novog partijarha, koji bi jedini mogao da „ uvede red” u woj.

Bog je, izgleda, bar delimiËno usliπio æequ ovih odjednom nastalih „novo-briænika” u Crkvi wegovoj. Prvo je patrijarh Pavle umro, da bi preko pola miliona qudi na wegovoj sahrani moglo da posvedoËi wegovu svetost (koju su, uzgred, „novo-briænici” hteli ds izbace iz Crkve) pa je potom izabran novi patrijarh Irinej, koji je odmah udovoqio æeqi ovih zadwih da se „uvede red” u woj. Patrijarh i wegov Sinod (crkvena „vlada”), poËeli su od najveÊeg nereda u Crkvi, pod imenom „sluËaj episkopa Artemija”. Sad je jasno zbog Ëega ako wega ne reπi - jeste da je to bolno, jeste da Êe to izazvati javnu bruku - onda ni jedan drugi, mawe vaæan nered, neÊe moÊi reπiti. „SlauËaj Artemije” - najveÊi „nered” u Crkvi?

S pravom se moæe upitati, zbog Ëega je sluËaj episkopa Artemija najveÊi „nered” u Crkvi? A on brani ne samo Crkvu veÊ i samo Kosovo od ©iptara; od praktiËno umrlog monaπtva na Kosovu i u Srbiji, episkop Artemije ga je obnovio do

te mere da se za monaπki æivot slobodno moæe reÊi da je on u wegovoj eparhiji danas procvetao.

Gde je tu mesto za stanoviπte da je je wegov „sluËaj” najvÊi „nered” u Crkvi?

Takvo je bilo i moje malenkosti liËno stanoviπte koga sam kroz Iskru pogreπno zastupao da bih bruku koja je veÊ tada izbila u javnost bar nekako umawio - nadao se da se „sluËaj”, „sa malo dobre voqe” s obe strane moæe razreπiti na dobrobit Crkve. Nisam shvatao da dobre voqe nema; naroËito kod episkopa Artemija.

U tretirawu πiptarskog problema u svojoj eparhiji, on je ispoqavao tendenciju da bude „dræava u dræavi”; razvio je svoju sopstenu „spoqno-politiËku propagandu”, negirajuÊi tako princip sabornosti koji je temeq svake pravoslavne, pogotovo javne, delatnosti; ne delujuÊi hriπÊanski veÊ dnevno-politiËki, on je pred strancima, ali i uopπte, sruπio autoritet pokojnog patrijarha Pavla, odbivπi da prihvati ugovor koji je on potpisao sa strancima kao pomoÊ za obnovi poruπenih od ©iptara kosovskih crkava.

Da je, pak, imao „hriπÊanskiji” pristup prema celoj stvari, on je morao ne samo da diæe patrijarhov autoritet veÊ i da demonstrira in vivo samu osnovu hrπÊanstva, ali i svoje liËne vere. Da je, na primer, samo rekao - Da, nerijateqi su poruπili crkve, ali moje pravoslavqe me uËi da i wima moram oprostiti, pa stoga odobravam da oni opravqaju ono πto su poruπili. Episkop Artemije, kao πto se zna, nije se mogao uzdignuti iznad svog zemaqskog interesa - a on je bio „Rade Neimar”, preduzeÊe koje je veÊ postojalo za tu svrhu. Sve ove nedoslednosti episkopa Artemija, kao i druge nepomenute, vodile su direktno u raskol.

Toga je, u trenutku smirenosti, bio svestan i sam episkop, pa kad je bruka doπla do svog vrhunca, izjavio je da on neÊe dovoliti da zbog wega doe do raskola u Crkvi i zbog toga prihvata odluku Sinoda (mada se s wom ne slaæe) o wegovom privremenom napuπtawu eparhije raπkoprizrenske, do odluke sv. Arhijerejskog Sabora. To je, naæalost, bilo samo za trenutak.

Prisustvo Sv. Duha na zasedawu Sabora!?

Neπto docnije, naprotiv, episkop Artemije,

UveÊavaju se... pao je u ropstvo povreene liËne sujete - najveÊi greh koji nije dozvoqen obiËnom hriπÊaninu a kamo li episkopu - i kao takav dozvolio gore pomenutim „novo-briænicima” da razvijaju svoju punu mræwe anti-sinodsku i u osnovi anti-crkvenu propagandu. A kad je joπ dopustio svojim monasima, wegovoj sad „pretorijanskoj gardi” (koja je u kasnom Rimu prisetimo se - na carski tron nameπtala „svoje” qude), da protestvuju ispred Patrijarπije u kome je zasedao sv. Arhijerejski sabor, i kad je na molbu patrijarha Irineja da ih ukloni, on to odbio, episkop Artemije je zapeËatio svoju sudbinu. Po jednom nezvaniËnom saopπtewu, u tom trenutku, od svih prisutnih arhijereja nijedan nije bio protiv wegovog penzionisawa. Tek u finalnoj verziji, pojavili su se i oni protiv i uzdræani.

Uprkos takve anti-crkvene atmosfere koju su stvarali „novo-briænici” plus monaπka „pretorijanska garda”, Ëini se, da je na zasedawu Sabora bio ipak prisutan Duh Sveti. Kako znamo?

Po odluci! Na Saboru se radilo o tome da li Êe da pobedi Crkva kao boæanska ustanova (bez obzira πto je moæda i u woj bilo grehovnssti) ili episkop Artemije (sve kod wega nije bilo greπno!)?

Prisutni na Saboru episkopi su ostali dosledni svojoj zakletvi prilikom priziva Sv. Duha: „Caru nebesni, Uteπitequ, Duπe istine, ÆivotodavËe, oËisti nas od svake neËistoÊe, useli se u nas i spasi, Blagi, duπe naπe”! I uËinili - Ëiwenicom „neispitanih puteva Gospodwih” - da i Crkva pobedi, a da pri tom episkop Artemije ipak i daqe bude, sada - umirovqeni episkop.

Mora se otkriti ko su stvarno „novo-briænici”!

Ostalo je, meutim, joπ neodluËeno otkud ovi veÊ sad uËestali nasrtaji na Crkvu, i zaπto „novo-briænici” i daqe, pored odluke Sabora, sad joπ glasnije i ubedqivije, poput vranih gavrana, „grakÊu” protiv Crkve. Izgleda kao da je Crkva ujedinala svoje neprijateqe koji inaËe jasno je - dolaze sa dve strane. Teπka za dokazivawe pretpostavka!?

Meutim, poπto je Crkva oËevidno u stalnoj opasnosti - sluËaj episkopa Artemija, izgleda, na nesreÊu Crkve i wega liËno, bio je samo „proba”mora se napraviti jedan ekstra napor da bi se ovi zagonentni neprijateqi Crkve otkrili i eventualno onemoguÊili.

NSP i wegov „interregnum”

skim sredinama. Za planere NSP pokazalo se da je SFRJ pravo mesto za tako neπto: potpuno zadovoqava multi-razliËitost, relativno mali prostor, a posebno, ekstremno je lako zapaliti ratove u woj, tako da je to idealna situacija za ispitivawe osnovnih principa NSP i to gotovo pod skoro laboratoriskim uslovima. Kad se ispitivawe zavrπi, neÊe biti teπko ratove zaustaviti, ali tako da se zna koga od uËesnika u wima treba nagraditi, a koga kazniti. Specijalnu paæwu treba posvetiti tome da uvek izgleda kao da su se SAD naπle u tim ratnim uslovima iskquËivo iz „humanitarnih” razloga.

Rat je u punoj svojoj æestini buknuo u SFRJ. Odmah se pokazalo ko su neprijateqi (MiloπeviÊ, Srbi) a ko prijateqi NSP (svi drugi sem Srba, s tim πto meu prijateqima ima onih veÊih i mawih).

I sve se odigravalo po „skriptu” napisanom u nekom od podruma CIA: uloge podeqene, „dokazi” neprijateqstva i prijateqstva prema NSP briæqivo prikupqani i adekvatno - „bubwarskom vatrom” medija i TV - razaslani po svetu ali tako da bi stigli Ëak i do najzabaËenije nebiti!? Iznad svega, pak, dragocena su iskustva sticana.

Jedna je, meutim, stvar tu „muËila” planere NSP: kako je to moguÊe da MiloπeviÊ komunista - bude neprijateq NSP-a, s druge strane, recimo, Tuman u Hrvatskoj - takoe komunista plus joπ i general - prijateq NSP!?

Prisetiπe se pri tom da i idejni komunizam zagovara neki „svoj”, ustvari, NSP pod parolom „proleteri svih zemaqa - ujedinite se”! sa dva jasno definisana neprijateqa - nacionalizam i religija.

Tu planerima „puËe” pred oËima i jedna „integralna” misao. Naπi NSP-ci imaju mnogo zajedniËkog i neprijateqi naπeg NSP su isti samo smo mi religiju kao neprijateqa „zamaskirali” doktrinom odvojenosti crkve i dræave. Dobro je da to znamo. Moæda Êemo morati u bitci protiv srpskog nacionalizma da bijemo bitku i protiv wihove crkve, kao wenog izvora.

Odjednom postade im jasna onaj paradoks izmeu MiloπeviÊa i Tumana: prvoga je bukvalno „zarobio” srpski nacionalizam; stoga: idejno izdao je komunizam; nikad prijateq NSP ne moæe biti; drugi, Tuman tu MiloπeviÊevu sablast nema, pa je zato dobrodoπao u NSP. „I posle Tita - Tito!”

IZ SADRÆAJA ©ta daqe? - S. AntoniÊ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

S poËetkom devedesetih proπlog veka, SSSR tek πto nije isËezao sa karte sveta, SAD predsednik Buπ stariji, proklamovao je ideju Novog svetskog poretka (NSP). Zahtev NSP je bio da se razbije dvopolarni sistem odluËivawa na svetskoj politiËkoj sceni, koga su saËiwavale SAD i SSSR i da se on zameni sa jednim u kome Êe SAD biti jedina super sila. Kao u vreme Rimqana Pax Romana, sad, dakle u XXI stoleÊu - Pax Americana!.

Ali od same ideje NSP do wegovog ostvarewa postoji jedno neispitano meuvreme (interregnum) kako Êe se radwe wegovog ostvarewa odraziti u multietniËkim, multikulturnim i multiver-

2

KaraxiÊ poput MiloπeviÊa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 Cirkus demokratija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . 9 Æigosawe patriotizma. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 Usitwavawe srpskog prostora traje. . . . . . . . . . . . . . 15 Vaπington planira nove ratove. . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 ©ta sve Ëeka Evropqane? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 „Srbska crkva i qotiÊevci”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 „Glasovi u vetru” (Rev). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. juni 2010.

Ovih dana doe do mene napis g. Boπka ObradoviÊa, sekretar je sabora Dveri , naslovqen Porodica. Ovaj autor je veÊ poznat u srpskoj javnosti po svojoj ekspertizi iznalaæewa i otkrivawu „paukovih mreæa” koje svojim „otrovima” nagrizaju i zaraæuju danaπwu srpsku javnu, kulturnu i medijsku scenu.

U Porodici, g. ObradoviÊ nastoji da objasni ovaj fenomen koji suvereno vlada srpskom vlaπÊu veÊ preko 60 godina. Tito je zgrabio vlast 1945. Umro je 1980, dakle, pre trideset godina. Pa hajde πto je titoizam po inerciji - æiveo, bar u srpskom delu bivπe SFRJ, joπ 20 godina, ali on je ostao da suvereno vlada Srbijom i danas, mada je „revolucijom” od 5. oktobra 1999, formalmo prestao da postoji. Pitawe je - kako?

G. ObradoviÊ, da bi na ovo „kako” razumqivije odgovrio, izvodi na scenu pored Dede (Tito), simboliËne liËnosti „Sina”, „Unuka” i „Praunuka” koji ustvari predstavqaju preæiveli titoistiËki kolektiv. Tek sad pitawe „kako” biva relevantno. Kako i pored svih nezgoda titoisti i daqe vladaju u Srbiji.

NajkraÊe: veÊ uhodanom „tehnikom” „presvlaËewa” - tj. formalnim odricawem komunizma i πkolovawem svojih Unuka i Praunuka na najprestiænijim univerzitetima na Zapadu. „Sin” verovatno MiloπeviÊ - preæiveo je kroz nacinalizam, direktno se suprostavivπi „dedi”; „unuci” i „praunuci” prihvatajuÊi kapitalistiËku demokratiju, protivni su i jednom i drugom. Tako, recimo, MiloπeviÊevac Ivica DaËiÊ (moguÊe u ulozi „sina” ali i „unuka”) postao je glavni stub tekuÊe srpske vlasti, a dobio je i SAD „potvrdu” da je „demokrata”. Moæe biti da iz istog izvora potiËe mlaani JeremiÊ (svrπio je SAD πkole), a moæda Ëak i TadiÊ. A drugi „unuci” i „praunuci” zaposeli su pod firmom demokratije, kulturu, medije, glavne nevladine organizacije (NVO) tj. qudska prava da bi kreirali politiku rasrbqavawa srpskog naroda. BuduÊi eksperti joπ iz komunistiËkih progona Crkve svojih oËeva i dedova, ne bi bilo Ëudno, da ovi iznenadni „novo-briænici”, znajuÊi da je Crkva glavna brana rasrbqavawu, uzeli su na sebe da je „spasavaju” svojim i daqe - „graktawem”!

Pravoslavni univerzalizam?

Nedavno je g. Slobodan AntoniÊ, poznati analitiËar Nove srpske politiËke misli (NSPM) u jednom svom napisu izneo jednu vrlo interesantnu ali, po mom miπqewu, i krajwe istinitu misao.

Naime, u svetu se sve jaËe ispoqava ideja po kojoj pomesne pravoslavne crkve bi trebalo da isËeznu a da se od tako osloboenih lokalnih episkopata stvori neka vrsta asocijacije episkopa koja gravitira jednom centru, konkretno Carigradskoj Patrijarπiji (CP).

Ova ideja zagovara formalni pravoslavni univerzalizam tj. pravoslavqe bi trebalo da bude univerzalna Crkva, a ona - veli ta ideja - to nije zbog postojawa tradicionalnih pomesnih crkava. U osnovi, ova ideja jeste laæna, jer Pravoslavqe je veÊ univerzalna Crkva, ali na duhovnom planu; CP Ëak i svojim imenom to potvruje - Vaseqenska Patrijarπija. VeÊ dve hiqade godina postoji jedinstveno i nepromeweno ispovedawe vere i

Iskra 1. juni 2010.

Skinute tajnost sa dokumenata o komunistiËkim ubistvima od septembra 1944 Na sednici Vlade Srbije 30. aprila doneta je odluka o skidawu oznaka tajnosti sa dokumenata iz nadleænosti Vlade koji se odnose na Ëiwenice kada, gde i koliko qudi je ubijeno u naπoj dræavi od septembra 1944.

Ova odluka trebalo bi da bude od velike pomoÊi Dræavnoj komisiji koja pronalazi tajne grobnice sa ærtvama komunistiËkog terora, koja je formirana posle feqtona „Otkopavawe istine”, objavqenog u VeËerwim novostima....

Veoma brzo moæe se oËekivati obeleæavawe i otkopavawe prvih lokacija kojih ima na stotine, i na kojima je prema procenama stradalo izmeu pedeset i sto hiqada qudi. Komisija za otkrivawe tajnih grobnica, inaËe planirala je da prvo otkopavawe bude u timoËkom okrugu, taËnije u ZajeËaru. Za taj lokalitet postoje veoma detaqni podaci, od spiskova streqanih do lokacija gde su pokopani. ...Popisani su svi graani koji su ubijeni ili se vode kao nestali izmeu 1944. i 1946. godine u celom smederevskom okrugu. Osim u ZajeËaru i Smederevu, Komisija planira i da sva potrebna istraæivawa zavrπi u Beogradu, PanËevu, Leskovcu i Pirotu. liturgijska sabornost. A „pomesnost” je ustanovqena kao brana protiv jedne opπte sablasti vodeÊeg qudskog faktora u woj, koja se - sabast docnije uselila u katolicizmu i po wemu dobila ime - „cezaro-papizam”. Ovo bi trebalo da znaËi: ne sabornoπÊu veÊ silom i naredbom odluËivati sva crkvena pitawa kroz instituciju papstva.

U svakom sluËaju, postojawe ove ideje koju je kod nas otkrio g. AntoniÊ, verovatno pogoduje samoj CP, vrlo moguÊe Vatikanu, ali, po mom miπqewu, sama ideja je potekla iz SAD. Zaπto?

Prvo, crkvena pomesnost je glavna smetwa za stvarawe AmeriËke pravoslavne crkve (APC); drugo, APC, jednom stvorena, po prirodi zemaqskog interesa, preuzima od CP formalni pravoslavni univerzalizam; i, treÊe, ovakav univerzalizam najboqe pogoduje SAD nastojawu ka globalizaciji i hegemonizmu odnosno stvarawu - iskazano popularno - Novog svetskog poretka.

* „RatujuÊi” na Kosovu protiv πiptarskog fundamentalizma na dnevno politiËkim premisama, a ne kao πto je trebalo na onim duhovnim i hriπÊanskim, siromah episkop Artemije, nije mogao ni slutiti, kako je odveo ne samo sebe veÊ i samo Pravoslavqe u kanxe beskrupuloznih manipulacija nesvete sprege bivπih ali joπ uvek vladajuÊih sada „demokratskih” - komunista (vidi napred Porodicu g. ObradoviÊa) i NSP-a. (vidi prethodni tekst).

N. QotiÊ

3

MNOGO RAZLOGA ZA ZABRINUTOST »ini se da vrh SPC posle smrti patrijarha Pavla kreÊe u pravcu koji Êe joj doneti boqe odnose sa dræavnom politikom i sa Zapadom, ali ne i sa vernicima Srpska pravoslavna crkva je institucija od suπtinskog znaËaja za naπ narod. Mi nemamo nijednu drugu instituciju koja baπtini takvu istoriju, tradiciju i pamÊewe. Istorija naπe crkve Ëini veliki deo istorije srpske dræavnosti, duhovnosti i kulture.

Crkva je, πtaviπe, kroz istoriju bila i vaænija za opstanak naroda od dræave jer je i u vremenima bezdræavqa Ëuvala seÊawe na dræavnost i osnove identiteta. ZnaËaj ove Ëiwenice oæivqava i danas kada se nastavqaju procesi dezintegracije srpskih prostora, kojima se u ovome trenutku ne nazire kraj. SPC je, podsetimo se, posledwa pansrpska institucija koja objediwava sve oblasti i prostore na kojima æivi naπ narod.

Moæe biti da je upravo to razlog πto je crkva godinama izloæena svakovrsnim pritiscima: poËev od razarawa hramova, pqaËki, progona sveπtenika, otimawa eparhija, do stalnog medijskog biËevawa koje povremeno prelazi u linË.

Odnedavno, meutim, sve viπe u javnost probijaju sukobi unutar same crkve. Razumqivo je da u ovako teπkim i konfuznim vremenima i crkva kao odraz stawa naroda ne moæe da izbegne razilaæewa u pogledu orijentacije, pitawa odnosa sa vlastima u novouspostavqenim dræavama, odnosa prema razliËitim inicijativama sa Zapada itd.

Pripadam, Ëini mi se, najveÊem delu pastve koji ni na kakav naËin nije ukquËen u te sukobe, i koji se pre svega moli da se saËuva jedinstvo i integritet crkve u sadaπwem obliku. Neki posledwi potezi proizvode, meutim, veliku zabrinutost kod vernika.

PoËnimo sa sluËajem vladike Artemija.

Nakon svega moæe se reÊi da najveÊi broj nas nije ubeen u ispravnost tvrdwe da je vladika ne samo smewen veÊ de fakto i proteran sa Kosmeta zbog navodnih finansijskih malverzacija. Dobro je poznato da su kompletni uslovi poslovawa u ovoj zemqi, a posebno na Kosmetu, daleko od zaista ureenih i regularnih. SliËni problemi mogu se naÊi u mnogim eparhijama, a opet niko ne traæi odgovornost drugih. Dakle, problematiËno uklawawe vladike Artemija pre deluje kao politiËki obraËun u kome se uklawa (politiËki) nekooperativni episkop.

U vezi sa ovim je i neobiËno reagovawe mitropolita Amfilohija i umirovqenog episkopa Atanasija koji su se pismom obratili rektoru kragujevaËkog univerziteta traæeÊi da se univerzitet ogradi od delovawa asistenata »voroviÊa i SpasojeviÊke koji su sastavili kwigu „Istina o sluËaju vladike Artemija”. Ovaj neobiËan potez kojim se nauËnim radnicima ugroæava sloboda rada postaje posebno zanimqiv kada se ustanovi sledeÊe: na primer na Filozofskom fakultetu u

4

Beogradu deluje niz ultralevih profesora koji o naπoj crkvi piπu i govore sve najgore, i koliko mi je poznato niko se od crkvenih velikodostojnika nije obratio beogradskom rektoru, dok je u ovom sluËaju problematiËan postao rad dvoje mladih nauËnika pripadnika crkve. Ne verujem da je za naπu crkvu dobro ako wenom vrhu smeta delovawe pravoslavnih intelektualaca, a odgovara pisawe raznih „verskih analitiËara” koji traæe reformu crkve identiËnu zahtevima LDP-a.

U nekim ovdaπwim „medijima” inaËe mesecima se vodi sramna kampawa protiv nekoliko episkopa, uz stalno pozivawe na izvore iz patrijarπije ili Sinoda.

Takoe, sve su prisutniji glasovi da se u vrhovima crkve razmatra moguÊnost da se Srpskoj pravoslavnoj crkvi promeni ime. Do nas je stigla ideja da se ona pretvori u pravoslavnu crkvu srpskih i primorskih zemaqa. Ovo bi po mom dubokom ubeewu bilo otvarawe puta za weno konaËno cepawe. Time bi se odustalo od toga da su sve zemqe u kojima SPC deluje i srpske zemqe.

Pretpostavqam da bi Crna Gora time postala primorska, dakle ne viπe i srpska zemqa.

Bojim se da bi ovo zapravo otvorilo moguÊnost da se polako u novoformiranim dræavama od delova SPC formiraju nove pravoslavne crkve tih zemaqa koje bi izgubile srpsku odliku.

Tako bismo u BiH dobili pravoslavnu crkvu BiH, u Hrvatskoj se veÊ osniva Hrvatska pravoslavna crkva na tragovima PaveliÊa, a sve su glasniji zahtevi da se na Kosmetu naπi sveti hramovi i konaËno otue iz temeqa srpskog identiteta tako πto bi se formirala pravoslavna crkva Kosova.

Treba se podsetiti da Svetozar MaroviÊ godinama najavquje da reπewe crkvenog pitawa u Crnoj Gori vidi u tome da se od Ëetiri eparhije SPC formira pravoslavna crkva Crne Gore.

Ovakve ideje oËigledno idu u pravcu onoga πto zapadni centri moÊi vide kao okvire rekonfiguracije ovdaπwih prostora, a πto izgleda podræavaju i sprovode i naπi politiËari. Tako Êemo vrlo brzo da stignemo i do posebne pravoslavne crkve Vojvodine.

Bojim se da su sve ovo indicije da vrh naπe crkve posle smrti patrijarha Pavla kreÊe u odreenom pravcu koji Êe mu doneti boqe odnose sa dræavnom politikom i sa Zapadom, ali i mnogo gore sa narodom. Mislim da ogromna veÊina vernika ne pristaje da nam se crkva deli...

Preosveπtene vladike boqe od svih nas znaju da u pravoslavqu nema crkve bez naroda.

Politika, 13.5.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Miπa –urkoviÊ

Iskra 1. juni 2010.

Temeqna i samokritiËna analiza jadnog stawa srpskog druπtva i politike u globalnom „kavezu”

©TA DAQE? Razumem bes i nezadovoqstvo naπih sugraana. Oni æive sve gore i gore, oseÊaju da ih je vlast prevarila i opqaËkala, a misle da ni opozicione stranke nisu boqe. Kuda god da se okrenu, vide nacionalnu izdaju i ekonomsku p qaËku. Prirodno je da æele akciju, a ne samo da sluπaju reËi. Ali, qudi prvo moraju dobro shvatiti, a tek onda neπto preduzeti, ako æele da imaju uspeha - 000 „©ta daqe?” , Ëesto me pitaju Ëitaoci „PeËata". „Sve je to, profesore, lepo πto vi piπete", kaæu. „Ali, dajte neki predlog za akciju. Hajde da napravimo partiju, da organizujemo demonstracije...”

Razumem bes i nezadovoqstvo naπih sugraana. Oni æive sve gore i gore, oseÊaju da ih je vlast prevarila i opqaËkala, a misle da ni opozicione stranke nisu boqe. Kuda god da se okrenu, vide nacionalnu izdaju i ekonomsku pqaËku. Prirodno je da æele akciju, a ne samo da sluπaju reËi. „Lako je delovati, teπko je razumeti", rekao je Sun Jat Sen (1866-1925), revolucionar i prvi predsednik Kine. Qudi prvo moraju dobro shvatiti, a tek onda neπto preduzeti, ako æele da imaju uspeha. To proizlazi iz sloæene strukture savremenog sveta, a pogotovo iz naπih sloæenih politiËkih prilika.

Lako je pozvati qude na ulicu. Ali, ko Êe doÊi? Nedavno je 15.000 qudi protestvovalo na „Fejsbuku" zbog najavqene seËe beogradskih platana. Mnogi su se æestili i upotrebqavali najteæe reËi, mnogi su pretili i busali se u grudi. Ali, kada je seËa zakazana, a pobuwenici sa „Fejsbuka" pozvani da zaustave testere, pojavilo se svega desetak wih. Tako je bilo i kada su vladajuÊe stranke u Skupπtini donosile kriptofederalistiËki Statut AP Vojvodine, ili opasnu rezoluciju o Srebrenici. Mnogo se i galamilo i pretilo, ali broj onih koji su doπlli da demonstriraju ispred Skupπtine nije preπao nekoliko desetina. Mnogi su sve te neuspehe graanskih akcija objaπwavali „apatiËnoπÊu qudi" i „medijskom blokadom". Ali, neπto drugo je po sredi.

Qudi joπ nisu u svojim glavama prelomili. Ili bar ne dovoqan broj wih. A pogotovo nisu prelomili oni koji bi trebalo da graane povedu u otpor - wihova elita.

Iskra 1. juni 2010.

U KAVEZU Uopπte, danas se u Srbiji glavna bitka bije u glavama qudi. Jer, naπi najveÊi porazi upravo su tu zapoËeli. Gledamo oko sebe i vidimo da naπa ekonomija pripada strancima ili bezobzirnim domaÊim tajkunima, da svi zajedno korumpiraju politiËare i da zajedno kontroliπu e medije. Gledamo oko sebe i shvatamo da smo sse naπli u vlasti krupnog kapitala, koji Êe od sada neumoqivo gospodariti i nama, i naπom decom.

Gledamo oko sebe i vidimo da su plutokrate i wihovi strani zaπtitnici tako dobro korumpirali naπe politiËare, da na izborima, praktiËno, viπ e nemamo za koga da glasamo. Gledamo oko sebe i sa zaprepaπÊewem vidimo koliko laæi dolazi iz medija, koliko nas samo sistematski zamajavaju i zaglupquju. Gledamo oko sebe i shvatamo - naπli smo se u gvozdenom kavezu...

Ali, ne zaboravimo jednu straπnu Ëiwenicu. U taj kavez smo sami, svojom voqom uπli. Jer, nismo li, naivno, verovali da je pri vatizacija najboqi lek za neefikasnu privredu?

Nismoli, naivno, mislili da Êe stranci, Ëim im predamo svoje fabrike, u naπu ekonomiju upumpati na milijarde evra i zaposliti na stotine hiqada qudi? Nismo li verovali da samo treba osloboditi medije „upliva dræ ave", pa da se oni namah pretvore u svetionike istine, plu ralizma i slobode? Nismo li mislili da u Srbiji samo treba organizovati poπtene izbore, pa da glas naroda istinski poËne da se sluπa u vrhovima vlasti? Nismo li verovali da Srbija i demokratiju i tzv. otvorenu samo treba da obnovvi træiπnu privredu, i da Êe nas naπi zapadni prijateqi odmah, kao u svemu ravnopravne. primiti u svoje druπtvo? Nismo li verovali da Srbija samo treba da se jasno opredeli za EU i NATO, pa da svi naπi nesporazu mi sa susedima budu pravedno reπeni, a Kosovo zauvek ostane „srce Srbije"?

Sve smo to verovali. Ali, sve je to bilo ili samo donekle taËno, ili viπe pogreπno nego taËno. I na osnovu tih pogreπnih verovawa mi smo povukli pogreπne poteze. Tako smo sami, mic po mic, uπli u kavez. I sad, kada smo u kavezu, moæemo samo da æalimo i da smiπqamo kako da se oslobodimo.

MEJNSTRIM

MANTRE

Ali, hajde i to da kaæemo, za tu naπu istorijsku, gotovo epohalnu naivnost nismo svi jednako odgovorni. Najmawe je kriv narod. On je

5

glasao, on je demonstrirao, on je radio onako kako mu je govorila wegova elita. A naπa elita, to nisu samo politiËari. U wu spada i naπa inteligencija, ona akademska, medijska, kulturna... Jasno je da politiËari ne bi uspeli da baπ „toliko" prevare narod, da im u tome ipak, svesno ili nesvesno, nisu pomagali i neki novinari, urednici, profesori, pisci, u metnici...

Recimo, koliko smo samo puta, tokom devedesetih, sluπali od naπih ekonomista reËenice kao πto su: „Najboqa privatizacija je brza privatizacija" i „Ako morate svom psu da odseËete rep, uradite to odjednom i brzo, a ne u viπe navrata"? I najveÊi broj nas im je verovao.

Verovali smo im i kada su govorili da je najboqi lek „liberalizacija træiπta", πto niæe carine i slobodan protok stranog kapitala. Mislili smo da znaju πta priËaju, jer to im je struka. Tek docnije su neki od nas uvideli da je po sredi samo jedan deo struke i samo jedan deo istine. No, javnost je veÊ bila dovoqno „inmpregnirana” da bez otpora, poËetkom dvehiqaditih, prihvati uniπtewe srpskih banaka , poklawawe „Sartida" Amerikancima i preuzimawe monetarne politike od strane uvozniËkog lobija.

Ali, hajde sada da se samokritiËki osvrnem i na svoju struku, ni mi, srpski politikolozi i sociolozi, nismo bili baπ mnogo boqi. Mnogi od nas su stvari isuviπe jednostavno prikazivali, crno-belo. Naspram Mi l oπ e v i Êe v o g au to r it ar i zm a - d e m ok r a tsk a opozicija; naspram autoritarnog Istoka demokratski Zapad . Trebalo je da nas taj „demokratski Zapad" bombarduje, pa da poËnemo da shvatamo koliko su sumwive sve one priËe o SAD -u kao „lideru slobode i demokratije".

Trebalo je da EU postane glavni asistent secesiji Kosova od Srbije, trebalo je da briselska birokratija, svojim beskonaËnim haπkim zahtevima, do kraja ponizi ovu dræavu, pa da shvatimo da neπto ipak ozbiqno nije u redu sa konceptom EU, i sa politiËarima iz Brisela.

No, dok to nismo shvatili, mi smo ipak, na neki naËin, pogreπno savetovali narod. Ali, ruku na srce, mi smo te savete i sami primili od „mejnstrim" sociologa i politikologa Zapada.

Jer, kao i naπi ekonomisti, i mi smo duboko poπtovali autoritet zapadne nauke. I mi smo gledali πta veÊina politikologa i sociologa, po o najuglednijim Ëasopisima, piπe i radi, pa smo tto isto ponavqali i pokuπavali da primenimo na Srbiju. Tek kada su nas bombe probudile, neki od nas su poËeli da Ëitaju autore koji nisu deo „mejnstrima" i da uviaju koliko su i naπe sopstvene struke podloæne ideologizaciji. (Dok je drugi deo, naæalost, i daqe nastavio da ponavqa „mejnstrim" mantre i da za to dobija simboliËka i materijalna priznawa i nagrade).

IDEOLO©KE NALEPNICE No, svako u naπim strukama ko je imao pameti i poπtewa shvatio je, u meuvremenu,

6

koliko su stvari sloæene. Ali, neka πteta je ipak veÊ uËiwena. Jer, mnogi su intelektualci, makar svojom nedovoqnom kritiËnoπÊu, pripomo gl i ko rum pi ra ni m po li tiË ar im a d a zav ed u javnost i usmere graane na pogreπne odluke.

Tako smo se, svi zajedno, sada naπli u gvozdenom kavezu.

Sada moramo biti pametni i ne ponavqati greπke iz proπlosti. (Zapravo, sada Êe nam trebati mnogo viπe pameti da bismo se oslobodili, nego πto nam je ranije trebalo da ne upadnemo u klopku). Ako smo iπta nauËili, to jee da ne smemo viπe da mislimo crno-belo. „Socijalizam je loπ, kapitalizam je dobar", ta reËenica ne sme biti prosto zamewena lozinkom „Nazad u socijalizam". „SAD je lider slobode i demokratije", ne sme biti jednostavno pretvoreno u „SAD je izvor i utoka zla". Moramo razviti daleko istanËaniji kategorijalni aparat, moramo izoπtriti naπa saznajna i analitiËka soËiva, moramo unaprediti naπe miπqewe i vrednovawe, da bismo do kraja mogli da shvatimo kako funkcioniπe kavez u kome smo se naπli, daa bismo shvatili ko su naπi Ëuvari, a ko su nam prijateqi...

U tom vaænom zadatku nam, bojim se, nikakve stare ideologije ne mogu mnogo pomoÊi. »esto se „PeËatu" prebacuje da je „miks leviËarskih i desniËarskih autora" i da „nije do kraja ideoloπki profilisan". Ali, ako mene pitate, mislim da je upravo u tome wegova prednost. Nijedna „Ëista" ideologija iz 19. ili iz 20. veka ne moæe da bude vodiË za razumevawe, a kamoli za politiËku akciju, u 21. veku. „Komunisti", „socijaldemokrate", „liberali", „konzervativci" - to su samo ideoloπke nalepnice iza kojih je, danas, sadræaj drugaËiji nego pre sto godina. Ne gledajmo na nalepnice, ne padajmo u joπ jednu klopku. Novo stawe sveta zahteva novo miπ qewe, a moæda i nova imena za to miπqewe.

Ideja oËuvawa porodiËnih vrednosti, morala i patriotizma je, u osnovi, ideja konzervacije, konzervativna ideja. Treba li leviËari da je zbog toga odbace? Ideja jake nacionalne dræave - u smislu suvereniteta i sprovoewa zakona, je, izvorno, nacionalistiËka ideja. Treba li liberali i socijaldemokrate da je zaborave?

Ideja socijalne pravde je leviËarska ideja.

Zaπto bi konzervativci bili protiv? Ako æivimo u sistemu u kome je sve napadnuto - porodica, mo ra l, d ræa va , slo bo da m iπ q ew a, soc ij al na pravda... - pa zar neÊemo porodicu braniti kao najboqi konzervativci, slobodu miπqewa kao najpredaniji liberali, a socijalnu pravdu kao najæeπÊi socijalisti?

LAKO JE DELATI, TE©KO RAZUMETI A mi æivimo upravo u jednom takvom sistemu. To je globalni sistem koji nas je prevario,

(Kraj na str. 8/2))

Poluprazna galerija za pos-

Iskra 1. juni 2010.

Suewe u Hagu

KARAXI∆ POPUT MILO©EVI∆A AmeriËki diplomate Herbert Okun, do sada najjaËi svedok optuæbe, kaæe da je tokom rata u BiH viπe zemaqa, ukquËujuÊi i SAD, isporuËivalo oruæje bosanskim Muslimanima - uprkos zabrani UN matraËe najveÊe sudnice Haπkog tribunala pouzdan je znak da je suewe Radovanu KaraxiÊu ovih dana zbiqa poËelo, posle brojnih proceduralnih zapleta i simboliËkog otvarawa uvodnim reËima odbrane i optuæbe. Taj svojevrsni haπki paradoks veÊ je vien u sluËaju Slobodana MiloπeviÊa kada su, posle poËetnog verbalnog duela suprotstavqenih strana, koji je u procesnom smislu nevaæan, iskazi svedoka, s izuzetkom onih poznatih javnosti, pobuivali mawe interesovawa πto je suewe duæe trajalo.

Suewe bivπem predsedniku Republike Srpske, optuæenom za genocid i zloËine protiv ËoveËnosti nad Muslimanima i Hrvatima, te uzimawe meunarodnih talaca tokom rata u BiH 19921995, biÊe dugotrajno. Poπto je ispitivawe prve Ëetvorice od najavqenih 400 svedoka optuæbe potrajalo dve nedeqe, veÊ sada se Ëini previπe optimistiËnom procena predsednika tribunala Patrika Robinsona da Êe se prvostepeni proces KaraxiÊu zavrπiti 2012, a pravosnaæna presuda, posle æalbenog postupka, biti izreËena poËetkom 2014.

Mawe zato πto bi, kako veruju ciniËniji posmatraËi, KaraxiÊ æeleo da se proces otegne u nedogled, buduÊi da u skoroj buduÊnosti neÊe moÊi da se bavi politikom, ni alternativnom medicinom, a viπe zbog Ëiwenice da mu se i smawenom optuænicom na teret stavqaju gotovo sva ratna zlodela poËiwena nad bosanskim nesrbima.

Podsetimo, optuænica protiv KaraxiÊa usredsreena je na: etniËko ËiπÊewe Muslimana i Hrvata πirom BiH 1992-1995; kampawu terora protiv civila tokom opsade Sarajeva u istom periodu; uzimawe UN osobqa za taoce u maju i junu 1995, te genocid u Srebrenici i joπ sedam opπtina u BiH. Pomiren sa sudbinom da Savet bezbednosti UN neÊe usvojiti wegov zahtev i osloboditi ga specijalnom rezolucijom, a na osnovu imuniteta koji mu je, kako veli, onomad garantovao „buldoæer diplomata” RiËard Holbruk, KaraxiÊ je, izgleda, odustao od proceduralnog manevrisawa. U sudnici je, unakrsno ispitujuÊi prve svedoke, nastojao da deluje kao kompetentni i kooperativni optuæenibranilac i usput, poput MiloπeviÊa, zadræi πta je ostalo od predsedniËkog autoriteta.

BuduÊi da mu je sudsko veÊe, nakon πto je u oktobru proπle godine bojkotovao otvarawe procesa, nametnulo za branioca engleskog advokata RiËarda Harvija - uz upozorewe da Êe ga aktivi rati ako se bojkot nastavi - KaraxiÊ i nije imao

Iskra 1. juni 2010.

mnogo izbora do da se ukquËi u proces.

Jedinim iznenaewem u prvih petnaestak dana dokaznog postupka moglo bi se nazvati hladnokrvno priznawe penzionisanog ameriËkog diplomate Herberta Okuna, do sada najjaËeg svedoka optuæbe, da je tokom rata u BiH viπe zemaqa, ukquËujuÊi i SAD, isporuËivalo oruæje bosanskim Muslimanima - uprkos zabrani UN, i to preko baze mirovnih snaga Svetske organizacije u Tuzli.

KaraxiÊeva odbrana je tokom priprema za suewe velike napore ulagala u pokuπaje da od viπe dræava dobije dokumente o tim isporukama. „To je bila javna tajna, za to su svi znali.

R a π i r e n o j e b i l o v e r o v a we d a je e mb a r g o U N nemoralan, zato πto je Muslimanima onemoguÊavao da se brane i da ga stoga vaqa ukinuti”, suvo je posvedoËio osamdesetogodiπwi Okun, koji je tokom jugoslovenskih ratova bio zamenik izaslanika UN Sajrusa Vensa i Dejvida Ovena. Prisetio se Ëak, ednom zgodom tadaπwi hrvatkao anegdote, da je je ski predsednik Frawo Tuman odveo Vensa i wega na zagrebaËki ae rodrom i pokaz ao im iransk i „boing-747” pun vojne opreme namewene Muslimanima u BiH. Dok ga je KaraxiÊ viπe dana unakrsno ispitivao, Okun se nije libio da potvrdi i da su meunarodni izaslanici „verovali, ali nisu imali dokaza” da je muslimanska strana u Sarajevu ubijala francuske vojnike iz sastava Unprofora i smiπqeno otvarala vatru iz okoline gradske bol nice ne bi li isprovocirala æestoku reakciju artiqerije Vojske RS sa okolnih brda i izazvala stranu intervenciju.

Svedok je prihvatio i da nijedna od tri zaraÊene strane u BiH nije bila „nevina” i da su sve poËinile zloËine. Citirao je, pri tom, jednog muslimanskog zvaniËnika koji mu je rekao: „Srbi su koqaËi, Hrvati su ubice, a mi Muslimani smo egzekutori”.

U Okunovom svedoËewu bi, na nevoqu KaraxiÊa, posle toga po pravilu usledilo „ali”, i konstatacija da su srpske snage poËinile najviπe zloËina, u ciqu stvarawa sopstvene etniËke dræave, πto je optuæenog izbacivalo iz takta. „Ne volim vaπe `ali`”, protestovao je KaraxiÊ viπe puta.

SluæeÊi se beleπkama (na 2.000 stranica) koje je, kao diplomata starog kova, uredno vodio tokom viπe od 50 razgovora mirovnih izaslanika sa KaraxiÊem 1991-1997, Okun je u sudnici potvr

7

KaraxiÊ poput...

©ta daqe?... (sa str. 6/2)

dio skoro sve teπke optuæbe protiv tadaπweg voe bosanskih Srba.

usisao i sad nas lomi. Potrebno je mnogo pameti da vidimo kako on radi, ko su nam neprijateqi, a ko saveznici. U tom procesu razumevawa i uËewa, svako miπqewe, svaki istiniti uvid je dobrodoπao. Ako kao liberal hoÊu da vratim demokratiju i suverenitet narodu, zaπto bih odbio da nauËim πta o globalnom sistemu kaæu Frank, Svizi ili Volerstin, samo zato πto su marksisti? Ako kao pravoslavac hoÊu da razumem πta to rade sa mojim vrednostima i sa hriπÊanstvom, zaπto bih odbio da Ëitam sjajne kwige Majkla Xonsa, samo zato πto je katolik i Amerikanac?

KaraxiÊ se, posvedoËio je Okun, od poËetka „dosledno” zalagao sa „tri dræave unutar dræave”, πto je, po wemu, bilo jednako podeli BiH izmeu Srba i Hrvata, i u tom ciqu je upotrebio silu. „To se uklapalo u htewe Slobodana MiloπeviÊa i Vas da stvorite Veliku Srbiju... Na prvom naπem susretu, u jesen 1991, rekli ste nam da Êe biti rata ako srpske opπtine u BiH izraze æequ da ostanu u Jugoslaviji... Vi ste se postarali da se to i desi. ZapoËeli ste rat... Æeleli ste da Srbi vladaju Srbima i zato ste ustanovili RS i etniËki oËistili Muslimane i Hrvate”, kazao je Okun starom poznaniku.

KaraxiÊ je , kao nekada MiloπeviÊ, sa optuæeniËke stolice uzvraÊao da „to nije taËno i to Êemo dokazati” ili „doÊi Êemo i na to”, tvrdeÊi da same Okunove beleπke, iz kojih je opπirno citirao, govore suprotno. „Sviaju mi se vaπe beleπke, ali ne i vaπi komentari”, rekao je svedoku.

BraneÊi se od Okunovih, kako je rekao, „akuzacija”, KaraxiÊ je, na temeqima odbrane, koje je poËetkom marta izloæio u uvodnoj reËi, krivicu za rat pripisao teæwama muslimanskog vostva ka nezavisnosti BiH, uz zanemarivawe protivqewa i interesa srpskog naroda.

Tvrdio je i da je Islamska deklaracija Alije IzetbegoviÊa bila ideoloπka potka za ratno delovawe Muslimana u ciqu stvarawa islamske republike bez Srba, koje je ukquËivalo ærtvovawe sopstvenog naroda u eksplozijama na pijaci Markale i dugotrajno uskraÊivawe vode i namirnica graanima Sarajeva.

Uz negirawe da su lideri Muslimana „zloupotrebqavali patwe svog naroda”, Okun je KaraxiÊu rekao da je Unprofor podrobno istraæio i odbacio takve tvrdwe. Precizirao je da je 1992. na Sarajevo padalo izmeu 3.000 i 5.000 granata dnevno, a da je iz grada uzvraÊano sa oko 300 projektila maweg kalibra.

Optuæenog je podsetio i da je bez odgovora ostalo pitawe koje mu je joπ za vreme rata u BiH postavqao lord Oven - zaπto ne naredi obustavu granatirawa Sarajeva, kad zna da se wime ugroæavaju interesi Srba. „Negirate li vi da je vaπa vojska u Srebrenici ubila 7.000 Muslimana”, upitao je Okun u jednom trenutku KaraxiÊa. Odgovor je spreËila intervencija KaraxiÊevog pravnog savetnika Pitera Robinsona, koji je svedoka podsetio da je wegovo da odgovara na pitawa, a ne da ih postavqa.

10.5.2010.

Podvukla - Iskra) (P

8

Politika <www.politika.rs>

Isto vaæi i kad je reË o naπim saveznicima. U ovom kave zu nismo sami. I drugi suæwi su sistematski varani, tlaËeni i jednako iskoriπÊavani, kao i mi. Nije li najrazboritije da vidimo πta oni preduzimaju kako bi se oslobodili? Nije li pametnije da iz wihovog iskustva otpora neπto nauËimo, nego da sami kroz to isto prolazimo? KonaËno, nije li boqe da zajedno neπto pokuπamo, nego da sami juriπamo na reπetke i Ëekamo da nas slome, jednog po jednog?

Eto zaπto je vaæno imati na umu Sun Jat Senovu izreku da je „lako delati, ali teπko razumeti”. To ne znaËi odbijawe svake akcije, to ne znaËi da niπta ne treba raditi sve dok se ne izgradi potpuno jasna teorija. Ne. »itawe, pisawe, razgovor, u ovom trenutku su moæda najvaænija akcija. Jer, tek ako dobro razumemo, moÊi Êemo i drugima dobro daa objasnimo, tek kada dobro objasnimo, moÊi Êemo druge vaqano da pokrenemo. I samo ako u srpskoj inteligenciji pobedi slobodna misao, moÊi Êemo da „zakoraËimo ka slobodi". Zato se, kao i sedamdesetih ili devedesetih godina, najvaænija bitka ne vodi u Skupπtini, veÊ na Univerzitetu, u nauËnim Ëasopisima, u kulturnim institucijama, u novinama i, danas, na internetu...

Oni koji su, ranih devedesetih godina, uspeli da pridobiju duπu srpske inteligencije, srpske omladine, srpske graanske klase, poËetkom dvehiqaditih su preuzeli ovo druπtvo, wegovu politiku i ekonomiju. Zato i uπtvo, danas, oni koji sawaju da oslobode ovo drru moraju najpre da dobiju kulturni rat sa „kompradorima" - i u novinama, i u kulturi, i na Univerzitetu, i u muzici...

Zato, ne pitajte viπe kada Êe akcija. Mi smo usred we. I ako svako, na svom poqu, uradi makar deliÊ od onoga πto su autori „PeËata" uradili za ove dve godine, biÊe dobro.

PokrenuÊemo politiËare, pokrenuÊemo pre Êemo graane. I u ovoj zemqi i duzetnike, pokrenuuÊ u ovom narodu konaËno Êemo probuditi nadu da je spasewe moguÊe.

"PE»AT", br 110, 16.4.2010.

(Podvukla - Iskra)

Slobodan AntoniÊ

Iskra 1. juni 2010.

CIRKUS DEMOKRATIJA ARAN–ELOVAC - Lokalni izbori u Aranelovcu su pokazali da je demokratija u Srbiji izvrgnuta ruglu i da se nismo pomakli od doba Nikole PaπiÊa, koji je delio seqacima opanak da bi glasali za wega, dok danas proevropske snage dele patike. Dobijeπ levu patiku kada ueπ da glasaπ, mobilnim telefonom uslikaπ zaokruæeni listiÊ i kada izaeπ dobijeπ desnu patiku.

Sve stranke su kupovale glasove i plaÊali su, kako koja i kako kome, od hiqadu do Ëak pet hiqada dinara po glasu. Stranke su razvile i savrπen sistem kako da provere da li plaÊeni biraËi zaista glasaju za wih. Vrlo je jednostavno: prvi glasaË zaokruæi stranku koja mu je dala novac i ne ubaci listiÊ, preda ga drugom koji je primio novac, pa sledeÊem sve do posledweg glasaËa koji je stranaËki aktivista i koji, oËekujuÊi mnogo veÊu zaradu od stranke, ubaci oba listiÊa. Tako smo dobili tumor demokratiju. Izaπlo je πezdeset odsto siromaπnih graana da uzmu neπto. Ostali su prezrivo gledali ovaj politiËki cirkus.

Rezultat je bio oËekivan - niπta se nije promeni l o . O p o z i c i o n a s tr a n k a j e p o b e d i la , v la d a j uÊ a formira vlas t. I tako smo dobili savrπenu demokratsku prevaru i obmanu. Svi su zadovoqni.

Nastavqa se daqe pqaËkawe Srbije. Nema Demokratije u druπtvu sa ovakvom korupcijom stranaka. Nema borbe protiv organizovanog krimi nala, kada su stranke glavni nosioci organizo vanog kriminala. ©ta je kupovina glasova nego organizovani kriminal stranaka. Kako ga spreËiti? Potrebno je doneti novi zakon o izborima i finansirawu politiËkih stranaka. Taj novi zakon o izborima Êe smatrati teπkim kriviËnim delom potkupqivawe biraËa i stranke Êe biti kaæwavane i novËano i zabranom od deset godina bavqewa politikom. Takoe, laæna predizborna obeÊawa Êe se zakonski sankcionisati kao obmana graana i to Êe uvesti politiËki red u cirkus demokratiju, gde su klovnovi glavni zabavqaËi opqaËkanog naroda.

Da li je narod kriv? Jeste. Zaπto prihvataju tu prevaru? Zaπto prodaju svoj glas za novac?

Opet, taj siromaπni narod je izmanipulisan stranaËkim meπetarima. Medijski mrak u Srbiji je potpun. Stvorena je takva slika na politiËkoj sceni da nema nikakvih ozbiqnih promena u interesu graana, nego da se samo smewuju jedni te isti koji kradu i laæu narod.

A kad je veÊ takvo stawe, onda taj siromaπni nesretnik pristaje da makar uzme neku aj glas koji, kako mu je nametnuto, crkavicu za ta niπta ni ne odluËuje . I tako mi svi ostali stradamo. I tako strada Demokratija. Do kada to moæe da traje? Sve dok takva politika ne bankrotira. Jedino ekonomski bankrot moæe da promeni naπu korumpiranu i kriminalizovanu politiËku scenu. Zato strpqivo Ëekamo bankrot.

Koji neumitno dolazi posle svih rasprodaja i kraa. Graanima savetujem da ne uËestvuju u tom

Iskra 1. juni 2010.

cirkusu. Neizlazak na izbore je vaπe demokratsko pravo. Kada veÊina graana ne bi izaπla na takve cirkus izbore, onda bi poËele istinske promene.

Posle je samo dovoqno da se ti koji izlaze organizuju i da glasaju za sebe i svoj pogled na svet.

PROSTAKLUK - U televizijskom taksiju voditeq vozaË nagrauje putnike novËanim iznosom za svako pogoeno pitawe. Ulazi otmena gospoa, doterana i moderna, Ëetrdesetih godina, sa dvoje dece koji su, recimo, sedmi i treÊi razred. Sve je na wima graanski doterano, umiveno i sreeno kako treba. Prvo pitawe: "Koje zemqe je glavni grad Varπava?" PoËiwe glupo smejawe, cerekawe, kebeËewe i natucawe... Maarska... »eπka... voditeq pomaæe... smejawe, cerekawe... voditeq pomaæe... i na kraju se nekako izgovara - Poqska.

Drugo pitawe: "Koji veliki istorijski dogaaj je vezan za ime Gavrila Principa?" Ponovo iste scene. Smejawe, cerekawe, kebeËewe i... nema odgovora... otmena gospoa sa svojim sinovima πkolarcima ne zna... ni pomoÊ voditeqa ne uspeva.

A onda se traæi pomoÊ prijateqa. Zvoni mobilni i javqa se muæ, pitawe, cerekawe, stanke, kebeËewe, Ëekawe, razmiπqawe i onda sledi konaËan i definitivan odgovor: "Prvi srpski rat!" Ova gospoa i wen muæ su glasaËi. Oni glasaju iz ubeewa da su otmeni, moderni i napredni. I oni odluËuju o naπim sudbinama. Ponose se time i ne stide se svog neznawa.

PRETWE - U cirkus demokratiji Klovn tranzicije (predsednik TadiÊ - Iskra) se rasrdio na opoziciju. Zapretio je akterima koji su zapalili Beograd da Êe spreËiti da dou na vlast. Kako?

Policijom? Vojskom? Tenkovima? Predsednik svih graana Êe upotrebiti svu svoju energiju u tom ciqu. Priznao je da mnogo uËi od Predsednikovog omiqenog Penzionera. Koji je izjavio - o buduÊnosti Êemo govoriti kada ta buduÊnost bude aktuelna. Predsednik se sa tim slaæe. Cirkuska predstava se nastavqa. Klovn tranzicije na Ëelu kolone, iza wega idu radnici propalih firmi koji πtrajkuju jer nemaju plate, patrioti pevaju ravnogorski πlager - sprem'te se, sprem'te Ëetnici, i cirkuski kamion sa majmunom na vrhu kamiona i dreËavi razglas koji poziva sve graane iz Aranelovca da posete cirkus u svom gradu. To je evropska kolona ponosa.

ORUÆJE - NajaËi predsednik opozicione stranke koja pobeuje na izborima je rekao da je wihovo najjaËe oruæje - narod. Pre toga, priznao je da se preselio iz stana od 96 u stan od 150 metara kvadratnih i da se zbog toga zaduæio 200.000 evra.

Niko nije pitao Nevernog Tomu (Tomislav NikoliÊ, predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Iskra) - da li je moralno to da radi u trenucima kada veÊina graana nema za elementarnu æivotnu egzistenciju? Graana koje i on zastupa i za Ëije se interes, navodno, bori. I joπ neπto: kako je moguÊe da posle dvadeset godina bavqewa iskquËivo politikom on postaje sve bogatiji, dok graani

9

Cirkus demokratija... postaju sve siromaπniji? Kakva je to politika u interesu naroda?

Neverni Toma je dao intervju na devet stranica. Uprkos velikom prostoru, Neverni Toma nije rekao niπta. Odnosno, nema nikakve nove politiËke ideje. Sve je bezidejno i stisnuto. Na pitawe - πta biste uradili ukoliko biste doπli na vlast - najveÊi lider opozicione stranke kaæe - ne znam πta Êemo prvo da uradimo.

Lepo. Reæim nema Ëega da se plaπi. A koalicija sa reæimom? Kada bi to uradili, kaæe uplaπeno Opozicionar, onda bi neko u Srbij i morao da bude opozicija. Svaπta! Kakvo objaπwewe?! Posluπajmo daqe ove britke opozicione misli - onda bi se rodila neka treÊa stranka, nastala od koalicija mawih. Pa, πta? U Ëemu je tu problem? Ko zna, kaæe Neverni Toma, kakva bi se tada opozicija izrodila i na koji bi naËin mawe stranke formirale koaliciju. A πta to tebe briga?

Zaπto bi se on, kada je postao deo reæima, brinuo za opoziciju? Da li on ima monopol na opoziciono delovawe ili je veÊ unapred odreeno i dogovoreno sve sa reæimom? To nije dobro za Srbiju, zakquËuje mudro reæimski Opozicionar.

A πta je najboqe za Srbiju? Najboqe i sigurnije je da postoje dva bloka koja Êe da se smewuju na vlasti. Divno! Kakva politiËka idila.

Sigurnije je da se oni smewuju na vlasti. Za koga sigurnije? Za reæim? Za najveÊeg Opozicionara?

Dva bloka Êe se smewivati na vlasti jer reæimski Opozicionar ne zna πta Êe prvo da uradi kada doe na vlast. U tom kolariÊa paniÊu sistemu pletemo se samiÊu. Neverni Toma Êe poveÊati svoju stambenu povrπinu na preko 200 metara kvadratnih, jer to zasluæuje reæimski Opozicionar.

Prvi stan je dobio kada je bio na vlasti u vreme Despota (Slobodana MiloπeviÊa - Iskra), da bi nas danas ubeivao da nikada nije bio na vlasti. Branio se da je to normalno da on kao Ëinovnik Despotove vlade dobije stan zbog tog sluæewa reæimu. I sada nastavqa da sluæi.

Neverni Toma je nauËio da sprovodi tue ideje.

Nema on politiËki potencijal da napravi preokret. Uprkos modernom stajlingu, iz wega izbija neko mraËwaπtvo, mrzovoqa, nezadovoqstvo i zluradost. To Srbiji danas ne treba. »ovek bez voqe i energije ne moæe sruπiti Klovna tranzicije. »ovek bez vizije, kreacije i znawa nije dorastao istorijskom trenutku. Neverni Toma nije lider i uprkos velikim uloæenim novcima, moæe samo neko vreme da pokriva teren. Ni milion skupqenih glasova nije dovoqno bez osmiπqene politiËke ideje. Niko ne pita odakle iznenada toliki novac? Ali oni koji preleÊu znaju. I zato koriste priliku. I joπ neπto, vrlo interesantno objaπwewe. "©to se tiËe privrednika, oni nas ne napadaju niti mi wih diramo, a niti kao stranka sa wima saraujemo."

RO©TIQIJADA - sve je ostalo po starom u

10

proslavi praznika rada. Niπta se nije promenilo.

Sindikati po svetu su bili u protestnim povorkama, u mnogim gradovima od GrËke do Kine voeni su pravi ratovi, dok su naπi siromaπni i otpuπteni radnici raspaqivali roπtiq. I to je boqe nego da daju podrπku sindikalnim birokratama koji piju piÊe sa tajkunima tranzicije. Ne vaqa samo πto nisu pokupili otpad koji je ostao iza wih. Moraju, napokon, postati graani.

PUTEVI - Bilo bi dobro kada bi postojala moguÊnosti da svi naπi graani uu u jedan autobus i da ih odvedemo da vide kako izgleda autoput Segedin-Budimpeπta. Tada bi videli koliko smo propali. Tada bi shvatili kako nas kradu reformatori i kako za deset godina nisu uspeli da naprave autostradu Beograd-Horgoπ.

Moj partner Joπka Kadaπ gradi puteve po svetu, ima preko tri hiqade zaposlenih i daje garancije na svoj put pet godina, objasnio mi je zaπto su naπi putevi loπi. Osnova puta nije dobra jer se krade na materijalu. Kasnije se krade na asfaltu. Na moj poziv da srpski putari krenu u Albaniju i da grade tamo puteve, niko se nije odazvao. Zaπto bi napuπtali træiπte gde se zarauje enormno i da se putevi posle nekoliko godina ponovo asfaltiraju. Partije na vlasti kraduckaju sa wima.

GR»KA - Napokon je doneta odluka da se bankrotiranoj GrËkoj pomogne sa 120 milijardi evra u tri godine i da se tako izbegne kolaps evra.

To je uraeno iz vlastitih potreba, a ne iz qubavi prema GrËkoj. Ukupan dug GrËke je preπao 300 milijardi evra i mora se hitno intervenisati sa 55 milijardi evra u maju da bi se platili dospeli krediti. Ukoliko bi se dogodilo da GrËka u maju nema novac da vrati dospele kredite, onda bi se ugrozile finansije poverilaca u EU, pa bi se ugrozila pozicija evra i to bi dovelo do pucawa jedinstvenog evropskog sistema. Ovako je bilo lakπe. ©tampane evre Êe GrËkoj dati malo NemaËka, malo Evropska centralna banka i malo MMF i tako Êe se zatvoriti dug i produæiti agonija. Ozbiqnih sistemskih promena nema. Zapravo, pokuπaji reæima da smawe troπkove i da uvedu πtedwu u raskalaπnu i raspojasanu dræavu biÊe onemoguÊeni πtrajkovima zaposlenih i siromaπnih graana.

Suπtina problema je da kriza nije pogodila sve graane, nego da su bogati oligarsi ostali nedirnuti vladinim merama i da cenu izlaska iz krize mora da podnese sirotiwa. BiÊe veoma zanimqivo videti kako Êe se daqe razvijati ovo zamajavawe graana Evrope. Pogotovo kada znamo da su i ostale dræave troπile iznad svojih moguÊnosti i da su se odabrane grupe politiËara i oligarha nenormalno obogatile. RaËun je stigao na naplatu.

Tabloid, 16.5.2010.

(Podvukla - Iskra)

Branko Dragaπ <magazin-tabloid.com>

Iskra 1. juni 2010.

©iptari nas πamaraju - a naπa vlast „diplomatski deluje” Srpska dvokanalna politika - jedna u ciqu obmane sopstvenog naroda, a druga u pravcu predaje i priznawa dræave Kosovo, kao uslova za eventualni prijem u EU...

Dok nas ©iptari sa Kosova svaki drugi dan πamaraju svojim odlukama i ukidaju sve πto tu pokrajinu vezuje sa Srbijom, naπa vladajuÊa politiËka „elita” izvodi sumanute politiËe piruete kako bi obmanula sopstveni narod - pa Ëak i uz izjave da nam je „pozicija Ëvrsta kao kamen”.

Od strane kosovskih vlasti a po nalogu EULEX-a prvo su uvedeni oπtri carinski propisi i iz Srbije na Kosovo moæe da ue samo ono πto kosovska vlada odobri. Tako je humanitarna pomoÊ u hrani koja je iz Srbije poslata Srbima na Kosmatu i kuhiwama od kojih egzistencijalno zavisi viπe os 10.000 Srba bila zadræana na granici 20-tak dana - sve dok se namernice nisu pokvarile. Preko granice nije moglo da proe ni nekoliko krava koje su kao humanitarnu pomoÊ Srbi iz dijaspore hteli da uruËe pojedinim srpskim porodicama sa veÊim brojem dece kako bi imali mleka za decu - odgovor kosovskih vlasti bio je da se krave kupe na Kosmetu. »ak ni igraËke upuÊene kao BoæiÊni poklon nisu stigle do kosovske deËice.

Sve se ovo krije se od srpske javnosti, a naπi vladajuÊi mozgovi „diplomatski deluju” i izbacuju izjave kako nam je „pozicija Ëvrsta kao kamen”. EULEX na sve Êuti jer je tu da od KiM napravi dræavu Kosovo, a ©iptari nam na dnevnim æivotnim stvarima pokazuju da su dræava pred kojom se Srbija mora pokloniti i qubazno zamoliti Ëak i za dostavu humanitarne pomoÊi. Na koga to srpsko rukovodstvo „diplomatski deluje” ako na EULEX i UNMIK ne uspeva, nije poznato - moæda na Paragvaj jer Êe verovatno on to da reπi?

SledeÊi potez je bio prekid struje srpskim enklavama sve dok Srbi na Kosmetu nisu prihvatili da plate dugove za struju i potpiπu ugovore sa KEK-om da Êe struju redovno plaÊati - iako nigde ne rade pa i nemaju prihode kojim bi te obaveze izmirivali. Onda su uhapsili i proterali naπeg ministra za KiM Gorana BogdanoviÊa koji je bio u poseti ©trpcu a nije dobio dozvolu kosovskih vlasti da tamo moæe otiÊi. Tek da se zna da su oni ozbiqna dræava i da se neki kvazi ministri iz Srbije tamo neÊe moÊi da πetkaju. SliËno se u ©trpcu proveo i gradonaËelnik Beograda –ilas kada je pokuπao da toj srpskoj enklavi uruËi jedno vozilo hitne pomoÊi. Bio je ekspresno izπutiran iz ©trpca zajedno sa vozilom - jer dræava Kosovo ima zdravstvo, pa i vozila hitne pomoÊi, pa Êe oni da voze Srbe ako im je hitna medicinska pomoÊ potrebna.

I sam TadiÊ da bi otiπao na Badwe veËe, odnosno boæiÊno slikawe u manastir Visoki DeËani morao je da traæi odobrewe od kosovskih

Iskra 1. juni 2010.

vlasti i EULEX-a. To je normalna procedura i za bilo kojeg naπeg zvaniËnika ako bi hteo da ode na Kosovo. A obiËni smrtnici na Kosovo mogu otiÊi samo sa pasoπem, jer se sa liËnim kartama u „dræavu Kosovo” viπe ne moæe ulaziti.

SledeÊi korak kosovskih vlasti je bio joπ πokantniji za kosovske Srbe. Poslali su specijalnu policiju da na emisionim stubovima i repetitorima i bukvalno iseku kablove kako bi prekinuli rad mobilne i fiksne telefonije srpskih operatera, jer nemaju kosovsku licencu za rad na teritoriji te „dræave”. Ko od Srba hoÊe da ima vezu neka kupi karticu od kosovskih mobilnih operatera pa nek telefonira. Odmah je usledila oπtra izjava „mudrog” predsednika TadiÊa „da Êe on upotrebiti sve diplomatske napore kako bi se to hitno popravilo i Srbima omoguÊile telefonske veze”. Ta „hitna diplomatska aktivnost” za ovim 20 dana joπ nije dala nikakve rezultate - a po svoj prilici neÊe ni dati. Jedino πto je uraeno je da su na granici sa Kosmetom postavqeni emisioni stubovi pa je izvestan broj Srba dobio signal bar za mobilnu telefoniju. Ostali u centralnom Kosmetu Êe da popriËekaju da TadiÊeva diplomatija proradi.

Joπ se nije stiπala buka oko prekida telefonskih veza a sa Kosmeta je stigla nova vest.

Vlada Kosova je ukinula sve autobuske i ostale linije za prevoz putnika onim prevoznicima iz Srbije koji nemaju kosovsku licencu za tu delatnost - koja se naravno plaÊa. Odmah je Ministar za Kosovo i Metohiju Goran BogdanoviÊ „najoπtrije osudio joπ jedan nasilniËki akt kosovskih privremenih institucija - prekidawe autobuskog i kombi prevoza izmeu srpskih enklava u pokrajini i centralne Srbije”. Posle ove oπtre osude naπeg ministra mora da su se na Kosovu ozbiqno zabrinuli - jer kad ministar jedne „paπa-bozuk” dræave preti, nije za πalu.

Za svo to vreme EULEX kome je TadiÊ i wegova „elita” omoguÊila da se na Kosmetu uopπte i pojavi - Êuti. Naprosto ne znaju o Ëemu se zapravo radi. EULEX je na KiM doπao da sprovede plan Martija Ahtisarija i napravi nezavisnu dræavu Kosovo, πto i rade. TadiÊ je znao da su EULEX napravile Ëlanice EU koje su priznale Kosovo kao novu dræavu - a Srbija je dala saglasnost da EULEX zameni UNMIK πto podrazumeva da se Srbija sloæila sa delovawem EULEX-a. U tom delovawu predvien je prenos ovlaπÊewa sa UNMIK-a na EULEX, a on u pravcu osposobqavawa organa Kosova, deo operativnih ovlaπÊewa prenosi na Vladu Kosova koja poËiwe da se ponaπa kao svaka dræava i zavodi red u oblasti tele

11

PRESTROJAVAWA U SRPSKOJ POLITICI Opozicija i daqe pokuπava da vlast natera na izbore - vlast poruËuje: nema novih izbora - Moæe li uspeti najnoviji pokuπaj opozicije da napravi dvopartijski sistem u Srbiji?

"Opredelite se: DS ili - SNS" Tomislav NikoliÊ Nakon predaje viπe od milion potpisa za raspisivawe vanrednih izbora, koje je vlast ravnoduπno primila k znawu, opozicija je krenula sa novim inicijativama. »elnici Srpske napredne stranke (SNS) i Nove Srbije (NS) su najpre najavili teπwu saradwu, a zatim i poslali poziv ostalim politiËkim strankama. Lider napredwaka Tomislav NikoliÊ je pozvao mawe stranke da se opredele, da li æele da budu sa Demokratskom strankom ili sa Srpskom naprednom strankom.

Ko Êe biti lider opozicije?

Rezultati pojedinih lokalnih izbora, kao i poveÊawe rejtinga, praktiËno obavezuju Ëelnike

©iptari nas... fonije, transporta, carina... Ni EULEX ni Vlada Kosova nisu znali da Êemo mi „tako hitno i oπtro diplomatski da delujemo” ili je to delovawe samo slatka laæa za domaÊu upotrebu.

Osim toga evo idemo u Sarajevo da razgovaramo o regionalnoj saradwi na kome Êe za istim stolom sedeti i te institucije sa Kosova koje nam seku telefonske i saobraÊajne veze... JeremiÊu je samo vaæno kakav je format skupa, pa jasno izjavquje „da Srbija ima Ëvrst dogovor sa organizatorima skupa u Sarajevu oko formata potencijalnog uËeπÊa institucija iz Priπtine. Srbi u getu, nemoguÊnost kretawa sada i saobraÊajnih veza, telefonija, carine... Æivot Srba na KiM, dostojanstvo Srbije kao dræave... sve to nije vaæno vaæan je samo format.

E JeremiÊu, kao i oni ispred i iza tebe, vaπ format bi se jedino mogao okarakterisati kao idiotski format. Stoga bi najzad bio red da svojim izjavama, „formatima” i osudama viπe prestanete da zavitlavate ovaj narod jer „priËa moæe da ima tuæan kraj”. Toliko vreawe intelekta Srba, kako u Srbiji tako na Kosmetu, nedopustivo je Ëak i vama sa „formata” od kojih se svaka prevara moæe oËekivati, ali morate znati da se na prevarama ne moæe da odbrani i KiM, a joπ mawe izgradi ozbiqna dræava. Ako to joπ niste shvatili pogledajte neke od zadwih TV komentara i izjava vaπeg predsednika –iniÊa pa vam se neπto moæda moæe u glavi i izbistriti - kako ne bi ostalo samo kamewe.

Srpska politika, 13.5.2010. <www.srpskapolitika.com>

12

Zvonimir TrajkoviÊ

napredwaka na stalnu akciju, istiËe za DojËe vele politiËki analitiËar Dejan Vuk StankoviÊ. Lider SNS pri tome igra na kartu velikog socijalnog i politiËkog nezadovoqstva biraËa, ocewuje StankoviÊ: „To je pokuπaj Tomislava NikoliÊa da se stavi na Ëelo jednog od ta dva bloka. I da zapravo polarizuje politiËku scenu, i da kroz tu polarizaciju politiËke scene prosto doe u priliku da napravi jednu vrstu referendumskog izjaπwavawa na nekim buduÊim izborima. Drugo, to je æeqa da se maksimalno pojednostavi politiËka scena. I da se posle tog referendumskog izjaπwavawa ko je za ko je protiv demokrata ili narodwaka, odnosno ko je za ili protiv sadaπwe vlasti, da se na osnovu tog opredeqewa jednostavnije pravi buduÊa vlada”.

Dva bloka a ne dve partije Inicijativa SNS se u politiËkim krugovima vidi i kao pokuπaj stvarawa dvopartijskog sistema u Srbiji. Ukrupwavawe politiËke scene je svakako potrebno, kaæe StankoviÊ, ali je po wegovom miπqewu nemoguÊe da se to brzo pretvori u dvopartijski sistem kakav postoji u nekim razvijenijim demokratijama: „Ono πto je moguÊe u nekoj perspektivi jeste da te dve stranke povuku znaËajan broj glasova kroz neke koalicione saveze, i da eventualno taj prag od 5 procenata postane jako teπko dostiæan nekim drugim, mawim partijama, koje imaju sliËnu programsku i politiËku orijentaciju ili kao narodwaci ili kao Demokratska stranka. Dakle, da jednostavno oni koji ostanu van tog saveza prosto postanu politiËki gubitnici”.

Koπtunica ispao iz igre?

OzvaniËewe bliskije saradwe izmeu SNS i NS je takoe znak da ostatak opozicije viπe nije imao æivaca da Ëeka na Vojislava Koπtunicu.

Demokratska stranka Srbije (DSS) je mlako uËestvovala u svim akcijama opozicije, i zbog toga DSS moæe biti veliki gubitnik prestrojavawa na politiËkoj sceni. DSS neÊe moæda biti totalno izbaËen iz politiËke igre, ali Êe im sada biti znatno teæe da funkcioniπu, smatra StankoviÊ, jer Êe im konkurencija na neki naËin biti i vlast i ostatak opozicije. Dejan Vuk StankoviÊ takoe kaæe da je sada znatno smawen prostor za buduÊu saradwu DS i SNS. Tim strankama to svakako nije prvi izbor, i oni moæda mogu zajedniËki formirati vlast samo u vanrednim okolnostima. To znaËi, dodaje StankoviÊ, da bi wihove ideoloπke razlike mogle biti prevaziene samo u sluËaju izuzetnog pogorπawa ekonomske i politiËke situacije u Srbiji.

DojËe vele, 6.5.2010.

Ivica PetroviÊ

Iskra 1. juni 2010.

ÆIGOSAWE PATRIOTIZMA Suewe Miπi VaciÊu, portparolu organizacije 1389, jasna je poruka mladima da ne organizuju mirne demonstracije protiv nezavisnosti Kosova, da budu politiËki korektni, da, reËju, ne rizikuju da zbog patriotizma zaglave u zatvoru VeÊ viπe od pola godine traje agresivna kampawa, predvoena NVO sektorom, delom medija i delovima vladajuÊeg reæima, protiv navodnog „nacionalizma” i „ekstremizma”. I pre toga je svako ko brani nacionalne interese, ili je, „ne daj boæe”, pravoslavac u javnom prostoru, rizikovao etiketu ekstremiste, antievropejca, pa Ëak i faπiste. No sada se krenulo korak daqe pokrenuta je akcija sa ciqem da se „nacionalisti” diskvalifikuju kao protivnici napretka, kao nasilnici i protivnici osnovnih civilizacijskih normi. Stoga se nastoji da se prognaju sa medija i sa oficijelne scene: da se onemoguÊe u delovawu, pa Ëak i da se zabrane sa opravdawem da su opasnost po dræavu i javni red i mir. Isto tako medijski se æigoπu Ëak i oni politiËari, novinari i intelektualci koji su oznaËeni kao „nacionalisti” i „patriote”.

MARIONETSKI ESTABLI©MENT Jedna od taktika ovog faπisoidnog udara na demokratsko i narodno pravo na iskazivawe slobodnog miπqewa jeste to da se izjednaËe navijaËke grupe, patriotske organizacije, stranke patriotske orijentacije kao i intelektualci koji su bliski „srpskom pogledu na svet”. Sva je prilika da u predveËerje novog talasa krize vlast ne æeli da rizikuje da se ove grupe i organizacije ne prikquËe talasu socijalnog nezadovoqstva, i stvore jedan ozbiqan front koji bi u krizi mogao ugroziti marionetski establiπement.

Osim nastojawa da se zabrane ili marginalizuju neke grupe koje bi mogle postati jezgro otpora reæimu koji ulazi u sve dubqe æivo blato krize, ovom kampawom diskreditacije nastoji se i da se te grupe i organizacije meusobno izoluju i odvoje od patriotskih stranaka i intelektualnih krugova. No, moæda nategnutim gurawem u isti koπ svih wih i podstaknu wihovo pribliæavawe i povezivawe. Kada se neko toliko ocrni i uËini politiËki „nepodobnim”, onda se po proverenom boqπeviËkom i nacistiËkom receptu qudi klone da ga podræe, pa Ëak i da normalno komuniciraju sa wim.

Stoga Êemo, rizikujuÊi da nas dovedu u vezu sa „ekstremistima”, reÊi i neπto o progonu i suewima kojima je podvrgnuta srpska patriotska omladina. Nikako u isti koπ ne trpamo one koji su se borili za nacionalne ciqeve odmereno i one koji su skloni da naprave i neki incident. No ne znamo ni po Ëemu su ti i takvi navijaËi i „ekstremi” toliko opasni da bi bili proglaπeni za dræavne neprijateqe broj jedan. Kao da na jugu zemqe nemamo secesiju, teroriste i narko kartele,

Iskra 1. juni 2010.

kao da nemamo kriminalne grupe i klanove koji deci diluju drogu, kao da nemamo tajkune koji ignoriπu zakone, kao da nam dræava nije sklona padu, veÊ kao da su nam jedini problem navijaËi i „nacionalisti”. Proizlazi da su oni jedina prepreka ulasku Srbije u Evropu, πto je, naravno, budalaπtina i podmetaËina.

NEVLADINA VLADA Javna je tajna da Srbijom gospodari nevladina vlada koja stoji iza kampawa, organizovanih protiv srpskih patriota. Sve one koji su bili protiv odræavawa gej parade, ili su protiv ulaska u NATO, ili su, pak, protiv sramne rezolucije o Srebrenici kojom se ceo srpski narod æigoπe kao zloËinaËki - oni shvataju kao neprijateqe u svom ideoloπkom ratu. Svako ko pokaæe malo kuraæi da se odupre novom globalistiËkom jednoumqu, rizikuje medijsko æigosawe, a ako nastavi u tom pravcu, i sudski proces. Nije bez osnova tvrdwa da je zbog nezadovoqstva Brisela i EU zbog neodræavawa gej parade neko morao biti „ærtveni jarac”.

Nevladina vlada je pokrenula u kvoru „hajke na nacionaliste” viπe sudskih procesa protiv onih koje je detektovala kao opasne elemente koje bi trebalo uÊutkati. Tako se 23. ovog meseca odræava suewe Miπi VaciÊu, portparolu organizacije 1389, koja je poznata po urbanom i „uliËnom” ispoqavawu patriotizma. Oni su ogranizovali viπe vidovdanskih marπeva gde mladi gandijevskim metodom izraæavaju protest protiv nepravde koja se nanosi Srbima na Kosovu.

Optuænica protiv lidera ova omladinske nacionalne organizacije ima dve taËke: optuæba zbog rasne, verske i diskriminacije LGBT populacije (lezbejke, pederi, biseksualci i transseksualci) u svojim izjavama, i zbog neovlaπÊenog dræawa oruæja. U delovawu ove organizacije i Miπe VaciÊa nismo naπli elemente rasne i verske diskriminacije, kao ni elemente „govora mræwe” protiv homoseskualaca, iako je jasno bio protiv odræavawa gej parade.

Jasno je da je ovako „tanka” optuæba morala biti pojaËana „posedovawem oruæja” za koje odbrana tvrdi da je podmetnuto, a indikativno je da je pronaeno pet dana posle hapπewa. No bilo kako bilo, utisak je da je ovde oËito reË o politiËki motivisanom i montiranom procesu u kome se nastoje zastraπiti svi oni koji su smetwa reæimu sa „patriotske strane”. Poruka mladima treba da bude - nemojte organizovati mirne demonstracije protiv nezavisnosti Kosova ili mirne vidovdanske marπeve, budite politiËki korektni, u

13

VA©INGTON TESTIRA MOGU∆NOST PODELE KOSOVA Srbija ne zna πta æeli. Kosovo je viπe tema za unutraπwu upotrebu - da se pokazuje otpor i iznose predlozi da bi se poverovalo da imamo plan ili ideju, ali, kao πto nismo znali ni oktobra 2007. πta zapravo æelimo, odnosno g de traæimo kompromis, ne znamo ni danas Posledwih dana Ëuju se mnogi „recepti” za reπavawe problema Kosova i Metohije, kao i poruke πta bi Srbija ne samo mogla veÊ i morala uËiniti da bi se kosovsko pitawe konaËno skinulo s dnevnog reda i ovaj deo Balkana lakπe prikquËio evropskoj porodici. „PredlagaËima” se pridruæio i lider napredwaka Tomislav NikoliÊ idejom o izdvajawu Kosova kao posebne evropske regije koja ima apsolutnu autonomiju od Srbije i potpuno priznawe od EU. Profesor meunarodnog prava dr Predrag SimiÊ tvrdi za naπ list da su svi „zvukovi” koji ovih dana odzvawaju sa svih strana sveta, pa i od domaÊih politiËara, zapravo uvertira u ono πto se dogoditi mora - a to je pokuπaj iznude pregovora u nadi da Êe oni doneti odreeni kompromis koji Êe dovesti do reπewa kosovskog problema.

- Kosovo, odnosno hoÊe li pregovora biti ili neÊe, ponovo je postalo „hit” tema jer oËigledno takvi zahtevi dolazi najviπe iz Brisela, ali i iz Vaπingtona - kaæe profesor SimiÊ. - Najinteresantnije u ovom trenutku je to πto se Ëini da se u Vaπingtonu testira moguÊnost podele Kosova. To proizlazi iz Ëlanka objavqenog u vodeÊem ameriËkom Ëasopisu, a koji otvoreno zagovara primene takozvanog Vatikanskog modela za Kosovo, po kojem bi Srbiji pripale tri opπtine na severu i kontrola nad crkvama kao svojim svetiwama, kao πto je to regulisano izmeu Vatikana i Italije, a ostatak Kosova bi Srbija priznala i ne bi pravila smetwe za prijem u UN.

Æigosawe patriotizma... uËlanite se u neku proevropsku stranku, pa moæda i dobijete neki privremeni posao; ili, pak, idite u Evropu, dobili ste „beli ©engen”. Ako ste patriota rizikujete medijsko æigosawe ili pak zatvor kao da deci ispred πkole dilujete drogu.

To je poruka koju vlast πaqe mladima u Srbiji kojima je joπ stalo do svoje zemqe. Oni su izokrenuli onu ©antiÊevu, i kao da kaæu: ne ostajte ovde... sunce naπeg neba neÊe vas grejati kao πto greje evropsko sunce, gorki su ovde zalogaji hleba, ovde gde nema evropskoga raja...

PeËat, 21.4.2010. <pecat.co.rs>

14

Branko Radun

Po wegovim reËima, teπko je reÊi koliko je to prava tema za razgovor u ovom trenutku, jer Srbija nije joπ ni izdaleka formulisala πta zapravo æeli da postigne u problemu s Kosovom.

- A plaπim se da ona ne zna πta æeli.

Kosovo je viπe tema za unutraπwu upotrebu - da se pokazuje otpor i iznose predlozi da bi se poverovalo da imamo plan ili ideju, ali, kao πto nismo znali ni oktobra 2007. na pregovorima u BeËu πta zapravo æelimo, odnosno gde traæimo kompromis, ne znamo ni danas. Naime, Srbija joπ uvek nije ni u naznakama rekla u kojem smeru bi bila spremna da nae kompromis s kosovskim Albancima - upozorio je SimiÊ.

OlakπavajuÊa okolnost domaÊim, ali i nekim stranim politiËarima koji su prethodnih dana izlazili s razliËitim idejama za reπavawe kosovskog problema, moæe biti to πto se joπ uvek Ëeka odluka Meunarodnog suda pravde o proglaπewu kosovske nezavisnosti. Ali ona Êe jednom biti doneta i trebalo bi, ukazuje profesor SimiÊ, da je veÊ sada definisan stav πta posle we i u kojem smeru se mora, ali i moæe iÊi. Meutim, kada je na „meniju” ovoliko razliËitih ideja i zvukova koji dolaze sa svih strana, one imaju za ciq „spinovawe” javnosti, odnosno pripremu graana Srbije na moguÊnost da neπto od toga i bude prihvaÊeno, ma koliko u prvi mah delovalo neprihvatqivo i gotovo nemoguÊe.

- Postoji jasan pokuπaj da se iznude pregovori, u nadi da Êe oni doneti odreeni kompromis.

Jer, ako se pogleda i pomenuti Ëlanak objavqen u SAD, otprilike je stav da je za konaËno reπewe Kosova ipak vaæna saglasnost Beograda, koju su oni, kada je proglaπena nezavinost, mislili da nije bitna. Naime, oËekivalo se da Êe proglaπewe nezavisnosti proÊi mnogo lakπe, ali je Srbija ipak blokirala daqa priznavawa, Rusija je blokirala prijem Kosova u UN, a u meuvremenu politiËki razvoj na Kosovu nije iπao dovoqno brzo i u onom smeru u kojem se oËekivalo. Sve to navodi evropsku i ameriËku administraciju na razmiπqawe o alternativi. Drugim reËima, za nas je moæda znaËajno πto se u tekstu, koji je pisao visoki funkcioner u Pentagonu, kaæe da se u to vreme smatralo da nije potrebna saglasnost Srbije za reπewe Kosova a da se u ovom trenutku doπlo do zakquËka da je ipak, zarad konaËnog reπewa kosovskog pitawa, potrebno postiÊi saglasnost s Beogradom - zakquËuje profesor SimiÊ.

Dnevnik, 9.5.2010. <www.dnevnik.rs>

Q. MaleπeviÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. juni 2010.

Elena Guskova:

USITWAVAWE SRPSKOG PROSTORA NIJE ZAVR©ENO Ruska istoriËarka Elena Guskova decenijama se bavi srpskim i balkanskim temama. Direktor je Centra za izuËavawe savremene balkanske krize u okviru Instituta za slavistiku Ruske akademije nauka. »lan je i Srpske akademije nauka i senator Republike Srpske. Objavila je desetine kwige o raspadu Jugoslavije, u kojima dokumentovano svjedoËi o ulozi stranog (presudnog) i domaÊih (pomoÊnih) faktora u tom procesu.

Kako danas vidite samostalnu Crnu Goru?

- U ruskim bajkama postoji priËa o braÊi kojima, kada su zajedno, niko ne moæe niπta. BraÊa viπe nisu zajedno, pa je sada Crna Gora postala mala, slaba i niko ne moæe da je zaπtiti. Varaju se ako misle da za wu nema opasnosti. Crna Gora ima more na koje NATO gleda planirajuÊi tamo svoje vojne baze. Ona ne æeli da ratuje, ali u svojim grudima ima albanski faktor, koji Êe za izvesno vreme naÊi varijantu po kojoj Êe crnogorska dræavnost morati da se deli sa wima. Albancima Êe i to biti malo, æeleÊe otcepqewe od Crne Gore.

TreÊa opasnost je Turska, koja sve viπe dobija ulogu mentora za Balkan. U proπlosti su slavni crnogorski junaci proterivali Turke sa svoje teritorije, i danas slave te pobjede. U buduÊnosti Êe morati drugaËije da se ponaπaju. Crnogorci Êe rato vati za interese Amerike u Avganistanu, Iranu i gde zatreba, veÊ su tamo neki otiπli da budu topovsko meso.

Kako Êe se odvijati stvari na ekonomskom i politiËkom nivou?

- To Êe iÊi vrlo teπko. Ekonomski, Crna Gora je mala i slaba. Ona ima razvijenu strukturu kada se radi o obrazovnom sistemu, ali gde Êe mladi qudi naÊi posao. Ranije su se zapoπqavali po Ëitavoj Jugoslaviji, najviπe u Beogradu i po Srbiji.

Crnogorskim vlastima to viπe nije u interesu, ostaje im neko drugo inostranstvo i gubitak qudskih resursa. Nisam ekonomista, pa ne bih daqe o tome, ali je sasvim sigurno Crna Gora osamostaqewem viπe izgubila nego dobila. Zapravo, na dobitku je wihova politiËka vrhuπka, a obiËan svet je samo na gubitku.

U Crnoj Gori je, kao i u Srbiji, aktuelna priËa o ulasku u NATO. Vlast bi, taman kao i u Beogradu, æelela da izbegne referendum o toj delikatnoj temi.

- MoraÊe, ipak, da organizuju referendum, mada nisu pitali narod kada su predali zahtev da uu u NATO. To je velika greπka, jer nikada nijedan Crnogorac nije pucao na Istok, a krajwi ciq i meta NATO je Rusija. Tako Êe se desiti da Crnogorci budu u prvim redovima NATO osvajawa Rusije. Viπe ne vaæi ono „nas i Rusa 200 miliona”, sada im je uzdanica NATO, koji treba da Ëuva Crnogorce u sluËaju opasnosti. A ËuvaÊe ih isto onako kako je Ëuvao

Iskra 1. juni 2010.

Makedonce 2001. od Albanaca. ZnaËi - nikako. Mi smo u Institutu analizirali makedonski sluËaj, izdali smo jedan od predviena Ëetiri toma posveÊena Makedoniji. Videli smo kakav je bio rezultat NATO „odbrane” Makedonaca. Makedonci su morali, po dikatatu Zapada, da promene svoj ustav, da daju Albancima sve prerogative vlasti koje ih vode ka nezavisnosti. Sigurno Êe je ostvariti, a istim putem krenuÊe i Albanci u Crnoj Gori.

Institut na Ëijem ste Ëelu je radio istraæivawe o uticaju albanskog faktora u razbijawu Jugoslavije. Dokle ste doπli?

- Objavili smo Ëetiri toma dokumenata koji obuhvataju period od Prizrenske lige do 2010. godine. Kroz te dokumente obelodaweno je sve πto rade Albanci, wihovi ciqevi i metode. Kosovo je prva stanica na putu do Velike Albanije, slede Makedonija, Crna Gora, sever GrËke i jug Srbije.

Oni, naravno, te ciqeve ne mogu da ostvare sami, ali zato imaju dobre tutore. Videli ste kako je prisustvo NATO na Kosmetu 1999. godine stvorilo idealne uslove, neku vrstu staklene baπte za gajewe i procvat albanskog terorizma, za etniËko ËiπÊewe Srba i uniπtavawe srpskih kulturnih i istorijskih tragova. Gde god doe NATO, stvaraju se protektorati ograniËenog teritorijalnog i poli tiËkog suvereniteta.

Kako se desilo da NATO postane naπa sudbina?

- Na poËetku balkanske krize NATO je glumio æequ za promenom svoje vojne u humanitarnu i mirovwaËku ulogu. UN im je pri tome posluæio kao pokriÊe. Od septembra 1992. godine, poËiwe proces stapnog „ozakowewa” mesta i uloge te organizacije u strukturama mirovnih snaga. I veÊ prva wihova aktivnost, odnosno ostvarivawe zadataka vojnog karaktera u okviru mirovnog plana, pokazala je pravo lice NATO. Otkad se na mirotvoraËkom b a l k a n sk o m h o r i z o n t u p o j a v i o NA TO , k o n c e p c i j a mira je postala vojniËki primitivna: najprije otvori vatru, a potom poËni da pregovaraπ. Pred poËetak vazduhoplovnih udara u Bosni, iz wihovog briselskog πtaba akcija je trijumfalistiËki oznaËena kao ponovno roewe NATO. Wihove akcije protiv tamoπweg srpskog naroda pokazale su vojnu suπtinu pakta kao i wegovu usmerenost samo protiv jednog naroda na Balkanu.

Zaπto su se okomili baπ na Srbiju i srpski narod uopπte?

- Dvadeset godina Zapad je uporno uniπtavao jednu dræavu i jedan narod. U toj borbi protiv srpskog naroda NATO igra ulogu orua. Svet nikada nije zauzimao tako nepravedan stav u odnosu na ceo jedan narod. Srbiju su optuæili za hegemonizam, za velikosrpske ambicije, za æequ za stvarawem velike Srbije na raËun drugih naroda.

15

Usitwavawe srpskog...

Sve velike laæi. Zbog specifiËkne istorijske uloge Sr bije na Balka nu, vladar i sv eta su se potrudili da oslabe srpsku dræavu - prvo iznutra, zatim teritorijalno i onda duhovno. Posle neuspeha takve strategije, pokuπali su da vas uniπte i fiziËki. NATO nije bio pobednik u ratu jer nije uspeo da uniπti tadaπwu jugoslovensku vojsku niti da slomi borbeni duh vojnika i oficira. Kao i mnogo puta ranije kada su u pitaw u Srbi, pobeeni ste u miru.

Ono πto danas pokuπavaju da vam urade graniËi se sa potpunim fiziËkim uniπtavawem jedne nacije.

Mora da postoji neki dubqi razlog za nevienu agresivnost Zapada?

- Razlog je jasan: Srbija je smetala. Prvo je SFRJ smetala time πto je bila jedna od najjaËih i najveÊih dræava na Balkanu. Zatim je SRJ bila smetwa time πto je saËuvala svoju vojsku, time πto je bila i ostala „tvrdoglava” i nije se potËiwavala planovima NATO. Sve balkanske dræave su ispred sebe imale samo dva puta. Prvi je bio - ne protiviti se, prihvatiti saradwu sa Alijansom i ispuwavati sve wihove uslove. U tom sluËaju Zapad bi diktirao svoje tumaËewe demokratije i federativnih odnosa, davao bi instrukcije za upravqawe dræavom, politiËkim strankama, sam bi postavqao i smewivao rukovodstva. Ovim putem su krenule sve dræave osim SRJ. Da su Srbi pristali da idu tom stazom, wihove zemqe bi bile podeqene mirnim putem.

Proklamovati svoje interese i boriti se za wih, bio je drugi put. To je bio izbor Srbije u Rambujeu. Da je tada SRJ prihvatila ultimatum NATO, bila bi okupirana Ëitava dræava. Ovako je Srbija, ipak, uspela da saËuva deo svoje teritorije.

Zbog ovakvog izbora, Jugoslavija se srela licem u lice sa agresorom i bila je kaæwena da bi drugi videli πta ih Ëeka ako ne budu posluπni.

ZakquËujem da su baπ rodoslovqe Srba, wihovo poreklo i istorijski karakter, hrabrost i junaπtvo, predstavqali glavnu prepreku na putu novih svetskih vladara.

Kako danas vidite stawe srpskog naroda?

- Kroz mnogo godina nepravde i kaæwavawa srpskom je narodu poquqana voqa za borbu za pruæawe otpora. Srbi su sami, bez podrπke sa strane, izdræali napad NATO-alijanse, sa ogromnim borbenim potencijalom. Posle toga, bilo je mnogo lakπe nastaviti sa wihovim uniπtavawem. Tako je doπlo do promene vlasti 2000. godine, πto je rezultat operacije koju su pripremile specijalne sluæbe sa Zapada. Potom je bilo lako uniπtiti Jugoslaviju, na Ëijem se Ëelu naπla nova posluπna vlast, kao i ostvarewe svega onog πto je bilo nemoguÊe u vrijeme nepopustqivog MiloπeviÊa.

Sve u Ëemu Zapad nije uspeo u Rambujeu i bombardovawem ostvareno je 2005. godine, kada je potpisan sporazum izmeu SCG i NATO o „kopnenim linijama komunikacije”, kojim se reguliπe tranzit NATO vojske i opreme preko teritorije Srbije i Crne Gore. NATO tada postaje najpovlaπÊeniji korisnik aerodroma, morskih zaliva, puteva i pruga,

16

kasarni, informacionih i komunikacionih sistema.

I to „do zavrπetka svih operacija odræavawa mira u regionu Balkana!” Tako je stvorena moguÊnost dopunskog smeπtaja NATO vojske na Balkanu, wihove dislokacije i pregrupisawa za daqe prebacivawe na istok. Balkan postaje mesto stalne dislokacije NATO. Nivo dræavnog suvereniteta Srbije postao je veoma nizak. NemoguÊe je uostalom sakriti da alijansa rukovodi procesima koji guπe samostalnost i nezavisnost balkanskih slovenskih naroda.

Svedoci smo joπ uvek nedovrπenog procesa usitwavawa i smawewa tog prostora.

Nedavno ste se, kao direktor Centra za izuËavawe savremene balkanske krize, obratili pismom poslanicima Skupπtine Srbije u vezi sa rezolucijom o zloËinima u Srebrenici. Zaπto?

- Srebrenica je postala predmet politiËke spekulacije o srpskoj krivici. Uprkos tome πto se pojavquje sve viπe podataka da je Srebrenica isplanirana i dobro izvedena operacija zapadnih specijalnih sluæbi. Laæ o Srebrenici se πiri po svetu ogromnom brzinom i boriti se sa wom postaje sve teæe. Muslimansku verziju ærtava niko i ne pokuπava da proveri, svi je prihvataju kao aksiom.

Ipak, podaci o broju ærtava nisu potvreni Ëiwenicama, slika dogaaja iz jula 1995. godine ostaje nejasna, podaci protivreËni, a mnoge optuæbe izmiπqene.

Mi smo u Institutu organizovali meunarodnu konferenciju posveÊenu Srebrenici, na kojoj je uËestvovalo viπe od 30 nauËnika iz raznih zemaqa.

Prvi put su pravnici, istoriËari, patologoanalitiËari, demografi i istraæivaËi iz drugih oblasti, an al iz ir al i br oj ne po da t ke , p ro na π li s u mn og e protivreËnosti u zvaniËnoj verziji, prikazali su novu metodiku istraæivawa broja ærtava . Svi dogaaji su stavqeni u istorijski k ontekst, otvoreni su novi aspekti dogaaja koji mewaju opπtu sliku deπavawa. To je dalo moguÊnost da se drugaËije gleda na problem Srebrenice i da se poËne sa preispitivawem oficijalne verzije.

Ipak, predsednik Srbije je poæurio sa nalogom parlamentu da usvoji sramnu rezoluciju o Srebrenici.

- Srbija nije smela da æuri sa priznawem svoje navodne krivice i sa izviwewem, sve dok okolnosti u vezi sa dogaajima u Srebrenici ne budu razjaπwene i dostupne javnosti. U suprotnom to biti teæak teret i optuæba na pleÊima Ëitavog srpskog naroda. Ta rezolucija Êe postati potvrda NATO verzije o krivici Srba za sve πto se dogaalo na Balkanu 90-ih godina i opravdawe za bombardovawe 1999. godine.

Sada je glavni zadatak da se ispita taj sloæeni period iz rata u Bosni i Hercegovini, provere sve Ëiwenice, pokaæu novi podaci, medicina i pravna nauka treba da sprovedu analizu dokumenata... Treba obelodaniti uzroËno-poslediËne veze prethodnih dogaaja koji se odnose na uniπtavawe srpskog æivqa. Jednostavno, neophodno je dati svetu pravednu sliku dogaaja u Srebrenici. Joπ su æivi svedoci i uËesnici tih dogaaja, progovorili

Iskra 1. juni 2010.

VA©INGTON PLANIRA NOVE RATOVE ©TA KAÆU ODBRAMBENI DOKUMENTI SAD Kada je ministar odbrane SAD Robert Gejts rekao da „uspeh u buduÊim ratovima zavisi od uspeha u ratovima koje danas vodimo”, nije precizirao koje je „buduÊe” ratove imao u vidu, ali se u izveπtaju Pentagona navodi da je po beda SAD u Iraku i Avganistanu tek „prvi korak ka postizawu strateπkih ciqeva” Izjave administracije Baraka Obame i potezi koje ona preduzima u posledwe vreme ukazuju da Êe se vojna aktivnost SAD u svetu i daqe poveÊavati. SudeÊi prema saopπtewima i raspoloæivim dokumentima, buduÊnost Amerike je rat, i to πirih razmera nego ikada do sada.

Kada govorimo o izjavama i potezima, imamo u vidu »etvorogodiπwi pregled odbrambene poli tike (The Quadrennial Defense Review; QDR), Pregled stawa nuklearnog potencijala (The Nuclear Posture Review), Izveπtaj o balistiËkoj protivraketnoj odbrani (The Ballistic Misisle Defense Report), a takoe i Samit o nuklearnoj bezbednosti u Wujorku 11-12. aprila, kao i sadaπwu (3-28. maja) Konferenciju uËesnika Sporazuma o neπirewu nuklearnog oruæja.

Dodajmo tome joπ i rat koji se vodi na Bliskom Istoku i u Centralnoj Aziji, a takoe odluku Pentagona da „optimizuje” odbrambeni buxet za 2011. godinu.

Autori »etvorogodiπweg pregleda odbrambene politike (QDR), objavqenog u februaru 2010. godine, sugeriπu da Americi prete opasnosti sa najrazliËitijih strana. I zato je potrebno ulagati milijarde dolara u ratove koji se veÊ vode i one koji su predvieni, kako bi se zaπtitila opsednuta otaxbina.

U Pregledu o stawu nuklearnog potencijala govori se da je ciq SAD zapravo svet bez nuklearnog oruæja. Ali bez obzira na deklarativno smawewe svojih arsenala, Pentagon poveÊava nuklearni

su holandski mirotvorci, svoja istraæivawa objavquju i nauËnici na Zapadu. Ne treba srpski narod da snosi odgovornost za ono πto nije uradio.

Dokle Êe srpsko rukovodstvo da se izviwava i poniæava podrivajuÊi tako samopopπtovawe naroda? Posle takvog samouniπtavawa, sutra niko neÊe otiÊi da brani otaxbinu, neÊe πtititi svoju zemqu i boriti se za wenu nezavisnost. Centar za izuËavawe savremene balkanske krize spreman je da ujedini snage sa srpskim nauËnicima i nauËnicima iz drugih zemaqa da se konaËno prouËi sluËaj Srebrenica. Nisam sigurna da su srpski nauËnici spremni za to.

Fond Slobodan JovanoviÊ <standard.rs> 18.5.2010.

Iskra 1. juni 2010.

Branka »UQI∆ Podvukla - Iskra) (P

potencijal i govori da je spreman da primeni razorno „konvencionalno sredstvo nuklearnog zadræavawa”, koje je sposobno da uniπtava ciq na svakoj taËki zemqine kugle u roku od jednog sata.

Pored ostalog, taj dokument, objavqen u aprilu 2010. godine, ostavqa Sjediwenim Dræavama pravo na muwevitu uzvratnu reakciju u sluËaju nuklearne opasnosti, a takoe i na koriπÊewe nuklearnog oruæja ne samo za zadræavawe nego i za ofanzivne operacije . Dokument takoe prvi put predvia koriπÊewe nuklearnog oruæja protiv nenu klearne dræave (Iran) u sluËaju potrebe.

Paralelno s tim, Obama odluËno nastavqa ratove koje je zapoËela Buπova administracija i pojaËava vojnu premoÊ SAD u svetu.

TRI PRIORITETA SAD »etvorogodiπwi pregled odbrambene politike - to je dokument Ministarstva odbrane SAD na 128 stranica, koji se pravi pod kontrolom Kongresa svake Ëetiri godine i kao takav predstavqa prognozu vojne aktivnosti SAD u naredne dve decenije. Komisija od 20 eksperata, koju imenuju Pentagon i Kongres, analizira dokument i predlaæe amandmane, koji odraæavaju „nezavisno” glediπte. Jedanaest Ëlanova komisije, ukquËujuÊi predsednike bivπeg ministra odbrane Viqama Perija i bivπeg savetnika za nacionalnu bezbednost Stivena Hedlija, brane u toj komisiji interese vojno-industrijskog kompleksa.

Iako Pentragon i razmatra neophodnost priprema za eventualni TreÊi svetski rat, a takoe i druge vrste konflikata, novi izveπtaj uglavnom obuhvata bliæu buduÊnost i ne odnosi se na dugoroËne perspektive. Od prioriteta koji su oznaËeni u izveπtaju tri su vredna posebne paæwe.

Prvo, neophodno je uspeti u ratovima koji se vode u Avganistanu, Pakistanu, Iraku, Jemenu i svim ostalim regionima na koje su se usmerile SAD posle 11. septembra 2001. godine. PrezentujuÊi izveπtaj 1. februara, ministar odbrane u dve posledwe administracije - Buπovoj i Obaminoj - Robert Gejts istupio je sa vaænom izjavom: „Uspeh u buduÊim ratovima Êe zavisiti od uspeha u ratovima koje danas vodimo”. Ministar nije precizirao koje je „buduÊe” ratove imao u vidu. Daqe se u izveπtaju tvrdi da je pobeda SAD u Iraku i Avganistanu tek „prvi korak ka postizawu strateπkih ciqeva”.

Drugo, ako su SAD u proπlosti teæile da ratuju u dva velika rata istovremeno, novi izveπtaj predlaæe da se fokusiraju na joπ veÊi broj vojnih operacija. Administracija Baraka Obame izjavquje da je „neophodna moÊna sila, sposobna da zaπtiti interese SAD pred licem mnogobrojnih opasnosti ukquËujuÊi one koje dolaze istovremeno od dve neprijateqske dræave” (...). „Plus” u toj shemi antitero-ristiËke operacije, podrazumeva πiroke „a

17

Vaπington planira... poput one koja se izvodi u Avganistanu. Drugi podrazumevani ciqevi su Al Kaida, a takoe „nesposobne” dræave sliËne Somaliji i sasvim odbrambeno sposobne zemqe koje ne æele da se potËine Americi - Iran, Koreja i, najverovatnije, Venecuela.

TreÊe (apsolutno je oËigledno iako se ne priznaje otvoreno u izveπtaju), u Obaminoj administraciji smatraju da su Kina i Rusija ta dva potencijalna agresora za okrπaj sa kojima bi Vaπington trebalo da se priprema.

Na kraju, SAD, Ëije stanovniπtvo Ëini 4,45 odsto stanovniπtva zemqine kugle, ulaæe u ratove i pripreme za ratove viπe nego sve ostale zemqe zajedno. Buxet Pentagona, koji je utvrdio Obama za 2010. godinu, iznosi 680 milijardi dolara, ali je u realnosti dvostruko veÊi imajuÊi u vidu troπkove Vaπingtona za nacionalnu bezbednost, nuklearno oruæje, izdræavawe 16 obaveπtajnih agencija i, pored svega ostalog, kamate na vojne dugove.

RAST VOJNOG BUXETA Vojni rashodi SAD godiπwe premaπuju bilion dolara. U svom januarskom (2010) obraÊawu naciji Obama je govorio o neophodnosti da se u ciqu πtedwe zamrznu neki vladini programi, ali u taj spisak nije uvrstio rashode Pentagona za nacionalnu bezbednost. Sam Obama javno pozdravqa ogromne investicije u vojne operacije SAD. Po wegovoj odluci, u 2011. finansijskoj godini Pentagon Êe dobiti 708 milijardi dolara (ne raËunajuÊi 33 milijarde odobrene u Kongresu koje Êe biti potroπene za „napredak” u avganistanskoj kampawi), i to premaπuje rekordni buxet Buπove administracije za 2009. godinu (651 milijarda dolara).

Danas se vojna aktivnost SAD proπiruje na ceo svet. Kako se istiËe u »etvorogodiπwem pregledu, SAD je supersila sa globalnom odgovornoπÊu.

Oko 400 hiqada ameriËkih vojnika dislocirano je na objekte πirom planete.

Pentagon πirom sveta ima oko hiqadu vojnih baza (ukquËujuÊi one koje se nalaze neposredno u zonama vojnih konflikata), moÊne flote u svakom okeanu, gl lobalnu avio-mreæu, vojne satelite u kosmosu, kao i nuklearne rakete u stawu poveÊane gotovosti uperene na gradove potencijalnih protivnika i wihove vojne objekte. Sadræina izveπtaja potvruje da ni na jednom od gore navedenih objekata odbrana neÊe biti oslabqena, veÊ Êe postati snaænija (nedavno je Pentagon otvorio πest novih baza u Kolumbiji) na raËun puπtawa u eksploataciju novih ofanzivnih sistema kao πto su Prompt Global Strike.

Izraz „πiroki spektar vojne dominacije”, koji su smislili neokonzervativci 90-ih godina i koji je prihvatila leksika administracija Xorxa Buπa, razumqivo, nije ukquËen u izveπtaj za 2010. godinu, ali ipak oËuvawe i pojaËavawe dominantnog poloæaja u svetu ostaje prioritet za Pentagon.

18

ImajuÊi u vidu da je jedina koja otvoreno izjavquje da namerava napad na SAD polumitska AlKaida, razumqivo je da je vojna moÊ bez presedana SAD orijentisana na drugi ciq. U naπem poimawu taj drugi ciq je da se pojaËa vojna maπinerija Pentagona i samim tim omoguÊi da SAD saËuvaju pozicije globalnog hegemona, a da pri tom bude duæna do guπe preæivqavajuÊi pad u proizvodwi i nezgodna vremena u unutraπwoj politici.

Autori »etvorogodiπweg pregleda zabrinuti su zbog toga πto neke strane dræave ograniËavaju pristup svojim strateπkim objektima, a to moæe znaËiti da takve zemqe, poput Kine i Rusije, stvaraju supersavremeno oruæje koje je poredivo sa onim koje poseduju SAD i da su sposobne da spreËe napredovawe ameriËkih snaga na putu kojim Pentagon æeli da krene.

Na primer, Kina stvara i instalira sve veÊi broj raketa sredweg dometa i krstareÊih raketa, zatim nove borbene podmornice, opremqene najsavremenijim oruæjem, razvija sistem vazduπne odbrane, elektronski sistem vojnog opremawa, kompjuterizovani sistem napada i mere protivkosmiËke odbrane.

Da bi se suprostavio toj tendenciji u Kini i bilo gde drugde, Pentagon planira sledeÊe : „Razvijati i daqe sisteme za uniπtavawe.

Koristiti prednosti u podzemnim operacijama .

Poboqπati vojne potencijale i infrastrukturu.

Garantovati pristup kosmiËkom prosto ru i koriπÊewe wegovih moguÊnosti. PoveÊavati pouzdanost sistema obaveπtavawa i monitoringa.

Uniπtavati πpijunske sisteme protivnika i aktivirati snage SAD u inostranstvu”. Istovremeno SAD opkoqavaju Kinu, a takoe Rusiju protivraketnim sistemima, sposobnim da u sluËaju ameriËkog napada blokiraju uzvratni udar.

Pukovnik avijacije Kine Cao Ksju, priznati vojni strateg, nedavno je pisao da se „Kina nalazi u komprimiranom protivraketnom prstenu, koji poËiwe u Japanu i prostire se preko Juænog kineskog mora do Indije i zavrπava u Avganistanu”.

Apsolutno je jasno da Êe Kina biti na Ëelu ameriËkog spiska „potencijalno neprijateqskih dræava”.

Mada se Rusija pomiwe u »etvorogodiπwem pregledu odbrambene politike SAD u znatno blaæem kquËu nego 2006. godine, ona ip ak figurira u istom redu sa Kinom. Ona zauzima drugo mesto na spisku potencijalnih neprijateqa SAD iz reda krupnih dræava.

HoÊe li se izbeÊi rat? To zavisi od toga kako Êe u toku narednih dve decenije teÊi prelazak u viπepolarni svet. »lanak se objavquje u skraÊenom obliku sa sajta alternet.org.

Standard, 13.5.2010.

Alternet.org/FSK

Prevod Rajko DOSKOVI∆ Podvukla - Iskra

Iskra 1. juni 2010.

Rusko viewe posledica euro-politiËke krize u EU

©TA SVE »EKA EVROPQANE? U Maarskoj su sumirani preliminarni rezultati drugog kruga parlamentarnih izbora, odræanih 25. aprila. Izbori su potvrdili tendenciju prvog kruga: ubedqivu pobedu izvojevao je desni „Fides Maarski graanski savez” na Ëelu sa bivπim premijerom Viktorom Orbanom. Partija je osvojila skoro 53 procenta glasova po partijskim spiskovima i pobedila u 173 od 176 jednomandatnih okruga. To je dojuËeraπwoj opoziciji donelo preko dve treÊine mesta u parlamentu - 263 od 386. Drugi znaËajan rezultat izbora je neuspeh joπ nedavno vladajuÊe SocijalistiËke partije (15% glasova, 59 poslaniËkih mesta), koja je tek neznatno pretekla desniËarski pokret Jobbik („Pokret za boqu Maarsku” - 12% glasova, 47 mesta), koji je zauzeo treÊe mesto.

Atina je duæna da 19. maja isplati spoqnim kreditorima preteπku za wu sumu od 8,5 milijardi evra. Ukoliko grËka vlada to ne uËini, zemqu Ëeka dræavni defolt - prvi u istoriji Evropske unije.

Premijer GrËke Jorgos Papandreu je u televizijskom obraÊawu naciji saopπtio, da je od EU i MMF zatraæio 45 milijardi evra. Meutim, Pariz i Berlin veÊ su izjavili da ne nameravaju tek onako da finansiraju Grke i da Êe od Atine traæiti garancije za kurs rigidne ekonomije. „Nama su potrebni mehanizmi rigidne kontrole” - izjavila je ministar ekonomije Francuske Kristin Lagard, a πef MIP NemaËke Gido Vestervale je 26. aprila rekao da „GrËka najpre mora da izvrπi svoj domaÊi zadatak” - da joπ viπe skreπe buxetske rashode.

Rezultati aprilskih parlamentarnih izbora u Maarskoj stvorili su novu situaciju ne samo u toj zemqi, nego i u Ëitavoj IstoËnoj Evropi. Po prvi put od trenutka „pliπanih revolucija” iz kraja 80-ih i poËetka 90-ih godina faktiËki se pojavio jednopartijski parlament, gde partija na vlasti moæe monopolski donositi najznaËajnije odluke, prilagoavati „za sebe” ustav i kompletno zakonodavstvo. A jedini realni suzdræavajuÊi elemenat, imajuÊi u vidu raspoloæewa u druπtvu, biÊe „Pokret za boqu Maarsku” - joπ radikalnija nacionalistiËka snaga. »ak ni u Albaniji, koju OEBS i EU kritikuju zbog nezrelosti politiËkih procedura, neπto tako nije moguÊe.

Uspostavqawe u Maarskoj, nekad avangardi „pliπanih revolucija”, faktiËki jednopartijske vladavine uslovqeno je Ëitavim kompleksom razloga.

Jedan od wih je radikalizacija druπtva pod uticajem rasta imigracionih i meunacionalnih problema, koji su ophrvali Evropu. A glavno je, u stvari, razoËarewe Maara u svoje elite i one modele integracija koje su Maarskoj kao zemqi-Ëlanici NATO i EU tokom svih posledwih godina nametani iz Brisela i koji su u raskoraku sa privrednim ureewem i tradicijama zemqe. Viktor Orban je veÊ te izbore oznaËio kao „revoluciju u kabinama za glasawe”.

U rejtingu briqantnih citata koje sastavqaju svetske agencije, proπle nedeqe pobedila je πala koju je preneo Frans Press: „Kada je islandska ekonomika umirala, wena posledwa æeqa bila je da razveje pepeo nad Evropom”. OdajuÊi duæno priznawe oπtroumnosti autora πale, koji je povezao buxetsku krizu sa erupcijom vulkana na Islandu, primetimo da Êe se moguÊi kolaps grËke ekonomije sruËiti na glave Evropqana ne prosto u vidu pepela.

Maarska poqoprivreda je sve do kraja 80-ih godina bila jedna od najrazvijenijih u svetu. Meutim, nakon πto je zemqa odustala od nacionalnog iskustva i zauzela kurs u pravcu modela Evropske komisije sa wenim kvotama i tarifama, ona je izgubila konkurentno sposobni agrarni sektor i sebi natovarila dræavni dug, koji je veÊ premaπio 80 procenata BDP, sa rekordnim u celoj Evropskoj uniji rastom cena u prvom kvartalu 2010 godine (2,4% viπe, nego Ëak kod istorijskog rivala Maarske - Rumunije) i maksimalnim u posledwih 16 godina nivoom nezaposlenosti (11,4%). A posledwi zahtevi MMF prema maarskoj vladi da drastiËno sreæe buxetske rashode bili su i posledwa kap koja je prelila Ëaπu strpqewa Maara.

HoÊe li Evropska unija izvuÊi pouke iz politiËkog pomaka u Maarskoj? ImajuÊi u vidu navike briselske birokratije, najverovatnije da neÊe. Zato je grËki list „Elefterotipija” veÊ aludirao, da Êe „sablast Maarske” od sada pratiti i socijalistiËku vladu u Atini, koja je prinuena da po diktatu Evropske unije i MMF kreπe socijalne rashode.

Iskra 1. juni 2010.

Island nije u Evropskoj uniji i zoni evra, a GrËka - to je stabilnost jedinstvene evropske valute. GrËki ekonomski model ima mnogo zajedniËkog sa dræavama Juæne Evrope - ©panijom, Portugalijom, Italijom, i moguÊ je „domino-efekat”. Uzgred reËeno, upravo ©panija i Italija sada apeluju na Brisel da GrËkoj πto pre pruæi finansijsku pomoÊ. Eksperti Bank of New York Mellon veÊ su izjavili, da je Portugalija sledeÊa na „poniruÊem spisku”. Weno „osigurawe od defolta” je od kraja marta duplo poskupelo, a posledwih dana tamo je poËelo paniËno begstvo kapitala, uloæenih u dræavne vrednosne papire.

U GrËkoj su u odgovoru na televizijsko obraÊawe premijera o neophodnosti „stezawa kaiπeva” sindikati obeÊali da Êe na ulice izvesti milione demonstranata. Jedan grËi sindikat veÊ je blokirao veliku luku Pirej i zahteva da se odustane od prihvatawa bilo kakvih uslova EU i MMF, kojima se predvia smawewe socijalnih rashoda, zamrzavawe plata u dræavnom sektoru i poveÊawe poreza.

Situacija sa GrËkom izgleda bezizlaznom. Ako je Island mogao da u ciqu olakπavawa situacije pribegne devalvaciji svoje valute - krune, Grci, koji ulaze u sastav evrozone, liπeni su takve poluge, a Evropska unija nije izradila mehanizme za osigurawe socijalno - ekonomske stabilnosti u zemqama-Ëlanicama. BaveÊi se proπirivawem, „energetskim ratovima” i sumwivim projektima u vidu uzgajawa pseudodræave Kosovo, Evropska unija je precenila snage. I sasvim je moguÊe da Êe naredni „citat nedeqe” biti proglaπewe Evropske unije „Kolosom Briselskim”, po analogiji sa jednim od „svetskih Ëuda” koje je postrojalo na grËkom ostrvu Rodos, ali se sruπilo pod udarima stihije. <rs.fondsk.ru>, 28.4.2010.

Petar ISKENDEROV

19

KIJEV I MOSKVA: ZAJDNI»KI „PLAN KONTRA-IGRE” Mislim da neÊu pogreπiti ako kaæem da ishod kijevskih pregovora D. Medvedeva i V. JanukoviËa 17. i 18. maja sa bolnom napetoπÊu iπËekuje jedan Ëovek, koji je u ovom trenutku daleko od grada na Dwepru. Wegovo ime je Zbigwev Bæeæinski. Ostareli strateg ne moæe a da ne razmiπqa sada o tome, da se u opasnosti naπlo delo wegovog æivota - onaj famozni „plan igre”, koji je poËeo da se briqantno ostvaruje sa cepawem Sovjetskog Saveza na delove.

Nekada je Bæeæinski stvorio lik Evroazije - „Velike πahovske table”. Podrazumevalo se da Êe nakon nestanka SSSR figure i peπake na toj tabli povlaËiti jedan jedini igraË - Sjediwene AmeriËke Dræave.

Kada je u proleÊe 1997. godine Bæeæinski pisao predgovor za svoju kwigu, evroazijske supersile veÊ nije bilo punih pet godina. Jeqcinova grupacija, nakon πto je 1993. godine pucala na ruski parlamen, uguπila je otpor stvarawu u zemqi novog oslonca reæima u liku „oligarha”, koji su razgrabili nacionalna bogatstva. Sa novim vladajuÊim i dominirajuÊim grupama Ruska Federacija veÊ nije mogla biti geopolitiËki konkurent Sjediwenim Dræavama. Na ishodu XX veka apsolutno niπta nije smetalo Americi da se, oseÊajuÊi se kao najsnaænija dræava na planeti, ponaπa sa drugim subjektima svetske politike na naËin koji priliËi „globalnom hegemonu”. „AmeriËka globalna hegemonija bez presedana nema suparnika” - sa zadovoqstvom je 1997. godine pisao Bæeæinski, i to je bilo istina.

I odjednom - „Velika πahovska tabla!” Zaπto?

Jer za geopolitiËki „πah” Ëinilo se da veÊ nije ostalo mesta. SSSR je razbijen, viπe nema supersile u Evroaziji!

Ili ipak u „planu igre” postoji drugi deo, koji se ne istiËe onako kako je isticana borba Amerike protiv „komunizma”? I sa pojavqivawem na mestu SSSR petnaestak labavih dræavnih tvorevina („crne rupe”) tek je predstojalo da se pristupi realizaciji drugog dela plana?

Upravo tako. „Plan igre” Zbigweva Bæeæinskog sadræao je „drugi deo”, na kome se radi i dan-danas. Centralni nerv, od koga zavisi hoÊe li plan biti realizovan ili Êe biti osujeÊen, zapravo je odnos izmeu dve najveÊe dræavne nove tvorevine u Evroaziji - Ruske Federacije i Ukrajine.

Uz svu ciniËnu otvorenost, sa kakvom je napisana „Velika πahovska tabla”, pitawe o postojawu drugog dela „plana igre” Bæeæinski briæqivo zaobilazi. On samo govori o tome kako da se uËini da u Evroaziji nikada viπe na nastane sila, koja „baca izazov Americi”: kao glavni uslov

20

za posedovawe globalne hegemonije, koja je ostala Amerikancima posle razbijawa SSSR, Bæeæinski navodi odvajawe Ukrajine od Rusije.

Osnovno je ovde, primeÊuje Bæeæinski da ruska dræava izgubi „potencijalno bogatu industrijsku i poqoprivrednu ekonomiku i 52 miliona qudi, etniËki i religiozno najteπwe povezanih sa Rusima, koji bi bili sposobni da pretvore Rusiju u zaista krupnu i sigurnu u sebe imperijsku dræavu”.

Bæeæinski veruje da se „bez Ukrajine Rusija nikada viπe ne moæe uspraviti”, da Êe se ona naÊi „upetqana u dugotrajne konflikte”, meu kojima je „rat sa »eËenijom jednostavo prvi primer”.

Meutim, odvajawe Ukrajine od Rusije za Sjediwene Dræave nije samo ciq. To je tek uslov za realizaciju osnovnog zadatka iz drugog dela geostrateπkog „plana igre” ©ta je taj zadatak?

Odgovor na pitawe uzaludno je traæiti u politiËkoj literaturi. Zato se, verovatno, ne treba Ëuditi πto se odgovor nalazi u kwizi koja spada u sasvim drugi æanr - u romanu. Imam u vidu roman Dmitrija Divejevskog „DrvoseËa”, u kome je Bæeæinski pr ekrπten u Zbi gweva Æabiwsko g.

Radwa se deπava 1987. godine. Æabiwski - Bæeæinski govori svom sagovorniku: „GorbaËov se dugo kolebao pre nego πto Êe stati na put otvorenog renegata sovjetskog sistema... Ali sada se to desilo. On je naËinio istorijski korak, i povratka viπe neÊe biti...

Umornoi od polugladnog socijalizma Rusi Êe podræati svog generalnog sekretara, i on Êe ih odvesti tamo, gde nama to treba. Ne bih hteo da vam nudim da razgovaramo o ozbiqnijim poslovima nego πto je uspostavqawe træiπnog poretka u Rusiji. U tom delu strateπki plan Êe funkcionisati... Ali po mom miπqewu, Ëak ako SSSR bude preimenovan u Federaciju Demokratskih zemaqa koje Êe se, razume se, poËeti razilaziti po sopstvenim imawima, mi neÊemo reπiti osnovno pitawe pitawe o Rusiji . Raspad SSSR tek je pola posla...Treba razbijati ne toliko SSSR, koliko Rusiju. Taj stub nema pravo da stoji nasred istorijskog pejzaæa planete. On je previπe opasan sa wegovim nacionalnim duhom i raketama klase „Satana”... U onom svetu, koji je potreban Americi, nema mesta za Ruse... (podvukao autor).

Glava romana iz koga citiram ovaj insert, naziva se „1987. Ni milosti, ni snishodqivosti”.

Presuda, koja ne predvia „ni milosti, ni snishodqivosti”, izreËena je IstoËnim Slovenima davno - joπ onda kada je u tajnom dokumentu Saveta za nacionalnu bezbednost SAD NSC20/1 od 18. avgusta 1948. godine zapisano: Ukrajina treba da bude osloboena od uticaja Rusije. Nepovratno, j

Iskra 1. juni 2010.

»tec Nemawa S. MrenoviÊ: kwiga

''SRBSKA CRKVA, QOTI∆ I QOTI∆EVCI'' U O»IMA NEPOLITIZOVANE ANALIZE XomiÊevu kwigu smo sumarno pregledali i iz prvog poglavqa paæqivije proËitali odlomak naslovqen „QotiÊevo pismo Patrijarhu Gavrilu i dvojici episkopa od 26 marta 1941...”. Na punih 6 stranica ovog odlomka XomiÊ na dva mesta direktno citira QotiÊa - u ukupnoj duæini od jedva 6 santimetara - gde on moli trojicu najviπih predstvanika SPC da, poπto je pakt veÊ potpisan, isti ne ruπe, jer Êe biti odgovorni „za slom dræavni i narodni” kao posledicu. Sve ostalo je XomiÊevo ostraπÊeno i mrzosno izæivqavawe o QotiÊu i qotiÊevcima koje vrhuni, poπto su oni danas protiv Novog svetskog poretka, u direktnom pod metawu - tada „bili za Hitlerov tzv. Novi evropski poredak”.

Odustali smo od daqeg pregleda ove neskrupulozne kwige. Bilo je ponuda da se kwiga prikaæe, uglavnom pojedinaca liËno wome pogoenih. Odgovorili smo da je ispod dostojanstva Iskre, parcijalnim osvrtima, davati vaænost objektivno nevrednom sadræaju kwige i tako hraniti veliku sujetu autora. Ako se odgovara, to treba da bude sa obuhvatnijeg, viπeg i duhovnijeg stanoviπta. I verujemo, nadahnut i blagosloven samim Bogom Istine, doπao je takav prikaz mladog Nebojπe MrenoviÊa - u toliko znaËajniji πto on nije „qotiÊevac” - gde skromni Ëtec, najniæ Ëin u crkvenom poretku, pouËava svetovno uticajnog i ambicioznog protojereja pravdi i istini i privodi „poznaniju prava”, koji prevazilazi naπa oËeki-

Kijev i Moskva... jednom i zauvek! Tek onda Êe konaËni ciqevi spo qne politike SAD u odnosu prema Rusiji („u onom svetu, koji je potreban Americi, nema mesta za Ruse”) biti dosegnuti. ...Da li Êe JanukoviË i Medvedev potpisati pet, deset, ili dvanaest dokumenata, koji doprinose reintegraciji naπih zemaqa u okvirima novog modela uzajamnih odnosa, na kraju krajeva Ëak i nije tako vaæno. Kudikamo je vaænije da lideri i elite obe dræave shvate kapitalnu Ëiwenicu, da Ukr ajini i R usiji sa wi hov im ne zav isnosti ma postsovjetskog obrasca u uslovima napredovawa NATO na istok i predstojeÊeg okrπaja izmeu SAD i Kine neÊe biti prostije nego izneti æivu glavu u poloæaju izmeu ËekiÊa i nakovwa.

Moskvi i Kijevu - zajedno - danas je od æivotne vaænosti potreban zajedniËki plan kontraigre.

Fond strateπke kulture √ Vladimir Maksimenko Podvukla - Iskra) <rs.fondsk.ru> 16.5.2010.

(P Prevod: Rajko DoskoviÊ

Iskra 1. juni 2010.

vawa. Predajemo ovaj napis oceni naπih Ëitalaca, bez daqih komentara, izuzev πto smo u wemu podvukli neke piπËeve vrlo uspeπne argumente.

Za poznavawe Velibora XomiÊa da osvetlimo i naπe iskustvo s wim. U prvoj polovini 90-ih godina, pre nego se zapopio, uveliko se udvarao sada tako omrznutim „qotiÊevcima”. A govor vladike Nikolaja nad QotiÊevim odrom, koji danas gotovo jedini osporava, predlagao je da πtampa u 5000 primeraka i rasturi πirom Srbije i zato dobio - u vreme kad je dinar bio bezvredan najmawe 300 nemaËkih maraka. Mi i danas posedujemo nekoliko primeraka tog πtampanog govora koje nam je poslao. Koliko ih je stvarno (ako uopπte) πtampao i rasturio - ostaje samo wemu poznato.

Iskra - 000 Proπle godine objavqena je dugo najavqivana kwiga „Srbska Crkva, QotiÊ i qotiÊevci” protojereja Velibora XomiÊa, paroha podgoriËkog.

Najavqivana je kao projekat koji Êe napokon da zavrπi viπedecenijsku politiËku polemiku o Dimitriju QotiÊu i wegovim sledbenicima i wihovom odnosu prema Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi. Naæalost, ova kwiga ne samo πto nije uspela da zavrπi tu polemiku i zatvori jednu bolnu ranu na telu srbskog naroda i srbske Crkve, nego ju je joπ i produbila.

Pre svega, od jedne kwige koja se bavi istorijom SPC oËekuje se da bude πtampana od strane Crkve i da ima blagoslov srbskih arhijereja. To ovde nije sluËaj, iako je predgovor pisao W. P. penzionisani Vladika zahumsko-hercegovaËki G. Atanasije (JevtiÊ). Verujemo da preosveÊenom Episkopu Atanasiju ne bi bilo teπko i da da svoj blagoslov za ovakvu kwigu jer je i sam poznat kao izuzetno aktivni uËesnik ove politiËke debate izmeu dve struje srbskih nacionalista. SreÊom on to nije uËinio pa je, poput muËenika Mitropolita skopskog Josifa, svesno ili nesvesno - Bog zna, saËuvao Ëist obraz Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi ne dozvoqavawem wenog meπawa u politiËke debate.

Druga stvar je πto u ovom delu, na veliku æalost Ëitalaca, ne nalazimo niπta novo. Kwiga je ustvari zbornik Ëlanaka autora, koji su u raznim glasilima veÊ objavqivani u posledwih nekoliko godina u polemici sa onima koji su branili D. QotiÊa, „Zbor” i Srbski DobrovoqaËki Korpus, i gde je autentiËnost tvrdwi iz tih Ëlanaka kroz ove polemike uveliko dovedena u pitawe. Kao i svaki polemiËki tekst i ovde je zakquËak i presuda unapred donesen i svi kasniji argumenti instru mentalizuju se samo kako bi se opravdao unapred utvreni stav autora. U tom smislu su vrlo pris

21

Srbska crkva... trasno i na momente sasvim iskrivqeno tumaËeni i neki vredni dokumenti koji se navode u fusnotama ili celokupnim citatima unutar same grae.

Privatno miπqewe Vladika Atanasije u svom predgovoru iznosi nekoliko izuzetno teπkih optuæbi i to bez i jednog argumeta πto bi mu Ëitaoci mogli uzeti za zlo.

Meutim, ako se obrati paæwa na deo „Umesto predgovora” za koji je potpisan Vladika Atanasije, Ëitaoci Êe primetiti da je to samo izvod iz Vladikinog privatnog pisma protojereju XomiÊu. U privatnim pismima Ëovek svakako moæe da izrazi bilo koje uverewe, ma koliko ga drugi smatrali za neargumentovano i pogreπno, a da mu se to ne zameri. Ako se to meutim objavi u jednoj kwizi koja pretenduje na mesto u istoriografiji SPC, onda to pokazuje neozbiqnost prireivaËa. O tome kasnije posredno govori i sam protojerej Velibor XomiÊ.

Tako PreosveÊeni Vladika Atanasije navodi za „QotiÊevce” da su „jedini kolaborateri”, „glavni izazivaËi raskola”, „sekta”, „saradnici zilota, komunista i raskolnika” i tome sliËno.

VeÊ na prvi pogled jasno je koliko su ove tvrdwe meusobno kontradiktorne i neistinite . U mnoπtvu podela u narodu i Crkvi uzimamo za moguÊe da su qotiÊevci bili na pogreπnoj strani, da su napravili neπto loπe i sl. Ali da li je baπ moguÊe da su oni ujedno i „raskolnici” i „komunisti” i „ziloti” i „sektaπi” i „puritanci” i „nacisti”,... πto je mnogo mnogo je.

Kontradiktornosti samog teksta Tekstovi protojereja XomiÊa takoe donose isti polemiËki duh koji se ne obazire ni na argumente druge strane ni na ono πto je sam prethodno napisao, tako da i bez brojnih odgovora druge strane u ovoj raspravi, mi moæemo da uoËimo nedoslednosti u ovoj zbirci Ëlanaka gde neretko jedan tekst pobija teze iznesene u prethodnom.

Tako naprimer autor ispravno tvrdi da su najugledniji episkopi SPC u danima pred sam rat bili patrijarh Gavrilo DoæiÊ, Vladika Nikolaj VelimiroviÊ i Vladika Irinej –oreviÊ, a prethodno se na strani 21. pita zaπto je QotiÊ svoje „pismo najznaËajnijim episkopima” uputio baπ wima. Ubrzo zatim navodi kako je QotiÊ bio beznaËajan politiËar, a kasnije navodi kako je pre rata bio ministar pravde u vladi Kraqa Aleksandra |. „Zbor” se ocewuje kao beznaËajna partija a kasnije se navodi da su u svakom mestu lokalni sluæbenici joπ pre rata pripadali „Zboru”. Optuæuju se QotiÊevci u emigraciji da su izazvali raskol, a na strani 46. æali se πto „qotiÊevci nisu otiπli u raskol”.

Na kraju krajeva najilustrativniji primer je kada na stranici 312. autor citira pismo Svetog Vladike Nikolaja starcu Nikanoru hilandarskom u kome kaæe: „...Spomeni i tri velika srbska muËenika, Dimitrija, Draæu i Milana.” Onda autor

22

navodi da je pismo „privatne prirode” i da zato ima drugaËiji kontekst kada se objavi (str 313.), sliËno kao sa predgovorom ove kwige dodali bi smo i mi. Takoe se objaπwava πta to znaËi kad neko traæi da se neËije ime pomiwe na Liturgiji i kako su „QotiÊevci pokuπali ovo pismo da izdignu na nivo konaËnog suda istorije πto svakako Sveti Vladika Nikolaj nije imao nameru”.

No autor propuπta da nam navede da je upravo on potpisnik tih „qotiÊevskih pokuπaja” i da je on sam u „Apelu za izmirewe srbske politiËke emigracije” 1992. ove reËi Svetog Vladike prokomentarisao na sledeÊi naËin: „Sam Vladika Nikolaj, prvi posle Svetoga Save i veliki srpski zastupnik pred Bogom, svu trojicu smatrao je podjednakim muËenicima koji su sebe ærtvovali za spasewe i dobro naroda, za carstvo nebesko bez koga se ne moæe odræati carstvo zemaqsko na duæe vreme, kako je govorio zlatousti Vladika”. A o ispravnosti stava Svetog Vladike Nikolaja on tada kaæe: „S obzirom da je Sveti Vladika Nikolaj, kao budni Ëuvar narodnih duπa i srpskog obraza, pratio celokupan rad nacionalnih voa u Drugom svetskom ratu, smatramo da je wegovo miπqewe utemeqeno na wegovom svetom i Ëistom æivotu, najispravnije povodom odnosa srpskoga naroda prema armijskom eneralu Milanu NediÊu, eneralu Draæi MihailoviÊu i Dimitriju QotiÊu.”

Autor dakle dozvoqava da diskutuje sam sa sobom pa „poraæeni” argument pripisuje „QotiÊevcima” a propuπta da o tako znaËajnom aspektu obavesti svoje Ëitaoce koji moæda ne prate ovu debatu i za koje je ova kwiga zaista novitet. Ovo se svakako ne moæe nazvati odgovornom i utemeqenom analizom.

Joπ jedan interesantan detaq iz kontradiktornih izjava u ovim polemikama jeste kada na Ciq autorskih stranici 241 prota XomiÊ kaæe: „C tekstova i kwiga odreuje autor, a ne Ëitalac”.

Zatim na strani 283 on kao Ëitalac odreuje autoru (Bori KarapanxiÊu) ciq wegovog autorskog teksta, pa navodi: „KarapanxiÊ je u ovoj „novoj” kwizi objavio mnoπtvo veÊ bezbroj objavqenih fotografija, a sve sa ciqem da kwiga bude πto debqa kako bi se stekao utisak „o velikom poznanstvu i joπ veÊem prijateqstvu” izmeu wega i Svetog Vladike Nikolaja...” (podebqawa - N.M.) Prethodno vidimo da autor nekoliko puta, na razliËite naËine, opisuje ciq pisawa Svetog Vladike Nikolaja.

Proizvoqna tumaËewa izvora Protojerej XomiÊ se potrudio da svoje tekstove potkrepi i mnoπtvom dokumenata koji su svakako najveÊa vrednost ove kwige. No wegova tumaËewa tih dokumenata i zakquËci koje on izvodi vrlo Ëesto su krajwe proizvoqni i potpuno neutemeqeni. Kao takvi oni su ne samo beznaËajani za istoriografiju nego i opasni za samu Crkvu.

Tako autor najveÊe zamerke QotiÊevcima za odnos sa Crkvom prebacuje na Velibora JoniÊa, ministra u vladi Milana NediÊa. Ali i sam autor

Iskra 1. juni 2010.

jako dobro zna da Velibor JoniÊ nije bio „QotiÊevac” u to vreme. On je joπ pre rata izbaËen iz „Zbora”, πto se i navodi na strani 145. O odnosu JoniÊa i QotiÊa u periodu kojim se kwiga bavi autor kaæe na 146. stranici da „QotiÊ nije imao kontake sa JoniÊem” kao i „JoniÊ je mrzeo QotiÊa”.

U tom stilu i kada se Crkva na pojedinim mestima æali na rad pojedinih lokalnih sluæbenika vlasti, XomiÊ navodi da se „oËevidno radi o QotiÊevcu”, iako to uopπte nije oËevidno niti se iz bilo kog dela teksta moæe zakquËiti da je to zaista tako.

Strahiwa JawiÊ, jedini srbski nacista, navo di se, izbaËen je iz Zbora i SDK-a zbog svog odnosa sa Nemcima, pa je Ëak bio i hapπen od QotiÊevaca zbog toga. Sa QotiÊem i wegovom poboænoπÊu zbijao je πale i izvrgavao ih ruglu (str. 184), a opet se o p i s u j e k a o „Q o t i Ê e v a c ” i w e g o v o d n o s p r e ma Crkvi pripisuje se „QotiÊu i qotiÊevcima”.

Daqe, Slovenac Henrih Lautner koji se krstio u Pravoslavnoj Crkvi i na krπtewu dobio ime Miloπ, a u toku rata kada zaista nije bilo popularno biti Srbin promenio je i prezime u VojnoviÊ, ratujuÊi do kraja u srbskoj vojsci, kroz celu kwigu se sa nipodaπtavawem naziva „pokrπteni kato lik”. Ovaj „pokrπteni katolik” , navodi se na stranici 60, spasavao je taoce iz baraka u ©umari cama pred streqawe u Kragujevcu, i to tako πto je zatoËene Srbe upisivao u 10. DobrovoqaËki odred kojim je komandovao, a onda od Nemaca traæio da puste „wegove vojnike”. Od uhapπenih 4000 Srba streqano je 2300, dakle 1700 je spaseno. Ipak, za jednog sveπtenika SPC ovaj Ëovek i nakon sedam decenija nije niπta viπe od „pokrπtenog katolika”. VojnoviÊ, obektivno, nije mogao da spasi sve taoce, ali kako svedoËe kwige i Ëlanci druge strane, QotiÊevi qudi trudili su se da spase makar one qude koji su obavqali funkcije od vitalnog znaËaja za grad Kragujevac (lekare, kovaËe, pekare,...) iako je zbog toga meu taocima koji su streqani ostalo i nekoliko wihovih drugova, predratnih Ëlanova Zbora.

QotiÊevcima se pripisuju i ubistva sveπtenika SPC, πto im Ëak ni Komunisti nisu pripisivali. ©ta viπe, za ovu tvrdwu citira se upravo k omun istiËki do kumen t „Spomenica pravoslavnih sveπtenika 1941-1945 ”. U samoj spomenici nigde se ne navodi da su QotiÊevci ubili ijednog sveπtenika, barem u delovima koje nam autor prenosi. Svugde se navodi da su stradali od Nemaca, ali protojerej XomiÊ tu dodaje svoj komentar da su QotiÊevci za to „odgovorni”.

Na stranicama 43. i 44. navodi se kako je „izvesni R. StanimiroviÊ napisao i 1943. Godine u okupiranom Beogradu, bez naznake ko je izdavaË, kao broπuru πtampao pamflet pod naslovom „Sveπtenstvo u obnovi Srbije”” a u zakquËku XomiÊ kaæe da je autor „oËevidno ideoloπki veoma blizak QotiÊu”. Neko drugi bi moæda rekao da je StanimiroviÊ po duhu veoma sliËan XomiÊu, ali to mu ne daje pravo da za ovaj pamflet okrivi protojereja Velibora XomiÊa.

Iskra 1. juni 2010.

Ponekad su primedbe autora zaista i van svih granica tolerantnosti za delo koje pretenduje na nauËni karakter. Tako se naprimer na stranici 286 protojerej XomiÊ upuπta u tumaËewe i analizirawe koliËine hrane koju je Sveti Vladika Nikolaj uzeo kada je bio gost na slavskom ruËku poznatog Zboraπkog pisca i publiciste iz Amerike, Bore KarapanxiÊa, koga smo veÊ ranije pomiwali. U jednom momentu autor izraæava sumwu da „jedan monah, ako veÊ dolazi sa slavskog ruËka, moæe da pojede, ni mawe ni viπe, nego Ëetvrtinu slavske pogaËe?”. Prethodno je detaq da Vladika nije uzeo niπta osim slavskog kolaËa i vina, protumaËen kao dokaz da je posluæewe na slavi bilo mrsno iako je u toku bio Vaskrπwi post.

Neπto ranije, u poglavqu „Manipulacije fotografijama Svetoga Vladike Nikolaja” kritikuje se gore pomenuti KarapanxiÊ πto je u jednu od svojih kwiga uvrstio i fotografiju na kojoj su zajedno on i Sveti Vladika Nikolaj pred ulazom u KarapanxiÊev dom u Klivlendu. Ono πto autor ovde navodi kao posebno znaËajno je sledeÊa primedba: „zanimqivo je da Vladika Nikolaj nije stao da se fotografiπe sa KarapanxiÊem nego je fotografija napravqena u hodu!?!”

Ovakve „analize” nikako se ne mogu smatrati objektivnim istraæivaËkim radom kakav se oËekuje od jednog sveπtenika Srbske Crkve kada se bavi pitawima istorije te iste Crkve. Meutim, za jedan polemiËki Ëlanak u kome se dve suprotstavqene politiËke grupacije „nadgorwavaju” ovakvo pisawe sasvim lepo se uklapa u πiri kontekst.

Propusti u „oËevidnostima” U vezi sa memoarima blaæenoupokojenog Mitropolita skopskog Josifa moglo bi se reÊi da autor uglavnom gleda da izbegne donoπewe „oËevidnih” zakquËaka. Iako se u Uvodu autor ruga QotiÊevcima, svojim politiËkim protivnicima, da im se svi izvori svode na „memoarska seÊawa izvore drugog reda”, on sam centralnu paæwu svoje kwige posveÊuje upravo memorskim zapisima (Mitropolita skopskog Josifa ). Ali ovaj deo znaËajan je i po joπ jednom fenomenu. Naime, iako autor ima tendenciju da Ëesto izvodi zakquËke na koje dokument uopπte ne upuÊuje, ovde se trudi da preskoËi neke momente na koje dokumenti sasvim jasno ukazuju.

Na prvom mestu propuπteno je primetiti da su memoari Mitropolita Josifa napisani u momentu kada su Partizani i sovjeti bili pred Beogradom i kada je bilo vrlo poæeqno ograditi se od vlade Milana NediÊa. PoËeti su u vreme kada su se nacionalne trupe veÊ povlaËile iz Beograda a zavrπeni desetak dana pred ulazak komunista. Na drugom mestu, propuπta se primetiti da je Mitropolit Josif to ograivawe od Vlade Milana NediÊa sproveo daleko neveπtije od naprimer Vladike Nikolaja.

Vladika Nikolaj vrlo decidno iznosi svoj stav kada, prema citatima ove kwige, kaæe (patrijarhu Gavrilu) „Ne smeπ NediÊa nipoπto nazvati

23

Srbska crkva...

vala koliko je bilo moguÊe na spasavawu i olakπavawu poloæaja svoje pastve.

predsednikom Vlade, jer mi imamo svoga legalnoga predsednika Vlade u Londonu. Ako bi ga ti kao Patrijarh Srbske Crkve nazvao PREDSEDNIKOM onda ga ti u ime Crkve legalizujeπ na tom poloæaju, a mi od toga moramo beæati. Nego NediÊa nazovi: Gospodine Ministre, ili Gospodine enerale, dakle, nazovi ga onim πto je on bio, oslovi ga titulom koju je imao u bivπoj Jugoslaviji i neÊeπ pogreπiti.”

O povezanosti Crkve i politike vrlo iscrpno govore brojna druπtveno i politiËki angaæovana dela Svetog Vladike Nikolaja. Wegov primer je svakako i najpozitivniji u ovoj sferi jer pokazuje k a k o h r i π Ê a n i n t r e b a o d g o v o r n o da s e o d n o s i prema politici i druπtvu, ne ispuπtajuÊi iz vida svoju odgovornost i pred Bogom i pred qudima.

Za razliku od Vladike Nikolaja, Mitropolit Josif NediÊa naziva „predsednikom Vlade”, JoniÊa „gospodinom ministrom” a Vladu Milana NediÊa „najviπim dræavnim organom”. Iako je ovo autoru promaklo, Komunistima nije, pa je i Mitropolit Josif od wih zbog toga æestoko stradao.

Kasnije, kada autor ponovo pokuπava da ospori be s e d u V l a d i k e N ik o l a j a n a d o d r o m D i m i t r ij a QotiÊa pogreπno navodi da je beseda prvi put objavqena 1949. u kwizi Boπka KostiÊa „Za istoriju naπih dana” iako je u polemici sa QotiÊevcima ranije obaveπten da je ona prvi put objavqena aprila 1945. u listu ©umadijske Divizije „Naπa Borba” u Sloveniji, odmah po sahrani Dimitrija QotiÊa. O ovome je poseban Ëlanak objavio i poËivπi Vojvoda MomËilo –ujiÊ. –ujiÊev Ëlanak „I ja sam svedok” objavqen je u listu srbskih Ëetnika u emigraciji „Srbija”, aprila 1987.

A Ëak i da beseda jeste, kao πto nije, prvi put objavqena 1949, zar ne bi sam Vladika porekao wenu autentiËnost? Vladika Nikolaj je, podsetimo, preminuo 18.03.1956, dakle celih osam godina nakon objavqivawa ove kwige.

Ove Ëiwenice nisu ni uzgred pomenute, kako bi Ëitalac mogao da uporedi dva suprotstavqena miπqewa i video da tvrdwa koju iznosi autor ne samo πto nije od nesumwivog autoriteta, nego je privatno miπqewe koje bez ikakve potpore izraæavaju samo i iskquËivo on i W. P. Vladika Atanasije (JevtiÊ).

Crkva i politika Mitropolit Josif je ispravno postupio kada je Crkvu pokuπa(va)o da odvoji od politiËkih debata i ukquËewa u politiËki æivot u tim smutnim vremenima. Danas je sasvim jasno da je zahvaqujuÊi tome Crkva iz rata izaπla Ëistog obraza.

Crkvu je dakako teπko odvojiti od politike, jer politika je neπto πto, kao i Crkva, svojim delovawem utiËe na celokupno druπtvo. To se u ono vreme videlo i po tome πto je Crkva bila izuzetno duboko umeπana u dogaaje od 27. marta, o Ëemu i protojer XomiÊ svedoËi u svojim tekstovima.

Posle rata politika je opet imala velikog uticaja na Crkvu πto se ogleda u „AmeriËkom” i „Makedonskom” raskolu. Crkvu i politiku je definitivno teπko razdvojiti, ali je Mitropolit Josif pokuπao i uspeo da Crkvu iz rata izvede neukaqana obraza, tako πto se ona nije stavila na stranu ni jedne poltiËke opcije nego je samo delo-

24

To je i danas jedna od duænosti Crkve, a ujedno i jedno od wenih najveÊih iskuπewa. Svedoci smo svakodnevnih napada na Crkvu sa svih strana politiËkog spektra jer se u principu ni jednoj politiËkoj ideji ne dopada Ëiwenica da Crkva nije sasvim na wenoj strani, ili u nekoj „koaliciji” sa wom.

Ova kwiga odaje utisak joπ jednog takvog pokuπaja politiËkog svrstavawa SPC. Od korice do korice insistira se na novoj politiËkoj podeli meu srbskim nacionalistima, u kojoj bi Crkva trebalo da zauzme odreeni stav protiv jedne strane a na dobrobit druge.

U tom duhu se na nekoliko mesta, a posebno na strani 294. napada trotomno delo „Istorija SPC” Dr. –oke SlijepËeviÊa, prvog profesora koji je doktorirao na Pravoslavnom bogoslovskom fakultetu u Beogradu, i to baπ na istoriji SPC. Wegovo delo i liËnost omalovaæavaju se kao „partijsko prawe neËiste savesti”, iako je Ëiwenica da se istorija SPC na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu i dan danas izuËava prvenstveno iz ovih kwiga koje su na vrhu obavezne literature za svakog studenta teologije u SPC. Da je zaista taËna tvrdwa protojereja XomiÊa zar ne bi do sada ovaj program bio zamewen adekvatnijim delima? Ili je ovo posredna „optuæba” da bogoslovski fakultet i wegovu katedru za istoriju SPC dræe „QotiÊevci”?

Moæda je namera autora zaista bila plemenita, ali u tom sluËaju konac koji delo krasi, promaπio je svoj ciq. Kwiga „Srbska Crkva, QotiÊ i qotiÊevci” nije donela niπta novo istoriografiji SPC, niti je barem ublaæila neke bolne rane iz wene istorije. Umesto toga dobili smo joπ jednu zbirku pamfleta u kojoj se autor obraËunava sa svojim politiËkim neistomiπqenicima a Crkva ispada samo kolateralna πteta.

Verovatno iz æeqe da se protivniËka strana pokaæe πto gorom, kwiga s vremena na vreme deluje kao propagandni materijal. Otuda i ne Ëudi πto se na wenih skoro Ëetiristo stranica nalazi preko sto teza, tvrdwi i zakquËaka koji su u najmawu ruku sporni ako ne i sasvim pogreπni. Za wihovo taksativno nabrajawe bilo bi potrebno napisati joπ jednu kwigu, obimniju od ove, πto bi opet rezultiralo samo nastavkom vrzinog kola iz koga niπta korisno ne bi izaπlo za SPC i wenu istoriju.

Uskrs, 2010.

(Podvukla - Iskra)

Centar za istraæivawe pravoslavnog monarhizma <www.czipm.org>

Iskra 1. juni 2010.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (143)

GROZDANA OLUJI∆

GLASOVI U VETRU Ovogodiπwi dobitnik NIN-ove nagrade za roman objavqen proπle godine, Grozdana OlujiÊ, uspeπni je pisac romana, priËa i kwiga za decu, naroËito bajki, za koje je dobila viπe nagrada.

Roman Glasovi u vetru (1), prati, ne hronoloπkim redom, sudbinu srpske familije Aracki u Banatu, najstarije i najmoÊnije u fiktivnoj varoπi Karanovo. O sudbini te porodice i ostalima saznajemo iz „Karanovskog letopisa” i dnevnika glavnog karaktera romana, Danila Arackog. „Sve πto se o wima zna potiËe iz mutnih seÊawa æiteqa Karanova, koji su æivote Ëlanova porodice Aracki pretvorili u mit o lepoti i ukletosti.”(14-15) OlujiÊ æivopisno predstavqa Aracke: „U toj kuÊi raali su se junaci i kukavice, lepotice i Ëudaci, lekari i hajduci, dræavnici i ratnici, trgovci i uËiteqi. U woj se æenilo i udavalo, krstilo i slavilo, tugovalo i radovalo.”(46) Oni su takoe bivali izloæeni teπkim udarina sudbine, ratovima, stradawima i, vrlo Ëesto, seobama.

Poreklom oni se vode iz karpatskih planina. „Da li se to tama zakarpatskih πuma ponovo budi u wemu ili su seobe usud Arackih koji nikako da se ukorene negde gde Êe æiveti i mnoæiti se bez ratova, izbegliπtava, naglog i silnog umirawa.”(11) Vrlo Ëesto „smrt zaista jeste bila jedini izlaz. Najbezbolniji. Jedan za drugim, bez suda i bez presude, Êutali su i umirali.”(31) Pa ipak, Aracki su se borili protiv zaborava i za oËuvawe svog jezika u pamÊewu doma i zaviËaja.

Od svih Arackih tu su joπ samo Danilo i wegov sin Damjan, moæda i brat Petar. Petar je, izgleda, zavrπio na Golom otoku. Danilo ga je traæio celog svog æivota, ali ga nije naπao, niti je verovao u wegovu smrt. Takva je zlokobna neizvesnost u sredini u kojoj æivi. Danilov otac Stevan, proglaπen za „narodnog neprijateqa”, naen je obeπen o vrbu, gde su mu presudili ili je sam sebi presudio, zbog neËeg πto nikada nije dokazano.

Slavni predak, Luka Aracki, proslavio se u Balkanskim i Velikom ratu, ali posle tih ratova, „ratovi za wega postali su mrtvi”, zbog Ëega je svoju oficirsku uniformu bacio u plamen i studirao medicinu. „Nije mala stvar steÊi generalski Ëin, ali on medicinu nije studirao da bi nauËio da ubija, veÊ da spasava.”(15) Luka je doπao i do interesantnih uvida u qudsku prirodu i tako posmatrao svet oko sebe: „Svaki Ëovek na svet dolazi s anelom na levom i avola na desnom ramenu.

Koji Êe od wih nadvladati, stvar je sluËala ili sudbine.”(17) I pored svoje visokoumnosti, Luka se borio protiv osionosti svoje dece: „Viπe nije siguran ko mu je veÊa briga: sin Stevan, lepotan i kockar, hrabra i nesreÊna snaha Natalija, ili unuci Petar, Veta i Danilo. Voli ih i æali.”(21)

Iskra 1. juni 2010.

Danilo, psihijatrijski lekar, pokuπava da se snae posle Drugog svetskog rata. Nije mogao da prihvati komunistiËki sistem, jer je æeleo da saËuva svoju nezavisnost, ne u miπqewima (jer politikom se nikada nije bavio), veÊ u delima prema svojim sunarodnicima. Wega je najviπe interesovala priroda familije Arackih i wihov poloæaj u novom dobu. Kako je wihova porodica izgubila svo bogatstvo i mnogi Ëlanovi porodice stradali su iz ovog ili onog razloga, Danilo je ostao siroËe i kao takav stavqan u razne deËje domove. Kasnije, svojom pameÊu uspeo je da postane lekar, ali ga nesreÊna sudbina i daqe pratila, iz nekog za wega nepojmqivog razloga. Optuæen da je silovao Ëetiri maloumne pacijentkiwe, za koje je u ime neuraËunqivih nesreÊnica, neko napisao, potpisao i poslao tuæbu Tuæilaπtvu, zbog Ëega je Danilo izgubio poloæaj lekara i, eventualno, pobegao iz zemqe. Svi su se Ëudili zaπto se nije branio, ali on jednostavno nije verovao da iko pametan moæe da veruje u takvu besmislenu nameπtaqku. Sem toga, on je pristajao na sve, mira radi. Ali takva je sredina u kojoj je æiveo i od koje je pobegao. Danilo „shvati da je izgubqen. U brzometnoj `proizvodwi neprijateqa` tih godina qudi su nestajali bræe od rose. Pedeset Ëetiri vrste `narodnih neprijateqa` pobrojano je u nekom novinskom stupcu... PriËa da je dovoqno pronaÊi dva ili tri svedoka pa da `neprijateqa pojede mrak`, nije znaËi izmiπqena!”(71) Ova nepravda naterala ga je da pobegne iz domovine, kao πto je ranije beæao iz Karanova, DeËjeg doma u Jasenku, Beograda, Hamburga, Wujorka i drugih mesta.

Danilova supruga, Marta, ne samo da nije razumela wegovu æequ za nezavisnoπÊu, veÊ ga je optuæivala da je nesposoban da æivi u novom dobu. „Martini roditeqi, striËevi, ujaci, braÊa od ujaka - svi su bili ratnici sa zvezdom na Ëelu, i iz rata izaπli kao pobednici i Ëuvari svoje pobede.

Osvetnici.”(35) Danilo ima jasan uvid u wen karakter i wene porodice: „Svi iz wenog kruga, izaπavπi iz rata kao pobednici, brzo su zaboravqali priËe o jednakosti, omoguÊavajuÊi svojim potomcima ugodan æivot. Zaπto to za wega, wu i wihovo dete nisu uËinili wegovi Aracki? Zato πto ih viπe nema! ©to su samo glasovi u vetru.

Niπta!” zakquËio je Danilo. On je uveren da ga je Marta izdala „odrekla ga se. Pustila ga niz vodu da udovoqi ocu, koji je takve kao Petar slao u kameni pakao Golog otoka, dok ne poreknu sami sebe ili zavrπe pod kamenim gromadama, bez suda i suewa, bez ikakvih pisanih tragova o krivici, ako je krivice bilo. Ako nije postajala samo kazna?... Za wu, kao i za wenog oca, nema sredwih reπewa: ili je neko s wima ili je protiv wih! A s wima mogu da budu samo provereni, najprovereniji, koji se niËemu ne protive i nikoga ne uzimaju u

25

Glasovi u... zaπtitu. Podobni.”(87) A Danilo nije taj.

Danilo je „u jednom trenutku, izmeu dve lekarske vizite, sve svoje pretke ugledao kao zlatni prah rasut po nebu; zatim zaËuo wihove glasove u vetru i shvatio da je to sve πto je od wih ostalo, πto Êe i od wega ostati. Zauvek!... Moæda smo svi prah u nebu, glasovi u vetru?”(132) Ëudio se.

Roman sadræi dve glavne teme. Prva je stradawe srpskog naroda, Ëitavih porodica i pojedinaca. Grozdana izbegava da govori direktno o komunistiËkom reæimu kao uzroku tog stradawa, ali ima dosta aluzija na wega. Ona ima obiËaj da stavqa moto na poËetku pojedinih poglavqa. Tako navodi reËi Novice TadiÊa: „PoËiniÊe oni mnoga zla, sve govoreÊi: ovo je za vaπe dobro.”(145) I reËi Vaska Pope: „Sad se viπe ne zna ni ko je gde, ni ko je ko. Sve je samo ruæan san praπine.”(190) Danilova majka Natalija veli: „Svet neÊe postati boqi, niti Êe iπta biti kao πto je pre rata bilo.

To je istina!”(107) Danilo izraæava verovawe mnogih: „Staqin jeste Satana, i neπto joπ gore od Satane.”(146) A onda: „Straπno je jedino kad qubavi nema, kad je duπa zatvorena i prazna.”(163) U snoviewu Danilo Ëuje kako deca pevaju „Na zemqi raj nas Ëeka, duboko verujuÊi da Êe u tom novom, socijalistiËkom raju, `cvetati crven cvet`.” »inilo mu se da Ëuje korake nestalog brata, da ga nazire u mraku.(138) Svom kolegi Aronu Danilo ubeeno kaæe: „Raj koji je nama obeÊan, plaÊen je rekom suza. Zaπto su nas lagali da ratova viπe neÊe biti? Sve Êe se srediti, govorili su. ©ta se sredilo?... Niπta se nije sredilo, sem πto se `rana ne vidi, a bol raste`, neprimetno, podmuklo gurajuÊi nas u nepostojawe, u mrak. Jer kad nas napuste reËi, a s wima delovi stvarnosti, gde smo?

Postojimo li?”(223) Danilo je proËitao negde „pobrojane narodne neprijateqe: leve i desne, krivce koji vuku unazad, onemoguÊavajuÊi ispravne da se za aneosko krilce buduÊnosti uhvate, tu su onda krivci svesni svoje krivice i oni koji to nisu, πto se na neki okoliπni naËin svodilo da si kriv πto ti je levo oko razroko, kosa duæa od propisane; kriv si bez obzira ima li tvoja krivica nekakvu stvarnu osnovu ili ti je ubaËena u glavu kao `OËenaπ`, ili tablica mnoæewa, oblik ruke, raspored zvezda pri roewu. Kriv si.”(164-165) Grozdana Ëesto pomiwe Goli otok, na kome su stradali takozvani „najokoreliji narodni neprijateqi”(30), moæda i Danilov brat Petar. „Svi pokopani u kamewaru... Sada zaboravqeni.

Niko ih viπe ne Ëeka... Povratnici sa Golog, retki i polumrtvi od straha, Êutali su.”(31-32) „U sumraku, koji je padao na kamen i na more, na straπnu prazninu Boæjeg sveta, sve πto je voleo i u πta je verovao, Danilo Aracki vide pretvoreno u prah i laæ. Oko Boæje ugasilo se. Ako je Petar stigao na Goli otok, bez noge æiv nije proπao dvostruki red batinaπa.”(129)

26

To nas dovodi do druge glavne teme romana: seobe i rasejawe. Mnogi karakteri bili su primorani da napuste svoje i svoj dom i da se otisnu u svet: „Prispeli iz pakla i rasuti od Amsterdama do Aqaske i Australije, wegovi sunarodnoci priklawaju se zaboravu. I zaboravqaju, s tugom i stidom pristajuÊi da postanu brojevi, iskoreweni, odbaËeni, nesvesni da time otvaraju nov krug nestajawa, laæi, obmana, u najgorem od svih ratova jer je izronio iz neizmirenih raËuna, nesahrawenih mrtvaca od pre skoro pola veka, gluposti, mræwe.”(35) Danilo je meu wima. On prezire reË di-pi: „Danilo Aracki ne bi ni neprijatequ poæeleo sudbinu `izmeπtenog lica`, koje Êe do smrti prizivati domovinu, ma kakva ona bila.”(198) „Neko ko toliko voli rodnu zemqu, ne moæe biti izdajica!”(195) „Kako shvatiti qude koji tek πto se negde ukorene, steknu dom i prijateqe, zbog neπto veÊe zarade napuπtaju roditeqe, prijateqe, dom i sa IstoËne obale odlaze na Zapadnu, kao pustiwsko æbuwe mohavija, koje se na promenu temperature, Ëega li, otkida i seli s jednog mesta na drugo, a isto kao ono koje ostavqa.”(215) Na kraju, Danilo ipak ne veruje da Êe on i drugi ostati rasejani za sva vremena. Za vreme boravka u Americi, gde se on oseÊa „razmeπtenim” i gde studira „bolest zaboravqawa”, on i daqe traga za svojim nestalim bratom. Sem toga, on poËiwe da shvata da je wegov narod osuen na seobe. I da se on moæe naÊi na svim meridijanima. Tako je u Americi pronaπao meu Indijancima maliπana rie kose. Otkuda riokosi deËko, po imenu Mali Oblak, meu Indijancima? Petrov potomak?

Potomak Arackih?

Uzalud Danilo traæi vrata. »ini mu se da izlaza nema. On ipak veruje da ima. ZariËe se da Êe obnoviti kuÊu Arackih „U smewivawu svetlosnih mlazeva Danilo ugleda kako izmeu zgrada, u nebu, trepere lica predaka.”(290) „Dok trepnu, Danilo ugleda sve svoje pretke i potomke kao zvezdani prah u nebu, i Ëu glasove u vetru. Bilo je to sve πto je od wih ostalo, πto Êe i od wega ostati!”(298) Mali Oblak tajanstveno tvrdi: „Danilo je æiv!... Æiv je i vratiÊe se kad se seti ko je i gde treba da se vrati.”(299) „A ipak je Mali Oblak bio u pravu.

Danilo se, kad su ga veÊ svi bili zaboravili, vratio, a s wim i wegovi Aracki. Da li da mu pomognu da se seti ko je, ili da ispuni zadatak koji je, nekada davno, zamislio, uveren da jezik pamti i reËi leËe.”(300) To pitawe ostaje u romanu bez odgovora.

Glasovi u vetru je roman o proπlosti i sadaπwosti. Za sadaπwe Ëitaoce on je vaæan i po tome πto ukazuje na sudbinu srpskog naroda, preko familije Aracki, da veËito strada i da se veËito seli, ali da ipak na kraju izlazi iz svih tih bura preporoen i jaËi. Do sledeÊe bure.

Vasa MihailoviÊ ____________________________ Grozdana OlujiÊ, Glasovi u vetru (Beograd: Srpska kwiæevna zadruga, 2010), 302 str. Brojevi stranica citata u ovoj kwizi naznaËeni su u tekstu

Iskra 1. juni 2010.

Zaπto Vojska Srbije nije uËestvovala na paradi u Moskvi?

OD OHAJA DO CRVENOG TRGA Da li je u pitawu efekat ekonomske krize, ili je nastupio privremeni zamor besomuËne EU propagande, ali stvari kao da polako dolaze na svoje mesto.

Tako je, imam utisak, Ëak i u Srbiji konaËno raπËiπÊena dilema oko reda prioriteta i odnosa izmeu dva datuma i jubileja koji se obeleæavaju 9. maja - „Dana pobede” i „Dana Evrope”. Prvi je svakako najvaæniji datum u istoriji dvadesetog veka. Drugi delimiËno proizilazi iz prvog, i predstavqa vaænu prekretnicu u istorijatu, pre svega, nemaËko-francuskih odnosa i zemaqa koje su se tokom vremena prikquËile ovoj francuskonemaËkoj osovini. Ni simboliËki, ni politiËki ne moæe se porediti sovjetska zastava na vrhu zgrade Rajhstaga sa deklaracijom ministra ©umana, niti dan pobede nad najveÊom poπaπÊu dvedesetog veka, i jedan relativno uspeπan ekonomsko-politiËki koncept, kojim su vodeÊe evropske zemqe, steπwene izmeu Moskve i Vaπingtona, pokuπale da nau svoje mesto pod globalnim suncem. KonaËno, i nacistiËka NemaËka je imala svoju viziju „ujediwene Evrope”, samo πto u toj viziji za neke (na primer, Slovene) bio predvien podreeni poloæaj, dok za neke druge (Jevreje, Rome) uopπte nije bilo mesta.

Ne potcewujem znaËaj projekta Evropske unije i sa zanimawem pratim wegovu evoluciju i izazove sa kojima se suoËava. Uostalom, to je projekt koji je, kako u svom pomalo dramatiËnom apelu povodom πezdesetogodiπwice ©umanove deklaracije istakao predsednik saveta EU Herman van Rompaj, „svojom privlaËnom silom ubrzao pad komunizma i kraj hladnog rata”. Ali delim miπqewe onih koji veruju da Êe ovaj aktuelni EU koncept, na kraju, ili propasti (otprilike po modelu nekadaπwe SFRJ), ili Êe morati da evoluira u pravcu neke viπe-mawe „prave” dræave. Ali kakva god bila buduÊnost EU, teπko je razumeti spremnost dela ovdaπweg medijskog i politiËkog establiπmenta da se uvek iznova raduje i veseli tuem slavqu.

Bilo kako bilo, nesumwivo glavni svetski dogaaj ovog 9. maja ipak se zbio na moskovskom Crvenom trgu, mada su, πto iz saobraÊajnih, πto iz unutraπwepolitiËkih razloga i „prethodno preuzetih obaveza”, na sveËanoj tribini izostali πefovi dræava zapadnih saveznika (SAD, Britanija, Francuska). Pre pet ili deset godina takav izostanak bi delovao mnogo dramatiËnije nego danas. Tim pre πto su prisutni bili Angela Merkel i predsednik NR Kine Hu –intao, pa se - uz duæno poπtovawe Obami - izostanak Brauna i Sarkozija gotovo i nije primeÊivao.

Srbiju su u Moskvi predstavqali predsednik TadiÊ i ministar spoqnih poslova JeremiÊ. ©to je svakako napredak, s obzirom na to da pre pet godina, prilikom obeleæavawa πezdesetogodiπwice pobede nad faπizmom, tamo nismo imali

Iskra 1. juni 2010.

nikoga (postojala SCG, Svetozar MaroviÊ imao preËa posla), te je iz bivπe Jugoslavije bio prisutan samo Stjepan MesiÊ.

Ipak, na domaÊem terenu glavna tema svih ovih dana bio je izostanak ruskog poziva predstavnicima Vojske Srbije da uËestvuju na sveËanoj paradi na Crvenom trgu. Ministar odbrane ©utanovac je svoj bol zbog izostanka joπ nekako vojniËki, diplomatski i muπki podnosio, mada se videlo da mu nije lako. Ali su zato bivπi ministar odbrane Zoran StankoviÊ i pojedini vojni analitiËari bili naprosto ogorËeni. Da ne kaæem, baπ onako, πojiÊevski, „iznenadjeni i uvredjeni”.

StankoviÊ je, pored ostalog, izjavio da to πto naπa vojska nije pozvana na paradu jeste „bezobrazan potez Rusije”, dok je analitiËar Aleksandar RadiÊ rekao kako taj Ëin Rusije simboliËno govori gde je i kako se Srbija kotira kada je reË o odnosima sa Rusijom (Pres, 7. 5.2010).

Dnevnik Blic je krupnim slovima objavio da je „srpska vojska nepoæeqna u Moskvi”. TV B92 je tome posvetila nekoliko svojih priloga. Zbiqa, kako je moguÊe da su zbog Ëiwenice da se pripadni ci VS neÊe naÊi na paradi povodom Dana pobede najviπe brinuli i tugovali baπ oni mediji, anali tiËari i politiËari koji u principu nemaju mnogo lepih reËi za Rusiju i na svaki naËin pokuπavaju da predstave kako za Srbiju postoji samo jedan put onaj ka EU i NATO, Briselu i Vaπingtonu.

VeÊ sam na ovim stranicama nekoliko puta pledirao za parolu: „U se, i u svoje kquse”, i da nam ni dolari, ni rubqe ni evri neÊe sami od sebe padati sa neba. Ali sam takoe i protiv stalne zamene teza i licemerja po pitawu naπih spoqnopolitiËkih orijentacija i prioriteta. A viπe je nego jasno da je Vojska Srbije veÊ deset godina, pod razliËitim izgovorima, okrenuta, vo ena ili gurana ka zapadu, NATO standardima i NATO paktu, tako da bi se, shodno aktivnostima posledwih godina, mnogo pre moglo oËekivati weno prisustvo na smotri Nacionalne garde Ohaja, nego na paradi pobede na Crvenom trgu. I da li je neko mislio da se to u Moskvi ne primeÊuje i da ne smeta?

Naravno da nam to niko neÊe tako otvoreno reÊi. Naravno da je, formalno gledano, sve u redu, s obzirom na to da je Vojska Srbije samo jedna od πest potencijalnih naslednica nekadaπwe JNA, koja je bila ratni saveznik Crvene armije. Ali put do Crvenog trga i Moskve definitivno ne vodi preko Ohaja. Naravno i obrnuto. I zaista mi je Ëudno ako to joπ uvek nekoga moæe da zaËudi.

SledeÊa velika parada na Crvenom trgu odræaÊe se verovatno kroz pet godina. BiÊe veoma interesantno videti da li Êe - i ko - sa ovih prostora tada biti u sveËanoj loæi i u defileu.

NSPM, 10.5.2010.

–ore VukadinoviÊ

27

U HRISTU USNUO ARHIMANDRIT MOJSIJE HILANDARAC Iguman Carske Lavre, manastira Hilandara, arhimandrit Mojsije (ÆarkoviÊ), upokojio se u Gospodu 21. marta 2010. godine. Roen u Kamenici, kraj Vaqeva, 1923. godine, na krπtewu je dobio ime Stanislav. Odrastao je u pravom pravoslavnom domu u tradicionalnoj patrijarhalnoj porodici, pod jakim uticajem BogomoqaËkog pokreta Svetoga vladike Nikolaja ÆiËkog i Ohridsko-bitoqskog.

Pred poËetak drugog svetskog rata doπao je u ÆiËu, gde je kao iskuπenik puno nauËio od vladike Nikolaja. Zamonaπio se 1947. godine, a u Ëin jeromonaha rukopoloæen je dve godine kasnije na BoæiÊ. Godine 1964. iz manastira KaleniÊa preπao je u Hilandar. Do 1992. kada je izabran za igumana Carske Lavre, obavqao je razna posluπawa, od kojih su svakako najznaËajnija ona vezana za predstavqawe manastira u svetogorskoj upravi. Viπe puta je bio antiprosop u Kareji u Sveπtenoj upravi Svete Gore. Puno brige posvetio je i manastirskom konaku u Kareji.

Arhimandrit Mojsije je bio izuzetno vredan monah, dobar poznavalac bogosluæewa, a posebno drag svima, koji su ga poznavali zbog velike qubavi prema qudima, blagosti, smirewa i wegovih veoma duhovitih komentara, koji naravno nisu prelazili granicu odmerenosti i ukusa. Brojne anegdote, koje se prepriËavaju, vezane za wegov smisao za humor Êe, iskreno se nadam naÊi mesta u nekoj od kwiga, koje Êe biti objavqene. Meni liËno je ostala meu najdraæim situacija, kada smo jednom prilikom dugo Ëekali u pristaniπtu na brod.

Kako sam, poput veÊine hodoËasnika i sam bivao sve nestrpqiviji i nervozniji zbog kaπwewa broda, a prenebregavajuÊi Ëiwenicu da barem na Svetoj Gori nema razloga za æurbu, uputio sam se do igumana Mojsija, koji je takoe Ëekao i zapitao ga: - Je li vreme oËe igumane?

- Kako kome, sine - kako kome!, odgovorio je uz blagi osmeh.

- Znam to, oËe, ali πta se deπava, hoÊe li viπe stiÊi brod?

- Naravno da hoÊe, ako ne sad, stiÊi Êe kasnije, ako ne danas, onda sutra, ali Êe svakako doÊi...

Da li je potrebno objaπwavati, kako smo u trenutku, svi mi nestrpqivi, naglo promenili raspoloæewe, nakon ovako jednostavnog, a suπtinski kquËnog odgovora, na mnoge æivotne dileme, sve to u duhovitom podseÊawu, da ne gubimo strpqewe i neophodan mir i prisebnost, zbog toga πto se neke stvari deπavaju mimo naπih oËekivawa i planova?

Pod duhovnim rukovodstvom oca Mojsija, stasale su generacije mlaih monaha, koji sada brinu o manastiru i wegovoj obnovi od posledica poæara iz 2004. godine. O velikom ugledu, koji je imao, svedoËi i Ëiwenica da su na sahrani 22. marta bili prisutni Prot Svete Gore, igumani iz viπe svetogorskih manastira, mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, te brojni monasi i

28

mirjani, kako sa Svete Gore, tako i iz Srbije i GrËke, koji su uspeli da usklade svoje obaveze i tako brzo dou do Hilandara.

Mitropolit Amfilohije u besedi na opelu, rekao je izmeu ostalog i sledeÊe: „Poje pesmu Gora Atonska æivome Gospodu i molitveno, jednim srcem i jednim ustima ispraÊa ovog Ëasnog duhovnika, starca i nastojateqa ove Svetiwe”.

Podaj Gospode veËni pokoj i rajsko naseqe sveπtenosluæitequ Tvome Mojsiju. Amin.

Zoran T. AxiÊ

Slava dobrovqaca u Britaniji Slavqe je otpoËelo u nedequ 9. maja liturgijom u hramu Lazarici. Sluæio je nadleæni paroh, protojerej o. Aleksandar ZebiÊ uz sasluæewe akona. Posle liturgije, uz pevawe tropara Sv. Georgija Pobedonosca - slave dobrovoqaca - izvrπen je obred seËewa slavskoga kolaËa. KolaË su obrtali pored domaÊina slave Æivana i Dragice LazareviÊ sa brojnom porodicom, otac Aleksandar i protojerej-stavrofor o.

Milenko ZebiÊ i sam bivπi dobrovoqac, koji je na kraju Ëestitao slavu prisutnima, uz obeÊawe da Êemo je „slaviti dok æivimo”.

Iz crkve se preπlo u crkvenu salu gde su se okupili slavari - bivπi dobrovoqci, wihove porodice i gosti; svi su posluæeni slavskim koqivom. Neπto kasnije, poπto su se prisutni meusobno pozdravili i udobno smestili, u dupke punoj sali sluæen je obilat slavski ruËak, koje su pripremile i sluæile vredne domaÊice i sestre Kola srpskih sestara, opet uglavnom supruge i srodnice dobrovoqaca.

Posle ruËka, naπ domaÊin Æivan, pozdravio je goste i naπe sveπtenike i poæeleo sreÊnu slavu slavarima i wihovim porodicama.

NaroËitu zahvalnost izrazio je sestrama koje su spremile i sluæile ruËak i naπem timu drugova i drugarica - dobrovoqaca - koji svakog meseca redovno obavqa zamaπan posao: obrezuje tabake, slaæe, zumba, pakuje i ekspeduje Iskru. Potom smo proËitali prispele slavske pozdrave drugova i drugarica iz ostalog sveta - Amerike, Kanade, Melburna i Sidneja u Australiji, a zatim i naπ zajedniËki pozdrav koji smo mi wima iz Engleske poslali.

Ostatak popodneva provden je u prijatnim meusobnim susretima, razgovorima i uvek seÊawima. Veterana-dobrovoqaca je mawe, ali ono πto Ëini naπa slavska okupqawa joπ uvek brojnim, vedrim i radosnim, jeste sveæina, da ne kaæemo mladost, onoga πto zovemo - dobrovoqaËka zajednica. »uvajmo je!

V. D.

Iskra 1. juni 2010.

+ DRAGOMIR PETROVI∆ - U»A U londonskoj bolnici u Ilingu umro je 8. maja 2010. godine, posle duge bolesti, naπ drug i bivπi dobrovoqac »etvrtog puka SDK, Dragomir PetroviÊ - UËa.

Dragomir - Dragi je roen 20. januara 1924. u selu Porodin ispod Jastrepca od oca Milana, zemqoradnika, i majke Æivane. Osnovnu πkolu zavrπio je u rodnom selu, a potom i UËiteqsku πkolu u Aleksincu. Nije mogao da bude i uËiteq, jer je u meuvremenu doπlo do kratkog rata od 6. aprila 1941. godine, a ubrzo i do nemaËke okupacije i ratnog ËereËewa Jugoslavije. UËa prvo stupa u Nacionalnu radnu sluæbu koja gradi vodovod u Aleksincu, a kada su se naπi komunisti digli na oruæje, da pod neprijateqskom okupacijom ostvare svoj poredak - odaziva se pozivu generala NediÊa i stupa u Srpske dobrovoqce. Prvo je bio u Ëeti za vezu kapetana AleksandriÊa, a potom biva rasporeen u »etvrti puk. Sa svojom jedinicom Dragi uËestvuje u borbama koje je puk imao sa partizanima u Srbiji, a od oktobra 1944. i u povlaËewu dobrovoqaca u Sloveniju i borbama tamo sa slovenaËkim komunistima, do maja 1945, kada je usledilo povlaËewe svih nacionalnih snaga u Italiju.

U Italiji Dragomir je sa drugovima dobrovoqcima stanovnik naπih vojno-izbegliËkih logora u Forliju i velikom skupnom logoru jugoslovenskih nacionalnih snaga - Eboli. Po prirodi aktivan i sklon timskom i druπtvenom radu, UËa vredno uËestvuje u crkvenom, obrazovnom i kulturnom æivotu ovih logora, koji vremenom postaje vrlo raznovrsan. U dobrovoqcima Dragi upoznaje ideje JNP Zbora i poËiwe da se oseÊa pripadnikom Pokreta. Kada je tek u izbegliπtvu zaæivela organizacija Pokreta, UËa, zajedno sa drugim dobrovoqcima koji su se sa „Zborom” spontano srodili, postaje wen revnosan Ëlan. Posle zakquËenog mira sa Italijom, Britanci sele s proleÊa 1947. celokupan sastav logora Eboli u NemaËku, odakle se Dragomir, po dobijawu statusa „raseqenog lica”, opredelio 1948. sa veÊim brojem svojih drugova za rad u Engleskoj.

U Engleskoj Dragomirova agilna priroda dolazi do punog izraza i to na wemu svojstven tih i nenametqiv ali vrlo uporan naËin. Wegova delatnost imala je tri glavna smera.

Prvi je bio briga za sopstveni opstanak. Rad za hleb nasuπni. Stvarawe iz niËega materijalnih uslova za podizawe svoga domaÊinstva. Sopstveno osposobqavawe za predstojeÊi æivot. Æenidba i podizawe svoje porodice. Sve ovo UËa je relativno brzo i uspeπno ostvario. Joπ dok je bio pod ugovorom dirigovanog rada, mislio je na svoje osamostaqewe. Upisao je i zavrπio veËerwu πkolu elektronike, πto mu je omoguÊilo da postane samostalni elektriËar, svoj gazda. Meu prvima je sa ortakom kupio svoju kuÊu i neπto kasnije oæenio naπom devojkom i srodnom duπom Nevenom UzunoviÊ.

Kao i UËa, domaÊinski nastrojenom, ali svesnom da je materijalna baza samo sredstvo za uzrastawe i podizawe ogwiπta i porodice, a ne ciq koji

Iskra 1. juni 2010.

optereÊuje odnose u woj. U sloænom braku rodio im se sin i naslednik Nikola, sa kojim se oboje ponose.

Drugi wegov smer bio je spoqaπwi i unutraπwi rad u duhovnoj zajednici Pokreta kome je pripadao. Poverene obaveze obavqao je uvek savesno, temeqno i radosno, ne prezajuÊi od napora i liËne ærtve koji bi taj zadatak zahtevao. Jedno vreme vodio je naπu folklornu grupu „©umadija”, starajuÊi se o wenom znatno mlaem Ëlanstvu i odnosima i slozi u woj, gotovo s roditeqskom qubavqu. U jednom kriznom periodu naπe zajednice u Britaniji, stameni UËa bio je wen Ëelnik. ©ira srpska zajednica u Londonu, posebno SPC Sv. Save, u koju je kao vernik redovno odlazio, bili su treÊi plan wegove delatnosti, gde je Dragomir nesumwivo iskazao svoju sklonost i talenat za druπtveni rad. Verujemo da ne preterujemo: UËa je bio pokretaË osnivawa πkole pri hramu Sv. Save; da je ta πkola povremeno prolazila kroz periode krize i da ih je tada uglavnom UËina upornost odræala. Dragi je od poËetka u toj πkoli uËio decu osnovnim znawima iz srpskog jezika, istorije i geografije. Nekada je bio wen upraviteq, uvek nastavnik, a Ëesto i jedini wen uËiteq.

Ako su generacije srpske dece, do UËine bolesti, u toj πkoli neπto korisno nauËile, zasluga je uglavnom wenog utemeqaËa Dragomira PetroviÊa.

Pored πkole, UËa je od poËetka i redovan Ëlan crkvenog hora. Horovoe su se mewale, a UËa je istrajavao, pa bi se moæe reÊi da je on oliËewe kontinuiteta tog hora.

Dragomira smo Ëesto zvali skraÊeno `narodni` (uËiteq). U tom, pomalo u πali oslovqavawu, bilo je instinktivno mnogo istine. UËa je bio dete naπeg sela, narodni Ëovek. Od roditeqa je nasledio osobine naπeg rasnog seqaka - domaÊina.

Mukotrpan æivot seqaka i vezanost za zemqu hraniteqku, nisu ostavqali mnogo maπti da stremi savrπenstvu, ali jesu razvijali æiv smisao za oseÊawe, mirewe i snalaæewe u stvarnosti. S druge strane, wegova zemqa - wegov posed, sa koje je u nuædi mogao imati sve najneophodnije za æivot, Ëinili su naπeg seqaka nezavisnijim i slobodnijim od veÊine sugraana. Naπ seqak je, po prirodi miran, blag, trpeqiv ali do granice - do wegove „mee” preko koje se nije moglo, na kojoj se on ukopavao i zbog koje je ponekad i ginuo. U prenosnom smislu „mea” je granica seqakove tolerancije u svemu i duhovna potka na kojoj on gradi druge osobine svoga karaktera - samopouzdawe i oslonac u koji se moæe pouzdati; granitna Ëvrstina i stamenost; istrajnost i upornost. Sve ove osobine naπeg seqaka - domaÊina, posedovao je naπ `nardoni` UËa, a ona kojom je otklawao sve prepreke, bila je wegova nepokolebqiva istrajnost.

Naπe toplo i iskreno sauËeπÊe Neveni i Nikoli. Naπem dragom drugu Dragomiru, hriπÊaninu i verniku, slava i hvala. Molimo se Gospodu da mu podari veËni æivot u neprolaznom Carstvu Hristovom!

Iskra

29

+ PREDISLAV KUBUROVI∆ Nakon duæeg boravka u staraËkom domu preminuo je u ©vajcarskoj 3. maja 2010. Predislav KuburoviÊ, b. pripadnik Srpskog dobrovoqaËkog korpusa i nastavnik i vaspitaË NediÊevog Zavoda za prevaspitawe komunistiËke omladine u Smederevskoj Palanci.

Predislav KubutoviÊ roen je 29. oktobra 1921. u Poæegi, Srbija od oca Milenka i majke Stane, roene RadivojeviÊ. Predislav je bio najstariji od troje dece. Roditeqi su ga πkolovali i Predislav je pred rat zavrπio UËiteqsku πkolu.

Aprilski rat 1941. ga je zatekao kao svrπenog uciteqca. Bio je u roditeqskoj kuÊi sve dok komunisti nisu podigli revoluciju i izazvali graanski rat u Srbiji posle napada Nemaca na SSSR. Tada se na zamraËenom obzorju Srbije pojavquje general Milan NediÊ sa svojom Vladom "Narodnog spasa", pozivajuÊi omladinu u borbu protiv komunistiËkih zlotvora. Predislav se prijavquje u Srpske dobrovolce i bio je rasporeen u VII DobrovoqaËki odred Ëije je sediπte 1942. bilo u Preqini kod »aËka. U to vreme, posle rawavawa Budimira NikiÊa u OvËarsko-kablarskoj klisuri, komandant odreda bio je kapetan Adam KarapanxiÊ. Predislav nije dugo ostao u odredu, jer je na jesen 1942. osnovan Zavod u Smedervskoj Palnci, te je Preda tamo prekomandovan. Ostao je tu sve do jeseni 1944. godine, kada je Zavod bio raspuπten i kada su dobrovoqci pred ulazak Staqinove Crvene Armije napustili Srbiju i preko Srema se povukli u Sloveniju. Predislav se prikquËio dobrovoqcima i s wima je bio u Sloveniji 1944/45. godine.

Kad su Savezici Kraqevinu Jugoslaviju predali Titu i komunistima, dobrovoqci su se sa ostalim nacionalnim jedinicama povukli jednim delom u Italiju a drugim u Austriju. Predislav je bio sa ©tabom Korpusa. Kad su dobrovoqci bili u logoru Forli (Sredwa Italija), general Kosta Muπicki je sazvao konferenciju pukovskih, bataqonskih i Ëetnih prosvetara i vaspitaËa, pa je reπeno da se pokrene "©UMADIJSKI VESNIK" i da se wime dobrovoqci informiπu o zbivawima i dogaajima u svetu. Za urednike su postavqeni Borivoje KarapanxiÊ i Predislav KuburoviÊ, obojica tada mladi uËiteqi. "VESNIK" je izlazio od maja do oktoba 1945. kada su sve jedinice bivπe Kraqevske jugoslovenske vojske iz Forlija prebaËene u Eboli, Juæna Italija, gde su osnovane Osnovna πkola, gimnazija i bogoslovija. Predislav je i tu bio uËiteq. Onda je iznenada u proleÊe starawem Staro-katoliËke crkve iz ©vajcarske stigao poziv za postdiplomsko πkolovawe stipendista. Izabrani su: dr –oko SlijepËeviÊ, profesori Jovan BratiÊ i Borko BorËiÊ, svrπeni bogoslov Petar Radoπ i uËiteq Predislav KuburoviÊ. Oni su 7. juna 1947. god. preko Meunarodnog Crvenog Krsta stigli u Bern, u ©vajcarsku gde su nastavli studije na Staro-katoliËkom univerzitetu. Za vreme studija Predislav se upoznao sa svojom æivotnom izabranicom Anom Birki, te su

30

se venËali 1952. godine. Sveviπwi ih je obdario Êerkom Stanom-Kornelijom, koja je roena 1962. ÆiveÊi u ©vajcarskoj Predislav se vrlo aktivno ukquËio u izbeglu srpsku zajednicu koja je bila okupqena oko Srpske pravoslavne crkvene opπtine u Bernu. Bio je Ëlan Crkvene uprave koja je sa Ëlanovima uspela da podigne hram 1969. Za celo vreme æivota u ©vajcarskoj Predislav je bio aktivan u crkvenim poslovima i Ëesto je odlazio u posetu proti Milenku ZebiÊu u Engleskoj. Takoe je odræavao vrlo æivu vezu s drugovima dobrovoqcima πirom sveta, a naroËito sa Markom i Dragojlom Pivac, Borom KarapanxiÊem, drugovima u Parizu i po drugim mestima. Svi su ga zapamtili kao veoma druæequbivu osobu i kao dobrog i odanog druga. Pisac ovog nekrologa ga je za vreme onih πest meseci zajedniËkog rada na "©umadijskom vesniku" zadræao u divnoj uspomeni i kao neumornom i nesebiËnom radniku na nacionalnom i kwiæevnom poslu. Dostojno je oduæio svoj dug preme Srbiji, srpskom narodu i Crkvi koje je neizmerno voleo.

Sahrana pok. Predislava je obavqena u petak 7. maja 2010. Najpre je sluæena zaupokojena sluæba u Crkvi SV. JOSIPA u Kenicu uz sasluæewe oca Bena Smeta, prote TodoroviÊa i arhimandrita oca Kozme, koji su obavili pravoslavno opelo. Pored porodice sahrani su prisustvovali brojni Srbi i ©vajcarci, dugogodiπwi prijateqi pok. Predislava.

Supruzi Ani, Êerki Stani-Korneliji i familiji u Srbiji izjavqujemo duboko sauËeπÊe a uznosimo tople molitve Sveviπwem da u Carstvo Svoje primi pravednu pokojnikovu duπu kome neka je veËna slava i hvala! VJE»NA MU PAMJAT! Bora M. KarapanxiÊ

+ Velikoshimnik Mihailo Hilandarac U nedequ 9. maj upokojio se otac Mihailo, monah manastira Hilandara, u svojoj 77. godini æivota. Otac Mihailo, poznat i kao Dika, kako su ga od miloπte zvali, jer se na taj naËin obraÊao svojim sagovornicima, ostao je zapamÊen po krupnom stasu, ali izuzetno blagoj naravi. Smireni velikoshimnik Mihailo se zamonaπio u manastiru Tresija, odakle je preπao u BogorodiËinu baπtu i vredno radio na brojnim posluπawima, a i danas se seÊaju hleba, koji je otac Mihailo, kao pekar hilandarski pripremao. Joπ jedan veliki molitvenik za spasenje roda srpskog je preπao u rajsko naseqe i pridruæio se onima, koji nas sada paæqivo posmatraju i mole se za nas sa nebeskih visina.

Zoran T. AxiÊ

Iskra 1. juni 2010.

+ Lazar RadovanoviÊ

Prilozi „Iskri” Za pokoj duπe drage nam Vere ∆uruvije Cica i o. Mateja MatejiÊ $ 25

Za pokoj duπe Predrga PetroviÊa Æivan LazareviÊ

Za pokoj duπe dragog nam Duπka TerziÊa o. Mateja i Cica MatejiÊ $ 25

Umesto voπtanice na grob Duπka TerziÊa Voja MiletiÊ £5

Za pokoj duπe naπeg saborca Duπana NeπiÊa o. Mateja i Cica MatejiÊ $ 25

Za pokoj duπa svih pomrlih drugova i drugarica Nedeqko KodiÊ £ 10

Za pokoj duπa naπih kumova Gare i Divne TodoroviÊ Cica i o.Mateja MatejiÊ $ 25

Za pokoj duπe naπeg pesnika Predraga PetroviÊa Quba AtanackoviÊ £5

Umesto voπtanica na grobove Predraga PetroviÊa, Gojka Cvjetana, Stane i Svete GospiÊ, Voje ArsiÊa, druga Oqega, i naπih dobrih prijateqa Duπka i sina Dragana LukiÊa Milan Bilbija K$ 60

Za pokoj duπe nedavno Dragomira PetroviÊa - UËe Voja MiletiÊ

Za pokoj duπa Vente MandiÊ - ∆uruvije, Duπka TerziÊa i Vuleta ∆iriÊa Milan Bilbija K$ 50 Za pokoj duπe dobre drugarice Vente MandiÊ - ∆uruvije Miodrag BrkiÊ K$ 25 Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob mog »etvrtopukovca Duπka TerziÊa. Wegovom sinu Branku i Êerki Sowi najiskrenije sauËeπÊe Vera PopadiÊ K$ 25 Za pokoj duπe Vladana ∆irjaniÊa Æivan LazareviÊ

£ 10

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson - Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. juni 2010.

£5

preminulog £5

Umsto cveÊa na grob Dragomira PetroviÊa - UËe Mira RadoviÊ E 50 Prilog Iskri Bora StanisavqeviÊ i porodica Smit

£ 40

U spomen na Dimitrija i Jaπu QotiÊa, Marisava PetroviÊa, generala Kostu Muπickog, SreÊka AleksandriÊa, Mihaila JoviÊa, Miodraga MitroviÊa, Bogdana LukuÊa, Budimira RadivojeviÊa, Stanoja MiliÊa i mnoge druge naπe vrle pokojnike - da im viπwi Bog podari rajsko naseqe Bora StanisavqeviÊ i porodica Smit £ 20 Za pokoj duπe naπeg dragog kuma Dragomira PetroviÊa "UËe" uz molitvu Gospodu da primi wegovu napaÊenu duπu u rajske vrtove. Naπe toplo sauËeπÊe naπoj kumi Neveni i sinu Nikoli Bratislav i Marion StevanoviÊ sa decom A$ 100 Za pokoj duπa i umesto voπtanica na grobove - komandanta 3. puka Joce DobrosavqeviÊa i dobrovoqca Jefte VuËiniÊa; mojih srodnika - braÊe Veqe i Steve i roaka - Pere, Vlade, Vojislava, Cvetina i svih drugih stradalnika od bezboænika David PetroviÊ £ 14 Za pokoj duπa i seÊawe na Milana, Konstantina i Dragoslava Majerhofera, Jovicu MiletiÊa, Predraga PetroviÊa i Dragomira - UËu PetroviÊa Qubinka Banuπ £9 Za pokoj duπe Vladana ∆irjaniÊa Bora RadovanoviÊ

£5

Za pokoj duπe Jeftimija VuËiniÊa Bora RadovanoviÊ

£5

Za pokoj duπe i seÊawe na dragog nam UËu PetroviÊa Æivan i Dragica LazareviÊ sa porodicom £ 10 Za pokoj duπea pomrlih drugova i drugarica Radoslav TodoroviÊ £5 Poklon Iskri i dobrovoqaËkoj zajednici Dragomir TomiÊ - „Deda” £ 100 Za pokoj duπa Mike DostaniÊa i Nikole ÆivanoviÊa Dragomir PanteliÊ E 20

U Londonu je umro 14. marta 2010. Lazar RadovanoviÊ, bivπi dobrovoqac ©umadijske divizije.

Laza je roen 17. septembra 1924. godine u Ugqeniku kod Bjeqine.

Posle Aprilskog rata 1941. i ratnog razbijawa Jugoslavije, interniran je sa drugim Srbima iz Bosne u GrËku.

Zalagawem vlade generala NediÊa ovi internirci su prebaËeni u Srbiju.

Laza je iz zahvalnosti NediÊu stupio u Srpske dobrovoqce, sa wima se povukao u Sloveniju, pa u Italiju.

Tako se naπao u Eboliju u ©umadijskoj diviziji i kasnije u NemaËkoj kao „raseqeno lice”. Iz NemaËke je sa drugim dobrovoqcima doπa u Englesku. Joπ u Italiji oæenio se Italijankom AliÊijom sa kojom je otvorio restoran blizu londonske stanice Viktorija, gde su vremenom kupili i lepu kuÊu. U braku su imali sina Mirka, koji ih je posle svoje æenidbe, obradovao unukom Klarom.

Opelo pokojnog Lazara obavqeno je u hramu Sv. Save u Londonu. »inodeistvovali su sveπtenici o. Radomir AÊimoviÊ i o.

Dragan LaziÊ. Posle opela Lazino telo je preneseno u Italiju i sahraweno 24. marta u mestu Borgovilditare kod Parme, odakle mu je supruga.

Porodici iskreno sauËeπÊe, a naπem drugu i saborcu Lazaru slava i hvala - veËna mu pamjat!

N. P. PomoÊ za organizovawe naπe dobrovoqaËke slave Branislav Bane LazareviÊ £100 Za pokoj duπe moje drage mame Katarine i brata Tomislava TodoroviÊa - veËna im pamjat!

Brankica i Petar MataviÊ $ 100 Prilog Iskri Dragoqub NikoliÊ Radovan RadoviÊ

K$ 70 K$ 100

U znak seÊawa povodom 45. godiπwice od smrti mog supruga Predraga Zekavice Branka Zekavica-DragaπeviÊ sa porodicom K$ 50 U spomen svih dobrovoqaËkih stareπina, oficira i vojnika, streqanih u KoËevju, poginulih i pomrlih Duπan TodoroviÊ "»apqa" A$ 100 Povodom slave Srspih dobrovoqaca, Sv. –ora i zaveta Bogu-Otaxbini-Rodu pod kojim su se borili Vojkan VeqkoviÊ, drug i saborac iz 5. puka $ 10

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Status Kosova i Metohije i daqe sporan Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk JeremiÊ poruËio je u Wujorku da, uprkos negativnim dogaajima na Kosovu, dolazi "vreme koje viπe obeÊava" i izrazio uverewe da Êe miπqewe Meunarodnog suda pravde stvoriti priliku bez presedana za postizwe strateπkog kompromisa izmeu Srba i Albanaca.

"Ova godina moæe biti godina zajedniËkog uspeha. Æeleo bih da uverim Savet bezbednosti da je Srbija spremna da se fleksibilno i iskreno angaæuje i da naπa namera nije da zamrznemo konflikt, da trijumfujemo, niti da nekog potËinimo", rekao je ministar.

JeremiÊ uËestvuje na sednici Saveta bezbednosti UN o situaciji na Kosovu, koja bi, kako je ranije rekao, mogla da bude posledwa pred iznoπewe miπqewa MSP. Pritisci na Srbiju Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk JeremiÊ izjavio je da se sednica Saveta bezbednosti Ujediwenih o Kosovu odvija u "atmosferi pritisaka" prema velikom broju zemaqa da priznaju Kosovo, ali i prema Srbiji, jer postoji veliki otpor za obnavqawe pregovora o statusu pokrajine.

"Moramo ostati staloæeni i prisebni. NeÊemo dozvoliti da nas pritisci obeshrabe i biÊe to joπ jedna od tema na sednici", rekao je JeremiÊ za RTS. JeremiÊ je najavio da Êe na sednici ukazati i na neke pogreπne navode u najnovijem izveπtaju generalnog sekretara Ujediwenih nacija Ban Ki Muna o situaciji na Kosovu, o kojem Êe Savet bezbednosti raspravqati. Prema wegovim reËima, pogreπni navodi odnose se na situaciju na terenu koja je pogorπana. JeremiÊ je pomenuo incidente poput presecawa telefonskih veza i ometawa transporta, napade na povratnike, kao i neadekvatnu zaπtitu manastira i crkava.

U izveπtaju Ban Ki Muna oni se pomiwu, ali ne objaπwavaju u punom svetlu, naglasio je JeremiÊ.

JeremiÊ je ponovio da na meunarodnim skupovima, za razliku od Srbije, Kosovo ne moæe biti predstavqeno kao dræava. To Êe se videti i danas kada Êe na sednici Saveta bezbednosti UN ispred predstavnika Srbije biti oznaka dræave, a ispred predstavnika Priπtine samo wegovo ime i prezime.

On je podsetio da Êe sud, uskoro doneti svoju odluku o jednostrano poroglaπenoj nezavisnosti Kosova.

"To je Ëiwenica koju smo svi obavezni da shvatimo veoma ozbiqno. Sudijama bi trebalo dozvoliti da urade svoj posao bez politiËkih pritisaka, kao πto su nova priznawa jednostrano proglaπene nezavisnosti", istakao je srpski ministar.

©ef srpske diplomatije je podsetio da je, bez obzira na razliËita glediπta, viπe od dve godine posle jednostranog proglaπewa nezavisnosti Kosova status srpske pokrajine oËigledno i daqe veoma sporan.

"Jednostrano proglaπewe nezavisnosti je podelilo svet i dovelo u pitawe osnovne principe savremenog meunarodnog sistema. Ono nije doprinelo stablilnosti Balkana niti je ojaËalo saradwu u regionu", ukazao je on.

Zbog toga je, kako je ocenio, jedini put napred postizawe pravednog kompromisa koji Êe usaglastiti æeqe i interese dva naroda. "To je ciq Srbije, i mi Êemo taj ciq nastaviti da sledimo dok ne bude postignut," naglasio je JeremiÊ.

S druge strane, Ëekawe u nejasnoj nadi da Êe jedna strana na kraju popustiti je recept za zamrzvawe statusa Kosova u neodreenom statusu, upozorio je ministar, dodavπi da to sigurno nije ono πto bilo ko od odgovornih aktera æeli.

JeremiÊ je podstio da se veÊina Ëlanica UN i Ëlanica SB Ëvrsto protivi naporima da se nametne nasilna podela Srbije i ponovio stav Beograda da nikada neÊe priznati jednostrano proglaπewe nezavisnosti Kosova.

"Principijelni stav Srbije je Ëvrst kao kamen, mi nikada neÊemo priznati jednostrano proglaπewe nezavisnost Kosova. Mi Êemo nastaviti da energiËno branimo naπu poziciju bez konfrontirawa, diplomatskim sredstvima", poruËio je JeremiÊ.

Istakavπi da neslagawa o statusu ne smeju da spreËavaju reπavawe praktiËnih pitawa, JeremiÊ je podsetio da su albanske vlasti na Kosovu viπe puta odbile da zauzmu pragmatiËan, statusno neutralan pristup praktiËnim problemima posebno u domenu vladavine zakona.

Priπtina je odbacila sporazum o napretku u domenu pravosua, posebno u pogledu suda u Kosovskoj Mitrovici, postignut tokom posete πefa Euleksa Iva de Kermabona Beogradu 2. marta, naveo je on, upozorivπi da izveπtaj generalnog sekretara UN, naæalost, umawuje ozbiqnost rastuÊih izazova na Kosovu.

On je ukazao i na sluËaj kosovskog ministra za transport Fatmira Qimaja, koji je pod istragom za "prawe novca, organizovani kriminal, zloupotrebu sluæbene duænosti i proneveru", kao i na Ëiwenicu da je glavni tuæilac Euleksa nagovestio da ga je premijer Kosova Haπim TaËi odvraÊao od ovog sluËaja. ©ef diplomatije je podsetio i da je udruæewe veterana OVK pretilo Euleksu posle hapπewa wihovog komandanta Sabita Gecija optuæenog za ratne zloËine, a u vezi sa trgovinom organima srpskih civila u takozvanoj "Æutoj kuÊi".

18.5.2010.

Glas javnosti