God. LXII
Birmingham, 1. maj 2009.
Broj 1176
Predsednik Obama najavio zaokret od Buπove spoqwe politike
POSTOJE LI ©ANSE ZA SRBE I SRBIJU Kao πto se zna, sa poËetkom 2009. godine, u SAD vlasti, doπlo je do personalnih promena. Predsednika Buπa mlaeg nasledio je novo-izabrani predsednik Barak Obama. U predizbornoj borbi, Obama je najavio znaËajne promene, specijalno spoqno-politiËke prirode. Pred kraj ovog perioda, doπlo je ne samo u SAD veÊ i u svetu do vrlo zabriwavajuÊe finansijsko-ekonomske krize. Kandidat Obama, kao uostalom svi politiËari pa i ekonomisti, bio je wome „zateËen” - nije imao jasnu predstavu πta u tom pogledu treba Ëiniti. Kad je 20. januara najzad dospeo na vlast, on se sav posvetio toj krizii, spoqnu politiku jedva da je i dodirnuo; upravo, uËinio je to Ëisto „kozmetiËki” - da se zadovoqi forma. Poslao je tako Hilari Klinton, novog πefa Stejt departmana, na Sredwi istok da se upozna sa stawem tamo a, verovatno po istom zadatku, srpskog „prijateqa” RiËarda Holbruka u Pakistan i Avganistan.
„Nova” SAD politika prema Srbiji...? S obzirom, pak, na najavqene Obamine joπ iz kandidatskih dana „znaËajne” spoqno-politiËke promene u odnosu na Buπove, nas interesuje: da li, kako, kada i koliko Êe se to odraziti na Srbiju i Srbe? Kako su, pak, Buπovi odnosi prema nama, bili na najniæem moguÊem nivou koji bi se dao zamisliti, buduÊi Obamini po nekom automatizmu u srpskim uπima zvuËe krajwe optimistiËki. Kakvi Êe oni stvarno biti - to je ono πto nas „muËi”. Jedino jedna objektivna analiza - zakquËak je -, moæe razreπiti naπe „muke”. Pre svega, i pod najboqim okolnostim, uzeÊe relativno dugo vremena dok se „znaËajne” promene budu uopπte ticale Srba i Srbije, zbog dva razloga.
na „paket” su klimali glavom, ali ga nisu prihvatile; (2) poveÊawe trupa evropskog dela NATO-a za Avganistan - stvarne borbene trupe su Evropqani odbili, ali da bi zamazali oËi Obami, nespecifirani broj „pomoÊnog” osobqa je obeÊan; i (3) sporedan ciq, bio je Obamini odvojeni sastanci sa ruskim i kineskim predsednicima. Izuzev obostranih lepih æeqa za poboqπawe odnosa, daqe se nije iπlo. Medvedev i Obama su se ipak o neËem stvarnom dogovorili tj. da se zapoËne nova runda pregovora o smawewu nuklernog naoruæawa SAD i Rusije. Kad? O tome se bar javno nisu izjaπwavali. Dodao bih sad na ovo svoj komentar, po kome Êe Srbija dodatno Ëekati na wen „dan” sa Obanimom administracijom, jer po mom sudu, wen podsticajni paket za prevaliæewe ekonomske krize, neÊe uroditi plodom - ne moæe se ekonomska kriza razreπiti πtampanim novcem, jer je kriza i nastala poπto su SAD uglavnom wime poslovale - pa Êe usled toga lavovski deo Obaminog vremena biti posveÊeno pitawu πta je bilo pogreπno u podticajnom paketu, tako da Êe srpski sluËaj za celo ovo nepredvidqivo vreme ostati u ladici „buduÊih poslova”, pa Êe se po inerciji u Srbiji i daqe sprovoditi Buπova spoqna politika. Drugi razlog se krije u oËevidnoj Ëiwenici po kojoj je SAD spoqna politika prioritetno orijentisana. Prvo Êe se one brinuti πta je sa Irakom, Avganistanom, Iranom, Rusijom, Kinom, Indijom, palestinskim pitawem, EU, pa tek onda eventualno Srbijom - posledwom „rupom”. ©to je ona „posledwa”, to se ima najviπe zahvaliti tekuÊim srpskim vlastima i wihovom vazalnom odnosu prema SAD i Zapadu uopπte.
Svi srpski problemi - Klintonova su „deca” Dugo Êe joπ Srbija Ëekati „novu” SAD politiku Prvi je veÊ spomenuta finansijsko-ekonomska kriza, koja kod SAD ima prioritet, kao πto smo videli u odnosu na spoqnu politiku; bar do sad je to bio sluËaj. Tek sa preduzetim merama za razreπewe krize i u oËekivawu rezultata, zadobijen je „predah”, pa se poËetkom aprila, pojavquju prvi ozbiqniji SAD pokuπaji u spoqnoj politici. Predsednik Obama se naπao u Evropi u koju je doπao sa dva glavna ciqa i jednim sporednim: (1) da Evropu pridobije za svoj ekonomski stimulativni (podsticajni) paket. Izuzev Engleske, glavni Evropqani, NemaËka i Francuska,
Postoji, meutim, jedna nezaobilazna Ëiwenica koja Êe vrlo brzo razvejati svaki srpski optimizam zbog najavqenog Obaminog „zaokreta” u odnosu na Buπovu spoqwu politiku, kad i ako uopπte srpsko pitawe bude udostojeno da se wime ozbiqnije pozabavi nova SAD administracija. Da se prisetimo. Svi srpski problemi - da ih tako nazovem - „deca” su bivπeg SAD predsednika Klintona koje je neumorno „krπtavala” - za Srbe inaËe po zlu „Ëuvena” - g-a Olbrajt. Istini za voqu, rat u BiH i otpoËet je joπ za vreme Buπa starijeg, a onaj u Hrvatskoj je Ëak veÊ bio
Postoje li... i obustavqen (Vansov plan) u to vreme, ali je to bio deo πire veÊ zacrtane SAD politike koju su bili obavezni da sprovode oba predsednika (odlazeÊi Buπ stariji i dolazeÊi Klinton) po kojoj su Srbi i Srbija proglaπeni jedinim krivcima za oba rata a dodatno, SAD blagonaklonoπÊu prema b-h muslimanima, one su se iskupqivale pred islamskim dræavama sveta zbog svoje oËevidne proizraiqske pristrasnosti u Palestini. Sve je to postalo kristalno oËevidno za vreme Klintona, pa su zbog toga sve te nedaÊe po Srbe, oznaËene Klintonovom „decom”. Lisabonski sporazum, Hag, „Bqesak”, „Oluja”, Kosovo Lisabonski sporazum, potpisali ga Srbi, Hrvati i Muslimani. Bio je planiran da spreËi rat u BiH, ali poπto je rat u BiH po SAD planu bio neophodan, torpedovao ga je ambasador Voren Zimerman, nagovorivπi Aliju IzetbegoviÊa da povuËe svoj potpis s tog sporazuma jer Êe im SAD obezbediti unitarnu ili, kako ju je IzetbegoviÊ zvao -„cjelovitu BiH”. Kao posledica, rat Êe otpoËeti s nepotrebnim uniπtewem mnogih qudi i materijalnim razarawima i trajati u BiH oko tri po godine. Uz to, da bi se zadovoqio Klintonovo satansko obeÊawe o Alijinoj unitarnoj BiH - Srbi Êe iz wega izaÊi kao jedini krivci. U to ime, natovarena im je Srebrenica i bombardovana je Republika Srpska (RS). U meuvremenu je osnovan Hag za ratne zloËine sa prostora bivπe Jugoslavije. 95% su ga popunili Srbi; i to celokupno vostvo srpskih dræava iz tog vremena kao πto su Srbija, RS, i Srpska Krajina od wihovih predsednika do ostalog vodeÊeg politiËkog i vojnog rukovodstva; sa jedno 3% su bili zastupqeni Hrvati, a po 1% otpada na muslimane i ©iptare. A ovakva etniËka distribucija ratnih „zloËinaca” bila je neophodna SAD da bi se iza toga sakrila wihova glavna odgovornost za ratove u SFRJ. O tome, na kraju krajeva, i same do sad izreËene presude, jasnije nego sama statistika, ubedqivo svedoËe. U Hrvatskoj su rezervni SAD generali obuËavali Tumanove trupe za docnije hrvatske ratne pohode protiv Srba pod imenom „Bqesak” i „Oluja” za koje je, tadaπwi SAD ambasador u Hrvatskoj (a inaËe sad veliki „prijateq” Srba), Vilijam Montgomeri, dao zeleno svetlo, da bi nekoliko dana docnije sa ustaπkog tenka, „molio” beæeÊe Srbe da ne napuπtaju Hrvatsku. I opet Srbi krivci za rat tamo kako bi se pravdale „Bqesak” i „Oluja”. Kosovo je specijalan sluËaj. Prvo je Zapad na SAD podsticaj finansirao, naoruæavao i obuËavao tzv. OslobodilaËku vojsku Kosova (OVK). Ova je zaplotwaËki napadala i ubijala ne samo srpsku policiju i civile veÊ i same Albance koji su bili u sluæbi Beograda ili bili protivni akciji OVK. Kao i svaka suverena dræava, Srbija je bila prinuena da ovu pobunu likvidira. Odmah je optuæena za upotrebu „prekomerne sile” „protivne obiËajima rata„ (a ne kao kad SAD bace atomsku bombu na Hiroπimu i Nagasaki, usmrÊujuÊi 140 hiqada Japanaca, kada je to samo „kolateralna” (uzgredna) πteta iliti joπ boqe - `fus nota` o stvarno genocidnom dogaaju). Dolazi
2
potom do „RaËka”, „Rambujea” i falsifikata g-e Olbrajt. Naime, Srbija je prihvatila sve πto se od we traæilo u vezi autonomije Kosova tj. da je NATO obezbeuje. Naknadno je posle srpskog potpisa, u taj dokumenat ubaËen apendiks „B” - i tu je falsifikat - po kome NATO zaposeda celu Srbiju. Srpska delegacija je to naravno odbila. PoËiwe bombardovawe. I pored toga πto su Srbi 78 dana besomuËno bombardovani, poginulo je oko 2 i po hiqade qudi i priËiwena je πteta od preko 50 milijardi dolara - opet samo oni krivi. Hag ih optuæio za „masovno deportovawe 800 hiqada ©iptara”, mada su oni stvarno, ako su uopπte beæali, Ëinili to zbog bombardovawa, ali najviπe zbog direktne naredbe OVK da se masovno napuπta Kosovo, jer to najviπe pogoduje wihovom ciqu tj. nezavisnom Kosovu. Posle Rezolucije 1244 SBUN, Kosovo je poduæe skinuto s dnevnog reda. Preovladala je dilema prvo ©iptari moraju da dokaæu da su sposobni da vode multietiËko i demokratsko Kosovo; dakle, „standardi” prvo pa tek onda „status” Kosova u okviru Srbije. To Êe tako biti sve do do 2004. godine. Tad su SAD naloæile da prioritet ima „status” a da Êe „standardi” biti obraivani u hodu. Kosovo je odmah postalo ponovo dominatna tema sveta. Svako je znao za Kosovo jer su SAD javno proklamovale da Kosovo mora biti nezavisno od Srbije odmah, a od EU kad se steknu uslovi. Uzelo je, meutim, 4 godine da bi se to SAD „odmah” sprovelo u praksu i Kosovo jednostrano proglasilo „nezavisnim” (17.2.8).
Veza: Klintonova „deca” i Obamina „nova” srpska politika VeÊ je napomenuto da su svi „srpski problemi„ „deca” bivπeg SAD predsednika Klintona i o tome napred bilo reËi. Ostala je, meutim, u tami veza izmeu politike bivπeg predsednika Klintona koja je, kao πto smo videli, bila katastrofalna po Srbe i Srbiju i ove novog predsednika Obame, za koju se oËekuje - kad za wu doe vreme - da bude bar blagonaklonija prema Srbima. Sada neπto o toj vezi. Na poËetku same predsedniËke kampawe u SAD proπle godine od nekih devet demokratskih kandidata, dva su se kandidata jasno ispoqila kao vodeÊa. To su bili supruga bivπeg predsednika Klintona, Hilari Klinton, i Barak Obama. Na samom poËetku kampawe, Hilari je, meutim, bila u ogromnoj prednosti pred praktiËno nepoznatim Obamom. Ovaj, pak, iza koga su stajale gotovo svi mediji i ogromne pare, ubrzo je bio na „ravnoj nozi” s Hilari. Brzo je
IZ SADRÆAJA Rusija uz Srbiju, SAD uz kosovske Albance . . . . . . . 4 Mere vlade Srbije za sanirawe krize . . . . . . . . . . . 5 Bauk, kriza neoliberalnog kapitalizma . . . . . . . . . 7 RazvlaπÊena Srbija, podræavqena Vojvodina . . . 11 Kampawa za NATO na godiπwicu bombardovawa. . 15 Albanski leksik svedoËi da nisu autohtoni. . . . . 17 Zavrπni dokumenat Konferencije u Bgdu. . . . . . . . 19 Milutin MilankoviÊ zasluæan koliko i Tesla . . 23 MihailoviÊ i NediÊ ponovo pred komun. sudom. . 25
Iskra 1.maj 2009.
potom ostalih sedam kandidata ispalo iz daqe trke. Ostali su samo Hilari i Obama. Zbog para koje su se progresivno uveÊavale u Obaminom taboru u odnosu na klintonski, izmeu wih je dolazilo do sve æuËnijih i sve viπe liËnih rasprava. Jednom je Klintonova - πto je nezamislivo za SAD - Ëak uzviknula: Sram te bilo Baraku Obama! Najzad je ipak Klintonova bila pobeena. Obama je postao predsedniËki kandidat demokrtske stranke. Da bi se ostvarilo jedinstvo demokratske stranke za dolazeÊe izbore, Hilari je bar na reËima prihvatila Obaminu politiËku liniju. Tako je protiv republikanskog kandidata, Xona Makejna, Obama lako dobio izbore i 20. januara 2009. godine inagurisan za SAD predsednika. U skoro 3 meseca dugom preinaguracionom periodu, kad se formirala buduÊa Obamina administracija, niko, meutim, nije oËekivao da Êe Obama gotovo sve kquËne pozicije svoje nove vlade popuniti kadrovima bivπeg predsednika Klintona, a joπ mawe, da Êe najvaæniju poziciju u woj, Stejt departman, dobiti liËno Hilari Klinton. Po svemu izgleda da je je Hilarina strana joπ odmah po wenom povlaËewu iz predsedniËke kampawe napravila sa Obamom tajni „dil” o kome se poboæno Êutalo. Klintonovi kadrovi u vladi i Hilari, kao πef Stejt departmana, vrlo efektivno nagoveπtavaju kakva Êe biti Obamina „blagonaklona” politika prema Srbima, kad doe vreme da se to pitawe ozbiqno dodirne. U svakom sluËaju, ovo meuvreme Êe po inerciji pripasti „katastrofalnoj po Srbe” Buπovoj (i Klintonovoj) politici. To se da videti na osnovu nekoliko podsticajnih postupaka bilo Klintonove liËno ili „wenih” kadrova kojim su popuwena mnoge pozicije u samom Stejt Departmanu.
Neki antisrpski nagoveπtaji iz Klinton-Obamine vlasti Prilikom nedavnog boravka premijera Kosova TaËija u Vaπingtonu, primila ga je Hilari Klinton i tako, u ime Obamine administracije, faktiËno priznala nezavisnost Kosova. Neke ideje kaæwavawa Srbije i Srba (konkretno: da se sama Srbija svede bar do nivoa, joπ iz turskog vremena zaostalog - paπaluka!) zaËete joπ u Klintonovo vreme, potvrene docnije od samog predsednika Buπa, ali ostavqene, zbog drugih vaænijih prioriteta, u ladici „kad za to doe vreme”, naglo su oæivqene. To su u samoj Srbiji Vojvodina i Sanxak. U rekordnom vremenu, secesionistiËke snage tamo potpomognute od TadiÊeve Demokratske stranke izglasale su novi „Statut” (neki ga zovu ustavom) vojvoanske „autonomije”. Bilo kako, po wemu, Vojvodina stiËe ingerencije jedne suverene dræave. Takav predlog Statuta je poslat Skupπtini Srbije da ga ona potvrdi. Iako TadiÊ ima veÊinu u Skupπtini, pa bi ga mogao odmah i izglasati, on se ne usuuje na taj korak, jer izgleda u samoj wegovoj koaliciji postoji protivqewe (najverovatnije SPS Ivice DaËiÊa). Da li Êe ipak Statut proÊi, ostaje da se vidi, ali tendencije secesionistiËkih snaga ostaju nepromewene ukoliko ne i uveÊane. SliËno se deπava i u Sanxaku. ZahvaqujuÊi samo trvewu dva nepomirqiva rivala ko Êe voditi sanxaËki secesionizam - „mekπi” (u odnosu na Srbiju) Rasim QajiÊ ili „tvrdi” Sulejman Ugqanin -
Iskra 1. maj 2009.
ovaj secesionizam izgleda kao da je u spavajuÊem stawu; ustvari nije, specijalno ovih dana, zbog sirenskih glasova koji stiæu iz Brisela i Vaπingtona; dok iz Sarajeva nikad nisu ni prestali. Nedavno se, mislim, u wujorπkom Tajmsu, pojavio zajedniËki Ëlanak Eπdauna i Holbruka (prvi je bivπi neizabrani „vice-kraq” BiH, inaËe glavni mrziteq Srba; drugi, u pogledu Srba, sledi prvog ukoliko ga i ne prevazilazi, bio je glavni „arhitekta” Dejtona i docnije „RaËka” - preko svog „pulena” ambasadora Vokera). U tom Ëlanku, ovo dvoje - naravno oni to formalno tako ne kaæu - zagovaraju ideju da je doπlo vreme da se ostvari Klintonovo obeÊawe dato Aliji IzetbegoviÊu o „cjelovitoj BiH” (vidi napred ulogu ambasadora Zimermana). Po prikazu Glasa Srpske iz Bawa Luke (Vidi ceo Ëlanak na str. 32. u ovoj Iskri), Eπdaun se pojavio pred Helsinπkim komitetom SAD Kongresa sa temom „BiH i Balkan - πta daqe?”. Rekao je tad da je Milorad Dodik, premijer RS, glavni krivac, uz pomoÊ Beograda i Rusije, πto je BiH „disfunkcionalna crna rupa”. Ovo stawe treba „poniπtiti” poËevπi od Dodika. I onda predlaæe Ëitav niz mera da bi se ovo poniπtewe ostvarilo od kojih su dve kquËne: (1) novi Ustav unitarne BiH za koji Eπdaun veli: „pobjeda na terenu ustavnih promjena znaËila bi pobjedu na dva fronta - BiH bi postala funkcionalna, a Dodik bi bio oslabqen”; i (2) delimiËno povratiti „bonska ovlaπÊewa” buduÊem „vice-kraqu” BiH. LiËno Eπdaun je imao ta ovlaπÊewa dok je i sam bio „vice-kraq” na osnovu kojih je mogao, onako „demokratski” kao u komunizmu, da razvlaπÊuje legalno izabrane predstavnike Srba. Izgleda da je Dodik izvojevao da se ta ovlaπÊewa oduzmu „vicekraqu”. A evo kako se Eπdaun rasplakao nad ovom Ëiwenicom: „Na æalost, dok je rasla Dodikova moÊ, opadala je sposobnost meunarodne zajednice, a posebno EU da upravqa dogaajima, ukquËujuÊi i katastrofalno opadawe poπtovawa prema OHR-u” tj. prema „vice-kraqu”. Da zaokruglim ovo o BiH. Po svemu gore spomentom, izgleda da su Zapad i EU ozbiqno namerni da bez obzira na cenu, ukquËujuÊi tu i ponovan rat tamo, ostvare Aliji obeÊanu joπ od Klintona „cjelovitu” (unitarnu) BiH. To se vidi iz Ëiwenice da je celokupno ratno vostvo b-h Srba i Hrvata veÊ odavno smeweno, izuzev muslimanskog Harisa SilajxiÊa, kao danas glavnog zagovorenika unitarne BiH. A i sam Eπdaun to potvuje. Kaæe da je za meunarodnu zajednicu, a posebno EU, veÊa opasnost od povratka ratu jeste da BiH ostane „disfunkcionalna crna rupa”. Zbog Alijine, dakle, „cjelovite Bosne”: boqe rat nego RS!, Eπdaun zahteva danas, 2009. godine, taËno ono zbog Ëega se i dogodio rat u BiH 1992. godine.
* Bilo kako bilo, Ëini se da predsednik Obama i kad bi imao najiskreniju nameru da srpsko pitawe reπi u skladu sa svojim spoqwo politiËkim obeÊawem o znaËajnim promenama u odnosu na Buπovu politiku, ne bi mogao to da uradi zbog sveprisutnosti ovejanih Klintonovih kadrova u wegovoj novoj administraciji a specijalno u Stejt departmanu. PreinaËili bi oni wegove Ëak i blagonaklone odluke - na πtetu Srba! Toliko ih mrze.. N. QotiÊ
3
RUSIJA UZ SRBIJU, SAD UZ KOSOVSKE ALBANCE Stavove Beograda pred Meunarodnim sudom pravde da je proglaπena nezavisnost Kosova nelegalna podræaÊe izmeu ostalih Rusija i Kina, dok Êe SAD, Velika Britanija, Francuska stati na stranu kosovskih Albanaca Prekosutra istiËe rok da se sve dræave koje to æele ukquËe u proces koji Êe se voditi pred Meunarodnim sudom pravde o tome da li je jednostrano proglaπena nezavisnost Kosova u skladu sa meunarodnim pravom. U proteklih πest meseci na adresu suda stizali su argumenti razliËitih dræava. Jedni su obrazlagali zaπto je proglaπena nezavisnost neopravdana i nelegalna dok su drugi tvrdili da nezavisnost ima utemeqewe u meunarodnom pravu. Srbija Êe svoje argumente dostaviti u dve kwige. U jednoj, koja ima oko 350 strana su pravni dokumenti i nekoliko mapa koje pokazuju poloæaj Kosova u raznim istorijskim fazama od vladavine Turske, preko Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, Kraqevine Jugoslavije, SFRJ, dræavne zajednice Srbija i Crna Gora, do Republike Srbije. Druga kwiga ima oko 600 strana i oko 90 dokumenata koji su relevantni za dokazivawe stava da proglaπewe nezavisnosti Kosova nije u skladu sa meunarodnim pravom.
dobiÊe podneske ostalih dræava tako da Êe videti koje su argumente iznosili zastupnici suprotnog miπqewa. Na te podneske mogu dati komentare do 17. jula, a zatim Êe biti zakazana i usmena rasprava. Nakon toga sud Êe u relativno kratkom roku, do kraja ove ili poËetkom sledeÊe godine, doneti savetodavno miπqewe.
Prema nezvaniËnim informacijama iz Ministarstva inostranih poslova, stavove Beograda podnescima Êe podræati Rusija, Kina, Gruzija, Azerbejxan, Argentina, Bolivija, Venecuela, Rumunija, Kipar, ©panija i SlovaËka.
Britanski advokat Majkl Vud je na Ëelu kosovskog pravnog tima. U wegovoj biografiji se navodi da je bio pravni savetnik u Kancelariji za spoqnu politiku Ujediwenog britanskog kraqevstva i Komonvelta od 1999. do 2006. godine, kao i da je uËestvovao u radu Meunarodne konferencije u Dejtonu i Rambujeu 1999. godine. Aktivni je Ëlan Komisije za meunarodno pravo Ujediwenih nacija.
OËekuje se, takoe, da stav kosovskih Albanaca podræe Sjediwene AmeriËke Dræave, Velika Britanija, NemaËka, Francuska, ©vajcarska, Austrija, Finska, Danska, Slovenija. Sud je pozvao i Priπtinu da preda svoj podnesak, ali Êe taj dokument tretirati kao „pisani doprinos” Ëime je pokazao da Kosovo nema status dræave. Po mnogo Ëemu ovaj sluËaj je jedinstven. Pre svega, Meunarodni sud pravde Êe prvi put od svog osnivawa 1945. godine odluËivati o tome da li je secesija dela teritorije neke zemqe u skladu sa meunarodnim pravom. Takoe, neke veoma uticajne zemqe kao πto je Kina prvi put Êe se pojaviti kao uËesnice pred sudom. Za argumente Srbije, kako kaæu u MIP-u, lobirano je πirom sveta u proteklih nekoliko meseci. Ministar Vuk JeremiÊ i ovih dana pred isticawe roka nastavqa sa tom aktivnoπÊu u Latinskoj Americi kako bi za srpsku stranu pridobio joπ neku zemqu. Meunarodnom sudu pravde je svoj podnesak, kako javqa Fonet, dostavila i Pravna sluæba Ujediwenih nacija. On ne sadræi nikakav pravni, niti ËiweniËni zakquËak veÊ se radi o izboru viπe od 200 dokumenata relevantnih za reπavawe ovog sluËaja. Sve dræave koje su se ukquËile u proces
4
Ministar JeremiÊ je uveren da se sud neÊe izjasniti pozitivno o legalnosti samoproglaπene nezavisnosti Kosova ukoliko ga bude moguÊe izolovati od politiËkih pritisaka. Posle toga, kako je rekao za ruski dnevnik „Komersant”, Kosovo neÊe priznati viπe nijedna dræava i ono neÊe moÊi da ue u meunarodne organizacije. Iz te situacije kako je objasnio JeremiÊ postoje samo dva izlaza - ili Êe Kosovo ostati „nekakva poludræava” ili Êe otpoËeti pregovore sa Beogradom.
Politika, 15. 4. 2009. <www.politika.rs>
J. Cerovina
Osvrt Iskre
JeremiÊ nema odgovor, ako MSP oglasi secesiju legalnom JeremiÊ je potpuno svestan te moguÊnosti, ali o woj ne govori. NajmoÊnije zapadne sile podræavaju secesiju. Sam uslovqava pozitivan ishod - ako Sud „bude moguÊe izolovati od politiËkog pritiska”, a takoe zna da je miπqewe MSP samo „savetodavno”; niËim ne obavezuje drugu stranu da ga usvoji. Ali obavezuje Srbiju, jer je sama izabrala MSP kao arbitra i sve „stavila na tu kartu”. JeremiÊ nema `plan b` ako odluka MSP bude negativna po Srbiju, kao πto nema odgovor i na eventualno „realno stawe”, ako do odluke Suda, polovina Ëlanica UN - pod udruæenim `politiËkim pritiskom` Zapada, na Ëemu on uporno radi - priznaju nezavisnost Kosova. A ta mawkavost u TadiÊ - JeremiÊ politici „odbrane Kosova”, pokazuje koliko je sve to bila samo puka poza i prazna retorika, da se kupi vreme i zamaje patriotska javnost, do `sreÊnog` ulaska u Evropu (kojoj „nema alternative”), koji treba da reπi sve TadiÊeve nagomilane probleme, pa i Srbe `pomiri` sa gubitkom Kosova. V. D.
Iskra 1.maj 2009.
Na preporuke MMF-a
MERE VLADE SRBIJE ZA SANIRAWE EKONOMSKE KRIZE Skupqi benzin, dizel i mobilno telefoni r a w e . - N iæ e p l a t e u d r æ a v n o j a d m in i s traciji. - Buxeti ministarstava mawi za Ëetvrtinu. - Do kraja godine 6.000 zaposlenih mawe u upravi Vlada je kompletirala preciznu raËunicu smawewa buxetskog deficita (fiskalnog prilagoavawa) od 100 milijardi dinara. Ukupno raËunato, od te sume neophodnih uπteda - 89 milijardi Êe biti na strani dræavnih rashoda, a 11 milijardi na prihodnoj strani namaÊi Êe se poveÊawem nekih poreza. Za vladu je do sada bilo sporno 30 milijardi uπteda i prvobitna ideja dogovorena sa Meunarodnim monetarnim fondom bila je da se taj novac obezbedi uvoewem „solidarnog” poreza. Samo tri dana posle dogovora sa MMF-om, vlada je odustala od tog poreza kao socijalno neprihvatqive mere i najavila novi paket uπteda koji Êe, prema do sada poznatim parametrima, prevaziÊi potrebnu uπtedu od 30 milijardi dinara. Taj paket juËe je kompletiran i u wemu, kako „Politika” saznaje, dominiraju tri mere πtedwe. Prva je odluka da sva ministarstva moraju da za 25 odsto smawe troπkove, odnosno takozvane diskrecione rashode, u odnosu na planirane za 2009. godinu. Ta odluka ne vaæi za plate, penzije i druga socijalna davawa. RaËunica je pokazala da Êe se tom uπtedom obezbediti 40 milijardi dinara. To je 22 milijarde viπe nego πto je prvobitno bilo dogovoreno sa MMF-om da se uπtedi na troπkovima ministarstava. Druga mera je smawewe svih plata veÊih od 40.000 dinara (neto) u dræavnoj administraciji (ukquËujuÊi i lokalne samouprave), javnim preduzeÊima i javnim agencijama. To praktiËno znaËi da Êe mawu platu, izmeu ostalih, dobijati i predsednik dræave, premijer, ministri i poslanici. Ta mera neÊe vaæiti za plate zaposlenih u druπtvenim delatnostima (obrazovawe, zdravstvo, kultura...), vojsci i policiji. Novac koji se tako uπtedi na zaradama u javnim preduzeÊima biÊe, posebnom odlukom vlade, uplaÊivan u specijalni fond za socijalno ugroæene graane. Za sada se u vladi joπ prave raËunice o visini i naËinu (da li linearno) smawewa zarada. TreÊa mera biÊe preduzeta na prihodnoj strani i odnosiÊe se na poveÊawe nekih daæbina. Pre svega, poveÊaÊe se akcize na benzin za dva dinara po litru i Ëetiri dinara za litar dizela. Na taj naËin u buxet Êe se do kraja ove godine sliti
Iskra 1. maj 2009.
pet milijardi dinara. SledeÊa mera je uvoewe privremene takse od 10 odsto na potroπene impulse u mobilnoj telefoniji. Od posebnog poreza na luksuzne automobile u buxet Êe se sliti milijarda dinara. I na kraju, uvodi se i poseban porez na luksuzne veÊe kuÊe i stanove (u odnosu na lokaciju i broj Ëlanova domaÊinstva) od koga se oËekuje buxetski priliv od oko dve milijarde dinara. Od svih poreza i taksa oËekuje se ukupno 11 dodatnih milijardi dinara u buxetu Srbije. „Podizawe poreza na dodatu vrednost, PDV-a, uopπte nije u igri i to su bile spekulacije onih koji nisu spremni da πtede u dræavnoj administraciji”, reËeno je juËe „Politici” u krugovima bliskim vladi. Pored ovih dnevnih operativnih mera koje do kraja ove nedeqe treba da budu prosleene i Meunarodnom monetarnom fondu, u vladi se sprema projekat smawewa broja zaposlenih u dræavnoj administraciji na svim nivoima. Ta mera neÊe biti brzo gotova, ali postoji konsenzus da se broj zaposlenih smawi za 10 odsto. Prvi efekti smawewa administracije osetiÊe se u januaru iduÊe godine, a do tada vlada Êe morati da promeni Zakon o radu, kako bi obezbedila osnov za otpuπtawe i da formira fond za isplatu otpremnina koji Êe biti operativan tek kroz buxet za 2010. godinu. RaËuna se da bi oko 6.000 zaposlenih u dræavnoj administraciji moglo da ostane bez posla. U meuvremenu, vlada Êe doneti odluku da do tada neÊe biti novog zapoπqavawa. U pojedinim ministarstvima veÊ je doneta odluka da zaposleni koji putuju u inostranstvo na seminare o troπku organizatora duæe od dve nedeqe, moraju da uzmu neplaÊeno odsustvo i da se odreknu dnevnica. A u Ministarstvu ekonomije, kako „Politika” saznaje, πest savetnika veÊ je dobilo otkaz. Prema kredibilnim informacijama, predstavnici MMF-a u Beogradu juËe nisu imali primedbe na predloæene mere vlade o kojima su informisani. Politika, 2.4.2009.
Miπa BrkiÊ
Vlada za sada odustala od ukidawa ministarstava Najavqeno smawewe administracije u dræavnoj upravi poËeÊe od niæih nivoa, saznaje „Politika” iz nekoliko izvora u Vladi Srbije.
5
Mere vlade...
ekonomske krize, prema posebnom aktu vlade.
Vlada Srbije joπ ne razmatra moguÊnost smawewa broj ministarstava i ministara u okviru opπte πtedwe, kaæu obaveπteni izvori. Na taj korak vlast Êe se odluËiti ako ih kriza i weni „odjeci” u druπtvu na to primoraju. Umesto ukidawe nekog od 26 ministarstava, koji srpsku vladu Ëine jednom od najglomaznijih u regionu i Evropi, vlada se odluËila za smawewe plata i drugih troπkova u ministarskim kabinetima. Tako je, makar za sada, izbegnuta rekonstrukcija vlade.
Onaj ko ne bude poπtovao odredbe zakona biÊe kaæwen sa 300.000 do milion dinara ili zatvorom do jedne godine. Plate neÊe biti smawivane sudijama, javnim tuæiocima, zamenicima javnih tuæilaca i zaposlenima u pravosudnim organima, zaposlenima u Vojsci Srbije, policiji, BIA, u obrazovawu, zdravstvu, kulturi i socijalnoj i deËjoj zaπtiti.
Smawewe zarada Marko –uriπiÊ, predsednik Izvrπnog odbora DS-a, smatra da Êe vlada ipak „u jednom trenutku” morati da smawi broj ministarstava i ministara. „Mislim da Êe to morati da se desi, ne toliko zbog uπtede koja Êe se time ostvariti koliko zbog poruke koja se time graanima πaqe, da bi im se objasnilo zaπto mora da se πtedi”, poruËuje –uriπiÊ. Prve mere πtedwe iz vladinog „paketa”, kako objaπwavaju upuÊeni, moÊi Êe da poËnu da se sprovode za otprilike mesec dana, i to kroz uπtede iz oËekivanog smawewa plata i drugih troπkova. Za sada je postignut dogovor u koaliciji na vlasti da se krene u „fazno” smawewe administracije. Prebrojavawe zaposlenih i utvrivawe viπkova u toku je, a u nekim ministarstvima veÊ je obavqeno. Koliko bi Ëitava procedura mogla da potraje i kada Êe se videti prvi efekti πtedwe niko joπ pouzdano ne moæe da kaæe. Restrikcijama u dræavnoj upravi moraju da prethode izmene Zakona o dræavnim sluæbenicima bez kojih zaposleni ne mogu tako jednostavno da se otpuste kao u privatnom sektoru. SliËna procedura, odnosno izmena i dopuna Zakona o ministarstvima, morala bi da prethodi i ukidawu ministarstava. Politika, 3.4.2009.
2. od 100.000 do iznosa πestostruke proseËne zarade. Smawewe zarade 15 odsto. 3. Maksimalne zarade limitiraju se na πest proseËnih plata. Politika, 10.4.2009.
M. B.
U PRVOM TROMESE»JU BUXETSKI DEFICIT 13,5 MILIJARDI DINARA Deficit buxeta Srbije na kraju marta bio je 13,5 milijardi dinara, jer su prihodi iznosili 140,8 milijardi, a rashodi 154,3 milijarde dinara, objavilo je Ministarstvo finansija. Po metodologiji koja je usklaena sa Meunarodnim monetarnim fondom (MMF), a koja u buxetske prihode ukquËuje sve izvore finansirawa, buxetski deficit je 11,2 milijarde dinara. Najviπe prihoda, 69,4 miliajrde dinara, prikupqeno je naplatom poreza na dodatu vrednost (PDV).
M. R. P. - D. M.
Spremqen zakon za smawewe plata Poslanicima, predsedniku dræave, premijeru i ministrima, sluæbenicima Narodne banke Srbije, zaposlenima u opπtinama, organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa, javnim preduzeÊima, dræavnim radijskim i TV stanicama, Ëlanovima upravnih odbora i privrednih komora privremeno Êe biti smawene plate, naknade i druga primawa. To piπe u Nacrtu zakona o privremenom smawewu zarada koji je uraen u Vladi Srbije. Privremeno smawewe zarada biÊe sprovedeno primenom odreenog procenta na razliku zarade umawene za porez i doprinose. Privremeno smawena suma uplaÊuje se na raËun propisan za uplatu javnih prihoda i usmerava se posebnom republiËkom buxetskom fondu i koristiÊe se iskquËivo za reπavawe problema prouzrokovanih negativnim efektima svetske
6
1. od 40.000 do 100.000 dinara. Smawewe zarade 10 odsto (samo na razliku od 40.000 naviπe).
Prihodi od carina na kraju prvog tromeseËja su iznosili 11,5 milijardi dinara, a od akciza 21,9 milijardi dinara. U rashodima buxeta najveÊe stavke su isplata organizacijama obaveznog socijalnog osigurawa - 60 milijardi i troπkovi za zaposlene - 43,7 milijardi dinara. Zakonom o buxetu za ovu godinu planirani su prihodi od 698,8 milijardi, a rashodi od 748,7 milijardi, tako da bi buxetski deficit iznosio 49,9 milijardi dinara. Vlada bi trebalo ove nedeqe da usvoji rebalans buxeta kojim Êe deficit biti poveÊan na 90 milijardi dinara. Javni dug Srbije na kraju februara ove godine iznosio je 8,8 milijardi evra, od Ëega je 3,2 milijarde unutraπwi, a 4,7 milijardi spoqni dug, dok su indirektne obaveze 929 miliona evra. Na kraju 2000. javni dug je iznosio 14,2 milijarde dolara. 13.4.2009.
Politika
Iskra 1.maj 2009.
Kriza neoliberalnog kapitalizma
BAUK ApokaliptiËko viewe sadaπwice koje izlaz nazire u moralnom preporodu Bauk protekcionizma kruæi planetom. Svetska ekonomija je pred kolapsom. Neoliberalizam je razorio svetske finansije. Nastavqa se πtampawe dolara bez pokriÊa. Tako dolar nestaje kao valuta. Imperija u rastrojstvu vodi ËoveËanstvo u provaliju. PolitiËka oligarhija i tajkuni sa Vol Strita nemaju nikakvo reπewe. UpravqaËi sveta proveravaju svoju moÊ. Poigravaju se sa sudbinom ËoveËanstva. Kupuju vreme i Ëekaju. Pustili su zlog duha iz boce. Pustili su zarazni virus. Igra postaje sve opasnija. I sve napetija. UpravqaËe sveta to uzbuuje. ©ta Êe se dogoditi? To niko danas pouzdano ne zna. Ne znaju ni upravqaËi sveta. Virus se otrgao kontroli. Postoji velika opasnost da razori ËoveËanstvo. Moæda upravqaËi sveta to priæeqkuju. Ko zna? Uostalom, zar oni nisu tvorci monstruozne ideje o zlatnoj milijardi na planeti? Sve ostale treba da ubije zarazni virus. Moæda je wihov oboleli um krenuo u realizaciju te ideje. Rast cena hrane ubiÊe one koji danas gladuju. Smawivawe obradivih povrπina planete sa 44 ara po Ëoveku za tri decenije na svega 22 ara po Ëoveku i daqi pad ka 18 ari, u uslovima rasta broja stanovnika planete, dokaz su tragedije koja nam se sprema. Moæda je sve ovo deo tog paklenog plana. Kako inaËe da objasnimo sve ovo πto se deπava? Kako da objasnimo zaπto se ne primewuju pravi recepti za krizu? U Ëemu je problem? NeÊe da ga primene? Pa, svi ozbiqni struËwaci znaju πta mora da se Ëini? Zaπto se to ne primewuje? Zaπto se vatra gasi cisternama benzina? Ne verujem u istorijske sluËajnosti. Niπta viπe nije sluËajno. Ni pobeda Baraka Obame nije sluËajna. Ona je upravo deo toga plana. Zaπto crnac? Zaπto baπ u najveÊoj ekonomskoj krizi? »emu taj holivudski spektakl? Zaπto su tako nemilosrdni? Zaπto ga toliko poniæavaju i ukrcavaju u voz Abrahama Linkolna? Znamo da je Linkoln ubijen u atentatu. »emu te zluradosti? Zaπto su u onoj karikaturi zloupotrebili majmuna? NacistiËka bela Amerika upravqa Imperijom u rastrojstvu. Oni su na sve spremni. Niπta ne prepuπtaju sluËaju. Opasni su po ËoveËanstvo. Treba ih spreËiti u πirewu zla. Treba ih zaustaviti pre nego πto bude suviπe kasno. Vreme se ne moæe kupovati. Vreme teËe. I kupqeno vreme ima svoj rok. Nema previπe manevarskog prostora. Odobrenih 787 milijardi dolara u ekonomskom paketu su nedovoqni. Time ne moæe da se pokrije dubioza od 120.000 milijardi dolara. Zato je do sada πtampano preko 3.000 milijardi dolara. ©tampani
Iskra 1. maj 2009.
dolari se ubacuju u sistem i nestaju. Potraæwa za dolarima je ogromna. I zato dolar jaËa. Bolesnik na samrti isisava æivotnu snagu svetske ekonomije. Ekonomski paket Obame je marketinπki trik. Kozmetika. Detroitski automobilski giganti dobili su 17,4 milijardi πtampanih dolara za spas, ali samo XM sada traæi preko 30 milijardi dolara. Ni pomoÊ ameriËkim porodicama, smawivawem poreskog zahvatawa za 65 dolara, neÊe doneti nikakav boqitak. Sve je to samo napadno πminkawe mrtvaca. Tih skromnih 65 dolara ne moæe da reπi wihov problem. Svaki Amerikanac je zaduæen preko 400.000 dolara. Obamin paket akcija je kapqica u moru dugova. Pa, gde je onda izlaz? Postoji nekoliko izlaznih strategija iz ove svetske ekonomske krize. NabrojaÊu prvih pet koje mogu iz temeqa da promene ËoveËanstvo. ©ta Êe se stvarno desiti ostaje da odluËe upravqaËi sveta. Dakle, prva izlazna strategija za politiËku oligarhiju i Vol Strit je da izbije novi veliki svetski rat. Poπto se ameriËki imperijalizam uzdigao u dva velika svetska klawa u XX veku, onda wima odgovara da pokrenu novi svetski rat i tako dobiju svoju novu priliku. Najidealnije bi bilo da se svetski rat desi ponovo van teritorije SAD, recimo, idealno bi bilo da zarate Rusija i Kina ili Indija i Pakistan. Naravno, ameriËka vojna industrija bi svim zaraÊenim stranama isporuËivala oruæje i tako bi privreda SAD-a ne samo izaπla iz recesije, nego bi SAD i uËvrstila svoju imperijalnu dominaciju. Ukrajina je, takoe, vrlo pogodna za izbijawe svetskog sukoba. Drugo reπewe je da se pronae roba πiroke potroπwe koja Êe se proizvoditi u SAD za Ëitav svet i koju Êe kupovati preko Ëetiri milijarde qudi na planeti. Cena te robe ne bi smela da prelazi 500 dolara. Nekada su to bili PC raËunari i mobilni telefoni, koji su spasili ameriËki imperijalizam. Ali, danas nema te nove robe. GrozniËavo se traæi, meutim joπ uvek je nema. KuÊni roboti su neophodni ËoveËanstvu, ali su preskupi i zapiwu o tepihe po stanu. TreÊe, novo svemirsko otkriÊe energetskog izvora. Recimo, da ameriËka letelica na Marsu otkrije - neπto, da to - neπto - ukrca na brod, donese na zemqu i da SAD ima nekoliko godina reπeno energetsko pitawe i da ne zavisi viπe od uvoza nafte. »etvrta moguÊnost je najgora za ËoveËanstvo, ali je ne smemo iskquËiti. Postoje autori koji ovaj scenario detaqno razrauju. To je -
7
Bauk... graanski rat u SAD i podela imperije. Balkanski ratovi bi bili triËarija prema graanskom ratu u SAD. Nadam se da se to, ipak, nikada neÊe desiti, uprkos radovawima primitivaca iz naπe sredine za sve nevoqe u kojima se danas nalaze Sjediwene Dræave. To je velika greπka naπeg neprosveÊenog sveta. Vezati politiËku oligarhiju i tajkune sa obiËnim graanima, koji su isto ærtve neoliberalizma, pogreπno je i ne priliËi naπem srpskom duhu. Zato, ne radujte se tuoj nevoqi. I peto, jedino ispravno, jedino poæeqno i jedino na Ëemu treba istrajati je da doe u SAD do - reforme kapitalizma. Nastaje novo doba i treba da nastane - novi kapitalizam. Ja ga prizivam veÊ dve decenije i nazivam ga - narodni kapitalizam. Moæe i akcionarski kapitalizam. Najboqe je - moralni kapitalizam. I to je, zapravo, suπtina danaπwe svetske krize. Nema izlaska iz ove najveÊe ekonomske krize u svetu bez moralnog preporoda. Moralna obnova je neophodno potrebna ËoveËanstvu. Umesto pohlepnog uzimawa, milosrdno davawe. Umesto gramzivog otimawa, nesebiËno pruæawe. Umesto zatvarawa granica, otvarawe duπe. Umesto raskoπi i bahatosti, skromnost i jednostavnost. Umesto liËnog interesa, dobrobit zajednice. Umesto nagomilavawa kapitala, podizawe druπtvenog bogatstva. Moralna obnova ËoveËanstva i stvarawe planetarne zajednice slobodnih i ravnopravnih qudi su uslovi za ekonomski oporavak planete. Nema sreÊe u svetu u kome se gladuje, boluje i ratuje. U kome deca umiru od æei. U kome skoro dve milijardi qudi æivi ispod æivotnog minimuma. Nema razvoja ËoveËanstva ako se ne iskoreni beda, siromaπtvo, prosjaËewe i strah pred buduÊnoπÊu. Nema opstanka ËoveËanstva ako se Ëovek ne vrati svojoj suπtini, smislu i svrsi. Nema nam opstanka ako se ne vratimo na izgubqeni put. Verujem da taj put moæemo pronaÊi kroz moralnu obnovu ËoveËanstva. Ali, naæalost, to se ne deπava. Gde smo se ponovo izgubili? Ko manipuliπe naπim oseÊawima? Ko πpekuliπe sadaπwom nevoqom? ©ta nam nude upravqaËi sveta? Protekcionizam... ©tampawe dolara bez pokriÊa i nastavak agonije. Kupujte ameriËko! Nacionalizuj banke! Socijalizuj gubitke! Ostavi zlatne padobrane meπetarima i prevarantima! Paket mera kojim se finansira roba koju niko neÊe da kupi. Paket mera koji otpoËiwe borbu protiv puπewa i kreËewe bolnica. Paket mera koji donosi poreske olakπice od 65 dolara. Zar je to odgovor na krizu? ©ta moæe taj prazan paket da nam donese? Niπta dobro. Glavni problemi se ne reπavaju. Problemi se samo, protokom vremena, koje se sve viπe skraÊuje, joπ viπe uveÊavaju. Dugovi se uveÊavaju novim dugovima. Bojim se da Êe bela rasistiËka politiËka oligarhija optuæiti jednog crnca za sve nevoqe. Bojim
8
se da Êe bela nacistiËka tajkunska oligarhija izvesti joπ jednog predsednika na streqawe. Bojim se da se slogan o protekcionizmu ne zavrπi - kupujte ameriËko - oruæje. Umesto moralnog kapitalizma, kome toliko stremimo, postoji velika opasnost da se, zaboravqajuÊi πta smo sve proπli, ponovo vratimo u nasilne totalitarne reæime. Ekstremna levica i ekstremna desnica su jednako opasne. One mogu, izgubqenom i razoËaranom ËoveËanstvu, pokazati preËi put izbavqewa. A preËeg puta nema. BiÊe to veliki izazov za ovaj vek. Demagozi su vrlo opasni. Kriza je pravo vreme za wihov nastup. Kriza je idealna prilika za psihopate, manijake, jurodive i πarlatane da se nametnu kao spasioci ËoveËanstva. Oni Ëekaju svoju priliku. HoÊe li uspeti? Sve zavisi od nas. Ukoliko im dozvolimo da nas zavedu, oni Êe nas odvesti u novo zlo. Novo zlo Êe biti pogubno po ËoveËanstvo. Svako od nas je odgovoran. Nema nevinih. Nema opravdavawa. Nema optuæivawa drugih. Svako mora da uradi ono πto pripada samo wemu. Potrebno je protest i pobunu otpoËeti odmah. Nema, gospodo, Ëekawa. Protekcionizam je smrt demokratije i slobode. Protekcionizam nas vraÊa u mraËna doba. Moja dræava, moja nacija, moja regija, moj grad, moja ulica i moja porodica. Iza svega - ja! Uplaπen, izolovan, siromaπan i klaustofobiËan. Ja nezadovoqan. Ja - razoËaran. Ja - izmanipulisan. Protekcionizam je moje utoËiπte. Protekcionizam je moja buduÊnost. Protekcionizam mi vraÊa sigurnost. Nema konkurencije. Nema slobode. Nema nadmetawa. Nema novih ideja. Nema neizvesnosti od novog i razliËitog. Protekcionizam je ideologija slabiÊa, kukavica, mekuπaca i malograana. Protekcionizam je æabokreËina, plesan, memla i mraËni hodnici podzemqa. Protekcionizam raa koncentracione logore, Auπvice, Gulage, Velikog Brata i Trumanov πou. Protekcionizam je maska za novu manipulaciju. Protekcionizam je utoËiπte huqa, oloπa, fukare i gangstera. Borba protiv protekcionizma je borba za slobodu ËoveËanstva od stega i zabluda. Novim protekcionizmom se otvaraju stare rane. Nikada neÊemo uspeti da pronaemo put izbavqewa ako ne pobedimo novi protekcionizam. Novi protekcionizam je novi primitivizam. Novi primitivci ne mogu da reπe svetsku ekonomsku krizu. Novi primitivci donose veliku nevoqu. Novi primitivizam se pobeuje razvojem slobode i demokratije. Slobodom medija i slobodom govora. Umesto novog primitivizma treba nam - novo doba. Novo doba poËiwe borbom protiv svakog oblika protekcionizma. Taj bauk ne sme da nas plaπi. Slobodan Ëovek se ne plaπi bauka. Slobodan Ëovek nije zaduæen Ëovek. Tabloid 175, 7.3.2009.
Branko Dragaπ
Iskra 1.maj 2009.
ARGENTINSKI BANKROT PRED NA©IM VRATIMA Po raËunici NBS, septembra 2008. dinar je realno vredeo 108 odsto viπe nego krajem 2000. Tolika precewenost domaÊe valute dovela je do enormnog uvoza i guπewa domaÊe proizvodwe. Od 2001. u Srbiju je uπlo preko 62 milijarde dolara u neto iznosu. I sve je to pojeo ogroman uvoz. Taj, ekstremno neoliberalni koncept reformi doveo nas je na ivicu sloma kakav su doæiveli Meksiko, Rusija i Argentina, kaæe za „Blic nedeqe” Mlaan KovaËeviÊ, profesor univerziteta i redovni Ëlan Akademije ekonomskih nauka. Kako ste doπli do cifre od 62 milijarde? - Po osnovu novih zaduæivawa, od 1. januara 2001. ostvaren je devizni priliv od 21 milijarde dolara u neto iznosu. Po osnovu doznaka iz inostranstva doπlo je oko 26 milijardi, a oko 15 milijardi su prihodi od privatizacije, grinfild i portfolio investicija. Banke i preduzeÊa dugovale su krajem 2000. godine oko dve milijarde, a krajem proπle godine wihov inostrani dug premaπio je 21 milijardu dolara. Ludilo olakog zaduæivawa potpuno je prevladalo. Da sam se ja pitao, ako se preduzeÊe veÊ zaduæuje, insistirao bih da se taj novac upotrebi za uvoz opreme, reprodukcionog materijala i znawa, a ne za uvoz roba πiroke potroπwe. Za osam godina zbirna vrednost uvoza je preko 105 milijardi dolara. Sve se uvozi. Pogledajte „Ju-Es stil”, oni sve æivo uvoze. Osim, moæda, kreËa. Pa vaqaonica u Sevojnu, „Petrohemija” „Tigar”, farmaceutske kuÊe. Sve one svoju proizvodwu zasnivaju na uvoznim komponentama.
Zaπto smo toliko uvozili? - Zato πto su reforme sprovodili qudi sa skromnim znawima koji su lako pali pod uticaj MMF-a i Svetske banke. Za razliku od nas, Slovenci su okupili vrhunske struËwake sa Joæom Mencingerom na Ëelu i napravili su koncept koji je bio bitno drugaËiji od onoga πto im je preporuËivao Xefri Saks i MMF. U Srbiji reforme je vodila ekipa qudi koji su, po mom dubokom ubeewu, bili potpuno nekompetentni za tu materiju. Na primer, profesor Labus u svojoj kwizi „Osnovi ekonomije” o problematici ekonomskih odnosa sa inostranstvom i spoqnoj trgovini ima tri-Ëetiri strane. Dakle, nije se Ëovek time bavio. Ili magistar DinkiÊ, asistent na predmetu privrednog razvoja, odjednom postaje guverner Narodne banke i
Iskra 1. maj 2009.
bavi se materijom koja mu je verovatno bila vrlo strana. Ili VlahoviÊ, koji je radio u „Diloid i Tuπu”, ali ne seÊam se da je pre izbora za ministra neπto napisao o problematici privatizacije. Pa Goran PitiÊ, koji postaje ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom, a na fakultetu se bavio svetskom ekonomskom istorijom. Ili, mr –eliÊ, koji je bio asistent Xefrija Saksa koji je kao glavni reformator tranzicije u Rusiji imao katastrofalne rezultate. Eto, to su bili naπi „vizionari”, kako je Labus voleo da kaæe. I osim wega, svi su i danas na funkcijama.
Ali nije nam MMF birao reformatore! Uostalom, posledwe znaËajno smawewe broja zaposlenih u dræavnoj administraciji obavqeno je prilikom prethodnog aranæmana sa wima. »im je aranæman prekinut, nastavilo se po starom. - TaËno je da u konceptu koji forsiraju MMF i Svetska banka ima i nekih pozitivnih elemenata, ali je saldo pozitivnih i negativnih efekata tog koncepta krajwe nepovoqan za zemqe koje taj koncept doslovno primewuju. Niti je dobro da ovi naπi „vizionari” sami rade kako znaju i umeju, niti je dobro sa MMF-om, jer moramo raditi kako oni zahtevaju. I kad neπto hoÊe da proguraju, oni samo kaæu MMF to traæi. A moæda i ne traæi. Sad im je svetska ekonomska kriza dobro doπla. A joπ u oktobru su govorili kako Êemo mi imati koristi od te krize jer Êe strane investicije pohrliti u Srbiju. Kao da æive van vremena i van prostora.
Za zemqe kao πto je Srbija, πta je alternativa MMF-u? - Nobelovac Edvard Preskot je izjavio da je politika MMF i Svetske banke, koja se sastoji od odobravawa sve veÊih zajmova zemqama u krizi, isto πto i davawe droge Ëoveku zavisnom od kokaina. Kad neko doe u tu narkomansku zavisnost, onda je neophodno æestoko leËewe. TragiËno je πto smo doπli u takvu zavisnost. Nama je industrijska proizvodwa joπ uvek niæa nego 1998, a u odnosu na 1989, da i ne govorim. To je posledica reformi koje su proizvele naglu liberalizaciju uvoza i ekstremnu precewenost nacionalne valute. Posle sporazuma s MMF-om jako je teπko pronaÊi alternativu. MoguÊe je da postoje πanse da se pozajmi od Rusije ili od Kine koja ne zna πta Êe sa deviznim rezervama koje su u oktobru 2008. iznosile 1.800 milijardi dolara.
Moæe li se neπto uπtedeti i bez pomoÊi sa
9
Argentinski bankrot...
Srbija traæi komercijalne kredite od Rusije i Kine
strane? - Prvo, da je prihvaÊen drugi model ekonomskih reformi, ne bismo doπli u ovakvu ekonomsku situaciju. Drugo, da nismo jednostrano prihvatili Sporazum o pridruæivawu sa EU imali bismo 300 miliona evra viπe prihoda od carina. Ceo svet se zatvara i uvode mere zaπtite od uvoza, a mi jednostrano sniæavamo carine i buxt ostaje bez prihoda. Takoe, morali bi maksimalno da πtedimo elektriËnu energiju i da sav viπak izvozimo. Ali najviπe bi se moglo uπtedeti da je valutni kurs realan. Tada bi masa uvoznih proizvoda i usluga nestala. To je najprirodniji naËin da Ëoveka, preduzeÊe, dræavu, naterate da se razumnije ponaπa i da mawe troπi. Precewena vrednost nacionalne valute sistematski smawuje sklonost svih prema πtedwi. Da evro vredi 130 dinara, svi bi ga mnogo viπe Ëuvali.
Predviate „argentinski scenario``. ©ta je to toliko straπno πto nam se, posle svega, moæe joπ dogoditi? - Kad dugovi narastu, a devizne rezerve se bitno smawe, vrednost nacionalne valute viπe neÊe moÊi da se brani. I tada Êemo doÊi u situaciju da se vrednost dinara bitno smawi, kao na primer u Rusiji 1998, kada se vrednost rubqe svele na jednu Ëetvrtinu. I tu nastaje straπan problem za one koji su se zaduæili i nesvesno prihvatili deviznu klauzulu, jer su poverovali nekim od zvaniËnika kad su tvrdili da se kurs neÊe mewati narednih deset godina. Kad doe do toga da preko noÊi morate izvrπiti devalvaciju, za one koji su se zaduæili nastupa katastrofa. Muzej MMF promaπaja
Zaπto ste toliko kritiËni prema MMF-u? - Zato πto ne znam nijednu zemqu koja je imala uspeπan privredni razvoj a da je imala stendbaj aranæman sa tom institucijom. Zato πto su 23. septembra proπle godine saopπtili da Srbija ostvaruje impresivan privredni rast i ima πanse da u 2009. ostvari rast od πest do sedam odsto. Prvi Ëovek MMF-a je 2000. godine izjavio da sluËaj Argentine treba da ue u makroekonomske uxbenike kao ilustrativan primer kako se jedna privreda razvija kad primewuje recepte MMF-a. Devet meseci nakon toga u Argentini je doπlo do sloma. Zato je u ovoj zemqi napravqen muzej promaπaja MMF-a u kome je detaqno opisano sve πta su im preporuËivali. Blic, 5.4.2009. <www.blic.rs>
10
Branislav KrivokapiÊ
- Rusija odbila, a Kina ne odogovara Vlada Srbije i posle dogovora sa MMF-om, od koga Êe naπa zemqa u ovoj godini dobiti dve milijarde evra, pokuπava da pozajmi novac i od drugih vlada i finansijskih institucija, saznaje „Borba”. Premijer Mirko CvetkoviÊ je, kako saznajemo, uputio pisma vladama Ruske federacije i narodne Republike Kine traæeÊi od ovih dræava komercijalne kredite od po dve milijarde evra. Prema naπim saznawima, Rusija je odbila da Srbiji da ovakav kredit, a kineska vlada nije odgovorila ni pozitivno ni negativno. Vlada Srbije namerava da iskoristi predstojeÊu posetu predsednika Srbije Borisa TadiÊa Kini da ponovo pokrene pitawe dobijawa komercijalnih kredita. Tokom proteklih meseci, potpredsednik Vlade Boæidar –eliÊ pokuπao je da obezbedi sredstva od Evropske unije ali se EU odluËila da pomogne prevashodno svojim Ëlanovima. Razlog zbog koga Vlada Srbije traæi dodatna sredstva je πto se oËekuje da deficit tekuÊeg platnog bilansa bude preko pet milijardi dolara, a potrebno je i πest milijardi dolara za servisirawe spoqweg duga. Ekonomista Milan KovaËeviÊ kaæe za „Borbu" da Srbiji ove godine na naplatu stiæe oko Ëetiri milijarde dolara na osnovu kamata i ostalih dugovawa. „PolitiËari su obeÊali da Êe deo tog dugovawa prolongirati i da ga neÊemo celog vraÊati ove godine. Meutim, odlagawe vraÊawa joπ nije obezbeeno i bojim se da Êe se sve samo zavrπiti na obeÊawima", rekao je KovaËeviÊ. On dodaje da Êe se novcem koji dobijemo od MMF-a naπe devizne rezerve poveÊati na oko 11,2 milijarde vera. „Te rezerve se moraju koristiti za oËuvavawe likvidnosti, a ukoliko budemo morali da platimo te Ëetiri milijarde trebaÊe nam joπ novca. Dobijawe nekog komercijalnog kredita zavisi od naπeg rejtinga koji je sada loπ", istakao je KovaËeviÊ. On odbacuje moguÊnost da dobijemo neki komercijalni kredit od Rusije. „Rusija nam nikad nije dala kredit, sa wima smo samo imali poteπkoÊe, pa ne verujem da Êemo ga dobiti i sada. U ovom trenutku nama bi bilo najboqe da se pozabavimo kursom dinara kako bi se smawio uvoz, a poveÊao izvoz. Takoe, treba da nastavimo reforme i stvorimo povoqnu investicionu klimu kako bi privukli neke strane investitore", savetuje KovaËeviÊ. 10.4.2009. <www.borba.rs>
Ekipa Borbe
Iskra 1.maj 2009.
RAZVLA©∆ENA SRBIJA PODRÆAVQENA VOJVODINA Kada se krajem 2006. godine donosio novi Ustav Republike Srbije naivno smo poverovali da su svi ondaπwi politiËki Ëinioci - Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije, G17 plus i SocijalistiËka partija Srbije - bili Ëvrsto reπeni ne samo da oËuvaju naπe Kosovo i Metohiju nego i da ne dozvole da se na tlu Srbije stvaraju nove dræave pod vidom autonomija, koje Êe se pre ili kasnije otcepiti. Zato je Ëlanom 183 odreena nadleænost autonomne pokrajine u 23 oblasti. Pri tom su pojedine oblasti, poput poqoprivrede, vodoprivrede i saobraÊaja, oËigledno bile predmet konkurentske nadleænosti, pa je zakonom samo trebalo povuÊi jasnije granice izmeu republiËke nadleænosti, s jedne, i sfere u kojoj pokrajina samostalno vrπi svoju nadleænost u istoj oblasti delatnosti, s druge strane. I dok su konstitucionalisti, koji predaju ustavno pravo znatiæeqnim studentima, æiveli u uverewu da se nadleænost pokrajina odreuje Ustavom, naπa Vlada je imala "struËnije" miπqewe, pa je izradila nacrt Zakona o utvrivawu nadleænosti Autonomne Pokrajine Vojvodine, tako da ispada da se ova nadleænost utvruje zakonom, a ne Ustavom. Da su kojim sluËajem uvaæeni ministri najpre proËitali odgovarajuÊe ustavne odredbe oni bi sastavili nacrt Zakona o ureivawu pitawa od pokrajinskog znaËaja (Ëlan 183 stav 2 prva alineja) i poveravawu autonomnim pokrajinama pojedinih pitawa iz republiËke nadleænosti (178 stav 1). Ali ko Êe baπ sada da Ëita vaæeÊi Ustav, kad je on ionako tanka kwiæica, koju samovoqi skloni vlastrodrπci uvek mogu da pocepaju. Pa Ustav i jeste zato - rekli bi naπi glavati ministri - da se zaobilazi i krπi. Enormno proπirewe nadleænosti Mnogo spornija od naziva je sadræina ovog nacrta zakona. Wime se pored one nadleænosti koja je utvrena Ëlanom 183 Ustava Srbije, AP Vojvodini poverava republiËka, dakle, nova nadleænost u Ëak 37 sledeÊih materija: prostorno i urbanistiËko planirawe i izgradwa objekata; stanovawe; koriπÊewe poqoprivrednog zemqiπta; vodoprivreda; πumarstvo; lov i ribolov; turizam; zaπtita æivotne sredine; drumski, reËni i æelezniËki saobraÊaj; osnovno, sredwe i visoko obrazovawe; uËeniËki i studentski standard; sport; zaπtita kulturnih dobara; kinematografija i filmska umetnost; zaduæbine, fondovi i fondacije; bibliotekarska delatnost; izdavawe publikacija; sanitarni nadzor; zdravstveno osigurawe; javno zdravqe; socijalna zaπtita; druπtvena briga o deci; boraËka i invalidska zaπtita; zaπtita civilnih invalida rata; nauka i tehnoloπki razvoj; privreda i privatizacija; energetika; rudarstvo; geoloπka istraæivawa; oprema pod pritiskom; lokalna samouprava; sluæbena
Iskra 1. maj 2009.
upotreba jezika i pisma; polagawe pravosudnog ispita; dræavni struËni ispit; stalni sudski tumaËi; ekspropijacija; i zaπtita intelektualne svojine. Neko od autonomaπa i wihovih nazovi struËwaka sigurno Êe primetiti da je 19 ovih materija veÊ samim Ustavom utvreno kao pokrajinska nadleænost. To je, meutim, po pravilu takozvana konkurentska nadleænost u okviru koje i Republika Srbija i AP Vojvodina vrπe svoju vlast Ëije se granice utvruju zakonom, tako da se ovim nacrtom zakona Srbija liπava dela svoje nadleænosti u ovim oblastima da bi se taj oduzeti deo poverio Vojvodini. Nove nadleænosti Joπ je gore πto se Ëak u 18 materija, koje se uopπte ne pomiwu u Ëlanu 183 Ustava, Vojvodini poverava potpuno nova nadleænost koja je do sada iskquËivo pripadala Republici Srbiji. To su, primera radi, javno zdravqe i zdravstveno osigurawe, boraËka i invalidska zaπtita, zaπtita civilnih invalida rata, energetika, privreda i privatizacija, lokalna samouprava, eksproprijacija, zaπtita intelektualne svojine i mnoge druge oblasti. Neke od wih veÊ sada izazivaju veliko podozrewe. To su, recimo, osnovno, sredwe i visoko obrazovawe. Za poËetak se Vojvodini daje pravo da osniva sve vrste πkola, ukquËujuÊi i samostalne visokoπkolske ustanove, i daje dozvole za wihov rad, a verovatno Êe se zavrπiti sa davawem Vojvodini prava da i za srpske osnovce i sredwoπkolce propisuje posebne πkolske programe, da bi se stvorio poseban ne samo dræavni nego i nacionalni identitet Vojvodine. Druge nove nadleænosti Vojvodine verovatno Êe omoguÊiti uËestale zloupotrebe kao πto je polagawe pravosudnog i dræavnog struËnog ispita. Tako veÊ sad moæemo savetovati onima koji padnu na pravosudnom ispitu u Beogradu da fiktivno prijave prebivaliπte u nekom vojvoanskom selu, a potom polaæu isti ispit pred komisijom u Novom Sadu, znajuÊi unapred da Êe Advokatska komora u Beogradu i tako proverene pravnike morati da upiπe u imenik advokata. Neke od poverenih novih nadleænosti su smeπne i besmislene. Tako po ovom nacrtu zakona, Vojvodina, preko svojih organa, vrπi veÊi broj poslova u oblasti rudarstva, a da nema nijednog rudnika. Takoe upravqa javnom æelezniËkom infrastrukturom, izuzev magistralnih pruga, iako se na sporednim prugama ne odvija nikakav saobraÊaj, izuzev moæda ponekog teretnog voza. Ali, zar je to uopπte vaæno, kada je posredi zaokruæivawe privredne i dræavne samostalnosti Vojvodine?
11
RazvlaπÊena Srbija... Jedina opravdana nova nadleænost koja se poverava Vojvodini tiËe se wene etniËke posebnosti i statusa nacionalnih mawina u oblasti prosvete i kulture. Nemamo, dakle, niπta protiv da Vojvodina, preko svojih organa, donosi nastavne programe i odobrava uxbenike i nastavna sredstva za jezike nacionalnih mawina i da obezbeuje pravo pripadnika nacionalnih mawina na obrazovawe na materwem jeziku, kao i da obezbeuje sredstva za oblast kulture nacionalnih mawina. Ali daqe od toga u poveravawu novih nadleænosti Vojvodini, nije se smelo iÊi. Inspekcija i struËni nadzor Jedna od bitnih prerogativa dræave kao takve jeste nadzor nad zakonitoπÊu rada. Shodno Ëlanu 183 Ustava Srbije, tim ovlaπÊewima AP Vojvodina uopπte nije raspolagala, nego je Republika Srbija, preko svojih organa, iskquËivo vrπila inspekcijski i struËni nadzor i nad radom pokrajinskih organa i ustanova. Ovim nacrtom Zakona, kao poverena nadleænost, uvodi se pravo AP Vojvodine da, preko svojih organa, vrπi inspekcijski i struËni nadzor u sledeÊim oblastima: izgradwa objekata, vodoprivreda, πumarstvo, lov i ribolov, turizam, zaπtita æivotne sredine, ukquËujuÊi i prekograniËko kretawe roba, osnovno, sredwe i visoko obrazovawe, drumski, reËni i æelezniËki saobraÊaj, uËeniËki i studentski standard, sport, zaπtita kulturnih dobara, bibliotekarska delatnost, zdravstvo, socijalna zaπtita, druπtvena briga o deci, boraËka i invalidska zaπtita, privreda i privatizacija, energetika, rudarstvo, geoloπka istraæivawa, lokalna samouprava i zaπtita intelektualne svojine. Sve su to do sada bile republiËke, to jest, dræavne nadleænosti. Ali, kako i Vojvodina treba da bude dræava u dræavi Srbiji, a moæda i izvan we, trebalo je i Vojvodini poveriti sve ove nadleænosti. Vaqa primetiti da se meu wima nalazi i jedna oblast koja je u svim savremenim dræavama u iskquËivoj dræavnoj nadleænosti. To je prekograniËni prenos roba. To znaËi da bi ubuduÊe na graniËnim prelazima kod Vatina, Horgoπa i ©ida vojvoanski organi kontrolisali uvoz radioaktivnih i drugih opasnih supstanci, dok bi na svim preostalim graniËnim prelazima to Ëinili republiËki organi. I ako se tako nastavi nije iskquËeno da Êe i prekograniËni prelaz i svih ostalih roba na pomenutim graniËnim prelazima iskquËivo kontrolisati vojvoanski organi. Tada Êe naπi tajkuni, koji su inaËe veliki uvoznici potroπne robe, moÊi da biraju koga Êe to u Beogradu ili Novom Sadu morati da podmite, da bi im lakπe proπla neka roba preko graniËnog prelaza. Jer, ako je viπe organa iste nadleænosti, to je veÊa moguÊnost korupcije. Bilo bi to, doduπe, samo dodatno korumpirawe veÊ ionako korumpirane javne uprave. Bitno obeleæje dræavne uprave po kome se ona razlikuje od lokalne ili oblasne samouprave u
12
postupku povodom æalbe jeste drugostepena instanciona nadleænost. No, da bi se i to svojstvo dræave pridalo Vojvodini, ovim nacrtom zakona woj se poverava pravo da reπava po æalbi u sledeÊim oblastima: stanovawe, koriπÊewe poqoprivrednog zemqiπta, æivotna sredina, zdravstveno osigurawe, socijalna zaπtita, boraËka i invalidska zaπtita i eksproprijacija. Obrazovawe novih organa i ustanova To znaËi da se u tim oblastima upravni postupak okonËava pred pokrajinskim organima i da u tim oblastima republiËki organi nemaju baπ nikakvu nadleænost. A to je samo joπ jedna potvrda da Êe pojedini pokrajinski organi biti istinski dræavni organi. Za poËetak je uzeto sedam oblasti verovatno u nadi da Êe vremenom, baπ kao po Ustavu iz 1974, celokupna vojvoanska uprava biti dræavna. A onda Êe sada joπ pritajeni autonomaπi u DS-u i SPS-u izaÊi sa predlogom da se i sudska kontrola ustavnosti i zakonitosti okonËava na pokrajinskom nivou na teritoriji AP Vojvodine, Ëime bi vojvoanska dræavnost bila zaokruæena. Upravo ovih dana, posle teπkih pregovora sa Meunarodnim monetarnim fondom i odustajawa od oporezovawa sirotiwe (sa viπe od 12.000 dinara meseËno) da bi se dalo bogatima, naπi glavari se neprestano zakliwu da Êe smawiti dræavne izdatke i javnu potroπwu, te da neÊe dozvoliti da se zaposli ijedan novi Ëinovnik, nego da Êe Ëak postepeno smawivati broj zaposlenih u javnoj upravi i javnim preduzeÊima. I dok svojom levom rukom piπu takva varqiva saopπtewa za naivnu javnost i sumwiËavi MMF, u isti mah svojom desnom rukom ispisuju nacrt Zakona o utvrivawu nadleænosti AP Vojvodine kojim se predvia uspostavqawe 10 novih upravnih organa, ustanova i javnih preduzeÊa. To su: Razvojna banka AP Vojvodina, Javno preduzeÊe za gazdovawe vodama na teritoriji AP Vojvodine, Pokrajinski zavod za zaπtitu prirode, Javno preduzeÊe za upravqawe nacionalnim parkom Fruπka gora, Javno preduzeÊe za upravqawe æelezniËkom infrastrukturom, Pokrajinski zavod za zdravstveno osigurawe, Zavod za javno zdravqe AP Vojvodina, Pokrajinski fond za penziono i invalidsko osigurawe, Pokrajinska sluæba za zapoπqavawe i Robne rezerve AP Vojvodine. Kako se na ovaj naËin ispoqavaju dve bitno razliËite pa i suprostavqene liËnosti u naπim glavarima, mogli bismo brzopleto zakquËiti da oni boluju od πizofrenije koja dovodi do udvajawa liËnosti i skoro potpunog prekida veza izmeu leve i desne hemisfere mozga. Naravno da nije posredi nikakva duπevna bolest nego obiËna, a naæalost i uËestala moralna pokvarenost. Za te qude je dræavnost Vojvodine iznad svega, pa stoga se za ovih 10 novih organa, ustanova i javnih preduzeÊa po svaku cenu mora namaknuti odgovarajuÊi novac i to naravno iz javnih prihoda, odnosno republiËkog buxeta. A da bi se tim autonomaπima u Novom Sadu dala nova velika materijalna sredstva, ona se od
Iskra 1.maj 2009.
drugih moraju oduzeti. NeÊe se naravno oduzeti od gospode MiπkoviÊa, Beka, NicoviÊa, DragiÊa, KostiÊa, RodiÊa i wima sliËnih nego od sirotiwe, jer je to najlakπe. Drugim reËima, biÊe mawe para za penzionere, trudnice, maloletnu decu, socijalno ugroæene, nezaposlene, ake i studente, a znatno viπe za autonomaπe u Novom Sadu koji postojano i uporno grade i zaokruæuju svoju novu dræavu. Ovo je naravno prilika da æute i ruæiËaste Ëelnike podsetimo da Êe u Novom Sadu uskoro biti novih lukrativnih radnih mesta, pa svako ko ima nezaposlenu æenu ili muæa, decu, unuke i daqe roake, svastiku, qubavnicu i bliskog prijateqa nezavisno od wegove seksualne orijentacije, neka poæuri da na vreme, Ëim se osnuju novi pokrajinski organi, ustanove i javna preduzeÊa, zaposli svoje najbliæe! A treba raËunati bar sa 500 novih radnih mesta. Pri tom Êe se verovatno ubrzo davati i stambeni krediti iz posebnog fonda Razvojne banke AP Vojvodina, koja bi svoj poËetni kapital dobila - a odakle bi inaËe? - iz republiËkog buxeta. Jer, πta viπe doprinosi razvoju vojvoanske dræavnosti od ulagawa u autonomaπke kadrove? Konvalidirawe protivustavnosti Kada su se prilikom rasprave o predlogu Statuta AP Vojvodine u struËnoj javnosti pojavile brojne kritike da on sadræi Ëitav niz neustavnih odredaba, Bojan PajtiÊ, Tomaπ Horhec i druge autonomaπke perjanice uveravali su sumwiËavu javnost da to nije taËno i da uvaæeni konstitucionalisti, profesori Ratko MarkoviÊ, Vladan KutleπiÊ, Zoran LonËar i drugi, nisu dobro razabrali smisao ni staturanih ni ustavnih odredaba. »ak je javno zamereno i Svetom arhijerskom sinodu Srpske pravoslavne crkve, koji je u svom saopπtewu, pored ostalog, istakao da se tim predlogom Statuta Vojvodini protivustavno dodequje ius contrahendi (pravo da zakquËuje meunarodne ugovore) i ius representationis (pravo predstavqawa u inostranstvu). Pokazalo se, meutim, da nisu krivo tumaËili Ustav i predlog Statuta oni koji su to tvrdili, nego da su bezoËno lagali oni koji su to iz Novog Sada osporavali. Naime, Ëlanom 3 ovog nacrta zakona AP Vojvodini se daje pravo da "zakquËuje meuregionalne sporazume" i da "moæe osnivati predstavniπtva u regionima Evrope". A to znaËi da ona to pravo do sada nije imala, te da su ranije formulisane odredbe predloga Statuta oËigledno bile protivustavne, pa Êe potowim zakonom biti neophodno da se prethodno uËiwene protivustavnosti post festum konvalidiraju. Tako se iznova uveravamo da su u autonomaπkoj laæi kratke noge, a dugi repovi. Jedino nije jasno dokle Êe predsednik Boris TadiÊ trpeti da ga autonomaπi u vlastitoj stranci neprestano ucewuju da poveÊa nadleænost Vojvodine i time automatski smawi nadleænost Srbije na Ëijem je Ëelu. Pa nije vaqda da on zaista veruje da Êe on biti veÊi predsednik ako je dræava kojom rukovodi mawa! NSPM, 8.4.2009. <www.nspm.rs>
Iskra 1. maj 2009.
Razgovor sa ruskim ambasadorom
ZAHLA–EWE ODNOSA SA RUSIJA USLED PROEVROPSKE POLITIKE BEOGRADA Ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin izjavio je danas da Moskva nikad nije bila protiv evropske perspektive Beograda, ali je istakao da kao otvoreno pitawe ostaje kako Êe se prijem Srbije u Evropsku uniju odraziti na wene odnose sa Ruskom Federacijom. "Pogreπno nas optuæuju da smo protiv evropske perspektive Srbije jer to nije istina, ali ostaje pitawe kako Êe to uticati na naπe odnose", rekao je Konuzin za okruglim stolom "Spoqna politika savremene Rusije". On je na skupu odræanom u Ruskom domu u Beogradu ukazao da Êe prijemom Srbije u EU, na prvom mestu, prestati da vaæi Sporazum o slobodnoj trgovini izmeu Srbije i Rusije, ali da Êe, i iz "institucionalnih razloga", nastati promene u celokupnim odnosima dve zemqe. "Vi ste danas 'ærtva' evropske solidarnosti jer se veÊina zemaqa EU, naspram jedne do dve zemqe, zalaæe za ulazak Srbije u EU, ali da li Êe te i vi 'sutra' ispoqavati evropsku solidarnost na πtetu Rusije", upitao je ruski ambasador. Nadovezujuwi se na prijem Srbije u EU, Konuzin je prokomentarisao eventualno Ëlanstvo zemqe u NATO, istiËuÊi da prikquwewe Srbije Alijansi "neÊe predstavqati pretwu tim pre πto Êe i svet izgledati drugaËije kada do toga doe". Konuzin je ponovio stav Rusije da se protivi πirewu NATO-a na wenim granicama iz razloga πto to neÊe doprineti vewoj bezbednosti u Evropi i dodao da Moskva nije protiv saradwe sa tim vojnim savezom. Podsetivπi da je Srbija zvaniËno zauzela neutralan stav prema prijemu u NATO, ruski ambasador je rekao da se u stvarnosti radi na pribliæavawu Alijansi i primeni wenih standarda i dodao da NATO predstavqa jedini faktor bezbednosti na Kosovu koji moæe svojim delovawem da utiËe na regionalnu stabilnost. Konuzin je ponovio da Rusija sledi politiku srpske vlade kad je u pitawu Kosovo, izrazivπi sumwu u delovawe misije EU na Kosovu koja Êe, prema wegovom miπqewu, da sprovodi u delo plan Martija Ahtisarija.
Kosta »avoπki
10.4.2009.
Tanjug
13
POMETWA U « »OKOLADNOM CARSTVU PoËetni rezultati aktuelnog evrotesta, najblaæe reËeno, idu uglavnom naruku evroskepticima „U svetu postoji jedno carstvo/ u wemu caruje drugarstvo/ u wemu je sve lepo, u wemu je sve neæno/ u wemu se sve raduje. /Tamo su kuÊe od Ëokolade/ prozori su od marmelade/ tamo svako radi ono πto hoÊe/ tamo raste svako voÊe.” Ne podseÊaju li vas ovi simpatiËni stihovi iz poznate deËje pesmice na predstavu kakva je u Srbiji godinama stvarana o Evropskoj uniji i koju uveæbani hor srpskih evrounionista neprestano peva sa govornica, stranica i ekrana mawe-viπe svih naπih medija? NATO je tokom svih ovih godina - bar kada je reË o wegovom odnosu prema Srbiji i Srbima uveliko i s pravom proskribovan. SAD su u posledwe dve decenije svojim balkanskim angaæmanom koji je uvek nekako ispadao suprotstavqen srpskim nacionalnim i dræavnim interesima drastiËno pokvarile svoj inaËe veoma dobar „savezniËki” imix u oËima veÊine Srba, pa Ëak i prozapadne srpske inteligencije. Ali Evropska unija - e, to je veÊ neπto drugo. EU je sveta krava srpske medijske i politiËke scene. Mi danas u parlamentu imamo, istina, nevelike stranke koje se otvoreno zalaæu za priznawe nezavisnosti Kosova, imamo one koji ne priznaju Ustav Srbije, imamo one koji Vojvodinu vide kao (kon)federalnu jedinicu, labavo povezanu sa ostatkom „uæe” Srbije, imamo zagovornike gejbrakova, imamo one koji kaæu da bi voleli da Srbija postane ruska gubernija - ali joπ uvek nemamo ni jednu jedinu stranku koja bi bila protivnik ulasku Srbije u Evropsku uniju. Kada se radi o odnosu prema EU onda Ëak i radikali postaju neuobiËajeno obazrivi i taktiËni. Ne raËunajuÊi „©eπeqev testament”, svi istupi radikalskog prvog eπelona imali su gotovo u dlaku istu strukturu. Ne, nisu oni „protiv Evrope”, saËuvaj boæe, jedino πto ne æele u EU po svaku cenu i pod poniæavajuÊim uslovima. Isto tako, KoπtuniËini i IliÊevi „narodwaci”, to je bio i wihov zvaniËan stav tokom posledwe predizborne kampawe, navodno su „samo æeleli da se razjasne sa naπim evropskim prijateqima oko toga u kojim granicama vide i priznaju Srbiju”. A o ostalima, na primer, onima iz vladajuÊe koalicije, da i ne govorimo. Dovoqno je samo podsetiti da Srbija u ovom trenutku jednostrano primewuje prelazni trgovinski sporazum sa EU, koji je, inaËe, zamrznut od strane Brisela, a koji Êe dræavu samo u ovoj godini koπtati izmeu 200 i 300 miliona evra. I tu odluku je donela vlada Ëiji Ëlanovi najiskrenije ne znaju - a i ozbiqni ekonomski struËwaci se u tome slaæu - da li Êe i na koji naËin ova zemqa uspeti da bez haosa i
14
bankrota preæivi narednih πest meseci. DelimiËno kao rezultat naπe æeqe i frustracije, a delimiËno wihove veπte propagande (malo je poznat, a joπ mawe pomiwan podatak da na sopstvenu reklamu i promovisawe „evropskih vrednosti” EU troπi oko tri milijarde evra godiπwe, od Ëega makar neka mrvica zavrπi i na stolu naπih EU horovoa), u Srbiji se zapatio jedan neobiËan soj evrofanatika koji viπe vole Uniju viπe nego tatu i mamu - a o dræavi i otaxbini da i ne govorimo. Interesantno je da je povodom moje prve ovogodiπwe kolumne („Oskudacija”, „Politik” 12. januara), meu stotinak prispelih komentara, gotovo bez ikakvog odjeka ostala teza da Êe Evropska unija narednih meseci do godinu-dve doslovno polagati test svoje odræivosti. „Verujem da Êe ova ekonomska kriza i ova godina dati konaËan odgovor na dilemu o stvarnim kapacitetima Evropske unije, tj videÊe se da li wena sadaπwa organizacija predstavqa adekvatnu formu za odgovor na krupne ekonomske izazove ili su nacionalne dræave joπ uvek najboqa i najvitalnija struktura za suoËavawe sa izazovima savremenosti”. Treba reÊi da poËetni rezultati ovog evrotesta, najblaæe reËeno, idu uglavnom naruku evroskepticima. Ne samo πto kriza ozbiqno potresa Ëak i tradicionalno stabilne „staroevropske” ekonomije, ukquËujuÊi i one najjaËe - NemaËku, Italiju i Francusku - nego se pred naπim oËima uruπava i ono mnogohvaqeno evropsko jedinstvo i solidarnost. Elem, pokazalo se da u mitologizovanom „evropskom carstvu” uopπte ne caruje „drugarstvo” i daleko od toga da je „sve lepo” i „neæno”, nego svako i te kako vodi prvenstveno raËuna o sopstvenim interesima, o svojoj ekonomiji, svojim radnicima, svojim bankama i svojim kompanijama. Uprkos zakliwawu da „ne sme biti zatvarawa i protekcionizma”, Britanci spasavaju svoje banke, a Francuzi i Italijani svoju automobilsku industriju. A do juËe najveÊi evroentuzijasti Nemci, saËinili su sopstveni plan za izlazak iz krize i hladno odbili apele maarskog premijera –urËawija da se se oformi poseban fond od oko 150 milijardi evra za pomoÊ posrnulim istoËnoevropskim ekonomijama. Pitam se samo da li Êe i kada jednom i Srbi shvatiti da je im gruba srpska koπuqa ipak bliæa od evropskog kaputa? Politika, 3.3.2009.
–ore VukadinoviÊ glavni urednik Ëasopisa „NSPM”
Iskra 1.maj 2009.
KAMPAWA ZA ULAZAK U NATO NA GODI©WICU BOMBARDOVAWA SRJ Sve smo mogli oËekivati kad je u domaÊim medijima obeleæavana desetogodiπwica bombardovawa: i ignorisawe i minimizirawe znaËaja ove bolne teme, i romantiËne individualne priËe (o pilotima) i priËe o "MiloπeviÊevoj krivici" i nemuπto-kukavne izjave o "avio-kampawi" i o "intervenciji koja se mogla izbeÊi" i πtoπta drugo, ali ne i otvoreno zagovarawe ulaska u NATO od strane domaÊih NATO lobista. OËekivali smo i kampawu NVO sektora o zloËinima srpskih formacija nad "nevinim pripadnicima OVK" kao i razliËite vrste spinovawa s ciqem da se skrene paæwa sa prave teme: ko je odgovoran za bombardovawe, koji su bili povodi i uzroci tog rata i πta se zapravo deπavalo iza medijskih kulisa "humanitarne intervencije"? Ali, ipak, promocija NATO pakta i wegovih "vrednosti" na desetogodiπwicu NATO bombardovawa Srbije prevazilazi sve ove zamene teza i manipulacije. To nije samo bezobrazluk, veÊ i prst u oko naπem narodu, to je otvoreno potcewivawe inteligencije i povreda traumatizovanih (o)seÊawa. NATO linija podele NATO lobisti su bez imalo oseÊaja za vreme i mesto propagirali svoju "firmu" u momentu kad smo se svi priseÊali uæasa i poniæewa koji nam je NATO priredio 1999. (ali i ranije, bombama na Republiku Srpsku i logistikom proterivawa Srba iz Hrvatske). Wihovi argumenti su bili u stilu: svi idu u NATO, pa moramo i mi, a ubrzo Êemo biti okruæeni zemqama koje pripadaju ovom vojnom paktu. SliËan argument se mogao Ëuti i 1941, oko ulaska u Trojni pakt: "svi oko nas su u paktu", "velika je to sila zapadna", "ne treba ih qutiti" i tome sliËno. To πto su druge zemqe u okruæewu uπle u NATO ne znaËi da i mi moramo, naroËito stoga πto se to od nas i ne traæi zvaniËno, niti je to uslov za status "veËitog kandidata za ulazak u EU", Ëemu naπa vlast toliko revnosno teæi. Postoje zemqe koje su u EU, a nisu u NATO-u, kao i one koje su, poput ©vajcarske, neutralne i okruæene NATO zemqama, pa im to nimalo ne smeta da budu bogate i napredne. Danas, voditi neutralnu politiku je znak mudrosti. Drugi argument je joπ slabiji: ulaskom u NATO, biÊemo bezbedniji i mawe Êemo morati da ulaæemo u vojsku. Bezbednost unutar ovog vojnog saveza je priliËno diskutabilna u turbulentnom svetu u kome NATO redefiniπe svoju ulogu, to jest od defanzivnog saveza ide u pravcu intervencionizma. UÊi sada u NATO znaËi uÊi baπ u
Iskra 1. maj 2009.
fazu kad ovaj vojni savez moæe uÊi u razliËite konflikte na Istoku, a to znaËi i obaveza uËestvovawa u wima. Da li iko pametan danas na samom pragu velike ekonomske krize (koje po pravilu raaju konflikte) moæe da garantuje da naπi momci neÊe uËestvovati u vojnim operacijama po imperijalnim ratiπtima zapadne vojne alijanse. O nekom ovakvom "aranæmanu" bi se eventualno moglo razmiπqati ako bi se doπlo u poziciju da se "trguje" oko statusa Kosova i Republike Srpske. No, kako o tome nema ni reËi, mi i nemamo nikakav politiËki ili strateπki interes da razmiπqamo o ulasku u NATO. Naprotiv, imamo mnogo razloga da budemo protiv ulaska u vojni savez koji nas je æestoko bombardovao. Pre svega, reË je o oËuvawu minimuma nacionalnog dostojanstva koje bi pred sobom, precima i potomcima, izgubili takvim servilnim ponaπawem. Da mi molimo wih koji su nas zasipali bombama da nas prime i da i time potvrdimo prihvatawe svoje krivice za bombardovawe i gubitak Kosova je dno dna i moralno i qudsko. Takav akt vlasti bi u veÊem delu javnosti bio, s pravom, doËekan kao akt kolaboracije sa okupatorima Kosova i doveo bi do velike podele. Tako bi se produbili stari i generisali novi srpski raskoli, πto nam sigurno nije potrebno. »ak i da su zagovornici Natointegracija u pravu: da bi ulazak u ovaj vojni savez popravio naπe πanse za ulazak u EU i da bi nam neπto znaËio u smislu bezbednosti, u πta ne verujemo, on bi doneo veliki oseÊaj stida i ogorËewe javnosti. Rane nisu joπ zaceqene. A svaka politika koja potiskuje istinu i generiπe raskole, naroËito one nepotrebne, jeste loπa i neproduktivna. Ona Srbiju blokira i ne moæe nikako voditi napretku i dobru. Povodi i uzroci rata Da bismo bili svesni svoje pozicije u odnosu prema NATO-u i prema Americi koja ga kontroliπe, moramo razumeti uzroke rata 1999. Uzroke treba odvojiti od povoda, uËi nas prva lekcija istorijskog znawa. Kao povod, viπe ne figurira onaj inscenirani RaËak. Ostalo je u zapadnim medijima priliËno πiroko postavqena teza o represiji srpskih organa vlasti nad "neduænim Albancima". Da bi se ta teza ojaËala i Haπki sud presuuje drakonski srpskim oficirima i vojnicima, a amnestira albanske teroriste. U tu kampawu dokazivawa srpske krivice, preko denuncirawa srpskih policajaca, ovih meseci se ukquËilo i nekoliko pronatovski orijentisanih NVO organizacija i medija.
15
Kampawa za... No, bez obzira na sve, to nikako ne predstavqa uzrok rata. Onaj ko misli da je "ugroæenost Albanaca" pokrenula imperijalnu maπineriju, nema πta da traæi u politici i u promiπqawu fenomena modernog rata. Uzroci ovog rata, kao i drugih ratova koje pokreÊe zapad predvoen Amerikom su ozbiqni: pre svega ekonomski, strateπki i geopolitiËki. Amerika je ovim ratom disciplinovala NATO (tj. Ëlanice EU), napravila novi prodor na istok (posle Dejtona i Bosne), zaposela strateπku "kosovsku tvravu" u centru Balkana i posredno podvrgla sebi Srbiju. Sekretar za energetiku SAD je u vreme bombardovawa rekao da je Srbija napadnuta, jer se ne moæe dopustiti da na strateπkim putevima i energetskim komunikacijama bude neposluπna zemqa. Nigde nije spomenuo Kosovo i ugroæene Albance i nije lio "krokodilske suze" za wima kao britanski premijer. Za ovaj rat su lobirali i vojnoindustrijski kompleks, zainteresovani finansijski krugovi i πvercerskomafijaπki karteli, koji imaju jake veze sa korporativnim i bezbedonosnim strukturama. Kao i svaki rat koji vodi SAD, on je konvergenta interesa dominantnih insajderskih lobistiËkih grupa koje pripuπtaju i ponekog autsajdera (recimo albanski narko-kartel) koji je pod wihovom kontrolom. Zbog Ëega je danas bitno biti svestan pravih uzroka rata (o kojima se malo priËa u domaÊim medijima, jer to nije politiËki korektno)? Zbog toga πto pravi uzroci i motivi i daqe postoje i oni su trasirali politiku SAD i posle 1999. Agresija na Srbiju se nastavila i posle 1999, ali neoruæanim sredstvima. Pritisci, ucene, medijski rat i finalizacija procesa oduzimawa Kosova kroz simulaciju pregovora je nastavak agresije prema Srbiji koja i danas traje. Pritisci oko prihvatawa Euleksa, oko formirawa "podobne vlade" i oko "vojvoanske autonomije", kao i oko "dovrπavawa saradwe sa Hagom" jesu deo istog procesa slamawa otpora Srbije i legalizacije agresije iz devedesetih. Kada Srbija konaËno prihvati krivicu za bombardovawe kroz medijsko ispirawe mozga, kad "haπka istina" postane neporeciva, kad vlast prihvati institucije "nezavisnog Kosova" (i bez formalnog priznawa), kad poËnemo moliti za ulazak u NATO, onda i neÊemo imati prava da kaæemo da je to bio nepravedni rat i da je na snazi okupacija dela teritorije Srbije. Svaki sukob, vojni i nevojni, jeste sukob dve voqe u kome jedna pobeuje kada druga bude slomqena, i kada s druge strane nema viπe znaËajnijeg otpora. Sukobi i ratovi, vidqivi i nevidqivi, jesu sukobi duhova, i zapoËiwu i zavrπavaju u duhovnoj sferi. Stoga NATO pobed-
16
nicima nije bilo dovoqno πto su Srbiju naterali da se povuËe sa Kosova i da toleriπe okupaciju, veÊ su æeleli da se kroz pregovore, haπko sudiliπte i medijske kampawe slomi otpor Srbije prema okupaciji Kosova i nametnutoj globalistiËkoj "istini o devedesetim". Situaciju oko rata 1999. je najboqe opisao jedan tadaπwi komentar u Vaπington postu gde se, otprilike, reklo da Amerika nije pobedila Srbe i srpsku vojsku koja je bila spremna i daqe da se bori, ali je pobedila srpsku, pre svega beogradsku elitu, koja nije bila spremna ni da u skloniπtima boravi, niti da se odrekne lagodnosti putovawa i letovawa. Posledwih desetak godina se pokuπava i to "ispraviti" kroz "reformu vojske" i medijsko delovawe na svest graana Srbije s ciqem prihvatawa "stawa na terenu" kao jedino moguÊeg i nepromewivog ili kroz nametawa oseÊaja "srpske krivice" da bi se legalizovala otmica identitetski kquËnog prostora - Kosova. Xejmi ©ej je rekao da NATO moæe spokojno bombardovati Srbe, jer Êe ovi to brzo zaboraviti. Naæalost, sluπajuÊi naπu politiËku i intelektualnu elitu i gledajuÊi neke medije ili naslovne stranice novina 24. marta (recimo Blic to nije imao na naslovnoj strani ni kao mawu vest) vidimo da je Xejmi bio skoro u pravu. Mi smo u velikoj meri potisnuli seÊawe na ovo bombardovawe ili pak pokuπavamo da amnestiramo agresora nemuπtim izjavama vodeÊih politiËara o "vazduπnim kampawama", vaqda da bi nam "–ura oprostio πto nas je tukao". SeÊawe na bombardovawe i otmicu Kosova od strane NATO-a se pokazuje kao izuzetno vaæno, ne samo da bismo saËuvali ono malo nacionalnog dostojanstva, nego i da bismo, moæda, nekada u buduÊnosti bili u prilici da osporimo "nezavisnost Kosova". Ono je od vitalne vaænosti, jer 1999. i Kosovo mogu biti identitetski kamen temeqac nacionalnog okupqawa i jedinstva u veku globalizacije koja ukida posebnosti (individualne, kulturne i nacionalne). Ulaskom u NATO bi se obavezali na pogubni zaborav i na prihvatawe secesije Kosova. Nasuprot tome, seÊawe na 1999. i na Kosovo jeste ona nit koja povezuje naπe qude u zemqi i rasejawu i moæe imati ulogu dvomilenijumskog seÊawa na "izgubqeni Jerusalim" koje je integrisalo Jevreje πirom sveta, te na kraju dovelo do obnove dræave Izrael. Narodi koji se ne seÊaju svojih kquËnih datuma i svojih svetiwa prestaju da budu zajednice, te time sebe dobrovoqno iskquËuju iz istorije. PamÊewe onoga πto nas odreuje, a tu je kquËno istorijsko iskustvo, jeste uslov opstanka, pa i napretka jedne zajednice. NSPM, 28.12.2009. <www.nspm.rs>
Branko Radun
Iskra 1.maj 2009.
Prof. Dr Kaplan BUROVI∆, akademik
ALBANSKI LEKSIK SVEDO»I DA ONI NISU AUTOHTONI U mom delu KO SU ALBANCI? (izdawe na srpskom 2007, na engleskom 2008) posvetio sam Ëitavo poglavqe tzv. autohtoniji Albanaca na prostorima gde danas æive. Tamo sam naveo niπta mawe veÊ sedam dokumenata, Ëiwenica i argumenata, kojima se nedvosmisleno dokazuje da Albanci nisu autohtoni ne samo na Kosmetu, veÊ ni u samoj Albaniji. Izmeu ostalog, tamo sam rekao i ovo: "Argumentum ponderantum, non numerantum! I pored toga, ako ovih sedam argumenata nekome izgledaju malo, spremni smo da mu navedemo joπ drugih sedam, pa i 70". Jedan od tih argumenata (tamo je porean pod brojem 2) jeste i ALBANSKI JEZIK. Tu doslovno kaæemo: "Kako se zna, albanski jezik je indo-evropski, a to znaËi da su i oni istog porekla kao i svi drugi indo-evropski narodi, konkretno: Grci, Vlasi, Srbi, Crnogorci, Makedonci - odnosno da su doπqaci u Evropu i na Balkan iz Azije, iz Indije, kolevke ËoveËanstva, i sanskritskog jezika, majke svih indoevropskih jezika. Kad bi Albanci bili autohtoni, wihov jezik ne bi bio indo-evropski. Ovo je jedno nepobitno svedoËanstvo da oni nisu autohtoni nigde na Balkanu, pa ni u Evropi, kao πto je bela, æuta ili crna koæa Amerikanaca svedoËanstvo da nisu autohtoni tamo, ma da su, moguÊe, mnogi od wih sada i zaboravili odaklen su im na ameriËki kontinent stigli preci". I ne samo indo-evropska karakteristika jezika Albanaca! Da oni nisu autohtoni dokazuju nam i wihove najobiËnije reËi, kao πto su naprimer a n i j e (srp. brod), l i m a n (srp. luka), mrezhë (srp. mreæa), l e v r e k (srp. branac) i niz drugih. Od vremena je reËeno da Albanci nemaju pomorsku i ribarsku terminologiju, Ëime nam je nemaËki linguista, akademik, prof. dr Gustav Vajgand (G.Weigand, 1860-1930) dokazao da Albanci nisu ni Iliri. Ovo je jedan od wegovih 12 Ëuvenih argumenata, koji su prevedeni, objavqeni i prodiskutirani (pa i usvojeni!) od svih nauËnika sveta. ©taviπe, i od samih albanskih trezvenih nauËnika, linguista, istoriËara i akademika, kao πto su akademik, prof. dr Eqrem ∆abej (1908-1980), dr Ardian Klosi, Ardian Vehbiu, Fatos Qubowa i puno drugih. Bez obzira na to πto je nauËni svet prihvatio istinu o poreklu Albanaca, albanske vlasti, podræane od svojih oπkopqenih nauËnika i, posebno, od neukih qudi, pa i od svojih klarkova u inostranstvu, nastavqaju da udaraju u bubweve svoje autohtonije i porekla od Ilira, pa su time preplavili svoju literaturu, poËev od bukvara, koji stavqaju u ruke svojoj deci od prvog dana stupawa u πkoli, pa sve do "nauËnih" studija i disertacija, posebnih izdawa wihove Akademije "nauka". Za one, koji su æeqni istine, analiziraÊemo pomenute reËi.
Iskra 1. maj 2009.
1. ANIJE.- Ova reË, u albanskom jeziku, danas je opπta. Svetski nauËnici, koji su se bavili wenom etimologijom, kao Gustav Majer (Meyer, 1850-1900) rekli su od vremena da je ona uπla u albanski jezik iz arabskog jezika. S wim su se sloæili svi albanolozi, meu kojima spomiwemo dobro poznatog austrijskog akademika, prof. Dr Norbert Jokl (1877-1942, inaËe poznat kao veliki prijateq albanskog naroda), pa i naπeg akademika, prof. dr Ivana PopoviÊa. Jedini koji se tome sprotivio je Nemac M.E. Schmidt, koji ovu reË uporeuje sa nem. Schiff "brod". On pretendira da se u visokom staro-nemaËkom jeziku scif upotrebqava za "sud-sue", na albanskom "enë". PolazeÊi od ovoga, E. ∆abej pretendira da i kod predmetnog apelativa imamo albansku reË anë, proπirena sa -i. Za samu reË anë (koja na albanskom jeziku znaËi "strana") pretendira da je albanska reË enë. ZnaËi, po E. ∆abeju imamo ovaj razvoj: ENË>ANË + I>ANI + JE = ANIJE. U nastavku E. ∆abej piπe doslovno: "Ova etimologija dokazuje se sada sa ovim πto enët (enë uji) (sue - sue za vodu) u Ulciwu su "sred-stva plovidbe" (barka, πalupa itd.), enët e mëdhaja (veliko sue) "velika sredstva plovidbe", enët e vogla (malo sue) "mala sredstva plovidbe"".1) Pre svega treba da znamo da pretendirawe E. ∆abeja, da se u Ulciwu upotrebqava apelativ enë za "plovna sua", nije istina. Niko u Ulciwu do danas nije nazvao plovila "enë", ni samostalno, niti uz atribut "e ujit" - "plovna". Izvolite videti Izdawe Akademije nauka Albanije FJALOR i gjuhës së sotme shqipe, Tirana 1980, str. 429, gde se uz reË ENË daju sva znaËewa, ali nikako i znaËewe za plovna sredstva. Zatim, albanski jezik poznaje prelaz kratkog -a- u -e-, (dash>desh, thas>thes), ali ne i prelaz e:a. Akademik ∆abej je, u ovom sluËaju, nauci pretpostavio politiku Partije (kako ga to naredio Enver Hoxa!), skliznuvπi ovako sa pozicija nauËnika na pozicije politiËara i propagandiste. Iz istorije znamo da su 157.. godine Turci osvojili Ulciw. U borbi za ovaj grad Turke su snaæno pomogli Arabqani, gusari-pirati Severne Afrike. Po zauzeÊu Ulciwa, u opustoπeni grad su se nastanili za stalno niπta mawe veÊ 400 od tih pomenutih Arabqana, koji su tu doveli i svoje porodice, i bavili se iskquËivo pomorstvom. Turaka je bilo sasvim malo: komandni kadar garnizona, koji je isto tako doveo tu i svoje porodice. Tada je u Ulciwu vladajuÊi jezik bio arabski, poπto su prethodno stanovniπtvo ili pobili, ili prodali kao robqe po træiπtima Balkana, Azije i Afrike. Tek kasnije poËiwu u grad da se uπuwaju naπi Crnogorci, pa uz wih i po koji Albanac. NemajuÊi svoju pomorsku i ribarsku terminologiju, ovi su Albanci uzajmqivali od drugih te reËi, pa su tako od Arabqana uzajmili i wihovu reË ANIJE, zatim i srpske i turske reËi, ne samo iz
17
Albanski leksik... pomorsko-ribarske terminologije, veÊ i iz terminologije drugih oblasti æivota. Ovo nam potvruju i ostale reËi, koje Êemo analizirati. Turci su skoro dva veka prije Ulciwa osvojili jadransko-jonsku obalu danaπwe Albanije. Tako Valonu, znaËajno pristaniπte Juæne Albanije, Turci su osvojili joπ 1417. godine, oduzevπi je Ruini BalπiÊ. Turci su se tu bavili i pomorstvom i ribarewem. Postavqa se pitawe: Zaπto Albanci nisu uzajmili od Turaka tu reË? Odgovor je jednostavan: Tada u Valoni nije bilo Albanaca. A ako je i bio koji, taj nije ni pogled bacao prema moru, kamoli i da se bavio pomorstvom. Albanci su siπli iz unutraπwosti u Valoni, sa albanskih gora, tek u XVII veku, kako sami Albanci priznaju - dræeÊi pogled prema gorama, gde su ostavili svoja stada. Do tada u Valoni je preko 50% stanovniπtva bilo jevrejsko. Ostala polovina se sastojala od Grka, Vlaha, Srba i Srbo-Makedonaca, Turaka. Tu je i Roma, Cigana, bilo viπe od Albanaca. Veliki savremeni albanski prijateq, dr. Robert Elsie, priznaje da su albanski primorski gradovi do XVII veka bili nastaweni preteæno grËkim, srpskim i italijanskim stanovnicima, pa i sam Skadar, πto nam u ostalom kaæu i sami stanovnici tih gradova i tih vremena. Meu wima i poznati savremenik i istoriËar Skenderbega - Marino Barletius. 2. LIMAN.- Apelativ liman = "luka, zaliv" je grËka reË. Ona je opπta u albanskom jeziku. Da su Albanci od vremena bili tu, na obali mora, oni bi je sigurno uzeli od Grka, ili bi imali svoju. A poπto nisu bili tu u vreme Grka, oni su je uzajmili od Turaka, koji su je za sebe uzeli od Grka, πto priznaju i albanski i turski nauËnici. Turke su Albanci naπli u primorske gradove, kad su siπli tu sa svojih gora. ZnaËi, Albanci ovu reË imaju posredstvo turskog jezika, kao πto imaju posredstvom neolatinskih naroda i jezika sve latinske reËi, jer liËno nikada nisu bili u kontakt sa Rimqanima, pa zato nisu ni mogli uzajmiti te reËi iz latinskog jezika, ponajmawe da imaju svoje. Albanci su sa Grcima stupili u kontakt pre Turaka, jer su i stigli u ove krajeve pre Turaka, joπ u IX veku naπe ere. Ali, oni su stupili u kontakt sa Grcima planinskih predela, gde nije bilo luka-zaliva (liman-a) i gde se ovi Grci nisu bavili ni pomorstvom, niti ribarewem. 3. MREZH/Ë,-A.- Ovu reË Albanci su uzajmili iz srpskog jezika - mreæa = "sredstvo za ribarewe". Ona je opπta u albanskom jeziku i albanski nauËnici priznaju da su je uzajmili iz srpskog jezika. Zaπto ovi Albanci uzajmquju ovu reË iz srpskog jezika, ako su na obalama Jadranskog i Jonskog mora autohtoni, pre Srba?! Trebalo bi da imamo obrnut sluËaj: da Srbi uzajme ovu reË od wih! Tako, i ova nam reË dokazuje da su ovi Albanci siπli na obale Jadranskog i Jonskog mora posle Srbo-Crnogoraca i Srbo-Makedonaca, odnosno da nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli ma gde drugo na Balkanu.
18
Naglaπavam ovde da sam ja svugde pisao da su Albanci stigli iz Rumunije u Mat, pokrajina danaπwe Sredwe Albanije, negde u IX veku naπe ere. Nasuprot mene, wihov oboæavani albanolog, akademik, prof. dr Eqrem ∆abej, kaæe da su stigli u X veku nove ere. ZnaËi 100 godina kasnije! I pored ovoga, dok wega oboæavaju kao Boga albanologije, mene sataniziraju kao najveÊeg antialbanca, zato πto sam se usudio da iznesem na svetlost sunca neke istorijske nauËne istine, koje se wima ne sviaju. 4. LEVREK.- Ovaj apelativ je grËka reË. Uopπten je u albanskom jeziku. Ali u ovaj jezik nije uπao direkno iz grËkog jezika, veÊ posredstvom turskog, πto priznaju ne samo turski, veÊ i sami albanski nauËnici. Turci su ti koji su uzajmili ovu reË od Grka, pa su je zatim od wih uzajmili Albanci. Zaπto, ako su ovi Albanci autohtoni?! Trebalo bi da bude obrnuto: da je Turci uzajme od Albanaca! Pomenuti akademik G. Vajgand kaæe da je Turska preselila iz Anadola u Albaniju svoje mornare i ribare da nauËe Albance pomorstvo i ribarewe. Sve nam ovo dokazuje da su na obale Jadranskog i Jonskog mora stigli pre Albanaca i Turci, kamoli Srbi. Albanci unutraπwosti, posebno oni na Kosovo, u Metohiji, dan-danas i ne jedu ribu, ne znaju ni da je gotove, jer se nikada nisu bavili ribarewem, ni na obalama jezera i reka, kamoli na obali mora. Oni su silazili sa svojih gora na obale reka i jezera samo da napajaju svoja stada. Izmeu ostalog, i iz ovoga izvodimo zakquËak da Albanci nisu autohtoni ni u samoj Albaniji, kamoli na Kosmetu. Kako smo to veÊ naglasili, Albanci su stigli na teritoriji danaπwe albanske oblasti Mat u IX veku naπe ere, pa su se u narednim vekovima πirili na teritoriji danaπwe Albanije. A kad su ove teritorije okupirali Turci, oni su, negde u XVII-XVIII veku poËeli da se πire i preko ovih granica, na teritoriji Crne Gore, Srbije (Kosovo i Metohija), Makedonije i GrËke. ©toviπe, oni prelaze i mora, pa se nastawuju u Italiji, a kopnom su stigli do Austrije i ©vajcarske, na Zapad, dok su na Istok stigli do Rusije. U posledwe vreme oni su stigli i preko okeana, u Americi i Australiji, gde iz dana u dan moæemo oËekivati da izjave da su i tamo autohtoni. Jedan je Albanac veÊ izjavio da su oni izgradili i Tokio u Japanu i da je po etimologiji i ta reË wihova, albanska, od wihovog apelativa tokë = "zemqa". Nova grupa albanskih nauËnika, na Ëelu sa istoriËarom Ardian Vehbiu, posle "pada" terora Envera Hoxe, suprotstavila se falsifikovanoj istoriji albanskog naroda, i pored svakojakih pretwi i masa, koje se preduzimaju protiv wih od vlasti. Oni imaju potrebu za naπu svestranu podrπku, jer samo oni mogu osvestiti albanski narod i uËiniti ga da se otrese faslifikovane istorije i rasistiËke indoktrinacije. 26.3.2009. ANTIC.org-SNN ___________________ 1) ∆ABEJ, Eqrem: STUDIME ETIMOLOGJIKE NË FUSHË TË SHQIPES, tom II, Tirana 1976, str. 52.
Iskra 1.maj 2009.
ZAVR©NI DOKUMENAT ME–UNARODNE KONFERENCIJE odræane u Beogradu, 23. i 24. marta 2009. Beogradski forum za svet ravnopravnih , u saradwi sa nezavisnim udruæewima u Srbiji i u koordinaciji sa Svetskim savetom ya mir, odræao je 23. i 24. marta 2009. godine u beogradskom Centru „Sava” Meunarodnu konferenciju pod nazivom „Ciqevi i posledice agresije NATO na SR Jugoslaviju (Srbiju i Crnu Goru) - 10 godina posle”. Konferencija je odræana pod motom - Da se ne zaboravi. U radu Konferencije je uËestvovalo preko 700 nauËnika i struËwaka iz oblasti meunarodnih odnosa i bezbednosti, medija i medicine, kwiæevnici, politiËari i druge uticajne javne liËnosti iz Srbije i 45 zemaqa sa svih kontinenata, osim Australije. Otvarawu Konferencije su prisustvovali predsednica Narodne skupπtine Srbije, Prof. Dr Slavica –ukiÊ DejanoviÊ, ministar za energetiku Prof. Dr Petar ©kundriÊ (TadiÊevi koalicioni partneri iz SocijalistiËke partije Srbije (SPS) Iskra) predstavnici Srpske pravoslavne crkve, boraËkih, omladinskih i drugih organizacija kao i srpskog rasejawa. U ime Vlade Republike Srbije, uËesnicima Konferencije se obratio i goste iz inostranstva pozdravio zamenik predsednika Vlade i ministar unutraπwih poslova, Ivica DaËiÊ (lider SPS; πef Beogradskog foruma, Æivadin JovanoviÊ je takoe Ëlan SPS - Iskra). Konferenciji su prisustvovali ambasadori i visoki diplomatski predstavnici veÊeg broja zemaqa akreditovanih u Srbiji. UËesnici Konferencije odali su poËast qudskim ærtvama stradalim tokom 78 - dnevnog bombardovawa i poloæili vence na spomenike ærvama agresije. Debata u kojoj je sa svojim referatima uËestvovalo preko 60 govornika, protekla je u atmosferi prijateqstva, otvorenosti i solidaqrnosti svih organizacija i pojedinaca koji se bore za mir, razvoj i napredak. UËesnici Konferencije sloæili su se u sledeÊem: Agresija NATO na Jugoslaviju (Srbiju i Crnu Goru) dugo je pripremana osvajaËka operacija sledeÊih globalnih ciqeva: uspostavqawe presedana za vojne napade svuda po svetu; rasporeivawe ameriËkih trupa na Balkanu i ekspanzija NATO na Istok; vojno okruæivawe Rusije; promena meunarodnog pravnog poretka ustanovqenog posle Drugog svetskog rata nametawem sile iznad prava; nametawe koncepta neoliberalnog kapitalizma; slabqewe Evrope i nametawe NATO iznad Ujediwenih nacija. Krajwi ciq je - uËvrπÊivawe ameriËkog koncepta unipolarnog poretka radi uspostavqawa kontrole nad ekonomskim, prirodnim i qudskim resursima na Planeti. ©irewe NATO u Evropi i na drugim kontinentima demonstrira wegovu æequ da bude æanadarmzaπtitnik multikorporativnog kapitala u Ëitavom
Iskra 1. maj 2009.
svetu. Agresiji je prethodila kampawa πirewa laæi i obmana pri Ëemu su posebno koriπÊeni iskonstruisana teza o „izbegavawu humanitarne katastrofe” inscenirani pregovori u Rambujeu i laæni „masakar civila” u RaËku. Agresija, sve πto joj je prethodilo ili sledilo, je izraz duboke moralne i civilizacijske krize vladajuÊih elita Zapada Ëije se posledice, 10 godina posle toga, vraÊaju u vidu duboke svetske krize kojoj se ne nazire kraj. Lideri zemaqa Ëlanica NATO su odgovorni za upotrebu oruæane sile bez odobrewa Saveta bezbednosti, za grubo krπewe Poveqe UN, Zavrπnog dokumenta OEBS-a iz Helsinkia, Pariske poveqe i meunarodnih konvencija Ëime je izvrπen zloËin protiv mira i ËoveËnosti. Oni su odgovorni za smrt preko 3.500 i rawavawe preko 10.000 qudi, od Ëega su dve treÊine civili, za upotrebu zabrawenih oruæja kao πto su projektili sa nuklearnim puwewem (osiromaπeni uranijum), kasetne bombe i hemijska sredstva, za trajno zagaewe zemqiπta, vode i vazduha, kao i za ekonomsku πtetu od preko 100 milijardi USD. NATO je odgovoran πto nije spreËio razarawe i uniπtavawe spomenika srpske kulture na Kosovu i Metohiji, ukquËujuÊi 150 razorenih srpskih crkava i sredwevekovnih manastira Neophodno je utvrditi odgovornost za nagli rast obolelih od opakih bolesti, za qudske gubitke i patwe u proteklih 10 godina πto je posledica radioloπkog i hemijskog zagaivawa zemqiπta, vode, hrane i prirodne okoline uopπte. Srbija ima pravo na naknadu ratne πtete koje joj se ne moæe oduzeti, niti se iko moæe odreÊi tog prava. Vladi Srbije upuÊen je poziv da utvrdi taËan broj civilnih ærtava agresije NATO. O posledicama koriπÊewa radio aktivnih oruæja i hemijskih supstanci oslobaanih namernim bombardovawem hemijskih postrojewa ne sme se Êutati, joπ mawe se to sme prikrivati. UpuÊen je apel Vladi Srbije da obezbedi nezavisnu nauËno-struËnu analizu svih posledica koriπÊewa zabrawenih oruæja, da usvoji plan mera za spreËavawe πtetnih posledica u buduÊnosti i da rezultate analize objavi. Agresija SAD/NATO/EU predstavqa prvi rat na tlu Evrope posle Drugog svetskog rata. To nije bila samo agresija protiv jedne stare evropske dræave, veÊ rat protiv Evrope. Paradoksalno, u kome je sama Evropa uËestvovala. Agresija je izvrπena u nezabeleæenom savezniπtvu izmeu jedne meudræavne vojne organizacije (NATO) i notorne teroristiËke organizacije (OVK/U»K). Taj rat Ëije Êe posledice Evropa oseÊati tokom Ëitavog XXI veka predstavqa veliku istorijsku greπku koju Êe Zapad, pre ili kasnije, priznati ukoliko æeli da izbegne joπ veÊi moralni i opπti sunovrat.
19
Zavrπni dokumenat... Zapad duguje izviwewe Srbiji za ogromne qudske æetve, patwe i razarawa izavana imperijalistiËkom politikom u 20. veku. UËesnici Konferencije izrazili su divqewe i odali najviπe priznawe Vojsci Jugoslavije, odnosno, Srbije, borcima i komandnom sastavu, na visokom patriotizmu, profesionalizmu i hrabrosti u odbrani otaxbine i slobode od agresora. Agresija protiv Srbije i srpskog naroda nastavqena je proteklih 10 godina drugim sredstvima: politiËkim, ekonomskim i propagandnim, razbijawem Vojske Jugoslavije (Srbije) i konaËno, ukidawem SR Jugoslavije. Kulminaciju antisrpske politike Zapada predstavqa ilegalno, jednostrano proglaπewe nezavisnosti Kosova i Metohije, 17. februara 2008. godine i priznavawe te kriminalne NATO tvorevine od strane Ëlanica NATO i EU, sa izuzetkom GrËke, Rumunije, ©panije, SlovaËke i Kipra. Pogreπnom politikom Zapada Kosovo i Metohija kojim upravqaju lideri terorista i mreæe narkodilera pretvoreno je u odskoËnu dasku islamskog ekstremizma i najveÊu pretwu miru i stabilnosti u Evropi. Secesija Kosova i Metohije, weno priznavawe od veÊine NATO/EU Ëlanica predstavqa grubo krπewe osnovnih principa meunarodnih odnosa, onih koji su potvreni i rezolucijom SB UN 1244(1999). Ta rezolucija kao obavezujuÊi meunarodni pravni akt ima trajni znaËaj i zato Srbija treba da insistira da se izvrπe sve wene odredbe koje nisu izvrπene, naroËito odredbe o pravu bezbednost i slobodu kretawa preostalih Srba i drugih nealbanaca koji i daqe æive u enklavama opasani bodqikavom æicom, pravo na povraÊaj uzurpirane privatne i dræavne imovine, pravo na slobodan i bezbedan povratak 220.000 Srba i drugih nealbanaca proteranih u kampawama etniËkog ËiπÊewa i pravo na povratak kontigenata srpske vojske i policije. Srbija nikada neÊe priznati naruπavawe wenog suvereniteta, teritorijalnog integriteta i nacionalnog dostojanstva. Srbija ima neotuivo pravo da brani svoj suverenitet i integritet svim legitimnim sredstvima kao i svaka druga suverena zemqa. Deset godina posle potpuno je jasno da je neposredni ciq agresije bio obarawe sa vlasti legitimnog predsednika SR Jugoslavije Slobodana MiloπeviÊa radi oduzimawa 15% dræavne teritorije Srbije, rasporeivawa amerËkih trupa, uspostavqawa vojnih baza (Bondstil) i radi opπteg slabqewa Srbije kao politiËkog faktora na Balkanu. Isti centri moÊi koji su 1992 - 1995 uËestvovali u razbijawu SFRJ, krenuli su 1999. najpre u oruæanu agresiju protiv SRJ da bi je, potom slabili i konaËno 2006. i formalno ukinuli. Oni danas prikriveno podstiËu separatizme u drugim delovima Srbije. Paralelno, Zapad je angaæovan na reviziji Dejtonsko-Pariskog sporazuma sa ciqem da se ukine Republika Srpska i silom uspostavi unitarna Bosna i Hercegovina suprotno Sporazumu Ëiji je garant Srbija. Deset godina posle agresije NATO, najveÊi deo ekonomskih i prirodnih bogatstva Srbije je u
20
vlasniπtvu korporacija zemaqa uËesnica agresije dok je ameriËkim i NATO trupama dat diplomatski status, prava koja u sopstvenoj zemqi nemaju ni vojska ni graani Srbije. Politikom Zapada dosad je stvoreno 7 novih dræavica na mestu jedne - Jugoslavije - koja je kao multinacionalna i relativno prosperitetna dræava, postojala preko 70 godina. Nasilna fragmentacija SFRJ i sve πto ju je pratilo, ostavila je hiqade qudskih ærtava, sporove i zategnute odnose, uniπtenu ekonomiju i joπ uvek nereπen problem od preko 500.000 srpskih izbeglica i raseqenih lica. Srpski narod je proteran, razdeqen a gde je bio konstitutivan, kao u Hrvatskoj, pretvoren u obespravqenu mawinu. Ukupna politika Zapada prema srpskom narodu tokom posledwih 20 godina ima karakteristike osvete πto otvara mnoga pitawa buduÊnosti Evrope, posebno imajuÊi u vidu Ëiwenicu da je Srbija u novijoj istoriji Evrope uvek imala pozitivnu ulogu. Krajem XX veka Srbija je pruæila otpor politici okupacije i kapitulacije, koju je nametao NATO predvoen SAD-om, kako bi to uËinila svaka suverena zemqa. Svojom agresivnom politikom prema Srbiji Zapad je istovremeno nastojao da se muslimanskom svetu predstavi kao toboæwi zaπtitnik Muslimana na Balkanu. UËesnici Konferencije smatraju da „Meunarodni kriviËni sud za bivπu Jugoslaviju” (ICTY) u Hagu predstavqa produæenu ruku NATO, instrumenat osvetniËke politike SAD/NATO/EU. Wihov je ciq da zaπtite agresore i opravdaju wihove zloËine proglaπavajuÊi ærtvu - celi srpski narod krivcem. On nije pokazao interes niti spremnost da razmotri neoborive dokaze o zloËinima lidera albanskog terorizma i lidera NATO. UËesnici su zatraæili ukidawe Haπkog tribunala kao politiËke a ne pravne tvorevine koja postoji izvan i iznad zakona (Poveqe) UN. Ne postoje nikakve osnove da se Srbija, srpski narod i weni lideri proglaπavaju odgovornim za graanske ratove u bivπim jugoslovenskim republikama, niti za posledice albanskog separatizma i terorizma i agresije NATO. UËesnici Konferencije su zatraæili sprovoewe nezavisne istrage o okolnostima i uzrocima smrti bivπeg Predsednika Srbije i SR Jugoslavije Slobodana MiloπeviÊa i svih drugih Srba, zatvorenika, Haπkog tribunala, kao i utvrivawe individualne odgovornosti. Oni su izrazili indignaciju nedavnim presudama Haπkog tribunala srpskim i jugoslovenskim politiËkim, vojnim i policijskim rukovodiocima smatrajuÊi ih osvetniËkim (uz jedan izuzetak), konstatujuÊi da ni u jednom sluËaju nije utvrena liËna odgovornost osuenih. Tzv. „nezavisno Kosovo” je proπirena ameriËka vojna baza „Bondstil” i mostobran za vojnu ekspanziju SAD/NATO na Istok. Agresija na SR Jugoslaviju, odnosno Srbiju, je pokazala da NATO nije ni odbrambeni, ni regionalni savez veÊ sredstvo globalne dominacije uskog kruga najbogatijih zemaqa, pod vostvom SAD, nad ogromnom veÊinom mawe razvijenih i zemaqa koje poseduju energente, strateπke sirovine, velika træiπta ili zauzimaju vaæan geostrateπki poloæaj. Agresivna politika NATO predstavqa opasnost po mir i bezbednost u svetu.
Iskra 1.maj 2009.
©irewe vojnih baza na Balkanu, u Evropi i u svetu kojih danas ima viπe nego na vrhuncu hladnog rata, stalno poveÊavawe vojnih buxeta zemaqa Ëlanica NATO i EU, dovelo je do militarizacije i nove spiralne trke u naoruæavawu sa nesagledivim posledicama. Militarizacija procesa politiËkog odluËivawa ozbiqno ugroæava demokratiju, sputava druπtveni razvoj, masovno krπi qudska prava vodeÊi totalitarizmu i sumraku civilizacije. Takve degradirajuÊe tendencije i wihovi nosioci moraju se zaustaviti. UËesnici Konferencije upuÊuju apel svim snagama koje su za mir, pravo i pravdu, da se ujedine u zahtevu da se NATO raspusti, da se ukinu strane vojne baze i da se smawe vojni buxeti u korist reπavawa problema gladi, bolesti i bede. Oni su odali priynawe i izrazili solidarnost sa svim udruæewima i pojedincima koji uËestvuju u odavawu poπte ærtvama agresije i podseÊawu na posledice agresije NATO na Jugoslaviju. Rast vojnih troπkova vodi produbqivawu svetske krize. Smawivawe vojnih buxeta SAD/NATO/EU i drugih zemaqa jedan je od najvaænijih uslova izlaska iz svetske krize. ZloËini NATO ne smeju se zaboraviti. Pokretawe i obnavqawe postupaka za utvrivawe odgovornosti ondaπwih rukovodilaca NATO pred nadleænim meunarodnim i nacionalnim sudovima za utvrivawe wihove individualne odgovornosti predstavqa moralnu obavezu nadleænih institucija. Nezavisno od toga, pokrenute su inicijative za aktivirawe postojeÊih meunarodnih tribunala kao i za osnivawe Meunarodnog suda qudske savesti (Tribunal International de la Consciance Humaine), sa mandatom da sprovede postupak protiv vinovnika agresije, utvrdi wihovu odgovornost i pruæi moralnu satisfakciju ærtvama agresije i celom srpskom narodu. Srbija nikada nije pripadala ni jednom vojnom savezu, uvek je bila nesvrstana, a ujedno je jedina zemqa u Evropi ærtva agresije NATO. Izraæeno je jedinstveno uverewe da Srbija kao miroqubiva evropska zemqa ne treba da traæi niti da prihvati Ëlanstvo u NATO koji je ofanzivna organizacija sa politikom i praksom izvan i iznad vaæeÊeg meunarodnog pravnog poretka i Poveqe UN. Bilo bi u najboqem interesu Srbije da reafirmiπe otvorenu i uranoteæenu politiku dobrosusedstva i saradwe sa svim vaænijim Ëiniocima meunarodnih odnosa, ukquËujuÊi nesvrstane zemqe. Svoju vojnu neutralnost Srbija bi najboqe uËvrstila obnavqawem punopravnog Ëlanstva u Pokretu nesvrstanih zemaqa (PNZ). To bi ujedno bilo u interesu jaËawa drugih pravaca i prioriteta wene spoqne i unutraπwe politike a ujedno bi predstavqalo pravi odgovor na podrπku koju nesvrstane zemqe (NZ) pruæaju suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. PodseÊajuÊi da se pribliæava 70. godiπwica od poËetka Drugog svetskog rata, uËesnici Konferencije su izrazili zabrinutost zbog sistematskih pokuπaja revizije istorije Prvog i Drugog svetskog rata i jednoduπno osudili oæivqavawe faπizma i nacizma u nekim evropskim zemqama. Takve pojave nisu sluËajne, one znaËe nepoπtovawe milionskih ærtava faπizma i nacizma kao i prizivawe novih sukoba. Zato sve zemqe imaju
Iskra 1. maj 2009.
obavezu da ih zaustave. UËesnici Konferencije osuu zloupotrebu borbe protiv meunarodnog terorizma za ekspanziju egoistiËkih strateπkih interesa jedne sile, ili grupe najbogatijih zemaqa. U borbi protiv terorizma nisu dopuπteni razliËiti standardi. Takozvano „nezavisno Kosovo”, albanski terorizam i organizovani kriminal predstavqaju najopasniji izvor nestabilnosti na Balkanu i u Evropi. Stabilnost na Balkanu zavisi od poπtovawa univerzalnih principa meunarodnih odnosa, pre svega, principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, bez `unikalnih`« sluËajeva i izuzetaka. Obnova pregovora o statusu Kosova i Metohije uz puno poπtovawe Rezolucija SB UN 1244, predstavqa jedini izlaz iz sadaπwe situacije i vraÊawe na put prava, stabilnosti i napretka. Izraæena je solidarnost sa Palestinskim narodom koji ima pravo na slobodu, nezavisnost i sopstvenu dræavu kao πto imaju i drugi narodi na Bliskom istoku. Blisko-istoËna kriza moæe se reπiti samo uvaæavawem jednakih prava svih naroda i striktnim poπtovawem vaæeÊih odluka UN. Okupacija Avganistana i Iraka, nemaju osnova, strane trupe moraju da se povuku a operacije okonËaju bez odlagawa kako bi se tamoπwim narodima omoguÊilo da slobodno odluËuju o svojoj sudbini i unutraπwem ureewu. Mir, bezbednost i napredak su nedeqivi. Agresija i tzv. ratovi niskog intenziteta u bilo kom delu sveta ugroæavaju i druge zemqe, narode i qude. Zato se ciqevi mira, bezbednosti i napretka mogu postiÊi samo najπirim povezivawem i ujediwavawem svih miroqubivih snaga, pokreta, intelektualnih i nauËnih snaga. Meunarodna konferencija Beogradskog foruma predstavqa vaæan korak u tom pravcu. Era unipolarnog poretka je na zalasku. U toku su snaæni procesi uspostavqawa multipolarnog svetskog poretka koje treba podræati. Stvaraju se uslovi za demokratizaciju meunarodnih odnosa na osnovama suverene ravnopravnosti svih zemaqa i vraÊawa poπtovawu osnovnih principa meunarodnih odnosa. UËesnici Konferencije upuÊuju apel liderima Pokreta nesvrstanih zemaqa da daqe jaËaju jedinstvo i akcionu sposobnost delovawa naroËito unutar Ujediwenih nacija kako bi svetskoj organizaciji povratili autoritet i ulogu u skladu sa Poveqom. Produbqivawe svetske krize obavezuje na jedinstvo unutar PNZ kako se ne bi desilo da bogati ponovo teret svoje pogreπne politike i sve negativne posledice prebace na svet u razvoju. Vreme je za jedinstvo, odgovornost prema buduÊnosti i usklaeno delovawe snaga mira, napretka i ravnopravnosti. Konferenciji je prethodila izloæba kwiga i fotografija kao i Revija dokumentarnih filmova u organizaciji Kluba generala i admirala Vojske Srbije. UËesnici Konferencije odali su priznawe i izrazili zahvalnost Beogradskom forumu za svet ravnopravnih na inicijativi za odræavawe Konferencije, visokom nivou organizacije i gostoprimstvu. UËesnici beogradske Meunarodne konferencije
21
Srpska bruka u Budimpeπti
BEOGRAD RAZGOVARAO SA KOSMETSKIM SRBIMA POD STRANIM MENTORIMA Umesto kod kuÊe predstavnici vlasti iz Beograda i srpske zajednice sa Kosova svoj prqavi veπ prali u gostima Bila je dovoqna ameriËka nevladina organizacija - Projekat za etniËke odnose (PER), novac πvajcarske ambasade u Priπtini i pokroviteqstvo maarskog ministarstva inostranih poslova, pa da se Srbi sa Kosova i Srbi iz beogradskih dræavnih institucija konaËno nau za istim stolom. Da bruka bude veÊa skup o poloæaju srpske zajednice na Kosovu i Metohiji u organizaciji PER, odræan je u subotu u Budimpeπti, na neutralnom terenu, iako za stolom nije bilo predstavnika Albanaca. Predstavnicima Srba iz enklava (Ranela NojkiÊa, MomËila TrajkoviÊa i Rade TrajkoviÊ) i Srba iz kosovskih institucija (Slobodana PetroviÊa, Ëlana predstavniπtva Skupπtine Kosova i Petra MiletiÊa, doskoraπweg savetnika ministra za povratak u kosovskoj vladi) glavni sagovornici u maarskoj predstavnici bili su dræavni sekretar Ministarstva za KiM Oliver IvanoviÊ i πefica poslaniËke grupe Za Evropsku Srbiju Nada Kolunxija. Prisutni posmatraËi sa strane (PER, predstavnici Unmika, Euleksa, Oebsa, Kancelarije Evropske komisije na Kosovu, Ministarstva spoqnih poslova maarske i πvajcarske ambasade u Priπtini) mogli su na licu mesta da se uvere u srpske podele, konfuziju koja postoji kod Srba juæno od Ibra i wihove oπtre kritike na raËun vlasti u Beogradu i sabraÊe u severnom delu pokrajine, kao i usamqenost Srba koji su prihvatili uËeπÊe u kosovskim institucijama.
je bio prisutan kao deo srpske parlamentarne delegacije iz Beograda, ne vidi niπta ne logiËno zaπto je do srpsko-srpskog susreta doπlo van granica Srbije i to iza zatvorenih vrata. - Mislim da je bio u Budimpeπti zato πto je maarska vlada to izfinansirala. Ta organizacija PER je dobronamerna, ona veÊ 15 godina radi na ovim prostorima i to po principu da moæete da saopπtite javnosti πta se govorilo na skupu, ali ne i ko je govorio, kako bi uËesnici πto otvorenije iznosili stavove. Pa, nedavno je bio skup u wihovoj organizaciji u Beogradu i to o sanxaËkoj ekonomiji navodi KoraÊ. Marko JakπiÊ iz Srpskog nacionalnog veÊa severnog Kosova nije bio pozvan, ali je upoznat sa wegovom organizacijom i sadræinom. Rasulo
Koπtunica rekao - ne
Ranel NojkiÊ kaæe da je tek u Budimpeπti saznao da je duæe od mesec dana Beograd bio upoznat sa ovim skupom, dok to nije bio sluËaj sa kosovskim Srbima. - Pitao sam Nadu Kolunxiju, zaπto nas, ako su veÊ toliko unapred znali za skup, nisu pozvali da zajedniËki dogovorimo nastup, a ona mi je zbuweno odgovorila da je mislila da je to obavilo Ministarstvo za KiM - svedoËi NojkiÊ o opπtoj konfuziji sa kojom je πarolika srpska delegacija nastupila u maarskoj prestonici.
Na skup su bili pozvani i Vuko AntonijeviÊ i Nebojπa JoviÊ, kao predstavnici Srba sa severa, ali su oni, imajuÊi u vidu koji je sastav skupa i gde se odræava, procenili da ne treba da prihvate poziv. AntonijeviÊ, inaËe funkcioner DSS-a, prethodno se konsultovao sa Vojislavom Koπtunicom od koga je dobio izriËit odgovor da zaobie maarsku prestonicu. Ni savetnici predsednika Srbije za spoqnu politiku i KiM, Jovan RatkoviÊ i Mlaan –oreviÊ, nisu doπli, iako su bili pozvani. Zanimqivo je, da se dræavni sekretar u Ministarstvu za KiM Oliver IvanoviÊ nezvaniËno posle skupa pravdao da je doπao u svojstvu privatnog lica.
- NajjaËi utisak je to πto je doπlo do prvog zvaniËnog susreta izmeu predstavnika srpske i kosovske vlade, doduπe na niæem nivou, i srpskog i kosovskog parlamenta. Bizarno je to πto su na obe strane bili Srbi, a tako se sugeriπe da je Beograd spreman da pregovara sa wihovim kvazidræavnim institucijama - kaæe JakπiÊ. On smatra da uËeπÊe Nade Kolunxije govori o ambivalentnom odnosu DS-a prema statusu Kosova i da stranka predsednika TadiÊa igra na dve strane, jedna je zvaniËna politika da nikada neÊe potpisati nezavisnost pokrajine, a druga da se korak po korak upuπta u posredno priznavawe institucija samozvane dræave.
- Zaπto baπ u Budimpeπti bila je jedna od glavnih taËaka sporewa. Podsetilo nas je to na vreme Slobodana MiloπeviÊa kada Srbi nisu mogli da se bilo πta dogovore u svojoj zemqi, pa su ih strane nevladine organizacije, izmeu ostalih i ova PER, okupqale u inostranstvu - kaæe za "Vesti" Ranel NojkiÊ, jedan od uËesnika koji je uveren da je boqe πto je do sastanka, makar i ovakvog, doπlo, nego da se nastavi "srpsko lutawe ko guske u magli".
Ako neπto ispadne dobro iz budimpeπtanske epizode moæda je to πto Êe wen nastavak najverovatnije uslediti u Beogradu gde bi bez stranih mentora trebalo da sednu svi Srbi, i oni iz enklava i severa i srpske vrhuπke, kako bi se hitno dogovorila jedinstvena i dosledna dræavna politika prema KiM, a tamoπwim Srbima ponudili konkretni odgovori na pitawa kao πto je "uËestvovati ili ne" na izborima u pokrajini.
Narodni poslanik Æarko KoraÊ (SDU), koji
22
30.3.2009.
VESTI
Iskra 1.maj 2009.
MILUTIN MILANKOVI∆ ZNA»AJAN KOLIKO I TESLA I PUPIN Imena Nikola Tesla i Mihajlo Pupin su poznata ne samo u nauËnim krugovima veÊ svuda u svetu. Nije tako sa imenom Milutin MilankoviÊ. U novije vreme, od 1970, wegovo ime ime je poËelo da bude dobro poznato u nauËnim krugovima, ali ne i izvan wih. NauËni Ëasopis Nauka ga je ukquËila meu pet najznaËajnijih nauËnika dvadesetog veka. NASA ga ubraja meu petnaest najznaËajnijih nauËnika u istoriji koji su se bavili prouËavawem zemqe. Odlukom vlade Srbije, godina 2009. je proglaπena godinom Milutina MilankoviÊa. Jedan meunarodni simpozijum posveÊen MilankoviÊu i wegovom radu odræaÊe se pod pokroviteqstvom UNESKO od 22. do 25. septembra u Sjediwenim Dræavama Amerike. Milutin MilankoviÊ je roen 28. maja 1879. u Daqu, u Sremu koji je tada bio pod AustroUgarskom. Bio je jedan od πestoro dece wegovih roditeqa, Milana i Jelisavete. Prva tri deteta su umrla rano u detiwstvu. Milutin, wegova sestra bliznakiwa Milena i mlai brat Bogdan su preæiveli. Milutin nije poseÊivao osnovnu πkolu veÊ je imao privatne tutore Godine 1889. polagao je i poloæio sve ispite za Ëetiri razreda i upisao se u realnu gimnaziju u Osijeku. Godine 1896. upisao se na univerzitet za tehnologiju u BeËu i studirao graevinarstvo. Diplomirao je 1902. a samo dve godine kasnije, 1904. doktorirao je. Od 1904. do 1909. radio je kao graevinski inæiwer u AustroUgarskoj na izgradwi projekata za betonske konstrukcije. Za to vreme izumeo je i patentirao πest izuma za izgradwu betonskih konstrukcija. Godine 1909. iz patriotskih pobuda prihvatio je ponudu da bude πef katedre na katedri za primewenu matematiku (racionalna mehanika, nebeska mehanika i teoretska fizika) na univerzitetu u Beogradu, sa znatnom mawim prihodima nego πto je imao u Austro-Ugarskoj kao graevinski inæiwer. Godine 1914. poËeo je Prvi svetski rat. MilankoviÊ je bio uhapπen i Austro-Ugarske vojne vlasti su ga internirale najpre u Nojsidl a zatim u Budimpeπtu. Tamo su mu dozvolili da radi u biblioteci Maarske akademije nauka na razvijawu svojih teorija o sunËanoj radiaciji i temperature na planetama, posebno na zemqi. Godine 1920. kada se vratio iz progonstva, wegova kwiga Theory mathematique des phenomenes termiques produits par la radiation solaire (MatematiËka teorija termalnih pojava proizvedenih sunËanom radijacijom) objavilo je na francuskom izdavaËko preduzeÊe Guthier-Villards u Parizu. Bila je to veoma vaæna kwiga koja je MilankoviÊu donela visok ugled u nauËnim krugovima, osobito zbog toga πto je prvi ukazao na znaËaj sunËane
Iskra 1. maj 2009.
krivine radijacije na zemqu. Wegova teorija o sunËanoj krivini nije bila potpuno prihvaÊena do 1924. godine kada su Vladimir Kopen i wegov zet Alfred Vegener upotrebili termin sunËana krivina u svom radu Klime u ledenom dobu . Neki klimatolozi su pokuπali da obezvrede pojam sunËana krivina zato πto, kako su oni tvrdili, promene u radijaciji prouzrokovane promenom zemqine putawe kretawa oko sunca su suviπe male da bi ometale klimatski sistem. Kasnije, istraæivawa u sedimentaciji dubokih jezera vrπena u 1960-tim i 1970-tim godinama, rezultirala su u opπtem prihvatawu MilankoviÊeve teorije. KoristeÊi najmodernije instrumente, potvrena je taËnost wegove teorije, koju je on razvijao bez koriπÊewa ikakvih instrumenata. Godine 1923. kao delegat Srpske pravoslane crkve, prisustvovao je Svepravoslavnom saboru u Carigradu. Sabor je diskutovao potrebu za kalendarom koji bi koristili svi hriπÊani. Pravoslavni hriπÊani koriste Julijski a zapadni hriπÊani, protestanti i rimokatolici Gregorijanski. Ovaj zadatak je poveren MilankoviÊu. On je na tome radio i sastavio kalendar koji izmiruje razliku izmeu Julijskog i Gregorijanskog kalendara i koji je mnogo taËniji nego ta dva. Dok sada Julijski kalendar gubi jedan kalendarski dan u vremenskom razmaku od 128 godina, pa mu se dodaje svakih 128 godina, Gregorijanski kalendar gubi jedan kalendarsski dan svakih 3,300 godina i tada mu se dodaje. Po MilankoviÊevom kalendaru jedan kalendarski dan bi gubio 2 sekunde godiπwe, pa bi se kalendarskoj godini jedan dan dodavao posle viπe od 43,000 godina. Wegov kalendar je odobren i prihvaÊen, ali nije nikada stupio u upotrebu. Godine 1927. MilankoviÊ je bio pozvan da sarauje na pripremawu dve vaæne nauËne publikacije. Prva je bila Handbuch der Klimatolgie, Band I, (PriruËnik za klimatologiju) a πtampalo ga je preduzeÊe Bornhagen u Berlinu. Za tu publikaciju MilankoviÊ je napisao kao Predgovor studiju Matematische Klimatlehre und astronomische klima schwangungen (MatematiËka nauka o klimi i astronomske klimatske promene). U toj studiji je joπ daqe razvio svoju teoriju o planetarnoj klimi, specijalno u odnosu na zemqu. Druga publikacija je bila uxbenik za geofiziku, pod naslovom Gutenberg’s Handbuch der Geophyisic (Gutenbergov priruËnik za geofiziku). Za tu publikaciju MilankoviÊ je napisao Ëetiri odeqka u kojima je joπ viπe razvio i formulisao svoju teoriju o nagibu zemqinih polova i teoriju o ledenim dobima (MilankoviÊevi ciklusi). Svestan da se wegove studije i Ëlanci,
23
Milutin MilankoviÊ... kojih je bilo nekih 79, nalaze razbacani po raznim Ëasopisima, odluËio je da ih prikupi i objavi kao kwigu. Kwizi je dao naslov Kanon der Erdbescheinung und sein Anwendung auf Eiszeitenproblem (Kanon osunËavawa zemqe i wegova primena na problem ledenih doba). Kwigu je objavila Kraqevska akademija nauka u Beogradu, 1941. godine. Kwiga ima 620 stranica. Prevedena je na engleski i objavila ju je Fondacija za trgovinu i prirodne nauke u Americi, najpre 1969. a onda i 1998. godine. Ta kwiga se smatra najvaænijom kwigom izdatom u dvadesetom veku. MilankoviÊ je proraËunao kvantitet radijacije i osredwu temperaturu na povrπini Marsa i wegovog doweg dela atmosfere. Wegovi nalazi su kasnije potvreni kosmiËkim istraæivawima. Na osnovi metematike i astronomije predvideo je da Êe u toku sledeÊih 26,100 godina leta u juænoj Evropi biti toplija. ProraËunao je i tri fiziËka komponenta zemqine pra-atmosfere, to jest temperaturu, pritisak i gustinu. ZakquËio je da se pra-atmosfera protezala 300 kilometara viπqe od sadaπwe i da je u dowem delu pra-atmosfere pregrejana vodena para ispuwavala 292 kilometara. Osim nauËnih kwiga, MilankoviÊ je objavio i kwige u kojima je popularizovao nauku. NajznaËajnija i najupeËatqivija je Kroz vasionu i vreme. On je tu svoju kwigu nazivao popularna astronomija. U kwizi Tajanstvena zemqa popularizovala je fiziku. Srpska akademija nauka je objavila wegove uspomene u kwizi pod naslovom Uspomene, doæivqaji i saznawa. MilankoviÊev sin Milutin je, na osnovi ove kwige napisao biografiju svoga oca na engleskom. Zbog ovih kwiga, objavqenih na srpskom jeziku u toku nemaËke okupacije Jugoslavije, neki su mu, kada je doπla komunistiËka vlast zamerali, iako u wima nema niËega politiËkog. Dobro je da zbog wih nije izgubio æivot jer se i to moglo staviti pod rubriku kolaboracija... MilankoviÊ je umro 12. decembra 1958. i sahrawen je na grobqu u svom rodnom mestu Daq. Izvanredna vaænost MilankoviÊevih nauËnih doprinosa je veÊ zapaæena i priznata. Bio je Ëlan i potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti; dopisni Ëlan Jugoslovenske akademije nauka i umetnosti; NemaËke akademije prirodnih nauka; Italijanskog instituta za paleontologiju i mnogih nauËnih druπtava u Jugoslaviji i inostranstvu. Osim toga, jedan krater na udaqenoj strani meseca nazvan je MilankoviÊ. Jedan 115 metra dubok krater na Marsu nazvan je po wemu. Najzad, jedna mala planeta 1605 nazvana je MilankoviÊ. MilankoviÊ je eminentan nauËnik, u nauci poznat kao geofiziËar, osnivaË moderne klimatologije i klimatskog modelirawa, matematiËar, fiziËar i geolog. Autor je matematiËke teorije klime zasnovane na sezonama i πirini sunËane radijacije koja osvetqava i zagrejava zemqu. Rasvetlio je pojavu, trajawe i nestajawe ledenih doba za posledwih 600,000 godina. PomoÊu mamatiËkih proraËunavawa zakquËio je da se poloæaj kontinenata u geoloπkoj proπlosti raz-
24
Kosta Muπicki jedini od streqanih 17. jula 1946. uzviknuo: „Æivela Srbija!” Ovo je posvedoËio poznati Ëovek SDB-a, Slobodan KrstiÊ UËa u razgovoru 1991. sa Miladinom GavriloviÊem, upravnikom Zaduæbine kraqa Petra Prvog na Oplencu, i novinarom Miletom NedeqkoviÊe snimqenom na magnetofonskoj traci. U Ëlanku naslovqenom „Draæa pogubqen na Adi Ciganliji”, verovatno do sada najpouzdanijem svedoËanstvu o ovom streqawu, objavqenom u „Politici”, navode se, izmeu ostalog, doslovno i ove KrstiÊeve reËi: - „Pa, u Marinkovoj bari (danaπwe Centralno grobqe - prim. aut.), izuzev onih koji su zvaniËno streqani kao Draæa i oni... - kazuje KrstiÊ. - Oni su na Adi Ciganliji. Ja sam bio prisutan prilikom egzekucije. Draæa je bio izgubqen, bio je totalno izgubqen. Pre streqawa niπta nije rekao. Tu je Muπicki, jedini od svih koji su streqani, uzviknuo: „Æivela Srbija”. To je Kosta Muπicki, QotiÊev komandant. Bili su prisutni Miloπ MiniÊ, Mika –oreviÊ, Josip HrnËeviÊ, Slobodan PeneziÊ Krcun i tako daqe. Pripreme za samo streqawe obavqene su u zatvorskom krugu, tokom noÊi, a pogubqewe je Politika , obavqeno sat-dva posle ponoÊi.” (P 17.4.2009) . likovao od sadaπweg i biÊe drukËiji u buduÊnosti zbog nagiba zemqinih polova. MatematiËki je razjasnio uzrok, pojavu trajawe ledenih doba na zemqi i ustanovio je povezanost izmeu nebeske matematike i klime na zemqi. Na osnovi wegove teorije o sunËevom zagrevawu zemqe, predvideo je promenu klime na zemqi sve do 2800 godine. MilankoviÊ je prouËavao pitawe konstitucije zemqine atmosfere u primitivnom stadijumu i sada. ZakquËio je da se zemqina atmosfera protezala 300 kilometara viπe nego sada i da je u 292 kilometara doweg dela bila pregrejana vodena para koja se ponaπala kao Ëist gas. Dokazao je da su promene u nagibu zemqine putawa kretawa oko sunca bile odluËujuÊi dugotrajni faktori koji su uticali na klimatske promene u toku geoloπke proπlosti. Al Gor (Al Gore) nije nauËnik. Nije niπta doprineo geologiji ili klimatologiji. Sve πto je on uËinio, koristio je teorije i nalaze drugih u svojoj kampawi obaveπtavawa javnosti o πtetnim posledicama globalnog zagrejavawa zemqine atmosfere. U wegovoj kampawi, uzroËnici globalnog zagrejavawa su ograniËeni na industrijsko zagaivawe vazduha i isparavawe benzina kod automobila. I za to je dobio Nobelovu nagradu. NauËni genije Milutin MilankoviÊ nije imenovan za Nobelovu nagradu niti ju je dobio, iako je uËinio i postigao neuporedivo viπe i vaænije nego Gor. Nobelovu nagradu nisu dobili ni druga dva genijalna srpska nauËnika, Nikola Tesla i Mihajlo Pupin. Ali wihova imena Êe se pomiwati dovek sa imenima najveÊih nauËnika u qudskoj istoriji. Columbus, Ohio mart 2009
Mateja MatejiÊ
Iskra 1.maj 2009.
MIHAILOVI∆ I NEDI∆ PONOVO PRED KOMUNISTI»KIM SUDOM U GLASU Javnosti 8. marta ove godine, kao i u POLITICI dan ranije, opet se raspravqalo o rehabilitaciji dvojice naπih generala, koji su Tito i wegovi srpski saradnici svojevremeno nazvali „narodnim neprijateqima”. Kao πto je poznato, prvoga su ubli „sudskim putem; a drugoga je islednik MilatoviÊ usmrtio piπtoqem. Ne iz qutwe πto je onaj govorio istinu, veÊ zato πto su im ga Englezi dali na revers, s tim da im ga vrate nakon sasluπawa; glavni Nirnberπki tuæilac Kemptner baπ wega je odabrao kao svedoka za ponaπawe nemaËkog okupatora u jednoj okupiranoj dræavi. Jedino u Srbiji pod okupacijom Nemci su streqali stotinu Srba za jednog ubijenog nemaËkog vojnika a pedeset za jednog rawenog! Za rehabilitaciju dvojice generala u odgovorima izjaπwavaju se oni, koji nisu hteli da veruju komuinistiËko-partizanskoj propagandi, πirenoj godinama u ovoj dræavi. Stoga su sami istraæivali i pronalazili izvore u kwigama nekomunista ili uËesnika u ratu i dogaajima pod okupacijom. A protiv rehabilitacije javqa se poneki preæiveli partizan, deca i unuci srpskih komunista koji su prihvatili i napamet nauËili pedesetogodiπwu propagandu, ali i oni, koji su se „podobnoπÊu” istrajno puzali uz lestvicu vladajuÊeg sistema. Danas su ovi zadwi najopasniji, jer svesno primaju i daqe πire neistine isfabrikovane da bi se jednom za svagde izbrisala prava istina o dogaajima za vreme rata i pod neprijateqskom okupacijom. Najæustrija meu ovima u svojim napadima na generala NediÊa je Branka Prpa, direktor Arhiva Beograda. I u intervjuu Politici, i u „svedoËewu” u Glasu javnosti, ogaw sipa kao BalaËko vojvoda, iz nozdrve joj æiva vatra seva: „NediÊ je ubica i Srba i Jevreja i Cigana!” One usedelice iz nekoliko poznatih NVO, ovakve wene izjave nazvale bi „govorom mræwe”, ukoliko ne bi dobila nareewe da je podræe! A uskoro, kad novi zakon o antidiskriminaciji proe kroz Skupπtinu, Branka Êe morati da se izvini Romima, jer je u qutini wihove majke i oËeve nazvala Ciganima! Po „svedoËewu” Branke Prpe, NediÊ je kriv i zato πto su Nemci dræali Jevreje u logorima, i πto je hrana za logor na Sajmiπtu prolazila kroz Beograd, i πto su Jevreji prevoæeni preko Beograda u kamionimaduπegupkama. Jedino je zaboravila da spomene da su logorom na starom Sajmiπtu upravqale hrvatske ustaπe! Koliko general NediÊ mora da je negativan tip, Prpa dokazuje i Ëiwenicom da je krajem proπle godine ministar unutraπwih poslova Ivica DaËiÊ liËno traæio da se fotografija Milana NediÊa ukloni iz Istorijske sale zgrade vlade. Tome se nije Ëuditi: Ivica DaËiÊ je πef SPS, naslednice nekadaπwe KP. Sem toga, joπ iz Titove ere znamo: mali qudi ne vole velikane, a Josip Broz je mrzeo i samu pomenu imena kraqa Aleksandra! Ne verujem da je ministar DaËiÊ isto-
Iskra 1. maj 2009.
ga kova; moæda je tim gestom æeleo da na neki naËin odobrovoqi svoje starije drugove, koji su quti na wega jer je uπao u vladu sa DS, koja se uËlanila u socijalistiËku internacionalu pre SPS. A zamislimo li, onako u maπti, da se kakav neËastan Ëovek zabavqa laæima i izmiπqotinama o Branki Prpi, kao πto to ona Ëini o generalu NediÊu, taj bi moæda wu okrivio za sauËesniπtvo u ubistvu Slavka ∆uruvije jer, toboæe, ona ga je u dosluhu sa dræavnom policijom u naznaËeno vreme, bajagi kao sluËajno, pri kraju πetwe, dovela na niπan ubice koje su ga Ëekale... Nije, dakle, poπteno klevetati druge na osnovu laænih ili podeπenih podataka, koje su Ozna i Udba godinama fabrikovale i slagale u fascikle Beogradskog arhiva, pa da ih je i viπe od onih koje je Branka Prpa upotrebila da javno okleveta Ëoveka koji je mrtav i ne moæe da joj odgovori. Drugi koji se takoe okomio na generala NediÊa, je Branko KitanoviÊ Ëlan Nove komunistiËke partije, koji kaæe da je „za dræavu Srbiju nedopustivo „pomilovawe” qudi poput Milana NediÊa”. Wegova partija je kategoriËki protiv rehabilitacije qudi koji su tokom Drugog svetskog rata otvoreno saraivali sa okupatorom, apostrofirajuÊi, pored ustaπa i tzv. kvislinge, qotiÊevce i nediÊevce. MisleÊi da „svedoËi” samo pred onima koji u ratu i okupaciji niπta ne znaju, rekao je: „NediÊ, Ëovek koji je tokom rata u viπe navrata od Hitlera primao instrukcije kako da eksploatiπe Srbiju; pod svojom kontrolom dræao koncentracione logore, antinarodnu obaveπtajnu sluæbu... Englezi su ga 1. januara 1946. godine, kao kvislinga, isporuËili novim jugoslovenskim vlastima”. A napred sam, objasio da su ga predali na revers, potpisan i od dvojice Titovih viπih oficira, uz obavezu da ga nakon sasluπawa neizostavno vrate radi svedoËewa u Nirnbergu... Ali badava, ne ustupa Branko Branki: i on je viËan sluæewu neistinama. Povodom tolikoh laæi, hajde da parafraziramo onu poruku jugokomunista Staqinu u „bratskom” SSSR 1948. godine: „©to su veÊe klevete i laæi, NediÊ nam je miliji i draæi!” Danaπwi komunisti, ili juËeraπwi, do kojih nije prodrla nepatvorena istina o „antifaπistiËkoj” borbi srpskih komunista, ali i sadaπwi naπi istoriËari, duæni su da upamate sledeÊe: Kad je Hitlerova NemaËka bez objave rata napala Jugoslaviju 6. aprila 1941. godine, general Milan NediÊ nalazio se na mestu komandanta grupe armija na istoku, prema Bugarskoj; tadaπwi aktivni pukovnik Dragoqub-Draæa MihailoviÊ
25
MihailoviÊ i NediÊ... bio je komandant puka u Slavoniji; rezervni potpukovnik Dimitrije V. QotiÊ stigao je da formira puk od pridoπlih rezervista. A gde su tada bili naπi srpski komunisti? »im su Nemci preπli granicu i stupili na tle Jugoslavije, PaveliÊ ih je pozdravio i obrazovao Nezavisnu Dræavu Hrvatsku; srpski komunisti postali su nemaËka peta kolona, javno su saraivali sa nerpijateqem naπe otaxbine: sastavqali su spiskove nacionalno opredeqenih Srba i, tek uπavπi neprijatequ, predstavqali ih kao „neprijateqe TreÊeg Rajha”, koje treba streqati; devojke komunistkiwe radila su kod okupatora kao sekretarice, tumaËice, telefonistkiwe, a uzgred i naloænice wegovim oficirima. Srpski komunisti su se naroËito istakli u sabotirawu naπe vojske u odbrani otaxbine: nama, acima vrπaËke gimnazije, koji smo se javili dobrovoqno u vojsku i bili upuÊeni u Pedeseti prekobrojni puk u RopoËevo kraj Sopota kosmajskog, govorili su veÊ drugog dana rata na æeqezniËkoj stanici u Vladimirovcu: „Idite kuÊi, zar niste Ëuli da smo propali?” Vojnike obveznike, koji su lutali putevima Srbije u potrazi za jedinicama kojima je po rasporedu trebalo da se jave, namerno su slali u suprotnom pravcu. Regrute Pedesetog prekobrojnog doËekali su u Uæicu: „Beæi, bolan, eto ih Nemci s tenkovima, odonud od Poæege, pale sve æivo naπta naiu!”
U ovome se naroËito isticao Vukola DabiÊ, poznati mesni komunista koji je na motociklu kruæio oko wih, πireÊi zabunu. Ovo sam video i sluπao, sedeÊi sa ostalima uz levu obalu –etiwe, dok su Vukolini drugovi, u nameri da πire paniku, gaali sporadiËnom puπËanom paqbom u naπem pravcu sa brda Doverja. Svuda, od Poæege - gde je stvarawem zabune rukovodio student Ratko MitroviÊ, - pa usput preko Uæica, MaËkata i »ajetine, gde god bi viali grupice zalutalih vojnika, ubeivali su ih da je „sve propalo”, da bace oruæje i odu kuÊama. A kada bi ovi otiπli, komunisti su pokupili baËeno oruæje i nekud odnosili. Verovatno je i to spadalo u wihovu partijsku duænost. Kada je 17. aprila 1941. godine obznaweno da je Jugoslavija kapitulirala i da je kapitulaciju potpisao general KalafatoviÊ, pukovnik Dragoqub MihailoviÊ odbio je da prizna taj Ëin. Sa svojim πtabom otiπao je u goru, sakupqajuÊi usput vojnike koji su hteli da nastave borbu. Zaπto ga Branka Prpa napada, kada je i sama kazala „AntifaπistiËka borba je deo Ëasne istorije Srbije!”. Meutim, srpski komunisti nisu uËestovali u toj borbi; oni su saraivali sa okupatorom, od 6. aprila pa sve do 22. juna 1941. godine. Srpski istoriËari Titovog vremena nisu smeli o tome ni da zucn u. Ali za πto o i zda jstv u otax bi ne i p et ok o lo n a π tv u Sr b a k o m un is ta mu k om m uË e i danaπwi istoriËari? Wima se dala prilika da
26
prouËe svedoËewa i uËesnika u ratu i okupaciji, nekomunista i antikomunista?! Kada su srpski komunisti napokon i otiπli u πumu, wih nije privukla antifaπistiËka borba, o kojoj su posle rata pripovedali maloj deci, nego je iz Moskve pala naredba: da pogibijom naπeg naroda olakπaju teπku situaciju na frontovima Sovjetskog Saveza. A kad su shvatili da bi u guævi koja je nastala mogli na kraju da prigrabe vlast, svojski su se borili za Tita i buduÊu diktaturu. Kako je tada izgledala ta wihova borba? U palankama i selima u Srbiji vrπili su prepade na policijske stanice, spaqivali su po opπtinama katastarske i poreske kwige, spaqivali crkvene protokole roenih, u mestu iz kojega sami potuËu, da se ne sazna da su „novi proleteri” nekada bili krπteni, kao i ostali wihovi vrπwaci. Ubijali su vienije qude: popove, uËiteqe, predsednike opπtina. Neke su udarali na neviene muke, privezivali uz nogare i testirali kao onoga u selu Divci. Redovno su nareivali meπtanima da se okupe i posmataraju wihovu „borbu za narod a protiv okupatora”! Da bi omasovili svoj pokret bez vojske, komunisti-partizani saËekivali su ponekog nemaËkog kurira na motociklu i ubili, ali uvek pokraj nekog naseqenog mesta, reËunajuÊi da Êe Nemci poÊi da izvrπe odmazdu: Sto Srba streqati za jednog Nemca, 50 za svakog rawenog. UhvaÊeni seqaci odmah su streqani; komunistima, partizanskom rukovodstvu, to nije smetalo. „Sami su krivi” - govorili su - „zaπto ne beæe kad nas u πumu”! General Milan NediÊ je preko radija govorio: „Meni je milija jedna srpska glava, od stotine nemaËkih!” Je li, Branko KitanoviÊu, zar je takve naredbe NediÊu izdavao Adolf Hitler, i to „viπe puta”?! NediÊa su Srpskom majkom prozvali oni oËevi, majke, deca koje je spasavao i spasao iz ustaπke NDH. Sadaπwi istoriËari bi morali istine radi da zabeleæe u svom podsetniku: „General Milan ~ NediÊ nije bio „predsednik okupacione vlade”, nego predsednik srpske vlade pod okupacijom”. U tom svojstvu on je radio i uradio ono, πto je u datim prilikama mogao da Ëini. Spasao je 500.000 izbeglica iz Bosne, Hrvatske i Slovenije; i wima je on, uz pomoÊ i napore svojih „izdajnika i kvislinga” obezbedio miran æivot i hranu; a srpskim zarobqenicima iz Hrvatske i Bosne slao pakete s namirnicama u logore u NemaËkoj. NediÊeva Srbija spasla je od ustaπkog noæa 86.000 srpske dece iz NDH, saradwom Prekodrinskih Ëetnika i Srpskih dobrovoqaca. VeÊinu te dece uzela su k sebi pojedina domaÊinstva u Banatu i Srbiji. Kada je kod Kruπevca otvoren takozvani „NediÊev deËji grad”, tu je smeπten ostatak spaπene dece. Mnoga tadaπwa izbegliËka deca danas su stariji qudi, od 70-80 godina. Nije moguÊe da su svi oni zaboravili svoga dobroËiniteqa, ali se nekako ne javqaju u wegovu odbranu, od komunistiËkih klevetnika i laæova. A ima ih i veoma pismenih, neki se redovno javqaju i dnevnoj πtampi i uveseqavaju Ëitaoce, ali Êute, ostaju nemih usana i crna obraza...
Iskra 1.maj 2009.
ABORTUSI SU UBILI TRI SRBIJE Naπa sela su gotovo pusta: 2.000 sela su bez stanovnika, u daqih 2.000 sela nema ni jednog deteta. Na 10 do 20 sahrana dolazi jedno raawe. Tamo gde je bilo i viπe od 300 osnovaca, viπe nema nijednog deteta. ©kole se zatvaraju Deca Êe biti najveÊe ærtve. I stari Êe stra dati, ali dok je KrkobabiÊa oni Êe i od dece uzimati. Srbi su predmet ubrzane asimilacije u druge narode
nijednog deteta. ©kole se zatvaraju. Dok je natalitet sve niæi, broj abortusa uglavnom je joπ uvek vrlo visok. Tokom druge polovine dvadesetog veka abortusima su ubijene tri Srbije. Tvrdim da su Srbi veÊ skoro mrtav narod.
Doktor Marko MladenoviÊ, profesor Pravnog fakulteta i Fakulteta politiËkih nauka u penziji zabrinut je sadaπwom situacijom u Srbiji u kojoj proseËan braËni par nema Ëak (statistiËki gledano) ni jedno dete, veÊ 0.88! Doktor MladenoviÊ navodi podatak da Êe prema proraËunima, do sredine ovoga veka, Srbija toliko demografski ostariti da Êe je preplaviti neki susedni narodi, Ëiji je prosek do skora bio petoro dece na jedan braËni par. Priprema se invazija dece na teritoriju Srbije - smatra ovaj profesor u penziji.
Kakav situacije?
- Sigurno je da ekonomska kriza razara porodicu. S obzirom na to da postoji stalna kriza porodice zbog ignorisawa reproduktivne funkcije, svaka nova ekonomska kriza bitno utiËe na smaweni natalitet. Naπa sela su gotovo pusta: 2.000 sela su bez stanovnika, u daqih 2.000 sela nema ni jednog deteta. Na 10 do 20 sahrana dolazi jedno raawe. Tamo gde je bilo i viπe od 300 osnovaca, viπe nema
Branka Prpa se Ëudi πto Kosta »avoπki nalazi olakπavajuÊe reËi za generala NediÊa, pa dodaje: „Pri tom, paradoksalna je Ëiwenica da rehabilitaciju MihailoviÊa i NediÊa istovremeno traæi SLS, a zna se i da je NediÊ hapsio i komuniste i Ëetnike, slao ih u BawiËki logor... ZnaËi, liberali su, u tom sluËaju, u isto vreme i ærtve i branioci”. Smeta joj πto su oni ustali protiv laæi i kleveta izgovorenih na raËun Ëoveka koji je spasavao svoj narod od onih koji su namerno izazivali okupatorske represalije. Ona moæda ne zna ili je zaboravila, da su Atiwani starog veka svoga »avoπkog zbog nesebiËnog poπtewa prozvali Aristid Pravedni! Moæe biti da su se i onda neki graani Ëudili, ali wihova imena nisu upamÊena; istorija nam je saËuvala jedino Aristidovo ime... Vladvina dojuËeraπwa opozicija, u Srbiji posle 5. oktobra 2000. godine, trebalo je da zapoËne abolicijom ili ukidawem svih politiËkih suewa i presuda donetih u vreme komunistiËke vlasti. Nova vlast je dobro znala da su te presude bile donete iz mræwe prema neprijateqima komunizma i komunistiËkog sistema. Da Zoran –iniÊ nije æurio da πto pre poπaqe Slobu u Hag, kradimice od Predsednika republike, verovatno bi i na to pomislio. Sada ne bi bilo zahteva za rehabilitaciju onih, koji su branili svoj narod i u ratu i u miru, upuÊenih sudijama iz redova onih koji su se borili za Sovjetski Savez i za preotimawe vlasti u Srbiji, a Ëiji se potomci danas æestoko opiru pravdi i istini. Beograd
Iskra 1. maj 2009.
Svetomir R. PaunoviÊ
je
socioloπki
prikaz
trenutne
- Katastrofalan! Postajemo najstarije druπtvo na planeti. Trebalo bi da se u raawe ulaæe koliko se ulaæe i u materijalnu proizvodwu. Kod nas se krpi oËajno sadaπwe stawe, ili se baca praπina u oËi narodu. Navodno veliki je poduhvat ovog druπtva πto samo neke opπtine priznaju porodiqski dodatak koji je ukraden od dece. Ja sam predlagao da se desetostruko poveÊaju iznosi deËijih dodataka i novËane privilegije u korist dece. Emancipacija æene moæe se izvrπiti i putem materinstva ako se uloga majke izjednaËi sa ulogom zaposlene æene. Posle treÊeg deteta majka moæe dobiti platu i ostati kod kuÊe, Ëak iako nije bila u radnom odnosu. Meutim, pogreπna feministiËka filozofija nameÊe se svim æenama. Mnoge æene bi raale kada bi imale za to uslove. »ak i u Beogradu, gde je dece sve mawe, nema dovoqno ni predπkolskih ustanova. Neophodna je bioloπka revolucija! Dvadeseti vek bio je vek seksualne revolucije, zato Êe i sve razvijene zemqe biti poplavqene doπqacima iz siromaπnih krajeva sveta. Ali, veliki narodi brzo asimiliraju doπqake. Srbi su, obrnuto, predmet ubrzane asimilacije u druge narode. Pozivam Skupπtinu Srbije da iz arhive izvuËe moj Nacrt zakona o deci koji tamo stoji pet godina. Ako se hitno ne primene radikalne mere veÊ sutra Êe biti kasno. Deca Êe biti najveÊe ærtve. I stari Êe stradati, ali dok je KrkobabiÊa oni Êe i od dece uzimati.
©ta ste predloæili tim nacrtom i zaπto je on „izgubqen"? - Nacrt nije izgubqen, on je „zaturen" u Skupπtini. LiËno mi je pisao tadaπwi predsednik Skupπtine, MarkoviÊ, da uopπte nisam u pravu, jer Êemo imati mnogo dece kada budemo bogati. To pismo Ëuvam kao podatak o visokim duhovnim i struËnim dometima naπih lidera. Najvaænije reforme su: promena sistema vrednosti, deca postaju najveÊa vrednost druπtva, preraspodela nacionalnog dohotka u korist raawa, u korist materinstva, voewe drugaËije populacione politike, proglaπewe vanrednog stawa u opπtinama gde je mortalitet znatno veÊi od nataliteta. Treba sprovesti veliku druπtvenu akciju na smawewe abortusa. Treba podsticati bivπe seqake da se vrate u rodni dom, treba oæiveti sela. Postoji joπ oko 30 mera koje Nacrt zakona predvia.
Kakve odbrambene mehanizme treba da ima proseËna porodica danas za preæivqavawe? - Jedini pravi odbrambeni mehanizam jeste
27
Abortusi su... ulagawe kapitala u raawe dece, zatim u deËije ustanove, znaËajno poveÊawe deËijeg dodatka, zatim stvarawe nove populacione politike, i osnivawe fakulteta za populacionu politiku. Narodne kancelarije treba da budu nosioci te brige. Treba stvoriti viπi moralni standard, mnogo πire vaspitawe o pravim qudskim vrednostima, a ne o potroπaËkoj civilizaciji. Moraju se usmeravati na qubav prema Ëlanovima porodice. U tom pogledu porodica se raspada i na moralnom planu. Zbog ove krize naπa omladina je podloæna trajnoj depresiji, ali Ëesto i agresiji. Preovlauje pesimizam za buduÊnost. Izmenili su se stavovi prema braku i porodici, mnogo se kasnije stupa u brak. Gotovo jedna treÊina stanovniπtva nikada ne zasniva braËnu zajednicu. NajtragiËniji je poloæaj muπkaraca na selu koji ne mogu da nau æenu, jer su æene pobegle u grad. Veliki deo naroda i potomstva izgubqen je ovom prinudnom apstinencijom. Osnovana su i druπtva tih neæewa, a dræava niπta ne Ëini. Sa druge strane u gradovima je nesigurno zapoπqavawe, Ëak i sa fakultetskom diplomom. Prema mnogim anketama, 75 odsto mladih æeli da napusti zemqu, jer ovde nema buduÊnosti. U vreme ove sadaπwe svetske krize Ëini mi se da je stawe beznadeæno. Viπe ni Amerika nije spas.
Da li se to vraÊamo u krizu nalik onoj iz devedesetih? - U devedesetim godinama kriza je bila samo jugoslovenska i srpska. Sada je kriza celog svetskog sistema. Wen sadaπwi ishod ne zavisi samo od nas. Ali, ni mi nismo bezgreπni. Ubrzano smo stvorili najveÊu birokratiju na svetu. Svaki drugi Ëovek je ili ministar, ili pomoÊnik, ili dræavni sekretar, ili predsednik upravnog odbora. Tek sada su otkriveni dodatni koreni naπeg posrtawa. Kao istaknuti profesor u penziji ja sve sam plaÊam, i πtampawe kwiga, i digitalizaciju, i svoje saradnike. Suprotno, jedan sloj povlaπÊenih graana sedi na mojoj grbaËi i smeje mi se πto sam budala. Joπ su me proglasili i za Satanu. Hteli su i wihov deo da prevale na nas. Neπto malo su se odrekli kraqevskih dividendi, ali ne znam da li je to samo maska. Meni ne daju Ëak ni nacionalnu penziju. Ovom druπtvu nije potrebna birokratija, veÊ demokratija. Od naËina da joj stanemo na glavu, zavisi da li Êemo se spasiti ili ne. Ipak, ne verujem da Êe se ponoviti devedesete. Sada prosimo pomoÊ od bogatih. Ali, i tu postoje granice. Ja Êu imati sreÊu da pobegnem u neku izmiπqenu nebesku Srbiju.
©ta mislite o sadaπwoj vladi? - Moj stav je vrlo negativan. Dræava spava i nalazi se u dubokom kolapsu. Ja predviam da Êe do pobune mladih vrlo brzo doÊi, a to Êe biti TreÊi srpski ustanak za opstanak. Treba se vraÊati izvornim vrednostima, vlada je potpuno nesposobna da reπi pitawe opstanka za graane Srbije. Trenutno je sve prevara, zamagqivawe suπtine, to je beæawe od istinske nesreÊe u kojoj se svi nalazimo. A istina je da mora da se uvede vanredno stawe, kao kod poplava.
28
Koliko nam treba joπ i kakvih poteza sa vrha da bismo opstali kao druπtvo? - Treba da brojimo godine kada Êemo nestati jer idemo dole u provaliju. Ne vidim nikakvu πansu ni za omladinu, ni za Srbiju, ni za narod. Nismo samo mi krivi, ova planeta je bila vrlo nepraviËna prema Srbima. Prema proraËunima demografa nas je trebalo da bude 27 miliona, a ima nas u Srbiji pet miliona. SFRJ koja je bila velika æeqa svih Srba, razbijena je protiv voqe srpskog naroda, ali su i Srbi sami krivi jer se nisu snaπli. Proglaπavaju nas za genocidan narod, a mi smo nekada bili Guliveri, a sada smo kepeci. Ko je koga onda pobio? Sada umesto SFRJ imamo πest republika. Srbi su krivi zato πto vode veÊ izgubqene ratove. Sada je najvaænije pitawe da vratimo Kosovo, umesto da obnovimo i vratimo Srbiju, da nam se deca raaju i da se sa tom decom vratimo na Kosovo. Trenutna situacija je da je Kosovo izgubqeno dok ne uËinimo neki novi, smeliji, radikalniji potez. Srbi su samoubilaËki narod, podeqeni, nesloæni sa kasnim paqewem, sa zabludama i predrasudama, koje nose u sebi. Moj stav je da do kraja XXI veka Srbije viπe neÊe biti, jer Srbi neÊe tada biti veÊinski narod. Socijalno najugroæeniji su deca, stari, invalidi, neke etniËke grupe kao Romi, a u celini posmatrano i ovaj sredwi druπtveni sloj biÊe sve siromaπniji. Ali zato Êe jedna mala πaËica naπih milionera da se preseli na DeviËanska ostrva. Ko Vas je, i zaπto sklonio i proglasio „satanom". Pomiwete u svom pismu Borisu TadiÊu koje je „Pravda" objavila i „veπtice"? - Jedna grupa feministkiwa i jedna grupa globalista. Veπtice su ekstremne feministkiwe, ali i zle æene. InaËe, za mene su æene najveÊi dar prirode i najsavrπenija biÊa na planeti. Ali, ima i veπtica. LiËno mi je patrijarh Pavle ispriËao πta su mu priredile „æene u crnom" kada je pozvao ta boæanska stvorewa da nam raaju decu. Ne mogu da preem granicu pristojnosti. I zato wihov gest neka ostane u stawu nagaawa. Ali, sve te æene danas me Ëesto zovu telefonom i htele bi da plaËu na mom ramenu jer su ostale bez potomstva, same, ogorËene, neudate i bez dece. Neke pokuπavaju da se spasu samoÊe veπtaËkom oplodwom, ali im to vrlo teπko ide za rukom, jer su omatorile ËekajuÊi Godoa. Jedno vreme je na javnim medijima bila velika hajka globalista protiv mene. Nazvali su me nacionalistom, faπistom, nacistom, mediokritetom, impotentnim, itd. Nenad »anak me je nazvao „profesor - beÊar paprikaπ". Ja sam predlagao uvoewe beÊarskog poreza (stari srpski naziv) za one koji nemaju decu, ili imaju samo jedno dete, a dovoqno su imuÊni da imaju bar dvoje dece. »anak je rekao da to ni ©vedska ne bi izdræala. Ovom izjavom on je razgolitio svoje neznawe. Sve zemqe u svetu imaju taj porez. On je najveÊi u ©vedskoj i Kanadi. Naravno, ovde je bilo i velikih aktivista protiv mene, Ëak i na Pravnom fakultetu. Bio mi je i æivot ugroæen. Jednu takvu avanturu od pre pola godine opisao sam u nedavno objavqenom romanu „Kako ubiti pisca", Prema tome, to nije naivna igra. Pravda, 13.4.2009.
M. P. - A. B.
Iskra 1.maj 2009.
PROGLA©EWE NEZAVISNOSTI KOSOVA ZAVERA SAD, NATO I EVROPSKE UNIJE Politikolog Aleksandar Noj, koji je jedno vreme radio kao savetnik na Kosovu, smatra da je karakteristiËno da su protagonisti dræavne nezavisnosti hteli da se takozvano pitawe statusa Kosova posmatra s meunarodnopravnog stanoviπta, "iako je status u svetlosti Rezolucije Saveta bezbednosti 1244 jasno definisan i da, ni na koji naËin, ne dozvoqava, ni u kakvim okolnostima, da bude predmet bilo kakvih pregovora". Ovaj politikolog u svojoj studiji na temu "nezavisnosti Kosova” zakquËuje da s pravnog stanoviπta pitawe statusa kao predmet pregovora moæe imati samo dræavnopravni, ali nikako meunarodnopravni karakter. "U pravnoj perspektivi, dræavna nezavisnost uopπte ne moæe biti predmet rasprave. Predmet pregovora moæe biti samo suπtinska autonomija." Meutim, u trenutku kada je Ahtisari, pod zastavom UN, pripremao teren i kovao poluge za ostvarivawe planova SAD, stubovi evropske posleratne arhitekture veÊ su uveliko bili krhki i lako lomqivi. A u toku nekoliko iduÊih meseci trebalo je i da se sasvim sruπe. Ono πto je s meunarodnopravnog stanoviπta, uprkos Poveqi UN i raznim rezolucijama, najoËiglednije ærtvovano uspostavqawem novog poretka na Balkanu bio je Zavrπni akt Helsinπke konferencije o bezbednosti i saradwi (Kebs, kasnije Oebs). Naime, veÊ viπe od tri decenije vaæio je kao neprikosnoven "katalog principa" usvojen u Helsinkiju u avgustu 1975. Prema tim principima, u ophoewu dræava jedne s drugom ne moæe biti nikakvog "kada" i "ali", jer: 1. mora da se poπtuje suverena ravnopravnost, 2. mora da vlada naËelo odustajawa od pretwe silom ili primene sile, 3. mora da vaæi princip nepovredivosti granica, 4. mora da se poπtuje teritorijalni integritet dræava i 5. mora da se primewuje naËelo mirnog reπavawa svih spornih pitawa. Pregovori o statusu Kosova su voeni mimo svih ovih naËela i u wima su prekrπene sve navedene taËke Helsinπke poveqe. O suverenitetu i ravnopravnosti viπe nije bilo ni reËi, na desetine hiqada stranih vojnika na Kosovu stajalo je spremno ne samo da preti, veÊ i da u svakom trenutku upotrebi silu, a takozvana meunarodna zajednica nije Ëekala na primenu naËela poπtovawa granica i teritorijalnog integriteta, veÊ je insistirala na politiËkom pritisku kao sredstvu u pregovorima, niti je Ëekala na primenu naËela o mirnom reπewu spornog sluËaja kakav je bio Kosovo.
Iskra 1. maj 2009.
Zametak novog poretka ©to se Kosova tiËe, od poËetka za wega nije predvien nikakav suverenitet. Wegova "nadgledana nezavisnost" predstavqa zametak novog poretka koji ubuduÊe moæe da se primeni i na druge periferne dræave. Ne po wihovoj voqi, veÊ samo ako to poæele moÊnije sile, kada - u trenutku koji im odgovara - nau za shodno da to primene kao odgovarajuÊe politiËko, finansijsko i vojno sredstvo. Putem pregovora o statusu izveden je preobraæaj prava na suverenitet, ozakowen u Helsinkiju, u magloviti princip prava na samoopredeqewe. Obezbediti takvo pravo, naravno, mogu samo velike sile, ali pretvoriti "nacionalno samoopredeqewe" u opπtevaæeÊi kodeks znaËi potkopati i uzdrmati svaku dræavnost viπe od polovine zemaqa ovoga sveta. "VaæeÊe pravo naroda koje garantuje slabijim dræavama zaπtitu od meπawa jaËih i moÊnijih zemaqa znaËi konaËno stavqawe ad akta svakog prava i wegovu zamenu samovoqom velikih sila", istiËe politikolog Jirgen Vagner u studiji "Kosovo - prva evropska kolonija". Konferenciju za bezbednost i saradwu u Evropi, u vreme hladnog rata, Zapad je koristio da bi komunistiËkim reæimima nametnuo poπtovawe graansko-demokratskih tekovina, kao πto su sloboda miπqewa i sloboda πtampe. (Da bi SSSR lakπe progutao ovu knedlu - mada je u praksi na sve gledao kao na formalnost - SAD su prihvatile da se u "katalog principa" ukquËi naËelo "nemeπawa u unutraπwe stvari" drugih zemaqa.) Da bi koliko-toliko saËuvali fasadu i unapred odbile odgovornost za krπewe meunarodnog prava u sluËaju Kosova, SAD i EU su svoj plan o "nadgledanoj nezavisnosti" proglasile za "pojedinaËan", odnosno "jedinstven sluËaj", da je to "reπewe koje viπe ne vaæi ni za koje druge sluËajeve" i da viπe niko ne moæe da se poziva na wega kao na presedan. Za wih bi se time ovo pitawe zauvek skinulo s dnevnog reda. Ali, uopπte nije iskquËeno da Êe se u buduÊnosti, po æeqi ovih velikih igraËa svetske scene, na Balkanu ili drugde, veÊ prema potrebi i u skladu s wihovim interesima, ponovo zaigrati ista igra, da Êe na videlo biti izvuËen i princip suvereniteta i pravo na samoopredeqewe, opet u ime meunarodnog prava, u stvari - prava jaËeg. OËigledno je, meutim, da se na taj naËin razara sam temeq meunarodnog sporazumevawa, da nastaju dve klase meunarodnopravnih subjekata jedna, koja moæe sama da se zaπtiti, i druga, koja nije u stawu da sama sebe zaπtiti. Koja Êe, htelane htela, zavisiti od velikih sila, Ëija Êe bezbednost biti u tuim rukama. 15.4.2009.
ANTIC.org-SNN
29
Dokazi o zloËinima u æutoj kuÊi uniπteni u Hagu
Hrvatska tuæi DubajiÊa za KoËevje
Dokazi, kao πto su u ubre baËeni koriπÊeni medicinski materijal i mrqe od krvi na podu dnevnog boravka, koje je pronaπao tim UNMIK-a istraæujuÊi navode o odvoewu lica sa Kosova u "æutu kuÊu" u mjestu Bureq u Albaniji, predati su Haπkom sudu na analizu, nikada nisu ispitani i po svoj prilici su uniπteni u Tribunalu, kaæe specijalni dopisnik Centra za istraæivaËko novinarstvo Majkl Montgomeri.
Æupanijsko dræavno tuæilaπtvo u Zagrebu je protiv Sime DubajiÊa (86) podnelo istraæni zahtev zbog osnovane sumwe da je poËinio ratni zloËin nad zarobqenim domobranima i ustaπama, izveπtava danas zagrebaËka πtampa.
Nedavno prikazan dokumentarni film ovog novinara - koji je devedesetih godina radio kao dopisnik za Balkan za britanski list "Dejli telegraf" i bavio se istraæivawem masovnih ubistava u regionu - otkriva uznemirujuÊe dokaze o zloËinima koje je tokom i poslije rata na Kosovu poËinila OslobodilaËka vojska Kosova (OVK) i o postojawu mreæe logora na Kosovu i u Albaniji. Montgomeri objaπwava kako je postepeno dolazio do sve viπe dokaza o tome da je OVK "zatvarao i muËio qude u svojim bazama i privremenim zatvorima u privatnim kuÊama" na nekoliko lokacija na Kosovu i u Albaniji. On istiËe da je viπe neimenovanih izvora potvrdilo priËe o ubistvima ne samo Srba veÊ i Albanaca od strane OVK i "najsenzacionalnije" otkriÊe o prodaji organa ærtava koje su ubijane u "æutoj kuÊi" na sjeveru Albanije. Poπto je pronaene informacije, do kojih je doπao radeÊi s kolegom novinarom Stivenom Smitom, predao UNMIK-u 2003. godine, tim UN zaduæen da te navode ispita doπao je do "nevjerovatnih otkriÊa" koja su zatim predata Haπkom tribunalu. Montgomeri je "priliËno siguran" da su Ëvrsti dokazi o zloËinima OVK do kojih je doπao UNMIK "uniπteni u Hagu" i istiËe da je to potvrdio ne samo srbijanski truæilac za ratne zloËine Vladimir VukËeviÊ, veÊ i bivπi πef UNMIK-a za nestala lica Hose Pablo Barajbar. Dokaze naene u "æutoj kuÊi" UN nikada nisu analizirale, niti su detaqi s wima u vezi ispitani, te su se, poπto su predati Tribunalu, ponovo spomenuti tek u kwizi nekadaπwe glavne tuæiteqke Karle del Ponte, kazao je Montgomeri, podsjeÊajuÊi da je Ponteovoj, koja je sada πvajcarski ambasador, zabraweno da medijima priËa o tome. On je naveo da mu je koautor kwige »ak SudetiÊ rekao da "Del Ponteova nije znala da su fiziËki dokazi, meu kojima je medicinski materijal, uniπteni u Trubunalu" i da je "odluka o uniπtewu donesena na viπem nivou". 15.4.2009.
30
Balkan insajt
Zatraæeno je, takoe, da se DubajiÊu odredi pritvor odnosno da se protiv wega raspiπe meunarodna poternica, a Jutarwi list konstatuje da je istraga protiv wega prva sudska istraga za partizanske zloËine. DubajiÊ se tereti da je kao zapovednik motomehanizovanog 4. odreda Jugoslovenske armije formirao posebnu jedinicu od 70 vojnika Ëiji je "jedini zadatak bila egzekucija zarobqenih pripadnika domobranskih i ustaπkih jedinica". Prema DubajiÊevoj naredbi, poseban vojni odred navodno je "organizovano zarobqenike iz KoËevja u Sloveniji odvozio na udaqenije mesto KoËevski Rog, gde su bile organizovane likvidacije". Prema istraænom zahtevu koji je podignut juËe u Zagrebu, te planirane egzekucije izvrπavane su u razdobqu od 26. maja do 5. juna 1945, a na podruËju na kojem je egzekucije organizovao DubajiÊ, ubijeno je najmawe 13.000 ratnih zarobqenika. Predistraæni postupak protiv DubajiÊa trajao je dugo, jer je od zloËina proteklo puno vremena i bio je teæak posao da se prikupe dokazi o partizanskom zloËinu. Jedan deo dokaza bila je dokumentacija o zloËinu koja je saæeta u kwige pojedinih istoriËara ili se nalazi po arhivima. Kao dokaz je predloæena i autobiografija osumwiËenog DubajiÊa „Æivot, greh i kajawe: Od Kistawa do KoËevskog roga”, objavqena 2006. godine. U kwizi DubajiÊ priznaje zloËin. Druge dokaze su dali svedoci. Nekoliko je joπ æivih svedoka. Potraga za dokumentacijom i za svedocima vodila se u viπe dræava bivπe Jugoslavije, te u nekim drugim dræavama. Posledwi dokumenti pristigli su ovog meseca iz Maarske. ©to se tiËe broja ubijenih zarobqenika, tuæilaπtvo „najmawe 13.000” stradalih temeqi na dokumentima pisanim u πtabu 5. britanskog korupsa generala A. R. Loua. Tu se spomiwe „evakuirawe 10.000 hrvatskih zarobqenika ... ukquËujuÊi civile koji se s wima nalaze ... ukupno 13.000”. Evakuacija je zapravo znaËila predaju tih zarobqenika 4. jugoslavenskoj armiji u dogovoru s majorom DubajiÊem. DubajiÊ je taj dokument objavio u svojoj autobiografiji, gde je priznao da je ranije preuveliËavao broj ærtava na nekoliko desetina hiqada. Kasnije je, tvrdi, saznao da je u KoËevskom rogu pronaeno oko 14.000 kostura, πto se podudara s podacima britanske vojske koji navode oko hiqadu qudi mawe. 1.4.2009.
FoNet
Iskra 1.maj 2009.
Prilozi „Iskri” Za pokoj duπe veoma drage drugarice Dese NiËote, uz molitve Gospodu da wenu plemenitu duπu primi u Svoje cartsvo. Milanu, deci i unucima, moje iskreno sauËeπÊe. Seka OjdroviÊ $ 25 Umesto cveÊa na grob druga Miπe JovanoviÊa - „Borca” Quba AtanackoviÊ £5 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na Miloπa-Miπu JovanoviÊa, Vojina ÆivkoviÊa i Branislava Æoræa, Andra MandiÊ $ 25 U spomen vrlo dragih mi prijateqa i drugova: Marina Vetmu, Vukaπina KaπiÊa i Predraga RadoviÊa Marko Pivac $ 100 Za pokoj duπe drage nam drugarice Dese NiËote Marko i Rada Sunara $ 20 Za pokoj duπe Dese NiËote, roene –oriÊ Danica Pavlica K$ 40 Prilog Iskri Miodrag „UËa” –oreviÊ Prilog Iskri Duπan RaenoviÊ
$ 20
Srpski dobrovoqci u Britaniji proslaviÊe svoju slavu Svetog VelikomuËenika Georgija u nedequ 17. maja 2009. godine u Bermingamu. Sveta liturgija poËiwe u 10 Ëasova pre podne u crkvi Lazarici. Po zavrπetku Bogosluæewa obaviÊe se seËewe slavskog kolaËa, a onda se prelazi u crkvenu salu gde Êe biti sluæeno æito i posluæewe uz uobiËajene drugarske razgovore. Pozivamo sve dobrovoqce, wihove porodice i prijateqe da prisustvuju ovoj sveËanosti u πto veÊem broju. PrireivaËki odbor
K$ 20
MMF: Srbija i neke zemlje isto≥ne Evrope da prihvate evro „ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.
„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd., Birmingham, B30 2HD. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko ˘e≥avac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.
Iskra 1. maj 2009.
Fajnenπel tajms piπe da je dospeo do poverljivog izveπtaja MMF u kojem se ka√e da bi isto≥no i centralno evropske ≥lanice Evropske unije trebalo da se odreknu svojih valuta i usvoje evro bez da formalno postanu ≥lanice Evrozone prethodnim ispunjavanjem strogih uslova, javlja BBC. Fond tvrdi da bi takva "evroizacija" bila najbolji na≥in da se reπi problem spoljneg duga tih zemalja i obnovi poverenje u njihove posustale valute. "Bez toga", piπe list citiraju≤i MMF, "te zemlje bi≤e suo≥ene sa potrebom za drasti≥nim stabilizacionim merama protiv kojih meΩutim postoji veoma √ilav politi≥ki otpor". MMF je izra≥unao da ≤e za pomo≤ ovom regionu, u koji uklju≥uje Tursku, u naredne dve godine biti neophodno ≥ak 186 milijardi dolara, od ≥ega ≤e mo√da viπe od polovine morati da obezbedi Evropska unija. Srbija je tako, uz Letoniju i Estoniju, najugro√enija po pitanju velikog broja kredita uzetih u stranoj valuti i Fond prognozira da bi podru√nice zapadnih banaka u isto≥noj Evropi u doglednom periodu mogle da izgube ≥ak 160 milijardi dolara u vidu nenaplativih dugova.
6.4.2009.
FoNet
„ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.
Renov predlog za granicu Slovenija-Hrvatska Evropski komesar Oli Ren izjavio je da bi o sporu o granici izmeu Hrvatske i Slovenije trebalo da odluËi petoËlana ad hok arbitraæa, javili su slovenaËki mediji. Evropska komisija bi predloæila vou arbitraæne grupe, koja bi izabrala dva pomoÊnika, a po jednog arbitra Zagreb i Qubqana, javile su Televizija Slovenija i komercijalna Pop TV. Kako je navedeno, meunarodni pravnici bi uvaæavali naËelo praviËnosti, odnosno istorijske i druge okolnosti, a wihova odluka bi bila presudna. Evropski komesar je Sloveniji i Hrvatskoj predloæio da granica odreena ad hok arbitraæom bude odreena do kraja ove godine i da Slovenija prekine da blokira hrvatske pregovore sa Evropskom unijom (EU) kada se dræave svojim potpisima potvrde arbitraænu odluku. Prema nezvaniËnim informacijama, Slovenija je taj predlog veÊ odbacila i blokadu Êe povuÊi tek kada dogovor o arbitraæi ratifikuju oba parlamenta, navodi Pop televizija. Kako je javila Televizija Slovenija, ministri spoqnih poslova Slovenije i Hrvatske sa Olijem Renom treba da se sastanu iduÊe nedeqe. O inicijativi evropskog komesara je na zatvorenoj sednici raspravqao parlamentarni odbor za spoqne odnose, koji je prema reËima predsednika Iva Vajgla, proπirio osnovne stavove vlade i dodao sugestije o tome kakav bi trebalo da bude odgovor na Renovu inicijativu. Vajgl je rekao da se odbor sloæio da je Renova inicijativa jedini zvaniËno postojeÊi predlog u ovom trenutku, koji vodi reπewu pitawa otvarawa poglavqa u pregovorima Hrvatske sa EU i pitawa granice. 15.4.2009.
Beta
31
Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.
Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!
Pedi Eπdaun pred Helsinπkim komitetom Kongresa SAD
U SLABLJENJU REPUBLIKE SRPSKE PO˘ETI OD DODIKA Milorad Dodik je joπ jednom uspio da ohrabri Republiku Srpsku da samu sebe vidi ne kao dio BiH, ve≤ kao dr√avu u dr√avi. Ovakvo viΩenje ponovo moramo "poniπtiti", a u tome moramo po≥eti od Dodika. To je navedeno u izvjeπtaju "BiH i Balkan - πta dalje", koji je na nedavno odr√anoj sesiji Helsinπkog komiteta Kongresa SAD u Vaπingtonu odr√ao bivπi visoki predstavnik u BiH Pedi Eπdaun i podijelio u≥esnicima prije sjednice. Eπdaun je naveo da ≤e Dodik "nastaviti da koristi plan kako bi poniπtio reforme provedene u proπlosti, oslabio dr√avu i nastavio da se priprema za secesiju". - Na√alost, dok je rasla Dodikova mo≤, opadala je sposobnost meΩunarodne zajednice, a posebno EU da upravlja dogaΩajima, uklju≥uju≤i i katastrofalno opadanje poπtovanja prema OHR-u. To ne zna≥i da BiH ide ka oru√anom konfliktu, ali je raspolo√enje sve viπe febrilno i zastraπuju≤e - konstatovao je Eπdaun. Rekao je i to da je Dodik "uz podrπku Rusije, taj koji najviπe √eli zatvaranje OHR-a". - Mi ne smijemo dozvoliti da izgleda kao da smo mu opet popustili. Zato imamo samo jedan na≥in. Veli≥anstvenost bonskih ovlaπ≤enja ne mo√e biti potpuno o√ivljena, ali mo√emo li se, ipak, pomalo osloniti na njih - naveo je Eπdaun. Zbog svega toga, tvrdi Eπdaun, "centralni plan za BiH treba da bude izmjena Ustava", πto bi trebalo da se postavi kao uslov za dobijanje statusa zemlje kandidata EU. - Prerastanje BiH u funkcionalnu dr√avu je krajnje πtetno po Dodika, ≥ija je sva politi≥ka podrπka vezana za ja≥anje ovlaπ≤enja RS, a smanjenje ovlaπ≤enja BiH. Pobjeda na terenu ustavnih promjena zna≥ila bi pobjedu na dva fronta - BiH bi postala funkcionalna, a Dodik bi bio oslabljen - pojasnio je Eπdaun. Zato, rekao je, ne zna≥i da meΩunarodna
zajednica treba da izradi novi ustav BiH i prisili lidere da ga usvoje, jer to ne bi dovelo do rezultata. - Bosanci treba da odlu≥uju o svom ustavu, ali bi trebalo biti mogu≤e postaviti objektivne uslove za postizanje funkcionalnosti izvedenih iz evropskih normi i to postaviti kao uslov za sticanje kandidatskog statusa, a prepustiti Bosancima da odlu≥e kako da ih ispune kroz ustavnu reformu, daju≤i im tehni≥ku podrπku gdje je to mogu≤e i politi≥ku podrπku gdje je to primjereno - savjetuje Eπdaun. Istakao je da za meΩunarodnu zajednicu, a posebno EU, ve≤a opasnost od povratka ratu jeste da BiH ostane "disfunkcionalna crna rupa puna korupcije". Za stanje u BiH Eπdaun smatra odgovornim i zvani≥ni Beograd. - Kad je rije≥ o BiH sa svojim problemom Dodik / RS, Beograd ima klju≥nu ulogu i treba jasno naglasiti da je jedan od uslova za napredovanje Srbije ka EU da ona ne samo naglaπava pitanje te-ritorijalnog integriteta BiH, ve≤ i da aktivno podr√avaju BiH na putu ka EU, uklju≥uju≤i i ustavnu reformu, i tako osiguraju da Dodik i RS osje≤aju pritisak sa obje strane - ocijenio je Eπdaun. Naveo je da bi specijalni predstavnik EU u BiH morao da bude "instruisan od Brisela, πto ne bi trebalo da se vidi, tako da se stvori utisak da EUSR donosi odluke u BiH, a ne u Briselu", posebno kada je izmjena Ustava u pitanju. - Specijalni predstavnik bi trebao da bude jasno predstavljen kao osoba koja ima mo≤ da stavi ili skine osobe sa liste nepodobnih za dobijanje viza ili da zamrzne ili odmrzne bankovne ra≥une (prihode) - zatra√io je Eπdaun. Dodao je da bi bilo dobro da ima i ovlaπ≤enje da djeluje kao vrhovni tuma≥ Dejtona ili ≥ak da se zadr√e i elementi "bonskih ovlaπ≤enja". 9.4.2009.
GLAS SRPSKE