iskra1188

God. LXIII

Birmingham, 1. maj 2010.

Broj 1188

Deklaracija o Srebrenici - katastrofalni uËinci po Srbiju i RS

LAÆNE I DOBROBITNE DEKLARACIJE Istina je neophodan uslov Deklaracije pomirewa Srebrenica - koja se, uzgred, dogodila pre 15 godina - za posledwih dva do tri meseca dominirala je srpskom politiËkom scenom. Ali bilo je dogaaja i pre toga koji su bitno doprineli razvijawu nedavnih srebreniËkih aktivnosti u Srbiji.

Rezoluciji EU svoju Deklaraciju, te je s poËetkom ove godine, kampawa oko Srebrenice odjednom oæivela pogotovo kad je Skupπtina uzela Rezoluciju EU u razmatrawe.

©ta je prethodilo Deklaraciji o Srebrenici

Tu su ispoqavana razna miπqewa od odbijawa do TadiÊevog glavnog „humanitarnog” argumenta da je Deklaracija neophodna jer jedino ona doprinosi pomirewu Srba i Boπwaka. Uzelo je dugo da se ozbiqnije poËne rad na Deklaraciji dok TadiÊ nije dozvolio da se iz we izbaci reË „genocid” i zameni „zloËinom”. Joπ duæe je uzelo pitawe da li bi i zloËini protivu Srba trebalo da budu ukquËeni u Deklaraciju. Ova odlagawa, ustvari su, rezultat najduæeg vremenskog odlagawa TadiÊ nikako da ostvari Ëak i meu svojim poslanicima potrebnu veÊinu. »eda JovanoviÊ, predsednik LSP, je protiv, zbog izbacivawa reËi genocid. Ivica DaËiÊ je lako bio „za” jer to donekle opravdava MiloπeviÊa jer je on u vreme Srebrenice bio u teπkoj zavadi sa vostvom RS. Iz DaËiÊeve koalicije ne zna se kako je KrkobabiÊ, predstavnik penzionera, prihvatio Deklaraciju, ali zna se da je treÊi Ëlan DaËiÊeve koalicije, jagodinski Ëelnik Dragan MarkoviÊ Palma dao svoja tri glasa, tek poπto je predsednica Skupπtine objavla da Êe odmah poËeti rasprava i o drugoj Deklaraciji kojom bi se osuduli zloËini protiv Srba, Rezolucija Skupπtine Srbije je proπla sa 2 glasa veÊine tj. 127 poslaniËkih glasova; 21 je bilo protiv, a wih 102 ili nije bilo prisutno ili su bili uzdræani.

Prvo je predsednik Srbije TadiÊ otiπao u PotoËare da se u ime Srbije pokloni muslimanskim ærtvama koje su smeπtene u tamoπwem Memorijalnom centru. Istini za voqu, predsednik TadiÊ ne ode tom prilikom do obliæweg grobqa gde su srpske ærtve posahrawivane. Vaqda je wegovom predsedniËkom veliËanstvu bila nedostojna poseta jednom zabaËenom grobqu u poreewu sa spektakularnim Memorijalnim centrom u koji su bile uprte politiËke i propagndne ”oËi” celog zapadwaËkog sveta.

Potom je Parlamenat EU u Strazburu, Francuska, na inicijativu „brata” Slovenca, Jelka Kacina, koji je inaËe u wemu zaduæen za „srpska” pitawa, doneo Rezoluciju, proglasivπi 11. juli danom seÊawa na srebreniËke (muslimanske) ærtve.

Nije bitno da li je baπ tako, ali TadiÊeva udvoriËka interpretacija Rezolucije EU parlamenta je zahtevala da i Skupπtina Srbije mora da izae pred svet sa rezolucijom u kojoj bi ona priznala da su Srbi poËinili genocid u Srebrenici.

Tako je otpoËela ova sadaπwa skoro tromeseËna dominacija ove, po svemu inaËe zastarele teme, na srpskoj politiËkoj sceni.

Joπ tokom 2009, TadiÊ je pustio tu Kacinovu ideju u promet. Odmah ju je prihvatio Æarko KoraÊ, predsednik jedne praktiËno, πto se Ëlanstva tiËe, nepostojeÊe stranke. On je TadiÊevoj ali najviπe po Srbe genocidnoj ideji - jer se ovi time i bioloπki mogu uniπtavati, o Ëemu Êe se reÊi neπto viπe docnije - pridodao i svoj „humanitarni” i „civilizacijski” predlog da svako negirawe, istraæivawe ili izraæavawe drugojaËijeg miπqewa od onog Rezolucije EU, bude podloæno kriviËnom gowewe. Bojim se nadmaπio je g. KoraÊ i Hitlera i Staqina u spreËavawu da se obelodani istina o Srebrenici.

Posle, pak, toga pitawe priËa o Srebrenici je zamrla u Srbiji. Izgleda da je TadiÊu bio krajwi rok da do polovine 2010. isporuËi kao pandan

Dekllaracija zakasnila tri meseca. Zaπto?

Deklaracija Skupπtine o Srebrenici Deklaracija Skupπtine o Srebrenici poËiwe od humanog aspekta kako Ustava Srbije tako i Univerzalne deklaracije UN, pa dotiËuÊi se mnogih zapadwaËkih institucija za zaπtitu qudskih prava, zakquËuje obavezom Srbije, da sad prizna, da kad se Srebrenica deπavala, nije spreËila krπewe tih prava, πto ona svojom deklaracijom sad Ëini. Ali to ona Ëini ne samo zbog Srebrenice veÊ i zbog svoje obaveze doprinosu mira i stabilnosti celog zapadnog Balkana i prijateqskih odnosa sa svim dræavama bivπe SFRJ koje su Ëlanice UN. Daqe, u Deklaraciji se pomiwe da Srbija

Laæne i dobrobitne... mora da poπtuje odluke Meunarodnog suda pravde (MSP) u vezi tuæbe BiH, pa je usled toga duæna da preduzme delotvorne korake radi obezbeewa punog poπtovawa svojih meunarodnih obaveza, ukquËujuÊi punu saradwu sa Meunarodnim kriviËnim tribunalom za bivπu Jugoslaviju (MKTBJ). U samoj Deklaraciji Skupπtine Srbije slede ovi glavni momenti: 1. Najoπtrije se osuuje zloËin u Srebrenici poËiwen 1995. nad Boπwacima, a po presudi MSP. Ne mogu se nacionalni ciqevi ostvarivati silom i nasiqem nad drugim narodima. Izraæava se zbog toga sauËeπÊe i izviwewe porodicama ærtava πto Srbija to nije spreËila.

2. Puna saradwa sa haπkim tribunalom (MKTBJ) je srpska obaveza a naroËitu vaænost tu ima otkrivawe i hapπewe Ratka MladiÊa.

3. Pozivaju se svi uËesnici u ratovima na prostoru bivπe SFRJ i BiH da se ukquËe u proces pomirewa da bi se moglo zajedniËki æiveti. To podrazumeva: ravnopravnost nacija sa poπtovawem qudskih i mawinskih prava tako da se zloËini nikad viπe ne bi ponovili.

4. Izraæava se uverewe da Êe i druge dræave proizaπle iz SFRJ osuditi zloËine uËiwene protiv Srba a wihovim porodicama izraziti sauËeπÊe i izviwewe.

SamoubilaËki udari Deklaracije naneti Srbiji Ovakom Deklaracijom Skupπtina Srbije je sebi zadala nekoliko samoubilaËkih udara.

Prvo. Srbija viπe nikada neÊe moÊi da skine sa sebe æig genocida jer Êe u istoriji biti zapisano da je 30. marta 2010. godine Skupπtina Srbije svojom Deklaracijom dobrovoqno i slobodno priznala da su Srbi 1995. u Srebrenici poËinili genocid. Da li se „genocid” moæe osporiti jer Deklaracija govori o zloËinu a ne o wemu? Naravno da to ne osporava genocid, prosto zato, πto je to vrlo neuspeπan pravni argumenat s ciqem da se „zaseni” prostota Srba. Oni, pak, koji su Deklaraciju naruËili - a to su SAD i EU - znaÊe da poveæu presudu haπkog Trbunala (MKTBJ) - u Srebrenici je poËiwem genocid! - a koju je MSP samo prepisao, ali i uËinio obaveznom za Srbiju.

Prema tome u istoriju koju piπu Zapadwaci upisaÊe se ne „zloËin” veÊ „genocid”.

Drugo. Gledano, pak, dugoroËno, genocidno priznawe Srbije, sigurno odvodi wenoj ekonomskoj krizi, novom talasu trajnog izbegliπtva, a u krajwoj liniji vrlo je moguÊe i wenom bioloπkom izËeznuÊu.

Ali da pojasnim ovo. Genocidan status Srbije zasigurno znaËi: (1) Srbija nikad neÊe uÊi u EU jer (a) veÊ nezvaniËno postoji na neodreeno vreme moratorijum za prijem novih Ëlanica; (b) sve su πanse da wen genocidni status dodatno onemoguÊi wen prijem; i (v) uopπteno gledajuÊi zapadwaËke investicije prema Srbiji Êe se drastiËno smawiti; (g) gorwe (a), (b) i (v) znaËe za Srbiju: ekonomsku katastrofu - kao rezultat svo mlae stanovniπtvo Srbije sposobno za rad Êe nastojati da je napusti; i (d) iz iskustva se zna da i pri eventualnom poboqπawu ekonomske situacije

2

zanemarqiv je broj povratnika - eto izvrsnog uslova da Srbija bioloπki ostane bez Srba.

TreÊe. Kao πto se zna, joπ dok je postojala SR Jugoslavija (SRJ) sa samo Srbijom i Crnom Gorom, vlada BiH je tuæila SRJ MSP-u za genocidnu agresiju traæeÊi ratnu oπtetu u vrednosti oko 100 milijarde dolara. Presuda MSP (koja nije obavezna) je bila: SRJ (odnosno Srbija), nije kriva za genocid ali jeste πto ga nije spreËila u Srebrenici. Ovakom presudom MSP-a, Srbija je bila poπteena od isplate ratne πtete BiH. Rezolucija Republike Srbije, svojim priznawem da je odgovorna za „zloËine” poËiwene u Srebrenici i svojim izraæavawem sauËeπÊa i izviwewem porodicama muslimanskih ærtava, omoguÊila je vladi BiH da eventualno potraæi tih spornih $100 milijarde, ali ne pod vidom ratne πtete, veÊ kao nadoknada individualnim muslimanskim porodicama za gubitak i pretrpqene boli svojih najmilijih, πto bi u novcu Ëinilo oko $125 miliona po porodici ($125 miliona x 8,000 porodica = $100 milijardi). Naravno, ove cifre su teoretske - najviπe πto bi muslimani mogli da dobiju. Koliko Êe stvarno sudovi dosuditi po svakoj tuæbi, nemoguÊe je proceniti. U svakom sluËaju Srbija bi uskoro trebalo da pripremi ogroman novac, koji, uzgred, ona nema - niti ga moæe imati!? ©ta onda? Tamo gde treba, upisaÊe se Srbiji da ona joπ jednu „svoju - samopriznatu - meunarodnu obavezu” odbija da izvrπi s rezultatom da EU ni teoretski posle toga ne dolazi u obzir, pa se i uslovi za bioloπko uniπtewe Srbije drastiËno poveÊavaju.

Noæ u lea Republici Srpskoj »etvrto. Deklaracija Skuπtine Srbije je bukvalno zabila noæ u lea Republici Srpskoj (RS) a posebno wenom premijeru Miloradu Dodiku. Kad se pak uzme u obzir da je Srbija bila potpisnik Pariskog mira (ovaj je je cementirao Dejtonski sporazum) koji je rezultirao u prestanak rata u BiH i osnivawu RS. Ovakva TadiÊeva Deklaracija moæe da doprinese negirawu glavnih odredaba Pariskog mira tj. ukidawu Republike Srpske i izbijawu novog rata u BiH. Da je ovakav scenario moguÊ, svedoËe nedavni dogaaji u BiH. EU a naroËito SAD, insistiraju, kroz promenu Ustava BiH, na stvarawu jake cetralne vlasti tamo - a πto praktËno znaËi stvarawe unitarne BiH pod muslimanskom kontrolom. Premijer Dodik se tome snaæno, hrabro i

IZ SADRÆAJA Zaustaviti pad morala i samopouzdawa nacije! . . . . .7 TadiÊeva izdaja dræavnih i nacionalnih interesa . . 8 Zaπto globalizam i Imperija ruπe crkvu?. . . . . . . . . 11 Politika kao teodulija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 13 PolitiËke igre sa ærtvama komunizma. . . . . . . . . . . . . 15 Srbija - πta daqe? . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Demografska katastrofa Srbije. . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Smawivawe ærtava Jasenovca. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Vek logora za Srbe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24

Iskra 1. maj 2010.

uspeπno odupire. Deklaracija (Dodik je molio Srbiju da ne izlazi s wom) mu potkopava, ukoliko veÊ nije i potkopala wegovu poziciju. U svakom sluËaju, ako Dodik padne, pada i RS. Tako se stvara, majorizacijom muslimana, ista ona situacija zbog koje je 6. aprila 1992. godine otpoËeo rat u BiH. Da se pak podsetimo. Rat u BiH poËeo taËno tada kad je Voren Zimerman, SAD ambasador u Beogradu, obeÊavajuÊi mu unitarnu BiH, naterao Aliju IzetbegoviÊa da povuËe svoj potpis sa tek potpisanog Lisabonskog sporazuma, koji je usaglaπen upravo da bi se izbijawe rata tamo spreËilo. Zimerman je ovo uËinio po instrukcijama iz Vaπingtona. Naime, tek ustoliËenoj Klintonovoj administraciji (20.1.1992) bio je neophodan rat u BiH a radi ostvarewa nekih wenih imperijalnih interesa, izgleda, na Bliskom Istoku. SAD su, dakle, krive (Zimerman je bio samo izvrπilac; ali kriv je i Alija IzetbegoviÊ jer se nije suprotstavio wegovim sirenskim glasovima) za rat u BiH, koji je trajao tri i po godina, a politiËki se zavrπio taËno tamo kako je predviao Lisabonski sporazum, ali bez rata. B-H narodi su platili i joπ uvek plaÊaju cenu; Srbi posebnu.

Da li Êe do rata doÊi i ovog puta to je veÊ drugo pitawe. Ovde je bitno da se stvara pogodna atmosfera za rat, zbog koje je uvek moguÊe da do wega i doe. Dakle, Deklaracija je otvorila moguÊnost rata. TaËno, pak, suprotno od pomirewa b-h naroda - Ëime TadiÊ opravdava Deklaraciju.

Istina - uslov trajnog pomirewa naroda BiH Da su TadiÊ ili wegovi zapadni naruËioci, mentori - kao Kacin ili wegovi naredbodavci, na primer - istinski æeleli pomirewe tih naroda, oni su morali da izau takoe sa Deklaracijom ali druge sadræine, koja bi bila zasnovana na istini o b-h ratovawu. Jedino takva Deklaracija garantuje trajno pomirewe. Svaka druga kao ova laæna TadiÊeva, na primer, najblaæe reËeno stvara ratnu atmosferu iz koje nije teπko uÊi i u sam rat. Ima mnogo naËina da se Deklaracija pomirewa ostvari.

ZadræaÊu se stoga na wenoj implementaciji, a reË je o jednom konkretnom primeru.

Bitno u ovom pristupu jeste istina o zloËinima uËiwenih u BiH od sve tri strane.

Parlamenti Srbije, Republike Srpske, BoπwaËki i Hrvatski bi trebalo svaki svoje zloËine da evidentiraju i o tome obaveste sve druge parlamente.

Posle jednog odreenog roka wihovog meusobnog usaglaπavawa, a poπto je ovo uspeπno obavqeno, trebalo bi se joπ dogovoriti o danu i satu jednovremenog objavqivawa Deklaracija pomirewa sva Ëetiri parlamenata u kojim bi se javno izneli svoji evidentirani i usaglaπeni zloËini, uz molbu opraπtawa i ponudu novËane naknade porodicama poginulih zbog wihovog Ëiwewa.

Jedino ovaj ili neki drugi sliËan naËin garantuje trajno pomirewe. U BiH se viπe nikad neÊe ratovati. Bar po pitawu majorizacije jedne strane; nema majorizacije; postoji konfederalni odnos u BiH, kako ga je predvideo Pariski mir nema rata, niti Êe ga viπe biti.

Insistirawem da se ukine RS, ne rizikuju li SAD i EU da ponovo zapale rat u BiH, kao πto je to Klinton uËinio 1992...

N. QotiÊ

Iskra 1. maj 2010.

OTVORENO PISMO DSS PREDSEDNICI SKUP©TINE Predsednik PoslaniËke grupe DSS Miloπ AligrudiÊ uputio je predsedniku Skupπtine Slavici –ukiÊ DejanoviÊ pismo sledeÊeg sadræaja: Neodgovorno, nepotrebno, nemoralno i radeÊi protivno interesima srpskog naroda, vladajuÊa veÊina je nametnula usvajawe Deklaracije o Srebrenici. Narodna skupπtina je imala priliku da usvoji Deklaraciju DSS i NS koja jedinstveno i bez razlike osuuje sve zloËine, ali je nerazumno odbijana voqom veÊine.

Celokupna javnost je mogla da se kroz skupπtinsku raspravu uveri koliko je sramno i nemoralno razdvajati nevine ærtve kao πto je to uradila sadaπwa vlast usvajawem Deklaracije o Srebrenici. Sada hoÊete da za nevine srpske ærtve usvojite uteπnu drugorazrednu deklaraciju.

Vi hoÊete da nevine srpske ærtve budu ærtve drugog reda za koje Êe se napraviti posebna, druga deklaracija. Oni koji nevine ærtve dele na ærtve prvog reda i ærtve drugog reda i prave za wih prvu i drugu deklaraciju, nisu niπta drugo nego najgori licemeri.

Zato se DSS najoπtrije protivi ovom nemoralnom i nequdskom odnosu prema nevinim ærtvama i prema srpskom narodu. Usvajawem Deklaracije o Srebrenici uvredili ste nevine srpske ærtve. Nemojte usvajawem uteπne drugorazredne deklaracije ponovo da vreate nevine DSS,<www.dss.rs>, 1.4.2010) srpske ærtve. (D

SREBRENICA: POTVR–ENE MANIPULACIJE ÆRTVAMA Direktor Memorijalnog centra Mersed SmajloviÊ potvrdio je da je u PotoËarima ukopano oko 50 osoba koje nisu stradale jula 1995. godine uz obrazloæewe da je to raeno "iz sentimentalnih razloga" te da je rijeË o srodnicima srebreniËkih ærtava.

SmajloviÊ je u izjavi za portal Sarajevoiks najavio da Êe ovi grobovi biti izmjeπteni na posebno grobqe.

Srna je ove nedjeqe objavila seriju tekstova o manipulacijama sa srebreniËkim ærtvama iz jula 1995. godine sa imenima 22 muslimanska vojnika koja su po vojnoj evidenciji wihove ratne jedinice, u koju je novinar imao uvid, poginuli u ratniom operacijama a sahraweni su u Memorijalnom centru PotoËari.

Kao srebreniËke ærtve prikazane su i osobe koje danas æive u Srbiji, te neki koji su dva puta roeni i umrli ili Ëak nikada nisu ni roeni, zaπta postoje materijalni dokazi.

22.3.2010.

RTRS

3

Jednoduπna osuda Deklaracije o Srebrenici u Republici Srpskoj

ISTORIJSKA GRE©KA SRBIJE Sve parlamentarne stranke iz Republike Srpske osudile su donoπewe Deklaracije o Srebrenici u Skupπtini Srbije i ocijenile da ona moæe biti sredstvo politiËkih pritisaka na RS. Predsjednik RS Rajko KuzmanoviÊ smatra da je Deklaracija u ovoj formi apsolutno neprihvatqiva i kontraproduktivna po interese Srpske i srpskog naroda u cjelini.

- Srbija kao suverena zemqa i weni organi i institucije imaju pravo da samostalno donose odluke, ali buduÊi da je rijeË o dogaaju koji se odnosi na BiH i RS, daje nam pravo da reagujemo.

Neprihvatqivo je bilo kakvo dovoewe u vezu sudbine RS i ove Deklaracije, koja je unutraπwe pitawe Srbije - istiËe se u saopπtewu predsjednika RS. KuzmanoviÊ je naglasio da nije korektno izdvajati Srebrenicu i zloËin koji se tamo desio od drugih zloËina.

- Mnogi zaboravqaju i srpske ærtve, wih oko 3.000 sa πireg podruËja Srebrenice i Bratunca, koje su ubile snage Nasera OriÊa iz Srebrenice, koja je bila, ili je barem to trebala biti, demilitarizovana zona - istakao je KuzmanoviÊ.

Predsjednik Narodne skupπtine RS Igor RadojiËiÊ ne oËekuje da Êe Deklaracija bitno ili uopπte pomoÊi poboqπawu odnosa izmeu Beograda i Sarajeva.

- Da li je to neπto πto Êe poboqπati Srbiji, a oteæati RS, a nadam se da sigurno neÊe, to Êemo vidjeti u buduÊem periodu - istakao je RadojiËiÊ.

Predsjednik Vlade RS Milorad Dodik ocijenio je da je usvajawe Deklaracije nepotrebno i ne doprinosi rjeπavawu nesuglasica oko dogaaja iz neposredne proπlosti na prostoru bivπe Jugoslavije. PoruËio je da Deklaracija ne obavezuje institucije i organe RS i izrazio bojazan da Êe jedan ovakav akt biti pogreπno interpretiran i protumaËen kao dokaz kolektivne krivice jednog naroda.

On je u saopπtewu najavio da Êe, kao predsjednik SNSD-a, u najskorije vrijeme predloæiti da se usvoji deklaracija o osudi genocida nad Srbima, Jevrejima i Romima, poËiwenog u koncentracionom logoru Jasenovac i ostalim logorima u nekadaπwoj Nezavisnoj dræavi Hrvatskoj.

Zamjenik πefa Kluba poslanika SNSD-a Nikola Baπtinac rekao je da je ovaj dokument morao imati jednoglasnu podrπku, a ne tijesnu veÊinu, dodajuÊi da oËekuje deklaraciju o osudi zloËina nad svima, posebno nad pripadnicima srpskog naroda.

- Ne znam da li Êe drugi parlamenti u okruæewu, zbog svojih unutraπwih odnosa, tako neπto moÊi da urade - rekao je Baπtinac, osvrÊuÊi se na poziv Skupπtine Srbije upuÊen ostalim

4

dræavama na prostoru bivπe Jugoslavije da na isti naËin osude zloËine nad srpskim narodom.

Predsjednik PDP-a Mladen IvaniÊ rekao je da bi daleko praviËnije bilo da je donesena jedna opπta rezolucija o osudi svih zloËina, nego πto je to uraeno na ovaj naËin.

- Ne vidim koristi za Srbiju, a u RS Êe ostati povrijeenost πto na pravi naËin nisu tretirane srpske ærtve - kaæe on.

Ocijenio je da je Deklaracija kojom se osuuju zloËini nad Srbima poËiweni na prostoru bivπe Jugoslavije, o kojoj bi danas trebalo da se izjasni Kolegijum Skupπtine Srbije, pokuπaj stvarawa vjeπtaËke ravnoteæe. ©ef Kluba poslanika SDS-a Borislav BojiÊ rekao je da Êe SDS od predsjednika RS zahtijevati da zatraæi posebnu sjednicu NSRS na kojoj bi se utvrdio stav RS o Deklaraciji, jer o tome treba da se izjasne institucije. Dodao je da predmet Deklaracije jeste RS i da su zato moguÊe politiËke posqedice po RS. RadojiËiÊ je izjavio da bi bilo veoma Ëudno da parlament Srpske donosi odluke i zakquËke o odlukama i zakquËcima parlamenata drugih dræava.

Lider DNS-a Marko PaviÊ smatra da je usvojeni tekst Deklaracije plod velikog pritiska odreenih meunarodnih centara moÊi, kao i lobirawa boπwaËke strane.

- Aktuelna vlast u Srbiji naËinila je istorijsku greπku prema svim Srbima, ma gdje oni æivjeli, jer je bez uvaæavawa stavova i miπqewa Srba iz RS odluËila da djeluje i usvoji jednostrano usmjeren tekst koji naruπava integritet RS, Srbije i cjelokupnog srpskog naroda - rekao je PaviÊ.

Dodao je da je usvajawe ovog dokumenta naroËito πtetno, jer se wime slabi dejtonska i ukupna pregovaraËka pozicija RS pred predstojeÊe razgovore u Madridu.

Predsjednik SRS RS Milanko Mihajlica rekao je da je "loπa vijest iz Skupπtine Srbije noæ u lea RS".

Deklaraciju o osudi zloËina nad Boπwacima u Srebrenici predstavnici boraËkih organizacija u RS smatraju "omËom oko vrata RS" i poniæavajuÊom za srpski narod.

Predsjednik BORS-a Pantelija ∆urguz rekao je Srni da usvajawe ove deklaracije pokazuje podijeqenost poslaniËkih klubova u parlamentu Srbije i srpskog naroda, i da bi bilo mnogo pametnije da je Skupπtina Srbije usvojila univerzalnu deklaraciju o osudi svih zloËina.

- Ovo Êe biti upisano u istoriju kao najveÊa izdaja, poput mita izdaje na Kosovu, a predsjednik

Iskra 1. maj 2010.

DEKLARACIJA O SREBRENICI - Usvojena na sednici Skupπtine Srbije, 30. marta 2010. - PolazeÊi od Ustava Republike Srbije po kojem su qudski æivot i dostojanstvo neprikosnoveni, - IzraæavajuÊi privræenost duhu i normama Univerzalne deklaracije Ujediwenih nacija o qudskim pravima, Pakta o graanskim i politiËkim pravima, Evropske konvencije za zaπtitu qudskih prava i osnovnih sloboda, Dopunskih protokola iz Æenevske konvencije o zaπtiti ærtava meunarodnih i nemeunarodnih oruæanih sukoba, Konvencije o spreËavawu i kaæwavawu zloËina genocida i Statuta Meunarodnog kriviËnog suda, - RukovodeÊi se ciqevima obezbeewa stalnog mira i stabilnosti na prostoru zapadnog Balkana, kao i daqem unapreewu prijateqskih odnosa meu dræavama bivπe Jugoslavije na osnovu poπtovawa meunarodnog prava i teritorijalnog integriteta i suvereniteta svih dræava Ëlanica Ujediwenih nacija, ukquËujuÊi Bosnu i Hercegovinu, - TeæeÊi da seÊawe na surove oruæane sukobe u bivπoj Jugoslaviji devedesetih godina XX veka, u kome su svi narodi podneli teπka stradawa, nikada ne izbledi, - Poπt ujuÊi presu du Meu narodn og su da p r a v d e , g l a v n o g p r a v o su d n o g o r g a n a U j e d i w e n i h nacija, donetu u sporu po tuæbi Bosne i Hercegovine protiv Srbije i Crne Gore 26. febru ara 2007. godine, - ImajuÊi u vidu da je navedenom presudom Meunarodnog suda pravde Srbija duæna da pre Srbije Boris TadiÊ za nas je personifikacija Vuka BrankoviÊa - rekao je predsjednik Organizacije porodica zarobqenih, poginulih boraca i nestalih civila RS Nedeqko MitroviÊ.

Poslanik SNSD-a u Parlamentarnoj skupπtini BiH Slavko JoviËiÊ ogorËen je usvajawem Deklaracije, jer smatra da Srbija nije bila u obavezi da donosi bilo kakvu deklaraciju.

Predsjednik Saveza logoraπa RS Branislav DukiÊ smatra da usvajawe ovakve deklaracije pokazuje joπ jedno "licemjerstvo braÊe preko Drine" da priznaju ono u Ëemu nisu uËestvovali, stavqajuÊi na taj naËin omËu oko vrata RS. DukiÊ smatra da Deklaracija ne moæe imati nikakve posqedice po status RS, jer je Srpska trajna kategorija Ëiji je legitimitet potvren Dejtonskim mirovnim sporazumom.

Glas srpske, 31.3.2010. <www.glassrpske.com>

Iskra 1. maj 2010.

Vawa ©trbac

duzme delotvorne korake radi obezbeewa punog poπtovawa svojih meunarodnih obaveza, ukquËujuÊi punu saradwu sa Meunarodnim kriviËnim tribunalom za bivπu Jugoslaviju, Na osnovu Ëlana 99. taËka 7. Ustava Republike Srbije i Ëlana 136. Poslovnika Narodne skupπtine Republike Srbije („Sluæbeni glasnik RS”, br. 14/2009 - preËiπÊen tekst), Narodna skupπtina Republike Srbije, donela je DEKLARACIJU Narodne skupπtine Republike Srbije o osudi zloËina u Srebrenici 1. Narodna skupπtina Republike Srbije najoπtrije osuuje zloËin izvrπen nad boπwaËkim stanovniπtvom Srebrenice u julu 1995. godine, na naËin utvren presudom Meunarodnog suda pravde, kao i sve druπtvene i politiËke procese i pojave koji su doveli do formirawa svesti da se ostvarewe sopstvenih nacionalnih ciqeva moæe postiÊi upotrebom oruæane sile i fiziËkim nasiqem nad pripadnicima drugih naroda i religija, izraæavajuÊi pri tom sauËeπÊe i izviwewe porodicama ærtava zbog toga πto nije uËiweno sve da se spreËi ova tragedija.

2. Narodna skupπtina Republike Srbije pruæa punu podrπku radu dræavnih organa zaduæenih za procesuirawe ratnih zloËina i za uspeπno okonËawe saradwe sa Meunarodnim kriviËnim tribunalom za bivπu Jugoslaviju, u Ëemu naroËitu vaænost ima otkrivawe i hapπewe Ratka MladiÊa radi suewa pred Meunarodnim kriviËnim tribunalom za bivπu Jugoslaviju.

3. Narodna skupπtina Republike Srbije poziva sve nekadaπwe sukobqene strane u Bosni i Hercegovini, kao i drugim dræavama bivπe Jugoslavije, da nastave proces pomirewa i jaËawa uslova za zajedniËki æivot zasnovan na ravnopravnosti nacija i punom poπtovawu qudskih i mawinskih prava i sloboda, da uËiweni zloËini viπe nikada ne bi bili ponovqeni.

4. Narodna skupπtina Republike Srbije izraæava oËekivawe da Êe i najviπi organi drugih dræava s teritorije bivπe Jugoslavije na ovaj naËin osuditi zloËine izvrπene protiv pripadnika srpskog naroda, kao i da Êe izraziti sopstveno sauËeπÊe i izviwewe porodicama srpskih ærtava.

- Iskra je podvukla mesta kojim Deklaracija indirektno priznaje osudu za genocid Meunarodnog suda pravde u Hagu. -

5

Eπdaun kreirao spisak ærtava Srebrenice Bivπi predsednik Komisije za istraæivawe dogaaja u i oko Srebrenice Marko ArsoviÊ prvi put je javno potvrdio da je spisak srebreniËkih ærtava saËiwen po naruxbini bivπeg visokog predstavnika Pedija Eπdauna!

Pedi Eπdaun Nakon πto je s negodovawem, kao ''neprihvatqiv i tendenciozan'', odbacio Izveπtaj o sluËaju "Srebrenica" koji su 2002. godine saËinili Biro Vlade RS za odnose sa Haπkim tribunalom i Dokumentacioni centar RS, Eπdaun je vrπio snaæan pritisak na vlasti RS da formiraju Komisiju za istraæivawe dogaaja u i oko Srebrenice koja bi saËinila novi Izveπtaj.

Komisija je poËela sa radom u januaru 2004. godine, pod budnim okom OHR-a i Tuæilaπtva Haπkog tribunala. Meutim, wen preliminarni izveπtaj od 14. aprila neverovatno je razbesneo Eπdauna koji je insistirao na ''naruËenoj istini'' zbog Ëega je ArsoviÊ podneo ostavku na mesto predsednika Komisije.

Dodik: PokreÊemo istragu Predsednik Vlade RS Milorad Dodik najavio je pokretawe istrage o tome ''zaπto su pojedinci iz RS potpisali spiskove na kojima su æivi qudi, koji optereÊuju istoriju i sudbine, i ko je na wih vrπio pritisak''.

Podsetimo, predsednik IstraæivaËko-dokumentacionog centra (IDC) Mirsad TokaËa izjavio je da wegov IDC ima podatke o 500 æivih qudi koji su se vodili na spiskovima stradalih u i oko Srebrenice u julu 1995. godine.

TihiÊ: Bilo je boqe u »aviÊevo doba Lider SDA Sulejman TihiÊ izjavio je da je ''raspoloæewe i svest o dogaajima u Srebrenici u RS bilo na mnogo viπem nivou 2005. godine, kada je predsednik bio Dragan »aviÊ, koji je formirao Komisiju za utvrivawe istine o Srebrenici'' - Pobesneo je na sastanku u Sarajevu, jer je æeleo πto pre da dobije dokument u kome bi jedna, i to srpska strana, bila jedini krivac - ispriËao je ArsoviÊ.

KomentariπuÊi najavu premijera RS Milorada Dodika da Êe Vlada RS povuÊi saglasnost na spisak nastradalih SrebreniËana jer je, u najmawu ruku, sumwiv kad je reË o broju ærtava, ArsoviÊ kaæe: - Spiskovi su sumwivi πto se broja tiËe i postoji preka potreba da se dogaaji u Srebrenici istraæe na naËin kojim se sluæi sudsko istraæi vawe istine.

Kao veoma vaæno naglasio je da se ''paæwa ne usmerava samo na ærtve jednog naroda, nego na sve one koji su stradali u i oko Srebrenice''.

ArsoviÊ smatra da je broj muslimanskih ærtava u Srebrenici predmet teπkih zloupotreba, jer su leπevi qudi za koje se ne zna ni kako su, ni gde su poginuli masovno premeπtani i sahrawivani u Memorijalnom centru PotoËari.

VidakoviÊ: Zbog neistina progone Srbe Predsednik Sindikata CJB Bijeqina Rodoqub VidakoviÊ podsetio je da je prvi javno izneo sumwe na raËun Komisije za utvrivawe istine o Srebrenici, jer je izaπla u javnost sa neproverenim Ëiwenicama.

Eπdaun je tada smenio Dejana MiletiÊa sa funkcije πefa Sekretarijata Vlade RS za odnose sa Meunarodnim kriviËnim sudom za ratne zloËine u Hagu i istraæivawe ratnih zloËina, optuæujuÊi ga da '''Izveπtaj predstavqa katalog opstruktivnog ponaπawa od strane odreenih funkcionera RS, Ëija je opstrukcija suπtinski onemoguÊila Komisiju da obavi zadatak prikupqawa kquËnih informacija''.

- Mnogo toga u ovom sluËaju predmet je manipulacija. »iwenica je da nigde ne postoji nijedna naredba za izvrπewe zloËina, a u javnosti se ide dotle da se Ëak spomiwe termin lokalni genocid.

Takav Ëin ne moæe biti lokalnog karaktera istakao je ArsoviÊ.

Marko ArsoviÊ, koji je 2003. godine bio i predsednik Vrhovnog suda RS, prvi put je javno otkrio da je dao ostavku na mesto predsednika te komisije jer mu je namera bila da ''radi profesionalno, a ne po æeqi tadaπweg visokog predstavnika za BiH Pedija Eπdauna''.

Podsetimo, porodice srpskih ærtava s podruËja BiraËa i Podriwa najavile su tuæbu protiv bivπeg predsednika RS Dragana »aviÊa, premijera Dragana MikereviÊa i Ëlanova Komisije, optuæujuÊi ih za zloupotrebu poloæaja i ovlaπÊewa u sluËaju Izveπtaja Komisije za Srebrenicu.

- U startu sam se protivio osnivawu Komisije, a mesto predsednika prihvatio sam nerado i to nakon politiËkog pritiska iz Vlade RS tvrdi ArsoviÊ koji je upozorio i tadaπweg premijera RS Dragana MikereviÊa da formirawe takve komisije nije dobro, jer to nije wen, nego posao pravosua.

Na osnovu Izveπtaja ove Komisije, bivπi visoki predstavnik u BiH Miroslav LajËak oduzeo je liËna dokumenta od 93 osobe srpske nacionalnosti Ëija se imena nalaze u izveπtaju kao imena onih koji su odgovorni za dogaaje u Srebrenici iz jula 1995. godine. Istragom Tuæilaπtva BiH svi oni, a meu wima i 35 policajaca, osloboeni su sumwe.

Nakon preliminarnog Izveπtaja, prema wegovim reËima, Eπdaun je na sastanak pozvao sve Ëlanove Komisije pred kojima nije krio svoj bes.

11.4.2010.

Podvukla - Iskra) (P

6

Vesti <vesti-online.com>

Iskra 1. maj 2010.

Æivadin JovanoviÊ, predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih

ZAUSTAVITI PAD MORALA I SAMOPOUZDAWA NACIJE! Ovo je deo mnogo duæeg intervjua Æivadina JovanoviÊa objavqenog na sajtu „Vidovdan”.

- oo Doslednost podrazumeva ærtvovawe, odricawe, ali i hrabrost. Kako u postojeÊim okolnostima iÊi daqe?

- Forum je dobrovoqna organizacija koja se izdræava od Ëlanarine i priloga Ëlanova i prijateqa. Ohrabruje πirewe i Ëlanstva i prijateqa.

U proteklih 10 godina Forum je, pored ostalog, objavio oko 50 kwiga i publikacija o politiËkim, humanitarnim, ekonomskim, spoqno-politiËkim, pravnim i mnogim drugim temama. Neke kwige kao, na primer, KritiËka analiza Ustava Srbije, ili Agresija NATO-a sumrak zapada, ili πest studija o Kosovu i Metohiji imaju trajni znaËaj. U analizi Ustava koja je objavqena 2007. godine Forum je konstatovao da je on uvod u pretvarawe Srbije u savez autonomnih pokrajina. Ne zvuËi li to aktuelno?

Forum Êe nastaviti da kritiËki prati razvoj, da izdvaja najvaænija pitawa i teme i da na wihovoj analizi okupqa najpozvanije, nezavisne, slobodno - misleÊe struËwake. Svoje rezultate Forum Êe, kao i do sada, uvek stavqati na raspolagawe javnosti, vlastima, nauËnim i struËnim institucijama i organizacijama. Forum nema ambicija na konaËne sudove. Zadovoqava se ako je tema iz domena prioritetnih nacionalnih i dræavnih interesa, ako iz viπe uglova osvetli problem, ako ponudi bar neke ideje za reπewa i ako bilo koga podstakne da uradi viπe i boqe. U centru paæwe Êe i daqe biti posledice ekonomske i socijalne krize, status Kosova i Metohije definisan rezolucijom Saveta bezbednosti 1244 (1999), podrπka pravu izbeglica i proternih sa Kosova i Metohije na slo bodan i bezbedan povratak na vekovna ogwiπta, podrπka oËuvaw u st at usa Republike Srpske u skladu sa Dejtonsko-pariskim sporazumom, qudska prava delova srpskog naroda u bivπim jugosloven skim republikama, uravnoteæena spoqna politika i aktivna neutralnost.

Vrlo ste zainteresovani za „sluËaj" Srebrnica i ubrzo ste se ukquËili u veliku kampawu!

- Odgovornost za kreirawe i sprovoewe politike nosi Vlada i druge dræavne institucije.

U demokratskom druπtvu niko ne sme sebe da reducira na status pukog posmatraËa. Smatram da je usvajawe Deklaracije o Srebrnici lakomisleno, kratkovido i pogreπno. Umesto da se o tako istorijski vaænom pitawu stavovi prethodno usa glase sa rukovodstvom Republike Srpske i sa svim

znaËajnijim politiËkim strankama, nauËnim u duhovnim institucijama , iπlo se „preËicom", odnosno, nametawem. Lakomisleno zato πto je zahtev iz Strazbura, odnosno, Brisla prihvaÊen „prima facie" iako je potpuno jasno da wegovi advokati ni jednom nisu pokazali dobru voqu ili razumevawe srpskih interesa.

Naprotiv.

Kratkovido, jer nije bilo sluha ni za jedan glas upozorewa na moguÊe posledice. NeËasno je to πto su srpski politiËari obmanuli srpsku javnost da Deklaracija nije usvojena zbog pritiska Strazbura i Brisla iako je svakome jasno da je to pravi razlog. Istog dana kada je Deklaracija usvojena visoki zapadni predstavnik saopπtio srpskoj javnosti - da politika uslovqavawa daje rezulte i da Êe biti nastavqena. Nije rekao da Êe, bar πto se Srbije tiËe, biti daqe zaoπtravana, ali javnost ima dovoqno sluha da prave poruke proËita i izmeu redova. NeËasno je i to πto su srpski politiËari javno podgrevali oËekivawe da Êe druge bivπe jugoslovenske republike usvojiti svoje deklaracije o osudi zloËina protiv srpskog naroda iako im je jasno da toga neÊe biti jer, kako su neki politiËari iz susedstva do neskrivenog javnog vreawa, poruËili, oni imaju preËa posla od toga.

Napomenuli ste jednom prilikom da Srbiji treba strategija kojom Êe u najkraÊem roku da iskoreni bedu i siromaπtvo stnovniπtva. Gladan narod, nezaposlena omladina ne mogu pruæiti oslonac kakav je neophodan dræavi i nacionalnim interesima, ali mogu biti lak plen manipulacija i prevara.

- Najdubqe sam ubeen u to πto sam izgovorio. Neretko pomislim da zapadni centri moÊi, uz pomoÊ na koju imaju u onome πto zovemo dræavne institucije, smiπqeno dræe Srbiju u ekonomskim i socijalnim problemima, u procepu, zateæu politiËko i socijalno-ekonomsko uæe do pucawa sve dok na strateπko-politiËkom planu ne izvuku od Srbije sve πto ih interesuje. A to su - de facto priznawe Kosova, de facto odricawe od podrπke Dejtonsko-pariskom sporazumu (Ëitaj - od Republike Srpske), de facto ulazak Srbije u NATO, izmena Ustava radi pretvarawa Srbije u savez autonomnih pokrajina kojima Êe upravqati viπe svi drugi, osim institucija Srbije. U tim uslovima, bilo bi uputno da srpski politiËari prestanu da govore o „putu bez alternative", jer kad god to izgovore, „putarina" enormno raste; umesto πto deceniju razmiπqa πta drugi mogu da joj daju, Srbija treba da se presabere i utvrdi πta sama moæe da uradi za sebe, kojim realnim resursima raspolaæe i kako sa najmawim ulagawima i u Nastavak na str. 9/2) (N

Iskra 1. maj 2010.

7

TADI∆EVA IZDAJA DRÆAVNIH I NACIONALNIH INTERESA * Nema te liste uslova koje bi zemqe Zapadnog Balkana trebalo da ispune da bi postale Ëlanice Evropske Unije, iz prostog razloga πto proπirewa EU - posle eventualnog prijema Hrvatske - neÊe biti za dugi niz godina, izjavio je dr Sra TrifkoviÊ u razgovoru za radio program „Susreti Ponedeqkom” koji se emituje na CKCU 93.1 FM u Otavi. * Onog trenutka kada bude priznat srpski genocid u Srebrenici tog trenutka dolazi na tapet pitawe otπtete, pitawe restitucije i pitawe legitimiteta Republike Srpske kao tvorevine. To su kobni aspekti i posledice koje ne mogu biti opravdane nikakvim kratkoroËnim politiËkim dobicima kada bi ih bilo, a zapravo niti ih ima niti Êe ih biti. ©panija kao predsedavajuÊa zemqa Evropske unije (EU) zajedno sa Italijom je pokrenula inicijativu unutar EU za novi pristup prema zemqama Balkana. Ta bi inicijativa trebalo da bude predstavqena na meunarodnoj konferenciji u Sarajevu juna ove godine na kojoj bi trebalo da prisustvuju svi lideri zemaqa tzv. Zapadnog Balkana, sa ciqem da se „utvrdi i ojaËa evropska perspektiva u region”.

Meutim, kako ukazuje naπ sagovornik, Sra TrifkoviÊ, u Briselu postoji sasvim otvoren konsenzus kquËnih zemaqa Ëlanica EU - a pre svega Francuske, NemaËke i zemaqa Beneluksa - da do daqwega zatvore vrata proπirewu: Imamo apsurdni raskorak izjava i stvarnog stawa, u kojoj se stalno manipuliπe sa listama uslova. Svojevremeno je BiH predloæena lista od pet uslova. Srbiji se svakih nekoliko nedeqa ili meseci izvaËi neki novi uslov poput zeca iz πeπira. ReË je zapravo o poigravawu sa narodima i dræavama regije. I oni koji reæiraju takve skupove poput onog na Brdu kod Krawa sredinom marta, ili ovog u Sarajevu, vrlo dobro znaju da od primawa Srbije, BiH, Makedonije i Crne Gore u EU nema apsolutno niπta. U zemqama EU vlada zamor od proπirewa. Taj zamor neÊe biti prevazien bar za deceniju a moæda i duæe.

Dodatni veoma vaæan razlog zbog Ëega proπirewa EU neÊe biti je da niko od kontinentalnih evropskih vodeÊih zemaqa ne æeli da vidi Tursku u EU. TrifkoviÊ navodi da bi zemqama EU bilo politiËki nezgodno da primaju zemqe Zapadnog Ba l k a na a d a is to v r e ne n o i d aq e dr æe v ra t a zatvorena za Tursku.

Kako javqa novinska agencija Srna ciq konferencije je i da se ponudi dopuweni paket Butmirskih predloga za reforme i dopune Ustava BiH, kao i da se perspektiva pribliæavawa BiH Evropi stavi u „srediπte kako kampawe tako i samih oktobarskih izbora u toj zemqi”.

TrifkoviÊ, pak, smatra da je ciq EU i SAD:

8

da se srubi Republika Srpska na praznu quπturu od koje Êe ostati samo ime i da se poveÊaju ovlaπÊewa centralne vlasti Muslimana (tzv. Boπwaka) tako πto Êe πto viπe tih ingerencija predvienih Dejtonom preÊi u ruke centralne vlasti u Sarajevu.

Ukoliko pak Srbi tome budu pruæali otpor, oni Êe biti optuæeni za nedostatak napretka prema evropskim integracijama. Premijeru Dodiku ostaje da tome pruæa Ëvrst otpor sa stanoviπta odbrane Dejtona. Uz sve svoje nedostatke Dejton je pruæio okvir za mir koji veÊ preko trinaest godina vlada u BiH. Svako poigravawe sa wegovim osnovnim postavkama bi samo doprinelo nestabilnosti koji nije u niËijem interesu.

U Evropi ne postoji isti nivo konsensusa o tvrdom odnosu prema Republici Srpskoj koji je pokuπao da stvori ameriËki podsekretar za spoqne poslove Xejms ©tajnberg jesenas u Butmiru. Prema naπem sagovorniku: Konferncija u junu Êe moæda p o nu d i ti n e k a kv e „π a rg a r e p i c e ” u v i d u p o n ud e evropskih kredita i drugih oblika pomoÊi ukoliko se krene putem onoga πta pobornici centralizovane Bosne zovu funkcionalnom dræavom. Srpska strana treba da bude naËisto da je reË o istom scenariju kojeg smo videli joπ od dana zakquËivawe Dejtonskog sporazuma a to je da se bez jednog ispaqenog metka, za diplomatskim zelenim stolom, pro iz ve de on aj is h o d rat a k oji M u s li mani nis u uspeli da izvoju na boj nom poqu.

SlovaËki misnistar spoqnih poslova je nesto veÊi optimista. Miroslav LajËak smatra da se sa konferencijom u Sarajevu æeli da nastavi obnavqawe progresa koji su zemqe Zapadnog Balkana ostvarile na putu ka EU i da bi taj skup trebao i da „obori” tvrdwe prema kojima postoji umor od proπirewa EU. TrifkoviÊ smatra da: Gospodin LajËak pod progresom najverovatnije ubraja de facto pristajawa TadiÊevog reæima u Beogradu na razne oblike indirektnog priznavawa nezavisnosti Kosova, prihva tawa EULEX -ove misije u decembru 2008. godin e i krotko pris tajaw e na zavoewe TaËijeve vlasti na severu Pokrajine. Kroz vrlo surov i vrlo krut oblik uskraÊivawa materijalnih beneficija Srbima u Mitrovici. Gospodin LajËak u taj napredak najverovatnije ubraja i inicijativu predsednika TadiÊa za usvajawu sramne Sre breniËke rezolucije u Skupπtini Srbije, kao i TadiÊev poniæavajuÊi put u Hrvatsku.

Prema TrifkoviÊu sve se svodi na sledeÊe: ©to su Srbi krotkiji u negaciji sopstevnih nacionalnih i dræavnih interesa i u prihvatawu raznih diktata - bilo da je reË o pokajniËkim rezolucijama ili da je reË o politiËkim i meunarodno pravnim aspektima to je Zapadni Balkan bliæi nekoj „stabilizaciji i napretku”. „Ispunite sledeÊe uslove i biÊete korak bliæe”. Nikad niko iz EU nije rekao jasno i glasno ni Srbiji ni BiH, da o Makedoniji i Crnoj Gori i ne govorimo, koliko tih koraka treba da bude nap ravqeno da bi se bar makar pribliæili Ëekaonici EU ako ne veÊ i ulasku u wu.

Iskra 1. maj 2010.

Predlog Rezolucije o Srebrenici vladajuÊe koalicije predsednika TadiÊa Sa stanovniπta srpskih nacionalnih i dræavnih interesa bilo bi neophodno da Deklaracija o Srebrenici ne bude usvojena u Skupπtini Srbije. Ova Rezolucija po TrifkoviÊu predstavqa: teπku hipoteku za Srbe i indirektno priznawe da su Srbi poËinili genocid. Iako se vladajuÊa kolicija trudi da ukaæe na Ëiwenicu da u predlogu rezolucije o Srebren ici nema pomi wawa reËi genocid, ono πto ima je pozivawe na presudu Meunarodng suda pravde. A Meunarodnog suda pravde uopπte nije imao sopstvenu presudu po pitawu genocida veÊ je preuzeo presudu Meunarodnog kriviË nog tribunala za bivπu Jugoslaviju takoe u Hagu u kojoj je Srebrenica jasno i glasno okarakterisana kao genocid.

Bez obzira πto je to uËiweno mimo prava, pravde i logike, bez obzira πto ta haπka definicija genocida nema veze sa definicijom koja je uspostavqena posle Drugog svetskog rata u odnosu na holokaust, bitno je da pozivajuÊi se na Meunarodni sud pravde rezolucija Skupπtine Srbije indirektno prihvata definiciju haπkog Tribunala.

To πto su samo prikrili prihvatawe te definici je kroz indirektnu definiciju na presudu Munarodnog su da pravde je dokaz do koje mere vlada Srbije ne æeli da srpski narod bude naËisto o Ëemu se radi i sa kojim namerama.

Onog trenutka kada bude priznat srpski genocid u Srebrenici tog trenutka dolazi na tapet pitawe otπtete, p itawe restitucije i pitawe legitimiteta Republike Srpske kao tvorevine. To su kobni aspekti i posledice koje ne mogu biti opravdane nikakvim kratkoroËnim politiËkim dobicima kada bi ih bilo, a zpravo niti ih ima niti Êe ih biti. Æuto-crvena koalicija u kojoj Tadieva DS ima vodeÊu ulogu prerasla je u jedan xinovski mehanizam za pqaËku iznutra i izdaju spoqa.

Trenutna vla st u Srbiji ne postupa u skladu sa nacionalnim i dræavnim interesima ni na jednom planu. Bilo da je reË o ekonomiji, finansijama, obrazovnom sistemu, urbanizmu, ili bilo kom aspektu dræavne politike i ingerencija vlade jedne zemqe. MoguÊe je da je insistirawe na usvajawu Rezolucije o Srebrenici posledica nekih obeÊawa sa zapadnih strana i toboæwih ustupaka na planu tog mistiËnog pribliæavawa EU-i i evroatlantskim integracijama kao i porasta liËnog rejtinga gospodina TadiÊa i wegovog okruæewa.

Bilo kako bilo, reË je o vrlo sitnim dobicima od kojih Srbija kao takva nikakve vajde neÊe videti a zauzvrat pruæa jedan snaæan adut pobornicima anti-srpske propagande koji su od te Srebrenice napravili svojevrstan mit kojim Êe Srbija biti udarana po glavi ne godinama veÊ decenijama, zakquËuje TrifkoviÊ.

29.3.2010.

(Pod vukla - Iskra)

Iskra 1. maj 2010.

Boba BorojeviÊ

Zaustaviti pad... (sa str. 7) kratkom roku moæe da ih pokrene. Ono Ëime joπ uvek raspolaæe trebalo bi da saËuva, a ne da i to malo rasprodaje budzaπto. Ako bi javna svojina bila „komunistiËka kategorija", onda bi Velika Britanija, SAD, Francuska, Italija, Austrija, ©vedska, Norveπka i mnoge druge zemqe Zapada bile i pre svetske krize, a dok ona i daqe traje pogotovu, daleko „komunistiËkije" od Srbije.

Verujem da i danas, u uslovima bede, siromaπtva, nezposlenosti, gladi i bolesti alarmantno velikog dela stanovniπtva, moguÊe je pokret i preokret na boqe, moguÊe je da se zaustavi pad m o r a l a i s a m o p o u z d a w a n a c i je , m o g u Ê a j e v e Ê a podrπka odbrani nacionalnih i dræavnih interesa. Za to su potrebni odgovarajuÊe poruke, pozivi dræavnog vrha. Da li je dræavni vrh spreman na to?

Takoe ste ukazali - citiram: „da Srbija treba da vodi politiku nezavisne, suverene i slobodne dræave. Weni predstavnici ne smeju biti opËiweni praznim komplimentima i licemernim priznawima".

- Treba, naravno, da budu svesni da im ta priznawa daju oni koji su Srbiji najpre uvodili „humane" sankcije, potom je „humano" bombardovali, zatim velikoduπno prisvojili wenu „propalu" privredu, oduzeli joj Kosovo i Metohiju i poklonili separatistima koji su im vaæniji od Srbije.

Sve je jasnije da Êe takvi prijateqi i daqe nastaviti sa svojim „velikoduπnim uslugama" od kojih je Srbija sve mawa".

Potrebno je, kaæete, reagovati - na gruba meπawa nekih zapadnih ambasadora u unutraπwe poslove Srbije.

- Neki vrπqaju po Srbiji kao da im je to teËevina. Srpska javnost ima pravo da zna kakav je stav najviπih dræavnih institucija povodom formirawa tzv. „grupe prijateqa Sanxaka" koju, kako su mediji obznanili, Ëine ameriËki, nemaËki, francuski i italijanski ambasadori u Beogradu.

Moæda oni, zaista, misle - da su kupili Srbiju.

Neko, meutim, ima duænost da ih podseti da su u zabludi. Ko? - Oni Ëija je to duænost po Ustavu.

Kuda ide Srbija? Gde smo to zabasali ako strani dræavnici biraju, koje delove Srbije Êe poseÊivati, Ëije praznike Êe obeleæavati na teritoriji Srbije, ili ako strani ministri posreduju u mirewu lidera politiËkih stranaka u Srbiji!

- Nikada u proπlosti strani ambasadori u Jugoslaviji i Srbiji, prvo, nisu imali toliki publicitet u naπim medijima, niti su se tako bezobzirno meπali u naπe unutraπwe stvari. »ak ni u vreme Milana PaniÊa, a pogotovo ne u vreme pokojnog premijera Zorana –iniÊa. Zaπto su sadaπwi srpski lideri postali toliko „tolerantni" u odnosu na meπawa i podcewivawe Srbije kao dræave, jedino oni znaju.

Vidovdan, 8.4.2010. <www.vidovdan.org>

Biqana ÆivkoviÊ Podvukla - Iskra) (P

9

JELA©I∆EV ODLAZAK JE PO»ETAK RASPADA SRPSKE VLASTI JelaπiÊev odlazak nije samo poËetak procesa raspada vladinog ekonomskog tima nego je i znak da je on nepovratan Da li je Radovana JelaπiÊa sa mesta guvernera oterala vlada, boqi posao koji je dobio, tajkuni, ili templari nije nevaæno, tek prave odgovore mogla bi da ponudi krupnija slika stvari. Zato hajde da ukratko vidimo ko je zapravo bio JelaπiÊ u kontekstu ekipe koja je posledwe decenije vodila srpsku ekonomiju i finansije.

po tome πto je, na primer, sledeÊa za odlazak ministarka finansija Diana DragutinoviÊ. Kako znam?

Po tome πto je ona joπ veÊi πtreber od JelaπiÊa, uz neπto viπe moralnih kvaliteta koji je u ovom trenutku Ëine lojalnom vladi, ali Êe je daqim nastupom DinkiÊeve furiozne politiËke voqe Ëiniti lojalnijom Srbiji.

Pre svega, JelaπiÊ je bio tip koji je delio i politiËko i ideoloπko usmerewe ostatka vlasti neoliberal, tek neπto umereniji od ostalih, sa kojim su stranci i banke u Srbiji æiveli toliko dobro da ovim drugim nije ni padalo na pamet da bi mogle da æive loπije od tog visokog profitnog standarda, nego da moæe joπ boqe, recimo da im se smawe obavezne rezerve. Zato ima neke zle logike da JelaπiÊev naslednik bude neko od bankara koji su se istakli posledwih godina.

Elem, kada jedna politiËka struktura poËne ubrzano da se kreÊe i kada na krivinama poËnu najpre da ispadaju najgori, to se zove reforma; kada se dogodi to isto, a ispadawe iz kola kreÊe od najboqih i najrazumnijih, to se zove poËetak raspada. JelaπiÊev odlazak nije samo poËetak tog procesa nego je i znak da je on nepovratan.

Ali viπe od toga, JelaπiÊ je bio i πtreber u najboqem smislu te reËi, πto Êe reÊi Ëovek koji je mogao da poπtuje sve odluke politiËke voqe sve do one granice kada one ne dolaze u sukob sa ekonomskim zakonitostima i finansijskom logikom. I to je sada poËelo. Naravno, neoliberalni ekonomski koncept stvar je, pre svega, u malim i ekonomski zaostalim zemqama, politiËke voqe, a ne logike ekonomskog razvoja. To Êe opet reÊi da sve dok politiËka voqa i ekonomske zakonitosti nisu u drastiËnom sukobu - jer u harmoniji nisu nikada JelaπiÊ nije Ëovek u problemu sa, recimo, Mlaom DinkiÊem, tipom koji se u svim dosadaπwim vladama istakao otelotvorujuÊi tezu da se ekonomijom i træiπtem vaqa baviti samo zato da bi se od wih napravila sluπkiwa politiËke voqe.

Naravno, ne bih ja zbog tog opirawa DinkiÊevom boqπeviËkom kejnzijanizmu tretirao JelaπiÊa kao Ëoveka posebnih moralnih kvaliteta, veÊ tek kao nekoga ko je u prilici da ima mnogo mawu toleranciju od Mlae na situacije u kojima se suËele politiËka voqa i ekonomska logika.

Uostalom, eventualnim padom ove vlade i pretpostavkom da ga neÊe biti u sledeÊoj DinkiÊ rizikuje sve - od imena do slobode - JelaπiÊa, za to vreme, vidim na listi sreÊno preæivelih, Ëak i u sluËaju da Srbiju udari Tunguski meteorit. I to je suπtinska razlika zbog koje Êe DinkiÊ i CvetkoviÊ morati da gledaju do kraja ono πto dolazi u srpskoj ekonomiji, za razliku od JelaπiÊa, koji sve to niti mora niti hoÊe.

To Êe reÊi da je JelaπiÊev odlazak iz tima stav Ëoveka koji Ëvrsto veruje u silu gravitacije, za razliku od veÊeg dela ekipe, koja ne samo da veruje da ih spasava jedino lebdewe u vazduhu nego su poËeli lebdewe i da veæbaju. Ako je moja teza taËna, neÊete morati da se uverite ËekajuÊi trenutak u kome Êe DinkiÊeva politiËka voqa satrti sve ekonomske zakone i Srbiju pride. SaznaÊemo to pre,

10

Uostalom, pogledajte elan kojim vlada krπi sve otpore i logiku prilikom svoje trËeÊe prodaje Telekoma, koja nije uvod u novu aferu, veÊ u seriju afera, od kojih nijedna neÊe biti lakπa od par stotina miliona. Prvo, prodaja najprofitabnilnijeg i najvrednijeg ovdaπweg draguqa sporna je po sebi jer se takve stvari ne prodaju u trenucima kada je kriza i kada najmawe vrede. Drugo, tender na kome Êe Telekom biti prodat faktiËki je fingiran i trebalo bi da bude alibi za direktnu pogodbu vlade sa DojËe Telekomom. TreÊe, po tome πto u prodaji Telekoma izmeu vlade i Nemaca posreduju tajkuni, posebno dvojica, i to, zaËudo, ne Ëine besplatno. »etvrto, πto se Telekom prodaje na brzinu, bez restruktuirawa i izdvajawa infrastrukture, πto Êe se, kao pre nekoliko godina u Hrvatskoj, najpre videti kad DojËe Telekom ue u kompaniju i onda najpre iskquËi telefone najveÊim duænicima dræavi, vladi, vojsci, policiji. I to Êe, naravno, biti mawi problem, mnogo veÊi Êe nastati kada policija, dræavna bezbednost i vojska budu u prilici da za stvari koje se tiËu nacionalne bezbednosti apliciraju kod DojËe Telekoma da im iznajmi telekomunikacionu infrastrukturu. Nemci mogu da budu dobri, mogu da im debelo naplate, a mogu i da im ne daju. Tek, druge infrastrukture nema.

Koliko sve to, dakle, vredi. Vrlo jednostavno, vredi zbira brzine da doe do æivih para kojima Êe se finansirati ponor izmeu vladine politiËke voqe i ekonomskih zakonitosti. U ovoj godini to Êe iznositi onoliko koliko dobijemo za Telekom, i zato ne nasedajte na ævaku kako Êe se od tih para graditi putevi jer putevi su ozbiqna stvar.

U narednoj Êe taj raskorak koπtati joπ viπe, ali Telekoma neÊe biti. I joπ mnogo toga neÊe biti.

Zato, πta god da je uradio JelaπiÊ, uradio je na vreme. Dobar znak je, meutim, u tome πto je srpska vlast poËela da se raspada na svom najgorem delu u ekonomskom timu. To je nekakav, makar mali, reformski potencijal. Jer mnogo bi gore bilo da puca tamo gde nije najgore.

Standard, 26.3.2010.

ÆEQKO CVIJANOVI∆

Iskra 1. maj 2010.

ZA©TO GLOBALIZAM I IMPERIJA RU©E CRKVU? Ne moramo biti veliki vernici, niti poznavaoci SPC, pa da vidimo kakvim je sve teπkim udarima, u posledwe vreme, izloæena Crkva. Ono πto se od 2001. do 2008. deπavalo sa naπom vojskom, to se sada deπava sa naπom crkvom.

Vojska je, odmah posle 5. oktobra, joπ uvek bila nacionalna ustanova od najveÊeg poverewa meu graanima(1). Ogromni autoritet koji je imala, nije dugovala samo tradiciji, veÊ i dobrom dræawu u ratu sa NATO. Meutim, taj autoritet je, upornom propagandom ovdaπwih medija u sluæbi Imperije sistematski potkopavan. Za B92 ili Blic, generali, komandanti iz rata 1999, nisu bili niπta drugo do ratni zloËinci, oficiri su uvek bili samo nesposobni, korumpirani i nepopravqivo konzervativni, sluæewe vojnog roka je predstavqano kao najgora robija za „urbanu, modernu i perspektivnu omladinu”, a svaki incident sa regrutima ili municijom bio je samo joπ jedan dokaz da se vojska mora „korenito Onda je vojska konaËno reformisati”. „reformisana” tako πto je uniπteno 1.200 protivavionskih raketa tipa „strela”, iseËeno 700 tenkova u staro gvoæe, broj aviona u leteÊem stawu sveden na dva, a za 2011. najavqeno potpuno ukidawe sluæewa vojnog roka. I sada je u vojsci, sudeÊi po Blicu i B92 konaËno sve u redu.

Odjednom je nestalo i korupcije, i nekompetencije, i birokratije... Jer, u osnovi, nestalo je i same vojske. Ona se pretvorila u operetsku NATO Ëetu za paradirawe ovdaπwih ministara, predsednika i poslanika.

SliËno se sada deπava i sa Crkvom. Kada je vojska dovoqno izblaÊena i degradirana, preπlo se na SPC. Ona je, za naπe „evroreformske” medije postala leglo pedofila, ratnih zloËinaca, pqaËkaπa i, uopπte, mraËwaka svake vrste(2). U tome su se, opet, najviπe isticali Blic i B92. Ipak, sa „reformom” Crkve iπlo je znatno teæe nego sa „reformom” Vojske. Pre svega zbog toga πto je tu bilo znatno teæe dovesti novo, „reformsko” rukovodstvo. Sahrana patrijarha Pavla, πtaviπe, pokazala je da je - prvenstveno zbog liËnosti samog patrijarha - moralni ugled Crkve u narodu ostao nepoquqan.

To je bio znak za uzbunu i otpoËiwawe finalnog talasa propagandne „obrade” SPC. Jedan pravac tog delovawa sastojao se u „sugestiji” da na Ëelo Crkve mora da doe „reformsko” rukovodstvo, koje Êe SPC „uvesti u Evropu”.

Kampawa za promenu crkvenog kalendara, koju je poveo Blic, a pridruæili su mu se Politika i Danas(3), bila je jedan od primera takvih „reformistiËkih” zahteva. Drugi pravac akcije iπao je na produbqivawe podela mequ arhijerejima SPC . Pojedini „mladi”, „dinamiËni” i „evropski orijentisani” episkopi postali su

Iskra 1. maj 2010.

qubimci Blica i B92, dok su, istovremeno, neki „konzervativni” i „nacionalistiËki” episkopi postali stalna meta blaÊewa i izrugivawa.

Ovom medijskom akcijom æelelo se uticati i na izbor novog patrijarha. Na veliku æalost spin-doktora, zbog apostolskog naËina birawa, nije se mogao izvikati æeqeni kandidat.

Ali, sistematski je stvarana atmosfera u kojoj su se, ko god da bude izabran, od novog patrijarha oËekivale taËno odreene stvari - od pozivawa pape u Srbiju, preko blagosiqawa evroatlantskih integracija, do „sreivawa stawa u crkvi”.

KonaËno, svojih pet minuta ova propagandistiËka ekipa je doËekala sa suspenzijom jednog od wihovih deæurnih negativaca - vladike Artemija. Ne ulazeÊi sada u pitawe motiva i opravdanosti odluke Sinoda o privremenoj smeni Artemija, treba reÊi da je Ëitav sluËaj naneo nesumwivu πtetu ugledu SPC u javnosti.

Likovawe Blica i B92 zbog koπkawa kaluera, svae episkopa, a naroËito zbog pronevera pomoÊi za narodne kuhiwe na Kosovu, bilo je beskrajno. Joπ gori su bili wihovi hajkaËki uzvici da se sa „akcijom sreivawa stawa u SPC” ne sme stati, i da odmah treba preÊi i na druge „problematiËne” episkope - od vladike vrawanskog, do vladike zvorniËko-tuzlanskog. Sada samo od mudrosti arhijereja SPC zavisi hoÊe li se nastala πteta sanirati, ili Êe se dati novi materijal za rad anticrkvene propagandne maπinerije.

Najgore od svega je πto potkopavawe i ras turawe SPC nije samo trenutni projekat Imperije. Moæe se slobodno reÊi da je to jedan od wenih strateπkih ciqeva. Dva su razloga zbog Ëega moÊne globalistiËke strukture vide SPC kao smetwu koju treba ukloniti.

Najpre, pravoslavne crkve, za razliku od rimokatoliËke ili protestanskih, imaju ne samo nacionalnu formu, veÊ su i direktna potpora nacionalnim dræavama. Zato globalisti, koji hoÊe da raslabe i progutaju nacionalne dræave, ne mogu a da pre toga sasvim ne raslabe i dezintegriπu nacionalne crkve. One se ruπe medijski i politiËki, ali, πto je najopasnije, i kroz crkvenu jerarhiju, jednom posebnom vrstom unutraπwe ideologije. Episkopi se, naime, ubeuju - a neki od wih su, izgleda, to i poverovali - da izvorno hriπÊanstvo podrazumeva „pravo episkopa da bude vrhovna vlast u stvarima koja se tiËu vere, æivota i bogosluæewa u svojoj Crkvi” (kako je izjavio jedan naπ velikodostojnik). „Univerzalna hriπÊanska crkva” se, tako, vidi kao nekakva konfederacija episkopa, kojima nad glavom ne stoje nikakve

11

Zaπto globalizam... „etnofiletistiËke”, pomesne (nacionalne) crkve, veÊ samo, eventualno, Vaseqenski patrijarh.

Pomesne crkve se, takoe, predstavqaju samo kao proizvodi „nacionalistiËkog 19. veka”. BuduÊi da su „istorijska tvorevina”, one se, u doba globalizacije, ocewuju kao neπto πto je veÊ „istorijski prevazieno”.

Ovakvu eklesiologiju πire pre svega bogoslovi bliski Carigradskoj patrijarπiji.

Tamo tradicionalno postoji jedna fanariotska linija, koja hoÊe da, na uπtrb nacionalnih crkava, obnovi administrativnu dominaciju Carigradske patrijarπije iz vremena Otomanskog carstva. Tome treba dodati da je teæak poloæaj pravoslavnih u Turskoj doveo do toga da se SAD i EU nametnu kao glavne zaπtitnice Carigradske patrijarπije. ZahvaqujuÊi upornom radu „meke moÊi”, ali i bogoslovskoj veπtini pojedinih carigradskih velikodostojnika, episkopalna koncepcija hriπÊanstva proπirila se i na pojedine arhijereje pomesnih crkava. Uostalom, zaπto bi baπ episkopi bili imuni na tako raπirene qudske grehe kao πto su gordost i voqa za moÊ?

Drugi izvor globalistiËkog rata protiv pomesnih pravoslavnih crkava jeste wihova ukoreweno st u t rad icion alni moral i d ru πt vo .

Pravoslavno hriπÊanstvo veruje u apsolutne vrednosti, kao πto su istina, qudski æivot, Bog ili qubav. Takoe, ono neguje predawe, dræeÊi do tradicionalne koncepcije Boga, Ëoveka i druπtva. Obe stvari su kamen u cipeli global ista. Kako Êete raslabiti veze koje postoje meu qudima i proizvesti „individuu” - usamqenog potroπaËa i æivotiwski tupog radnika, ako najpre ne relativizujete sve vrednosti i ne pokidate qudima wihove korene u tradiciji?

Pravoslavna crkva je za takve ciqeve baπ nezgodna. Ona se previπe opire raspameÊivawu koje se vrπi uvoewem istopolnih brakova, æena-sveπtenica i zahteva da hriπÊanke, u skladu sa politiËkom korektnoπÊu, ne slave Boga, veÊ „Boga-onu” (God-she), i ne mole se Hristu, veÊ „Isi Hristi” (Jesa Christa)(4).

Pravoslavna crkva se previπe opire ideji da je greh, ako ga i ima, samo „stawe uma”, a da je najveÊi „greh prema sebi”. Ona se previπe opire pretvarawu porodice u „partnerstvo” i zamenu rod it eq a „ za πt it nicim a d e Ëijih prava” . Ona hoÊe da saËuva zajednice - porodicu, komπiluk, narod i dræavu, ne shvatajuÊi da u Imperiji sme d a p o s t o j i s a m o u s a m q e n i p o j e d i n a c -p o d a n i k , naspram neograniËenog globalnog træiπta, neograniËene vladavine kapitala i neograniËene kulture zaborava.

Zato nacionalne pravoslavne crkve moraju nestati. One moraju biti zamewene, najpre, „u n i v e r z a l n o m p r a v o s l a v n o m c r k v o m ”, a o n d a , posle svih „reformi” i svih „ekumenskih dijaloga”, „univerzalnom hriπÊanskom crkvom”. Ova

12

strategija, ova politika, sada je sasvim jasna i sasvim lepo se vidi i u naËinu na koji se ovdaπwi projektovani mediji odnose prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi.

Naravno, to ne znaËi da je spas u izolaciji, ksenofobiji i zilotskoj iskquËivosti. SPC, kao i Srbiji uostalom, potrebni su saveznici, kako bi preæivela gvozdeni stisak kleπta Ëiji jedan krak Ëini kapitalistiËka globalizacija, a drugi Imperija. Ti saveznici se nalaze ne samo u drugim pomesnim pravoslavnim crkvama, veÊ i meu katoliËkim i protestantskim hriπÊanima.

Kao πto veli Tatjana GoriËeva, „mi smo wima potrebni i oni su potrebni nama, pravoslavnima, ti posledwi rimokatolici, posledwi protes tanti. Ako oni nestanu i mi Êemo ostati nasamo sa neprijateqskim svetom”(5). Ti „posledwi rimokatolici, posledwi protestanti”, jesu svi iskreni, tradicionalni, antiglobalistiËki hriπÊani, kojih nikako nema malo(6). Naprotiv, taj front otpora raste i Imperiji Êe, kako vreme odmiËe, sve teæe biti da izae sa wim na kraj.

Tu leæi πansa i za odbranu autonomije SPC u odnosu na Imperiju. Moramo svi biti mudri, a naroËito naπi arhijereji. Na wima je velika odgovornost, da interese Crkve i pravoslavnog naroda stave iznad svojih liËnih interesa, nesporazuma i omraza. Samo „mudri kao zmije i bezazleni kao golubovi” (Mt 10, 16) moæe mo da se odupremo joπ jednom straπnom iskuπewu kojem je izloæena duπa ovog naroda.

-------------------[1]Vidi:http://www.mailarchive.com/sim@antic.org/msg01041.html [Ova adresa el.poπte zaπtiÊena je od spam napada, treba omoguÊiti JavaSkript da biste je videli] [2] Vidi neke primere navedene u mom tekstu: http://starisajt.nspm.rs/kulturnapolitika/2008_ant_blog 1.htm [3] Vidi moj tekst: http://www.nspm.rs/kolumne-slobodana-antonica/bozic-i-rodjenje-eu-pravoslavlja.html [4] Mary Daly, Beyond God the Father: Toward a Philosophy of Women's Liberation. Beacon Press, 1973; Julie Clague, „The Christa: Symbolizing My Humanity and My Pain“, Feminist Theology (2005), Vol. 14, No. 1, 83-108.

[5] »uvajte se da vas ko ne prevari: pravoslavqe na mei vekova, ur. Vladimir DimitrijeviÊ i Jovan Srbuq, Beograd 2007, Biblioteka «Obraz svetaËki, str. 484.

[6] Vidi moj tekst http://www.starisajt.nspm.rs/Prikazi/2008_ant_hr1.htm NSPM, 19.3.2010. <www.nspm.rs>

Slobodan AntoniÊ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. maj 2010.

POLITIKA KAO TEODULIJA Poltika kao Teodulija je naslov za mene dragocene kwige Haxi –ora J. JaniÊa. Kwigu mi je poslao iz Vaqeva Aleksandar PavloviÊ i time me mnogo zaduæio. Podnaslov kwige je PolitiËka misao Vladike Nikolaja. Izdawe je HriπÊanske misli; objavqena je u Beogradu 2009. godine. Ima ukupno 772 stranice. Od nekoliko kwiga o svetom Nikolaju Ohridskom i ÆiËkom koje sam imao prilike da proËitam, ova kwiga je najboqa, najobjektivnija, najsvestranija analiza æivota i rada svetog vladike Nikolaja.

Imao sam nameru da kada kwigu proËitam napiπem i negde objavim prikaz iste. Od toga sam odustao kada sam 28 marta na portalu Borba za veru proËitao prikaz koji je napisao Vladimir DimitrijeviÊ. Znao sam da ne bih mogao niti umeo reÊi iπta viπe i boqe nego πto je on rekao i objavio.

Dok sam pripremao materijal za prikaz i vadio beleπke, primetio sam da se unutar glavnog teksta nalazi neka vrsta nehotiËnog, a moæda i hotimiËnog uz-i pod-teksta koji je apologija Dimitrija QotiÊa i wegovog hriπÊansko-etiËkopolitiËkog pokreta Zbor. OdluËio sam da o tom podtekstu neπto napiπem.

Dokumentovano i ubedqivo JaniÊ piπe o politici kao teoduliji - sluæewu Bogu ne samo kroz crkvene obrede veÊ svim svojim æivotom, mis lima, reËima i delom - koju je upraæwavao vladika Nikolaj. Ta politika je u suπtini Bogoqubqe, rodoqubqe, i Ëovekoqubqe. Ona je antipod partijskom politikanstvu u kome je samoqubqe osnovna motivacija.

Politka kao teodulija je zasnovana na hriπÊanskom principu definisanom u jevanequ po svetom Mateju, 20: 25-27, a definisao ga je sam Gospod Isus Hristos. Dozvavπi svoje uËenike on im je rekao: ... znate da knezovi narodni zapovjedaju narodu, i poglavari upravqaju wim. Ali meu vama da ne bude tako, nego koji hoÊe da bude veÊi meu vama, da vam sluæi. I koji hoÊe meu vama da bude prvi, da vam bude sluga.

Vladika Nikolaj je znao da su za politiku kao teoduliju spremni i sposobni samo iskreni vernici. Zato je, kako kod JaniÊa piπe na stranici 130:

Meu svima wima (politiËarima, MM) vladika je tragao za onima kojima je Hristos ne samo na jeziku, nego i u srcu. A takvih je bilo vrlo malo. Jedan od wih je bio Dimitrije QotiÊ, dugogodiπwi prijateq vladikin i aktivni hriπÊanin joπ iz svojih studentskih dana pre Prvog Svetskog rata. Wegov politiËki pokret Zbor bio je hriπÊanski, monarhistiËki i jugoslovenski, πto se moæe videti iz wegovh teorijskih tekstova i politiËkih

Iskra 1. maj 2010.

govora. Od onih Ëlanova Zbora koji su bili Srbi, jer je u wemu bio i veliki broj Hrvata i Slovenaca, veÊina je bila iz bogomoqaËkog pokreta.

Na drugom mestu JaniÊ, citirajuÊi ÆiËki blagovesnik, broj 8, strana 26, navodi da je QotiÊ jednom prilikom kada je bio gost na slavi Vladike Nikolaja, Vladika ga je zamolio da kaæe neku reË.

QotiÊ je ukazao na to da se nijedna energija u materijalnom svetu ne gubi, a da je tako i sa energijom u duhovnom svetu. Rekao je da se ni energija koju u ÆiËi prizvodi vladika Nikolaj sa svojim saradnicima postom, bdewem, molitvom i bogosluæewem ne gubi, veÊ progoni iz æivota srpskog naroda mrak, πiÊarxistvo, kukaviπtvo, nepoπtewe i sve ostale poroke. Citat se zavrπava reËima: I ovaj govornik govorio je kao Ëovek koji veliku veru ima i koji vazda vezuje duπu svoju sa Bogom æivim kroz usrdnu molitvu. Otuda su sluπaoci imali utisak kao da govori neko sveπteno lice a ne svetovwak.

QotiÊeva poboænost je za vladiku Nikolaja i normalne qude bila vrlina. Za komuniste, wihove simpatizere i prosveÊene glupake to je bio razlog za ismejavawe. Neki su QotiÊa ismejavali time πto su ga nazivali Mita bogomoqac. Vladika Nikolaj, koji je QotiÊa dobro poznavao i sa wime bio u prijateqstvu, znao je da je QotiÊ bogomoqac i poboæan hriπÊanin i to je kod wega cenio. Jedan srpski mitropolit, koji QotiÊa nije ni poznavao ni voleo, je za QotiÊa rekao - ako je verovati mitropolitovim oboæavaocima, - da je QotiÊ bezboænik. MoguÊe je da je mitropolit zaista to rekao. I meu arhijerejima ima, kako znamo, voa kao onaj πto je opisan u satiri Radoja DomanoviÊa Voa.

Srodnost i sliËnost QotiÊa sa vladikom Nikolajem bila je i to πto je i wegova politika bila teodulija, a wena suπtina su bili Bogoqubqe, rodoqubqe i Ëovekoqubqe. I vladika Nikolaj i QotiÊ nisu se prihvatali akcija koje Êe ih uËiniti popularnim, veÊ su obavqali ono πto je bogougodno, makar ih to Ëinilo nepopularnim.

Nezadovoqan stavom patrijarha Gavrila i neke sabraÊe prema StojadinoviÊu i drugima koji su podrævali konkordat, vladika Nikolaj je izvesno vreme odbijao da prisustvuje sednicama Arhijerejskog sabora. To ga nije uËinilo popularnim kod sabraÊe i patrijarha, ali on nije ugaao qudima veÊ Bogu.

JaniÊ ukazuje na stranicama 229-230 da QotiÊeva ideologija podseÊa na politiËka razmiπqawa vladike Nikolaja:

Dimitrije QotiÊ, za razliku od veÊ navoenih teoretiËara, pokuπao je da svoje politiËke ideje realizuje i u praksi. Po svoj prilici najËistiji pravoslavni hriπÊanin meu naπim politiËarima u XX veku, stvorio je politiËki

13

Politika kao... pokret koji je zasnovao na tri principa: Bog, Kraq, Nacija. Monarhista, pravoslavan i protivnik revolucije, on u mnogim segmentima svoje ideologije podseÊa na politiËka razmiπqawa vladike Nikolaja.

Neki su optuæivali vladiku Nikolaja da je QotiÊevac. Drugi su poricali svaku vezu izmeu vladike Nikolaja i QotiÊa. Sam vladika, kada je jednom bio upitan direktno da li je QotiÊevac, odgovorio je: Koliko ja znam QotiÊ je Nikolajevac!

Iz rodoqubivih razloga QotiÊ je odabrao nepopularni ali po srpski narod spasonosan put, pa je svoje voqene omladince, Ëak i svoja dva sina, stavio u sluæbu NediÊeve vlade spasa. JaniÊ piπe:

TreÊa grupa (u NediÊevoj vladi, MM) su bili pripadnici QotiÊevog Zbora, na Ëijoj saradwi se posle Drugog svetskog rata i u komunistiËkoj istoriografiji najviπe insistira . Uloga Zbora, kao i enerala NediÊa u vezi sa ovom organizacijom , su vrlo zanimqivi za period pod okupacijom. (strana 151) JaniÊ ukazuje na razloge zaπto je QotiÊ prihvatio saradwu sa NediÊem:

Ali zahvaqujuÊi Ëvrstoj organizaciji i velikom uticaju meu omladinom - Beli orlovi su bili antipod boqπeviËkom SKOJ-u - on je bio sa svojim Zborom jedina realna organizovana snaga na koju je NediÊ mogao da se osloni u sukobu sa komunistima. I on (QotiÊ. MM) je iz svojih ideoloπkih (antikomnistiËkih) razloga prihvatio saradwu, pridruæivπi se odmah posle formirawa vlade nacionalnog spasa sa predsednikom, armijskim eneralom NediÊem na Ëelu, organizovawu antikomunistiËkog otporu u Srbiji. (strana 152) U nastavku JaniÊ se osvrÊe na papagajske optuæbe protiv Zbora od strane komunista, pa i nekih nacionalista:

Treba pomenuti da je Zbor pre rata bio optuæivan od strane komunista i graanskih leviËara da je faπistiËka (nacistiËka) organzacija.

Ali ideologija Zbora ima vrlo malo dodirnih taËaka sa nacionalsocijalizmom i faπizmom.

Najpre, Zbor je bio izrazito hriπÊanska organizacija, koja je insistirala na monarhizmu, i Ëitavu svoju ideologiju zasnivala na moralu. (strane 151-152) Ne znam da li je JaniÊu bila poznata sadræina QotiÊeve broπure Poruka faπistiËkom πegrtu, i napis u „Otaxbini” Ni faπizam, ni hitlerizam... u kojim QotiÊ jasno odbacuje obe ove paganske ideologije. JaniÊ pak, na stranicama 367368 ukazuje na to zaπto QotiÊ nije bio i nije mogao biti nacista:

U Hitlerovom nacizmu, on je, s jedne strane video socijalizam, a s druge rasizam. QotiÊ, kao hriπÊanin, nikako nije mogao da prihvati rasizam u wegovom biologistiËkom, izvornom znaËewu. On u svojim raspravama sa Jevrejima, nije napadao rasu, veÊ jedan duboko anti-hriπÊanski pogled na svet i tu se, kao u mnogim drugim taËkama, tesno dodirivao sa politiËkim idejama vladike Nikolaja.

JaniÊ dosta opπirno piπe o naporima QotiÊa da olakπa poloæaj zatoËenih patrijarha Gavrila i vladike Nikolaja. On se za wih zalago ponekad stavqajuÊi samoga sebe u opasnost. Na strani 156 JaniÊ piπe:

Iako su Nemci imali problem sa zatoËenim patrijarhom, sa vladikom Nikolajem stvar je bila za wih joπ komplikovanija. On je bio Ëovek svetskog ugleda i svaki pokuπaj grubqeg pritiska, imao bi vrlo negativan propagandni odjek u svetu. Ono πto ga je posebno πtitilo to je wegovo dugogodiπwe prijateqstvo sa Dimitrijem QotiÊem. Iz zboraπkih izvora objavqenim u emigraciji ostao je podatak da je u nekim situacijama QotiÊ dovodio i samog sebe u nezgodan poloæaj pred Nemcima izjavqujuÊi im da ako se vladiki Nikolaju i patrijarhu Gavrilu neπto desi, da Êe se i on i NediÊ, kao i Ëitav Srpski narod odmetnuti u πumu.

JaniÊ pomiwe i govor vladike Nikolaja nad odrom Dimitrija QotiÊa, napomiwuÊi da su govor zapisivali prisutni. Iako je pokojni vojvoda — –ujiÊ, koji je prisustvovao kada je vladika govorio, pismeno posvedoËio da je vladika Nikolaj govorio, jedan savremeni vladika koji Ëuva vladiku Nikolaja od QotiÊa, to negira. I Duπan PopoviÊ, Ëetnik vojvode –ujiÊa je poslao o tome svedoËanstvo pod naslovom I ja sam svedok, ali ni to nije promenilo stav poricateqa. Osim pomenutih, prisutni su bili i Duπanov brat Miro, takoe Ëetnik vojvode –ujiÊa, Veselin KesiÊ i pokojni Roko Kaleb. Govor su zapisivali nekoliko wih koji su imali sa tim iskustvo jer su imali duænost da sluπaju radio vesti i da ih brzo zapisuju.

Ako je pameti, ova kwiga bi mogla razvejati crvenu maglu koja je joπ uvek u nekim glavama. Neka bi Bog dao da tako bude. Ali sigurno je da kod ostraπÊenih mrziteqa QotiÊa i wegovih sledbenika niπta neÊe pomoÊi i oni Êe, Ëak i ako su sveπtenosluæiteqi, i daqe πiriti mræwu.

Meutim, bar πto se tiËe samoga vladike Nikolaja, ako su joπ igde ostali neka magla i smutwa ko je i πta je on bio, neÊe se odræati. Kako Vladimir DimitrjeviÊ piπe u svom prikazu ove kwige: Od JaniÊeve studije „Politika kao Teodulija” viπe neÊe biti niπta isto. Ko god bude pisao o Svetom Nikolaju Srbskom i wegovoj druπtvenoj delatnosti, moraÊe ovu studiju da uzme u ruke. Teze iznete u delu biÊe teπko, ako ne i nemoguÊe, opovrgnuti. Eto πta znaËi ozbiqan i skrupulozan rad. prota Mateja MatejiÊ

14

Iskra 1. maj 2010.

POLITI»KE IGRE SA ÆRTVAMA KOMUNIZMA Rehabilitacija politiËkih osuenika u Srbiji se sprovodi aqkavo, tvrdi profesor Jovica Trkuqa i upozorava.

- Od 50.000 politiËkih ærtava rehabilitovano je samo 2.000 qudi, jer vlast ne æeli da da neduænim qudima vrati oduzetu imovinu, koja vredi oko 50 milijardi evra. Savet Evrope Êe naterati Srbiju da donese Zakon o restituciji izvede punu rehabilitaciju.

Jedan od naπih najznaËajnijih filozofa 20. veka, profesor dr Mihailo –uriÊ, pravno je rehabilitovan odlukom Okruænog suda u Beogradu 4. januara ove godine. Odluku je donelo veÊe sudija Marine Govedarice, predsednika veÊa, Natalije Bobot i Jelene BogdanoviÊ-RuæiÊ, Ëlanova veÊa, a na zahtev koji su podneli prof. dr Jovica Trkuqa, prof. dr Danilo Basta i Jova CvjetkoviÊ iz Beograda. Odluka je konaËna i protiv ovog reπewa nije dozvoqena æalba. Istovremeno podneseni su zahtevi za Milana NediÊa i kneza Pavla KaraoreviÊa, a priprema se i zahtev za povratak Ëasti ËetniËkom komandantu Draæi MihailoviÊu.

Ovu su, meutim, samo neki od primera procesa politiËke rehabilitacije ærtava komunistiËkog reæima, koji stvaraju privid da se ovaj proces u Srbiji uspeπno odvija. Profesor Jovica Trkuqa sa Pravnog fakulteta u Beogradu, ekspert za problem politiËke rehabilitacije, meutim, tvrdi da od svih bivπih komunistikih dræava Srbija na najgori naËin reπava ovo vaæno pitawe suoËavawa sa vlastitom proπloπÊu.

- NezvaniËni podaci govore da je od 1945. do 1985. godine u Srbiji bilo oko 50.000 politiËkih osuenika i kaæwenika. Na osnovu sudskih odluka po Zakonu o rehabilitaciji u Srbiji je od 2006. godine doneseno oko 2.000 reπewa o rehabilitaciji politiËkih osuenika i kaæwenika, πto je samo 4,5 odsto rehabilitovanih ærtava komunistiËkog reæima. To je zato jer su politiËki lideri u Srbiji, od Vuka DraπkoviÊa preko Vojislava ©eπeqa do Zorana –iniÊa i Vojislava Koπtunice imali aqkav odnos prema ovom proble mu i zato πto su æeleli da izbegnu plaÊawe odπtete i povraÊaj imovine ærtvama, koju su podarili tajkunima. Tako se politiËka rehabilitacija u Srbiji pretvorila u igru dræavnih zvaniËnika sa neduænim ærtvama autoritarnih reæima - kaæe profesor Jovica Trkuqa.

I objaπwava da bi se ostvarila potpuna politiËka rehabilitacija ærtava komunistiËkog progona potrebno je da se urade Ëetiri bitna procesa. Prvi je otvarawe dosijea tajnih sluæbi o progowenim licima, zatim lustracija liËnosti

Iskra 1. maj 2010.

koje su kao javni funkcioneri grubo krπili prava svojih sugraana u periodu totalitarnih reæima, potom puna pravna rehabilitacija ærtava, (poniπtewe wihvih kazni i obeπteÊewe) i na kraju restitucija, kojom Êe se neduænim ærtvama nadoknaditi nastala πteta i vratiti oduzeta imovina.

Svaki od ovih koraka je vaæan, ali je restitucija je najbitnija, jer se sa wom, pored pravne rehabilitacije postiæe i ekonomska i druπtvena rehabilitacija kaæwenika.

- Proces pune rehabilitacije najboqe je izvela »eπka, koja je donela sva Ëetiri zakona, a potom Maarska, Poqska, SlovaËka, Slovenija i iz naπeg okruæewa Hrvatska i Rumunija. Srbija je najgora u ovom procesu demokratizacije druπtva i razgraniËewa nove vlasti od autoritativnih reæima Josipa Broza i Slobodana MiloπeviÊa.

Naime, sve velike opozicione stranke su krupnim slovima u svojim programima ispisali potrebu da se izvede puna rehabilitacija i time pridobile mnoge glasaËe. Mnogi od wih (posebno Vuk DraπkoviÊ i Vojislav ©eπeq) su Ëak pored glasova iz dijaspore dobili i velike donacije. Ali πto su se lideri tih stranaka viπe pribliæavali vlasti, zaboravqali su svoja obeÊawa, a neki su Ëak i zaustavili rehabilitaciju i restituciju, da bi omoguÊili tajkunima da preuzmu tuu imovinu kaæe Trkuqa.

Ni Zoran –iniÊ, ni Vojislav Koπtunica, odnosno DOS, uprkos velikim obeÊawima, nisu niπta bitno uËinio od 2000. godine za rehabilitaciju politiËkih osuenika i restituciju.

Donesena je Uredba o uvidu u tajna dosijea maja 2001, i potom i Zakon o lustraciji 2003, koji je ostao mrtvo slovo na papiru, jer je ta uredba ukinuta, tako da u Srbiji niko nije lustriran. U meuvremenu Zakon o otvarawu tajnih dosijea nije donesen, jer bi se pokazalo da su mnoge stranke i mnogi lideri stvoreni uz pomoÊ tajnih sluæbi i bili wihovi tajni saradnici.

- Nije donesen ni Zakon o restituciji, mada je u vreme MiloπeviÊa i u vreme Koπtunice, seqacima i crkvama vraÊena oduzeta imovina, ali nije graanima. Zakon o rehabilitaciji od devet Ëlanova, koji je na brzinu u aprilu 2006. donela KoπtuniËina vlada jedan je od najloπijih pravnih akt koji je donela Narodna skupπtina, jer, izmeu ostalog, ne utvruje proceduru kojom se utvruje proces rehabilitacije i ne podrazumeva obeπteÊewe neduænih ærtava komunistiËkih reæima. Suπtinski bivπa i aktuelana vlast su πturom i nepotpunom primenom Zakona o rehabilitaciji æelele da izbegnu obavezu dræave Srbije da ærtvama komunizma plati odπtetu od najmawe 5 milijardi evra -tvrdi dr Jovica Trkuqa.

Naime, struËni tim premijera –iniÊa je izraËunao da bi za obeπteÊewe ærtava autori

15

PolitiËke igre... tarnih reæima u Srbiji bilo potrebno oko 50 milijardi evra, πto je u dræavi sa 15 milijardi evra bruto proizvoda neizvodqivo. Zato je i pragmatiËni –iniÊ predloæio da obeπteÊewe iznosi 10 odsto vrednosti imovine i da se isplati u novcu, akcijama ili nekretninama. Kako je i premijer Koπtunica na osnovu Zakona o prijavqivawu i evidentirawu oduzete imovine od 2005. g. doπao do sliËnog podatka od 5 milijardi evra za odπtetu, odluËio je da problem denacionalizacije i donoπewe Zakona o restituciji odloæi do daqweg.

Time je politiËka elita ponovao dobila na vremenu, a Srbija je ostala bez Zakona o restituciji, kojim se proces rehabilitacije zaokruæuje, Ëini punim i smislenim.

Razlozi zaπto Srbija ne æeli da se suoËi sa zlom svoje komunistiËke proπlosti, po miπqewu dr Trkuqe, leæe u Ëiwenicama da se naπa politiËka elita nikada nije ni bavila raskidom sa proπloπÊu veÊ je samo tu proπlost prilagoavala svojim politiËkim potrebama. Nije lako odreÊi se Tita i MiloπeviÊa, kada su oni imali plebiscitnu podrπku naroda i kada je politiËka elita shvatila, da bi se odricawem od poluga i mehanizama autoritarne vladavine isekla grana na kojoj mnogi politiËki lideri i stranke sede.

- Jer, nova vlast je umesto da ostvari diskontinuitet sa komunistiËkom vladavinom samo preuzela i primenila mehanizme vlasti Josipa Broza i Slobodana MiloπeviÊa. Umesto uvoewa demokratije mi od 6. oktobra 2000. godine imamo otvorenu borbu kquËnih politiËkih aktera kako te mehanizme komunistiËke vladavine staviti pod svoju kontrolu. I sve dok vlast ne podvuËe oπtru crtu odricawa od autoritativnih reæima u Srbiji neÊe biti pune rehabilitacije ærtava komunistiËkih progona - zakquËuje profesor Jovica Trkuqa.

Prema profesorovim reËima, navodna briga srpske elite za Slobodana JovanoviÊa, koji je rehabilitovan, a treba da bude sahrawen u Srbiji, j e s a m o d e o p o l i t i Ë k o g m a r k e t i n g a s t r a n ak a i wihovih lidera, jer su u procesu javne rehabilitacije ovog politiËara uËestvovali i oni koji su ga godinama progonili i zabrawivali πtampawe negovih dela.

A Mihajlo –uriÊ nije æeleo da bude pravno rehabilitovan, jer je rehabilitaciju doæiveo u svom æivotu. Prvo su ga zatvorenici u Zabeli prihvatili i poπtovali kao uglednog profesora, a potom su, naæalost, istorijski dogaaji potvrdili wegove teze iz 1971. zbog kojih je osuen, da Êe Jugoslavija postati samo geografski poja, da Srbi nestaju u Hrvatskoj, da Crnoj Gori nemaju pravo na svoje ime, a u BiH na svoje pismo. Stoga je jasno da sudska rehabilitacija nije bila potrebna prof.

–uriÊu. Wega je rehabilitovala istina onoga πto je govorio i potowa istorija. Ali, ta rehabilitacija je potrebna svakom Ëasnom Ëoveku i druπtvu koje dræi do istine, pravde i vladavine prava.

16

- U Srbiji nema politiËke voqe da se pitawe restitucije i pune rehabilitacije politiËkih osuenika i kaæwenika ostvari. Slutim da Êe se restitucija i puna politiËka rehabilitacija izvesti samo pod pritiskom Saveta Evrope i EU, koja traæi da se nova demokratska vlast tako distancira od autoritarnih reæima Josipa Broza i Slobodana MiloπeviÊa. Naime, Savet Evrope veÊ godinama vrπi pritisak na Srbiju da donese Zakon o restituciji, ne toliko da bi se vlast time distancirala od komunistiËkog reæima i utvrdila istinu o neduænim ærtvama, koliko zbog toga da EU dobije u naπoj zemqi Ëistu vlasniËku situaciju.

Kako, naime, EU æeli da investira u Srbiji, woj je potrebno da pitawe svojine nad zemqom i objektima bude reπeno, a ne da se sudara sa tajkunima ili sa nekretninama sumwivog porekla. Pod pritiskom EU premijer Vojislav Koπtunica je 2008. naloæio da se uradi Nacrt zakona o restituciji i pored toga πto su veÊ postojala 20 modela tog zakona. Zakon je krajem 2008. puπten u javnu raspravu, ali je doæiveo oπtru kritiku zbog neravnopravnosti graana, pa je povuËen. Sada Savet Evrope opet insistira na donoπewu Zakona o restituciji. Krajem decembra EU je naloæila Vladi Srbije da tokom 2010. godine donese ovaj zakon. To je jedan od Ëetiri prioriteta Srbije za wen prijem u EU . Ministarstvo finansija je pripremilo Nacrt zakona o restituciji, koji je 4. januara 2010. poslat na konsultacije u EU. »im Vlada Srbije dobije procenu Saveta Evrope taj Nacrt zakona Êe iÊi na javnu raspravu, a potom, nadam se i u Narodnu skupπtinu da bi tokom 2010. godine, konaËno posle 20 godina obeÊawa, bio usvojen i stupio na snagu - otkriva nam dr Jovica Trkuqa.

POZNATI, A REHABILITOVANI Na listi rehabilitovanih nalaze se nekoliko poznatih politiËara, intelektualaca i umetnika, kao πto su glumica Æivana Æanka StokiÊ, advokat Veqko Guberina, advokat Slobodan SubotiÊ, diplomata Konstantin FotiÊ, diplomata MomËilo NinËiÊ, pisac Ivan IvanoviÊ, ministar Milan GavriloviÊ, pisac Grigorije BoæoviÊ, premijer Dragiπa CvetkoviÊ, humanista dr Ruæica BojiÊ, industrijalac –oka Dunerski, vitez gvozdenog puka Blagoje MiÊkov-KruπiÊ, slikar Mihajlo MilovanoviÊ, profesor Dragoqub JovanoviÊ, prota Mihailo DaniloviÊ, solunac Milorad AleksiÊ, pisac Borislav PekiÊ, pisac Dragoslav MihailoviÊ, kwiæevnik Ivan IvanoviÊ, karikaturista Dragoslav StojanoviÊ, profesor Mihajlo –uriÊ, premijer Slobodan JovanoviÊ i komunista Andrija Hebrang.

NISU REHABILITOVANI Tokom 2009. godine u sudovima je u Srbiji podneπeno joπ 800 zahteva za pomilovawe. Zahtev za rehabilitaciju Milana NediÊa predat je Okruænom sudu u Beogradu, a podneli su ga Srpska liberalna stranka, Udruæewe kwiæevnika Srbije, Udruæewe „Dveri”, Udruæewe Srba iz Hrvatske i Udruæewe politiËkih zatvorenika i ærtava komu-

Iskra 1. maj 2010.

Rusko viewe

Vaπingtonu se ne svia jaka Evropa SAD zapoËiwu novu igru za slabqewe EU. Do takvog zakquËka dolaze eksperti, analizirajuÊi posledwe dogaaje.

Razume se, Amerikanci ne æele raspad EU. Takav scenario bi doveo do porasta protivreËnosti izmeu zemaqama Zapadne Evrope i potkopavawa NATO-a. Ipak SAD nemaju niπta protiv da razvuku ekonomske resurse EU do po sebe bezbednog nivoa. Radi dostizawa tog ciqa Veπingotn je pribegao mobilizaciji wemu lojalnih Ëlanova EU - Britanije i zemaqa Centralne i IstoËne Evrope. ©ta se ne svia Amerikancima u ponaπawu danπwe EU? Kao prvo, libaralni sistem SAD ne voli sve vidove socijalizma. A evropska integracija se bazira upravo na socijal-demokratskim vrednostima, koje su u Starom Svetu tradicionalnistiËkog reæima. A zahtev za rehabilitaciju kneza Pavla KaraoreviÊa potpisali su Êerka, knegiwa Jelisaveta KaraoreviÊ, profesor Æeqko ZirojeviÊ, inæewer Jovica Nikolovski i Dragan BabiÊ, sekretar Fondacije knegiwe Jelisavete.

U meuvremenu i pored zahteva nisu rehabilitovani pukovnik Arsa JovanoviÊ, Milan StojadinoviÊ, ideolog Ëetniπtva Dragiπa VasiÊ i eneral Dragoqub Draæa MihailoviÊ. Za rehabilitaciju kraqa Petra II KaraoreviÊa i Aleksandra Leku RankoviÊa, kao i za Dimitrija QotiÊa zahtev nije podnesen. „POLITI»KA SAHRANA” Tragawe za grobnicom Draæe MihailoviÊa, ali i predloge da se posmrtni ostaci Slobodana JovanoviÊa, Mileve Ajnπtajn-MariÊ, kraqa Petra II i kraqice majke Marije prenesu u otaxbinu profesor Jovica Trkuqa smatra viπe delom poli tiËkog marketinga srpske elite, nego potrebom za iskrenim rehabilitovawem ovih liËnosti.

- Srbi su vazda imali najgori odnos prema svojim najboqim i najmudrijim qudima koje su, po pravilu, omalovaæavali, progonili i osuivali.

Ako prenos i sahrana posmrtnih ostataka Slobodana JovanoviÊa i Mileve Ajπtajn-MariÊ ne budu pratili vraÊawe wihovog dela u zaviËajno okriqe, tj. izdavawe sabranih dela bivπeg predsednika Jugoslovenske vlade u egzilu ili otvarawe muzeja supruge Alberta Ajπtajna, ta cer emonija Êe biti obiËna politiËka sahrana, koja sluæi eliti za prikupqawe politiËkih poena smatra dr Jovica Trkuqa.

ANTIC.org-SNN, 3.4.2010.

Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. maj 2010.

Marko Lopuπina

no jake. SAD su trpele evropski socijalizam, dok je on bio alternativa SSSR. Sada pretenzije EU na kapitalizam sa socijalistiËkim licem izazivaju u Vaπingtonu nejasno, ali sve veÊe nezadovoqstvo.

Kao drugo, Americi se ne dopada teæwa EU da gradi sve viπe samostalni, taËnije odvojen od ameriËkog finansijsko-ekonomski sistem. Ova teæwa, izmeu ostalog, izraæena je u planovima za spas GrËke, koji su se ovih dana razmatrali u Briselu. Sva tri plana predviala su jaËawe zone evra na raËun stvarawa regionalnih, od Amerike odvojenih, institucija finansijsko-valutnog regulisawa. ©ef Evropske centralne banke Æan Klod Triπe insistirao je na tome da se GrËkoj pomaæe iskquËivo snagama evro zone (πto znaËi, bez uËeπÊa MMF, koji kontroliπu SAD). A NemaËka je ponudila da se napravi Evropski monetarni fond, regionalna alternativa istog tog MMF. Amerikancima se ovakva „evroaktivnost" oËigledno nije dopala i oni su uËinili sve kako bi rukama svojih satelita u okviru EU ovu aktivnost prikoËilo. Britanci i istoËnoevropske zemqe minirali su ideju stvarawa Evropskom monetarnog fonda. Britanija je insistirala na πirem uËeπÊu u finansijskoj pomoÊi MMF GrËkoj. Kredit Atini Êe na dve treÊine davati zemqe zone evra, a na jednu treÊinu MMF. I tako, za sada se stvar zavrπila kompromisom. Ipak konflikt intresa meu zemqama Starog i Novog Sveta vidi se. Ovaj konflikt ima kako ekonomsku, tako i politiËku pozadinu, pojaπwava πef katedre Diplomatske akademije MIP Boris ©meqov.

PolitiËki EU u svetu igra mnogo mawe osetnu ulogu nego SAD. Oni ne mogu ovde da se porede sa SAD. I razgovori da EU u doglednoj perspektivi moæe da se pretvori u novi centar moÊi, koji Êe odreivati osnovne trendove svetskog razvoja, nije potvren realnom politikom EU. Ali ipak EU u tom pravcu æeli da se razvija.

Na primer, u Evropi se vode pregovori o formirawu oruæanih snaga EU, koje bi mogle da reπavaju mirovne zadatke u razliËitim regionima sveta. To navodi SAD na opreznost, poπto se samim tim baca izazov NATO-u i slabe se pozicije Vaπingtona u Evropi. Osim toga, centar ekonomske, a kao posledica i politiËke aktivnosti, prebacuje se u Aziju. Tamo se formiraju novi glavni faktori svetske ekonomije - i oËigledno praviÊe se velika politika. U toj sitauciji za Ameriku je vaæno da ima stabilnu zaleinu u vidu Evrope.

2.4.2010.

<serbian.ruvr.ru>

17

Beogradski forum za svet ravnopravnih

SRBIJA - ©TA DAQE? Evropska unija i NATO se suoËavaju sa dosad nezabeleæenim problemima.

Enormni dugovi GrËke, ©panije, Portugala, Italije prevazilaze sve do sada poznato u oblasti dræavnih deficita i zaduæenosti. Verovatno ne bi bilo tako teπko, kako izgleda da jeste, naÊi reπewe kada bi uzrok enormnih dugovawa bio samo u rasipniËkoj politici vlada odnosnih zemaqa i kada bi se efekti zaduæenosti mogli ograniËiti unutar wihovih granica. U „globalnom selu” stvari sa velikim dugovima i krizom su sloæenije. Jer, jednostavno, nije moguÊe zaustaviti prelivawe posledica enormno zaduæenih zemaqa u zemaqe koje su mawe zaduæene, ili mawe pogoene krizom. U globalnom sistemu multinacionalnih korporacija, svaka odbrana „svoje” ekonomije neminovno vodi presecawu vena vladajuÊeg globalnog sistema. Izuzetak su, donekle, ekonomije Kine, Rusije, Indije, Brazila (BRIK).

Elem, zaduæenost GrËke, ©panije, Portugala, Italije i tekako je razlog za vanredno stawe unutar Evropske unije.

Unija, meutim, ima i druge razloge bavqewa sobom. Meu najvaænijim je svakako uhodavawe sistema uspostavqenog Lisabonskim ugovorom. Kako taj proces teËe u globalu, nije bliæe poznato. Ali, ono πto je vidqivo funkcionisawe jedinstvene, ili zajedniËke spoqne i bezbednosne politike, nailazi na ozbiqne teπkoÊe. „Stara” Evropa, moæda uz izuzetak Velike Britanije, je, na primer, za partnerstvo sa Rusijom i uvaæavawe ruskih interesa, ukquËujuÊi ozbiqna upozorewa Moskve o neprihvatqivosti ekspanzije NATO prema ruskim granicama. Setimo se samo samita NATO 2008. u Bukureπtu kada su se NemaËka i Francuska suprotstavile upuÊivawu zvaniËnog poziva Viktoru JuπËenku da se Ukrajina pridruæi Alijansi, dok su zemqe „nove” Evrope zduπno podræavale takvu inicijativu SAD. I u πirem kontekstu, zemqe „nove” Evrope mnogo su prijemËivije za ameriËke prilaze i planove prema evroazijskom Istoku, nego Ëlanice „stare” Evrope. Razume se, te razlike se ne ispoqavaju samo po pitawu odnosa prema Rusiji. U Uniji nema saglasnosti ni o nizu drugih pitawa spoqne i bezbednosne politike, ukquËujuÊi, na primer, i odnos prema statusu Kosova i Metohije. ©to se NATO-a tiËe, notorna je Ëiwenica da su „voqni” sve mawe voqni da nastave svoju ulogu u bezizlaznoj okupaciji Avganistana. U pripremi strategije za 21. vek koja, prema zamislima wenih vaπingtonskih inicijatora, treba da se nae na stolu lidera zemaqa Ëlanica na samitu krajem ove godine u Portugalu, NATO je

18

suoËen sa nazadovawem, ako ne i sa ozbiqnim udarcima. Kijev je posle nedavnih predsedniËki izbora poruËio da ne æeli u NATO. Poπto Ukrajina po teritoriji, geostrateπkom poloæaju, stanovniπtvu i ekonomskim potencijalima nije bila samo joπ jedan od kandidata za Ëlanstvo, veÊ daleko viπe od toga, neuspeh je tim veÊi.

Ako je sluËaj Gruzije, odnosno, Abhazije i Juæne Osetije, bio tek poruka da Rusija ima dowi prag tolerancije πirewa NATO prema wenim granicama i da raspolaæe voqom i sredstvima da ga zaπtiti, onda je odbijawe Ukrajine Viktora JanukoviËa da prihvati ponudu za Ëlanstvo ne samo zaustavilo talas ekspanzije na Istok, veÊ ga vratilo par hiqada kilometara na Zapad. Da viπe niËega novog nema πto bi se, bliæe ili daqe, ticalo odnosa Rusija - NATO (SAD, EU), promena politike Ukrajine imaÊe veliki uticaj na buduÊa kretawa u Evraziji i πire. Jedan trend, strategija i koncept ureivawa evropskih i svetskih odnosa su zaustavqeni. ProameriËke snage u Ukrajini su marginalizovane, predstava sa „obojenim revolucijama” je zavrπena, proameriËki GUUAM (Gruzija, Ukrajina, Uzbekistan, Azerbejxan, Moldavija) se raspao kao kula od karata. Ukrajina, umesto da predvodi druge u ameriËkoj strategiji okruæivawa Rusije, pregovara o pridruæivawu carinskoj uniji Rusija, Belorusija, Kazahstan i verovatno se vraÊa u ZND. Za poËetak.

Da se SAD i NATO neÊe miriti sa gubitkom pozicija, da Êe na jednoj strani, dræati otvorena vrata Ukrajini, a na drugoj, traæiti kompenzaciju, nije sporno. Jasno je, meutim, da Ukrajina sa JanukoviËem na Ëelu, neÊe iÊi nazad, a joπ jasnije da kompenzaciju za strateπki gubitak teπko moæe naÊi. Odbijawe Ukrajine da ue u NATO je taËka preokreta u geopolitiËkim kretawima u Evropi. To je ujedno svojevrsni poziv na otreæwavawe svih koji imaju hrabrosti da se suoËe sa novom geo-politiËkom situacijom i novim procesima bez obzira πto im ne idu u prilog.

Zauzeta sobom, reπavawem ekonomskosocijalne krize i primenom Lisabonskog ugovora, EU Êe, po svemu sudeÊi, imati mawe energije i sredstava, a moæda i voqe, da dosadaπwim ritmom, radi na integraciji tzv. Zapadnog Balkana.

To je, nesumwivo, vrlo znaËajno za Srbiju.

Formalnih promena u dosadaπwem odnosu Brisla, u wegovoj deklarativnoj otvorenosti za proπirewe, verovatno neÊe biti, ili ne bar, u kratkom roku.

Ono πto Srbija moæe oËekivati, to je, ne samo nastavqawe, veÊ i postepeno zaoπtravawe

Iskra 1. maj 2010.

politike uslovqavawa (conditionalities). Pritom, gotovo da nije vaæno koje Êe uslove Srbiji „na putu ka Evropi” Brisel postavqati, koliko sama procena da Êe se uslovi daqe zaoπtravati i proπirivati, i to, moæe se reÊi - ne zbog Srbije, veÊ zbog Evropske unije. Zato je vaæno naÊi odgovore na pitawe - kako Srbija u novoj situaciji treba da se postavi? Teπko da bi bilo od ikakve pomoÊi ukoliko bi nastavila da vrti istu ploËu kao i do sada - da je EU jedina alternativa, da su „pristupni fondovi” i strane (Ëitaj zapadne) investicije jedino reπewe za zapoπqavawe i „boqi æivot”, da su Brisel, Vaπington, Moskva i Peking stubovi spoqne politike i tome sliËno. Bilo bi logiËnije da se postavi, kako qubiteqi novogovora kaæu, proaktivno, da na oËigledne promene u Evropi i svetu, nae nove odgovore.

Evo nekoliko moguÊih πqawe:

tema za razmi-

- Obznaniti politiËki stav da Êe Srbija svoju politiku aktivne neutralnosti zapisati u Ustav prilikom prvih izmena i dopuna Ustava.

(Beogradski forum se za to zalagao davno pre promena u politici Ukrajine). Uvereni smo da bi takav stav dobio gotovo plebiscitarnu podrπku.

- Pokrenuti ozbiqan dijalog sa EU i Gensekom UN o krπewu mandata EULEKS-a, naroËito o krπewu poznatih πest taËaka UN. Traæiti da EU razmotri smenu Pitera Fejta zbog ozbiqnog krπewa ovlaπÊewa predstavnika EU; - S obzirom na tragiËna iskustva u nedavnoj proπlosti za koja prevashodnu odgovornost nosi administracija SAD (agresija 1999, ærtve, razarawa, nasilno oduzimawe Kosova i Metohije 2008.), normalizacija odnosa je proces u kome æurba nije saveznik Srbije. Srbija treba da se orijentiπe na postepenost i reciproËnost interesa. (Pokrenuti pitawa naknade ratne πtete, vraÊawe delova vojske i policije na Kosovo i Metohiju u skladu sa rezolucijom SB 1244, razoruæavawe bivπe OVK i dr.).

- U odnosima sa SAD neophodno je uskladiti vojnu sa politiËkom diplomatijom. U svetskim razmerma su retka, ako uopπte postoje, iskustva da vojna diplomatija ide ispred politiËke ili da, kako najviπi srpski vojni funkcioneri ponosno istiËu u medijima, da je vojna saradwa sa SAD toliko dobra da ,Ëak, krËi put politiËkim odnosima (!); - Intenzivirati diverzifikaciju spoqne politike, πiriti i produbqivati saradwu sa zemqama BRIK-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina), ukquËujuÊi, vojno-odbrambenu; - Reafirmisati i izoπtriti stavove u pogledu statusa Kosova i Metohije. Neprekidno isticati trajnu vrednost rez. SB 1244, traæiti sprovoewe svega πto ni 11 godina posle wenog

Iskra 1. maj 2010.

donoπewa nije izvrπeno, ne ËekajuÊi savetodavno moiπqewe Meunarodnog suda pravde; - Dok predstavnici SAD i drugih zemaqa Zapada istiËu da je miπqewe Meunarodnog suda pravde neobavezujuÊe, predstavnici Srbije treba da istiËu - da je rezolucija SB 1244 nije izvrπena i da je pravno obavezujuÊa za sve Ëlanice UN; - TaËi, Sejdiju i drugi lideri iz Priπtine, za dræavu Srbiju su, u najmawu ruku odgovorni za krπewe dræavnog, ustavnog ureewa. Prema tome, sa wima se ne moæe sedeti, niti pregovarati, bez obzira na mimikriju zvanu „format UNMIK-a”. Zna se ko je deo UNMIK-a, a ko nije. Prihvatawe separatista i bivπih lidera terorizma, u sastav UNMIK delegacija, moglo bi doÊi u obzir jedino, ukoliko bi oni dobili mandat Saveta bezbednosti. Srbija ne treba da prihvata mimikriju, namewenu obmani domaÊe javnosti, na πtetu sopstvenih interesa; - »ini se da je vreme da predstavnici Srbije prestanu da ponavqaju da je EU put bez alternative, pogotovu kada je jasno da dolazi do udaqavawa EU od Srbije, a ne Srbije od EU. Koliko god bi eventualno Ëlanstvo u EU moglo biti od koristi, nije svrsishodno isticati da dræava i rukovodstvo nemaju alternativu. »ak ni kada bi to stvarno bilo taËno; - Stubove spoqne politike vaqa traæiti, nalaziti i graditi unutar, ne izvan, Srbije. Jedno je ocena da odnosi sa EU, SAD, Rusijom i Kinom imaju veliki, pa i prioritetni znaËaj, sasvim je drugo proglasiti te zemqe za stubove svoje spoqne politike; - Odnose sa susedima vratiti na kolosek uzajamnosti (reciprociteta), odluËno prekinuti praksu jednostranih koncesija.

- NaÊi odgovore na politiku Slovenije i Hrvatske koja je u duæem periodu usmerena protiv vitalnih interesa Srbije. Wihov je izbor da im je vaænije nezavisno Kosovo i Metohija nego Srbija i treba da snose ekonomske i politiËke posledice takvog izbora; - Pruæiti jasniju podrπku Republici Srpskoj u odbrani Dejtonsko-Pariskog sporazuma; - Stubovi spoqne politike su unutraπwa ekonomska, socijalna i politiËka stabilnost; snaæna ekonomija; oruæane snage u funkciji odvraÊawa; i nauka, tehnologija i kultura.

- Srbiji je potrebna strategija ekonomsko-socijalnog razvoja koja uvaæava unutraπwe realnosti, iskustva u ekonomskim odnosima sa Evropom i svetom i nove realnosti koje su rezultat krize kojoj se kraj joπ ne vidi. Srpskoj politici nedostaje oslonac na unutraπwe ekonomske, qudske, nauËne i tehnoloπke poten-

19

Srbija - πta daqe...

Put Srbije u EU na πtetu Rusije

cijale.

- Srbiji treba strategija kojom Êe u najkraÊem roku da iskoreni bedu i siromaπtvo πirokih slojeva svog stnovniπtva. Gladan narod, nezaposlena i dezorijentisana omladina ne mogu pruæiti oslonac kakav je neophodan dræavi i nacionalnim interesima, ali mogu biti lak plen manipulacija i prevara.

- Srbija treba da vodi politiku nezavisne, suverene i slobodne dræave. Weni predstavnici ne smeju biti opËiweni praznim komplimentima i licemernim priznawima. Treba da budu svesni da im priznawa daju oni koji su Srbiji najpre uvodili „humane” sankcije, potom je „humano” bombardovali, zatim velikoduπno prisvojili wenu „propalu” privredu, oduzeli joj Kosovo i Metohiju i poklonili separatistima koji su im vaæniji od Srbije. Sve je jasnije da Êe takvi prijateqi i daqe nastaviti sa svojim „velikoduπnim uslugama” od kojih je Srbija sve mawa.

- Neophodno je reagovawe na gruba meπawa nekih zapadnih ambasadora u unutraπwe poslove Srbije. Neki od wih jednostavno vrπqaju po Srbiji kao da im je to teËevina. Srpska javnost, primera radi, ima pravo da zna kakav je stav najviπih dræavnih institucija povodom formirawa tzv. „grupe prijateqa Sanxaka” koju, kako su mediji obznanili, Ëine ameriËki, nemaËki, francuski i italijanski ambasador u Beogradu. Moæda oni, zaista, misle - da su kupili Srbiju. Neko, meutim, ima duænost da ih podseti da su u zabludi.

- U stavovima srpskih predstavnika prema Zapadu, NATO-u, pa Ëak i prema liderima nekih suseda i bivπih jugoslovenskih republika, frapantan je deficit dræavniËkog dostojanstva.

O Ëemu govori Ëiwenica ako drugi biraju u kom gradu, ili u kom delu Srbije Êe se odræavati vaæni meunarodni samiti i sastanci? Kuda smo to zabasali ako strani dræavnici biraju, koje delove Srbije Êe poseÊivati, Ëije praznike Êe obeleæavati na teritoriji Srbije, ili ako strani ministri posreduju u mirewu lidera politiËkih stranaka u Srbiji! U Ëemu je interes Srbije da Turska gradi Islamski centar „na koridoru 10, nedaleko od Beograda”?

Moæda neko smatra da je navedeno suviπno. Ali, pitawe iz naslova - πta daqe, svakako vapi za odgovorima.

S poπtovawem,

23.3.2010. <www.beoforum.rs>

20

Æivadin JovanoviÊ Predsednik Beogradskog foruma

Moskva nikada nije bila protiv evropske perspektive Beograda, ali ostaje otvoreno pitawe kako Êe prijem Srbije u EU uticati na odnose sa Ruskom Federacijom, izjavio ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin.

Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je da Moskva nikada nije bila protiv evropske perspektive Beograda, ali je istakao da kao otvoreno pitawe ostaje kako Êe se prijem Srbije u Evropsku uniju odraziti na odnose sa Ruskom Federacijom.

"Pogreπno nas optuæuju da smo protiv evropske perspektive Srbije jer to nije istina, ali ostaje pitawe kako Êe to uticati na naπe odnose", rekao je Konuzin za okruglim stolom "Spoqna politika savremene Rusije", u Ruskom domu u Beogradu.

Konuzin tvrdi da Êe prijemom Srbije u EU, na prvom mestu, prestati da vaæi Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu Srbije i Rusije, ali da Êe, i iz "institucionalnih razloga", nastati promene u celokupnim odnosima dve zemqe.

"Vi ste danas ærtva evropske solidarnosti jer se veÊina zemaqa EU, naspram jedne do dve zemqe, zalaæe za ulazak Srbije u EU, ali da li Êete i vi sutra ispoqavati evropsku solidarnost na πtetu Rusije", upitao je ruski ambasador.

NadovezujuÊi se na prijem Srbije u EU, Konuzin je prokomentarisao eventualno Ëlanstvo zemqe u NATO, istiËuÊi da prikquËewe Srbije Alijansi "neÊe predstavqati pretwu tim pre πto Êe i svet izgledati drugaËije kada do toga doe.

Konuzin je ponovio stav Rusije da se protivi πirewu NATO-a na wenim granicama iz razloga πto to neÊe doprineti veÊoj bezbednosti u Evropi i rekao da Moskva nije protiv saradwe sa tim vojnim savezom.

Podsetivπi da je Srbija zvaniËno zauzela neutralan stav prema prijemu u NATO, ruski ambasador je rekao da se u stvarnosti radi na pribliæavawu Alijansi i primeni wenih standarda i dodao da NATO predstavqa jedini faktor bezbednosti na Kosovu koji moæe svojim delovawem da utiËe na regionalnu stabilnost.

Konuzin je ponovio da Rusija sledi politiku srpske vlade kada je u pitawu Kosovo, izrazivπi sumwu u delovawe misije EU na Kosovu koja Êe, prema wegovom miπqewu, da sprovodi u delo plan Martija Ahtisarija.

10.4.2010.

Vesti

Iskra 1. maj 2010.

Demografska katastrofa Srbije Jedno dete i puna kapa NIJE viπe izuzetak da se u porodiliπtu u 24 sata ne rodi nijedna beba, nije iznenaewe ni da je proseËna Srpkiwa veÊ uπla u petu deceniju, niti πto odavno brojimo viπe starih nego mladih.

Nejasno je, meutim, to πto se olako prihvata izostanak dræavne strategije koja bi spreËila demografsku katastrofu. Epilog: razvodi pobeuju venËawa, abortusi raawa, a samaËka domaÊinstva velike, tradicionalne porodice...

Dok jedan deo struËne javnosti kaæe da je ovaj trend oËekivan, jer delimo sudbinu celog evropskog kontinenta, drugi upozoravaju da nam preti izumirawe...

Prema popisu iz 1950. godine, bilo nas je 5,9 miliona, a demografi procewuju da Êe nas isto toliko biti i 2050. To znaËi da je Ëitav jedan vek, u konaËnom zbiru, proπao - bez raawa.

- Bitku sa belom kugom ne smemo da izgubimo, a nismo ni poËeli da se borimo - upozorava sociolog Biqana SpasiÊ, autorka kwige „Zaπto Srbi nestaju”. - U ovoj se borbi, u jedan front, moraju ujediniti patriotizam, politika i kapital.

Zalud nam sve dræavne politike ako nema qudi.

A qudi je sve mawe. Popis iz 2002. godine kaæe da je Srbija imala 7,5 miliona stanovnika, a 2008. nas je bilo 150.000 mawe. Dakle, za πest godina je nestao grad veliËine Kragujevca. Samo u 2008. godini odnos roenih i umrlih je 33.620 u korist umrlih, πto je grad veliËine ∆uprije ili Ivawice...

Sa negativnim prirodnim priraπtajem suoËavaju se svi okruzi u Srbiji osim Raπkog, gde je veÊinsko muslimansko, i PËiwskog, gde je veliki udeo albanskog stanovniπtva.

NOVAC DOK su brojke neumoqive i ne ostavqaju prostor za polemiku, kopqa se lome oko traæewa krivaca. Najviπe je onih koji optuæuju - novac.

Nedostatak para mladi parovi najËeπÊe navode kao razlog za nesamostalnost. Zbog malih primawa i nezaposlenosti neÊe napustiti roditeqsko gnezdo, teπko Êe se odluËiti za zajedniËki æivot, a joπ teæe da „pojaËaju” prezime. Ima, meutim, sociologa koji se sve glasnije pitaju - da li je baπ sve u novcu?

- Svi kao razlog navode ekonomsku situaciju. Ne mislim da je to pravi razlog, jer se u vreme siromaπtva raalo znatno viπe dece. Danas bogati domovi imaju jedno ili nemaju nijedno dete.

I daqe najviπe raa sirotiwa - objaπwava Biqana SpasiÊ.

- Moja istraæivawa pokazuju da je zapravo

Iskra 1. maj 2010.

glavni razlog to πto patimo od nedostatka qubavi.

SebiËni smo, egoistiËni i nismo spremni na ærtvu, a raawe i vaspitavawe deteta upravo to zahteva.

EgoistiËni smo toliko da ima sve viπe parova koji se, toboæe, vole, ali ne æele da imaju potomstvo.

Istraæivawe je pokazalo da su u 93 odsto razlozi iskquËivo hedonistiËke prirode.

Pomera se i granica raawa. Sada je iz æeninih dvadesetih preπla u tridesete godine.

Kumuje i veliki broj razvoda.

- To takoe pokazuje da nismo spremni na kompromis. A bez braka nema ni potomstva. Brak raa decu - zakquËuje SpasiÊeva.

Takoe, pita se naπa sagovornica, kako Êemo ohrabriti roditeqe ako im nudimo najskupqu bebi opremu u Evropi, a jednokratni roditeqski dodatak za prvo dete umesto da bude najveÊi poniæavajuÊe je nizak.

KRIZA POSTAJEMO sve starija nacija. ProseËna starost stanovnika Srbije bila je 1953. godine 29,9 godina. U 2008. se prosek, kod æena, popeo na 42,2 godine. A demografi kaæu da Êe proseËna starost polovinom ovog veka dostiÊi 52 godine.

Tada Êe nas sustiÊi niz gerontoloπkih problema. BiÊe potrebno viπe domova za stare nego porodiliπta i obdaniπta zajedno! A mali broj zaposlenih neÊe moÊi da izdræava ogroman broj penzionera.

Zato mnogi vide spas upravo u dræavi.

RepubliËka vlada je, doduπe, pokazala raspoloæewe da poboqπa „krvnu sliku” zemqe.

Ispisana je serija dokumenata i izglasan niz odluka, ali malo je vajde od toga. Posledwi „papir” u koji su svi polagali nadu bila je Strategija za podsticawe raawa, usvojena pre dve godine. U woj je bio pobrojan niz mera koje bi pomogle mladim parovima da se odluËe na roditeqstvo.

Ciqevi su podeqeni u dva paketa: na direktnu finansijsku podrπku i na pomoÊ oko usklaivawa rada i roditeqstva. Dræava se obavezala da Êe uveÊati iznos roditeqskog dodatka, kao i dodatke za drugo, treÊe i Ëetvrto dete, Ëija bi isplata trebalo da bude jednokratna umesto usitwena na rate, kao danas. Predloæena je isplata pune zarade za trudniËko bolovawe, besplatni uxbenici za treÊe i Ëetvrto dete, povoqniji stambeni krediti za parove do 35 godina...

U Strategiji je navedeno i da Êe se uËiniti sve da se mladi roditeqi podstaknu u zapoπqavawu, da Êe se pojaËati inspekcijski nadzor poslodavaca zbog diskriminacije porodiqa, da

21

Demografska...

"Ringier" postao vlasnik 99,7 odsto akcija Nina

Êe se raπiriti mreæa predπkolskih ustanova, obezbediti pomoÊ roditeqima Ëija deca imaju teπkoÊe u razvoju... Ambiciozno zamiπqeni planovi ostali su, ipak, samo na nivou ideje.

- Strategija je u 2009. godini trebalo da poËne da se primewuje. Desila se, meutim, svetska ekonomska kriza i mnogi planovi su odloæeni - objaπwava Predrag PetroviÊ, naËelnik Odeqewa za poslove u oblasti populacione politike u Ministarstvu rada i socijalne politike.

- Sve mere su vezane za novac i upravo je to kquËni problem. Buxet je bio restriktivan, bez ikakve moguÊnosti da se proπiri. A ovi predlozi zahtevaju ogromna sredstva. Samo da bi se jednokratno isplaÊivao roditeqski dodatak za drugo, treÊe i Ëetvrto dete, kao πto je sluËaj za prvo, neophodne bi nam bile Ëetiri milijarde, a joπ ako bi se uveÊao, kako je predvieno Strategijom, to bi koπtalo osam milijardi dinara.

Zato je, prema tumaËewu PetroviÊa, isplata u ratama podnoπqivija, iako ni ona nije jednostavna.

- Kada bi se te mere sada primewivale, one bi izazvale drastiËan udar na buxet. Pri tom bi se to moralo uneti u zakon, dakle, neophodno bi bilo usvojiti i dopune vaæeÊeg zakona. A sve to dodatno koπta i dugo traje - nastavqa PetroviÊ. - Za finansijsku podrπku porodici veÊ sada se iz buxeta izdvajaju 32 milijarde dinara i to je ogroman novac. Jednostavno nismo imali prostor za novo proπirewa prava.

PROBLEM SVE je mawe onih koji imaju razumevawa za dræavne omaπke, makar one bile „samo” u proceni.

- Ne znam da li su u pitawu sredstva, ili resursi, ili kadrovski problemi, ali poπto Stategija postoji, u woj treba traæiti πta dræava moæe i treba da uËini kako bi podstakla raawe.

Strategija raawa mora hitno da poËne da se sprovodi, da se preduzmu radikalne mere u ovom najvaænijem dræavnom pitawu - smatra Dragana SoÊanin, predsednica udruæewa „Roditeq”.

- Dræava bi morala, pre svega, da pokaæe da je iskrena. Kada veÊ pokrene inicijativu, osnuje razna tela, piπe strategije, da sve to zaista i sprovede, a ne da sve ostane samo na papiru.

U ovom udruæewu napomiwu da podsticawe raawa nije problem jednokratnih pomoÊi ili trajawa porodiqskog odsustva. U pitawu je nacionalni problem koji se stvarao dugo, decenijama, kao posledica niza drugih druπtvenih problema.

Koliko Êe u buduÊnosti biti pomaka - nema odgovora, ali ima sumwiËavosti. SudeÊi prema energiji koja se ulaæe u reπavawe ovog problema, mali su izgledi da se pogreπi u pesimistiËkim

22

IzdavaËka kompanija "Ringier" saopπtila je da je danas na aukciji kupila dodatnih 13,2 odsto akcija Druπtva za novinsko-izdavaËku delatnost NIN i tako postala vlasnik 99,7 odsto kapitala tog beogradskog nedeqnika.

"Ringier" je, kako se navodi u saopπtewu, u prvoj godini od potpisivawa ugovora o preuzimawu veÊinskog vlasniπtva u NIN-u ispunio sve preuzete obavaze iz socijalnog i investicionog programa.

"Ringier" u Srbiji pored nedeqnika NIN ima i dnevne novine "Blic" i "Alo", besplatne dnevne novine "24 sata", nedeqnici "Puls" i "Blic æena" i meseËnik "Blic æena kuhiwa".

Prodaja NIN-a je uveÊana za 25 odsto, a proseËni prodati tiraæ je 16.200 primeraka.

"Ringier" je u martu proπle godine na tenderu kupio 70 odsto kapitala NIN-a za 810 hiqada evra i obavezao se na investicije od 186.607 evra.

Ringier je multinacionalno medijsko preduzeÊe Beta, 9.4. koje ima 8.000 saradnika u 10 zemaqa. (B 2010) prognozama. Posledwa je da Êemo do kraja veka imati upola mawe stanovniπtva nego danas.

DRÆAVA BEZ SLUHA DRAGANA SoÊanin navodi mnoge primere gde su ulagawa simboliËna, ali dræava ni za wih nema sluha.

- Mnogo je majki koje imaju problem da skupe sva dokumenta potrebna za materijalnu pomoÊ dræave, jer nemaju koga da poπaqu. Majke koje imaju komplikacije posle poroaja jednostavno ne mogu da stignu, a da ne govorimo o ozbiqnijim zdravstvenim problemima majke ili bebe. Tako za pomoÊ ne mogu da apliciraju upravo oni kojima je najpotrebnija. Ako æelimo da podstiËemo raawe mora da postoji svest da su neke stvari lakπe ako postaneπ roditeq, da ti je neπto olakπano - a ne oteæano.

Odnosno, da je tvoje da se baviπ detetom, a dræava Êe se sama pobrinuti za svoj deo umesto da majka ili otac ili rodbina izigravaju kurire izmeu razliËitih dræavnih sluæbi.

SELA OPUSTELA PRAVA slika demografske katastrofe najviπe se ogleda u selima. U Zavodu za prouËavawe sela izraËunali su da Êe u Srbiji u narednih 15 godine Ëak 700 sela ostati bez stanovnika. VeÊ danas u svakom od wih æivi mawe od 100 meπtana. U wima su, mahom, ostali najstariji.

Novosti, 27.3.2010. √ <www.novosti.rs>

I. MI∆EVI∆ B. STJEQA

Iskra 1. maj 2010.

Neophodna ispravka i izviwewe Stejt Departmenta

SMAWIVAWE ÆRTAVA JASENOVCA AmeriËki Stejt department treba da objavi ispravku i bezrezervno izviwewe ako ne posjeduje dokaze za svoju tvrdwu da je u Jasenovcu ubijeno tek "nekoliko hiqada Srba, Jevreja i Roma", piπe balkanski analitiËar Sra TrifkoviÊ. U tekstu pod naslovom "Oni koji negiraju holokaust unutar Stejt departmenta" autor podsjeÊa da se u najnovijem izvjeπtaju Stejt departmenta o qudskim pravima u Hrvatskoj, koji je objavqen 11. marta, navodi da je "kardinal Josip BoæaniÊ posjetio Jasenovac, mjesto najveÊeg koncentracionog logora u Hrvatskoj u Drugom svjetskom ratu, gdje su ubijene hiqade Srba, Jevreja i Roma", uz ocjenu da je ovo prvi put da jedan zvaniËni dokument ameriËke vlade minimalizuje ustaπke ærtve, i to ne desetostruko veÊ stostruko. TrifkoviÊ istiËe da ova nevjerovatna tvrdwa Stejt departmenta moralno i ËiweniËno odgovara tvrdwi da su "desetine hiqada Jevreja i drugih ubijeni u Auπvicu ili Trebilinki".

Broj ærtava Jasenovca joπ nije precizno utvren, kaæe TrifkoviÊ, podsjeÊajuÊi da je najniæu procjenu od nekoliko desetina hiqada ærtava dao pokojni hrvatski predsjednik Frawo Tuman, Ëuven zbog svoje izjave "Hvala Bogu, moja supruga nije ni Srpkiwa ni Jevrejka".

Tumanova procjena ærtava Jasenovca uklapa se u wegove druge procjene o istoj ili sliËnoj temi.

U svojoj kwizi "BespuÊa povijesne zbiqnosti - istorijske istine", koja je objavqena 1988. godine, Tuman je napisao da je broj ubijenih Jevreja tokom holokausta 900 000, a ne πest miliona, kao i da ustaπe nisu ubile viπe od 70 000 Srba, iako se veÊina istoriËara tvrdi da je ubijeno oko 400 000.

Drugi izvori govore o deset puta viπe ærtava u Jasenovcu nego πto je to rekao Tuman, a stotine puta viπe nego πto sada tvrdi Stejt department, kaæe TrifkoviÊ.

Autor podsjeÊa da Menahem ©elah u odjeqku "Jasenovac" u okviru enciklopedije holokausta iznio tvrdwu da je u Jasenovcu ubijeno oko 600 000 qudi, veÊinom Srba, Jevreja, Roma i protivnika ustaπkog reæima.

Herman Nojbaher, najistaknutiji Hitlerov politiËki ekspert za Balkan, pisao je da preporuka hrvatskog firera Ante PaveliÊa πta uraditi sa Srbima podsjeÊa na najkrvavije religijske ratove: "Jedna treÊina mora se preobratiti u katoliËanstvo, jedna treÊina mora se protjerati i zadwa treÊina mora biti ubijena". Posqedwi dio programa je proveden, odnosno jedna treÊina od oko 1,9 miliona je ubijeno.

U izvjeπtaju Hajnrihu Himleru, πefu Gestapoa, general SS-a Ernst Frik procjewuje da je "izmeu 600 i 700 000 ærtava masakrirano na balkanski naËin" - navodi TrifkoviÊ.

General Lotar RenduliÊ , komandant wemaËkih snaga u zapadnom Balkanu 1943-44. godine procijenio je da je broj ustaπkih ærtava oko 500 000 qudi.

On se u svojim memoarima sjeÊa razmjene

Iskra 1. maj 2010.

miπqewa o tom pitawu sa jednim hrvatskim zvaniËnikom: "Kada sam iznio primjedbu zvaniËniku koji je bio blizak PaveliÊu da - uprkos nagomilanoj mræwi - ne uspijevam da shvatim ubistvo pola miliona pravoslavaca, odgovor koji sam dobio bio je karakteristiËan za mentalitet koji ovdje preovladava: pola miliona, to je previπe, nije bilo viπe od 200 000".

AmeriËki Stejt department, moæda, posjeduje neke novootkrivene i neoborive dokaze da su istraæiteqi "Jad Vaπema" pretjerali sa brojem ærtava Jasenovca stotinu puta viπe, da su wemaËki oËevici pogrijeπili, pa da je Ëak i Tuman, koji negira holokaust, pogrijeπio i da se broj ærtava mjeri "hiqadama" a ne desetinama, stotinama hiqada.

Ako je sve to istina, onda Stejt department treba da objavi te dokaze, a, ukoliko to ne uËini, treba da objavi detaqnu ispravku i bezrezervno izviwewe - zakquËuje se u tekstu Sre TrifkoviÊa.

Srna, 22.3.2010.

V.I.P.

Vlajki: Srbi priznali genocid!

Najavqena deklaracija Skupπtine Srbije o osudi zloËina poËiwenih nad Srbima neÊe imati nikakvog znaËaja, niti Êe biti protivteæa Deklaraciji o Srebrenici, smatra Emil Vlajki, kandidat Narodne demokratske stranke za predsednika Republike Srpske na predstojeÊim izborima.

"To πto u Deklaraciji nije reËeno genocid znaËi da nas smatraju maloumnima, jer su donisioci Deklaracije to praktiËno i rekli. U Deklaraciji stoji da se prihvata presuda i kvalifikacija Meunarodnog suda pravde za dogaaje iz jula 1995. godine o Srebrenici, koja je okvalifikovana kao genocid", pojasnio je Vlajki.

Prema wegovim reËim, implikacije Deklaracije o Srebrenici, koju je usvojila Skupπtina Srbije su ogromne, jer Êe sada "svi moÊi upirati na Srbe kao genocidan narod, jer su to sami Srbi priznali".

Vlajki je na kofereneciji za novinare u Bawaluci rekao da je Skupπtina Srbije skoro do kraja pogazila svoj ponos tom deklaracijom.

"Jedna bitka za meunarodnu zajednicu je dobijena, ali nije rat", rekao je Vlajki, univerzitetski profesor. On je dodao da Êe rat za meunarodnu zajednicu biti dobijen jedino ako Srbi u RS i u BiH prihvate istu kvalifikaciju Vesti srebreniËkih dogaawa u julu 1995. godine. (V <vesti-online.com>, 5.4.2010)

23

Kwiga nemaËkog istoriËara Holma Zundhauzena

VEK LOGORA ZA SRBE Dvojno kwigovodstvo smrti Kwiga nemaËkog istoriËara Holma Zundhauzena „Istorija Srba od 19. do 21. veka” grubo je gaæewe istorijskog nacionalnog biÊa naroda koji je najviπe stradao u Prvom svetskom ratu, te u vreme ratnih vihora proπlog veka Ëesto bio sabiran u centre i logore πirom Evrope.

Kwiga nemaËkog istoriËara Holma Zundhauzena Istorija Srba od 19. do 21. veka nije pogled na istoriju Srbije iz drugog ugla. Ovaj laæno istoriografski, ali nikako i benigni pokuπaj indoktrinacije Srba naiπao je ne samo na prijem srpskih izdavaËa (izdavaË je zabeleæio da je kwiga nastala „zahvaqujuÊi podrπci kwiæevne mreæe Traduki, koju su zajedniËki osnovali Austrijsko ministarstvo za evropske i inostrane poslove, Savezno ministarstvo inostranih poslova NemaËke, πvajcarski Savet za umetnost „Pro Helvecija”, „Kultur Kontakt” iz Austrije, Gete institut i Fondacija S. Fiπer”) veÊ je iskrivqena, krwa i nenauËna studija nemaËkog autora postala tema dva okrugla stola, te doæivela i feqtonizaciju (Ëime je Ëini se opravdala svoje postojawe) u nekada srpskoj „Politici”.

Bez oslawawa na nauËne metode i bez namere da doprinese nauËnoj misli, Zundhauzen grubim zahvatima prelazi preko dvovekovne istorije naπeg naroda, nudeÊi, kao novinu, jedno naruËeno i zlonamerno politiËko Ëitawe. Kako je u „PeËatu”, po pojavqivawu ove kwige, napisao akademik Vasilije KrestiÊ, ona je pokuπaj da se srpskim Ëitaocima nedovoqno obaveπtenim o istorijskim procesima „pomuti svest i uveri ih da su Srbi veÊ odavno, od Prvog srpskog ustanka, od Vuka KaraxiÊa i wegovog spisa `Srbi svi i svuda`, Petra PetroviÊa Wegoπa, wegovog `Gorskog vijenca`, Ilije Graπanina i wegovog `NaËertanija`, kao i drugih, bili na putu da postanu zli, da budu krivi za sva zlodela koja su se desila u vreme ratnih zbivawa prilikom raspada Jugoslavije”.

jawe Kosova sa stanoviπta ameriËke aparature moæe se smatrati delom zadovoqenim. Sada veÊ neka svetska medijska kuÊa, poput Si-En-Ena moæe preneti pisawe srpske πtampe, te unekoliko to tumaËiti kao stav dela srpske javnosti. I kao πto je davne 1943. godine Vinston »erËil na Hardvarskom univerzitetu izjavio: „Kontrolisati ono πto Ëovek misli nudi mnogo veÊe dobiti od oduzimawa zemqe ili provincija drugih naroda ili wihovog iscrpqivawa eksploatacijom. BuduÊe imperije Êe biti imperije uma”.

Da li Srbija ima svoje hroniËare, istoriËare i dokumentariste? Da li Srbija ima ideju dræavotvornosti? Zaπto se nismo poveli za primerom Rusije u kojoj je Medvedev formirao Komisiju za spreËavawe pokuπaja falsifikovawa istorije na πtetu ruskih interesa? Da li je dovoqno da promociju novËano podræe nemaËke institucije da bi se jedno delo (u kojem autor iznosi sumwu da je Miloπ ObiliÊ bio ugarski vitez) koje potpuno marginalizuje znaËaj srpkog naroda naπlo u orbiti javnog interesovawa? Da li zaboravqamo onog Srbina, koji je po definiciji kroz istoriju svetskih ratova nosio æig Ëoveka logora?

U tekstu dr prof. –ora StankoviÊa „Dvojno kwigovodstvo smrti” koji objavqujemo, slede dokumentovane istine o logorima, stradawima, zverskim ubistvima srpskih majki i sinova, srpske inteligencije i srpskog seqaπtva kroz dva veka naπe istorije.

Za mnoge od ovih konclogora smrti veÊi deo naπe javnosti nikada nije ni Ëuo. Ali je zato rezolucija o Srebrenici postala opπte mesto javnog diskursa, izviwewe retoriËka figura predsednika Srbije - i to tamo, poput Srebrenice ili Maarske, gde Ëiwenice, koje govore u prilog naπoj nevinosti, ne trpe izviwewa.

Nataπa JovanoviÊ

Ciq ovog istorijskog nedonoπËeta je da multiplikovano, podræano i omasovqeno prodre u svest, te tezom da je reË o jednom, srpskom, narodu sklonom mitomaniji i megalomaniji ospori wegov znaËaj i legitimiπe sve zloËine nad wim. Istorija u takvim sluËajevima, postaje „sluπkiwa politike”. Pisana neistorijskim pristupom penzionisanog nemaËkog istoriËara, namewena neistoriËarima, ova kwiga je grub rad na gaæewu istorijskog nacionalnog biÊa naroda koji je samo uËeπÊem u Prvom svetskom ratu izgubio treÊinu stanovnika, te tako ostao bez treÊine genetskog koda.

A kada se tako ideologizovana i subjektivna istorija s akcentom na politici Slobodana MiloπeviÊa nae u masovnim medijima, pokuπaj naknadnog opravdawa NATO bombardovawa i odva-

24

________________________ Piπe prof. dr –ore StankoviÊ

DVOJNO KWIGOVODSTVO SMRTI Srpske ærtve za vreme austrijske okupacije Srbije Dr Holm Zundhausen, profesor Berlinskog univerziteta u penziji, objavio je kwigu Istorija Srbije od 19. do 21. veka, koja je u izdawu „Klia” proπle godine prevedena i na srpski jezik, da bi „Politika” poËetkom marta ove godine poËela da prenosi deo teksta, u vidu feqtona, koji se odnosi na ruπewe MiloπeviÊevog reæima. O ulozi zvaniËne NemaËke, wenih obaveπtajnih sluæbi i elita nema ni reËi. Takoe, nema ni reËi o tome da je nemaËki Vermaht, prvi put posle Drugog svetskog rata, uËestvovao u vojnim operacijama izvan svojih

Iskra 1. maj 2010.

granica. Moæemo razumeti profesora, ako je uvaæio ispravan teorijski model, da je to „blizu vatre”. Ali, nemaËki avioni su precizno pogodili voz pun civila na varvarinskom mostu! Tako je Srbija jedina zemqa u svetu po kojoj je germanska sila gazila tri puta u jednom veku!

SRBIJA NA SEDAM STRANA Profesor je, ipak, dosledan. Kada piπe o sarajevskom atentatu i Prvom svetskom ratu (19141918) NemaËku ne pomiwe, a wena presudna uloga dva puta se svodi na uzgrednog austrougarskog kamarada. Da ne govorimo o tome da je profesor Balkanske ratove Srbije nazvao „ostvarewem svojih teritorijalnih ambicija na Kosovu i u Makedoniji” (na Kosovu je tada bilo oko 50 odsto Srba, a u Makedoniji 18 odsto!), da bi se onda Bosna i Hercegovina naπla u „æiæi nacionalnih aktera”.

Bosnu i Hercegovinu tumaËi po „Bosancu Ivi AndriÊu”, Vejnu VuËiniÊu i Vladimiru Dedijeru; bitke i broj poginulih u ovoj „srpskoj junaËkoj priËi” rezimira na osnovu joπ samo Ëetiri kwige, jednog Ëlanka i jedne zbirke izvora. Od srpskih istoriËara tu su samo Vladimir Dedijer (jednom) i Andrej MitroviÊ (dva puta). I, to bi bilo sve o Srbiji u Prvom svetskom ratu na sedam strana! Za osnovno obrazovawe sasvim dovoqno.

Svetska i jugoslovenska istoriografija, posebno srpska, o ovom pitawu ima produkciju od blizu hiqadu bibliografskih jedinica, a NemaËka ima samo Frica Fiπera i Jirgena Koku! U nedoumici smo: da li se to profesor u penziji svrstava u onaj vladajuÊi deo nemaËkih elita koji joπ od Bizmarka uporno ne odustaje od stvarawa Imperiuma Germanikuma? Nemamo nameru da obezvreujemo profesorovo delo, πto je postulat svake nauËne tolerancije i demokratskog duha.

Srpska javnost, posebno nauËna, trebalo bi, meutim, da zna ono πto profesor nije hteo da zna.

Kada se pomno iπËita, obimna kwiga profesora uglednog nemaËkog univerziteta deluje haotiËno i kao heuristiËki invalid. Proπlost Srba i Srbije izgleda kao jedna neuredna istorija, koju autor nastoji da umije i oËisti, stavqajuÊi nam do znawa πta nije trebalo da radimo. Posredi je neki rusvaj koji su ostavili naπi dedovi i oËevi, zbog koga bi, na neki nedefinisani naËin, naπe pokoqewe trebalo da se oseÊa krivcem. To je vrlo opasan presedan politiËke prirode! S naukom nema nikakve veze, a s profesorovim namerama, iskazanim na wegovim promocijama u Beogradu, gde je na wegov izriËit zahtev struËnom auditorijumu zabraweno da vodi polemiku i prema wemu se mora isto tako oπtro postupati. Primewivati pruski dril.

STRATI©TA O KOJIMA NEMA NI RE»I Da li profesor zna da su austrijski monitori sa Save i Dunava danonoÊno od 28. jula 1914. bombardovali Beograd i da je tom prilikom sruπeno i oπteÊeno 311 kuÊa, poginulo 523 osobe, da je uniπten Hemijski institut Beogradskog univerziteta, a po okupaciji oktobra 1915. godine taj

Iskra 1. maj 2010.

isti Univerzitet (Kapetan Miπino zdawe) pretvoren u kowuπnicu? Da bi srpski narod bio joπ viπe poniæen Narodna skupπtina je pretvorena u vojni magacin, vojniËku kuhiwu i spremiπte za ostali vojni provijant. Od 1.823 studenta, koliko je Beogradski univerzitet imao na poËetku rata, 351 je poginuo u ratu, a 528 internirano je u koncentracione logore, prve moderne logore posle britanskih u Burskom ratu. Da li profesor zna da je u koncentracioni logor Braunau (u severnoj »eπkoj) iz Srbije bilo internirano oko 5.000 deËaka u dobi od 7 do 15 godina, koji su æiveli u straviËnim uslovima, te u oskudici hrane bili primorani da jedu otpatke sa ubriπta, korewe, travu...

Polovina ih je umrla u logoru! U koncentracionom logoru Nameer, jednom od najveÊih, zbog fiziËke torture, iznurivawa glau, usled nehigijenskih uslova i iscrpqujuÊeg rada u moËvarnom podruËju, prema najnovijoj monografiji Isidora ∆ukoviÊa, smrtnost je u pojedinim razdobqima iznosila i do 40 odsto.

Posebno su bili organizovani koncentracioni logori za ratne zarobqenike. Prema zvaniËnom izveπtaju Meunarodnog crvenog krsta od 19. septembra 1917. godine, u tim logorima, iskquËivo smeπtenim na teritoriji NemaËke, Austrije i Bugarske, bilo je 156.630 srpskih oficira i vojnika: u NemaËkoj 25.879, u Austrougarskoj 96.363 vojnika i 709 oficira i u Bugarskoj 31.942 vojnika i 189 oficira. Da ne pomiwemo da su vojske sve tri dræave od poËetka rata svakodnevno na najbezoËniji naËin krπile Haπku konvenciju o ratovawu na kopnu, ubijajuÊi rawenike, bolniËko osobqe, crkvene velikodostojnike, ratne zarobqenike, itd.

O zloËinima, po surovosti do tada nepoznatoj u istoriji ratovawa (poËiwena su masovna zverstva u MaËvi, gde su ubijane i veπane o drveÊe ne samo æene, veÊ i wihova deca, qudi su ubijani u crkvama i πkolama, bacani u bunare), nepobitno svedoËe kwige s fotografijama neutralnog πvajcarskog kriminologa dr RiËarda ArËibalda Rajsa.

On je samo u toku decembra 1914. godine ustanovio broj od 1418 pobijenih muπkaraca, 386 æena i 124oro dece. Proπlo je skoro 100 godina, a austrijske, nemaËke i bugarske arhive o stratiπtima i koncentracionim logorima joπ nisu dostupne istraæivaËima.

Uvaæeni profesor viπe bi doprineo svom i srpskom narodu da je istraæio i objavio obimnu kwigu o koncentracionim logorima u Aπahu, Nameeru, Mauthauzenu, Boldogasawu, Rabsu, Neæideru, Cegledu, Drozendorfu, Karlπtajnu, Aradu, Paksu, Loprowu, Soboπlou, Braunau, Grosau, MilËinu, Kenigsbriku, Demeeru, o πest logora u okolini Sofije, Kopali, itd. Prema istraæivawima akademika Vladimira StojanËeviÊa, u wima je bilo oko 260.000 civila iz Srbije, a prema istraæivawu dr Duπice BojiÊ oko 60.000 srpskih izbeglica nalazilo se na svih πest kontinenata.

Gotovo polovina nije viπe videla svoje ogwiπte.

Koncentracioni logor za zateËene srpske dræavqane na teritoriji Austrougarske i NemaËke postojao je i u starom krajiπkom mestu Turaw kraj

25

Vek logora...

Karlovca.

BRISAWE TRAGOVA Najvieniji zagovornici jugoslovenske ideje bili su zatoËeni u dobro Ëuvanom zatvoru u Mariboru. Meu wima 21 narodni poslanik!

Koncentracioni logor za srpske zarobqenike, kao i one s fronta na SoËi bio je u ©entiqu. Na podruËju Hrvatske i Slavonije, Vojvodine, te Bosne i Hercegovine bilo je, prema naπim istraæivawima, 19 sabirnih i stalnih logora: Koprivnica, Virovitica, Osijek („tvrava”), Tewe, »epin, Borovo, Daq, BeliπÊe, Dowi Mihoqac, Petrovaradin - gde su veÊ 12. septembra ispod zidina tvrave javno streqali 12 najvienijih Srba iz Sremskih Karlovaca, Beπke i Vojke (meu streqanim je bila i veÊ afirmisana slikarka „minhenske πkole” Danica JovanoviÊ) - Doboj, Pleternica, PaËetin, Bobota, Sisak, Turaw, Poganovci, Brπadin, ÆqebiÊ, itd. Tokom jeseni 1914. godine izvrπeno je „prvo ËiπÊewe srpskih sela uz Drinu” i 47 sela u Sremu. Iz tih krajeva u logore je oterano preko 60.000 stanovnika; sela su delimiËno spaqena, delimiËno opqaËkana i ostala zaparloæena do kraja 1916. godine. Prilikom „ËiπÊewa Srema” maarski honvedi su u nastupawu ubili 356 lica, meu wima i desetak deËaka od 1415 godina!

Samo u logoru Doboj bilo je stalno izmeu 30.000 i 40.000 logoraπa, mahom Ëuvanih od strane muslimanskih πuckora. S obzirom na to da je logor bio pod otvorenim nebom polovina logoraπa je pomrla. ©uckori su Srbe iz Mostara, koje nije mogao da primi zatvor, zatvarali u peÊine planine Veleæ. Najgoru torturu Srbi su pretrpeli u Sarajevu, gde je spaqeno ili devastirano nekoliko stotina kuÊa, radwi i drugih objekata; zatvori su bili puni, tako da su skoro svakodnevno grupno internirani u druge logore.

Nikola StojiÊ, Srbin iz Like, komandant Ëete „dobrovoqaca puËko-ustaπa”, koja je Ëuvala logor u Pleternici, naterao je sve logoraπe da se za pravoslavni BoæiÊ 1915. godine goli kupaju u zaleenoj reci Orqavi! Logor koji je bio smeπten u Trenkovoj vojarni i vlastelinskim barakama kraj reke Orqave sravwen je sa zemqom 1945. godine, prilikom viπednevnih borbi za osloboewe, ali je u parku do ulice ostao spomenik Hrvatima poginulim za domovinu u Prvom svetskom ratu, koga je 1925. godine sveËano otvorio veliki æupan Jovo Polovina.

Odgovorni za osnivawe logora i progon Srba u Monarhiji bili su vladin poverenik za Hrvatsku i Slavoniju baron Bela Talijani, za sremsku æupaniju Imbre pl. Hidegeti, vojni komandanti feldmarπallajtnant Lorenci i general pukovnik Oton pl. Brangenan. Logoraπko grobqe, zajedno s pravoslavnim, buldoæerom je sravweno sa zemqom za vreme Maspoka; posaen je mladi vinograd koji je kasnije donosio Ëuveno vino

26

„Klikun”! Ne samo da nema ni traga logorima na podruËju jugoslovenskih zemaqa Monarhije, nego nema traga ni veÊini logora u Austriji, Maarskoj, NemaËkoj; neπto Ëuvaju »esi, dok Bugari odriËu da su i postojali, smatrajuÊi da su u stvari oni najveÊe ærtve ratova u 20. veku.

NESTALI BEZ TRAGA Prema dokumentima Mirovne konferencije u Parizu 1919-1920. godine, meutim, bugarska vojska je prilikom zauzimawa „svoje okupacione zone u Srbiji, samo u srezu Surdulica pobila 6.000 odabranih Srba”. Od toga je 1.000 Srba æivo baËeno u najdubqe bunare u Surdulici i okolnim selima.

Tokom novembra 1916. godine u opπtinama Caribrod i Bosilegrad ubijeno je 1.000 Srba, a u LeskovaËkom srezu 2.000. Po istom izvoru, u toku rata pobijeno je 50.000 Srba na jugu Srbije, razoreno i spaqeno 55 sela, a prodato 5.000 imawa; rekviriran je gotovo celokupan stoËni fond i najveÊi deo æitnih prinosa. Oskrnavqene su crkve i ubijeno 16 sveπtenika. Mitropolit prizrensko-raπki NiÊifor interniran je u logor kraj Sofije gde je 1918. godine ubijen. Demontirano je i u Bugarsku preseqeno nekoliko fabrika tekstila i manufakturnih proizvodnih radwi u Leskovcu, Pirotu i Vrawu.

U Monarhiji je zakonom bila zabrawena upotreba Êirilice, kao i πtampawe ÊiriliËnih kwiga, novina i kalendara. Æupanijskim ukazima zabrawivane su srpske krsne slave, crkvene slave i noπewe litije; s pravoslavnih popova skidane su trake za opasivawe, ukoliko su bile u bojama „srpske trobojke”. »ak je i noπewe πubara bilo kaæwavano; pastirima su oduzimane drvene Ëaπe za vodu i pastirski πtapovi, ako su na sebi imali izgraviran bilo kakav srbijanski heraldiËki grb!

–aci u „puËkim πkolama” morali su da daju priloge za „Zitin fond”, a u nedostatku rudnih minerala skidani su kvake sa vrata kuÊa, crkvena zvona i uzimano orue za poqoprivredni rad. Pretapano je i pravqeno novo oruæje u Ëeπkim fabrikama.

Seqacima je bilo zabraweno peËewe rakije i slobodna prodaja sitne i krupne stoke sve do poËetka 1918. godine.

Ipak, prevratna anarhija i „zeleni kader” uzeli su masovni oblik od smrti cara Frawe Josifa, novembra 1917. godine. Po nareewu Berlina, iz koncentracionih logora u Habzburπkoj monarhiji poslato je „oko 12.000 zdravih logoraπa na rad u Tursku”. Preko polovine ih je do kraja rata netragom nestalo. U posledwoj godini rata sve viπe logoraπa s odreenom strukom radilo je kao robovska radna snaga u fabrikama i na vlastelinskim imawima. Treba pitati uvaæenog profesora da li to ima neke veze s istim statusom logoraπa u vreme nacistiËke NemaËke? Gde li su Hitler i ©per ovo videli i nauËili? NemaËke trupe su u Prvom svetskom ratu zadræale pravo da ovladaju i dræe dolinu Pomoravqa i Povardarja. O toj okupacionoj zoni nemamo nikakvih saznawa niti su nam pristupaËni nemaËki izvori! NemaËke trupe su tom prilikom kontrolisale i deo Kosova.

Iskra 1. maj 2010.

KAD SU BATAQUNI KRETALI NA SRBIJU Ne znamo kako bi sve ovo protumaËio ugledni profesor Berlinskog univerziteta, ali prema onome na Ëemu je u svom delu neprekidno insistirao, dajuÊi lekciju danaπwim generacijama, kao i onome πto je preÊutao, verovatno ovi dogaaji nije trebalo ni da se odigraju. Kao da su o wima odluËivali Srbi i Srbija!

PokuπaÊemo da damo odgovor iz pera poznatog hrvatskog istoriËara i publiciste, Josipa Horvata: „Pokoqewe, koje je uπlo u prve svoje πkolske klupe poËetkom 20. stoqeÊa, bijaπe uz πkolski sustav izvrgnuto i snaænim uticajem vjerskog odgoja, koji nije poËeo formirati buduÊeg Ëovjeka samo etniËki, nego i zadirao u Ëitav wegov duπevni i tjelesni razvitak. Crkva i dræava u Habzburπkoj monarhiji isprepletale su se i popuwavale, crkva sa svojom feudalnom strukturom bijaπe vjeran Ëuvar habzburπkog baroknog feudalizma. Barokna ceremonijalnost vjerskih sveËanosti, bqeπtavilo kostima, ekstatiËnost crkvene glazbe, sve same æive slike nadzemaqstva moÊi svjetovne i duhovne, davahu prodornost utjecaju vjerskog odgoja, koji je u hrvatskim masama silno djelovao”. Hrvatski narod, duboko religiozan, „sada je”, po Horvatu, „sluπao sa propovjedaonice kako je veÊ Krist rekao da Bogu treba dati πto je boæje, a caru πto je carevo, da je sveta duænost svakog vjernog dræavqanina - vjernost je uvijek bila prva krepost Hrvata - da se odazove kraqevom pozivu pod - oruæje, pogotovo kada treba osvetiti tako mrski zloËin, koji je toliko ucvelio premilostivog starog vladara. Vojevati za w - to je Bogu ugodno djelo, a kao vidqiv placet vrhovnog autoriteta crkveni su poglavari blagosiqali oruæje, da πto uspjeπnije zada smrt protivniku”. U tome se odmah istakla 42. „vraæja divizija” u MaËvi. I, ponovo po Horvatu, „Oj, hrvatski hrabri sine, prevezi me preko Drine! OsveÊena krv joπ nije Ferdinanda i Sofije”! Kako i sam Horvat sa zaprepaπÊewem konstatuje, po nalogu BeËa i Berlina, „prve hitce” morali su „izmjeniti upravo Hrvati i Srbi... Nitko se nije zgrozio nad tragikom uzajamnog prolijevawa bratske krvi! ©ta viπe, u redovima vojske vidi mnoge svoje uzorne starije drugove. ZaËudo, kao da su zaboravili lawske zanose - pobjede Srbije u balkanskim ratovima - i oni veselo stupaju, vidi se, uæivaju u zveckawu sabqe, ostrugama, remewu, revolveru, uniformi”.

U tom sistemu opπte kontrole i represije „uvijek su se u posqedwi Ëas odnekle naπle i velike hrvatske zastave, za svaku satniju po jedna, podoficiri iz stoæera dijele vojnicima trobojne kokarde i vrpce sa sliËicama bistriËke Marije ili Srca Isusova, obol crkve osuenicima na smrt”. Tu joπ nije kraj - „konaËno se uspiwe na govornicu sveÊenik, blagosiqa vojnike i oruæje, kad su bataquni kretali na Srbiju”, uz zvowavu crkvenih zvona, tu „ekstatiËnost barokne crkvene glazbe”. Novine su pune mræwe i najprimitivnijih karikatura na raËun „sviwske Srbije”i wenog jadnog seqaËkog „sviwskog kraqa” Pere. Pa i nemaËki car je na margini jednog izveπtaja iz BeËa o sarajevskom atentatu napisao: „sviwarija”! O

Iskra 1. maj 2010.

Pobornici ustaπke NDH najavili osnivawe stranke »lanovi Hrvatskog uqudbenog pokreta planiraju do kraja godine da formiraju stranku koja Êe uvaæavati Nezavisnu dræavu Hrvatsku (NDH). "Æelimo osnovati dræavotvornu i domoqubnu stranku koja Êe uvaæavati NDH", rekao je predsjednik ovog pokreta Tomislav Dragun na skupu povodom obiqeæavawa 69. godiπwice od osnivawa takozvane NDH odræanom juËe u dijelu zagrebaËke TkalËiÊeve ulice, koji su prozvali "Trg dr Ante PaveliÊa".

On je najavio da Êe do kraja godine Pokret biti preoblikovan u stranku, te da Êe biti definisan program, nastup i strategija motivisawa qudi. Pokret kao udruæewe djeluje veÊ sedam godina i ima 50 redovnih Ëlanova i oko 30 000 poËasnih.

Glavni govornik na "Sedmom okupqawu domoqubnih i dræavotvornih Hrvata na Trgu dr Ante PaveliÊa" bio je Mladen ©varc, koji je rekao, da je potrebno da se hrvatski narod sjeti 10. aprila dana kada je obnovqena hrvatska dræava.

"To se nije dogodilo poËetkom 90-ih godina proπlog vijeka, nego na danaπwi dan davne 1941.", rekao je ©varc dodavπi da je taj dan "praznik hrvatske dræave".

Na PaveliÊevu "Nezavisnu dræavu Hrvatsku", wen zloËinaËki karakteri i genocid, koji je poËinila nad Srbima, Jevrejima i Romima, ovih dana je podsjetio i kanadski diplomata i bivπi ambasador u Jugoslaviji Xems Biset, koji je od Hrvatske zatraæio da se konaËno izvini zbog Srna, 11.4.2010) tih zloËina. (S viπedecenijskom vaspitavawu germanske omladine u militaristiËkom duhu i sa jasno izraæenom mræwom prema Slovenima ne treba ni da govorimo.

Pitamo se kako bi dr Holm Zundhausen odgovorio na jednu ukradenu „inuvu” akademika Milorada EkmeËiÊa: „Nama je jasno zaπto jedan nemaËki car ili voa kreÊe da osvoji Ëitav svet, ali nam se otima racionalnom objaπwewu zaπto se odmah poËnu ubijati balkanski Ëobani?” Ne znamo, takoe, ni koliko je kroz istoriju bilo ærtava ovih ubijawa. Uvaæeni profesor nas, meutim, germanskom hladnoÊom upuÊuje na podatak po kome je Srbija u Prvom svetskom ratu imala 1,2 miliona ærtava - 28 odsto od ukupnog broja stanovnika (propustio je da kaæe kako je Ëak 80 odsto ovih ærtava nastalo u akcijama germanskih vojski).

Naπa istraæivawa pokazuju da je toliko ærtava imao srpski nacionalni korpus na jugoistoku Evrope. Srbija nije imala viπe od 800.000 vojnih i civilnih ærtava. Svojom kwigom profesor Zundhausen ovo osporava, pomaæuÊi time srpsku mitomaniju koju inaËe sve vreme kritikuje i izvrgava ruglu.

22. 3. 2010.

PeËat

27

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (142)

ALEKSANDAR JUGOVI∆: SRPSKI U STO LEKCIJA Roman Aleksandra JugoviÊa, Srpski u sto lekcija (1), potresna je priËa o stradawu srpskog naroda u Drugom svetskom ratu i posle wega. Mada opisuje stradawa pojedinaca i wihovih familija, celokupni utisak posle Ëitawa kwige moæe da zamisli Ëitav narod. Autor opisuje uglavnom stradawa i zloËine pojedinaca u nekoliko porodica, ali jasno je da on ciqa na celokupnu kalvariju Srba. On se pritom ne ograniËuje na okupatore, Ëetnike, partizane i wihove protivnike, veÊ piπe i o zlodelima qudi koji nisu pripadali nijednoj od tih grupa. Niti æeli da otvoreno presuuje Ëija je krivica; wegove simpatije su na strani stradalnika i muËenih ærtava. U tom smislu on verno opisuje dogaaje u Drugom svetskom ratu i wegove posledice i time zadobija poverewe kod Ëitalaca.

JugoviÊevi revizionistiËki pogledi na taj rat jasniji su od mnogih drugih takozvanih istoriËara, naroËito o komunistiËkom slavqewu „herojskog doba”, komunistiËke borbe i pobede. Otuda naslov romana „Srpski u sto lekcija” ironiËno ukazuje na potrebu Srba da i oni sami uËe sto lekcija o svom ponaπawu i o svojim verovawima.

dou na vlast. Tako Milica govori o svom bratu Radoπu, bivπem Ëetniku a sada komandiru milicije pod komunizmom: „Videla je u wemu nesigurnog Ëoveka, Ëoveka koji nikome ne veruje, koji misli da ukoliko je nekome loπije, wemu je boqe. Zato ih je mnoge pohapsio i bio u stawu da ih danima propituje, da ne spava, da traæi wihove greπke, poπto se svojih isuviπe bojao. KotarajuÊi po wihovoj savesti leËio je svoju i vaqda smatrao da ako pronae mnogo greπnih, time Êe dokazati sebi da wegov greh nije veliki, opravdavaÊe se, kupati, Ëistiti tuim zlodelima.”(82) Ubijao je drugove iz detiwstva. „Kakvi qudi, ko aveti. Ko bukaËe, u onim koænim kaputima.”(95) Na Radoπevu sahranu „doπlo pola Trbuπana, niko ne plaËe, niko ga ne oplakuje. Ni veÊe sahrane ni mawe æalosti... Kakvi wegovi pajtaπi, kakvi komunisti, oloπ... Ostavio je u oproπtajnom pismu da wegovu penziju dajemo u crkvu. Milica je samo govorila da krvave pare ne daje u crkvu. Znaπ πta je radila sa parama? Danima je odlazila na grobqe. Uzme motiËicu, mako iskopa i sahrani pare pored wega. Veli da za ovaj svet nisu, a nisu ni za onaj.”(100)

Trebalo bi mi dosta prostora da objasnim siæe romana i mnoπtvo karaktera, πto glavnih πto sporednih, πto opet podvlaËi sloæenost opisanih dogaaja. Zato se ograniËavam na opπte zakquËke o wima, pomiwuÊi samo imena tu i tamo. Koliko ima neprirodnih postupaka vidi se iz nekoliko primera. Jelica raa Slobodana i ubija se. Wen muæ, partizan Dragan, vrπi samoubistvo greπkom.

Nevoqa je u tome πto nesreÊa dolazi od sukoba izmeu porodica, DamwanoviÊa i JugoviÊa, i od isprepletanosti motiva i razloga u politiËkoj podeli grupa u sukobu. Nije potrebno objaπwavajuÊi ovde o kome se karakteru radi, navedeni detaqi govore o sliËnim reakcijama. Oni takoe govore o okolnostima u kojima su se deπavali: „Najviπe je onih koji su sami sebe izdali, najviπe je onih koji su sami sebe ubili, i sve vreme tako radeÊi, upirali prstom u drugoga.”(11) Smiqka, silovana i zaraæena od ruskih vojnika, „nije umrla od sifilisa, za wega je bilo leka, umrla je od tuge, ona se ne leËi.”(37) „U kafani se priËa da ne mogu iskopati raka, koliko za noÊ poubijaju. Otvaraju πvapske grobnice, zbirne, te sa ©vabama naπe sahrawuju.”(47) Slobodan na testu napisao da je na sahrani komunistiËkog prvaka bilo oko 15.000 qudi.

Greπka, trebalo je da napiπe preko, zato nije dobio stipendiju. „Æivot mi se pretvorio u stalne pokuπaje da zaboravim.”(77) „Poloæaj komandira milicije budio je u qudima æequ da mu se ulaguju, ali i strah, jer u tim vremenima, niËim izazvano, bez razloga, mnogi su zavrπavali po razbacanim zatvorima πirom Jugoslavije.”(81)

O Titu ima zaËudo malo direktnih pomena po imenu, ali se oseÊa da se on krije iza mnogih od ovih negativnih primera, kao u ovim ironiËnim primedbama: „Sahrawen je uz poËasnu paqbu, sa petokrakom na spomeniku iznad wegove slike, a ispod ispisano: `Da nam dugo, dugo æiviπ, naπ voqeni druæe Tito`.” „NajveÊi heroj naπega doba je Josip Broz-Tito.”(49) „Pomiπqao je da je Tito svuda. Nalazio je razlog da veruje da sve vidi, da svakoga zna.”(51)

Jedno objaπwewe autor vidi u prevrtqivosti karaktera i wihovoj okrutnosti kada

28

Neki qudi nalaze bekstvo u iseqavawu u svet. Radenko poseÊuje brata MiliÊa u Australiji, u koju je MiliÊ doπao iz Mathauzena, prvo u Srbiju, i kad je Ëuo da je Srbija poraæena, Beograd poruπen, »iËa ubijen, donosi potresne zakquËke. „Sve se promenilo. Ovde sam dugo i kada bi se zaratilo, a da imam dvadeset i pet, nikada ne bih bio na strani Srbije. Srbija je mnoge moje prijateqe poubijala, i mene je proterala, ubila. Posle rata nisam ni æiveo. Ni u πta viπe ne verujem. U ratu bih ratovao za Australiju, ma i protiv Srbije. Koja Srbija...”(201) MiliÊ daqe razmiπqa: „Prokleto je i vreme i zemqa. ©to kolevka zaquqa to motika zakopa. Prokleta je i kolevka i zemqa. Proklet sam i ja i ovaj moj brat koji je doπao da bi mi to po ko zna koji put potvrdio. E, kako Êu bilo kome verovati?

Kako sam uopπte mogao verovati u bilo πta? Dovde sam stigao noseÊi sa sobom jedino veru i nadu. Onda se nada ugasila, a sada i vera umrla. Viπe mi nije æao ni Gojka, ni Radoπa. Ne æalim ni sebe, davno sam sebe preæalio. I zaπta Êe mi sada brat. Viπe se niπta ne moæe promeniti. Sve je svejedno. Ne æivim sa voqom, veÊ iz razloga πto æivot tako hoÊe.”(203)

Iskra 1. maj 2010.

Nije ni Ëudo πto se qudi okreÊu ka Bogu kao jedinom spasu iz tragedije koja ih je snaπla. Autor inaËe Ëesto pomiwe Boga. Tako i Boπko, koji je krenuo ka Bogu, u razgovoru sa ocem Milutinom: „Ti i ne shvataπ da komunizam odavno nije u modi.” „Ne, Bog je u modi.” „Bog, moj Milutine, nikada nije ni izaπao iz mode. Vi ste na wega zaboravili, ali nije on na vas... Eto ga u tebi, u tvojim reËima, u kafi koju pijeπ.” ”Pa kako ga ne vidim.” „Prvo - neÊeπ.

Drugo - tvrdoglav si. A treÊe - videÊeπ ga kadtad.”(175-176) .

Roman se zavrπava razmiπqawima jednog od naslednika tog doba, Srbobrana (simboliËno ime!). S obzirom da izgleda da autor æeli da narod nauËi lekcije iz tragiËne proπlosti, wegova razmiπqawa zasluæuju da se nadugaËko citiraju: „Nikada nam nije palo na pamet da zub vremena Ëini svoje, da se nalazimo na nebrojeno puta veÊ pojedenim stvarima... Na tom straπnom toËku Ëini mi se da bi se svakome zavrtelo u glavi. Ali nama neÊe, zato πto smo u centru i niko ne pokuπava da iz wega izae. ©taviπe, πto snaænije zavrti, jaËi je mir, jer onda toËak od silne brzine i ne izgleda kao da se kreÊe. Qudsko oko ne vidi promene, ne æeli ni da ih vidi... Morava je donosila mutnu vodu ispod svake kuÊe, mewajuÊi korito. Gde god se otkopa viπe od jednog metra doe se do πqunka. I tako je Morava povezala sve sudbine, davila u sebi junake ovog kraja, ali i Ëuvala tajne. Svaka kuÊa jeste udavqena tajna. Prave se zidovi, kapije, ograuje se, ali xaba. Kada se πqunak ispod we podigne, pa pokrene vodu, udavqene tajne, kao leπevi, plivaju.

Tada ih svi primete... I svaki put kada mislim da sam se sa posledwom sudbinom upoznao, izae iza ugla, iz mraka, muËki, nova i tera me da i wu preæivqavam. VraÊaju mi se junaci u proπlost, dubqe, daqe traæeÊi korene nesreÊe, a ona je toliko stara i πiroka, teritorijalno mislim, da joj se konture i ne naziru. A ovi novi, kao pod indigom, preslikavaju one stare. Neki mi junaci beæe po tuim zemqama, ima ih u Americi, Australiji, NemaËkoj, u posledwe vreme i po Rusiji, i ne vredi πto promene kolevku, kad ni u drugoj ne mogu biti mirni... Ukoliko kiπa doe od Kraqeva, neÊe biti prstiju da se izbroje dani dok ne prestane. Sa sobom nosi poplave. Pokrene Moravu.”(260-263) JugoviÊ ne precizira koje lekcije Srbi treba da uËe, ali u samom tekstu vidi se koje. Pre svega, voli i poπtuj drugoga kao samog sebe. Drugim reËima, hriπÊanska zapovest - Ëini drugome ono πto æeliπ da on Ëini tebi. Ne ubijaj, jer je to smrtni greh. Ne deli se na politiËke partije i grupe, jer one vode u sukobe. Kloni se mræwe, jer samo qubavqu savlauju se ionako teπke æivotne okolnosti. Najzad, ne traæi neprijateqa spoqa, on je u tebi samom.

Na æalost, ogromno je pitawe kada Êe Srbi nauËiti ove lekcije.

Vasa MihailoviÊ --------------------(1) Aleksandar JugoviÊ, Srpski u sto lekcija (Beograd: Filip ViπwiÊ, 2008), 265 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. maj 2010.

Posledwa pesma Predraga PetroviÊa Ne mogu da piπem nekrolog za svoga milog saborca i prijateqa Predraga. To Êe uËiniti neko drugi. Ja Êu samo da objavim wegovu poruku uz posledwu pesmu koju je napisao. Svetu i kwiæevnosti je ostavio dragoceno blago koje predstavqaju wegove pesme. Nama koji smo ga dobro poznavali i mnogo voleli svaka wegova poruka, svaki telefonski poziv i razgovor bili su darovi, a sa wime je otiπao i po deo nas samih.

-0Dragi Mateja, ... Kad sam sinoÊ otiπao u krevet nikako da zaspim πto mi se vrlo retko deπava. Uzalud sam se prevrtao sa jedne na drugu stranu, ali glavu nisam mogao da ispraznim od naviruÊih stihova nepostojeÊe pesme Ëije obrise nisam mogao ni da nazrem. Nemam pojma kako i odakle je to naiπlo, ali nisam mogao da se smirim dok to nisam stavio na hartiju. Tebi πaqem pesmu u sirovoj formi, baπ onako kako je izaπla iz moje glave (boqe reÊi srca) pre nego πto sam uradio i zanatski (versifikatorsko doterivawe i glancawe) deo posla na woj, πto verovatno neÊu ni uËiniti, jer nemam nameru da je nigde i nikom drugom πaqem. Ako si saËuvao onih nekoliko pesama, napisanih posle izlaska „Korala” koje sam ti zasebno poslao, prikquËi i ovu, tako da imaπ moj ceo poetski (bednih razmera) opus. Ne znam πta me je spopalo da posle pauze od 8/9 godina opet propevam, ali odoleti nisam mogao i eto tu smo... o. Mateja MatejiÊ K'o umoran putnik sa dalekih strana Prikrada se veËe i mraËi sve viπe Zelenilo liπÊa sa zaspalih grana Povetarac πto ih neænim dahom wiπe.

U takvo se veËe ja spremam da bdijem, SeÊawima ne dam da od mene beæe....

I od zaborava moram da ih skrijem, Jer me svako od wih ogreva i æeæe.

Kao straæar Ëuvam razvaline proπlog Mojih ideala nekadaπwa zdawa Od modernog danas nepozvano doπlog sve sveto i Ëisto iz Ëoveka sklawa.

Zasipani stalno razvratom i sramom Srqamo u ambis sa klizave staze, Zaslepqeni lako prqavoga tamom, Gde nasiqe i moÊ pravdu grubo gaze.

Sasuπene usne raspetoga Hrista Put spasewe nama oproπtajno nude: nek' vera u Wega k'o sunce zablista I obasja nadom pokajane qude.

Predrag PetroviÊ

29

+ PREDRAG PETROVI∆ Posle duæe bolesti preminuo je 21. marta 2010. g. u ManËestru, Engleska, Predrag PetroviÊ, bivπi pripadnik Srpskog dobrovoqaËkog korpusa i znameniti pesnik vascele srpske emigracije.

Predrag PetroviÊ roen je 17. februara 1924. g. u Beogradu od oca Duπana i majke Olge iz Ëuvene porodice RankoviÊ iz sela KaleniÊ kod Uba u srezu Tamnavskom. Otac mu je u to vreme bio advokat u Beogradu, pa je potom stupio u dræavnu sluæbu te je najpre bio sudija u Tetovu a potom je postavqen za predsednika suda u Surdulici.

Preminuo je vrlo rano,1932. g., pa poπto mu je supruga bila iz Vaqevske nahije, to se sa sinom Predragom preselila u Vaqevo. Predrag je osnovnu πkolu zavrπio u Beogradu i Surdulici, a gimnaziju s velikom maturom u Vaqevu. Posle mature, Predrag je u jesen 1941. g. kada je u okupiranoj Srbiji izbila komunistiËka revolucija i kada su komunisti poveli graanski rat, Predrag je s veÊim brojem vaqevskih gimnazijalaca koji su bili Ëlanovi "Belih orlova", omladinske organizacije pokreta "Zbor" Dimitrija V. QotiÊa, stupio na poziv generala Milana NediÊa u srpske dobrovolce. Bio je stalno u Prvom puku, u 3. bataqonu Ëiji je komandant bio poruËnik Milenko PopoviÊ s kojim se u jesen 1944. g, pred ulazak Stqinove Crvene Armije u Srbiju povukao u Sloveniju.

Iz Slovenije se Predrag s Prvim pukom Ëiji je komandant bio major Ilija-Ika MiÊaπeviÊ i ostalim nacionalnim snagama povukao 1. maja 1945. godine u Italiju gde je bio u logorima u Palmanovi, Forliju i Eboliju. Pripadao je kwiæevnom kruæoku Ratka Pareæanina, πefa Prosvetnog odseka SDK, koji je izdavao Ëasopis "©esti septembar" u Santa Mariji Di Kapua, gde je bila radna grupa kapetana Adama KarapanxiÊa. Predrag je sem u pomenutom Ëasopisu saraivao i u literarnoj reviji "Pod maslinama" Ëiji su urednici bili Bora KarapanxiÊ i Vukadin Kecan. U proleÊe 1947. g. Englezi su sve pripadnike Kraqevske jugoslovenske vojske prebaci u Britansku zonu u NemaËkoj. Predrag je bio u logoru "F" a 22. jula 1947. g. bio je sa 140 pripadnika KJV izdvojen u logor: "Ipsiolon" sa ciqem predaje Josipu Brozu Titu i wegovom komunistiËkom reæimu. Posle sprovedene istrage od strane islednika Stefana Klisolda iz britanskog "Forew ofisa", Predrag je sa 39 zatoËenika otpuπten iz logora i upuÊen u civilni Di-Pi logor.

Dok je bio u "F" logoru Predrag je uredio a YMCA πtampala kwiæevni zbornik "Pod borovima".

Kada je dobio status „raseqenog lica”, Predrag je krajem 1948. g. s veÊom grupom dobrovoqaca emigrirao u Englesku. BoraveÊi u Engleskoj Predrag se dva puta æenio. Posle razvoda s prvom æenom, æiveo je u ManËestru sa drugom suprugom Ajdom koja mu je ukazivala veliku negu tokom bolesti i koja ga je dostojno ispratila na veËni put.

U logorima u Italiji i NemaËkoj, Predrag se uveliko bavio kwiæevnim radom a naroËito za vreme dok je s Pareæaninom bio u Svetoj Mariji De Kapua. Tamo je u to vreme boravio i tek prebegao iz

30

komunistiËke Jugoslavije profesor i kwiæevni kritiËar Milutin Devrwa koji je napisao opπirnu studiju "Savremena jugoslovenska kwiæevnost” (ZagraniËna), gde je dao sjajnu ocenu Predragovih pesama sabranih u zbirku "Korali". Profesor Devrwa je naroËito naglasio da su pesnici Mateja MatejiÊ i Predrag PetroviÊ svojim pesmama mnogo zaduæili zagraniËnu kwiæevnost.

Predragova zbirka "Korali", koja je bila spremna za πtampu 1946. godine. nestala je u onim tragiËnim mesecima hapπewa i zatoËewa u Munster Lageru "Ipsilon", da bi je tek obnovqenu s novim pesmama πtampala "Svetosavska kwiæevna zajednica" 1999. g. koju je osnovao u Beogradu dr Ratibor –ureviÊ, kliniËki psiholog, koji je ujedno osnovao i religiozno-nauËno izdavaËko preduzeÊe "IHTUS", objavivπi oko 60 naslova.

Predrag je, πto u Italiji, πto u NemaËkoj i Engleskoj - a naroËito zadwu deceniju svoga æivota - saraivao u mnogim listovima i Ëasopisima: "Pod maslinama", "LuËa”, "©esti septembar", "Pod borovima", "Iskra", "Kwiæevni vesnik" i dr. U antologiji izbeglike poezije "Na stazama izbeliËkim - Srpsko pesniπtvo u izbegliπtvu 19451968" koju su uredili dr Mateja MatejiÊ i Bor. M. KarapanxiÊ a πtampala "Srpska misao" u Melburnu, Australija, uneto je sedam najlepπih Predragovih pesama. Predrag je takoe s protom MatejiÊem, Borom KarapanxiÊem i Acom PavloviÊem saraivao na kwizi: „Sa krstom u ruci i qubavqu u srcu” koja je nedavno izdata u Vaqevu. Zadwih godina Predrag je vrlo aktivno uËestvovao u radu dobrovoqaËke zajednice u Engleskoj i bio je na zadwem dobrovoqaËkom Saboru odræanom na Svetoj Gori u jesen 1998. godine povodom proslave 800-godiπwice manastira Hilandara. Tada je bilo i naπe posledwe viewe...

Predrag PetroviÊ je uËinio ogroman posao za dobrovoqaËku zajednicu a naroËito za srpsku izbegliËku kwiæevost - posebno poeziju, pa mu odajemo bezmernu zahvalnost, uznoseÊi tople molitve Gospodu Bogu da u Carstvo Svoje primi pravednu Predragovu duπu a porodici, naroËito Ajdi, podari utehe za pokojnim Predragom, kome neka je VjeËnaja pamjat!

Bora M. KarapanxiÊ

+ Divna TodoroviÊ U »ikagu, SAD, umrla je 3. aprila 2010. godine posle duge bolesti Divna TodoroviÊ (roena Perhavec), udova naπeg druga i bivπeg dobrovoqca »etvrtog puka SDK, Vladimira-Gare TodoroviÊa.

Opelo pokojne Divne obavqeno je 10. aprila u manastiru Sv. Save u Libertvilu, a sahrana na manastirskom grobqu gde veÊ poËiva wen suprug Gara.

Naπe iskreno sauËeπÊe kÊerki Jelki (Govedarica), sinu Milanu i drugim srodnicima, Molimo se Gospodu da naπoj Divni podari æivot V. D. veËni u Crstvu Hristovom!

Iskra 1. maj 2010.

Prilozi „Iskri” Za pokoj duπe naπe drage drugarice Vente-Vere ∆uruvije, ostaju nam divne uspomene wene vesele prirode i qubavi za sve nas, koji smo imali sreÊu da provedemo sve godine naπeg izbegliπtva sa wom. Naπe toplo sauËeπÊe wenim Êerkama, Miπani i Milanki, Miπaninoj deci, kao i wenoj dobroj sestri Seki i wenoj familiji.

Takoe za pokoj duπe naπeg dobrog druga Duπka TerziÊa, uz molitvu da mu Bog da mir i pokoj duπi. Branku, Sowi i wihovoj familiji naπe toplo sauËeπÊe.

Verka IliÊ sa decom $ 50 Za pokoj duπe i seÊawe na naπeg druga i pesnika Predraga PetroviÊa Voja MiletiÊ £ 10 Ilija JovanoviÊ £ 10 Za pokoj duπe naπeg dragog saborca i pesnika Predraga PetroviÊa o. Mateja i Cica MatejiÊ $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog i vrednog druga, pesnika, Vaqevca Predraga PetroviÊa Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe naπeg dobrog druga qotiÊevca i zboraπa, Predraga PetroviÊa Mirjana VujnoviÊ $100 Za veËno seÊawe na moju dragu Micu MatejiÊ Nada Bardak A$ 50

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Administracija: Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, (Publisher) Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro 28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23 ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Poverenika za Englesku Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: ◊ivan Lazarevi≤.

18 Hants Rd., Birmingham, B30 2PL (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson - Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. maj 2010.

SeÊawe na naπe divne drugarice Goru BreπiÊ, Ventu ∆uruviju, Micu MatejiÊ i druga Duπka TerziÊa Nada i Miro PopoviÊ A$ 40 Za pokoj duπa naπih dragih i dobrih prijateqica, Bose OstojiÊ i Mice MatejiÊ Nada DeliÊ A$ 30 Lujza NikoliÊ A$ 20 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na Divnu TodoroviÊ Andra MandiÊ $10 Umesto voπtanica na grobove naπeg dragog kuma Duπka TerziÊa, dragoj i miloj drugarici Venti ∆uruviji, dragoj i dobroj prijateqici Divni TodoroviÊ i mojoj ©apËanki Mici MatejiÊ Ana VasiÊ $ 60

Pokuπaj likvidacije „Novosti” Dobrica∆osiÊ: Novine "Politika" predstavqale su u 20. veku simbol srpske graanske civilizacije.

Prodajom "Politike" nemaËkom kapitalisti simboliËno je oznaËen poËetak duhovne kapitulacije Srbije u "tranziciji". Prodaja NIN-a nekom inostranom koncernu privodi kraju intelektualnu samostalnost i slobodu kritike u srpskoj kulturi. "Srpski" kapital nema "para" jedino za umne i stvaralaËke kapacitete srpske kulture.

"Supermarketi" su simbol srpskog neokapitalizma i domaÊe ekonomske tranzicije i istorijskog propadawa srpske privrede i srpskog druπtva, koje nije poËelo "pedesetih" i "devedesetih" nego devetnaestih godina 20. veka.

Sada je u toku neko "tranzicijsko" muvawe oko "VeËerwih novosti". Radi se o likvidaciji nezavisnosti posledwih, najtiraænijih i najobjektivnijih narodnih novina, koje su pored primerne informacijske delatnosti razvile i impresivnu kulturno-prosvetnu delatnost, pa su i u srpske sirotiwske domove uπle mnoge najboqe kwige srpske i svetske kwiæevnosti.

Iz tih i preÊutanih razloga izraæavam solidarnost sa Mawom VukotiÊem, urednicima i novinarima "VeËerwih novosti" i svim kulturnim i javnim poslenicima koji brane samostalnost i nezavisnost "VeËerwih novosti".

Iako sam se odavno zarekao da Êu da zaÊutim, ne mogu ni u ovoj prilici da budem dosledan jer sam sa desetak prijateqa 1980. godine pokretao Ëasopis "Javnost", s ciqem

SAU»E©∆E PRESTOLONASLEDNIKA ALEKSANDRA BRANKU TERZI∆U Dragi Branko, Sa velikom tugom smo Kleri, deËaci i ja primili vest o smrti tvog dragog oca. Æelimo da izrazimo naπe najdubqe sauπeπÊe povodom ovog nenadoknadivog gubitka koji te je zadesio.

- Nema reËi utehe koje mogu da ublaæe bol zbog gubitka roditeqa.

Iskreno se nadamo da Êeπ naÊi snage u sebi da prebrodiπ ove teπke trenutke. Tugujemo sa tobom i sa celom porodicom smo u mislima i molitvama.

- Uvek Êemo se seÊati Duπana sa velikom qubavqu i toplinom. Bio nam je dragi prijateq tokom toliko godina i svima Êe nam mnogo nedostajati.

- Joπ jednom te molim da primiπ naπe najdubqe sauËeπÊe.

- Tvoj ALEKSANDAR _ Na daÊi povodom Duπkove sahrane 6. aprila, drug Marko Pivac proËitao je oproπtaj sa pokojnikom predsednika DobrovoqaËkog udræewa„Jadran” druga Andre MandiÊa, koji zbog bolesti nije mogao prisBMK ustvovati sahrani. pluralistiËkog traæewa puta temeqne reforme titoizma i spasavawa demokratske i civilizovane Jugoslavije, koji je titovska vlast staqinistiËki zabranila. A 1984. sa dvadesetoricom vrhunskih srpskih nauËnika, pisaca, umetnika i intelektualaca organizovao sam Odbor za odbranu slobode misli i izraæavawa, koji je delovao pet godina na prostorima Ëitave Jugoslavije.

Nisam sreÊan πto u ime svoje doslednosti moram i 2010. godine da uËestvujem u odbrani slobode miπqewa i izraæavawa kao potvrde qudskog dostojanstva i odgovornosti za humanistiËko-demokratski preporod srpskog druπtva.

21.3.2010. <www.novosti.rs>

Novosti

Kako se kunu Srbi...

Oni koji imaju platu do 20.000 din: "LEBA MI !"

- Oni koji imaju do 40.000 din: "SVEGA MI !"

- Oni koji imaju do 100.000 din: "PO©TEWA MI" - PolitiËari i biznismeni: "NE MAK'O SE S OVOG MESTA!"

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Profesor Mlaen KovaËeviÊ, ekonomista

SRBIJA U DUGOVIMA DO GU©E Srbija je u dugovima do guπe, koje ne znamo ko Êe i kako da vraÊa, ali i pored toga nastavqamo da uzimamo nove kredite. VeÊ smo visoko zaduæena zemqa sa 22,8 milijardi evra obaveza prema inostranim kreditorima, na osnovu pokazateqa i Svetske banke i MMF, a Narodna banka Srbije i nadleæni pokuπavaju da ublaæe situaciju tvrdeÊi da smo i daqe sredwe zaduæena dræava sa uËeπÊem duga u BDP od 74,1 odsto, odnosno πest odsto ispod granice koja nas odvaja od visoko zaduæenih.

Ovo za "Novosti" kaæe Mlaen KovaËeviÊ, ekonomista, i istiËe da je u posledwe dve godine doπlo do drastiËnog pogorπawa spoqne zaduæenosti, a sa uzimawem kredita nastaviÊe se i u ovoj i u sledeÊoj godini, πto nas moæe dovesti u dugoroËno teπku duæniËku krizu.

* ©ta viπe brine - privatni ili dræavni dug?

- Brine ukupan dug, iako Narodna banka Srbije insistira da privatno zaduæewe, odnosno obaveze preduzeÊa prema inostranstvu, ne treba da brinu, mislim da ima i te kako razloga za zabrinutost. Jer, πta Êe biti, na primer, ako jedan "Telekom" zapadne u probleme i ne bude u stawu da otplaÊuje svoje rate kredita. Scenario je prost. Siti banka ili bilo koji drugi kreditor kod koga se ova kompanija zaduæila moæe zauzvrat, zbog neplaÊenih obaveza, da ovu naπu nacionalnu kompaniju preuzme po minimalnoj ceni.

* Od Ëega zavisi naπa sposobnost da vraÊamo kredite?

- Od snage naπe privrede, koja jedino moæe da obezbedi devize. A πto se tiËe dræave, ona Êe uvek naÊi naËin da reguliπe svoje obaveze. Moæe da reprogramira dugove, da uzima nove kredite, πto i Ëini veÊ godinama.

Na primer, od Evropske investicione banke, Evropske banke za obnovu i razvoj, Svetske banke, MMF... Ali, i to ima cenu. Pitawe je pod kojim uslovima, po kojim kamatama moæe da se zaduæuje. Srbija samo po osnovu kamata duguje πest milijardi evra za period od Ëetiri do pet godina. Oni koji zajme oËigledno ne misle kako Êe te kredite da vraÊaju.

* OËekujete da Êe se nastaviti sa uzimawem novih kredita?

- Apsolutno. VeÊ ima naznaka da Êe nam Kinezi najverovatnije dati milijardu evra zajma, a Rusi oko 800 miliona evra. U najavi su i nove pozajmice Evropske investicione banke... A najavquje se i prodaja "Telekoma" do kraja godine, u trenutku kada kriza i daqe drma Evropu, πto znaËi da Êe cena za takav srpski resurs biti mnogo mawa nego u nekom drugom, boqem vremenu. Dræava nastavqa da krËmi svoje "porodiËno blago", da rasprodaje sve πto ima. Pomiwe se i privatizacija EPS a kao glavni interesent javqa se Ëeπki "»ez", odnosno jedna dræavna institucija. Kako je moguÊe da strana dræavna kompanija moæe da bude boqi gazda od nas samih u svojoj kuÊi.

* Da li smatrate da nam se, ukoliko ne doe do nekih bitnijih promena, moæe dogoditi "grËki scenario"?

- Kako god da ga nazovem, grËki, argentinski, islandski, on je tu negde. Ne mogu da kaæem taËno kada Êe se to dogoditi, ali ako nastavimo da ovako "gazdujemo", odnosno da se samozaduæujemo, a da niπta ne radimo, blizu smo kolapsa. Da podsetim, troπimo 25 odsto viπe nego πto zaraujemo.

DOZNAKE IZ INOSTRANSTVA

* Do sada su nas znaËajno spasavale doznake iz inostranstva, odnosno devize koje su naπi qudi zaposleni van zemqe donosili u Srbiju. ©ta Êe biti u ovoj godini?

- Doznake Êe biti znaËajno mawe. Evropa joπ nije izaπla iz ekonomskih problema πto znaËi da Êe se smawivati broj zaposlenih, a na udaru su uvek bili stranci. To znaËi da Êe i naπi qudi koji rade πirom Evrope ostajati bez posla, a samim tim mawe Êe donositi deviza u zemqu.

OTI©AO NOVAC O d 1. j a n u a r a 2 0 01 . g od i ne d o d a n a s dræava je po osnovu inostranih kredita, privatizacije... uzela 70 milijardi dolara. Kuda je taj novac otiπao ja ne vidim. Za devet godina nismo izgradili nijedan novi most niti je zavrπen Koridor 10, ni bilo koja znaËajnija investicija - kaæe profesor KovaËeviÊ.

Novosti, 21.3.20 <www.novosti.rs>

Slavica MORAV»EVI∆ Podvukla - Iskra) (P