God. LXII
Birmingham, 1. septembar 2009.
Broj 1180
U trci prema EU tadiÊevci poËinili zloËine prema srpskom narodu
I PAKAO JE - VELE - POPLO»AN DOBRIM NAMERAMA... Pod naslovom „David i Golijat: bosanski Srbi protiv Zapada”, Vanda ©indli, iz Strateπko kulturne fondacije, Globalno istraæivawe, datirano 31. jula 2008. godine, piπe: „Dvadesetog juna, Visoki predstavnik za Bosnu (VPB), Austrijanac Valentin Incko, poniπtio je zakon izglasan od strane Parlamenta Republike Srpske (RS). Ovim je RS htela da povrati neka „polu-autonomna” ustavna ovlaπÊewa ali koja su postepeno ukidana od strane prethodnih VPB-a, pod izgovorom tzv. „bonskih ovlaπÊewa”. Incko, zadwi i sedmi VPB, po instrukciji Haviera Solane, uvreen πto bosanski Srbi nisu kapitulirali pod pretwom „posledica” i sami nisu povukli ovaj zakon. Nije pomogla ni ponuda Srba da se razgovara i izmene neke stavri u zakonu jer VPB ima diktatorska ovlaπÊewa nad okupiranom Bosnom.” Dva izvanredna napora jedne zapadwakiwe u BiH U narednom tekstu Vanda ©indli ide u detaqe kako su prethodni VPB-ci, a naroËito Pedi Eπdaun „jedan otvoreni pro-muslimanski VPD”, svakim svojim „novim ediktom” krπio ustavna prava i vrπio postepeno ukinuÊe RS. A sve to u ciqu da se stvori protivno Dejtonu „cjelovita Bosna”. OËito je da je UN u Bosni bila pro-muslimanski a anti-srpski orijentisana, ali kad je EU preuzela Bosnu, ona je pokazala intenzivniju nameru da RS potËini Sarajevu. PoveÊalo se takoe uplitawe muslimanskih dræava (Turska, J. Arabija) u Bosni; ova druga, masovno gradi xamije u woj na nekim mestima one su na svega nekoliko kilometara jedna od druge. Ciq jeste da se stvori utisak da je Bosna muslimanska, mada je stvarno ona preteæno hriπÊanska (Srbi i Hrvati). I joπ je mnoge druge stvari Vanda rekla da sarajevski muslimani æele da stvore u BiH, „islamsku demokratiju” i uvedu „πerijatski zakon” u woj.
Ko ne veruje, poruËuje, nek proËita „Islamsku deklaraciju” Alije IzetbegoviÊa iz 1970. Po woj, Srbi nek zaborave na svoju nezavisnost a specijalno nezavisnost svoje Pravoslavne crkve. VeÊ sad, samo delimiËno ostvarenoj zahvaqujuÊi Eπdaunovim editiktima Alijinoj „cjelovitoj Bosni”, sudovi BiH, kojima je Hag ustupio procesirawe ratnih zloËina, sledeÊi tu antisrpsku a pro-islimsku „demokratiju”, izrekli su 1148 godina zatvora Srbima, 140 Hrvatima i 42 Muslimanima. Ta politika je predmet direktnog srpskog iskustva. Zato je RS duboko protivna „cjelovitoj” Bosni i, dosledno, EU. Zavrπava Vanda ©indli: „Ove laæi meunarodne zajednice mogu prevariti neobaveπtenu zapadwaËku javnost ali ne Bosanske Srbe, koje su proæiveli godine wene intervencije i diktature. G. Incko bi trebalo joπ jednom da promisli svoj pristup.” Postavqa se ovde jedno krajwe vaæno pitawe: zaπto je bilo potrebno ærtvovati priliËno veliki novinski prostor, da bi se nama Srbima mawe-viπe reklo ono πto mi ne samo πto znamo veÊ, kao πto sama autorka kaæe, predmet je naπeg dugogodiπweg iskustva? Zaπto je ipak bilo vredno prepriËati ovo novinarke Vande ©indli, makar i ovako vrlo skraÊeno? NajkraÊi odgovor jeste - zbog wenog kraja. Jedna strankiwa - uz to joπ i zapadwak! - uspela je da se izdigne iznad svog, „zapadwaËkog”, „javnog mnewa” - a ovo je niπta drugo veÊ „jednoglasje”, bez praktiËnih izuzetaka; neπto o Ëemu se u bivπem komunizmu jedva moglo samo sawati. Iz te slobode ona je videla sluËaj bosanskih Srba, ne kako on propagandno izgleda, veÊ kakav je on suπtinom; iz te pozicije zamolila je gospodina Incka da preispita svoj pristup. Dva su ovde - pogotovo za jednu zapadwakiwu - neverovatna napora: prvo, osloboditi se „zagrqaja” „javnog mnewa” jedan fenomen skoro da je bez presedana; drugo, iskazuje se jedna delatna voqa da se popravi nedelo svog
I pakao je... sopstvenog Zapada koja zadivquje i podseÊa na Ëudo... Zamiπqeni „obraËun” JeremiÊa i Incka odnosno Solane SluËaj Vande ©indli, meutim, od samog poËetka, uzdizao se, kad je reË o danaπwim vladajuÊim strukturama u Srbiji - konkretno tadiÊevcima - u neku vrstu, po tadiÊevce, negativne paralele. Kako to da veÊ godinama pucawe u RS, a naroËito ovih zadwih nekoliko meseci, ne izaziva u Srbiji niπta osim nemog MUK-a!? Stranci se veÊ vladaju u skladu s pravdom i istinom, a u Srbiji - muËawe. A kad se Ëovek priseti da je Srbija bila potpisnik garantor! - Dejtonskog sporazuma, iz koga je nekih dvadesetak dana docnije nastao Pariski mir kojim je obustavqen rat u BiH i ustanovqena ustavno zagarantovana RS, onda se sadanaπwe muËawe Srbije u odnosu na uËestala pucawa u RS, graniËi sa teπkim izdajniËkim aktom. U konkretnom, pak, sluËaju RS, Ëak i za „miroqubivog” TadiÊa, situacija je idealna za wegovu reakciju. Gde je JeremiÊ da se diplomatski obraËunava sa Inckom? „Vi gospodine direktno krπite Dejtonski sporazum. Srbija kao garantor Pariskog mira to odbija da prihvati, jer vodeÊi jednu promuslimansku politiku u BiH, vi pripremate situaciju za jedan novi rat u BiH - jer taËno na pitawu muslimanske prevlasti u BiH, doπlo je do trogodiπweg rata iz devedesetih godina. Dejton ga je prekinuo, πto, znaËi, da „cjelovita BiH” ne bi smela da postoji veÊ jedino ona „entiteska”: srpska, muslimanska, hrvatska; umesto „entitetske”, dakle, vi silom uterujete „cjelovitu” i, tako umesto Bosnu u EU - vi je gurate direktno u rat. Na ovakve i sliËne JeremiÊeve pretpostavqene ”baraæe”, Incko bi eventualno rekao da on samo sprovodi politiku EU. JeremiÊ bi onda morao iste ili sliËne „baraæe” diplomatski da saopπtava direktno Brislu odnosno Solani optuæujuÊi ga za pripremu novog rata u BiH. Sve tako dok i sam Brisel ne pree u defanzivu. TadiÊ ne bi smeo u anti EU izazov
neÊe moÊi da smogne snage - kao uostalom sijaset puta do sad - da razreπi svoj anti-EU izazov kako bi trebalo. Evo nekih detaqa tog najnovijeg sluËaja. „Redak je primer u svetu da neka dræava ærtvuje 15 odsto svoje teritorije, kao πto to radi vlast u Beogradu, a radi putovawa u EU svojih bogatih graana”, kaæe se u saopπtewu Skupπtine zajednica opπtina KiM koja se sastala 28. jula 2009. u severnom delu Kosovske Mitrovice. (Naime, EU je obeÊala da Êe u dogledno vreme Srbiji biti odobren tzv. „πengenski status”. To je ulazak srpskih graana u EU bez viza, ali - istaknuto je - ovaj ulazak ne vaæi za Srbe sa Kosova. Srpske vlasti - i, naravno, bogati Srbi, specijalno oni iz Beograda - bez imalo kritiËkog, sa oduπevqem su prihvatile ovo joπ uvek samo EU obeÊawe kao da je stvarnost i siguran znak da je ulazak Srbije u EU tu - „iza Êoπka”. Zaboravile su vlasti, pri tom, da su kosovski Srbi prepuπteni svojoj sudbini; da su stvarno radi bezviznog putovawa, priznale nezavisnost Kosova; a verbalno samo insistirawe na nepriznavawu Kosova, πto jedino rade tadiÊevci, zvuËi krajwe ciniËno. Otuda i taj bolni vapaj iz Saopπtewa (zajednice opπtina KiM, s poËetka.) Predistorija TadiÊeve bezalternativne politike prema EU Poπto je, dakle, najverovatnije, da Srbija neÊe ni ovog puta preÊi svoj Rubikon i povodom stranog oËiglednog napora da se eliminiπe RS, neÊe, kao potpisnik Dejtonskog spoprazuma, priteÊi RS u pomoÊ, da se ne bi sukobila sa EU, pa makar to bio, Ëisto „diplomatski” (a ne stvaran) sukob, postavqa se ovde pitawe πta ima tako „Ëarobnog” odnosno - da upotrebim TadiÊev slogan - „bez alternativnog” u EU? Nek mi bude oproπteno πto Êu se najkraÊe osvrnuti na predistoriju celog problema ulaska Srbije u EU. Posle tzv. peto-oktobarskih promena (MiloπeviÊevo obarawe 5. oktobra 2000. godine) i nastanka IZ SADRÆAJA Jug Srbije za sever Kosova. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Istok zapadu, zapad istoku. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
Ovakakv jedan pretpostavqeni zavrπni scenario, otvara, meutim, jedno sasvim novo poglavqe, a pod pitawem: sme li, moæe li, JeremiÊ odnosno TadiÊ, da pravi jedan otvoreni anti EU zaokret makar on bio Ëisto diplomatske prirode? SudeÊi pak po jednom mnogo mawe dramatiËnom nego πto je sudbina RS, ali ipak indikativnom sluËaju, sve ukazuje da TadiÊ
2
O NATO-u moæe samo referendum odluËiti. . . . . . . 9 TadiÊevi savetnici vladaju Srbijom . . . . . . . . . . . . 11 Srbija na putu u EU - mladi daqe od Srbije . . . . . . 14 Kako su nas opqaËkali (1) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 15 G 192. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 –er Soroπ - veliki meπtar sviju huqa. . . . . . . . 23 Crveni kraq Ivana IvanoviÊa (Rev). . . . . . . . . . . . 27
Iskra 1. septembar 2009. uni
„demokratske” Srbije pod DOS-om (Demokratska obnova Srbije), prvo i najglavnije pitawe bilo je kako Srbiju obnoviti na ekonomskom i finansijskom planu. Pokojni dr Zoran –iniÊ, koji je u zajednici sa Viqamom Montgomerijem (sa Dosom je ovaj postao i novi SAD ambasador u Srbiji), organizovao i, uz pripomoÊ mafije, omoguÊio 5. oktobar, u dosovskoj Srbiji, on postaje glavna politiËka liËnost. Ne, meutim, pre nego πto je, kao komunisti 1945. pod sloganom „povratimo kraeno”, „privatizovao” upravne odbore svih dræavnih preduzeÊa na koje je mogao da stavi svoju ruku. Uz wega je tako i Mlaan DinkiÊ (danas predsednik G17+ i glavni finansijskoekonomski „ekspert” kod TadiÊa) mitraqetkama „privatizovao” Narodnu banku - tada joπ - SR Jugoslavije. Tako „obogaÊeni” –iniÊ i ostale dosmanlije, naπli su se, radi obnove Srbije, u potrazi za novcem „bez motike”. Verovatno im je Montgomeri savetovao da takav novac postoji jedino u EU i tzv. „donatorskim” konferencijama. Siromah –iniÊ koji je svoj deo „dila” obavio (uhapsio i antiustavno predao MiloπeviÊa Hagu baπ na Vidovdan) nije bio naivËina veÊ praktiËar, i Ëim obeÊani i „za xabe” novac nije stizao, poËeo je da okreÊe „Êurak naopako” i - svi su izgledi - zbog toga zaradio sebi smrt! Kao da niπta nisu nauËili iz –iniÊeve tragedije ili moæe biti baπ zbog we, otuda joπ i danas „bezalternativna” trka Srbije wegovih naslednika u pravcu EU i ka wenim „pridruænim” - „bez motike” - fondovima. Devet godina praktikovan je ritual koban po Srbiju! I tu se sad deπava ritual - evo sad je deveta godina - pun drame po zemqu Srbiju, jer ona iskquËivo plaÊa ceh dosovske trke ka EU. Pre svega reÊi stranom faktoru, bez obzira ko on bio - konkretno EU - da je ulazak u wu „bez alternative” - Ëak i da jeste - akt je koji Zapadu, najblaæe reËeno, otkriva krajwe kolonijalni mentalitet srpskih vlasti. A briselska EU birokratija, veÊ viËna kako se odnositi prema takvim mentalitetima, uz to i neprijateqska zbog ratova iz devedesetih prema Srbiji, jedva je doËekala takvu „klijentelu” koja se sama nudi. I evo sad tog devetogodiπweg stalno ponavqajuÊeg rituala. EU πaqe diktat „x” (iks je bilo koji broj); Srbija ga poboæno ispuwava; individualan rezultat za tadiÊevce je neprimetan; ne, pak, za onog koji hoÊe da ga vidi - Srbija je (moæda mali) gubitnik ili teritorije ili suvereniteta ili i jednog i drugog; obiËno se tu onda javqa poneki „kaplar” iz briselske birokratije da bi ublaæio takve zle sumwe sa tvrdwom da je Srbija korak bliæe EU, mada je stvarno ona korak daqe od we. Ne Ëudi, meutim, πto individualni
Iskra 1. septembar 2009.
rezultati mogu ostati neprimetni za tadiÊevce, ali da wihov devetogodiπwi kumulativni efekt moæe da ostane nejasan za wih, to zahteva psiholoπku odnosno - boqe od toga - moralnu obradu wihovog sluËaja, o Ëemu Êe biti reËi, poπto se prvo objave kumulativni rezultati kolonijalne politike srpskih vladajuÊih struktura iz post miloπeviÊevske ere. ZloËini poËiweni nad Srbijom i mehanizam wihovog zaborava Srbija je danas bez Kosova. U ostatku Srbije postoje jaki separatistiËki pokreti. Vojvodina je veÊ izaπla sa svojim „Statutom” koji bi joj dao federalni status, πto je stvarno uvod u nezavisnost. SliËno se neπto deπava i u Sanxaku. Posredstvom reis uleme CeriÊa iz Sarajeva i turskog ministra spoqnih poslova, koji su bili tamo u poseti, u tom smislu su se Ëak i Rasim QajiÊ i Sulejman Ugqanin, dva inaËe politiËka neprijateqa, izmirili. No, i to je malo. Zahteva se „regionalizicija” same Srbije (bez Vojvodine i Sanxaka) u pet regija. Sve u svemu, oËevidna tendencija tih diktata jeste da se Srbija teritorijalno svede, ako i to, na beogradski paπaluk. U pogledu suvereniteta, situacija je joπ gora. Srbija ga praktiËno viπe i nema. Izdala ga je Hagu; Vojsku, sem na papiru i eventualnoj NATO sluæbi, praktiËno i nema; spoqnu politiku joj diktaraju SAD i EU (veÊ pomenti sluËaj RS to svedoËi). Sadaπwu TadiÊevu vladu nisu odluËili izbori, veÊ ambasadori EU i SAD u zajednici sa srpskim tajkunima. MMF odluËuje srpsku ekonomsku politiku. Sve u svemu na planu suvereniteta kumulativna tendencija ovih radwi jeste da se Srbija uniπti kao politiËki faktor. A πto se tiËe eventualnog ulaska Srbije u EU, on je danas objektivno daqe nego πto je bio pre devet godina, ako zbog iËeg drugog, ono zbog sve oËitije tendencije vodeÊih dræava EU - na suprot wene briselske birokratije - da se proces πirewa EU zaustavi, privremeno ili trajno Pred ovakvim tragiËnim po Srbiju kumulativnim efektima politike wenih vlastodræaca, ostati i daqe slep prema uËincima takve politike i nastavqati sa daqim bez alternativnim pristupom EU, moæe se jedino objasniti nastojawem tadiÊevaca da se zloËni nad Srbijom poËiwenih od strane EU, ali omoguÊeni poboænom i oduπevqenom asistencijom srpskih tekuÊih vlasti - jer oni ipak peku wihovu savest - sakriju od samih sebe. Stoga, spasavajuÊi izlaz iz te situacije glasi: naπa inspiracija uvesti Srbiju u EU - jeste idealistiËka i plemenita; πto se situacija izokrenula - izvan je naπe kontrole... N. QotiÊ
3
Otvorena poruka Medvedeva - JuπËenku:
MEWATE ISTORIJU DELITE BRATSKE NARODE NEUOBI»AJENO oπtro i otvoreno, predsednik Rusije Dmitrij Medvedev je u utorak preko svog video bloga kritikovao Viktora JuπËenka, predsednika Ukrajine, za „voewe antiruske politike”. Medvedev je, naime, saopπtio da je rusko rukovodstvo odluËilo da, „zbog antiruske politike Kijeva”, odloæi slawe Mihaila Zurabova, novog ambasadora u Ukrajinu, jer je, kako kaæe, „bez presedana na postsovjetskom prostoru ono πto je ta zemqa uËinila: proterivawe dvojice ruskih diplomata bez ikakvog razloga”. U otvorenoj poruci JuπËenku, ruski predsednik Medvedev izneo je sve primedbe na raËun vlasti u Kijevu. Predstavnik Kremqa u utorak je objasnio da odlagawe puta novog ambasadora u Kijev ne znaËi i prekid diplomatskih odnosa. Ovo je, zapravo, otvorena poruka ukrajinskoj javnosti pred predstojeÊe izbore - da Moskva ne æeli da ima bilo kakve odnose s Viktorom JuπËenkom, koji je, inaËe najavio da Êe se ponovo kandidovati za predsednika. Medvedev u poruci, izmeu ostalog, piπe da su problemi u odnosima postojali i ranije, „ali je to bilo prirodno posle raspada SSSR-a”. - Meutim, to πto vidimo za vreme Vaπeg predsedniËkog mandata ne moæe se drugaËije shvatiti, nego kao napuπtawe principa prijateqstva i partnerstva s Rusijom, πto je bilo definisano dogovorom iz 1997. godine - navodi Medvedev. Ruski predsednik naveo je i „primere svesnog delovawa JuπËenkove administracije protiv Rusije”. On podseÊa da je Ukrajina „naoruævala i joπ naoruæava Mihaila Sakaπvilija, predsednika Gruzije”. Medvedev istiËe da su Gruzijci proπlog avgusta u ©invaliju ubijali ruske mirotvorce iz - ukrajinskog oruæja. PolitiËko rukovodstvo Ukrajine ignoriπe miπqewe svojih graana i dræi kurs ka NATO. Kao argument za ulazak u NATO koristi toboæwu opasnost od Rusije, koje, kako vi odliËno znate, nema i ne moæe biti - piπe Medvedev JuπËenku. - PolitiËki produæetak je stalno oteæavawe delatnosti Crnomorske flote, Ëime se krπe principi dogovora o wenom boravku na teritoriji Ukrajine. Osim toga, Medvedev navodi da se „stiËe utisak da Kijev dosledno radi na kidawu ekonomskih veza s Rusijom, pre svega u energetici”. Rezultat toga je „opasnost stabilnog koriπÊewa jedinstvenog gasovoda, koji omoguÊava energetsku
4
bezbednost ne samo Rusiji, nego i Ukrajini, kao i mnogim evropskim zemqama”. - Ukrajinci za Rusiju ostaju ne samo susedi, veÊ bratski narod, prema kojem Êemo imati najboqa oseÊawa, i s kojima imamo istu istoriju, kulturu, religiju, Ëvrste porodiËne i qudske veze zakquËuje Medvedev. - U Rusiji se nadaju da Êe novo rukovodstvo Ukrajine graditi odnose koji Êe odgovarati æeqama oba naroda, i biti u interesu jaËawa evropske bezbednosti. MEDVEDEV direktno okrivquje vlasti Ukrajine da se bave revizijom zajedniËke istorije, da prave od saradnika nacista heroje, veliËaju ulogu radikalnih nacionalista... Predsednik Rusije smatra da u Kijevu zlonemareno tumaËe veliku glad u SSSR-u 1932. i 1933. godine, nazivajuÊi je „genocidom ukrajinskog naroda”. Nastavqa se, takoe, i izbacivawe ruskog jezika iz druπtvenog æivota, nauke, obrazovawa, kulture, medija... Medvedev zamera JuπËenku meπawe ukrajinskih vlasti u crkvene poslove. JuπËenko se, naime, otvoreno zalaæe za autokefalnost pravoslavne crkve u Ukrajini, odnosno, za weno odvajawe od Moskovske patrijarπije. Novosti, 11.8.2009. <www.novosti.rs>
B. VLAHOVI∆
Oli Ren: Kandidatura za EU tek posle vraÊawa imovine Evropski komesar za proπirewe Oli Ren poruËio je zvaniËnicima u Beogradu da bez usvajawa zakona o restituciji Beograd ne treba da razmiπqa o kandidaturi za Ëlanstvo u EU, saznaje „Blic”. Srbija je ostala jedina zemqa u istoËnoj Evropi koja nije donela zakon o povratku imovine starim vlasnicima. Odmrzavawe prelaznog sporazuma, poËetak procesa ratifikacije sporazuma o stabilizaciji i pridruæivawu i buduÊa kandidatura Srbije za Ëlanstvo u Evropskoj uniji bile su glavne teme razgovora srpskih zvaniËnika sa gostom iz Brisela prilikom wegove posete Beogradu, u sredu. Ren je svojim sagovornicima ponovio da je hapπewe i izruËewe Ratka MladiÊa Hagu uslov koji Srbija mora da ispuni, ali je upozorio da bez usvajawa zakona o restituciji, ni uz MladiÊevo hapπewe, Beograd ne treba da oËekuje pozitivan signal iz Brisela za upuÊivawe kandidature. Evropski zvaniËnik, kako saznajemo, bio je veoma direktan, objaπwavajuÊi da EU æeli Ëiste vlasniËke odnose i da zemqa koja starim vlasnicima nije vratila liËnu imovinu koja im je u nekom trenutku oduzeta, ne ispuwava uslove za Ëlanstvo u Uniji... (Blic, 24.7.2009)
Iskra 1. septembar 2009.
Novi SAD „predlozi”
JUG SRBIJE ZA SEVER KOSOVA Den Rorabaher, kongresmen iz Kalifornije, oglasio je ideju o neophodnosti novog teritorijalnog prekrajawa Balkana Na izgled skrajnuta na neko vreme u senku, ideja o stvarawu „Velike Albanije” na Balkanu ponovo je podsetila na svoju aktuelnost. Deklaracija, koju su u noÊi 3. avgusta usvojili albanski poslanici u parlamentima juænih srpskih opπtina Bujanovac, Medvea i Preπevo o wihovom ujediwewu u jedinstvenu oblast pod nazivom „Preπevska dolina” i stvarawu jedinstvenih organa samouprave oznaËava novu etapu u evoluciji takozvanog „albanskog nacionalnog pitawa”. Lokalni albanski separatisti deluju u punom skladu sa kosovskim scenarijem. Wihovi daqi koraci biÊe nasilno isterivawe iz regiona preostalog srpskog i drugog nealbanskog æivqa, zatim apeli meunarodnim organizacijama da garantuju prava Albanaca, zahtevi Beogradu da zapoËne pregovore o novom statusu oblasti. Pri tom postoje sve osnove za pretpostavku da Êe „suverenizacija” Preπevske doline teÊi kudikamo bræe nego πto se to dogaalo sa Kosovom. U svakom sluËaju, zahtevi rukovodstvu Srbije da „bez odlagawa zapoËne pregovore sa legitimnim politiËkim predstavnicima Albanaca” i „pristupi demilitarizaciji regiona” (pod kojom se podrazumeva povlaËewe srpskih vojnih i policijskih snaga) veÊ su sadræani u pomenutoj deklaraciji. Situacija u tri albanske opπtine zaoπtrena je u julu zbog serije napada albanskih terorista na predstavnike srpske policije i mirne graane. To je prinudilo srpske vlasti da u region uputi dodatne policijske jedinice i preduzme druge mere bezbednosti. Kao odgovor usledili su zahtevi, poznati sa Kosova 90-ih godina, u kojima su se pozivale centralne vlasti Srbije da „uËine kraj eskalaciji napetosti” i prekinu „antialbansku kampawu u dræavnim sredstvima masovnog informisawa”. Demografska slika u juænim srpskim oblastima je indikativna: dinamika wenih promena frapantno podseÊa na kosovsku. Ako su 1961. godine Albanci Ëinili 68 procenata stanovniπtva opπtine Preπevo, a Srbi 25
Iskra 1. septembar 2009.
procenata, godine 1991. (u vreme poËetka raspada Jugoslavije) udeo Albanaca pribliæio se tik do 90 procenata (Srba neπto viπe od osam procenata). Do tog vremena vlasti socijalistiËke Jugoslavije veÊ nekoliko decenija su se aktivno borile protiv izmiπqenog neprijateqa u liku „srpskog nacionalizma”, stvarajuÊi za Albance najpovoqniji finansijsko-ekonomski, socijalno-politiËki i demografski reæim. U periodu od 1991. do 2001. godine situacija se stabilizovala meutim, to se nije dogodilo na raËun povratka Srba (oni su i daqe nastavili da napuπtaju Preπevo), veÊ na raËun preseqavawa mnogih Albanaca na susedno Kosovo. Godine 1992. Albanci Preπevske doline su sproveli referendum na kome su glasali za prisajediwewe Kosovu. Prvi pokuπaj da se oruæanim putem postigne zacrtani ciq dogodio se u periodu 1999-2001. godine, kada je u regionu buknula oruæana pobuna albanskih ekstremista. Pobuna je organizovana i podræana sa kosovske teritorije, gde je vlast uz blagonaklonost UNovskih i mirovnih snaga NATO preπla u ruke bojovnika teroristiËke „OslobodilaËke vojske Kosova” (OVK). Meutim, odluËna dejstva srpske armije i policije, uz odsustvo æeqe svetske zajednice da se bavi joπ jednim æariπtem albanskog separatizma, pomogli su da se na vreme stabilizuje situacija. Sada su albanski separatisti Preπeva uzeli u obzir te preaπwe greπke. Oni su saËekali priznawe kosovske pseudodræave od strane nekoliko desetina zemaqa sveta i insistiraju na tome da imaju analogna prava. Sem toga, preaπwa taktika bojkotovawa lokalnih organa vlasti zamewena je aktivnim istiskivawem iz tih vlasti srpskih poslanika i Ëinovnika. Rezultat je da se te strukture uglavnom veÊ nalaze pod kontrolom albanskih separatista. Vlada Srbije uz asistenciju vaπingtonskih i briselskih „savetnika” ponovo je na ularu ekstremista i ne spreËava veoma opasne procese. ©ta je joπ vredno paæwe: najnovije zaoπtravawe situacije u Preπevskoj dolini
5
Jug Srbije... podudarilo se sa gromkim izjavama uticajnog ameriËkog kongresmena republikanca Dena Rorabahera. Kongresmen predstavniËkog doma iz Kalifornije oglasio je ideju koja se tokom posledwih godina uglavnom vrtela u krugovima meunarodnih eksperata - o neophodnosti novog teritorijalnog prekrajawa Balkana. Rorabaher je predloæio da se tri juæne srpske opπtine pripoje Kosovu, a da se kao kompenzacija Srbiji preda Severno Kosovo sa centrom u Kosovskoj Mitrovici. Na Kosovu je nastala straπna pometwa. Portparol vlade Memli KrasniÊi je ishitreno izjavio kako kabinet Haπima TaËija odbacuje ideju o podeli pokrajine. „Mi mislimo da zamena teritorija i promena granica nisu varijanta, nikada to nisu bili, niti Êe ikada biti”, izjavio je on. Meutim, indikativno je da po tradiciji dobro informisani i uticajni priπtinski list „Koha ditore” primeÊuje da ideja Dena Rorabahera „moæe biti boqe prihvaÊena u Preπevskoj dolini”. A razgovori autora ovog priloga sa predstavnicima bosanskih Srba uveravaju da i u bosanskoj Republici Srpskoj sa punom ozbiqnoπÊu gledaju na ideju nove podele balkanskih granica i stvarawe dve krupne monoetniËke dræave - Srbije i Albanije. Sa ujediwewem svih balkanskih Srba u jednu dræavu teπko da Êe se sloæiti u svetskim centrima moÊi. U krajwem sluËaju, sve dotle dok srpski narod decidno ne iskaæe svoju voqu, potkrepqenu snaænim politiËkim lobirawem. A πto se tiËe spremnosti albanskih aktivista da nastave posao stvarawa „Velike Albanije” - tu sumwe nema. Sveukupni pripremni posao oni su, za razliku od Srba, veÊ obavili, lobirajuÊi za nezavisnost Kosova. Sada se analogni scenario praktiËno otvoreno realizuje u juænim srpskim opπtinama, a takoe i u Makedoniji. Velikoalbanski orao πiri krila nad Balkanom. Standard, 6.8.2009. Petar ISKENDEROV <standard.rs> (Prevod: R. DoskoviÊ) -------------------Petar AhmedoviË ISKENDEROV, stariji nauËni saradnik Instituta za slavistiku RAN u Moskvi, magistar istorijskih nauka, meunarodni komentator lista „Vremja novosti”.
6
StruËwak UN: Kosovo sterilizovano uranijumom Profesor doktor Sibin IliÊ, nauËni savetnik UN-a i struËwak za ginekologiju i tumore izjavio je da su straviËne posledice upotrebe oruæja sa osiromaπenim uranijumom u Bosni i Hercegovini, a posebno u Srbiji i na Kosovu. "Primena osiromaπenog uranijuma kod qudi poveÊava infektivne bolesti zbog smawenog imuniteta, simptomi poput AIDS-a pojavquju se Ëak i kod dece, nepoznati sindrom slabi bubreænu i funkciju jetre, a najgore od svega je πto je Kosovo praktiËno sterilizovano", rekao je IliÊ za "Slobodnu Dalmaciju". On kaæe da je latentno razdobqe do pojave mnogih bolesti, prema ameriËkoj Akademiji nauka od 15 do 30 godina, zavisno od stupwa kontaminacije, tako da Êe svo zlo tog nedopuπtenog ratovawa tek iziÊi na videlo. IliÊ je diplomirao na Sorboni. OsnivaË je Radioloπkog i onkoloπkog centra u Kladovu, kao i Antiradijacionog centra u Badwevu kod Negotina. U svojoj karijeri je leËio veÊi broj svetskih dræavnika i poznatih osoba, ali i oko 50.000 æena obolelih od raka, a samo ih je 10 odsto umrlo u razdobqu do pet godina od dana zavrπetka terapije. Posebne rezultate postigao je u leËewu sekundarnog steriliteta nakon »ernobila, na Kosovu je izleËio 221 osobu od posledica upotrebe nuklearnog naoruæawa. Sibin IliÊ je ujedno i predsednik Udruæewa za borbu protiv raka i posledica kolateralne πtete od urana na Balkanu. IliÊ trenutno traæi partnera s kojim bi otvorio Imunoloπki antiradijacioni centar „Life plus” u Starom Gradu na Hvaru. OdluËio se za Hvar zbog toga πto su posledice upotrebe osiromaπenog uranijuma u lokalnim ratovima sve teæe, a na tom ostvu postoji najveÊi procenat fitoestrogena, sliËnih æenskom hormonu estrogenu, koji su zaπtitni faktor u borbi protiv raka. (Slobodna Dalmacija, 11.8.2009)
Inflacija u Srbiji πest odsto Inflacija u Srbiji, merena indeksom potroπaËkih cena, u prvih sedam meseci dostigla je πest odsto, a u julu je zabeleæeno smawewe cena od 0,9 odsto. RepubliËki zavod za statistiku saopπtio je da je meugodiπwa inflacija u julu dostigla 8,5 odsto. NajveÊi rast cena, od jedan odsto, zabeleæen je u grupama: nameπtaj, pokuÊstvo i tekuÊe odræavawe. Kod hrane i bezalkoholnih piÊa zabeleæen je pad cena od 3,2 odsto. (Tanjug, 14.8.2009)
Iskra 1. septembar 2009.
ISTOK ZAPADU, ZAPAD ISTOKU Ovo jeste „najzapadnija” vlada koja se u datom trenutku u Beogradu mogla napraviti bez strane vojne intervencije, ali Ëak ni ona nije u stawu - ili barem, za sada, ne æeli - da u potpunosti ispuwava zahteve Vaπingtona i Brisela. U tome leæi glavni izvor wene nestabilnosti, ali i πansa za wen produæeni opstanak Raπireno je uverewe kako leto predstavqa mrtvu sezonu, kada se niπta ne deπava, kada su svi na odmorima i kada mediji muku muËe da popune prostor. Nasuprot tome, iskreno verujem, a i moje ne viπe tako skromno iskustvo kazuje da se najvaænije stvari u srpskoj politici, zapravo, dogaaju leti. Setimo se samo Osme sednice ili Petog oktobra!? Dakle, sve bitno skuva se i prelomi tokom leta, a jesen je samo trenutak kada se ono πto je u letwim kuhiwama spremqeno realizuje, obznawuje i servira ostatku nacije. Drugim reËima, kada se, naizgled, niπta ne deπava, kada se mediji bave trivijalnostima, a javnost medijima, kada se Ëini da u ovoj zemqi nema veÊeg problema i urgentnije teme od gej parade, Æena u crnom, suoËavawa sa proπloπÊu i optuæbi za ratne zloËine protiv srpskih novinara, e upravo se tada, daleko od oËiju javnosti, sklapaju najveÊi poslovi i donose najvaænije odluke. Godiπwica srpske vlade i prateÊa dilema o wenoj buduÊnosti zgodno su se uklopili u ovaj kontekst. Tema, naime, deluje ozbiqno, a zapravo je relativno nevaæna i - ne raËunajuÊi NikoliÊa i wegove napredwake - gotovo nikoga naroËito ne zanima. Ovo nije KoπtuniËina ili –iniÊeva vlada, koje su polarizovale politiËku scenu, pobuivale divqe politiËke strasti i imale vatrene pobornike i kritiËare. Sem toga, veÊ iz aviona se vidi da ova vlada za godinu dana nije ispunila doslovno nijedno svoje obeÊawe (od i daqe zamrznutog SSP-a, do penzija, Fijata, akcija u vrednosti 1000 evra, borbe protiv kriminala, smawewa nezaposlenosti itd), kao πto se vidi i da u svetskoj ekonomskoj krizi ima gotovo savrπen alibi za to neispuwavawe. UkquËujuÊi i ono kriminal i korupcija - πto sa svetskom ekonomskom krizom nema nikakve veze. Dakle, uopπte nije pitawe da li je ova vlada dobra (nije - ali boqe uopπte nema na vidiku), niti koliko Êe ova vlada trajati (a verovatno Êe trajati znatno duæe nego πto bi se to reklo na osnovu wenih mrπavih jednogodiπwih rezultata), veÊ kakvu Êe politiku voditi u nastavku mandata. I Ëini mi se da Êe se upravo to pitawe lomiti i prelamati tokom ovog Êudqivog leta. Na prvi pogled, sve je jasno. Ovo je proza padna, „reformska” vlada, formirana uz pomoÊ stranih ambasada, vlada koja je priznala Euleks, a uteπni „plan od πest taËaka” viπe niko i ne pomi we, baπ kao πto je uoËi wegovog sklapawa Danijel Frid i obeÊao priπtinskim vlastima. VraÊeni su ambasadori u zemqe koje su priznale nezavisnost
Iskra 1. septembar 2009.
Kosova, preÊutno opozvana odluka o bojkotu diplomatskih prijema u predstavniπtvima tih zemaqa, ameriËki potpredsednik Bajden, jedan od πampiona antisrpske retorike u SAD tokom prethodne decenije, doËekan je i ispraÊen iz Beograda sa mnogo entuzijazma i lepih reËi o „novom poËetku” i resetovawu meusobnih odnosa, ponovo je oæivela jedna priliËno agresivna pro-NATO kampawa... »iwenica je da o Kosovu i „ustavnom imperativu” suprotstavqawa pritiscima u pravcu priznawa wegove nezavisnosti danas govori uglavnom samo Vuk JeremiÊ, pri Ëemu je teπko reÊi da li pojava i istupi ovog - za srpske postpetooktobarske prilike - atipiËnog ministra, viπe iritiraju strane diplomatske predstavnike, da li domaÊu evro-reformsku javnost kojoj se kosa diæe na glavi pri samom pomenu Kosova i teritorijalnog suvereniteta, ili pak lokalne „patriotske snage”, egzistencijalno zainteresovane za to da u svojim nesposobnim rukama zadræe tapiju na ekskluzivno pravo na „brigu o nacionalnim interesima”. Patriote JeremiÊa sumwiËe da ne misli ono πto govori i da su wegove izjave samo foliraæa za zamajavawe domaÊe javnosti, dok ga, na drugoj strani, evro-atlantisti napadaju upravo zato πto sumwaju, odnosno plaπe se da on zaista misli ono πto govori. A pri tome bi i jedni i drugi (a naroËito oni „treÊi”, i sa leve i sa desne strane) dali milion dolara da znaju da li je to JeremiÊ samo „preuËio” i previπe se uæiveo u zadatu lekciju, ili, pak, uz neπto viπe emocije i liËnog peËata, govori ono πto i TadiÊ viπe-mawe misli. JeremiÊeva velika i ekspresna popularnost (a neπto sliËno vaæi i za Rasima QajiÊa), pored ostalog, pokazuje koliko je ovom nesreÊnom narodu malo potrebno da, Ëak i nezavisno od stvarnih rezultata, prigrli nekog ko deluje iskreno, govori otvoreno i koliko-toliko pokazuje nekakvu brigu o dræavnim interesima. JeremiÊ se naprosto ne uklapa u postojeÊu podelu uloga („patriote -izdajnici”, „evrofanatici” i „kosovoqupci”) u kojoj je sve jasno i u kojoj se svi dobro oseÊaju. Niko zapravo nema pojma kako Êe se ovaj neobiËni eksperiment zvani „Vuk JeremiÊ” okonËati, ali veÊ to πto se o wemu - a ne, recimo, o wegovim prethodnicima na mestu ministra spoqnih poslova - priËa kao o izuzetku i presedanu govori mnogo o karakteru srpske politike tokom ove decenije. Da se ne laæemo, sve srpske postpetooktobarske vlade (ukquËujuÊi tu i obe KoπtuniËine) napravqene su uz blagoslov i veÊu ili mawu asis tenciju stranog, taËnije, zapadnog faktora. Svejedno da li je u glavnoj ulozi bio Havijer Solana
7
Istok zapadu... ili Kameron Manter. Da nije tako, okosnicu srpskih vlada bi barem posledwih 5-6 godina Ëinili radikali. (Zato je malËice, najblaæe reËeno, neumesno kada se DSS sada nad tom Ëiwenicom „stranog meπawa” toliko Ëudi i zgraæava.) Ova vlada je napravqena sa prevashodnim ciqem da bi na kosovskoj priËi radikalizovani Koπtunica konaËno otiπao sa vlasti - i da radikali na vlast ne bi doπli. I oba ta ciqa su ispuwena veÊ u trenutku wenog formirawa. No, ispostavilo se da onaj treÊi, a zapravo najvaæniji ciq, onaj za koga se podrazumevalo da Êe biti automatski ostvaren sa realizacijom prva dva - definitivno proterivawe Rusije iz Srbije i sa Balkana - time uopπte nije postignut. I upravo oko tog treÊeg - i najveÊeg - ciqa Êe se u narednom periodu voditi sloæena diplomatska i obaveπtajna bitka, Ëiji tok Êe se kolateralno odraziti i na sudbinu aktuelne srpske vlade. Iako se u trenutku wenog formirawa moæda Ëinilo drugaËije, ova vlada zapravo nije razreπila srpsku spoqnopolitiËku enigmu. Ovo jeste „najzapadnija” vlada koja se u datom trenutku u Beogradu mogla napraviti bez strane vojne intervencije, ali Ëak ni ona nije u stawu - ili barem, za sada, ne æeli - da u potpunosti ispuwava zahteve Vaπingtona i Brisela. U tome leæi glavni izvor wene nestabilnosti, ali i πansa za wen produæeni opstanak. Naime, na Zapadu nisu previπe oduπevqeni, smatraju da je moglo boqe i da se moralo uËiniti mnogo viπe na oslobaawu od „nacionalistiËke proπlosti” i „MiloπeviÊevog naslea”. U prevodu, da je trebalo otvorenije diÊi ruke od Kosova, pustiti niz vodu Dodika i Republiku Srpsku i nipoπto ne (pro)davati NIS Rusima. Ali to je ipak wihova („demokratska”, prozapadna) vlada, na Ëijem formirawu su oni mnogo radili i koju neÊe ruπiti bez preke potrebe, a svakako ne pre nego πto joj pronau adekvatnu alternativu. Na Istoku raËunaju da su, kada se sve sabere i oduzme, imajuÊi na umu gasni sporazum, socijaliste i Vuka JeremiÊa, joπ i dobro proπli. Sa Zapada tu vladu povremeno malo medijski zaquqaju i zatresu, viπe radi upozorewa TadiÊu da nije nedodirqiv i pojedincima oko wega da se ne zanose previπe snovima o „slovenskom bratstvu”. Ali je ipak neÊe obarati, barem sve dok se rejting LDP-a i Mlaana DinkiÊa vuËe po praπini i dok se ne vidi koliko Êe daleko NikoliÊ i VuËiÊ da odu u svom „evropeizovawu”. A na Istoku verovatno viπe i ne raËunaju da bi pogotovo nakon raspada radikala - u doglednoj buduÊnosti u Beogradu mogli imati vladu koja bi im bila mnogo viπe naklowena. Razume se, Rusi bi sigurno neuporedivo viπe voleli da umesto DinkiÊa vide Koπtunicu, baπ kao πto bi Amerikanci viπe voleli da je tu »edomir JovanoviÊ. Ali TadiÊu do daqweg odgovara upravo ovako (»eda i Koπtunica napoqu, radikali u autu, NikoliÊ na vratima, ali sa spoqne strane) i tako Êe barem joπ neko vreme i biti. No, nezavisno od sudbine jedne tranzicione
8
vlade, ova politiËka garnitura sa TadiÊem na Ëelu moæda ima jedinstvenu istorijsku priliku da realizuje ono πto Koπtunica iz razliËitih razloga nije umeo, a koja, recimo, MiloπeviÊu, nezavisno od svih greπaka koje je pravio, sa pijanim Jeqcinom i slabom Rusijom, realno nije bila ni pruæena. Dakle, priliku da u novom, savremenijem aranæmanu izvede stari Xejev, a u suπtini Brozov - da ne idemo sad baπ do Svetog Save - Ëuveni hit: „Ni na istok, ni na zapad”! UËestale posete TadiÊa i naroËito JeremiÊa Africi i Latinskoj Americi, obnavqawe srdaËnih odnosa sa starim partnerima iz Titovog vremena (Egipat, Libija, Indonezija, Kuba...) sve jasnije ukazuju da Êe Srbija u ovoj geopolitiËkoj stisci pokuπati da zaigra na kartu nesvrstanih i „aktivne miroqubive koegzistencije” . Naravno da je TadiÊ „zapadwak”. Ali i Koπtunica je to bio. Na neki naËin, bio je to Ëak i MiloπeviÊ. Ali ne zaboravimo da je i Tito bio komunista. To nije laka igra, a nisu to ni one okolnosti. Amerikanci Êe se mrπtiti, baπ kao πto su se nekada i te kako nervirali Rusi gledajuÊi kako im lukavi Zagorac, sve priËajuÊi o socijalizmu, razbija lager i zamiËe na Zapad. Amerikanci Êe se, velim, qutiti, ali sam uveren da bi onaj realistiËniji deo Obamine administracije pre ili posle uvideo da, nakon svega πto je posledwe dve decenije obeleæilo srpsko-ameriËke odnose, nije moguÊe od Srbije traæiti i oËekivati viπe od jednog korektnog stava i iskrene neutralnosti. Kamo sreÊe da je posle 5. oktobra srpska politiËka elita imala snage i pameti da to jasno i glasno saopπti svim zainteresovanim stranama. Treba otvoreno reÊi, oni koji su - ako su ikada Klintonu, Buπu ili Bajdenu obeÊali viπe, obmawuju ili Amerikance ili sebe. S druge strane, Rusi, i sami svesni da su daleko i da su prezauzeti svojim neposrednim okruæewem, prihvatiÊe sve πto nije NATO. Rekoh i znam, nije to ono vreme; ova poraæena, poniæena, oklevetana i poluraskomadana Srbijica nije ona velika, Titova Jugoslavija, koja je, ne sluËajno, bila mezimËe svetskih medija i svetskih bankara. Ali vaqda danas ovde niko i ne pretenduje i ne sawa o statusu svetske sile i svetskog lidera. Naπ danaπwi ciq, tako mali a, opet, tako zahtevan, mora biti goli opstanak - uz oËuvawe minimuma nacionalnog interesa i nacionalnog samopoπtovawa. Razume se, ovo je samo formula i naËelni orijentir, Ëija realizacija bi zahtevala mnogo truda, politiËke hrabrosti i diplomatske mudrosti. Ali ako u zemqi bude konsenzusa i - ovo nije samo retoriËka ograda - ako uopπte bude ove zemqe, to bi zaista mogla biti dobitna kombinacija i spasonosan izlaz iz aktuelne geopolitiËke zavrzlame. Drugim reËima, usudio bih se reÊi, za Srbiju danas gotovo da i nema drugog puta - sem „treÊeg puta”. I to kako na unutraπwem, tako i na spoqnopolitiËkom planu. ©to pre to svi uvide, biÊe boqe za sve. NIN, 18.7.2009. Podvukla - Iskra) (P
–ore VukadinoviÊ Glavni urednik NSPM
Iskra 1. septembar 2009.
Anketa: Srbija i NATO
S. TrifkoviÊ: O ulasku samo referendum moæe da odluËi Fond «Slobodan JovanoviÊ pokreÊe na svom sajtu seriju intevjua vezanih za odnos prema Ëlanstvu Srbije u NATO-u. Namera nam je da se obratimo poznatim liËnostima iz javnog i kulturnog æivota kako bi naπa javnost mogla da se upozna sa najπirom argumentacijom vezanom za ovo suπtinsko pitawe savremene Srbije pre nego πto se i sama izjasni o tome.
Zagovornici prikquËivawa Srbije NATO-u u prilog svog opredeqewa navode da bi Ëlanstvo u NATO-u imalo i ogromnu ekonomsku korist po Srbiju. S druge strane, po NATO-standardima, izdvajawa za vojsku iz nacionalnog buxeta bi morala znaËajno da se uveÊaju. Kako Vi tumaËite ekonomske efekte moguÊeg ukquËivawa Srbije u NATO?
DomaÊin: Fond Slobodan JovanoviÊ
TrifkoviÊ: Ne æelim da dajem neko svoje tumaËewe. Dovoqno je pogledati iskustva drugih zemaqa, npr. Poqske, »eπke i Maarske, koje su uπle u NATO tokom proteklih godina: nabavka preskupog naoruæawa i opreme u ime standardizacije, ameriËki pritisci za kupovinu lovaËkih aparata proizvedenih u SAD-a koji su savrπeno nepotrebni za odbranu tih zemaqa, kolaps domaÊe vojne industrije.
Gost: Sra TrifkoviÊ, politiËki analitiËar iz »ikaga, direktor Fondacije lorda Bajrona za balkanske studije, dugogodiπwi spoqnopolitiËki urednik ameriËkog meseËnika „Hronike”.
U zakquËcima sa Samita NATO-a iz aprila 2009. godine podræava se opredeqewe srpske Vlade da Srbija postane Ëlanica NATO-a, a posle posete ameriËkog potpredsednika Xozefa Bajdena, deo aktuelne vlasti u medijima sve viπe podstiËe kampawu za ukquËewe Srbije u NATO. Kako tumaËite takvo opredeqewe dela Vlade? TrifkoviÊ: Takvo opredeqewe deprimira, ali ne iznenauje. Dominantni deo trenutne Vlade Srbije Ëine qudi koji nisu motivisani nacionalnim i dræavnim, veÊ liËnim i stranaËkim interesima. To se odraæava u bukvalno svakom aspektu wihove politike, od ekonomije i finansija do kulture i informisawa. Na planu spoqne i vojnobezbednosne politike, meutim, jaz izmeu wihove liËno funkcionalne, ali sistemski disfunkcionalne, motivacije ima potencijalno najteæe dugoroËne posledice i stoga treba da bude predmet javne debate koja je do sada, naæalost, izostala.
ImajuÊi u vidu skoriju istoriju odnosa NATO-a i Srbije, kao i Ëiwenicu da je Narodna skupπtina Srbije usvojila rezoluciju kojom proglaπava vojnu neutralnost zemqe, ko bi po Vaπem miπqewu trebalo da odluËuje o procesu prikquËivawa Srbije NATO-u: Vlada Srbije, Skupπtina Srbije ili graani Srbije na referendumu, i da li moæe biti legitimna odluka koju ne bi doneo narod na refrendumu? TrifkoviÊ: Referendum, naravno! ReË je o presudnom pitawu, niπta mawe znaËajnom za buduÊnost Srbije od Ustava, o kome su graani takoe imali priliku da se direktno izjasne. Ne sme se dopustiti nastavak prakse iz leta 2005. godine, kada je tadaπwi ministar inostranih poslova DraπkoviÊ, zakulisno i na mala vrata, potpisao sramni sporazum sa ©eferom kojim je NATO dobio pravo neograniËenog tranzita preko srpske teritorije, a osobqe Alijanse za Srbiju poniæavajuÊi eksteritorijalni status.
Iskra 1. septembar 2009.
PrikquËewe NATO-u stvorilo bi obavezu Srbiji da se dodatno vojno angaæuje u kriznim regionima πirom sveta. Uzevπi u obzir obaveze koje bi stvorilo pristupawe NATO-u i bezbednosne pretwe sa kojima se Srbija suoËava, da li bi Ëlanstvo Srbije u NATO-u poveÊalo bezbednost Srbije? TrifkoviÊ: »lanstvo uopπte ne garantuje da Êe sporovi meu Ëlanicama biti vrednovani na praviËan i uravnoteæen naËin. Konkretno, eventualni sukobi izmeu Srbije i muslimanskih vlasti u Sarajevu oko statusa Republike Srpske (Ëiju likvidaciju æele vodeÊe sile NATO), Srbije i Albanije oko statusa Kosova, ili Srbije i Hrvatske po pitawu povratka izbeglica i wihovih prava, ne bi bili arbitrirani povoqnije po Srbe nego do sada. Dobar primer pruæa sukob izmeu GrËke i Turske. Turska je 1974. godine izvrπila ilegalnu invaziju Kipra i etniËki oËistila Grke sa severnog dela ostrva. Ovo je, naravno, izazvalo gnev Grka i bilo je katastrofalno po grËke nacionalne interese, ali je GrËka bila nemoÊna da ma πta uËini. Obe zemqe su Ëlanice NATO-saveza, ali to nije znaËilo da su uæivale jednak tretman. Naprotiv, tokom Ëitave kiparske krize bilo je jasno da ameriËka strana nagiwe Turskoj, ne zato πto su Turci u ovom sluËaju imali pravo i pravdu na svojoj strani, veÊ zato πto su SAD smatrale Tursku daleko vaænijim strateπkim partnerom. Pobornici ulaska u NATO pomiwu i evropske integracije iz kojih Srbija ne treba da bude iskquËena. Meutim, ako Srbiji zaista treba ta, do daqweg nedostiæna, briselska ulaznica (πto je u najmawu ruku diskutabilno), treba biti naËisto da NATO nije preduslov za Ëlanstvo u EUi. Od 27 zemaqa-Ëlanica Ëak πest wih (Irska, ©vedska, Finska, Austrija, Malta, Kipar) nisu u NATO -u, nemaju nameru da traæe Ëlanstvo, niti
9
S. TrifkoviÊ... iko na wih vrπi pritisak da to uËine. Osim toga, ulaskom u NATO dræava pristaje na ograniËewe svog suvereniteta i podvrgavawe uvidu i kontroli spoqnih faktora. Stranim obaveπtajcima viπe neÊe biti potrebno da informacije lokalnih douπnika plaÊaju gotovinom ili kafanskim veËerama, oni Êe ih sa punim pravom traæiti i dobijati na tacni. Partnerstvo za mir, kao πto smo se uverili, predstavqalo je samo prvi korak u procesu koji zahteva potpuno podvrgavawe vojske ”civilnoj kontroli” - po recepturi g. ©utanovca i wemu sliËnih, naravno. Kada vidimo ko su ”kontrolori”, domaÊi koji su nam barem znani i strani koji to nisu, shvatiÊemo katastrofalne posledice takvog zahvata. Sve je to, naæalost, savrπeno u duhu reπenosti aktuelne vlasti u Beogradu da se razgrade sve institucije, od Vojske RS do SANU, gde koncept definisawa i oËuvawa srpskih nacionalnih interesa joπ uvek nije sasvim iskorewen.
Zagovornici ukquËivawa Srbije u NATO-u Ëesto navode da bi Ëlanstvo u NATO-u poveÊalo sveukupne pa i demokratske potencijale Srbije. Kako tumaËite ovakvo povezivawe Ëlanstva u jednoj vojnoj organizaciji sa razvojem demokratskih potencijala druπtva i koje bi po Vaπem miπqewu bile druge πtete ili koristi od Ëlanstva, odnosno odbijawa Ëlanstva u NATO-u? TrifkoviÊ: Nepotrebno je isticati moralnu problematiku ulaska u organizaciju koja je 1999. godine Srbiju bez povoda napala, a potom okupirala deo wene suverene teritorije sa koje su Srbi proterani. Ulaskom u NATO Srbija bi postala sauËesnik u sopstvenom ËereËewu. PreÊutno bi prihvatila stav da je vojna intervencija protiv we bila opravdana, sa svim posledicama koje iz takvog priznawa proizilaze.
U kampawi za prikquËewe Srbije NATO-u navodi se i to da je Srbija, odnosno SFRJ, tajnim sporazumom Josipa Broza veÊ bila vezana za ovu vojnu organizaciju i da pristupawe NATO-u, navodno, predstavqa kontinuitet u vojno-bezbednosnoj politici Srbije. Kako gledate na ovo pozivawe na „logiku tajnih sporazuma” i da li ono predstavqa opasnost po demokratski poredak u Srbiji? TrifkoviÊ: Nemam niπta protiv da se navedeni „argument” artikuliπe kao jasno i glasno izreËen stav pobornika ulaska u NATO. Bilo bi poπteno da se oni time legitimiπu kao pobornici stava da zakulisne, hladnoratovske igre, odavno upokojenog komunistiËkog diktatora, jedne veÊ 18 godina nepostojeÊe dræave i dan danas obavezuju Srbe koji u donoπewu wegovih odluka nisu uËestvovali - πtaviπe i milione wih koji u vreme donoπewa tih odluka nisu bili ni roeni.
Da li u vojno-bezbednosnoj oblasti za Srbiju postoji realna i izvodqiva alternativa NATO-u i kako u tom svetlu gledate na vojnu neutralnost Srbije?
10
TrifkoviÊ: Ovo je bitno pitawe koje iziskuje neπto detaqniji odgovor. Neokonzervativni stratezi koji su vodili spoqnu politiku pod Buπom i wihove kolege koje nastavqaju da je vode u neoliberalnom ruhu pod Obamom, smatraju da su sa Srbijom posao priveli kraju. Od stezawa obruËa oko Rusije, πirewem NATO duæ severne obale Crnog mora ne odustaju, od uplitawa na Bliskom Istoku joπ mawe. Joπ uvek su ubeeni da hegemoniju SAD-a mogu da odræe i u narednim decenijama. Zatvaraju oËi pred Ëiwenicom da, posle kratkog perioda ameriËke monopolarne globalne dominacije (1991-2008), podela svetske moÊi dobija karakteristike asimetriËne multipolarnosti. Rusija, Kina, Indija, Iran i Brazil nisu joπ monolitni „BRIK”, ali su svesne potrebe suzbijawa globalnog hegemona koji ne zna svoju meru. Znaju da shodno nacionalnoj bezbednosnoj strategiji, proklamovanoj septembra 2002. godine, SAD ne priznaju postojawe ma koje taËke na kugli zemaqskoj koja nije „vitalni ameriËki interes” od Izraela do Koreje, od Iraka do Pakistana, od Gruzije do Kosova. ZvaniËni Vaπington joπ ne shvata da doktrina globalnog intervencionizma, koja baπ svaki kutak globusa tretira kao ameriËko dvoriπte, mora imati za posledicu stvarawe kontra-koalicije, poput onih koje su doπle glave Napoleonu, Kajzeru i Hitleru. Pitawe je da li Êe, kada i po kojoj ceni za sebe i ostali svet, ovu Ëiwenicu shvatiti tvorci spoqne politike joπ uvek najmoÊnije zemqe sveta. Nije sporno, pak, da je zenit wene bahato razuzdane moÊi dostignut upravo marta 1999. godine i da je sada za nama. Za æaqewe je nesposobnost ili nespremnost nosilaca vlasti u Srbiji da tu Ëiwenicu napokon spoznaju i da iz we izvuku odgovarajuÊe pouke za opstanak srpske dræave i naroda. U sledeÊoj deceniji Srbima preti dodatna dvostruka opasnost. Preti im daqe suæavawe matiËne teritorije do taËke kada Êe ostatke wihove demografski i ekonomski iscrpqene dræave Ëiniti samo ono na πta ama baπ niko drugi ne pretenduje. Preti im istovremeni zahtev priklawawa kulturnim obrascima zapadne postmoderne, kako bi dokazali svoju zrelost za uËeπÊe u, navodno neminovnim, procesima „evro-atlanskih integracija”. Da bi Srbija tim izazovima uspeπno odgovorila, ostanak van NATO saveza predstavqa bitan preduslov. Neutralnost, uz diverzifikaciju bilateralnih savezniπtava sa protivnicima globalnog hegemonizma, nije sama po sebi dovoqna za opstanak, ali svakako jeste uslov opstanka. U trenutku krajwe rawivosti, posledwi je Ëas da Srbija svoj politiËki diskurs i strategiju opstanka ne zasniva na primerima marπala Filipa Petena i Vidkuna Kvislinga, veÊ na iskustvima kneza Miloπa ObrenoviÊa i poukama Nikole Makijavelija. 10.8.2009.
Fond Slobodan JovanoviÊ <www.slobodanjovanovic.org>
Iskra 1. septembar 2009.
Dræavni udar:
TadiÊevi savetnici vladaju Srbijom TadiÊ bi trebalo da se zapita πta mu wegov marketinπki tim radi iza lea Vesna PeπiÊ, poslanica kluba Liberalno demokratske partije, postavila je juËe u parlamentu poslaniËko pitawe traæeÊi od Vlade Srbije da obelodani detaqe ugovora koji je potpisan s lobistiËkom firmom iz »ikaga o kojem je pisala "Borba".
objaπwava PeπiÊeva.
PeπiÊeva za "Borbu" kaæe da je veliko pitawe da li je Vlada Srbije imala opravdanog osnova da stavi oznaku "strogo poverqivo" na ugovor koji Êe oπtetiti poreske obveznike za milionske sume.
"To samo znaËi da Sran ©aper, kao posrednik pregovarawa koja su dovela do tih ugovora, vodi Srbiju, a ne predsednik republike Boris TadiÊ. On bi trebalo da se zapita veÊ jednom πta mu wegov marketinπki tim radi iza lea. To su postali pravi vladari Srbije iskoristivπi TadiÊevu blagonaklonost", smatra NikoliÊ.
"Glavni problem u celoj priËi je πto javnost nije obaveπtena o tome πta rade qudi koji su izabrani da nas vode. Od kada to sekretarka Vlade moæe da potpiπe jedan takav netransparentan dokument za koji svi ministri tvrde da ga, navodno, nisu u æivotu videli. Postavila sam pitawe Vladi o tim stvarima i moraju da mi odgovore u Ëetvrtak, ali ja mislim da Êe o tome Êutati, kao i do sada", navodi PeπiÊeva. Ona smatra da cela priËa o zakquËivawu tajnih ugovora ima veze s novom strategijom Vlade Srbije u SAD. "Rekla sam ambasadoru u Vaπingtonu Vladimiru PetroviÊu da neÊe moÊi niπta da reπava preko Bele kuÊe, veÊ mora sve da ide preko Stejt Departmenta, ali oni, ipak, idu posredstvom lobista, πto je politika kako je zamiπqa mali –okica. Lobirawe za poboqπawe imixa je besmisleno, ukoliko imate takvu spoqnu politiku koja na svakom koraku radi kontra sopstvenog dobrog imixa. ©ta vredi plaÊati lobiste, ukoliko glasate protiv rezolucije EU o krπewu qudskih prava u Iranu", naglaπava PeπiÊeva. Prema wenom miπqewu, u Srbiji je uveden predsedniËki sistem u kojem predsednik Republike Boris TadiÊ rukovodi delom Vlade Srbije. "TadiÊ je sigurno znao za ovaj ugovor, jer je za taj dokument znao i JeremiÊ. Zdravom logikom, za papire su onda znali i Sran ©aper i ambasador PetroviÊ, koji od pre ima veze s politiËkom scenom Ilinoisa, odakle je ta sporna lobistiËka firma. Ta organizacija je radila za Roda BlagojeviÊa, kojem se sada sudi zbog pokuπaja prodavawa senatorskog mesta predsednika Obame. Sve u svemu, TadiÊ radi ono πto mu je Ustavom zabraweno, a to je dræawe dve javne funkcije, predsednika dræave i partije, Ëime on konstantno utiËe na DS-ov deo Vlade",
Iskra 1. septembar 2009.
Lider napredwaka Tomislav NikoliÊ kaæe za "Borbu" da πtetni ugovori koje je Vlada Srbije potpisala s kontroverznom lobistiËkom firmom pokazuju ko zapravo vlada Srbijom.
Predsednik Nove Srbije Velimir IliÊ rekao je za "Borbu" da je predsednik TadiÊ poËeo u sve da se meπa. "Meπa se u NIP, koridore, odreene resore ministarstva, nabavke, dobavqaËe, pa Ëak i najsitnije nabavke moraju iÊi preko wega i qudi iz wegovog kabineta. Oni su potpuno izaπli iz okvira Ustava. To je isto kao da su izvrπili dræavni udar. Jednu parlamentarnu dræavu koja je funkcionisala sasvim dobro, potpuno su preveli u predsedniËki sistem gde wegov kabinet odluËuje o svemu. ©ef tog kabineta, gospodin RakiÊ, oËigledno daje instrukcije Vladi, skida zakone, pravi dilove, ugovore, sve πto hoÊete da reπite i da se dogovorite. Kad god nama treba neπto iz opozicije, vlast nam uvek odgovara da se obratimo tom gospodinu RakiÊu", naglaπava IliÊ. On smatra da qudi iz TadiÊevog okruæewa, ©aper i KrstiÊ, u stvari vode Srbiju. "Verovali ili ne, vis "Idoli" vodi Srbiju. Ne shvatam kako grupa muziËara na osnovu marketinga vodi Srbiju, a da se ne poπtuju ekonomski zakoni i principi. Sve je to jedan tip marketinga koji pokriva ili raskrinkava protivnika, a diæe u zvezde vladajuÊu koaliciju, i jednostavno niπta se ne moæe uËiniti bez TadiÊa i wegovog kabineta", rekao je IliÊ i dodao da predsednik takvim ponaπawem poniæava parlament. ©ef poslaniËkog kluba DSS-a Miloπ AligrudiÊ navodi za "Borbu" da postoji niz primera koji pokazuju da predsednik dræave upravqa i Vladom. "Brojne izjave predsednika u javnosti nam govore da on najavquje sledeÊe poteze Vlade. Govori nam o projektima koje bi Srbija trebalo da (Kraj na str. 13/2)
11
Zakon o restituciji uskoro pred Skupπtinom
SVI ∆EMO PLA∆ATI ZA OTETU IMOVINU Viπe od 600.000 hektara danas dræavnog zemqiπta koje su komunisti oteli posle 1945. godine nikada neÊe biti vraÊeno zakonitim naslednicima! Zakon o restituciji koji Êe u Parlamentu biti do kraja ove godine uvodi meru objediwavawa vlasniπtva nad objektom i zemqiπtem. To praktiËno znaËi da Êe svako ko na otetom zemqiπtu ima kuÊu, stan, fabriku ili poslovni prostor automatski postati vlasnik zemqiπta besplatno ili za beznaËajnu sumu novca. ObeπteÊewe za ovako pokloweno zemqiπte plaÊaÊe graani Srbije. SliËna mera, koja je izazvala erupciju nezadovoqstva u javnosti, predloæena je i u zakonu o planirawu i izgradwi, s tim πto se odnosi samo na graevinsko zemqiπte, dok se u zakonu o restituciji proπiruje na sve druge vrste zemqiπta koje su danas u dræavnom vlasniπtvu. - Zakon o restituciji Êe poËivati na osnovnom pravilu objediwavawa vlasniπtva nad objektom i zemqiπtem. Ova vlada je odluËna da do kraja godine donese zakon o restituciji. Da ovo nisu prazne priËe, kao neko ko je u ministarstvu zaduæen za pripremu i izradu zakona, spreman sam da podnesem ostavku ukoliko Vlada do kraja godine ne zavrπi ovaj posao - kaæe Slobodan IliÊ, dræavni sekretar u Ministarstvu finansija. Donoπewe zakona o restituciji, koji je jedan od osnovnih uslova za pristup EU, bilo je kquËni deo svih politiËkih programa i obeÊawa posle 2000. godine. Ovaj zakon, koji su osim Srbije donele sve bivπe komunistiËke zemqe u okruæewu i zapadnoj Evropi, najboqi je pokazateq da je jedna dræava raskrstila sa balastom bivπeg reæima i ispravila nepravde koje je naneo svojim graanima. Meutim, srpske vlasti su radije birale da loπom privatizacijom otetu zemqu i objekte prodaju za kolike-tolike sume novca politiËki podobnim liËnostima. Tako je privatizovan veliki deo zemqiπta koje je moglo biti vraÊeno u naturi, Ëime dræava ne bi snosila prevelike troπkove obeπteÊewa naslednika. U meuvremenu, kapital prikupqen od ionako loπe privatizacije potroπen je i izgubqena je svaka moguÊnost da se od tog novca obeπtete originalni vlasnici. - U Srbiji i danas vlada komunistiËki duh - da se otima od naroda i daje politiËki podobnima. OËigledno je da je ideja onih koji su na vlasti bila da se odloæi taj nazovi proces restitucije dok ne rasprodaju sve πto mogu. Qudi koji su i danas na vlasti, koji upravqaju stankama i sede u wihovim vrhovima gotovo Ëitavu deceniju blokirali su pravednu restituciju, a i sada to rade. Bojim se da Êe i zakon koji sada donesu biti neπto πto bi trebalo da bude naslovqeno kao Zakon o restituciji, ali Êe efekat biti palijativan, beznaËajno mali i uvredqiv - kaæe Milan ParivodiÊ, advokat, bivπi ministar i tvorac Nacrta zakona o restituciji iz 2005. godine koji je podræao
12
Evropski parlament. Licitirawem stotinama milijardi evra, koje su navodno neophodne za obeπteÊivawe naslednika, politiËari veÊ Ëitavu deceniju zastraπuju i obmawuju graane. »ak i sada, kada se realne procene o novcu koji je potreban za obeπteÊewe kreÊu izmeu milijardu i dve i po milijarde evra, mogu se Ëuti paranoiËni povici o daleko veÊim sumama koje dræava (odnosno poreski obveznici) „ni u milion godina” neÊe moÊi da isplate. Upravo zato je sasvim nejasno zaπto se Vlada opredelila da se i zemqiπte koje je moglo biti vraÊeno u naturi novim zakonom dodeli aktuelnim vlasnicima objekata na tom zemqiπtu. Samim tim Êe poreski obveznici morati da plaÊaju daleko viπe kako bi se obeπtetilo zemqiπte koje je dræava poklonila ili zabadava prodala vlasnicima objekata. Da se radi o daleko veÊoj sumi, potvruje i dræavni sekretar Slobodan IliÊ, a πto se novca neophodnog za obeπteÊewe tiËe, on kaæe: - To Êe zavisiti iskquËivo od ekonomske moÊi dræave. Sasvim je sigurno da se neÊe vraÊati 100 odsto sume, jer to nije radila niti jedna dræava, ali Êemo pokuπati da utvrdimo koliko-toliko pravednu sumu. Krajem septembra zajedno sa Savetom Evrope pripremamo konferenciju na kojoj Êe se razgovarati o takvim pojedinostima i uporediÊemo naπ predlog zakona sa iskustvima drugih zemaqa koje su veÊ sprovele restituciju. Tek nakon toga Êemo imati finalnu verziju zakona - kaæe IliÊ. Prema reËima Mileta AntiÊa, koordinatora Mreæe za restituciju, iznosi za obeπteÊewe naslednika koje vlast pomiwe Ëiste su gluposti. - Wihova jedina ideja je da opqaËkaju πto viπe a da ne vrate niπta ili πto mawe. Slovenci su naslednicima vratili skoro sve u naturi, a tamo gde to nije bilo izvodqivo kompenzovali su novcem i dræavnim obveznicama. SliËno su uradili i u Hrvatskoj i Makedoniji, samo Srbija nije reπila pitawe restitucije - kaæe AntiÊ. Sporno jedinstvo vlasniπtva nad objektom i zemqiπtem osnovna je razlika izmeu aktuelnog Zakona i Nacrta koji je 2005. godine napravio dr ParivodiÊ. Prema ParivodiÊevom reπewu, starom vlasniku se vraÊa zemqa, a vlasnik objekta po zakonu postaje zakupac i plaÊa zakupninu po ceni koju lokalna samouprava odredi za to zemqiπte, kao πto je do sada kroz raËun Infostana plaÊao koriπÊewe gradskog graevinskog zemqiπta. - Kada je nekome otet objekat, pa mu je oteto i zemqiπte, pa je taj objekat dat nekome besplatno na koriπÊewe, a taj ga otkupio pedeset puta ispod cene, onda su reπewa koja predlaæe zakon o restituciji katastrofalna. Ako mi takvoj osobi besplatno ili za simboliËnu sumu damo zemqiπte,
Iskra 1. septembar 2009.
Svi Êemo plaÊati...
TadiÊevi savetnici... (sa str. 11)
mi smo mu to praktiËno poklonili. To lice koje je veÊ na poklon dobilo stan ili kuÊu sada pride na poklon dobija i zemqiπte, a postavqa se pitawe ko Êe to da vrati originalnom vlasniku ili potomku. Da li to treba da plati onaj ko je na toj zemqi ili svi graani Srbije plaÊawem poreza pita se ParivodiÊ.
zavrπi, πto ne bi trebalo da ima nikakve veze s wegovom funkcijom i kabinetom. U tom kontekstu, nije Ëudo πto ©aper posreduje u ugovarawima ili utiËe na zakquËewe ugovora izmeu dræave Srbije i drugih institucija, firmi ili dræava", objaπwava AligrudiÊ.
Ministarstvo finansija se, meutim, u stvarawu zakona nije rukovodilo ovakvom logikom, veÊ se, kako kaæe IliÊ, odluËilo za jedinstvo vlasniπtva kako bi izbeglo potencijalne sudske sporove izmeu vlasnika zemqe i zakupca. Samim tim Êe privatizacioni magnati, kakvih je u Srbiji nekoliko, uz firmu koju su kupiili od dræave sada dobiti i zemqiπte na kojoj se ona nalazi. U nekim sluËajevima radi o nekoliko desetina hiqada hektara zemqe. - Ova zakonska odredba najviπe Êe odgovarati tajkunima. To je princip pqaËke, a ne jedinstva, jer pravi princip glasi da onome kome pripada zemqa pripada i ono πto je na woj - kaæe AntiÊ. Na kraju, Ëini se da Êe najmawu dobit od ovog zakona imati oni zbog kojih se i pravi.
On smatra da svi koji poznaju premijera CvetkoviÊa ni ne oËekuju od wega da upravqa Vladom. Æeqko Ivawi poslanik G17 plus istiËe za "Borbu" da Vlada Srbije ima moguÊnost da stavi oznaku tajnosti na bilo koji dokument, a pogotovo na ugovor o lobirawu. "Ne znam da li je Srbiji potrebna takva vrsta lobirawa, ali sam siguran da je Vlada odluËila da ima svrhe da zavede takve dokumente pod oznaku poverqivosti. Kako dokumenata ima mnogo, ne Ëudi me πto ministri ne pamte sve πto proe ispred wih u jednom danu", navodi Ivawi. Reagovawe
- Stari vlasnici ni u jednoj dræavi nisu bili sasvim zadovoqni, pa ni ovde verovatno neÊe biti. Ministarstvo Êe voditi raËuna o ekonomskoj moÊi dræave i to Êe biti osnova za odreivawe procenta ukupne sume koja Êe biti na ime obeπteÊewa vraÊana naslednicima - kaæe Slobodan IliÊ. Poigravawe sa ciframa VeÊina onih koji se protive vladinom poimawu restitucije najviπe zamera poigravawe s nerealnim ciframa potrebnim za obeπteÊewe naslednika originalnih vlasnika. Kako kaæu, takve priËe su obiËno straπilo za narod jer uz naturalnu restituciju (koja Êe u novom zakonu biti ograniËena) daleko mawe sume bile bi potrebne za obeπteÊewe: Diana DragutinoviÊ 4 milijarde dolara; Milan ParivodiÊ najviπe 2,5 milijardi evra; Slobodan IliÊ najmawe 10 milijardi evra; Mile AntiÊ oko 1,5 miliijardi evra. Ko, koliko i πta potraæuje 140.000 pojedinaca se prijavilo za povraÊaj imovine; Prijave su razvrstane u 73.000 predmeta; Viπe od 90 odsto traæene imovine je u vlasniπtvu dræave; 97 odsto zahteva odnosi se na zemqiπte... Restitucija u brojkama Vrsta imovine - Povrπina u ha Zemqiπte 246.503; Poqoprivredno zemqiπte 300.732; ©umsko zemqiπte 42.964; Graevinsko zemqiπte 10.900; Poslovni prostor 616; KuÊe 12.861; Stanovi i zgrade 1.625; Drugi graevinski objekti 1.087; Ostalo 14.454. Blic, 9.8.2009. <www.blic.rs>
Iskra 1. septembar 2009.
Irena RadisavqeviÊ Petar –uroviÊ
Poverenik za informacije od javnog znaËaja i zaπtitu podataka o liËnosti Rodoqub ©abiÊ obratio se redakciji „Borbe” povodom teksta objavqenog u ponedeqak, 27. jula, pod nazivom „Tajnost ugovora, besmislica i glupost Vlade Srbije”. U pismu se navodi da je na naslovnoj strani objavqen tekst „koji sadræi, u osnovi korektnu, interpretaciju razgovora koji sam na temu `tajnih` ugovora o lobirawu vodio sa novinarkom Vaπeg lista”. „Meutim, pomenutom tekstu, na naËin koji implicira da se radi o mojim reËima, dali ste naslov koji nema osnova u sadræini razgovora: `Tajnost ugovora, besmislica i glupost Vlade Srbije`. U razgovoru sam polazeÊi od mog opπte poznatog stava da sva raspolagawa javnim resursima, a pogotovo novcem moraju biti maksimalno transparentna naglasio da se to svakako odnosi i na predmetne ugovore o lobirawu. U vezi s wima, imajuÊi u vidu visok nivo transparentnosti koji je u poslovima lobirawa obezbeen u SAD, rekao sam da zaista nema nikakvog smisla da sadræina tih ugovora bude dostupna ameriËkoj javnosti a da kod nas isti ugovori budu `strogo poverqivi`. ReË `besmislica` a pogotovo reË `glupost` nisam koristio. Svako ko me imalo poznaje zna da, u javnim istupima, nikada ne koristim uvredqive reËi. Ne mislim naravno da su one, u skladu sa savremenim standardima slobode izraæavawa apsolutno zabrawene, ali mislim da ih kod nas, u javnoj debati, ima i previπe. Zbog toga ne æelim i nikada tome ne dajem liËni doprinos, pa oËekujem da ovo pismo objavite kao ispravku”, navodi se u pismu Rodoquba ©abiÊa. Borba, 28.7.2009. <www.borba.rs>
Ivan Kriπka Podvukla - Iskra) (P
13
©ok buduÊnosti
SRBIJA NA PUTU KA EU MLADI DAQE OD SRBIJE Ako druπtvo nije u stawu da kreira nove socijalne vrednosti, da reafirmiπe ulogu porodice, da obezbedi stabilnost, sigurnost i druπtvenu solidarnost, egzodus Êe se nastaviti
teretom. Ni porezi se zato ne mogu smawivati, pa troπkovi radne snage ostaju previsoki. NeÊe proÊi puno vremena, a Srbija Êe otkriti da se granica za odlazak u penziju mora poveÊati, πto pre to boqe.
Za dræave Ëija sredworoËna strategija seæe do ponedeqka, a dugoroËna do prvih izbora, emigracija je spasonosno ekonomsko reπewe za probleme nezaposlenosti i platnog bilansa.
Geostrateπka dimenzija problema je takoe zabriwavajuÊa. Ako se ne dogodi Ëudo, ako prirodni priraπtaj stanovniπtva ostane negativan a emigracioni tokovi se ne promene, Srbija Êe na svakih pet godina gubiti otprilike onoliko stanovnika koliko ih danas æivi u Kragujevcu. KoristeÊi isto poreewe, Srbija Êe u narednih 25 godina ostati bez Kragujevca, Niπa i Novog Sada, dok Êe se ogromni nenaseqeni prostori opasno poveÊavati.
Svaki emigrant je Ëovek mawe na birou rada, pa dræava skrπtenih ruku uspeπno reπava problem nezaposlenosti. Uz to, emigranti godiπwe unesu dva do tri puta viπe novca nego πto u Srbiju dolazi po osnovu stranih investicija i prihoda od prodaje dræavne imovine. Ovaj novac ublaæava probleme katastrofalnog trgovinskog bilansa i omoguÊava kontinuirano troπewe iznad moguÊnosti. U konaËnom bilansu, velika emigracija je katastrofalan ekonomski proces i poraz dræavne politike.
VerovatnoÊa da Srbija radikalno promeni dosadaπwe trendove je mala. Najsnaæniji emigracioni udar je okonËan u posledwih dvadeset godina, a razmere toga su delimiËno skrivene prilivom izbeglica iz nekadaπwe Jugoslavije. Otvarawe Evrope Êe samo dodatno olakπati nastavqawe emigracionih trendova i pojaËati sezonsku emigraciju.
Emigrant je sa sobom poneo znawe koje je finansirala dræava matica, i to je najgori oblik odliva kapitala kojim se jaËaju konkurentske zemqe, a slabi sopstvena. Kako je πkolovanog i kvalitetnog kadra sve mawe, Srbija ne moæe biti privlaËno odrediπte za proizvodne investicije i ova realnost je jasno vidqiva.
Da bi ublaæila ove razorne tokove, Srbija mora radikalno promeniti ekonomsku politiku i umesto ekonomije koja samo troπi, mora postati ekonomija koja πtedi, investira i otvara radna mesta. Ovo je ne samo teπko, veÊ je i nedovoqno.
Ni novac koji je u Srbiju doznaËen ne ostaje u woj, veÊ se kroz kupovinu uvozne robe vraÊa zemqama koje stvaraju vrednosti. Iz ugla ekonomske analize sasvim je svejedno da li emigranti u Srbiju πaqu novac, ili pakete sa robom. Paketi Êe æivot uËiniti snoπqivijim, ali neÊe otvoriti radna mesta, niti Êe popraviti razvojne πanse Srbije.
Da bi se mladi zadræali u Srbiji, wihova egzistencija mora imati viπe smisla od one u Ëijem su centru samo novac i potroπwa. Ako druπtvo nije u stawu da kreira nove socijalne vrednosti, da reafirmiπe ulogu porodice, da obezbedi stabilnost, sigurnost i druπtvenu solidarnost, egzodus Êe se nastaviti. Srbija ne moæe zadræati mlade nudeÊi identiËan model glorifikacije individualizma i hedonizma koji se na viπem nivou druπtvenog bogatstva nudi i na Zapadu.
Imigranti u tuim zemqama rade i stvaraju vrednost, plaÊaju poreze i pune buxete, izdræavajuÊi tako tue penzione i zdravstvene sisteme. Imigranti unose i fertilni kapital, podmlauju strukturu stanovniπtva i popravqaju odnos izmeu radno sposobnog stanovniπtva i penzionera. U maticama je proces suprotan, pa se starewe nacije ubrzava. Emigranti sa sobom odvode decu, a ne roditeqe. Wih ostavqaju u Srbiji, gde Êe penzije i sve veÊe troπkove zdravstvene zaπtite finansirati sve mawi broj zaposlenih. Odnos radno sposobnih i penzionera kontinuirano se pogorπava, πto obara i penzije i kvalitet zdravstva. Istovremeno, buxet tone pod ovim
14
Potrebni ekonomski, socijalni i vrednosni preokret, naæalost, ide protiv duha vremena, protiv socijalne inercije - i zato je malo verovatan. Kada se bude prenula iz sna, Srbija Êe se suoËiti sa novom situacijom u kojoj Êe morati da stimuliπe, ili bar prihvati imigraciju, koja Êe po logici migracionih tokova dolaziti sa Kosova i iz Azije. Ovo nije katastrofiËna, veÊ realistiËna projekcija Srbije u naredne dve ili tri decenije. Za taj socijalni i kulturni πok, Srbija se mora pripremiti. Politika, 28.7.2009.
Nebojπa KatiÊ Finansijski konsultant
Iskra 1. septembar 2009.
KAKO SU NAS OPQA»KALI (1) Dug dræava bivπe SFR Jugoslavije veÊi od 133 milijardi evra odnosno oko 185 milijarde dolara Bez pretenzija da ovom prilikom ulazim u politiËko-nacionalne, pa i verske razloge razbijawa SFR Jugoslavije, kojih je neosporno bilo, æelim da vam na praktiËnom primeru pokaæe stvarne, i glave razloge za weno razbi jawe. Kome je razbijawe Jugoslavije trebalo, ko je tu profitirao, a ko ostao opqaËkan zakquËite sami. Bivπa Jugoslavija u trenutku raspada dugovala je oko 16 milijardi dolara ili radi lakπeg raËunawa ako to po danaπwem kursu preraËunamo oko 11,5 milijardi evra. Posle 17 godina od raspada, krajem 2008. godine dræave, Ëlanice bivπe jugoslovenske federacije dugovale su ukupno 117,3 milijardi evra, a po nezvaniËnim podacima poËetkom jula ove godine duguju frapantnih 133 milijarde evra. Kaæem frapantnih jer je ovo dræavni dug, kome treba dodati joπ bar isto toliki, nastao zaduæivawem preduzeÊa kod banaka u inostranstvu, ali i samih graana kod opet inostranih banaka koje posluju na ovim prostorima. Tada te 1990-te, Vlada SFR Jugoslavije koju je vodio Ante MarkoviÊ, nije mogla da dobije nove kredite, jer su strani poverioci kao MMF i SB procewivali da je Jugoslavija prezaduæena. Kada tih 16 milijardi dolara uporedite sa danaπwim stepenom zaduæenosti cela stvar izgleda neverovatna. Postavqa se pitawe da li su qudi iz MMF, SB, kao i ostali poverioci u meuvremenu poludeli ili je sve uraeno da bi se nepostojeÊim parama (laænim novcem, bez pokriÊa) opqaËkala realna imovina zemaqa bivπeg socijalistiËkog bloka. Putem nametnutih „privatizacija”i gramzivoπÊu zapada spirala zaduæivawa se sve viπe ubrzavala sve do momenta kada je svet finansija uleteo u neke virtualne vode koje su na kraju dovele celu planetu do praga finansijskog i monetarnog sloma. Ali da to razmotrimo malo kroz brojke.
ekonomsku prizmu pokaæem zaπto je SFR Jugoslavija razbijena i pokaæem kako smo time svi mnogo izgubili sa realnim izgledima da se neÊemo oporaviti ni u narednih 50 godina. I ©vajcarska je dræava triju nacija, Nemaca, Francuza i Italijana, ne vole se meusobno, ali zajedniËku dræavu Ëuvaju kao interes dobrog æivqewa. Pa da joπ jednom ponovim. U oËi konaËnog raspada SFR Jugoslavije u oktobru 1991, prema podacima Narodne banke Hrvatske (NBH), bivπa dræava bila je duæna oko 11,5 milijardi evra odnosno oko 16 milijardi dolara preraËunato po sadaπwem odnosu dolara i evra. I tada nas je MMF (Meunarodni monetarni fond) kao i SB (Svetska banka) proglasila visoko zaduæenom zemqom kojoj se viπe ne bi trebali odobravati meunarodni krediti. InsistirajuÊi da se sa SFR Jugoslavijom mora uraditi obiman reprogram otplate duga uz obavezne reforme celog finansijskog sistema. Ali to je bilo tada. ©to se novih zaduæivawa tiËe danas bi cela stvar trebala da bude mnogo teæa, jer iste te dræave koje su Ëinile bivπu Jugoslaviju prema preseku NBH na dan 30. juna 2008 godine dugovale su ni mawe ni viπe nego 94,8 milijardi evra. U januaru 2009. godine ta cifra se popela na 117,3 milijardi evra da bi 1. jula 2009 iznosila 133 milijardi evra (procewena vrednost) ili neverovatnih 184,98 milijardi dolara. Deo ovog ubrzanog zaduæivawa od 94, 8 na viπe od 133 milijardi evra sve dræava i wihove politiËke „elite” pravdaju finansijskom krizom, ali kako pravdati ovoliku zaduæenost do pojave finansijske krize? Ali gle Ëuda. MMF i SB sada ne procewuju da su zemqe proistekle iz eks Jugoslavije, sa pokidanom i rasparËanom privredom prezaduæene, veÊ dele kredite i kapom i πakom. TaËno, najËeπÊe za popunu takozvanih deviznih rezervi, koje mi kao i ostale navedene dræave opet Ëuvaju u wihovim velikim zapadnim bankama. PqaËkawe Srbije
Prema podacima Ministarstva finansija Hrvatske raspodela duga eks Jugoslavije od 11,5 milijardi evra najveÊim delom sprovodila se po kquËu MMF-a i odlukama „Badinterove komisije”. Tako je SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) 4,198 milijardi evra), nasledila 36,5 odsto (4 Hrvatska je preuzela 28,5 odsto (3 3,278 milijardi 1,886 milijardi evra) duga, Slovenija 16,4 odsto (1 1,518 milijardi evra), Bosna i Hercegovina 13,2 (1 621 miliona evra). evra) i Makedonija 5,4 odsto (6 To je prema sadaπwim dugovawima viπe nego skromno zaduæewe i prava Boæija blagodet. Da odmah raπËistimo. Ne spadam u jugonostalgiËare veÊ mi je namera da kroz Ëisto
Iskra 1. septembar 2009.
Da prvo malo razjasnimo sluËaj Srbije. Kada su 1992. SR Jugoslaviji (Srbiji i Crnoj Gori) uvedene sankcije mi smo prema MMF, SB, Londonskom i Pariskom klubu dugovali oko 6,944 milijardi dolara ili 4,991 milijardi evra prema danaπwem kursu. S obzirom da smo bili u blokadi te da je platni promet sa inostranstvom bio blokiran SR Jugoslavija nije mogla redovno da otplaÊuje svoj dug niti da se zaduæuje. No ipak mi smo preko privatnih ili navodno privatnih firmi (zbog niske cene duga) otkupili deo duga pa smo 2000. godinu doËekali sa ukupnim dugom od oko 5,600 milijardi dolara odnosno 4,026 milijardi evra.
15
Kako su nas... Gotovo svima je poznato da je zapad u ruπewe MiloπeviÊa uloæio veliki novac a da je samo za organizaciju 5. oktobra potroπeno oko 70 miliona dolara. Ali zapad ne baca pare. Odmah po dolasku „demokratske vlasti” samozvani „eksperti” iz G-17+ preuzimaju obimne radwe da se mentorima koji su ih doveli na vlast, te uloæene pare u ruπewu MiloπeviÊa vrate. Tako je Miroqub Labus kao potpredsednik Savezne vlade nonπalantno potpisao da SR Jugoslavija prihvata da plati sve redovne, zatezne i kaznene kamate MMF-u, SB, i ostalim gore pomenutim poveriocima. Joπ nonπalantnije je prihvatio da se SR Jugoslavija odriËe svih kamata na naπa blokirana sredstva u stranim bankama, koja uzgred reËeno ni do danas nisu vraÊena - a radilo se o sumi od oko 1,7 milijardi dolara. Znao je Labus, a i zapadwaci, da su nas oni uvoewem sankcija i prekidawem platnog prometa sa inostranstvom blokirali i onemoguÊili da redovno servisiramo dugove, te da mi u tom delu ne snosimo nikakvu krivicu - veÊ iskquËivo oni. Ali zato je Labus i doveden na mesto potpredsednika Vlade, a asistent DinkiÊ za guvernera NB Jugoslavije, kako bi sve te Ëiwenice ignorisali i svojim zapadnim mentorima omoguÊili debelu pqaËku Srbije. Tako su zapadni leπinari preko noÊi samo na naplaÊenim kamatama „zaradili” oko 8,6 milijardi dolara, pa se naπ dug sa 5,6 popeo na 14,2 milijarde dolaara. Od strane zapada, perfektno uraen posao. U ruπewe „neposluπne” MiloπeviÊeve vlasti uloæiπ oko 200 miliona dolara, a onda instaliraπ svoje podanike i odmah si „zaradio” 12,4 milijardi dolara. Da ne bude zabune, 8,6 + 1,7 otetih sredstava + 2,1 po istoj metodologiji proraËunatih kamate na naπa zamrznuta sredstva iznosi 12,4 milijarde dolara koje danas svi mi ubrzano otplaÊujemo. Onda nam uz „posebne pregovaraËke sposobnosti” Labusa i DinkiÊa navedeni poverioci πirokogrudo otpiπu 2,8 milijardi dolara duga, pa Labus i DinkiÊ poberu politiËke poene kod graana. U Ëitavu obmanu graana aktivno uËestvuju i „demokratskih” mediji pod kontrolom Soroπa laæno informiπuÊi graane da je SR Jugoslaviji otpisan veliki deo duga - a to nije Ëak ni onaj iznos koji nam je otet. Pa umesto da pomenuti „eksperti” kriviËno odgovaraju za ogromnu πtetu nanetu dræavi, oni i daqe ekspertuju, uniπtavajuÊi zemqu. Druga etapa pqaËke nastupa odmah. Sobzirom da su nas bombardovawem temeqno razorili, onesposobili i ono malo privrede koja je neπto radila, zemqa nije u moguÊnosti da redovno vraÊa tranπe prekomponovanog zaduæewa od 9,6 milijardi dolara, i mora da od MMF i SB uzima nove kredite kako bi redovno servisirala dugove i popunila buxet. I sa „dobrog” zapada krediti stiæu, ali uz uslove naravno.
16
Tu uz uslove poËiwe treÊa faza pqaËkawa Srbije. Prvi uslov je da DinkiÊ i Labus likvidiraju sve naπe znaËajnije banke kako bi se otvorio prostor za ulazak zapadnih stranih banaka. One Êe onda pokupiti πtedwu graana i naπim parama lomiti privredu, selektirajuÊi koju Êe proizvodwu kreditirati, a koja Êe preduzeÊa neodobravawem kredita oterati u steËaj da bi ih u Ëetvrtoj fazi pqaËke kupili πto jeftinije. Pored otvarawa prostora stranim bankama za pqaËku privrede i graana koja se i danas sprovodi putem enormnih kamata, vaænost likvidacije domaÊih banaka bila je i u tome πto su one imale kao garanciju svojih potraæivawa vlasniπtvo nad velikim delom privrednih subjekata, koji se pod hipotekama domaÊih banaka nisu mogli prodati zapadnim kupcima. Naπi veÊ navedeni „eksperti” dovedeni na vlast da to sprovodu, preduzimaju odluËne korake i za samo dva dana zatvaraju sve naπe znaËajnije banke, a na ulicu πaqu oko 9.200 bankarskih Ëinovnika. »ak su ih i u MMF-u pohvalili da je posao uraen perfektno, temeqno, i krajwe efikasno. Nisu ostali samo na pohvalama, veÊ su Labusu, DinkiÊu i JelaπiÊu obezbedili mesta, ako neπto poe po zlu, a i odvojili dobre milionske iznose na wihovim raËunima u stranim bankama kako bi u svakom sluËaju bili obezbeeni. Da bi bankarska pqaËka trajala πto duæe svetski bankari su odvojili i nekoliko desetina miliona evra da bi ovi „eksperti” formirali svoju stranku, koja Êe kroz Skupπtinu i Vladu u kojoj uËestvuju, sada institucionalno nastaviti pqaËkawe Srbije. U naπoj politiËko-vladajuÊoj „eliti” svi igraËi imaju svoje uloge, od „umerenih nacionalista” preko pragmatiËara, do onih koji su direktno antisrpski orijentisani - pa na izborima imamo πiroku lepezu izbora. Ali kada sve wih prema onome πto su uradili proanalizirate shvatite da je to isti oloπ ofarban samo razliËitim bojama. Pre nekoliko godina napisao sam tekst „»etiri jahaËa apokalipse” opisujuÊi pred izbore, ko su i πta su ti naπi vodeÊi kandidati i stranke. Ubrzana privatizacija Labus i DinkiÊ su svoje zadatke odradili vaqano i otvorili prostor tako da je sada mogla da otpoËne Ëetvrta faza pqaËkawa Srbije ubrzana privatizacija. U skladu sa zapadnim programima sada na scenu stupa druga pripremqena ekipa sa –iniÊem kao premijerom, –eliÊem kao ministrom finansija i ekonomije, Aleksandarom VlahoviÊem ministrom za prestruktuirawe privrede i privatizaciju, Ëijem ministarstvu ujedno pripada i vladina Agencija za privatizaciju. Goran NovakoviÊ postaje ministar energetike i rudarstva, Goran PitiÊ ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, Marija Raπeta VukosavqeviÊ za saobraÊaj i telekomunikacije i da ne nabrajam sve te eksperte lopovluka. Za –eliÊa, NovakoviÊa, PitiÊa gotovo niko nije ni Ëuo, jer upravo kao
Iskra 1. septembar 2009.
„eksperti” doleÊu iz inostranstva pravo u kquËne ministarske foteqe. VlahoviÊ i –eliÊ su se kao eksperti konsultanti veÊ „proslavili” u Poqskoj, »eπkoj... pa su ih otuda i bukvalno proterali, ali su za naπu ubrzanu privatizaciju, odliËni - jer su se za zapadne mentore veÊ dokazali. U socijalistiËkom sistemu gotovo su svi æiveli su od svojih plata koje nisu omoguÊavale sticawe znaËajnijeg bogatstva. Stoga u ubrzanoj privatizaciji graani Srbije nisu mogli ni da uËestvuju jer nisu raspolagali kapitalom kojim bi mogli kupiti bilo koje preduzeÊe. Novac su jedino imale strane zapadne kompanije za koje je ubrzana privatizacija kroz sve ove gore navedene poteze i pripremana. Brzo je „kupqeno” sve ono za πta su stranci bili zainteresovani, po bagatelnim cenama koje Ëak ne prelaze ni samu vrednost zemqiπta na kojoj se neka fabrika nalazila. Tako su od strane zapada instalirani VlahoviÊi, –eliÊi... odraivali poslove za koje su na vlast i dovedeni. NaveπÊu neke primere koji mnogo toga govori i objaπwava zaπto je Srbija danas u bezizlaznoj privrednoj situaciji osuena da æivi iskquËivo na kreditima MMF, SB, i stranih poverilaca. Rasprodaja „Sartida” Kad „Sartid”-u (æelezara, nova i stara, fabrika belih limova, vaqaonica...) skinete 650 miliona deviznih kredita obaveza i to prebacite da vraÊa dræava, a onda ga prodate za 26 miliona to je viπe nego pqaËka. Jer ste Srbiju oπtetili za viπe od 2,5 milijardi dolara. Kako? Sartid je strancima bio interesantan jer je to bila relativno nova æelezara, dobro lociran pored Dunava Ëime je transport koncentrata gvoæa olakπan, i koja je u svom sastavu imala i vaqaonicu limova, kao i vaqaonicu traæenih belih limova. Ono πto je bilo posebno interesantno je, da se u Srbiji posle bombardovawa nalazilo oko 11-15 miliona tona najkvalitetnijeg otpadnog gvoæa, od sruπenih mostova, hala i drugih objekata. To je znaËilo da se sirovina sa preko 90% metala nalazi u preËniku od svega nekoliko stotina kilometara od æelezare, i kada se to pretopi ostvariÊe se ogroman profit - jer je cena gvoæa na svetskom træiπtu bila odliËna. Ujedno to otpadno gvoæe je perfektna sirovina za kontinuirani rad æelezare od 6-7 godina punom parom. Æelezara danas ne radi jer zalihe otpadnog gvoæa su gotovo istopqene, cena gvoæa na træiπtu je pala, a ogroman profit „US Steel Serbia” je odavno prebacio na raËune u SAD. Srbiji je ostalo ogromno ekoloπko zagaewe o kojemu su vlasti Êutale, hiqade otpuπtenih radnika, a sada i preostali radnici æelezare na prinudnom odmoru, sa neizvesnom buduÊnoπÊu kada Êe se rad, i da li Êe se rad uopπte nastaviti. Dræava je graane i radnike obmawivala uspeπnim radom „US Steel Serbia” najveÊim izvoznikom u Srbiji koja od tog izvoza
Iskra 1. septembar 2009.
nema niπta jer novac od tog izvoza ne ostaje u Srbiji. Privatizacioni „eksperti”nisu objasnili da su takvom privatizacijom debelo opqaËkali Srbiju i da Êe strani vlasnik u Srbiji neπto raditi dok mu taj posao donosi dobar profit, kada toga viπe ne bude ili kada se on izjednaËi sa zemqom iz koje dolazi, zatvoriÊe fabriku i sve radnike otpustiti. To je privatno, sada wegovo, i Vlada ga u tome ne moæe niËim spreËiti. „Privatizacija” profitabilne duvanske industrije Drugi biser privatizacije je prodaja obe fabrike cigareta u Niπu i Vrawu za oko 850 miliona dolara, ali pod uslovom da 5 godina oni imaju potpuni monopol na træiπtu cigareta u Srbiji, pa samim tim kontroliπu i uvoz cigareta. Ako znamo da graani Srbije godiπwe na cigarete troπe oko 1,2-1,3 milijardi dolara. Lako moæete izraËunati za koliko Êe strani kupci otplati kupqene fabrike i kakav Êe onda profit zgrtati godinama. Ono πto je tu joπ katastrofalnije „DIN-Philip Morris” i „British American tobacco“, Ëim su fabrike kupili otpustili su skoro polovinu radnika i prebacili ih na naπ i onako preoptereÊen penzijski fond. Doveli su i svoje dobavqaËe pa se u Srbiji viπe ne proizvode kartonske paklice, polipropilen za pakovawe, dok se i duvan uvozi iz Turske... ili kratko reËeno u srpskim cigaretama nema ni S od proizvoda iz Srbije. Koliko je u tom lancu proizvodwe cigareta qudi ostalo bez posla moæete videti u MaËvi, Posavini, juænoj Srbiji, gde se duvan viπe i ne seje, a hiqade seoski domaÊinstava je ostalo bez znaËajnih prihoda. Zatvorena je „Viskoza” u Loznici, jer svoj polipropilen i celofan viπe nema kome da proda, a „Kartonka Avala” se svela na radionicu sa 50-tak zaposlenih. Da vam ne bih oduzimao vreme naveo sam samo dva primera mada i u Srbiji ima jako mnogo. Ovakvim i sliËnim „stranim ulagawima” je srpska privreda zatvarana pa Êe se ono frapantno zaduæivawe iz grafikona sa poËetka teksta samo uveÊavati dok MMF i ostali ne kaæu dosta. A onda kada uskoro doe taj trenutak „demokratski eksperti” zbrisaÊe iz Srbije, ostavqajuÊi graane da u bankrotiranoj dræavi grcaju i poËnu da dræavu grade iz poËetka. Tim donosiocima „demokratije” i promoterima stranih ulagawa kao spasonosne varijante oæivqavawa privrede, biÊe udobno na nekim egzotiËnim ostrvima i novcem koji su kroz korupcionaπku privatizaciju obezbedili na raËunima u stranim bankama. BiÊe udobno sve dok nova ozbiqna dræava ne poπaqe „devere” po wih da ih dovedu i objasne za Ëiji raËun su se oni poigravali sa dræavom, pqaËkaπkom demokratijom rasprodajuÊi nacionalna dobra, kao da im je to tata ostavio. Jedan poslanik je pre viπe godina uporno nastojao da za govornicom ispriËa kako „PriËa ima tuæan kraj” ali su se svi grohotom smejali. Mislim da Êe priËa stvarno imati
17
Kako su nas...
Britanski analitiËari
tuæan kraj. „Strana ulagawa” sam stavio pod znake navoda jer se radi o Ëistoj prevari graana iza koje se krije neviena pqaËka Srbije, a koja samo nosi privlaËno ime. Kad prodate svoj stan ili kuÊu i odete da budete podstanar, smatrate li to dobitkom ili gubitkom, i nazivate li to stranim ulagawem. Moæda bi se strano ulagawe moglo nazvati kada bi Srbija prodala 40% deonica „Sartida” ili 30% deonica fabrika duvana i taj novac bio uloæen u revitalizaciju ili osavremewivawe tih fabrika. Da je dræava na sebe preuzela 650 miliona duga „Sartid”-a on bi gotovo isto uspeπno mogao da posluje kao i „US Steel Serbia” jer ga je to preveliko dugovawe i guπilo - ali bi ogroman profit ostao u Srbiji. Kod duvanskih fabrika to nije ni bilo potrebno jer su one ionako vrlo uspeπno poslovale - ali su ekspresno morale biti prodate jer su poËele da izvoze cigarete na veliko rusko træiπte πto se svetskim multinacionalnim kompanijama nikako nije dopalo. Pod „strana ulagawa” se jedino mogu smatrati Grinfild investicije (Greenfield investment)) za koje je karakteristiËno, da se sa poslom poËiwe od poËetka, bez prethodne infrastrukture, poslovnih prostora i radnika. Na livadi kako to i mi i Englezi kaæemo. Bilo je kod nas i takvih Grinfild investicija ali su one bile iskquËivo u sektoru trgovine, kao dodatni oblik pqaËkawa Srbije. U Srbiji je od 2000. izgraeno na desetine velikih trænih centara raznih svetskih kompanija koje su te megamarkete napunile preteæno stranom robom. Da bi se ta strana roba πiroke potroπwe mogla isplativo uvoziti priskakale su „naπe” marionetske Vlade i donosile „povoqne”zakone, a sve pod izgovorom neophodnog pribliæavawa Evropskoj Uniji - u koju sigurno neÊemo nikada uÊi, ili bar ne dok to ne bude i wihov interes. DinkiÊ je kao ministar ekonomije uveo kreditirawe graana da bi se ta uvozna roba πiroke potroπwe masovno kupovala, a i da bi strane banke lihvarskim kamatama koje su i Ëetiri puta veÊe od sliËnih kredita u Evropi dobro zaradile. Guverner JelaπiÊ je u sferi monetarne politike odradio svoj deo zadatog posla. Dinar je dræao daleko iznad wegovih realnih vrednosti u odnosu na dolar i evro πto je uvoznu robu Ëinilo jeftinijom, a zbog nepovoqnog kursa izvoz iz Srbije je bio praktiËno neisplativ. Naravno, i guverner JelaπiÊ je sve to radio za „naπe dobro”. „»uvao je vrednost domaÊe valute i obuzdavao inflaciju”. Lepo zvuËi samo da je joπ istinito. Tako se Srbija naπla u viru „demokratskih lopina”koji su za sebe ipak pokrali mrvice u odnosu na obim pqaËke koju su omoguÊili svojim zapadnim mentorima. (Kraj prvog dela). Srpska politika <www.trajkovic.rs>
18
Zvonimir TrajkoviÊ PolitiËki analitiËar
BiH moæe postati „crna rupa” Evrope Postoji opasnost da Êe etniËke tenzije u BiH eskalirati ove jeseni i potrebno je sprovesti hitne mere kako bi se spreËilo izbijawe nove krize na Zapadnom Balkanu, smatra zvaniËnik britanske Konzervativne stranke Vilijam Hejg. On je u nedavnom intervjuu za list Indipendent ocenio da bi BiH lako mogla da postane „crna rupa Evrope”, 15 godina nakon zavrπetka ratova u bivπoj Jugoslaviji. Prema Hejgovom miπqewu, situacija u „sloæenoj federaciji” u kojoj æive muslimani, Srbi i Hrvati nije zadovoqavajuÊa, u πta se ovaj politiËar uverio tokom nedavne posete Srebrenici, gde je tokom masakra 1995. stradalo 8.000 bosanskih muslimana. ZvaniËnik torijevaca naglaπava da je prilikom susreta sa razliËitim politiËarima u BiH doπao do zakquËka da se dræava „raspada”. „Smatrao sam da Êu videti pripadnike razliËitih zajednica kako sarauju, ali atmosfera u BiH je turobna”, izjavio je Hejg. Britanski politiËar je izrekao oπtre kritike na raËun Evropske unije, koja nije „adekvatno reagovala na pokuπaje rasparËavawa BiH”. „Ta zemqa se kreÊe u negativnom smeru, a to nije izazvalo uzbunu u veÊini evropskih prestonica”, tvrdi on. ©taviπe, Hejg smatra da bi kriza u BiH mogla da osujeti napore Srbije, Crne Gore, Hrvatske i Makedonije da postanu Ëlanice Unije. Britanski analitiËar Markus Taner takoe je izrazio zabrinutost povodom situacije u BiH. On ocewuje da u toj dræavi vlada infantilna politiËka kultura u kojoj su politiËari mogli sebi da dopuste ekstremistiËke izjave zato πto su retko snosili odgovornost za izgovorene zapaqive reËi. „PolitiËari u BiH su uvek mogli da dele packe jedni drugima znajuÊi da Brisel, Zapad ili Amerikanci uvek imaju posledwu reË i da Êe potpisati joπ jedan Ëek”, naglaπava Taner. On tvrdi da bi Evropa trebalo da uradi dve stvari u ciqu poboqπawa situacije u BiH - da iskquËi moguÊnost priznawa nezavisne dræave Srba u BiH i da prestane da daje „maglovita obeÊawa” muslimanima. „BiH mora sopstvenim snagama da sredi situaciju u sopstvenoj kuÊi i toj dræavi treba omoguÊiti da sama vodi brigu o sebi”, smatra britanski analitiËar. Prema wegovom miπqewu, BiH nikada neÊe biti ©vajcarska jer joj „DNK dræave to ne dopuπta”. Nasuprot tome, Tarner ocewuje da BiH moæe postati balkanska Belgija, nevoqno prihvaÊeni aranæman liπen qubavi, nastao iz geopolitiËke nuænosti, koji Êe nastaviti da posrÊe. (Independent, 12.8.2009)
Iskra 1. septembar 2009.
Jedna racionalna analiza privredne krize sa poπtenim predlogom za weno reπavawe koji u danaπwem svetskom politiËko-ekonomskom poretku nema πansu
G 192 OtpoËeo je drugi talas svetske ekonomske krize. Krize koja narasta decenijama i koja preti potpuno da razori svetske finansije. Ozbiqno moramo da se zabrinemo za sudbinu svetske ekonomije, jer samozvani nadrilekari, nestruËni i neodgovorni, pohlepni i bahati, pokuπavaju da ozdrave teπko obolelog pacijenta tako πto ga leËe pogreπnim lekovima. ©tampawem dolara i evra bez pokriÊa se ne moæe izleËiti teπko obolela svetska ekonomija. Taj recept nije uspeo ni MiloπeviÊu, pa neÊe uspeti ni Baraku Obami, kome popularnost sve viπe pada, jer se ta politiËka holivudska kiË reklama o novoj politici razbila u paramparËad pred surovom Ëiwenicom da su automobilski giganti, ponos i uzdanica SAD, otiπli u bankrot. Nema nove ekonomske politike. Nastavqa se ista politika wegovih neuspeπnih prethodnika. Barak Obama je nova politiËka obmana. To je porazna istina koju poËiwu da shvataju ameriËki biraËi. Mnogo su ozbiqna i teπka vremena da se narcisoidnim politiËkim manekenima, napuderisanim glumcima u reklamnim spotovima, folirantima i skorojeviÊima tipa Baraka Obame, Sarkozija, Berluskonija, Brauna, Baroza, Sanadera ili TadiÊa prepusti da upravqaju ne samo dræavom nego i ekonomijom sveta. Ova kriza je mnogo opasna i moramo se ozbiqno pozabaviti wome. Ozbiqni qudi moraju da se uhvate u koπtac sa ozbiqnom krizom. UpravqaËi sveta su jasno pokazali da nemaju reπewa za izlazak iz krize. Niko ne zna πta treba da se radi. To se jasno videlo na sastancima G-8, G-20 i u Davosu. Osim πto suludo πtampaju dolare i evre bez pokriÊa, ubacujuÊi ih u oboleli ekonomski sistem sveta, oni niπta nisu uradili na istinskoj i radikalnoj promeni obolelog ekonomskog sistema. ©tampawe papira ne moæe ozdraviti svetsku ekonomiju, kao πto ni poveÊavawe doze opijata ne moæe pomoÊi narkomanu u krizi. Pacijenta treba hospitalizovati i leËiti, umesto da mu dodajemo nove, pojaËane doze iluzija da se politiËkom demagogijom moæe izleËiti. Za posledwih osam meseci FED je ubacila preko 20.000 milijardi dolara u sistem i ta narkotiËka doza πtampanih dolara bez ikakvog pokriÊa samo produæava agoniju. Isto to radi i ECB. Ona samo ubacuje evre. Proπle nedeqe je donela odluku da se pusti nova tranπa od 442 milijardi evra bez pokriÊa za pomoÊ posrnuloj evropskoj ekonomiji. Gase poæar cisternama benzina. Eksplozija mora da usledi. Razorna i sveobuhvatna. To je neminovno. Koliko jaka Êe biti eksplozija i πta Êe sve poruπiti, ostaje tek da se vidi. Ali matematiËki se moæe dokazati da je eksplozija neizbeæna. Elementarna logika je strana birokratizovnim upravqaËima sveta. Problemi se ubrzano nagomilavaju i ne mogu da se reπe nabijawem glave
Iskra 1. septembar 2009.
politiËara u trezor sa πtampawe dolara i evra. Prva je to javno istakla Merkelova, koja je, koliko-toliko, pritisnuta ekonomskim problemima nemaËke privrede, podigla glas protiv takve sulude politike πtampawa evra bez pokriÊa. Zato Merkelovu nisam uvrstio u politiËke manekene i pajace. Ona je bar zabrinuta. Ostali nisu. Wima je mnogo vaænije kakvu Êe maπnu staviti u veËerwoj emisiji, nego kako da naprave plan za ozdravqewe privede. PolitiËki obraËuni i sukobi na brodu koji tone, pohlepa i sujeta politiËara i wihovih tajkuna, nisu dobar ambijent za spasavawe nasukane ekonomije. Podaci za prvih pet meseci 2009. pokazuju da nema privrednog oporavka, uprkos desetinama hiqada milijardi evra i dolara koji su ubaËeni. Berze su se krhko oporavile pred novi sunovrat, industrijska proizvodwa je u padu i do 27 odsto, buxetski deficiti su narasli preko pet odsto, BDP je u minusu od 2,8 odsto u razvijenom svetu, do osam odsto u zemqama u tranziciji, izvoz u Japanu je, recimo, u padu preko 40 odsto, dok je kod nas u padu 23 odsto. Pala je potroπwa za 30 odsto, nagomilavaju se gubici, raste zaduæenost, pada zaposlenost, raste nezaposlenost. Samo u maju je 350.000 qudi ostalo bez posla u SAD, i sve to πto se deπava, naæalost, ne sluti na dobro. Sve to moæe dovesti do nove nevoqe za ËoveËanstvo. PlaÊeni poltroni i eksperti bez pokriÊa, japijevci, træiπni fundamentalisti, skorojeviÊi i foliranti, kriminalci sa belim okovratnicima i laptopom u taπni, πire laæi kako je otpoËeo oporavak, kako se izlazi iz recesije, kako Êe kriza da se zavrπi do kraja ove godine i kako ponovo ulazimo u period blagostawa i obiqa. Krediti nam se smeπe, æivot na rate i standard iznad naπih moguÊnosti. Jedan od tipiËnih primera politiËke ostraπÊenosti, nerazumevawa istorijskih procesa, πirewa demagogije, nepoznavawa ekonomije, privrede, træiπta i socijalnih uslova u kojima se danas nalazimo, jedan od onih koji je komesar neoliberalizma i koji, kao bulterijer, h a z a r d e r s k i i g r a da q e u p r o p a g i r a w u p r o p a le neoliberalne ideologije je srpski ministar ekonomije DinkiÊ, koji nema nijedan radni dan u privredi i koji je spreman sve da uniπti samo da ostane jedan dan duæe na vlasti. Takvi oËajnici upravqaju naπim æivotima, a wegovi mentori su upravo oni koji su potpuno uniπtili svetsku privredu. Ta kriminalna grupa se bori za svoj politiËki opstanak i spremni su na sve da bi vladali. Zamajavawe naroda o brzom prolasku krize je isto kao ono tumaËewe da krize ni nema. Ili tumaËewe da Êe kriza pomoÊi srpskoj privredi da se brzo oporavi. Te budalaπtine srpske kvazielite, koja se danas nalazi u poziciji Ëelna
19
G 192... JUL-a i despotovih omiqenih opozicionara, uoËi samog petooktobarskog prevrata, najboqi su dokaz da je odnaroena, korumpirana i kriminalna vlast u Srbiji izgubila potpuno razum i da je zrela da ode na smetliπte svetske istorije. Ni poseta tuwavog i gwecavog premijera CvetkoviÊa Wujorπkoj berzi i pompezne izjave Ëelnika najveÊe kriminalne organizacije na planeti da vrlo brzo izlazimo iz svetske ekonomske krize, neÊe zaustaviti tragiËan raspad jedne promaπene ideologije i propast jednog propalog ekonomskog sistema. Ne treba zaboraviti da je bivπi direktor te iste berze, Bernard Majnkof, hazarderski prokockao 65 milijardi dolara i da je on bio na Ëelu najveÊeg kriminalnog ganga koji je, sve pod okriqem dræavnih institucija, uspeo da obmane investitore iz Ëitavog sveta i da Imperiju u rastrojstvu uvede u bankrot.
konkurenciju proizvoaËa koji Êe praviti i skupe i jeftine kobasice. I te kobasice Êe se izneti na træiπte. I kupovaÊe ko je voli. I ko ima koliko para. Ne moæe premijer dekretom da odredi cenu kobasica i da imenuje kupce. To mora da uradi slobodno træiπte. Nema prisile, nema naredbe. Samo interesi. Interesi se suËeqavaju na træiπtu. Ali to Putin, naæalost, nije nauËio. U πkoli KGB-a za obaveπtajce se to ne uËi. Tamo se izvrπavaju naredbe pretpostavqenih. Na træiπtu takva filosofija nije moguÊa. Putin je kasno shvatio da mu je suludo otiπlo 350 milijardi dolara iz dræave, da se privreda nalazi u kolapsu, da raste nezaposlenost, pada æivotni standard i da su graani sve nezadovoqniji. Putin je, umesto da okupi najsposobnije privrednike i bankare, sve one koji suprotno misle od wega i koji imaju operativne predloge za izlazak iz krize, nastavio po starom carsko-boqπeviËkom obiËaju uterivawa straha u podanike sistema. Time se kriza samo produbila.
Odgovor svima wima je - stiæe drugi talas krize! Gospodo drugovi, nemojte da sluπate preplaÊene politiËke prevarante koji niπta ne znaju o istoriji, dræavi, institucijama, ekonomiji, slobodi i preduzetniπtvu, koji nikada nijedan dolar ili evro nisu sami zaradili na træiπtu, koji nikada nisu isplatili plate zaposlenima, poreze i doprinose, koji ne znaju niπta o træiπtu i privredi, koji nemaju morala i ne znaju πta je to pravda, i samilost, i poπtewe, ne sluπajte tu bratiju πpekulanata, manipulatora i profesionalnih prevaranata. Kriza ne prolazi. Kriza se tek zahuktava. Kriza ulazi u viπu fazu. Svi pokuπaji politiËkih diletanata, wihovih tajkuna i wihovih plaÊenih eksperata da laænom propagandom o brzom izlasku iz krize kupe vreme, kako bi pokrali preostali dræavni kapital, koji je iznet na rasprodaju, propaπÊe istom onom brzinom kojom se danas πtampaju dolari i evri bez pokriÊa. To nije put izbavqewa iz krize. Posledice izbora pogreπnog puta trpeÊe svi oni koji danas jedva preæivqavaju. A takvih je, naæalost, ogromna veÊina na planeti. Oni uplaπeno i grozniËavo gledaju u pravcu politiËke vrhuπke koja, osim pqaËkawa i πirewa laæi, niπta drugo ne zna. Oni od we neπto oËekuju, πto im ovi ne mogu dati. Jer ne znaju. I ne samo da ne znaju nego primewuju pogreπne i πtetne mere. A to je joπ opasnije. Dakle, izgleda da niko nema reπewe. Naæalost, ni Putin koji je pokazao da je veliki dræavnik, ali da ga je carska vlast toliko opila da danas, posle svega πto je uradio za svoju dræavu, povlaËi katastrofalno loπe poteze. Sve gore i gore. Ne moæe premijer u supermarketu da se ponaπa kao slon u staklari i da razbija sve predrasude o mudrom dræavniku koji ima strategiju izlaska iz krize, dok naredbodavno propituje uplaπenog poslovou o ceni kobasica. ©ta premijer ima sa cenom kobasica? ©ta wega briga za cenu kobasica? Premijer nije træiπni inspektor. Zadatak premijera je da stvara træiπne ulove za
20
Uprkos tolikom nauËno-tehniËkom napretku, uprkos ubrzanoj kompjuterizaciji Ëitave planete, Ëini se da nemamo reπewe kako da se prebrodi ova kriza. Da li je to baπ tako? Nije. Reπewe postoji i postoje qudi koji znaju reπewe, ali oni ne mogu da dou do izraæaja od diletanata iz G-8, G-17, G-20 i drugih politiËkih birokrata koji su doveli do nastanka i produbqavawa ovakve velike ekonomske krize. Uslov da se izae iz we je da se razvlaste oni koji su uzrok krize. ©ta je reπewe? Nijedna uska grupa, bez obzira na to kako se ona zvala, ne moæe da donese kvalitetno reπewe. Jedina grupacija koja mora da iznae reπewe za krizu je - G 192. To su 192 zemqe na planeti koje moraju da se okupe i da kaæu - ovako viπe ne ide! Dosta! HoÊemo neπto novo! Neπto πto Êe doneti blagostawe svima. Neπto πto Êe biti u interesu svih. Ne moæe se osmisliti izlazak iz krize dok ne sednu sve zemqe i ne pronau zajedniËki interes za odræivi razvoj planete. To mora da se uradi ako hoÊemo da izbegnemo svetske ratove, epidemije i ekoloπke katastrofe. To je nuæno da se uradi pre nego πto bude prekasno. Na tom zajedniËkom sastanku najumnijih qudi planete, predstavnika svih zemaqa, traæiÊe se zajedniËki izlaz za sve qude na planeti, a ne samo za politiËku oligarhiju i tajkune koji su nas doveli do propasti. Na tom sastanku, koji Êe prenositi sve svetske televizijske stanice i koji Êe biti najgledaniji program na svetu, jasno Êe se reÊi da mora da se zaustavi πtampawe dolara i evra, da mora da se ponovo uvede zlatni standard, da niko ne moæe da troπi ono πto nije zaradio, da nema naduvavawa kreditnog balona i stvarawa savremenih robova, da ne mogu viπe dva odsto najbogatijih na planeti da gospodare sa 80 odsto bogatstva planete, da 1,5 milijardi qudi treba nahraniti, napojiti, obuÊi, odenuti, stanove sagraditi i zaposliti
Iskra 1. septembar 2009.
da mogu sami sebe da izdræavaju, da 60 odsto graana najbogatijih zemaqa treba iz zdravstvenih razloga da skinu preteranu teæinu, da 50 miliona Amerikanaca treba da dobije socijalno i zdravstveno osigurawe, da svi qudi na planeti moraju da dobiju osnovno obrazovawe, da svako mora da dobije osnovnu zdravstvenu zaπtitu, da razvijene dræave moraju da sruπe svoje vancarinske zaπtite i nametnute standarde kojima se vrea pamet savremenog Ëoveka, da profit nije osnovno merilo qudskih odnosa, da novac nije ciq æivota, nego sredstvo ka nekom uzviπenom ciqu, da je planeta zajednica razliËitih qudi, a nije prodavnica kompjuterizovanih robota, da mora da nastane sredwa klasa koja je potpuno uniπtena, da razvijeni svet ne treba da uniπtava viπkove proizvedene hrane da bi zadræali visoke cene na berzama, da nerazvijeni moraju da se civilizuju uËeÊi i radeÊi, a ne ËekajuÊi da im se udeli milostiwa, da svetski mediji prestanu da manipuliπu qudskim oseÊawima, da berze prestanu da πpekuliπu, da transfer Ronalda ne koπta 200 miliona evra, a otkazivawe milijardu, da vesti dana budu πta je toga dana novo stvoreno na planeti, ko je uradio milosrdno delo, a ne ko je koga ubio, da se zdravo hranimo, da zdravo æivimo, da uËimo, promiπqamo i sumwamo, a ne da naπoj deci pune glavu propagandnim spotovima, da svakoga dana postanemo boqi i da sve uËinimo da zaπtitimo prirodu i sve qude u toj prirodi, bez obzira na versku, nacionalnu ili rasnu pripadnost, jer svi smo mi brodolomnici na istom nasukanom Titaniku. To je jedini put da se oslobodimo psihopata na vlasti, koje ËoveËanstvo guraju u nove sukobe i nove kataklizme. Oni su uzrok krize i ne moæemo se izbaviti iz krize ako se oni ne uklone. G 192 je jedini garant da politiËka oligarhija i tajkuni neÊe potpuno uniπtiti planetu i da savremeni Ëovek ima reπewa za nevoqu u koju je sam upao. G 192 je odgovor na svu pohlepu i gramzivost kaste koja upravqa svetom i koja je izgubila potpunu kontrolu i ne zna πta treba da uradi. Na tom svetskom sastanku umnih qudi planete, ne treba da prisustvuje niko od ove bratije neznalica koji su nas doveli u ovo stawe oËaja i tuge, nego obiËni i razumni qudi koji su normalni, prirodni, æivotni i koji razmiπqaju svojom sopstvenom glavom. Qudi koji znaju da misle, koji su dobri, poπteni, vredni i koji su neπto u æivotu stvarali, u odnosu na tu parazitsku grupaciju koja vampirski sisa krv Ëitavom ËoveËanstvu. NeÊe to biti nauËni skup, seminar, kongres, sesija ili skupπtina vlastodræaca, nego sabor umnih qudi koji imaju reπewa i koji su spremni da izloæe svoju viziju i za wu da se ærtvuju. Ne mislim da oni treba da ginu za svoju ideju, nego treba svojim liËnim primerom da pokaæu da su upravo oni ti koji æive za svoju viziju. Tako Êe se vratiti izgubqeno poverewe. Poverewe koga danas nema. Poverewe koje je uslov za spas ËoveËanstva. Poverewe kojim se ozdravquje bolesno druπtvo. Kako se stiËe poverewe? Govorite ono πto mislite. Radite ono πto
Iskra 1. septembar 2009.
Dodik: Nepotrebno uplitawe Visokog predstvanika Predsednik Vlade Republike Srpske (RS) Milorad Dodik izjavio je da je nepotrebno politiËko uplitawe Kancelarije visokog predstavnika u BiH (OHR) u proces popisa imovine i istakao da RS neÊe dozvoliti da ostane bez imovine na koju ima pravo po Ustavu i Dejtonskom sporazumu, javqa RTRS, pozivajuÊi se na Srnu. Dodik je rekao da sama Ëiwenica da se OHR upustio u proceduru popisa potvruje da ova kancelarija veÊ prejudicira neke stvari. Prema wegovim reËima, poznato je da je OHR veÊ nekoliko puta mewao stav kada je reË o imovini i sada je sasvim jasno da u ovom procesu otvoreno zastupa poziciju koja odgovara iskquËivo boπwaËkoj strani. Dodik je istakao da su predstavnici RS uvideli da je OHR i mnogo puta ranije pokazao da "nije praviËan i da je navijaËki raspoloæen". "Nemamo razloga da sada mislimo drugaËije. Zato nema nikakve potrebe da OHR preuzima nadleænosti domaÊih institucija i organa u procesu popisa imovine", dodao je Dodik. On smatra da OHR, uplitawem u popis imovine, "paniËno traæi neke nove poslove". Dodik je ocenio neprihvatqivim to πto OHR u procesu reπavawa pitawa imovine poπtuje odluke Saveta ministara BiH koje su donete u vreme kada je na Ëelu ove institucije bio Adnan TerziÊ, a istovremeno ne poπtuje zakone koje je nametnuo bivπi visoki predstavnik Pedi Eπdaun. "Joπ 2001. godine reËeno je da imovina pripada entitetima. Iako je pitawe imovine vaæno za zatvarawe OHR, neÊemo dozvoliti da RS ostane bez imovine na koju ima pravo po Ustavu i Dejtonskom sporazumu", rekao je Dodik za Glas Srpske. Visoki predstavnik za BiH Valentin Incko pokrenuo je proces u okviru kojeg Êe OHR prikupiti popis nekretnina nad kojima je do 31. decembra 1991. godine pravo raspolagawa ili upravqawa imala bivπa SR BiH. Iz OHR je navedeno da Êe ovaj proces obuhvatiti i nekretnine koje su na BiH prenesene kao rezultat meunarodnog sporazuma o sukcesiji bivπe SFRJ. (FoNet, 13.8.2009) govorite. Budite taËni, uredni i disciplinovani. Poπtujte tue vreme i ne troπite uludo svoje. UËite stalno i na svakom mestu. Strpqivo radite i πtedite. Budite otvoreni, iskreni i poπteni prema drugima i prema sebi. Budite originalni i vrcavi. Budite skromni. Umesto da uzimate, podarite drugima svoje vrline. Budite uporni i odluËni. Ustanite protiv svake prevare, laæi, krae i tiranije. Pobunite se protiv manipulacija i πpekulacija. Branite slobodu i pravdu. Sledite svoje ideje i volite sve qude sveta. NauËite da je æivot igra. Igrajte se. I smejte se. Da li je ovo utopija? Moæda jeste. Ako niπta ne uradite. Ako danas poËnete, utopija se pretvara u stvarnost. Zato ustanite i uradite neπto za sebe. BiÊe vam mnogo lakπe. A moæda i uspemo. Vaæno je samo da smo poËeli. Tabloid 184, 13.7.2009. Podvukla - Iskra) (P
Branko Dragaπ
21
Simo DubajiÊ i krvavo naslee Balkana - Umro u Beogradu prirodnom smrÊu SlovenaËki arhiv raspolaæe velikim brojem πokantnih podataka. Simo DubajiÊ (86), koji je u Hrvatskoj optuæen da je posle Drugog svetskog rata kao partizanski oficir bio odgovoran za ubistvo viπe hiqada ratnih zarobqenika i civila, umro je u Beogradu. Predstavnica Ministarstva unutraπwih poslova Suzana VasiqeviÊ rekla je Beti da je DubajiÊ umro prirodnom smrÊu.
-
Depeπa je izloæena u ceqskom Muzeju novije istorije, u okviru izloæbe "Prikriveno i oËima sakriveno", na kojoj su prvi put bili prikazani do tada skupqeni podaci o masovnim grobnicama u Sloveniji. "Ruka pravde, oslobodilaËka ruka naroda, veÊ je stigla veÊinu" - Titove reËi iz 1945. Samo u Sloveniji naeno oko 400 grobnica
Hrvatsko dræavno tuæilaπtvo u martu je protiv wega pokrenulo istragu i raspisalo meunarodnu poternicu, πto je prvi sluËaj pokretawa istrage za zloËine koje su posle Drugog svetskog rata na podruËju bivπe Jugoslavije poËinili pripadnici partizanskih jedinica. Tuæilaπtvo je DubajiÊa teretilo da je od maja do jula 1945. godine na KoËevskom rogu u Sloveniji organizovao pogubqewe oko 13.000 ratnih zarobqenika, uglavnom pripadnika kvislinπkih formacija iz Hrvatske i Slovenije.
B92 prenosi da je u Sloveniji pronaeno oko 400 lokacija sa takvim grobnicama. U wima se nalaze ostaci bez suewa pobijenih vojnika i civila, meu kojima su qudi iz bivπih jugoslovenskih republika - Slovenci, Hrvati i Srbi. Istraæivawa istoriËara Ferenca pokazuju da je mnogo viπe "neslovenaËkih" nego "slovenaËkih" grobaqa. Meu wima su ustaπe i domobrani iz NDH, Ëetnici i pripadnici Srpskog dobrovoqaËkog korpusa iz Srbije, crnogorski Ëetnici, ali i dosta civila koji su se povlaËili u vreme odlaska Nemaca.
Aktivan i devedesetih?
„©okantne brojke”
Protiv DubajiÊa je u Hrvatskoj joπ 1993. godine podignuta optuænica za terorizam. Optuæen je da je 1990. godine okupio grupu koja je postavila barikade na putu Obrovac-GraËac i organizovala naoruæane straæe koje su otvarale vatru na civile. DubajiÊ je 1990. godine u jednom intervju beogradskim medijima priznao da je uËestvovao u likvidacijama viπe hiqada ratnih zarobqenika 1945. godine.
IstoriËar Mitja Ferenc ocewuje da su brojke mrtvih "πokantne". "Marπevi smrti", u kojima su pobijeni vraÊeni ili zarobqeni vojnici i civili, dogaali su se πirom tadaπwe Jugoslavije, ali u Sloveniji je ubijena veÊina. U Sloveniji je pronaeno 134 skrivena grobqa sa vojnicima, 79 civilnih grobaqa, 72 grobqa gde su sahraweni i civili i vojnici, a za 109 grobaqa joπ uvek nema podataka. Meu evidentiranim grobnicama ih je 108 sa sahrawenim Slovencima, 59 "hrvatskih" i 61 "nemaËka" grobnica, u 59 su ærtve razliËitih nacionalnosti, a za 62 naene grobnice joπ uvek nema podataka o narodnosti.
Arhiv Slovenije pruæio do sada najviπe informacija Tematika masovnih pogubqewa domaÊih izdajnika neposredno po zavrπetku Drugog svetskog rata spada u poglavqa istorije sa kojima javnost bivπe Jugoslavije nije suoËena na pravi naËin. Za vreme vladavine komunistiËke partije u bivπoj SFRJ ova tema je bila tabu, a odgovarajuÊa dokumentacija iza debelih katanaca. Tek u novije vreme poËelo je istraæivawe starih arhiva. Tako je, na primer, 2005. godine, slovenaËki istoriËar Mitja Ferenc pronaπao jednu depeπu, koju je tadaπwi potpredsednik jugoslovenske vlade Edvard Kardeq poslao predsedniku slovenaËke vlade Borisu KidriËu. Ona dokazuje da je vrh nekadaπwe jugoslovenske vlasti i KomunistiËke partije znao i nareivao ubistva vojnika i civila u Sloveniji odmah posle zavrπetka Drugog svetskog rata. Dokument je naen u Arhivu Slovenije. „Nemate razloga... da budete spori u ËiπÊewu” Tekst depeπe: "Od Predsedniπtva centralne vlasti, KidriËu liËno. Najkasnije tokom tri sedmice biÊe raspuπten sud nacionalne Ëasti, vojni sudovi Êe suditi samo vojnim licima, sve druge Êe preuzeti redovni sudovi. BiÊe proglaπena nova amnestija. Nemate dakle nikakvog razloga da budete tako spori u ËiπÊewu kao do sada. Kardeq".
22
DubajiÊ - vinovnik i prvi koji je javno progovorio... Pokojni Simo DubajiÊ je osoba koja je prvi put javno govorila o masovnim ubistvima u Sloveniji. B92 prenosi da je on je tada za list "Svet" rekao da je i sam uËestvovao u likvidaciji qudi u Sloveniji, kao i da je dobio nalog da pobije viπe od 30.000 domaÊih izdajnika u KoËevskom rogu. DubajiÊ kaæe da je to obavila dalmatinska brigada, Ëiji komesar je bila Milka Planinc, koja je za ta streqawa odabrala oko 90 najpoverqivijih komunista. DubajiÊ je priËao kako se seÊa da je, dok je trajala jedna od likvidacija, sedeo i pio pred kafanom, zbog Ëega ne moæe da se taËno seti, jer je bio pijan, da li je on sam dao naredbu da se u jame sa pobijenima baci eksploziv "kako neko iz wih ne bi izaπao æiv". DubajiÊ je izjavio da niko sem Tita nije mogao da donese odluku o likvidacijama, a 26. maja 1945. godine, na mitingu u Qubqani Tito je rekao "©to se tiËe ovih izdajica, kojih je bilo u svakom narodu, meu svim qudima ,to je sada stvar proπlosti. Ruka pravde, oslobodilaËka ruka naroda, veÊ je stigla veÊinu..." 12.7.2009.
Blic
Iskra 1. septembar 2009.
Studija Vladimira DimitrijeviÊa objavqena u Ëasopisu „PeËat”
–ER– SORO© Veliki meπtar sviju huqa Ovaj maarski Jevrejin, u mladosti saradnik nacista, od trenutka kada mu poËetni kapital „pozajmquje” Xorx Karlvaj, desna ruka britanskog barona Edmonda de Roπtilda i saradnik kontroverznog narko-trgovca Roberta Veskoa, poËiwe da se bavi razliËitim poslovima, od razarawa nacionalnih valuta, preko propagirawa eutanazije, do finansirawa meunarodnih kampawa za legalizaciju droge i uniπtavawa istoËnoevropskih i balkanskih dræava, kao i dræava TreÊeg sveta. GODINE 1991. SORO© OSNIVA INSTITUT ZA OTVORENO DRU©TVO I FINANSIRA „DEMOKRATSKE PROMENE” ©IROM ISTOKA. ME–UNARODNA KRIZNA GRUPA DOBIJA NOVAC OD SORO©EVIH ORGANIZACIJA SA CIQEM DESTABILIZACIJE REGIONA U SVETU. POSLEDICE SORO©OVOG HUMANIZMA SU POQSKI DUG OD 200 MILIJARDI DOLARA, ZALAGAWE ZA ABORTUS I PROPAGANDA HOMOSEKSUALIZMA U ZEMQAMA ISTO»NE EVROPE. »arobni πtapiÊ u bajkama omiqeno je sredstvo pretvarawa junaka u ono πto bi æeleli da budu (a nisu). U posledwih petnaestak godina, u Srbiji se, zahvaqujuÊi nekom Ëarobnom πtapiÊu, zbivaju nevieni preobraæaji: pepequge nacionalizma postaju princeze „otvorenog druπtva”, dr Xekili svetosavqa, mr Hajdovi liberalnog graanstva; ta pojava je sve raπirenija... Jedan od najboqih svedoka ovih nevienih preobraæaja jeste publicista i dugogodiπwi urednik kragujevaËkih „Pogleda”, Miloslav SamarxiÊ. U svom tekstu „Bivπi novinari `Pogleda`”, on je pokuπao da nam doËara razliËite transformacije koje su se u nas desile sa nekim od predstavnika domaÊe „graanske opcije”, koji su nekad bili æestoki „nacoπi”(da upotrebimo wihov izraz). Jedan od najupeËatqivijih „transformersa” Druge Srbije sin je Ëuvenog srbskog istoriËara, dr Radovana SamarxiÊa, dr Nikola SamarxiÊ, i sam istoriËar. Evo πta je Nikola SamarxiÊ, vo vremja ono, pre no πto je postao »edin „liberaldemokrata” pisao.
O svim srpskim teritorijama: „Po etniËkom pravu, u srpsku dræavu morale bi ulaziti sve one teritorije koje naseqavaju Srbi. U sluËaju druge, komunistiËke Jugoslavije, to su, osim Srbije, Crna Gora, IstoËna Hercegovina, veliki deo Bosne, delovi Makedonije, Barawa i nekadaπwi graniËni pojas u Slavoniji, Hrvatskoj i Dalmaciji... Uvek se zaboravqa pravim reËima objasniti da je na prostorima Stare Srbije, na Kosovu, Metohiji, i u okol-
Iskra 1. septembar 2009.
nim oblastima danaπwe Srbije, Makedonije, Crne Gore i Albanije, u posledwa tri stoleÊa, izvrπen genocid Albanaca i Arbanasa nad Srbima. Stoga Srbi Kosovo i Metohiju mogu smatrati iskquËivo kao oblast pod stranom i neprijateqskom okupacijom, gde je izvrπen pogrom srpskog stanovniπtva, proterivawe, preveravawe, odnaroavawe, i uniπtewe sakralnih spomenika najviπe umetniËke vrednosti, zatim, srpske ratarske kulture, i, u novije vreme, materijalnih dobara, pre svega industrije.” (Nikola SamarxiÊ u „Pogledima” 14. juna 1991).
O domaÊim izdajnicima: „Bestijalno πikanirawe svega πto je srpsko dobilo je svoj pseudointelektualni i kvaziobjektivan izraz u jagmi za otkrivawem ratnih zloËinaca i ono potiËe upravo iz onih komunistiËkih krugova koji su se, muËki prikriveni, umesto ogrtawem nacionalnim plaπtom (kao πto je uËinila wima suprotstavqena, danas vladajuÊa struktura), naoruæali internacionalistiËkim legitimitetom overenim u loæama naredbodavaca svog univerzalnog poretka. UspostavqajuÊi ozbiqnu i Ëvrstu spregu s centralama svetske moÊi, oni su na Ëitavu srpsku naciju, kojoj veÊinom i sami pripadaju, prilepili kriminalnu poternicu. Decenijama duhovno potkupqivana /.../ stipendijama i bednim obeÊawima, nova generacija jugoslovenskih boqπevika naπla je potpore i u poslenicima onih totalitarnih sistema i ideologija od pre pola stoleÊa, koji svoju krvavu misiju nisu uspeli do kraja ispuniti.” (Nikola SamarxiÊ u „Pogledima” 30. oktobra 1992). O muslimanskim azilantima: „PodiæuÊi bastione odbrane svoje πkrte gramzivosti, ujediwena Evropa je, meutim, ostavila prostrane breπe prodirawu azilantskih masa svih boja i sa svih strana sveta. Uostalom, najcrwa od svih pokora koje su udarene na poraæenu NemaËku, bila je obaveza prijema stranih azilanata. Stvarawem EZ najbogatija podruËja evropskog kontinenta ostala su nepristupaËna ogromnom broju samih Evropqana. Umesto osirotelim susedima, EZ je otvorila vrata, i pre svog zvaniËnog osnivawa, poludivqim Azijatima i Afrikancima, nespremnim, nesposobnim ili nevoqnim da se prilagode civilizacijskim normama svog novog podnebqa. Posle raspada svoje severnoafriËke kolonijalne imperije, samo Francuska je uvezla stotine hiqada obojenih Frankofona. Poπto su francusku i svetsku prestonicu zanavek, moæda, zagadili invazijom najcrwe prostote, u posledwe vreme poËeli su se naseqavati i u unutraπwosti zemqe... Masovno iseqavawe jugoslovenskih muslimana u zemqe EZ takoe je imalo svoj ekonomski smisao, buduÊi da su azilantima tamo omoguÊeni uslovi æivota o kojima desetine miliona Ëestitih Evropqana mogu samo maπtati. PolitiËki ciq muslimanskog egzodusa
23
–er Soroπ... takoe je nepogreπivo pogoen, naravno, blaÊewem iskquËivo srpske strane u jugoslovenskom sukobu i histeriËnom drekom o preteæno izmiπqenim srpskim zloËinima.” (Nikola SamarxiÊ u „Pogledima„13. novembra 1992).
O teroru nad Srbima: „VeÊ treÊi put u istom stoleÊu, podvrgnuti smiπqenim pogromima, Srbi su stekli ono viπwe pravo da prekoraËe postupke koje im nameÊe najnuænija odbrana. To pravo, poπto im ga nije priznao niko, oni su poËeli osporavati sebi samima. NeobiËno pokajawe koji se uvlaËi u narodnu duπu, makar u onim predelima koji su poπteeni ratnih razarawa, samo je poËetak prihvatawa logike diktatora svetske moÊi, buduÊi da je potiskivawe nacionalnih oseÊaja, kao i oËigledno rasturawe nacionalnih kultura, jedan od osnovnih preduslova konstituisawa univerzalistiËkog carstva. Upravo na srpskom sluËaju, za one nepoÊudne se razrauje sistem prinude, Ëija je sveukupnost metoda brutalno najavqena joπ u danima Zalivskog rata.” (Nikola SamarxiÊ u „Pogledima” 13. novembra, 27. novembra 1992). O evropskoj nedemokratiËnosti: „Sumwe u demokratski karakter i kredibilitet Evropskog parlamenta potpuno su opravdane - ne postoji parlament koji je sposoban, niti pribliæno, zastupati miπqewa i stavove stotina miliona qudi.” (Nikola SamarxiÊ u „Pogledima” 25. decembra 1992). O xihadu i Boπwacima: „Jedan od wih je svakako izumiteq boπwaËke nacije i groteksni pseudointelektualac Muhamed FilipoviÊ, koji se zalagao za obustavqawe svih pregovora i nastavak rata, ili fiziËka i moralna nakaza oliËena u figuri meunarodnog teroriste Jasera Arafata, koji je pretio osvajawem Jerusalima. Konferencija je inaËe zavrπena usvajawem sramne deklaracije, na inicijativu islamskih zemaqa, jednim xihadovskim pokliËem u slavu naoruæavawa bosanskih muslimana, dokumentom koji je, liπen bilo kakvih pravnih konsekvenci, joπ dubqe srozao drowavi ugled svetske organizacije.” (Nikola SamarxiÊ u „Pogledima” 9. jula 1993)”.
Slobodanu AntoniÊu, „mraËno i bolesno mesto na granici Evrope u kome cvetaju neznawe i zlo”), pisala u kulturnoj rubrici „Pogleda”... Uz podseÊawe na Ëiwenicu da je »edomir JovanoviÊ svojevremeno bio „svetosavac”, noseÊi ikonu TrojeruËice u studentskom protestu 19961997. godine, ove su Ëiwenice dovoqan povod da se zapitamo o Ëemu je reË. Kako je bilo moguÊe da dr Nikola SamarxiÊ pree put od „Pogleda” do „PeπËanika”, πto su ga pitali i novinari sarajevskih „Dana”. SamarxiÊ je, na pitawe da li su mu neprijatna seÊawa na „Poglede”, odgovorio: „Naravno. Imate stvari u æivotu kojih se stidite. Jedna od wih su `Pogledi`. Meutim, mislim da nije problem moja promena. Ona je logiËna. Ovde promenu miπqewa treba da doæivi bar tri miliona qudi, koji Êe jednom stati u red pred `PeπËanikom`.” Godine 1997, na „Studiju B”, u „Utisku nedeqe”, kod Oqe BeÊkoviÊ, gostovali su Biqana SrbqanoviÊ, Aleksandar Vulin (JUL) i Miloslav SamarxiÊ. Do pola emisije, SamarxiÊ i Biqana kritikovali su Vulina. Ali, od pola emisije, kada je SamarxiÊ poËeo da kritikuje Soroπa, spisateqica „Pada” se okomila na SamarxiÊa. Bila je æeπÊa no prema Vulinu. Osnovna argumentacija Biqane SrbqanoviÊ bila je jasna: „Da nije dobrotvora kakav je Soroπ, mnogi umetniËki talenti ne bi doπli do izraæaja”. Naravno, ne samo umetniËki talenti; dovoqno je videti „kurikulum vite” mnogih mladih istoriËara, sociologa, itd. Bez Soroπevih para i wegovog budimpeπtanskog univerziteta, ovi se nikad ne bi razmahali. Ni u Srbiji, ni drugde. Da su „Pogledi” imali pare kakve su imali u poËetku (a pojedinim saradnicima plaÊali su i po 2000 maraka za Ëlanak), po SamarxiÊu, „stotine talenata razvijale bi se u dijametralno suprotnom pravcu”. Dakle, vlasnik Ëarobnog πtapiÊa u Srbiji zvao se (i Ëesto se joπ uvek zove) –er (Xorx) Soroπ. I ne samo u Srbiji. Ali, da krenemo redom.
Da, ËitaoËe. Bio je to, negda, hrabar mlad Ëovek koji je mislio svojim glavom. Sada »eda misli umesto wega. Veran MatiÊ je takoe saraivao sa „Pogledima”. Radio je intervjue sa ËetniËkim komandantima u emigraciji za B92, pa ih je prekucavao i slao Miloslavu SamarxiÊu. Predstavqao je „Poglede” u Domu omladine. (B92 je bio glasilo Saveza socijalistiËke omladine Beograda sve do 1990. godine!). Biqanu SrbqanoviÊ u „Poglede” dovodi Isidora Bjelica. PreporuËuje je to πto joj je ujak Radovan KaraxiÊ, a Isidora je predstavqa kao deo „naπe” (desniËarsko-ËetniËke) omladine. Biqana SrbqanoviÊ je, kao i –ore MilosavqeviÊ (koji je 2005. u predstavi „Kontumac” Srbiju opisao kao, po
24
ZVANI»NI SORO© U kwizi ameriËke leviËarke Melise Rosi, „©ta svaki Amerikanac treba da zna o tome ko zaista vlada svetom?”, nalazi se i poglavqe o Xorxu Soroπu, u kome se zvaniËni podaci skladno dopuwavaju sa kritiËkom analizom. Po woj, Soroπ je roen 1930. godine u Budimpeπti, kao –er ©varc. Wegov otac, uËiteq esperanta, promenio je porodiËno prezime u Soroπ, πto, na esperantu, znaËi „uzleteti, vinuti se”. Kad su nacisti uπli u Maarsku, otac je porodicu rasporedio po kuÊama dobronamernih Maara. Posle nacista, doπli su komunisti, i mladi –er napuπta Maarsku, pa stiæe u London, gde u prestiænoj Londonskoj πkoli ekonomije stiËe osnovna znawa i sreÊe filosofa Karla Popera, teoretiËara „otvorenog druπtva”. Zatim prelazi u SAD, gde 1969. osniva Kvantum
Iskra 1. septembar 2009.
fond, Ëiji je ciq uËeπÊe u berzanskim πpekulacijama veÊeg obima. UoËi raspada istoËnog bloka, Soroπ finansira disidentske pokrete - „Solidarnost” u Poqskoj i „Povequ 77” Vaclava Havela u »ehoslovaËkoj. Godine 1991. osniva Institut za otvoreno druπtvo i finansira „demokratske promene” πirom Istoka, od Srbije do Rusije i Gruzije. Svoje aktivnosti prenosi i u SAD. Imovina mu se procewuje na 7,2 milijarde dolara. Tvrdi se da je u pedesetak zemaqa, u kojima se borio za „otvoreno druπtvo”, uloæio oko 5 milijardi dolara. Kvantum fond se smatra jednim od najuspeπnijih investicionih fondova u istoriji. Kao berzanski πpekulant, Soroπ je postizao velike uspehe: 1992. godine πpekulisao je oko britanske funte i zaradio preko milijardu dolara, a dobio je i nadimak „Ëovek koji je slomio Banku Engleske”. Wegove spekulacije oko tajlandske valute, bata, dovele su do velike azijske ekonomske krize 1997. godine. Soroπevi simpatizeri kaæu da je on u svemu „igrao poπteno”: samo je „predviao” dogaaje. Meutim, nije sasvim tako: francuski sud ga je 2002. godine osudio da plati 2 miliona dolara kazne zbog nezakonitih spekulacija u francuskom bankarskom sistemu 1988. godine. Opisuju ga kao jedinu privatnu liËnost koja ima „sopstvenu spoqnu politiku”. »asopis „AmeriËki dobrotvor” naziva ga „jedinim Amerikancem koji se moæe takmiËiti sa ameriËkim filantropima 1890-ih”, poput Endrjua Karnegija i Xona D. Rokfelera. Svake godine on ulaæe 450 miliona dolara u „popravqawe planete”. Posle dogaaja od 11. septembra 2001, kada je Buπova neokonzervativna klika poËela da uvodi totalitarne mere kontrole ameriËkog druπtva i sprema rat protiv Avganistana i Iraka, Soroπ je uloæio 27 miliona dolara u svrgavawe Buπa, tvrdeÊi da je „Amerika pod vlaπÊu Buπa opasnost za svet”. Govorio je da ga nametawe Patriotskog zakona i „antiteroristiËka propaganda” podseÊaju na wegova iskustva pod nacizmom i komunizmom. U Wujorku, 3. juna 2004, Soroπ je „ustao u odbranu Iraka”: „Uπli smo u Irak na osnovu laænih pretpostavki. Nema veze izmeu Sadama Huseina i Al Kaide. Nije bilo oruæja za masovno uniπtewe...” Republikanci su na TV Foksu, napali Soroπa kao „leviËarskog otkaËewaka”, „borbenog bezboænika”, i „socijalistiËkog milijardera”. Meutim, Soroπu nije bilo strano poslovawe sa familijom Buπovih. Godine 1986, wegova naftna kompanija, Harken, kupila je Spektrum 7, naftnu kompaniju Xorxa V. Buπa, a i Soroπ i Xorx Buπ Stariji su investitori u Karlajl grupi, u kojoj je Buπ i konsultant. NACI SORO© Novi ameriËki predsednik zove se Barak Obama. Srbima se crno piπe. Ne zato πto je Obama tamnoput, nego zato πto su mu desna i leva ruka srbofobi iz doba Bila Klintona. Ali, ima neπto
Iskra 1. septembar 2009.
joπ vaænije: iza Baraka Obame stoji Xorx Soroπ, koji je uËinio sve da Hilari Klinton ne bude demokratski kandidat na ameriËkim presedniËkim izborima u novembru 2008, saraujuÊi sa Hauardom Dinom, predsednikom Nacionalnog komiteta demokrata u saplitawu æene bivπeg ameriËkog predsednika. Obama je uzeo Hilari za svoju najbliæu saradnicu, ali da bi mogao da je neutraliπe u pokuπaju da ga ometa u sprovoewu „soroπizacije” SAD. Mutne aktivnosti se ne pripisuju Soroπu prvi put. Od kada mu je poËetni kapital „pozajmio” Xorx Karlvaj, desna ruka britanskog barona Edmonda de Roπtilda i saradnik kontroverznog narko-trgovca Roberta Veskoa, Soroπ se bavi svim i svaËim: od razarawa nacionalnih valuta, preko propagirawa eutanazije, do finansirawa meunarodnih kampawa za legalizaciju droge. Ko je ovaj Ëovek, koga nazivaju Golemom modernog kapitalizma? Kao tinejxer, ovaj maarski Jevrejin radio je, u svojoj otaxbini, pod dirigentskom palicom nacistiËkog generala Kurta Behera, zapovednika tzv. Ekonomskog odeqewa komande SS-a. ©ta je radio? Popisivao je imovinu opqaËkanih i pobijenih maarskih Jevreja. U emisiji na Wnwt/Thirteen TV, 15. aprila 1993. godine, priËao je o svojoj mladosti i naËinu na koji ga je wegov otac, bogataπ Tivador Soroπ, spasao od sudbine siromaπnih sunarodnika. Da ga Ëujemo: „Kad su Nemci uπli, on je (otac, V. D.) rekao: „Ovo je bezakonita okupacija. Normalna pravila ne vaæe. Zato treba da zaboravite kako ste se ponaπali u normalnom druπtvu. Ovo je nenormalna situacija. Sredio je da svi dobijemo laæne papire, svi smo imali drugaËije identitete. Mene je usvojio neki Ëinovnik ministarstva poqoprivrede, Ëiji je posao bio da oduzima imovinu Jevrejima, tako da sam ja iπao s wim i oduzimali smo veliku imovinu. »udan je to æivot, Ëudan. Imao sam 14 godina”. Ben Heht, autor kwige „Perfidnost”, izuËavao je aktivnosti nacistiËkog ekonomskog odeqewa u Maarskoj. Esesovski ekonomisti su se, po Hehtu, bavili vaewem zlatnih zuba mrtvih Jevreja; πiπawem Jevrejki Ëija se kosa u balama prevozila u NemaËku, za industriju kozmetike i mode; pravqewem sapuna od jevrejskog sala; muËewem Jevreja s ciqem da odaju gde im je novac. Mladi Soroπ je bio tu negde. Nije bio xelat. Ali, uËestvovao je u ovom straπnom procesu. Da bi, kako kaæe, opstao. U emisiji Stiva Krofta, Ëuvenih „60 minuta„ na CBS, 20. decembra 1998, Kroft je Soroπu puπtao snimke Jevreja, koje, porodiËno odvoze u logore poput Auπvica. Evo razgovora voenog tom prilikom. Kroft: Ovo su slike iz 1944, slike o tome πta se desilo Soroπevim prijateqima i komπijama /.../ Vi ste maarski Jevrejin... Soroπ: Mmmm... Kroft: Koji je izbegao holokaust... Soroπ: Mmm...
25
–er Soroπ...
ideoloπkim potencijalom pojma kojim se okitio u nazivu svog fonda.
Kroft: Tako πto ste se maskirali u hriπÊanina. Soroπ: Da. Kroft: Gledali ste mnoπtvo qudi koje odvoze u logore... Soroπ: Da. Imao sam 14 godina. I mogu da kaæem da mi je to oblikovalo karakter. Kroft: Kako? Soroπ: Da treba misliti unapred. Treba razumeti i - i predviati dogaaje i to kad - kada si ugroæen. Bila je to uæasna pretwa zla. Mislim, bilo je to vrlo liËno iskustvo zla. Kroft: Koliko razumem, vi ste se izvukli zahvaqujuÊi svom zaπtitniku koji se zakleo da ste mu kumËe koje je usvojio. Soroπ: Da. Da. Kroft: Izvukli ste se i uËestvovali u oduzimawu imovine Jevreja. Soroπ: Da. TaËno. Da. Kroft: Mislim, to zvuËi kao iskustvo koje bi mnogo qudi na mnogo godina poslalo kod psihijatra na leËewe. Da li vam je teπko? Soroπ: Ne, ne, uopπte. Moæda kao dete ne vidite - ne vidite vezu. Ali, to to mi uopπte nije pravilo probleme. Kroft: Niste imali oseÊawe krivice? Soroπ: Ne. Kroft: Na primer: „Ja sam Jevrejin, i ovde sam, i gledam kako vode ove qude. Mogao bih lako i sam biti tamo. Trebalo bi da sam tamo?”. Niπta sliËno” Soroπ: Pa, naravno, ja - ja sam mogao biti s druge strane, i od mene bi oduzimali imovinu. Ali nije bilo smisla u tome - jer, u stvari, na neki smeπan naËin - to vam je kao na træiπtu - jer, da, ja nisam bio tamo - naravno, ja to ne bih radio - ali neko drugi bi - bi - bi oduzimao tu imovinu, ipak... I to je - bio ja tamo - ne bio, ja sam bio samo posmatraË, imovina je ipak oduzimana, bez obzira na mene. Tako da - nisam imao nikakvu ulogu u oduzimawu imovine. Nisam se oseÊao krivim.” Soroπeva familija pripadala je jevrejskoj bogataπkoj „eliti” u Maarskoj - zato su i preæiveli. Aleksej ©Ëerbatov, bivπi pripadnik ameriËke vojne kontraobaveπtajne sluæbe, svedoËio je da je prvi –erov ortak bio wegov sunarodnik i zemqak, koji se u Belgiji bavio prodajom draguqa koje su nacisti oduzeli maarskim Jevrejima tokom Drugog svetskog rata. U»ENIK SORO© Na Londonskoj πkoli ekonomije, Soroπ se sreo sa svojim uËiteqem Karlom Poperom. Poper je bio pisac kwige „Otvoreno druπtvo i wegovi neprijateqi”, u kojoj se bavio totalitarizmom - od Platona do Marksa. Kwiga je nastala 1943. godine, u doba kad je demokratija bila ugroæena u sukobu s Hitlerom. Pojam „otvorenog druπtva”, kao neke vrste ostvarene demokratije, Poper je univerzalizovao i instrumentalizovao, poËeo da ga koristi za svoje poslovne ciqeve, maskirane ideologijom. Da li bi Poper i danas bio zadovoqan svojim uËenikom, ne zna se. Soroπ je, oËito, zadovoqan
26
U maju 1993, Ëasopis „Tajm” objavio je razgovor sa Soroπom, u kome ga novinar hvali: „Kao i mitski kraq Mida, i Xorx Soroπ sve ono πto dodirne pretvara u zlato. Ali, za razliku od te tvrdice iz mitologije, on se rado odvaja od svog blaga. Ovaj savremeni Robin Hud uzima iz trezora i xepova bogatog Zapada kako bi nabavio preko potrebni kapital za siromaπni Istok”. Soroπ je tom prilikom dao sliku svoje ideje otvorenih druπtava: „Postoje dva razloga zbog kojih se zalaæem za otvorena druπtva. Jedan je moguÊnost uticawa, pokretawa tragiËne situacije, a drugi je taj πto istorija, jednostavno, nema kraja. Qudi moæda vide crnu rupu tamo gde je nekad bila Jugoslavija, ali, u buduÊnosti, qudi Êe preæiveti i javiÊe se neka vrsta organizacije. Ono πto mi sada Ëuvamo i podræavamo, dobiÊe πansu kasnije”. SmatrajuÊi da su vrednosti otvorenog druπtva univerzalne, ali i da se „demokratija ne moæe nametnuti ediktom”, Soroπ ipak misli da „NATO mora da se pretvori u instrument zaπtite vrednosti i principa otvorenog druπtva, ne samo u okviru svojih granica, veÊ i izvan wih”. Tako se uËenik ser Karla Rajmunda Popera opredelio za πirewe ideje „otvorenog druπtva” pomoÊu vojne sile. HumanistiËki, nema πta! „HUMANISTA” SORO© Devedesete godine 20. veka. Tri meseca posle udara na britansku funtu, Soroπ u Londonu objavquje da Êe 50 miliona dolara priloæiti Bosni u humanitarne svrhe. Da bi odobrovoqio Britance, najavquje 230 miliona dolara pomoÊi Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpeπti i wegovoj katedri za engleski jezik. (Soroπ ga je osnovao 1990. godine.) 100 miliona dolara pomoÊi siromaπnim nauËnicima u Rusiji! 250 miliona dolara razvoju humanitarnog obrazovawa u Rusiji! Soroπ kliËe: „Moj uticaj u IstoËnoj Evropi neverovatno raste. I u Americi me prihvataju mnogo ozbiqnije! U Evropi takoe. Sposoban sam da razgovaram o mnogim pitawima, kao na primer o Bosni, ukoliko to æelim„. Wegov drugar i sunarodnik, Morton Abramovic, hvali ga kao sjajnog ekscentrika i kao jedinog sposobnog Ëoveka u Americi za uspeπno voewe sopstvene spoqwe politike. Stroub Talbotom, omiqeni Klintonov saradnik, rekao je da Soroπova spoqna politika nije istovetna politici SAD, ali da je „vrlo kompatibilna” istoj, pri Ëemu Vlada SAD nastoji da svoju spoqnu politiku prema bivπim komunistiËkim dræavama uskladi sa Francuskom, NemaËkom, Velikom Britanijom, ali i sa Soroπom, koji je, prema miπqewu Talbota, „veliko nacionalno blago”. Nastavak u sledeÊem broju) (N 13.6.2009. <www.pecatmagazin.com>
„PeËat” Broj 50
Iskra 1. septembar 2009.
Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (138)
CRVENI KRAQ IVANA IVANOVI∆A Roman Ivana IvanoviÊa, Crveni kraq (1), objavqen je prvi put 1969. godine. Odonda objavqen je viπe puta, a 2008. godine pojavilo se 6. dopuweno izdawe. Odmah po pojavi prvog izdawa, autor i roman pretrpeli su oπtru kritiku i zabranu. Autor je Ëak optuæen za izdaju narodnog interesa i osuen na robiju od 2 godine, ali je, usled velikog pritiska javnosti, bio osloboen optuæbe. Crveni kraq se smatra jednim od najprovokativnijih romana srpske kwiæevnosti druge polovine dvadesetog veka. Glavna tema je jugoslovenski fudbal, ali ne wegova istorija veÊ analiza stawa u wemu u to doba. Celu priËu o tome priËa izmiπqeni vodeÊi fudbaler iz Kurπumlije (u romanu Kurvingrad), Zoran Zoki JugoviÊ, koji se razvio u prvoklasnog igraËa, po svome nimalo skromnom miπqewu, najboqeg jugoslovenskog fudbalera, zaπto je dobio nadimak Crveni kraq (zbog rie kose), a zvali su ga i King. I kao takav probio se preko Niπa i Beograda u ameriËku profesionalnu ligu, gde je zavrπio karijeru. Kroz ceo roman Kraq komentariπe situaciju u jugoslovenskom fudbalu, ali umesto da govori o utakmicama (osim kad se radilo o wegovim golovima i bravurama) on analizira i kritikuje probleme u ovom druπtvenom sektoru. »itaocu postaje jasno da je autoru najvaænija kritika druπtva, kako kaæe kritiËar »edomir MirkoviÊ da je namera IvanoviÊa „da kroz ispovest junaka progovori i o manama tadaπweg jednopartijskog sistema.”(9) Kraq se æali: „Uopπte se nije znalo da li smo mi igraËi profesionalci ili nismo. ZvaniËno smo imali status amatera i zato su nas zapoπqavali u preduzeÊa, u koja nikad nismo odlazili, ili nas upisivali na fakultete, za koje nismo znali gde se nalaze! Leba mi! Primali smo veliku lovu, na ruke. Gotovo svi klubovi su imali crne fondove i mutili su kako su znali i umeli. Posle, kad je doπlo do raπËiπÊavawa, neki su pozvani na odgovornost zbog toga, ali nekima je proπlo.”(25) Kraq i daqe ukazuje na nemoral, ali ne toliko u igraËima kao u wihovom vostvu: „Drugi piπu kwige i razbijaju glavu oko samoupravqawa, a Krsta gleda utakmice i putuje po svetu na raËun fudbala. Ko ne bi poæeleo takav æivot. Zato Krsta krvniËki brani svoj status i uniπtava svakoga koji ga kritikuje.”(35) Kraq jasno zakquËuje: ko je kriv za takvo stawe: „IgraËi su najmawe krivi za tu jebanciju u jugoslovenskom fudbalu. Pravi krivci su oni koji su rukovodili tim fudbalom.” „Wihov meusobni rivalitet... PlaÊali su nas iz crnih fondova i nije se znalo ko koliko prima. U prelaznim rokovima su troπeni milioni bez pokriÊa.”(36) „Da bi sebe opravdali, morali su nas fudbalere da ocrne.”(37) „Reprezentaciji su potrebne zrele i stamene liËnosti koje su na liniji Saveza komunista, a ne neurotiËne zvezde koje nemaju niËega zajedniËkog
Iskra 1. septembar 2009.
sa socijalistiËkim moralom.”(40) Takva situacija u fudbalu uticala je na Zorana JugoviÊa da se i sam ponaπa nemoralno. On psuje, upotrebqava πatrovaËki reËnik, sluæi se æenama kao maramicom posle upotrebe, misli samo na novac i liËne koristi - sve πto je uglavnom video oko sebe. To ga je naËinilo surovim i prema sebi. Evo nekoliko primera wegovog ponaπawa i miπqewa o sebi: „Ja sam uvek bio otvoren i govorio sam sve.”(40) „Ja oseÊam zadovoqstvo samo kad na blagajni primam zelenbaÊe!”(47) „Ja sam kao pas Nikome ne ostajem duæan!”(57) „Meni viπe priliËi da dolivam uqe. Ja vatrogasac nikad nisam bio. Uvek sam iπao do kraja, pa πta bude... A i volim da se zezam. Ja se zezam sa svaËim: sa fudbalom, sa sobom, sa æivotom.”(92) „UobiËajeno je da se igraËi za vreme utakmice psuju. A ja sam voleo da tako ponekog izazovem, pa da posle pravim majmuna od wega. Ali nikad nisam iπao namerno na protivnika, u kosku, da ga povredim i onesposobim.”(105) „Sad sam ja poËeo da udaram. Postao sam ubica!”(106) „Neka zla krv se uselila u mene.”(110) Kraq dozvoqava moguÊnost da nije nemoralno druπtvo samo krivo za wegov razvoj karaktera: „Neπto mi kaæe u malom mozgu da ja ne mogu biti drugaËiji nego πto jesam.”(182) Ali on se vraÊa na spoqne elemente: „Ono πto je jedino stvarno u æivotu, pare, lova, mani, ja sam to postigao. Pa neka sam klaun!... Boqe je biti bogat klaun nego siromaπan kraq. A ja sam bogat klaun. Crveni klaun!. Jedno samo znam: da sam straπno sam Ali ja mislim da je tako sa svakim Ëovekom. Æiviπ u gomili, a u stvari si sam!”(183) On je izgubio Ëak i najosnovnija qudska oseÊawa. Tako kad mu je otac umro, nije mu otiπao na sahranu: „Ne bih troπio toliki novac za put zbog jedne sahrane. Boli me kita!”(184) Niπta ne oseÊa ni prema svom zaviËaju: „Nemam ni zaviËaj. Ma koliko sawao o Moravi, ja u Juænu Srbiju neÊu i ne mogu da se vratim. I suviπe toga mi se tamo neprijatno desilo... Ja Êu zavrπiti u jarku pored auto-puta... Æiveo sam surovo!”(186187) On ipak nazire da je za mnogo πto-πta u wegovom ponaπawu krivo nemoralno druπtvo. „U Jugi mi nisu dali dozvolu da igram u inostranstvu jer su me neki tamoπwi bosovi mrzeli.”(21) On oseÊa i svuda prisutnu, skoro policijsku controlu nad qudima: „Nisam znao da me πpijunirate.”(61) „Sve πto lanemo, uprava veÊ zna. Posle nas kaæwavaju kao da smo u kazneno-popravnom domu.”(95) A sama uprava je kriva za protekcionaπtvo i neferstvo u fudbalu: „Tako smo imali protekcionirano suewe, u naπu korist sviran je najveÊi broj penala, najmawi broj naπih igraËa je iskquËivan.”(101) „A dozvolu sudijama da mogu da sude mimo zakona dao je liËno wihov idol, crveni kraq Josip Broz Tito, koji je u jednom govoru (viπe puta citiranom) napao sudije πto se dræe paragrafa kao pijan plota.”(199) InaËe, Kraq je o Titu
27
Crveni kraq... imao vrlo loπe miπqewe: „Tito je æeleo da se prikazuje kao antistaqinista, iako je bio roeni staqinista u nije se bitno razlikovao od svog uËiteqa.”(204) Kraq ipak shvata zaπto se prema wemu tako ponaπaju -- Ëiwenica da mu je otac bio ËetniËki komandant u Drugom svetskom ratu i da je bio zbog toga na robiji kad se Kraq razvijao kao mladiÊ. To ga je pratilo ne samo u ponaπawu uprave, to jest vlasti, prema wemu veÊ i na utakmicama: „Ali najteæe mi je palo πto je jug organizovano skandirao: `»etnik, Ëetnik...` Kako sam ja mogao da budem Ëetnik kad sam roen Ëetrdesete godine.” „To Ëetniπtvo je moja rak-rana...Moje poniæavawe bi za wih bio praznik. Nisam mogao, jednostavno, da se svuËem go pred celim narodom. Posle je ispalo da nisam patriota, da mi je novac zavrteo glavu, da sam protiv domovine, da ne æelim da igram sa jugoslovenskim grbom na grudima, da sam izgubio zemqu pod nogama...”(46) „Tvoj otac je bio Ëetnik. Takvima kao Ëto si ti nema mesta u Krilima Morave. Nije vaæno kako ti igraπ.”(54) Kraqu naklowen predsednik kluba opomiwe ga: „Uvek Êe ti iskopavati jednu jedinu stvar: poreklo... Sve smeπ, sve moæeπ, samo se ne meπaj u politiku!”(64) Kad su ga najzad pustili da igra u inostranstvu, Kraq je otiπao u Ameriku, radi „love”, a viπe iz inata. I tamo se ponaπao prkosno: „Sve se pravim da sam komunist... `U Jugoslaviji sam bio veliki komunist!`”(71) U Americi „smo mi igraËi mrzovoqni. Igramo profesionalno, za lovu, bez æara. VuËemo se od utakmice do utakmice bezvoqno, kao mrcine. Jedva Ëekamo kad Êemo da se vratimo u svoju zemqu.”(74) Na kraju balade, Kraq, ili Zoka King, dolazi do pravilnih zakquËaka. U Pogovoru romanu Kraq veli: „Ja sam hteo da ispriËam istinitu priËu, da kroz fudbal odslikam jugoslovensko druπtvo. RaËunao sam da je to moguÊe samo na ovaj naËin: da izmiπqeni junak priËa o stvarnim dogaajima. Dakle, priËa mora da bude jasna, gotovo faktografska.”(190) Zabuna oko interpretacije nastavqa se. Direktor gimnazije pokuπava da objasni zabunu: „U materijalu koji sam dobio iz Komiteta stoji da je to roman o drugu Titu... Baπ nekako u to vreme Josip Broz je ili nakalemio ili ofarbao kosu u crveno, pa su ga neki zapadni mediji krstili Crveni kraq! Partija je to iskoristila da me prikaæe kao pisca ”koji se drznuo da dirne naπe najveÊe blago, najveÊeg sina svih naπih naroda i narodnosti, najveÊeg svetskog dræavnika u Ëitavoj istoriji.”(197) To ipak nije spreËilo jednog zvaniËnika da da ovakvo Ëudno objaπwewe: „Vaπ roman je pisan sa marksistiËkih pozicija. To je æestoka kritika svega onoga πto nije socijalizam!” Drugi se sloæio „da tu nema niËeg protiv socijalizma.”(203) A u pismu Opπtinskog komiteta SK iz Kurπumlije data je biografija mog oca, ËetniËkog komandanta. Wihov zakquËak je da sam napisao Crvenog kraqa „da bih se osvetio komunistima koji su mi likvidirali oca, `poznatog ËetniËkog zloËinca...`. Dakle, ”ne sudi se meni zbog
28
Mensa: Srbi najinteligentniji u regionu U Srbiji ima oko 5.000 natproseËno inteligentnih osoba koje zadovoqavaju kriterijume za Ëlanstvo u Mensi, πto je znatno viπe nego u zemqama regiona, izjavio je juËe potpredsednik tog udruæewa Fedor Muniæaba. „Srbija se po broji natproseËno inteligentnih moæe porediti sa Francuskom i Engeskom”, rekao je Muniæaba i objasnio da Mensa, kao udruæewe koje okupqa natproseËno inteligente, u Srbiji trenutno ima samo 950 Ëlanova, jer je za Ëlanstvo neophodno uplatiti godiπwu Ëlanarinu. Prema wegovim reËima, Ëlanovi su uglavnom fakultetski obrazovane osobe i studenti, ali ima i potpuno neobrazovanih i onih sa zavrπenom osnovnom πkolom. On je, meutim, naglasio da nepismenost i stepen obrazovawa nemaju veze sa inteligencijom. Testirawe se u srpskoj prestonici vrπi Ëetiri puta godiπwe, osim u izuzetnim situacijama, a prijavi se oko 360 qudi, dok se u Novom Sadu godiπwe testira 120 osoba. Minimalni razmak izmeu dva testirawa je godinu dana i dowa starosna granica je 17 godina, rekao je Muniæaba. Mensa primewuje test rezonovawa figura, koji se sastoji od 45 grafiËkih zadataka, koje treba reπiti za 20 minuta. Najmawi koeficijent inteligencije Ëlanova Mense je 131, a, prema procenama - samo dva odsto populacije sposobno je da test reπi dovoqno dobro da bi se kvalifikovalo za Ëlanstvo u Mensi. (Tanjug, 26.7.2009) mog dela, nego zbog oËevog nedela! (NepostojeÊeg, ali to tad nismo mogli da dokazujemo.)”(205) U oslobaajuÊoj presudi se kaæe: „Roman Crveni kraq Ëitavom svojom sadræinom, ukquËujuÊi i wegov inkriminisani deo, pre svega ilustruje samo pisca kao kwiæevnika koji, bez neophodne intelektualne objektivnosti i sposobnosti da druπtvene pojave tretira u wihovoj celokupnosti, govori o odreenoj pojavi u Jugoslaviji, koja je, daleko pre literarnog kazivawa optuæenog, druπtveno osuena kao negativna pojava, suprotna tokovima razvoja socijalistiËkih druπtvenih odnosa u nas... Sud joπ konstatuje da su komunisti daleko pre mene osudili te negativne pojave, πto znaËi da sam ja roman prepisao od wih! Pa zaπto su mi onda, doavola, sudili?”(206) Ne treba smetnuti s uma da je u Kraqevo ime govorio sam autor, iako je ceo siæe romana izmiπqen mada ima dosta poznatih imena i dogaaja u romanu. Onda se moæe shvatiti zaπto je Crveni kraq stavqen na crnu listu i autor progawan. Ali evo i πestog izdawa romana, πto pokazuje da se revizija nastavqa i da je u punom toku. Vasa MihailoviÊ -----------------------1. Ivan IvanoviÊ, Crveni kraq (Beograd: Politika, 2008), 6. dopuweno izdawe, 210 str. Brojevi strana citata iz ove kwige naznaËeni su u tekstu.
Iskra 1. septembar 2009.
O kwizi rehabilitovanih u vaqevskom kraju:
„PONOVO RO–ENI - PONOVO DOSTOJNI” Priredili: „Organizacioni odbor za proslavu 200 godina Okruænog suda u Vaqevu” izdavaË „Klub Are Nova” 2009. (Beograd, πtampa „Æelind”); 207 str. ilustr.; 24 cm. urednici dodatnog teksta: Vlado DodoviÊ i Nedan ObuÊina. Upravo je stigla u Ameriku kwiga sa gorwim naslovom. Ovo je prva kwiga ove vrste objavqena u Srbiji gde je rehabilitovano 47 lica iz Vaqeva i okoline. Iako je to kap u moru hiqada i hiqada nevino pobijenih od strane Brozovih komunistiËkih egzekutora, znaËajna je πto je po prvi put isti na progovorila o nevino pobijenom narodu po dolasku komunista na vlast 1944/45. godine. Uvod u kwizi su napisali u ime izdavaËa Vlado DodoviÊ i Nenad ObuÊina; u ime Okruænog suda u Vaqevu Dragan ObradoviÊ (predsednik suda) i Milan AleksiÊ (predsednik veÊa); Jeπa ErËiÊ, inicijator kwige; dr Qubica StepanoviÊ, Êerka rehabilitovanog inæ. Dragomira SamokresoviÊa Xeme i Aleksandar Markovski, potomak jednog od rehabilitovanih. Posle wihove reËi objavqen je Zakon o rehabilitaciji u devet taËaka i zatim dolazi PriËa o...47 rehabilitovanih iz Vaqeva i okoline. Rehabilitovani su oni Ëija je rodbina podnela zahteve Sudu za rehabilitaciju wihovih milih i dragih ili liËno bivπi osuenici koji su joπ u æivotu, na primer MomËilo M. KarapanxiÊ iz Klivlanda u Americi. A hiqade i hiqade drugih Ëekaju iako se mnogim pobijenim ni grob ne zna. Ko Êe za wih pokrenuti sudski postupak kad viπe nikoga od svoga nemaju. ProËitao sam da je negde, Ëini mi se u »eπkoj, doneta kolektivna rehabilitacija svih osuenih pod komunistiËkom vlaπÊu. Da li to moguÊe sprovesti i u Srbiji? Mnoge rehabilitovane sam liËno poznavao, pa i prijateq sa wima bio, pa ËitajuÊi wihove presude o streqawu ili robijawu izazivaju u meni bolna i prebolna seÊawa, koja su utoliko veÊa πto su nevino i na pravde Boga stradali. Takvi su na primer sudija Dragoqub DragojloviÊ, dr Vladimir PopoviÊ, Milovan B. MaleπeviÊ, inæ. Dragomir SamokresoviÊ - Xema, Boæidar AntiÊ i Milka AntiÊ kojih se sa velikim pijetom seÊam. Sudije su u svim sluËajevima naveli i prvobitne presude sudova koji su nevine slali na streqawe i robiju, pa onda na kraju sudske odluke o rehabilitaciji. Iz presuda prekih vojnih sudova, pa posle i komunistiËkih redovnih, vidi se da su to bili montsrum procesi sliËni onim staqinististiËkim u svoje vreme. Komunisti su sudili i slali u smrt svakog na koga se prstom ukazalo da im je odeoloπki protivnik. To je bilo nevieno klawe i poklawe. Neosporno da je ova kwiga itekako znaËajan dogaaj u sadaπwem sudstvu Srbije koje na æalosot,
Iskra 1. septembar 2009.
u svemu zaostaje za dræavama u kojima je pao komunizam i gde je povraÊena konfiskovana imovina opqaËkanom narodu. Srbija sa svojim partijama i vlaπÊu i dan danas æivo od otete imovine Crkvi, industrijalcima, veleposednicima, pa Ëak i znamenitim darodavcima koji su imovinu zaveπtali narodu. Vlasnici opqaËkane imovine veÊ 60 godina Ëekaju na povratak iste. I to je pitawe koje sudovi Srbije, kad veÊ rehabilijutuju nevine, treba da reπe. Meutim, mora da kaæemo, da su ureivaËi i izdavaËi kwige naËinili jednu kardinalnu greπku. Lepo je i Bogu drago πto su rehabilitovali osuene, ali nisu nipoπto smeli da dozvole da dok je jedne rehabilituju, druge prikivaju na stub srama. Ono πto su naveli u poËetku sluËaja Dragomira SamokresoviÊa - Xeme, jeste sramota i za ureivaËe i za izdavaËe kwige. Na strani 70. se navodi kako je SamokresoviÊ kao rezervni kapetan bio oteran u nemaËko zarobqeniπtvo, odakle je kao bolestan u leto 1943. godine puπten kuÊi u Vaqevo, pa doslovno piπe: „Po povratku u Vaqevi pod stalnim je lekarskim nadzorom. Niπta ne radi. U septembru iste godine kod wega je doπao πef propagande QotiÊevih dobrovoqaca sa zahtevom da on, kao jedan od najvienijih Vaqevaca, proËita jedan unapred pripremqen politiËki govor i pozove omladinu da stupi u dobrovoqaËke odrede u borbu protiv partizana. Dragomir SamokresoviÊ je to odbio, πto je za posledicu imalo upad Gestapoa u stan, wegovo hapπewe i odvoewe u logor na Bawicu, gde je proveo dva i po meseca, da bi nakon otpusta iz logora bio primoran da odræi jedan politiËki govor, a ne tri kako je navedeno u i osuenoj presudi.” Ovaj navod se ne spomiwe ni u presudi komunistiËkog suda 1945. godine, a ni u obrazloæewu Okruænog suda o rehabilitaciji 16. aprila 2007. godine, veÊ je ovo uzeto iz novinarskog intervjua SamokresoviÊeve Êerke dr Qubice StepanoviÊ sa vaqevskim novinarom Sl. ∆iriÊem, koji je dala 1. maja 2007. godine i koji je objavqen u vaqevskom listu „Napred”, a posle donete sudske odluke o rehabilitaciji wenog oca. Ja sam u svom odgovoru 25. maja 2007. godine osporio gorwe navode, ali je novinar Sl. ∆iriÊ to ignorisao. Dakle gorwe je uneto iz novinarskog intervjua, a ne iz sudskih spisa i zato ureivaËi i izdavaËi to nisu smeli unositi u kwigu. To πto je napisala dr Qubica StepanoviÊ, Êerka SamokresoviÊa - Xeme, jeste totalna neistina. Ona je 1943. godine bila gimnazijalka i brinula je „tinejxerske” brige, a ne πta se deπavalo pod okupacijom.
29
Ponovo roeni...
PISMO „ILUSTROVANOJ POLITICI"
Nije kod Xeme SamokresoviÊa doπao „πef propagande QotiÊevih dobrovoqaca”. Dobrovoqci nisu imali πefove propagande. Oni su imali presvetare i vaspitaËe. Prosvetar Prvog puka Srpskog dobrovoqaËkog korpusa u Vaqevu bio je πkolski nadzornik Dragomir SlavkoviÊ, a πef vaspitno-verske sluæbe sveπtenik Qubisav –uriÊ. Da je dobrovoqcima trebao inæ. Dragomir SamokresoviÊ, poslali bi mu nekog od ove dvojice. NediÊeva Okruæna naËelstva imali su πefove propagandi, pa je Okruæni naËelnik Dragomir LukiÊ poslao Xemi SamokresoviÊu svoga πefa propagande, koji u to vreme uopπte nije bio dobrovoqac i πef propagande Okruænog naËelstva doneo je pozdrave SamokresoviÊu i molbu kada ozdravi da odræi predavawe o æivotu naπih vojnika i oficira u zarobqeniËkim logorima u NemeËkoj. I nije mu doneo nikakav „unapred pripremqen politiËki govor”, a joπ mawe „da pozove omladinu da stupi u dobrovoqaËke odrede za borbu protiv partizana”. Za ovo zadwe uopπte nije bila potreba, jer je veÊ stotinu i viπe vaqevskih gimnazijala „Belih orlova” bilo u dobrovoqaËkim redovima, a ceo Prvi puk je bio sastavqen od seqaËkih sinova iz Vaqevskog, Kolubarskog, Podgorskog i Tamnavskog sreze. tako da je komandant puka major Ilija MiÊaπeviÊ izveo u svet (Englesku, Kanadu, Ameriku i Australiju) preko hiqadu dobrovoqaca iz Vaqevskog okruga. I na kraju da naglasim, da srpski dobrovovqci nisu pred niËija vrata dovodili Gestapo niti bilo koga slali na Bawicu, pa ni Xemu SamokresoviÊa, koji nije odbio molbu Okruænog naËelnika LukiÊa, veÊ je odræao odliËno predavawe u „Grand” hotelu o æivotu u zarobqeniËkim logorima, koje je sam i napisao i proËitao na puno zadovoqstvo Vaqevaca, a na Ëemu mu hvala i ovoga i onoga sveta.
Redovno Ëitam "Ilustrovanu" i NIN, pa sam s velikom paæwom proËitao brojeve 2633 i 2634 gde su Ëlanci i pisma o pok. generalu Milanu NediÊu, pa poπto vidim da se niko ne javqa preko okeana, æelim da Vam se ukratko javim.
Æeqa nam je da prireivaËi druge kwige, gde Êe biti rehabilitovani 2008. i 2009. godine, ne unose intervjue novinarËiÊa i neistinih svedoËewa. Bora M. KarapaanxiÊ
Brioni na prodaju Hrvatska je, u oËajniËkoj potrazi za gotovinom, ponudila na prodaju arhipelag Brioni, po ceni od 2,5 milijardi evra, piπe londonski "Indipendent". List navodi da su gosti nekadaπweg jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita na toj "Jadranskoj Polineziji" bili egipatski predsednik Gamal Abdel Naser, indijski lider Xavaharlal Nehru, etiopijski car Haile Selasije, italijanska filmska zvezda Sofija Loren i drugi. U Hrvatskoj su strane investicije pale za viπe od 40 odsto, a Brioni su ponueni na prodaju istovremeno sa dræavnom osiguravajuÊom kompanijom, æeleznicom i delovima energetskog sektora, prenosi Radio Bi-Bi-Si. "Indipendent" piπe da Êe kupac Briona dobiti ne samo 14 ostrva tog arhipelaga, veÊ i nacionalni park sa retkim æivotiwskim vrstama, ukquËujuÊi Titovog pedesetdvogodiπweg papagaja Kokija. (RTV RS, 9.8.2009)
30
Prvo da Vam se predstavim. Zovem se Borivoje KarapanxiÊ, roen u Vaqevu 1921, gimnaziju zavrπio u Bijeqini (Semberija) i Podrinsku uËiteqsku πkolu (©abac) 1940/1941. Po kapitulaciji Jugoslavije i obrazvawa NediÊeve vlade "Narodnog spasa", NediÊ me je postavio za novinara u Centralnom presbirou Predsedniπtva vlade. Najpre sam obilazio izbegliËku decu smeπtenu u paviqonima Bawe KoviqaËe a potom me je general NediÊ poslao u Vaqevo za dopisnika CP za Okrug vaqevski gde sam bio do jeseni 1944. g. kada sam sa Srpskim dobrovoqcima otiπao u Sloveniju a odatle 1 .maja 1945. u Italiju i posle u proleÊe 1947. u NemaËku odakle sam 26. juna 1950. g. stigao sa suprugom u Ameriku. Otada se uveliko bavim pisawem, publikovawem kwiga u SAD, Kanadi, Australiji, Minhenu i Beo-gradu. Izdao sam 35 kwiga mahom istorijskih i literarnih i objavio oko dve hiqade Ëlanaka o srskom narodu u Americi i Kanadi. To je u najkraÊem. Iako sam liËno poznavao generala NediÊa i bio wegov saradnik i odlazio mu u Beograd na referisawe, neÊu Vam iznositi svoje miπqewe o generalu Milanu NediÊu, veÊ Vam samo nekoliko reËi o velikom Zborniku koji je predamnom. Nosi naslov: "100 NAJZNAMENITIJIH SRBA" (Princip , S Jupublik, Beograd - Novi Sad 1991; str. 617, ilustrovano; 24 cm.) Sastavili su ga srpski nauËnici, akademici, istoriËari i kwiæevnici, a uredio Odbor od devet akademika meu kojima i episkop ©umadijski, pokojni Sava VukoviÊ. Urednik je Predrag JeremiÊ a prireivaË Zvonimir KostiÊ. U Zbornik je uπlo 100 najznamenitijih Srba od Stefana Nemawe i Sv. Save pa na kraju je pesnik Vasko Popa. Na 84. mestu je MILAN NEDI∆ Ëiji je pisac Mile Bjelajac. Nema u Zborniku ni Josipa Broza Tita, ni generala Dragoquba MihajloviÊa ni Slobodana MiloπeviÊa niti drugih glavoseËa srpskog naroda. O Milanu NediÊu je napisano da je spasilac srpskog naroda. Navodi se da je spasio 420.000 srpskih izbeglica, 70.000 srpske dece i viπe hiqada Slovenaca. Zabeleæena je i wegova predaja komunistima od strane Engleza i wegovo muËeniËko stradawe bez suda. A proËitah i kwigu srpskog pisca Vojislava Lubarde „Gajtan” gde kaæe da su te hiqade i hiqade spasene srpske dece po povratku u Bosnu posle rata bila æiva srpska snaga koja je obnavqala razruπenu Bosnu. Pred ovim ocenama pada sve πto su napisali Branka Prpa i razne danaπwe prpe u Srbiji. Pisac Mile Bjelajac objavquje celom Srpstvu da je Milan NediÊ srpska majka. Boqa mu ocena od ove nije potrebna. I baπ tu u Beogradu u martu mesecu ove godine izaπla je kwiga "Milan NediÊ - Srpska majka” gde su objavqene najlepπe narodne pesme i trideset pesama srpskih pisaca o Milanu NediÊu. Za pravdoqubive i istonoqubive Srbe ovo je zaista dovoqno. S poπtovawem -
Borivoje M. KarapanxiÊ kwiæevnik
Iskra 1. septembar 2009.
Prilozi „Iskri” Za pokoj duπe i seÊawe na dragog druga Dragoquba TekiÊa Danica Pavlica K$ 60 Za pokoj duπe Milene SvirËiÊ (roene Pivac) Danica Pavlica K$ 40 Za uspomenu i seÊawe na dragu Milenu SvirËiÊ (Pivac), uvek nasmejanu i punu qubavi za sve nas. Volela je svoju majku i bila divna sestra svom bratu, a nama je dala primer vere i dokazala da je „brat mio - koje vere bio!” Draga Milena, neka Ti je laka zemqa i zasluæeno rajsko naseqe. Tvome bratu Marku naπe toplo sauËeπÊe. Verka, Tijana, KiÊa i Braca IliÊ $ 50 Za pokoj duπe Dese NiËote (roene –oriÊ) Vera PopadiÊ K$ 25 Za pokoj duπe naπe drage i mnogo voqene Milene SvirËiÊ Ana VasiÊ sa decom $ 50 Za pokoj duπe drage nam Milene Pivac SvirËiÊ Cica i o. Mateja MatejiÊ $ 25 Za pokoj duπe i u znak seÊawa, na naπu dragu i plemenitu Milenu Pivac SvirËiÊ »edomir i Radojka DobriloviÊ $ 50
„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa uredniπtva: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.
„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko ˘e≥avac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.
Iskra 1. septembar 2009.
Hrvatska teπko pogoΩena krizom Najavljeni rebalans bud√eta predviΩa uπtedu od 3 milijarde kuna. Joπ jedan rebalans do kraja godine. Od po≥etka krize 40.000 ljudi u Hrvatskoj ostalo bez posla. Prodavnice se svakodnevno zatvaraju. Predlog rebalansa hrvatskog bud√eta predviΩa uπtedu od 3 milijarde kuna, πto je manje od potrebnog. Dodatno rezanje troπkova, joπ jednim rebalansom, Vlada najavljuje do kraja godine. Hrvatska, na prvi pogled, ne izgleda kao zemlja teπko pogoΩena krizom. Ulicama se voze dobri automobili, a kafi≤i su puni ljudi. Ipak, gotovo da nema porodice koja u poslednjih nekoliko meseci nije morala da πtedi. Od po≥etka krize 40.000 ljudi u Hrvatskoj ostalo je bez posla. Dnevno se zatvaraju tri prodavnice koje su do pre samo nekoliko meseci dobro radile. Nova Vlada, sa Jadrankom Kosor na ≥elu, obe≤ava dosta. Ni gra Ωani, ni ekonomisti, nisu ubeΩeni da ≤e uskoro biti bolje. Stru≥njaci smatraju da je drasti≥ne reforme trebalo sprovesti joπ na po≥etku Sanaderove vlasti. Josip Bohut iz "Biznis magazina" ka√e da je drasti≥no rezanje bud√eta i smanjenje plata dr√avnih slu√benika trebalo odavno da se dogodi. "To je dosad Sanader trebao uraditi, ali je izbegavao jer bi time izgubio na svojoj popularnosti", ka√e Bohut. Neke od tih mera, najverovatnije ≤e biti predviΩene drugim rebalansom, na jesen. Za sada je planirano smanjenje samo nekih zarada i to za 5 do 10 odsto. Takva uπteda je, ipak neophodna. "Ovo je sada otprilike da malo dr√imo glavu iznad vode, to je do 1. avgusta. Onda se nadamo da ≤e do≤i ˘esi, MaΩari i Srbi. Ali, nema spasa bez
velikih rezova i velike uπtede", ka√e novinar televizije Nova Mislav Bago. Svi se u Hrvatskoj sla√u da je stanje u privredi jako teπko. U Ve≤u za konkurentnost upozoravaju da reforme moraju da budu sprovedene odmah, jer ≤e u protivnom najsposobniji deo stanovniπtva bolje uslove morati da potra√i negde u okru√enju. Strahuje se da bi najobrazovaniji mogli da po≥nu da se iseljavaju u Slova≥ku, Crnu Goru, pa ≥ak i u Srbiju (RTS, 12.7.2009)
+ MomËilo - Moma NovkoviÊ U Francuskoj, mawem mestu ©aleter u daqoj okolini Pariza, umro je ovoga leta naπ drug MomËilo - Moma NovkoviÊ. Moma je sin advokata Mirka NovkoviÊa iz Bawa Luke, poznatog predratnog Ëlana JNP Zbor. Do povlaËewa iz Srbije MomËilo je radio u upravnoj sluæbi NediÊeve vlade. Bio je jedno vreme pomoÊnik predstojnika policije u Smederevu. Kasnije je radio u Beogradu. Povukao se sa dobrovoqcima u Sloveniju. Zajedno sa ocem Mirkom, bio je meu prvim naπim drugovima koji su se nastanili u Francuskoj. MomËilo je sve do svoje penzije radio u Renou. MomËilo je umro u svojim kasnim osamdesetim godinama. Slava mu i hvala; veËan mu pomen u Carstvu Hristovom! Iskra
+ Qiqana Rajlands (MomËiloviÊ) U Londonu je posle duæe bolesti poËetkom avgusta meseca ove godine umrla Qiqana Rajlads, roena MomËiloviÊ (70). Qiqana je kÊi naπeg predratnog druga pokojnog MomËila Mome, sudije iz Skopqa, i pokojne Dese MomËiloviÊ. Qiqana je svrπila studije primewene umetnosti i do svoje udaje za Patrika Rajlandsa, takoe dizajnera, æivela sa svojim roditeqima u Bradfordu i bila dugogodiπwi Ëlan naπe folklorne grupe „©umadija”. I posle svoje udaje ostala je u vezi sa naπom zajednicom u Bermingamu, gde su joj se preselili roditeqi i do kraja svog æivota bila pretplatnik „Iskre”. Slava joj i hvala; molimo se Gospodu da joj podari rajsko naseqe! Iskra „ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.
31
Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.
Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!
Povodom DinkiÊeve pretwe da Êe oboriti vladu ako ne „proe” Zakon o informisawu
KA©IKARA U PARLAMENTU U Brozovo vreme, seÊaju se oni koji se seÊaju, nikada nije bilo sukoba u parlamentu. Jednopartijski sistem je cvetao, a komunisti su se slagali u miπqewu da su nezamenqivi. Kad si izabran u komuniste, niko ti, izuzev komunista, nije mogao niπta. I komunisti su se klali leËke, ali potajice, u mraku, a novine su bile tu da objave ko je, i zaπto, postao nepodoban. Ako si izdao drugove, marπ u gospodu! A zna se πta su drugovi radili gospodi. Boæe, kako smo se obradovali viπestranaËkom sistemu, dojadilo qudima da budu drugovi, dopalo im se da budu gospoda. U poËetku je sve bilo dobro, a onda su se stvari zamutile. Gospodin je poËeo da radi gospodinu ono πto je drug drugu radio, ali pokvareno, gospodski. Pogledaj parlament, stranka do stranke, gospodin do gospodina, a svaka je stranka nezamenqiva, i svaki gospodin. Svugde i na svakom mestu, u parlamentu, u bircuzu, u novinama i na prokletoj televiziji viπestranaËka gospoda optuæuju jedni druge za faπizam, za komunizam, za izdaju dræave; nema dana da neko nekome ne udari prstenac. Komunizam je, zna se, bio surova, tvrda, jednoumna ideologija. Kad se poslanik Dragoqub JovanoviÊ u Saveznoj skupπtini usudio da kaæe da je zadruæni klip kukuruza mawi od klipa kukuruza zemqoradnika koji nisu uπli u zadruge, izbaËen je iz Skupπtine i javnog æivota zajedno sa klipom kukuruza. Ne verujem da se docnije neko usudio da posumwa u druπtveni klip kukuruza, tada se pevalo "braπno naπe prosejao kroz reπeto i kroz sito, pa hleb novi za nas mesi, drug nam Tito, Tito, Tito." »udna i nezaboravna, uprkos tome πto su zaboravqena, vremena. Tito je bio doæivotan i besmrtan, ali iznenada je preminuo ostavivπi komunizam liËne proizvodwe na cedilu. Eto viπestranaËkog sistema, eto prilike da gospoda zamene drugove na vlasti. Ne kaæem, bilo je nade i vere! Levica je morala da pristane na desnicu, Srbija je, kao nekad, opet imala dve ruke. Ne sporim, demokratija je zamirisala, a onda se, mic po mic, pretvorila u komiËnu demokraturu. Tome je prethodio dobro organizovani raspad Jugoslavije i serija graanskih i verskih ratova; u domaÊem filmu strane proizvodwe igrala je cela Jugoslavija, scenaristi, rediteqi i glavni glumci su, kao πto se zna, bili stranci; a Srbima (i ne samo Srbima!) odreene su opasne kaskaderske uloge. Hag zauzima posebno mesto u novijoj srpskoj istoriji.
Scenaristi i rediteqi jugoslovenske politiËke drame nedodirqivi su, u Hagu se sudi kaskaderima, dokazuju im da su igrali u zloËinaËkom filmu. Negde je odreeno da je glavnu ulogu u raspadu Jugoslavije imala Srbija, a ostale Brozove republike igrale su, kaæu, epizodne uloge. PolitiËki analitiËari, ponekad stidqivo a kadikad goropadno, raspravqaju o postojawu dve Srbije. Jedna je otmena, evropska, drugosrbijanska, a druga je zaostala, balkanska, prvosrbijanska. Slobodan AntoniÊ uporno prati razvoj drugosrbijanaca i precizno opisuje wihovu ulogu u daqem propadawu Srbije. Verujem da je brend drugosrbijanaca organizovana demokratura. Drugosrbijanci su ideolozi demokrature. Ponekad mi se Ëini da srpski v.d. dræavnika pozajmquju od drugosrbijanaca najgore ideje. Ne mogu da dokaæem, ali iskreno verujem da je neka drugosrbijanska glava idejni tvorac Predloga zakona o informisawu; ko bi izuzev drugosrbijanaca pokazao toliki prezir prema novinama koje nije potËinio i dugoroËni prezir rezervisan za pisce i narod koji Ëita kwige koje nisu pod drugosrbijanskom kontrolom. Pokazalo se da je demokratura zamrπen naËin vladavine. Zakon o informisawu joπ nije izglasan. Ali ideoloπka kaπikara drugosrbijanaca okupqenih u G17 baËena je u srpski parlament. »ekamo 31. avgust da vidimo da li Êe kaπikara eksplodirati. Srpski v.d. dræavnika moraÊe da pregovaraju sa malim parlamentarnim strankama, biÊe prisiqeni da prose ili, joπ taËnije, plate podrπku Zakonu o informisawu, ako to ne uËine, Mlaa Êe oboriti Vladu. Tito je bio oprezniji od savremenih v.d. dræavnika. Uzalud ga imitiraju. Kad je gospodin JovanoviÊ (ili neko drugi??) uneo klip kukuruza u Saveznu skupπtinu, opozvan je zajedno sa bezazlenim klipom kukuruza, prognan je kao da je u zgradu uneo kaπikaru. A gledaj πta srpski v.d. dræavnika rade? Proπvercovali su im u parlament Zakon o informisawu, tu kaπikaru, a srpski v.d. dræavnika ponaπaju se kao da je u pitawu klip kukuruza. Da li je vlada koju Mlaa moæe oboriti zasluæila da vlada? Drugosrbijanci se nadaju da Êe ih, bude li Vlada u opasnosti, v.d. dræavnika pozvati u pomoÊ. A kome oni pomognu, tom nema spasa! Kurir, 8.8.2009.
BRANA CRN»EVI∆