God. LXII
Birmingham, 1. juni 2009.
Broj 1177
Razvoj i sudbina kapitala u zadwih dva stoleÊa
OD MARKSA PREKO NEOLIBERALIZMA PRAVO U - SUNOVRAT! Nikad nisam Ëitao Marksov Das Kapital. Znam ipak da u wemu postoji jedna kquËna postavka pod imenom „viπak vrednosti” koja objaπwava suπtinu kapitala. ©ta je po Marksu „viπak vrednosti”? (Naravno - najkraÊe!; jer ko bi se mogao snaÊi u tom lavirintu od nekih 400 gusto πtampanih stranica Das Kapital-a kad je oko jedne Ëetvrtine posveÊena „viπku vrednosti”?!) „Viπak vrednosti” stvara i uveÊava kapital ©ta je, dakle, viπak vrednosti po mojoj najkraÊoj (i laiËkoj) wegovoj interpretaciji? Pre svega, viπak vrednosti nesvesno stvara radniËka klasa. Kako nesvesno? - zapitaÊe neko. RadniËka klasa stvara svesno delove ali ona u wih, u tom trenutku nevidqivo, ugrauje imaginarne „delove” neophodne celini. Radnik je plaÊen samo za fiziËku obradu dela na kome radi i to minimalno, ali ne i za imaginarni - u tom trenutku joπ samo - pojam ili ideja koji je ugraena u deo wegovim znojem. Skup svih tih od radnika napravqenih delova i nesvesno ugraenih imaginarnih pojmova, predstavqa celinu tj. finalni produkt. Tu se, meutim, deπava i tranzicija. Imaginarnost prestaje pretvara se u „viπak vrednosti” odnosno, kad se produkt proda, u kapital, koji je nesravweno veÊi od kapitala uloæenog u fiziËkoj obradi produkta plaÊenoj radniËkoj klasi. Dosledno, korisnik ove tranzicije nije radniËka klasa veÊ buræoazija. Ostalo veÊ znamo. Zbog oËite karakteristike kapitala da samog sebe uveÊava, buræoazija postaje sve bogatija i u mawem broju ruku, radniËka klasa sve πira i siromaπnija. Drugim reËima reÊi Êe Karlo Marks i Fridrih Engels u svom KomunistiËkom Manifestu - da buræoazija nesvesno „kopa” svoj sopstveni „grob” poπto Êe neizbeæno morati biti sruπena od uvek izrabqivane radniËke klase. Od kapitala iskovana je reË - kapitalizam... Ovde se, meutim, ne zavrπava priËa o kapitalu. Naprotiv, ovo do sad je samo jedan wegov uvodni detaq. Wegove ambicije su mnogo πire i veÊe. I o wima je, u narednom tekstu, sada reË. Iz imenice kapital izvedena je reË kapitalizam. To nikako ne znaËi isto. Kapital je bogat-
stvo, novac. Kapitalizam je politiËko-ekonomski poredak, a moguÊe, wegova jedina veza sa Marksovim komunizmom jeste ta πto mu je kapitalizam odluËno protivan. Naime, komunizam hoÊe da ukine privatnu svojinu za raËun druπtvene; osnova kapitalizma jeste, meutim, baπ suprotno tj. privatna svojina, dok druπtvo samo treba da ostavri povoqne uslove da bi kapitalizam mogao da bukne u svoj svojoj punoÊi. Za hriπÊanstvo se zna da je u wemu i pre Hrista bilo hriπÊana. Primer takvog jeste sveti Jovan Krstiteq. SliËno je i sa kapitalizmom. I pre kapitalistiËkog sistema, postojali su neimenovani kapitalistiËki vernici. Zbog kratkoÊe, jer sawaju o osnovnim idejama kapitalizma, nazvaÊu ih ideolozima. Zagledaju ovi ideolozi Marksov „viπak vrednosti” i kapital koji izrasta iz wega sa svih moguÊih strana. Imaju pomuÊene pojmove o wima. Svia im se to πto se kapital nesravweno uveÊava u odnosu na investicije. I „viπak vrednosti” ima svoju vrednost - osnova je kapital; ali i - koπta! Idealno bi bilo kad bi on to bio bez tog balasta. Vide, naravno, da je to idealno stawe nemoguÊnost i Utopija... Rezignirano odmahuju rukom, ali ipak - zakquËuju - na tom Marksovom projektu treba raditi, pod okriqem, naravno, iskquËivo privatne svojine, pa Êe se u hodu moguÊe ukazati nove moguÊnosti da se koriguje neidealna strana „viπka vrednosti”. SAD kapitalizam stvara milionere Tako je u Americi stvoren kapitalizam. Pokazao je on odmah veliki uspeh. Nicali su milioneri privatnici, ne baπ kao trava, ali ipak ima ih mnogo; i broj im se stalno uveÊava. RadniËka klasa, ne kao u Marksovom komunizmu, ne samo da nije sve siromaπnija veÊ, naprotiv, sve je bogatija i sve je veÊa; jedan lavovski deo druπtva i nema veÊih ambicija veÊ da permanentno ostane na nivou radniËke klase - da ima svoju kuÊu i pokuÊanstvo, svoj automobil, svoju porodicu, svoju sigurnost i, naravno, svoju slobodu koju on, radnik i wegova porodica, mogu da koriste za svoja razna uæivawa. Uopπteno govoreÊi, kao jedan oËevidan rezultat kapitalizma kao sistema, celo ameriËko druπtvo u proseku doæivqava j edan bogatiji i
Od Marksa... idiliËniji æivot nego πto on postoji igde u svetu. „Dogme” proizaπle iz religije kapitalizma Iz te Ëiwenice veÊ su napred pomenuti ideolozi kapitalizma - jer su budno pratili wegovo ostvarewe u æivotu - naËinili nekoliko „dogmi” svoje kapitalistiËke vere. Træiπte mora biti slobodno jer samo slobodna igra privatnog nepogreπno oblikuje finansijskointeresa ekonomsko stawe celog druπtva; usled toga (1) ono mora biti u privatnim rukama; (2) banke, pogotovo; i (3) funkcija dræave: (a) nikakve ingerencije u (1); (b) minimalne, ako uopπte, u (2) i (v) jedina funkcija dræave jeste πto ona stvara zakone i pravni sistem koji garantuju i sprovode ugovore legalizuje ih - sklopqene na træiπtu. Sa malo maπte postaje jasno da su ove „dogme” osnova jednog oblika kapitalizma koji je poznatiji pod imenom - neoliberalizm. Sve u svemu, gorwi ideolozi zadovoqni su neoliberalizmom, mada ih ozbiqno optereÊuje Ëiwenica da su investicije u kapitalikstiËkom „viπku vrednosti” nesrazmerno velike, buduÊi da je ameriËko druπtvo nesravweno bogatije od onog Marksovog. Oni Ëak i vide da je problem u „gold standardu” po kome svaki dolar u saobraÊuju (opticaju) mora da ima pokriÊe u zlatu, pa usled toga, dolar ne zavisi od træiπta, s rezultatom da i samo træiπte nije potpuno slobodno da bi neoliberalizam dobio svoj pun zamah. „Zlatan standard” jeste, meutim, ingerencija dræave, i tu se bar sad niπta ne moæe uËiniti. Ali, nadaju se, ukazaÊe se prilika da se i tu stvari izmene. »arobni SAD „dræavni dug” - primer za ugled! Dolazi Drugi svetski rat. Amerika je u wemu. Rat, pak, koπta strahovito mnogo, specijalno u dolarima sa zlatnim pokriÊem - iπËezavaju oni mnogo bræe nego πto su postojeÊe zalihe zlata. NemajuÊi kud, dræava je bila prinuena da se posluæi jednom ustvari obmanom pod imenom „dræavni dug”. Naime, dræava zajmi novac od banaka na raËun buduÊih generacija i stvara odnosno boqe πtampa obveznice (bondove) u vrednosti od $25, 50, 100 (praktiËno samo jedna teoretska obaveza dræave; ustavri stvarnog pokriÊa nema - obmana, dakle) s tim da bondovi putem interesa dostignu svoju nominalnu vrednost za 5,10 ili 20 godina; ove (bondove) banke prodaju graanima odnosno investitorima koje ovi plaÊaju respektivno, recimo, prilikom kupovine, $10, 20, 40. Taj sistem finansirawa rata je uspevao koje zbog patriotizma koje zbog zamaπnog investitorskog profita u zlatnim dolarima (ulog od $10 doneo je za 5 godina joπ $15, odnosno 8% godiπwe; ukupno $25). SAD su iz Drugog svetskog rata izaπle sa „dræavnim dugom” od oko 1 trilion dolara (1 trilion jeste: 1 plus 12 nula ili 10 pomnoæeno 12 puta sa samim sobom). Uzlet do neiscrpnog i beskrajnog kapitala
kapitalizma su oduπevqeni. Primer finansirawa Drugog svetskog rata dao im je ideju kako osloboditi Marksov „viπak vrednosti” od neizbeænih inaËe u kapitalistiËkom sistemu realno gledano vrlo opterejuÊih troπkova. Trebalo bi, kao prvo, ukinuti dolarov „gold standard”. Zameniti ga, kao pokriÊe novog dolara, neodreenim izrazima „rad” ili „proizvodwa” s rezultatom da se sve (Ëak i „proizvodwa”, recimo, socijalne, politiËke ili ekonomske „magle” - konkretno, reklama) moæe podvuÊi pod „rad”. Uostalom, πta je i sam „gold standard”? Objektivno - niπta!; jedna velika obmana; on je samo jedna navika, jedna konvencija, qudska neka vera da u zlatu ima vrednosti. ZnaËi, kao dva, takvu veru trebalo bi preneti na nov dolar. Kako? Ako qudi, graani za svoj „rad” budu regularno primali svoje plate, bez obzira odakle dolar dolazio - od interesa, dividendi, berzanskih manipulacija, „rada” ili rada i za wega uvek moæe da kupe za sebe hranu, auto i sve druge qudske potrebπtine, onda je za wih svejedno da li iza takvog dolara postoji „gold standard” ili je on πtampan tj. bez stvarnog pokriÊa. Kao treÊe, neophodno je - da bi træiπte kao stvarni regulator druπtvenog ekonomsko-finansijskog sistema stvarno bilo slobodno - sa dræave preneti na banke rukovoewe finansijskim sistemom. ©to su ideolozi kapitalizma namislili, to je uskoro, po II svetskom ratu, u SAD i ostvareno. Gold standard je napuπten; iza wega je ostao onaj sa „radom” kao pokriÊem; na wega je veÊ pomenutom tehnikom preneta ista ona vera koja je stajala iza napuπtenog zlatnog standarda. SAD dræava je predala u ruke glavnog wujorπkog bankara ceo finansijski (i ekonomski) sistem, s tim πto SAD predsednik, obavezno imenuje ovog bankara za glavnog Ëoveka tzv. Federalnog rezervnog sistema (FZS) sa ciqem da se obmane narod da je FZS dræavna ustanova, mada stvarno nije. Vera u neoliberalizam na vrhuncu, ali i sumwe... I tako je neokapitalizam doæiveo svoje najslavnije dane. O milionerima pod neokapitalizmom ne vredi viπe ni govoriti jer je gotovo cela „sredwa klasa” milionerska; a milijardere teπko je sad Ëak i kompjuterski pobrojati. Kao u Marskovo vreme buræoazija, neoli-
IZ SADRÆAJA DuæniËko ropstvo i spasavawe tajkuna . . . . . . . . . . . . . 7 Pojeo vuk magarca, opet?. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 NATO-u nema ko da sudi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 ZakquËci konferencije o Haπkom tribunalu. . . . . . . 12 Na kraju Êe svi biti nezadovoqni. . . . . . . . . . . . . . . . 14 Bajdenov opπti lek - ulazak u NATO. . . . . . . . . . . . . 17 Kosovo izmeu Suda i Tribunala. . . . . . . . . . . . . . . . . 19 Krunski svedok u Hagu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 Plan Hilari Klinton o ukidawu Dejtona. . . . . . . . . . 25
VeÊ pomenuti ideolozi odnosno vernici
2
Iskra 1. juni 2009. uni
beralizam jeste jedini korisnik ali sad - za razliku od Marksa - besplatnog „viπka vrednosti”. Ali i sam „viπak vrednosti” nije viπe kao Marksov - produkt manuelnog rada radniËke klase. On je bezgraniËno proπiren iza wega stoji svaki „rad” od proizvodwe laæi (Ëitaj - reklame) do stvarawa „novca” bez ikakvog pokriÊa. Ovakav „novac” banke stvaraju od interesa koji one ubiraju od investitora, od prezaduæenih najπirih narodnih masa putem tzv. kreditnih karata ili kupovine kuÊa; wega preobilnije nego banke stvaraju takoe dividende proizaπle iz berzanskih manipulacija; najveÊi, pak, deo tog „novca” otpada na razne opet manipulacije koje se obavqaju s „dræavnim dugom”, koji je danas dostigao nezavidnu sumu od oko $11 triliona. Sve u svemu ogromna je produkcija πtampanih (laænih) dolara. Pomenuta Ëiwenica poplave milijardera jeste, meutim - za one koji hoÊe to da vide - jedan nepogreπan „signal” da sa skoro neograniËenim „kapitalom” stvorenim u neoliberalizmu, neπto nije u redu. Postaje jasnije πta nije u redu, ako se prisetimo, da je dolar umawio svoju vrednost bar za deset puta za posledwih Ëetrdeset godina. Jedan moj liËni primer neka posluæi kao ilustracija. Moja poËetna inæiwerska plata, bila je oko πest hiqada; poËetna plata mog unuka koji je isto inæiwer jeste $65 000. Milijarderi vode neoliberalizam u - smrt! Sa malo pak maπte, „milijarderi” iz neoliberalizma odveli su svet direktno u ekonomsko-finansijsku katastrofu, koja ga je zadesila brutalno, neoËekivano i totalno negde oko ili neposredno posle gruzijanske krize, najkasnije poËetkom septembra proπle, 2008. godine. VeÊ smo se napred sureli sa Marksovom buræoazijom koja je u neobuzdanoj trci za kapitalom „kopala” svoj sopstveni „grob”; u takvoj jednoj trci za svojim „kapitalom” neceremonijalno je sahrawen i neoliberalizam. Ne, pak, kao sa buræoazijom onom Marksovom koju je trebalo da sahrani proleterska revolucija, neoliberalizam se uruπio sam od sebe, pod teretom laænog kapitala - πtampanog novca - u odnosu na onaj pravi. U SAD se htelo prividom stvarnog novca - dakle obmanom - uËestvovati u stvarnom æivotu i to aktivno kroz ratove da bi se stvorio jednopolarni sistem u svetu koji bi bio pod neoliberalistiËkom imperijalistoËkom πapom. Obamino „Ëudo” - „`vaskrs` neoliberalizma?” Siromah SAD predsednik Barak Obama, otpoËeo je svoje predsednikovawe - moæda i namerno!? - u sred ove krize. Video je da je „vrag odneo πalu”, pa je svu svoju ogromnu energiju upregao u posao „povampirewa” neoliberalizma. I to sredstvima koje neoliberalizam izriËito zabrawuje. Naime, dræava miliradama dolara pozajmqenih iz dræavnog duga „sanira” banke, automobilsku industriju ili bankrotirana multinacionalna preduzeÊa. Do sad je Obama uloæio u ove poduhvate oko $3 triliona naravno iz „kase”
Iskra 1. juni 2009.
Hrvatska omoguÊila Glavaπu bekstvo Hrvatska dræava povukla je za nos Ëitav svet pustivπi Branimira Glavaπa, ratnog komandanta odbrane Osijeka, da „uhvati maglu” pre izricawa presude kojom je osuen na 10 godina zatvora zbog ubistava osjeËkih Srba. Glavaπ je juËe uhapπen u BiH po meunarodnoj poternici koju je raspisala Hrvatska, ali neÊe biti izruËen, veÊ puπten na slobodu, jer je stekao bosansko dræavqanstvo. Tek poπto je Glavaπ zatraæio i ekspresno dobio bosanska dokumenta, Hrvatski sabor mu u ponedeqak ukida imunitet i sud podiæe meunarodnu „tjeralicu” za wim. Uhapπen je u BiH, ali kao dræavqanin ne moæe biti izruËen bez promene zakonskih i ustavnih propisa te zemqe. Time se doπlo do pat pozicije, koja moæe da potraje i do Glavaπeve prirodne smrti. To je samo epilog zakulisnih igara „mlade hrvatske demokracije”, koja se u procesu protiv Glavaπa joπ jednom narugala srpskim ærtvama. Slobodan Homen, dræavni sekretar u Ministarstvu pravde, kaæe da Êe ili doÊi do promene propisa BiH, ili Êe Glavaπ biti dostupan po poternici Interpola ako napusti tu zemqu. - Pitawe je da li tu ima politiËke pozadine da se on zaπtiti - navodi Homen i dodaje da bi trebalo na nivou bivπih zemaqa SFRJ doneti multilateralan sporazum o izruËewu okrivqenih za najteæa kriviËna dela. Advokat Goran PetronijeviÊ nema nikakvu sumwu da je u pitawu namera Hrvatske da pomogne svom graaninu, a da se pred meunarodnom zajednicom stekne formalni utisak da su ga osudili. Kurur, 14.5.2009.
Nikπa BulatoviÊ
dræavnog duga. Dok joπ obavi reformu zdravstvenog sistema, πto je veÊ u toku, iz te inaËe prazne kase Êe verovatno izËileti joπ bar jedno $2 triliona. Ukupni dræavni dug bi tako narastao do dodatno pogibeqnih $16 triliona. VeÊ sama ta Ëiwenica ukazuje da se poæar ne gasi benzinom; u konkretnom sluËaju, benzin je πtampani novac koji je krizu (poæar) i izazvao. VeÊi, meutim, ”benzin” i od samog benzina krije se u jednoj Ëisto psiholoπkoj Ëiwenici po kojoj je neoliberalizam svojim neslavnim padom ubio u qudima veru u wegovu osnovnu postavku da se moæe æiveti - i to bogato! - na laænom kapitalu. Ako bi Obama ipak vaskrsao neoliberalizam - to bi bilo „Ëudo nad Ëudima”. »udo, i ako bi mu uspelo, da æilavi neoliberalizam preæivi u nekoj formi do sledeÊe velike - „cunami” - krize koja Êe biti i wegov neminovan kraj. N. QotiÊ
3
Miran ustanak za duhovni, politiËki i ekonomski preporod
SRBIJA JE BANKROTIRALA, ALI NIKO TO NE SME DA OTVORENO KAÆE Britanski istoriËar Nail Ferguson odavno je govorio o neizbeænom - dobu ustanaka. Ali je, takoe, rekao da je teπko predvideti nepredvidivo. ProuËavajuÊi ustanke u XX veku, on je zakquËio da samo tri faktora omoguÊavaju mawe ili viπe predvidqivo vreme i mesto izbijawa sukoba: etniËka dezintegracija, ekstremna ekonomska kriza i opadawe imperija. Meutim, uprkos predvidqivosti izbijawa sukoba, ne moæe se nikada pouzdano reÊi kada Êe se to zaista i dogoditi. Recimo, Ferguson ukazuje da je samo nekoliko qudi pre 1914. predvidelo tragediju koja je nailazila. DodaÊu, takvih primera ima dosta u savremenoj istoriji. Tako je istraæivawe sociologa u Bukureπtu mesec dana pre revolucije pokazivalo da Êe braËni par »auπesku vladati joπ dosta dugo. Ni ovu veliku ekonomsku krizu mnogi naπi savremenici nisu predvideli. Mali broj svetskih struËwaka je uspeo, uprkos nauËno-tehniËkim metodama i kompjuterskoj opremqenosti, da predvide dolazak jedne ovakve globalne krize. O naπim kvazistruËwacima i ekspertima ne vredi troπiti reËi. Na svojoj koæi sam osetio svu wihovu zavist, primitivizam i iskquËivost. Nakon petooktobarskog preokreta, kada su mladi, plaÊeni opozicionari direktno sa ulica, sve uz pratwu naoruæanih kriminalaca, upadali u institucije sistema i osvajali liËno vlast samo za sebe, kada su pravili staqinistiËke krizne πtabove i reketirali preplaπene tajkune i visoke politiËke predstavnike bivπeg reæima, ustao sam javno protiv takvog divqaËkog otimawa vlasti. Time sam se opasno zamerio neoliberalnim skojevcima. A kada sam u februaru 2001. napustio taj nametnuti i πtetan koncept reformi, doπao sam pod medijski udar træiπnih talibana. Tada sam tvrdio, dobro poznavajuÊi tu bratiju plaÊenih opozicionih eksperata, jer je veÊina wih bila na mom platnom spisku, da su apsolutne neznalice, da nemaju radnog iskustva u privredi, da nisu sposobni da vode trafiku, a ne privredne sisteme jedne uruπene dræave i da Êe se sve to zavrπiti tragiËno po Srbiju, wene graane i naπu privredu. Naæalost, sva moja predviawa su se ostvarila. Kao πto su se ostvarila i predviawa iz 1991. da Êe prevaranti sa Vol Strita da uniπte finansije sveta i da Êe SAD postati imperija u rastrojstvu. Danas je svakom graaninu jasno da smo upali u veliku nevoqu. Danas je i ugledni profesor Mlaan KovaËeviÊ, jedan od retkih ekonomskih autoriteta u ovoj zemqi, zajedno sa profesorom Jovanom RankoviÊem, javno izneo ono πto ja veÊ
4
devetu godinu tvrdim da je ekipa eksperata Labus, DinkiÊ, VlahoviÊ, PitiÊ, –eliÊ i MilosavqeviÊ opasna po privredu Srbije , jer donose vaæne ekonomske odluke o buduÊnosti privrede, ali oni o privredi niπta ne znaju, poπto nikada u privredi nisu ni radili. Ovoj bratiji malograanskih neznalica i ostraπÊenih træiπnih talibana treba dodati i sadaπweg guvernera JelaπiÊa, koji je eksponent finansijske oligarhije stranih banaka u Srbiji. Nismo mogli od ovakvih eksperata, koji su kao posluπni Ëinovnici MMF i SB (Svtske banke) ispuwavali preuzete zadatke, da oËekujemo da Êe oni predvideti nastanak ekonomske krize. Kolika je wihova ograniËenost i neznawe najboqe govori Ëiwenica da su viπe od godinu dana tvrdili, od kada je u SAD doπlo do sloma hipotekarnog træiπta, tako da se taj slom proπirio na Ëitav svet, da nikakvog sloma nema, da je Srbija van tih deπavawa i da graani Srbije mogu - mirno da spavaju. A kada se kriza poËela da zahuktava u svetu i kada je zahvatila i finansijski sistem sveta, komesari neoliberalizma su tvrdili da je kriza velika πansa za Srbiju. I sada smo tu gde jesmo. Srbija je bankrotirala, ali niko to ne sme da otvoreno kaæe. Otvoreno sam prvi zatraæio da se proglasi bankrot i da se uvedu vanredne ekonomske mere u privredu. Izneo sam i plan bankrota. Vidim da mnogi graani to podræavaju. Bankrot je neizbeæan. Trebamo πto pre da podvuËemo crtu i napravimo istorijski popis stawa. Nakon toga, mora se napraviti strategija izlaska iz bankrotstva. Predloæio sam kako to treba da izgleda. Imamo reπewa. Nije taËno da je sve bezizlazno i da nema reπewa. Nije taËno da nemamo domaÊe pameti koja zna πta treba da se radi. Ne trebaju nam kvazieksperti iz MMF da kaæu πta treba da radimo, jer su nas oni uveli u ovu agoniju. Pa, gde je onda problem? Glavni problem je ponovo u - politici. Glavni problem su danaπwi politiËari koji su, kao na Koraksovoj karikaturi, nojevski zabili glave u ladice svojih fioka. Oni nemaju nikakve istorijske odgovornosti prema svojoj dræavi i svome narodu. Oni danas guπe Srbiju i vraÊaju je vekovima unazad. Zaπto? Samo zbog toga πto se plaπe bilo kakvih politiËkih promena, jer su toliko zla naneli ovom narodu i toliko su se nakrali za ovih osam godina, da bi oni sada najrae sve napustili samo da nekako saËuvaju opqaËkani kapital. Napustili bi oni sve dræavne funkcije odmah samo da im neko garantuje da neÊe biti zatvarani i da im se neÊe konfiskovati opqaËkana imovina. Ali, ko Êe im to garantovati? Narod je
Iskra 1. juni 2009.
oËajan i besan. Ovo je Srbija i bavqewe politikom u Srbiji je opasan posao. Ako pogledamo sve sudbine politiËara od poËetka viπepartijskog sistema, onda je jasno da i ovi danaπwi mekuπci na vlasti neÊe dobro proÊi. I zbog toga su opasni. Sebe su doveli u bezizlaznu poziciju. Upali su u MiloπeviÊevu politiËku zamku. OËajni su jer nemaju izbora i na sve Êe biti spremni. Oni dobro znaju da ne mogu da opstanu van politike i zbog toga se paniËno i grozniËavo dræe zajedno. ©ta da se radi? Ako sve ovo znamo, onda je jako opasno ovo πto se sada deπava u jednom delu javnosti. Naime, oni koji su sve do nedavno podræavali træiπne talibane, koji su ih dizali u nebesa, uËestvovali u wihovim ekspertskim pqaËkama, koji su uzimali novac od tajkuna, koji su profitirali u tranziciji i koji su izbaËeni iz finansijskih kombinacija, ti danas, naslaujuÊi se πto su na vreme izbaËeni sa broda koji tone, pozi vaju narod na ustanak. Pozivaju narod da govwavim motkama reπe sve nagomilane probleme u druπtvu. To je opasna i podla igra. Istorijski je neodgovorno sada prizivati obraËune motkama jer to moæe da dovede do haosa u zemqi. Koga napadate govwavim motkama? Reæim. ©ta Êe oni da urade? IzveπÊe interventne policijske jedinice na ulice. NeÊe metiqavi i nesposobni pripadnici reæima da dobiju govwive motke po leima, jer se zato motke i nose, nego Êe one pasti po leima naπih momaka u interventnoj brigadi koji imaju platu od 31.000 dinara, koji su podstanari, koji πkoluju decu ili treba da se oæene i koji niπta nemaju sa tim politiËkim skotovima na vlasti, jer i oni o wima misle isto ono πto misle i oni koji nose usrane motke. Taj sukob usranim motkama na ulici bi, zapravo, bio opasan sukob dve iste sirotiwe koje su namerno gurnute jedna na drugu, kako bi se reæim zaπtitio da ne plati cenu svojih istorijskih promaπaja. Usrane motke - ne! Isto sam ovako pisao u junu 2000. godine na protesnom mitingu na Trgu kada je –iniÊ, oËajan πto se skupilo nas jedva tri hiqade, dok je on oËekivao stotine hiqada demonstranata, zanet svojim zapaqivim govorom pozvao na obraËun sa policijom. To je bila velika greπka izgovorena iz politiËke nemoÊi i ostraπÊenosti, ali to se, na svu sreÊu, nije ponovilo u petooktobarskoj kontrarevoluciji i zato je sve proπlo kako je proπlo. Govwive motke - ne! Moramo izbeÊi svaki oblik sukoba, jer to je posledwe πto nedobronamerni æele da se desi u Srbiji. Oni sawaju da izbiju graanski nemiri u Srbiji i da se tako ova krvava balkanska tragedija zavrπi. To se nikako ne sme desiti. Zato, graani Srbije, pamet u glavu. Teπko istorijsko breme nas pritiska i mi ne smemo dozvoliti da napravimo istorijsku greπku koja Êe dovesti do prolivawa krvi. Usrane motke vode u krvave obraËune sa nesagledivim krajem i sa
Iskra 1. juni 2009.
dugoroËnim posledicama po Srbiju. Govwive motke - nikako! ©ta onda treba da radimo? Sve je, gospodo graani, kristalno jasno. Neoliberalni reæim je sam sebe uruπio. On viπe ne moæe da opstane ne samo u Srbiji, nego u Ëitavom svetu. Treba razumeti istorijske tokove. Kapitalizam ne propada, on samo mewa koπuqicu. Kapitalizam traæi neku novu formu. I to je novi istorijski proces koji nastaje. Neoliberalni reæim u Srbiji je posledwi træiπno talibanski reæim u svetu i on prirodno, sam od sebe, nestaje. Taj neoliberalni reæim i svi wegove talibani nemaju istorijsku perspektivu. Oni su istorijska proπlost. Potrebno im je samo malo pomoÊi da sami shvate da moraju da siu sa istorijske pozornice i da ih graani viπe neÊe. Kako to izvesti? Ne usranim i govwivim motkama. To je opasno izazivawe sukoba. A opasni sukobi nam viπe nisu potrebni. ©ta nam treba? Pozivam na mirne, Gandijevske demonstracije. Pozivam graane Srbije, opqaËkane, siromaπne, prevarene, izmanipulisane, nezaposlene, bolesne i sve one koji loπe æive u Srbiji da mirno izau na ulice svojih gradova i da dostojanstveno jedan propali reæim ispratimo u istoriju. To treba da urade graani Srbije. Bez obzira koje ste nacije, vere, pola, obrazovawa i struke, potrebno je na jedan dan da svi prekinemo svoje dnevne obaveze i da izaemo na ulice i prekinemo ovu agoniju. Nije potrebno da graani dou u Beograd, jer Êe Beograani izaÊi na ulice svoga grada jer i wima je, uprkos beogradizaciji, teπko da preæive krizu. Svako Êe izaÊi u svom gradu i traæiÊe smenu reæima. Nema sukoba, nema usranih motki. Neka jedan usrani reæim padne mirnim masovnim demonstracijama graana. Ne treba niko niπta da govori. Ne trebaju nam politiËari koji nas obmawuju dve decenije. Ne treba nam Kurta da napada Murtu. Ne trebaju nam oni koji su veÊ bili na vlasti. Oni koji su sve ostvarili kroz politiku. Oni koji sawaju da preotmu vlast da bi isto radili. Ne treba nam nova prevara. Ne trebaju nam isti politiËari. Treba nam nova politiËka ideja i novi qudi. Treba nam nova nacionalna strategija. Treba nam moralni i ekonomski preporod nacije i dræave. Ponudio sam Program za spas Srbije, neka moje kolege iz zemqe i rasejawa ponude svoje programe. Neka se odræi javna utakmica svih novih programa, novih ideja i novih qudi. Neka graani Srbije sluπaju sukobe miπqewa pametnih i iskusnih struËwaka. Umesto sukoba na ulicama sirotiwe izmeu sebe, treba nam na RTS sukob ideja novih qudi. Imamo li te nove qude? Ima qudi. Ima novih ideja. Ima pametnog sveta i u Srbiji i rasejawu. Nije sve propalo i umrlo u Srbiji. Ima Ëestitih i poπtenih qudi, samo im treba otvoriti medije da graani Srbije Ëuju i vide te nove qude. Ima pametnog sveta u rasejawu. Oni hoÊe da se
5
Srbija je...
Nova (ne)ravnoteæa
vrate i da uËestvuju u preporodu Srbije. Ima Ëestitih qudi i u Crkvi, Univerzitetu, SANU, politiËkim strankama, nevladinim organizacijama, udruæewima i pokretima. Ima Ëestitog i radnog sveta koji hoÊe neπto da uradi samo se joπ uvek neËega plaπi. Ne plaπite se, gospodo graani! Uzmite sudbinu u svoje ruke! Mirno i dostojanstveno izaite na ulice. Traæimo smenu reæima i vladu nacionalnog spasa. Traæimo otvarawe medija za nove ideje i nove qude. Traæimo slobodnu utakmicu, umesto govwivih motki. Traæimo operativne programe izlaska iz krize, umesto praznih politiËkih govora. Traæimo nacionalnu strategiju, umesto vatrenih obeÊawa politiËara. Traæimo poπtewe, rad, znawe, odgovornost i otvorenost, umesto partijskih kalkulacija i koalicija. Traæimo da se elita ærtvuje za svoje ideale, umesto da otimaju od sve siromaπnijih graana. Traæimo da elita zaloæi svoju imovinu, kao garanciju za uspeh programa, umesto da se politiËari kockaju naπim sudbinama. Znawe i poπtewe nam treba, a ne usrane motke! Rad i disciplina, a ne govwive motke! Stvaraoci nove vrednosti, a ne paraziti koji sve rasprodaπe. Treba nam elita koja Êe nas povuÊi napred, a ne politiËki kalkulanti koji nas vraÊaju u feudalizam. Izlaz postoji. Reπewa postoje. Qudi postoje. Kapacitete Srbija ima. Pa, gde je problem? Samo u politiËkom sistemu. Pa, promenimo politiËki sistem napravimo novi politiËki sistem. Pozivam graane Srbije na - ustanak! Miran, Gandijevski ustanak protiv sadaπweg politiËkog sistema. Takav ustanak nam treba. Svi uslovi su se stvorili za taj ustanak. Nemojte da se plaπite. Nema razloga. Potrebno je samo nekoliko miliona siromaπnih graana Srbije u isto vreme da izau na ulicu i da oduvaju prevazieni neoliberalni reæim. Dovoqno je samo da se u isto vreme svi okupimo i da jedan sat proπetamo ulicama naπih gradova i tog reæima neÊe biti. On je veÊ ionako pukao, potrebno je samo da ga graani oduvaju sa politiËke scene. Izaite na ulice i mirno protestujte. Ustanite na ustanak! Uranite! Povedite svoju decu jer wihovu buduÊnost reπavamo. Ako smo mi sve ovo poniæavawe preæiveli, ne moraju naπa pokolewa da prolazi kroz iste nevoqe. Ustanak! Bez buke, bez galame, bez prazne priËe. Ustanak u tiπini. Mimohod kraj umrlog reæima. Posledwi pozdrav promaπenom politiËkom sistemu. Ustanite i odπetajte na ustanak. A onda poËiwemo. Duhovni i ekonomski preporod. Æiveli! HRISTOS VASKRSE! Tabloid, 18.4.2009. (Podvukla - Iskra)
6
Odbranbena stragija Rusije NOVA odbrambena stragija Rusije kao glavnu opasnost za bezbednost zemqe definiπe „politiku niza vodeÊih zemaqa usmerenu ka dostizawu prednosti u vojnoj sferi” - pre svega, u strateπkim atomskim snagama i u visokoj vojnoj tehnologiji. Kao posebni rizici istiËu se (ameriËki) globalni sistem protivraketne odbrane i militarizacija svemira. Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o strategiji nacionalne bezbednosti Ruske Federacije do 2020. godine. Dosad vaæeÊa Strategija doneta je 1997. godine, i, prema oceni Medvedeva, uveliko je zastarela. Na novoj odbrambenoj koncepciji ubrzano se radilo posle proπlogodiπweg rata u Gruziji. „U uslovima konkurentske borbe za prirodna bogatstva nisu iskquËena reπewa koja ukquËuju primenu vojne sile. MoguÊe je da se naruπi postojeÊi balans snaga u blizini ruskih granica i wenih saveznika”, navodi se u ovom dokumentu. Temeq nacionalne bezbednosti, prema ovoj strategiji, Ëini „kratkoroËni, sredworoËni i dugoroËni stabilni razvoj Rusije”. To podrazumeva jaËawe industrije visokih tehnologija, ali i æivotnog standarda graana. Glavni zadatak jaËawa nacionalne odbrane jeste prelazak na kvalitetno nove oblike oruæanih snaga, uz oËuvawe potencijala strateπkih atomskih snaga. U novoj strategiji istiËe se teæwa Rusije da gradi partnerstvo sa SAD. Na spisku prioriteta su postizawe novih sporazuma o razoruæawu i kontroli πirewa oruæja, jaËawe saradwe u borbi protiv terorizma i u reπavawu regionalnih konflikata. Rusija Êe Ëiniti sve da, „na nivou najmawe potroπwe”, odræava paritet sa SAD u oblasti strateπkog ofanzivnog oruæja u uslovima razmeπtawa ameriËkog protivraketnog πtita. Kada je reË o odnosima s NATO, πirewe Alijanse ka ruskim granicama za Moskvu ostaje neprihvatqivo. Moskva Êe, ipak, kako se istiËe, voditi pragmatiËnu spoqnu politiku, iskquËujuÊi konfrontaciju i novu trku u naoruæawu. ELEMENTI BEZBEDNOSTI STRATEGIJA navodi i kriterijume za ocenu stawa nacionalne bezbednosti zemqe, meu kojima su i podaci o nezaposlenosti, visini prihoda, rastu cena, javnom dugu, stawu u zdravstvu, obrazovawu, kulturi... U ocenu nivoa bezbednosti ulazi, naravno, i nivo godiπweg obnavqawa oruæanih snaga.
Branko Dragaπ Novosti, 13.5.2009.
B. VLAHOVI∆
Iskra 1. juni 2009.
Geto zvani Evrosrbija
DUÆNI»KO ROPSTVO SRBIJE I SPASAVAWE TAJKUNA Posle nedeqa spekulacija o tome koliko Êemo se zaduæiti kod meunarodnih bankara saznali smo da je cifra negde oko tri milijarde evra. Provladini mediji su to prikazali kao ko zna kakvu pobedu Srbije predvoenu "ekspertskim delom vlade". Orvelovska medijska slika, poraz i stawe pred bankrot u kome se oËajniËki uzimaju milijarde od meunarodnih bankara predstavqa se kao uspeh, kao plod napornog, ozbiqnog i struËnog pregovarawa "naπih, a svetskih eksperata". A upuÊeniji u stvari vide da pravih pregovora nije ni bilo, veÊ je iz "centrale" u "periferiju" stigao paket mera koji se mora odraditi i odreena su sredstva za sanirawe katastrofalno loπe ekonomske politike posledwih godina. Srbiji je "zvaniËno" obeÊana finansijska infuzija u sledeÊim godinama. Osim toga, Ëini se da su zapadni bankari poæurili u Srbiju, jer su se uplaπili moguÊnosti da naπa zemqa ue u povoqniji finansijski aranæman sa Rusijom. Neko bi mogao reÊi da je Srbija prinuena da uzima kredit da bi spasila buxet i dinar i tako nekako pregurala krizu. Ako bi odgovor na to bio da naπa vlada nije samostalna u odluËivawu i da ne radi u interesu graana, veÊ meunarodnih finansijera i wihovih bankara i tajkuna na terenu, mnogi bi rekli pa πta - bitno je da imamo plate i penzije, a za ostalo nas i nije briga. Manipulaciji medija o "uspehu u zaduæivawu Srbije do grla" ide i na ruku indiferentnost dela javnosti spram opπteg i strateπkog interesa. VladajuÊa oligarhija i igra na tu kratkovidost dela stanovniπtva koja kao da kaæe "mi Êemo se zaduæiti, a ko Êe to vraÊati i pod kojim uslovima, nije bitno". PriËa o kreditu koji treba da spase Srbiju od bankrota jeste alibi kako za vlast, tako i za deo javnosti koji podræava vladu u takvom neodgovornom i πtetnom zaduæivawu. Ono πto je sporno u ovom "finansijskom aranæmanu sa MMF-om" je prvo: pod kojim uslovima i kada Êemo dobiti navedena sredstva, a drugo: za πta Êe biti potroπena. Osim maglovite priËe o tome kako Êe nas to izvaditi iz velike finansijske krize, Ëiji udar joπ nismo ni jaËe osetili, te da Êe to mnogo znaËiti za naπ buxet i stabilnost dinara, mi nismo dobili iole pristojnu informaciju gde Êe da skrckaju tolike novce. Zanimqivo je da ih o tome ne propituju ni mediji, a ni opozicija. Kada se negde raspiπe tender za tri miliona evra, mora se podneti detaqan i precizan raËun gde Êe novac biti utroπen, a ovde je reË o tri hiqade miliona evra. Dakle, mi kao graani, posredstvom nedogovorne vlade uzimamo na sebe dug od tri milijarde evra, a da nam se ni u grubim crtama ne kaæe gde Êe biti potroπeni i pod kojim uslovima su ta sredstva dobijena. Tu nije reË samo o "niskoj
Iskra 1. juni 2009.
i rastegqivoj kamati" (1, 47 do 3, 47 %) i o rokovima koji su isto tako u medijima rastegqivo prikazani, veÊ i o tome ko Êe i koliko dobiti finansijskih sredstava. U Ëemu je, dakle, prevara u vezi ovog i sliËnih "finansijskih uspeha u zaduæivawu" ministra DinkiÊa i wegovog "benda"? Ta finansijska sredstva zapravo i neÊe iÊi u realni sektor, kako se sada naziva privreda i proizvodwa dobara, pa Ëak ni na plate i penzije. Ono πto se Ëita izmeu redova maglovitih ekspertskih izjava o podrπci privatnom sektoru "ako strane banke ne prihvate da im refinansiraju dugove" (DinkiÊ) jeste zakquËak da Êe ovaj novi dug veÊim delom biti potroπen da bi se sanirala nelikvidnost tajkuna i stranih banaka u Srbiji od kojih su mnoge u teπkoj situaciji, jer su πpekulativno kupovale nekretnine, zemqiπte i druga trajnija dobra. Neki su tajkuni zaduæili kod banaka i sada ne mogu servisirati kredite, pa je dræava ta koja Êe "sve to pozlatiti". Tako "realna" privreda koja joπ nije lipsala, ali i graani neÊe "videti" deseti deo od ovog novca koji Êe, naravno, biti dug svih graana ove zemqe. Da pojednostavimo situaciju kako je vidimo - dræava se u naπe ime zaduæuje kod meunarodnih bankara da bi odræala u æivotu "svoje" bankare i tajkune u Srbiji. Dræava koja troπi kredite na bankarske i tajkunske propale πpekulacije i koja arËi posledwe devizne rezerve da bi odbranila imaginarnu odbranu "Monetarne kadiwaËe" u vidu nerealnog kursa dinara koji je odavno ubio svaku izvoznu aspiraciju privrede i nema nikakvu ekonomsku politiku. Drugi prigovor bi mogao biti: da nije svako zaduæivawe loπe po sebi i da je, na primer, moguÊe da bi tri milijarde evra kroz investicione kredite preporodilo srpsku privredu i stvorilo πansu za veÊi izvoz. No, naæalost, ovo nije realno, jer naπa politiËka oligarhija nije autonomna u odnosu na zapadne politiËke i finansijske centre i jedna je od najkorumpiranijih i u Evropi, pa joj je nacionalni interes i razvoj domaÊeg privrednog potencijala zadwa rupa na svirali. Oni prvo rade ono πto im meunarodni bankari i centri moÊi naloæe (kroz navodne "uslove" oko kojih se "pregovara"), a zatim uzimaju one kreditne linije u koje se ko zna ko "ugrauje". U tom destruktivnom, po nas, savezu interesa stranih finansijera i domaÊih "izvoaËa radova" nema mesta za razvoj domaÊe privrede, za izvoznu orijentaciju i razvoj novih privrednih grana i tehnologija. »ak postoji i niz formalnih ograniËewa kojima se eliminiπe moguÊnost da se dobijeni krediti iskoriste za razvoj domaÊe proizvodwe. Jednostavno reËeno globalnim centrima ekonomske moÊi nije potrebna Kraj na str. 9/2) (K
7
Sporo pravosue u Srbiji - brzo da zaπtiti bliske vlasti i uticaju
PRAVDA NE SPAVA, SAMO DREMA „Nova srpska politiËka misao” pred sudom! Nevladina organizacija koja se bavi zaπtitom qudskih prava u suverenim dræavama Kosovo, BiH, Crnoj Gori, pa i Srbiji, procenila je da je za krhku buduÊnost demokratije i graanskog druπtva u regionu trenutno najveÊa prepreka „govor mræwe”, Ëiji je rasadnik elektronsko izdawe koje upravo Ëitate. EntuzijastiËna „inicijativa mladih” inicirala je tako sudski proces, u nameri da oæive novo doneseni Zakon protiv diskriminacije, a vinovnike „zloupotrebe slobode informisawa” najzad izvedu pred lice pravde. ZvuËi zastraπujuÊe, zar ne? Nije mala stvar, biti izveden pred sud, joπ mawe zbog „govora mræwe” i Ëak - rasizma. U ovoj istoj zemqi, pre nekoliko decenija, takva vrsta delikta sigurno bi povlaËila teπku zatvorsku kaznu. Poπto su se vremena, naæalost, promenila, tuæiteqi Êe biti zadovoqni packom po uπima i obeÊawem da „neÊemo viπe nikada”. Na ovo se prirodno moæemo zapitati - kako smo se samo toliko srozali kao druπtvo, da tako krupne prekrπaje kao πto je otvoreno „dokazivawe” da su pripadnici jednog naroda „niæa rasa”, veÊ u najavi tako blago sankcioniπemo? Razlog ove tuæilaËke maloduπnosti verovatno moæemo potraæiti u neËemu πto svi i te kako dobro znamo - u neefikasnosti sudova. æivot u Srbiji moæe izgledati bajno nekome ko svoje vreme provodi po splavovima, koncertima i Adi Ciganliji, ali muka nastupa za onoga ko u „najveselijoj zemqi Evrope” zavrπi na Birou, u bolnici ili - pred sudom. Sudovi su rak-rana druπtva koje u svojoj dræavnoj himni doziva Boga pravde. Srbi veÊ odavno pravdu mogu traæiti samo kod Boga, buduÊi da se ova zemaqska, kako lokalna, tako i meunarodna, pokazala kao spora, ali nedostiæna. Na meunarodne kadije i zindane ne vredi troπiti reËi (makar utoliko, ukoliko su van domaπaja graana Srbije), ali domaÊi sudovi odavno su postali predmet farse i groteske, oËajawa i ogorËewa, svojevrsna karikatura druπtva i wegova okrutna satirizacija. Goniπe se do sudwega dana... Odakle poËeti? Sa gledawem kroz prste zvaniËnim licima dok Ëine najteæe zloËine protiv graana, ili sa drakonskim kaæwavawem marginalaca koji sluæe kao ærtveni jarci za demonstraciju sile zakona? Sa bezbrojnim procesima koji su prekidani, ponovo zapoËiwani, popravqani i prepravqani dok se ne bi dobilo ono πto se hoÊe, a sudije i advokati potvrdili svoje visoko rangirano mesto na korupcijskoj toplisti?
8
Ali, uprkos muËkim ubistvima na sluæbenoj duænosti, uprkos zaπtiti teπkih kriminalaca, uprkos Ëak i onom sudiji koji je pre neπto godina otvorio privatni sud pomoÊu sluæbenog peËata, gde je, baπ kao wegove kolege uËiteqi, lekari i apotekari, graanima ponudio ono πto im treba na bræi, efikasniji i elegantniji naËin, pod uslovom da to sebi mogu da priuπte - uprkos svim ovim uzletima sile i nepravde, sinonim za srpsko pravosua ostaje pre svega sporost. Ko je u zemqi Srbiji preko suda pokuπao da sprovede najobiËniju - legalnu, nespornu i neproblematiËnu - prinudnu naplatu, da ispravi kwigovodstvenu greπku koju niko ne dovodi u pitawe, ili, ne dao Bog, da potraæi zaπtitu od neke vrste krπewa zakona na svoju πtetu, taj je bio prinuen da Ëeka godinama, barem dotle dok vrednost potraæivane sume ne devalvira, dok ne istekne rok na æalbu, ili dok prekrπaj pravno ne zastari. Da ne govorimo da neretko nesretnik koji, osim suda, nije imao nikoga drugog kome bi se obratio, mora za sudske takse da izdvoji veÊu sumu nego πto bi, ako bi se presudilo u wegovu korist, trebalo da mu se nadoknadi. U sudstvu koje retko dolazi do presude, a istu preinaËuje i po nekoliko puta, presuda po prirodi stvari postaje neπto mutno, relativno, pa i beznaËajno. Naspram we, tuæba postaje sinonim za pravo, ona ga zamewuje u potpunosti, nadomeπÊujuÊi sve wegove mane i nedostatke. Tuæba je muwevita. Ona seva odmah nakon prekrπaja i tutwi kao grom, skreÊuÊi paæwu celokupne javnosti na sebe i „pravdu” koju isteruje. Tuæba je dragocena veπtina koja na srpskom Divqem zapadu zamewuje brzinu na obaraËu. Ko prvi potegne (tuæbu), taj je obiËno pobednik. Sve πto kasnije usledi, povlaËewe tuæbe, kontratuæba, pa Ëak i oslobaajuÊa presuda (u dalekoj buduÊnosti), sve to Ëili i gubi se u vrevi naslovnih stranica i udarnih termina na televiziji. Pravilo se zna. Ko prvi potegne, dobija naslovnu stranu. Kontratuæba se veÊ smeπta negde pozadi, a oslobaajuÊa presuda, ako do we doe, obavezno se nalazi u nekom zapeÊku izmeu bioenergetske prognoze i verskog kalendara. I naravno, kao i uvek na Divqem zapadu, uvek je tu i neki πerif, ili, zlu ne trebalo, marπal Sjediwenih Dræava, da uzme u zaπtitu nevine i pravedne koji nisu dovoqno brzi na obaraËu. Ova zaπtita, naravno, sa sudovima nema nikakve veze. ©erif je sam zakon, pa nema potrebe za pravnim tumaËewem. Uvek u sluæbi najugroæenijih Gorku satiru na stranu - nije sve tako crno. Pravosue u Srbiji, istina, s vremena na vreme
Iskra 1. juni 2009.
Pravda ne spava...
DuæniËko ropstvo... (sa str. 7)
uspe da se pokaæe i u jednom sasvim neoËekivanom svetlu - kao temeqno, brzo i efikasno. Tako jedva da je proπlo mesec dana kako su novine u javnosti pokrenule pitawe imovine (viπe nego luksuzna vila i sredwe luksuzan terenac) »edomira JovanoviÊa, narodnog poslanika i strastvenog borca protiv finansijske oligarhije, kada je Okruæni sud u Beogradu doneo presudu da dnevnik „Pres” isplati pomenutome simboliËnu svoticu od neπto viπe od 3000 evra, kao kompenzaciju za „strah koji je wegova porodica pretrpela” kada je u novinama proËitala kako lepo æivi. Prioriteti su prioriteti, i kada je pravni poredak druπtva ovako grubo napadnut, ne Ëasi se ni Ëasa, reaguje se odluËno, muwevito i uvek u skladu sa zakonom!
naπa proizvodwa i izvoz, veÊ naπe træiπte i resursi.
Dakle, ima nade za srpsko sudstvo! Ako se nastavi ovim tempom, vladavina zakona Êe Ëvrstom pesnicom zavesti red u zaostaloj, iskvarenoj i ksenofobiËnoj Srbiji, tom rasadniku zla, vinovniku agresije i leglu rasizma. Osnaæeno pravosue, uz beskompromisnu podrπku Zamenika premijera i nezamewivog Ministra policije, u koordinaciji sa Ministarstvom kulture nateraÊe Crkvu da se reformiπe (brijawe brada i kratki kurs luteranstva), Skupπtinu da donese zakon o isplati ratne πtete ærtvama agresije Srbije na Hrvatsku, BiH, Kosovo i Crnu Goru, a Akademiju da napiπe pokajniËki memorandum kojim se propisuje obavezno pomiwawe srpskog genocida nad Boπwacima pre poËetka svakog radnog dana u osnovnim i sredwim πkolama zemqe - umesto himne (koja Êe se smeniti zbog klerofaπizma). ZvuËi preterano? Ako grupa dokone omladine sa mnoπtvom inicijativa i slobodnog vremena uzme sebi za pravo da uzurpira instituciju suda radi jeftinog dnevnopolitiËkog publiciteta i lupawa recke u moralnoj borbi protiv „narodnog neprijateqa”, ako ti sudovi istovremeno sluæe samo kao sredstvo ozakowivawa zaπtite koju ustanove druπtva nesebiËno pruæaju pripad nicima politiËke i ekonomske oligarhije, onda, ko moæe reÊi πta nas joπ Ëeka? I ko se posle moæe Ëuditi πto zakon u Srbiji postoji samo da bi se imalo πta instrumentalizovati, Ëinile to, bilo sitne NVO πiÊarxije, bilo dræavni Ëinovnici, poslanici i ministri? I ko se posle moæe istinski zapitati odakle nekome drskost i obest da preti, vrea, pa i napadne na jednog sudiju? U zemqi u kojoj su sudovi usluæne ustanove pojedinaca bliskih vlastima i ekonom skoj oligarhiji, a zakoni igraËke u rukama bahatih i neodgovornih ËinovniËiÊa kolonijalne uprave, da li je ostalo i malo autoriteta za sudije? A za pravdu? NSPM, 9.5.2009. (Podvukla - Iskra)
Nikola TanasiÊ
Naæalost, u medijskom mraku u kojem se nalazi Srbija, Ëini nam se da ima malo razumnog i hrabrijeg sveta koji bi digao glas protiv ovakve finansijske kolaboracije "ekonomskog dela vlade" sa globalnim bankarima koja je πtetna po sve nas. (Moæda se varamo?) Mnogi su naseli na priËu da je "dug dobar drug" u vremenu recesije, te ne vide da je reË o "odbrani tajkuna i posledwim danima" (pre svega MiπkoviÊa) jedne propale ekonomske politike koja bi zemqu dovela do bankrotstva i bez globalne recesije koja tek treba da pokaæe svoj puni destruktivni potencijal. Drugi, pak, koji vide o Ëemu je reË - o ekonomskoj kapitulaciji - ne æele da rizikuju i da se suprotstave bahatom "ekspertskom klanu" koji svojim protivreËnim (ministri jedni drugima protivreËe u gotovo svakoj situaciji πto je jedinstven sluËaj u svetu) i tragikomiËnim izjavama vreaju inteligenciju proseËnog graanina ove zemqe. No, kako za sada nema organizovane alternative ovakvoj orvelovskoj propagandi, ona ima odreenog uspeha u zbuwivawu i sluivawu priliËno zabrinute javnosti. U ovome posebnu ulogu imaju provladini ili prommfovski ekonomski analitiËari, koji ne samo da podræavaju ovakvo neodgovorno i πtetno zaduæivawe, veÊ govore o mnogo veÊim ciframa poput Bajeca koji govori o 5 milijardi deficita na koje bi se po wemu i sliËnim trebala zaduæiti naπa zemqa. Pri tome se navode viπestruko veÊe cifre zaduæivawa "u regionu" sa posebnim akcentom na Maarsku i 25 milijardi dolara koje Êe dobiti od MMF-a. U svetlu tih spinovanih informacija tri milijarde i ne izgledaju tako mnogo. Mnogi, poput –eliÊa govore da mi nismo uopπte mnogo zaduæeni (koliko bi mogli ili trebali biti po wihovim "standardima"). Dakako, niko od wih nema odgovor kako da se vraÊaju te nove milijarde duga. Vlada je ovim enormnim zaduæivawem, kao i jednostranom primenom SSP-a kojim se smawuju prihodi u buxetu i poveÊava trgovinski deficit ugrozila ekonomsku stabilnost zemqe i wenu buduÊnost. Recesija Êe zbog ovakvih neodgovornih i πtetoËinskih poteza biti mnogo dubqa i sa moguÊim katastrofalnim posledicama u socijalnoj sferi. Odgovornost za to neÊe snositi anonimna "svetska ekonomska kriza", veÊ konkretni "eksperti za zaduæivawe" koji u Srbiji vode ekonomske resore posledwih godina. Ovde nije reË samo o ovom kreditu od tri milijarde dolara i o drugim kreditima koji se najavquju, veÊ o Ëiwenici da se ovako ærtvuju i posledwi ostaci ekonomskog suvereniteta u odnosu na MMF. Kako bez ekonomskog suvereniteta nema prosperiteta, ovakvim delovawem vlade, buduÊe generacije Êe biti osuene na siromaπtvo i apatiju u jednom velikom getu zvanom Evrosrbija. NSPM, 16.4.2009.
Iskra 1. juni 2009.
Branko Radun
9
Korupcija u vrhovima Demokratske stranke
POJEO VUK MAGARCA, OPET? Ozbiqan posmatraË bi rekao da nam druπtvo grca u korupciji jer elita daje takav model ponaπawa Ovih dana upravo se otvara joπ jedna velika afera. Novootvoreni træno-poslovni centar „UπÊe” probija se polako na prve stranice πtampe zbog Ëitavog niza kontroverzi. UrbanistiËki i arhitektonski struËwaci ukazuju da se radi o joπ jednom ruglu, ogromnom magacinu postavqenom na jednu od najatraktivnijih lokacija u gradu. Takvim objektima je u pristojnim zemqama mesto na obodima grada, gde postoji i ogroman prazan prostor za parkirawe. Ovako Ëitavom kraju preti kolaps, a monstruozna, πiroka graevina neprirodno zatvara prilaz i pogled. No, da je to izgleda tek vrh ledenog brega Ëuli smo pre neko veËe od samog predsednika dræave, koji inaËe i daqe protivustavno obavqa posao predsednika Demokratske stranke. Saznali smo, naime, da je parceli od nekoliko ari odlukom gradske skupπtine, nakon tajnovite promene namene zemqiπta, dodato joπ triËavih nekoliko hektara. Na pitawe da li je time prosto vraÊena usluga finansijeru wegove stranke, predsednik TadiÊ je odgovorio da on to ne zna (!?) i da treba pitati Duπana PetroviÊa, koji se bavi finansijama u stranci. Ali smo saznali da je predsednik pitao gradonaËelnika o Ëemu je reË, a da ga je ovaj obavestio kako iza Ëitave mutqavine stoji prethodna gradska administracija iz iste stranke, koja je, sreÊom, veÊ posmewivana. I, πta sad, pitamo se. Pa niπta. Eto, qudi smeweni i πta hoÊete viπe. Nisu viπe u politici do daqweg, Ëekaju da se slegne medijska praπina pa da na miru krckaju ono πto su „poπteno” zaradili na ovakvim poslovima, otvarajuÊi privatne firme ili Ëesto se zapoπqavajuÊi kod onih kojima su zavrπavali poslove dok su bili na vlasti. Ovo je, naime, obrazac „poslovawa” koji funkcioniπe veÊ deceniju . Hajde da se podsetimo nekih zaboravqenih „asova tranzicije”. SeÊa li se neko ona dva fina momka, JawuπeviÊa i Kolesara, koji su mesecima punili naslovne strane πtampe koja ih je dovodila u vezu s nekim sumwivim privatizacijama? Pa, seÊamo li se one fine ministarke saobraÊaja Marije RaπetaVukosavqeviÊ, nekih stanova koji su se tu pomiwali ili afere VIP salona na beogradskom aerodromu? A πta bi sa privatizacijom „Sartida”, πta sa aferom prepakivawa πeÊera? ©ta su policija i tuæilaπtvo uradili po bilo kom od ovih pitawa, da li su ove stvari podvrgnute sudskom postupku ili ih je prekrio zaborav, kao πto Êe verovatno da prekrije i ovo sa „UπÊem”? Ima joπ toga na svakom koraku. Evo beogradskog naseqa Karaburma koje je uniπteno kriminalnom divqom gradwom . Na jednospratne zgrade nasaeno je joπ po Ëetiri do pet spratova, kompletna infrastruktura je zaguπena, postoje stalni
10
problemi sa strujom, kanalizacijom, nema mesta za parkirawe. A sve je to raeno dok je Demokratska stranka imala kompletnu vertikalu vlasti (baπ kao i u sluËaju „UπÊe”). Predsednik opπtine Palilula u to doba bio je sadaπwi ministar Milan MarkoviÊ. Tadaπwi ministar graevina bio je kadar DS Dragoslav ©umarac itd. I πta je od svega bilo? Niπta. Ali ima toga i u drugim oblastima, gde god se okrenete. U vreme najgore krize kadrovi stranke predsednika dræave hoÊe da nam uvale ono sramotno skupo Ëudo od mosta na Adi. Predsednik se, iako o sv e m u i m a s t a v , o o v o m p i ta wu n e k a k o n e oglaπava. Ili, evo, neko pred oËima javnosti godinama planski upropaπÊava „Crvenu zvezdu”, obarajuÊi joj cenu da bi sutra mogao da kupi stadion za sitninu. A zna li predsednik da u parlamentu veÊ πest meseci sedi stranka sa dvadesetak poslanika koja uopπte nije uËestvovala na izborima? To je izvrgavawe same suπtine parlamentarizma i niπta mawi kriminal od ovoga sa „UπÊem?. Uzgred, ono πto me joπ viπe uverava da ne treba da brinem za sudbinu „UπÊa” i svih onih koji su sa tom priËom povezani jeste to πto su u pitawu interesi ne samo jednog verovatnog finansijera vladajuÊe stranke veÊ i velike ameriËke kompanije „Meril LinË”. A tamo gd de se spoje interesi domaÊih tajkuna i zapadnih sila, priËa se zatvara. ObiËan Ëovek je iz svega ovog zakquËio sledeÊe: zapadne kompanije, domaÊi tajkuni i politiËari na vlasti Ëine jednu zatvorenu kastu za koju zakoni ove zemqe ne vaæe. Svaka prijava protiv wih nestaÊe u fiokama, a svaka afera koju mediji otkriju trajaÊe dok se ne pojavi neka druga pikantnija priËa. Ozbiqan posmatraË bi rekao da nam druπtvo grca u korupciji jer elita daje takav model ponaπawa. »oveku iz niæih slojeva ostaje samo da se prikaËi za neki od tih vozova ili da se oËajniËki bori da sebe ili svoju decu ugura u tu klasu povlaπÊenih. Kao i mnogi drugi qudi u ovoj zemqi, u ovakvim okolnostima ja moram sebi da postavim ozbiqno pitawe: kako da vaspitavam svoju decu? Da li da ih podiæem kao poπtene, radne, moralne osobe koje ulaæu u obrazovawe, kao hriπÊane spremne da se ærtvuju za svoj rod, porodicu i zemqu, ili da ih uËim da je svaki moralni obzir smetwa, da su uËewe i rad gubqewe vremena i da sve πto treba da urade jeste da postanu beskrupulozne osobe sposobne da uu u vrhove domaÊe politike? Ali ako svi usvojimo ovaj drugi model koji nam politiËka elita propagira, πta Êe da bude sa ovom zemqom? Politika, 16.4.2009. Podvuka -Iskra) (P
Miπa –urkoviÊ NauËni saradnik u Institutu za evropske studije
Iskra 1. juni 2009.
Amnesti interneπenel:
NATO-U NEMA KO DA SUDI Alijansa je za sada imuna na kriviËno gowewe za ubijawe civila u Srbiji i Avganistanu »iwenica da NATO ni posle deset godina nije podlegao kriviËnoj odgovornosti za ono πto je poËinio u Srbiji veliki je pravni problem koji nije nimalo lako reπiti, kazao je juËe za „Politiku” Mark Gruber, evropski direktor Meunarodne federacije novinara. Nijedan sud ne moæe da otpoËne suewe NATO-u, za to nema osnova u meunarodnom pravu, jer je Severnoatlantska alijansa nad-dræavni subjekat, meunarodna koalicija dræava. -Oπtro osuujemo ovaj zloËin. Najmawe πto bi NATO trebalo da uËini jeste da uputi reËi izviwewa. VeÊ deset godina protestujemo protiv Ëiwenice da je NATO gaao jednu televizijsku stanicu, znajuÊi da u zgradi ima novinara. Mediji nikada ne smeju biti vojni ciq poruËuje Gruber. Amnesti interneπenel, organizacija koja se bori protiv krπewa qudskih prava, okarakterisala je u svom izveπtaju iz 2002. godine bombardovawe RTS-a ratnim zloËinom i ozbiqnim krπewem meunarodnog humanitarnog prava. Dok su pisali izveπtaj, struËwaci Amnesti interneπenela susreli su se sa predstavnicima NATO-a, i postavili im pitawe odgovornosti za te zloËine, rekla je juËe za naπ list ©an Xouns, ekspert u balkanskom timu istraæivawa Amnesti interneπenela. Taj, i sliËni izveπtaji drugih meunarodnih organizacija predati su glavnom haπkom tuæiocu. Hag jeste pokrenuo neku vrstu istrage, ali ona nije bila kriviËna. Radilo se samo o preliminarnoj proceni da li postoji osnov za kriviËnu istragu, ali od toga nije bilo niπta. -Mislili smo da RTS spada u wihovu jurisdikciju, jer se bave ratnim zloËinima u regionu Balkana. Roaci nekih poginulih, od kojih su javnosti najpoznatiji Ëlanovi porodice BankoviÊ, obratili su se Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu, ali je i ovaj tribunal utvrdio da nema ovlaπÊewa da sudi o postupcima NATO-a. Razlog, kaæu, treba traæiti „u komplikovanoj Ëiwenici da je Alijansa istovremeno i organizacija zasebnih dræava, ali i zaseban entitet”. NATO je, za sada, imun na kriviËno gowewe, bilo za ubijawe civila u Srbiji, bilo za ubijawe civila koje se, verujemo, i daqe odvija u Avganistanu - kaæe Xounsova za naπ list. Ona dodaje da se Amnesti interneπenel zalaæe za iznalaæewe nekog mehanizma po kome
Iskra 1. juni 2009.
bi NATO odgovarao za zlodela, jer nijedno svetsko telo trenutno nema jurisdikciju nad najmoÊnijim vojnim savezom na planeti. -NastaviÊemo da vrπimo pritisak na NATO, jer smo tokom prethodnih deset godina doπli do ubedqivih dokaza da je tokom 1999. doπlo do krπewa qudskih prava - zakquËuje Xounsova. PodseÊawe na stradale radnike noÊne smene, koja je svoje deæurstvo zauvek zavrπila 23. aprila 1999. godine u 2.06 Ëasova ujutru, mnoge je navelo da se zapitaju: hoÊe li oni koji su odredili Radio-televiziju Srbije kao metu i bacili bombu ikada biti kaæweni? Bivπi direktor Dragoqub MilanoviÊ je u zatvoru jer nije izmestio qudstvo, iako su tako nalagali ratni planovi. Ali da li televizijska stanica pod bilo kakvim uslovima moæe biti legalni ciq za vojnu silu Ëije dræave nastoje da æive u svetu utemeqenom na pravdi? Bombe su se, sem po zgradi u Aberdarevoj ulici, zarivale i u palatu na UπÊu, nekada Ëuvenom Ce-kau, u kome se te 1999. godine na vrhu nalazila „veoma uticajna” RTV „Koπava”. Verovatno Ëuvenija po vlasnici (MiloπeviÊeva Êerka - Iskra) nego po programu koji je emitovala, kao i Televizija Pink, koja je pre jednu deceniju emitovala samo zabavni program bez ijedne vesti i informativnog programa. U soliteru je bila i SOS televizija, verovatno joπ „propagandniji” oslonac MiloπeviÊeve vlasti... Amerikanci su 2001. i 2003. godine nastavili sa gaawem TV stanica u Avganistanu i Iraku, a 2005. godine britanska πtampa je objavila da je predsednik SAD razmatrao i moguÊnost bombardovawa centrale arapske televizije Al Xazira u Dohi, glavnom gradu ameriËkog saveznika Katara! Da li Êe iko ikada izgovoriti ime pilota koji je uzleteo sa naredbom nekog od Ëelnika iz NATO-a da baci bombe na RTS? -Ne verujem. Voleo bih da me demantujete za nedequ-dve, za godinu dana, da qudi sa imenom i prezimenom, kao πto smo proËitali i u Ëituqi ovih dana, budu proglaπeni ærtvama ratnog zloËina, a ne kolateralnom πtetom, kako to govore u NATO-u - kaæe profesor dr Goran IliÊ, koji na Pravnom fakultetu u Beogradu Kraj na str. 13/2) (K
11
Istina i pomirewe na ex-JU prostorima
ZakquËci meunarodne nauËne konferencije o Haπkom tribunalu Na Institutu za Slavistiku RAN u Moskvi, 22. i 23. aprila 2009. godine, u okviru Ruske Akademije Nauka i uz saradwu Fonda „Istorijski projekat Srebrenica” (Holandija), bila je odræana meunarodna konferencija na temu: „Delatnost Meunarodnog kriviËnog tribunala za bivπu Jugoslaviju (MKTBJ): sadræaj, rezultati, efikasnost”. U radu konferencije uzelo je uËeπÊe viπe od 30 nauËnih radnika iz Rusije, Srbije, Republike Srpske (Bosna i Hercegovina), Bugarske, Velike Britanije, Holandije i SAD. Po prvi put, pravnici, istoriËari, patolozi, demografi i istraæivaËi iz drugih oblasti podvrgli su analizi pravne norme, na kojima se zasniva rad Tribunala i efikasnost i objektivnost wegove delatnosti. Pored toga, sprovedena je analiza veÊ zavrπenih sudskih procesa i onih koji su joπ uvek u toku, i to po etniËkoj pripadnosti optuæenih, po izreËenoj kazni, po primewivawu pravnih normi, itd. Pokrenuto je i pitawe Srebrenice, jedne od epizoda rata u Bosni i Hercegovini (BiH) koja leæi u osnovi mnogih optuæbi MKTBJ protiv Srba. Na konferenciji su bili predoËeni novi podaci koji prikazuju neobjektivnost i jednostra nost MKTBJ. NauËnici su pokazali neobjektivnost tribunala i po nizu parametara: u primeni pravnih normi, u naruπavawu naËela procesnog prava, u ispitivawu svedoka i veπtaka, u pripremawu i koriπÊewu laænih svedoka, u pristrasnom izboru i koriπÊewu dokumenata, u zloupotrebi pojma genocid, u ignorisawu Ëiwenice postojawa terorizma na Kosovu i Metohiji i delatnosti muxahedina u BiH, u odbijawu da se istraæe zloËini, poËiweni tokom agresije NATO protiv Jugoslavije 1999. g. itd. Analiza niza procesa pokazuje da je MKTBJ bio koriπÊen kao jedno od oruæja u okviru te agresije (predmet S. MiloπeviÊa) i da se upustio u otvoreno meπawe u unutraπwe stvari Srbije (predmet V. ©eπeqa). U oba sluËaja, MKTBJ je pokrenuo kriviËni postupak, a da nije imao dokaze krivice ni za S. MiloπeviÊa ni za V. ©eπeqa. Na konferenciji je bilo posebno podvuËeno da je optuæba protiv voe glavne proruske stranke u Srbiji, V. ©eπeqa, najveÊim delom usmerena ne protiv wega liËno, koliko protiv orijentisawa Srbije na Rusiju, dakle, upereno je protiv Rusije.
novi materijali koji se odnose na demografsku analizu stanovniπtva Srebrenice, sudskomedecinska istraæivawa muslimanskih ærtava S re b r e n ic e , ko j a s e u p eË a t q i vo r a z li k u j u od cifre koju istiËe Tribunal, kao i nova dokumentacija vezana za prouËavawe povlaËewa iz Srebrenice 28. muslimanske divizije. UËesnici konferencije su doπli do sledeÊih zakquËaka: 1. Nezakonitost formirawa MKTBJ
Osnivawe Meunarodnog tribunala za bivπu Jugoslaviju predstavqa prekrπaj postojeÊih normi meunarodnog prava. Na konferenciji su bila analizirana sva dokumenta koja se koriste u svrhu dokazivawa pravne utemeqenosti MKTBJ i bilo je pokazano da ona ne mogu da posluæe kao vaqani osnov za formirawe jednog meunarodnog pravosudnog organa. 2. Naruπavawe normi meunarodnog prava u delatnosti MKTBJ. ZakquËeno je da je efikasnost tribunala bila zanemarqiva, s obzirom na Ëiwenicu da je tribunal u svom radu i prilikom donoπewa presuda pokazao oËevidnu pristrasnost. Analiza reπewa MKTBJ, posebno u predmetima R. KrstiÊa, S. MiloπeviÊa, S. GaliÊa, M. Krajiπnika, V. ©eπeqa, D. MiloπeviÊa i drugih, pokazuje da tribunal grubo krπi norme meunarodnog prava, prihvata laæne informacije kao validne dokaze i da sam falsifikuje dokaze. Takva reπewa se ne mogu priznati kao pravovaqana ni sa pravnog, ni sa faktiËkog stanoviπta. Tribunal je davno izgubio autoritet kao objektivni organ meunarodnog prava. 3. ©teta naneta sistemu meunarodnog prava Tribunal se pokazao kao instrument odreenih politiËkih snaga iz epohe unipolarnog ureewa sveta. Rezultat delatnosti tribunala predstavqa ogromnu πtetu sistemu meunarodnog prava i opasan presedan koji preti da daqi razvoj meunarodnog prava preusmeri u pravcu samovoqe. Preporuke konferencije
Bili su obnarodovani podaci prema kojima su Srbi od strane tribunala bili osueni na ukupno 904 godine zatvora, Hr Hrvati na 171, Muslimani na 39, a kosovski Albanci na 19. Na konferenciji su, izmeu ostalog, bili predoËeni
12
UËesnici na konferenciji su zakquËili da je neophodno da MKTBJ bez odlagawa bude ukinut, a da wegova delatnost bude podvrgnuta ozbiqnoj kritiËkoj analizi. Pored grubih
Iskra 1. juni 2009.
ZakquËci meunarodne...
Nato-u nema... (sa str.11)
krπewa meunarodnog prava i sopstvenih pravnih naËela, i princip Rebus Sic Stantibus je dovoqan da posluæi kao razlog za ukidawe MKTBJ.
predaje kriviËno procesno pravo. Nevoqa je, kako kaæe, πto se upravo u meunarodnim relacijama uzmiËe pred politiËkom snagom dræave ili organizacije. U nekim situacijama se pravnici povlaËe, jer im politiËari kaæu da daqe ne mogu.
Neophodna je radikalna revizija svih akata MKTBJ u skladu sa opπteprihvaÊenim normama pravne procedure. Neophodni su suπtinska revizija i preispitivawe svih izreËenih presuda, kako osuujuÊih, tako i oslobaajuÊih (na primer, u odnosu na pripadnike tzv. OslobodilaËke armije Kosova), uzimajuÊi u obzir diskriminatorsku politiku koju vodi Tuæilaπtvo MKTBJ vezano za nepodizawe optuænice protiv glavnih krivaca za krπewe meunarodnog humanitarnog prava, kao i dokazana krπewa procesnih normi, krivotvorewe dokaza i krπewe prava optuæenih, posebno u predmetima V. ©eπeqa, R. KrstiÊa, S. GaliÊa, M. Krajiπnika, D. MiloπeviÊa, M. MartiÊa i ostalih. Pokrenuti pitawe o odgovornosti sudija i drugih saradnika MKTBJ za krπewe normi meunarodnog prava i pravnih naËela samoga tribunala. Pitawe Srebrenice i takozvanog genocida muslimanskog stanovniπtva i pripadnika vojnih snaga mora se podvrgnuti svestranoj i iscrpnoj analizi u svetlu novih podataka i svih dokaznih materijala koji se nalaze na raspolagawu. Posebna paæwa treba da se posveti predmetu generala R. KrstiÊa, gde je MKTBJ potpuno neosnovano dogaaje iz jula 1995. godine u Srebrenici okarakterisao kao „genocid”. Takav zakquËak bio je donet u suprotnosti sa dokazima koji su se nalazili na raspolagawu suda. Istovremeno, upravo je ta presuda posluæila kao osnova za niz drugih kriviËnih gowewa pred MKTBJ, kao i za neutemeqeno reπewe Meunarodnog suda pravde, doneto u februaru 2007, vezano za navodnu krivicu Srbije usled neispuwavawa odredbi Konvencije o genocidu (1948). Ozbiqnoj analizi treba takoe da bude podvrgnut æalbeni postupak pred MKTBJ: svim Srbima se, po pravilu, kazne poveÊavaju, a Muslimanima i Hrvatima - smawuju ili Ëak bivaju oslobaani. Nastaviti sa ozbiqnim nauËnim prouËavawem svih epizoda vojnih sukoba na teritoriji bivπe Jugoslavije izmeu 1991. i 1999. godine, kao πto su, na primer, napad na kolonu JNA u DobrovoqaËkoj ulici, eksplozije u ulici Vase Miskina i na pijaci Markale, itd, a delatnost MKTBJ podvrgnuti ozbiqnoj nauËnoj ekspertizi. NSPM, 13.5.2009. <www.nspm.rs>
Iskra 1. juni 2009.
Jelena Guskova Podvukla - Iskra) (P
-To je ovde sluËaj. Zato mislim da bi teπko neπto moglo da se postigne i pred stalnim Meunarodnim kriviËnim sudom u Hagu. Hvale je vredno nastojawe Amnesti interneπenela i Meunarodne federacije novinara, ali nije realno oËekivati da ono dobije sudski epilog kojim bi bili zadovoqni svi, pre svega porodice ærtava - smatra IliÊ. Jeziva sliËnost bombardovawa u Beogradu i Bagdadu Televizijski snimateq Veqko –uroviÊ svakako je jedan od onih koji moæe da uporedi iskustva iz Beograda 1999. i Bagdada 2003. godine. Bio je i na jednom i drugom mestu. SliËnost - neverovatna, reklo bi se da je tragedija u televizijskoj zgradi u Aberdarevoj bila proba za ono πto je Ëetiri godine kasnije, isto u aprilu, uraeno sa iraËkim Ministarstvom informisawa. -Sve πto smo snimali po Beogradu, svaki prilog, pre emitovawa nosili smo na pregled u Dom vojske, potom je na kasetu stavqana nalepnica i tako zatvorenu nosili smo je u Takovsku i slali u „Skaj wuz”, za koji sam radio do proπle godine. Onda je iz Brisela stigla usmena informacija u redakcije, a odatle prosleena nama sa zabranom da bude objavqena, dakle samo kao uputstvo za ponaπawe novinara, snimateqa da ne idemo viπe u zgradu u Takovsku - seÊa se –uroviÊ. U meuvremenu je stradalo 16 neduænih Ëlanova noÊne smene RTS-a. Iskusni snimateq se seÊa da je i u Bagdadu Ëuo isto: „Ne ulazite u Ministarstvo”, jer, kaæe, zapadne vojne snage po nepisanom pravilu uvek obaveπtavaju novinare iz savezniËkih dræava „o tome da negde nije poæeqno biti”, a onda nadleæne sluæbe iz te dræave obaveπtavaju qudstvo koje bi u opasnoj zoni moglo da se nae - da se skloni ako im je æivot mio. -PoËetkom 2003. u Bagdadu su primeÊeni Dragana KuzmanoviÊ iz JUL-a i Vojislav ©eπeq, Ëini mi se da su oni doπli da prenesu svoja ratna iskustva Sadamu. Jer i tamo smo nosili kasete na kontrolu - seÊa se –uroviÊ. Politika, 4.5.2009. <www.politika.rs>
Rajna PopoviÊ Tereza BojkoviÊ
13
NA KRAJU ¯E SVI BITI NEZADOVOLJNI Bajdenova poseta dolazi u loπem trenutku i sem par kurtoaznih osmeha i diplomatskih fraza o „odnosima u usponu”, potpredsednik SAD, u ovom ≥asu, nema πta da nam ponudi – baπ kao ni mi njemu Stavite se na trenutak u polo√aj nekog ko je, recimo, do√iveo kontuziju tokom NATO bombardovanja i ko se posle deset godina budi iz kome proteklog vikenda i gleda vesti u kojima Milutin Mrkonji≤ o graditeljskim planovima i podvizima podnosi raport omiljenom predsedniku, Ivica Da≥i≤ izjavljuje kako SPS nikada ne≤e dozvoliti naruπavanje teritorijalnog integriteta zemlje, a Vojislav Koπtunica iz duboke opozicije izdaje svoja principijelna saopπtenja. Ho≤u re≤i, sve se promenilo – a da se skoro niπta promenilo nije. Kao i obrnuto. No, ovih dana zabele√ena su i dva dogaΩaja koji pre deset godina ipak nisu bili zamislivi: Kosovo je primljeno u MeΩunarodni monetarni fond, a ameri≥ki potpredsednik Bajden, ovdaπnjoj javnosti odranije poznat po mnoπtvu oπtrih i uvredljivih izjava na ra≥un Srba i proalbanskom anga√manu, dolazi u radnu i prijateljsku posetu Beogradu. U odnosu na te dve vesti kojima, pogotovo kad se stave jedna kraj druge, prakti≥no i ne treba nikakav komentar, nedovoljno zapa√eno je proπla ona da ambasador SAD Kameron Manter odlazi iz Srbije pre isteka mandata. Nakon πto je dodelio joπ jedne godiπnje nagrade NUNS-a za istra√iva≥ko novinarstvo i nakon πto do≥eka i isprati potpredsednika Bajdena, ambasador ≤e dati joπ par oproπtajnih intervjua, odsvirati poslednji d√ez i odleteti u Bagdad na novu du√nost. Iz Beograda za Bagdad! Koja sli≥nost i koja simbolika?! Povodom Manterovog odlaska ostaje izvesna dilema koja je mo√da od ve≤eg zna≥aja za naπu budu≤u sudbinu nego za njegovu dalju karijeru – odlazi li on prevremeno zbog procene da je ovde „zadatak obavljen“, s obzirom da je Beograd relativno dobro podneo proglaπenje nezavisnosti Kosova, prihvatio Euleks misiju i najzad dobio prozapadnu, demokratsku vladu? Zna≥i li njegov odlazak to da Srbija i Balkan u narednom periodu ne≤e biti toliko u fokusu ameri≥ke spoljne politike? Ili se, pak, povla≥i zbog neuspeha u spre≥avanju ulaska Rusije u srpski energetski sektor i ≥injenice da ≥ak ni ova aktuelna, takore≤i, „njegova li≥na” srpska vlada ipak nije dovoljno revnosna na kursu „evroatlantskih” integracija – da i ne govorimo o tome da se nedavno iranski ministar spoljnih poslova πetkao po Beogradu gotovo pred Manterovim nosem, a srpski zvani≥nici za svoj cilj, umesto onih briselsko-vaπingtonskih, sve ≥eπ≤e biraju latinoameri≥ke i afri≥ke destinacije? (A mo√da, naprosto, ≥ak i zemlji poput SAD nedostaje sposobnih diplomatskih kadrova, pa se ono malo koliko ih ima prerasporeΩuje tamo gde je najkriti≥nije?)
14
Naravno da ambasadori ne vode ve≤ samo u inostranstvu sprovode politiku svoje zemlje. (To jedino u Srbiji mo√e da ambasadorka doΩe malo na odmor u domovinu pa krene da daje intervjue u kojima „riba” predsednika i premijera, dok se njen drugi kolega, danas ponovo aktiviran, javno hvalisao kako je svojevremeno malo falilo da prebije svog resornog ministra?!) Dakle, ambasadori ne vode politiku, ali – pogotovo ako predstavljaju sna√ne zemlje, a uz to su joπ i sami sna√ne li≥nosti – itekako imaju uticaja kako na politiku zemlje doma≤ina tako i na percepciju te zemlje u sopstvenom diplomatskom i javnom mnjenju. No, razume se, Bajdenov dolazak, politi≥ki i simboli≥ki gledano, mnogo je va√niji od Manterovog odlaska. A va√nija i od jednog i drugog bila je neravnopravna bitka koja se daleko od o≥iju, barem, srpske javnosti svih ovih dana vodila oko prijema Kosova u svetske finansijske institucije, pri ≥emu je, razumljivo, srpska diplomatija ≥inila sve da se to ne dogodi, a ameri≥ka, naravno, sve da do toga doΩe. Pobedili su, razume se, Amerikanci, ali zamalo, takore≤i, trojkom u poslednjoj sekundi, odnosno nakon strahovitog pritiska Vaπingtona na male zemlje pred sam zavrπetak glasanja da svojim, makar i negativnim glasom daju nedostaju≤i kvorum za odluku koju su bogati i mo≤ni ve≤ doneli. Zahvaljuju≤i kvotnom sistemu glasanja koji favorizuje bogate zapadne dr√ave takav ishod je bio i o≥ekivan, ali nama za utehu ostaje pouka da kada se ozbiljno spremimo i potrudimo πanse za pobedu postoje ≥ak i na gostuju≤em terenu. Sve u svemu, poseta potpredsednika SAD dolazi u loπem trenutku i sem par kurtoaznih osmeha i diplomatskih fraza o „odnosima u usponu”, D√o Bajden, u ovom ≥asu, nema πta da nam ponudi – baπ kao ni mi njemu. I na kraju ≤e svi biti nezadovoljni. Iz bezbroj razloga, Bajdenovi doma≤ini ne≤e mo≤i da se saviju, tj. da budu „kooperativni” baπ onoliko koliko bi to Americi odgovaralo, niti da visokom gostu uprili≥e do≥ek ni pribli√no uporediv sa onim kakav ≤e imati u Priπtini i Sarajevu. A, opet, πta god ≥inili, ve≤ sama ta poseta ≤e u zna≥ajnom delu srpskog javnog mnjenja biti do√ivljena kao joπ jedan akt dr√avne kapitulacije i nacionalnog poni√enja. Rimski (pro)konzul obilazi tradicionalno nepokornu, ali sada ve≤ tro≥etvrtinski pacifikovanu Judeju. Toliko o „suverenitetu i integritetu”. Politika, 12.5.2009.
≈orΩe Vukadinovi≤ Glavni urednik ≥asopisa „Nova srpska politi≥ka misao”
Iskra 1. juni 2009.
©ta realno oËekivati od eventualne posete potpredsednika SAD?
NA© GOST, XOZEF BAJDEN Prva zvaniËna poseta Xozefa Bajdena Beogradu odigrala se pre πesnaest godina i nije dobila gotovo nikakav publicitet u beogradskoj πtampi. Bio je april 1993, a tadaπwi predsednik Pododbora za Evropu u Odboru za spoqnopolitiËke odnose Senata SAD nije æeleo da se pojavi na pres konferenciji sa Slobodanom MiloπeviÊem. Osobqe ameriËke ambasade u Beogradu reklo mu je da Êe MiloπeviÊ verovatno æeleti da se u propagandne svrhe zajedno sa Bajdenom pojavi pred novinarima. Rekli su mu i to da dræavna televizija neÊe verno preneti senatorove reËi kritike prema politici Beograda u Bosni i Hercegovini, veÊ Êe ih prekriti glas spikera koji Êe uveravati gledaoce da je gost iz Vaπingtona doπao da izrazi poπtovawe predsedniku Jugoslavije kao vaænoj svetskoj liËnosti. Ako u maju ove godine poseti Srbiju, kao πto izgleda namerava, ameriËki potpredsednik neÊe izbegavati ni kamere ni pojavqivawe u javnosti sa vrhom srpske vlasti. Odnosi izmeu Srbije i Sjediwenih Dræava ni sada nisu idiliËni, ali do Bajdenove posete ne bi ni doπlo da Vaπington nije odluËio da naËini veoma javan, jasan i simboliËan gest podrπke vrhu sadaπwe srpske vlasti. Tu niπta ne mewa na Ëiwenici da Xozef Bajden nije na glasu kao Ëovek naklowen Srbima i wihovim nacionalnim interesima, niti pak kao praviËan broker i nepristrasan poznavalac prilika na Balkanu. On je pre poznat kao izrazito proalbanski nastrojen politiËar koji je, i pre kosovske krize, na svakoj etapi jugoslovenske drame, zagovarao uvek istu politiku bombardovawa Srba. (A kada je 1999. godine konaËno poËelo i bombardovawe Srbije, odnosno Jugoslavije, Bajden je bio razoËaran πto Klinton nije æeleo da ide korak daqe i u startu obeÊa kopnene trupe. Na televiziji NBC tvrdio je da ne treba zazirati ni od ameriËkih ærtava u ratu sa Srbijom, da treba otiÊi u Beograd i nametnuti okupaciju sliËnu onoj nad NemaËkom i Japanom posle Drugog svetskog rata.) No Bajden je danas potpredsednik u administraciji izrazito popularnog Baraka Obame i zasad je disciplinovan Ëlan tima, kom je u februaru povereno da ocrta obrise nove ameriËke bezbednosne i spoqne politike (to je onaj Ëuveni, pomirqivi govor na konferenciji u Minhenu, u kom je, naizgled sa uverewem, zagovarao potrebu da se u ameriËko-ruskim odnosima pritisne dugme za resetovawe). Wegove ranije jastrebovske izjave o Rusiji nisu mu u tome predstavqale nikakvu smetwu, kao ni podrπka koju je ovaj nekad otvoreni pristalica gruzijskog Ëlanstva u NATO letos pruæio Mihailu Sakaπviliju (rekavπi, posle posete Gruziji, da je „ruska invazija” prilika da Zapad pokaæe hoÊe li stati u odbranu „prava slobodnih naroda u celoj regiji”).
Iskra 1. juni 2009.
ZvaniËni Vaπington ni sada, posle odlaska po pitawu Kosova nepopustqivog Vojislava Koπtunice, nije zadovoqan stavom Beograda prema nezavisnosti Kosova. »ini mu se da ni pristanak na Euleks nije dovoqan ustupak u odnosu na ameriËka oËekivawa od najproameriËkije srpske vlade od petog oktobra. Obamina administracija se nada da Êe Beograd postepeno da izvrπi „spoznaju nuænosti” i da odustane Ëak i od „jeremiÊevske” retorike u odnosu na Kosovo. Uza sva povremena priznawa znaËaju Srbije u regionu, qubimac Amerike na Balkanu ostaje Kosovo, te Êe Bajdenova poseta regionu, koja ukquËuje i obaveznu posetu Priπtini, verovatno pre doneti neku opipqivu korist albanskom vostvu na Kosovu nego srpskom u Beogradu. No Ëiwenica je, svejedno, da Amerikanci na posete svojih visokih dostojanstvenika nekoj zemqi pre svega gledaju kao na dragocene politiËke poklone toj zemqi i wenoj vladajuÊoj eliti. Smatra se da domaÊa vlast od takvih poseta uvek profitira: to vaæi i za zemqe Ëiji graani nisu proameriËki nastrojeni. U naπem sluËaju, Vaπington æeli da pomogne Borisu TadiÊu, a Xozef Bajden se tu ne nalazi ni u kakvom konfliktu interesa. Naprotiv. Kada je, posle martovske provale nasiqa protiv Srba na Kosovu, prvog aprila 2004. ustao da u Senatu nedvosmisleno i oπtro, bez okoliπewa, osudi postupke albanskih izgrednika, Bajden je rekao da Sjediwene Dræave moraju da uËine sve da „osnaæe umerene” politiËare na Kosovu i u Srbiji, ali da je takvih „dobrih momaka” naæalost malo. Nakon πto je pohvalio tadaπweg „prelaznog” kosovskog premijera Rexepija i generala »ekua, predsednik SpoqnopolitiËkog odbora Senata je objasnio i πta stvarno misli o odgovornosti politiËkog vostva ærtava kosovskih nemira: „Bilo bi lakπe imati simpatije prema vapajima Beograda da se kosovskim Srbima zajamËe specijalna prava, da srpski politiËari nisu bili takvi demagoπki nacionalisti u sedmicama i mesecima pre nasiqa. Nova srpska vlada pod vostvom premijera Koπtunice kao da je reπena da vrea onu istu meunarodnu zajednicu Ëija joj je podrπka potrebna oko Kosova, i drugih stvari. KoπtuniËina vlada je, pre svega, iskazala nepoπtovawe Haπkom tribunalu. U jednom govoru krajem februara, Koπtunica je otvoreno rekao: „Ova zemqa ne moæe biti obiËni isporuËilac qudske robe Haπkom sudu.” Nikakvom se politiËkom kampawom ne moæe opravdati ovakvo neznalaËko huπkaπtvo sa wegove strane. A proπlog je utorka srpski parlament otiπao i korak daqe od toga, kada je velikom veÊinom izglasao da svi srpski optuæenici u Hagu primaju novËanu kompenzaciju za supruge, roditeqe, za decu i telefone, za avionske karte i poπtanske
15
Naπ gost... usluge, kao i pravnu pomoÊ”. Teπi nas to πto se tome usprotivilo nekoliko mawih stranaka u parlamentu, ukquËujuÊi i stranku ministra odbrane Borisa TadiÊa, istinskog demokrate i Ëoveka od principa. Za vreme kosovskog nasiqa, TadiÊ, koji je izvrπio robusnu reformu srpskih vojnih i bezbednosnih snaga, dokazao je da je uspostavio civilnu kontrolu time πto je dræao pod kontrolom usijane glave koje su traæile srpsku vojnu intervenciju. UËinio je to u saradwi sa ameriËkim admiralom Gregorijem Xonsonom. Postoji πansa da Êe gospodin TadiÊ ove godine da se kandiduje za predsednika Srbije protiv nekoga iz ©eπeqeve stranke”, rekao je Bajden. Kao πto je poznato, martovski nemiri posluæili su Amerikancima kao izgovor da pritisnu meunarodnu zajednicu da odustane od politike „standardi pre statusa”. Tako neπto nagovestio je Bajden u govoru Ëije smo delove upravo citirali. AmeriËka vlada mora da promeni svoju politiku, rekao je tadaπwi predsednik SpoqnopolitiËkog odbora, objaπwavajuÊi da su standardi suviπe strogi i da veÊ naredne, 2005. godine treba otpoËeti sa razgovorima o konaËnom statusu pokrajine. Tako je i bilo, a sve ostalo je istorija, πto bi rekli Amerikanci. Proπlo je deset godina otkako je Bajden, Ëija se retorika tokom bombardovawa pregrejala, objaπwavao da je glupavo priËati da se na Kosovu odvija graanski rat: „Qudi kaæu da je ovo graanski rat. To je kao da kaæete da je nacistiËko istrebqewe Jevreja bilo graanski rat. O Ëemu mi ovde govorimo? Govorimo o Ëoveku koji upravo vrπi genocid” (CNN, Lari King lajv, 5. aprila 1999). Desetog juna 1999, ponovo je za Si-En-Enu rekao: „NaÊi Êemo da su zverstva bila gora od svega πto je bilo ko mogao da zamisli. NaÊi Êemo masovne grobnice sa hiqadama tela, i moraÊemo to da razotkrijemo pred oËima Srba i celog sveta, kako se viπe nikad ne bi desilo”... Sada su druga vremena, i Beograd Êe imati priliku da vidi i Ëuje jednog novog i donekle drugaËijeg Xozefa Bajdena. Balkan viπe nije visoko na listi ameriËkih prioriteta, svi ciqevi su ovde mawe-viπe postignuti, NATO se uspeπno πiri i srpski otpor ameriËkoj politici praktiËno je sveden na simboliËnu meru (poput odustajawa od slawa oficira na NATO veæbe u Gruziji). Na vlast se u Vaπingtonu vratila Ëitava jedna generacija politiËara i diplomata koji su ispekli zanat i proπli vatreno krπtewe na Balkanu, suprotstavqajuÊi se srpskom nacionalizmu i Slobodanu MiloπeviÊu. Imaju razloga za zadovoqstvo kada vide kako Balkan sada izgleda. MiloπeviÊ je pod zemqom, srpski nacionalisti nemaju nikakvu moÊ i predstavqaju veÊu opasnost za same sebe nego za Amerikance i wihove balkanske saveznike. Srbija viπe ne predstavqa pretwu nikome osim samoj sebi. Zato Êemo u maju imati priliku da u Beogradu vidimo ono πto su, mnogo pre nas, videli Rumuni i Bugari: kako izgleda zadovoqan ameriËki
16
zvaniËnik, koji nije doπao da preti, uslovqava i ucewuje, veÊ da podræi, ili obnovi, ono πto Amerika ovde vidi kao zapadnu vrednost i perspektivu. ©to ne znaËi da Vaπington neÊe oËekivati nove protivusluge od Beograda: „realizam” u odnosu na daqe meunarodno osamostaqivawe Kosova, pristajawe na susrete sa kosovskim zvaniËnicima, „konstruktivan stav” u odnosu na zapadne pritiske na Milorada Dodika i sliËno. A to moæda nije jedini rizik za vlast skopËan sa ovom posetom. Postoji i ona mawe opipqiva, simboliËna ravan. Bajden Êe posetiti i Sarajevo i Priπtinu: tamo Êe mu biti prireen doËek kom Srbi verovatno neÊe moÊi da pariraju, Ëak ni ako to vlada u Beogradu bude æelela. Plagijati, laæi i seÊawa UoËi poËetka neuspeπne kandidature za demokratskog kandidata za predsednika SAD, Bajden je 2007. izdao autobiografiju pod naslovom „ObeÊawa koja treba ispuniti” u kojoj je svoj trosatni susret sa MiloπeviÊem iz 1993. (na petnaest stranica) predstavio neπto drugaËije nego πto ga se seÊaju prisutni. Senator tvrdi da je MiloπeviÊu na veËeri na Dediwu u brk skresao kako ga smatra ratnim zloËincem kom je mesto na optuæeniËkoj klupi. Ova anegdota besomuËno je koriπÊena u predsedniËkoj kampawi, ali „Vaπington post” tvrdi da su prisutni Amerikanci drugaËije prepriËavali dogaaj. Jedan to uopπte nije Ëuo, drugi je odbio da govori, treÊi se seÊa neπto „blaæe” verzije, a samo se Bajdenov πef kabineta sloæio sa senatorovom verzijom. U reklamama kwige insistiralo se na MiloπeviÊevom „genocidnom pohodu na Balkan”. MiloπeviÊ je mrtav, ali sliËna kontroverza izbila je i sa Xorxom Buπom. Bajden tvrdi da je bivπem predsedniku jednom prilikom u Ovalnom ofisu sasuo u lice kako je postao umiπqeni lider koga niko viπe ne prati. Karl Rouv, Buπov πef kabineta, na to je odgovorio da je Bajden „serijski preteriva”, za koga bih, kad ne bih bio tako qubazan, rekao da je laæov”. „To se nije desilo, to je sve u wegovoj maπti. To je izmiπqen, fiktivni svet”, kaæe Rouv. Dodatni problem sa Bajdenovim kredibilitetom je u tome πto je 1987. godine bio prisiqen da se povuËe iz svoje prve predsedniËke kampawe zbog optuæbi da je plagirao govor britanskog laburiste Nila Kinoka. Kolege iz Senata SAD su u „Postu” tvrdile i da je preterao i u prisvajawu zasluga za odluku da se bombarduju Srbi u Bosni. NIN, 2.5.2009.
Qiqana SmajloviÊ
Ko je Qiqana SmajloviÊ? Bivπi glavni urednik „Politike” koja je smewena jer se zamerila predsedniku TadiÊu, a da bi izgleda smena proπla bez velike larme, obeÊan joj je poloæaj ambasadora u Kanadi. Osvetoqubivi TadiÊ je, meutim, i na to stavio svoj `veto` naredivπi JeremiÊu da to pravda prozaiËnim i iskonstruisanim razlogom, kako je to sama SmajloviÊ nedavno objasnila. - Iskra
Iskra 1. juni 2009.
SAD list „Forin polisi”
BAJDENOV OP©TI LEK ZA BiH, SRBIJU I KOSOVO: ULAZAK U NATO PredstojeÊa poseta Bajdena Balkanu dokaz je nedostatka evropskog liderstva u regionu, piπe danas ameriËki Ëasopis „Forin polisi”. "Neπto ne vaqa sa Bajdenovom posetom Balkanu naredne sedmice. To nije pitawe wegove struËnosti, jer je malo Amerikanaca koji boqe razumeju region od Bajdena... Problem je πto je poseta joπ potrebnija danas, devet godina nakon πto je MiloπeviÊ izgubio vlast, deceniju nakon πto je NATO intervenisao na Kosovu i 14 godina nakon πto je odluËna politika SAD okonËala rat u Bosni", ocewuje list.
"Ukratko, Ëlanstvo u NATO istovremeno πtiti Republiku Srpsku i spreËava je da se otcepi", piπe Ëasopis, ocewujuÊi da je, za razliku od Ëlanstva u EU, ulazak u NATO neπto πto Bosna moæe da postigne za kratko vreme, Ëak i do narednog samita Alijanse krajem 2010. Niπta neÊe biti "za xabe" - strane u Bosni moraÊe da uËine ono πto je do wih, ukquËivπi znaËajne izmene ustava, ali jedino "opipqivo obeÊawe fiksiranog datuma Ëlanstva" priveπÊe tri bosanske strane kompromisu, a ne nejasna, pasivna nada konaËnog ulaska kroz 'otvorena vrata'".
FP piπe da je Bajdenova poseta Srbiji, Kosovu ali "nadasve Bosni" preko potrebna, a razlog je jednostavan - Evropa joπ nije u stawu da reπava sopstvene bezbednosne probleme. PodseÊajuÊi da pet zemaqa EU joπ ne priznaje Kosovo, list ocewuje da EU nema odræivu politiku prema Bosni, ostavqajuÊi Vaπingtonu da uporno lobira za korake koji Êe zemqu uvesti u EU.
Po oceni lista, ubrzawe Ëlanstva u NATO poveÊaÊe izglede Bosne i za EU jer Êe naterati Brisel da ima energiËniji pristup. Kada jednom Bosna, sa celom RS, ue u NATO, debata u Srbiji o ulasku u Alijansu Êe se izmeniti, a "kako se Srbija pribliæava NATO i EU, pribliæavawe sa Kosovom je neizbeæno".
"Po difoltu, ameriËko liderstvo ostaje neophodno u regionu, πto je sreÊom, dobrodoπlo: Bajden Êe imati topao doËek u sve tri zemqe, ukquËivπi i Srbiju, koja æeli da otvori novo poglavqe u odnosima sa SAD".
Za razliku od Bosne, kquË za Srbiju i Kosovo, koje Êe Bajden takoe posetiti, jeste promovisawe unutraπwe demokratizacije i saradwa sa meunarodnim akterima, a ne dramatiËni pomak napred...
Ali, Bajden Êe se suoËiti sa ozbiqnim i kompleksnim izazovima, a "najakutniji" je Bosna "zemqa Ëije hroniËne etniËke podele odolevaju jednom od najintenzivnijih, multinacionalnih napora ikada preduzetih".
15.5.2009.
»ak i ako viπe nikada oruæje ne bude uzeto u ruke, Bosni preti rizik stalne stagnacije, πto Êe znaËajne ameriËke investicije, kao i wene interese, dovesti u rizik, ukazuje FP.
Ruski Gasprom potpisao je juËe u SoËiju sporazume o osnivawu zajedniËkih kompanija za izgradwu gasovoda Juæni tok sa gasnim kompanijama Srbije, Bugarske i GrËke. U prisustvu ruskog i italijanskog premijera Vladimira Putina i Silvija Berluskonija potpisan je i aneks memoranduma kojim Gasprom i italijanski Eni utvruju pitawa prodaje gasa i poveÊavaju kapacitet morskog dela gasovoda sa 31 milijarde na 63 milijarde kubnih metara godiπwe.
"Umesto nezaobilaznog Ëlana EU, verovatnije je da Bosna postane nedobrodoπla, disfunkcionalna i podeqena zemqa, sa ojaenom muslimanskom veÊinom, frustriranim srpskim entitetom i uplaπenim hrvatskim stanovniπtvom". Po oceni FP, za razliku od Buπove, administracija Baraka Obame shvata potrebu da se sredi situacija u Bosni, ali je pitawe kako SAD mogu da maksimalno poveÊaju svoj uticaj pre nego πto kontrola meunarodne supervizije u Bosni pree samo u ruke EU. "To znaËi znaËajne ustavne izmene, na πta Srbi nisu spremni... Da bi se Srbi, Boπwaci i Hrvati doveli do toga da ozbiqno pregovaraju o ustavu, neophodno je neπto πto Êe nagraditi saradwu i kazniti nepomirqivost, a to je ubrzano Ëlanstvo u NATO".
Iskra 1. juni 2009.
Blic
Potpisan sporazum o gasovodu Juæni tok
Osnovni sporazum o formirawu zajedniËkog preduzeÊa za deonicu Juænog toka kroz Srbiju potpisali su direktor Srbijagasa Duπan BajatoviÊ i πef Gasproma Aleksej Miler. Potpisani dokumenti utvruju principe saradwe u predinvesticionoj fazi projekta i utvruju uslove, redosled osnivawa i mehanizme rada zajedniËkih preduzeÊa, naveo je Gasprom. Sa grËkim kompanijom DESFA i Bulgargasom zajedniËka preduzeÊa se osnivaju sa vlasniËkim udelom od po 50 odsto, dok Êe u zajedniËkom preduzeÊu sa Srbijom Gasprom posedovati Danas, 51 odsto akcija, a Srbijagas 49 odsto. (D 15.5.2009.)
17
Zahlaewe odnosa sa Rusijom
M. Kolerov, visoki Putinov funkcioner: Rusiji niste potrebni kao most sa EU Modest Kolerov, direktor moskovske informativne agencije Regnum i bivπi visoki funkcioner u Putinovoj administraciji, πokirao je proπle nedeqe srpske kolege. Bivπi Putinov naËelnik Uprave za meuregionalne i kulturne veze, za NT objaπwava trenutne odnose izmeu Beograda i Kremqa. Na okruglom stolu ISAC fondacije o rusko-srpskim odnosima u Beogradu, oπtro reagujuÊi na izlagawe srpskih istoriËara, rekao je da u Srbiji vladaju mnoge predrasude u odnosu na Rusiju. Jedna od najveÊih je da je Moskvi Srbija potrebna kao saveznik u Evropskoj uniji. - U istupawu beogradskih kolega Ëula se teza da je buduÊe Ëlanstvo Srbije u EU izuzetno povoqno za Moskvu, s obzirom da bi se tako poveÊao broj Ëlanica koje „istorijski” boqe razumeju Rusiju. Po mom miπqewu, to je ni na Ëemu zasnovana zabluda. Koliko se seÊam, o æeqi da postanu „most” ili posrednik izmeu Rusije i Evrope govorilo se u politiËkim i poslovnim krugovima i u Letoniji, Litvaniji, Ukrajini, Moldaviji, Bugarskoj, Poqskoj itd. Ipak, praksa pokazuje da Rusija formira boqe odnose sa „starom Evropom” (NemaËkom, Francuskom, Italijom, ©panijom), nego sa „novom”. Osim toga, Rusija ima i uvek je imala moguÊnost da direktno komunicira sa EU, bez pomoÊi lobista.
Da li bi Rusiji odgovarala Srbija u EU i NATO ili ne, i zbog Ëega? - Neizbeæno je da EU i NATO progutaju Srbiju. Ali za Srbiju je vaæno kako Êe taËno izgledati to „gutawe”, odnosno da li Êe dobiti adekvatno pravo glasa u zamenu za predaju svog suvereniteta Briselu. A Rusija viπe nema izbor - traæiti u tom neizbeænom gutawu nekakve pogodnosti ili ne.
Kako tumaËite najnoviji stav Moskve da Êe se sporazum o slobodnoj trgovini s naπom zemqom promeniti ukoliko uemo u EU? - Ne znam niπta o tome. Sumwam da je ta povezanost realna.
Prema Vaπim ocenama, koji su ruski interesi na Zapadnom Balkanu? - Stabilnost, bezbednost i tranzit energi-
prednosti: taËnije, one su iste kao i kod wenih suseda - relativno jeftina aktiva, usluge i radna snaga, geografska i kulturna bliskost.
Kako to da, prema Vaπim saznawima, nije ranije doπlo do takve saradwe, s obzirom da je Vlada bivπeg premijera Koπtunice vaæila za prorusku? - Aktivirawe odnosa izmeu Rusije i Srbije nije povezano sa promenom vlade, nego sa trezvenim proraËunom: kako iskoristiti rentabilnost i kulturnu bliskost radi obostranog dobra. Srbija je najzad uspela da se pozabavi time.
Da li moæda znate kakav je poloæaj ruskog kapitala ovde? - Nisam Ëuo niπta posebno πto bi ga razlikovalo od poloæaja u drugim zemqama; tipiËne moguÊnosti i za Ruse tipiËni problemi.
Da li Êe nova ekonomska saradwa uticati i na politiËke odnose dve zemqe? - U ruskoj praksi ekonomska saradwa je ili rezultat politiËke saradwe, ili se razvija nezavisno od we. Ekonomska saradwa, naæalost, nikada ne utiËe na politiËke odnose.
Ovde se mnogi politiËari hvale da imaju rusku podrπku. Da li Moskva ima politiËkog favorita u Srbiji? - Moskva nema favorita u Srbiji. Onaj ko govori suprotno, jednostavno - izmiπqa. Beogradski analitiËari poznaju Rusiju koliko i meteorologiju
Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin istakao je da se Rusija neÊe meπati u unutraπwe prilike u Srbiji. Pojedini beogradski analitiËari misle suprotno. A Vi? - Ako „izvesni beogradski analitiËari” veÊ znaju πta Êe Rusija da radi, onda je najboqe da ih pitate za prognozu vremena 2010. godine. Mislim da su oni isti takvi struËwaci za Rusiju kao i eksperti u oblasti meteorologije.
je.
U Srbiju stiæu velike ruske banke i kompanije. Zaπto smo odjednom postali ekonomski zanimqivi za Moskvu? - Na Balkanu ruske kompanije ne dolaze samo u Srbiju, nego i u Bugarsku, Hrvatsku, Crnu Goru. Srbija nema nikakvih posebnih konkurentnih
18
Bili ste visokokotirani u administraciji Vladimira Putina. Da li moæete da nam otkrijete sa kim se od srpskih politiËara i biznismena tada sretao? - Susreti predsednika Putina su nabrojani na zvaniËnom sajtu Kremqa.
Iskra 1. juni 2009.
Petar ISKENDEROV
KOSOVO IZME–U SUDA I TRIBUNALA U najskorije vreme biÊemo svedoci dogaaja bez presedana u oblasti dræave i prava. Meunarodni sud OUN u Hagu sredinom jula namerava da okonËa razmatrawe svih materijala po zahtevu koji je podnela Srbija u vezi nezakonitog priznavawa nezavisnosti srpske pokrajine Kosovo i najavi javne debate. Taj organ po prvi put od trenutka svog stvarawa 1945. godine razmatra pitawe o tome, da li je deo teritorije dræave zakonito proglasio svoju nezavisnost, bez pristanka na to centralnih vlasti. SudeÊi po informaciji koja stiæe iz sudskih koridora, sve su prilike da Êe bitka biti ozbiqna. I ona direktno zadire u interese i meunarodni prestiæ Rusije. Treba odati duæno priznawe ruskoj diplomatiji - ona je stavila na raspolagawe suda najπire viewe problema nezavisnosti Kosova. U dokumentu se, izmeu ostalog, podvlaËi da „jednostrano proglaπewe nezavisnosti Kosova od strane privremenih organa samouprave protivureËi meunarodnom pravu”. Prema procurelim informacijama do kojih smo doπli, analognog miπqewa dræe se joπ (sem same Srbije) Kina, Azerbajxan, Argentina, Bolivija, Venecuela, Gruzija, ©panija, Kipar, Rumunija i SlovaËka. Ukoliko Meunarodni sud OUN prihvati stav Moskve i Beograda, onda to moæe predstavqati zaokret u procesu formirawa novog sistema meunarodnih odnosa i stvarawa novih instituta svetskog poretka, uz istovremenu meunarodno-pravnu diskreditaciju takvih organizacija, kao πto su NATO i Evropska unija. Suprotna presuda posvedoËila bi o definitivnom povratku meunarodnih odnosa u epohu bezakowa i „prava jaËeg”. Meutim, od reπewa Meunarodnog suda Peglawe odnosa sa susedima Modest Kolerov (46) je po profesiji istoriËar, a tema kojom se posebno bavio je ruska istorijsko-filozofska misao krajem 19. i poËetkom 20. veka. O tome je napisao 13 kwiga. Tokom karijere radio je u nekoliko informativnih novinskih agencija, a na Viπoj ekonomskoj πkoli predavao je informacionu politiku. Od 2005. do 2007. bio je naËelnik Uprave predsednika Rusije za meuregionalne i kulturne veze sa inostranstvom. Bila je to neka vrsta vladinog odeqewa za poboqπawe odnosa Rusije s bivπim sovjetskim republikama, koje je trebalo da obuzda nadolazeÊu plimu „obojenih” revolucija i zaπtiti ruske geopolitiËke interese u susedstvu. Kolerov vaæi za iskusnog politiËkog operativca, zakletog antifaπistu i eksperta za komunikacije. Nedeqni telegraf
3.5.2009. Iskra 1. juni 2009.
Vojislava Crwanski SpasojeviÊ
OUN u Hagu direktno zavise perspektive i joπ jednog instituta meunarodnog prava, koji se ironijom sudbine takoe smestio u tom holandskom gradu. Radi se o Meunarodnom kriviËnom tribunalu za bivπu Jugoslaviju (MTBJ). Priznavawe nezavisnosti Kosova, koje protivureËi meunarodnom pravu, u stawu je da uruπi veÊ formiranu sliku kosovske krize. Jer, u izostanku odluke OUN i wenog Saveta bezbednosti o podrπci nezavisnosti Kosova upravo bi presude Haπkog tribunala o „albanskim” delima postao jedini i tako neophodni Vaπingtonu, Briselu i wihovim albanskim πtiÊenicima meunarodno-pravn osnov. Da bi smo se uverili u to, dovoqno je izanalizirati tok razmatrawa brutalnih albanskih zloËina - bivπih glaveπina „OVK” Fatmira Limaja i Ramuπa Haradinaja - i proanalizirati raspored donoπewa odluka o wima. Prva albanska „trojka” optuæenih od strane Haπkog tribunala bila je grupa na Ëelu sa jednim od terenskih komandira OVK Fatmirom Limajem. Kompaniju su mu Ëinili Isak Musliju i Haradin Bala. Prema optuænici iz 2003. godine oni su izvrπili ratni zloËin protiv Srba i Albanaca, osumwiËenih za saradwu sa Srbima za vreme konflikta na Kosovu u periodu od maja do jula 1998. godine. Meutim, 30. novembra 2005. godine Limaj i Musliju su osloboeni. Fatmir Limaj se trijumfalno vratio na Kosovo gde se aktivno ukquËio u politiËki æivot, s obzirom da je bio desna ruka aktuelnog premijera, ranijeg glaveπine OVK Haπima TaËija. U TaËijevoj vladi on je zauzeo poloæaj ministra za saobraÊaj i telekomunikacije, a pre svog naimenovawa uspeo je da uËestvuje u pregovorima o statusu Kosova, koji su voeni 20062007. godine pod okriqem OUN. Jedini osueni po toj optuænici bio je Haradin Bala, koga je Haπki tribunal osudio na 13 godina zatvora. On je, pored ostalog, proglaπen krivim za ubistvo grupe zatoËenih Srba u koncentracionom logoru „Lapuπnik” 25. jula 1998. godine. Vreme oslobaawa Fatmira Limaja zapravo je prva etapa u procesu meunarodnih pregovora o Kosovu, koji su veÊ tada (krajem 2005. godine) na Zapadu slovili kao priznavawe nezavisnosti srpske pokrajine. Upravo je u jesen 2005. godine voewe pregovora bilo povereno bivπem predsedniku Finske Martiju Ahtisariju, a ameriËki diplomate - pored ostalih Frenk Vizner - posetili su Priπtinu i izneli uveravawa albanskim separatistima o tome, da nezavisnosti Kosova nema alternative. Oslobaawe Fatmira Limaja, kome su u ciqu podrπke u kosovskim gradovima organizo
19
Kosovo izmeu... vane masovne manifestacije lokalnih Albanaca, trebalo je da inspiriπe albanske lidere da sednu za pregovaraËki sto sa Srbima, πto se u rezultatu i desilo. Potom je Zapad iz rukava izvukao novi albanski adut - Ramuπa Haradinaja. Proces Haradinaju u Haπkom tribunalu poËeo je u martu 2007. godine. Tuæioci su za wega traæili 25 godina robije. Zajedno sa wim za isto delo odgovarali su Idriz Balaj i Lahi Brahimaj (bila je to druga albanska „trojka”). Tuæioci su dokazivali, da je Ramuπ Haradinaj sredinom maja 1998. godine pri πtabu OVK u gradiÊu Jablanica formirao zatvor u kome su zatoËenike muËili i ubijali. U Jablanici su u nequdskim uslovima bili zatoËeni Srbi, Albanci, Cigani i predstavnici drugih etniËkih grupa, koji „nisu podræavali OVK”. Sem toga, po nareewu Haradinaja, formirano je specijalno odelewe „Crni orlovi”, kojim je komandovao Idriz Balaj. On je takoe bio i naËelnik πtaba takozvane „Operativne zone „Dukain” (tako Albanci nazivaju zapadna podruËja Kosova). Wegov zamenik bio je Lahi Brahimaj (Ramuπev bliski roak).(1) U periodu od 24. februara 2005. godine do 16. oktobra 2007. godine tuæilaπtvo Haπkog tribunala objavilo je pet varijanti optuænice protiv Ramuπa Haradinaja. Drugim reËima, posledwa reakcija pojavila se veÊ u jeku sudskih sasluπawa, πto, uostalom, ni najmawe nije zbunilo ni okrivwene, ni Sudsko veÊe. A mawe od pola godine potom Ramuπ Haradinaj, koji nije smatrao potrebnim da predstavi ni jednog svedoka u svojstvu odbrane, bio je osloboen. ©ta je, zapravo, bio razlog za takvu pravnu ishitrenost? Pa razlog je bio opet u specifici „albanske” geopolitiËke naruxbine, koju je realizovao Haπki tribunal. U martu 2007. godine Marti Ahtisari je veÊ pripremio usaglaπeni sa Briselom i Vaπingtonom predlog o statusu Kosova, kojim su pokrajini dati atributi nezavisnosti pod privremenim nadzorom meunarodne zajednice. Od Beograda se zahtevao pristanak na taj plan, kako bi se potom u najkraÊem vremenskom periodu plan proveo kroz Savet bezbednosti OUN. A za to je bilo potrebno da se pokaæe Srbima, da su „umrqane krvqu ruke” onih koji sede na optuæeniËkoj klupi optuæenih bojovnika OVK. Glavni tuæilac Haπkog tribunala, Karla del Ponte, koja nikada nije simpatisala Beograd, izjavila je: „Za mene je on (Haradinaj - P.I.) ratni zloËinac”. (2) Sa niπta mawom æestinom se u martu 2005. godine oglasio i londonski Institut za probleme rata i mira, koji takoe ne gaji simpatije prema Srbima: „Za srpsko stanovniπtvo Kosova Haradinaj je simbol nasiqa i nepraviËnosti. On se smatra nemilosrdnim ubicom - kilerom, koji je 1998-1999. godine rukovodio carstvom terora u zapadnokosovskom regionu Dukain i u svom konvoju ostavio rep od tela civilnog stanovniπtva”. (3)
20
Ni sam Haradinaj u memoarima nije krio ni jedan od osnovnih pokretaËkih motiva albanskih ekstremista, meu kojima su bili i kadrovski vojnici armije susedne Albanije: „vratiti Srbiji sve proπle dugove”. (4) U Beogradu su pozdravili poËetak suewa albanskoj trojci, ali nisu gajili iluzije u pogledu buduÊe presude, a tim pre nisu nameravali da priznaju nezavisnost Kosova. I tada je treÊa faza u „albanskoj igrariji” Haπkog tribunala postala oslobaajuÊa presuda Haradinaju i Balaju (Brahimaj je dobio 6 godina zatvora, umesto 25 na koliko je insistirao tuæilac), doneta 3. aprila 2008. godine - tek koju nedequ posle jednostranog proglaπewa nezavisnosti Kosova 17. februara i kasnijeg priznavawa tog akta od strane SAD i vodeÊih zemaqa - Ëlanica Evropske unije. Zapad je okonËao osnovni deo kosovske partije, a radi dobijawa makar privida meunarodnog priznawa Kosova bilo je neophodno osloboditi lidere albanskih separatista od optuæbe za ratne zloËine, iskazavπi samim tim neodræivost pozicije Srbije. Na Kosovu nije bilo antisrpskih zloËina - bilo je pojedinaËnih incidenata kao posledica emocija pojedinih zatvorskih bezbedwaka i Ëuvara: takav je lakonski signal Haπki tribunal uputio meunarodnoj zajednici. Sada se kosovskom tragedijom bavi drugi pravni institut - Meunarodni sud OUN. Wegova presuda u meunarodnoj hijerarhiji je daleko iznad odluke Haπkog tribunala, Ëije su same osnove stvarawa pravnicima sumwive. Zato ne treba sumwati da Srbiju, Rusiju i sve one koji kao i do sada po pitawu Kosova stoje na pozicijama meunarodnog prava, oËekuje teπko iskuπewe. Albanski separatisti su se osigurali pismenom podrπkom Ëitavog niza dræava, koje smatraju nezavisnost Kosova legalnim Ëinom. Meu wima su SAD, Austrija, Velika Britanija, NemaËka, Danska, Slovenija, Finska, Francuska i ©vajcarska. A iskustvo „albanskog dosijea” Haπkog tribunala pokazuje, koliko uspeπno kosovski separatisti i wihovi pokroviteqi manipuliπu pravom i wegovim institutima. 3.5.2009.
Fond strategijske kulture˚ Elektronsko izdawe
____________________ Petar AhmedoviË Iskenderov - stariji nauËni saradnik Instituta slavistike Ruske akademije nauka, magistar istorijskih nauka, meunarodni komentator lista «„Vremja novostjej”. [1] http://www.un.org/icty/indictment/english/har-amiiii071016.pdf [2] Frankfurter Allgemeine Zeitung, 2006, 28 Iul. [3]http://www.iwpr.net/?p=tri&s=f&o=235663&apc_state =henitri2005 [4] Hamzaj B. A Narrative about War and Freedom (Dialog with the commander Ramush Haradinaj). Prishtina, 2000. P.16.
Iskra 1. juni 2009.
John Laughland: Dra√en Erdemovi≥ - ljudski profil
KRUNSKI SVEDOK U HAGU Godine 1993, godinu dana poπto je u Bosni izbio rat, Republika Bosna i Hercegovina ulo√ila je apel MeΩunarodnom sudu pravde (MSP) protiv Federalne Republike Jugoslavije, tvrde≤i da ta zemlja vrπi genocid protiv nje. To≥kovi meΩunarodne pravde se sporo okre≤u, pogotovu ovi MSP (sud arbitra√e bez mo≤i prinudne i sa malom nadle√noπ≤u u meΩunarodnom krivi≥nom zakonu) i odluka nije bila donesena do februara 2007. Sud se izjasnio protiv Bosne a u prilog Srbije po gotovo svakoj pojedoj ta≥ki. a naro≥ito po centralnom pitanju da je Jugoslavija nekako kontrolisala bosanske Srbe. MSP je takoΩe naπao i sistematski osporio tvrdnje bosanskih Muslimana da su snage bosanskih Srba nastojale da ih zbriπu kao naciju. Boπnjaci su naveli mnoπtvo materijalnih `dokaza` od zastraπuju≤ih do smeπnih. Za neke od ovih `dokaza` utvrΩeno je od tada da su neistiniti, kao ≥uvena tvrdnja da je jedan bosanski Srbin, logarski stra√ar, primorao jednog Muslimana da odgrize muda drugom zatvoreniku; druge trdnje su bile isto tako apsurdne, kao ona da su vojnici bosanskih Srba demonstrirali genocidnu nameru izazivanjem „mentalne povrede” Muslimana primoravaju≤I ih da se prekrste.
u Jugoslaviji bio uhapπen zbog ratnih zlo≥ina. Stupio je u vezu sa Tu√ilaπtvom u Hagu jer je verovao da ≤e dobiti imunitet od gonjenja u zamenu za svoje svedo≥anstvo. Preba≥en u Hag, sam je optu√en za zlo≥ine protiv ≥ove≥mosti, priznao se krivim poπto je ispovedio da je u≥estvovao u masakru 1200 Muslimana civila od kojih je on li≥no ubio 100. Zbog ovog ≥ina masovnog ubistva, Erdemovi≤ je dobio od MKSJ-a kaznu od 10 godina zatvora, koja je na apelaciji smanjena na 5 godina, zato πto je tako dobro saraΩivao sa Tu√iocem. Ali poπto nije bilo nikakvog suΩenja jer se on oglasio krivim, nije bilo nikavog unakrsnog ispitivanja njegovih iskaza. Ukratko po svojoj osudi bio je puπten iz zatvora, jer se smatralo da je ve≤ odslu√io najve≤i deo svoje kazne i sada √ivi pod zaπti≤enim identitetom u jednoj severnoevropskoj zapadnoj zemlji. Ovaj masovni ubica bi mogao biti ≥ak i vaπ sused.
Ali i gde je sud naπao da se zlodelo dogodilo, nije ga nazvao genocidom - izuzev jednog ≥uvenog slu≥aja. Pored stotine stranica tvrdnji 1993. godine od strane bosanskih Muslimana o navodno po≥injenom genocidu u toku mnogih godina (oni su podneli nove tvrdnje u 1996) jedino se masakr u Srebrenici u julu 1995. odr√ao. On i jedino on klasificiran je kao genocid od strane MeΩunarodnog krivi≥nog suda za bivπu Jugoslaviju (MKSJ), i posledi≥no od MSP takoΩe (koji je prosto prihvatio nalaz MKSJ-a).
Interes Civikova za ovaj slu≥aj bio je probuΩen kad je po≥eo da razmiπlja o verodostojnosti Erdemovi≤evog svedo≥anstva. Tvrdio je da su zarobljenici bili ubijani u grupama od po 10. Vo√eni su autobusima, skidani sa njih, gonjeni do mesta egzekucije na jednom polju nekoliko stotina metara daleko, ispipavani za stvari od vrednosti i onda streljani. Dolazilo je i do sporenja izmeΩu d√elata i √rtava; d√elati su pili i meΩusobno se svaΩali; bilo je i nekih potresnih scena kao kad je Erdemovi≤ pokuπao da spase jednog starog ≥oveka, ali je na kraju morao da ga li≥no ubije kao i ostale. Civikov je razmiπljalju≤i sasvim prosto zaklju≥io da nije mogu≤e ubiti 1200 ljudi na ovaj na≥in za 5 sati, ako se ne pretpostavi da je svaka grupa od 10 ljudi bila ubijana za samo 2.5 minuta. Da je ubijanje svake grupe uzimalo ≥ak i 10 minuta, iako bi i to bio podvig, trebalo bi nekih 20 sati da se ubije toliko mnogo ljudi. Ako se i vi prihvatite ra≥unice, vide≤ete da je Civikov u pravu.
Ali gde su dokazi za nalaz da je po≥injen genocid u Srebrenici? Ne postavljam ovo pitanje u prigodnom smislu u kome ga postavljaju (i na njega odgovaraju) ispitiva≥i kao Jonathan Rooper. Pitam kakvi dokazi su podneti sudu u MKSJ da podr√e ovu jedino uspelu optu√bu. Germinal Civikov je poreklom iz Bugarske i √ivi u Hagu i Kelnu. Njegova knjiga „Srebrenica: Glavni svedok” (Be≥, Promedia, 2009) je napisana jasnim i ≥esto duhovitim stilom. Njeni nalazi su razorni. Civikov objaπnjava da je odluka MKSJ-a po kojoj je u Srebrenici po≥injen genocid po nareΩenju voΩstva bosanskih Srba bazirana na svedo≥anstvu samo jednog svedoka, samoproklamovanog po≥inioca jednog od masakra, po imenu Dra√en Erdemovi≤. Civikovljevi komentari o „krunskom svedoku” i njegovom svedo≥anstvu ≥itaju se kao detektivska pri≥a; u stvari, treba od toga napraviti film.
U toku trinaest godina od kako Erdemovi≤ pri≥a svoju pri≥u na ≥etiri posebnih suΩenja, njedan od MKSJ sudija nije primenio ovu prostu ra≥unicu ili ispitivao istinitost njegove svedod√be. Erdemovi≤ je ponovljeno pozivan iz svog novog √ivota da pri≥a svoju pri≥u. U nekoliko prilika imenovao je svojih sedam sau≥esnika u masakru. Na jednom od ranijih sasluπanja, jedan sudija je pitao tu√ioca da li ≤e ovi drugi sau≥esnici biti uhapπeni i re≥eno mu je da ≥e to biti u≥injeno. Ali ne samo da Tu√ilaπtvo nije nikad ni pokuπalo da uhapsi ove ljude, pa ≥ak ni da ih sasluπa; jedan od njih (komandant jedinice) √ivi u Beogradu i davao je intervjue srpskoj πtampi, dok je drugi bio uhapπen iz drugih razloga u Sjedinjenim Dr√avama, a Hag nikada nije zatra√io njegovu ekstradiciju. Kao da je Tu√ilaπtvo odlu≥no da spre≥i bilo koga drugog da ispri≥a svoje viΩenje ovog dogaΩaja.
Erdemovi≤ se prvi put pojavio u 1996. poπto je
Pored njegovog priznanja masakra, klju≥na
Iskra 1. juni 2009.
21
Krunski svedok... ta≥ka Erdemovi≤evog svedo≥enja je njegova tvrdnja da je njegova jedinica delovala po nareΩenju voΩstva bosanskih Srba. Ali Civikov pokazuje preciznom pa√njom prema detaljima, na osnovu izjave samog Erdemovi≤a o komandnoj strukturi njegovog malog voda, da sam sebi protivre≥i i la√e. On tvrdi da je bio primoran da izvrπi ovaj masakr i da je nareΩenje dao jedan od sau≥esnika, Brano Gojkovi≤. Ali kao πto Civikov pokazuje, a i sam Tu√ilac je to u jednom trenutku morao da usvoji, taj Gojkovi≤ je bio obi≥an redov koji nije mogao nikome niπta da nareΩuje. Umesto toga, kao πto Civikov opet pokazuje, ispada da je sam Erdemovi≤ po ≥inu bio narednik (lagao je na Sudu, tvrde≤i da je bio liπen ≥ina), dok je jedan od drugih sau≥esnika bio poru≥nik. O≥igledno je nemogu≤e da jedan redov nareΩuje dvojici oficira viπih po ≥inu da izvrπe ratni zlo≥in. Ako je ova optu√ba pogreπna, koliko je onda vredna Erdemovi≤eva tvrdnja da je Gojkovi≤evo nareΩenje doπlo iz Glavnog stana bosanskih Srba na Palama? Erdemovi≤ je prikazao sebe, uklju≥uju≤i i pred medijima, pateti≥nom √rtvom rata u Bosni. On je uradio ono πto je u≥inio, jer je morao. Vrsta novele je napisana o njemu, kao i u novinskim ≥lancima, u kojima je on uzdignut do statusa svete bezazlene budale. Civikov je pokazao idu≤i kroz godine podataka od jedne decenije, da je Erdemovi≤ u stvari patoloπki la√ov i okoreli ubica. On nije mobilisan vojnik primoran da se bori, ve≤ pla≤en najamnik koji se borio za sve tri strane u toku graΩanskog rata u Bosni. Nije bio primoran, pod pretnjom smrti, da po≥ini masakr, kao πto je tvrdio na sudu. Naprotiv, Civikov pokazuje da je njegova jedinica bila na odmoru kad se masakr desio. Nije bio √rtva kasnijeg pokuπaja ubistva da bi se spre≥ilo njegovo svedo≥anstvo, πto je takoΩe na sudu izjavio, ve≤ kriminalac i nasilnik koji se oko novca posvaΩao sa svojim sau≥esnicima u masakru, koji je - po sopstvenom priznanju - sklon naglim nastupima gnjeva i nasilja. U toku svoje slu√be u drugim bosanskim vojskama (hrvatskoj i muslimanskoj), o≥igledno je bio neskrupulozan ratni profiter koji je izvla≥io novac od ljudi u zamenu za bezbedan prolaz i kretanje. Civikov me je ubedio da je ovo πto sledi - ono πto se stvarno dogodilo. Erdemovi≤ je pripadao jednoj jedinici pla≤enih najamnika koja je bila na odmoru posle pada Srebrenice. Jula 15. 1995. neko je njemu i nekim drugim najamnicima na odmoru o≥igledno ponudio veliku koli≥inu novca (u stvari, zlata) da po≥ine ratni zlo≥in, u ovom slu≥aju da masakriraju zarobljenike. Drugim re≥ima, vlasti bosanskih Srba nisu imali niπta sa tim - i stoga smeπna pri≥a da redov izdaje nareΩenje. (Mo√da je kod njega bio dobijen novac). Najamnici su onda preoteli autobuse sa zarobljenicima - koji su bili na putu da se zamene od strane vlasti bosanskih Srba - i tada ih, na zaprepaπ≤enje nepodozrevaju≤ih πofera i naravno samih zarobljenika, poubijali. Nekoliko dana kasnije doπlo je do bitke oko novca u jednoj kafani, gde
22
su bivπi drugovi pucali jedan na drugoga: Erdemovi≤ je pogoΩen u stomak i kasnije je sentimentalno pokazao svoj o√iljak pred sudom di√u≤i koπulju i tvrde≤i da su pokuπali da ga ubiju da bi ga spre≥e da svedo≥i. Be√e≤i iz ove situacije (sukoba sa sau≥esnicima) pobegao je u SR Jugoslaviju (Srbiju), gde je neo≥ekivano uhapπen od jugoslovenskih vlasti od kojih je uspo da izbegne obezbedivπi svoje prebacivanje u Hag, gde ga je njegov interes da dobije laku kaznu i sposobnost da ispreda neverovatnu pri≥u, u≥inila savrπenim svedokom Tu√be. Tu√ilaπtvo je dobilo ovim `dilom` jer je naπlo „dokaz” za genocidnu i komandnu odgovornost - πto im je omogu≤ilo da idu za „velikom ribom” kao Karad√i≤ i Mladi≤ u naslovnim optu√bama, dok je Erdemovi≤ takoΩe dobio, jer je ne samo `ispuπten` iz masovnog ubistva, ve≤ takoΩe dobio i novi √ivot, ku≤u i verovatno neki stalan prihod. Ovo je, ponavljam, svedok jedino na ≥ijem svedo≥anstvu MeΩunarodni krivi≥ni sud za bivπu Jugoslaviju (MKSJ) bazira svoj nalaz o genocidu. Preostaje joπ jedno pitanje. Ko je ponudio pla≤enicima novac i zaπto? Civikovljeva knjiga je skrupulozno utemeljena na dokumentovanim podacima, ali ne postoji dokumentarna evidencija da podr√i jasan odgovor na ovo pitanje. Ali postoje nagaΩanja i Civikov ih diskutuje. Kao πto je Miloπevi≤ rekao u svom ≥vrstom unakrsnom ispitivanju Erdemovi≤a - `cvrstom`, jer kad god se Miloπevi≤ pribli√avao da doΩe blizu istine, sudija Richard May bi intervenisao da ga spre≥i da nastavi svojom linijom ispitivanja - bilo je izveπtaja u Srbiji o nekoj jedinici nezvani≥ne francuske tajne slu√be koja je operisala na teritoriji bivπe Jugoslavije, kasnije umeπana u zaveru da ga zbaci, poznata kao „Operacija pauk”. Bilo je takoΩe izveπtaja da su ovi ljudi bili prisutni u Srebrenici. Implikacija je, da je Zapadu bilo „potrebno” veliko zlodelo u Srebrenici. I zaista neposredno posle pada ovog grada - naro≥ito zahvaljuju≤i pritisku francuskog predsednika, Jacques Chirac-a, koji je preuzeo voΩstvo u ovoj stvari - NATO je intervenisao i okon≥ao Bosanski rat. Dok je bombardovao ciljeve bosanskih Srba, Amerikanci su pomogli Hrvatsku da krene sa „Operacijom oluja” u kojoj je viπe od ≥etvrt miliona Srba proterano iz Krajine. Pora√eni i marginalizovani kao ratni zlo≥inci, voΩi bosanskih Srba su bili spre≥eni da u≥estvuju na mirovnoj konferenciji u Dejtonu, gde je nagodba bila nametnuta od Amerikanaca. Zaista ≥udno, ali izgleda da se upravo pojavljuje evidencija da su hrvatske vlasti iskonstruisale izgovor za Operaciju oluja. Da li je to istina? Da li se isto dogodilo sa Srebrenicom? Jedno je sigurno: stvaranje izgovora za vojnu akciju je najstraiji trik u knjizi rata. ˘itajte Civikovljevu knjigu ako mozete da ≥itate nema≥ki - brilijantna je. John Laughland je Direktor studija na Institutu Demokratija i Saradnja u Parizu. Sa sajta John Laughland-a, 2.5.2009. (Prevela Iskra)
Iskra 1. juni 2009.
DOKUMENTI: Ako koza laæe, rog ne laæe
BORIVOJE M. KARAPANXI∆: ZAPISI SA SEVERO-AMERI»KOG JEZERA IRI U posledwoj od svojih mnogobrojnih kwiga, Zapisi sa severo-ameriËkog jezera Iri, Borivoje M. KarapanxiÊ pruæa presek svojih Ëlanaka objavqenih tokom decenija, najviπe u svom Ëasopisu Kwiæevni vesnik. Kao i uvek, Bora upotrebqava istorijske Ëiwenice, autobiografske podatke i svoja miπqewa o raznim temama vezanim za sudbinu srpskog naroda i politiËkog pokreta kome je pripadao, JNP ZBOR, kao i o Srpskom dobrovoqaËkom korpusu u kome se borio u Drugom svetskom ratu protiv komunista. Kwiga je interesantna i za wegove drugove, Zboraπe i dobrovoqce, i za πiru publiku æeqnu saznawa o tome πta se uistinu dogaalo u tom ratu i posle wega. Pored glavnih tema, o kojima Êe biti reËi kasnije, Bora se dotiËe mnogih drugih interesantnih detaqa. Tu su osvrti na wegovo voqeno rodno mesto Vaqevo, wegovo πkolovawe, delatnost ZBORa i omladine „Beli orlovi” u nekoliko mesta, wegovo prijateqstvo sa Vladikom Nikolajem VelimiroviÊem i generalom Milanom NediÊem, veliËanstvena i muËeniËka uloga generala NediÊa u spasavawu Srba od bioloπkog istrebqewa, komentari o Jugoslaviji i Srbiji pod komunizmom, proroËke izjave o dogaajima na Kosovu, uloga puËista 27. marta 1941. godine, naroËito generala Bore MirkoviÊa, Ëlanci o pojedinim Zboraπima i dobrovoqcima, a i o ostalim zasluænim Srbima, i prikazi kwiæevnih i drugih umetniËkih dela. »itajuÊi ovu kwigu moæe se dobiti, izmeu ostalog, dobra slika æivota u emigraciji. Meu glavnim temama nalaze se osvrti na Dimitrija QotiÊa, glavnog ideologa ZBORa, Ëemu je Bora svesrdno pripadao od svoje mladosti. Tako u odgovoru na Ëlanak Veqka –uriÊa o ratnim godinama u Srbiji i o ulozi Srpske pravoslavne crkve, Bora tvrdi da –uriÊ „svoje interpetacije prilagoava komunistiËkim istoriËarima, koji su falsifikovali istoriju Srbije i srpskog naroda za vreme rata, veliËajuÊi jedino Broza i wegovu laænu borbu, koja nije imala za ciq osloboewe veÊ podjarmqivawe pod komunistiËku diktaturu svih naroda Jugoslavije.”(235) Bora ga suoËava sa nepobitnim istorijskim Ëiwenicama, koje mnogi jednostavno ignoriπu: „Da su Nemci imali svoje planove s Dimitrijem QotiÊem, onda bi wega a ne AÊimoviÊa postavili na Ëelo Komesarske uprave, pa bi QotiÊa a ne NediÊa postavili za πefa administracije pod okupacijom. Nikakve planove Nemci nisu imali s Dimitrijem QotiÊem i on je ostao po strani za sve vreme nemaËke okupacije.”(235-236) Bora ukazuje na joπ jednu pogreπku –uriÊa: „VeÊ je postalo ogavno pisawe kako su dobrovoqci bili vojska ZBORa i Dimitrija QotiÊa. –uriÊ uvek piπe pod navodnim znacima `dobrovoqaca` da bi time pokazao da to nisu bili dobrovoqci veÊ nekakvi tuinski plaÊenici. Nije
Iskra 1. juni 2009.
wih izdræavala NemaËka Srbija veÊ vlada generala Milana –. NediÊa, a general Majsner, da je mogao, sve bi ih progutao! Neka Veqko –uriÊ u kwizi Boπka N. KostiÊa vidi sliku dobrovoqaca koji su oliËewe oskudnosti u svemu, pa i u odeÊi i obuÊi. Pa im zamera, i zajedno s wima i generalu NediÊu, zato πto su nosili srpska znamewa i krst Svetog –ora, koji je podseÊao na Kosovski, a za koji –uriÊ veli da je ipak liËio na nemaËki krst! Mnogo πto-πta u –uriÊevoj glavi izgleda drukËije nego πto je bilo u stvarnosti.”(236) Na kraju, –uriÊ i wemu sliËni treba da znaju da je QotiÊ neposredno pred rat bio postavqen za komandanta 6. peπadijskog dopunskog puka. Poπao je sa pukom da brani Beograd. QotiÊ je jedini politiËar koji je branio zemqu od Nemaca.(265) Moæda i znaju, ali o tome zlonamerno Êute. Bora Ëesto pomiwe prijateqstvo izmeu Vladike Nikolaja VelimiroviÊa i Dimitrija QotiÊa, koje je trajalo celog æivota. Pitali su Vladiku Nikolaja: „Jeste li Vi qotiÊevac?”A Vladika bi ogovarao: „Ne, QotiÊ je nikolajevac!” Ono πto je zbliæilo Vladiku i Dimitrija to je wihova legendarna poboænost: „I jedan i drugi bili su snaæne duhovne liËnosti. Obojica su bili vizionari, proroci, uËiteqi. I jedan i drugi poveli su narod sa sobom.”(265) Tu je i Ëuveni Nikolajev govor na opelu Dimitriju, Ëije postojawe poneki osporavaju, ali ga Bora nedvosmisleno dokazuje. Bora se æali da zablude o QotiÊu ne jewavaju ni dan-danas: „Postalo je kao nepisano pravilo da se ama svi Brozovi `istoriËari` oËeπu o Dimitrija QotiÊa. Ali eto, i postbrozovski `istoriËari` ne mogu a da ne nastave tradiciju svojih prethodnika uËiteqa. Da je g. Sran CvetkoviÊ proËitao i jedan spis Dimitrija QotiÊa, naπao bi da Dimitrije QotiÊ nije propagirao `nacistiËku dræavu`. A mogao je, tu na dohvat ruke, naÊi dva izdawa Sabranih dela Dimitrija QotiÊa: `Novog videla` iz Beograda i `Nove iskre` iz Novog Beograda. Ali g. CvetkoviÊ se nije ni malo potrudio, jer je on naprosto bio vaspitan u duhu brozovπtine, pa ne moæe da se oslobodi epiteta koje su QotiÊu dali Titovi `istoriËari`. PreporuËio bih mu da proËita makar jednu jedinu stvar Dimitrija V. QotiÊa: Ni faπizam ni Hitlerizam, pa Êe videti da takav Ëovek nije mogao propagirati `nacistiËku dræavu`.”(267) Posle Dimitrija QotiÊa i ZBORa, Borivoje KarapanxiÊ iskazuje svoju qubav i vernost prema Srpskom DobrovoqaËkom Korpusu. QotiÊeva poboænost prenosila se na wegove pristalice, naroËito na omladinu, koji su `sledeÊi Hristovu nauku, pohrlili u borbu protivu crvenih
23
Borivoje M. KarapanxiÊ... bezboænika, koji su zemqu Srbiju i srpski narod bili ugrozili bioloπkim istrebqewem. I zahvaqujuÊi najviπe wima, Srbija je 1941. godine bila spasena od propasti. Ratni komunistiËki komesar Antonije IsakoviÊ pisao je u ovim istim Kwiæevnim novinama, 1-15. mart 1988: `Srpski narod nas je kao kuËiÊe isterao iz Srbije 1941. godine!` I crvena gamad nije mogla uÊi u Srbiju sve dok ih nisu Staqinova armija vojniËki, a Englezi i Amerikanci politiËki, pomogli da ovladaju Srbijom i Jugoslavijom u jesen 1944. godine.”(265) „QotiÊevci, kad su ispunili svoju duænost prema svojoj otaxbini i narodu, a bili izdani od tzv. zapadnih saveznika, otiπli su u emigraciju i zasnovali svoje zajednice u Australiji, Juænoj Americi, Sjediwenim AmeriËkim Dræavama, Kanadi, Engleskoj i u NemaËkoj. Za sobom su ostavili svetao trag i istorija Êe pisati o wima.”(266) Dobrovoqci ne samo da nisu maltretirali i tamanili svoje protivnike, naprotiv: „Kada su u proleÊe 1942. godine neke Skojevke-Vaqevke bile uhapπene, naπ drug Pero TodoroviÊ nosio im je Êebad i jastuke u zatvor! SeÊam se da smo uspeli da iz nemaËkih ruku otmemo vaqevsku gimnazijalku Nadu GoluboviÊ, koju je Okruæni naËelnik poslao u Vaspitni zavod u Smederevsku Palanku.”(34) Posebno mesto u kwizi zauzima neopisiva tragedija dobrovoqaca i komunistiËki zloËin u KoËevskom rogu po zavrπetku Drugog svetskog rata. ©to Ëini ovaj gnusni zloËin joπ veÊim je priznawe u jednom memorandumu britanskog Forew Ofisa: „Predaja Slovenaca i ostalih Titovim snagama od strane 8. Armije u Austriji bila je uæasna pogreπka. Ona je ispravqena onog Ëasa kad je prijavqena Glavnom πtabu. Meutim, krajem maja, tokom otprilike jedne sedmice, te nesreÊne qude slale su britanske trupe preko granice, da budu poklani od Titove vojske.”(46) Bora naziva ovaj komunistiËki (ali ne samo komunistiËki!) zloËin „prqavom trgovinom qudskim robqem”. On citira Mihaila LaliÊa da su Titovi partizani plaÊali Englezima po πajkaËu zlata za svaki vagon predatih izbeglica.(47) Da bi istakao veliËinu komunistiËkih zloËina posle rata, Bora navodi: „Broj topografski istraæenih grobnica u Sloveniji sada je veÊi od 510. Ako se u obzir uzmu mawe i individualne grobnice, moæe se oËekivati da Êe ih biti i viπe od hiqadu... To su najveÊa stratiπta u Evropi posle Drugog svetskog rata... PoredeÊi to sa Srebrenicom, u Sloveniji ima tri-Ëetiri Srebrenice...”(50) KoËevska tragedija ojaËala je vezu dobrovoqaca sa palim drugovima: „U dugim danima i noÊima za proteklih 40 godina mi smo nerazdvojnim nitima vezani za naπe pale drugove. U besanim noÊima oni nas dozivaju i πaqu nam svoje poruke. Oni nas prizivaju da ih se jednako seÊamo u naπim mislima i u naπim molitvama. Ne Ëine to oni sebe radi, jer oni su sebe u Carstvu Boæjem iskupili
24
muËeniπtvom svojim i Gospod ih je primio kao novoprestavqene muËenike ravne po stradawu najveÊim muËenicima HriπÊanstva. Te su molitve potrebne radi nas æivih, jer nas duhovno i molitveno veæu s wima palima za sve vreme dok hodamo ovom greπnom zemqom. I πto smo uspeli da se kao Zajednica odræimo za proπlih 40 godina, najviπe ima da zahvalimo naπim palim drugovima na Ëelu sa Dimitrijem QotiÊem, Jakovom QotiÊem i Kostom Muπickim, koji nam daju neizrecivu snagu da izdræimo u naπem ovozemaqskom æivotu, radu i borbi! Zato qudi izvan naπe Zajednice i govore: `Zboraπi su zato jaki πto su kod wih æivi i mrtvi jedno! I ovi na zemqi i oni u Carstvu Boæjem vezani su neraskidivim duhovnim nitima. Zato je wihova zajednica tako snaæna!`”(61) TreÊa glavna tema u kwizi Zapisi sa severo-ameriËkog jezera Iri je kritika komunizma i komunistiËkog reæima, koja se provlaËi kroz celu kwigu. „`Nema niti moæe biti ujediwewa` πto rekao najveÊi æivi srpski pesnik u otaxbini Matija BeÊkoviÊ - `izmeu poklanih i onih koji su klali. Nema i nema!` Samo Srbija i Crna Gora stvorili su zakon o `Zaπtiti imena i dela Josipa Broza Tita`. I tim zakonom su ozvaniËili i zataπkali sve zloËine koje je Tito sa komunistima poËinio nad srpskim narodom. Tito i komunisti izvrπili su genocid nad srpskim narodom. I taj genocid nad Srbima Broz je sistematski sprovodio joπ od 1914. godine kao austrijski vojnik u MaËvi, gde je ubijao i veπao srpske seqake, æene i decu, pa to Ëinio sve do svoje smrti 1980. godine... Da bi prikrili svoje i Titove ærtve na sva usta i u zemqi i u emigraciji govore i piπu o hrvatskom genocidu nad Srbima, koji su komunisti prikrivali 50 godina. Prikrili su ih i kada su za vreme Republike Srpske Krajine 4 godine dræali Jasenovac. Umesto da su prekopali svaku stopu i pozvali Meunarodni Crveni Krst da prebroji mrtvi Jasenovac, komunisti su to sakrili! »uvali su `Bratstvo i jedinstvo`! Nema Srbiji i srpskom narodu dobra dok ne priznaju Titov i komunistiËki genocid nad Srbima.”(54) Bora stavqa i situaciju na Kosovu na raËun komunista, govoreÊi proroËki u 1987: „Proπlo je punih πest godina kako Arnauti divqaju na Kosovu i uniπtavaju sve πto je srpsko! Za tih proteklih πest godina jugoslovenski komunistiËki reæim i jednovladajuÊi Savez Komunista Jugoslavije nisu ama baπ niπta uËinili da spreËe albanski genocid nad srpskim narodom!”(200) Kritika komunistiËkog reæima ne ograniËava se na vreme komunistËke vladavine, veÊ se odnosi i na vreme posle Tita. Prilikom autorove posete Srbiji 1994. godine, jedan Vladika mu se æali: „Imam mnogo izbeglica iz Srpske Krajine i Bosne te nemam ni odeÊe, ni obuÊe, ni hrane, ni ogreva, pa odoh kod g. AvramoviÊa da ga zamolim za pomoÊ. On se zaplaka pa veli - nemam, Vladiko, ni jednog dinara viπka; reæim traæi da podignem plate ministrima i Ëinovnicima, kao da im nije dosta πto imaju; ova zemqa plaÊa tri vlade, tri dræavna aparata, dve milicije i jednu golemu vojsku - pa to nigde nema u celom
Iskra 1. juni 2009.
PLAN HILARI KLINTON O UKIDAWU DEJTONSKOG SPORAZUMA AmeriËki Kongres jednoglasno je usvojio Rezoluciju o potrebi za ustavnom reformom u BiH. Glas Amerike je juËe preneo obeÊawa Stjuarta Xonsa, zamenika pomoÊnika dræavnog sekretara, zaduæenog za zapadni Balkan: - Reforme su neophodne i da bi se zemqa objedinila, postala politiËki uspeπna, πto bi svima pruæilo moguÊnost da dostignu æeqene ciqeve. BiÊemo sreÊni da pruæimo pomoÊ ako je budete traæili i na kojem god nivou æelite. Ako æelite da pomognemo ekonomske reforme, moæemo se prilagoditi zahtevima. Dokumentom se precizira da je Dejtonski sporazum ukquËivao mnoge kompromise koji su bili nametnuti potrebom da se saËuvaju qudski æivoti, ali koji su oteæali napore da se razviju efikasne i efektivne politiËke institucije. »lan Predsedniπtva BiH Haris SilajxiÊ pozdravio je rezoluciju i istakao da weno usvajawe u kombinaciji sa posetom ameriËkog potpredsednika Xozefa Bajdena BiH naredne nedeqe „konkretizuje planove za snaæniji angaæman SAD”. svetu.”(196) Boru iznenauju naoruæane bande, ubistva za nekoliko maraka, ne hvataju se razbojnici i ubice veÊ se samo premeste iz reona u reon i nastavqaju sa svojim radom. A zaπto opozicija Êuti? „Ne Êutim zato πto je to pametnije i sigunije, nego zato πto nemam πta da kaæem. Nizaπta πto je potrebno joπ nije vreme... Uz to, jedva govorim i ono πto mislim, a politiËara nema ako ne ume da laæe. Kad ste na vlasti i laæete, to je nadleænost medicine... Nije se promenilo niπta. Kao da je istina viπe poraæena sada nego dok je bila zabrawena. Zbog tog poniæewa i bespomoÊnosti istine, qudi se povlaËe i odluËuju da Êute...” (196-197) Iako Borivoje KarapanxiÊ nije istoriËar po struci, u ovoj i u ostalim kwigama i pisanijama on je prikupio ogroman material za buduÊu istoriju kojim se Ëesto sluæe i istoriËari u zemqi, o πiroj ËitalaËkoj publici i da ne govorimo. To Êe svakako doprineti da se isprave greπke i zablude o ulozi Dimitrija QotiÊa, Zboraπa i srpskih dobrovoqaca u Drugom svetskom ratu. Kao πto narod mudro veli, ako koza laæe rog ne laæe.
- Ovo je ohrabrujuÊa poruka za BiH i snaæna podrπka onim politiËkim snagama koje se zalaæu za izgradwu funkcionalne i potpuno demokratske dræave - kazao je SilajxiÊ. Uslov za EU - Trenutno ustavno ureewe BiH nije ni efikasno ni racionalno. Postoji sve hitnija potreba da BiH radi na kreirawu efikasne dræave, sa funkcionalnijim institucijama, koja je u moguÊnosti da ispuwava svoje domaÊe i meunarodne obaveze, ukquËujuÊi i dræavnu vladu sposobnu da provodi samoodræive reforme. Reforma treba da promoviπe demokratske principe i stvarawe jedinstvenog ekonomskog prostora u BiH, kako bi zemqa mogla krenuti ka Ëlanstvu u EU - zakquËio je Kongres. A πef delegacije Evropske komisije u BiH Dimitris Kourkoulas izjavio je u utorak da BiH moæe da se pridruæi EU samo kao dræava, ali da to „ne znaËi da postoji odreen model koliko mora biti centralizovana ili decentralizovana”. - BiH treba da sa EU govori jednom glasom i da pokaæe sposobnosti da implementira legislativu i zakone koji vladaju u Uniji - istakao je on. Savetnik u Predsedniπtvu BiH, Damir Arnaut, istakao je da to znaËi da je „Vaπington konaËno shvata da posao u BiH joπ nije zavrπen”. Strateπki interes - Dejton je zaustavio rat, ali joπ imamo Kancelariju visokog predstavnika i nefunkcionalne dræavne institucije. U strateπkom interesu SAD je da se ovo pitawe jednom stavi ad akta - smatra Arnaut. Zastupnik SDA u Parlamentu BiH Bakir IzetbegoviÊ veruje da je BiH za SAD ponovo postala jedan od prioriteta i da je sada potrebno napraviti ustavnu reformu, koju Êe pomoÊi Amerikanci. Predstavnik nezavisnih socijaldemokrata Lazar ProdanoviÊ izjavio je da nema znaËajnijeg zaokreta, a Ëlan Parlamentarne komisije za spoqnu politiku Azra HaxiahmetoviÊ oËekuje da Êe, pored podstreka reformama, Bajden najaviti i joπ znaËajniju ulogu SAD na Balkanu.
Vasa MihailoviÊ __________________________ Borivoje M. KarapanxiÊ, Zapisi sa severoameriËkog jezera Iri (Kleveland / Vaqevo: Aleksandar PavloviÊ, 2008), 286 str. Brojevi stranica citata navedeni su u tekstu.
Iskra 1. juni 2009.
Ambasada SAD u BiH je dolazak Bajdena istakla kao trajnu privræenost SAD da pomognu qudima BiH da „uæivaju u mirnoj i prosperitetnoj buduÊnosti u okviru NATO i EU”. 14.5.2009
Glas javnosti
25
Srbija ne zna πta sa mladima
STAWE SRPSKE OMLADINE Ivana se oko tri sata ujutro vratila sa æurke iz jednog beogradskog kluba. Ustala je posle podneva, skuvala veliku πoqu crne kafe, upalila cigaretu i pokrenula internet sajt za druæewe, popularni „fejsbuk”. Ivana ne ide u pozoriπte, muzeje ili galerije, retko Ëita kwige i ne bavi se sportom, ali zato Ëesto gleda TV, sluπa tehno ili folk i oboæava da predveËe „izbleji” sa druπtvom... Ivana je zapravo profil sredwoπkolke odgajene u Srbiji, koja se kao i veÊina mladih, obuhvaÊenih istraæivawem Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta, u svom æivotu uglavnom dosauje! Wen profil je nastao presekom nekoliko istraæivawa o navikama i interesovawima mladih osoba koje su u posledwe tri godine sprovedena u Srbiju. Ona je dokaz da je najveÊi promaπaj naπeg druπtva to πto devet godina posle izlaska dræave iz perioda sveopπte dekadencije vrednosti nismo uspeli da izgradimo ni jednu jedinu kompletno „zdravu” generaciju. Istina, pojedinci postoje, ali oni nisu dovoqni da bi oformili pravilo. Turbo generacije - Devedesetih godina u naπe druπtvo su se usadile prve generacije takozvane turbo kulture. Nebavqewe mladima koje se kao trend delimiËno odræalo i danas rezultovalo je Ëiwenicom da nam omladina dosadu reπava pred televizorom i internetom. Æivimo stereotip da su deca prepuπtena sama sebi i upravo u takvim okolnostima laka zabava dobija na znaËaju, a u ovom postindustrijskom konzumatorskom druπtvu reklama, takvu zabavu Ëini kultura za masovnu jednokratnu upotrebu, zasnovana na potroπwi - kaæe dr Oliver VidojeviÊ, psihijatar za decu i adolescente, psihoanalitiËar. Meutim, navika da izgovore za sve probleme druπtva nalazimo u devedesetim u ovom sluËaju ne vaæi. Od promena 2000. godine proπlo je punih osam godina. Za to vreme ova dræava je iπkolovala Ëitavu generaciju osnovaca, dve Ëitave generacije sredwoπkolaca i joπ dve studenata koji su zavrπili fakultet u roku. Izmeu tih generacija nalazi se joπ na stotine hiqada maliπana, tinejxera, adolescenata i studenata koji su veÊ bili u sistemu obrazovawa i do kojih se joπ moglo dopreti. Kolaps obrazovawa Slaba zainteresovanost nadleænih za ovaj problem je i viπe nego oËigledna. Ne samo da kulturna politika usmerena ka mladima ne postoji, veÊ i obrazovni sistem, koji bi trebalo da bude jedan od temeqa dræave kleca pred zahtevima savremenog sveta. Istina, Ministarstvo omladine i sporta je 2008. godine donelo Nacionalnu strate-
26
giju za mlade, ali je ona do danas ostala samo slovo na papiru. - Stawe u kome se nalazi naπa omladina oslikava odnos naπeg druπtva prema deci i naπ odnos prema kulturi. Ovde se kultura shvata kao neka vrsta kozmetiËkog sredstva, neπto za πta nikada nema dovoqno prostora. U MiloπeviÊevom reæimu niko se nije bavio mladima, ali je mnogo gore to πto smo, kada smo pobedili tu politiku, krenuli iskquËivo u sreivawe drugih „vaænijih” problema i nastavili da ispuπtamo generacije mladih. U tom meuprostoru izgubio se i vaspitni karakter u obrazovawu - kaæe Diana KræaniÊTepavac, predsednica IO Asocijacije pozoriπta za decu i mlade Assitej. Posledice dvodecenijskog nemara na ovom poslu su i viπe nego oËigledne. Savremene sredwoπkolce, pa delimiËno i studente zanima iskquËivo „laka zabava” i „brza lova”, uzori su im samozvane zvezde i zvezdice sa domaÊe i strane estrade, a robna marka najviπa mera vrednosti. Oni su veoma informisani, ali o krajwe povrπnim stvarima, buduÊi da im je televizija zabavnog karaktera, koja im pojede treÊinu dana, osnovi izvor informacija. Za wih je pojam enciklopedija razumqiviji samo ako je zovemo „Wikipedia”, kwige Ëitaju samo kada baπ moraju, a najviπe teksta iπËitaju sa ekrana svojih mobilnih telefona, bez kojih ne bi mogli da zamisle æivot. O Ëemu onda brine i razmiπqa takav mladi mozak? Pomenuto istraæivawe Instituta za psihologiju utvrdilo je tri najveÊa problema naπe omladine i to su redom - malo zanimqivih mesta za izlaske (46 odsto), nedostatak slobodnog vremena (41 odsto) i dosada (viπe od 30 odsto). Materijalizam Odgovornost za nepostojawe kulturnih inicijativa u naπem druπtvu dr VidojeviÊ nalazi u materijalizaciji svih vrednosti. - Nekada su sport, pozoriπte i bioskop imali simboliËnu cenu. Sada sve koπta i koπta puno. Odsustvo sistematske ponude programa za decu i mlade danas je normalna stvar, a svaka privatna inicijativa znaËi i privatno plaÊawe. Otuda toliko veliki zahtev za uspehom po principu ili-ili. Nekada je takve projekte pokretala dræava, druπtvo, lokalna samouprava, a danas bi to mogle da budu neke velike kompanije, firme i sliËno. To, meutim, ne postoji jer nije isplativo i jer se sve gleda samo kroz materijalizam - kaæe dr VidojeviÊ. Druge zemqe sveta, za razliku od Srbije, veoma ozbiqno pristupaju ovom problemu i shvataju da bez dobre kulturne politike nema ni dobrih Kraj na str. 28/2) (K
Iskra 1. juni 2009.
REÆIM ZATVARA O»I PRED KOSOVSKIM PROBLEMIMA I SAMO VERBALNO BRANI KOSOVO - Beograd bi u roku od pet minuta, pritiskom na samo jedno jedino dugme u EPS-u, mogao da iskquËi struju celoj Priπtini i tako Albancima odgovori na iskquËewa struje KEK-a kosovskim Srbima - tvrdi za Pravdu lider Srba sa severa KiM Marko JakπiÊ. Iako zvaniËni Beograd moæe reciproËno da odgovori na iskquËewa struje Srbima, JakπiÊ smatra da se to nikada neÊe desiti, „pa makar kosovski Srbi viπe nikad ne dobili struju". - Zv a ni Ë na v la s t u S rb i ji n i je za in teresovana za Srbe na Kosmetu! Samo se frqaju reËima od kojih nam je viπe muka! Nije ovde problem samo u struji. SledeÊe je nametawe uvoewa albanskih liËnih karata, pa poreza i ko zna Ëega sve ne... Ciq je da Srbi postanu posluπni podanici jedne laæne, nepriznate i teroristiËke tvorevine zvane „Republika Kosovo" - kaæe JakπiÊ i dodaje da, kada je reË o iskquËewu elektriËne energije, Beograd bi na albansku provokaciju mogao da odgovori za pet minuta, jer je Kosovo i daqe u sistemu EPS-a. - Naravno, to se nikada neÊe desiti, jer je u suprotnosti sa „evropskim integracijama" Vlade u Beogradu. Sigurno bi dobili i packe od Kamerona Mantera i sliËnih. Zbog ulaska u tu famoznu Evropsku uniju, vlast bi dozvolila da Ëitav naπ narod na Kosovu i Metohiji pomre bez struje i vode - ogorËen je JakπiÊ. Da podsetimo, Srbi iz 14 sela Kosovskog Pomoravqa skoro su mesec dana bez struje. Odbijaju da plaÊaju raËune, oËekujuÊi da Beograd reπi ovaj problem, koji bi podrazumevao da u ovom kraju distribuciju i naplatu raËuna za struju obavqa Elektroprivreda Srbije, a ne Kosovska elektroenergetska korporacija. Predsednici Ëetiri opπtine u Kosovskom Pomoravqu su proπle nedeqe uputili pismo predsedniku Srbije Borisu TadiÊu da primi predstavnike Srba, kako bi ga „obavestili o problemima sa strujom". Meutim, kako problem nije bio reπen, preksinoÊ su izbili sukobi Srba i pripadnika kosovske policije kod kosovskog sela Dowe Kormiwane, na magistralnom putu GwilaneBujanovac, u kojima je povreeno viπe od dvadeset osoba. Policija je tokom protesta, koji se proπirio i na obliæwa sela Ranilug i Ropotovo, privela pet Srba. Teæe su povreeni Milan
Iskra 1. juni 2009.
JovanoviÊ u Ranilugu i Stojan StankoviÊ u Kormiwanu. JakπiÊ smatra da problem sa strujom na Kosovu ne bi bio reπen Ëak ni kada bi Srbi platili dug od 6,7 miliona evra KEK-u, jer problem predstavqa politiËka pozadina cele priËe. - Albancima nije dovoqno da mi platimo taj dug! Oni hoÊe da mi potpiπemo da Êemo plaÊati struju Priπtini, da bi pred Briselom i Vaπingtonom imali crno na belo dokaz da Srbi priznaju institucije tzv. Republike Kosovo. Osim toga, KEK je taj koji duguje Srbima, a ne obratno. Wihov dug prema nama je mnogo veÊi, jer je viπe od 8.000 Srba otpuπteno, tj. oterano sa svojih radnih mesta iz termoelektrane u ObiliÊu i na drugim mestima. Sve u svemu, situacija postaje na Kosmetu sve napetija i samo Bog zna πta Êe se ovde dole joπ izdeπavati tokom ove godine zabrinut je Marko JakπiÊ. MomËilo TrajkoviÊ, predsednik Srpskog pokreta otpora kaæe da je sada svima jasno da dræava Srbija ne ume da pomogne Srbima na Kosmetu. - Na Kosovu vlada opπta konfuzija. Narod vidi da od Beograda nema neke vajde, a Albanci sa druge strane preko iskquËewa struje i ostalih represija treniraju strogoÊu i vrπe pritisak na Srbe da priznaju dræavu Kosovo. Reæim u Beogradu zatvara oËi pred naπim problemima i samo verbalno brani Kosovo, ali mi od reËi pomoÊi nemamo. Nama je potrebna konkretna pomoÊ, neπto πto Êe omoguÊiti naπem æivqu da æivi æivotom dostojnim Ëoveka - kaæe TrajkoviÊ. Vladika raπko-prizrenski Artemije za Pravdu tvrdi da je jasan pritisak Albanaca na Srbe na Kosmetu da priznaju nezavisnost Kosova, ali i da je zvaniËni Beograd svojim okretawem glave od problema faktiËki veÊ priznao tu nezavisnost. - Verujte da je Srbima na Kosovu veÊ dosta svega, zbuweni su, uplaπeni i πto je najgore podeqeni su! Jedni veruju Beogradu kao svojoj matici i oËekuju neko reπewe, a drugi nemaju viπe nikakve nade i samo æele da preæive i da odbrane svoja vekovna ogwiπta. Vlast u Beogradu ne πaqe u ovom trenutku Ëak ni neke instrukcije naπem narodu kako da se ponaπa u datoj situaciji, a kamoli reπewa. Moæda bi najsreÊniji bili da Srbi plate dug za struju i da time priznaju
27
Reæim zatvara...
Stawe srpske... (sa str. 26)
takozvanu Republiku Kosovo i da reæimu u Beogradu skinu Kosmet sa spiska problema! Ovo je neviena manipulacija i neviena politiËka igra sa srpskim narodom - kaæe za Pravdu vladika Artemije.
uslova za odrastawe. Kako kaæe Diana KræaniÊTepavac u svetu je 2009. godina oznaËena kao godina vraÊawa umetnosti i kulture u πkole.
Novi rat na Kosovu? Dræavni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver IvanoviÊ izjavio je „da su dogaaji u nasequ Brani test, i da ukoliko ne reagujemo moæemo oËekivati pravu invaziju kosovskih Albanaca na sever". - To je politiËki projekat iza kojeg stoji kosovska vlada i opπtina u juænom delu Kosovske Mitrovice. Izdvojeno je mnogo sredstava za taj projekat, za koji i neki meunarodni predstavnici ne skrivaju podrπku - rekao je IvanoviÊ. Pored uveravawa koja stiæu iz Kfora, da na Kosovu neÊe biti napada na Srbe, neki dogaaji na terenu pobuuju sumwe. IvanoviÊ se pita da li to ne k o p la n ir a vo j no - po li c ij s ku op c ij u re π ew a probl ema „terito rijalnog inte grite ta dræ ave Kosovo na wenom severnom delu". Vojni komentator i analitiËar Miroslav Lazanski smatra da su novi talasi demonstracija Srba na Kosovu i sluËajevi iskquËivawa struje samo poËetak mnogo veÊih nemira na Kosmetu. - Priπtina Êe uËiniti sve da pod svoju kontrolu stavi sever pokrajine i sada samo Ëekaju tz v. kritiËnu m asu , od nosno d ovoqan broj zemaqa koje Êe priznati nezavisnost Kosova, pa da krenu u ostvarivawe tog plana. Albancima je neophodno da na severu KiM podignu joπ jednu kasarnu wihovog zaπtitnog korpusa da bi mogli da konstatuju da pod svojom kontrolom imaju celu teritoriju Kosova - kaæe Lazanski. On smatra da zvaniËni Beograd ne radi dovoqno da zaπtiti srpske vitalne interese i da nam se opet deπavaju iste stvari kao i pre skoro dve decenije. - Prosto ne mogu da shvatim da se naπa vlast ponaπa tako neodgovorno i da im ne dolazi do pameti da na 400 kilometara od Beograda naπ narod na Kosovu u 21. veku nema ni struje, ni vode i da æive ispod svakog dostojanstva. Ponavqa se slika iz 1991. kada se ratovalo na samo 100 kilometara od glavnog grada, a Beograd je brujao od turbo-folka i æurki po splavovima. Sada se prave prvomajski uranci, jedu prasiÊi i igra badminton, a na srpski æivaq na Kosmetu ova vlast kao i da ne razmiπqa - kaæe Lazanski. Pravda, 12.5.2009. Podvukala - Iskra) (P
28
S. M.
Evropska praksa: Umetnost i kultura joπ od obdaniπta Prema istraæivawu Svetlane JoviËiÊ, asistenta na Fakultetu dramskih umetnosti, oko 80 odsto πkola u Holandiji koristi „umetniËke menije” u okviru kojih su obavezne posete muzejima, pozoriπtima, bibliotekama, a Britanci odmah posle primarnih ciqeva da deca budu zdrava i sreÊna stavqaju i kulturnu integraciju. U Danskoj je 2003. godine, kao interministarska inicijativa, osnovana mreæa koja uvodi umetnost i kulturu u æivot dece predπkolskog uzrasta. ©tampaju se priruËnici, vodiËi za opπtine, umetnike, roditeqe, koji im objaπwavaju kako da rade sa decom kroz kulturu i umetnost... U zemqama EU umetnost je odavno u πkolskim programima, a posledwih nekoliko godina radi se na tome da pozoriπte postane sastavni deo vrtiÊa i jaslica jer se veruje da te institucije igraju presudnu ulogu u razvoju deËje kreativnosti. - Odnos prema mladima, wihovoj kreativnosti i razvijawu duhovnih i kulturnih potreba mora da se gradi od roewa. Ako druπtvo nema strategiju da podræi ono πto su roditeqi i sistem obrazovawa zapoËeli da grade, uruπavawe sistema vrednosti je neminovno. »ini mi se da ovde takva strategija osim na papiru ne postoji - kaæe prim. dr Qiqana DimitrijeviÊ, psihijatar u Studentskoj poliklinici. Izgubili veru u qubav, izbegavaju Ëak i zabavqawe Studenti odskaËu od proseka po posetama pozoriπtu, muzejima, raznim drugim kulturnim manifestacija ili Ëitawu kwiga, tvrdi prim. dr Qiqana DimitrijeviÊ sa Studentske poliklinike. - „Blejawe” i „smarawe” je i kod studenata redovan posao. U posledwe vreme primeÊujemo i ozbiqan pad motivacije za uËewe. Cela druπtvena i socijalna kriza, koja u Srbiji traje godinama, dosta utiËe na wih. Nema studenta koji je ovde potraæio pomoÊ a da nije bio pogoen nekim neprijatnim socijalnim iskustvom, neprihvatawem, strahom da Êe biti ismejan i odbaËen, a dosta wih je takva traumatiËna iskustva imalo veÊ u sredwoj ili osnovnoj πkoli. Vera u qubav je skoro potpuno izgubqena. »ak i kada su u vezi, oni se unapred boje raskida, patwe, psihiËkog bola. To ide do te mere da pojedini izbegavaju i da se zabavqaju. »ini se da su krhki na bol i trpqewe i da nemaju kapacitet za prevazilaæewe patwe i psihiËkog bola - kaæe prim. dr DimitrijeviÊ. Blic, 10.5.2009. <www.blic.rs>
Irena RadisavqeviÊ
Iskra 1. juni 2009.
Slava dobrovoqaca u Melburnu, Australija Bivπi dobrovoqci u Melburnu, Australija, proslavili su svoju slavu Sv. VelikomuËenika i Pobedonosca Georgija, u subotu 2. maja. Prvo je u crkvi Sv.Trojica odræan parastos na kome smo se pomolili za pokoj duπa naπih poginulih i umrlih drugova i drugarica. Posle pomena preπli smo u crkvenu salu, gde viπe od dvadeset godina proslavqamo naπu dobrovoqaËku slavu Sv. Georgija. Obred seËewa slavskog kolaËa izvrπili su naπ omiqeni protojerej stavrofor o. Haxi Miroslav PopoviÊ i protoakon Goran ∆eÊez. Ovu Crkveno-πkolsku opπtinu, kao i druge, stvarali su uglavnom naπi drugovi i za wihov trud i ærtvu, mnogi su odlikovani ordenom Sv. Save. Po zavrπetku obreda, domaÊin slave Bata Bardak, sin naπeg druga pokojnog Mijata Bardaka, pozdravio je goste, kojih je bilo preko pedeset. U svom govoru na srpskom jeziku rekao je da je ponosan πto je sin srpskog dobrovoqca i dodao „danas biti vaπ domaÊin, za mene je velika Ëast. Mnogo sam Ëitao i sluπao o vaπoj borbi i ærtvama za svoj narod, tako da je qubav prema dobrovoqaπtvu utkana u moje biÊe”. Na kraju se obratio svojim vrπwacima sa molbom da ispune amanet svojih oËeva i da nastave da slave dobrovoqaËku slavu, –urevdan. Posle posluæewa, koje su pripremile naπe drugarice, Bogdan MaleπeviÊ i Duπan PopoviÊ proËitali su Ëestitke naπih prijateqa i drugova iz Englaske, Amerike i drugova iz drugih krajeva prostrane Australije. NaroËito su nas obradovale opπirna Ëestitka od drugova iz Engleske, kao i druga Bore KarapanxiÊa iz SAD. Na naπim slavama uvek je recitovao pokojni Duπan MikiÊ. Ove godine je oseÊajno i lepo odrecitovala VojniËko pismo, wegova supruga Mara. Zatim je Miro PopoviÊ proËitao pesmu, oca Mateje MatejiÊa „QotiÊevci.” Mara MikiÊ je i ove godine, za slavu poklonila peËeno prase. Naπ drug Milenko StojiÊ i wegova Paula, iz Adelaide, doπli su da sa nama proslave i donesu pozdrave naπih drugova, Miπe Kosijera i Nikole Potkowaka. Takoe nas je obradovao drug Miπa PetroviÊ sa Gold kosta i doneo nam Ëestitke bivπih Ëlanova naπe zajednice iz Melbourna, Miodraga „UËe” SimonoviÊa, Mila KuqiÊa i Nike MladoπiÊa. Kasno posle podne raziπli smo se, zadovoqni πto smo u razgovoru obnovili seÊawa na naπe divne drugove i drugarice, a ponosni πto smo pripadali srpskim dobrovoqcima najlepπem cveÊu u srpskoj baπti. M. P.
Iskra 1. juni 2009.
+ ALEKSANDAR-ACA MIR»I∆ U Pikeringu, Jorkπajr, severna Engleska, umro je 7. maja 2009. posle duæe hroniËne bolesti, bivπi dobrovoqac TreÊeg puka SDK i naπ odliËan drug, nekada vatreni omladinac JNP Zbora, Aleksandar-Aca MirËiÊ, poznat kao „Genc”. Aleksandar je roen 1923. godine. ©kolovao se i maturirao u ©apcu. U dobrovoqcima je od wihovog formirawa, prvo u odredu, a potom u 3. bataqonu i TreÊem puku. UËestvuje u svim operacijama svojih jedinica u Srbiji i Sloveniji. Posle povlaËewa u Italiju, prolazi kroz naπe vojnoizbegliËke logore u Forliju i Eboliju, a po zakquËewu mira Saveznika sa Italijom, s proleÊa 1947, i kroz `skrining` logor Munster Lager u NemaËkoj, gde je dobio civilni status `raseqenog lica`. Kada su Britanci otvorili regrutovawe za tzv. „Evropske dobrovoqne radnike”, javqa se sa mnogim bivπim dobrovoqcima za rad u Engleskoj. Nastawuje se sa jednim brojem drugova u Bermingamu, glavnom gradu sredwe Engleske. Tu u Bermingamu rascvetavaju se i dolaze do punog izraza „Gencove” sjajne osobine - veliko poærtvovawe i agilnost, nesebiËno drugarstvo i oduπevqena vera i odanost zboraπko-dobrovoqaËkoj misli i zajedniπtvu. Aleksandar postaje prvi poverenik „Iskre” u Britaniji, koja je tada, sve do 1988, izlazila u NemaËkoj. Bio je najduæe vreme poverenik naπeg lista u ovoj zemqi. Pored fiziËkog rada, obavqa taj iziskujuÊi posao sa svjom karakteristiËnom savesnoπÊu i poærtvovawem. Mogao se Ëesto videti da nedeqom liËno nudi i prodaje „Iskru” pred naπim crkvama. Pored „Iskre”, Aca je jedno vreme uËestvovao i u starawu oko naπeg doma, dok je on postojao, u Bermingamu. „Genc” je polovinom 60-ih godina napustio Bermingam i nastanio se u okolini Grejsa, juæna Engleska. Zaposlio se u jednoj bolnici i zahvaqujuÊi svojoj savesnosti, qubavi i paæwi prema qudima, uskoro postao omiqen bolniËar na operacionom odelewu bolnice. Tu je sreo i svoju buduÊu suprugu, Irkiwu Katlin. Uskoro su se venËali. U braku su tok vremena roene dve kÊeri. U svemu savestan, pokojni Aca sada glava porodice, postaje primeran suprug i briæan otac. Obe kÊeri su πkolovane i sada situirano zbrinute u Jorkπajru. Tu su ime se pre 15-ak godina pridruæili i roditeqi, Aca i Katlin, oboje veÊ naruπenog zdravqa. O Acinoj smrti i sahrani 15. maja obavestila nas je wegova kÊi Aneta, naglasivπi da je mirno umro i sa molbom da ga se setimo u naπim molitvama. Acina supruga Katlin, mada joπ æiva, izgleda da je veÊ izvesno vremena u nekom domu za stare i obolele. Slava i hvala naπem vernom drugu i dobrom Ëoveku Aleksandru-Aci MirËiÊu; veËan mu æivot u Carstvu Hristovom! Iskra
29
+ STEVAN ∆URUVIJA U subotu 9. maja 2009. iznenada je preminuo u Milvoki, Viskonsin, Stevan ∆uruvija, bivπi pripadnik »etvrtog puka Srpskog dobrovoqaËkog korpusa. ∆uruvija je roen 13. oktobra 1923. godine u selu Vajska, u BaËkoj, od oca Milana i majke Dragiwe (oboje upokojenih). Roditeqi su osim Stevana imali joπ sina Slobodana i Êerke –uriju i Slobodanku. Stevan je πkolu uËio u Beogradu, gde je zavrπio i gimnaziju. Kada je posle Aprilskog rata 1941. Kraqevina Jugoslavija bila pregaæena, a Nemci okupirali Srbiju - u zemqi bez slobode komunisti na Ëelu s Josipom Brozom otpoËeli su graanski rat i poveli krvavo kolo komunistiËke revolucije. U ta teπka vremena pojavio se general Milan NediÊ sa svojom vladom "Narodnog spasa" i organizovao nacionalne odrede za borbu protiv komunista. Tako je 15. septembra 1941. osnovao i Srpsku dobrovoqaËku komandu. Meu prvima u dobrovoqce se prijavio i Stevan ∆uruvija. Najpre je uËestvovao u borbama na terenu, a potom je po naredbi ©taba dobrovoqaËke komande odreen na sluæbu kod Dimitrija QotiÊa, tadaπweg Izvanrednog komesara za obnovu Smedereva, koje je 5. juna 1941. zadesila velika tragedija kad je u Smederevskoj trvravi eksplodirala municija. Pored ∆uruvije na sluæbu kod QotiÊa je odreen i dobrovoqac Vladan VujoviÊ. Oni su se brinili o QotiÊevoj bezbodnosti. Na toj duænosti si bili sve do povlaËewa Srpskih dobrovoqaca u Sloveniju 9. oktobra 1944. godine. Dolaskom u Sloveniju ∆uruvija i VujoviÊ su vraÊeni u jedinice. ∆uruvija je rasporeen u »etvrti puk, koji je sa Drugim i TreÊim pukom iz Austrije bio od strane Engleza predat Titovim partizanima. Ove jedinice su komunisti streqali u KoËevskom Rogu krajem maja 1945. godine. Meu retkim koji su uspeli da pobegnu sa streqawa bio je i Stevan ∆uruvija, koji je uspeo da se probije do Italije i doe u Forli, gde se nalazio ©tab SDK sa Prvim i Petim dobrovoqaËkim pukom, kao i drugim jedinicama korpusa. Iz Forlija su dobrovoqci sa ostalim nacionalnim jedinicama prebaËeni u Eboli, gde se Stevan 15. juna 1946. godine oæeneio sa svojom devojkom Verom MandiÊ, sestrom druga Vojislava-Voje, stareπine "Belih orlova" u Beogradu, koga su slovenaËki komunisti ubili prilikom bekstva sa streqawa. Stevan i Vera su u proleÊe 1947. godine sa ostalim nacionalnim jedinicama prebaËeni iz Italije u Britansku zonu u NemaËkoj, odakle su 1951. emigrirali u Ameriku i nastanili u Milvoki. Tu su zasnovali svoje ogwiπte. Bog ih je obdario sa dve zlatne Êerke Dragoslavom"Miπanom" i Milankom, koje su roditeqi πkolovali i lepo udomili. Dragoslava ima sina i Êerku. I Stevan i Vera ukquËili su se vrlo aktivno u æivot i rad brojne Crkveno-πkolske opπtine Saborne Crkve Sv. Save u Milvokiju, tako da je Stevan jedno vreme bio i Ëlan crkvene uprave. Takoe su bili aktivni u dobrovoqaËkom udruæewu "Jadran", te uËestvovali u svima priredbama, slavama i proslavama koje su dobrovoqci prireivali. Zadwih godina je Stevan poboqevao, ali se bio priliËno oporavio i 9. maja bio na dobrovoqaËkoj slavi –urevdan i po povratku kuÊi preminuo.
30
Sahrana pokojnog Stevana je obavqena 14. maja. Zaupokojenu sluæbu u Sabornoj Crkvi Sv. Save sluæio je prota Dragan VeleuπiÊ, koji se po proËitanom Sv. Jevanequ prigodnim govorom oprostio s pokojnikom, odavπi mu zahvalnost za sve πto je uËinio za svoju Crkvu i voqeni srpski narod pomolivπi se Gospodu da u Carstvo svoje primi wegovu pravednu duπu, a porodici da utehe u bolu za preminulim suprugom, ocem i dedom. Sahrawen je na grobqu Dobre nade, a potom je u Srpskom domu odræana daÊa na kojoj su govorili g. Drago MiciÊ u ime Uprave Saborne Crkve Sv. Save izrazivπi pokojniku zahvalnost za sve πto je uËinio za Crkvu i narod i Andrija MandiÊ u ime dobrovoqaËkog udruæewa "Jadran" izjavivπi sauËeπÊe celoj porodici. U ime dobrovoqaca iz Amerike supruzi Veri, Êerkama Dragoslavi i Milanki i wihovim porodicama izraæavamo duboko sauËeπÊe, a uznosimo tople molitve Gospodu da u Carstvo Svoje primi pravednu Stevinu duπu. Neka mu je veËna slava i hvala za sve πto je uËinio za svoj narod u borbi za wegov bioloπki opstanak. VjeËna mu pamjat! Bora M. KarapanxiÊ
+ Svetislav-Sveta ManojloviÊ 27. aprila 2009. godine, posle duæeg bolovawa, preminuo je naπ dobar i vredan drug, Svetislav-Sveta ManojloviÊ, dobrovoqac Drugog puka Srpskog dobrovoqaËkog korpusa. Sveta je roen 14. aprila 1920. Prilikom jednog bombardovawa savezniËkih aviona u Sloveniji, Sveta je bio rawen. To mu je potom spaslo æivot jer je kao rawenik bio u bolnici kada je wegov puk, sa joπ dva dobrovoqaËka puka otiπao na teren, u dolinu reke Kupe. Qudstvo ova tri puka su docnije, kada su se povukli u Austriju, Englezi vratili partizanima, koji su ih sve muËki pobili u KoËevju, maja 1945 godine. Po oporavku i izalsku iz bolnice, Sveta se naπao u jednom DP (izbegliËkom) logoru u Austriji, odakle je 1949. emigrirao za Sjediwene Dræave Amerike i nastanio u mestu Milvoki, dræave Viskonsin. Odmah je postao Ëlan Crkveno-πkolske opπtine crkve, docnije katedrale, Svetog Save, gde je dugi broj godina radio vredno i savesno kao finansijski sekretar opπtine. Od osnivawa AmeriËko-jugoslovenskog udruæewa Jadran, bio je wegov redovan Ëlan. Pogreb je bio 30 aprila, uz uËeπÊe, Svetine velike porodice, wegovih drugova i veÊeg broja pokojnikovih poπtovalaca. Opelo su sluæili protojerej Dragan VeleuπiÊ i sveπtenik Rade »utilo, koji se oprostio sa pokojnikom biranim reËima. Na daÊi je govorio u ime Udruæewa Jadran i srpskih dobrovoqaca predsednik Udruæewa, Andra MandiÊ, a u ime Crkveno-πkolske uprave, predsednik Branislav Brankov. Sveta iza sebe ostavqa sina Jovana, snaju Kim, Êerku Jovanku, zeta Evona, i rodbinu u Srbiji i Kanadi. Slava mu i veËan pomen! A. M.
Iskra 1. juni 2009.
Hag odbacio veÊinu KaraxiÊevih podnesaka
Prilozi „Iskri” Povodom godiπwice upokojewa Dare StojiqkoviÊ Nikola i Gordana Gotovac A$ 50 Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob Vlastimira-Vlaste –oreviÊa Zora KaniÊ A$ 20 Umesto voπtanice na grob dragog druga Vlastimira - Vlaste –oreviÊa, sa molitvom Sveviπwem Gospodu, da ga primi u svoje Carstvo Bratislav StevanoviÊ A$ 20 Za pokoj duπe dragog druga dobrovoqca i dugogodiπweg Ëlana udruæewa Jadran, Svete ManojloviÊa; molimo se Gospodu da wegovoj duπi podari mir i spokoj u carstvu Boæjem »lanovi i Ëlanice udruæewa Jadran $ 50 Umesto cveÊa na grob moje posestrime Dese NiËota, uz molitve da Gospod podari mir i pokoj duπi wenoj i primi je u Carstvo nebesko, a i za seÊawe na wenog oca, naπeg dragog Ëika »edu –oriÊa, koji je bio otac svima nama. Wenom suprugu Milanu i deci, naπe sauËeπÊe Verka IliÊ sa decom $ 50 U spomen druge godiπwice smrti Milovana RatkoviÊa. Dragi kume Milovane, poËivaj u miru u srpskome manastiru! Vaso i Vida KoπeviÊ K$ 25 Povdom dobrovoqaËke slave Radovan RadoviÊ
K$ 50
Prilog Iskri Irina RatkoviÊ
K$ 25
Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog i vrednog druga Svetu ManojloviÊa Andra MandiÊ $ 25 Prilog Iskri Bora BreπiÊ Miloπ CvetinoviÊ
$ 10 $ 5
Za pokoj duπa mojih dragih: mame Seke TodoroviÊ i Brace - Tome TodoroviÊa Brankica i Piter MateviÊ $ 100 Za pokoj duπe dragog druga Stevana ∆uruvije, doæivotnog Ëlana udruæewa Jadran; molimo Gospoda da mu podari mir i spokoj u carstvu Svome »lanovi i Ëlanice udruæewa Jadran $ 50 Za pokoj duπa oca MomËila i majke Zorke, kuma Steve –eriÊa, kumova Æivana i Jelene PekoviÊ Æivojin IsailoviÊ sa porodicom $ 100 Za uspomenu na drugaricu Desu –oriÊNiËota sa molbom Gospodu da wenoj duπi podari rajsko naseqe Lujza NikoliÊ A$ 20 O godiπwici upokojewa drage Saπe BorojeviÊ. VeËna joj pamjat! Bogdan MaleπeviÊ i Nada DeliÊ A$ 50 Za ruËak na ovogodiπwoj proslavi –urevdana u Bermingamu Bane LazareviÊ £ 100 Za uspomenu na Milana, Konstantina i Dragoslava Majerhofer £ 10 Qubinka BaruπiÊ
„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.
„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Dragan ◊ivanovi≤, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko ˘e≥avac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.
Iskra 1. juni 2009.
Umesto cveÊa na grob moga dragog druga Miloπa JovanoviÊa sa molbom Gospodu da mu duπu prosti. Bio je jedan od najboqih i sad je u druπtvu najboqih. Slava mu i hvala! £ 20 Bane LazareviÊ O –urevdanu za oporavak supruga Dragomira PetroviÊa - „UËe” Nevena PetroviÊ sa sinom Nikolom £ 10 Povodom dobrovoqaËke slave 17. maja u Bermingamu £ 20 Arkadije VuËin Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dobrog druga Stevana-Stevu ∆uruviju Andra MandiÊ $ 25 Za pokoj duπe dragog zeta i teËe, Stevana ∆uruvije, uz molitvu Gospodu da wegovoj duπi podari rajsko naseqe Seka, –ore, Jovan i Vera OjdroviÊ (Beye) sa porodicom $ 50 U spomen na nedavno preminule drugove i prijateqe, Svetislava ManojloviÊa i Stevana ∆uruviju Stevan i Vera PiroÊanac $ 15
„ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.
Pretresno veÊe Haπkog tribunala odbacilo je veÊinu preliminarnih podnesaka u kojima je bivπi predsednik RS Radovan KaraxiÊ osporio nadleænost suda, saopπteno je danas u Hagu. VeÊe, kojim predsedava sudija Ijan Bonomi, razmotrilo je πest preliminarnih podnesaka koje je KaraxiÊ uloæio u martu, traæeÊi odbacivawe pojedinih taËaka optuænice. U podnesku o predvidqivosti, KaraxiÊ je ocenio da iz optuænice treba izbaciti sve taËke koje se odnose na zajedniËki zloËinaËki poduhvat, jer smatra da tribunal nema pravo da mu sudi za neplanirane akcije koje je "mogao" da poËini jedan od uËesnika poduhvata i "moguÊe" posledice takvog poduhvata. Sudije su delimiËno prihvatile KaraxiÊev podnesak o predvidqivosti i naloæile Tuæilaπtvu da predloæi amandman na deo optuænice koji se odnosi na to. Takoe, KaraxiÊ je ocenio da ne moæe biti optuæen za planirawe, podsticawe i nareivawe zbog toga πto je "propustio da deluje" u sluËajevima kada nije bilo "bliskih kontakata" izmeu nadreenog i podreenih, a samim tim ni efikasne kontrole. Sudsko veÊe je odobrilo KaraxiÊu dodatno vreme da odgovori na odgovore tuæilaπtva u vezi s komandnom odgovornoπÊu i predvidqivoπÊu, propustima u delovawu i specifiËnim zloËinaËkim namerama. VeÊe je, meutim, odbacilo podneske u svakom drugom pogledu. Bivπi predsednik RS je osporio i deo optuænice koji se odnose na uzimawe talaca poπto pomenuti taoci, kako je primetio, nisu bili civili veÊ "ratni zarobqenici". KaraxiÊ, takoe, smatra da neki zloËini za koje je optuæen "nisu dovoqno teπki da bi bili okvalifikovani kao zloËini protiv ËoveËnosti". KaraxiÊ, koji se sam brani pred Haπkim tribunalom, optuæen je za genocid, sauËesniπtvo u genocidu, istrebqewe, ubistva, krπewe zakona i obiËaja ratovawa, progone, uzimawe talaca tokom rata u BiH. Uhapπen je 21. jula proπle godine, a 30. jula Tanjug, 29.5.2009). prebaËen u Hag. (T
31
Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.
Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!
Sukob interesa u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije
GLAVNI BEZBEDWAK »LAN NVO "ATLANTSKI SAVET" Tomislav –urin, glavni bezbedwak u Ministarstvu spoqnih poslova, istovremeno je i Ëlan nevladine organizacije "Atlantski savet Srbije", poznate po konstantnoj promociji NATO alijanse, zbog Ëega je u oËiglednom sukobu interesa! –urin je radio i za Vojnu obaveπtajnu sluæbu, dok je sada πef Sluæbe za poslove bezbednosti u MSP, ali i vrπilac duænosti direktora Sluæbe za analitiËke poslove, kako se sada zove bivπa Sluæba za istraæivawe i dokumentaciju (SID). Prema miπqewu bivπeg πefa BIA Gorana PetroviÊa, koji je takoe jedno vreme proveo na Ëelu SID, skandalozno je to πto –urin, koji je u MSP od septembra 2007, rukovodi dvema moÊnim bezbednosnim sluæbama. - Po Zakonu o sluæbama, postoji samo BIA i dve vojne - VOA i VBA. Meutim, iako ove dve sluæbe kojima πefuje –urin ne postoje po zakonu, one ipak nisu ukinute, veÊ su ostale integralni deo MSP. –urin i daqe koordinira wihov rad, Ëita depeπe, nadgleda pravqewe informacija za rukovodstvo - objaπwava PetroviÊ, uveren da je –urin u sukobu interesa. - Ako neko obavqa dræavnu funkciju, a kamoli dve kao –urin, teπko da moæe da bude Ëlan Atlantskog saveta. To vam je isto kao da ste naËelnik dræavne bezbednosti i Ëlan NVO za qudska prava - slikovit je PetroviÊ. Generala i bivπeg naËelnika Vojnobezbednosne agencije Momira StojanoviÊa ovakvo spajawe funkcija nimalo ne Ëudi. - Te dve sluæbe u MSP su veoma zahtevne i odgovorne, pa je prosto neverovatno da su poverene jednom Ëoveku. Dok sam bio naËelnik VBA –urin je bio zaposlen u Vojnoobaveπtajnoj agenciji. Naravno da Ëlanstvo u Atlantskom savetu ima i te kakve veze s wegovom danaπwom ulogom. Kroz taj savet su proπli mnogi, izmeu ostalih i bivπi ministar odbrane Prvoslav DaviniÊ. Nije tajna da ta organizacija ima velikog uticaja na kadrirawe u Ministarstvu odbrane, a izgleda i u MSP. Kroz wu se poturaju interesi koji su u suprotnosti s nacionalnim interesima Srbije - istiËe StojanoviÊ. Profesor na Fakultetu politiËkih nauka Miroslav HaxiÊ takoe smatra da u sluËaju –urina konflikt interesa postoji. - Ministarstvo jeste dræavna sluæba, i to ne moæe da bude spojivo sa Ëlanstvom u bilo kojoj
nevladinoj organizaciji - ocewuje HaxiÊ. Kriminolog Zlatko NikoliÊ istiËe da je Ëlanstvo u bilo kojoj NVO nespojivo s mestom u dræavnoj upravi, pogotovu na Ëelu ovako vaænih sluæbi. - Takav sukob interesa prelazi u nedozvoqenu radwu, da ne kaæem kriminal! Da li je zaista vrstan Ëinovnik, ne znam, ali Ëudi toliko wegovo eksponirawe u javnosti. Kada veÊ rukovodi tim moÊnim sluæbama, ne bi trebalo da se pojavquje u javnosti veÊ da ostane u ilegali - smatra NikoliÊ. Zanimqivo je da je Tomislav –urin Ëlan menaxmenta dræavnog fakulteta, Fakulteta bezbednosti. –urin, dakle, radi u dva ministarstva i πefuje nad trima obaveπtajnim sluæbama, jer je navedeno da dolazi iz Ministarstva odbrane, kao i Odeqewa za meunarodnu saradwu VOA! Advokat Boæo PreleviÊ smatra da bi sukob interesa postojao ukoliko bi Tomislav –urin paralelno radio isti posao za obe strane. - Ukoliko bi sakupqao informacije za Atlantski savet i davao informacije koje ima Srbija, to ne samo da bi bio sukob interesa, veÊ neπto mnogo ozbiqnije. Koliko se seÊam, uloga te NVO je edukacija. Znam da su dovodili predavaËe iz inostranstva i da su Ëesto pravili prijeme. SliËne NVO postoje u svim zemqama koje nagiwu ka NATO - priËa PreleviÊ, dodajuÊi da –urina pamti iz vremena dok je bio vojni ataπe u Izraelu, kao Ëoveka koji je odræavao dobre veze sa izraelskom vojskom. A KAKO JE MOGAO BULATOVI∆? Predsednik Atlantskog saveta Srbije Vladan ÆivuloviÊ i ne taji da je –urin wihov Ëlan. - Sa –urinom imamo dobru saradwu joπ iz vremena dok je bio vojni ataπe u Izraelu. Saraivali smo na temama vezanim za sektor bezbednosti, u Ëemu je on ekspert. Ne vidim nikakav sukob interesa u tome πto je i kod nas i u MSP. Pa i Rade BulatoviÊ je bio naπ Ëlan u vreme kad je bio direktor BIA - navodi ÆivuloviÊ, podseÊajuÊi da je Ëlanstvo u Atlantskom savetu dobrovoqno. I u Ministarstvu spoqnih poslova tvrde da nikakvog sukoba interesa nema. Oni kaæu da nijedna NVO, pa ni Atlantski savet, nema nikakvog uticaja na politiku koju sporovidi MSP. 6.5.2009.
Kurir