God. LXIII
Birmingham, 1. mart 2010.
Broj 1186
Mawa: moæda spreËava veÊu, konaËnu
DVE RUÆNE STVARNOSTI KonaËna: Uniπtewe Srbije kao suverenog faktora I do sada je TadiÊeva vlast u Srbiji, Ëiji je on predsednik, obavqala prema woj - Srbiji svoje izdajniËke radwe, ali su one bile bar „upakovane” u priliËno sofisticirane „oblande”. Tako su moæda iritirale ali nisu potpuno vreale inteligenciju samog naroda. TipiËan je bio sluËaj sa Kosovom. Na otvorenu secesiju Kosova, Srbija je bila duæna da to spreËi silom, inaËe bi to bila izdaja. Dosetiπe se TadiÊevi „Vlasi” „spasonosne ideje” po kojoj u EU πto pre, pa Êe tamo Kosovo sigurno biti spaπeno i odbraweno „naπom diplomatijom”. I to bez rata. Nije se, istina, dogodila EU, ali jeste UN, gde „naπa diplomatija” „osvjetla obraz” jer su, eto, UN, u ime Srbije, zahtevale da Meunarodni sud pravde (MSP) da svoje meritorno miπqewe o legalnosti kosovske secesije. Rezolucija? Uniπtewe RS odmah a Srbije vremenom Ovakve, meutim, „oblande” sada su proπlost - jer sad TadiÊ i wegova vlast, otvoreno i bez zazora vrπi te izdajniËke radwe i to direktno vreajuÊi ne samo narodnu veÊ i pamet srpske Skupπtine. Kolika drskost! TadiÊ traæi od we da ona donese Rezoluciju da je u Srebrenici poËiwen genocid, a sve zbog toga jer on nije imao snage da se odupre nareewu iz Brisela: Rezolucija! - u protivnom nema ulaska u EU! Da je imao bar malo viπe hrabrosti, on je mogao da kaæe briselskoj gospodi da je Skupπtina Srbije pogreπna adresa i da doda: To ne kaæem ja, TadiÊ, veÊ je na to ukazao MSP, a po tuæbi BiH, da Srbija nije krivac za genocid u Srebrenici. ZnaËi, gospodo, vi ne poπtujete odluku MSP!? Pravoqubivi (ali ne i pravdoqubivi!?) Brisel bi se zasigurno osetio zateËenim jer, kao πto se zna, „pravo” - pogotovo „meunarodno” - jeste sama bit celokupnog zapadwaËkog ustrojstva i dræavnosti. I, verovatno - naravno, ukoliko oni iz EU Srbiju veÊ ne smatraju svojom kolonijom -, Rezolucija bi otpala... Ali na ovome nije kraj veÊ tek poËetak Srebrenice, jer se ipak Rezolucija naπla pred Skupπtinom Srbije. Pa hajde πto je TadiÊeva jedva nadpoloviËna veÊina za Rezoluciju kakvu TadiÊ odnosno EU hoÊe, ali wu hoÊe i opozicija (napredwaci, Koπtunica i verovatno IliÊ, sa neπto „spuπtenim durbinom”. Naime, opozicija zahteva da se iz Rezolucije izbaci „genocid” i da ona glasi: u
Srebrenici je izvrπen „ratni zloËin”. Umesto, dakle, da bude TadiÊu samo neophodan „tas na vagi”, a da bi, s druge strane, stvarno „torpedovala” TadiÊevu izdajniËku ideju, opozicija je trebalo da bojkotuje skupπtinske sednice koje raspravqaju o Rezoluciji. Jer TadiÊu, poπto ima kakvu-takvu veÊinu, nije problem da svoju Rezoluciju provuËe kroz Skupπtinu, ali za wega je veliki problem pred EU, ako wu bojkotuje opozicija. Jer, na kraju krajeva, Rezolucija sa priznatim od strane Skupπtine srpskim ratnim zloËinima vrlo malo, ako uopπte, umawuje snagu zapadwaËkih manipulacija oko uniπtewa Srbije, kao politiËkog faktora, na duæu stazu, a konkretno uniπtewa Republike Srpske u BiH - odmah. A ako je, pak, veÊ opozicija opredeqena za Rezoluciju, ona bi trebalo da bude inspirisana jedino trajnim pomirewem tri b-h naroda Boπwaka, Hrvata, Srba; morala bi biti zasnovana na istini; u skladu s wom svaki pojedinaËni narod bi morao nepristrasno da istraæi sve svoje „ratne zloËine” (ili „genocide” ako ih ima) i objavi putem Rezolucija svojih respektivnih parlamenata, pa Êe i srpska Skupπtina jednovremeno objaviti i svoju. Ako ovako postupi srpska Skupπtina - i tu je sva humanitarnost ovog pristupa - u BiH nikad viπe neÊe doÊi do rata, bar po ovom pitawu, za razliku od ove TadiÊeve, laæne - πto se pomirewa tiËe jer ona direktno vodi u - novi rat, tamo! Preoteti i Sever Kosova od Srbije I na Kosovu sa baπ ovih dana odvija jedna nova drama koju je, najverovatnije, omoguÊio TadiÊev reæim. Naime, veÊ ima podugo kako razni SAD vojni zvaniËnici iz KFOR-a ili NATO-a ukazuju na „nenormalnost” da u Severnom Kosovu postoje dve „paralelne” vlasti, srpska i albanska; da prvu treba ukinuti, i svega jednu - albansku - staviti pod politiËki sistem Priπtine. Piter Fejt civilni predstavnik EU na Kosovu, javno je sad izaπao sa detaqnim planom, kako tu nenormalnost pretvoriti u „normalnost”, tj. da se ukine srpska uprava u Severnom Kosovu. Povodom ovog plana, oglasila se „Skupπtina zajednice srpskih opπtina KiM” sa svog Sabora odræanog 4. februara 2010 u K. Mitrovici. U svojoj Rezoluciji (taËka 1), Sabor kategoriËki odbacuje antisrpski plan Pitera Fejta i Haπima TaËija o
Dve ruæne... tzv. „integraciji severnog dela KiM”. Daqe, „Euleks”, poπto je „uz pomoÊ Beograda” integrisao „ostale delove KiM”, ustremio se „da i severni deo juæne pokrajine stavi pod svoju kontrolu”. Brisel i Vaπington „ne kriju da se Beograd sloæio da Albancima ustupi KiM, kao uslov da Srbija ue u EU”. Srbi sa KiM, „zato”, oËekuju da Beograd „ne samo retoriËki, nego stvarno brani„ Kosovo „i jasno pokaæe” da je wegov suverenitet „vaæniji od severoatlanskih integracija”. TaËka 2 Rezolucije, poziva se na TadiÊev istup sa sednice SB UN, gde je ovaj osudio da na Kosovu Euleks nije, a morao bi da bude, u skladu sa 6 taËaka ugovora, „statusno neutralan”, Srbi s KiM usled toga oËekuju od TadiÊa da Euleksu „otkaæe gostoprimstvo”. TaËka 6 Rezolucije govori o tome da je formirana delegacija Srba sa Kosova, koja ima zadatak „da sa politiËkim Ëiniocima” Srbije „rasmatra pitawe oËuvawa KiM u okviru Srbije”. Jedan Ëlan delegacije je i episkop raπko-prizrenski Artemije. Uz bruku, „sluËaj Artemije” privremeno razreπen Meutim, „sluËaj” episkopa Artemija je daqwe zakomplikovao i onako teπku kosovsku situaciju. U Ëemu je „sluËaj”? Najblaæe reËeno on je u timingu tj. vremenu kad se odigrao. Naime, ovih dana (druga nedeqa februara) jedna delegacija sv. Sinoda SPC isleuje finansijska poslovawa eparhije raπko-prizrenske, ali i neke odluke episkopa Artemija koje su bile protivne odlukama Arhirejskog sabora SPC (wen najviπi zakonodavni organ). S druge, pak, strane, episkop Artemije svojim otvorenim nimalo diplomatskim napadima na nezavisnost πiptarskog Kosova, „trn u oku”, je: prvo, samim ©iptarima, pa tzv. meunarodnoj zajednici, jer zbog wegovog stava, pitawe Kosova, joπ je uvek „vruÊe” i „aktivno”, a ne kako su se nadali na Zapadu, posle kraÊeg srpskog protivqewa sve Êe „leÊi” i biti „normalno”. Najzad, episkop Artemije, svojim stavom, u TadiÊevim oËima priËiwava mu se kao veliki liËni neprijateq - usporava wegov hod prema EU i NATO-u i onemoguÊuje, u samom korenu, priznawe Kosova putem veÊ utabane „tehnike” „malih vrata”. E, sad, ako je akcija Sinoda, usredsreena da se episkop Artemije samo „disciplinuje” timing je rav, ali, uopπteno, situacija - izuzev moæda velike javne bruke do koje je nepotrebno doπlo nije tragiËna, s dobrom voqom obe strane, ima nade da se popravi. Ali, ako je akcija Sinoda doπla zbog toga πto je episkop Artemije „trn u oku” TaËiju, Zapadu i/ili TadiÊu - koga zbog toga treba ukloniti! -, situacja, ali najviπe po SPC, jeste vrlo tragiËna. SPC koja je kroz vekove uvek bila dosledno posledwa brana samobitnosti, i koja nikad tu svoju funkciju nije izneverila, pala je, izgleda, na ispitu dnevno politikanskih evro-integracija. I to - da bi tragedija bila potpuna - pala je kao prvi akt tek ustoliËenog patrijarha Irineja, koji je baπ izabran na tu funkciju s nadom i uverewem da se s wim na Ëelu Crkve, tako neπto nikad ne bi moglo desiti. Joπ se nismo pribrali od „πoka” samog „sluËaja” kad, eto, i drugog „πoka”. Odlukom sv. Sinoda, episkop Artemije, privremeno (do konaËne
2
odluke sv. Arhijerejskog Sabora na svojoj redovnoj majskoj sednici), smewen je, a za administratora eparhije raπko-prizrenske postavqen je umirovqeni episkop Atanasije (JevtiÊ) - naravno, uz obaveznu dodatnu javnu bruku. I ostali veÊ ostvareni TadiÊevi „sluËajevi” Na prvom mestu tu je Vojvodina. Iz EU doπla naredba Vojvodina mora da bude autonomna. TadiÊ im kaæe, pa ona je veÊ autonomna. Ne, takvu - odgovaraju - hoÊemo je sa elementima dræavnosti. Nekih 150 funkcija dræave Srbije, moralo je biti preneto na Vojvodinu. ©ta to praktiËno znaËi: Vojvodina je dobila deo birokratije Srbije, ali ova Srbije nije procentualno smawena. Zaπto? Ovaj, sada „viπak vrednosti”, kako reËe Marks, posluæio je dodatnom bogaÊewu veÊ, inaËe, prebogate TadiÊeve birokratiji. Taman TadiÊ malo odahnuo, oni iz EU: Srbija - 7 regija odnosno πest plus Vojvodina. Nekako TadiÊ ispovrti 6 regija, kad iz EU: ona koja se graniËi s Kosovom mora biti 50/50 s autonomijom za Albance, a ona u Sanxaku s BoπwaËkom veÊinom i autonomijom sliËnoj vojvoanskoj. TadiÊ se uhvati za glavu - znaËi 6 birokratija od kojih su dve skoro kao vojvoanska a preostale Ëetiri su dve vojvoanske. Pitawe je, znaËi, kako Êe Srbija da snosi jednu ogromnu, a ne smawenu, srpsku centralnu birokratiju plus otprilike neπto mawe od pet vojvoanskih. I opet isto: ovde ostvareni „viπak vrednosti” pretoËio se u xepove lokalnih partijskih „dahija” s rezultatom: oni iz proπirene TadiÊeve vlasti sve bogatiji; narod - sve siromaπniji. Baπ kao u Marksovo vreme. Svi vi koji se redovno bavite politiËkim pitawima srpske scene, sigurno ste primetili, da vlast, odnosno ministar odbrane Dragan ©utanovac, od pre nekoliko meseci, javno zagovara ideju da bi Srbija trebalo da pristupi NATO-u. Nisu to viπe samo „probni baloni” za ispitivawe kako Srbi reaguju na tu ideju, veÊ se radi o profesionalnoj vojsci koja se obuËava po „NATO standardima”, tranzicija koja bi do kraja 2010. trebalo da bude okonËana. ©ta stvarno znaËi ova promena? TadiÊ je shvatio da je Obami za wegov rat u Avganistanu neophodno „topovsko meso”, pogotovo ako je ono jeftino, pa raËuna, ako ©utanovac to javno iskazuje, to bi primoralo SAD da vrπe pritisak na EU, da ona po ubrzanom postupku primi Srbiju u Uniju. Koliko Êe to narod koπtati u novcu i æivotima - to
IZ SADRÆAJA Srbiji ne veruju ni Rusi ni Amerikanci . . . . . . . . . . .
4
`Genocid` u Srebrenici - `povod` za NATO napad . . . . 7 NeÊe proÊi! SrebreniËki mit i istina. . . . . . . . . . . . 11 Srbi Êe uz veru prevaziÊi sve podele. . . . . . . . . . . . . 13 Rave poruke Artemijeve eliminacije. . . . . . . . . . . . 15 Prilog strategiji spoqne politike Srbije . . . . . . . . . 19 Strancima odgovara `banana ekonomija` Srbije . . . . . 23 Ruske zablude. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 Goran MarkoviÊ, Male tajne (Rev.) . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Iskra 1. mart 2010.
je TadiÊu posledwa briga To je jedna od umiπqenih TadiÊevih koristi NATO „igrom”, ali postoje i druge. Tu su na hiqade EU zakonskih akata iz oblasti qudskih prava, kriviËnog prava, ekonomije, privrede koje Srbija mora da usaglasi sa EU; sve se to - po TadiÊu - na brzinu reπava kroz NATO. Razmiπqawa o juriπu u EU `po svaku cenu` Ovi naπi politiËari zagovaraju ulazak u EU kao neπto πto - kao maioniËarev πtapiÊ - reπava sve naπe probleme, a uz to - tvrde - uopπte ne koπta! Kako ne koπta? Da ne idem daqe, πta su Hag, Kosovo, Rezolucija, pa evo sada i Crkvu hoÊe da nam uniπte... zar to veÊ nije preveliki `danak` EU? Odgovaraju: da, moæe biti, ali to je simbolika. HoÊe za naπe dobro da nas „denacifikuju”... - moraπ da razumeπ - boje se MiloπeviÊevog naslea... HoÊe da budu sigurni kad doemo u EU... ne brini, sve to moæda malo iritira naπ srpski ponos i inat, ali to je niπta prema bogatom æivotu tamo... Crv sumwe, meutim, ne miruje: kako ne koπta? Nije li Zapad poznat... tamo nema niËeg „fraj”... pa Ëak i kod nas, ako hoÊeπ, u bilo koji klub sportski, πahovski... moraπ da plaÊaπ „Ëlanarinu”. „»lanarina” bukvalno preokrenu moju misao, pa nastavih: Ti, veliπ, u „klub” bogatih i sretnih se moæe bez „Ëlanarine”... laæeπ! Moæda je oni tamo ne zovu tako... ne plaÊa se meseËno, godiπwe, vremenski... ali ona i to „bogata” - bogata Ëlanarina za bogat æivot; zar nije tako? - sigurno postoji... S ovim „otkriÊem”, tek sad, sumwa se raspomami: πta ova naπa vlast radi? Stvarno niπta; samo sprovodi anti-srpske diktate iz Brisela. Kako urediti sopstvenu dræavu - Vojvodina, regije odreuju stranci; zavadiπe nas sa braÊom u Crnoj Gori; sa onom u BiH ne smemo ni pomisliti da smo braÊa; oteπe nam Kosovo, pa sad nam i Crkvu, preko predsednika TadiÊa, uvlaËe u prqavu rabotu priznavawa wegove nezavisnosti. ©ta Êemo jesti odnosno sejati odreuje EU; oni pripremaju zemqu Srbiju za deponiju svog nuklearnog otpada; ekonomiju i finasije, odreuje nam MMF; za koga Êemo glasati i sa koliko posto zavisi od OEBS-a; protivprirodne odnose u druπtvu ne smemo zvati pravim imenom - bolest, koju treba leËiti - veÊ „odnosom ponosa”. ©ta Êemo misliti ili Ëitati... i joπ hiqade, u osnovi sliËnih `sitnica`, nam nareuju naπe NVO... A naπa vlast, na Ëelu s TadiÊem - sve to bez pogovora „aminuje” a mi je Srbi preskupo plaÊamo sa oko 1000 evra godiπwe po glavi (Buxet Srbije: oko 6 milijarde evra; Srba, bez mawina: oko 6 miliona). U meni se neπto prolomi i doe mi „jeretiËka” misao kako bi naπi globalisti „po svaku cenu” mogli da razreπe dilemu skupog plaÊawa dve „Ëlanarine” - jedne naπoj posluπnoj vlasti, a druge gazdama, EU. »ini mi se da je sasvim moguÊe da oni to uËine svojim direktnim apelom Evropskoj uniji. Zamiπqeni apel Srba globalista EU Poπtovana Unijo, Pre svega, ovo naπe pismo (a i druga sliËna Êe verovatno doÊi) moæe na prvi pogled izgledati neozbiqno, molimo vas da ga ipak s paæwom proËi-
Iskra 1. mart 2010.
tate i prihvatite ideje iznesene u wemu. One mogu biti od koristi i vama i nama. Kako? Vaπe dræawe srpskih zemaqa u pokornosti, Êe biti mnogo jeftinije, a efikasnije, nego pod TadiÊem; a naπe uËeπÊe, na mesto TadiÊa, u EU i uπteda od naπeg odbijawe da plaÊamo wegovu pqaËkaπku vlast biÊe tolika, da Êe nas to direktno odvesti u zaista bogatiji æivot, a koji je ovaj samo laæno obeÊavao. Evo, meutim, naπeg plana. Ideja 1: Mi æelimo da nas primite u EU samo i iskquËivo pojednaËno, nas 6 miliona Srba, a ne kroz dræavu pogotovo TadiÊevu. Neka vrsta kolonije u kojoj smo mi individualno - kolonijalci. Dakle, da nas primite kao kolonijalce. Vidimo, suviπe je to ime „opresivno” za moderan humani svet. Nemamo, stoga, niπta protiv da nas zovete „globalistima” a sam narod iz koga potiËemo - „Globalizam 1”; „1” je ovde zato jer se nad nama vrπi prvo ispitivawe vaqanosti ovog plana, za eventualne nove prijeme u EU zemaqa pod ovim uslovima. Ako se ideja pokaæe kao dobra, moæda bi ovaj naπ globalistiËki model, radi boqe i efikasnije funkcionalnosti sadaπwe krajwe glomazne EU, mogao biti primewen na 19 zadwe primqenih Ëlanica EU, dok bi samo 8 originalnih zadræalo svoj sadaπwi „status quo”. Ne mogu se nabrojati koristi od komunicirawa svega 8 qudi meusobno, od 27 danas, ili joπ gore eventualne buduÊe EU sa 30 i viπe novih Ëlanica - u efikasnosti, u vremenu, u administraciji; sve se to svodi, u krajwoj liniji, na nezamislivu uπtedu u novcu. Ideja 2: druge uπtede za EU koje omoguÊuju ovaj plan. Dræavu Srbiju, koja ne postoji viπe, direktno Êe administrirati - kao u kolonijama vaπi Ëinovnici iz jednog centra, πto znaËi nisu potrebne viπe Vojvodina i regije; wih Êe administrirati niæe Ëinovniπtvo EU; obavezujemo se da Êemo vaπe administrirawe ovih naπih prostora nadoknaditi proporcionalnim poveÊawem naπih individualnih EU taksa. Srpska vojska viπe nije potrebna; postojimo, mi Srbi globalisti, oko 4 miliona vojno sposobnih, koji se automatski ukquËuju u vojne strukture EU ili NATO-a; wihovo uËeπÊe u svim akcijama sveta je zagaratovano, nije viπe, kao sad, predmet „nagaawa” izmeu dræava Ëlanica i NATO-a u pogledu broja vojnika i vremena u takvim akcijama; moæe se samo zamisliti koliko je tu ogromna „uπteda” u koπtawu i vremenu za rediteqe takvih vojnih akcija. Ideja 3. Poπto je u prve dve ideje bilo reËi o uπtedama EU od primene ovog globalistiËkog modela, doπlo je vreme, da se kaæe neπto i o „uπtedama” ovog naπeg srpskog prostora od iste primene. U materijalnom pogledu, a uopπteno uπtede su velike (oko 1000 evra /po glavi/ godiπwe - minus poveÊawe individualne takse Srba globalista (vidi Ideja 2). U ove cifre nije ukquËena uπteda od ukidawa Vojske jer je neprocewiva, ali je sigurno bar joπ 500 evra godiπwe. U politiËkom pogledu. Poπto Srbija viπe ne postoji kao dræava, plan Zapada da Srbiju uniπti kao suverenog politiËkog faktora postaje bezpredmetan. Zahvaqujemo πto ste nas sasluπali; oËekujemo vaπ odgovor. N. QotiÊ
3
SRBIJI NE VERUJU NI RUSI NI AMERIKANCI Naredni meseci kquËni su za opstanak Republike Srpske i severni Kosmet, kaæe Obrad KesiÊ, analitiËar TSM Global iz Vaπingtona Ne moæe se reÊi da su se, od dolaska Baraka Obame na Ëelo ameriËke administracije, odnosi izmeu Srbije i Amerike popravili, ali postoji mali pomak koji daje nadu da ti odnosi mogu da se poboqπaju - kaæe u intervjuu za NT Obrad KesiÊ, analitiËar agencije TSM Global u Vaπingtonu. Naæalost, dodaje KesiÊ, to poboqπawe ne znaËi da Êe Srbija imati boqu poziciju u ostvarewu sopstvenih interesa. Taj mali pomak ka pozitivnijim odnosima izmeu Amerike i Srbije gradi se na politici uslovqavawa koja i daqe predstavqa najvaæniji faktor u ameriËkoj spoqnoj politici prema Srbiji. Osim toga, i ovaj pomak je ostvaren na osnovu znaËajnih ustupaka vlade u Beogradu na uπtrb srpskih interesa.
od wih odustaje”? - Rusi su svesni i vide da Srbija u suπtini vodi neiskrenu borbu za Kosmet. Postoji retorika koja se non-stop koristi, koja obeÊava odluËnu i æestoku borbu za Kosovo, a s druge strane imamo seriju poteza Srbije koji, u suπtini, ojaËavaju nezavisnost Kosova. Najboqi primer je zahtev vlasti u Beogradu upuÊen Rusiji da ne blokira izveπtaj generalnog sekretara UN preko kojeg je otvoren put uspostavqawa Euleksa. Rusi su to videli kao dokaz da je Srbija neiskrena u svojoj borbi za Kosovo i ne veruju da bi mogla da bude iskrenija i u politici i u odnosu prema Rusiji.
Moæe li to prividno vezivawe za Rusiju da nas koπta pogorπawa odnosa sa SAD?
Koje je ustupke napravila vlada u Beogradu? - Najvaæniji ustupci vlade u Beogradu su oko Kosova. Od omoguÊavawa postavqewa Euleksa, pa do najnovijih obeÊawa da Êe Srbija prestati da insistira da se Euleks i UN pridræavaju sporazuma „o πest taËaka” koji je postignut izmeu Srbije i generalnog sekretara Ban Ki Muna. Postoje i drugi potezi, poput zajedniËkog pritiska Beograda i Vaπingtona na premijera Milorada Dodika i na RS, a uz to bih dodao i ohrabrujuÊe reËi nekoliko Ëlanova Vlade koji najavquju spremnost da uvedu Srbiju u NATO. Sve to pokazuje tok dogaaja koji u velikoj meri ide u pravcu ameriËkih oËekivawa. Naæalost, i ovo malo poboqπawe u odnosima je vrlo plitko i ograniËeno na jednostrano zadovoqstvo ameriËkih Ëinovnika koji se bave Srbijom i Balkanom.
Kako Vi gledate na sve ËvrπÊe vezivawe Srbije za Rusiju? - Za Srbiju je najboqe da ima najboqe moguÊe odnose i sa Rusijom, i sa EU i sa SAD. Ti odnosi moraju da se izgrauju na osnovu zajedniËkih interesa, ali nuæno je da Srbija prvo jasno definiπe sopstvene nacionalne interese . Trenutno, a rekao bih i u posledwih devet godina, ovo definisawe srpskih nacionalnih interesa nije se ostvarilo, i zbog toga postoji generalna konfuzija, πto je i najveÊa prepreka za izgradwu korektnih i boqih odnosa sa drugima. Mislim da Rusi veÊ odavno vrlo malo veruju Srbima, a joπ mawe oËekuju od wih. Ne samo zbog percepcije da su vlasti u Beogradu viπe naklowene Americi, nego i zbog toga πto imaju oseÊaj da oni nemaju jasne stavove, prvo i prvenstveno vezano za sopstvene interese, poput Kosova.
Mislite da je logika Moskve „zaπto bi Rusija zastupala srpske interese ako Srbija sama
4
- Poπto ne verujem da se Srbija stvarno pribliæava Rusiji, ne verujem ni da bi to moglo ozbiqno da ugrozi odnose sa SAD. Da je iskrenija u æeqi da ima dobre i jake odnose i sa Moskvom i sa Vaπingtonom, moæda bi tu i bilo prostora da Srbija iskoristi odnose sa Rusijom da bi ojaËala svoje pozicije sa Amerikom. Ali, situacija je sada takva da SAD ne strahuju previπe da Êe Srbija naglo da se pribliæi Rusiji koja, istovremeno, ne veruje u iskrenost srpskih odnosa sa wom, tako da, u suπtini, Beograd ovakvim ponaπawem slabi odnose i sa Rusijom i sa Amerikom. »ini mi se da neki qudi u Beogradu misle da su pametniji i sposobniji od Rusa i Amerikanaca i da mogu da ih izmanipuliπu za sopstveni interes i marketing.
Kako Êe izgledati daqi razvoj dogaaja na Kosmetu ako je vlada u Beogradu zaista u praksi odustala od borbe? - Naredna godina je mnogo vaæna iz viπe razloga. OËekujemo presudu Meunarodnog suda pravde, ali najvaænije pitawe ove godine biÊe severno Kosovo i Mitrovica. Zbog toga πto je u toku akcija Amerike, Euleksa i lokalnih albanskih institucija da se severni deo u potpunosti asimilira u „nezavisnu dræavu” Kosovo. U Americi postoji uverewe da je Srbija prihvatila ovu „realnost” asimilacije i da, Ëak, pomaæe u ostvarivawu nekih ciqeva vezano za ovaj proces. Tako se, na primer, u Vaπingtonu mnogo govori o tome da je Srbija odstupila od zahteva da se sprovodi sporazum o πest taËaka, da se to vidi po tome da je carina Kosova veÊ postavqena i da granice prema Srbiji u potpunosti kontroliπu vlasti u Priπtini. Uz to, zvaniËni Vaπington je u istoj meri zadovoqan imenovawem novih sudija od strane Vlade Srbije, koje su veÊ prihvatile saradwu sa institucijama iz Priπtine . To moæe da bude prikazano kao korak prema ukidawu paralelnih
Iskra 1. mart 2010.
Srbiji ne veruju... institucija, pogotovu u pravosuu.
Koliko su realne prognoze da Êemo u meuvremenu uÊi u EU? - Najave raznih liËnosti u Beogradu i u Briselu da bi taj proces mogao da se zavrπi u narednih pet godina, jednostavno su nerealne. U Srbiji postoji laæna debata o Evropskoj uniji. Predstava da u Srbiji postoji neki ozbiqan antievropski blok, nije taËna. To je kreacija politiËkog marketinga da bi se zastraπili glasaËi i na taj naËin ojaËala pozicija takozvanih proevropskih snaga u Srbiji. Sve glavne politiËke stranke podræavaju ulazak u EU, samo se razlikuju po tome koliko je to pitawe od prioriteta. Oni koji bi πto pre, i po svaku cenu, uπli u EU, previπe gledaju utopijski na Uniju kao na lek za sve srpske bolesti, a oni koji bi usporili ili uslovqavali ulazak, previπe potcewuju Ëlanstvo u EU. I jedni i drugi su neiskreni u svom opredeqewu prema „evropskim iniËno gledaju prema EU iskquËi vrednostima” i ci vo u materijalnom kontekstu - da bi Ëlanstvo znaËilo viπe para.
Da li je moguÊe da Srbija ostane jedina zemqa na Balkanu koja ne bi bila Ëlan NATO? - Ne vidim zaπto bi to uopπte bilo problem? Pogotovo kad bi Srbija izgradila sopstvenu strategiju nacionalne bezbednosti i vojnu doktrinu. Postoje i druge „bele fleke” u Evropi ©vajcarska ili Austrija - i one nisu u niπta loπijoj poziciji zbog toga πto nisu Ëlanice NATO. Gotovo dvadeset godina tvrdim da nijedna zemqa Balkana nema ni sposobnosti ni ekonomsku moÊ da postane Ëlanica NATO. Prema istraæivawu poqskog ministarstva odbrane, Ëlanstvo u NATO je ovu zemqu koπtalo izmeu milijardu i milijardu i po dolara. »ak i kad bi Srbija imala ove pare, boqe bi bile iskoriπÊene kao investicije u infrastrukturu i projekte koje bi stvorili nova radna mesta. Moram da priznam i da ne razumem one u Srbiji koji stalno govore da ne bi nikad viπe, i ni pod kakvim okolnostima, koristili vojsku, a istovremeno su spremni da πaqu vojnike u Avganistan. Ne bi da ratuju za Kosovo, ali bi da ratuju da odbrane Belgiju od nekog moguÊeg neprijeteqa.
Nije li to, ipak, opasna pozicija, jer NATO se sve viπe πiri? - NATO kao institucija ima velike prob leme da opravdava sopstvenu egzistenciju: kroz istoriju je postojao i gradio se na osnovi ameriËkih interesa i kapitala. U posledwih deset godina, Amerika pokazuje sve veÊe nezadovoqstvo NATO-om i veÊ postoji opredeqewe u Americi da moraju da grade novu vojnu strukturu koja bi bila efikasnija i sposobnija od NATO-a. Drugim reËima, vrlo je lako zamisliti da u skoroj buduÊnosti ili viπe neÊe biti NATO-a, ili Êe alijansa tako radikalno da se izmeni da viπe uopπte neÊe biti bitno pitawe ko je Ëlan, a ko nije.
Iskra 1. mart 2010.
U tom kontekstu, πta znaËi izgradwa srpsko-ruske baze - „centra za brze i humanitarne intervencije” - i kako je u Americi odjeknula ova vest? - Izjava predsednika Medvedeva oko izgradwe ovog centra privukla je veliku paæwu u SAD, ali to je trajalo vrlo kratko i na kraju je iznesen zakquËak u medijama da je ova inicijativa neostvarqiva. Koliko ruski projekat „Juæni tok” moæe da bude znaËajan za srpsku spoqnopolitiËku poziciju, imajuÊi u vidu da taj gasovod remeti ameriËke planove za „Nabuko”? - „Juæni tok” je mnogo znaËajniji projekat od ove baze. On je najveÊi izazov ameriËkoj strategiji kad je reË o pitawu energetike i bezbednosti na prostoru Evrope. Amerikanci su od pada Berlinskog zida imali viziju u kojoj oni postaju jedina supersila i na ovaj naËin garantuju sopstvene, bezbednosne, energetske i ekonomske interese. Cela strategija posle zavrπetka hladnog rata, zasnivala se na uverewu da Êe Rusija biti veoma slaba i nestabilna i da Êe Amerika uæivati prednost u svakom pogledu u Evropi i u regijama na granici Rusije. Ove regije su kquË i za uspostavqawe garancija za oËuvawe slobodnog pristupa izvorima energetike za Ameriku i wene saveznike. Rusija pod Putinom, koja je mnogo jaËa i koja je izgradila jedan nivo samouverenosti kao svetska sila, poremetila je ovu ameriËku strategiju. ©ta, po Vaπem miπqewu, Amerika zapravo æeli od Bosne? - Teπko je proceniti, pogotovu kad se uzme u obzir da sadaπwa ameriËka administracija, zbog velikih globalnih izazova i ekonomske krize, nema moguÊnost da se bavi pitawima na periferiji ameriËkih nacionalnih interesa, poput Balkana. Generalno postoji inercija u ameriËkoj spoqnoj politici, koja se u sluËaju Bosne svodi na uverewe da su muslimani najveÊe ærtve, a Srbi najveÊi xelati, i da Dejtonski sporazum nije uspeo da izgradi funkcionalnu i stabilnu dræavu . U Americi postoji uverewe da bi funkcionalnija dræava mogla biti jedino centralizovanija dræava. Zbog ovog uverewa, ameriËka politika je, u posledwih godinu dana, kroz seriju sastanaka u Butmiru pokuπavala da isforsira ustavne promene koje bi vodile u pravcu centralizacije vlasti u Bosni.
U Ëemu je suπtina sukoba izmeu Incka i Dodika? - Incko æeli da oËuva instituciju visokog predstavnika kao najmoÊniju instituciju u BiH, gde bi on i wegovi sponzori u Vaπingtonu, ali i pojedinci u evropskim zemqama, odluËivali o svemu. Jednostavno, on æeli da se vrati ono vreme kad je Pedi Eπdaun kroz nasiqe i nametawe odluËivao o svemu. Zbog takvog nedemokratskog i nelegalnog ponaπawa visokih predstavnika, Bosna je pretvorena u posledwu autokratsku dræavu u
5
Evropi, u kojoj su se krπila osnovna qudska i graanska prava i u kojoj su zakoni i druge dræavne odluke donoπeni nasilniËki i arogantno. Incko tvrdi da je u pitawu „evropska buduÊnost BiH”? - U suπtini, najveÊa prepreka za ulazak BiH u EU, i za dugoroËnu politiËku stabilnost, jesu visoki predstavnik i wegova kancelarija. NemoguÊe je reπiti bilo kakav problem kad visoki pre ds t avn ik i w eg ovi sp onz or i n on- s t op ru πe lokalne demokratske institucije i ignoriπu voqu biraËa BiH. Sada boπwaËki politiËari i veÊina boπwaËke javnosti ne prihvataju RS i priæeqkuju weno ukidawe. Istovremeno, visoki predstavnik i drugi stranci, pogotovo Amerikanci, i daqe im daju nadu da je to moguÊe postiÊi ako je situacija u BiH dovoqno nestabilna i opasna. Jasno je onda da Boπwaci nemaju nimalo motivacije da postignu dogovor kroz kompromis i dijalog sa Srbima i Hrvatima. Zaπto bi razgovarali i pregovarali kad postoji πansa da postignu maksimalistiËke ciqeve ako bi ubedili strance da samo radikalan potez sa wihove strane moæe da spreËi novi rat?
Moæe li to da se desi, da doe do ukidawa RS? - Sadaπwa konfrontacija izmeu premijera Dodika i Incka predstavqa kquËni momenat ne samo za RS, nego i za BiH. Ja se nadam da Êe svi u BiH, kad se vidi da je visoki predstavnik irelevantan i nemoÊan da daqe nameÊe reπewa, shvatiti da im je jedina πansa za boqu buduÊnost u direktnim meusobnim pregovorima i dogovorima.
Kako objaπwavate nedavnu izjavu predsednika TadiÊa da Êe Ëuvati integritet Bosne? - Izjave predsednika TadiÊa su korektne i ne bi trebalo da se previπe analiziraju u kontekstu sukoba Incka i Dodika. Jednostavno, Srbija mora da potvruje svoj stav kad je reË o teritorijalnom suverenitetu i integritetu BiH, pogotovo πto traæi da se to poπtuje kad je u pitawu Kosmet. Izjava predsednika TadiÊa nije problematiËna, ali mislim da postoje problemi u odnosu Srbije prema RS.
Koji problemi? - Niko ne oËekuje da Srbija ugroæava sopstvene interese zbog RS, ali ne bi trebalo da radi neπto πto oteæava poziciju RS i wenih lidera. Naæalost, mislim da u posledwe vreme Srbija to radi. Aktivno pomaæe onima koji pritiskaju i ucewuju RS i nepotrebno komplikuje poziciju RS. Isto tako, inicijativa o rezoluciji o Srebrenici se radi na naËin koji direktno oteæava poziciju RS. Argument koji se stalno koristi da bi se diskvalifikovala RS oko svih pitawa, od Dejtona do visokog predstavnika, jeste moralni - da je ona „genocidna tvorevina”, pa zbog toga ne moæe da ostvari status koji joj garantuje Dejtonski sporazum. ZloËin u Srebrenici je temeq ovog argumenta, i odvajawe ærtava Srebrenice u posebnoj rezoluciji parlamenta Srbije, ojaËaÊe moralni argument koji
6
koriste protivnici RS.
©ta Hrvatska hoÊe da zaoπtravawem odnosa sa Srbijom?
postigne
- Nisam siguran da Hrvatska stvarno æeli da zaoπtri odnose sa Srbijom. Gotovo sve probleme izazvao je odlazeÊi predsednik Stjepan MesiÊ. Poseta Kosovu i Metohiji, izjave protiv Dodika i RS i pretwa da bi poslao vojsku u BiH kad bi se RS kroz referendum otcepila, predstavqaju wegovo liËno uverewe da je stabilnost na Balkanu garantovana samo na osnovu slabe i nesigurne Srbije. To nije originalna MesiÊeva misao, veÊ jedno antisrpsko uverewe koje moæe da se nae i u Beogradu i koje glasi da mir na Balkanu moæe samo dugoroËno da se izgradi preko Srbije koja ne predstavqa opasnost drugima i koja je prihvatila da je kriva za sve πto se desilo devedesetih godina. - Najviπe bih voleo da ignoriπemo MesiÊa i wegove provokacije, ali naæalost, zbog slabosti i podeqenosti stranaka, on Êe i daqe imati veliki uticaj na politiËke prilike u Hrvatskoj... - Zabriwava me Êutawe Brisela i Vaπingtona na MesiÊeve izjave, pogotovo vezano za slawe hrvatske vojske u Bosnu. Ta wihova tiπina u velikoj meri afirmiπe MesiÊa i wegove stavove i pokazuje wihovu licemernost prema Srbiji. Da li bi isto tako Êutali da je neko iz Srbije rekao da bi srpska vojska trebalo da ue u Bosnu ako neko preti ukidawem RS?
Kome se MesiÊ „preporuËuje” serijom poteza koji su, na kraju wegovog mandata, upereni protiv Srba i Srbije? - Ne znam da li gospodin MesiÊ ima neke liËne ambicije, ali definitivno ima ozbiqan kompleks i frustracije koje pokazuju da ne postoji velika razlika izmeu toga kako on vidi Srbiju i Srbe, i kako je vide Branimir Glavaπ ili Marko PerkoviÊ Tompson. On je pokazao svoje pravo lice, to nije ona maska koju je izgradio o tolerantnom i demokratskom Ëoveku, nego lice Ëoveka koji gaji u sebi ozbiqan πovinizam.
Kako se na ministra JeremiÊa sada gleda u Vaπingtonu i koliko wegov liËni stav i odnosi sa Hilari Klinton oblikuju odnose dve zemqe? - Nerealno je govoriti o ozbiqnim odnosima i komunikacijama izmeu ministra JeremiÊa i sekretarke Klinton. Ni gospoa Klinton niti bilo ko drugi na najviπem nivou ameriËke administracije nemaju vremena ni moguÊnosti da se previπe bave Balkanom i Srbijom. Tako da ministar JeremiÊ moæe da ima vrlo ograniËen pristup gospoi Klinton. I kad dobije moguÊnost za neki bliæi susret, to je uvek u kontekstu ameriËkih interesa, odnosno, o tome πta konkretno Srbija nudi. Marija KordiÊ Nedeqni telegraf, 28.1.2010. Podvukla - Iskra) <www.nedeljnitelegraf.co.rs> (P
Iskra 1. mart 2010.
Politikolog Aleksandar PaviÊ:
„GENOCID” U SREBRENICI - IZREÆIRAN „POVOD” ZA NATO INTERVENCIJU NA BALKANU Stotinak intelektualaca iz SAD, Evropske unije, Izraela i Rusije uputilo je proπle nedeqe apel parlamentu i predsedniku Srbije da ne usvajaju rezoluciju o Srebrenici kojom bi optuæili sopstveni narod i "zacementirali propagandnu priËu Ëije kquËne komponente nemaju uporiπta u Ëiwenicama". Potpisnici apela, meu kojima su ugledni evropski i ameriËki profesori, novinari, bivπe diplomate, samo su deo velikog kruga qudi koji sumwaju u "zvaniËne" verzije dogaaja koje kreiraju moÊne dræave i institucije, tvrdi politikolog Aleksandar PaviÊ, koji godinama prati i analizira izveπtavawe stranih izvora o ratovima na prostorima bivπe Jugoslavije. - Vaænost Srebrenice je prevaziπla nacionalne i regionalne granice, ona se pretvorila u suπtinsko civilizacijsko pitawe: da li propaganda moæe da prinudi jedan narod da priz na zloËin koji nije poËinio - kaæe PaviÊ. - KritiËki intelektualci na Zapadu kaæu da je parola "Moramo spreËiti novu Srebrenicu" postala standardni uvod u "humanitarne" vojne intervencije πirom sveta, od Kosova, preko Iraka do Konga. A propagandni metodi razvijeni u "sluËaju Srebrenica", tvrdi on, upotrebqeni su i za opravdavawe totalitarnih, takozvanih "antiteroristiËkih" zakona koji postaju povod za oduzimawe slobode i neograniËeno dræawe u pritvoru bez presude, Ëak i bez znawa pritvorenog zbog Ëega je iza reπetaka.
NajæeπÊi momak Srebrenice PaviÊ je dugo æiveo u SAD gde je i diplomirao na prestiænom Berkliju, a devedesetih se vratio u domovinu koja je pucala po πavovima. ZahvaqujuÊi dobrim kontaktima s obe strane okeana, bavio se konsultantskim poslovima, jedno vreme bio je savetnik u kabinetu Biqane PlavπiÊ, a sarauje s uglednim centrima za istraæivawe geopolitike u SAD. On naglaπava da je manipulacija informacijama o Srebrenici zapoËela istog trenutka kada i rat u Bosni. - Jugoslovenski ambasador u UN, –okiÊ, grubo je spreËen 1993. da predstavi Generalnoj skupπtini i Savetu bezbednosti izveπtaj o etniËkom ËiπÊewu Srba u Srebrenici i okolnim selima, s imenima viπe od hiqadu ubijenih civi-
Iskra 1. mart 2010.
la. Te ærtve za svet ne postoje, iako je wihov konaËan broj veÊi od tri hiqade. Ali, kad je Vojska RS preπla u kontrao fanzivu veÊina zapadnih medija poËela je da izveπtava o humanitarnoj katastrofi civila muslimana u Srebrenici, koja je ubrzo proglaπena za demilitarizovanu zonu pod zaπtitom UN. - Meutim, ona je, kao i ostale zaπtiÊene zone, postala uporiπte Armije BiH, s prekaqenim borcima koji nisu razoruæani - kaæe PaviÊ. - O tome piπe i reporter "Vaπington posta" u februaru 1994: "Ratni trofeji Nasera OriÊa nisu okaËeni o zid wegovog udobnog stana. Oni su na videokasetama: spaqene srpske kuÊe i bezglavi srpski muπkarci, sa wihovim patetiËno zgrËenim telima. 'Morali smo da upotrebimo hladno oruæje te noÊi', objaπwava OriÊ, dok se scene mrtvih muπkaraca iskasapqenih noæevima smewuju na wegovom 'soni' televizoru. ObuËen je od glave do pete u maskirnu uniformu, sa grbom Armije SAD ponosno priπivenim preko srca. Komandant OriÊ je najæeπÊi momak u ovom muslimanskom gradu, Srebrenici, koju je Savet bezbednosti UN pro glasio zaπtiÊenom bezbednom zonom." PaviÊ istiËe da ovakve reportaæe s terena nisu izazvale znaËajniji utisak u javnosti, jer ih je bilo neuporedivo mawe od redakcijskih komentara o humanitarnoj katastrofi, i podseÊa: - Nezapaæen je bio i Butros Gali, tada generalni sekretar UN, koji je u izveπtaju iz maja 1995. upozorio: "Posledwih meseci, snage (IzetbegoviÊeve) Vlade su bitno povisile nivo vojnih aktivnosti u veÊini zaπtiÊenih zona i wihovoj okolini, a mnoge od wih ukquËene su u πire vojne kampawe. Vladaa dræi znatan broj vojnika u Srebrenici, πto u ovom sluËaju predstavqa krπewe dogovora o demilitarizaciji..." To je 2002. potvrdio i izveπtaj Holandskog instituta za ratnu dokumentaciju, saËiwen od svedoËewa vojnika Holandskog bataqona, pripadnika UNPROFOR u srebreniËkoj zaπtiÊenoj zoni. - Izveπtaj je otkrio i ameriËku ulogu u snabdevawu ekstremnih muslima manskih snaga i doveo do pada holandske vlade - kaæe PaviÊ. - U wemu piπe da je demilitarizacija enklave bila je mrtvo slovo na papiru i da se
7
„Genocid” u... snage Armije BiH nisu uzdræavale od "krπewa svih pravila u okrπajima s VRS". U ju l u 1 9 9 5 , d o π l o je d o n e o Ë e k i v a n o g o b r t a : b r o j n a i d o b r o n a o r u æ a n a 2 8 . d i v i z i ja povukla se iz Srebrenice, a za wom je krenula i kolona civila. U veÊini zapadnih medija ubrzo se pojavila priËa da su ogromne snage VRS masakri rale civile u zaπtiÊenoj zoni Srebrenice, a licitiralo se brojevima od 8.000 do 10.000 ubijenih. Meutim, PaviÊ podseÊa da je Majkl Evans, iskusni i ceweni vojni dopisnik londonskog "Tajmsa", demantovao tu priËu: "Postoje izveπtaji da je do 1.500 Srba uËestvovalo u napadu na Srebrenicu, ali su obaveπtajni izvori ocenili da je glavni napad izvelo oko 200 qudi, sa pet tenkova. a Bila je to operacija priliËno niskog nivoa, ali iz nekog nerazumqivog razloga, vojni ci Vlade BiH nisu pruæili preveliki otpor" Naπ sagovornik citira i svedoËewe por tu g a ls k o g o fi c ir a Ka r lo s a M a r t in s a B r a nk a , jednog od glavnih posmatraËa UN u Srebrenici: Muslimanske snage nisu Ëak ni pokuπale "M da iskoriste svoju prednost u teπkoj artiqeriji... U ovoj situaciji, s obzirom na medijsku paæwu vojni otpor bi doveo u opasnost sliku 'ærtve' koja je tako paæqivo graena."
©to viπe mrtvih, to boqe - Sami insajderi iz Srebrenice dali su najboqa objaπwewa neoËekivanog povlaËewa jakih snaga 28. korpusa - kaæe PaviÊ. - Ibran MustafiÊ, osnivaË SDA u Srebrenici i poslanik u skupπtini Federacije Scenario za BiH, u intervjuu 1996. je rekao: "S izdaju Srebrenice je svesno pripremqen. Naæalost, u taj posao su umeπani bosansko Predsedniπtvo i komanda Armije". On je naglasio da su napadi iz zaπtiÊene zone bili "svesno davawe povoda srpskim snagama da napadnu", a da su tragiËni scenario napravile "liËnosti koje su u leto 1995. napustile Srebrenicu bez ogrebotine". Zbog ovakvih izjava na MustafiÊa je organizovano nekoliko atentata, a joπ veÊi skandal je izazvalo svedoËewe Hakije MehoqiÊa, nekadaπweg πefa policije u Srebrenici. - On je otkrio da je ciq povlaËewa 28. divizije bio sraËunat da dovede do πto veÊeg broja ærtava, da bi se dobio povod za NATO intervenciju - kaæe PaviÊ. - MehoqiÊ je otkrio da je Alija IzetbegoviÊ delegaciji iz Srebrenice rekao: Klinton mi je nudio i u aprilu 1993. da ËetniËke "K snage uu u Srebrenicu, izvrπe pokoq pet hiqada
8
muslimana i tad Êe biti vojna intervencija". Kad je IzetbegoviÊ pokuπao da ovo demantuje, MehoqiÊ je kao svedoke pozvao joπ sedmoricu qudi koji su prisustvovali sastanku. O pometwi meu narodom koji se povlaËio za 28. divizijom Armije BiH iz Srebrenice, pisao je i Xonatan Ruper iz BBC: "I holandski mirovni kontingent i obaveπtajni oficiri britanskih specijalnih jedinica SAS, koji su se nalazili u gradu kad je pao, bili su svedoci ogorËenih borbi izmeu samih muslimana u Srebrenici kratko vreme pre nego πto su Srbi uπli. Takoe postoje izveπtaji da je znatan broj poginuo prelazeÊi minska poqa koja je wihova strana postavila."
OËevicima zaËepqena usta Meutim, ovakva svedoËewa potonula su u zaborav, kaæe naπ sagovornik, za razliku od optuæbi za nikada dokazano ubistvo 8.000 civila. - Odmah posle pada Srebrenice, u julu 1995, naslutio sam da priËu o woj neÊe kreirati oËevici s terena, veÊ ratni propagandisti iz kabineta - kaæe PaviÊ. - S dvojicom britanskih paralamentaraca i princezom Lindom KaraoreviÊ, u taj gradiÊ sam stigao nekoliko dana poπto su ga napustile OriÊeve snage. Dok smo se pribliæavali xamiji koju je zaruπila artiqerija, videlo se da je ona na parlamentarce ostavila jak utisak, na licima im se Ëitala osuda Srba koji gaaju verske objekte. Meutim, kad smo uπli u xamiju, zaprepastili su se kad su na zidovima videli ratne mape, postere muxahedina i grafite na arapskom . Shvatili su da je bogomoqa bila i vojni objekat. Britanski parlamentarce je joπ viπe iznenadilo kad su videli da su istu zgradu delile mirovne snage UN i OriÊeva 28. divizija, a u Bratuncu su im pokazani sveæi grobovi srpskih boraca poginulih u borbi s tom velikom i dobro naoruæanom jedinicom koja se pod borbom probijala ka Tuzli. - O svemu su odmah telefonom obavestili britanske medije, ali veÊ iste veËeri pozvani su iz Londona - seÊa se PaviÊ. - Posle tog razgovora potiπteno su rekli: "Nareeno nam je da viπe niπta ne govorimo za medije". Shvatili smo da se neπto vrlo loπe sprema. I zaista, nekoliko dana po ulasku VRS u Srebrenicu na Zapadu je zapoËela medijska kam pawa u kojoj su srpske snage optuæene za masakr desetak hiqada civila. - Najava u "Boston gloubu" iz jula 1995. tipiËan je primer dezinformacije tog vremena: Klintonova administracija joπ uvek nije doπla "K do nezavisnih potvrda o zloËinima u Srebrenici, ali ne sumwa da su se oni ipak desili..." - citira PaviÊ.
Iskra 1. mart 2010.
- Dakle, ili je Klintonova administracija bila u dosluhu sa organizatorima "zloËina", pa je pre svih drugih znala da se on desio, ili je unapred znala "scenario" po kojem Êe teza "poËiwenog zloËina" biti razraena.
Radoznali novinar je skupo platio ceh svoje profesionalnosti - morao je da se preseli u Evropu jer viπe nije mogao da objavquje nigde u Americi.
Olbrajtova prevarila UN U medijskoj kampawi o zloËinu, iako ga niko nije video ni Ëuo, ostale su nezapaæene reËi holandskog kapetana Shutena, jedinog oficira UN Svi papa u Bratuncu u vreme navodnog masakra: "S gajski ponavqaju reËi drugih, ali niko ne pokazu je Ëvrste dokaze. PrimeÊujem da u Holandiji qudi æele da po svaku cenu dokaæu da je genocid poËiwen". Skrajnut je i izveπtaj visokog komesara UN za qudska prava Henrija Vilenda, koji je posle petodnevnog ispitivawa izbeglica u Tuzli rekao: Nismo naπli nikoga ko je svojim oËima video "N neki zloËin." - Vrhunac propagandne kampawe bilo je "otkriÊe" tajanstvenih satelitskih snimaka koji su navodno prikazivali masovne grobnice - kaæe PaviÊ.
PaviÊ ukazuje da je specijalno za navodne snimke iz Srebrenice smiπqen i novi termin "uznemireno" zemqiπte , πto bi moglo da znaËi da je zemqa prekopavana ili neπto sliËno: - Meutim, svi qudi koji su profesionalno i objektivno izveπtavali o Srebrenici, bilo da su diplomate, novinari ili oficiri UN, potpuno su skrajnuti, onemoguÊeno im je da profesionalno napreduju - kaæe PaviÊ. - Jedan od takvih bio je i Filip Korvin, najviπi zvaniËnik UN u BiH u doba srebreniËkih Cifra od 7.000 ubijenih, dogaawa koji kaæe: "C kojom se Ëesto barata u meunarodnoj zajednici, jeste jedno neodræivo preterivawe. Prava cifra je vero rovatno bliæa broju od 700..."
Kad mrtvi glasaju - SrebreniËka istraæivaËka grupa, koja je nekoliko godina kasnije okupila istaknute ameriËke nauËnike, bivπe oficire i diplomate, zakquËila je:
NiËim dokazano ubistvo hiqada civila iz Srebrenice dovelo je i do stvarawa Haπkog tri bunala, o kome je RiËard Holbruk za BBC rekao:
Medlin Olbrajt je 10. avgusta 1995. "M pokazala neke satelitske fotografije na zatvorenoj sednici Saveta bezbednosti, u prilog denuncirawa bosanskih Srba, ukquËujuÊi i jednu fotografiju koja pokazuje qude - navodno bosanske muslimane blizu Srebrenice okupqene na stadionu, kao i snimak navodno napravqen malo posle toga, koji pokazuje obliæwu poqanu sa "uznemirenim" zemqiπtem. Ove fotografije nikad nisu javno objavqene, ali Ëak i da su verodostojne, one nisu nikakav dokaz ni streqawa ni zakopavawa tela."
"Shvatio sam da je Tribunal za ratne zloËine vrlo dragoceno orue. Upotrebili smo ga da bismo iz dejtonskog procesa iskquËili dva najtraæenija ratna zloËinca u Evropi i da oprav damo sve πto je usledilo."
Ko pita mora da se seli
Oko 5.000 muslimanskih vojnika iz "O Srebrenice napustilo je enklavu pre wenog pada. Muslimanska Vlada je priznala da su ti vojnici prekomandovani u druge jedinice wihovih oruæanih snaga." Vlada Alije IzetbegoviÊa, naravno, nikada nije obelodanila imena tih vojnika, tako da oni nisu skinuti sa spiska nestalih!
PaviÊ podseÊa da je ameriËki novinar Xorx Pamfri odmah posumwao u "satelitske snimke masovnih grobnica" uvrπtene u dokumentaciju UN o Srebrenici koja Êe biti pod embargom sledeÊih pola veka: - Pamfri je otkrio da Medlin Olbrajt nije Savetu bezbednosti pokazala originalne snimke. Gde je originalna On je u Ëlanku pitao: "G fotografija koju su snimili izviaËki avioni? Objavqena fotografija nosi naknadno pridodatu oznaku 'MoguÊe masovne grobnice'. To znaËi da su podaci o vremenu i mestu koje je snimqeno, koje izviaËka kamera automatski unosi, izbrisani s fotografije, dok su strelice i druga tumaËewa toga πta je to πto treba da se vidi, naknadno une seni na samu fotografiju. Kako iko moæe da zna da je fotografija snimqena blizu Srebrenice?"
Iskra 1. mart 2010.
- Ne postoji nijedan dokaz da je 8.000 qudi ubijeno u Srebrenici - istiËe PaviÊ. - Meutim, izveπtaj Meunarodnog crvenog krsta od 13. septembra 1995. nedvosmisleno ukazuje gde je zavrπilo 5.000 "nestalih":
UoËeno je i da je na izbore u Federaciji BiH izaπlo i oko tri hiqade "pokojnika" iz Srebrenice, ali kad je Vlada RS zatraæila biraËke spiskove radi uporeivawa sa spiskom nestalih, misija OEBS odbila je da im pruæi uvid u te podatke. PaviÊ je tada bio savetnik u kabinetu Biqane PlavπiÊ, pa se liËno uverio koliko je teπko doÊi do istine u Bosni: - BiraËke spiskove nismo dobili, sa obra-
9
„Genocid” u... zloæewem da OEBS "nema novËana sredstva da ih izvuËe iz arhiva , koji su razbacani πirom Federacije BiH". Istovremeno, ameriËka NVO iz Bostona "Lekari za qudska prava" poËiwe da iskopava masovne grobnice i objavquje rezultate, bez prisustva RS i ikakvog meunarodnog nezavisnog nadzora i verifikacije. RS nije mogla da reaguje na pravi naËin, jer je i daqe bila pod ogromnim pritiskom, naroËito zbog prisustva ogromne sile od 50.000 dobro naoruæanih stranih vojnika. Meunarodne snage obezbeivale su iskopavawe grobnica koje su vezivane za Srebrenicu i do kraja iskopavawa su strogo zabrawivale pristup predstavnicima iz RS.
Lud za krivca, normalan za svedoka - Krajem 1996. Haπki tribunal je diskret no preuzeo kontrolu nad daqom istragom od UN, iako su ga formirale dræave koje su imale direktnu ulogu u balkanskim sukobima i jasne politiËke ciqeve - kaæe PaviÊ. Od samog poËetka tuæioci Tribunala su izjavqivali da su Srbi masakrirali na hiqade muslimanskih muπkaraca iz Srebrenice, a proces istrage masovnih grobnica je fatalno kompromi tovan od 1997, kad je istragu masovnih grobnica preuzela Meunarodna komisija za nestala lica, koju je osnovala IzetbegoviÊeva Vlada i Ëiji rad nije kontrolisala nijedna nezavisna meunarodna institucija! Ali, poπto ni iskopavawa grobnica udaqenih i sto kilometara od Srebrenice nisu uspela niπta da dokaæu , kao krunski dokaz navode se svedoci, pre svega Draæen ErdemoviÊ, pripadnik 10. diverzantskog odreda. - ReË je o Hrvatu iz Tuzle koji tvrdi da se u viπe navrata borio za Armiju BiH i snage bosanskih Hrvata, HVO, a na kraju i u VRS - podseÊa PaviÊ. - ErdemoviÊ tvrdi da je wegova osmoËlana grupa primila naredbu da pogubi muslimane na vojnom gazdinstvu Brawevo kod Pilice od strane jednog potpukovnika, ali taj oficir nikada nije imenovan. On kaæe da su pripadnici wegove grupe primili 12 kilograma zlata, ali nije mogao da se seti od koga. Priznao je da je za pet sati sam stre qao 1.200 qudi, ali je na navedenoj lokaciji naeno oko 120 tela. Tribunal smatra da ErdemoviÊevo men talno stawe ne dozvoqava da mu se sudi, ali wegova svedoËewa smatra verodostojnim, a Srbija bi trebalo da na osnovu wih prizna krivicu!
10
Masovne ubice, sitne ribe za Tribunal Aleksandar PaviÊ smatra da Haπki tri bunal na sve naËine zaobilazi temu qudi koji su streqali nekoliko stotina muslimana , zarobqenika iz Srebrenice: - Draæen ErdemoviÊ je imenovao joπ sedam navodnih saizvrπilaca zloËina , pripadnika misterioznog 10. diverzantskog odreda. Po ErdemoviÊu, streqali su, za novac, jedan Slovenac, Hrvat, musliman i nekoliko Srba. Haπki tribunal ne samo da nije podigao optuænicu ni protiv jednog od wih, veÊ ih nije nikada pozvao ni kao svedoke. Jedan od wih, Marko BoπkiÊ, uhapπen je u SAD i dobio kaznu od pet godina zatvora, ali za imigracioni prekrπaj. Tribunal je rekao da je reË o sitnoj ribi, a da oni traæne krupne, πto znaËi da ih zanima samo da optuæe rukovodstvo, da bi preko wega op optuæili ceo narod. S druge strane, Tribunal mistifikuje celu stvar oko qudi koji su streqali, jer je oËigledno da bi wihovo ispitivawe vodilo i otkrivawu koje su sve strane sluæbe tu bile umeπane i ko je naredio streqawa. sluËaj Srebrenica" PaviÊ ne smatra da je "s stvoren zbog qubavi prema muslimanima ili bog pragmatiËnih mræwe prema Srbima, veÊ zb vojno-politiËkih ciqeva Zapada: - NATO je traæio povod za intervenciju i dolazak na Balkan i bila mu je potrebna dovoqno velika cifra mrtvih da uznemiri i mobiliπe javno mwewe - kaæe PaviÊ. - Prvo su stvoreni "sluËajevi" u ulici Vase Miskina i na pijaci Markale, za koje se danas zna da su nameπtaqka, a vrhunac je bila priËa o "genocidu u Srebrenici", koji je pretho hod nica "masakra u RaËku", posle koga je bombar dovana Srbija. PaviÊ podseÊa da je dokaz za to pismo iz 2000. koje je Vili Vimer, tadaπwi predsednik uputio Parlamentarne skupπtine OEBS, tadaπwem nemaËkom kancelaru ©rederu sa konferencije o Balkanu i proπirewu NATO, koju je u Bratislavi organizovalo ministarstvo spoqnih poslova SAD: - Vimer je citirao ameriËke zvaniËnike koji su rekli da je svrha NATO bombardovawa 1999. bila da se ispravi greπka generala Ajzenhauera iz 1945, kada nije stacionirao vojsku u ovom delu Balkana. Sada æele da Srbija prizna krivicu i da Srbi podræe ovu verziju kako bi ameriËka ka administracija sakrila svoj zloËin. B. SubaπiÊ Nedeqni telegraf, 10.2.2010. Podvukla - Iskra) (P <nedeljnitelegraf.co.rs>
Iskra 1. mart 2010.
NE∆E PRO∆I! - SrebreniËki mit i istorijska istina TadiÊeva inicijativa usledila je taËno godinu dana nakon πto je u Strazburu 11. juli zvaniËno proglaπen za Dan seÊawa na ærtve masakra u Srebrenici. Time se πef dræave i formalno pridruæio svetskom konzorcijumu ulagaËa u „banku srpske kolektivne krivice” Shodno svojim predizbornim obavezama, Boris TadiÊ se dosledno zalaæe za usvajawe „evropskih standarda” u Srbiji. Naime, rezolucijom Evropskog parlamenta od 15. januara 2009. (sa 556 glasova za, 9 protiv i 22 uzdræana) poslanici u Strazburu usvojili su rezoluciju kojom se 11. juli proglaπava „evropskim Danom seÊawa na ærtve masakra u Srebrenici”. Jednoglasjem dostojnim Vrhovnog sovjeta pre 50 godina ili severnokorejske narodne skupπtine danas, parlamentarno telo u Strazburu tako je dalo svoj doprinos gradwi jednog postmodernog mita koji dobija karakter nedodirqive dogme. Dovoditi „srebreniËki genocid” u pitawe (ili pak samo onu famoznu cifru od „osam hiqa da”) u Evropi postaje prvorazredni delikt, u istoj ravni sa negacijom holokausta ili sumwom u miroqubivu tolerantnost islama. JAZ IZME–U MITA I STVARNOSTI - „Genocid” u Bosni i Hercegovini, meutim, nije se dogodio. Da budemo precizni, nije se dogodio u ratu 1992-1995, za razliku od stvarnog genocida, onog ustaπkog nad Srbima 194145, koji je u Centru Jad Vaπem okarakterisan kao holokaust pre holokausta i „Ëija je brutalnost nadmaπila postupke samih Nemaca” (Enciklopedija Britanika). Optuæba protiv Srba za genocid nad bosanskim Muslimanima (oni sebe sada nazivaju Boπwacima, πto nas ne obavezuje da koristimo taj politiËki nabijen termin) prvi put je formalno podignuta joπ marta 1993, kada je IzetbegoviÊev reæim pokrenuo tuæbu protiv SRJ pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu pozivajuÊi se na æenevsku Konvenciju o spreËavawu i kaæwavawu zloËina genocida iz 1948. Ta je tuæba Srbe optuæila da sa predumiπqajem sprovode „potpuno uniπtavawe Ëitavog jednog naroda” (tada joπ „bosanskog”) i to po nacistiËkom modelu. Ta je optuæba potom dobila svoju sudsku verifikaciju na srebreniËkom sluËaju, πto predstavqa pravni i logiËki apsurd. Pune razmere tog apsurda poznate su malobrojnim struËwacima upuÊenim u detaqe presuda haπkog tribunala Radislavu KrstiÊu 2001. i Vidoju BlagojeviÊu 2005. Po tim presudama, najkraÊe reËeno, genocid je „dokazan” premda nema dokaza o predumiπqaju, nije bilo likvidacije civila, lokalitet Srebrenice obuhvata nepuna tri pro-
Iskra 1. mart 2010.
centa procenta teritorije BiH, a famoznih 8.000 ærtava (πto je inaËe nemoguÊa cifra) predstavqa 0.4% ili Ëetiri promila muslimanske populacije BiH od dva miliona. Ispravka haπke verzije srebreniËkog sluËajja biÊe samo odgoena - uz ogromnu cenu za srpske interese, naravno - ako srpski poslanici budu sledili TadiÊev savet. Nepotrebno je isticati da im prihvatawe kulta „genocida” od 11. jula ne bi kupilo blagonaklonost Brisela ili Vaπingtona, da o Sarajevu ne govorimo. Kao svi srpski ustupci od 1991. do danas, i taj bi Ëin samo pred stavqao potvrdu da sa Srbima politika batine bez πargarepe odliËno funcioniπe. Usledile bi nove tuæbe i odπtetni zahtevi. Drugosrbijanski korifeji i wihovi strani mentori napokon bi imali dokaz da „denacifikacija” raa plodove vredne viπegodiπwih ulagawa u poduhvat koji ameriËki autor Kris Deliso zove bankom srpske kolektivne krivice. Mitovi nisu neprikosnoveni. Jednu deceniju posle Dejtona broj ærtava rata napokon je bio srubqen sa proizvoqne cifre od 200-250 hiqada - koja je godinama rutinski navoena u zapadnom svetu kao Ëiwenica - na oko stotinu hiqada poginulih na sve tri strane. U sluËaju Srebrenice, jedan sveobuhvatan, verodostojan i na Ëiwenicama utemeqen rezime dogaaja, koji bi bio istorijski kontekstualizovan i pravno precizan, joπ ne postoji. On je potreban. Doprineo bi ne samo procesu regionalnog smirivawa nego i niπta mawe bitnom ciqu utvrivawa istine zarad we same. Da je Srbija ozbiqna dræava, odavno bi angaæovala sredstva i kadrove za obavqawe tog zadatka. TadiÊeva inicijativa ukazuje ne samo na odsustvo ozbiqnosti, πto ne iznenauje, nego i na moralnu labilnost oliËenu u spremnosti na prih vatawe laæi. Izmeu Ëiwenice da je posle pada Srebrenice ubijeno viπe stotina zarobqenih pripadnika ABiH i tvrdwe da je 8.000 wih likvidirano u Ëinu „genocida” zjapi duboki jaz. Taj pravni, demografski, logiËki i forenziËki jaz ostaje nepremoπÊen uprkos svim rezolucijama ovoga sveta. „SrebreniËki genocid” je laæ. Laæ je zlo. Moæda se TadiÊ nada nekom kratkoroËnom Êaru po ceni prihvatawa tog zla. Vara se, meutim, kako na nivou prizemne pragmatike tako i sub specie aeternitatis.
11
NeÊe proÊi... PROBLEM PRAVNE DEFINICIJE - Kao πto znamo iz prvostepene presude i odluke æalbenog veÊa u sluËaju generala KrstiÊa, termin genocid je u Hagu proπiren do takvog stepena da je maltene neminovno da se on po standardima Tribunala dogodi u bilo kojem ratu, od Gaze i Faluxe do Kandahara. Prema sada vaæeÊoj haπkoj definiciji,
* Postojawe unapred pripremqenog plana i svesno sprovoene politike u ciqu eliminacije pripadnika jednog naroda (æenevska definicija) viπe se ne smatraju neophodnim za dokazivawe genocidne namere. * Nije neophodan nikakav dokument koji ukazuje na postojawe takve namere. * Netaknutost civilnog stanovniπtva ne opovrgava postojawe genocida, jer po Hagu „pogibija civila ne predstavqa pravni zahtev za dokaz o kriviËnom delu genocida”. * Odnos broja ærtava i preæivele populacije moæe da bude 1:250. U o k vi r u de fi n i c i j e T r i b un a la u Ha g u , teπko da postoji ijedna epizoda borbenih dejstava, ma gde i ma kada, koja ne bi mogla biti okarakterisana kao „genocid”. Po haπkoj definiciji, tokom proteklih pet decenija SAD su skrivile genocid u Vijetnamu, Francuska u Alæiru, Izrael u Gazi, Turska na severnom Kipru... da ne govorimo o sudbini Srba u Sarajevu i na Kosovu i Metohiji. Po istom merilu, Hrvatska je daleko najveÊi krivac u bivπoj Jugoslaviji - ne samo za ubistvo najmawe pola miliona Srba u NDH 1941-1945 (procena Centra Jad Vaπem i Simona Vizentala), nego i za Medak, Bqesak i Oluju. Haπki tribunal u presudi KrstiÊu okarakterisao je kao genocidnu radwu Ëak i transfer starih lica, æena i dece iz Srebrenice u Tuzlu, kojim je VRS izvela Ëetiri petine meπtana enklave. Meutim, sudsko veÊe nije razmotrilo moguÊnost da æiteqima Srebrenice nisu trebali podsticaji ili pretwe da bi se naveli da napuste grad. ©iroko rasprostrawena spoznaja meu tim civilima πta su oruæane snage pod OriÊevom kontrolom i komandom Ëinile u prethodne tri godine srpskim komπijama u okolnom podruËju bila je snaæan podstrek da svojevoqno odu. Strah civila od odmazde, kao i sam Ëin odmazde - koja je izvrπena nad neutvrenim brojem zarobqenika, πto predstavqa ratni zloËin ali ne i genocid svakako nisu jedinstveni pod okolnostima stvorenim prethodnim zloËinima ABiH nad srpskim civilima.
U haπkim presudama i rezolucijama kakve Srbima sada nameÊe TadiÊ, genocid je srubqen na prazan termin koji znaËi svaπta i zato niπta. On je trivijalizovan i liπen svog uæasnog dostojanstva. Ovako redefinisan, genocid postaje vazda
12
spremna propagandna batina kojom moæe da maπe svaka navodno ugroæena grupa æeqna publiciteta ili strane vojne intervencije. PROBLEM KONTEKSTA - Pobornici mita o genocidu svesno ignoriπu Ëiwenicu da se u Srebrenici vodio rat i da su svi vojno sposobni muπkarci u enklavi mobilisani u 28. diviziju Armije BiH koja je bazu svojih operacija imala usred tzv. zone bezbednosti UN. Umesto da bude demilitarizovana, ta je zona bila prepuna oruæja i koriπÊena kao odskoËna daska za napade u kojima je pobijeno (da ne licitiramo brojevima) na stotine srpskih civila tokom tri godine koje su prethodile julu 1995. Sve su to opπta mesta koja kontrolori zapadne javnosti veÊ skoro 15 godina prenebregavaju ili prikrivaju. Posebno su osetqivi na svaki pokuπaj analize politiËke pozadine srebreniËkog sluËaja. Ta je osetqivost u istoj ravni sa zabranom objavqivawa rezultata istrage o pozadini eksplozije na Markalama februara 1994. Bez razumevawa politiËke pozadine, meutim, iznenadni kolaps muslimanskih snaga u Srebrenici do zuba naoruæanih i daleko brojnijih od VRS - sa vojnog stanoviπta nije objaπwiv. Dogaaji koji su usledili ukazuju na igru sa jasnim predumiπqajem: da se ærtvuje figura a dobije partija. Pitawe „ko je na dobitku” (Cui bono?) je bitno za razumevawe konteksta. Ignorisana u analima Haga i radionicama srebreniËkog mita, nepobitna je Ëiwenica da je p o l i t i Ë k o v o s tv o u S a r a j e v u d ug o p r i p r e m a l o ærtvovawe enklave i sopstvenog qudstva u woj kako bi se iznudila zapadna intervencija. VeÊ godinama su nam znana kazivawa Ibrana MustafiÊa i drugih svedoka zbivawa da je Alija IzetbegoviÊ pred pad Srebrnice svojim saradnicima poverio da je cena zapadne intervencije - po proceni predsednika Bila Klintona liËno - bila 5.000 mrtvih Muslimana. ImajuÊi u vidu Ëiwenicu da je IzetbegoviÊ joπ 1991. izrazio spremnost da ærtvuje mir za nezavisnost, ne treba sumwati da mu je Klintonova cena bila ne samo prihvatqiva nego i primamqiva. PRAVO, PRAVDA I ISTINA - Klintonova ponuda iz 1995. nije bio prvi put da ameriËka intervencija koπta bosanske æivote. Ta je intervencija isprva bila politiËka, poËevπi sa Cimermanovim torpedovawem lisabonskog sporazuma i priznawem BiH aprila 1992, a potom i vojna. Wome je nastojawe Srba da se odupru ilegalnoj secesiji retroaktivno pretvoreno u toboæe kriminalnu nelojalnost „Bosni”. Skoro dve decenije kasnije retorika srebreniËkih rezolucija i daqe ignoriπe suπtinu rata: 1992. Srbi su sa punim pravom odbili da budu odvuËeni u secesiju od koje su zazirali iz istorijski vaqanih razloga. Tvorci tih rezolucija preÊutkuju odgovornost druge dve strane za neustavne, nelegitimne i nezakonite politiËke odluke u periodu 1991-1992, koje su
Iskra 1. mart 2010.
Wegova svetost patrijarh SPC Irinej (GavriloviÊ)
Srbi Êe uz veru preæiveti sve podele Wegova svetost gospodin Irinej (GavriloviÊ) u svom prvom intervjuu od ustoliËewa za patrijarha uputio je preko "Vesti" svoj prvi blagoslov sveπtenstvu i srpskom narodu u rasejawu na svim kontinentima.
pored jezika sredine u kojoj æivi, neguje i svoj materwi. ©to se Crkve tiËe uËiniÊemo sve, koliko do nas stoji, da toj obavezi, tom uzviπenom zadatku udovoqimo." Republiku Srpsku vode pametni qudi
Sa novoustoliËenim poglavarom Srpske pravoslavne crkve razgovarali smo o srpskoj dijaspori, Kosovu i Metohiji, srpskom narodu u Hrvatskoj, Republici Srpskoj, kao i o crkvenim pitawima u Crnoj Gori i Makedoniji, i naravno o spekulacijama u vezi sa moguÊim dolaskom pape u Srbiju.
Vaπa svetosti, naπ list je namewen dijaspori, pa zato ovaj razgovor poËiwemo ulogom Crkve u opstanku naπeg rasejawa. "Dijaspora je deo naπe Crkve ma gde naπi qudi æiveli. Kao πto je naπa Crkva u proπlosti uvek pratila svoj narod i iπla sa wim, tako to Ëini i u novijem vremenu. Jedna od velikih briga naπe Crkve je da udovoqi duhovnim potrebama svoga naroda u rasejawu. Zato je slala sveπtenike i episkope i nastojala da odræava veze, aktivne i æive sa naπom dijasporom. I daqe Êemo Ëiniti sve da naπ narod ne zaboravi svoje poreklo i kolikotoliko saËuva svoj jezik kao bitan elemenat nacionalnosti. Jer, prvo πto se gubi, ja to dobro znam, gubi se jezik, a onda verovatno i mnogo πtoπta drugo." "Zato i apelujemo na naπu Crkvu i na naπ narod da Ëuva i neguje jezik svoj. Naπ narod je inteligentan i neÊe mu biti veliki problem da
Kakve su, po Vaπoj proceni, perspektive opstanka Republike Srpske? "Verujem da Republiku Srpsku vode umni i pametni qudi. I da Êe u ovom meteæu naÊi najboqi put koji odgovara naπem narodu, ali i Federaciji Bosne i Hercegovine. Verujem da Êe se problemi reπiti na obostrano prihvatqiv naËin, koristan i za naπ narod i za sve nacije koje tamo æive. "
Da li imate dobre vesti za Srbe i druge pravoslavne u Makedoniji poπto je arhiepiskop Stefan iz nepriznate Makedonske crkve bio na Vaπem ustoliËewu? "Vrata naπe Crkve su otvorena za naπu braÊu iz Makedonije. Mi bismo se isto tako obradovali ne mawom radoπÊu nego oni da se nae naËin da ponovo stupimo u blagodatnu zajednicu jednog naroda u Crkvi Hristovoj uz wihovu punu autonomiju. I da zaista imamo kontakt, pre svega liturgijski. Naπa vrata su za te razgovore otvorena, mada su sada problemi i teπkoÊe veÊi nego πto su bili ranije. Ali, nema problema koji se ne moæe reπiti uz obostrano dobru voqu. Moæe se naÊi reπewe ove zaista bolne rane naπe Crkve."
Kakva je Vaπa poruka Srbima u Hrvatskoj gde se ponovo javqaju tendencije za stvarawem tzv. hrvatske pravoslavne crkve?
NeÊe proÊi... bitno doprinele izbijawu samog rata - a joπ je u Nirnbergu ozakowen princip da je izazivawe rata najgori ratni zloËin od svih. Propagandne rezolucije zapadnih zakonodavaca i drugih foruma - bilo da se tiËu Srebrenice ili unitarnog ustavnog ustrojstva BiH - ne poËivaju na pogreπnim, nego na svesno i zlonamerno manipulisanim osnovama. To je politiËki problem, meutim, koji se neÊe reπiti pravnim argumentima a joπ mawe krotkim pristankom srpske strane da sama sebi udari æig srama. U s up r o t sta v q a wu sr e b r e n i Ë k o m mi t u i hipoteci kolektivne krivice Srbi imaju na svojoj strani pravo, pravdu i istorijsku istinu. U borbi za tu istinu nemaju razloga da se plaπe ma Ëega osim straha samoga. Borisa TadiÊa ponajmawe. Dveri, 26.1.2010. <www.dverisrpske.com>
Iskra 1. mart 2010.
Sra TrifkoviÊ Podvukla - Iskra) (P
"Naæalost, sa tim tamoπwim narodom u Hrvatskoj naπ narod ima vekovne probleme koji se nastavqaju. Tamo je naπ narod najviπe postradao u nedavnoj i nedalekoj proπlosti. Naæalost, kao da su ti apetiti u posledwe vreme dobili nove razmere, bilo za prozelitizmom, bilo za onemoguÊavawem æivota naπeg naroda u Hrvatskoj." "Nadamo se da Êe nova vlast u Hrvatskoj biti viπe demokratska i da Êe za ovaj problem naÊi puta i naËina da se prevazie. I da uspostavi jednu humanu, qudsku, demokratsku pa na kraju krajeva jednu hriπÊansku osnovu i hriπÊanski naËin kontakta i konteksta naπeg naroda sa braÊom Hrvatima, jer imamo jedno Jevaneqe kao osnovu naπe vere. I da na bazi Jevaneqa naemo najboqe reπewe za suæivqewe." Srbi i Crnogorci su jedan narod
Kako gledate na stawe u Crnoj Gori s obzirom da je tamo narod podeqen izmeu
13
Srbi Êe... pravoslavne kanonske crnogorske crkve?
mitropolije
i
tzv.
"Moram neπto da vam kaæem. Znate, takva deoba koja se desila izmeu Crne Gore i Srbije je bezumna i nerazumna stvar. Mi smo jedan isti narod, ma koliko to poricali. I u ovom teπkom vremenu za naπ narod u celini umesto da smo priπli jedni drugima, doπlo je do podele koja se ne moæe niËim opravdati. Da li Êe to i oni uvideti? Ne znam. Verovatno da tamo postoji nekoliko moÊnih qudi koji moæda i rukovode i moæda to od wih zavisi. "Ja ne mogu da shvatim da Crnogorac ne prizna srpstvo kao svoju maticu, kao svoj narod. I mi se ovde u Srbiji delimo na ©umadince, Bosance, Vojvoane..., ali naπa matica, naπi koreni su u jednome narodu, srpskom narodu."
©ta biste u ovom Ëasu rekli Srbima na Kosovu i Metohiji? "Naæalost, Kosovo je najnovijom situacijom doπlo u najteæi poloæaj, u najteæe stawe koje je ikad postojalo. Tolike patwe, tolika stradawa i tolike propasti onih koji su tamo ostali, taj narod u istoriji nije zapamtio. Tragedija je πto to moÊnici, velike sile, znaju, ali se prave kao da ne vide i da im je sve to nepoznato. I stali su na stranu onih koji nas progone punih 100 godina sa kosovskometohijskih prostora. Narod nemoÊan da se odupre beæao je i postajao sve mawi. A oni koji bi se vratili nemaju nikakvu sigurnost. Kako Êe kad je tamo takvo stawe da i oni koji tamo æive u svojim kuÊama i na svojim malim imawima nisu sigurni da Êe se æivi vratiti ako se odmaknu od svoje kuÊe. Tragedija tog naroda je najveÊa tragedija u sadaπwem svetu." PORUKA DIJASPORI I BLAGOSLOV SVE©TENSTVU Dostojno o sebi i svom poreklu Æelim ovom prilikom da pozdravim naπu dijasporu, kako u Americi i Australiji, tako i u Evropi i na svim drugim kontinentima gde naπe rasejawe postoji, da im poæelim svako dobro u toj tuoj zemqi, koja postaje i wihova zemqa. I da im poruËim da svoje osobenosti saËuvaju u kulturi svojoj, u svojoj religijskoj pripadnosti i u negovawu i Ëuvawu svoga jezika. Nadam se da naπ narod neÊe izgubiti oseÊaj da pripada pravoslavnoj srpskoj svetosavskoj crkvi na Ëijem se Ëelu naπao velika liËnost Sveti Sava. I da Êe dostojno svedoËiti o sebi, svom poreklu i narodu kome pripada. Da Êe tokom svog æivota preneti veliko bogatstvo naπe kulture, koja je deo evropske, vizantijske sredwovekovne kulture, a koja je, kao πto znamo, bila temeq novoj kulturi, novoj nauci i novom razvoju i napretku naroda, kako evropskoga, tako i ame-
14
riËkoga. Posebno poruËujem naπima u dalekoj Australiji da Êe Crkva uvek biti sa svojim narodom i verujem da Êe naπ narod uvek imati puno poverewa i odanosti svojoj naciji i svojoj Crkvi. Ja ih sve pozdravqam i ovom prilikom πaqem svoj prvi patrijaraπki blagoslov sveπtenstvu i naπem pravoslavnom srpskom narodu u celom svetu. Papa u Niπu "zlatna prilika"
S obzirom da predvodite Komisiju Svetog arhijerejskog sabora za obeleæavawe 1700. godiπwice Milanskog edikta kojim je rimski imperator Konstantin, Niπlija po roewu, legalizovao hriπÊanstvo, da li je moguÊe da tad doe do znaËajnog ekumenskog dijaloga i posete pape Benedikta XVI Niπu? "Milanski edikt se odnosi na Crkvu i hriπÊanstvo, a tiËe se i hriπÊanskih dræava, hriπÊanske istorije, hriπÊanske kulture. Pretpostavqam, da Êe u Niπu biti centralna proslava za naπu zemqu. Nije iskquËeno, poπto postoji æeqa i sa strane, da proslava u Niπu bude centralna i za ostale crkve i dræave Evrope. U proslavu Êe se, naravno, ukquËiti i drugi gradovi koji su vezani za cara Konstantina, posebno Milano, Jork, Minhen, i drugi. UkquËiÊemo i istoËne pravoslavne crkve, jer je progon hriπÊanstva bio veÊi na Istoku nego na Zapadu. ObratiÊemo se i Jerusalimu, Aleksandriji, Carigradu, Rusiji, Bugarskoj, GrËkoj..." "PriliËno je verovatno da Êe tada u Niπu doÊi i do jednog od ekumenskih susreta. Postoji æeqa, koliko mi je poznato, rimskog episkopa pape iako nije zvaniËno saopπtena, da i on u tome uËestvuje i ovde se sretne sa predstavnicima pravoslavnih crkava, πto bi Srbiji dalo poËasnu ulogu, jer bi to bio prvi susret najviπih predstavnika istoËne i zapadne crkve posle velikog raskola iz 1054. godine. Bilo bi dobro da do jednog takvog susreta doe baπ u gradu u kojem se rodio car Konstantin, koji je, objektivno "prelomio" istoriju. " "Do Milanskog edikta svet je iπao jednim kolosekom, a onda je nastala jedna nova epoha razvoja ne samo hriπÊanstva, veÊ Ëitave hriπÊanske kulture koja je ostavila izuzetno bogate plodove ËoveËanstvu i svetu. " "©to se papinog dolaska tiËe, to je stvar RimokatoliËke crkve. Za nas bi ovo bio dolazak s posebnim razlogom i Srpska pravoslavna crkva bi ga pozdravila. Jer, to bi bila prilika, ne samo za ekumenski susret, nego i za dijalog. Moæda i "zlatna" prilika da se postavi pitawe ponovnog ujediwewa i poËne razgovor, iako je to dug put i proces, poπto je mnogo vekova proπlo od podele." 25.1.2010
Vesti <www.vesti-online.com>
Iskra 1. mart 2010.
R–AVE PORUKE ARTEMIJEVE ELIMINACIJE Ako svima - od Crkve do Borisovog Predsedniπtva - nije bilo jasno, kad su videli Artemijeve i Atanasijeve monahe kako se u nedequ tuku pred GraËanicom, da tog dana nisu uspavali Artemija, nego su probudili demone, onda nema nade da Êe shvatiti bilo πta. Vladici Artemiju zapala je retka uloga da bude izdajnik u dva suprotstavqena reæ ima . U MiloπeviÊevom i ovom. Za prve, nije bio dovoqno patriota; nije dræao ni pet para do otaxbinskog vodviqa kojim je iz Slobinog trbuha u priπtinskom hotelu Grand Arkan RaænatoviÊ branio svoje skrivene akcije u tadaπwoj vlasti; a i previπe se muvao po Americi i druæio sa opozicijom. Za ove druge, Artemije je sve to, samo joπ gore: otrovni rodoqubac koji neÊe da mu stranci renoviraju crkve, a sam ih ne opravqa; najboqi drug svih srpskih ekstremista na Kosovu i πire; mantijaπki mraËwak uveren da mu je Bog dao Kosovo na upravqawe onda kad ga je oduzeo Srbima; tip Ëija se zadrtost, kako veÊ ovdaπwe evropejske poπtewaËine vole da gledaju rodoqupce, meri srebroqubqem. Istina, u saopπtewima kojima je javnost o Artemiju zasuta ovih dana provejava i zrno licemernog obzira, Ëiji jezik nalaæe kako su episkopa raπko-prizrenskog obmanuli wegovi qudi. Tako je on sam dobio ulogu neke vrste lopova iz nehata, Ëoveka koji nije potkradao zajednicu, nego je, naivan kakav jeste, omoguÊio drugima da je potkradaju u wegovo ime. To bi imalo da znaËi kako Êe biti dovoqno samo da otvori oËi i odmah Êe biti vraÊen meu qude. I ako je stvarno kriv, za ovoliko ciniËno objaπwewe svoje krivice, nije kriv. Vlast se, naravno, mewala. Da se ne laæemo, mewao se i Artemije, moæda joπ i viπe. Ali, svejedno, ta wegova uloga dvostrukog izdajnika u dva reæima koji nisu naπli lepu reË jedan za drugi Ëak ni kada su se izmeπali, o vladici govori samo jednu stvar: ili je format ili je idiot. E sad, da li vam liËi na idiota Ëovek koji je najzasluæniji za obnovu monaπtva u celoj Srpskoj crkvi, utoliko pre πto ta dva reæima u kojima je slovio za izdajnika ne liËe ni po Ëemu osim po jednom. Ni jedan ne vaqa. Iskreno, nemam pojma da li je boqe liturgiju dræati na stari naËin, za πta je Artemije, ili na novi, za πta su wegovi protivnici u Crkvi. Jednako, nemam pojma da li je vladika uz pomoÊ graevinske operative „Radeta Neimara” uvlaËio svoje ruke u med toliko duboko da je naqutio i Boga i arhijereje. Ali znam neπto drugo: kad god u Crkvi neki vladika ima primedbe na naËin kako neki drugi vladika sluæi liturgiju, uvek imam razloga da se pitam gde su se to wih dvojica sudarili jer o danaπwoj Crkvi bar toliko znam da znam da na liturgiji nisu; kad god se Bog i arhijereji naqute na nekoga zbog srebroqubqa, znam da onaj gore to ne obraËunava na ovom svetu uostalom, jeste li ikad proËitali vest pod naslovom „Srpskog episkopa udario grom” - a i arhijereji su, poznato je, vrlo komotnih shvatawa po tom pitawu.
Iskra 1. mart 2010.
Elem, mogu u svom neznawu da dozvolim i da je Artemije kriv po ove dve taËke optuænice, ali znam kako ih je u Crkvi previπe koji su jednako ili viπe krivi i po jednoj i po drugoj, pa se slomilo na wemu. Dobro, uvek se na nekome slomi prvom, ali πta ih je opredelio da se lomi na Artemiju. Ne verujem da su ubacili ceduqice sa imenima svih vinih arhijereja u πeπir, pa su prepustili Svetom Duhu da izvuËe wega. To Êe reËi da mi ovo mnogo viπe liËi na ekskluzivno qudsku stvar. A kada govorim o qudskim stvarima, tu smo i na pragu pravih motiva. Elem, nije li vladika zabrqao neπto politiËki? Nego πta je. Dakle, Artemije, koga smo se u 90-im seÊali kao Ëoveka dijaloga mnogo viπe nego veÊine onih koji su mu posledwih nedeqa radili i uradili o glavi, negde je prepukao. »ovek koji je imao snage da se nekad sreÊe sa Medlin Olbrajt da bi mu pretila bombardovawem, pa i da se pomoli za wu, danas sa tog istog Zapada neÊe da uzme ni aspirin, ni darove poput opravki na poruπenim manastirima, niti Êe da pree prag svoje Prizrenske episkopije, koju su mu opravili stranci. On zadeva kavgu, i to vrlo poganim reËima, sa svima koji pristaju na to i optuæuje ih za jeres i izdaju; uvezuje se sa najzadrtijim od najzadrtijih od Kosova do Beograda; postaje ikona onog sveta koji u svojoj patriotskoj priËi barata sa taman onoliko principa koliko nema reπewa. Moæda se i sloæimo kako to jeste neka vrsta politiËkog zastrawivawa, kako je vladika od jednog Ëoveka πirokih pogleda i blagih reËi pod mukama i iskuπewima postao neka vrsta koËiÊevskog mraËajskog prote. Ali zar sve to nije qudski sasvim razumqivo, Ëak i ako politiËki nije. I nije li to svoewe Crkve na politiËku dimen ziju naspram qudske neka vrsta redukcije i suæavawa wene priËe u svetu u kome su sve druge priËe veÊ odavno postale uske kao Prokrustove posteqe. ReËju, nisam siguran da bih podelio sve svoje politiËke stavove sa vladikom Artemijem, moæda se ne bih danas sloæio ni o Ëemu sa ovim Ëovekom koji je posle NATO bombardovawa prvi ostao na Kosovu, kada je cela jedna dræava pobegla s wega. Moæda je sasvim u redu da se Crkva po izboru novog patrijarha reorganizuje i da zauzima jedan fleksibilniji kurs i prema politici i prema sopstvenoj ulozi u zajednici. Moæda je joπ viπe u redu da u jednom takvom poretku nema mesta za ovog Ëoveka kome je poπlo za rukom da toliko puta bude izdajnik, po Ëemu dræim da nije idiot, veÊ karakter. Ali hajde da vidimo kakvu nam je to Crkva poslala poruku wegovim ovako grubim odstrawivawem da je doπla u situaciju da je, vaqda prvi put u svom æivotu, pohvali i notorni crkveni analitiËar Druge Srbije Mirko –oreviÊ, uzgred diktirajuÊi Crkvi u svom tekstu spisak ostalih arhijereja kojih se ima reπiti. Artemije, to vaqda svi znaju, nije bio ni po voqi srpske vlasti, koju je Ëesto umeo oπtro da optuæi za izdaju. Joπ mawe je bio po voqi stranaca,
15
SRBIJA JE UMORNA OD ISPRAZNOSTI SVOJIH REFORMATORA
Rave poruke... koji su davno prestali da u wemu gledaju glas razuma kosovskih Srba. Jednako, nije tajna da je Crkva, kao jedini srpski institucionalni autoritet na Kosovu, veoma vaæno poqe za Ëije se poverewe bori onaj deo Zapada koji intenzivno radi na osamostaqewu Kosova. Naravno, samim tim Crkva je jaËi srpski politiËki faktor na Kosovu nego svi izabrani i imenovani funkcioneri. To Êe reÊi da politiËari, kad god hoÊe, mogu da odustanu od Kosova, ali od Kosova Êe se odustati kad odustane Crkva. Baπ zbog svoje nezamewive politiËke uloge Crkva tamo mora da razgovara i sa onima koji æele da Kosovo otcepe, i tu nema nikakve dileme. Zato je svako weno deqewe tamo mnogo ravo i kao simboliËki Ëin, ali i kao funkcionalna stvar, u kojoj verujem kako je dobro da takva u svojim redovima ima i mekanog Teodosija i tvrdog Artemija. Da je odstranila prvog, poslala bi ravu poruku kako je nikakav dijalog ne zanima. Kad je odstranila drugog, poslala je poruku strancima da mogu da skinu ceo jedan sloj svoje opreznosti i taktiËnosti. A u to Êe se prvi uveriti baπ Teodosije, utoliko pre i utoliko teæe koliko se danas viπe oseÊa kao pobednik. ReËju, sa Artemijem je moglo svaπta da se uradi, mogli su i da ga ubiju, i sve bi to bilo boqe od ovog poniæewa koje su mu priredili ne ponaπajuÊi se kao Crkva, veÊ kao neki centralni komitet, koji je izdao saopπtewe kako ga smewuje jer je bio lopov iz nehata. I ako svima od Crkve do Borisovog Predsedniπtva nije bilo jasno, kad su videli Artemijeve i Atanasijeve monahe kako se u nedequ tuku pred GraËanicom, da tog dana nisu uspavali Artemija, nego su probudili demone, onda nema nade da Êe shvatiti bilo πta. Jer tog dana Crkva je udarena u ono mesto na kome Srbima najviπe znaËi udarena je kao zajedica, koja nas okupqa. Tog dana je, plaπim se, poËela da nas deli, udarena na onom mestu gde najviπe boli - o Kosovu je reË. I ta podela i deoba biÊe na iskuπewu sopstvenog produbqivawa onako kako se neprilike na Kosovu budu intenzivirale, a ne verujem da iko veÊ ove godine oËekuje neπto drugo. Zato se vredi moliti da Artemijeva eliminacija ne bude uvod u joπ dubqe podele, i ta molitva trebalo bi da bude utoliko jaËa koliko je na zemqi viπe uraeno da do deobe doe, a uraeno je proπlog vikenda mnogo. Vredi se moliti i za to da odstraweni gubitnik Artemije sada ne postane ikona svih Srba na Kosovu koji se oseÊaju kao odstraweni gubitnici, a takvih nije malo. Vredi se moliti i da, posle wegove eliminacije, joπ mnogo episkopa ne pomisle da je red na wih, pa da poæele da to spreËe. Vredi se, na kraju, moliti i za to da oni koji su to uradili budu toliko Ëisti da im to bude jedini greh na zemqi. Jer kada nekoga eliminiπe partija, tada nam nije teπko da pomislimo kako Êe jedan gad ubiti drugog gada i da mirno nastavimo da æivimo s tim. Ali kada to uradi Crkva, tada su oËi uperene u sudbinu eliminisanog i u Ëistotu eliminatora. A rekao bih da je tu sporno i jedna i druga. Standard, 15.2.2010. <standard.rs>
16
ÆEQKO CVIJANOVI∆ Podvukla - Iskra) (P
Dekan Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu prof. dr Mirko VasiqeviÊ odræao je 27. januara, na Svetog Savu, besedu diplomcima tog fakulteta, Ëiji smisao je daleko nadvisio prigodu otvorivπi neka od najbolnijih pitawa danaπwe Srbije. Poπtovane koleginice i kolege, dragi prijateqi, dragi gosti, poπtovani diplomci, ... Diplomirali ste, uvaæeni diplomci, na Fakultetu koji baπtini tradiciju od 202 godine... koji je temeq srpske pravne kulture, temeq i vekovni nosilac slobodarstva, hram pravne nauke... Diplomirali ste u pomalo isrpqenoj i umornoj Srbiji, koja od vas oËekuje da je izvedete iz stawa dugotrajne letargije i veËnih razmea. Srbija je umorna od dugotrajnog predizbornog stawa koje sudeÊi po fenomenu obeÊawa traje od uvoewa viπestranaËja! Srbija je umorna od propovedawa siromaπtva kao modela-uzora, posebno „siromaπtva” srpskih „roleks” ministara i politiËkih funkcionera! Srbija je umorna od izlizanosti i ispraznosti reformi i reformatora! Srbija je umorna od vidqivih manifestacija pretvarawa visokoplanetarne ideje slobode u wenu karikaturu! Srbija je umorna od zaπtite pogreπnih „vrednosti”, poput sindikalnog i stranaËkog Ëlanstva i nezaπtite pravih vrednosti, poput svojine i privatnosti! Srbija je umorna od dugotrajnog traæewa odgovora na pitawe kuda ide, zaπto ide i kako ide - nasluÊujem ispaπÊe u stilu onog aforizma „ludo smo se tamo proveli - niti znamo gde smo bili, niti πta smo tamo radili”! Srbija je umorna od jednostranosti svog jelovnika: doruËak - politika, ruËak - politika, veËera - politika, spavawe - politika, ustajawe politika! Srbija je umorna od vremena nepromiπqenih privatizacija koje unesreÊuje qude, a dræavu, privredu i pravo Ëini privatnim posedima! Srbija je umorna od univerziteta i fakulteta koji fabrikuju prekonoÊne doktorate polupismenih doktora nauka koji treba da uËe struci od wih daleko pametnije studente! Srbija je umorna od dugotrajnog iπËekivawa do doe vreme u kome pravo neÊe biti nevreme! Srbija je umorna... Vi, uvaæeni diplomci, danas nudite Srbiji, tako umornoj, svoje najveÊe vrednosti: mladost i znawe steËeno na Univerzitetu i Fakultetu koji svoju utemeqenost broje istim brojem vekova kao πto novi univerziteti i fakulteti, nastali na talasu nesreÊnog doba promocije forme bez sadræaja, promocije nekulture znawa i agresije filozofije obrazovawa kao biznisa, broje dana. Srbiji ostaje da to samo prepozna i zarad svoje buduÊnosti pravoj, a ne laænoj vrednosti da πansu! »estitam i sreÊno! (Standard, 3.2.2010).
Iskra 1. mart 2010.
Uviaj u sudbinu TadiÊevog reæima
GAZELA KAO METAFORA - ILI KAKO SU SE SVA BORISOVA JAJA NA©LA U JEDOJ KORPI Boris TadiÊ danas samo bira izmeu neko liko loπih scenarija svoje vladavine buduÊi da elementarne Ëiwenice kazuju da se u zemqi kojoj preti ruπewe najprometnijeg mosta ne moæe voditi nikakva smislena dræavna politika Jedino smisleno strateπko planirawe srpske dræave danas poËiva na sledeÊoj kalkulaciji: vaqda se Gazela neÊe sruπiti; ako se ipak sruπi, vaqda Êe to biti u gluvoj noÊi i vaqda na mostu neÊe biti automobila i putnika; a ako se i sruπi, pa i ako to bude u vreme gradske πpice, vaqda neÊe pasti na glavu nekom Romu, jer tek bi to bio politiËki problem. Strateπko planirawe tog Roma ispod mosta izgleda ovako: vaqda Êe se Gazela sruπiti; ako se sruπi, vaqda Êe se on zateÊi ispod we; ako se sruπi i on tada bude ispod we, vaqda Êe nekako preæiveti. A ako se saberu sva ta vaqda, moæda Êe bela braÊa iz Evrope naterati –ilasa da mu dodeli stan. Ima li razlike u strateπkom planirawu srpske dræave i Roma ispod mosta. Ima: Rom nije sasvim bez πansi. Tim pre πto wegovu strategiju Ëine samo tri vaqda i jedno moæda, πto je mnogo mawe faktora neizvesnosti nego u sluËaju Srbije. Dakle, Ëiwenica da viπe od dva miliona æiteqa glavnog grada æivi na mostu koji svakog dana moæe da se sruπi Ëini neumesnom gomilu drugih pitawa koja nam se danas Ëine tako vaænim. Na primer, da li je moguÊe voditi ikakvu dræavnu politiku u zemqi u kojoj nikoga ne bi iznenadilo ako bi se sam od sebe sruπio najprometniji most? Ima li smisla ozbiqno postaviti pitawe da li Boris TadiÊ danas ima πansi da se odupre pojaËanim pritisci ma spoqa, svestan da se nalazi na Ëelu evropskog Haitija, πto Êe reÊi najrawivije zemqe u ovom delu sveta. Zaboravite. Tamo gde moæe da se sruπi most preko koga se iz IstoËne Evrope prelazi u Centralnu, i gde taj nesreÊni most nije stvar sluËajnosti i zle sreÊe, veÊ jednog duboko uko rewenog zlog sistema, koji su baπtinile sve srpske vlade u posledwoj deceniji, tamo je dræavna poli tika samo spisak lepih æeqa bez ikakvih meha nizama da budu ostvarene, tamo predsednici svoje mandate poËiwu velikim planovima i idejama, a zavrπavaju ih ili kao tipovi koje nosi matica ili kao tvrdoglavi „populisti”, kako ih nazivaju Ameri, prepuni nacionalnog ponosa i bez ijedne poluge moÊi da tu ideju distribuiraju na
Iskra 1. mart 2010.
funkcionerski stepen ispod sebe, akamoli dubqe. Eto odgovora na pitawe kako su se to poËetkom 2010. sva jaja Borisa TadiÊa naπla u istoj korpi iako je vlast pre godinu i po preuzeo noπen idejom da jedino to neÊe i da svoju spoqnu politiku artikuliπe na Ëetiri strateπka stuba. Umesto toga, on se danas trkom primiËe istoj onoj poziciji u kojoj su se naπli wegovi prethodnici - Zoran –iniÊ s poËetka 2003. i Voja Koπtunica s poËetka 2008 - qudi svesni uæasnog pritiska pod kojim su se naπli i bez ijedne poluge osim sopstvene voqe da se tom uæasnom pritisku odupru. Hajde da joπ jednom vidimo πta se to od Borisa sa Zapada zahteva u ovoj godini: jedan, da likvidira ili bar pomogne likvidaciju srpskih institucija na Severu Kosova; dva, da oslabi otpor Milet a Dodika u Republici S rps koj u stavnim promenama koje Êe veÊi deo vlasti iz Bawaluke preneti u Sarajevo; tri, da iskquËivo sopstvenim popuπtawima popravi odnose u regionu u kome bar Ëetiri zemqe manifestuju otvoreno neprijateqstvo prema Srbiji; Ëetiri, da nastavi ekonomske reforme koje provode domaÊi neoliberali, gde najboqi delovi srpskog privrednog tkiva, sa sve træiπtem, pripadaju strancima i sloju wihovih domaÊih prijateqa, dok se stanovniπtvo pauperizuje i dok zemqa postaje veËiti klijent stranih kredita i pomoÊi; peto, da uhvati Ratka MladiÊa, o Ëijem su kretawu bar dve od tih zemaqa koja ga danas besomuËno pritiskaju svih ovih godina znale viπe od wega. Koliko je taj pritisak postao neskriven i povezan sa javnim poniæewem, svedoËi to da se on javno ne izraæava preko stranih emisara i ambasada, veÊ kroz samu Borisovu infrastrukturu. Hajde da ne pomiwem svaki put PajtiÊa i wegovo formirawe evropske Vojvodine, da vidimo πta se dogaa oko rezolucije o Srebrenici. Dok TadiÊi wegov tim danima mozgaju kako da naprave rezoluciju u kojoj Êe zadovoqiti i zahteve sa Zapada i na pitawu Srebrenice veoma senzibilnu domaÊu javnost - a tu se ne radi samo o πaËici nacionalista - dræavni sekretar u Ministarstvu za qudska prava Marko KaraxiÊ ga preko B92 opomiwe: ako u rezoluciji ne misli da kaæe da je u Srebrenici uËiwen genocid, boqe da je i ne donosi. E sad, da Srbija nije zemqa u kojoj se sve gazele osim one na Savi nisu veÊsruπile, hijerarhijska pravila bi nalagala da ovaj Ëinovnik veoma pazi πta govori, posebno zato πto govori o stvarima o kojima glavni πef joπ nije rekao posledwu reË. Ne, on je rekao svoje, uveren da je u Srbiji mawi rizik dezavuisati predsedni
17
Gazela kao... ka dræave nego ambasadu koja aplaudira tvom tvnastupu. KaraxiÊ je samo primer koji ilustruje TadiÊevu bednu poziciju. Naravno, mogao bih joπ satima da nabrajam vladine funkconere koji nameravaju da se istaknu ove godine, uvereni da svojom pojavom nadmaπuju Borisove politiËke kapacitete i perspektive. Rekao bih da su u tome potpuno u pravu: wegova perspektiva trajaÊe onoliko koliko bude mogao da prati te zahteve. Onog trenutka kada to viπe ne bude mogao, moraÊe da se povuËe i ustupi mesto jednom od ne tako malo kandidata za svoje mesto. Za sada Boris prati igru: tri meseca uoËi presude MSP, potezi koje povlaËi na Kosovu najviπe liËe na puzajuÊu predaju pokrajine; zbog wegovih poteza u bosanskoj priËi, odnosi sa Dodikom, najblaæe reËeno, optereÊeni su velikim nepoverewem; stvari u regionu obeleæene su odricawem Srbije od vitalnih nacionalnih interesa; srpska ekonomija odvija se izmeu neumerenih obeÊawa ministara i potpunog ekonomskog sloma, koji je moguÊe izbeÊi samo prodajom jednog od dva preostala velika primerka porodiËne srebrenine kada su vremena za prodaju daleko od dobrih. Naravno, TadiÊu sve to nije uπao bez koncepta: popuπtawa na Kosovu trebalo je da budu deo politiËke igre kojom bi se ono na velika vrata vratilo u diplomatsku sferu, dok su Bosna i region bili deo su priËe kojom Êe Srbija pokazati svoju konstruktivnost pred Evropskom unijom i Ëiwenicu da se glavne regionalne stvari ne mogu oposliti bez we. A onda mu je napukao most, ako razumete o Ëemu govorim. Naravno, kriza koja je duboko probola Srbiju, bila je vaæan taktiËki faktor SAD i vodeÊih zemaqa EU prema Srbiji. To Êe reÊi da nije stvar koincidencije πto se odatle regionalni projekat, koji se odvija na raËun Srbije, ima zavrπiti u godini kada Beogradu ekonomska kriza preti potpunim slomom, kada vlada samo pokuπava da sustigne dogaaje koje joj nameÊe realni æivot i kada su moguÊnosti za manevar toliko suæene da Ëak i odugovlaËewe svega toga i prenoπewe u boqa vremena predstavqa nedostiæan projekat. ReËju, kriza, za koju je TadiÊev ekonomski guru Mlaan DinkiÊ pre mawe od godinu i po tvrdio da Êe Srbiju ostaviti netaknutom, postala je argument za ubrzawe politiËkog sloma. Ako je TadiÊu jednom trenutku mogao da poveruje kako Êe wegovo popuπtawe proizvoditi ustupke u sediπtu EU, pa i ako su se ti ustupci poËeki dogaati, on danas nema nikakve garancije da Êe, ako procese koji se od wega zahtevaju dovede do kraja, uÊi u druπtvo EU, gde bi pred graanima mogao da te ustupke opravda. To Êe reÊi da se ono πto πto on mora da uradi ima dogoditi odmah, dok Êe se ono πto treba da dobije - o uklasku u EU je
18
reË - dogoditi za desetak godina, buduÊi da ulazak Srbije u EU 2014. ne veruju ni oni koji o tome govore u medijima. Naravno, sada je pitawe kako Êe Boris da preæivi tu vremensku rupu koja se pojavquje izmeu onoga πto bi trebalo da uradi i onoga πto bi trebalo da dobije. Nikako. Nije predvieno da preæivi. ©ta Êe onda da uradi? Danas se u Srbiji ponovo mnogo govori o izdaji, ali rekao bih da se jedina izdaja provedena do kraja dogaa izmeu Borisa i wegove stranke, odnosno vlade. Jer stvarnost u Srbiji koju je proizvela ta vlada i dogaaji na koje je propustila da reaguje - gde se Gazela pretvara samo u jedan simboliËki πpic u kome se seku sve stvari izdanog TadiÊa onemoguÊuju da artikuiliπe bilo kakvu politiku, makar onu u kojoj bi mogao svoje ustupke da dovede do kraja i da ih æestoko naplati. Elem, TadiÊa su izdali wegovi, sada je na wemu da izda sve drugo. HoÊe li se to dogoditi? Naravno, viπe ne postoji realan scenario u kome TadiÊ moæe da izae kao pobednik. Ako nastavi da radi ono πto Zapad od wega oËekuje, wegov rejting Êe se sasvim uruπiti i dobitke od tih stvari, ako ih uopπte bude, neÊe uæivati on, veÊ oni koji dou posle wega, buduÊi da sam u ovim okolnostima nema naËina da premosti tu vremensku rupu. Ako je æeleo da taj interregnum premosti dovrπavajuÊi krupne dræavne reforme, wih neÊe biti u okolnostima kada kriza postavqa pitawa pukog preæivqavawa i privrede i graana. Ako kaæe - ne viπe, i mene ste prevarili - sruπiÊe mu se Gazela na glavu. To znaËi da se veÊ danas kristaliπe kako se TadiÊeva vladavina moæe zavrπiti samo na nekoliko neveselih naËina. Jedan je da wegov politiËki æivot bude poloæen na oltaru krize i svih ovih ustupaka, koje Êe dovrπiti jer, ako politika podrazumeva nekakvo kretawe, to je jedini put koji je za wega danas πiroko otvoren. Drugi je da kaæe „ne” i pokuπa da zadræi vlast, svestan da, ako to uradi, moæe da oËekuje samo udarce i po sebi i po svojoj rawivoj zemqi, gde neÊe znati hoÊe li ga jaËe udarati prijateqi, neprijateqi ili onaj most koji se nakrivio. TreÊi je da kaæe „ne” i sve te udarce izbegne povlaËeÊi se, svestan da je wegov politiËki i moralni habitus ipak iznad one trivijalne fraze o poπtovawu realnosti, odnosa snaga i niËega viπe πto bi politiku moralo da Ëini. »etvrto je samo u domenu teorije: da svoju slabaπnu πansu potraæi u Ëiwenici kako je svoju politiËku strategiju planirao u jednom svetu i kako mu je doπlo da je provodi u sasvim drugaËijem. A to Êe reÊi da napravi tako radikalan zaokret mewajuÊi baπ sve - od svoje vlade do svoje stranke - posle Ëega Êe biti optuæen - sa preterivawima, kako je i red - da se pretvara u srpskog »aveza i da u tim okolnostima pokuπa da preæivi zajedno sa Srbijom. Pa makar mu se onaj most sruπio na glavu bez nade da Êe mu –ilas posle toga dodeliti stan. Standard, 1.2.2010. <standard.rs>
Æeqko CVIJANOVI∆ Podvukla - Iskra) (P
Iskra 1. mart 2010.
Beogradski forum za svet ravnopravnih
PRILOG STRATEGIJI SPOQNE POLITIKE SRBIJE U Beogradskom forumu kao i u πirokom krugu nezavisnih, slobodno misleÊih qudi, kako unutar Srbije tako i u srpskom rasejawu, postoji saglasnost da je Srbiji potrebna strategija dugoroËne spoqne politike . Ova potreba proizilazi iz dubokih promena u regionu tokom protekle dve decenije, novih trendova u Evropi i na globalnom planu. VrednujuÊi objektivno istorijska iskustva i πtiteÊi nacionalni, kulturni i duhovni identitet kao prioritetne vrednosti, strategijom treba projektovati dugoroËne ciqeve, puteve i oslonce za wihovo ostvarivawe. Saglasnost postoji i u oceni da su u najboqem, dugoroËnom interesu Srbije uravnoteæenii odnosi sa svim vaænijim evropskim i vanevropskim Ëiniocima i partnerima, bez vezivawa za bilo koji vojni blok ili savez. Neutralnost definisanu Rezolucijom Narodne skupπtine Srbija treba da uËvrsti usvajawem ovog opredeqewa kao ustavnog principa. Izrada strategije je obaveza nadleænih dræavnih institucija, dok nauËnim, struËnim i drugim organizacijama, kao i udruæewima graana, treba pruæiti moguÊnost da tom vaænom dræavnom i nacionalnom projektu daju svoj doprinos. Beogradski forum je, u skladu sa svojim moguÊnostima, zainteresovan i otvoren za saradwu u tome. Odnosi Srbije sa susedima imaju strateπki znaËaj. To je prirodno i objektivno, u interesu svih naroda i dræava u regionu. Da bi se veliki poten cijal dobro-susedske saradwe ostvario neophodno je da se odnosi postave na jasne i zdrave osnove. To, pre svega, znaËi - poπtovawe principa suvereniteta i integriteta, nepovredivosti meunarodno priznatih granica, nemeπawa u unutraπwe poslove drugih i, posebno, uvaæavawa uzajamnih interesa, ili principa reciprociteta. Dosadaπwa praksa jednostranih koncesija Hrvatskoj i Sloveniji bila je vrlo πtetna za Srbiju, za wene ekonomske i politiËke interese. Ukoliko Srbija æeli da zaπtiti i realizuje svoje legitimne interese, ona mora obezbediti reci proËno uvaæavawe wenih interesa od strane svih suseda. Srbija, kao matiËna dræava, ima obavezu da se suπtinski, a ne samo verbalno, bavi ozbiqnim problemima sistematske diskriminacije delova s vog naroda u okruæew u, posebno u Hrvatskoj, Sloveniji, i Crnoj Gori. Oportunizam i nebriga prema delovima srpskog naroda kojima se krπe osnovna prava ne doprinose dobrosusedstvu, joπ mawe uvaæavawu Srbije i putu ka Ëlanstvu u EU. Potrebno je da se Vlada i dræavno rukovodstvo suoËe sa Ëiwenicom da su pripadnici srpskog naroda u pomenutim dræavama diskriminisani i da im je neopnodna delotvorne politiËka podrπka Srbije kao matiËne dræave da bi nesmetano ost-
Iskra 1. mart 2010.
varivali svoja qudska i nacionalna prava u skladu sa evropskim standardima. Poseban je problem obespravqenost Srba u pokrajini Kosovo i Metohija. Srpska vlada nije naπla naËina da zaπtiti elementarna prava svog naroda na delu svoje teritorije pod upravom UN, niti da se otvori proces za slobodno i bezbedno vraÊawe raseqenih. Dosadaπwa politika, ukquËujuÊi prihvatawe EULEKS-a, kao navodno „statusno neutralnog” - nisu dale rezultate u pogledu zaπtite prava Srba i drugih nealbanaca na Kosovu i Metohiji. Petnaest godina posle Dejtona i Erduta, jedanaest godina posle rezolucije SB 1244, Srbija je i daqe zemqa sa daleko najveÊim brojem izbeglica i raseqenih lica u Evropi. Samo sa Kosova i Metohije ima 220 000 raseqenih lica. Desetine, ako ne i stotine hiqada izbeglica iz Krajine, Zapadne i IstoËne Slavonije i daqe ne mogu slobodno i bezbedno da se vrate na svoja vekovna ogwiπta. Stotinama hiqada qudi - raseq e ni h l ic a i i z b eg l i ca s rp s k e na c i on a l n os t i uskraÊuju se osnovna qudska prava na slobodan i bezbedan povratak na imovinu, na slobodu kretawa, obrazovawe, veroispovedawe. Zapad javno izraæava komplimente n o si o c i m a p o l i t i k e u Be o g r a du a i st o v r e m e n o pokazuje nezainteresovanost i dvoliËnost u odnosu na problem srpskih izbeglica i raseqenih lica. Na odnosu EU i SAD prema pravu na slobodan i bezbedan povratak raseqenih lica i srpskih izbeglica odraæava strategija tih zemaqa i integracija prema Srbiji i srpskom narodu u celini. Srbija ima duænost da na ozbiqan i dostojantven naËin zahteva prekid diskriminacije delova srpskog naroda u susednim dræavama, posebno u Hrvatskoj, Sloveniji i Crnoj Gori, kao i efikasno ostvarivawe prava na slobodan, dostojanstven i bezbedan povratak svih izbeglica i rasqenih lica na wihova vekovna ogwiπta. Ne moæe biti u interesu Srbije mirewe sa neodgov o r ni m o d n o s o m o d n o s n i h d r æ a va i po l i t i k o m razliËitih standarda meunarodnih Ëinilaca prema istovetnim problemama. Stav p redstav nika srpske vlade da Êe pitawe Kosova i Metohije kao sporno u odnosima sa Amerikom, NemaËkom i drugim zemqama Zapada dræati po strani od tekuÊeg politiËkog dijaloga („uspeπno smo izolovali to pitawe”) da bi se saradwa razvijala u oblastima u kojima nema raz lika je, u najmawu ruku, problematiËan. Takav stav proizilazi iz shvatawa da je problem Kosova i Metohije samo jedno od mnogih pitawa u odnosima
19
Prilog strategiji... sa SAD i drugim zemqama i organizacijama Zapada. To je pogreπan prilaz. Odnos SAD i veÊine drugih zemaqa Zapada prema Kosovu i Metohiji predstavqa suπtinu wihovog odnosa prema Srbiji kao dræavi i prema celom srpskom narodu, prema wihovom nacionalnom, kulturnom i duhovnom identitetu, prema wihovoj sadaπwosti i buduÊnosti, prema wihovom mestu u Evropi. Zato se problem Kosova i Metohije ne sme gurati pod tepih, pogotovu se ne sme proglaπavati za uspeh « „izolovawe problema Kosmeta” iz agende dijaloga sa najuticajnijim zemqama i organizacijama. Prihvatawe „izolovawa”, odnosno izostavqawa, „problema Kosmeta” iz redovnog dijaloga sa najuticajnijim zemqama i organizacijama u suπtini bi znaËilo prihvatawa jednostrane obaveze Srbije da weni predstavnici neÊe to pitawe pokretati. Jer, potpuno je izvesno da SAD, od posete potpred sednika Xozefa Bajdena Srbiji na daqe, traæe „konstruktivnost” i „kooperativnost” Srbije bar oko Ëetiri, ako ne i znatno viπe, pitawa vezanih za Kosovo i Metohiju: prvo, od Srbije se traæi da doprinese ukidawu „paralelnih” institucija srpskog naroda na (severu) Pokrajine; drugo, da prihvati uËeπÊe TaËijeve „vlade” u regionalnoj saradwi; treÊe, da prizna rezultate lokalnih izbora u organizaciji Haπima TaËija, koji su protiv interesa srpskog naroda; i, Ëetvrto, da Srbija prihvati direktni dijalog sa „kosmetskim institucijama” o reπavawu „prak tiËnih, svakodnevnih” pitawa. OËigledno je da bi izolovawe ovog pitawa stavilo Srbiju u pasivan, podreen poloæaj, πto bi bilo vrlo πtetno. Zato, Srbija, zavisno od prilika i konkretnih okolnosti, treba da dræi stalnu politiËku i di plo matsku in icija tiv u u v ezi sa pr oblemom Kosova i Metohije, ukquËujuÊi i u dijalogu sa SAD, Ëlanicama Evropske unije i Ëlanicama NATO, ne propuπtajuÊi ni jednu priliku da naglasi da je pitawe statusa za wu otvoreno i da se moæe reπiti kompromisom poπtujuÊi rezoluciju SB UN 1244, principe Poveqe UN i Helsinπkog dokumenta OEBS-a. Ni Ëekawe na miπqewe Meunarodnog suda pravde ne sme da promeni stalni, principijelni i aktivni odnos Srbije prema svim vaænijim Ëiniocima meunarodnih odnosa. Kada je reË o stubovima spoqne politike Srbije, wih ne bi trebalo meπati sa prioritetima. LogiËno je da razvoj dobrih odnosa sa Briselom, Moskvom, Pekingom i normalizacija odnosa sa Vaπingtonom, pored suseda, budu meu prioritetima spoqne politike Srbije. Ali, ako je reË o stubovima, nije logiËno da se oni traæe izvan Srbije, pogotovu, ne na naËin koji sugeriπe istu „nosivost”, isti i znaËaj i doprinos tih tzv. stubova vitalnim interesima Srbije i srpskog naroda. Stubovi svake strategije pa i strategije spoqne politike, nalaze se unutar Srbije. Jednostavno, nema stubova izvan Srbije
20
koji mogu obezbediti kredibilitet spoqne politike, uvaæavawe wenih interesa i ugled dræave kao πto su - unutraπwa politiËka i socijalna stabilnost, privredna moÊ, nacionalne oruæane snage dovoqno opremqene i osposobqene za funkciju odvraÊawa i kultura i nauka. Okretawe unutraπwim resursima izbavilo bi Srbiju iz psihologije nemoÊi i politiËke trgovine po principu: birokratska ucena - strateπka koncesija. Srbija je zaista suoËena sa velikim socijalnim problemima. To, ipak, ne znaËi da radi tzv. boqeg æivota, posle rasprodaje privrede i træiπta, treba preÊi na rasprodaju vitalnih dræavnih i nacionalnih interesa. Normalizacija odnosa sa SAD je vaæna za meunarodni poloæaj i interese Srbije. Jednostrano svrstavawe SAD na stranu protivnika Srbije tokom protekle dve decenije, vodeÊa uloga u agresiji NATO 1999. i odluËujuÊi doprinos ilegalnoj nezavisnosti Kosova i Metohije ostavili su i joπ uvek poveÊavaju optereÊewe u meusobnim odnosima. Zato, proces normalizacije zahteva vreme, obazrivost Srbije i obostrana prilagoavawa. æurba i lakomislenost, Ëemu je sklon, uticajni deo srpske politiËke elite, teπko da u tom procesu mogu biti korisni za Srbiju. Nije prirodno da se odnosi sa SAD forsiraju, pogotovu da vojni budu ispred politiËkih. Vojni odnosi i saradwa uvek dolaze kao prirodni izraz visokog meusobnog poπtovawa i dubokog poverewa u politiËkim odnosima. DrugaËiji redosled nije poznat, ako uopπte postoji, u praksi meunarodnih odnosa. Pitawa vojne saradwe moraju se tretirati kao usklaeni, integralni deo spoqne politike, a ne kao stvar resorskog ili paralelnog odluËivawa. PolitiËka i vojna diplomatija Srbije treba da se usklade. Unutar Foruma, a kako analize raspoloæewa javnosti u Srbiji pokazuju, i najπire u druπtvu, postoji saglasnost da Srbiji nije mesto u NATO-u. Za to su, po svemu sudeÊi, najbitnija dva razloga: prvi, jer je NATO 1999. godine izvrπio oruæanu agresiju na Srbiju (SRJ) grubo krπeÊi meunarodno pravo i osnovne principe meunarodnih odnosa, zaobilazeÊi Savet bezbednosti, razorivπi Ëitavu zemqu i izazvavπi nenadoknadive qudske ærtve; i drugi, jer je NATO upravo agresijom na Srbiju (SRJ) p r o m e n i o s v o j u s u π t i n u , p r e l a z e Ê i o d odbrambenog u ofanzivni, osvajaËki vojni savez. To Êe kasnije biti potvreno okupacijom Iraka, pod laænim izgovorom tragawa za oruæjem za masovno uniπtavawe. Srbiji kao miroqubivoj evropskoj zemqi koja nikada u proπlosti nije pripadala ni jednom vojnom paktu, teπko da moæe biti u interesu da bude Ëlanica saveza koji krπi meunarodno pravo, okupira tue teritorije i, uz to, podræava ilegalno optcepqewe srpske postojbine Kosova i Metohije. Srbija je suoËena sa taktikom da Vlada, formalno poπtujuÊi vojnu neutralnost i odluku Nastavak na str. 22/2) (N
Iskra 1. mart 2010.
Ambasador Rusije, Aleksandar Konuzin
NATO NIJE JEDINI PUT SRBIJE ISTORIJA odnosa Srbije sa NATO je tragiËna. Agresija 1999. godine, manifestovana u bombardovawima cele Srbije, ostavila je u duπama qudi dubok trag. Svaka srpska porodica ima svoje miπqewe o NATO. Patrijarh Irinej je lepo rekao: ”Za ovo pitawe treba imati miπqewe celog naroda”. A kako to uraditi - to treba sami Srbi da reπe. Ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Konuzin ovako komentariπe debatu za i protiv NATO koja se u Srbiji zahuktava: - Pre nego πto se odredite prema NATO, verovatno treba razmisliti koje odbrambene zadatke Srbija moæe da reπava u okviru te organizacije, ili u saradwi sa wom. Tako Ëini Rusija. Mi zajedniËkim radom identifikujemo izazove i pretwe kojima moæemo da se odupremo zajedno sa dræavama Alijanse. U zavisnosti od rezultata ovih konsultacija, moja zemqa Êe graditi daqu saradwu sa NATO. Obavezan uslov jeste da takva saradwa moæe da se razvija iskquËivo na osnovama ravnopravnosti. Osim toga, postoji li uverenost da u Beogradu i Briselu podjednako gledaju na probleme bezbednosti u Evropi, na Balkanu? NeÊe li mehanizam NATO postati poluga za vrπewe pritiska na Srbiju? Situacija na Kosovu moæe da pruæi odgovor.
* Ukoliko bi Srbija u buduÊnosti postala Ëlanica NATO, da li bi to promenilo odnose sa Rusijom? - A πta vi mislite? »lanice Alijanse preuzimaju na sebe pravne obaveze u sastavu vojnog saveza. Neki ”regruti” veÊ su pozicionirali sebe u istaknute strukture oruæanih snaga. Drugi maπtaju da preuzmu elemente sistema PRO. Protiv koga su oni upereni? Rusija ne moæe a da ne uzme ovo u obzir. Sa svoje strane, orijentiπem se na to da rukovodstvo Srbije zapaæa neaktuelnost pitawa pristupawa NATO, da zna da je veÊina Srba protiv takve perspektive. Uz to, postoji alternativa. Inicijativa predsednika Dmitrija Medvedeva o sklapawu Ugovora o evropskoj bezbednosti, otvara moguÊnost stvarawa podjednakih bezbedonosnih uslova za sve dræave evroatlanskog prostora nezavisno od toga da li su Ëlanice vojno-politiËkih organizacija ili nisu. Srbija je podræala ovu inicijativu.
* Srpski ministar odbrane nije zadovoqan saradwom sa Rusijom u oblasti odbrane. Kakav je vaπ stav o naπoj vojnotehniËkoj saradwi? - U vojnotehniËkoj oblasti smo davnaπwi partneri. Srpska vojska i daqe ima veliku koliËinu ruskog naoruæawa i tehnike, Ëiji je deo proizveden po ruskim licencama. Srpska vojska Êe
Iskra 1. mart 2010.
ovo naoruæawe eksploatisati joπ neko vreme, πto zahteva uËeπÊe odbrambene industrije Rusije radi odræavawa u ispravnom stawu bojne gotovosti. Ima perspektiva za vojnotehniËku saradwu. Ujedno, prema naπoj oceni, strane i daqe ulaæu nedovoqno napora za reπavawe nekih tekuÊih problema. Zbog toga se odugovlaËi sa naruxbinama, sa razmatrawem komercijalnih i tehniËkih predloga, s izvrπewem odgovarajuÊih poslova. Ova pitawa razmatram sa srpskim partnerima. Smatram da imamo sve moguÊnosti za poveÊawe nivoa saradwe u ovoj oblasti, vaænoj za obe strane.
* Kada Êemo Ëuti finalni odgovor o projektima koje Êe obuhvatiti infrastrukturni deo ruskog kredita od 800 miliona dolara Srbiji? - Srpska strana je navela Ëetiri projekta za koje planira da iskoristi ruski kredit: razvoj beogradskog æelezniËkog Ëvora, ukquËujuÊi zavrπetak izgradwe stanice ”Prokop”, rekonstrukcija deonice Beograd-Bar, izgradwa pruge Vaqevo-Loznica i modernizacija pruge NiπDimitrovgrad. Pretpostavqa se da Êe projekte realizovati rusko Otvoreno deoniËarsko druπtvo ”Trgovinski dom Ruske æeleznice”, zajedno sa Direkcijom ”Æeleznica Srbije” uz koordinaciju Ministarstva za infrastrukturu. U ovom momentu ruska kompanija vrπi tehniËku ekspertizu. Naæalost, srpska strana je zakasnila sa slawem dopunskih materijala, neophodnih za realizaciju ovog posla, πto automatski pomera rokove wegovog zavrπetka. RaËunamo, ipak, da je sledeÊi zajedniËki sastanak za definitivni izbor objekata u februaru, posle Ëega Êe srpska strana biti informisana o naπoj odluci.
* Kada Êemo znati konaËnu trasu ”Juænog toka” kroz Srbiju? - U projekat se ukquËuju novi uËesnici, πto dodatno poveÊava snagu i efikasnost poduhvata. Po planu, priprema studije tehniËko-ekonomske opravdanosti strana sporazuma trebalo bi da bude zavrπena u treÊem kvartalu 2010, posle Ëega Êe se pripremiti opπta studija tehniËko-ekonomske opravdanosti za ceo projekat, radi investicione odluke. ©to se srpskog dela gasovoda tiËe, koliko znam, priprema studije tehniËko-ekonomske opravdanosti je u zavrπnoj fazi. Svi detaqi, ukquËujuÊi i konaËnu varijantu prolaska trase gasovoda kroz Srbiju, u rukama su qudi koji se bave tehniËkom pripremom.
* Prepoznajete li u posledwim nastupima visokog predstavnika u BiH teæwu da se ukine RS? - Rusija, kao jedan od meunarodnih garanata Dejtonskog sporazuma, aktivno uËestvuje u monitoringu wegove implementacije. Zastupamo strogo
21
NATO nije...
Prilog strategiji... (sa str. 20)
poπtovawe utvrenih principa dræavnog ureewa BiH, weno jedinstvo i teritorijalni integritet uz oËuvawe statusa i ovlaπÊewa RS i Federacije BiH, kao entiteta koji su utvreni osnovnim zakonom zemqe. Mislim da pitawe nije u izjavama visokog predstavnika, veÊ daleko dubqe - u celishodnosti oËuvawa samog aparata visokog predstavnika.
Narodne skupπtine o tome, korak po korak, uvodi Srbiju u NATO, ka taËki bez povratka kada Êe biti potpuno nevaæno da li Srbija kaæe DA ili NE ulasku u NATO. Predstavnici Vlade Srbije su veÊ do sada prihvatili niz obaveza i samoograniËewa dræave prema NATO-u nego πto ih ima veÊi broj punopravnih Ëlanica NATO. Dok se u javnosti vodi polemika o formalnim odnosima sa NATO-m, iza zavese, odvija se proces integracije zemqe unutar NATO-a, bez uvida javnosti i stvarne kontrole Narodne skupπtine.
* Kakav je stav Moskve o kancelariji visokog predstavnika? - Ubeeni smo da su sazreli svi preduslovi za prekid wegove delatnosti i transformaciju u Misiju specijalnog predstavnika EU uz obavezno obustavqawe specijalnih ”bonskih” ovlaπÊewa. Ubeen sam da je stanovniπtvo BiH u stawu da samostalno reπi svoje domaÊe probleme bez prekomerne spoqne paæwe. Ovo se u punoj meri odnosi i na pitawe sprovoewa ili nesprovoewa referenduma. Ustavne promene se ne smeju meπati ili na bilo koji naËin povezivati sa planom primene Dejtonskog sporazuma. Sve ovo Ëini komplikovanom politiËku situaciju u BiH, u kojoj ”butmirski proces” oËigledno ”proklizava”. Pa ipak, duboko sam ubeen da je dijalog moguÊ, a sve odluke, pa i one o ustavnim promenama, moraju se donositi uz saglasnost svih uËesnika unutar bosanskog politiËkog procesa. Ne sme biti nametnutih odluka. NA©E VEZE FAKTOR SPOQNE POLITIKE
* DA li Êe Srbija i Rusija potpisati sporazum o strateπkom partnerstvu? Predsednik Srbije nedavno je rekao da se nada takvom sporazumu... - Apsolutno se slaæem da su Rusija i Srbija postigle strateπki nivo saradwe. Izmeu naπih dveju evropskih zemaqa odnosi su zasnovani na dubokim korenima prijateqstva i etniËkom, kulturnom, jeziËkom i religioznom zajedniπtvu. VeÊ koordiniπemo naπe poteze oko meunarodnih pitawa, kao πto su i ona vitalna. Postoje planovi da se bilateralna trgovinsko-ekonomska razmena podigne na viπi nivo. PojaËavamo sporazumnu bazu odnosa. Unapreujemo programe kulturne i obrazovne saradwe. Sve to naπim odnosima daje poseban prisan i dinamiËan karakter. SA»EKAJMO MI©QEWE SUDA
* MISLITE li da Êe Meunarodni sud pravde dati jasan odgovor o pitawu legalnosti nezavisnosti Kosova ili bi on mogao da bude i ”rastoËen”? - Ne bih da idem unapred. Treba saËekati miπqewe Meunarodnog suda. U zavisnosti od wegovog sadræaja mogu se odrediti i daqi koraci. Imam tesne kontakte sa mojim srpskim kolegama oko tog pitawa. Novosti, 4.2.2010.
22
D. RADEKA
Prihvatamo stav doajena jugoslovenske i srpske diplomatije, ambasadora –ere PetroviÊa u vezi sa novim sistemom bezbednosti u Evropi. Treba reÊi da je Evropa duæe vreme bez sveobuhvatnog, demokratski izgraenog i efektivnog sistema bezbednosti koji garantuje jednaku bezbednost svim dræavama na kontinentu. Takva stvarnost koπtala je SFR Jugoslaviju razbijawa 1992, SRJ agresije NATO 1999. a Srbiju oduzimawa Kosova i Metohije 2008. OEBS je na primerima SFRJ, SRJ i Sr b i j e p o k a za o uda q a v a we , p a Ë a k i o tv o r e n o krπewe, nekih od osnovnih principa svog sopstvenog ustava - Zavrπnog dokumenta iz Helsinkija. Nasuprot univerzalnosti norme o konsensusu, SFRJ je 1992. suspendovana iz OEBS-a po sistemu «„kosenzus minus jedan”. Ideje koje polaze od toga da OEBS treba da pozajmi svoju univerzalnost NATO-u, a da za uzvrat, NATO bude garant bezbednosti na Kontinentu, nisu logiËne jer je NATO uæa, regionalna organizacija , sa uæim interesima. Uz to NATO je postao neskriveno ofanzivni vojni savez. To nije prihvatqivo za niz evropskih zemaqa koje su Ëlanice OEBS, ali ne i NATO-a, a koje su, veoma relevantne za bezbednost na evro-azijskom prostoru. Dakle, potrebno je podræati inicijative za razmatrawe uspostavqawa novog sistema evro-azijske bezbednosti k o j i Ê e r e a f i r m i s a t i r a v n o p r a v n o s t i je d n a k u bezbednost svih dræava bez obzira da li su Ëlanice nekog vojnog saveza ili nisu. Odnos prema srpskom rasejawu je strateπka tema. Ne samo zbog toga πto izmeu 4 i 5 miliona Srba i wihovih potomaka æivi u okruæewu i rasejawu, πto je to ogroman politiËki i ekonomski potencijal za buduÊnost, nego i zbog pragmatskih razloga. ZahvaqujuÊi rasejawu Srbija lakπe savladava trgovinski deficit, lakπe odræava devizne rezerve. ZahvaqujuÊi dijaspori Srbija joπ uvek nema sveopπtu socijalno-ekonomsku dramu kakvu bi, inaËe, imala. Rasejawe je decenijama najveÊi pojedinaËni donator Srbije. Iz dijaspore u 2009. godini je stiglo oko 4 milijardi evra. Istina, ne toliko za razvoj koliko za kupovinu socijalnog mira. ©ta bi Srbija da toga nema - teπko je i zamisliti. Srbija se prema rasejawu mora odnositi kao prema strateπkoj komponenti svog meunarodnog poloæaja, ekonomskog i politiËkog razvoja. Æivadin JovanoviÊ 8.12.2009. <www.beoforum.rs> Predsednik Foruma (Zavrπna reË na okruglom stolu o spoqnoj politici Srbije ordræanom u etnografskom muzeju u Beogradu.)
Iskra 1. mart 2010.
Dr Danijel CvjetiÊanin o ekonomskoj krizi, loπoj privatizaciji i „socijalno odgovornoj” vladi
STRANCIMA ODGOVARA SRBIJA KAO „BANANA EKONOMIJA” PriËa o socijalno odgovornoj vladi, u to viπe niko vaqda ne sumwa, bila je smiπqena izborna prevara. Ko, makar sasvim povrπno, poznaje mehanizme tranzicije u bivπim socijalistiËkim zemqama, zna da je rezultat tranzicije produbqivawe socijalnih razlika i zaoπtravawe socijalnih napetosti. Ovo vaæi Ëak i u sluËajevima uspeπnih tranzicija, onih u kojima su privrede uspele da postanu efikasnije i konkurentnije, a kamoli u sluËaju Srbije, Ëija je privreda zabeleæila pad na rang-listi konkurentnosti i koja se usmerila na model zaduæivawa, prodaje resursa i prekomerne potroπwe. Uostalom, zar bi u svetu neko ruπio socijalizam zato da bi se uspostavio poredak sa veÊom socijalnom pravdom i ravnomernijom raspodelom? Istina je da su sa tom iluzijom mnoge zemqe uπle u tranziciju, ali je period otreæwewa u wima bio relativno kratak. I bolan - kaæe u intervjuu za „Nedeqni Telegraf” dr Danijel CvjetiÊanin , profesor na Univerzitetu „Singidunum”.
Kakvi su socijalni rezultati vlade Mirka CvetkoviÊa? - Moglo bi se reÊi da su socijalni rezul tati ove vlade katastrofalni, ako se ima u vidu st epen osirom aπew a najπirih sloj eva st anovniπtva, poveÊawe nezaposlenosti, destrukcija sistema zaπtite zdravqa i obrazovawa, krimi nalizacija druπtva, bujawe korupcije i sliËno. Ali oni koji su ozbiqnije pratili predizborne aktivnosti stranaka, a naroËito stvarawe posleizborne koalicije, pod uticajem evroat lantskih kontrolora, oËekivali su ovakav ishod.
U Srbiji se trenutno odvijaju na desetine πtrajkova. Zaπto? - I naπi qudi su, kao i drugi u socijalis tiËkom svetu, imali iluzije o lagodnom æivotu u kapitalizmu. Zaboravqali su da kapitalistiËke zemqe nisu samo SAD, Kanada, Britanija, NemaËka i Francuska, nego i Kolumbija, Panama, Venecuela, Nikaragva... Blistavi i πareni izlozi trπÊanskih i frankfurtskih robnih kuÊa i πoping centara imali su magnetsku privlaËnost. Oduπevqeni gastarbajteri i turisti iz socijalistiËkih zemaqa jedva su Ëekali da se ta raskoπ i moguÊnost potroπaËkog izbora doseli i kod wih. I doËekali su! - Podrazumevali su, meutim, da u bogatom druπtvu mora da postoji isto tako dobra
Iskra 1. mart 2010.
zdravstvena zaπtita, sigurnost radnog mesta i dostupnost obrazovawa za sve. U tome su se prevarili. Kao i u verovawu da privatna svojina i slobodno preduzetniπtvo, zajedno sa konkurencijom, sami po sebi obezbeuju pravedno nagraivawe onih koji najviπe doprinose proizvodwi i efikasnosti. Ove su se iluzije, naroËito u Srbiji, ali i drugde, brzo izgubile. - U procesu privatizacije firme su postajale jeftin plen gramzivih tranzicionih dobitnika, zatim su oËerupane, a Ëesto, tako oËerupane, vraÊene dræavi i wenim agencijama, koje su i same bile sauËesnici u grandioznom pqaËkaπkom pohodu. OËajni radnici su ostajali na ulici. Vlasnici su ih podsticali da se obrate za pomoÊ dræavi, ne bi li i sami od „dræavne pomoÊi” uÊarili joπ viπe. Dræavni funkcioneri su slegali ramenima i upuÊivali ih da se obrate novim vlasnicima, kako je to i uobiËajeno u træiπnoj privredi.
Mnogi istiËu da je toliko propalih preduzeÊa rezultat loπe privatizacije. Gde su napravqene greπke? - Istina je! Monstruozni model privatiza ci je dop ri n eo je b an kr otu mno gi h p re duzeÊ a. Dræava je preuzela na sebe odgovornost da, prodajuÊi firme, sklopi ugovore sa novim vlasnicima. To nisu bili iskquËivo kupoprodajni ugovori. Oni su obavezivali novog vlasnika da, zato πto je preduzeÊe kupio po „pristupaËnoj” ceni, πto Êe reÊi skoro badava, nastavi sa zateËenom delatnoπÊu, investira u dodatnu proizvodwu, obezbedi „socijalni program”, tj. otpremnine za otpuπtene radnike, ili da ne smawi broj zaposlenih joπ nekoliko godina. Ali niko nije mislio o tome kako Êe dræava kontrolisati vlasnika. Kao ni o tome koliko Êe trajati sudski spor, ukoliko se ustanovi da se ugovor ne poπtuje. - Poznato je da suudski sporovi traju po nekoliko godina, a izvrπewe sudskih presuda najmawe joπ toliko. Preduzimqivi vlasnici, zajedno sa ekspertima iz dræavnih institucija, izraËunali su da Êe radnici, u tom dugom periodu, ili sami naÊi neko reπewe van privatizovanih fabrika, ili poumirati od gladi i nemaπtine. Tako Êe problem nestati „sam od sebe”. A novim gazdama ostaÊe zemqiπte, ili druge nekretnine, koje Êe prodati po træiπnim cenama i na tome, za nekoliko godina, zaraditi desetak puta viπe od uloæenog kapitala. Ali kada se isti scenario ponovi stotinama puta, problem prestaje da bude individualizovan i postaje socijalna „bomba”. Mi danas gledamo svojim oËima kako ta bomba preti da eksplodira, sa teæim
23
Strancima odgovara... ili lakπim posledicama. Novine i Javni servis pokuπavaju da javnost dræe nedovoqno obaveπtenom o oπtrini problema, ili da poplavom ostalih vesti skrenu paæwu na neπto drugo. Do sada su u tome veoma uspeπni!
koji umeju da uspostave dobre odnose sa moÊnim vladajuÊim strankama - zaπtitnicama, kao i na strane investitore, koji strogo vode raËuna o moguÊnostima brzog „izlaska” iz nesigurnog ambijenta.
©ta se u Srbiji promenilo da bi se ublaæile posledice svetske ekonomske krize?
©ta zamerate ekonomskoj politici ove vlade? - Neopravdano bi bilo na lea samo ove vlade tovariti sve kritike. Jeziva privredna stvarnost, koju svako vidi, najupeËatqivija je kritika wenog rada. Ne treba, meutim, zaboraviti da je samostalnost vlade u donoπewu odluka veoma ograniËena. Strani savetnici, koji su transmisija evroatlantskih gospodara, meunarodne institucije, MMF, SB, ambasade moÊnih zapadnih zemaqa ostavqaju naπoj vladi uzak prostor za donoπewe odluka. Dodajte tome i uticaj stranaËkih prvaka i moÊnih biznismena, Ëije interese ova vlast takoe mora da poπtuje, jer setite se samo kako je sastavqena, pa Êete videti da je Vlada Srbije samo igraËka u tuim rukama. I to gwecava igraËka bez prepoznatqive fizionomije i razvojne filozofije. Takve igraËke su danas u modi - na primer Suner Bob i wegov drug Ligwoslav! - Kada se razmiπqa o ekonomskoj politici naπe vlasti, vaænije je πta Êe reÊi ambasada SAD, MMF, SB ili predsednici DinkiÊ i TadiÊ, kao najistaknutiji eksponenti evroatlantskih stranaka u Srbiji. Neko Êe reÊi da su mnoge zemqe u sliËnom poloæaju, ali meni smeta πto naπi prestraπeni lideri ne dozvoqavaju Ëak ni da se javno prepoznaju ekonomski interesi Srbije, a kamoli da se usude da se za wih i bore na meunarodnoj i domaÊoj sceni. Mnogo je primera koji potvruju ovu æalosnu istinu. Od straviËnog zaduæivawa, liberalizacije uvoza, politike „sterilizacije” deviznih priliva po ceni od nekoliko stotina miliona evra godiπwe, pa do politike deviznog kursa i prekomerne potroπwe, i javne i privatne.
Kakve sve probleme privredi generiπe sama vlast? - NajveÊa πteta koju privredi nanosi vlast sastoji se u tome πto se neprestano i preterano upliÊe u privredni æivot. Umesto da πtiti osnovne institucije slobodne privrede, ugovor i svojinu, i pusti privrednike i preduzetnike da u konkurentskoj borbi reπe osnovne probleme privrednog razvoja, vlast neprestano smiπqa sve novije „usreÊiteqske” aktivnosti. - Naravno, uvek na raËun poreskih obveznika, a Ëesto u korist svojih „najpodobnijih” privrednika i stranaËkih miqenika, koji Êe umeti da „ispoπtuju” ruku koja ih hrani subvencijama. Tako se πirom otvaraju vrata korupciji i kriminalu, a iz privrednog æivota se odstrawuju svi oni koji ne æele da prihvate ovakva „pravila igre”. Zato je broj investitora u Srbiji uglavnom sveden na one
24
- Moramo imati u vidu da brojne nevoqe koje su zadesile privredu Srbije - nelikvidnost, nezaposlenost, deficit u razmeni sa inostranstvom, deficit u javnoj potroπwi, relativno visoka inflacija - nisu posledice svetske ekonomske krize, nego domaÊe politike zaduæivawa, prodaje resursa strancima i prekomerne potroπwe. - Svetska kriza je samo prikazala ove probleme u jasnijem svetlu, poπto strani kapital nije imao dovoqno snage da, u kriznim uslovima, pritiËe u Srbiju istim intenzitetom kao proteklih godina. Vlada je na krizu trebalo da odgovori merama πtedwe, ali je ipak prevladalo miπqewe da se problem moæe reπavati daqim zaduæivawem. Istina je da se na taj naËin kolaps moæe odloæiti, ali Êe zato, u buduÊnosti, pad biti teæi. - Sadaπwa vlast ne æeli da o tome misli, nostrani eksperti je uveravaju da su mnoge a in zemqe u svetu u takvoj situaciji viπe od stotinu godina, pa opet u wima stranaËki prvaci, latifundisti i tajkuni æive veoma lepo, a i visoki dræavni Ëinovnici æive pristojno. - Istina, s vremena na vreme, razgnevqene i krajwe osiromaπene mase pobesne, izvrπe juriπ na samoposluge, opqaËkaju radwe u centru grada, ali posle nekoliko dana jake policijske i vojne snage ponovo uspostave red i sve se nastavqa po starom. Uostalom, policija i vojska jedino i sluæe za te svrhe, poπto kriminal, prostitucija i korupcija neometano bujaju u takvim zemqama. - Ako se, ipak, socijalne napetosti preterano poveÊaju, nekoliko godina diktature, uz pomoÊ jakih vojnih snaga iz SAD, kao i nekoliko desetina hiqada „nestalih” i nekoliko stotina hiqada pohapπenih, nauËiÊe „divqaËko stanovniπtvo” pameti i civilizovanom ponaπawu. SudeÊi po brzini zaduæivawa i prodaje privrednih resursa, kao i po mnogim drugim ekonomskim pokazateqima, izgleda da je naπa politiËka elita prihvatila ovakav scenario za buduÊnost Srbije.
Da li mislite da ekonomski model u Srbiji moæe da se promeni, da se pree sa potroπwe na πtedwu i proizvodwu, sa uvoza na izvoz, i πta je za to potrebno? - »ovek se uvek nada da se najgori scenario neÊe ostvariti. Naæalost, mala je verovatnoÊa da se to izbegne, ako se ima u vidu interes evroatlantskog kapitala i sklonost naπih stranaËkih lidera, koja se gotovo graniËi sa oduπevqewem, da izgrade model „banana privrede”.
Iskra 1. mart 2010.
Kako ocewujete odnos izmeu Narodne banke Srbije i Vlade? - Ocewujem ga kao simulirani sukob isto miπqenika i ortaka u zajedniËkom poduhvatu destrukcije domaÊe privrede. U suπtini dominira politika „Ne diraj me - ne diram te! Meni NIP, tebi sterilizacija. Meni subvencije kamatnih stopa, tebi privatizacija. A pred javnim mwewem, hajde da se svaamo oko kursa.” Ma mora da su se i s ki d al i o d s m e h a k a da s u „ po d el i l i s tr u Ën u javnost”, pa jedni podræavaju NBS, a drugi Vladu.
A kako ocewujete pritisak Privredne komore Srbije i privrednika na NBS da dræi kurs pod kontrolom? - Razumqiva mi je æeqa privrednika da devizni kurs bude stabilan. U zemqama u kojima je bilans razmene sa inostranstvom uravnoteæen, to se ogleda u stabilnom kursu domaÊe valute. U takvim uslovima su privrednici spokojni, poπto su dokazali svoju konkurentnost na meunarodnoj ekonomskoj pozornici. Ali Srbija ima, veÊ duæi niz godina, izrazite deficite u meunarodnoj raz meni. Meni je jako neobiËno da ta neravnoteæa nikoga od privrednika nije brinula, a sigurno je da su znali da Êe jednoga dana, zbog we, biti ugroæena stabilnost domaÊe valute. PrimetiÊemo da dinar duguje svoju stabilnost prilivu stranih kredita, kao i prihodima od privatizacije. A to je veÊ sasvim druga priËa.
Da li je u svetu normalno da vlasnici privatnih preduzeÊa traæe sastanke sa guvernerom centralne banke i da uËestvuju u monetarnoj politici?
nadam se da i na to treba raËunati, kada je potrebno da se novËana masa poveÊa, morao bi se ostvarivati suficit u razmeni sa inostranstvom, ili se zaduæivati. Postoji joπ niz problema, pa ne znam kako sinhronizovati sve te procese. Bojim se da bi problemi takve sinhronizacije bili veÊi od problema odræavawa stabilnog kursa. A te bismo probleme morali da reπavamo bez pomoÊi monetarne politike.
©ta mislite o ulozi MMF-a u kreirawu ekonomske politike? Da li je Fond neophodan da dræi naπe politiËare pod kontrolom i da li prihvatawe wegovih zahteva moæe da izvuËe zemqu iz krize? - Eksperti MMF-a u svakoj prilici ukazuju na nesrazmeru izmeu potroπwe i proizvodwe u Srbiji, a naroËito na visok nivo javne potroπwe. Svi se ekonomisti slaæu da su te konstatacije taËne. Ipak, Vlada ostaje privræena populistiËkoj politici i ne usuuje se da ozbiqnije zagrize u ovaj problem. No, primetiÊete da eksperti MMF-a nikada ne ukazuju na kquËne slabosti naπe privrede - nedostatak ËvrπÊeg pravnog poretka, prostornog reda i ekonomske slobode. - Nekada me je to zaista Ëudilo, ali mi danas postaje malo jasnije da naπi evroatlantski prijateqi, iako su privræeni naËelima ekonomske slobode, ipak viπe vole da u zemqama sliËnim Srbiji ne vlada Ëvrst pravni poredak, nego autoritarni lideri, koji su iznad zakona. I koji evroatlantskim firmama mogu da obezbede zaπtitu, povlaπÊen poloæaj, kao i brze i velike profite.
Defektan model - Ne znam kakvi su obiËaji u svetu, ali smatram da je sasvim normalno da vlasnici preduzeÊa, kao i wihovi vrhunski menaxeri, odræavaju, povremeno, sastanke sa guvernerom centralne banke. Poslovawe svih preduzeÊa zavisi od monetarne i kreditne politike, pa je prirodno da se za tu oblast interesuju viπe od godiπwih izveπtaja Nacionalne astronomske opservatorije. Smatram da guverner treba da sasluπa wihove analize i sugestije, ali ne mora da prihvati wihove predloge. Stabilnost valute je u zoni wegove odgovornosti, pa zato niko ne treba da se meπa u wegov posao.
U posledwe vreme ponovo se Ëuju predlozi za prelazak na evro. Da li bi to reπilo probleme ekonomije i da li je uopπte izvodqivo? - Pitam se da li postoje dovoqne rezerve konvertibilnih valuta i kakvog su kvaliteta, da bi bilo moguÊe konvertovati dinarsku novËanu masu u evro. SledeÊi problem bio bi kako tu novËanu masu zadræati na potrebnom nivou, poπto bi svaki deficit u platnom bilansu generisao i smawewe novËane mase.
Da li je problem u modelu privatizacije, wegovom sprovoewu, qudima...? - Problem je u svemu. Ali niko ne treba da se Ëudi πto defektni model daje defektne rezul tate. I πto qudi koji taj proces sprovode - iz ministarstva, agencije, sudskih i drugih izvrπnih avnosti izgledaju monstruozno! organa - ja
Izgovor u pravi Ëas Da li se u Srbiji zloupotrebqava pojam svetska ekonomska kriza? - Svetska ekonomska kriza doπla je u pravi Ëas, kao dobar izgovor naπim vlastima za porazne rezultate defektne ekonomske politike, kao i opravdawe za ambijent nesigurnosti. Izvesno je da bi do lanËane reakcije nelikvidnosti i bankrotstva doπlo Ëak i u sluËaju da je u svetu nastavqen trend ekonomskog prosperiteta s poËetka milenijuma. Nedeqni Telegraf, 6.2.2010 <nedeljnitelegraf.co.rs>
Miloπ ObradoviÊ Podvukla - Iskra) (P
- U sluËaju privrednog prosperiteta, a
Iskra 1. mart 2010.
25
RUSKE ZABLUDE »udna ruska oËekivawa i poverewe u Obamu kao da Êe on uopπte moÊi da vodi bitno razliËitu politiku od ostalih predsednika SAD ©ta su u suπtini dobri odnosi Rusije sa SAD? To moæemo bez velikih analiza uporediti sa dobrim odnosima „vuka i ovce”. Vuk je moguÊe neÊe pojesti samo ako je baπ sit, ali ako je gladan, pojeπÊe je odmah, a o „dobrim odnosima” Êe moæda razmiπqati tek kada se dobro najede. Pa i tada Êe zakquËiti da je dobro πto ju je pojeo jer od „dobrih odnosa” su mu samo krËala creva. Amerikanci nikada nisu ispoπtovali ni jedan dogovor sa Moskvom, pa to neÊe uËiniti ni sa ovim „Ugovorom o smawewu strateπkog ofanzivnog naoruæawa” koji trenutno vode predsednik Rusije Dmitrij Medvedev i predsednik SAD Barak Obama. Geneza ameriËkih prevara o smawewu, ograniËavawu, rasporeivawu... ofanzivnog nuklearnog naoruæawa, kao i o smawewu konvencionalnih vojnih snaga, je dosta duga - πto moæete videti i na slikama. I u doba najæeπÊeg hladnog rata potpisivali su se neki ugovori ali ni jedan od tih ugovora SAD nisu ispoπtovale do kraja. VeËito se na kraju ispostavilo da su Rusi ostali prevareni a da se ameriËka politika prema Rusiji u suπtini nikada nije promenila. Da ne pomiwem na koji naËin i kako je od strane zapada obmanut posledwi predsednik SSSR-a GorbaËov koga su uvukli u zamku „modernizacije i demokratizacije” SSSR-a da bi ga na kraju rasparËali. Koju je sve pomoÊ zapad obeÊavao SSSR-u da bi se povukao iz IstoËne NemaËke i omoguÊio Nemcima da se ponovo ujedine i danas dominiraju EU. Od sve te obeÊane pomoÊi i para nije bilo niπta, ali je zato jedna imperija (SSSR) rasparËana, a umesto pomoÊi i temeqno opqaËkana. Iako je tvrdo obeÊano da se NATO neÊe πiriti na bivπe republike SSSR-a danas je NATO stigao na granice Rusije a ostalo je da se u NATO ukquËe joπ Ukrajina, Belorusija i Gruzija pa da Rusija bude potpuno opkoqena. S toga smatram da je ovaj sporazum Obama pokrenuo kako bi samo simulirao poboqπawe odnosa sa Rusima a u pozadini se krije kupovina vremena kako bi SAD izaπle iz ekonomskofinansijske krize u koju su upale. Prema ameriËkim struËwacima i strateπkim planovima SAD bi ako naprave dil sa Kinom mogli da iz krize izau za dve godine. Bar tako Amerikanci misle. U meuvremenu treba „kupiti” 2010 i 2011 sa πto mawe potresa, pogotovu na privredno-finansijskom planu, naftnom i energetskom træiπtu, oko rata u Avganistanu i obuzdavawe Irana, a tu su im Rusi jako potrebni kao saveznici. SAD je neophodno potreban predah da bi se konsoli-
26
dovali i novim snagama krenuli na kaspijski region bogat naftom - koga ne bi bilo ni moguÊe osvajati da SSSR nije razbijen. Stoga Obama ima vrlo delikatnu ulogu da kroz najavu obustavqawa gradwe raketnog πtita u Evropi, taj posao samo prolongira i praktiËno zavara Ruse da se odnosi sa Amerikom poboqπavaju - te da novog hladnog rata sa Rusijom neÊe biti. Drugi Obamin zadatak je da obustavi daqe πirewe NATO-a na Ukrajinu i Gruziju kako bi Moskvu i praktiËno uverio da je doπlo do obustavqawa ekspanzionistiËke politike SAD i opkoqavawa Rusije. U ove dve godine na unutraπwoj destabilizaciji Rusije treba sprovesti suptilan plan i udariti klin nesloge izmeu Putina i Medvedeva. To treba sprovesti sitnim koracima favorizovawem i „popuπtawem” Medvedevu kako bi se on ruskoj javnosti predstavio kao efikasniji i operativniji u komunikaciji sa svetskim liderima. Odnosno kao boqi dræavnik od Putina. Kada taj razdor na liniji Medvedev Putin proradi, onda je za 2012 godine sve pripremqeno za napad na Rusiju i iznutra i spoqa. To je pogodna godina jer su u aprilu 2012 izbori za predsednika Rusije, pa Êe politiËke snage biti okrenute ka izbornim kampawama. Joπ ako to bude izborna trka izmeu Medvedeva i Putina, ruska javnost se moæe podeliti a sa time i stvoriti pogodno tlo za delovawe stranih specijalizovanih sluæbi kako se to danas dogaa u Iranu iako je Ahmedinexat ubedqivo pobedio na izborima. VeÊ su plasirane priËe o 2012 godini kao godini svetske kataklizme zbog navodnog udara meteora, ali tu i tamo pomiwe se i moguÊnost velikih sukoba, svetskog rata... Vaæno je da priËa ue graanima u uπi, a da li Êe 2012 godine udariti meteor u naπu planetu ili Êe taj „meteor” biti veliki potresi u Rusiji joπ nije za priËu. Ta priËa iz svetskih globalnih medija biÊe taËno i precizno tempirana kada ovaj moguÊi raskol izmeu Medvedeva i Putina bude vidqiv, za πta Êe se opet pobrinuti ti isti globalni mediji - stvarajuÊi klimu razdora i napetosti meu Rusima. To je veÊ viπe puta viena dobro uigrana taktika destabilizacije jedne dræave - a dræava se najlakπe uruπava raskolom wenog rukovodstva. Nisam protivu ograniËavawa ofanzivnog nuklearnog ili konvencionalnog oruæja, i uopπte do smawewa pretwe i upotrebe sile, ali ovakvi dogovori do sada nikada nisu doveli do
Iskra 1. mart 2010.
Ruske zablude... poveÊawa bezbednosti u svetu niti do prestanka mnogih veπtaËi isprovociranih ratova. To se neÊe ni dogoditi sve dok se SAD ne „sruπe” kao dominantna vojna sila Sveta. Od samog zavrπetka Drugog svetskog rata SAD teroriπu planetu izazivajuÊi ratove, ruπeÊi vladare i reæime, postavqajuÊi neke druge (joπ gore) ali prema svojim potrebama „kooperativne” da ne kaæem podaniËke reæime. Radi se to kroz formu zaπtite qudskih prava, „demokratizacije” pojedinih zemaqa, ili u najnovije vreme kroz formu borbe protivu terorizma. Iza svih tih opravdavajuÊih floskula stoje goli pqaËkaπi interesi SAD, odnosno preciznije reËeno odreene grupe qudi, ispred kojih je Predsednik SAD samo paravan, koga su oni i postavili da dræavne resurse sile stavi u funkciju wihovih pqaËkaπkih apetita. Svetski resursi sirovina su se drastiËno smawili, naroËito u domenu energije. Ostala je joπ Rusija i Afrika koje tim prirodnim bogatstvima raspolaæu. Apetiti ameriËke pqaËkaπke elite se nisu smawili, i ne treba biti posebno pametan pa zakquËiti da je na red doπlo otimawe ruskih bogatstava. Zato je bilo potrebno razoriti SSSR, zato se NATO πiri i instalira na ruskim granicama. Zato je mala Gruzija od 4,5 miliona tako znaËajna zemqa, da se SAD i weni evropski „saveznici” æestoko bore za wenu „demokratizaciju”... A πta je suπtina? Jedino preko Gruzije mogu da idu naftovodi i gasovodi iz zemaqa Kaspijskog regiona mimo ruske teritorije, pa se Gruziji mora pomoÊi da se navodno demokratizuje - u prevodu Gruzija se mora staviti pod kontrolu SAD kako bi se naftne i gasne rezerve mogle eksploatisale iz novoformiranih dræava bivπeg SSSR-a. Nije ni Avganistan izvoznik terorizma kako Amerikanci tvrde, veÊ jedini put za naftovode i gasovode iz zemaqa sa istoËne strane Kaspijskog mora. To je cela suπtina politike koju vode SAD i vodeÊe zemqe EU - pqaËka po svaku cenu. Sve ovo πto sam napisao svako je poznato i Moskvi, ali zaπto na sve to Rusija ne reaguje adekvatno veÊ se zanosi popravqawem odnosa sa SAD. ©ta to Rusija nema a SAD imaju, pa su joj dobri odnos sa Amerikom neophodni da bi do toga πto nema, mogla da doe ili kupi. AmeriËki pileÊi bataci, hrana, nafta, minerale sirovine, odeÊa... ili ameriËka savremena tehnologija koju joj ionako neÊe prodati. Ako se zbog gramzivosti, pqaËkaπke filozofije æivqewa, izgraenog naËina razmiπqawa i delovawa, SAD ne mogu izmeniti, Ëak i da Obama hoÊe, πta to Rusi „grade” i kakve to dobre odnose oËekuju. Obama kao i svi predsednici SAD radiÊe ono πto od wega zahte-
Iskra 1. mart 2010.
va taj gramzivi, ratoborni deo krupnog kapitala koji i inicira ratove, pqaËke i sve ostalo πto uz to ide - predsednik to samo sprovodi. Obama je i doveden na vlast da odræi politiËki primat Vaπingtona u Svetu, ali i ostane neprikosnovene vojne sile da bi se pqaËkawe moglo nastaviti. Ako to ne ostvari biÊe smewen, a moæda i ubijen, suprotstavili li se ciqevima krupnog kapitala. Kako sa takvom dræavom i predsednikom, i sa tim zadatim ciqevima, napraviti dobre odnose. »ista zabluda ili obostrano blefirawe u formi kupovawa vremena. Rusiji treba joπ vremena da ojaËa, presloæi i utegne svoje redove, ali tog vremena nema - a neÊe ga ni biti. Ovaj predah svakako viπe odgovara SAD-u jer se ekonomsko-finansijska kriza dobrim delom preliva na Rusiju a ni ruske baze se ne primiËu Americi dok je NATO veÊ na granicama Rusije. Svako da vaæniji deo politike nije javan veÊ tajnovit, ali se i u politici nekad mora povisiti ton, reÊi dosta, ili pretiti cipelom u sred Ujediwenih nacija. Rusi mora da se toga seÊaju, a seÊaju se vaqda i „Gospodina Wet”. I Gospodin i Wet (Andrej AndrejoviË Gromiko) su napisani velikim slovom s razlogom - da se podsetimo da je i to bila politika i to vrlo uspeπna i plodonosna. Jednostavno ne volim qude koji mucaju ili se ne Ëuju dok govore, naroËito kada predstavqaju tako moÊne zemqe kao πto je Rusija. Nisam pobornik rukaviËara, i wih po nekada morate skinuti bar da je nekome „bacite u lice”. Previπe je arogancije, bahatosti pa i pravog silexistva isplivalo u zadwih dvadesetak godina na svetskoj sceni, da bi se stvari joπ uvek mogle reπavati u rukavicama. Bez namere da bilo Ëim povredim bratski, slovenski, ruski narod, sve me ovo mnogo podseÊa na jednu deËiju pesmu „Vuk i ovca”, naπeg velikog kwiæevnika Qubivoja RπumoviÊa, i poπto je kratka naveπÊu je: »ini mi se vekovima vuk sa ovcom neπto ima Kad je vidi kako pase vuk naprosto ne zna za se Ovca kad mu vidi oËi ni da bekne ni da skoËi Ovca ne sme da se brani vuk se wenim strahom hrani Ne razumem te odnose ni zaπto se ne podnose. I stvarno „ne razumem te odnose”, ali znam „zaπto se ne podnose”. Æivotna filozofija razvijenih zemaqa zapada veÊ nekoliko stoleÊa zasniva se na pqaËki ostatka Sveta. Wihova bogatstva i standard je direktan plod te pqaËke. Bilo da ona ide kroz finansijsko-monetarne tokove, kroz kupovawe ili direktno
27
otimawe jeftinih sirovina i energenta, pa sve do same eksploatacije qudi kao radne snage. Zalihe sirovina i energenata su se na planeti drastiËno smawile pa bi zapadni pqaËkaπi do ruskih bogatstava. To je za wih imperativ, jedino je diskutabilno kako, kojom otimaËkom tehnikom...? Rusija je moæda jedina zemqa na planeti koja ima sve i apsolutno sve. Svoju energiju, ogromna rudna bogatstva, velike obradive povrπine da moæe proizvesti hrane za pola planete. Prva je po rezervama pijaÊe vode na svetu, nepregledno πumsko bogatstvo i da ne nabrajam - ima sve da se ni pred kim ne mora sagiwati. Ima πkolovan i hrabar narod, vojsku i oruæje, na koje bi se bilo ko teπko usudio da udari. No i pored svega Rusija je stalno u poziciji da se neπto, i od nekoga brani, pravda. Da li zato πto je na ovoj planeti isuviπe „vukova” i neko bi iz Ëopora uvek da krene u svoj (Drang nach Osten), ili Rusi nikako da iziu iz svog defanzivnog naËina razmiπqawa. SetiÊe se da mogu i ofanzivno da deluju tek kad im neko doe do Moskve, jer celu Rusiju je teπko pregaziti sa bilo koje strane da se poËne. Ali kad sve ovo znamo, a i nisam izneo neku kapitalnu novost, onda naie ono „ne razumem te odnose” i kave to „dobre odnose” misle da izgrade sa pqaËkaπima. A πta u stvari ne razumem? · Prvo ne razumem kako Êe i kada „vuk” i „ovca” da naprave „dobre odnose” - nikad osim ako vuka dobro ne veæu ili smestite u kavez. · Ne razumem zaπto Rusija naftu i gas i daqe prodaju za dolare i evre koji su se sveli na obiËne papiriÊe jer ih zapadne πtamparije besomuËno πtampaju i peglaju svoje gigantske buxetske deficite, saniraju propale banke i tim laænim novce kupuju realne vrednosti u koloniziranim zemqa bivπeg socijalistiËkog bloka. · Zaπto se ti energenti i strateπke sirovine ne prodaju za rubqe ako Rusija ostvaruje zavidan godiπwi suficit u trgovini sa Svetom. Ako imaju pristojne devizne rezerve o kojima SAD i mnoge razvijene zemqe zapada mogu samo da sawaju. · Zaπto dozvoqavaju da im se trgovawem u dolarima i evrima uruπava sopstvena privreda i na wih prevaquje deo finansijske krize koju su berzanskim πpekulacijama izazvali upravo oni koji πtampaju te fiktivne dolare i evre. · Znade li Rusija da gospodi u EU, odgovori: Da mi vas energentima politiËki ucewujemo, isto onako kako ste vi nas ucewivali kreditima kad je Rusija bila na kolenima. Ako neÊete ovaj „ucewivaËki” ruski gas kupite ga negde drugo mi samo prodajemo robu, a kupac odluËuje hoÊe li je kupiti.
28
· Ne razumem zaπto Rusija kupuju dræavne obveznice SAD, zemqe sa katastrofalnim buxetskim deficitom i tako joj pomaæu da i daqe teroriπe Svet, vojno razara male zemqe, i πiri NATO ka ruskim granicama... Ima joπ puno pitawa koja bih javno postavio, mada su mi odgovori i na ova koja sam veÊ postavio sasvim jasna. Razumem da Rusima nije do novih zaoπtravawa, novog hladnog rata, a po najmawe do ratovawa. Takav rat divova, Ëak i ako poËne konvencionalnim sredstvima, zavrπiÊe se sigurno atomskim - gde ni ostali neÊe ostati poπteeni. Ali sa ovim iskustvom mogu da tvrdim da su ruske raËunice stalnog popuπtawa i povlaËewa pred agresivnim prodorima SAD apsolutno pogreπne. Mi Srbi smo tu „filozofiju” izbegavawa odluËnog suprotstavqawa platili mnogo skupo. I MiloπeviÊ je zatvarao oËi kada se Slovenija odvajala. Æmurio je kada je Hrvatska uz pomoÊ zapada lomila deo po deo Republike Srpske Krajine, da bi na kraju doneo odluku da sve te srpske teritorije prepusti Hrvatskoj, kako bi se SAD, NemaËka, i ostali zapadni „vukovi najeli”. No „vukovi” su ubrzo ponovo ogladneli pa su na red doπli novi ustupci u BiH. Mislio je MiloπeviÊ da je tu kraj te halapqivosti, ali nije - kraj nije doπao ni kada su i wega samog „proædrali”. »ak i kad su zapadwaci instalirali svoje marionetsko rukovodstvo u Srbiji situacija se nije promenila - uvek se traæilo joπ. Instalirane „demokrate” im ponizno idu niz dlaku veÊ 10 godina, svu privredu su im prodale (poklonile) ali nam oni i pored svega odanog, poniznog kleËeÊeg moqakawa oteπe Kosovo i Metohiju. Sad bi Vojvodinu, a sutra...? To je bila ta duboko pogreπna raËunica „beæawa od sukoba sa stalnim pokuπajima da odnose popravimo”. NemoguÊa misija „dobrih odnosa vuka i ovce” koju i Rusija ponavqa - moæda u nekoj blaæoj varijanti, ali sumirani rezultati su dosta sliËni. Ako Rusija iz naπeg, a i sopstvenog iskustva, nije shvatila da se „vuk” jednom za svagda ne moæe najesti - onda Êe to zakasnelo osveπÊivawe skupo platiti. Bar predvodnik Ëopora zapadnih vukova se mora πto pre smestiti u kavez, kako bi se ostvarila prirodna ravnoteæa planetarnog opstanka. To Êe Rusi morati da uËine ako æelite da i sami opstanu a i ostalom delu Sveta omoguÊe da æivi onako kako æeli i moæe. Shodno svojim kulturnim tradicijama, radim navikama, privrednom i prirodnom potencijalu... Koga Êe Rusija u hajku na pobesnelog vuka pozvati, nije moje da komentariπem - ili bar ne u ovom tekstu. 24.1.2010. <www.trajkovic.rs>
Zvonimir TrajkoviÊ politiËki analitiËar
Iskra 1. mart 2010.
Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (141)
GORAN MARKOVI∆, MALE TAJNE: JEDNA HRONIKA Zanimqiv roman Gorana MarkoviÊa, Male tajne: Jedna hronika, prati osnivawe Akademskog pozoriπta u Beogradu uoËi Drugog svetskog rata i wegovo delovawe u ratu i posle rata, do wegovog prekrπtewa u Ëuveni Ateqe 212. Ovo nije obiËna istorija tog pozoriπta veÊ opis napora qudi zasluænih za wegovo osnivane i glumaca. Akademsko pozoriπte osnovao je milioner Petar RadovanoviÊ, koji je æeleo da stvori drukËije pozoriπte od onih koji su dotle postojala i koji je nestao u bombardovawu 6. aprila 1941. Glumci - u poËetku wih osmoro - bili su mladi intelektualci zainteresovani za glumu. Kroz wihov razvitak autor komentariπe kulturnu situaciju u Srbiji i Jugoslaviji pre i posle komunistiËke vladavine. Autor je filmski rediteq koji se interesuje i pozoriπnom umetnoπÊu. U ovoj hronici, dogaaja i lica povremeno su stvarni ali su mahom izmiπqeni. Autor je najviπe æeleo da komentariπe period u kome se radwa romana deπava, a nikako da stvori dokumenat o ovom pozoriπtu. On je to Ëinio na osnovu uspomena koje je pisac zapamtio iz detiwstva. Roman se uglavnom koncentriπe na osnivawe i rad Akademskog pozoriπta u Beogradu uoËi Drugog svetskog rata. Meu glumcima bili su mladi qudi, akademci, a ne veÊ oformqeni dramski umetnici. Svojim teæwama ka slobodi u pozoriπnoj umetnosti Akademsko pozoriπte je dovelo do sumwi i prepreka od strane komuninsta. Tako je Velibor GligoriÊ, poznati apologeta komunistiËkih shvatawa umetnosti, izneo stanoviπte da su „`mlade kolege umetnici izgubili kompas, zastranili u neπto πto nije NuπiÊ veÊ puki formalizam, koji potpuno negira principe realistiËkog prilaza pozoriπnoj umetnosti`. U igri je opet bila ta zlokobna reË FORMALIZAM koja je, izgleda, predstavqala peËat kojim su vlasnici istine overavali zabrane u kulturi.”(118) Tako je Akademsko pozoriπte postalo bastion borbe za slobodu u umetnosti, πto u ono vreme nije bilo nimalo lako i bezopasno. Pored toga, roman pomiwe interesantne detaqe o æivotu u Srbiji za vreme nemaËke okupacije. Evo nekoliko dramatiËnih detaqa. Narodno pozoriπte bilo je sruπeno nemaËkim bombardovawem aprila 1941. godine, ali je renovirano i poËelo sa radom na jesen 1942. Ono je postalo „neka vrsta utoËiπta za sve one koji su ostali bez nade. Karte su planule Ëim bi se pojavile u prodaji, a glumaËke druæine nicale su jedna za drugom... Baletne predstave pohaali su, osim nemaËkih oficira, samo NediÊevi sluæbenici, koji su saradwu s okupatorima vrlo
Iskra 1. mart 2010.
lepo naplaÊivali”(46), πto je donekle neobiËna tvrdwa. NediÊevi sluæbenici su i sami patili pod okupacijom i traæili neko olakπawe u pozoriπtu. SavezniËkim bombardovawem na Uskrs 1944. Beograani su odjednom suoËeni sa Ëiwenicom „kako nisu ugroæeni samo od okupatora, nego, bogami, i od eventualnih oslobodilaca. Saveznici, koji su do tada u maπti veÊine predstavqali idealizovana, skoro aneoska biÊa, odjednom su se pokazali kao bezoseÊajna sila koja nema milosti ni prema onima koji su ih veÊ tri godine Ëekali kao `ozebli sunce`.”(74) A oslobodioci? „Rusi su prvo obavili ono πto je Duπanova majka predviala da Êe uËiniti, a odmah zatim prislonili su devojke uza zid i pobili ih na licu mesta.”(96) Partizanka je optuæivala na suewu svog oca, koji je osuen i streqan. Jedan pekar je odbio da hleb deli besplatno: „Zaπto onda da radim ako ne mogu svoj posao da naplatim?”(98) Tako je æivot u Srbiji pod okupacijom tekao mawe viπe normalno, od 1942. do 1944. godine zahvaqujuÊi vladi Milana NediÊa i borcima protiv partizana, u prvom redu srpskim dobrovoqcima. Pred kraj rata u „πumu” su odlazili „pomodni intelektualci Beograda, pokuπavajuÊi da se ukrcaju u posledwi vagon koji je vozio ka novom poretku.”(24) Bilo je meu wima i glumaca niskog talenta koji su otiπli u partizane zarekavπi se da Êe se osvetiti svakom od onih koji su ih omalovaævali, pogotovo najpopularnijim glumcima koji su kasnije streqani ili osueni na robiju, kao Æanka StokiÊ, Aca CvetkoviÊ i drugi. Kroz ceo roman MarkoviÊ tvrdi da su agenti Specijalne policije lovili Jevreje, ali nigde ne spomiwe da je NediÊeva vlada to Ëinila. ©ef Specijalne policije, Dragoqub JovanoviÊ, bio je poznat kao simpatizer Nemaca i wihov posluπnik. Progon i istrebqewe Jevreja u Srbiji vrπili su Nemci, a ne srpska vlada, πto danas tvrde istinoqubivi istoriËari. NediÊ nije mogao javno da protestuje protiv ponaπawa Specijalne poliije, u skladu sa wegovom taktikom, po narodnoj izreci, „guju gladi, ispod we se vadi”. Glumci Akademskoig pozoriπta imali su razliËita miπqewa o dogaajima. Wima je bilo najvaænije da doprinesu pozoriπnoj umetnosti u Srbiji. Jer su bili svesni da o sudbonosnim odlukama po srpski narod nisu mogli da odluËuju. Samo je KiÊa, jedan od glumaca, poznavao „marksistiËke teorije i prakse koja se, doduπe, sastojala uglavnom u opisima seksualnih sloboda koja Êe doÊi kao posledica sveopπteg blagostawa koje
29
Goran MarkoviÊ... ih Ëeka kada budu izgradili komunizam.”(94) Ostali glumci nisu mnogo fermali wegova miπqewa, veÊ su imali svoja, zbog kojih su kasnije neki platili cenu komunistiËkoj tvrdokornosti. U svom komentaru o zloglasnom Sremskom frontu MarkoviÊ pomiwe ustaqeno tumaËewe da su komunisti æeleli da se osvete Beograanima πto nisu dovoqno pomagali partizansku borbu, ali dodaje joπ jedno tumaËewe: Na tom frontu „izginulo je na desetine hiqada najboqih beogradskih momaka, ærtvovanih po briæqivo napravqenom planu Ëiji je ciq bio da se obezglavi inteligencija grada. Prazninu je trebalo da popune pobednici, uglavnom seqaci iz planinskih krajeva, nenaviknutih na æivot u gradu. Takvim stanovniπtvom je bilo moguÊe vladati, raËunao je Josip Broz i produæavao masakr dok god je to bilo moguÊe.”(100) Meu ærtvovanim izginuli su ili raweni i neki Ëlanovi Akademskog pozoriπta. Preostale je spasao premeπtaj u veÊ osloboene krajeve da svojom glumom veliËaju meu vojnicima partizansku borbu. Ni zloglasni Goli otok nije izostao u autorovom komentaru. I tom strahobnom „doæivqaju” glumci Akademskog pozoriπta dali su svoj doprinos. „Bilo je dovoqno da na nekoga padne samo senka sumwe, da ga prijavi osoba koja ga, jednostavno, iz nekog privatnog razloga ne simpatiπe, pa da æigosani ode na letovawe bez povratka.”(130) Na primer, bilo je dovoqno da neko na doËeku Nove 1949. godine peva u kafani „Kaqinku”. MarkoviÊ navodi nekoliko interesantnih primera patwe na tom otoku. Milicionari su kroz otvore na palubi dugaËkim πipkama udarali transportovane zatvorenike, koji nisu mogli da se brane jer su bili vezani po dvojica.(132) Ima i drugih ilustracija muËewa, danas poznatih svima, o Ëemu se sada govori kao nepobitna istina. MarkoviÊ navodi i novi detaq da su, po barakama, i glumci Akademskog pozoriπta morali da se „opravdaju” kaæe zatvorenicima, jer su se drznuli da rade protiv svoje zemqe, a za raËun Kominterne. OgraniËujuÊi se na jedan vid delovawa pozoriπnu umetnost, MarkoviÊ je pruæio zanimqiv uvid u æivot Srbije pod okupacijom i otkrio „male tajne” onoga πto se zaista deπavalo. Doduπe, mnoge od tih tajni bile su poznate onima koji si ih proæivqavali ali nisu smeli o wima da govore. Vremenom mnoge „male tajne” izaÊi Êe na videlo. A biÊe i „velikih tajni”, godinama prikrivanih od strane komunistiËke vlasti i istoriËara. Revizionizmu o tim dogaajima doprinosi i kwiæevnost u velikoj meri. Vasa MihailoviÊ
30
NATO pretwa za rusku bezbednost Predsednik Rusije, Dmitrij Medvedev, odobrio je novu vojnu doktrinu kojom se πirewe NATO-a smatra nacionalnom pretwom. On je dodao da Rusija ima pravo da upotrebi nuklearno oruæje ukoliko je wen opstanak ugroæen. Ova doktrina podrazumeva da πirewe NATO-a na zemqe IstoËne Evrope i ameriËki plan da u Evropi postavi antiraketne sisteme ugroæavaju nacionalnu bezbednost Rusije, iako, s druge strane, sadræi tvrdwu da je moguÊnost nuklearnog konflikta sve mawa. Poπto ruskoj konvencionalnoj vojsci nedostaje moderna oprema i prolazi kroz teπku reformu obrazovawa profesionalnih oruæanih snaga, Moskva raËuna na svoj nuklearni arsenal kao na posledwe sredstvo kojem bi pribegla, objavqeno na veb sajtu Kremqa. Ipak, smernice nove doktrine ne slede ideju koju je proπle godine izneo sekretar Saveta za bezbednost, Nikolaj Petruπev, da je koriπÊewe nuklearnog oruæja dozvoqeno u regionalnim sukobima... Rusija je 2008. vodila petodnevni rat sa Gruzijom, a prema novoj doktrini, i daqe bi mogla da bude suoËena sa pretwom regionalnih sukoba i lokalnih ratova. U doktrini je navedeno da jednu od "najveÊih spoqaπwih ratnih pretwi" predstavqa πirewe NATO istoËno od granica Rusije, dok se πirewe oruæja za masovno uniπtewe i dræave koje poseduju nuklearno oruæje navode kao posebna opasnost. Izgradwa i razmeπtawe strateπkih antiraketnih sistema koji podrivaju globalnu stabilnost navedeno je kao pretwa. Vlasti u Moskvi saopπtile su da su zabrinute zbog plana Vaπingtona da na teritoriji Rumunije razmesti raketne presretaËke sisteme i da oËekuju objaπwewe takve odluke. Odluku je doneo ameriËki predsednik, Barak Obama, poπto je prethodno odbacio plan bivπe administracije o razmeπtawu delova antiraketnog πtita u Poqskoj i »eπkoj, Ëemu se Rusija oπtro protivila. Nova doktrina usvojena je u trenutku u kome Moskva i Vaπington pokuπavaju da usaglase novi bilateralni sporazum o smawewu strateπkog nuklearnog naoruæawa, kao zamenu za START 1, Ëija je vaænost istekla u decembru. 6.2.2010. .
B92
Iskra 1. mart 2010.
+ Vule ∆iriÊ
Prilozi „Iskri” Za zdravqe Marije i Stojana ArsenijeviÊa Vida i Pera SenkoviÊ K$ 200 Za pokoj duπa Predraga RadoviÊa, Krste i Duπanke TodoroviÊ, Nikice Arcibaπev, Mitra ReqiÊa, Dragiπe KaravidiÊa i dr –oke SlijepËeviÊa Mira RadoviÊ (TodoroviÊ) E 100 SeÊamo se naπih dragih preminulih u februaru: Gabriele-Ele MatiÊ (2000) Pavla PiroÊanca (1965) Veroquba Bate DiniÊa (1994) Olge BatistiÊ (1996) Miloπa RadotiÊa (2002) Radoslava-Race ProtiÊa (2002) Jelene-Lele »ubrilo (2004) Pavla NikitoviÊa (2005) Marije Pivac (2000) Nikole VujnoviÊa (2007) Jovanke Muπicki (1996) Vera i Stevan PiroÊanac $ 50 Za pokoj duπe voqenog Patrijarha Pavla, koji je bio svetac - hodio po zemqi svetac Vojkan VeqkoviÊ $10 Uz molitvu Gospodu da primi u svoje kraqevstvo duπe nedavno preminulih, dragih nam drugova: Duπana-Bate NeπiÊa, Stojadina ∆osiÊa i Jefte VuËiniÊa Marko i Rada Sunara $ 50
Mome dragom πkolskom drugu iz beogradske gimnazije Kraqa Aleksandra | i naπem dobrom prijatequ Duπanu-Bati NeπiÊu, neka je veËan pomen. Slava dragom Bati! Wegovoj porodici, Zorici, Qiqani i Bori, duboko sauËeπÊe. Milenko i Mica RadojeviÊ $ 50
U Austraiji je umro 15. februara 2010. posle duæe bolesti, naπ dobri drug Vule ∆iriÊ (87), bivπi dobrovoqac Prvog puka SDK.
Za pokoj duπe moje supruge Jelene, koja je umrla 16. novembra 2009, posle tri meseca borbe sa leukemijom, u bolnici i van we. VeËna joj pamjat! Milan Koprivica $ 10
Umrla u Melburnu, Australija 16. februara 2010, Bosa OstojiÊ, supruga naπeg pokojnog druga –ure OstojiÊa, dobrovoqca Drugog puka SDK.
Za pokoj duπe Jefte VuËiniÊa Danica Pavlica
K$ 50
Za pokoj duπa poginulih i umrlih dobrovoqaca i wihovih stareπina Miπo Kosijer $ 40 Za uspomenu na nedavno umrlog dobrog i vernog druga Jeftu VuËiniÊa Slavko KosiÊ £ 10 Radoslav TodoroviÊ £ 10 Dobriπko –ukiÊ £5 Dragoslav MilojeviÊ £5 Umesto voπtanice na grobove naπih drugova: Stojana ∆osiÊa, Duπana IveziÊa, Svete RaenoviÊa, Duπana NeπiÊa i Jefte VuËiniÊa Milan Bilbija K$ 50 Prilozi Iskri Dr Stevan MarinkoviÊ Marko i Rada Sunara
$ 20 $ 10
„ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN. „ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. E-mail: vdlj@talktalk.net Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.
„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.
Iskra 1. mart 2010.
Dmitrij Rogozin, ambasador Rusije u NATO-u
MoraÊemo da priznamo Kosovo ako uete u NATO Ako Srbija istraje na æeqi da ue u NATO, moraÊe da se odrekne Kosova, nakon Ëega Êe i Rusija biti primorana da preispita svoj stav prema Kosovu, jer „ne moæemo biti veÊi Srbi od Srba”, kaæe za „Blic” Dmitrij Rogozin, stalni predstavnik Rusije pri NATO, u odgovoru na polemiku koja se zahuktala u Srbiji o moguÊem Ëlanstvu u NATO. - Nisu sve zemqe Ëlanice NATO priznale nezavisnost Kosova. Kao πto je poznato, to su ©panija, GrËka, Rumunija i SlovaËka. Ali i po meunarodnom pravu, i po statutu NATO takva situacija je prepreka na ulazak Srbije u Alijansu. Kako se stav veÊine zemaqa NATO neÊe mewati, to znaËi da Alijansa moæe da primi Srbiju u svoje redove samo u „novim” granicama - bez Kosova. Beograd Êe morati da zvaniËno prizna suvere-
+ Bosa OstojiÊ
nitet Priπtine, πto Êe naravno povuÊi za sobom promenu stava i Madrida i Moskve. Mi prosto neÊemo imati argumenata, kako kaæe ministar spoqnih poslova Rusije Sergej Lavrov, da „budemo veÊi Srbi od samih Srba” - obrazloæio je Rogozin. Upitan kako Moskva gleda na polemike u Srbiji o atlantskim integracijama, Rogozin kaæe da ne razume stav onih predstavnika srpske politiËke i vojne elite koji æele ulazak Srbije u NATO. - Generalni sekretar NATO Anders Fog Rasmusen nedavno je izjavio da ako Srbija æeli Ëlanstvo u EU uopπte nije obavezno da prvo ue u NATO. Uz to, teπko mi je razumqivo kako se moæe govoriti o tome kada se u Beogradu do danas vide tragovi bombardovawa NATO od pre deset godina. Tu je i problem Kosova, Ëiju je nezavisnost priznala veÊina zemaqa Ëlanica NATO. Pa problem demonizacije srpskog naroda, flagrantni antisrpski dvostruki arπini Zapada prema uËesnicima rata u (bivπoj) Jugoslaviji... Zar je sve to zaboravqeno? Rusija naprosto neÊe razumeti izbor Srbije u korist NATO u svetlu svega πto sam nabrojao. (Blic, 5.2.2010).
Ukrajina pred drugi krug izbora ostala bez para Ukrajina æivi sa praznom blagajnom, bez buxeta, novca nema za kapitalne troπkove, isplatu plata i penzija iz buxeta, a tu je i naredna isplata za ruski gas. Ovo je TV kanalu Inter izjavio predsednik Revizione komore Ukrajine Valentin Simonenko. Po wegovom miπqewu, buxetski kolaps je veÊ nastupio: na jedinstvenom raËunu vlade ostalo je neπto viπe od sto miliona dolara. Pri tome proseËni dnevni troπkovi iznose preko 250 miliona dolara. Sve dræavne buxetske strukture Êute i niπta ne rade, istakao je Simonenko. Istovremeno, ministarstvo finansija optuæuje Nacionalnu banku da je utajila 2 milijardi dolara iz kredita MMF. (<Serbian.ruvr.ru>,26.1.2010).
31
Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.
Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!
ZAVO–EWE ZA NATO PLANINU Glavna zamerka autorima i „inspiratorima” ove peticije jeste to πto referendum o NATO koji sada traæe nisu sami raspisali onda kada su za to imali prilike i moguÊnosti Nekada je januar bio mesec u kojem se skoro niπta ne dogaa, novinari i urednici muku muËe da napune novine, a Ëitaoci su rasuti po slavama i zimovawima. No, te zimske politiËke fjake veÊ poodavno nema, baπ kao πto sve mawe ima i onog letweg, avgustovskog „feragosta”. Ipak, ovako vruÊi politiËki januar verovatno niko nije oËekivao. U nedeqi koja je za nama vaæni dogaaji prosto su sustizali jedan drugi. Predsednik TadiÊ je, takoreÊi, „niËim izazvano”, na proslavi godiπwice Republike Srpske lansirao zahtev da srpski parlament usvoji rezoluciju o Srebrenici, objavqena je peticija dvesta intelektualaca koji zahtevaju referendum protiv ulaska Srbije u NATO, a funkcioneri vladajuÊe koalicije (JelaπiÊ, –ilas) meusobno su polemisali viπe i ostraπÊenije nego pozicija i opozicija u normalnim zemqama i okolnostima. U Ëitavoj toj postnovogodiπwoj gunguli i konkurenciji farsa sa imovinskim kartama funkcionera svakako da nije najvaænija, ali verovatno jeste najzabavnija stvar. Skroman stanËiÊ, polovan auto, hektar-dva porodiËnog imawa, beznaËajna uπteevina i, eventualno, neka firmica u stawu mirovawa - to vam je otprilike foto-robot imovinske karte proseËnog srpskog politiËara. Ukratko, pisac ovih redova (kao i dobar deo Ëitalaca ovih novina?!) bogatiji je, ili makar nije siromaπniji, od srp ske politiËke elite. ©to je, uostalom, i u redu. Obrazovaniji sam, viπe radim, a bogme sam i stariji od veÊine wih. SreÊu mi samo kvari priseÊawe kako sam se na sliËan naËin ponosio i pre nekoliko godina, kada je uoËi nekih crnogorskih izbora Milo –ukanoviÊ objavio svoje viπe nego skromno imovinsko stawe. A onda se privremeno „povukao” iz politike i „posvetio biznisu”, da bi se posle par meseci na tron sa kojeg, zapravo, nije ni odlazio vratio sa - sada legalnim i legalizovanim - akcijama, milionima i avionima. Greπna mi duπa, ali sve neπto slutim da se neka sliËna igra krije i iza aktuelnih imovinskih kartona srpskih politiËara. To jest, slutim da Êe kroz samo koju godinicu, kad istekne funkcija na kojoj se nalaze, biznis nenormalno dobro da im „krene” - kao πto se veÊ deπavalo sa funkcionerima minulih srpskih vlada. Podjednako komiËna, ali zapravo (o)tuæna priËa krije se i u gotovo histeriËnim reakcijama na pomenutu anti-NATO peticiju „dvesta intelektualaca”. (Na stranu to πto niti su baπ svi potpisnici zaista „intelektualci”, niti su - sreÊom tih dvesta potpisnika jedini intelektualci koji se
protive ulasku Srbije u NATO.) Bilo kako bilo, protiv peticije, wenih potpisnika i „inspiratora” povedena je medijska kampawa dostojna najboqih propagandista iz jednopartijskih i „jednoumnih” dana. Horski usaglaπeno i sinhronizovano „do imbecilnosti”, da se posluæim izrazom Radovana TreÊeg, peticija je proglaπena za „kukaviËje jaje” poraæenih pol itiËkih s naga, z a pokuπaj da se Srbija skrene sa svog zacrtanog „evropskog puta” i da se omoguÊi povratak na scenu liËnosti i politike zbog kojih smo kao zemqa i narod veÊ toliko propatili. A u peticiji se samo kaæe da je pitawe Ëlanstva Srbije u NATO vaæno dræavno pitawe na k o j e s e l e gi t im a n o d g o v or m o æ e d a t i s am o n a demokratskom referendumu. PodseÊa se da postoji niz evropskih dræava, Ëlanica EU, a koje nisu Ëlanice NATO, te da za takav ne-u-NATO status, Srbija ima i jedan razlog viπe, a to je zloËinaËko i bespravno NATO bombardovawe Srbije. I na kraju zakquËuje da, ostajuÊi vojno neutralna, kao i druge evropske dræave koje nisu Ëlanice NATO, ni Srbija ne bi nuæno bila ni mawe evropska, ni mawe demokratska, ni mawe uspeπna. NajkomiËnije je to πto je, strogo gledano, ova peticija potpuno na liniji (zvaniËne) dræavne politike. Afirmiπe vojnu neutralnost koja je od 2007. proklamovano i u skupπtini gotovo aklamativno usvojeno naËelo naπe spoqne politike; nije agresivna i svaalaËka, i, u principu, ne suprotstavqa se naπim „evropskim perspektivama”. Pa πta je onda razlog zbog kojeg su peticija i weni potpisnici doËekani ovako „na noæ”? Bojim se da su moguÊe samo dve opcije. Ili razloga uopπte nema, pa je u pitawu naprosto spontana (i glupa) reakcija vladajuÊe politiËke i medijske garniture na neπto πto makar nalikuje na akciju i inicijativu wihovih poraæenih suparnika. Ili je reË o tome da ova peticija i u woj pokrenuta inicijativa remeti neki preÊutni i podrazumevani „vozni red”, dogovor, nadu i (ili) obeÊawe da Êe Srbija, pre ili posle, veÊ nekako leÊi na NATO-rudu. ©to se mene tiËe, moja glavna zamerka jedna ali vredna - autorima i „inspiratorima” ove peticije jeste to πto referendum o NATO koji sada traæe nisu sami raspisali onda kada su za to imali prilike i moguÊnosti. To, doduπe, ne umawuje opravdanost wihovih danaπwih zahteva, ali u priliËnoj meri relativizuje i devalvira, kako moralnu poziciju, tako i politiËku teæinu wihovog nastupa. Politika, 19.1.2010. Podvukla - Iskra) (P
–ore VukadinoviÊ Gl. urednik Ëasopisa NSPM