iskra1184

God. LXIII

Birmingham, 1. januar 2010.

Broj 1184

Skoro je 20 godina proπlo od poËetka uniπtavawa SFRJ

„KO S –AVOLOM TIKVE SADI...”

Baπ ovih dana, pre Ëetrnaest godina znaËi: proπlog veka, 1995. - sklopqen je Pariski mir kojim su okonËani ratovi oko razarawa Savezne Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ). DrugojaËije reËeno, Dejtonski sporazum od 21. novembra 1995. godine, pretoËen je u praksu. To je tema ovog napisa. Upitno je: Kakvu?

Ovakva pitawa uvek znaËe neka uporeivawa.

Konkretno, u ovom sluËaju, znaËe uporeewe preddejtonskog i postdejtonskog stawa na prostorima bivπe SFRJ. TaËno.

Ali obavezno uz ovu kvalifikaciju: oba, i pred Dejton i onaj posle wega imaju svaki uz sebe i svoju vremensku distancu.

Tako, pred Dejton, mislim poËiwe 30. juna 1990, dan kad je Ante MarkoviÊ, tada predsednik Saveznog izvrπnog veÊa (SIV) - jer je Predsedniπtvo SFRJ bilo blokirano - izdao zapovest Jugoslovenskoj narodnoj armiji (JNA) stacioniranoj u Sloveniju da izvrπi deblokadu dræavnih carinskih ispostava na granici prema Austriji i Italiji, jer je slovenaËka Teritorijalna odbrana (TO) neπto ranije protivustavno i secesionistiËki iste okupirala - tako je poËeo rat u Sloveniji. Post Dejton, kao πto smo videli traje veÊ 14 godina. Ukupno, dakle, od rata u Sloveniji do danas jeste, znaËi, bez 6 meseci - 20 godina. Ta dva stawa se stoga uporeuju.

Pred -dejtonsko stawe Uopπteno govereÊi, a πto se tiËe nacionalnog pitawa, inaËe rak rana svake Jugoslavije, ali naravno gledano izolovano od politike, u SFRJ praktiËno nije postojalo. Narodi SFRJ izmeu sebe se moæda nisu voleli - mada je to moæda prestrog zakquËak - ali su bili voqni za „suæivot” (kako bi rekli Hrvati) moæda najviπe zbog toga πto im je velika Jugoslavija davala potencijalno unutraπwe uverewe i nadu da Êe im samo kroz wu moæda i biti boqe, a i sam æivot sigurniji. U SFRJ se do posledweg trenutka bukvalno i „igralo” i „pevalo” i „uæivalo” i pored svega. »ini se, baπ zbog toga, vrlo Ëesto, Ëak i danas, na tim bivπim jugo-prostorima dolazi do izliva vrlo jakih tzv. „jugo-nostalgiËnih” sentimenata.

Takvo - da ga nazovem - „idiliËno” stawe meu narodima SFRJ, nije postojalo, meutim, kod

komunista, nosilaca wenih vlasti. Meu wima je i bez rata buktao ne obiËan graanski veÊ onaj straπan πovinistiËki, po karakteru, potencijalni rat joπ od Ustava SFRJ iz 1974. Istina, dok je Tito bio æiv (1980), wegove razmere su se jedva primeÊivale. Posle, pak, toga datuma, a te komunistiËke generacije vaspitavane - πto rekli - „od kolevke do groba” kako se grabi i Ëuva jednom ugrabqena vlast, one su u tom ustavu naslutile da Savez komunista Jugoslavije (SKJ) neÊe moÊi da bude viπe rukovodeÊa snaga SFRJ na duæu stazu i da je zbog toga vlast neophodno ugrabiti sad i odmah u svom feudu: republici, pokrajini, srezu, gradu, selu... da je drugi neko ne bi ugrabio. Iz toga je prirodno izbilo u prvi plan pravo nacionalistiËko i πovinistiËko ludilo u svim federalnim republikama SFRJ. Za Ëudo - da li sluËajno? najkonstruktivniji narod tadaπwe Jugoslavije, Slovenci, bili su „barjaktari” tog ruπewa SFRJ. Oni su razbili Ëetrnaesti (posledwi) Kongres SKJ i od wih potiËe prvo, poËetno ratovawe protiv we.

MiloπeviÊev fenomen Od Titove smrti deset je godina uzelo da otpoËnu ratna dejstva protiv SFRJ. Taj „interegnum” su ispuwavale æuËne debate kroz Partiju, odnosno dræavne institucije, u kom prvcu krenuti, a s obzirom da je svima bilo jasno da SKJ ne moæe viπe biti nosilac vlasti, mada se ova Ëiwenica jasno i javno preÊutkivala. Kroz wih su se jasno ocrtala tri bloka. Na jednoj strani je bio MiloπeviÊ, odnosno Srbija i Crna Gora, koji se zalagao za oËuvawe SFRJ kakva je do tada bila. Na dugom su, pak, kraju bile Slovenija i Hrvatska. One bi da nastave æivot u SFRJ ali pod samo krajwe konfederalnim uslovima. Taj model su one nazvale - „asimetriËnom federacijom”. U treÊoj grupi su bile BiH i Makedonija. One su za nastavak federalne Jugoslavije, ali sa mnogo mawe centralizma

Naπim Ëitaocima, pretplatnicima i saradnicima pravoslavne vere æelimo sreÊne i blagoslovene nastupajuÊe praznike: Mir Boæiji - Hristos se rodi!

SreÊna Nova godina!

Uredniπtvo i Administracija Iskre

Ko s avolom... koji bi dolazio iz Beograda.

Pored Ëiwenice da su zbog MiloπeviÊevog stava po pitawu odræawa SFRJ wega „krasile” propagandne krilatice kao πto su „centralista sa diktatorskim ambicijama”, „nepopravqivi komunista”, „velikosrpski πovinista” doπle su i druge „eksponent Moskve”, „popularan u JNA” a ova „Ëetvrta vojna sila u Evropi”, itd. To su bili elementi wegove fenomenalnosti.

Strani faktor Joπ pre rata u Sloveniji, pod izgovorom „da pomogne”, strani faktor - u ovom sluËaju SAD; predsednik je bio Buπ stariji - se umeπao u raspetqavawu krize u SFRJ. Pre toga, meutim, dva SAD ambasadora u Beogradu: bivπi, Igelberger koji tek πto je imenovan na poziciju SAD dræavnog sekretara i novi, Voren Zimerman, dogovarali su se o novom SAD spoqno-politiËkom kursu koga bi Zimerman morao da primewuje u SFRJ: Prestaje tzv. „zaπtitni” kurs a primewuje se novi „uslovni” wegov oblik. Po ovom drugom: SFRJ moæe i daqe da postoji ali samo pod uslovom da se dræava demokratizuje (ukidawe SKJ i uvoewe mnogo partijskog politiËkog sistema) za razliku od onog „zaπtitnog” kursa gde je Partija bila neophodna zato je i SAD moraju πtiti i braniti od eventualnih sovjetskih protiv udara - da bi ona mogla πto efikasnije da obavqa razbijawe monolitnosti sovjetskog komunistiËkog sistema.

Zimerman je radio svoj posao taËno u skladu sa novim uslovnim kursom. Iπao je od jednog do drugog republiËkog centra propovedao demokratizaciju a πto su lokalni jugoviÊi to shvatali kao wegov poziv na razbijawe SFRJ, to veÊ nije wegova krivica. Meutim, da ne bi bio zateËen, on je Ëak zahtevao od CIA da mu ova nauËno πpijunska kuÊa izraËuna duæinu jednog graanskog rata, ako bi otpoËeo takav jedan rat. CIA odgovor na wegovo pitawe pod najteæim okolnostima bio je oko 18 meseci.

Zimermanov „paket” preporuka Vaπingtonu Eventualan „paket” Zimermanovih preporuka izgledao bi otprilike kao πto sledi: 1. SFRJ se mora uniπtiti. Zbog Ëega? (a) da Srbi nikad ne bi doπli viπe u poloæaj da vladaju wome poπto su u woj veÊinski narod, a postoje kao konstitutivan narod joπ u Hrvatskoj i BiH; (b) kroz istoriju Srbi su vaæili za „remetilaËki faktor” odlukama velikih sila.

Primer. Povredili odluku Berlinskog kongresa; i krivi za | Svetski rat; (v) Srbija je ekspozitura Rusije na Balkanu; (g) MiloπeviÊ, Veliko Srbin, komunista uz to ima veliki uticaj na JNA, a ova „Ëetvrta vojna sila u Evropi”. Ima li neπto gore od toga?!

2. Implementacija: (a) na mesto SFRJ stvoriti seriju banana republika; (b) i sama Srbija mora biti takva, s tim πto bi joj se moralo vremenom oduzimati Crna Gora, Kosovo, Vojvodina i eventualno Sanxak da ona praktiËno ostala bez ikakvog politiËkog ugleda.

2

3. Propaganda. (a) krvicu za rat bez rezerve stavqati na MiloπeviÊa i Srbe; (b) ovo je neobiËno vaæno za SAD interese: ukoliko je MiloπeviÊeva krivica za ratove u SFRJ veÊa i teæa, utoliko su mawe optuæbe srpske strane protiv nas da smo mi krivci za te ratove.

4. Sam MiloπeviÊ ima jednu veliku slabost. Vrlo je slavoqubiv. Ima æequ da se svet divi wegovoj nepopustqivosti. Pod velikim, pak, pritiskom, nema te stvari koje on neÊe popustiti ali samo pod uslovom da mu naπi dræavnici πto ËeπÊe dolaze u posete hvaleÊi ga kao velikog dræavnika i neophodnog pregovoraËa. Evo primer g.

Cajrusa Vensa. Kao πto se zna, Vens je bio glavni pregovoraË u vezi Kninske krajine radi okonËawa rata u Hrvatskoj. Uzelo mu je mnogo vremena da sa MiloπeviÊem napravi „dil”. Ali Milan BabiÊ, trenutni predsednik Krajine, neÊe o „dilu” da razgovora a kamo li da ga prihvati. Vens se æali MiloπeviÊu, te ovaj najzad upuÊuje javno pismo BabiÊu da svojom nepopustqivoπÊu dræi Srbiju „taocem”, πto on neÊe dopustiti. Vensov plan je neπto docnije dobio saglasnost Krajine ali bez BabiÊa. (Uzgred, BabiÊ kao haπki optuæenik izvrπio je samoubistvo nekih 10 dana po MiloπeviÊevoj smrti tamo.)

Postdejtonsko odnosno danaπwe stawe bivπeg SFRJ prostora VeÊ sam ovaj podnaslov svedoËi dubinu razlike izmeu ta dva stawa koji su vremenom omeila pred i post Dejton: onda je bila SFRJ; danas je to samo - bivπi SFRJ prostor; onda je to bilo neπto - i pored vladajuÊeg komunizma - samosvojno naπe; hteo sam reÊi: narod je tiho, pritajeno, na neki mistiËan naËin uruπavao komunizam; danas je to serija olupina pod naπim imenima koje niti znaju zaπto postoje niti Ëemu teæe.

Poruka prethodne uopπtene reËenice, mada je u smislu proseka taËna, najmawe bi se mogla odnositi na Sloveniju a najviπe na Srbiju. Zaπto Slovenci? U wih postoji jedna strahovito razvjena samoodræavajuÊa intuicija. To je wihov slovenaËki jezik. Oni ga Ëuvaju kao zenicu oka, neiskvarenog u najbliæem svom staroslovenskom originalu veÊ sigurno hiqadu godina, a s wime i svoj identitet.

Jedna neznatna skupina qudi u odnosu na okruæewe, ne samo da se odræavala veÊ je jednom drugom svojom, takoe, intuicijom - nazovimo je IZ SADRÆAJA TadiÊ okreÊe lea Kosovu . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 Nije sudu do srpskog Kosova. . . . . . . . . . . . . . . . 5 Ruska kritika ruskog i srpskog stava u Hagu. . . . 7 Bæeæinski: Dominacija Zapada se svrπava. . . . . 9 KaraxiÊ: SB da prizna sporazum sa Holbrukom. 13 Poturice. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 14 „Butmirski paket” - ili sankcije za BiH.. . . . . 20 D. KovaËeviÊ: 20 srpskih podela (Rev). . . . . . . . 25 –er Soroπ (5). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27

Iskra 1. januar 2010.

radinost - zadivqavala svet te su je svuda, gotovo po pravilu, blagonaklono prihvatali. Tako su Slovenci kroz istoriju preæivqavali i preæiveli - ali i ostali samosvojni, Slovenci -, Austrijance, Nemce, Maare, Jugoslaviju, pa Êe vaqda i EU. Zaπto je Srbija u toj gomili „olupina” - ona najgore vrste? Za razliku od Slovenaca koji, kao πto smo videli qubomorno Ëuvaju svoj jezik, specijalno Srbijanci, ne samo da se stide svog jezika veÊ i pisma Êirilice. Nema jezika koji je viπe korumpiran tuicama nego πto je srpski.

Turcizmi se viπe i ne oseÊaju kao tuice. Kod Srba uopπte nema htewa i voqe da se za strane izraze pronau ili izgrade odgovarujuÊi srpski, za razliku, recimo, od hrvatskog „mlatoleta” (helikopter), koji moæda pomalo nama zvuËi smeπno i primitivno, ali je saËuvao u sebi suπtinu hrvatskog jezika ali i wegovu samovojnost. U srpskom, Ëak i kad se upotrebqavaju tuice, vrlo Ëesto se upotrebqavaju suprotno od predvienih pravila koja kaæu: strane reËi se u srpskom upotrebqavaju kako se Ëuju, pa im se na to pridodaju srpski gramatiËki oblici. Recimo, strana reË „protest” se moæe gramatiËki „srbizovati” kao „protestirawe” ili protestovawe. Nije mi jasno kako se jedna sliËna reË „proces” u srpskoj verziji pretvorio u pravu nakaradu od jezika - „procesuuirawe”.

Upravo i vidim: reË procesirawe: nije dovoqno „modernistiËka” i „otmena” u zapadwaËkom smislu, pa kako je moderno srpsko druπtvo veÊ doprlo do nivoa te otmenosti, to je i procesirawe moralo da postane procesuuirawe. Mislim, meutim, da je to odsjaj jednog drugog sentimenta koji se ustalio u Srbiji a proizveo i joπ proizvodi mnoge kobne posledice po wu. Suπtina tog sentimenta jeste: „Da æivimo kao i sav ostali svet!” preskoËeno je da se tu kaæe da je taj „ostali svet” ustvari iskquËivo Zapad koji je, uz to, i bogat!.

Najvaænije, pak, za to bogatstvo nije potrebno raditi. Nekako mistiËno samo od sebe se vraÊa onima koji ga priæeqkuju - hvaleÊi ga. Eto, i otuda to ekstra „u” u procesuuirawu. Ali i mnogo viπe. To je, pak, sledeÊa tema.

Ideja evroatlanskih integracija odnosno EU u Srbiji?

Prve vidqive posledice post Dejtona bile su MiloπeviÊevo obarawe od 5. oktobra 2000. godine koje je planirao, organizovao i finansirao iz Budimpeπte, docniji SAD ambasador u Beogradu, Vilijam Montgomeri. uz tesnu saradwu wegovog glavnog operativca i rukovaoca 120 miliona dolara u Beogradu pok. dr Zorana –iniÊa, koji je izgleda najveÊi deo tog ameriËkog novca utroπio na mafiju, da be se MiloπeviÊevo obarawe πto profesionalnije obavilo. I to je uspelo, ali su odmah nastali i problemi.

Naime, trebalo je Srbiju demokratizovati i ekonomski obnoviti. Pojavile su se dve „πkole” kako taj gigantski posao bez sredstava ostvariti.

Jednu „πkolu” je vodio dr Voja Koπtunica, koji je zahvaqujuÊi –iniÊevom uz pomoÊ mafije izvoje-

Iskra 1. januar 2010.

Podela zbog MladiÊa Predstavnici opozicionih stranaka smatraju da treba poπtovati opredeqewe 64 odsto graana Srbije koji se protive izruËewu Ratka MladiÊa, dok se u vladajuÊoj koaliciji zalaæu za striktno ispuwavawe meunarodnih obaveza.

Prema nedavno objavqenom istraæivawu OEBSA, protiv izruËewa Ratka MladiÊa Hagu izjasnilo se 64 odsto graana Srbije. S tim u vezi predstavnici opozicionih stranaka smatraju da se treba povinovati glasu naroda, dok se vlast zalaæe za striktno ispuwavawe meunarodnih obaveza... ( ANTIC.org-SNN. 10.12.2009) vanom prevratu, bio i formalni demokratski izborni pobednik nad MiloπeviÊem. On je zastupao tezu - da bi Srbija ostala nezavisna - da bi trebalo obnovu obavqati sopstvenim snagama.

Odmah je protiv Koπtunice na Ëelu sa –iniÊem ustao ceo DOS (Demokratska obnova Srbije, odnosno pobedniËka koalicija nad MiloπeviÊem ali i samim svojim πefom Koπtunicom). KoπtuniËin put je dug, treba tu mnogo raditi a Srbija ne moæe toliko dugo da Ëeka niti ima novca. A zaπto bi i Ëekala, kad nas taj novac tamo kod tog „ostalog sveta” veÊ Ëeka - zaradili smo ga obarajuÊi MiloπeviÊa. Samo je potrebno da mi javno poæelimo evro-atlanske integracije. I uradiπe tako. Nastade mala zabuna kod –iniÊevog dela DOS-a kad im integracije poruËiπe - samo joπ da MiloπeviÊ bude u Hagu. I to se obavilo.

Nije ni primetio siromah –iniÊ da je za veËita vremena Srbiju „upecao” u zapadwaËke mreæe da prosjaËki, bez dostojanstva, Ëeka ispred vrata integracija, a oni iza wih - „joπ samo ovo...”.

A on liËno, radi toga, svesno poËinio dva protivustavna akta prema Srbiji: izruËio MiloπeviÊa Hagu i svojski radio da se deo suvereniteta Srbije prenese na neπto tue, strano - EU, a ustavi se i piπu iskquËivo radi toga da bi se tako neπto za uvek onemoguÊilo.

A da je –iniÊ imao viπe hrabrosti prema sebi, on je u MiloπeviÊevoj sudbini koja se ticala odnosa sa SAD, mogao da nazre i svoju liËnu. Jer za ove, SAD, vaæno je samo da su Srbi, ali koji mogu biti opasni svedoci protiv wihove anti-srpske namere, da se Srbija uniπti kao politiËki faktor.

VeÊ svaki malo iskusniji zloËinac, Ëim mu se ukaæe zgodna prilika - jer to je u prirodi zloËina - liπava se svojih potencijalnih opasnih svedoka - vaæno nije ko: –iniÊ ili MiloπeviÊ. Moæda je to „naklonost” sudbine prema ovom prividno neprijateqskom dvojcu - da ne prisustvuju uniπtewu Srbije od strane SAD, Ëemu su oba, svaki na svoj naËin, doprineli.

Sudbina je prenela to svedoËewe o uniπtewe Srbije - nije viπe opasno po æivot, izgleda? - na Borisa TadiÊa i Ivicu DaËiÊa... Nisu oni uzalud potpisali Sporazum o pomirewu wihove dve partije a radi formirawa nove koalicije ZES (Za evropsku Srbiju) vlasti. Godina i po je od tad prohujala...

N. QotiÊ

3

„Zaokret” na Godiπwoj skupπtini SANU

TADI∆ OKRE∆E LE–A KOSOVU Istog dana kada je u Evropskom parlamentu usvojena Rezolucija o proπirewu EU u kojoj se prvi put juæna srpska pokrajina Kosovo i Metohija ne definiπe u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti UN, predsednik Srbije Boris TadiÊ je pred srpskim akademicima poruËio da je pregovorima o buduÊem statutu Kosova potreban drugaËiji, fleksibilniji pristup, a da je „nefleksibilnost jedan od temeqnih problema u Srbiji”.

- Onaj ko nije nauËio jednostavnu lekciju da rigidan, krut i preterano tradicionalan pristup koji nije dao rezultate ne moæe da bude ponovqen ni u buduÊnosti, gubi pravo i legitimitet da obavqa posao u sadaπwosti... Za nama mora da ostane vreme u kojem su qudi tretirani kao opasni zbog drugaËijeg miπqewa i kao izdajnici zbog drugaËijeg pristupa jer od krutog, tradicionalnog i ta ko z van og p at ri ot s kog m i πq ew a dr u πt vo ni j e imalo nikakve koristi, samo je patilo i kretalo se iz tegobe u tegobu - rekao je predsednik Srbije u Ëetvrtak na otvarawu Godiπwe skupπtine SANU. DomaÊi mediji u Srbiji prevashodno su obratili paæwu da su evropski parlamentarci Savetu EU poruËili da odmah odblokira primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma sa Srbijom. Tek u drugi plan stavqena je informacija da se u delu rezolucije koja se odnosi na Kosovo, parlamentarci zalaæu da proces decentralizacije bude okonËan do kraja godine, i to u skladu sa planom Martija Ahtisarija, koji uzgred reËeno, nikada nije prihvaÊen u Savetu bezbednosti UN. Podatak da amandman bugarskog poslanika kojim se Kosovo i Metohija dovodi u vezu sa Rezolucijom 1244 nije proπao, meutim, nije zabeleæen.

Tako se po ko zna koji put probudila sumwa da su vlasti u Srbiji zarad evropskih integracija ipak spremne da naprave iskorak u odnosu na dosadaπwu mantru „da Beograd nikada neÊe priznati Kosovo”, te da srpsku javnost polako navikavaju da je Kosmet drugorazredno pitawe u odnosu na EU. Za πefa poslaniËke grupe DSS-a Miloπa AligrudiÊa ovo nije nikakva teza, veÊ neminovni sled dogaaja ukoliko sadaπwa koalicija ostane na vlasti.

- Naravno da je reË o odustajawu od borbe za teritorijalni integritet dræave. To se radi na jedan puzajuÊi naËin o Ëemu smo mi u DSS-u ranije govorili. Radi se tako πto prvo treba uveriti evropske partnere da nam nije stalo previπe do Kosmeta dok Êe se domaÊa javnost lagati kako je to jedan od glavnih ciqeva domaÊe politike - tvrdi AligrudiÊ.

Isti termin - „puzajuÊi”, upotrebqava i potpredsednik SRS-a Dragan TodoroviÊ.

- Problem je u naπoj vlasti na Ëelu sa Borisom TadiÊem koja nam priËom o velikom uspehu Srbije zbog Rezolucije SB UN da se Meunarodni sud pravde izjasni o legalnosti jednostranog proglaπewa nezavisnosti, samo zamagquje puzajuÊe

4

priznavawe buduÊe nezavisne dræave - kaæe srpski radikal.

Da li Êe na kraju puta evropskih integracija, za Ëlanstvo u EU, Srbija morati da se izjasni ne samo o „dobrosusedskim odnosima sa Kosovom” πto je blaæa varijanta koju upotrebqavaju neki evropski predstavnici, ili Êe ipak morati da i formalno prizna drugu albansku dræavu na Balkanu?

- To neÊe biti uskoro, ali ako ova vlast ostane najverovatnije Êe se i za to naÊi neka forma. Verovatno Êe u trenutku formalnog uËlawewa Srbija morati da prihvati uslov koji EU sada neformalno, a kasnije i formalno, postavqa Beogradu, a to je da svi odnosi sa EU budu bez ikakvog ukquËivawa teritorije Kosmeta. To je neπto na πta je Boris TadiÊ pristao, a o Ëemu qudi misle razliËito. Mi u DSS-u s tim, meutim, ne moæemo da se sloæimo - kaæe AligrudiÊ.

Dragan TodoroviÊ smatra da je takav rasplet toliko evidentan i viπe puta nedvosmisleno potvren od razliËitih emisara iz Brisela.

- Sigurno je da nijedan milimetar ni u kakvim integracijama neÊemo napredovati ako ne priznamo nezavisnost. Do tog momenta mi Êemo davati i upropaπtavati svoje resurse, kao πto je to bio sluËaj sa jednostranom primenom Sporazuma o stabilizaciji i pridruæivawu - tvrdi funkcioner SRS-a.

Paralelno sa uveravawem Brisela da Kosovo viπe nije vrh prioriteta srpskog naroda i wegovih politiËkih predstavnika, aktuelne srpske vlasti vode i „perfidnu psiholoπku igru”, smatra Miloπ AligrudiÊ.

- Ta psiholoπka priprema domaÊe javnosti odvija se tako da se predstavi da je Kosmeta neπto od Ëega se moæe odustati. To se vrlo perfidno radi tako πto se polako domaÊa javnost hladi od kosovske teme i qudi koji u Srbiji imaju puno problema u svakodnevnom æivotu, okreÊu se problemima vlastite egzistencije. U vladajuÊoj koaliciji i meu savetnicima Borisa TadiÊa tako Kosovo i Metohija silazi sa prvog mesta. Mi kao stranka Ëinimo sve da kosovsku temu odræimo u æivotu i jako je vaæno da mi ne budemo, ne samo faktor koji Êe doprineti zamirawu, veÊ da koliko god moæemo Ëinimo da ona stalno bude prisutna u naπoj javnosti na znaËajnom nivou - kaæe AligrudiÊ.

Prilikom nedavne posete evropske delegacije, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin je pod svodovima srpske Skupπtine odræao predavawe Boæidaru –eliÊu, rekavπi da u politici „nikada ne treba reÊi nikad”. Prethodno je –eliÊ, inaËe u Vladi zaduæen za evropske integracije, ponovio veÊ poznatu mantru srpskih vlasti da „Srbija nikada neÊe priznati Kosovo”...

Vesti, Frankfurt 28. 11. 2009.

Jelena ARSENOVI∆ Podvukla - Iskra) (P

Iskra 1. januar 2010.

NIJE SUDU DO SRPSKOG KOSOVA OËigledno je da Êe Meunarodni sud UN neÊe donositi svoju odluku na osnovu argumenata srpske strane Rasprava u Meunarodnom sudu UN o pitawu nezakonitosti proglaπewa nezavisnosti Kosova potvrdiÊe nesposobnost „svetske zajednice” da odgovara na izazove vremena. Nekoliko dana pre poËetka debata, koje Êe potrajati do 11. decembra, vodeÊe liËnosti Suda faktiËki su priznale sopstvenu nesposobnost. Data sudska instanca svesno namerava da usvoji maksimalno neodreeni i rasplinuti dokument, u kome Êe sve upletene strane u kosovski konflikt videti da su u pravu. Nastavqa se stvarawe albanske kvazidræave u centru Evrope kao jednog od utvrewa „novog svetskog poretka”, a ruska diplomatija moæe se uobiËajeno ograniËiti na ukazivawe na „dvostruke standarde”, koji odavno veÊ nisu „dvostruki”, veÊ jedino moguÊi u planovima „svetskih centara moÊi”.

TaËku na „j” stavio je predsednik Meunarodnog suda UN Hisasi Ovada. „Savetodavni zakquËak sadræaÊe 30 stranica. I tamo neÊe biti decidnog odgovora „da”, ili „ne”, „za”, ili „protiv” - wega Êe jednostavno trebati Ëitati. „Sudije mogu imati razliËita, katkada neusaglaπena miπqewa jednih s drugima”, izjavio je on. Na taj naËin on nam je stavio do znawa da Êe odluka Meunarodnog suda OUN kao takva predstavqati set citata iz zakquËaka eksperata koji brane razliËita glediπta.

OVADINA NAJAVA Napomenuvπi da je „savetodavni zakquËak neobavezan za sprovoewe”, Hisasi Ovada je ironiËno saopπtio: „Miπqewa i razmatrawa izuzetno su pozitivni i veoma korisni zato πto omoguÊavaju da se sagledaju razliËita glediπta, i teπko je pretpostaviti i prognozirati kako Êe teÊi razmatrawe po tom pitawu, jer stvar ovde nije samo u tome da li je jednostrano proglaπewe nezavisnosti Kosova zakonito ili nije”.

Pa u Ëemu je onda stvar?

Ispostavqa se, da je „samo po sebi veÊ vaæno da se sliËna pitawa iznose na razmatrawe”. U prevodu na razumqivi jezik to znaËi da nije vaæno hoÊe li sud poslati iza reπetaka ubicu i nasilnika.

Glavno je da se pitawe stavi na razmatrawe suda. A da bi se za sudbinu Kosova i definitivno skinula odgovornost sa Meunarodnog suda UN, Ovada je naglasio da Êe „konaËne zakquËke dati Generalna skupπtina UN, koja se i obratila sa odgovarajuÊom molbom Meunarodnom sudu”. To da svaka odluka Generalne skupπtine o statusu teritorije bez rezolucije Saveta bezbednosti ima karakter preporuke, predsednik Meunarodnog suda UN u Hagu je delikatno preÊutao. Kosovski krug Êe biti zatvoren, a albanski nacionalisti u drugim regionima Balkana i wihovi zapadni mentori moÊi Êe da sprovode svoje planove uopπte ne fermajuÊi UN. STRATEGIJA SRPSKE VLASTI Koji je realni smisao zapoËete rasprave?

Iskra 1. januar 2010.

Kao πto se zna, zahtev Meunarodnom sudu inicirale su aktuelne vlasti Srbije, ali ne zarad toga da dobiju nekakve meunarodno-pravne poluge za oËuvawe jurisdikcije Beograda nad Kosovom. Radi se o potezima prozapadnog srpskog rukovodstva po za wega napisanom scenariju. Taj scenario ima za ciq da skrene paæwu javnog mwewa zemqe od nesposob nosti i odustva æeqe predsednika Borisa TadiÊa i vlade Mirka Cvet koviÊa da preduzmu realne korake usmerene u pravcu suprostavqawa Zapadu i pomoÊi kosovskim Srbima. VruÊe debate u Meunarodnom sudu UN izmeu vodeÊih svetskih dræava, potom predstojeÊe viπemeseËno muËno iπËekivawe odluke i n ak i Ê e ni -b e zu b i k a r ak t er s am o g do k u me n ta upravo je to ono Ëime prozapadna srpsk a elita moæe pravdati svoju nemoÊ u kosovskom problemu. Kao, ako veÊ SAD i Rusija ne mogu da se dogovore, i ako je Meunarodni sud priznao svoju nemoÊ po pitawu Kosova, mi Srbi Êemo se morati smiriti. Sada je najvaænije dobiti na vremenu, „prebaciti strelice”, ne dati srpskoj opoziciji povoda za optuæbe i izda ju nacionalnih inter esa.

Pri tome je, samo po sebi, koriπÊewe srpske strane u raspravama u Hagu argument u korist oËuvawa jurisdikcije nad Kosovom apsolutno korektno i sasvim osnovano. ©ef delegacije Srbije, diplomata, istoriËar, autor nekoliko fundamentalnih istraæivawa o kosovskom problemu Duπan BatakoviÊ u svom izlagawu 1. decembra u sali Meunarodnog suda UN osnovni akcenat stavio je na meunarodno-pravne aspekte. Nazvavπi Kosovo „istorijskom kolevkom Srbije i suπtinom wenog identiteta”, on je delovawe albanskih separatista Kosova oznaËio kao pokuπaj da samovoqno „ukinu” odluke UN i wenog Saveta bezbednosti u onom πto se tiËe teritorijalne celovitosti Srbije i neophodnosti tragawa za reπewima kosovskog problema na osnovu pregovora. On je podsetio, da je posle 1999. godine, kada su na Kosovo doπli adminis tracija UN i snage NATO, pokrajinu napustilo 60 procenata Srba, 66 procenata Roma i 70 procenata Goranaca. A drugi srpski ekspert - Saπa ObradoviÊ je istakao da se princip samoopredelewa nacija, na koji se pozivaju Priπtina i Zapad, uopπte ne moæe primeniti na Kosovo jer kosovski Albanci „nisu poseban narod”.

ALBANSKI ARGUMENTI U tom kontekstu argumenti πefa delegacije Kosovara, „ministra inostranih poslova Republike Kosovo” Skendera Hisenija izgledali su bledo. On je insistirao na tome da proces sticawa nezavisnosti Kosova „nije moguÊe vratiti unazad”, da su Srbi izvrπili zloËine za vreme kosovskog konflikta, da su ideju o samoopredelewu Kosova podræale „mnoge dræave”.

Apsolutno je oËigledno da Êe Meunarodni sud UN u Hagu donositi svoju odluku ne na osnovu argumenata srpske strane. Jer svi ti argumenti podastiru se veÊ duæe od jedne decenije i svima su

5

Nije sudu...

Slovenci traæe reπewe

dobro znani. Upravo u trenucima kada su u Hagu poËiwale debate o Kosovu, Skupπtina Srbije je u s v oj i la s t a t u s dr u g e s vo j e a u t on om ne po kr aj i ne Vojvodine, koju separatisti tretiraju u svojstvu prve etape ponavqawa kosovs kog scenarija secesije .

Kako je opravdano prokomentarisao taj korak predstavnik Demokratske stranke Srbije Andrija MladenoviÊ, „radi se o stvarawu posebnog vojvoanskog identiteta, koji je osnov za daqe uruπavawe i podelu zemqe”. Setimo se da je upravo od „identiteta” Kosovara poËiwao kosovski separatizam.

Za grobnice masovno streqanih 1945. u Sloveniji

Uostalom, nastala situacija na raspravi o Kosovu u Meunarodnom sudu UN moæe Ëak iÊi na ruku Rusiji oslobodivπi je od obaveza da sledi odluke i preporuke razliËitih meunarodnih sud ova, i ns t i t u t a i o rg ani z ac ija iz raz log a w ih o ve meunarodno-pravne impotencije. ImajuÊi u vidu razvoj situacije na Kavkazu i u drugim regionima „dirigovanih konflikata” na evroazijskom prostoru, to moæe biti i od koristi. ©to se tiËe podrπke suverenitetu Srbije nad Kosovom od strane Moskve i ruskog druπtva, ona Êe se saËuvati. Ruskosrpsko bratstvo kovano je na poqima bitaka joπ u onim stoleÊima, kada nisu postojali ni UN ni Meunarodni sud. Vaæno je samo da se na πarenoj srpskoj politiËkoj sceni nau odluËni borci za interese svog naroda i iskrene pristalice Rusije.

Nekada je ruska diplomatija to umela da radi veoma dobro.

U jamama u Sloveniji nalazi se kosti viπe desetina hiqada qudi iz Srbije, Crne Gore i Hrvatske, koje je partizanska vlast streqala bez suewa na kraju Drugog svetskog rata. Meutim, dræave se joπ nisu dogovorile da li Êe se vrπiti ekshumacija ærtava ili Êe se samo podizati spomen-obeleæja - kaæe za „Blic nedeqe” Mitja Ferenc, voa evidentirawa i sondirawa slovenaËke komisije za masovne grobnice.

On navodi da su te masovne grobnice obeleæene i da bi ekshumacija mogla da poËne Ëim se dræave dogovore. Najmasovnija streqawa obavqena su u roku od dve nedeqe i sve je bilo dobro organizovano.

- Nareewe za takvo masovno streqawe viπe desetina hiqada qudi, kojima nije sueno, nije moglo da bude izdato bez tadaπweg vrhovnog komandanta Josipa Broza Tita. Ærtve su odmah pokopane u jame da bi se zatro trag - kaæe Ferenc.

Prema wegovim reËima, u Sloveniji je do sada evidentirano 620 masovnih grobnica i u viπe od polovine nalaze se tela Hrvata, Srba i Crnogoraca koje su Britanci predali partizanima.

- Uvek kada smo otkopali neku jamu, bilo je viπe ærtava nego πto smo oËekivali i na to treba da budu spremne kolege iz Srbije - dodaje Ferenc.

On objaπwava da je i u Sloveniji bilo pokuπaja politiËkih manipulacija s evidentirawem jama, ali da je prevladalo civilizacijsko naËelo da svako ima pravo na grob.

- P oËel e su pol em ike ko je kola bora cionist, a ko nije, i u takvim raspravama se zaboravqaju ærtve. Komisija u Srbiji takoe treba da se Ëuva politiËkih manipulacija, jer Êe neko reÊi da je to revizionizam i antikomunizam, a drugi Êe reÊi da se stvarni broj ærtava krije i da se i daqe πtite zloËinci - kaæe Ferenc, koji je nedavno bio u Beogradu i svoja iskustva preneo srpskim kolegama koji Êe raditi isti posao u Srbiji.

On navodi da je posebno vaæno da komisija u Srbiji bude samostalna.

- Osnovni ciq je da rodbina ærtava doe do tela, ali i da se napravi dokumentacija za istoriËare i dræavne organe, pre svega policiju kaæe Ferenc. On navodi da je u Sloveniji bio pokrenut postupak protiv Mitje RibiËiËa, pomoÊnika πefa Ozne za Sloveniju, kao i protiv πefa Ozne u jednom od logora, kao i da je policija pokrenula oko 150 postupaka protiv nepoznatih poËinilaca.

- N a r e  e we Jo si p a Br o z a za str e q a wa sprovela je Ozna preko svojih oficira u jedinicama. Sastav streqaËkih vodova je tako biran da su Slovenci streqali Slovence, Srbi Srbe, a Hrvati Hrvate - kaæe Mitja Ferenc. On navodi da o tome postoje brojni dokazi. Meu wima su svedoËewa qudi koji su ubijali, kao na primer Sime DubajiÊa, ali i dokumenti poput direktive Ozne da je zabraweno o tome govoriti.

FSK, Moskva 3.12.2009.

Prevod Rajko DOSKOVI∆

Blic, 22.11.2009.

Podvukla - Iskra) (P

Poslanik srpskog parlamenta, predsednik Ekonomskog saveta DSS i jedan od vodeÊih poznavalaca kosovskog problema Nenad PopoviÊ je u razgovoru sa autorom ovog Ëlanka kazao da obraÊawe Srbije Meunarodnom sudu UN sa molbom da nezavisnost Kosova proglasi nezakonitim nije imalo onaj smisao koji mu se zvaniËno pridavao. Po wegovim reËima, „u startu je bilo jasno da Meunarodni sud UN ne moæe pomoÊi srpskoj dræavi u borbi za Kosovo. Savrπeno je jasno da se SAD, veÊina zemaqa Ëlanica Evropske unije i druge dræave koje su donele odluku o priznavawu nezavisnosti Kosova, nisu rukovodile pravnim, veÊ politiËkim postulatima. Wima je takoe bilo udobno da pitawe prebace u meunarodni organ, spoqa autoritativan, ali nesposoban da o datom pitawu donese obavezujuÊu meunarodno-pravnu odluku”.

PopoviÊ vidi jedini realni pravni smisao u tome, da vlasti Srbije „podnesu tuæbe nacionalnim sudovima dræava koje su podræale kosovsku nezavisnost”. Prema wegovim reËima, sliËnu proceduru nameravala je da pokrene vlada Vojislava Koπtunice, ali nije uspela da to i uËini. U julu 2008. godine prozapadna grupacija na Ëelu sa TadiÊem primorala je kabinet Koπtunice da podnese ostavku. MoguÊnosti funkcionisawa preaπwi kabineta bio je liπen joπ ranije - par nedeqa nakon proglaπewa nezavisnosti Kosova.

RUSKI INTERES

6

Petar ISKENDEROV Podvukla - Iskra (P

Vuk Z. CvijiÊ

Iskra 1. januar 2010.

RUSKA KRITIKA RUSKOG I SRPSKOG STAVA U HAGU Nezavisnost Kosova pred Meunarodnim sudom OUN Prvog decembra u Meunarodnom sudu OUN poËela je dvonedeqna rasprava o zakonitosti proglaπewa nezavisnosti Kosova. 8. decembra svoj stav iznela je Ruska Federacija. Stav koji je izneo πef delegacije Ruske Federacije, ambasador u Holandiji K. Gevorkjan, svodi se na sledeÊe: „Proglaπewe nezavisnosti Kosova protivureËi vaæeÊim normama meunarodnog prava”.

Kakva je argumentacija Rusije? Postoje tri osnovna argumenta: 1) Proglaπewe nezavisnosti Kosova protivureËi Rezoluciji Saveta bezbednosti OUN 1244, koja potvruje suverenitet i teritorijalnu celovitost Jugoslavije i Srbije; 2) Lokalne vlasti Kosova imale su jasno utvrena ovlaπÊewa, koja ne ukquËuju pravo na proglaπewe nezavisnosti; 3) Pravo na samoopredelewe ne moæe biti realizovano bez posebnih uslova, koji nisu postojali do februara 2008. godine.

Stav Rusije deli 12 dræava (Azerbajxan, Brazil, Kina, Kipar, Argentina, Iran, Libija, Rumunija, SlovaËka, ©panija, Bolivija i Venecuela). Suprotnu poziciju zauzelo je 19 dræava od ukupnog broja koje su uËestvovale u raspravi (Albanija, Austrija, »eπka, Danska, Estonija, Finska, Francuska, Irska, Japan, Letonija, Luksemburg, Maldivi, Poqska, Holandija, Norveπka, Slovenija, SAD, Velika Britanija i ©vajcarska).

Kao πto vidimo, osnovni deo pristalica nezavisnog Kosova meu uËesnicima rasprave (tojest, meu onima koji ne samo da su izneli svoj stav, veÊ u Sud doπli radi aktivnog promovisawa tog stava) Ëine evropske zemqe i SAD. Ta Ëiwenica bi trebalo da bude ocewena na naËin na koji to i zasluæuje: upravo su te zemqe i glavni ruπiteqi Srbije i organizatori fiksirawa rezultata genocida srpskog naroda na Kosovu.

Posebnu paæwu privlaËi stav Danske, koja je predloæila „najveπtiju” formulaciju za buduÊi zakquËak Meunarodnog suda: «„U savremenom meunarodnom pravu nema opπte zabrane proglaπewa nezavisnosti. Prema tome, u onoj meri, u kojoj se to reguliπe meunarodnim pravom, proglaπewe nezavisnosti Kosova ne protivureËi meunarodnom pravu”.

Treba kazati da je takav prilaz Meunarodni sud veÊ primewivao, pored ostalog u wegovom savetodavnom miπqewu po pitawu zakonitosti primene nuklearnog oruæja. Tada je Meunarodni sud OUN odluËio, da u onoj meri, u kojoj se to reguliπe meunardonim pravom, nema ni krπewa, ni zabrane primene nuklearnog oruæja. Kao, nikakvih pretenzija prema Sudu ne moæe biti, jer sami su krivi πto u meunarodnom pravu postoje praznine.

Iskra 1. januar 2010.

Sasvim je verovatno da Sud moæe ponovo krenuti po tom veÊ utabanom putu. Niz zemaqa, pored ostalog Japan i Slovenija, takoe sugeriπu Meunarodnom sudu joπ jedno „veπto” reπewe da prilikom donoπewa zakquËka naglasi da „on nije presedan”.

Meunarodni sud OUN odobrio je i lokalnim kosovskim vlastima da iznesu svoj stav, doduπe, izdvojivπi ih iz reda «„dræava” i oznaËivπi ih kao «„autore deklaracije o nezavis nosti”. Meutim, u suπtini, sem drugaËijeg naziva, kosovske vlasti dobile su jednaka, a u poneËemu i veÊa u poreewu sa drugim zemqama prava. Na primer, ako je Rusiji za prezentirawe wenog stava dato svega 45 minuta, kosovskim «„autorima” je odobreno celih tri sata.

Niz dræava bilo je prinueno da brani ne toliko nezavisnost kosovsko-albanskih bandita, koliko svoj sopstveni stav o priznavawu Kosova (na primer, Maldivi). Iz argumenata koje su podastrle te dræave vidi se, da one nisu vrπile nikakvu pravnu analizu, veÊ donosile Ëisto politiËku odluku. Od tih dræava jedino je Kostarika smogla politiËku hrabrost da izjavi, da Êe vlada zemqe opozvati priznavawe Kosova ukoliko Meunarodni sud donese odluku o meunarodnopravnoj nezakonitosti secesije Kosova (1) Mediji su veÊ podrobno saopπtili o skandaloznoj izjavi predsednika Meunarodnog suda H. Ovade, prema kojoj Êe zakquËak suda biti neodreen. (2) Pravni problem rasprave, meutim, skopËan je sa time πto, na æalost, postoje ozbiqni problemi u stavu i Srbije, i Rusije.

Problemi Srbije skopËani su s time, πto aktuel na proameriËka vlada zemqe, polazeÊi od samih okolnosti osvajawa vlasti 2000. godine, samo se pravi da pokuπava odbraniti celovitost Srbije, a u stvari laæe o realnim dogaajima na Kosovu. ©to se Rusije tiËe, ona u celini zauzima dosledni stav o nedopuπtawu nasiqa prema dræaviËlanici OUN i naruπavawu wene teritorijalne celovitosti. Istovremeno, niz aspekata u stavu Rusije izaziva pitawa.

Prvo. Ruska Federacija „konstantno izjavquje o nedopustivosti odvajawa Kosova i M et oh ij e « b ez p ri st an ka vl a d e S rb ij e ” i t ak o vezuje sebe iskquËivo za stav date vlade.

Miπqewa sam da to nije pravilno. Aktuelna vlada Srbije u viπe navrata je pokazivala, da je sposobna na korake koji direktno protivureËe interesima naroda i dræave, pored ostalog i direktno krπe nacionalno zakonodavstvo, pa Ëak

7

i ustav zemqe. (3) Ne moæe se iskquËiti da je aktuelni beogradski reæim sposoban i na prodaju Kosova. U takvim uslovima jedino je pravilan stav o bezuslovnoj podrπci teritorijalne celovitosti Srbije, ali ne u kopËi sa stavom wene vlade, veÊ na osnovu: 1) imperativnih normi meunarodnog prava, a upravo - principa teritorijalne celovitosti dræava i 2) neophodnosti zaπtite srpskog naroda i prijateqske dræave Srbije. Realizacija principa meunarodnog prava, koji imaju impera tivni karakter (principi jus cogens)), ne treba i ne m oæ e za vi s it i o d ne ka k vi h « po zi c ij a st ra na , a drugo, zaπtita upravo naroda i dræave Srbije ima takoe i drugi pravni osnov - zapravo, Ustav zemqe, koji je usvojen na svenarodnom referendumu i jasno definiπe status Kosova i Metohije kao neodvojivog dela Srbije.

Drugo.

Apsolutno nije dopustivo koriπÊewe nekih termina kako bi se eskivirale manipulacije sa pravom. Treba jasno odrediti pr av ne osn ov e p oj m a « „ str an a” u p reg ov ar aË ko m procesu. Postavqa se pitawe: po kom osnovu se takozvanom „kosovskom stranom” imenuju samo i iskquËivo Albanci? Zaπto u delegaciju «„kosovske strane” ne ulaze predstavnici Srba, Goranci, Cigani i mnoge druge nacionalnosti koje æive na Kosovu? Dobro je poznato da teroristiËka organizacija „OslobodilaËka vojska Kosova” (OVK) vrπi genocid ne samo protiv Srba, nego i protiv predstavnika drugih nacionalnosti na Kosovu. U rezultatu genocida i etniËkog ËiπÊewa danas na Kosovu praktiËno nije ostalo ni Srba, ni drugih nealbanaca. Meutim, to ne znaËi da su kosovski Albanci pravno postali jedini predstavnici «„kosovske strane”.

Ako kvalifikujemo kosovski konflikt kao meu etniËki, onda se on treba reπavati meu etniËkim grupama na Kosovu - tojest, «„strane” treba da budu predstavnici kosovskih Albanaca, kosovskih Srba, i drugih kosovskih etniËkih grupa. Ako pak kvalifikujemo konflikt kao sukob izmeu autonomne pokrajine Kosova i Metohije s jedne strane, i centralne vlasti Republike Srbije, sa druge strane, onda strane treba da budu sve etniËke zajednice Kosova s jedne strane, i vlada Srbije - sa druge.

Nema nikakvih pravnih osnova da se stavi znak jednakosti izmeu Albanaca na Kosovu i Metohiji i teritorije Kosova i Metohije .

KoriπÊewe termina «„kosovska strana” primewi vo jedino na Albance ne samo da pravno nije vaqano, nego je i prestup, jer ne fiksira rezultate genocida i etniËkog ËiπÊewa albanskih ekstremista protiv srpskog stanovniπtva te pokrajine. Meutim, Rusija je zvaniËno priznala kao stranu u pregovorima samo Albance, πto je gruba greπka.

P ra vno ni j e pr av iln a p ri m ena te rm i na „mawina” za Srbe na Kosovu i Metohiji. Na primer, Ahtisarijev plan, na osnovu koga je proglaπena nezavisnost Kosova, predvia, da

8

poloæaj Srba u „novom” Kosovu treba da se temeqi na Okvirnoj konvenciji Saveta Evrope o zaπtiti nacionalnih mawina. (4) Na æalost, Ë la n o v i Sa v e ta b e z b e dn o s t i O UN, uk qu Ë u ju Ê i Ru s ij u, (5 ) t ak o  e n a z iv a ju Srb e n a Ko s o vu i M e to hi j i « „n ac io na l n om m aw i no m ”. P o ko m to , meutim, pravnom osnovu? Na protiv, upravo su Albanci nacionalna mawina u Srbiji, i upravo se oni treba da poimaju kao mawina prema meunarodnom pravu . Manipulacija meunarodnopravnom terminologijom omoguÊava oponentima Rusije da tako u potpunosti izvitopere suπtinu pravne situacije na Kosovu i sluæe kao nekakva „osnova” zakonitosti postavqawa pitawa o odvajawu pokrajine od Srbije.

TreÊe. Na æalost, Ëak su i ruski predstavnici dopustili tvrdwe o tome, da je «kriza 1999. godine predstavqala rezultat „politike predsednika MiloπeviÊa i zemaqa-Ëlanica NATO” (6) Tvrdi se takoe da se «albansko stanovniπtvo Kosova viπe ne nalazi pod rizikom diskriminacije, „kako u vezi sa reæimom, uspostavqenim Rezolucijom 1244, tako i u vezi sa politiËkim promenama u novoj Srbiji”. Te tvrdwe, na æalost, pokazuju da u pripremawu stava Rusije o p r ofe si o na lc i v is o ke nisu uËestvovali samo kvalifikacije (pravni argumenti), veÊ takoe i lica koja ne poseduju realne informacije o dogaajima na Kosovu, πto je nedopustivo za MIP Ruske Federacije.

Najzad, zaπto Rusija nije iskoristila svoje pravo odgovora na memorandume drugih dræava?

Pa mi imamo πta odgovoriti, i to pravo je iskoristilo deset zemaqa, meu kojima i Srbija. Wemu su pribegli i «„kosovski autori”.

Kakav je, dakle, odnos snaga u Sudu? Danas se u wegovom sastavu nalaze sudije iz 15 zemaqa: Sijera Leone, NemaËke, Jordana, SlovaËke, Brazila, Meksika, Maroka, Novog Zelanda, Somalije i pet zemaqa - stalnih Ëlanova Saveta bezbednosti OUN. Predsednik suda je Japanac H. Ovada. Iako su, saglasno Ëlanu 2 Statuta Meunarodnog suda OUN, sudije «„nezavisne” i biraju se „nezavisno od wihovog dræavqanstva”, ni za koga nije tajna da sve sudije glasaju u skladu sa stavom svoje zemqe.

S tim u vezi privlaËi paæwu da je devet dræava, Ëije se sudije nalaze u sadaπwem sastavu Meunarodnog suda, ne samo iznelo svoj stav, nego i uËestvuje u raspravama. Pitawe o tome kakav Êe stav zauzeti sudije koje ih predstavqaju, apsolutno je jasno. Meksiko, koji je zastupqen joπ jednim sudijom, tretira nezavisnost Kosova kao protivureËnost meunarodnom pravu. Maroko je potvrdio da ne priznaje Kosovo. A Novi Zeland se posebno istakao po tome, πto je priznao Kosovo nekoliko dana pre poËetka rasprave u Meunarodnom sudu! Uostalom, treba pomenuti i Jordan, koji je to isto uËinio veÊ nakon donoπewa Rezolucije Generalne skupπtine o zahtevu za Kraj na str. 10/2) (K

Iskra 1. januar 2010.

BÆEÆINSKI: DOMINACIJA ZAPADA U SVETU SE ZAVR©AVA Sivi kardinal ameriËke politike kraj zapadne dominacije ne vidi u tome πto Zapad gubi vitalnu snagu, veÊ zato πto Azija svoju snagu poveÊava IstoËnoevropqani bi morali da se prestanu ponaπati kao deËica, oni bi trebalo da poËnu samostalno reπavati svoje probleme, pored ostalog, trebalo bi da prestranu da se stalnoæale SAD na agresivnost Rusije, izjavio je najuticajniji ameriËki geostrateg Zbigwev Bæeæinski u intervjuu Ëeπkoj televiziji.

Prema miπqewu Bæeæinskog, nije ispravno govoriti o tome da stav SAD o »eπkoj i Poqskoj zavisi od zajedniËkih planova izgradwe „protivraketnog πtita” usmerenog protiv Irana. „Takoe nije ispravno stvarati utisak da je taj πtit uperen protiv Rusije, to je jednostavno kontraproduktivno”.

Bæeæinskog, bivπeg savetnika predsednika SAD Ximija Kartera za nacionalnu bezbednost Ëesto oznaËavaju kao „sivog kardinala” ameriËke politike. Wegov intervju bio je upriliËen povodom 20-godiπwice pliπane revolucije u Pragu, koja je dovela do pada komunistiËkog reæima u »eπkoj.

Bæeæinski je istakao da su »eπka i Poqska Ëlanice NATO i da u tom kvalitetu obe imaju moguÊnost da promene alijansu, da je uËine joπ jaËom i odluËnijom. Prema wegovim reËima, realnost je takva da se u centru politike SAD sada ne nalazi Evropa, veÊ PacifiËki region.

Prema reËima Bæeæinskog, on je predskazao raspad komunistiËkog sistema joπ 1968. godine, kada je sovjetska vojska, zajedno sa vojskom drugih zemaqa Varπavskog ugovora, upala u »ehoslovaËku kako bi uguπila „Praπko proleÊe”.

Dominacija Zapada u svetu se zavrπava, ali ne zato πto Zapad gubi vitalnu snagu, veÊ zato πto Azija poveÊava svoju snagu, smatra bivπi savetnik predsednika Kartera.

Bæeæinski tvrdi, da je veÊ tada te dogaaje tumaËio kao kraj komunistiËkog sistema jer su na povrπinu isplivale sve uæasavajuÊe unutraπwe posledice tog sistema. On je takoe primetio, da u »ehoslovaËkoj nije bilo revolucionarnih raspoloæewa kao u Poqskoj ili Maarskoj.

Bæeæinski je rekao da je bio u »ehoslovaËkoj 1968. godine, gde se sastajao sa mnogo qudi.

PolitiËki procesi tada su bili krajwe intenzivni i, kada je u zemqu uπla sovjetska vojska, reæim nije imao snage da se samostalno razraËuna sa svima koji drugaËije misle. „Oni su gubili posao, wih su diskriminisali, loπe se s wima ophodili, ali su i daqe ostajali u zemqi. A kada se reæim raspao, wih je zahvatilo oduπevqewe”, rekao je Bæeæinski.

Povodom straha od Rusije, koji vlada u »eπkoj dve decenije posle pada gvozdene zavese, Bæeæinski kaæe da postoje odreeni razlozi koji opravdavaju taj nemir, kao πto su pokuπaji Rusa da uspostave uticaj posredstvom ekonomskih instrumenata, na primer kontrolom sistema za snabdevawe energijom. „Meutim, IstoËnoevropqani ne bi trebalo da dramatizuju problem i zato ima smisla da postanu svesni da Êe taj problem morati da reπavaju sami. Oni ne bi trebalo da Ëekaju da neko drugi reπi probleme umesto wih”, rekao je Bæeæinski. On je joπ rekao da odnosi SAD sa Poqskom i »eπkom ostaju isti kao i pre dve godine, bez obzira na odluku SAD da ne grade u »eπkoj radarsku stanicu i ne razmeπtaju raketepresretaËe u Poqskoj.

Iskra 1. januar 2010.

On je takoe komentarisao kritiËke izjave predsednika »eπke Vaclava Klausa o odluci Baraka Obame, prvog od predsednika SAD koji je odbio da se sastane sa tibetanskim Dalaj-lamom kako ne bi kvario odnose sa Kinom. Bæeæinski je naglasio da postoji razlika izmeu situacije kada se uspostavqaju neprijateqski odnosi sa velikom dræavom i kada zemqa sarauje sa velikom dræavom, bez obzira na to πto joj se ne svia wena unutraπwa politika. „ImajuÊi posla sa Sovjetskim Savezom, SAD su se iskreno borile za prava Ëoveka, ali se to odvijalo u situaciji suparniπtva meu zemqama, i Amerika nije rizikovala πtiteÊi Ëovekova prava da Êe izgubiti uticaj na ono πto se zbiva u Sovjetskom Savezu”, naveo je Bæeæinski.

On je rekao da, iako SAD ne odobravaju unutraπwu politiku Kine, ipak smatraju besmislenim da Ëine korake koji ne bi popravqali situaciju u vezi sa qudskim pravima jer bi to moglo naqutiti Kineze, πto bi se opet negativno odrazilo na atmosferu saradwe. „»eπka se nalazi u sasvim drugaËijoj situaciji”, rekao je Bæeæinski i dodao da on ne smatra da Êe razlike izmeu Kine i »eπke povodom Dalaj-lame imati negativne posledice.

Prema wegovim reËima, SAD sarauju sa Kinom na mnogim vaænim pitawima, pored ostalog, i na severnokorejskom i iranskom problemu. Osim toga, dve zemqe finansijski veoma zavise jedna od druge. Prema tome, smatra Bæeæinski, „to je jednostavno pitawe odgovornosti pred druπtvom”.

19.11.2009. <standard.rs>

Standard

9

Srpska kontratuæba za genocid protiv Hrvatske Kontratuæba Srbije protiv Hrvatske za genocid je u zavrπnoj fazi i biÊe podneta znatno pre sudskog roka, koji istiËe u martu iduÊe godine, rekao je Srni saradnik dræavno-pravnog tima Srbije i direktor Dokumentaciono-informacionog centra "Veritas" Savo ©trbac.

On je podsetio da je Meunarodni sud pravde ostavio rok Srbiji da odgovori na tuæbu Hrvatske za genocid do kraja marta 2010. godine, a da je Vlada Srbije donela zakquËak da, umesto odgovora na tuæbu, pokrene kontratuæbu protiv Hrvatske za genocid nad Srbima.

"Kontratuæba Êe imati dosta priloga i moglo bi se oËekivati da bude podneta znaËajno pre isteka roka", rekao je ©trbac.

On je naveo da je "Veritas" zavrπio deo koji se odnosi na suπtinu kontratuæbe, odnosno na srpske ærtve iz rata od 1991. do 1995. godine, te da su obuhvaÊene i likvidacije Srba i posle okonËawa rata u Hrvatskoj, sve do 1998. godine. "I posle zavrπetka rata, joπ par godina, do 1998. godine, intenzivnije su trajala ubistva onih Srba koji su ostali u Krajini, a koja su sporadiËno nastavqena do danaπnjih dana", kaæe ©trbac.

On je naveo da srpska strana æeli da i kroz taj "produæetak rata" pokaæe i dokaæe kakva je bila namera Hrvatske dræave - da etniËki oËisti Hrvatsku i Krajinu od Srba. ©trbac je podsetio da se sa takvom kvalifikacijom vodi i kriviËni postupak pred Haπkim tribunalom protiv hrvatskih generala i da je taj postupak sada u zavrπnoj fazi.

On je rekao da je optuænicom protiv hrvatskih generala indirektno optuæen i celi vojni i politiËki vrh Hrvatske na Ëelu sa tadaπwim predsednikom Frawom Tumanom, i to za udruæeni zloËinaËki poduhvat, Ëiji je ciq bio prisilno i trajno proterivanje Srba iz Krajine. ©trbac je naveo da Êe, s obzirom na sve dokaze koji su izneti u procesu protiv hrvatskih generala pred Haπkim tribunalom, i srpska kontratuæba koristiti sve te dokaze. "Ako bude, a ja verujem da hoÊe, osuujuÊa presuda za etniËko ËiπÊewe, onda Êe to itekako imati uticaja i na glavni pretres pred Meunarodnim sudom pravde", naveo je on...

"Veritas" je obradio sluËajeve gde su Srbi stradali, kao πto su PakraËka poqana, Paulin Dvor, MedaËki xep, te akcija "Oluja", a napravqen je i korak daqe time πto je saËiwena analiza ukupnih ærtava na obe strane.

Hrvatska je tuæila Srbiju za genocid Meunarodnom sudu pravde 1999. godine.

9.12.2009.

10

Blic

Ruska kritika... (sa str.8) Posle savetodavno miπqewe Meunarodnog suda. (P zahteva Skupπtine Meunarodnom sudu OUN Kosovo je priznalo deset dræava - a to je veÊ direktni izazov MS OUN!) (7) Prema tome, odnos snaga u Meunarodnom sudu sada je ovakav: 6 sudija je za priznavawe meunarodne protivpravnosti nezavisnosti Kosova, 8 je protiv i jedan sudija - pre je protiv nego za. Dakle, skandalozna izjava predsednika Meunarodnog suda OUN H. Ovade je u stvari de facto opravdana. Cela je stvar sada samo u tome, kakvu Êe formu odabrati Meunarodni sud OUN: odbijawe da da odgovor uopπte; izjava da ne postoje norme na osnovu kojih se moæe dati odreeni odgovor; direktna sankcija zakonitosti Kosova.

--------------------(1) Uostalom, treba podsetiti da je upravo Kostarika prva (dan pre SAD!) priznala Kosovo, a u raspravama u Meunarodnom sudu nije uzela uËeπÊe. Do 1. decembra nezavisnost Kosova priznale su 63 dræave. Od wih u 2009. godini - samo deset.

(2) Vidi takoe Ëlanak P.A.Iskenderova: http://www.fondsk.ru/article.php id=2624 (3) U svojstvu primera moæemo navesti hvatawe i izruËewe Haπkom tribunalu predsednika S. MiloπeviÊa (uz krπewe i Ustava i odluke Ustavnog suda) - u «„zamenu” za obeÊane, ali ne i dobijene dolare! Meu drugim primerima mogli bi smo takoe navesti sramnu poziciju koju je zauzela vlada SRJ u Meunarodnom sudu OUN po pitawu Jugoslavija protiv zemaqa NATO, a takoe u predmetu Bosna i Hercegovina protiv Srbije i Crne Gore.

(4) Vidi: Ëlanak 2 «„Ustavnih odredbi” Ahtisarijevog plana (Prilog 1 Planu); Dokument SB OUN (Dok. SB S/PV.5673: s.3-6 i dr.)

(5) Predstavnici RF, trudeÊi se da koriste termine «„etniËke zajednice”, «„nealban sko stanovniπtvo”, «„kosovski Srbi”, katkada ipak upotrebqavaju i termin «„mawina” (Vidi na primer: Isto, s. 3,5) (6) Written Statement by the Russian Federation (paragraf 46). ( 7) Svet treba da zna svoje «„heroje” poimenice: to su Malazija, Mikronezija, UAE, Panama, Maldivi, Papau, Gambija, Saudijska Arabija, Komorska ostrva, Bahrein, Jordan, Dominikanska Republika i Novi Zeland.

NaroËito su se istakle Srbiji bratske dræave Crna Gora i Makedonija, koje su priznale Kosovo sutradan nakon donoπewa Rezolucije Generalne skupπtine OUN o zahtevu za savetodavno miπqewe.

Fond strateπke, 9.12. 2009. Aleksandar MEZJAJEV Podvukla - Iskra) kulture <rs.fondsk.ru> (P

Iskra 1. januar 2010.

NEZAVISNOST KOSOVA PRED ME–UNARDONIM SUDOM U HAGU - Stavovi Rusije, SAD, ©panije i Hrvatske pravo nije pravo, da se ne odnosi na izuzetke i da Rusija - Meunarodno pravo vaæi Rusija je pred Meunarodnim sudom pravde ocenila da jednostrana Deklaracija o nezavisnosti Kosova nije legalna, podvlaËeÊi da je joπ na snazi Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti koja garantuje teritorijalni integritet Srbije.

Pravni zastupnik Rusije Kiril Gevorgijan naznaËio je i da opπte meunarodno pravo "spreËava Kosovo da proglasi nezavisnost", buduÊi da narod Kosova ne uæiva pravo na samoopredeqewe.

Rusija stoga smatra da Rezolucija 1244 joπ vaæi i da su svi duæni da je se pridræavaju, kao i garancije teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije koju sadræi, naglasio je Gevorgijan.

Ambasador Gevorgijan naglasio je da Rezolucija 1244 koja propisuje reπewe statusa Kosova pregovorima uz saglasnost obe strane, a zabrawuje jednostrane poteze, nije mogla biti "preinaËena odlukom" izaslanika generalnog sekretara UN Martija Ahtisarija da okonËa pregovore i preporuËi nezavisnost kao jedino reπewe.

Ahtisari "ne samo πto je propustio da obezbedi sporazum nego je i istupio sa sopstvenim reπewem, suprotnim stavu jedne od strana", rekao je Gevorgijan, naglaπavajuÊi da Ahtisarijev neuspeh ne znaËi i da je okonËan proces o Ëemu odluËuje Savet bezbednosti.

je moÊ pravo. Ovaj sluËaj je prilika da pokaæemo da meunarodno pravo vaæi", zakquËio je Gevorgijan...

Tokom pet prethodnih dana rasprave koja je poËela 1. decembra, petnaestorica sudija sasluπala su argumente Srbije, vlasti u Priπtini i joπ 15 dræava.

Argentina, Azarbejxan, Belorusija, Bolivija, Brazil, Kina i Kipar ocenili su, uz Srbiju, da jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova predstavqa krπewe meunarodnog prava.

Legalnost te deklaracije do sada su, pored vlasti u Priπtini, podræale Albanija, NemaËka, Saudijska Arabija, Austrija, Bugarska, Hrvatska i Danska.

Pravni zastupnici Burundija nisu se izriËito izjasnili o tome da li je deklaracija u skladu s meunarodnim pravom.

Meunarodni sud pravde Êe, poπto sasluπa usmene argumente 28 dræava, doneti savetodavno miπqewe koje nije obavezujuÊe za dræave. Za donoπewe savetodavnog miπqewa ne postoje rokovi, a u praksi odluËivawe sudija, predvoenih predsednikom suda Hisaπi Ovadom iz Japana, traje mesecima.

U opisu tih pregovora, ambasador Rusije posluæio se reËima glavnog zastupnika vlasti u Priπtini Skendera Hisenija: "Pregovori su voeni o tome da li Êe Srbija prihvatiti ili neÊe nezavisnost Kosova".

"Da li je jednostrano proglaπewe nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa meunarodnim pravom", glasi pitawe koje je Meunarodnom sudu pravde u oktobru proπle godine, usvojivπi rezoluciju na zahtev Srbije, postavila Generalna skupπtina UN.

Ruski zastupnik podvukao je da je privremeni meunarodni reæim na Kosovu, u skladu sa Rezolucijom 1244, mogao da okonËa samo Savet bezbednosti UN.

Jednostrano proglaπenu nezavisnost Kosova do sada su priznale 63 od 192 dræave Ëlanice UN.

Gevorgijan je tvrdio da je, nasuprot Ahtisariju, Savet bezbednosti odluËio da produæi pregovore i da je Srbija tokom razgovora sa meunarodnom "trojkom" nudila sve viπi stepen autonomije Kosova, ukquËujuÊi i Ëlanstvo u meunarodnim organizacijama.

NegirajuÊi tvrdwe zemaqa koje podræavaju Kosovo da meunarodno pravo "ne reguliπe" deklaracije o nezavisnosti, Gevorgijan je podsetio da je Savet bezbednosti UN proglasio nelegalnim nezavisnost Severnog Kipra i Rodezije zato πto je secesija zabrawena "van konteksta kolonija".

Rusija je ukazala i da teπka krπewa qudskih prava Albanaca tokom devedesetih "ne moæe biti opravdawe za jednostranu deklaraciju o nezavisnosti 2008". "»esto Ëujemo da meunarodna

Iskra 1. januar 2010.

8.12.2009.

<in4s.net>

SAD: Nezavisnost voqa naroda "SAD poziva Meunarodni sud pravde da Deklaraciju o nezavisnosti Kosova ostavi netaknutu kao izraz voqe kosovskog naroda, bilo odbijajuÊi da se izjasni o wenoj legalnosti, bilo utvrujuÊi da meunarodno pravo ne zabrawuje deklaracije o nezavisnosti", rekao je ameriËki zastupnik Harold Hongu Ko. Hongu Ko apelovao je na sud da se ne bavi πirim pitawem samoopredeqewa u meunarodnom pravu ili da, u suprotnom, Kosovo posmatra kao "poseban" sluËaj.

Stav SAD je da meunarodno pravo "ne re-

11

Nezavisnost Kosova... guliπe" deklaracije o nezavisnosti, a da je Rezolucija 1244 "anticipirala, iako nije unapred odredila" nezavisnost Kosova kao ishod.

"Ne postoji nikakvo protivreËje izmeu u miru proglaπene Deklaracije o nezavisnosti Kosova i meunarodnog prava, ukquËujuÊi i Rezoluciju 1244", tvrdi Hongu Ko. AmeriËki predstavnik je, kao dokaz za to, naveo da je devet od 15 Ëlanica Saveta bezbednosti koje su izglasale Rezoluciju 1244, kasnije priznalo Kosovo.

Hongu Ko je podsetio da je izaslanik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari na kraju neuspeπnog pregovaraËkog procesa ocenio da je "nezavisnost Kosova jedino odræivo reπewe".

Sjediwene ameriËke dræave naznaËile su da Rezolucijom 1244 nije garantovan teritorijalni integritet Srbije, veÊ SRJ, koja sada ne postoji, ali i to samo tokom perioda privremene meunarodne uprave na Kosovu.

Prema reËima Koa, deklaracija o nezavisnosti Kosova nije prekrπila ni princip teritorijalnog integriteta zato πto se wega, po meunarodnom pravu, moraju pridræavati samo dræave, a ne i unutraπwi entiteti.

PozivajuÊi se na presudu Haπkog tribunala u sluËaju MilutinoviÊ, zastupnik SAD sugerisao je da legitimitet Deklaracije o nezavisnosti proistiËe i iz Ëiwenice da su kosovski Albanci godinama bili podvrgnuti kampawi "nasiqa pod okriqem dræave", koja je kulminirala 1999. godine, kada je "ubijeno 10.000, a proterano oko milion Albanaca".

©panija - Deklaracija protivna Meunarodnom pravu ©panija je pred Meunarodnim sudom pravde ocenila da je jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova u suprotnosti sa meunarodnim pravom, zato πto je wom prekrπena Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN. "Jednostrana deklaracija o nezavisnosti Kosova ne moæe biti u skladu sa meunarodnim pravom, zato πto naruπava princip teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, koji je uklesan u rezoluciju 1244 Saveta bezbenosti UN", rekla je pravna zastupnica ©panije Konsepsion Eskobar Hernandez.

Hernandezova je naglasila da "usvajajuÊi rezoluciju 1244, Savet bezbednosti nije glasao u korist nezavisnosti Kosova, niti da tadaπwa SR Jugoslavija izgubi suverenitet nad pokrajinom".

Rezolucija 1244 donela je "mudru ravnoteæu izmeu interesa obe strane" i dva osnovna principa - teritorijalni integritet i suverenitet SRJ i pravo Albanaca da se samoopredele kroz

12

organe samouprave i autonomije, naglasila je Hernandezova. "©panija smatra da je Rezolucija 1244 i daqe na snazi, a da je politiËki proces za traæewe reπewa joπ u toku, dok Savet bezbednosti ne donese drugaËiju odluku", istakla je zastupnica ©panije.

Moæe se zakquËiti samo da se, u odsustvu odluke Saveta bezbednosti UN, pregovori o Kosovu moraju nastaviti, rekla je Hernandezova i upozorila da jednostrani akti jedne strane ne mogu biti "sporazum" koji je predvidela Rezolucija 1244.

RTS

8.12.2009. <www.rts.rs>

Hrvatska priziva otcepqewe Vojvodine Izlagawe predstavnice Hrvatske Andreje Metelko ZgombiÊ pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu u kome je insistirala na ustavnom pravu na otcepqewe autonomne pokrajine bivπe SFRJ primqeno je u Beogradu kao "æestok udarac" i "akt neprijateqstva na koji Êe Srbija morati da nae dobar i osmiπqen odgovor", reËeno je "Blicu" u dobro obaveπtenim diplomatskim krugovima u Beogradu. U Srbiji je ovo shvaÊeno kao aluzija na Vojvodinu.

Metelko je rekla da je Kosovo bilo konstitutivni deo SFRJ i da je kao autonomna pokrajina, podjednako kao i republike, zato imalo pravo na samoopredeqewe, odnosno proglaπewe nezavisnosti. "Kosovo je kao autonomna pokrajina u bivπoj SFRJ imalo temeqem Ustava bivπe dræave snaæne elemente dræavnosti koji su mu omoguÊili status koji je odgovarao statusu drugih konstitutivnih republika u federaciji", rekla je Metelko.

Uz konstataciju da su kosovski Albanci, iako su Ëinili 90 odsto stanovniπtva Kosova, godinama bili ærtve represije srpskih vlasti, Andreja Metelko ZgombiÊ je rekla da je voqa naroda trebalo da bude osnovni element pri odreivawu konaËnog statusa Kosova. Hrvatska predstavnica se pozivala na Ustav iz 1974. godine i na wegovo "brutalno" ukidawe 1989. godine.

- Nije sluËajno pomiwawe autonomne pokrajine, jer Hrvati vrlo dobro znaju da su u toku politiËke netrpeqivosti oko usvajawa Statuta Vojvodine. Mi to shvatamo kao neprijateqski akt na koji neÊemo ishitreno odgovoriti. Hrvatska je jedina zemqa koja nije podnela pismeni podnesak i opredelila se za usmeno izlagawe, tako da se nije znalo kakve Êe argumente izneti - rekao je izvor "Blica" blizak vrhu vlasti.

Zamenik πefa delegacije Srbije Saπa ObradoviÊ ocenio je da su juËeraπwi argumenti Kine i Kipra pred Meunarodnim sudom pravde bili "izvanredni", a izlagawe Hrvatske nazvao je "obnovom svetonazora Tumanovog doba".

Blic, 8.12.2009.

E.B.

Iskra 1. januar 2010.

KARAD◊I¯ TRA◊I OD SB UN PRIZNANJE SPORAZUMA SA HOLBRUKOM I OSLOBODI GA HAGA Bivπi predsjednik Republike Srpske Radovan Karad√i≤ ponovo je uputio zahtjev Savjetu bezbjednosti Ujedinjenih nacija da prihvati da je imao dogovor s ameri≥kim izaslanikom Ri≥ardom Holbrukom na osnovu kojeg mu je zagarantovan imunitet od krivi≥nog gonjenja, javlja agencija Mina.

“Ve≤ viπe od 13 godina poπtujem dogovor sa Holbrukom tako πto sam se povukao sa polo√aja i iz javnog √ivota. Krajnje je vreme da Savjet bezbjednosti izpoπtuje svoj deo dogovora”, napisao je Karad√i≤ u pismu Savjetu bezbjednosti, prenosi Rojters.

Karad√i≤ je naveo da nije dobio odgovor na sli≥an zahtjev koji je Savjetu bezbjednosti uputio u oktobru.

Obaveze 1. R. K. obavezuje se da ≤e podneti ostavku na sve dr√avne i partijske funkcije. Odluka stupa na snagu do isteka roka od 90 dana, koliko tra√i za ugovaranje neophodnih pojedinosti sa ostatkom rukovodstva.

Ostavka mora biti neopoziva. Izvrπiti uticaj na faktore u stranci, kako bi bila olakπana ostavka i promena u hijerarhiji.

2. R. K. do trenutka ostavke ne≤e donositi partijske niti dr√avne odluke, niti uticati na druge da ih donesu ukoliko se one bave slede≤im ta≥kama: 2-1 Ratne operacije na teritoriji BH 2-2 Dislociranje civilnog stanovniπtva

Diplomati i zvani≥nici UN su prethodno rekli da je zahtjev ovog haπkog optu√enika apsurdan i da se na njega, vjerovatno, ne≤e obra≤ati pa√nja.

2-3 MeΩunarodni ugovori - vojni, privredni, bezbednosni, regionalne integracije

Tribunal je u ponedjeljak odbacio √albu bivπeg predsjednika RS u kojoj je pokuπao da ospori legitimitet tog suda da mu sudi za ratne zlo≥ine, navode≤i da je Karad√i≤eva tvrdnja da je Tribunal “nezakonit i ne legitiman - bez osnova”.

2-4 Naimenovanje dr√avnih, partijskih, regionalnih, lokalnih administracija-funkcionera

Uhapπen je u Beogradu 21. jula 2008, a 30. jula izru≥en Hagu, poslije 12 godina bjekstva.

3. R. K. ≤e se povu≤i iz javnog √ivota. To podrazumeva nedavanje intervjua, izjava (li≥no ili preko posrednika), neobjavljivanje publikacija politi≥ke i druπtvene problematike.

Da li su Ri≥ard Holbruk i Radovan Karad√i≤ potpisali bilo kakav sporazum?

Iako danas tvrdi kako sporazum sa Karad√i≤em nije postojao, Holbruk je 22. jula 1996. godine, u razgovoru sa ameri≥kom novinarkom ∏arlejn Hanter-Gault priznao postojanje sporazuma i prili≥no detaljno opisao kako je do potpisivanja sporazuma sa Karad√i≤em doπlo.

Detalje samog sporazuma Holbruk tada nije √eleo da otkrije javnosti, pozivaju≤i se na “diplomatsku tajnu”. Zato se sada, opravdano, postavlja pitanje kojem Holbruku treba verovati.

9.12.2009.

(Podvukla - Iskra) ____________________

Sajt <in4s.net>

Isti sajt u uvodu gornjem tekstu donosi faksimil Sporazuma Karad√i≤ - Holbruk sa njihovim potpisima, bez datuma i ne navode≤i njegov izvor, koji Iskra ni√e reprodukuje ta≥no kao πto je na gornjem sajtu objavljen:

Iskra 1. januar 2010.

2-5 Dislociranje finansijskih sredstava (Va√nost od 5.11.03:30)

4. R. K. ≤e se preseliti na lokaciju, o kojoj je dogovor izvrπen usmenim putem. R. K. ne≤e napuπtati deo teritorije BH koji se u dokumentima srpske strane ozna≥ava kao Republika Srpska, kao i teritoriju Savezne Republike Jugoslavije.

Obaveze || 1. Vlada SAD obavezuje se da ne≤e vrπiti uticaj, direktan ili indirektan, na rukovodstvo SDS u smislu rasformiranja ove partije, kao i u smislu, ometanja njene autonomije.

2. Vlada SAD stavlja na raspolaganje R. K. sumu od 600.000 $ u lokalnoj valuti. Suma je name-njena za odr√avanje trenutnog na≥ina √ivota R. K. i teku≤e troπkove u periodu od 5 gorina.

3. Vlada SAD stavlja na raspolaganje R. K. rezidencijalni objekt na lokaciji koja je dogovorena prethodnimusmenim dogovorom.

13

POTURICE Stalnim ponavqawem praznih reËi „Mi nikada neÊemo priznati nezavisnost Kosova" B. TadiÊ je skoro uspeo da nas ubedi kako je time borba za KiM zavrπena i da je to naπa veliËanstvena pobeda - ni najveÊa svetska sila nas nije mogla naterati da Êutke prihvatimo novu albansku dræavu na naπem tlu, a izbegli smo rat i nove ærtve i idemo u EU. Ostalo je samo da neki nadahnuti umetnik naslika novi „Boj na Kosovu" sa TadiÊem kao centralnim likom. NastavqajuÊi i daqe sa diplomatskim i pravnim akcijama na dokazivawu da je KiM, inaËe, naπa pokrajina, TadiÊ samo ukraπava ram te tuæne slike i svoju joπ tuæniju politiËku biografiju.

Nismo ubeÊeni, ali smo postali pasivni i indiferentni i, sem Srba koji æive joπ u toj nesretnoj pokrajini, niko u Srbiji se ne prihvata iole ozbiqnijeg posla da zapoËne bitku za weno osloboewe. Ali, i to je neπto - borba nije zavrπena „dok se narod ne pokori neprijatequ" (Klauzevic).

Kosovo ne samo da nije prioritetno vojno pitawe naπe dræave - ono nije uopπte weno pitawe! Vojni i dræavni vrh se viπe time ne bave.

Time su prekinuli sve emotivne i intelektualne veze sa veÊinom srpskog naroda i okrenuli se protiv wegovih interesa. Kao poturice nekada.

OtvarajuÊi novu vojnu bazu „Jug", blizu Bujanovca, predsednik i ministar odbrane nisu ni pomenuli KiM, a kao vojne prioritete su istakli: mir i stabilnost na jugu Srbije, poboqπawe meunacionalnih odnosa, borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma, itd.

Karad√i≤ tra√i...

4. Vlada SAD stvalja na raspolaganje R. K. li≥no obezbeΩenje ne manje od 5 ljudi.

5. Vlada SAD du√na je da obavesti R. K. o svakom eventualnom naruπavanju njegove bezbednosti.

Zajedni≥ke odredbe 1. Ovaj sporazum je trajan.

2. Ugro√avanje sporazuma od strane R. K. tretira≤e se kao „ozbiljno naruπavanje neformalnog sporazuma”, u smislu stava 3.25 “internog pravilnika” i u tom smislu ≤e biti i sankcionirano, sa trenutnim rokom izvrπenja.

3. Ugovor mo√e biti raskinut sporazumno, ili na inicijativu Vlade SAD. PotpisI: Radovan Karad√i≤ ----------------------(Radovan Karad√i≤)

14

Ri≥ard Holbruk --------------------(Ri≥ard Holbruk)

Sve aktuelniji postaje i zadatak uËeπÊa naπih snaga u mirovnim operacijama u svetu, po planovima i pod rukovodstvom armije SAD. O svemu tome govorili su Vrhovni komandant i Ministar odbrane u bazi „Jug", i to sa velikim æarom i entuzijazmom, pokuπavajuÊi da bace u zasenak glavni zadatak vojske - odbranu zemqe. Nisu uspeli - ostalo je da visi u vazduhu glavno pitawe: „©ta je sa Kosovom!?"

LiËno sam, kao vojnik, mislio da Êe baza „Jug" biti lokacija snaga za angaæovawe na KiM i da Êe se tamo odmah dislocirati motorizovani odred jaËine 1.000 vojnika, po Rezoluciji 1244.

Dræava, kojoj je oteta i okupirana Ëitava jedna pokrajina sa dva miliona stanovnika, ne moæe sebi dozvoliti luksuz da joj, umesto osloboewa zaposednute teritorije, vojni prioritet bude borba protiv organizovanog kriminala. To nikada i nigde vojska nije bila. To je posao policije. Naπoj vojsci tovare i spreËavawe trgovine drogom i qudima, borbu protiv terorizma itd. samo da ne bi obavqala svoj glavni posao - odbranu zemqe. To smo preneli na partnere iz NATO! Baza „Jug" Êe, izmeu ostalog, da reπava i pitawe zaposlenosti na jugu Srbije!?

A ministar ©utanovac je nedavno u Sarajevu joπ neotvorenu bazu ponudio susednim armijama za obuku wihovih vojnika koji Êe uËestvovati u meunarodnim operacijama, i najavio da Êe ih u narednoj godini veÊ biti tamo. Naπi neprijateqi stvarno uæivaju u sukobu s nama - prvo ih tretiramo kao zaπtitnike i spasioce Srba na KiM, a sada ih zovemo u goste na jug Srbije i nudimo vojnu bazu.

To πto su SAD i EU protiv nas, sasvim je normalno. Abnormalno je da su naπa vojska i wene vojskovoe protiv sopstvene zemqe i naroda. Za MO Srbije mi smo „zrela i meunarodno odgovorna dræava", jer uËestvujemo u oruæanim misijama u svetu, ali neÊemo da oruæjem branimo KiM. Mi se u meunarodnoj saradwi prvenstveno oslawamo na dræave koje su priznape nezavisnost KiM, jer, „ukoliko bi se politiËki oslawali samo na one zemqe koje nisu priznale Kosovo i Metohiju, Srbija bi bila u bezizlaznoj situaciji", kaæe ministar?!

Izgleda da su za Srbiju vaænije one koje su priznale nezavisnost KiM nego one koje nisu! Ovo ni „pas s maslom ne bi pojeo". Mi bi ekonomski propali bez pomoÊi SAD, uverava nas ministar. To „mi" nije narod, veÊ „odgovorni politiËari", vladajuÊa elita kojoj i sam pripada.

Tako smo u prilici da ponovo konstatujemo staru istinu: „Poturica je gori od TurËina"! A i da se setimo seËe poturica.

Pravda, 2.12.2009.

General Stevan MirkoviÊ

Iskra 1. januar 2010.

MIRDITA PREDSEDNI»E - ODE VOJVODINA Mirdita Srbi - pozdravi nas Evropa preko Slovenca Kacina u srpskoj skupπtini i pokaza gde nam je mesto ili kako to oni vide naπe mesto. Qudi su ogorËeno reagovali na ovu provokaciju Jelka Kacina istog onoga koji se istakao i nekada u ratu protiv „jugo-srpske soldateske" s poËetka devedesetih. Wegov izbor za evropskog „izvestioca" i wegov pozdrav nisu provokacija - oni nam kaæu - Mirdita Srbi - moraÊete prihvatiti nezavisno Kosovo, a onim „junopotkivano" i (kon)federalnu Vojvodinu. Viπe puta je Kacin u ime Evrope ili barem wenog uticajnijeg dela opomiwao da je Statut Vojvodine uslov da Srbija ima „evropski rejting", to jest, da pored statusa Kosova spada u uslove (formalne ili neformalne) toliko æeqenih evrointegracija. ©ta je to Vojvodina? Ona je u devetnaestom veku bila srpski nacionalni projekat autonomije da bi se opstalo bioloπki i duhovno u polufeudalnoj i autoritarnoj dunavskoj imperiji. Posle odluke o prisajediwemu Vojvodine Srbiji od pre 91. godinu posle Prvog svetskog rata, Srbi viπe nisu traæili autonomiju jer se wihov vekovni san slobode i ujediwewa ostvario. No, ubrzo su hrvatski, naroËito pravoπko-ustaπki politiËki krugovi insistirali na Vojvodini kako bi je odvojili od Beograda. Taj koncept pod uticajem austromarksista je prihvaÊen i u Kominterni, ali i u nekim zapadnim krugovima. Posle je Tito ustavom iz sedamdesetËetvrte ozvaniËio tu nakaradnu i antisrpsku travestiju Vojvodine. Sada, pod pritiskom Zapada, demokrate ostvaruju Titov testament bez dovoqno svesti πta to zapravo znaËi za Srbiju.

Ovo o Ëemu govorimo se kod nas nekako iz pristojnosti izbegava - o uticaju stranog faktora na rastakawe srpske dræave i na razbijawe srpskog etniËkog prostora. Nije lepo spoËitavati moÊnom Vaπingtonu i podseÊati wihove satelite iz EU na ono πta su nam radili i πta nam rade. Nije zgodno, mogao bi neko da se i naquti, pa zato novinari i analitiËari kao i oni koji se ozbiqnije bave ovom temom ne vole da budu „drski".

Jednostavno reËeno, kuÊno vaspitawe ne dopuπta da se govori o onima koji kroje naπu sudbinu.

Lakπe je priËu o Statutu Vojvodine svesti na anegdotski nivo u kome se kao »anak, PajtiÊ, DaËiÊ i CvetkoviÊ nadmudruju i nateæu oko formulacija i nekih odredbi ovog, viπe nego πtetoËinskog statuta. Neuverqivo deluje i storija kako je „PajtiÊ BaËki" pobedio ili nadmudrio „Borisa Nejakog" i tako doπao do svoje „dræavi u dræavi".

Naravno, to nikako ne znaËi da nije bilo natezawa na liniji PajtiÊ - TadiÊ dugog godinu dana, kao i to da tu nije bilo i nekih melodramatiËnih momenata u stilu „ruπiπ nam dræavu" i „πta mi moæete", ali se sigurno kquËna odluka nije donosila u tom odnosu.

Iskra 1. januar 2010.

Statut koji federalizuje i deli zemqu jeste kako poraz Srbije, tako i Borisa TadiÊa koji gubi kontrolu nad dobrim delom zemqe, ili onog πto je ostalo od we. Doduπe, nije to toliko TadiÊev poraz od PajtiÊa „premijera vlade Vojvodine", ako to predsedniku predstavqa utehu, veÊ od nekih ozbiqnijih igraËa. Doduπe, na realnopolitiËkoj i taktiËkoj ravni, to jeste PajtiÊeva pobeda nad predsednikom i nad Beogradom, ali strateπki gledano, to je pobeda moÊnih sila nad Srbijom koja je prinuena da se kroz regionalizaciju deli i rastaËe.

No, predsednik ili ignoriπe, ili prikriva realnost tog poraza, nastojeÊi da odræi medijski privid svoje centralne uloge u politiËkom æivotu zemqe. Jer, poπteno gledajuÊi, od sve moÊi ostao mu je mawe viπe samo dobar glas ili πto bi rekli imix u javnosti, pa ga zato i qubomorno Ëuva.

Nadamo se da je predsednik ipak svestan da je Statut Vojvodine ne samo antiustavan, veÊ πto je gore i antidræavan, istovremeno i wegov politiËki Rubikon. Posle wega niπta neÊe biti kao πto je bilo, iako Êe wegovi medijski æreci i mediji uopπte dati sve od sebe da nas ubede da se niπta znaËajno i niπta loπe nije dogodilo.

Pored sveg medijskog ispirawa mozga, qudi su toga, naroËito u Vojvodini, priliËno svesni.

Meu mnoge se uvukla zebwa, ponovo se Srbi oseÊaju kao mawina, a imaju oseÊaj i da se mimo wihove voqe odvajaju od Srbije. Neki glasaËi vladajuÊe koalicije se oseÊaju prevareni, a glasaËi nekih drugih stranaka ostavqeni na cedilu. Moj prijateq, inaËe pravnik, pitao me je: ©ta Êe biti „posle Statuta" i da li Êe se Vojvodina odvojiti?

Nisam znao kako jednostavno da mu dogovorim - ovo jeste korak u pravcu odvajawa, ali da li Êe doÊi do toga ili do nekakve asimetriËne federacije - nije lako predvideti. Pokuπao sam da wegovu zebwu zbog koje razmiπqa da se preseli „iz Vojvodine u Srbiju" (i u jeziËkoj sferi je to postala realnost) ublaæim floskulama vladajuÊe veÊine da to nije niπta straπno i protivustavno, no, on je pravnik, pa nije progutao medijske priËe za malu decu.

Zaista, mnogo je onih koji oseÊaju da im se dræava raspada i da su nemoÊni da iπta urade po ovom pitawu. Utisak je da je Beograd prodao Vojvodinu ili barem predao bez ozbiqne borbe, a podsetimo politiËare vladajuÊe kolaicije da su za weno osloboewe pre devet decenija, mnogi naπi preci dali æivote.

No, da se vratimo joπ u daqu proπlost. Kad su Rimqani pre dva milenijuma osvajali zemqe Bliskog Istoka, pa su naiπli na jedan nepokorni i bunxijski narod jevrejski, oni su, da bi slomili wegov otpor, osim vojno uniπtili i wegov Hram, a zemqu nazvali imenom wihovih vekovnih neprijateqa Filistejaca - Palestinom. Stoga, „Mirdita Srbi" nije toliko provokacije jednog Slovenca, veÊ

15

Na granici ©engenskog prostora - „dodatna dokumentacija”...

NeÊe biti divoqan samo pasoπ U ambasadama NemaËke, Italije, Francuske, »eπke, Danske, ©vedske, Belgije, Poqske, GrËke, Maarske i Slovenije Glasu javnosti je potvreno da nam u wihove zemqe neÊe biti dozvoqen ulazak bez odgovarajuÊe dokumentacije, gotovo identiËne onoj koja je bila potrebna za dobijawe ukinutih viza - »iwenica da su graanima Srbije ukinute vize za ulazak u zemqe Evropske unije ne znaËi da Êe oni, posle Svetog Nikole, zaista tamo moÊi da putuju samo sa biometrijskim pasoπem. Kako stvari sada stoje, putnicima u zemqe Unije biÊe neophodno i mnogo propratne dokumentacije. „©to se tiËe samog ulaska u Evropsku uniju, biÊe potreban samo pasoπ”, izjavio je sredinom novembra Draæen MaraviÊ, πef Biroa za meunarodnu saradwu i evropske integracije Ministarstva unutraπwih poslova. Ali, kada smo ga juËe pozvali i suoËili sa argumentima da je za ulazak u veÊinu zemaqa EU potrebna i dodatna dokumentacija, MaraviÊ nije æeleo da to razjasni pravdajuÊi se da danas ima sastanak s konzulima!

Pokaæite papire, molim!

NemaËka

ambasada

na

svom

sajtu

Mirdita... priliËno iskrena i direktna poruka Srbima πta ih Ëeka i πta moraju da odrade da bi dobili status „veËitog kandidata za ulazak u EU". To znaËi za poËetak prihvatawe nezavisnog Kosova i federalne Vojvodine, pa posle toga dolaze na red Raπka, „preπevska Dolina" ili „Niπki region"... Ovo je pre jednu deceniju izgledalo kao teorija zavere, pre par godina kao preterivawe, a sada bi malo ko dao ubedqive argumente protiv. Srbija je na kolenima i wena politiËka elita, pre svega, vladajuÊa koaliciji to ignoriπe i pokuπava da nas ubedi da je sve u redu, kao kada Ëoveku koji se budi iz narkoze ne govore odmah da su mu amputirali nogu.

Predsednik TadiÊ je bez obzira na pritiske koji su dolazili sa strane ili od strane „mangupa iz domaÊih redova" odgovoran za izglasavawe Statuta i na taj naËin za opasno i dugoriËno ugroæavawe celovitosti i stabilnosti dræave.

Prihvatawem federalizacije Srbije se pokreÊe spirala slabqewa i rastakawa zemqe. Ovo je wegov Rubikon koji je oËigledno odluËio da pree i posle koga viπe nema nazad. Posle Statuta Vojvodine, ali i posle wegove primene u koju Êe biti uloæeno mnogo resursa biÊe jasno da je on Boris bez Zemqe, a mi, zajedno sa wim, stanovnici dræave koja odumire. Niπta neÊe biti isto.

Mirdita PredsedniËe, Ministri i Poslanici mislite o tome.

NSPM, 29.11.2009.

16

Branko Radun

obaveπtava da svi oni koji nameravaju da putuju u ovu zemqu pomenute dokaze treba da predoËe na takozvanoj spoqnoj granici πengenskog prostora. „Ukazujemo na to da strancu na granici moæe biti uskraÊen ulazak na teritoriju πengenskih zemaqa ako on ne raspolaæe potrebnim finansijskim sredstvima ili ako ne moæe da dokaæe (npr. avionskim kartom) da Êe se vratiti u zemqu porekla. Stranac moæe biti vraÊen s granice i u sluËaju da ne moæe predoËiti dokumenta koja dokazuju svrhu i okolnosti wegovog boravka u πengenskom prostoru”, kaæu Nemci.

Da na put neÊete moÊi da krenete bez dodatnih papira, Glasu je juËe potvreno u ambasadama NemaËke, Italije, Francuske, »eπke, Danske, ©vedske, Belgije, Poqske, GrËke, Maarske i Slovenije. Sluæbenici u konzularnim odeqewima naglasili su, doduπe, da niπta od dodatnih dokumenata ne treba donositi u ambasade, veÊ se ona pokazuju na graniËnim prelazima ukoliko to bude zatraæeno. Jedino bi vas πpanski i slovaËki graniËari pustili da uete u wihove zemqe samo na osnovu putne isprave. Svi ostali traæe i dodatnu dokumentaciju, maltene identiËnu onoj koja je bila potrebna za dobijawe ukinutih viza!

To, konkretno, znaËi da mora da se pribavi garantno pismo, ukoliko idete u posetu roacima ili prijateqima, ili barem pozivno pismo. Ako putujete turistiËki, neophodno je da uz sebe imate i rezervaciju hotela u kome Êete odsesti, obavezno putniËko zdravstveno osigurawe, kao i rezervaciju turistiËkog aranæmana. Potreban je i dokaz da za vreme boravka moæete sebe da finansirate, bilo u keπu, bilo preko bankovnih kartica, i to od 40 do 150 evra dnevno, u zavisnosti od toga u koju dræavu putujete!

Za poslovno putovawe potrebna je potvrda firme sa sediπtem u NemaËkoj, poziv na kongres, seminar ili sastanak sa poslovnim partnerima; za privatno putovawe to je pozivnica prijateqa ili roaka. Da dokaæete da moæete da finansirate putovawe u NemaËku potrebna je gotovina (45 evra po danu boravka), putniËki Ëekovi ili „garantno pismo“ koje osoba s prebivaliπtem u NemaËkoj koja vas poziva moæe da izvadi samo u nemaËkim uredima za strance.

Zanimqivo je da su domaÊi zvaniËnici juËe zanemeli, poπto niko od najzasluænijih za dobijawe belog πengena nije imao komentar. U kabinetu potpredsednika za evropske integracije Boæidara –eliÊa, kao ni u Ministarstvu spoqnih poslova, nisu nam obezbedili odgovore do zakquËewa ovog broja, iako smo prethodno dobili obeÊawe.

9.12.2009.

Glas javnosti

Iskra 1. januar 2010.

©engenska viza i...

NOVA VELIKA SEOBA SRBA „Ostajte ovdje! Sunce tueg neba neÊe vas grijat ko πto ovo grije...” Ni stihovi Alekse ©antiÊa, prema svemu sudeÊi, neÊe pokolebati jedan broj graana Srbije, koji veÊ od 19. decembra planiraju da uhlebqewe potraæe u nekoj od dræava Evropske unije. Ukidawe viza biÊe provodnik za joπ masovniji odlazak nego do sada, iako iz Evrope poruËuju da boravak u ©engen zoni nikako ne podrazumeva i pravo na rad.

stanovniπtva koji Êe sigurno æeleti da iskoristi viznu liberalizaciju i pokuπati da radom na crno pronau uhlebqewe u dræavama EU.

Broj ilegalnih doseqenika u Evropsku uniju iz zemaqa nekadaπweg istoËnog bloka broji se od pet do osam miliona, a prema istraæivawu koje je nedavno sproveo „Medijum Galup” skoro Ëetvrtina graana Srbije bi posle ukidawa viza rado napustila zemqu zbog posla u EU. Pojedini ekonomisti pretpostavqaju da bi viπe desetina hiqada, pa sve do nekoliko stotina hiqada graana moglo da napusti zemqu u narednom periodu i da ode u Evropu. To bi bio i veliki demografski udarac za ionako „staru” Srbiju, jer Êe veÊina novonastalih gastarbajtera mlai qudi.

- Nesumwivo je da Êe biti pokuπaja za radom na crno, naroËito jer Srbi veÊ imaju razvijenu dijasporu na Zapadu i novi gastarbajteri bi mogli lakπe da se snau, nego πto je to bio sluËaj na primer sa Rumunima i Bugarima. I pored krize, u zemqama Evropske unije i daqe su u ponudi sezonski poslovi, koji Êe verovatno biti primamqivi naπim graanima. Hrvatska je imala, a i daqe ima takozvane sezonske gastarbajtere, koji u dræavama EU, najËeπÊe Austriji, Italiji i NemaËkoj rade sezonske poslove, poput Ëuvawa dece ili na graevini, a zatim se vraÊaju u zemqu - napomiwe Shrestha.

Meutim, vizne olakπice za graane Srbije koje bi na snagu trebalo da stupe 19. decembra moguÊnost zaposlewa ne dopuπtaju.

StruËwaci upozoravaju da bi graani trebalo da se pridræavaju obaveza koje sa sobom nosi bela πengen lista - da s biometrijskim pasoπima mogu da putuju u zemqe potpisnice πengenskog sporazuma i da tamo turistiËki ostanu najviπe 90 dana, u roku od πest meseci. Ipak, nije tajna da Êe posle ruπewe πengenskog zida mnogi pokuπati sreÊu da pronau u nekoj od evropskih zemaqa, radeÊi „na crno”.

Iskustva Rumunije i Bugarske pokazuju da liberalizacija viznog reæima vodi poveÊawu rada „na crno”. Naπi istoËni susedi su takoe u poËetku bili ograniËeni tromeseËnim boravkom, ali to nije omelo veliki broj qudi da ostanu ilegalno. Mnogi su se posle 90 dana vraÊali u domovinu, ali su zato posao na primer na graevini, preneli na roaka, koji je preuzimao posao za naredna tri meseca i tako u krug.

Nevladina organizacija „Grupa 484”, specijalizovana za migraciju, prisilnu migraciju i regionalnu saradwu, nedavno je uradila istraæivawe o migracionom potencijalu Srbije, a rezultati ne pokazuju znatno veÊi procenat nego πto je to sluËaj u susednim dræavama Hrvatskoj i Rumuniji.

- Ono πto je karakteristiËno za graane Srbije je da mnogo duæe razmiπqaju o odlasku u inostranstvo, za razliku od okolnih naroda, koji takvu odluku znatno lakπe donose objaπwava za „Reviju 92” Miodrag Shrestha, izvrπni dirketor „Grupe 484”. - Pravi migracioni potencijal Srbije iznosi oko 0,5 posto populacije, negde oko 30.000 qudi. U pitawu su mladi, mahom visoko obrazovani qudi, Ëesto magistri i doktori, koji su pokazali jasnu nameru da u narednih godinu dana emigriraju u inostranstvo. S druge strane, postoji i deo

Iskra 1. januar 2010.

Naπ sagovornik ne osporava da u dræavama EU i daqe postoji traæwa za jeftinom radnom snagom. Na crno najËeπÊe se radi na poslovima u graevinarstvu, kao i onima koje domaÊa radna snaga, pa ni legalni radnici iz treÊih zemaqa, obiËno nerado prihvataju.

Takoe, za dræave koje se nalaze na takozvanoj beloj πengenskoj listi uvedene su viπestruke mere zaπtite od ilegalnih migracija. Jedan od instrumenata su sporazumi o readmisiji, kojima se i Srbija obavezala da prihvatiti svoje dræavqane za koje se u EU utvrdi da ne poseduju dokumenta za boravak i rad.

- Rumunija je svojevremeno morala da donese odluku, po kojoj je duæna da prihvati sve svoje graane koji su nelegalno boravili u zemqama EU, ali i da im oduzmu pasoπe, zabrane putovawa. Mnogi graani Bugarske i Rumunije su odlazili u evropske dræave i tamo æiveli na ulicama, prosjaËili. To ipak neÊe biti sluËaj sa Srbijom - smatra sagovrnik „Revije 92” i istiËe da bi dræava morala da pronae instrumente, kojima bi podstakli graane da ne odlaze u inostranstvo, kao i da veÊ postojeÊe gastarbajtere stimuliπu na povratak.

Svetska ekonomska kriza je dovela do poveÊawa „rada na crno”, pa mada je veÊina

17

Nova velika... emaqa, poput Austrije i NemaËke, rigorozna po tom pitawu, postoje i one neπto liberalnije, kao ©panija ili GrËka. Tako, mada je za radnike iz Bugarske i Rumunije ograniËewe zaposlewa joπ na snazi u 15 starih dræava Ëlanica EU, hiqade wih veÊ godinama u ©paniji ili Italiji obavqa sezonske poslove.

Prema svedoËewima onih koji su se veÊ oprobali u radu na crno u zemqama zapadne Evrope, veÊina poslodavaca bili su uglavnom „naπi qudi”. Bez znawa jezika, kod stranih poslodavaca ne treba ni traæiti nikakvu πansu jer u svakoj dræavi ima nezaposlenih na pretek.

Draæen MareviÊ, πef biroa za Evropske integracije u MUP-u Srbije, istiËe da je „rad na crno” izriËito zabrawen naπim graanima za vreme boravka u zemqama EU i da Êe Srbija sprovesti strategiju za spreËavawe ilegalnih migracija i popularizaciju legalnog zapoπqavawa.

OËekuje se da Êe u Srbiji nastati i πoping groznica posle ukidawa viza. Na meti interesovawa je naroËito Maarska, jer su u prodavnicama naπeg severnog suseda, artikli znatno povoqniji nego kod nas. Ipak, analitiËari ne oËekuju da Êe se ponoviti πoping talasi iz devedesetih godina proπlog veka, ali da Êe pristojna zainteresovanost naπih qudi za πoping - turizmom, naterati i domaÊe prodavce da se odreknu jednog dela maræe i spuste cene.

Uπteda koja bi mogla da se ostvari kupovinom u Segedinu nije mala. Kilogram sviwskog buta, pregledanog i zapakovanog, koπta 250 dinara, beli luk iz Makaoa koπta 250 dinara za kilogram, dok je na naπim pijacama od 350 do 500 dinara, kaËkavaq staje od 200 do 500 dinara za kilogram, a xak od 15 kilograma hrane za pse je oko 800 dinara, πto je neuporedivo jeftinije nego u Srbiji.

Nije na odmet podsetiti da se preko granice moæe preneti roba πiroke potroπwe u vrednosti od 100 evra po osobi uz prikazivawe fiskalnog raËuna, a da sve preko toga podleæe cariwewu.

- Ipak, mehanizmi i nivo uspeha da spreËi masovniji rad na crno, najviπe zavise od dræava Evropske unije - konstatuje MareviÊ.

SPORAZUM Strogo zabrawen rad

»lanice EU su nedavno odobrile novi sistem kazni za poslodavce koji zapoπqavaju radnike „na crno”, Ëiji je ciq da se suzbije ilegalna imigracija. Plan za kaæwavawe poslodavaca, koji Êe na snagu stupiti 2011. godine, predvia novËane kazne, zabranu pristupa javnom træiπtu u roku od pet godina, zatvarawe preduzeÊa, a u najteæim sluËajevima postoji moguÊnost i kriviËnog gowewa. Strancima, bez mnogo peripetija i odugovlaËewa, sledi proterivawe.

Odlukom Saveta EU, od 19. decembra vize neÊe biti potrebne za 25 evropskih zemaqa koje Ëine „πengenski prostor” sa viπe od 400 miliona stanovnika i povrπinom od oko 4,3 miliona kvadratnih kilometara kao i za joπ Ëetiri zemqe koje primewuju πengenska pravila. Sa novim, biometrijskim pasoπem Srbije moÊi bez vize da se putuje u sve zemqe EU, izuzev Velike Britanije i Irske. One nisu deo zajedniËkog πengenskog prostora, jer nisu prihvatile dogovor o ukidawu graniËne kontrole na meusobnim granicama.

Ekonomista Mahmud Buπatlija poruËuje da Ëiwenica da su graanima Srbije ukinute vize za gotovo sve zemqe EU, ne znaËi i da je redovima ispred ambasada u Beogradu doπao kraj.

- VeÊ duæe vreme u Srbiji je izuzetno teπko pronaÊi posao. Odlazak u inostranstvo je bila naπa svakodnevnica i pre, pa Êe tako biti i posle ukidawa viza. I daqe Êe mladi i obrazovani qudi da stoje ispred ambasada u nameri da dobiju radnu vizu. Mnogi Êe pokuπati i rad na crno, iako su sada zbog ekonomske krize i sve veÊe nezaposlenosti u Evropskoj uniji, i kontrole znatno jaËe i oπtrije - upozorava Buπatlija.

Bilo kako bilo u Evropu Êemo mawe kao turisti, a viπe kao sezoni na neodreeno vreme.

SEGEDIN ©oping groznica trese Srbiju

18

„©engenskim prostorom” obuhvaÊene su meutim i tri zemqe koje nisu Ëlanice EU, ali su prihvatile i sprovode πengenska pravila o ukidawu granica - Island, Norveπka i ©vajcarska. Vize graanima Srbije neÊe biti potrebne ni za Lihtenπtajn, koji se, iako nije Ëlanica EU, izjasnio za prikquËewe πengenskom prostoru, ali joπ nije ispunio sve potrebne uslove. Sa pasoπima Srbije neÊe biti potrebne vize ni za putovawa u Bugarsku, Rumuniju i Kipar. Te, „nove” Ëlanice EU, formalno joπ nisu deo „πengenskog prostora” jer nisu ispunile sve za to potrebne uslove, ali poπtuju i sprovode odluke EU. Sporazum ipak izriËito zabrawuje bilo kakav rad za vreme boravka u zemqama EU, a da bi se to pravo ostvarilo neophodno je prethodno dobiti radnu vizu od neke od zemaqa Ëlanica.

Revija 92, 9.12.2009. <www.revija92.rs>

A. PaliÊ

Iskra 1. januar 2010.

NA KVARNO U NATO Ako je to ucena koju treba da prihvatimo, onda je u najmawu ruku fer da nam naπi politiËari to priznaju i da raspiπu referendum Srpska vojska formalno je neutralna, πto je i potvreno rezolucijom Narodne skupπtine od decembra 2007. Nakon silnih ratova u kojima smo uËestvovali, bombardovawa i razarawa zemqe, i konaËno NATO okupacije Kosova i Metohije, ovo je bio jedini logiËan izbor. Kada se malo zagrebe ispod povrπine, meutim, neutralnost je samo marketinπki trik mudro smiπqen kako bi zadræao rejting vladajuÊim strukturama.

U stvarnosti, NATO je jedini vojni savez sa kojim VS intenzivno sarauje i polako se priprema da postane wegov sastavni deo. Reforme koje se vrπe u naπem sistemu odbrane potpuno su usmerene ka ispuwavawu standarda NATO-a. Naπi oficiri i kadeti obuËavaju se u vojnim πkolama u SAD, gde po tvrdwama domaÊina postiæu izuzetne rezultate. Polako ali sigurno spremamo se i za mirovne operacije i vojne veæbe u kojima Êe VS uËestvovati u okviru NATO Partnerstva za mir. Ministar odbrane Dragan ©utanovac odavno je kibicovao na sastancima zemaqa Ëlanica AmeriËko-jadranske poveqe koju su potpisale sve dræave u regionu koje su postale ili tek treba da postanu Ëlanice NATO-a.

Pored ovih oËiglednih koraka ka Ëlanstvu u alijansi, domaÊi politiËari uporno odbijaju da govore o svojim namerama. SeÊawe na ærtve, kasetne bombe i osiromaπeni uranijum opredelilo ih je za prepredenu taktiku, po kojoj se deklara tivno govori o saradwi sa celim svetom, dok se iza lea javnosti zemqa ,,na prstima” uvodi u NATO. Vaæno je da se ne okrwi ugled predsednika TadiÊa i demokratskog reæima koji on predvodi. Narod se najËeπÊe obmawuje izjavama kako Ëlanstvo u NATO uopπte nije na meniju, jer nas NATO nije ni pozvao da mu se prikquËimo.

Ovo je naravno teπka neistina jer su sve najnovije Ëlanice iz naπeg okruæewa jasno pokazale nameru da stupe u Ëlanstvo. Nakon ispuwavawa standarda i sprovoewa potrebnih reformi (Srbija), prvo dolazi do potpisivawa Akcijskog plana za Ëlanstvo - MAP (Crna gora, Makedonija), da bi na kraju usledio zvaniËan poziv za pristupawe savezu (Hrvatska, Albanija). Strani zvaniËnici su svesni delikatnosti situacije u kojoj se nalazi vlada u Srbiji, pa zato ne pojaËavaju pritisak veÊ samo upuÊuju srdaËne i nenametqive pozive na saradwu. Iz izjava ameriËkih diplomata u Beogradu, meutim, jasno se vidi da je namera da i Srbija uskoro postane deo kolektivne bezbednosti koja je oliËena u NATO-u.

Nova ambasadorka SAD u Srbiji Meri Burs Vorlik je u izjavi datoj pred ameriËkim Senatom navela da Êe aktivno pomagati demokratsku vladu i narod Srbije da se u potpunosti integriπe u

Iskra 1. januar 2010.

Evropu i u evroatlantsku zajednicu naroda. Ovo potvruje i generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen koji je pre nekoliko dana u Podgorici izjavio da je wegova vizija da sve dræave zapadnog Balkana budu integrisane u EU i NATO i da bez tog Ëlanstva neÊe biti ni okonËan zajedniËki evropski projekat.

Umesto πto kriju istinu, vlasti u Srbiji trebalo bi da otvore debatu o ulasku u NATO i da objasne narodu πta nam ovo Ëlanstvo donosi. Pre svega treba reÊi da Êe ova avantura pakleno koπtati graane, jer Êe se svake godine iz buxeta uplaÊivati visoka Ëlanarina u zajedniËku kasu i ogromni troπkovi za naoruæawe i opremawa vojske. Poreewa radi, Hrvatska godiπwe plaÊa Ëlanarinu od oko tri miliona evra, a oko 10 miliona evra godiπwe Êe biti troπak hrvatskih oficira zaposlenih u ovom vojnom savezu. Troπkovi za uËeπÊe u mirovnim misijama EU i NATO koji se i u Srbiji isplaÊuju iz dræavnog buxeta, u Hrvatskoj Êe do 2011. iznositi oko 70 miliona evra. Sve dræave Ëlanice obavezne su i da izdvoje sredstva za nabavku najsavremenijeg naoruæawa i izgrade nove vojne baze u kojima Êe biti stacionirane zajedniËke trupe. U Srbiji je proπle nedeqe otvorena najveÊa do sada vojna baza ,,Jug” koja Êe, prema tvrdwama predsednika TadiÊa, takoe biti koriπÊena za obuku meunarodnih mirovnih snaga.

Treba napomenuti da baze NATO-a uæivaju eksteritorijalnost, NATO vojnici ne podleæu ni kriviËnom gowewu niti drugim zakonima zemaqa u kojima su stacionirani, ne plaÊaju poreze i carine, imaju slobodan prolaz putevima bez plaÊawa putarine, koriste bez naknade aerodrome i luke, plaÊaju smawene naknade za utroπenu struju, vodu i hranu, sami biraju zemqiπte na kojem Êe graditi svoje kampove itd.

Nije jasno zaπto se Srbija poπto-poto na kvarno uteruje u NATO, kad joj takav potez neÊe vratiti ni Kosovo. Ako su politiËka realnost i pragmatizam razlozi zbog kojeg treba da prigrlimo imperijalizam, onda smo se kasno setili. Danas bi ulazak u NATO bio sliËan potpisivawu pakta sa NemaËkom posle 6. aprila 1941. Ako je to ucena koju treba da prihvatimo, onda je u najmawu ruku fer da nam naπi politiËari to priznaju i da raspiπu referendum. Ako nije, onda je mnogo boqe da se od silnog novca koji bi dali za NATO pokrenu fabrike, poprave bolnice i πkole, otvore nova radna mesta. Dosta smo bili topovsko meso za velike sile, nama je potreban istinski mir, a ne nove blokovske podele.

Politika, 4.1.2009.

(Podvukla - Iskra)

Fea DimoviÊ »lan grupe ,Beogradski sindikat”

19

Ucena SAD:

Prihvatite „Butmirski paket” ili sankcije za BiH Sjedinjene Ameri≥ke Dr√ave tra√e od evropskih partnera saglasnost da se BiH potpuno zaustavi put u EU i NATO ukoliko lideri sedam najja≥ih partija ne pristanu na ponuΩeni paket ustavnih promena do marta naredne godine. BiH bi ve≤ za tri meseca mogla da se suo≥i sa politi≥kim i ekonomskim sankcijama, koje bi doma≤e lidere uvukle u veliku nevolju samo πest mjeseci prije opπtih izbora u oktobru 2010. godine.

Prema tvrdnjama izvora "Pressa RS" iz Kancelarije specijalnog predstavnika EU (EUSR) u Sarajevu, cilj Amerikanaca i jeste da πefove najuticajnijih partija suo≥e sa velikim pritiskom graΩana uo≥i samih izbora ako se ne predomisle i prihvate „butmirski paket".

"Uo≥i dolaska na posljednju rundu bilateralnih razgovora sa predstavnicima politi≥kih partija u BiH, zamjenik ameri≥kog dr√avnog sekretara D√ejms Stajnberg u Atini se sastao sa πefom πvedske diplomatije Karlom Biltom i od njega zatra√io miπljenje o mogu≤im politi≥kim i ekonomskim sankcijama prema Sarajevu. Te sankcije bi se, prije svega, sastojale u zamrzavanju potpisanog Sporazuma o stabilizaciji i pridru√ivanju, onemogu≤avanju BiH da podnese aplikaciju za ≥lanstvo u EU i odbijanju zahtjeva za prijem zemlje u Akcioni program za ≥lanstvo (MAP) u NATO. Prema izvjeπtajima koje dobijamo iz Brisela, Bilt nije direktno odgovorio, ali nije ni odbacio tu ideju", izjavio je za Press RS visoki diplomata u EUSR-u, koji je √elio da ostane anoniman.

Ameri≥ki plan o uvoΩenju sankcija prema BiH Stajnberg nije direktno iznio liderima sedam politi≥kih partija, s kojima je ove sedmice razgovarao u Sarajevu. MeΩutim, tu mogu≤nost zamjenik ameri≥kog dr√avnog sekretara indirektno je potvrdio na prekju≥eraπnjem brifingu za novinare.

"Podstakli smo doma≤e lidere da shvate πta su πanse koje im se pru√aju i πta mogu da propuste. Mi ne≤emo donositi odluke umjesto njih, a ako ih oni ne donesu, odgovara≤e graΩanima zaπto BiH, kao ostatak regiona, ne ide ka EU i NATO-u", poru≥io je Stajnberg, i nagovijestio mogu≤nost da se u Sarajevo vrati krajem decembra kako bi ustanovio da li postoji spremnost doma≤ih lidera da prihvate posljednji ponuΩeni paket reformi.

Diplomatski izvor Pressa RS ka√e da su vode≤i politi≥ari SAD i EU, prije svih Stajnberg i Bilt, ulo√ili mnogo napora da BiH pribli√e Evropi i NATO-

20

u i isti≥e da pokrovitelji „butmirskog procesa" ne≤e odustati od tog cilja.

"Stajnberg je u diplomatskim krugovima poznat kao strpljiv i uporan pregovara≥. Odlaze≤i iz BiH ve≤ tre≤i put praznih πaka, on je, na neki na≥in, ugrozio sopstveni diplomatski kredibilitet. Zato bih savjetovao doma≤im liderima da dobro razmisle prije njegovog slede≤eg dolaska i da odustanu od maksimalisti≥kih zahtjeva. Jer, ako dogovora ne bude, Amerikanci ≤e sigurno na≤i na≥ina da ih kazne, ali ≤e cijenu, umjesto njih, platiti graΩani ove zemlje", tvrdi sagovornik lista.

Predstavnici partija iz RS, koje u≥estvuju u butmirskim razgovorima, s neskrivenim iznenaΩenjem su prihvatili mogu≤nost ovakvog razvoja dogaΩaja. Potpredsednik PDP-a Slobodan Nagradi≤ ka√e za da vijest o stopiranju puta BiH u EU i NATO, kao i mogu≤nost raskidanja SSP-a, djeluje senzacionalno i prili≥no za≥uΩuju≤e.

"Ona izaziva zabrinutost kod graΩana i svih normalnih politi≥ara! Ako je to istina, onda bi to bio presedan, jer bi EU poniπtila sporazum koji je sama potpisala! To bi bio dokaz da su neozbiljan partner!

Sve mi djeluje pomalo nevjerovatno, ali mo√e se o≥ekivati da ipak bude nekog uslovljavanja!

Sigurno je da SAD i Evropa nisu saglasni po pitanju BiH, ali bi im bilo bolje da obrate pa√nju na one politi≥ke snage koje ho≤e sve ili niπta prije nego πto po≥nu da pritiskaju. Sve ne mogu dobiti, ali ako dobiju niπta, ispaπta≤e i oni koji jesu za dogovor i kompromis", upozorava Nagradi≤.

Izvrπni sekretar SNSD-a Rajko Vasi≤ ne vjeruje da EU mo√e da raskine SSP. MeΩutim, Vasi≤ ka√e da Evropljani taj sporazum mogu da „zalede" i stave BiH na listu ≥ekanja, kao πto je slu≥aj sa Turskom ve≤ 30 godina.

"Realno se postavlja pitanje koliko SAD zaista uti≥u na EU i ko tu, u stvari, kome slu√i za izdavanje raznih viza i propusnica. Zato joπ nije jasno da li prvo treba da uΩemo u EU ili NATO. Odnosi su kompleksni i ne vjerujem da SAD uslovljava Evropu u tom smislu. Ali, svima mora da bude jasno da RS ne mo√e da √rtvuje svoju dejtonsku autonomiju, bez obzira na to πto bi put u EU mogao da se zaustavi! IzmeΩu EU i dejtonske RS, biramo ovo drugo", poru≥uje Vasi≤.

5.12.2009 <www.banjalukalive.com>

Press RS

Iskra 1. januar 2010.

F on d « „S lo b o da n J ov a n o vi Ê ” :

ANKETA: ODNOS PREMA »LANSTVU SRBIJE U NATO-U Branko Radun: NATO lobisti æele odvajawe Srbije i Rusije Fond «„Slobodan JovanoviÊ” pokreÊe na svom sajtu seriju intevjua vezanih za odnos prema Ëlanstvu Srbije u NATO-u. Namera nam je da se obratimo poznatim liËnostima iz javnog i kulturnog æivota kako bi naπa javnost mogla da se upozna sa najπirom argumentacijom vezanom za ovo suπtinsko pitawe savremene Srbije pre nego πto se i sama izjasni o tome.

DomaÊin: Fond Slobodan JovanoviÊ Gost: Branko Radun, politiËki analitiËar iz Novog Sada.

U zakquËcima sa Samita NATO-a iz aprila 2009. godine podræava se opredeqewe srpske Vlade da Srbija postane Ëlanica NATO-a, a posle posete ameriËkog potpredsednika Xozefa Bajdena, deo aktuelne vlasti u medijima sve viπe podstiËe kampawu za ukquËewe Srbije u NATO. Kako tumaËite takvo opredeqewe dela Vlade?

Radun: »ini se kao da su naπi politiËari, u svom stilu servilnog odnosa prema Americi, obeÊali neπto πto ne mogu da ispune, ili to mogu na nezakonit naËin, da uvuku Srbiju u okriqe NATO-a, mimo voqe naroda i mimo usvojene rezolucije o vojnoj neutralnosti. Oni su sada na teπkom zadatku: kako da Srbiju, barem na mala vrata, uvedu u NATO, a da to Srbi ne primete, ili, ako primete da ih πto mawe zaboli. Neke stranke u Vladi (G17 plus, SPO) i opoziciji ( LDP ) su otvoreni NATO lobisti. SPS se retoriËki protivi ulasku u NATO, a DS je u poziciji „pola riba pola devojka”, pa bi malo u NATO, ali i da bude najpopularnija stranka u Srbiji. Poπto je to teπko izvodqivo, onda DS ili izbegava da se izjasni o tome ili daje nemuπte i protivreËne izjave.

ImajuÊi u vidu skoriju istoriju odnosa NATO-a i Srbije, kao i Ëiwenicu da je Narodna skupπtina Srbije usvojila rezoluciju kojom proglaπava vojnu neutralnost zemqe, ko bi po Vaπem miπqewu trebalo da odluËuje o procesu prikquËivawa Srbije NATO-u: Vlada Srbije, Skupπtina Srbije ili graani Srbije na referendumu, i da li moæe biti legitimna odluka koju ne bi doneo narod na refrendumu?

Radun: Najprirodnije je da to bude referendum. Ali, zbog apsurdnosti samog pitawa - jer niti nas NATO javno i zvaniËno poziva u Ëlanstvo niti mi moæemo uÊi u NATO bez prihvatawa secesije Kosova i Metohije - mislim da je Ëitava rasprava besmislena. Drugo, postoji rizik da se referendum priprema godinu dana, i da se kombinacijom medijskih, politiËkih pritisaka i drugih „tehnika”, «„namesti” po crnogorskom receptu. No, oËigledno da aktuelna vlast, ipak, ne æeli da rizikuje, pa je verovatnije ono πto govori gospodin Mile SaviÊ (daje najjasniji i najboqi pregled kri-

Iskra 1. januar 2010.

tiËke pozicije prema NATO-u), da bi iπla nekim perfidnim zaobilaznim putem „meunarodnih ugovora sa NATO-om”, te da bi nas stavila pred svrπen Ëin. Pri tom bi sasvim zaobiπla demokratske naËine odluËivawa o naπem Ëlanstvu u NATO.

Zagovornici prikquËivawa Srbije NATOu u prilog svog opredeqewa navode da bi Ëlanstvo u NATO-u imalo i ogromnu ekonomsku korist po Srbiju. S druge strane, po NATO-standardima izdvajawa za vojsku iz nacionalnog buxeta bi morala znaËajno da se uveÊaju. Kako Vi tumaËite ekonomske efekte moguÊeg ukquËivawa Srbije u NATO? Radun: PriËa o ekonomskoj koristi je potpuna neistina koju plasiraju NATO lobisti, jer se pokazalo, na primeru Hrvatske, da je tom priËom potrebno „obraditi” javnost. Naime, u Hrvatskoj je postojalo veliko protivqewe ulasku u NATO (iako bi mogli reÊi da im je NATO poklonio dræavu), pa su NATO eksperti u ministarstvu obrane i iz medija napravili «„raËunicu” po kojoj se Zagrebu isplati ulazak u NATO. Ona je tako napravqena da, ulaskom u NATO, svesno gasite neke funkcije odbrane i smawujete qudstvo u vojsci, prilagoavajuÊi se potrebama NATO-a (male i mobilne plaÊeniËke jedinice, pogodne za uËeπÊe po bliskoistoËnim ratiπtima). Dakle, za potrebe ubeivawa javnosti, od strane NATO lobija, napravqena je raËunica o trenutnom smawewu vojnog buxeta. No, kako su dræave Ëlanice NATO-a duæne da pribave propisano oruæje i da postepeno poveÊavaju nivo vojnog buxeta (recimo po 0.1 BNP godiπwe), vremenom troπkovi budu mnogo veÊi, Ëak i da je ova raËunica na kratke staze istinita.

Poznato je da dræave Ëlanice NATO-a imaju mnogo veÊa izdvajawa za vojni buxet od neutralnih zemaqa: Austrija i Irska, izdvajaju viπestruko mawe - ispod 1%, neutralna Slovenija izdvajala je tri puta mawe od Turske, a oko Ëetri puta mawe od GrËke. U izveπtaju Æenevskog centra za kontrolu naoruæawa (DCAF) se navodi da NATO Ëlanice izdvajaju od 2.8 do 2.9 posto BDP-a, a neËlanice od 1.8 do 1.9 BDP-a.

Uz to, nezavisne procene govore da nove Ëlanice vremenom moraju poveÊati vojni buxet za oko 50%, te da same finansiraju naoruæawe svoje vojske po «„NATO standardima” i snose troπkove svog uËeπÊa u tuim ratovima. Rand korporacija je, poËetkom decenije, doπla do procene da bi troπkovi ulaska u NATO nove Ëetri Ëlanice trebali da se kreÊu od 60 do oko 100 milijardi dolara. Ulaskom u NATO, ne samo da kupujete novo i skupo oruæje (ako kupite nove avione moæda vam dopuste da zadræite stare kalaπwikove), veÊ mewate Ëitav sistem odbrane - od sistema vojnog obrazovawa, komunikacija, do logistike i uvoewa sasvim novih standarda, πto je dugotrajan i skup

21

Anketa... proces, i sigurno nije potreban zemqi koja jedva sastavqa kraj s krajem. Da je Ëesto iza πirewa NATO-a na Istok, osim strateπkog, i ekonomski interes svedoËi i izjava Patrika Tejlora, ameriËkog analitiËara, sada veÊ dalekog 8. marta 1992. godine u Wu Jork Tajmsu, da bi se «„uvlaËewem svih bivπih komunistiËkih i istoËnoevropskih zemaqa u NATO alijansu uspeπno borili protiv jake evropske vojne tehnologije”.

PrikquËewe NATO-u stvorilo bi obavezu Srbiji da se dodatno vojno angaæuje u kriznim regionima πirom sveta. Uzevπi u obzir obaveze koje bi stvorilo pristupawe NATO-u i bezbednosne pretwe sa kojima se Srbija suoËava, da li bi Ëlanstvo Srbije u NATO-u poveÊalo bezbednost Srbije?

Radun: Srbija je umorna od ratova i ratovi joj viπe nisu potrebni. Mi æelimo mir i prosperitet, a ne nove ratove, naroËito ne ratovawe u tuim ratovima. Imali smo dovoqno pogibija i najmawe nam je potrebno da na SurËin sleÊu mrtvaËki kovËezi sa telima naπih momaka poginulih po belosvetskim ratiπtima, za tue interese. Stoga je apsurdna teza NATO lobista da bi ulaskom u NATO bili bezbedniji. Uslov za Ëlanstvo je i priznawe nezavisnosti Kosova i Metohije, a to je najveÊa pretwa bezbednosti Srbije. Naime, mi ne dobijamo nikakvu garanciju da ne bi bilo sukoba sa Albancima, a ako bi doπlo do wih NATO zemqe bi gotovo sigurno stale na wihovu stranu, kao πto je Amerika stala na stranu Turske a ne GrËke, prilikom invazije na Kipar.

Drugo, ulaskom u NATO mi postajemo jedna od prioritetnih meta Al Kaide i islamskog terorizma, koji ima svoje jake baze u regionu. Malo je poznato da je veliki teroristiËki napad na zgradu UN-a u Bagdadu bio, u zvaniËnom saopπtewu Al Kaide, pravdan navodnom saradwom trupa UN-a i srpskih snaga u Bosni tokom devedesetih. Dakle, oni nas smatraju neprijateqima, a πta bi bilo da uemo u NATO i πaqemo naπe jedinice u Irak ili Avganistan, moæemo zamisliti. Ulaskom u NATO pakt, πto je najgore, izgubili bi smo prijateqstvo Rusije i drugih zemaqa koje nisu Ëlanice ovog vojnog saveza. Na jednoj strani niπta ne dobijamo a na drugoj mnogo gubimo. NATO nije kulturno-umetniËko druπtvo, veÊ agresivni vojni savez kome se dobrovoqno potËiwavate. To je oblik moderne okupacije.

Zagovornici ukquËivawa Srbije u NATO-u Ëesto navode da bi Ëlanstvo u NATO-u poveÊalo sveukupne pa i demokratske potencijale Srbije.

Kako tumaËite ovakvo povezivawe Ëlanstva u jednoj vojnoj organizaciji sa razvojem demokratskih potencijala druπtva i koje bi po Vaπem miπqewu bile druge πtete ili koristi od Ëlanstva, odnosno odbijawa Ëlanstva u NATO-u?

Radun: Apsurdno je miπqewe da nas uËeπÊe u vojnom savezu i osvajaËkim ratovima uËvrπÊuje u demokratiji i izgrauje civilno druπtvo u Srbiji.

22

Takve demagoπke nebuloze mogu da izmisle samo NATO lobisti, koji bezoËno manipuliπu i govore poptune neistine. Glavna πteta je gubqewe spoqnopolitiËke samostalnosti πto je sudbina malih i sredwih dræava, te otvoreno stajawe u stroj protiv Rusije koja nam se do sada pokazala kao najveÊi saveznik. Ako uemo u NATO, a, recimo, ovaj vojni savez ue u konflikt sa Rusijom oko Ukrajine, to znaËi da bi i mi bili u obavezi da πaqemo svoje vojnike protiv nama bliske Rusije. »ini se da glavni ciq NATO lobista nije toliko brzi ulazak u NATO koliko maksimalno kvarewe srpsko-ruskih odnosa, naroËito sada u kontekstu posete ruskog predsednika Medvedeva.

U kampawi za prikquËewe Srbije NATO-u navodi se i to da je Srbija, odnosno SFRJ, tajnim sporazumom Josipa Broza veÊ bila vezana za ovu vojnu organizaciju i da pristupawe NATO-u, navodno, predstavqa kontinuitet u vojno-bezbednosnoj politici Srbije. Kako gledate na ovo pozivawe na „logiku tajnih sporazuma” i da li ono predstavqa opasnost po demokratski poredak u Srbiji?

Radun: Kako su neotitoisti, u vidu æutocrvene koalicije, ponovo na vlasti u Srbiji, ne Ëudi nas πto se pozivaju na Tita i wegove tajne sporazume. Ovim se priliËno veπto manipuliπe, poπto je, po „logici tajnih sporazuma”, teπko proveriti kakve su, zapravo, bile ugovorne obaveze dve strane. Pozivawe na tajne sporazume, koje je jedan komunistiËki diktator tajno sklopio, nije obeleæje transparentne i demokratske politike, kakvom se æeli predstaviti navodno demokratska vlast. No, kontinuitet titoistiËke politike se ne vidi samo u ovome, veÊ gotovo u svim oblastima od politike zaduæivawa do tolerisawa albanskog separatizma, od federalizacije Srbije kroz protivustavni statut Vojvodine do kulturno-medijskog obraËuna sa «„srpskim hegemonizmom”. Danaπwa vlast, stoga, predstavqa puni kontinuitet sa titoistiËkom antisrpskom i antidemokratskom vlaπÊu. Iako se ova Vlada predstavqa kao moderna i proevropska, ima malo veze sa pravim vrednostima evropske civilizacije (pravna i nacionalna dræava, nacionalni identitet i interes...). Kolaboracionizam sa NATO strukturama CvetkoviÊeve, a zapravo TadiÊeve, Vlade vidi se i u simboliËnoj rehabilitaciji Dragiπe CvetkoviÊa koji je potpisao pristupawe Trojnom paktu, 25. marta 1941. godine. CvetkoviÊi prezimewaci, iako politiËke figure bez znaËaja, predstavqaju simbol naπeg æalosnog popuπtawa i kolaboracije.

Da li u vojno-bezbednosnoj oblasti za Srbiju postoji realna i izvodqiva alternativa NATO-u i kako u tom svetlu gledate na vojnu neutralnost Srbije?

Radun: NATO nikako nije realna i racionalna opcija, pa je stoga i nepotrebno razmatrati „alternative”. Ulaskom u NATO pokazujemo sebi i svetu da nemamo ni malo samopoπtovawa, da pristajemo na secesiju Kosova i Metohije, i da aminujemo razbijawe Srbije. Kakav imix bi Srbija imala u (Kraj na str. 24/2)

Iskra 1. januar 2010.

STRATFOR: NATO OPKOQAVA SRBIJU Crna Gora: Umjesto u EU - igraliπte za bogataπe Ciq prijema Crne Gore u NATO je potpuno okruæivawe Srbije Ëlanicama zapadne vojne alijanse, ocijenila agencija Stratfor. Rukovodstvo Crne Gore i daqe razmatra ideju da dræavu ostavi van Evropske unije zbog plana da ona postane of-πor destinacija i igraliπte za bogate i slavne, dok NATO crnogorski reæim koristi da prikquËivawem zavrπi opkoqavawe Srbije, ocijenila je ameriËka agencija Stratfor.

U novoj analizi objavqenoj 7. decembra, dostupnoj "Danu", povodom odluke ministara Ëlanica NATO da Crnu Goru pozovu u Akcioni plan za Ëlanstvo (MAP), koji se smatra predvorjem punopravnog pristupa, analitiËka agencija iz SAD tvrdi da se radi o pokuπaju alijanse da potpuno opkoli Srbiju, zemqu koja je poruËila da je joπ ne zanima pristup zapadnoj vojnoj alijansi, a strateπki je najvaænija na Balkanu.

Ministri NATO-a su na zasjedawu u Briselu 4. decembra pozvali Crnu Goru u MAP, Ëime je samo BiH od susjeda Srbije koji joπ nijesu dio alijanse ostala bez plana za Ëlanstvo. Ali woj je MAP obeÊan nakon πto izvrπi neophodne reforme i rijeπi nastale politiËke razmirice, s tim da ne treba izgubiti iz vida vojni uticaj koji NATO ima na BiH i Kosovo.

Stratfor naglaπava da je Crna Gora efektivno dio zapadne bezbjednosne alijanse nakon odluke predsjednika crnogorske vlade Mila –ukanoviÊa da se distancira od reæima SPS-a u Srbiji 1997. godine.

- MAP je posqedwi korak uoËi punopravnog Ëlanstva jedne zemqa u NATO. Dan prije nego πto je alijansa objavila poziv Crnoj Gori, general Vojske Srbije Miloje MiletiÊ je objelodanio ciq srpske vojske da postane potpuno profesionalna - ukidawem obaveze sluæewa vojnog roka.

Crnogorski poziv za MAP, sve u svemu, nije iznenaujuÊi. Ova mala zemqa na Jadranu, sa mawe od 700.000 stanovnika, efektivno je postala dio zapadne bezbjednosne alijanse kada se wen dugodiπwi lider Milo –ukanoviÊ distancirao od svog nekadaπweg politiËkog mentora Slobodana MiloπeviÊa 1997. - konstatuje se u analizi Stratfora, agencije Ëije je sjediπte u saveznoj dræavi Teksas.

Takoe, ocjenu da Êe Crna Gora moæda odustati od Ëlanstva u EU sadræao je i izvjeπtaj Stratfora iz avgusta 2008. AmeriËki analitiËari prekjuËe su ukazali da je Crna Gora 2006. godine postala dræavno samostalna od Srbije nakon referenduma, Ëime je ozvaniËena desetogodiπwa de fakto odvojenost.

- Za NATO, Crna Gora je danas strateπki

Iskra 1. januar 2010.

vaæna samo kao posqedwa kopËa za pristup Srbije Jadranskom moru. Otrantska vrata otvaraju Jadranu pristup svjetskim morima, ali druge zemqe koje izlaze na Jadran su Ëlanice NATO. Zato, jedina zemqa koja Crnu Goru strateπki smatra vaænom je Srbija, jer Luka Bar - koju srpska vlada sada pokuπava da kupi - jedino na wu Beograd moæe da raËuna kao na vezu sa morem nakon kolapsa Jugoslavije. Sa crnogorskim ulaskom u NATO, odnosi Srbije i Crne Gore ne bi trebalo da se pogorπaju. Crnogorci za sebe tvrde da su "originalni Srbi" i etniËki odnosi su dobri, mada u odreenoj mjeri naruπeni nakon referenduma 2006. godine - smatraju u Stratforu.

Kada Crna Gora bude zvaniËno u NATO-u, po miπqewu analitiËara agencije iz SAD, Srbija Êe biti potpuno okruæena Ëlanicama zapadne vojne alijanse. I to, kaæe se u analizi, komentar generala MiletiÊa Ëini interesantnim.

- Reorganizovawe vojske u profesionalnu strukturu je vrlo skupo i zato nije vjerovatno da Êe zvaniËni Berograd, koji pati od nedostatka keπa, iÊi u tako neπto bez strateπkog ciqa na umu naglaπava Stratfor i napomiwe da se na taj naËin vide indicije srpskog okretawa ka Ëlanstvu u NATO. - Govore iz Beograda o strateπkom partnerstvu sa Moskvom i Pekingom treba sluπati sa odreenom dozom sumwe, jer je Srbija izolovana a okruæena Ëlanicama NATO-a i EU. KonaËno, i crnogorsko Ëlanstvo u NATO Êe takvu izolaciju uËiniti upadqivom a izbor Srbije izmeu bezbjednosnih zapadnih integracija i izolacije jasnijim zakquËuje analizu Stratfor.

InaËe, zvaniËni stav Beograda trenutno je neutralnost a Crna Gora, uprkos veÊinskom protivqewu graana, potencira Ëlanstvo u NATO-u.

Raj za prawe novca Agencija Stratfor ukazuje da je nakon sticawa dræavne samostalnosti 2006. godine crnogorski plan bio integracija u evropski klub mikro dræava. IstiËe se da je veÊina tih dræava vrlo bogata.

- Crna Gora je zato razmatrala ideju ostanka van EU i pretvarawa sebe u igraliπte za bogate i moÊne. Poπto su Kipar i Luksemburg u EU, a Monako i Lihtenπtajn pod prismotrom i nadleænoπÊu briselskih kontrolora prawa novca, Evropi brzo nestaje of πor, egzotiËnih, izolovanih igraliπta za wene superbogataπe - kaæe se u analizi ameriËke agencije i upozorava da Êe Crna Gora tako moæda traæiti status "vjeËnog kandidata" za Ëlanstvo u EU.

23

Stratfor...

Anketa... (sa str.22)

DPS: "Eksperti" Êe ostati bez glasa Crnu Goru vodi ozbiqna i odgovorna dræavna politika i zato ona svakim danom postaje sve bliæa ostvarewu evropskog i evroatlantskog ciqa, kazao je juËe portaprol DPS-a Rajko KovaËeviÊ.

- To je Ëiwenica koju svako vidi, a koju samo jedan mali dio politiËki ostraπÊenih i zlobom zaslijepqenih ne æeli da prizna. Ispravnost naπe dræavne politike snaæno je potvrivana ovih godina. Ona je konkretnim ostvarewima dovela Crnu Goru pred otvorena vrata EU i NATO-a, a sasvim sigurno Êe je i uvesti u ovo druπtvo - naveo je KovaËeviÊ u saopπtewu, a na pitawe "Dana" o analizi Stratfora, rekao je da, bez ozbira na te ocjene, Crna Gora krupnim koracima gazi ka EU. - Predsjednik DPS i predsjednik Vlade Milo –ukanoviÊ u Briselu predaje odgovore na Upitnik EK evropskom komesaru za proπirewe Oliju Renu. Nakon miπqewa, Crna Gora Êe postati kandidat za punopravno Ëlanstvo u EU - kazao je on, navodeÊi MAP i ukidawe viza kao uspjehe crnogorske politike integracija.

KovaËeviÊ tvrdi da sve to predstavqa najboqi moguÊi odgovor na tvrdwe raznih crnogorskih eksperata i „ekspertiza".

- BuduÊnost wihovih analiza i prognoza je u direktnoj proporciji sa stepenom uspjeπnosti crnogorske dræavne politike, kako na unutraπwem, tako i na meunarodnom planu.

Nastave li tako, izvjesno je da Êe vrlo brzo u potpunosti ostati bez glasa - zakquËio je KovaËeviÊ.

Premijer Milo –ukanoviÊ zaloæio se juËe u Briselu da novi buxet EU sadræi poziciju za prijem zapadnobalkanskih dræava.

- Snaæan signal ohrabrewa EU predstavqalo bi opredjeqewe pozicije u narednoj finansijskoj perspektivi Unije (2014-2019) za prijem dræava regiona, koja bi se striktno koristila u zavisnosti od punog ispuwavawa svih kriterijuma - rekao je –ukanoviÊ na Evropskom samitu politike na visokom nivou, koji je upriliËen u Briselu.

–ukanoviÊ je kazao da treba uraditi sve da period 2010-2020. bude u znaku integracije dræava zapadnog Balkana u EU. - Bilo bi riziËno da se "zamor od proπirewa" ili potreba jaËawa "integracionog kapaciteta” koristi kao alibi za prekid ili stagnaciju daqeg proπirewa EU na zapadnom Balkanu kazao je –ukanoviÊ.

Premijer danas predaje odgovore na Upitnik EK komesaru za proπirewe Oliju Renu, a dio crnogorske delegacije uËestvovaÊe u debati o ekonomskoj perspektivi zapadnog Balkana.

Dan, 9.12.2009. <www.dan.co>

24

(svetu kao zemqa kada bi uπla u vojni savez koji ju je bombardovao zahtevajuÊi od we da prihvati amputaciju dela svoje teritorije, i to dela koji predstavqa kolevku wenog identiteta? Bili bi, zaista, najgori narod ako bi posle svega iπli po svetu ratujuÊi kao ameriËki plaÊenici, a pri tom ignorisali teror nad Srbima juæne Pokrajine.

Kakav bi ugled u svetu imala zemqa koja je najveÊeg saveznika, Rusiju, napustila, a uπla u savez sa onima koji su je uniπtavali i osakatili? Bili bi tada najgora zemqa na svetu koja zasluæuje prezir.

Zato NATO, za svakog ko je iole poπten i normalan nije realna i racionalna opcija. Od NATO-a bi u Srbiji imali koristi samo NATO lobisti, u politici i medijima, i na intelektualnoj sceni.

Ulazak u NATO je πtetan u istorijskom smislu, u pogledu oËuvawa suvereniteta, u bezbednosnom, ekonomskom i svakom drugom pogledu.

Alternativa je pametna i strateπki postavqena saradwa sa svima po kriterijumu naπeg nacionalnog i strateπkog interesa. To moæe da se zove «„aktivna vojna neutralnost” (Mile SaviÊ) ili aktivna vojna nesvrstanost, koja ne iskquËuje vojnu saradwu i sa NATO zemqama kakvu veÊ imamo, ali i sa Rusijom kakvu joπ nemamo.

Recimo zanimqiva je pozicija nekih zemaqa koje ne æele ulazak u NATO, ali imaju aktivnu strateπku saradwu sa veliki silama od koje ostvaruju znaËajne koristi. Nama ne treba uËeπÊe u NATO operacijama, veÊ mir i napredak, nama ne treba vazalstvo NATO-u, veÊ slobodna i nezavisna Srbija koja bi saraivala sa svima koji æele saradwu. Mi ne æelimo Srbiju u novim ratovima, veÊ Srbiju kao oazu mira i prosperiteta.

5.11.2009.

Fond Slobodan JovanoviÊ <www.slobodanjovanovic.org>

MesiÊ i drugi predsednici za BoæiÊ u Prizrenu Prizren bi u januaru mogao da bude mesto okupqawa predsednika Hrvatske Stipe MesiÊa, Albanije Bamira Topija, Crne Gore Filipa VujanoviÊa, Makedonije –ori Ivanova i Kosova Fatmira Sejdijua, piπe priπtinski list "Koha ditore".

"MesiÊ Êe, izgleda, mandat zavrπiti velikim predsedniËkim sastankom u Prizrenu, kakav se ne pamti na Kosovu", naveo je list, dodajuÊi da Êe, prema informacijama koje je delimiËno potvrdio sam MesiÊ u intervjuu datom u Zagrebu, "Prizren, verovatno, biti grad u kome Êe o situaciji u regionu raspravqati πefovi pet dræava".

"Koha ditore" piπe da je MesiÊev ciq da na sastanku u Prizrenu, osim wega i Sejdijua, budu i VujanoviÊ, Topi i Ivanov.

MesiÊ je u intervjuu Hrvatskom radiju potvrdio svoj dolazak na Kosovo, 7. januara, navodeÊi da Ëiwenica da se wegov dolazak poklapa sa BoæiÊem po pravoslavnom kalendaru ne treba da "iritira Srbiju jer se radi o terminu, a ne o æeqi da se neko uvredi".

M. VE©OVI∆ 9.12.2009.

Sajt: Srpska dijaspora

Iskra 1. januar 2010.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (140)

DU©AN KOVA»EVI∆: 20 SRPSKIH PODELA Duπan KovaËeviÊ je vodeÊi pisac u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (vidi Iskru maj 1998, jul 1999, mart 2000, januar 2001). Najpoznatiji je po svojim dramama, koje Ëesto izvode u srpskim pozoriπtima, a i u inostranstvu. Wegova najËuvenija drama je Profesionalac, koja je prikazivana i na engleskom u San Francisku i Londonu. KovaËeviÊ piπe takoe romane, priËe i satiru. Wegova najnovija kwiga, 20 srpskih podela (Srba na Srbe) (2008)(1), u duhu je mnogih wegovih kwiga: blaga ali ponekad i oπtra satira, tematika savremenih srpskih problema i duhovitost. Bavi se prastarom boqkom srpske istorije i srpskog duha - neslogom. Poimo redom.

Prva podela meu Srbima, po KovaËeviÊevom shvatawu, je „Nebeski i Ovozemaqski”, sa podnaslovom „Noge na zemqi - glava u oblacima” (on uvek dodaje podnaslov i isti refren). Srbi su uvek potcewivali svoje lidere koji su birali nebesko umesto zemaqskog carstva: „Za æivota tih naπih Nebeskih predaka, sve smo uËinili da im prekratimo vek, zagorËamo dan, ponizimo rad, obezvredimo postojawe - uz povremena `skraÊivawa glave` ako se baπ previπe opiru vaznesewu u veËnost, u svetlost, gde im je, po zaslugama, jedino dostojno mesto.”(20) Druga podela, „ProistoËni i Prozapadni Da li je lepπi izlazak ili zalazak sunca”, govori o orijentaciji ili prema Istoku (Rusija) ili prema Zapadu (Francuska, Engleska, Amerika). To je dovodilo do ozbiqnih nesuglasica, Ëak i sukoba, naroËito u Drugom svetskom ratu i za posledwih pedesetak godina. Rezultat toga: „Ko nas je kleo nije dangubio.”(29) SledeÊu podelu raspirio je problem Kosova, „Kosmet: »uvari i Secesionisti - Ili hladna zima, ili vrelo leto.” Srbi u centru vlade i na Kosmetu imaju Ëesto suprotstavqeni stav, πto im uveliko smawuje πanse za oËuvawe Kosova kao dela Srbije.

SuoËeni sa nepomirqivim protivnikom, oni su u opasnosti da Kosovo izgube ne samo sada nego zanavek. Autor posmatra ceo problem iz istorijske perspektive: „Kosmet je (demografski) izgubqen odlukom - nareewem J. B. Tita da se zabrani povratak Srbima i Crnogorcima u svoje kuÊe, na svoja imawa, posle Drugog svetskog rata; da se wihove kuÊe i zemqa podele Albancima, veÊinom `pristiglim` iz Albanije...` `mladoæewe ideje`, deveruπe su bile srpski komunistiËki lideri...`”(35) „Bela kuga” preti da, vremenom, napravi od Srba mawinom u svojoj zemqi u dogledno vreme, a Ëak i wihovo potpuno istrebqewe. Zaπto? „U Srbiji svake godine nestane - odumre grad od 25.000 do 30.000 stanovnika - razlika izmeu nataliteta i mortaliteta, dok se na Kosovu raa novi grad od 50.000 `doπqacima` iz Albanije - Priπtina `narasla` sa 250.000 pre bombardovawa, na, skoro, 700.000 `Ëistog` albanskog stanovniπtva.”(35) KovaËeviÊ jasno vidi pogubne moguÊnosti za Srbe u buduÊnosti: „U toj dræavi (`Velikoj Albaniji`) danas æivi πest miliona stanovnika i, jednostavnom raËunicom moæe se pretpostaviti da Êe ih za 50 go-

Iskra 1. januar 2010.

dina biti (oko) 20 miliona, na teritoriji koja Êe, (ponovo!) postati `tesna`, da bi se mogli, kao `cunami talas` preliti preko `administrativne granice` sve do Beograda, pa i daqe, dokle (do tada) bude Srbije.”(36) KovaËeviÊ ne zapostavqa ni prastare podele u odeqku „Patriote i Izdajnici - A on Êe ti oprostiti πto te je tukao...`” Ta podela vuËe se vekovima u srpskoj istoriji: „Od `Kneæeve kletve` (pre 8 vekova) pa do dana danaπweg, podela na Patriote i Izdajnike ne zastareva, ne jewava, ne posustaje u æestini, besu mræwi, ni u miru ni u ratu, ni u dobru ni u zlu, ni u vrhu dræave ni u `dnu` naroda, `ni po babu ni po striËevima`, uvek pri ruci za sve (ne)prilike, za sve privatne, liËne, javne, dræavne i politiËke (zlo)upotrebe.”(44) „I kako se ko domogne `prestola`, istog dana optuæuje `poraæenu stranu` za izdaju, tako da Patriote preko noÊi postaju Izdajnici, a dojuËeraπwi `provereni izdajnici` - Patriote.”(45) Idemo daqe. „Monarhisti i Republikanci Oni i Mi protiv Nas.” Ova podela nije toliko stara, ali skoro uvek je bilo qudi za kraqa i za republiku, πto je ponekada dovodilo i do rata: „U Srbiji postoji PET godiπwih doba: proleÊe, leto, jesen, zima i rat.”(59) NajæeπÊa podela i sukob nastali su izmeu monarhista i komunista u Drugom svetskom ratu, πto se vidi u odeqku „»etnici i Partizani”. Rat je „podelio seqane po familijama i kuÊama, na Ëetnike i partizane. Stariji su odlazili za `kraqem i otaxbinom`, a mlai, pod uticajem `svetske proleterske revolucije i meunarodnog radniËkog pokreta`, poπli su u `napredniju πumu` u potrazi za voom strancem, o kome se nagaalo kakvo mu je ime (osim nadimka), odakle je, kako izgleda, koliko ima godina...` Malo se znalo, al` se mnogo verovalo, i ter`o se inat `prevazienim idejama i zastareloj, izrabqivaËkoj dræavi`.”(70) Rezultat tog sukoba je podela „Oslobodioci i Osloboeni (svih prava) - I pored svih hvalisawa o osloboewu, nije sve bilo crno-belo. Jednu svoju nenajavqenu noÊnu posetu malom provincijskom hotelu J. B. Tito ovako objaπwava: „Neprijateqa viπe nema, a i ako ih ima, evo, ja sam tu, idem gde mi je voqa, svraÊam nenajavqen, pijem πta æelim, a vi, koji me mrzite - ima i taki, bogati, vi ste se zavukli u miπje rupe i ne smete nos da privirite.”(85) Bolna taËka meunarodnih odnosa u bivπoj Jugoslaviji bio je srpsko-hrvatski spor, o Ëemu govori podela „Srbi i Jugosloveni - Bila jednom jedna zemqa...`” „Srbi-Jugosloveni, istinski ubeeni da je Jugoslavija moguÊa, realna i jedina prava buduÊnost svih wenih `naroda i narodnosti`, pokupili su stvari u dva-tri kofera i prvim trajektom napustili svoje kuÊe po ostrvima zemqe u ropcu, sa `dijagnozom` osamdesetogodiπwe starice `kojoj nema leka`. Muzika i govori iz ozvuËewa trajekta slavili

25

Duπan KovaËeviÊ... su novu dræavu i, ujedno, bili opelo onoj u koju su se `kleli` dok su morali ili imali korist.”(93) Srbi se sami meu sobom dele na sve moguÊe vrste: „Podunavski, pomoravski, posavski, podrinski...` - To se samo Sava produæava...`” Srbi se meu sobom raspravqaju o tome koji je srpski kraj najlepπi; Ëak se na svadbi gloæe koja je reka boqa.

Dele se i u dijaspori: „Srpski Srbi i nemaËki, francuski, ameriËki, novozelandski, juænoafriËki... `Srbi - Ostajte ovde...` ako veÊ niste tamo.” Srba u dijaspori ima na milione: „Nema grada na planeti gde neÊete sresti nekog `naπeg Ëoveka`, na nekom `veoma vaænom mestu`. Od (oko) Ëetiri miliona Srba u svetu, veÊina je otiπla privremeno da zauvek ostane. (Uz `belu kugu`, odlazak mladih qudi je `druga nacionalna tragedija`.)... „ U dogledno vreme bi nas moglo biti viπe `napoqu` nego u zemqi. I tad bi se ostvarila ona Ëuvena parola: Srbija do Tokija!”(133) „Bogati i siromaπni - Gazde i raja - U dvema priËama i jednoj pesmi o - sirotiwi, pored oËiglednih razlika u druπtvu, kao i svugde, KovaËeviÊ se dotiËe i socijalnih razlika u komunistiËkom druπtvu, uprkos obeÊawima i hvalisawu o jednakosti, πto se vidi iz jadawa uspeπnog ali zapostavqenog glumca: „I koliko joπ treba da Ëekam, i da æivim pod zemqom, meu miπevima i bubaπvabama, u `privremenom smeπtaju`? U podzemnoj kuhiwi i sobici od 25 kvadrata, kolika su kupatila nekih kolega - Ëlanova partije, komiteta, Udbe...

Moj savet ti je - ako mene pitaπ, da odbijeπ stan kad ti ga dodele, i da se preseliπ u neki suteren, joπ dubqe pod zemqu. Ti Êeπ da patiπ, naravno, ali Êe zato umetnoast da profitira. Joπ ako bi se uselio u neku grobnicu na Novom grobqu, pa da na probe dolaziπ iz grobnice; podigneπ mermernu ploËu, otrreseπ zemqu, malo se protegneπ...”(142) KovaËeviÊ ukazuje na neminovnost druπtvenih razlika, πto komunisti nikada nisu mogli da shvate: „I sve Êe podele proÊi, i svi Êe se kad-tad izmiriti, samo Êe (uvek) ostati jedna podela nepomirqiva: Gazde i Raja. I - moæe biti - da je od bivπeg (srpskog) komuniste gori samo novonastali, tokom ratnih i poratnih noÊi nikli - srpski `kapitalista`.”(147) „Graani i seqaci Beograani i (ostali) provincijalci.” Osloboewe je dovelo u Beograd masu primitivaca, koji su ne samo preuzeli grad veÊ i promenili wegovu fizionomiju. KovaËeviÊ opisuje u pesmi kako Oslobodioci dolaze „PodvriskujuÊi pevajuÊi / I pucajuÊi / OkiÊeni vencima luka i paprika / Nakrivqenih kapa na glavama / (Bez vrata) / U cokulama s belim pertlama / I sedam kora blata / Ogrnuti koæama jarca / Koji se joπ uvek dere / (Drali su ga juËe) / Pogleda mutnih uprtih u tue kuÊe.../ Pa poËeπe govore da dræe / (Zdravicu za zdravicom da zbore do zore) / Kao da su dobrodoπli / Kao da ih je iko zvao / Kao da im se iko ikad obradovao...`” „Stari i mladi.” KovaËeviÊa zabriwava buduÊnost koja oËekuje mlade u Srbiji posle æivota sredinom devedesetih: „Deca roena i odrasla gledajuÊi `direktne prenose smrti` ili trpeÊi teror

26

po kuÊama izludelih roditeqa, πto zbog Politike, πto zbog Jada i Bede, `detoniraju` ovih dana, nedeqa, godina, ubijajuÊi sebe ili sebi bliske, poznate i nepoznate.”(192) „Roeni i neroeni.” Moæda najveÊi problem u srpskom druπtvu nije Kosovo veÊ „bela kuga” koja hara Srbijom, kako veli KovaËeviÊ: „Prosta raËunica kaæe da nas je deset puta viπe Neroenih nego πto nas ima... StatistiËki podaci vele da je `proπle godine u Srbiji izvrπeno oko 200.000 abortusa`, πto legalno, πto ilegalno i riziËno.” „Srbin podeqen na samog sebe - Jedan Srbin - dva Ëoveka.” KovaËeviÊ zavrπava litiju podela meu Srbima raspoluÊenoπÊu u wima samima. Usled svih nedaÊa u proπlom veku, koje i danas traju, Srbin viπe ne zna πta da misli ni kako da se vlada: „Ratovi, bombardovawe, seobe, izbegliπtvo, tranzicija, izbori... I sve to praÊeno besparicom - bedom veÊine stanovnika, udaqilo je qude od qudi, vreme je usamilo Ëoveka, ono Ëemu smo se nadali - a obeÊawa i oËekivawa su bila velika, nije se ostvarilo, sruπili smo jedan sistem (posle πezdeset godina) nadajuÊi se da drugi - novi, ne moæe biti (ni izbliza) gori, a vreme prolazi, godine cure, i veÊ se nazire ruka koja okreÊe peπËani sat da nekom drugom meri vreme... Poπto je Niko bez imena, a »ovek mora pronaÊi nekog krivca za (sopstveno) oseÊawe poraza, obraÊa se najbliæem - sebi, i poËiwe raspravu svau sa sobom, deleÊi se na onoga koji do podne misli jedno, a od podne neπto sasvim drugo... I u tom zaËaranom krugu, u dugim i muËnim razgovorima sa sobom, na kraju se pojavi i neki unutraπwi glas kao `treÊi lik` - pomiriteq, sa monologom za gorko, ali - uteπno kajawe.”(232-233) Tu su i podele „Racionalni i Iracionalni”, „Srpski Srbi i kosovski, crnogorski, bosanski, hrvatski... Srbi”, „Na iÊ i na ov, ac, ski, go, aË...`”, „Sadaπwa i bivπa braÊa, roaci, kumovi, prijateqi...” „Muπki i æenski”. Neke od ovih ne iziskuju komenar, jer se jasno vide podele u okviru iste narodnosti.

Svaku podelu KovaËeviÊ zavrπava istim P.S. refrenom: „Podela Êe nam, verovatno, doÊi glave i (ovo malo) preostale zemqe. Kad bi, recimo, ova podela bila `tolerantnija` - bez mræwe, gorËine, predinfarktnog besa, æivot bismo `troπili` na praktiËnije, korisnije i pametnije poslove, ako nam je (veÊ) sueno da se svaamo, sekiramo i, do bola, nerviramo.”

KovaËeviÊ Ëesto pomiwe J. B. Tita kao uzroka mnogih nedaÊa i stalno upotrebqava inicijale J. B., umesto punog imena. πto moæe da se tumaËi na izvestan naËin.

Kamo sreÊe da Ëitaoci pravilno shvate autorovu analizu i prime wegove opomene, ali mrka kapa! Ove podele trajale su vekovima i joπ Êe trajati. Nadajmo se da Êemo se bar nekih od wih osloboditi.

Vasa MihailoviÊ --------------------1. Duπan KovaËeviÊ, 20 srpskih podela (Srba na Srbe) (Beograd: NIN, 2008), 255 str. Brojevi stranica citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.

Iskra 1. januar 2010.

Studija Vladimira DimitrijeviÊa objavqena u Ëasopisu „PeËat„

–ER– SORO© Veliki meπtar sviju huqa (5) A posle 5. oktobra 2000. godine na vlast u Srbiji su doπli mnogi „soroπovci”. „Veliki meπtar”, koji je finansirao „OTPOR” i druge NVO, doveo je u Ministarstvo prosvete Gaπu KneæeviÊa i wegovu pomoÊnicu, Tinde KovaË-CeroviÊ, koji su krenuli da ruπe obrazovni sistem iz korena.

Osnovna ideja Gaπe KneæeviÊa bila je da je „prosveta eksperiment uæivo, i da se sve deπava u realnom vremenu”. Proces razarawa πkole je, dolaskom ministarke Qiqane »oliÊ, delimiËno zaustavqen, ali posledice su ostale: bolowizacija srpskog univerzitetskog obrazovawa, recimo.

Mnogi soroπoidi su sada na vlasti u Srbiji, a i wihovi mediji su na vlasti u Srbiji, i poput B92, oblikuju svest i podsvest negdaπwih zemaqa Svetog Save. Posledice neÊe izostati. Jedna od wih: 3. XII 2008. „Blic” je objavio da je najuticajnija æena Srbije negda marksoqubiva, a sad soroπoqubiva, Sowa Liht.

ANTIGLOBALISTI»KA LEVICA O SORO©U AutentiËna antiglobalistiËka levica odavno je „provalila” Soroπa i wegove marifetluke. Wega kao podrπku „leviËarima” doæivqavaju samo domaÊi kvazileviËari tipa Sowe Liht i Æarka KoraÊa. Na sajtu Majkla »osudovskog, poznatom „globalresearch”, 2003. pojavio se tekst Karen Talbot „Xorx Soroπ, prorok `otvorenog druπtva`”, koji je potpisnik ovih redova svojevremeno (2003.) preveo i sad ga donosi u celini, da se zna da je „car go”. Evo tog teksta: „Xorx Soroπ je poznat kao filantrop emigrant iz Maarske, zagovornik qudskih prava i „otvorenog druπtva” i, sasvim sluËajno, finansijski magnat - jedan od najbogatijih qudi sveta.

Soroπ je nedavno kritikovao Xorxa V. Buπa ustvrdivπi u Ëlanku objavqenom u londonskom „Fajnenπl Tajmsu” da je politika administracije u Iraku „temeqno pogreπna i da se zasniva na pogreπnoj ideologiji da moÊ koju ima SAD istoj daje za pravo da nameÊe svoju voqu celom svetu. Mnogi od nas u mirovnom pokretu rekli bi: „U pravu je! „Moæemo postati skloni da ga hvalimo i verujemo da ova izjava potvruje da je Soroπ zaista „dobrotvor” πto je imix koji on, uzgred budi reËeno, paæqivo neguje, naroËito kroz razne nevladine organizacije (NVO). »iwenica je da mnoge neprofitne organizacije dobijaju novac od wegovih fondacija zato da bi obezbedile takvu percepciju dotiËnog.

Ali hajde da pogledamo izbliza πta motiviπe Soroπa. Najl Klark, u svom veoma izazovnom tekstu u „Wu Stejtsmenu√ (2. jun 2003.), istiËe da je Soroπ zaradio milione „na slomu monetarnih sistema na Istoku 1997.”, i da je proπle godine bio na francuskom sudu zbog finansijskih mahinacija. U stvari, πpekulacije u okvir-

Iskra 1. januar 2010.

ima monetarnih sistema su wegov „modus operandi” i ako iste dolaze u sukob sa wegovim stavovima protiv „træiπnog fundamentalizma” a u korist „graanskog druπtva”. Kakve to ima veze? Klark nas obaveπtava da, kad je upitan za haos koji su wegove πpekulacije izazvale u ekonomiji Dalekog istoka, Soroπ je odgovorio: „Kao Ëoveka koji uËestvuje na træiπtu, ne moraju me se ticati posledice mojih akcija”. Ali sve je to samo vrh ledenog brega. Kakve NVO je Soroπ organizovao i finansira? Ko su lideri ovih grupacija? Klark nas obaveπtava da su u organizaciji „Hjuman Rajts VoË”, na primer, Morton Abramovic, pomoÊnik dræavnog sekretara SAD od 1985. do 1989. zaduæen za obaveπtajno-istraæivaËku delatnost, a sad Ëlan Saveta za inostrane odnose; Voren Cimerman, bivπi ambasador, „vreme Ëiji boravak u Jugoslaviji se poklapa sa raspadom te zemqe”; i Pol Goubl, πef odseka za komunikacije „Radija Slobodna Evropa / Radija Sloboda”, koji je osnovala CIA, a koji Soroπ takoe pomaæe”. Prema Klarku, Soroπova Meunarodna krizna grupa ponosi se takvim „nezavisnim” lumenima kakvi su bivπi savetnici za nacionalnu bezbednost Zbigwev Bæeæinski i RiËard Alen, kao i general Vesli Klark, donedavno glavnokomandujuÊi NATOtrupa u Evropi. Potpredsednik grupe je bivπi kongresmen Stiven Solanæ, jednom opisan kao „kquËni izraelski lobista u oblastima zakonodavne taktike na Kapitol Hilu”, i potpisnik, skupa sa takvim likovima kakvi su Pol Volfovic i RiËard Perl, znamenitog pisma upuÊenog predsedniku Klintonu 1998. sa pozivom da se stvori „sveobuhvatna politiËka i vojna strategija za obarawe Sadama i wegovog reæima”.

Toliko o Soroπevom protivqewu Buπovoj politici u Iraku.

Ima joπ! Ko su Soroπovi poslovni partneri u Grupi Karlajl, jednom od najveÊih svetskih privatnih fondova koji stiËe lavovski deo profita od vojnih ugovora? Tu su, izmeu ostalih, bivπi dræavni sekretar Xejms Bejker, Frenk KarluËi, bivπi sekretar odbrane, Xorx Buπ Stariji, i sve donedavno izvesni „roaci Osame Bin Ladena”.

Klark nam kaæe da je u Grupu Karlajl Soroπ uloæio preko sto miliona dolara.

On takoe istiËe da „Soroπ ne mora biti, kako poneko sugeriπe, potpuno plaÊeni agent CIA. Ali wegove korporacije i NVO su toliko upletene u ekspanzionizam SAD da ta upletenost ne moæe biti stavqena pod sumwu.” To nas dovodi do pitawa: zaπto Soroπ kritikuje Buπa? Odgovor je u tome da meu elitom moÊnika sa Vol Strita postoje izvesne razlike u taktici, ali ne postoje razlike u konaËnom ciqu otvarawu puta ka maksimalnom uveÊawu profita wihovih korporacija πirom sveta. Danas postoji temeqno jedinstvo ciqeva u

27

–er Soroπ... nametawu imperijalne dominacije SAD i, u perspektivi, pokuπaj da se reπi sve ozbiqnija globalna ekonomska kriza putem kontrole nad naftom koje ima sve mawe, kao i nad ostalim izvorima energije. Kako to funkcioniπe kad je Soroπ u pitawu? Kako kaæe Klark, „Soroπa ne qute Buπovi ciqevi - πirewe Pax Americana i pravqewe sveta bezbednijim za kapitaliste kao πto je on sam nego sirov i trapav naËin na koji ih Buπ ostvaruje. NaËinivπi ciqeve SAD tako providnim, Buπov gang je napravio kquËni greh razotkrio je kakva se igra igra. Godinama su Soroπ i wegove NVO radile na πirewu granica „slobodnog sveta” tako veπto da to skoro niko nije primeÊivao. Sada je primitivac iz Teksasa, sa svojom preterano revnosnom bandom neokonzervativaca, uspeo da sve to „digne u vazduh”. Soroπov metod je upotreba miliona dolara, pojedinih NVO i „πtapa i πargarepe” Stejt Departmenta SAD da bi se slomile strane vlade koje nisu „dobre za biznis” i da bi se preotela imovina „nesolventnih” dræava, a da pri tom opqaËkani budu zahvalni zbog wegove toboæwe „dobronamernosti” smatra Klark.

Uzmimo, na primer, raspad Sovjetskog Saveza. Klark istiËe da je „Soroπova uloga bila kquËna: od 1979, on je dostavqao 3 miliona dolara godiπwe disidentima, ukquËujuÊi poqsku „Solidarnost”, „Povequ 77” u »ehoslovaËkoj i Andreja Saharova u SSSR-u. Osnovao je prvi Institut za otvoreno druπtvo u Maarskoj i ubacio milione dolara opozicionim pokretima i nezavisnim medijima. Prividno zauzete izgradwom „graanskog druπtva”, ove inicijative imale su za ciq da oslabe postojeÊe politiËke strukture i prokrËe put za moguÊu eksploataciju IstoËne Evrope od strane globalnog kapitala. Soroπ sada istiËe, sa sebi svojstvenom neskromnoπÊu, da je on odgovoran za „amerikanizaciju IstoËne Evrope”.

U novije vreme, tu je sluËaj Jugoslavije.

Klark istiËe: Jugosloveni su ostajali tvrdoglavo otporni i stalno su na vlast vraÊali MiloπeviÊevu SocijalistiËku partiju. Soroπ je bio spreman za izazov. Od 1991. wegov Institut za otvoreno druπtvo usmerio je preko 100 miliona dolara u kofere antimiloπeviÊevske opozicije, osnivajuÊi politiËke partije, izdavaËke kuÊe i „nezavisne” medije poput Radija B92. Taj smeli mali studentski radio kakvim ga je predstavila zapadna mitologija je u samoj stvarnosti bio finansiran od strane jednog od najbogatijih qudi sveta za raËun najmoÊnije dræave na svetu. Kada je Slobo konaËno „zglajznuo” u toku dræavnog udara koji je finansiran, planiran i izveden iz Vaπingtona, ostalo je samo da bude izruËen Haπkom tribunalu koji finansira Soroπ skupa sa poznatim „zastupnicima qudskih prava”, Tajm Vorner korporacijom i Diznijem. SuoËio se sa tuæbom za zloËine protiv ËoveËnosti, ratne zloËine i genocid, uglavnom zasnovane na anegdotskim `Ëiwenicama`.

Soroπ nije „humanista”. On je jedan od kquËnih igraËa globalnog totalitarizma sve-

28

Ispravka: „Osvrt na suewe generalu Kosti Muπickom (3} U Iskri, 1. decembar 2009. na str. 18, drugi stubac, na kraju 2. paragrafa, greπkom u prepisivawu teksta, izostavqen je odgovor Dimitrija QotiÊa na GloboËnikovo pitawe: „ZnaËi da bi ste vi pucali u lea nemaËkim vojnicima?”, tako da ispravqen kraj drugog paragrafa u celosti glasi (izostvaqena reËenica podvuËena): QotiÊ je odgovorio: „Srpski vojnik nikada nije pucao neprijatequ u lea”. Ovaj QotiÊev odgovor imao je vidan uËinak na generala GloboËnika.

Molimo Ëitaoce da isprave. doËanstvima (pogodili ste Ëijim!) „Hjuman Rajts VoËa”. Klark je uoËio da je, „posle MiloπeviÊevog pada, Srbija pod vlaπÊu soroπovskih reformatora”, postala mawe slobodna nego πto je bila.

Nedavno vanredno stawe, sa hapπewem preko 4000 qudi, od kojih su mnogi uhapπeni bez optuænice, donelo je pretwe zabranom politiËkih partija, ukidawem kritiËki nastrojenih novina”. Situacija je bila tako vapijuÊe bespravna da su se oglasile organizacije poput komisije UN za qudska prava i britanska helsinπka grupa. „Soroπ je napravio novac u svakoj zemqi kojoj je pomogao da se otvori”. Na primer, na Kosovu je uloæio 50 miliona dolara da bi se domogao rudnika TrepËa, gde postoje rezerve zlata, srebra, olova i drugih minerala za koje se procewuje da su ukupne vrednosti oko 5 milijardi dolara. Na taj naËin je primenio metod koji mu je doneo velike efekte u IstoËnoj Evropi u kojoj je zagovarao „πok terapiju” i „ekonomske reforme” da bi se onda, sa svojim pajtaπima, ustremio na plen, kupujuÊi dræavna dobra po smeπno malim cenama. U Maarskoj, Soroπ je dobrotvor Slobodne partije demokrata, koja je primenila klasiËnu Soroπovu vrstu privatizacije i ekonomske liberalizacije koja vodi ka sve veÊem produbqivawu jaza izmeu bogatih i siromaπnih”, veli Klark i zakquËuje: „Soroπova strategija πirewa Pah Americana razlikuje se od Buπove, uglavnom po svojoj suptilnosti. Ali isto tako je ambiciozna i niπta mawe smrtonosna”. Naravno, u sluËaju Jugoslavije „Soroπov pristup nije bio dovoqan, pa je ogromna moÊ armije SAD ubaËena u igru”. Tako kaæe „Globalresearch”. Dakle, iluzije su nestale.

Soroπ nije nikakav „humanista”. On je jedan od igraËa globalnog totalitarizma. Wegovi plaÊenici to znaju, ali pokuπavaju da nas ubede u suprotno. Ovaj tekst je mali doprinos svedoËewu istine o laæqivcu i prevarantu maskiranom u dobrotvora.

(Kraj)

Iskra 1. januar 2010.

GARDA U SRBIJI Oktobra 2009, u Beogradu je objavqena monografija „Garda u Srbiji”. Izdata je od Zavoda za uxbenike i ima 208 strana, sa velikim brojem crno-belih i u boji slika, od kojih su mnoge originali. ©tampana je na lepoj hartiji, sa koricama, gde je na predwoj strani fragment akvarela Karola Pop de Satmarija iz 1884. povodom posete Rumunskog kraqa Karola Srbiji. a ispred kraqevskih koËija jaπe eskadron srpske Garde.

Zadwa korica je detaq drugog akvarela istog autora malan istom prilikom. Sve slike su sa potrebnim objaπwewem, a πto je zanimqivo, pored srpskog i na engleskom jeziku. Kwiga je πtampana u 1000 primeraka, πto je za danaπwe teπko stawe u Srbiji, retkost.

+ BRANISLAV BRANKO POPOVI∆ (1924-2009)

Babac i VasiÊ zasluæuju naπu zhvalnost veliki su posao zavrπili.

Joπ jedan iz legije hrabrih preπao je u zagrobni æivot. U sredu 18. novembra preminuo je Branko PopoviÊ, istaknuti Ëlan Srpskih dobrovoqaca, Ëlan crkve Sabora svih srpskih svetiteqa u Misisaugi.

Pokojni Branko roen je u Leskovcu u patriotskoj porodici. Ded i otac bili su posednici fabrike πtofova kojim je obilovao predratni Leskovac. Pored Ëuvene fabrike TeokaroviÊa, TonkiÊa i drugih isticala se i porodica PopoviÊ.

Branko je veÊ 1939. godine postao Ëlan Belih orlova JNP Zbor. U gimnaziji vodio je politiËku borbu sa komunistima koji su naæalost veÊ uticali na dobar deo naπe omladine u vreme pred Aprilski rat. Beli orlovi su se ideoloπki borili protiv ideologije svetskog komunizma. Branko je bio jedan od voa nacionalne omladine Leskovca.

Za vreme okupacije Branko je prvo reËju branio monarhiju i ugroæeni srpski narod, da bi jula meseca 1944. godine stupio u Drugi dobrovoqaËki puk pod komandom Marisava PetroviÊa.

Sa Drugim pukom uËestvovao je u borbama leta i jeseni 1944. godine kao i posle prelaska u Sloveniju. SreÊom je izbegao KoËevsku tragediju i naπao se sa delom Srpskog dobrovoqaËkog korpusa u Italiji u logoru Eboli.

Maja meseca 1947. godine sve vojne jedinice Kraqevske jugoslovenske vojske prebaËene su u NemaËku, gde su posle kraÊeg vremena weni Ëlanovi postali „raseqena lica”.

Iz NemaËke Branko odlazi na rad u Englesku gde upoznaje lepu liËanku Kosovku RaenoviÊ i sa wom sklapa brak. Posle nekoliko godina u Engleskoj prelaze u Kanadu i zapoËiwu æivot u ovoj zemqi. Sredinom pedesetih godina Branko i Kosovka nastawuju se u Torontu. Branko je do penzije radio u velikoj firmi Simpson. U braku nisu imali dece. Pre nekoliko godina umire mu supruga Kosovka i Branko ostaje sam.

PoËeo je da poboqeva i skoro je izgubio vid.

Dok ga nije ophrvala bolest, Branko je redovno dolazio u crkvu i ostao je do kraja æivota ponosan Srpski dobrovoqac i svetosavac.

Telo Branka PopoviÊa poËivalo u pogrebnom zavodu Skot u Misisaugi gde je u Ëetvrtak 19. novembra sluæen pomen. SledeÊeg dana wegovo telo je preneto u crkvu „Sabor svih srpskih svetiteqa” gde je prota Mihajlo Doder sluæio opelo i na kraju oprostio se sa pokojnikom.

Sahrawen je na manastirskom grobqu u Miltonu. Nad rakom se u ime Srpskih dobrovoqaca oprostio Vaso KoπeviÊ i istako Brankov antikomunistiËki stav i borbu. Branko poËiva pored groba svoje verne supruge Kosovke.

DaÊa je posluæena u sali manastirskog doma. Oko sahrane pobrinuo se Kosovkin brat Duπan RaenoviÊ sa suprugom Anelkom.

Neka je veËan pomen pokojnom Branku PopoviÊu!

Stevan PiroÊanac

Bora DragaπeviÊ

Posle Prvog i Drgog srpskog ustanka protivu Turaka, i dobijawa slobode, Srbija postepeno uvodi sve potrebne institucije koje prava dræava mora da ima, i uporedo sa tim stvara se i srpska vojska, po ugledu na druge zemqe. Jedinica koju su sve vojske imale bila je i Garda. U Srbiji je veÊ 1808. obrazovana mala uniformisana jedinica, koja je izgleda Ëuvala Sovjet. Knez Miloπ je ustanovio liËnu „Kwaæevsku gardiju”. Od tada, bilo ko da je bio na prestolu dræave, gardijska jedinica je postojala i bivala sve veÊa, jer su u woj bili zastupqeni svi rodovi vojske.

U ovoj kwizi vidi se razvoj Garde sve do Drugog svetskog rata, „kao autentiËnog shvatawa i vida srpske tradicije koja je tokom viπe od jednog veka svog postojawa, bila pouzdan nosilac vojnih, moralnih i reprezentativnih vrednosti srpske dræave”. U svim epohama, kaæu autori u predgovoru, reprezentativan izgled Garde privlaËi paæwu ne samo svojom atraktivnom odeÊom, nego i kao simbol jedne zemqe, jedne dinastije i jednog naroda.

Po dolasku komunista na vlast, garda je i daqe postojala kao specijalna jedinica, ali divne i privlaËne uniforme Kraqeve garde su promewene u nove, koje su u prvo vreme imitirale uniforme sovjetske Crvene armije. Docnije su one promewene, ali bez sliËnosti sa onim kraqevskim.

Kwigu su priredili i napisali Duπan Babac i »edomir VasiÊ. Uloæili su veliki napor i trud, paæqivo sakupqajuÊi materijal, slike i istorijske podatke, savetujuÊi se sa mnogim liËnostima, πto je pomoglo da kwiga bude ne samo privlaËna nego i ËiweniËno taËna. U danaπwe sumorno i neizvesno vreme sveopπteg lutawa, ova kwiga je pravi „melem na ranu”. Moæe i treba da ohrabri Ëitaoce da smo, ne tako davno, bili neko i neπto, a ne tikva bez korena.

Iskra 1. januar 2010.

29

ISTINA KAO ZALOG SUTRA©WICE Hrvoje MagazinoviÊ KROZ JEDNO MU»NO STOQE∆E (Drugo, dopuweno izdawe) Nepodnoπqiva surovost pobeena qubavqu Svaki pravi pisac se, bar jednom, nae u ulozi savesnog tamniËara kome sleduje da oslobodi istinu. A zbiva se to u okruæewu uvek spremnom da se zapita: zaπto postoji viπe verzija o istorijskim dogaajima, zbog Ëega prava istina nije dostupna, zar ona ne pripada svima? Na suprot tome, pomno osluπkujuÊi kako u javnosti istina biva (ne) prihvatana, stvaraoca mora poraziti Ëiwenica da ona, zapravo, danas malo koga istinski interesuje, dok nas, s druge strane, buduÊnost i te kako zanima.

Meutim, ukoliko se prihvati da su istina o proπlim dogaajima i sutraπwica kao majka i dete, tada Êe i sumwa u vaænost te veze iπËeznuti. I upravo zato, preporuËujemo kwigu „Kroz jedno muËno stoqeÊe” Hrvoja MagazinoviÊa koja baca novu svetlost na naπu istoriju i na to da je istina samo jedna, Ëime uverqivo podræava stav da je istina neophodna da bi se oslobodila buduÊnost naπeg naroda.

U proπlosti, veÊ se deπavalo da se pribliæimo istini i da, zatim, iz raznoraznih pobuda, izbegnemo susret licem u lice sa wom, da je odbacimo. Moæda zbog straha da bi ona nekoga povredila ili nas opet podelila, πto se moæe smatrati opravdanim samo pod uslovom da ne znamo πta za jedan narod znaËi odreÊi je se. U tom kontekstu, MagazinoviÊevo pripovedawe znaËi i putokaz kako izloæiti i prihvatiti istinu onakvu kakva jeste, i ako je surova. Jer, i pored dramatiËnih prizora koji bi se mogli oËekivati od svedoËanstva o golgoti jednog naroda, ovaj rukopis liËi na vrt raznolikog cveÊa.

I sliËno kao kod istine, u Hrvojevim reËima zaista ima Ëudne, nadnaravne snage. ObraÊa se iskreno, slika dogaaje i qude pri tom ne gubeÊi autentiËnost. Wegovi junaci kao da su æivi, potezom spasiteqevog pera osloboeni zaborava, da ponovo odigraju svoje æivotne uloge. Svaki dogaaj je opisan sa primesama proverivih detaqa i retkim darom da se u svemu vidi lepo, uz stalno nastojawe da se takav odnos prenese i na Ëitaoca kao pouka za novi, razumniji æivot pun qubavi, Ëestitosti, poπtewa i strpqewa. I na tome mu vaqa biti beskrajno zahvalan. „Kroz jedno muËno stoqeÊe” predstavqa romansirani dokument jednog uzbudqivog æivota, ali i istoriju Jugoslavije pisanu iz liËnog ugla.

Vremenski okvir MagazinoviÊevih memoara jeste „æivotni vek” Jugoslavije, sadræaj, dakle, zadivqujuÊe obiman za memoarsko πtivo, bezmalo celo jedno stoleÊe. Istorija nacionalne i druπtvene zajednice i autorova liËna istorija su ispre-

30

pletene do neraskidivosti. Kwiga se moæe podeliti u Ëetiri celine: Kraqevina Jugoslavija, Drugi svetski rat, Robija i æivot u komunistiËkoj Jugoslaviji.

KonaËno, teπko je oteti se utisku da je pravo Ëudo kako je Hrvoje MagazinoviÊ uspeo doæiveti duboku starost u inat mukama koje su ga snalazile. Tajna wegove dugoveËnosti je zapravo vrlo jednostavna - nikog nije mrzeo. I na samom kraju, ne zaboravqajuÊi cenu koju je sam platio, zakquËuje: volite se, qudi.

Zaista, bilo bi mudro posluπati ga. Kao svedoci dugogodiπwe mræwe moæemo se sloæiti da ona satire i vodi u egoizam, koji osiromaπuje duh, ili samoÊu, koja ubija. Ukrasimo svaki novi dan pozitivnim raspoloæewem, suπtinski upoznajmo bliæwe, pomozimo da zajedno postanemo ponovo dostojni imena naroda koje nosimo. Uzdignimo se i prihvatimo mesto koje su nam izborile ærtve naπih predaka. Jame naπeg krπa, bunari, potoci i reke, naπe moËvare, sve puno kostiju zasutih mræwom, mole nas, vapiju i traæe to od nas. Ova kwiga moæe u tome da nam pomogne.

PODACI O KWIZI Povez: tvrd.

Broj strana: 560 strana.

Format: 16x24 cm.

Pismo: Latinica.

Autor: Hrvoje MagazinoviÊ. Roen je u Zadru 1913. godine. Diplomirao je na beogradskom Pravnom fakultetu, a stepen magistra privrednog prava stekao u Zagrebu. Objavio je viπe radova iz pravne oblasti. Joπ za studentskih dana politiËki se opredelio za JNP Zbor. U graanskom ratu saraivao je s anti-komunistiËkim Srpskim dobrovoqaËkim korpusom s kojim se povukao u Sloveniju, pa u Italiju. Posle boravka u logorima Forli i Eboli, prelazi u Trst gde ga hvata jugoslovenska Udba. Osuen je na 20 godina robije.

Biva osloboen 1959. godine. Nakon 2 godine uspeπnog rada na pravnim poslovima u beogradskom Autotransportu, Udba ga proteruje iz Srbije. Od tada æivi u Splitu, a do odlaska u penziju radio je u Brodogradiliπtu na komercijalnim pravnim poslovima.

IzdavaË: Druπtvo Hilandar Vaqevo, 2009.

Kwigu moæete naruËiti na adresu: PavloviÊ Aleksandar, BraÊe VeliËkoviÊ 3, 14000 Vaqevo, Srbija ili na e-mail: sanja90@ptt.rs.

Cena kwige je: - za naruËioce iz zemqe, 1.000,00 dinara (poπtarina je uraËunata u cenu), - za naruËioce iz inostranstva, 10E za kwigu + 10E za poπtarinu.

Uprava Druπtva Hilandar

Iskra 1. januar 2010.

Prilozi „Iskri” Za uspomenu na sve pale i pomrle drugove dobrovoqce Ëija imena nisu nikada bila spomenuta u Iskri Gavra £ 10 Za seÊawe na naπe drage i dobre veterane Andreju Qoqu, Stanoja BeqiÊa i Stanoja SedlareviÊa, sa molbom Gospodu da im podri pokoj duπa M. RanËeviÊ £ 10 Za uspomenu i pokoj duπe naπe drage i dobre Qiqe MomËiloviÊ-Rajlands M. RanËeviÊ £ 10 Sa molbom Gospodu da podari pokoj duπa mojih dragih drugova Stanislava SpasojeviÊa i Dobrosava NestoroviÊa Aca VukoviÊ £ 10

Za pokoj duπe mog πkolskog druga iz Leskovca, Branislava PopoviÊa, Ëlana Belih orlova i dobrovoqca Drugog puka SDK Danica Pavlica K$ 50 Umesto voπtanice na grobove dragih drugova - Mladena VuËkoviÊa, Petra ©uputa, Juga Labusa, »ede i Nikole VujinoviÊa, Nebojπe i Vuke MandiÊ, Rastka StaniπiÊa Milan Bilbija K$ 50 Umesto voπtanice na grobove nedavno preminulih supruænika Olge i Duπana NeπiÊa iz Klivlanda, SAD, za koje me vezuje pored dobrovoqaπtva i liËno prijateqstvo sa Ëlanovima porodice NeπiÊ u logoru Eboli Voja MiletiÊ £ 20

U spomen, u decembru preminulih, seÊawa radi: Vide (Pere) ÆivanoviÊ, Ivke QotiÊ, Predraga RadoviÊa, Milutina KovËiÊa, Olge –oreviÊ, Slobodana BeliÊa i Bogoquba-Bobana RadojËiÊa Vera i Stevan PiroÊanac $ 20

MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.

Za pokoj duπe i umesto voπtanice, na grob naπe drage Poæarevqanke dr ZagorkeGore BreπiÊ Cile PajiÊ $ 25

Svaa na Tumanovom grobu

U znak seÊawa i umesti cveÊa na grobove umrlih drugova i drugarica: Mirka »eËavca, Skaleta VasiÊa, Gore BreπiÊ i MomËila NovkoviÊa Milan Bilbija K$ 55

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

E-mail: <vdlj@talktalk.net>.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Danica Pavlica, 10534, Keating Cresc. Forest Glade, Windson Ont. M8R 1T5 — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. januar 2010.

„ISKRA" U BEOGRADU

Na desetogodiπwicu smrti Frawe Tumana, hrvatski predsednik Stjepan MesiÊ i bivπi premijer Ivo Sanader razmenili teπke reËi.

MesiÊ æeli da policija ispita poslovawe Sanadera i wegovih pulena u prodaji akcija INA maarskom MOL-u.

Tenzije pred hrvatske predsedniËke izbore ne jewavaju, pa je u najnovijoj razmeni teπkih optuæbi, predsednik Stjepan MesiÊ "prozvao" bivπeg premijera Ivu Sanadera za "mutne radwe" u procesu prodaje akcija kompanije INA maarskom MOL-u, navevπi da bi taj sluËaj trebala da reπi policija.

Kosor: Ne bi se meπala "Zaπto bih ja komentarisala ko je kome πta rekao. Kako bi gospodin potpredsednik Ivan Jarwak rekao: „Ne bih se meπala u to", rekla je premijerka Jadranka Kosor.

Svega nekoliko dana pre obeleæavawa desete godiπwice smrti Frawe Tumana, MesiÊ je izjavio da bi hrvatski USKOK, Ured za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala, treba da ispita bivπeg premijera Ivu Sanadera i bivπeg potpredsednika vlade Damira PolanËeca kako bi hrvatska javnost saznala uslove pod kojim je MOL kupio akcije INA. "Joπ uvek nije poznato πta je Hrvatska tom prodajom dobila

odnosno, o kojem se novcu radi...

Mislim da bi bilo dobro da USKOK pita (Sanadera i PolanËeca) πta je Hrvatska dobila prodajom deonica", rekao je MesiÊ.

"Za razliku od prvog hrvatskog predsednika, predsednik MesiÊ je zapoËeo a izgleda i zavrπava svoj mandat vicevima i laæima", rekao je Sanader na Mirogoju prilikom polagawa venaca delegacije HDZ povodom desete godiπwice smrti Frawe Tumana.

"Mislim da mu je puno boqe i pametnije da ne priziva Ëesto USKOK, jer bi taj USKOK uskoro mogao uskoËiti meu wega i wegove", rekao je Sanader.

"Pozdravite ga", rekao je MesiÊ novinarima u Leksi-kografskom zavodu, gde je prisustvovao predstavqawu posledweg, 11. dela Hrvatske enciklopedije. (RTS, 10.12.2009)

MesiÊ: Srbija i Dodik se qube u usta Predsednik Hrvatske Stjepan MesiÊ joπ jednom je pokazao koliko je nekorektan i nerealan, i koliko ne poznaje stvarno stawe stvari kad je reË o Srbiji, rekavπi u subotu tokom posete Zadru da sumwa u iskrenost wene politike u vezi sa Republikom Srpskom.

"Hrvatska neÊe pristati da tamo neki Dodik izdvaja Republiku Srpsku i pripaja je Srbiji", rekao je MesiÊ.

MesiÊ Srbiji zamera πto se, kako je rekao, "qubi sa Dodikom usta na usta", a isti taj Dodik, kako je naveo, doËekuje ratnog zloËinca Biqanu PlavπiÊ sa poËastima kao heroja u Srbiji.

"Republika Srpska nastala je na etniËkom ËiπÊewu, a pre rata tamo je bilo 48 odsto Hrvata i Boπwaka", poruËio je MesiÊ, ne pomiwuÊi pri tom naËin na koji je nastala Hrvatska, pogrome nad Srbima, "Oluju", "Bqesak"...

On je dodao i to da je Hrvatska u bivπoj dræavi "najviπe izdvajala za nerazvijene republike, pa tako i za Bosnu i Hercegovinu, a ne za, kako je rekao, nekakvu Republiku Srpsku".

Do ovog trenutka, niko od zvaniËnika u Srbiji nije regovao na ove navode predsednika Hrvatske.

(Vesti, Frankfurt, ,26.11.200()

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

©ENGEN BELI SRE∆U NE DELI U trenutku dok poËiwem da piπem ove redove joπ traje konfuzija oko rezultata na ponovqenim lokalnim izborima na Voædovcu.

Ne toliko oko samih rezultata, mada je i tu bilo „simpatiËno” i simptomatiËnog kaπwewa opπtinske izborne komisije koja je, u najboqem maniru nekadaπweg SPS-a, u nedequ uveËe, u vreme dok su veÊ praktiËno svi u Beogradu znali da su „demokrate pukle”, a „napredwaci pocepali na Voædovcu”, objavila rezultate sa „dvanaest posto obraenog biraËkog tela” koji su, gle Ëuda, pokazivali da su demokrate i napredwaci izjednaËeni po broju mandata, da je razlika izmeu wih mawa od jednog procenta, i da su u opπtinsku skupπtinu uπli LDP i G17 plus. (»udno kako se nikad ne zbune i, na primer, „preliminarno” objave da su radikali ili DSS osvojili viπe nego πto jesu?!)

Naravno da to u ovom konkretnom sluËaju nije mnogo vaæno, ali veÊ postaje pomalo manir (i) ove vlasti, tako da se Ëovek mora zapitati πta bi tek bilo i na πta bi sve bili spremni da je u pitawu neπto πto ih ozbiqno ugroæava i od Ëega im vlast zavisi.

No, pomenuta konfuzija se, rekao bih, viπe tiËe neizvesnosti oko toga kako Êe vladajuÊa stranka i vladajuÊa koalicija reagovati na ovaj voædovaËki debakl. Da li Êe pokuπati da zabaπure razmere neuspeha („to su samo lokalni izbori”, „bilo je loπe vreme”, „naπi nisu izaπli”, „nije to reprezentativan pokazateq za Srbiju”), ili Êe, konaËno, izvuÊi pouku i krenuti u „veliko ËiπÊewe” i raπËiπÊavawe unutar sopstvenih redova.

UkquËujuÊi i odgo-vornost onih koji su zamesili ovaj nepotrebni izborni ringiπpil, izmaltretirali graane, NikoliÊu i VuËiÊu poklonili zicer, a sebi i vladi priredili bruku i poniæewe.

Moæda bi voædovaËki debakl demokratama pao lakπe da se nije dogodio baπ u danima wihovog dugooËekivanog spoqnopolitiËkog trijumfa, oliËenog u odluci o konaËnom ukidawu viza za veÊinu zemaqa EU, kao i od-mrzavawu Prelaznog trgovinskog sporazuma. Popularna voditeqka B92 naprosto nije mogla da sakrije rezignaciju zbog Ëiwenice da neza-hvalni graani nisu dovoqno oduπevqeno reagovali na ukidawe viza i stavqawe Srbije na belu πengen listu.

Zaboravqa se pri tome da smo se tim vizama i sporazumu veÊ toliko puta radovali da je beli πengen veÊ nekoliko puta, tako reÊi, bezduπno marketinπki izrabqivan, izborno kapitalizovan i politiËki isceen. Izgleda da se, baπ kao ni patriotizam, ni beli πengen ne moæe „mazati na hleb”, niti „sipati u traktor”, da se posluæim Ëuvenom umotvorinom Dragana MarkoviÊa Palme. Pogotovo ako se u zemqi teπko æivi i ako se pretera sa wegovom marketinπkom (zlo)upotrebom.

Dakle, beli πengen je medijski i politiËki potroπen maltene i pre nego πto je stupio na snagu. I bez obzira na svoj dvostruki evroskepticizam, uopπte nisam previπe sreÊan zbog toga. Tim pre πto sliËnu sudbinu pred oËima politiËki sve ravnoduπnije srpske publike ovih dana doæivqava i proces protiv nezavisnosti Kosova koji se, po tuæbi Srbije, vodi pred Meunarodnim sudom pravde u Hagu. NajznaËajniji proces u istoriji ovog suda. Proces u kojem aktivno uËestvuju sve najznaËaj-nije svetske dræave i stalne Ëlanice Saveta bezbednosti. Proces na koji je, s razlogom ili bez, aktuelna srpska vlada svela i fokusirala svoju borbu za „oËuvawe teritorijalnog integriteta”. Proces u kojem su nam susedi (naroËito Hrvati), oko kojih se srpska vlast (ne zna se da li viπe TadiÊ ili Koπtunica) toliko trudila svih ovih godina, ne samo simboliËno, nego i bukvalno „zaboli noæ u lea”. Proces koji prenose tri albanske televizije, a koji, Ëini se, u Srbiji ne zanima nikog - sem ministra spoqnih poslova Vuka JeremiÊa.

Tako su praktiËno dve glavne politiËke teme postoktobarske Srbije, koje su se u jednoj nakaradnoj i veπtaËki nametnutoj politiËkoj utakmici meusobno borile za naklonost i duπe srpskih biraËa doæivele poniæavajuÊi medijski i psiholoπki poraz u odmeravawu sa jednim, u suπtini beznaËajnim lokalnim izborima. Voædovac nije Srbija, ali bi Srbija lako mogla postati Voædovac.

Jalovo popriπte besmislenog partijskog nadgorwavawa, liËnog i politiËkog inaxijstva, interesa i sujete. A onda viπe neÊe ni biti naroËito vaæno ko je pobedio.

NSPM, 7.12.2009.

–ore VukadinoviÊ