iskra1175

God. LXI

Birmingham, 1. april 2009.

Broj 1175

SAD su stvorile Hag i predale Kosovo ©iptarima

PROTIVNE „KADIJE” SLOÆNO PROTIV SRBA Srpske vlasti u ime „meunarodne obaveze” pune Hag Srbim; Kosovo tek πto nije otiπlo...

Ustaqeno je miπqewe objektivnih Srba ako takvi postoje - o sebi da oni nisu sposobni za rekorde, nisu nacija rekordera, izuzev, pokadkad u sportu, kao sad,.. na primer trenutno, u tenisu i vaterpolu. Uopπteno, dakle, govoreÊi, Srbi nisu vrhunska nacija, sem, od bezbroj disciplina, po neki put u ponekoj i to nakratko.

Postoji, meutim, jedna „disciplina” (navodnici ukazuju da je Srbi ne raspoznaju kao disciplinu; da li namerno?) u kojoj su Srbi zaista vrhunska nacija i nadaleko i permanentno ispred svih drugih naroda, sem, moæda - Crnogoraca!? koji ih verno slede ali i Ëesto vode. Uopπteno, ta disciplina se zove samo-uniπtewe a izvedena je kod Srba iz definitivno krajwe zakræqalog instinkta samoodræawa, koji je inaËe - silovit i nesuprostativ - ugraen u insekte, rastiwe, æivotiwe, qude - u sve æivo...

Srpska neotpornost prema asimilaciji Do pre nekih 150 do 200 godina, Srbi su bili najveÊa etniËka grupa, mislim u Budimu pola, dakle, Budimpeπte; danas su to Maari. Pre jedno 40 godina, doveo mi je moj prijateq i kum pokojni Nebojπa MandiÊ svog roaka iz Budimpeπte: i on je MandiÊ, govori srpski. Rekoh mu, vi ste Srbin. Ne, odgovori, ja sam Maar; poreklom Srbin, ali ja se oseÊam Maarem. Ne mogu da verujem da je i tako neπto moguÊe... „Teπim se” Srbi su izuzetak...

NajveÊe ustaπe su nastale od pokatoliËenih hercegovaËkih Srba kao πto su MarkoviÊi, PetkoviÊi, JeliÊi, itd. SliËno je istina i za mnoge danaπwe boπwaËke fundamentaliste.

Od mnogih etiËkih grupa u SAD, Srbi su izgleda najneotporniji na asimilaciju. Jevreji, na primer, su potpuno imuni od we. Prvo su Jevreji pa tek posle Amerikanci. Oni Ëak i danas zagovaraju Izrael u okviru biblijskih zemaqa „Judeje” i „Samarije” (koje su, uzgred, danas palestinska Zapadna obala), mada su, istorijski gledano, SamariÊani i Judejci bili „smrtni neprijateqi”.

To jasno proizilazi iz Hristove priËe „O

milostivom Samarjaninu”. Kod Nemaca, Grka, Poqaka asimilacije poËiwu u drugoj, ali retko, najËeπÊe tek s treÊom generacijom poËiwe taj proces, koji oni nikad potpuno ne sprovode. Uopπteno govoreÊi, Srbi veÊ u prvoj generaciji nestaju. Ovde je, pak, potrebna jedna napomena. U prvoj generaciji nestaju mnogo viπe deca Ëiji su roditeqi bili intelektualci, nego ona od roditeqa `niæeg` druπtvenog porekla.

U modernoj Srbiji destruktivnost drugog porekla Asimilacije nisu jedina samo-uniπtavajuÊa boqka Srba. Postoje, opet kod Srba, meutim, boqke koje su po svojoj samo-destruktivnosti mnogo opasnije. Obe su opasne boqke, ali je druga opasnija. Usled Ëega? Asimilacije su plod slabosti prilagoavawa srpske etniËke grupe kad se nae izolovana i u getu, a pod pritiskom veÊinskog naroda; a sve u svrhu da se boqe i bezbednije æivi, Dakle, sve u svemu, asimilacije nisu izabrane; one su nametnute; iako za izgubqene generacije nema povratka, teoretski gledano od asimilacija ima leka; naime, jaËawem nacionalne svesti, buduÊe generacije bi se mogle osloboditi ovog iskuπewa.

Za razliku pak od asimilacija, drugi opsaniji oblik samo-uniπtewa, jeste izabran, nameran; to je oblik æivota a sve sa ciqem da se ugrabi dræavna vlast i da se onda potËini ceo narod voqi nekog imperijalizma, uz naravno obilnu materijalnu nagradu za sebe i svoje pristalice.

Boqe ime za ovaj oblik samo-uniπtewa jeste izdaja!; sve jedno, πta je posredi: nacionalni interes ili biÊe.

Moæda Êe tek posle sledeÊeg poglavqa, biti jasnije razgraniËena ova dva oblika (izdaja i asimilacija) samo-uniπtewa koja inaËe haraju Srbima, ukoliko se ne zaustave, mogli bi, u krajwoj liniji, naËiniti od Srba narod Hazara, koji je, kao πto se zna, izËezao sa istorijske pozornice.

Trebalo bi se, meutim, zapitati: otkud ove opasne boqke kod Srba? Jedan deo otpada, na tradicionalnu slabost Srba na asimilaciju, Specijalnu paæwu, meutim, trebalo bi posvetiti samo-destruktivnosti novijih vremena, koja naglo meu Srbima poËiwe da se πiri od slogana po kome

Protivne „kadije”... je „ulazak Srbije u EU i evropske integracije bez alternative” jer, Ëini se, ona dolazi iz drugih izvora nego πto su oni iz kojih je proizaπla - slabost prema asimilaciji. Ciq je, znaËi, pronaÊi te izvore.

Dve imperije i wihova „istost” SAD imperijalizam PoËetkom devedesetih poËelo je SAD upriliËeno razbijawe Jugoslavije. Sovjetski savez tek πto se nije i formalno raspao (desiÊe se to 1.1.1992). Za ambasadora SAD u SFRJ imenovan je Voren Zimerman. On se pre dolaska u Beograd dogovorio sa bivπim ambasadorom u Beogradu Igelbergerom, tada u vladi odlazeÊeg predsednika Buπa starijeg, πef Stejt departmana, da se prema Beogradu otpoËne nova politika. Nije viπe svrsishodna tekuÊa SAD politika podræavawa SFRJ po svaku cenu kao faktor razbijawa monolitnosti sovjetskog sistema, poπto SSSR tek πto nije pao.

Potrebna je zato nova politika Ëija glavna smernica jeste: SFRJ moæe da postoji ali samo ukoliko se demokratizuje tj. odbaci komunistiËki sistem.

S tim mandatom obilazio je Zimerman SFRJ republiËke centre i raspirivao etniËku mræwu meu narodima SFRJ. Odatle do ratova oko wenog rastakawa bio je samo jedan korak, pa su oni ubrzo potom i usledili. Ovi, pak, ratovi bili su SAD potrebni da bi se ispitala vrednost veÊ stvorene nove strategije za SFRJ po kojoj se krivica za ratove koji Êe uslediti baca iskquËivo samo na jednu stranu i to tako da SAD uπeπÊe u tom procesu bude potpuno skriveno od javnosti. Ako rezultati pokaæu uspeπnost ove strategije, ovaj isti model Êe se primewivati u svim buduÊim SAD hegemonistiËkim ratovima kad su u pitawu multinacionalne dræave kao SFRJ, na primer.

Konkretno, radi SAD hegemonistiËkih ciqeva, tako je stvoren mit o MiloπeviÊu i Srbima jer su bili za oËuvawe SFRJ, i, stoga, dosledno oni su demonizovani da ne moæe gore biti, dok su ovi drugi - oni koji su bili za razbijawe SFRJ, s druge strane, uËiweni herojima, i pomagani u svim oblicima, od ilegalne (zbog UN zabrane) dostave oruæja do sopstvene upotrebe svojih oruæanih snaga na wihovoj strani (razna bombardovawa: od onih u Bosni protiv Republike Srpske do ovih na Kosovu).

Jednom Dejtonskim mirom rat zaustavqen, ubrzo potom dolazi opet SAD upriliËena skoro desetogodiπwa kosovska epopeja. Tu je veÊ upotrebqen isti metod koji se pokazao uspeπnim u ratovima u Bosni i Hrvatskoj. ©iptari su tako nagraeni nezavisnoπÊu od Srbije, a Srbi ocrweni, uprkos Ëiwenice da je Kosovo oduvek bilo i istorijski i stvarno - srpsko. To pak nije kraj priËe o Kosovu.

SAD su podelile i samu srpsku javnost po ovom pitawu. Podelile su je, najkraÊe, na „proπlost” i „buduÊnost”. Na strani „proπlosti” su se naπli srpski nacionalisti, oni koji su

2

iskreno verovali i radili u skladu sa ustavnom odredbom po kojoj je Kosovo „neotuiv” deo Srbije.

Na drugoj - strani „buduÊnosti” - bili su oni za koje je ulazak Srbije u EU bio projekt - „bez alternative”. ©to se, pak, tiËe ostalih stvari, ukquËujuÊi tu i Kosovo, one su za wih ipso facto bile alternativne, πto bi trebalo da znaËi: πto god da im se dogodii, tome se ne treba protiviti, izuzev, moæda, Ëisto formalno.

Ova, meutim, podela srpske javnosti od strane SAD na „proπlost” i „buduÊnost” direktno otkriva da je svaki nacionalizam, pogotovo srpski - ne sme se voleti svoja zemqa! - glavna smetwa „progresu” ne samo srpskog naroda veÊ i onom mnogo πirem - ka stvarawu jednog novog sveta bez nacionalizama - πto Êe reÊi bez ratova, sav okrenut „bratstvu” ekonomskog bogatstva, iza Ëega nije teπko prepoznati ideologiju SAD imperijalistiËkog hegemonizma ili Pax Americana!

KomunistiËki imperijalizam Seti me to odmah da je do nedavne proπlosti i proleterskom komunistiËkom imperijalizmu, najveÊi protivnik bio srpski nacionalizam. Tri i po godine on se, iako u neravnopravnom odnosu, oruæano borio protiv imperijalnog komunizma. Najzad je bio, najviπe zahvaqujuÊi Zapadu, pobeen. Ostavio je, pak, u srpskom narodu duboko usaeni peËat antikomunizma, tako da je srpska javnost i tada i pored komunistiËkog osvajawa vlasti bila duboko pocepana na „proπlost” (nacionalizam) i „buduÊnost” („Proleteri svih zemaqa - ujedinite se”).

U tom duhu odgajale su se gotovo pola stoleÊa komunistiËke generacije pod ovim kquËnim ideoloπkim odrednicama: „proπlost”: narod i nacija su buræoaske izmiπqotine da bi se ona sakrila iza wih; „neminovnost”: postoje pak uniæeni proleteri koji Êe po istorijskoj nuænosti sruπiti buræoaziju i tako stvoriti proletersko bratstvo svih naroda; „vlast”: proleteri je moraju zgrabiti sa cilqem da se buræoaski nacionalizam ne bi sluËajno povampirio; „buduÊnost”: tek tada dolazi do idiliËnog komunizma u kome Êe „svako imati prema potrebi...”, i gde Êe vlast odumreti, postati nepotrebna.

Ova ideologija je propovedana komunistiËkim generacijama svakodnevno i to - od kolevke

IZ SADRÆAJA EU da se Ëuva greπaka sovjetizacije . . . . . . . . . . . . . 5 Dræava i nacija prepreke neoliberalizmu . . . . . . . . . 7 Kosovo u vrhu politike SAD . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9 Kijuk - Svedok svetog ostatka Srba. . . . . . . . . . . . . . . 11 Posthumna (druga) defenestracija M. NediÊa . . . . . . . 15 LA Tajms: StaniπiÊ bio Ëovek CIA . . . . . . . . . . . . . . . 18 Epitaf svim Jovicama StaniπiÊ. . . . . . . . . . . . . . . 21 Demokratske laæi o Bosanskom ratu . . . . . . . . . . . . . . 23 Rehabilitovan karikaturista D. StojanoviÊ . . . . . . . 29

Iskra 1. april 2009.

do groba - tako da se u wihovu svest sve to uvreæilo u tri, da tako kaæem, alarmna signala: „proπlost” - narod je neprijateq!; „vlast” - nuæna veza izmeu „proπlosti” i „buduÊnosti”; i „buduÊnost” - πta bilo samo da nije proπlost!

Izdaja je dobar sluga svakog imperijalizma!

U meuvremenu, svojski potpomagan od strane SAD imperijalizma, uruπio se komunizam, uglavnom od teæine svojih sopstvenih nerazreπenih problema, prvo u SSSR a neπto docnije i u Srbiji. U woj su stoga poËeli da duvaju novi vetrovi koji su opet, kao πto smo u vezi Kosova veÊ videli, prizivali „buduÊnost” a odbacivali „proπlost”. Joπ preæivele komunistiËke elite ili wihovi sinovi, svejedno, poput su Pavlovqevih pasa, instinktivno znale da tamo gde je „proπlost” mora da je „neprijateq” i da „buduÊnosti” nema bez „vlasti”. Odatle su one, grabeÊi prvo „vlast”, „svesno” i sa lakoÊom skoËile u svoju danaπwu tek dolazeÊu - „proevropsku” „buduÊnost” koja je originalno bila oliËena u Dosu, a sad u predsedniku Srbije Borisu TadiÊu.

SamouniπtavajuÊe radwe novopeËenih „pro-evropqana” Ima ih bezbroj. Samo nabrajawe uzelo bi predugo. ZadræaÊu se zato samo na nekoliko.

Srbi ovekoveËili svoju genocidnost U nedavnoj proπlosti „proevropqane” su oliËavali tzv. DOS i pokojni –iniÊ. Ovaj je bio malo πiri od ovih danaπwih jer je zagovarao stopostotnu „evro-atlansku” integraciju. Kao takav, uhapsio i protivustavno izruËio MiloπeviÊa Hagu baπ na sam dan Vidovdana. Time je vaqda –iniÊ hteo da pokaæe Zapadu da je on protivan simbolici Vidovdana odnosno, drugojaËije reËeno, radite od Srbije πto vam je voqa, neÊemo se buniti, pod uslovom, naravno, da nam obeÊane pare redovno stiæu.

Nije, siromah, bio izgleda svestan, da samom Ëiwenicom predavawa MiloπeviÊa, indirektno je prihvatio i priznao Zapadu i strancima - ono πto su oni baπ æeleli da Ëuju. Srbi su, kako ih je SAD propaganda proglasila, genocidan narod koji pravedno zasluæuju ne domaÊi veÊ haπki tretman. To je i do danaπwih dana ostao i postao neizbrisivi peËat samouniπtavajuÊe srpske sudbine. I nema πanse da se to viπe ikad ispravi, izuzev, moæda, Ëudom Boæjim.

Poπto se pokojni i sad veÊ frustrirani –iniÊ u svojoj „pro-atlanskoj” trci potpuno ispucao, a obeÊani novac nikako da stigne, on je morao da plati glavom, Ëim je makar i Ëisto teoretski ispoqio jednu svoju protiv evro-atlansku misao, tj. da se srpskoj dræavi dozvoli da simboliËno poπaqe na Kosovo, u skladu s Rezolucijom 1244 SBUN, svoje graniËare i neπto policije. Kod naπih „pro-evropskih demokrata” izgleda postoji obaveza odræavawa svojih originalno usvojenih

Iskra 1. april 2009.

pozicija po svaku cenu. InaËe, onako „demokratski”, bez suda, ide se pravo u - smrt...

„Istine” nevladinog sektora Samo u Srbiji „pro-evropske buduÊnosti” u koju su, kao πto smo napred videli, uletele bivπe komunistiËke elite ili wihovi sinovi, izgleda, mogu ne samo da postoje veÊ i da u javnom æivotu zemqe vode glavnu reË takve kreature kao πto su Nataπa KandiÊ, razne Sowe, Biserko i Liht, i mnoge druge iz tzv. nevladinog sektora. Wih je pokojni –iniÊ i omoguÊio u Srbiji i one verno slede wegovu originalnu i uopπtenu politiku prema Hagu snabdevajuÊi ovaj svojim detaqnim „istinama” (obavezno uz poneku istinu) o genocidnosti Srba.

U pogleda Kosova, nevladin sektor nadmaπuje i razlikuje se od –iniÊa. I pre SAD on je Kosovo otpisao od Srbije. Radio je nevladin sektor kao da je πiptarski propagandni centar u Beogradu. Svaku, makar i najmawu srpsku nepravilnost na Kosovu, on je registrovao, od toga pravio veliki medijski spektakl i naravno raportirao kome je trebalo. ©iptarske nepravilnosti prema Srbima kao one, koje je primetila Ëak i Karla del Ponte iz Haga - ubijawe Srba i rasprodaje wihovih vitalnih organa radi profita - srpske nevladine organizacije (NVO) nisu ni primeÊivale. Postoji i razlika od –iniÊa. On je „griæu savesti” morao da plati svojim æivotom. NVO mada su bukvalno prodale zemqu Srbiju - da li zbog liËne slave ili za pare, nije vaæno - one su se, naprotiv, svojom izdajom hvalile i bile ponosne na wu!

Uniπtavawe Srbije - privatizacija i Kosovo Trenutno „pro-evropsku” Srbiju predstavqa predsednik Srbije Boris TadiÊ. Od wegovih po Srbiju samo-destruktivnih radwi, vredno je zapaziti tzv. privatizaciju. Istini, pak, za voqu „privatizaciju” nije otpoËeo TadiÊ veÊ spomenuti –iniÊ, ali je za vreme wegovog predsednikovawa Srbijom (poËetak 2004) ona dobila ove svoje sadaπwe samo-uniπtavajuÊe konture. U skladu s wima, sva iole uspeπna preduzeÊa Srbije, prodaju se uglavnom strancima, ispod cene (Na primer, smederevski metalurgijski kombinat „Sartid”, vredan inaËe milijardu dolara prodat je US Steelu za $21 milion). Pa umesto da su se taj novac investira u neku novu tehnologiju koja bi stvarala novo bogatstvo, taj novac je „proÊerdan” (rasipniËki utroπen) u ogromne plate i joπ veÊu birokratiju TadiÊeve „pro-evropske” vlasti (preko 20 minisrastava plus joπ po nekoliko potpredsedniËkih i „besportfeqnih” pozicija i „reprezentacija” Srbije po svetu. Sve, dakle, u skladu sa sloganom da se æivi „kao ostali svet”. Takav birokratski monstrum Ëak ni u SAD vlasti ne postoji, iako su SAD oko 40 puta veÊe nego πto je Srbija od 7 miliona.

Sve u svemu, Srbija danas viπe nema πta da privatizuje. ZnaËi, para od privatizacije viπe nema. TadiÊeva Srbija, po uzoru na SAD, bacila se na poveÊawe dræavnog duga (sad je on oko $30 milijardi) i oËekuje, da bi opstala, da od MMF-a

3

Protivne „kadije”... dobije nov novac (oko 2 milijarde evra). Razlika, pak, izmeu SAD i Srbije je u tome πto su SAD svoj prebacile na buduÊe generacije te interes „otplaÊuju” poveÊawem svog duga, πto znaËi fiktivnim novcem, dok Srbija mora svoj da otplaÊuje MMF-u stvarnom valutom koju ona inaËe nema.

Uskoro, znaËi, Srbiji od nenasite srpske vlasti, preti finansijasko bankrotstvo. Ne sme se ni pomiπqati kakvom Êe destruktivnom TadiÊevom samo-udaru biti ona izloæena kad se na sve to pridodaju razorni elementi opπte ekonomske krize koja se takoe nadnela nad wom.

Od mnogih samo-destruktivnih TadiÊevih radwi da spomenem samo joπ i Kosovo. On se javno obavezao EU i SAD da Êe Kosovo braniti iskquËivo „diplomatskim” putem. Srpskom narodu se onda nekako spontano nameÊe logiËno pitawe, πta Êe nam preskupa Vojska ako ona neÊe biti, bar kao krajwe sredstvo, upotrebqena u odbrani „srpskog Jerusalima”, kako Kosovo neki nazivaju. Na to Êe tadiÊevci vrlo æustro i ispuweni nekim velikim oduπevqewem reÊi: Neophodna je Vojska i to obuËena i naoruæana po NATO standardima.

Potrebna je ona radi odbrane „demokratskih vrednosti” u Iraku, Avganistu i uopπte svuda u belom svetu, gde „militantna demokratija” s pravom odluËi da ustoloËi sebe. Da je neki Crnogorac s Kosova, na primer - Amerikanac, on bi TadiÊu odgovorio: ∆ut`, pasji sine, kad ti nijesi htio branit` Kosovo, kako Êeπ demokratiju... a joπ mawe svoje sinove slati tamo...

I joπ neπto u vezi Kosova. Videli smo veÊ da je SAD podelio srpsku javnost zbog Kosova na „proπlost” i „buduÊnost”. Desilo se, meutim - a to je sadaπwa situacija - da je ovaj TadiÊev „Ëisto formalni” stav o odbrani Kosova iskquËivo „diplomatijom” podelio i samu „bezalternativnu” „buduÊnost”. Na „formalistiËkoj” strani je ostao TadiÊ i wegova DS, plus, moguÊe, Ivica DaËiÊ (bivπi miloπeviÊevci). Svi ostali iz tzv. „pro-evropskog” kursa (G17+, »eda JovanoviÊ, Nenad »anak, QajiÊ, Ugqanin, Maari i ostale mawine) i daqe Ëvrsto stoje ukopani na „bezalternativnoj” poziciji. Taj rascep postoji ali se momentalno jasno ne vidi jer je „formalitet” shvaÊen samo kao neophodnost da se „kupi” vreme dok se ne ue u EU. I to Êe tako biti sve dok EU ne prestane da TadiÊu, kao dosad, nejasno i zaobilazno saopπtava misao, veÊ je najzad saopπti glasno i jasno: g.

TadiÊu - ili EU ili Kosovo!; oboje nikako ne idu zajedno. Da li Êe on, da bi uπao u EU, pogaziti svoju ustavnu obavezu o „neotuivosti” Kosova - saznaÊe se uskoro...

Neko, pak, unutraπwe „Ëulo” u meni veli TadiÊ Êe priznati nezavisnost Kosova... SamouniπtavajuÊa sila za srpski narod, za wega liËno je spasavajuÊa - setih se alarmnog signala pod „vlast” joπ od mladosti u wemu - jaËa je od wega...

N. QotiÊ

4

RUSIJA PROTIV PRIJEMA KOSOVA U OUN Rusija je kategoriËki protiv prijema Kosova u organizacije Ujediwenih nacija (UN) i meunarodne finansijske institute, izjavio je danas stalni predstavnik Rusije pri OEBS-u Anvar Azimov.

"Ne sme se ne samo uprkos pravnim, nego i moralnim principima, dopustiti ukquËivawe Kosova u meunarodne organizacije u sistemu OUN i u wegove specijalizovane ustanove i meunarodne finansijske institute", rekao je Azimov na sednici Stalnog saveta OEBS-a. Po wegovim reËima, koriπÊewe objaπwewa da se bez Ëlanstva Kosova u UN ne moæe temeqno baviti poloæajem Srba, "ne pije vodu". "Pod tim parolama pokroviteqi kosovskih ekstremista pojaËano su gurali pokrajinu u pravcu nezavisnosti", naglasio je Azimov i posebno podvukao "nedopustivost stimulisawa daqeg priznavawa samosuverenizacije Kosova".

On je rekao da takvi poduhvati predstavqaju "rugawe uspomeni na poginule Srbe u pogromima, nad unesreÊenim i liπenim krova nad glavom i sateranim u enklave". "Kosovska kvazidræavnost, kako je pokazala protekla godina, joπ je viπe pogorπala poloæaj Srba, joπ je viπe udaqila perspektivu formirawa multietniËkog druπtva u pokrajini" - zakquËio je Azimov.

(FONET, 19.3.2009)

MEDVEDEV: NATO TEÆI DA OJA»A PRISUSTVO U BLIZINI RUSIJE Dmitrij Medvedev, ruski predsednik, izjavio je juËe da NATO neprestano teæi da ojaËa svoje prisustvo u blizini Rusije i zato je izdao naredbu da wegova zemqa od 2011. godine poËne novo naoruæavawe „velikih razmera".

- PoËevπi od 2011. godine poËeÊe novo naoruæavawe velikih razmera ruske vojske i mornarice. Analiza politiËko-vojnog stawa u svetu pokazala je da je joπ velika moguÊnost izbijawa ozbiqnih sukoba u pojedinim regijama zbog lokalnih kriza i stalnih pokuπaja NATO pakta da razvije svoju vojnu strukturu blizu Rusije. Glavni zadatak je poveÊati borbeni kapacitet naπih snaga, a ponajpre naπih nuklearnih strateπkih snaga. One moraju biti sposobne da ispune sve zadatke neophodne da bi osigurale sigurnost Rusije - rekao je Medvedev na sastanku s visokim funkcionerima ministarstva odbrane.

Dræave bivπeg Sovjetskog saveza pod vostvom Rusije formiraÊe zajedniËke oruæane snage za brzu reakciju i borbu protiv terorizma. Uz Rusiju u formirawu ovih snaga uËestvuju Jermenija, Belorusija, Kazahstan, Kirgistan, Taxikistan i Uzbekistan, a komanda Êe biti u Rusiji. (Pravda, 18.3.2009)

Iskra 1. april 2009.

Vaclav Klaus, predsednik ˘eske, u obra≤anju Evorpskom parlamentu, 19.2.2009:

EU TREBA DA SE ˘UVA GRE∏AKA SOVJETIZACIJE: NENU◊NE PRIVREDNE i POLITI˘KE CENTRALIZACIJE I DR◊AVNIH INTEGRACIJA; ODSUSTVA NU◊NIH SLOBODA I JAZA IZME≈U BRISLA I GRA≈ANA Gospodine predsedavaju≤i, ≥lanovi Evropskog parlamenta, dame i gospodo, Pre svega, hteo bih da vam se zahvalim na prilici da vam se obratim u Evropskom parlamentu, jednoj od klju≥nih ustanova Evropske unije. Ovde sam ve≤ bio nekoliko puta, ali nikada nisam imao prilike da govorim na plenarnom zasedanju. Zato vam se zahvaljujem na pozivu.

Izabrani predstavnici 27 zemalja iz πirokog dijapazona politi≥kh opcija su jedinstvena publika onoliko jedinstvena i revolucionarna koliko i sam eksperiment koji je Evropska unija. Ve≤ viπe od pola veka, EU pokuπava da unapredi proces donoπenja odluka u Evropi prenoπenjem zna≥ajnog dela nadle√nosti sa pojedina≥nih dr√ava u evropske institucije.

dalji tok tog procesa svojim pogledima. Imamo ose≤aj odgovornosti za razvoj Evropske unije i sa tim ose≤ajem pristupamo naπem predsedavanju Savetom Evrope. Mislim da je prvih πest nedelja ≥eπkog predsedavanja ubedljivo dokazalo naπu odgovornu poziciju.

U ovom forumu bih voleo da ponovim, jasno i glasno - za one meΩu vama koji ne znaju ili ne≤e da znaju moje ubeΩenje da za nas nije bilo i nema alternative ≥lanstvu u EU i da u naπoj zemlji nema bitne politi≥ke snage koja bi htela ili mogla da ospori taj stav. Zato smo povreΩeni sve ≥eπ≤im i glasnijim napadima uperenim protiv nas, zasnovanim na neosnovanoj pretpostavci da ˘esi tragaju za nekim drugim procesom integracija mimo onog ≥iji su postali ≥lan pre pet godina. Ovo nije istina.

Doπao sam ovde iz Praga, prestonice ˘eπke republike i istorijskog srca ≥eπke dr√avnosti, jednog od mesta gde su nastale i razvijale se evropska misao, evropska kultura i evropska civilizacija. Dolazim kao predstavnik ≥eπke dr√ave, koja je uvek u svim svojim oblicima bila deo evropske istorije, dr√ave koja je viπe puta direktno i zna≥ajno uticala na tok te istorije, i koja √eli da u tom procesu nastavi da u≥estvuje i danas.

GraΩani ˘eπke smatraju da su evropske integracije va√an i potreban zadatak, kako bi se ostvarili slede≤i ciljevi:

Devet godina je proπlo od poslednjeg obra≤anja jednog ≥eπkog predsednika na ovom mestu. Moj prethodnik, Vaclav Havel, govorio je ≥etiri godine pre naπeg pristupanja Evropskoj uniji. Pre nekoliko nedelja je ovde govorio ≥eπki premijer Mirek Topolanek, kao predsednik vlade dr√ave koja predsedava Evropskim savetom. Njegov govor je bio o prioritetima EU pod ≥eπkim predsedavanjem i problemima sa kojima se danas suo≥avaju zemlje EU.

- zajedni≥ka briga o opπtim dobrima na nivou kontinenta, tj. projektima koji se ne mogu realizovati samo saradnjom dve ili viπe susednih evropskih dr√ava.

To mi daje prostor da se osvrnem na pitanja od opπteg zna≥aja, koja su na prvi pogled mo√da manje dramati≥na od reπavanja trenutne ekonomske krize, ukrajinsko-ruskog gasovodnog spora, ili situacije u Gazi.

Verujem, meΩutim, da su to pitanja od velikog zna≥aja za dalji razvoj projekta evropskih integracija.

Za manje od tri meseca, ˘eπka ≤e obele√iti petu godiπnjicu pristupanja EU. Obele√i≤emo je dostojanstveno, kao zemlja koja - za razliku od nekih novih ≥lanova - nije razo≥arana neispunjenim obe≤anjima povezanim za ≥lanstvo. Ja time nisam iznenaΩen i za to postoji vrlo racionalno objaπnjenje. Naπa o≥ekivanja su bila realna.

Znali smo da pristupamo zajednici koju su stvorili i kojom rukovode ljudi. Znali smo da se ne radi o utopiji, stvorenoj mimo ljudskih interesa, vizija, pogleda i ideja. Takvi interesi i ideje postoje πirom EU i druga≥ije ne mo√e ni da bude.

Naπe pristupanje EU smo protuma≥ili, s jedne strane, kao potvrdu da smo za vrlo kratko vreme manje od 15 godina od pada komunizma - uspeli da postanemo normalna evropska dr√ava. S druge strane, smatrali smo a i dalje smatramo da nam pristupanje procesu evropskih integracija pru√a priliku da iskoristimo ve≤ uveliko integrisanu Evropu i da istovremeno uti≥emo na

Iskra 1. april 2009.

- uklanjanje nepotrebnih i po slobodu i blagostanje πtetnih prepreka slobodnom protoku ljudi, robe, usluga, ideja, politi≥ke misli, pogleda na svet, kulture i obi≥aja, koje su tokom vekova nastale izmeΩu raznih dr√ava Evrope;

Napori da se ostvare ova dva cilja - uklanjanje prepreka i racionalni odabir pitanja koja treba da se reπavaju na nivou kontinenta - nisu okon≥ani, niti ≤e ikada biti. Razne prepreke i dalje postoje, a odluke koje se donose na nivou Brisela su brojnije nego πto treba da budu. Sigurno su brojnije nego πto to tra√e dr√ave ≥lanice.

Vi, ≥lanovi Evropskog parlamenta, toga ste itekako svesni.

Pitanje koje √elim da vam postavim je zato teoretske prirode: da li ste zaista ubeΩeni da svaki put kada ovde glasate o ne≥emu donosite odluku koja mora da bude donesena u ovoj sali, a ne na nivou bli√em narodu, tj. unutar pojedinih dr√ava EU? U politi≥ki podobnoj retorici koju sluπamo ovih dana ≥esto se govori o raznim mogu≤im posledicama evropskih integracija koje su od manjeg i sekundarnog zna≥aja. ∏taviπe, ti planovi su voΩeni ambicijama profesionalnih politi≥ara i ljudi povezanih s njima, a ne interesima obi≥nih graΩana dr√ava ≥lanica.

Kada sam rekao da ≥lanstvo u EU nema alternativu, to je bilo samo pola onoga πto sam hteo da ka√em.

Drugi, logi≥an deo te izjave je da metode i oblici evropskih integracija itekako imaju veliki broj mogu≤ih i legitimnih varijacija, kao πto smo u proteklih pola veka i videli. Ne postoji kraj istorije. Stav da je sadaπnje stanje, trenutno ustanovljen oblik EU, dogma koja je zanavek izuzeta od kritike je greπka koja se na√alost sve viπe prihvata, iako je direktno suprotna ne samo racionalnom razmiπljanju ve≤ i dvomilenijumskoj istoriji evropske civilizacije. Pogreπna je i

5

EU treba... a priori pretpostavka - koja se isto tako smatra imunom na kritike - da postoji samo jedna ispravna budu≤nost evropskih integracija, a to je "sve teπnja zajednica", odnosno sve ve≤a politi≥ka integracija dr√ava ≥lanica.

Ni sadaπnje stanje ni pretpostavka da je stalno proπirenje politi≥kih integracija apsolutna blagodet ne bi trebalo da su dogma ni za jednog demokratskog Evropljanina. Nametanje ovih stavova od strane onih koji sebe smatraju - da posudim sintagmu ≥uvenog ≥eπkog pisca Milana Kundere - "vlasnicima klju≥eva" evropskih integracija je neprihvatljivo. ∏taviπe, jedan ili drugi organizacioni aran√man unutar EU nije sam sebi svrha, ve≤ sredstvo za postizanje stvarnih ciljeva. Ti ciljevi su sloboda i ekonomski sistem koji donosi blagostanje, a taj sistem je tr√iπna privreda.

Ovo su svakako te√nje graΩana svih dr√ava ≥lanica. Ali u dvadeset godina od pada komunizma, konstantno sam svedok da su ose≤anja i strahovi ja≥i meΩu ljudima koji su proveli veliki deo 20. veka bez slobode, pod teretom centralno planirane privrede pod dr√avnom upravom. Nije ≥udo da su ti ljudi osetljiviji i sna√nije reaguju na fenomene koji ih udaljavaju od slobode i blagostanja. MeΩu njima su i graΩani ˘eπke republike.

Sadaπnji sistem odlu≥ivanja EU se razlikuje od klasi≥ne parlamentarne demokratije, koja se dokazala i izdr√ala test istorije. U normalnom parlamentarizmu, deo poslanika podr√ava vlast, a deo opoziciju. Taj aran√man je u Evropskom parlamentu odsutan. Ovde se sprovodi samo jedna alternativa, a svi koji se usuΩuju da misle druga≥ije bivaju √igosani kao neprijatelji evropskih integracija. Ne tako davno, u naπem delu Evrope √iveli smo u politi≥kom sistemu koji nije dozvoljavao alternative i samim tim ni parlamentarnu opoziciju. Kroz to gorko iskustvo nau≥ili smo lekciju da bez opozicije nema ni slobode. Zato politi≥ke alternative moraju da postoje.

Ne samo to. Odnos izmeΩu graΩanina dr√ave ≥lanice i predstvnika Unije nije standardni odnos izmeΩu glasa≥a i politi≥ara koji ga predstavlja. IzmeΩu graΩana i predstavnika Unije postoji velika distanca, i to ne samo geografska, mnogo ve≤a nego πto je to slu≥aj u dr√avama ≥lanicama. Ovaj jaz se ≥esto opisuje kao deficit demokratije, odsustvo demokratske odgovornosti, odlu≥ivanje neizabranih (ali odabranih), birokratizacija odlu≥ivanja, itd.

Predlozi da se sadaπnje stanje promeni - izmeΩu ostalog sad√ani u odba≥enom evropskom ustavu i ne toliko razli≥itom Lisabonskom sporazumu - bi ove defekte dodatno pogorπali.

Poπto ne postoji evropska nacija, evropski demos, ovaj problem se ne mo√e reπavati ni ja≥anjem uloge Evropskog parlamenta. Naprotiv, to bi samo pogorπalo problem i dovelo do joπ ve≤eg otuΩenja izmeΩu graΩana evropskih dr√ava i ustanova EU. Reπenje nije u ja≥anju vatre pod sadaπnjim "loncem zatopljenje" evropskih integracija, niti u sputavanju uloge dr√ava ≥lanica u prilog novog multikulturnog i multinacionalnog evropskog graΩanskog druπtva. Ovakvi pokuπaji su bili bez uspeha u proπlosti, jer nisu bili odraz spontanog istorijskog razvoja.

Plaπim se da pokuπaji ubrzavanja integracija i

6

prenoπenja odluka o √ivotima graΩana sa nivoa dr√ava ≥lanica na nivo Evrope mogu imati posledice koje bi ugrozile sve πto je Evropa postigla za proteklih pola veka.

Nemojte da potcenimo strahovanja graΩana mnogih dr√ava ≥lanica da se o njihovim problemima opet odlu≥uje negde drugde, bez njih, i da je njihov uticaj na te odluke veoma ograni≥en. Do sada je EU bila veoma uspeπna delimi≥no zahvaljuju≤i i ≥injenici da glas svake dr√ave ≥lanice ima istu te√inu i da se zbog toga ne sme ignorisati.

Nemojte da dopustimo situaciju da graΩani dr√ava ≥lanica prestanu da smatraju evropski projekt svojim; da misle da se on odvija suprotno njihovim √eljama, ali da su prisiljeni da ga prihvate. Vrlo brzo i vrlo lako bismo se mogli na≤i u vremenu za koje smo se nadali da je zauvek proπlo.

Ovo je blisko povezano sa pitanjem blagostanja.

Moramo otvoreno re≤i da je sadaπnji ekonomski sistem unutar EU sistem sputanog tr√iπta, sistem u kome konstantno raste centralna kontrola nad privredom. Mada je istorija nedvosmisleno pokazala da je to ≤orsokak, eto nas opet na poznatom putu. Rezultat je stalni porast uplitanja vlasti u tr√iπne procese i ograni≥avanje njihove spontane prirode. U poslednje vreme ovaj trend joπ viπe pogorπavaju neta≥na tuma≥enja uzroka sadaπnje ekonomske i finansijske krize, tj. uverenje da je za nju odgovorno slobodno tr√iπte, iako je stvarnost sasvim suprotna - uzrok je u politi≥kim manipulacijama tr√iπtem. Ponovo moram da vam skrenem pa√nju na iskustvo naπeg dela Evrope i lekcije koje smo iz njega nau≥ili.

Mnogi od vas su sigurno ≥uli ime francuskog ekonomiste Frederika Bastijata i njegov tekst "Peticija sve≤ara," dobro poznat i osnovni ekonomski tekst o apsurdima politi≥kog intervenisanja u privredu. Evropska komisija je 14. novembra 2008. usviojila stvarnu sve≤arsku peticiju, a ne Bastijatov izmiπljeni primer, nametanjem carine od 66% na sve≤e uvezene iz Kine. Nisam nikada verovao da bi upozorenje staro 160 godina moglo da postane stvarnost, ali se to eto desilo. Neminovna posledica πiroke primene ovakvih mera u Evropi je usporenje privrednog rasta, pa ≥ak i mo√da potpuni zastoj. Jedino reπenje je oslobaΩanje evropske privrede od okova i propisa.

Ovo sve ka√em zato πto ose≤am veliku odgovornost za demokratsku i bogatu budu≤nost Evrope.

Pokuπavam da vas podsetim na osnovne principe na kojima se evropska civilizacija zasniva ve≤ vekovima, principe na ≥iju ispravnost ne uti≥e vreme, principe koji su univerzalni i zato treba da se poπtuju i u sadaπnjoj Evropskoj uniji. UbeΩen sam da graΩani zemalja ≥lanica √ele slobodu, demokratiju i ekonomsko blagostanje.

U ovom ≥asu, najva√niji zadatak je da obezbedimo da slobodna rasprava o ovim pitanjima ne bude onemogu≤ena optu√bama da je suprotna samoj ideji evropskih integracija. Uvek smo verovali da je sloboda da raspravljamo o ozbiljnim pitanjima, pravo da se predstavi miπljenje druga≥ije od "jedinog ispravnog" - ma koliko se ne slagali s njim - u samom srcu demokratije koja nam je viπe od ≥etiri decenije bila uskra≤ena. Poπto smo ne svojom voljom proπli kroz iskustvo iz kojeg smo nau≥ili da je slobodna razmena miπljenja i ideja neophodni uslov za zdravu demokratiju, mi se nadamo da ≤e taj uslov biti ispunjen i poπtovan i ubudu≤e. To je jedini na≥in da Evropska unija bude slobodnija, demokratskija i prosperitetnija.

23.2.2009.

NSPM

Iskra 1. april 2009.

Kriza globalnog kapitalizma

DRÆAVA I NACIJA - NAJVE∆E PREPREKE ©IREWU NEOLIBERALNOG KAPITALIZMA Neoliberalizam je propao. Neoliberalni kapitalizam je stradao u suludoj voæwi bahatih i pijanih japijevaca. Uobraæeni i prepotentni finansijski magovi virtuelne ekonomije doæiveli su bankrot. Malograani, neznalice i foliranti su uniπtili svetske finansije zbog sopstvene pohlepe i gramzivosti. Podatak da je u 2008. isplaÊeno na ime bonusa u poslovawu meπetarima sa Vol Strita neverovatnih 18 milijardi dolara, viπe nego πto iznosi celokupna finansijska podrπka ameriËkoj automobilskoj industriji, dok su wihove kompanije bankrotirale, najboqi su dokaz trulosti ideologije neoliberalizma.

Kapitalizam je opstajao zbog svoje preduzimqivosti i efikasnosti. Kapitalizam je pobedio sovjetski socijalizam zbog svoje uspeπnosti u poslovawu. Neoliberalizam je obesmislio samu suπtinu kapitalizma i uruπio sve wegove izvorne principe.

Neoliberalizam je razorio kapitalizam iznutra. Kriza je nastala kada se ta mistiËna i maglena kula, sazidana na prevarama i πpekulacijama, potpuno sruπila. Svetska kriza je posledica globalizacije. Prirodno je bilo da se kriza sa Vol Strita prenese na Ëitav svet, jer danas æivimo u globalnom selu. Svetska kriza, upravo zbog te Ëiwenice, predstavqa najveÊu krizu u istoriji ËoveËanstva. Niko viπe na planeti nije izolovan od posledica svetske ekonomske krize. Milijarde qudi strahuju kako Êe da preæive i prehrane svoje porodice, zbog gangstera sa Vol Strita koji su hteli u jednoj Ëaπi da popiju Ëitav æivot. Ali ti gangsteri nisu radili na svoju ruku. Nisu oni finansijski desperadosi koji su, poput onog Bernarda Majdorfa, prokockali hiqade milijardi dolara iz sopstvene obesti. Taj B. M. je bio deo sistema. Pre nego πto je postao privatni investicioni bankar bio je direktor Wujorπke berze. Bio je, dakle, pripreman da napravi najveÊu istorijsku prevaru teπku 50 milijardi dolara.

Niπta nije sluËajno. U istoriji nema sluËajnosti. U kapitalizmu je sve pod kontrolom Velikog Brata. Niko nije mogao da uzima toliki novac klijentima da nije dobio odobrewe od Velikog Brata. Neoliberalni kapitalizam je uspostavio svetski totalitarni poredak. Veliki Brat preko satelita svakoga dana kontroliπe Ëetiri milijarde podataka na svetu. UpravqaËi sveta su poverovali da su, prvi put u istoriji ËoveËanstva, uspeli da ovladaju planetom.

Ideologija neoliberalizma je proklamovana 1988. vaπingtonskim konsenzusom. Glasnogovornici su bili nobelovac Milton Fridman i wegovi Ëikaπki momci. Oni su sprovodili strategiju Ministarstva finansija SAD. Pomagali su im birokrate iz

Iskra 1. april 2009.

MMF-a, Svetske banke i Svetske trgovinske organizacije. Ujediwene nacije su bile diplomatska podrπka ovom konceptu.

Suπtina koncepta je vrlo jednostavna agresivnom propagandom o demokratiji i slobodi træiπta trebalo je potpuno sruπiti dræavne granice u svetu i uniπtiti nacionalni identitet.

Dræava i nacija su bile najveÊa smetwa πirewu neoliberalnog kapitalizma. Dræave i nacije su predstavqale veliku opasnost za daqe jaËawe multinacionalnih kompanija. I multinacionalne kompanije su finansirale πirewe ideologije neoliberalizma. Wihov interes je bio da se sruπe dræavne granice i izbriπe nacionalni identitet kako bi se proπirilo træiπte za kupovinu wihovih proizvoda.

Iza interesa multinacionalnih kompanija stajali su konkretni interesi 13 porodica koje upravqaju svetom. To su isti oni koji su nacionalnu banku SAD - FED - pretvorili u svoju privatnu banku. To su isti oni koji su 1971. ukinuli zlatni standard i koji neprestano πtampaju dolar bez pokriÊa. Oni deluju kao mafijaπka porodica. Koza nostra i druge mafijaπke porodice kontroliπu i reketiraju odreene oblasti ili odreeni biznis.

UpravqaËi sveta kontroliπu i reketiraju Ëitavo ËoveËanstvo. Mafijaπke porodice su uvek na udaru zakona, dok UpravqaËi sveta donose zakone u svom interesu. Kada sve ovo znamo, onda je potpuno jasno zaπto se neoliberlizam usmerio na ruπewe dræava i obesmiπqavawe nacionalnog identiteta. Obarane su i postavqane vlade suverenih dræava kao da se postavqaju πefovi ekspozitura neke multinacionalne finansijske korporacije. Propaganda o demokratiji i slobodama je bila samo maska za manipulaciju biraËkim telom. Osiromaπeni i izmanipulisani graani su potkupqivani ili dræani u strahu da bi se ostvarili interesi Imperije u rastrojstvu. Tako je sru πen berlinski zid i doveden je GorbaËov na vlast.

PolitiËka oligarhija i tajkuni sa Vol Strita su bili izvrπni direktori Velikog Brata. Sovjetska imperija se raspala i otpoËela je banditsko pqaËkawe propalog carstva. Neoliberalni koncept je nametnut zemqama u razvoju. Mudri dræavnici su, braneÊi interese dræave i nacije, veπto izbegavali frontalni sukob sa izvrπnim direktorima Velikog Brata. Mudri dræavnik je, recimo, Vaclav Klaus.

Mi, Srbi, naæalost, nismo imali takve dræavnike. SluËaj Srbije je zaista karakteristiËan. Slobodan MiloπeviÊ je bio politiËki diletant koji nije razumeo kako svet funkcioniπe.

7

Dræava i nacija...

On je imao istorijsku priliku da modernizuje Srbiju i pretvori je u razvijenu dræavu. Tvrdim da je mogao, koristeÊi se raspadom sovjetske imperije, da postane simbol ruπewa totalitarnog reæima i simbol slobode i demokratije u svetu. To bi ga dovelo do predsednika UN. Ali, on to nije razumeo.

Osiono je krenuo pogreπnim putem i dræavu i naciju uveo u rat sa NATO snagama. Oligarhija Imperije u rastrojstvu je oπtro kaæwavala neposluπne.

Umesto da se, kao mala dræava i narod, prilagodimo svetu, ËuvajuÊi naπe nacionalne vrednosti, mi smo se suprotstavqali povodwi. NaËinili smo, po ko zna koji put, veliku istorijsku greπku. Tu greπku je platio srpski narod i graani Srbije. Naæalost, niπta nismo nauËili iz te nacionalne tragedije.

Kada je Veliki Brat shvatio da se NATO bombama ne moæe slomiti prkos srpskog naroda, onda su promenili taktiku. Jedini naËin da se sruπi despotija je bio da se potkupe biraËi. Tako je nastala petooktobarska prevara. PreplaÊena opozicija je teledirigovano dovedena na vlast.

Operativne sluæbe Imperije u rastrojstvu su veπto iskoristile ogromno nezadovoqstvo graana. Uspostavqena je marionetska vlast.

Neoliberalizam je nametnut Srbiji. U vladu su uπli konsultanti multinacionalnih kompanija, bez radnog iskustva i bez znawa. To im nije ni trebalo jer se sprovodio jedan nametnuti koncept.

Dræave je loπ gazda, sve dræavno treba rasprodati odmah, privatizuj, slobodno træiπte sve reπava, transparentna demokratija, evropske i evroatlanske integracije, grmeli su japijevci na vlasti, ubeeni da Êe se tako dodvoriti svojim πefovima. ©ok terapija je bila pogubna. Nismo, opet, imali mudrog dræavnika.

Zoran –iniÊ je bio politiËki diletant.

Ideolog vulgarnog pragmatizma nije razumeo istorijske tokove. Wegov makijevelizam se zasnivao na πibicarewu. Pokuπavao je da zaseni marketinπkim trikovima ideologe neoliberalizma.

Hteo je da bude veÊi meπetar od prevejanih πpekulanata sa Vol Strita. To je bio pogreπan izbor.

Umesto MiloπeviÊevog glupog protivqewa, on je pokuπavao da zaseni Velikog Brata. Hteo je da bude πampion neoliberalizma. Nije video da je to uzaludan posao. Nije video da se taj koncept uruπava u svetu. Reπewe je bilo u - prilagoavawu. Trebao je javno da prihvata nametnuti koncept, a da u praksi sprovodi naπ, srpski model tranzicije. To su uradili mudri Slovenci.

Zaπtitili su svoje dræavne i nacionalne interese. Razumeli su kuda ide neoliberalni kapitalizam. Nisu posluπali savete MMF-a. I uspeli su da postanu moderna evropska dræava.

Zoran –iniÊ je to kasno shvatio. Kada je doπao pameti i kada je neπto hteo da promeni, jer je uvideo da Êe taj koncept razoriti dræavu, izveli su ga na streqawe.

Boris TadiÊ vodi dræavu u bankrotstvo. On nema nikakvu viziju i nikakvu ideju. On je maneken naπe propasti. Naπminkani glumac u spotu kompanije koja propada. Vladavinu Borisa TadiÊa karakteriπu stalne medijske kampawe za graewe kulta liËnosti. Tigar od papira Êe narcisoidno sagoreti u nameri da se dopadne sebi. On nema nikakav kapacitet da bar malo shvati πta se u svetu deπava. Svetska kriza je joπ jedna u nizu fraza koje mora da nauËi. Srbija nema dræavnike. I to je naπ usud. Srbija ne moæe da preæivi neoliberalizam ako se ne vrati sebi.

Sjediwene Dræave se vraÊaju svojim dræavnim i nacionalnim interesima. Ideologija neoliberalizma je odbaËena. Dræavni intervencionizam se πiri u SAD. Dræavni kapitalizam i nacionalizacija su nametnuti kao spas bolesnom kapitalizmu. Varaju se demagozi ako misle da je ovo kraj kapitalizma. Kapitalizam nije na svom kraju. On mewa svoje ruho.

Kapitalizam se mewa u neku novu formu.

Koju? Teπko je to danas reÊi. Ostaje da se vidi koliko Êe kriza biti duboko i kolike Êe biti posledice kockarskih dugova neoliberalizma. Sve opcije su u igri. Trenutni dræavni intervencionizam je iznueno reπewe. Da dræava nije intervenisala doπlo bi do opπteg bankrotstva i haosa koji bi se zavrπio ili socijalnom revolucijom ili graanskim ratom. Dræava interveniπe da bi kupila vreme. Ali interveniπe na najgori moguÊi naËin - πtampawem dolara. Ne moæe se poæar ugasiti πtampawem papira bez vrednosti.

To Êe samo rasplamsati poæar. Izlaz iz ove situacije je da se odmah prestane sa πtampawem dolara i da se izvrπe strukturalne reforme kapitalizma. Metodi oporavka koji se sada primewuju su pogreπni. IntervencionistiËki paket je suludo bacawe novca. Ne moæe se zaposliti Ëetiri miliona nezaposlenih na farbawu i kreËewu bolnica i borbi protiv puπewa. Te hipi fore ne mogu da prou u ozbiqnoj ekonomskoj krizi koja drma ËoveËanstvo.

Koja je izlazna strategija Velikog Brata?

Ne mogu joπ da je naslutim. Ako je namerno izazvana kriza da bi se prekratila dosada, onda se nalazimo u ozbiqnom problemu. Ko zna πta Veliki Brat sve moæe da smisli? Ni svetski rat ne trebamo da iskquËimo. Ako je svetska kriza nastala u pohlepnim prekombinacijama sluæbenika Velikog Brata, onda je to boqe reπewe za ËoveËanstvo.

Izlazna strategija moæe da bude - narodni kapitalizam. Navijam za tu opciju i nudim operativna reπewa.

Da li Srbija ima izlaznu strategiju? Sa ovim politiËarima nema izlazne strategije.

Potrebna nam je nova dræavna i nacionalna strategija i novi qudi. Gde su? Imamo li te nove qude? Okrenite se oko sebe i pronaite ih. Tako poËiwe preporod.

Wegovi trabanti su nastavili po starom.

Tabloid, 20.2.2009.

8

Branko Dragaπ

Iskra 1. april 2009.

KOSOVO U VRHU SPOQNE POLITIKE SAD Kosovo a i Bosna biÊe karta za balansirawe odnosa prema muslimanima.

Dok ih Izrael bude πamarao muslimani na Balkanu Êe dobijati πargarepe. Kosovo u vrhu spoqne politike SAD ©to se Srbije i Srba tiËe, kojoj se sve ove aktivnosti svako neÊe svideti, mogu samo da razmiπqaju... Hilari je mahnula rukom, „ma kakva Srbija - ona nema nuklearno oruæje, a Vojsku je sama rasformirala, pa samim tim i nema πta da kaæe”.

Pre nekoliko dana napisao sam jedan tekst o srpskom „hodoËaπÊu” na molitveni doruËak u Vaπington pod naslovom „Da Bog Ëuva, one πto su nas bombardovali” komentariπuÊi ponaπawe naπih zvaniËnika.

Pred kraj teksta u tom kontekstu naveo sam i to da Êe Hilari Klinton, u æeqi da postigne uspeh na poslu dræavnog sekretara, Kosovo gurnuti u prvi plan ameriËke spoqne politike. Nadao sam se da Êe to biti znatno kasnije, kad Hilari na mnogim drugim kriznim taËkama doæivi neuspehe, ali me je gospoa Klinton iznenadila i veÊ se sa pitawem Kosmeta javila. Prvi wen spoqnopolitiËki korak je bila severna Koreja a veÊ drugi bio je poziv Haπimu TaËiju i Fatmiru Sejdiu da posete Vaπington i liËno se sa wom sretnu. „Dræavna sekretarka sa zadovoqstvom oËekuje sastanak sa predsednikom i premijerom Kosova 26. februara u Vaπingtonu, kako bi ih ponovo uverila da Êe SAD ispuniti sva obeÊawa u pravcu prija-teqstva i podrπke Kosovu”. Za nas neprijatan poËetak „nove” ameriËke politike koju sam u zavrπnom delu navedenog teksta predvideo, potaj-no se nadajuÊi da Êu u prognozi pogreπiti. Ne znam koliko je pametno i uqudno navoditi pasuse svog teksta, ali je izazov priliËan, pa Êu ga ipak navesti, bar za one Ëitaoce koji ceo tekst nisu imali priliku da proËitaju: „Ono πto ni Vuk a ni naπa ostala dræavna vrhuπka ne shvata, a to je da Êe se Hilari Klinton æestoko potruditi da u æiæu ameriËke spoqne politike vrati Kosmet, Bosnu i nove „balkanske igre”. Ako ni zbog Ëega drugog ono zbog toga πto je na tom terenu AmeriËkoj diplomatiji najlakπe da zabeleæi sigurne pozitivne poene. Ko Êe im se suprotstaviti, TadiÊ ili moæda Vuk? Gospoa Klinton zna da nije diplomatski ekspert, a stalo joj je da na svom novom poslu napravi uspeh. Ako to teπko moæe uraditi na pitawu Avganistana, Iraka, Rusije, Kine ili Gruzije ima jedno mesto koje garantuje siguran diplomatski uspeh Srbija. Ovde je i ameriËki ambasador Bog, verovatno Êe Hilari Klinton biti tretirana kao Zevs”.

PrateÊi boravak novog dræavnog sekretara SAD Hilari Klinton u Severnoj Koreji, ameriËka πtampa piπe da dræavna sekretarka SAD Ëini prve korake na teπkom putu vraÊawa Americi izgubqenog renomea u svetu. Ovih dana ona je boravila u Pjongjangu i „otvorila je novu eru u odnosima SAD i Severne Koreje” - bar tako ameri-Ëka πtampa navodi. Bio je to novi pristup oprezan i izbalansiran. Severnoj Koreji je obeÊana zamaπna humanitarna pomoÊ i diplomatska podrπka ako se Pjongjang odrekne i zaustavi razvoj svog nuklearnog programa. U celom tom nastupu bilo je viπe taktiËnosti i obeÊawa nego pretwi, sa Ëak naglaπenom æeqom normalizovawa odnosa izmeu SAD i Severne Koreje.

Iskra 1. april 2009.

Sve je bilo u sklopu veÊ iznetog obeÊawa i zahteva Baraka Obame da SAD moraju popraviti svoje odnose sa takozvanim zemqama famozne „osovine zla” a pre svega sa islamskim svetom. I Hilari se oËigledno kreÊe tom trasom. Wen boravak u Indoneziji, gde su je doËekali demonstranti naoruæani papuËama za plaæu umesto cipela, vaqda zbog klimatskih uslova nije baπ lepa slika popravqawa odnosa sa muslimanskim svetom, ali od neËega treba poËeti. U jednoj od domovina wenog πefa Obame nije mnogo postigla i moraÊe se mnogo viπe raditi da bi se kod muslimana ta negativna slika Amerike promenila. Ipak za muslimane kquËna stvar Êe biti kako Êe se Obamina administracija pa i gospoa Klinton postaviti u odnosu na Izrael i konstantne izraelske masakre nad Palestincima, a da joπ nije zaboravqeno ni izraelsko razarawe Libana.

Iz Indonezije, gospoa Klinton kreÊe za uzdræanu Kinu, u kojoj Êe morati da igra na note, jer Kina kao novi privredni xin, moæe mnogo da uËini na ublaæavawu ameriËke ekonomske i finansijske krize.

Moæe da pomogne ali joπ viπe da Americi oteæa sadaπwu privrednu i finansijsku situaciju. »ak to oteæavawe moæe biti i fatalno sa matom u samo jednom potezu. Taj mat u jednom potezu nastao bi u momentu kada Kina objavi da viπe ne prodaje svoju robu za „upumpane” dolare, jer je to upumpavawe direktno iz πtamparija potpuno obezvredilo dolar, te da Êe ubuduÊe robu prodavati za evre ili nedaj Boæe juane.

Takva kineska odluka bila bi automatski i kraj dosadaπwe dolaske imperije i Hilari to dobro zna. Zato mislim da Êe u ovim razgovorima dræavna sekretarka „zaboraviti” na probleme Tibeta i posloviËne opomene o „ugroæavawu qudskih prava u Kini”. Ali sekretarka takoe zna da Êe i Kina taj matni potez izbegavati do krajwih granica jer nije pametno „udaviti” odliËnog kupca - kome onda robu prodavati?

Bilo kako bilo i SAD i Kina Êe se dobro preraËunavati πta se kome viπe isplati ali mi od te raËunice ekonomskih divova moæemo imati samo πtetu, koristi nikako. „Kada se na pojilu volovi pobodu rogovima, uglavnom æabe stradaju” - a mi nismo ni nivo æabe, moæda tek punoglavac. Pa kad bi preveo ovu narodnu izreku na finansijski jezik to bi ovako znaËilo: ako se sruπi dolar sruπiÊe se i naπe devizne rezerve koje su em u dolarima, em u ameriËkim bankama. Bar polovina ako ne i celih 70%, jer naπi finansijski „mozgovi” poput DinkiÊa, JelaπiÊa, Labusa... imaju jasne dogovore i instrukcije joπ od 2000-te godine πta i kako treba da rade. Svakako ne u naπem interesu, veÊ u interesu onih koji su ih i instalirali na tako odgovorna mesta - i oni Êe se tog dogovora dræati makar se Srbija i glavaËki sunovratila.

Ako pak Kina odluËi da dolar joπ ne obara, onda nam sledi ameriËka „πamarËina” na pitawu Kosmeta a moæda i Vojvodine, jer sila mora negde da pokaæe miπiÊe. Kad πamarËinu ne mogu da pqusnu Kini ili Koreji jer ona zvecka atomskim naoruæawem mogu Srbiji, mi nemamo viπe ni Vojsku a glavno

9

Kosovo u vrhu... naoruæawe nam je praÊka. Naπ diËni „dræavnik” TadiÊ nas je te balasti pod imenom Vojska oslobodio, i to je wegov jedini temeqno uraeni posao. Radio ga je i kao ministar odbrane a onda nastavio i kao predsednik, pa mu se bar na pitawu razbijawa Vojske moæe dati visoka ocena.

Pitawe Kosmeta se Ëak vrlo lepo uklapa i u Obamin program o poboqπavawu odnosa sa muslimanskim svetom. Sobzirom da su gospou Klinton u Indoneziji doËekale demonstracije i „leteÊe papuËe”, na „nezavisnom Kosovu” Êe je sigurno doËekati ovacije. A Albanci ili ©iptari, kako god hoÊete, jesu muslimanske veroispovesti. Da ova turneja nove sekretarke ne bi bila potpuno u puzeÊem poloæaju, ona je joπ sa turneje u prijateq-ski zagrqaj pozvala kosovske lidere Haπima TaËija i Fatmira Sejdiua - koje Êe pokuπati da i πefu predstavi. PolitiËki uspeh je unapred zagarantovan, Obama Êe biti oduπevqen kako ga muslimani (©iptari) oboæavaju, a Kosovo je i najveÊi spoqnopolitiËki domet politike wenog supruga, kao i ameriËkih Demokrata. Tako Êe se preko Kosmeta i Albanije balansirati „pomirewe sa muslimanima”. Dok Izrael Ëisti Palestince, malo etniËki a viπe i æivotno, i veÊi deo muslimanskog sveta æestoko protestuje, na drugoj strani muslimani sa Balkana oboæavaju Ameriku. Ako se joπ u ovo „pomirewe” sa muslimanima ubaci i Bosna biÊe oduπevqen i Ëlan predstavniËkog doma Kongresa iz dræave Wujork Eliot Engel, koji je ponet tim talasom „pomirewa”, veÊ izrazio nadu da Êe ovog proleÊa Barak Obama posetiti i Kosovo, a moguÊe i Albaniju.

Oni to svakako zasluæuju jer je wihovo stanovniπtvo okarakterisao kao „jako prozapadno orijentisana muslimanska naciju”. ©ta je na to odgovorio Obama javnosti joπ nije poznato. Ali se zato wegova dræavna sekretarka bacila na zadatak da i Obami i svetskoj javnosti pokaæe kako muslimani oboæavaju SAD. A πto se Srbije i Srba tiËe, kojoj se sve ove aktivnosti svako neÊe svideti, mogu samo da razmiπqaju... Hilari je mahnula rukom, „ma kakva Srbija - ona nema nuklearno oruæje, a Vojsku je sama rasformirala, pa samim tim i nema πta da kaæe”.

Danaπwi diplomatski reËnik vam je onoliko uvaæavan koliko snaæno moæete da udarite. A Hilari dobro zna da smo prazna puπka, te da Êe svi naπi poËev od TadiÊa samo reklamno negodovati, ali se ta reklama osim u Srbiji nigde neÊe videti.

æene, ozbiqno oruæje, a praÊka to ipak nije Ëak i rukama ManduπiÊa Vuka - dodajem ja na ove ruske komentare.

Indija blokirala „balkanskog buldoæera” Imenovawe RiËarda Holbruka za specijalnog izaslanika SAD za celu juænu Aziju onemoguÊila je Indija svojim aktivnim delovawem i direktnim upozorewima Obami da Holbruka neÊe prihvatiti.

U aktuelnoj besomuËnoj borbi Obamine administracije da uspostavi novu spoqnu politiku SAD Indija je osvojila prvu rundu. Uprkos nameri novoimenovane dræavne sekretarke Hilari Klinton da wen nekadaπwi savetnik RiËard Holbruk bude specijalni izaslanik SAD za juænu Aziju, zvaniËni Wu Delhi je uspeo da u direktnim kontaktima sa tranzicionim Obaminim timom, izdejstvuje izuzeÊe Indije iz mandata novog ame-riËkog izaslanika.

Tako je Holbruk imenovan u novoj ameriËkoj administraciji za specijalnog predstavnika za Avganistan i Pakistan, iako je prvobitna namera i samog Baraka Obame bila da novi specijalni izaslanik bude zaduæen i za Indiju, kao kquËnog Ëinioca u tom regionu.

Pre viπe od mesec dana proËitah ove redove u Politici i pomislih pa lako je Indiji da se buni i ne prihvata Holbruka - ona je ipak sila i kquËni Ëinilac u regionu, a mi smo komarac. Onda se trgoh, pa i mi smo kquËni Ëinilac na Balkanu?!

Vezano sa tim pade mi i jedna Ëudna zamisao.

Jeste mi nismo sila ali u dobroj koordiniranoj akciji sa Rusijom kojoj Hilari takoe nije odgovarala na mestu dræavno sekretara, mogli smo to pitawe da pokrenemo. Pokretawem takvog pitawa mi ne gubimo niπta, jer nismo mogli oËekivati da Êe Hilari sada nama uleteti u zagrqaj a ne ©iptarima i sve kao i bombardovawe zaboraviti. Takav obrt je ipak nemoguÊ jer ona politiku Demokrata, svog supruga a i delimiËno svoju treba da opravda. Rusija se dobro seÊa svih Klintonovih ucena koje je morala da proguta, a koje su je dovele pred potpuni slom - kako privredni tako i politiËki. Ni Obami ona nije odgovarala ako ni zbog Ëega drugog ono zbog vrlo teπkih reËi kroz stranaËku kampawu a i zbog neminovnog uplitawe wenog supruga u politiku Obame, koji je neπto ipak hteo da promeni ovako je zatvoren i pod kontrolom Klintonovih kadrova.

Ruski novinari su posle saznawa da je Obama naredio da se poboqπaju odnosi sa islamskim svetom, predsednika SAD nazvali Barak HuseinoviË, aludirajuÊi time i na wegovo muslimansko poreklo. Ali ova naredba Obame je bila vrlo inspirativna za te „drske” ruske novinare koji su Ëak napisali da Srbiji slede teπki dani sa Hilari Klinton moæda teæi nego oni sa veÊ ozloglaπenom i dobro poznatom „damom” Medlin Olbrajt. OseÊa se æenska ruka - piπu Rusi. „Zlurado zapaæajuÊi” da je cela igra sa balansom prema muslimanima dostojna damskog romana iz pretproπlog veka. Ali suπtina nije u tome, veÊ u Ëiwenici da Severna Koreja ima, nuklearno oruæje, a Srbiji ni Vojska ne treba - oni Êe to sve diplomatski i pravno da reπe?!.

Da smo mi kao mali kroz „paravansku diplomatiju”, „drsko” pa i bleferski, pokrenuli to pitawe ne prihvatajuÊi Hilari, a Rusi se odmah naslonili svom snagom na taj zahtev Obama bi imao jake argumente da nasrtqivu damu odbaci. Ne zbog nas, a moæda ni zbog Rusa, veÊ zbog sebe - ali ciq bi bio postignut.

Rusi bi istestirali unapred glavni pravac ameriËke politike, a mi ne bi imali niπta da izgubimo - sa Hilari nam je sve unapred bilo jasno. Ali ko da u naπem „dræavniËkom” aparatu tako razmiπqa, kad su svi „navijeni” samo na posluπnost. Za wih drugih opcija nema. E kad dou neki koji znaju da misle viπekanalno moæda Êe od nas neπto i biti. Dotle, Srbijo neka ti je Bog na pomoÊi.

Da li su za Srbe æene fatalne, ili naπe rukovodstvo nikako da shvatili da je piπtoq u ruci i

Srpska Politika 22.2.2009.

10

PolitiËki analitiËar Zvonimir TrajkoviÊ

Iskra 1. april 2009.

Iz studije Vladimira DimitrijeviÊa

SVEDOK SVETOG OSTATKA SRBA Predrag R. DragiÊ Kijuk, Istinoslovac Ovo je naπ izbor odlomaka iz dva puta duæe gorwe studije Vladimira DimitrijeviÊa objavqene 27.12.2008. na sajtu „Vidovdan” u Srbiji. Podnaslove dowim izvodima dala je Iskra Prvi susreti i spoznaja pravog Kijuka Prvi put sam se s wegovim likom sreo u jednom intervjuu datom „Dugi”, a povodom nasuπne Ëitanke zvane „Catena mundi”. Ovaj dvotomnik, koji Srbe prati od wihove lepensko-vinËanske protoistorije do pokuπaja „konaËnog reπewa” srbskog pitawa u HH veku, predstavio se preko svog prireivaËa koji je dræao ruke skrπtene na grudima i razvijorene kose gledao u Ëitaoce „Duge” svojim prodornim hajduËkim oËima, kakve je moæda imao prvi Kijuk, voa pobune pravoslavnih Srba na Kordunu u 17. veku. Priznajem: razgovor s wim me je zapawio. U narednoj „Dugi”, u kojoj je bilo mesta i za komuniste i za antikomuniste, Kijuk je delovao kao „corpus separatum” - svojom vertikalom. U tom intervjuu, Predrag R. DragiÊ nam je ukazao da je Srbija mistiËko srce Balkana, a Balkan mistiËko srce Evrope. Zatim sam Ëitao „wegove kwige.

Gospodina Kijuka sam liËno upoznao poËetkom HH| veka, kada je postao urednik „Kwiæevnih novina” »etiri godine ureivawa donelo je pedesetak brojeva, od kojih je svaki broj bio kwiga. Pisalo se o teologiji i istoriji, o Hagu i πkolskoj reformi, o preÊutanim uzorcima globalizma, o srbskoj emigrantskoj kwiæevnosti, o zloËinima komunista - o svemu marginalizovanom, a bitno za razumevawe stawa u kome smo se naπli. Wegove kolumne, iz broja u broj, æigosale su laæi dosokratije potËiwene atlantokratiji; bile su pravi lekovi za um u doba bezumqa maskiranog u „demokratsko - qudskopravnu - evroatlantsko - integrativnu” retoriku. „Kwiæevne novine” Ëitale su se gde god ima Srba, i, naravno, veoma pomno u ameriËkoj, i drugim nama „naklowenim” ambasadama. Sve je moglo da se kaæe i napiπe u ‰Kwiæevnim novinama” samo ako je istinito, ako je hrabro i ako svedoËi o tome „da put svoj znamo, put BogoËoveka”; jer, kako kaæe Aleksa ©antiÊ, „volovi jaram trpe, a ne qudi, /Bog je slobodu dao za Ëovjeka”.

Gospodin Kijuk je svojim ureivaËkim, prireivaËkim i spisateqskim radom postao pravi Ëuvar onog skrivenog Predawa svesrbskih ogwiπta koje se nalazilo zatrpano u neprikazivanim kwigama, u precrtanim qudima, u zaboravqenim manastirima i hramovima... Sresti Kijuka znaËilo je sresti Hrabrost u pokretu: on se nikad nije plaπio da kaæe ono πto misli upravo zato πto je MISLIO onako kako mu je nalagala savest, ta saborna svest Boæjeg ËoveËanstva u svakom od nas.

Iskra 1. april 2009.

»itawe Kijukovih kwiga (naroËito novijih, poput „Atlantokratije kao jezuitskog ideala”, „Kwiæevnosti i zla”, „EristiËkih eseja”, „Najezde novih varvara”) pokazuje sve vrline wegovog intelektuaolno - moralnog stava. Kwige se suπtinski bave preureewem sveta u globalistiËkom kquËu; u tom procesu Srbi su postali „kolateralna (uzgredna) πteta” ameriËkog imperijalizma, koju je Harold Pinter definisao kao naËelo: „Poqubi me u zadwicu ili Êu ti razbiti glavu”.

Veliki ruski mislilac, Berajev, na Ëijem tragu je i Kijukov personalizam (ne samo na wegovim, naravno, ali berajevqevsko Ëitawe Dostojevskog je nezaobilazno u lektiri personalizma) govorio je da qudi moraju da biraju: ili Êe biti slobodna braÊa u Hristu ili silom braÊa u antihristu. Sveto Predawe Crkve od Istoka kaæe da Êe se, pred kraj sveta i veka pojaviti laæni mesija u zlu ujediwenog ËoveËanstva. Ime ovog globalistiËkog voe, kome Êe se ukazivati boæansko poklowewe, je antihrist. Da bi antihrist zavladao jednom svetskom dræavom, sa jednom religijom (ekumensko-sinkretiËkom), jednom privredom, jednom vojskom i policijom, treba sruπiti sve razliËitosti, smrviti sve otpore, skrπiti svaku nadu da je moguÊe æiveti dostojno Ëoveka. Sve mora da bude „anti”, u izvornom smislu svog grËkog predloga - i „protiv” i „umesto”. „Umesto” se postiæe krivotvorewem, pravqewem, „simulakruma i simulacija” (Bodrijar). „Umesto” je ono πto je Rene Genon zvao „kontrainicijacijom”, posveÊewem u tajne laæne mistike. Tek kad veÊina ËoveËanstva uvidi virtuelnu stvarnost onog „umesto”, nastupiÊe doba onog „anti”. Antidræava, anticrkva, antikultura, antiumentost, antiqudi...

Stvaralaπtvo Predraga R. DragiÊa Kijuka posveÊeno je razobliËavawu tog „anti” i ukazivawu na neposredne opasnosti istog po wegov narod, kao zavetnu zajednicu...

Kijuk: Jasenovac i Srebrenica u manipulaciji patohumanista Novog svetskog poretka „Evropa Êe priznati upravo ono πto zagovara Amerika, to jest sadaπwi hrvatski predsednik Sanader, i razume se wegova intelektualna prikolica gospodin Goldπtajn: - da je u Jasenovcu, najverovatnije, stradalo izmeu 60 i 80 hiqada qudi, najrazliËitijeg etniËkog porekla. Kad odbijete broj Jevreja, koji su popisali svoje mrtve, kad odbijete broj Cigana, koji znaju koliko ih je postradalo u Jasenovcu, biÊe vam jasno da je Tumanova cifra, o samo nekoliko hiqada ærtava u „radnom logoru” Jasenovac danas opπte prihvaÊena. Tumanovu ideju o „povijesnom kompromisu” preuzeli su i proteæiraju oni koji æele da upravqaju svetom, koji stvaraju novi svetski

11

Svedok svetog... poredak i novu istoriju sveta. To je i razlog πto su uËesnici novog poretka, najednom postali istoriËari. Podsetimo se da je Klinton, kao veliki i poznati istoriËar, osudio Srbe kao uzroËnika Prvog i Drugog svetskog rata. Ta osuda ne podleæe niti ironiji niti cinizmu. Ona traje do dana danaπweg. Sa brisawem istine o Jasenovcu - za koju se nismo ni samo zaloæili, niti kao pojedinci niti kao narod, niti u vreme Broza niti u vreme odnaroenog MiloπeviÊevog reæima, niti u vreme danaπwih kvazidemokrata - nameÊe se i uspostavqa manipulativna a potiskuje istorijska istina. I biÊe moguÊe da Srbi poveruju u nametnu istinu, u novu tranziciju privikavawa da su, navodno, genocidan narod. I zato se od wih traæi, i preti im se rezolucijom AmeriËkog kongresa, da kao narod preko svojih predstavnika u parlamentu priznaju zloËin koji se dogodio u Srebrenici.

ZloËin u Srebrenici ovekoveËen je spomenikom (koji je, za 250.000 dolara, otkrio upravo ameriËki predsednik Klinton, inaËe poznata, internacionalna porno zvezda) i predstavqa nastavak demonizacije i anihilacije srpskog naroda. Spomenik je na arapskom jeziku, iako nema niti jednog muslimana ili Boπwaka, niti u Titovoj BiH, niti u ovoj koju „raxa od Bosne”, Eπdaun, pretvara u unisonu dræavu, koji zna arapski. Zar ova medijska i politiËka propaganda ne govori sama za sebe, zar ne baca senku na istinitost, koja svakim danom potvruje iskonstruisanost umesto uverqivost? A πta to u stvari znaËi? Ne postoji razumno biÊe koje ne smatra da svaki zloËin mora biti kaæwen.

I niko nema æeqe da idealizuje sopstveni narod, i niko nije protiv toga da se zloËini kaæwavaju.

Ali je ta unapred odreena ili veÊ dugo pripremana i predodreena biografija srpskog naroda, neπto πto spada u patohumanizam. Baπ zato, Srebrenica i jeste paradigma svetske potike koja je izgubila kompas i novog humanizma i koji krije lice sa oæiqkom.

Utoliko pre πto se do dana danaπweg o zloËinima govori na sledeÊi naËin: ako je kojim sluËajem i to vrlo retko procurila vest u medijima o spasavawu nekog muslimana ili Hrvata od strane Srbina i Srba, u ovom zloÊudnom, programiranom, bestidnom i prqavom ratu - to je uvek samo pojedinaËni sluËaj. Ako je neko od Srba bio spasavan, spasen od nekog muslimana ili Hrvata, to je dokaz demokratske i civilizacijske orijentacije hrvatskog ili muslimanskog naroda. Ako je, pak, neko od Srba ubio onda se taj Ëin karakteriπe kao zloËin genocida, a ako je neko od Srba postradao, onda su to pojedinaËni sluËajevi.

Po svemu sudeÊi, proces srbofobije Êe se nastaviti srazmerno procesu patohumanizma koji Êe joπ dugo trajati. NeÊe se govoriti o zloËinima nad Srbima, niti 1941. niti 1991. NeÊe se, razume se, spomiwati ni bezprizorna ni ritualna ubistva koja su vrπili pripadnici katoliËke i muslimanske populacije u ratu 1991-1995. niti orkestrirani bestijarijum pod upravom savremenih evroameriËkih elitnih zloËinaca. SpomiwaÊe se

12

u istoriji moderne Evrope - ili je to bar nada patohumanista - samo zloËini koji su poËinili, navodno, Srbi. I Ëitav kquË tog novog poretka kao ideoloπkog pogleda na svet se svodi iskquËivo na jednu istinu: u vremenu licemernog morala, i u vremenu potpuno oronulog politiËkog pogleda na svet, vrlo je teπko mewati interesnu politiku, joπ mawe oËekivati zabranu manipulisawa ærtvom.”

Kijuk: Rad na biblioteci „Srpska dijaspora” i borba protiv namentute nam amnezije „Autorska biblioteka „Srpska dijaspora” pokrenuta je 2000. godine s ciqem da srpskoj kulturi vrati autore koji su, uglavnom iz politiËkih razloga, prognani i iz srpskog jezika i iz srpske istorije kulture. Najprezentativniji deo srpske elite izmeu dva svetska rata (Miloπ Crwanski, Nikolaj VelimiroviÊ, Milan Kaπanin, Vladimir VujiÊ, Dimitrije NajdanoviÊ, Stanislav Krakov, Milutin Devrwa, Vladimir Velmar JankoviÊ, Rastko PetroviÊ itd.) koji je uporiπno intelektualno opredeqewe nalazio u sopstvenoj bogatoj tradiciji, pravoslavnom pogledu na svet i mediteranskom nasleu - sa pobedom komunista je svoju sudbinu ugradio u arhipelag raseqenih lica.(...)

Naπi usluæni i isluæeni intelektualci, baπ kao i danas, utrkivali su se u preÊutkivawu autentiËnih stvaralaca i u zemqi i u rasejawu.

Kaæwivog moralnog stava, ovi ideoloπki patuqci, pravdali su komunistiËki odstrel srpske inteligencije (kako je to Ëinio Marko RistiÊ i wemu sliËni socrealistiËki nadrealisti), ili likovali nad onima kooji su trunuli u emigraciji.

Milan BogdanoviÊ (koji je preπao u islam i dobio ime Fejzula) Ëak je sladostrasno i sauËesniËki, 1949. konstatovao: „Tih kwiæevnih izmeÊara kod nas viπe nema. Neki su iskusili zasluæenu narodnu kaznu, a drugi potonuli u mrak emigracije”.

TumaË kwiæevnih prilika i novog Ëoveka novog poretka zadugo Êe biti Velibor GligoriÊ - koji je Crwanskog proglasio „malim kwiæevnim Hitlerom”. Neki od tih „izmeÊara” naπli su svoje mesto u biblioteci „Srpska dijaspora”.

Kijukova vera u srbski narod uvek je bila nepresuπna, uprkos „Ëiwenicama”, onim molohovskim „Ëiwenicama” koje se svetu nameÊu preko CNN-a, a Srbiji preko „nezavisne” televizije zvane B92, i kojima treba ærtvovati svoj razum, svoja oseÊawa, svoju i narodnu buduÊnost. Na Ëemu se ona zasniva? Na onome πto je Sveti Aleksandar Nevski rekao papskom izaslaniku: „Bog nije u sili, nego u pravde”. Kijuk neprestano odgoni strah iz nas, jer zna da je ovde bivalo πto biti ne moæe.

Uvek ga osluπkujem kad mi je teπko, i kad nespokoj doe da me odvoji od duænosti da se borim. Tada me (Kijuk) podseÊa: „Iako brojna intelektualna biæuterija, a meu wima i profesori fakulteta i drugi buzuranti, po nalogu evropskog i ameriiËkog protektora, zagovaraju tezu o odumirawu srpskog naroda nema nade da se ova politiËka utopija ostvari.

Srbi su odupirawem prvo privatnoj dræavi Slobodana MiloπeviÊa, a onda, privatnoj ideologiji evroameriËkog humaniste s biËem - pokaza-

Iskra 1. april 2009.

li na kraju 20. veka da su „æivqi” negoli ikada ranije u svojoj istoriji. Narod koji je ustao protiv bankokratije, finalizovawa faπistiËkog korporativizma, koji je dosotojanstveno podneo podlost na wemu primewene satanizacije i rasizma, i narod koji se viteπtvom odupro najveÊoj ratnoj falangi sveta, ameriËkim plaÊenicima, ima buduÊnost. Novi, 21. vek antiamerikanizma koji je zapoËeo sprskim otporom atlantskom totalitarizmu i neokolonijalizmu. Srpski narod je dokazao da viπak sile raa mawak autoriteta i to je primer koji Êe slediti svet - jer nigde na kugli zemaqskoj ne postoje narodi koji su spremni da politiiËku patologiju prihvate kao politiËki raj. »esto kukamo kako smo oËajniËki osueni da stanemo „pod jednu πqivu”, kako neÊemo izdræati pritiske... Niko od nas ne shvata πta nam je Bog dao; a dao nam je da kopqem svoje kiËme svagda ubijamo aædaje koje πiπte: „Pij πerbeta iz Ëaπe sveËeve, / il` sjekiru Ëekaj meu uπi!” Mnogim okupatorima smo videli lea; videÊemo i ovim danaπwim. Samo da ne nasednemo na propagandu o tome da smo „najgori” i „najnesloæniji” narod. I tu nas autor „Catenae mundi” opomiwe: „Srbi nisu ni mawe ni viπe razliËiti od drugih naroda. PosloviËna „srpska nesloga” predstavqa trik koji poput zaraze na sveukupnu populaciju æele da proπire liberalni hegemonisti, ne bi li uspostavili stepen bezvoqnosti i solidarnosti sa haosom. Srbi imaju iskonsko oseÊawe pravednosti i svaki raËun sektaπke psihologije „demokrata sa biËem” potpuno je pogreπan. A da smo uhristovqen i seoban narod - to je taËno i predstavqa neobiËno svojstvo srpskog pravoslavnog naroda - jer je to narod, Ëije je telo u matici a srce izvan sopstvenih granica, u Hilandaru.

RawavajuÊi, naopake 1999. (okrenute brojke najboqe ilustruju zaπto su evro-ameriËki „hriπÊani” odabrali tu godinu za agresiju) srpski nacion neprekidnim bombardovawem 78 dana, koalicija prosveÊenih varvara je ubijala telo jednog naroda i jedne zemqe. Bio je to rat „bele petokrake”, niπta mawe zloÊudan od despotije crvene petokrake. Ali, zloËin nije dao rezultate.”

Kijuk je i „klasiËan” primer hriπÊanskog intelektualca - Ëoveka koji znawe, mudrost i uticaj na qude koristi da bi svedoËio istinu Boæju i sluæio bliæwima. Na naπu nesreÊu, veliki broj srbskih uËewaka i mudrijaπa su, za vreme Josipa Broza, bili samo sluge sistema naopakih vrednosti, kao πto su i danas slugerawe komesara novog pentagrama. ©ta im Kijuk zamera? »ujmo ga: Usluæna srpska kvazi-inteligencija „Pre svega, konformizam i servilni duh, zbog Ëega su sluæili druπtvenom pragmatizmu (na πta politika ima pravo), umesto jedino istini (na Ëemu nauka poËiva). Zato je takva inteligencija, taËnije kvazi-inteligencija, mogla sa istom straπÊu da sprovodi nekada ideologiju komunizma, a sada ideologiju globalizma. Danas ti intelektualizirani cirkuzaneri æele da prevedu narod u Evropu sa svom hipotekom koju je, iz geostrategij-

Iskra 1. april 2009.

skih razloga, Srbima nemetnula NATO falanga.

Ovi bivπi intelektualci (bivπi rediteqi, sociolozi, pravnici, pisci, prevodioci, i wima sliËni perverzwaci), zbog svog konformizma i usluænog liderstva, Srbe prozivaju za ksenofobiju i agresivnu nacionalnu politiku.

ZanemarajuÊi Ëiwenicu da su Srbi jedini narod koji je u procesu raspada i nametnutog rata u Jugoslaviji (19901995) etniËki oËiπÊen u Hrvatskoj i Bosni, u Hercegovini, u Metohiji i na Kosovu - ova grupa plaÊenih sektaπa, potpuno ignoriπe istinu i srpske ærtve. U vreme pogroma u Hrvatskoj ni jedna hrvatska porodica u Beogradu nije (poput srpske porodice Zec u Zagrebu) postradala ili na najbestijalniji naËin umorena. U viπedecenijskom sprovoewu zloËina ©iptara nad Srbina, u Beogradu bez problema æivi 56.000 ©iptara.

Srpski intelektualci, u ime slobode i qudskih prava uporno stavqaju Srpsku pravoslavnu crkvu na stub srama, traæe pravo na plimu sektaπtva kao programirano razvodwavawe pravoslavqa, stalno ponavqajuÊi priËu o mræwi prema mawinama i rasistiËkom stavu prema drugim narodima.

Ipak, ovi estradni intelektualci nigde u Srbiji (niti u proπlosti, niti u sadaπwosti) nisu pronaπli uporiπta za ovu vrstu tvrdwe, jer u Srbiji nikad nisu pravqeni logori za nesrbe.

Nesumwivo, Srbija u svetu nije branila svoje dostojanstvo zahvaqujuÊi usluænim intelektualcima (podsetimo se da je Pupin prvi dobitnik Pulicerove nagrade) i to se ni ovoga puta neÊe dogoditi. Ko je nauËio da puzi neÊe nikada nauËiti da leti, pa ove spodobe kaæwivog nivoa znawa i morala ne mogu da zasene primere intelektualne odgovornosti.

Na wihovu æalost, Srbija Êe istrajati i pretrajati u istoriji, jer je u harmoniji sa svetom koji teæi pravdi i politici zdravog, a ne politici izopaËenog druπtva.”

Cena Kijukovog istinoqubqa - marginalizacija Naravno, cena za Kijukov stav mora da se plati. Ona je marginalizacija. NeÊe da ti dozvole da svom narodu kaæeπ onoliko koliko znaπ i umeπ. Guraju te u kraj. Ali, Predrag R. DragiÊ Kijuk je uvek bio spreman da cenu slobodoumwa plati. „Najviπe πto slobodni intelektualac u Srbiji moæe da postigne jeste da ga ne vole, ali da ga uvaæavaju”, Ëesto mi je govorio. I to bi mogao da bude zapis na wegovom viteπkom πtitu. Zato i nije izabran za predsednika Udruæewa kwiæevnika Srbije, iako je veÊina bila za wega. On o tome ne Êuti, ukazujuÊi da meu name ima qudi koji viπe ne razlikuju rodoqubqe od nacionalnog egomanijaπtva: „Razumqivo da ima poπto su strani inkvizitori uspeli da neke meu nama ubede da su nacionalizam i πovinizam jedno te isto. Posebno su predstavnici nekih stranaka, koje vode politiËki „ometeni” u razvoju, zainteresovani da umawe delovawe personalista koje je sopstveno mentalno zdravwe spasavalo od komunistiËke despotije ili danas demokratske hipnoze. To je i

13

Svedok svetog... razlog πto i u sluËaju kada vam kolege na Skupπtini UKS ukaæu poverewe i daju najveÊi broj glasova - ne uvaæi uprava UKS. Da su oni kooperativni, a ja nepodoban, neπto je πto mi, veÊ po navici, pripada. Zato se zapad upire da Srbima ispere mozak i poniπti wihov otpor kao loπ primer. Konzervativni, anahroni i etnocentriËni su samo Srbi.

Svaki slobodan intelektualac, ideoloπki neinficirana liËnost, Ëovek kritiËke distance, ili moralni patriota ili hriπÊanin - nisu dobrodoπle pojave u ovom vremenu najveÊe moralne krize u istoriji civilizacije. ©ta viπe, u naπem vremenu humanistiËki ideal je osuen na smrt. I joπ neπto: hipokrizija je proglaπena za savest. U tom smislu su i moj nacionalni angaæman, ili rad Fonda istine Ëiji sam ja predsednik, razlozi πto sam ostao bez posla ili doπao na liste raznih sluæbi koje meπetare u Srbiji. Ovo nije vreme politike za Ëoveka veÊ politike za dvonoπca kao potroπaËke æivotiwe.”

Kijuk istinoslovac i vo duhovne bune protiv patohumanizma A tek srdaËnost prema mladim hriπÊanskim intelektualcima i pokretima, poput „Dveri srpskih”! Kijuk nikada nije izbegavao da otkine od svog dragocenog vremena da bi srbskoj pravoslavnoj mladosti pomogao da Ëuje iskon - zvona DeËana i Studenice, Hilandara i PeÊke patrijarπije...

A tek sluæba Srbskoj Pravoslavnoj Crkvi!

Nema tog episkopa i sveπtenika kome je Kijuk bio potreban kao savetnik u teπkim okolnostima savremenosti - a da se on nije odazvao.

Koliko predavawa, razgovora, svedoËewa...

I nikad umoran, nikad posustao, nikad oËajan...

MladalaËki optimizam koji se ne plaπi izazova i hriπÊanske odgovornosti za bliæwe i daqe...

Da, Kijuk je Ëovek koji se nikada, i nikome, nije prodao. U najteæa vremena, kada je Srbska Crkva bila gowena i getoizirana, on je smeo da bude Srbin pravoslavne vere. Kada je, 1985 godine, prota Qubodrag PetroviÊ, pri hramu Sv. Aleksandra Nevskog, pokrenuo veronauku (a posttitoistiËka udbokratija bila u punom jeku), jedno od Ëetvoro dece Ëiji su se roditeqi USUDILI da decu na veronauku poπaqu bila je i Kijukova Êerka.

Prota Quba mi je svagda s poπtovawem priËao o tome.

Ne znam Ëoveka koji je Solæewicinov dictum („Ne æiveti u laæi”) tako dosleno sprovodio u svom æivotu, kao πto je to uËinio Predrag R. DragiÊ Kijuk. On je æivi dokaz ruske poslovice: „I jedan Ëovek na bojnom poqu je ratnik”.

Ne uplaπivπi se vojski aveti i falangi utvara, ovaj zatoËnik duha je izaπao na megdan svakoj hristofobiËnoj i srbofobiËnoj laæi proπlosti i sadaπwosti.

14

Spreman da stoji za Istinu, Koja je Hristos, on viπe od svih nas zajedno, ima pravo da, na osnovu liËnog iskustva usklikne: „Bog nije u sili, nego u pravdi”.

Bog Pravde, Kome peva i srbska himna, Bog je Predraga R. DragiÊa Kijuka i on mu daje snage da, u ime svih nas, svedoËi da, kako reËe naπa narodna pesma „pravda dræi zemqu i gradove.”

To je on, „u Boga drenovak” (MomËilo NastasijeviÊ), ispod Ëijih Ëvorova i ruku odbrambeno skrπtenih na grudima kuca veliko srce svetosavskog hriπÊanina, svesnog da qubav prema svom narodu znaËi qubav prema svima koje je Bog Æivi preveo iz nebitija u Ëudesnu tajnu postojawa.

Kijukovo ime i delo opstaju putokazi za buduÊnost. Pogotovo je vaæno wegovo nepripadawe: nijednoj partiji, nijednoj masonskoj loæi, nijednoj interesnoj grupi. VerujuÊi u Boga i Srbstvo, on se nije poklonio Vaalu naπih dana.

Vidimo ga kao vou srbske duhovne bune protiv patuqastog Vavilona patohumanizma. On je Ëovek koji se nikada nije uzdao u Ëoveka, nego u Onoga Koji nas je sazdao po svom liku i podobiju, i zapovedio nam da se iz svoje datosti usmerimo ka svojoj zadatosti. Zato je, poput naπih predaka o prazniku »asnih Veriga Sv. Petra, kada su hvatali verige iznad ogwiπta, i nije ih æeglo, i on kadar da se dohvati ogwenih „veriga sveta” (Catena mundi) na krvavom, ali i vaskrsno - radosnom Balkanu!

Po Hajdegeru, reË „etika” potiËe od reËi „etos”, koja znaËi „æiliπte, obitavaliπte”. Etika je, dakle, umeÊe ureivawa æiliπta. Samo iz te perspektive moæe se razumeti Kijukova odgovornost prema sebi i drugim: ne budemo li ureivali svoj dom, on Êe postati ubriπte.

NastasijeviÊev narator u „Tamnom vilajetu” i „Hronici moje varoπi” Ëesto se zove Istinoslovac... Biti Istinoslovac znaËi biti spreman na netrpeqivost onih kojima se Istina svedoËi. Ali, bez Istinoslovca, nema ni ZaviËaja, koji je viπwim smislom obasjan predeo i nema morala, koji je zaviËajna obiËajnost. Zato je Bodler rekao da je bitijna osobina velegrada, poput Pariza, u tome πto Ëovek moæe da luta po wemu mesec dana, a da ne sretne nikog poznatog. U velegradu je moral skoro nemoguÊ upravo zbog masovnog beæawa u neodgovornu anonimnost. Qudi poput Predraga R. DragiÊa Kijuka su tu da nas podsete da se od ZaviËaja ne moæe pobeÊi; po NastasijeviÊu: „Na kraju nestati ceo,/ al proklijali trazi...” On je posmatraË tih i takvih, proklijalih tragova i svedok nepoËinstva „zarobqenika sopstvene biografije” (wegov izraz), ali i svedok heroja nesustajuÊeg otpora stihijama razarawa...

Dok god ima Istinoslovaca kakav je Kijuk, koji nas Ëuvaju svojom miπqu, reËju i primerom æivota, ima i nade da neÊemo nestati, nego Êemo, po ko zna koji put u svojoj istoriji ponovo nastati, u svetu u kome ima seoba, ali ne i smrti.

Iskra 1. april 2009.

POSTHUMNA (DRUGA) DEFENESTRACIJA MILANA NEDI∆A U „Politici” od 7. marta 2009. objavqen je Ëlanak „NediÊ je ubica i Srba i Jevreja i Cigana”.

U stvari to je intervju novinarke Slobodanke Asta sa dr Brankom Prpa, direktorkom Istoriskog arhiva Beograda, Ëije reËi novinarka direktno navodi.

Dr Prpa uvodno najavquje da Êe Istorijski arhiv Beograda „uskoro” da objavi osam kwiga o BawiËkom logoru, πtampanih u dva toma, izuzetno znaËajnih za naπu istoriju, koji vaqda treba da obrazloæi wenu presudu. Jer uvaæena doktorka, sudeÊi po naslovu i onome πto kasnije u razgovoru tvrdi, ne optuæuje NediÊa nekom nezavisnom sudu koji wene navode i evidenciju treba nepristrasno da ispita i svoju pravovaqanu presudu donese ona je inokosno presudu bez priziva veÊ donela i osudila ga.

Ne znamo niπta o dr Prpi, a wenog metoda ostraπÊenog (koju drugima pripisuje) `skakawa` u neopozive zakquËke æelimo da se Ëuvamo, pa Êemo stoga da se osvrnemo samo na neke wene tvrdwe u ovom tekstu.

Ona izmeu ostaloga tvrdi, da je NediÊeva vlada organizovala BawiËki logor; da je »etvrto odeqewe NediÊeve uprave, specijalne policije, pravilo spiskove Jevreja, ono identifikovalo lica koja treba likvidirati, vodilo raËuna o jevrejskoj imovini... NediÊeva uprava organizuje Jevrejsko odeqewe, koje kasnije postaje odeqewe za Jevreje i Cigane. A onda doktorka `skaËe` u ovaj `neosporiv` i `logiËan` zakquËak: „Kad u kvislinπkoj upravi imate ovakvo odeqewe, jasno je πta ono radi, pomaæe i u onome πto se zove „konaËno reπewe jevrejskog pitawa... NemaËka komanda u Srbiji ponosito je izaπla pred Firera sa obznanom da je Beograd prvi, oËiπÊen od Jevreja, grad u Evropi.” Zaista, kako snaæan `pravni` dokaz da je NediÊ `pomogao` `konaËno reπewe jevrejskog pitawa`? Pa onda ovaj `fini`, ali bezvezni, prelaz sa NediÊa na nemaËki referat Fireru. Da li su se referenti pozvali na NediÊevu `pomoÊ`? Ili je istina ono πto nemaËki dokumenti i danas kaæu ËiπÊewe Jevreja ne samo u Beogradu, veÊ u celoj Srbiji, bilo je iskquËivo nemaËki posao?

Mi ne raspolaæemo detaqima ustrojstva NediÊeve vlade, izuzev da je osnova bila Haπka konvencija o odnosima okupatora i okupiranog naroda. Ali mi jesmo joπ æivi svedoci onoga vremena i ne govorimo `napamet` o okupaciji kao gospoa Prpa. NediÊ nije ni pozvao ni doËekao okupatora, veÊ se protiv wega u kratkotrajnom ratu, koji su drugi izazvali, Ëasno borio. U trenutku kad su se komunisti digli na oruæje, ali tek posle nemaËkog napada na SSSR, i time izazvali pometwu i haos u Srbiji, te bioloπki ugrozili opstanak naroda usled drakonskih odmazdi Nemaca, NediÊ je bio u kuÊnom pritvoru okupatora. Tek na ponovqeno prekliwawe πirokog dijapazona, u prvom redu, eminentnog beogradskog graanstva, NediÊ je pri-

Iskra 1. april 2009.

stao da obrazuje vladu i „spasava πto se joπ moglo spasti”. Dr Prpi nije izgleda jasno, ili to namerno zaboravqa, da u okupiranoj dræavi postoji neki ustanovqen `odnos` izmeu okupatora i okupiranog naroda, pa i izmeu ustanova okupirane dræave i odgovarajuÊih πtabova okupatora. »ini se `prirodnim`, naroËito sa stanoviπta okupatora, da fokus tog odnosa bude na policiji; u sluËaju Srbije na Specijalnoj policiji. Dakle, polazeÊi od toga da je pozor i `veza` okupatora bila naroËito izraæena prema Specijalnoj policiji, te da je ta policija smatrala `normalnim` i legitimnim, da zarobqene partizane i `provaqene` komuniste, πaqe na Bawicu, da oni prvi - umesto nevinog naroda eventualno iskuse posledice odmazdi okupatora koje su oni izazivali, vaqa svedoËiti kako se ceo taj odnos okupator - NediÊeva vlada `prelamo` u javnosti onoga vremena.

Smatralo se da je Bawica tvorevina Nemaca. Veza NediÊeve vlasti sa Bawicom je bila viπe formalna. Sastojala se u jednom vodu, moæda najviπe jednoj Ëeti srpske policije, koja je dræala spoqaπwu straæu oko logora i iz jednog agenta Specijalne policije, koji je imao neku formalnu niæu funkciju u logorskoj hijerahiji i to samo πto se `srpskih pitawa` tiËe. Sva stvarna vlast bila je u rukama Nemaca. IskquËivo oni su zakazivali steqawa; odreivali broj, vrπili selekciju i odbrojavawe zatvorenika za streqawe; transportovali ih i streqali u Jajincima. Utisak je bio, da Specijalna policija i Uprava grada Beograda, formalno ustanove NediÊeve vlade, jedine od ovih, primaju i izvrπavaju, mimo vlade, i direktna nareewa Nemaca.

Za ovo postoje i dokazi, jedan od kojih i nehotice pomiwe i dr Prpa. Poznat je sluËaj hapπewa beogradskih masona, koliko se seÊamo, negde pred kraj 1942. godine. Uhapπeno ih je preko stotinu i strpano na Bawicu. Puπteni su na energiËnu intervenciju NediÊa, kukwavom kod Nemaca da su liπili Srbiju „cveti srpske inteligencije”. Zar bi se to moglo desiti, bez NediÊevog znawa, da je on imao punu vlast nad policijskim akcijama i stvarno vladao Bawicom?

Drugi sluËaj je stvarawe Zavoda u Smederevskoj Palanci s poËetka 1943, na inicijativu NediÊeve vlade, sa ciqem da zaπtiti komunistiËku omladinu, zarobqene partizane i provaqene skojevce, od odmazdi okupatora nad zatvorenicima Bawice. Da je NediÊ imao stvarnu vlast nad Bawicom, mogao je da ih zaπtiti na samoj Bawici, a ne da to indirektno Ëini stvarawem Zavoda u Palanci. Dr Prpa tvrdi: „Bawica je direktno pod NediÊevom upravom”, a isti pragraf zavrπava „Nemci su pred kraj rata poËeli da otkopavaju te masovne grobnice (u Jajincima) i da spaquju leπeve, da uniπtavaju tragove.” Zaπto bi to Nemci radili, ako je Bawica bila „direktno pod NediÊem” i wegovom straNastavak na str. 17/2) (N

15

Ameri≥ke pripreme za likvidaciju Republike Srpske

HRONIKA NAJAVLJENE KRIZE Kada u prvom ≥inu drame iznad kamina visi puπka, sa sigurnoπ≤u mo√emo o≥ekivati da ≤e ona u tre≤em ≥inu da opali. Na isti na≥in, kada niz istaknutih li≥nosti u ameri≥koj administraciji, medijskoj maπini i analiti≥kim institutima po≥ne da upozorava na opasnost od nove krize u Bosni i Hercegovini – izazvane srpskom destruktivnoπ≤u, naravno – sa sigurnoπ≤u mo√emo predvideti da ≤e do krize zaista do≤i.

Hitac upozorenja uputili su Pedi Eπdaun i Ri≥ard Holbruk zajedni≥kim ≥lankom pod naslovom "Bosansko bure baruta", koji je 22. oktobra objavljen u brojnim uglednim listovima na obe strane Atlantika.

Anticipiraju≤i Obaminu pobedu, koja je u tom trenutku ve≤ bila izgledna, oni su uputili zahtev "novoj administraciji SAD da bude viπe anga√ovana" i da "obnovi svoju obavezu opstanka Bosne kao dr√ave, o≥uvanjem efektivnog nivoa trupa i iznala√enjem na≥ina da se razreπi bosanski ustavni ≥vor". Ova poslednja fraza jasna je aluzija na ukidanje entiteta.

U istom duhu, "Njujork tajms" je 13. decembra objavio izveπtaj sopstvenog analiti≥ara pod naslovom "Strahovanja od novog etni≥kog sukoba u Bosni".

Umesto analize, najuticajniji ameri≥ki, a mo√da i svetski dnevnik, preko ≥itave strane iznosi propagandni pledoaje za ameri≥ki anga√man s ciljem "ujedinjenja" Bosne, jer je u protivnom novi rat navodno neminovan. ˘lanak je, pouzdano saznajemo, "odraΩen" u saradnji sa tranzicionim timom gospoΩe Klinton, koja u sam vrh ameri≥ke diplomatije, pored li≥nog konfidanta Ri≥arda Holbruka, vra≤a i nasleΩe svoga supruga - nasleΩe koje je viπe od ma kog drugog faktora doprinelo balkanskom krvoproli≤u i patnjama devedesetih.

Slede≤i signal doπao je 5. januara u zajedni≥kom autorskom tekstu potpredsednika ameri≥kog Instituta za mir Daniela Servera i jednog od najuticajnijih vaπingtonskih insajdera, bivπeg diplomate Mortona Abramovica, koji su se u "Vol Strit D√urnalu" zalo√ili da se svaka dalja integracija Srbije u Evropsku uniju, uslovi "odgovaraju≤om politikom" Beograda prema Kosovu (tj. priznanjem) i Republici Srpskoj (tj. prepuπtanjem sudbini). Treba imati u vidu da su Server i Abramovic bili i ostali vatreni pobornici promuslimanske politike na Balkanu kao sredstva sticanja poena za SAD u islamskom svetu. Abramovic je bio ≥ovek od poverenja Medlin Olbrajt (ina≥e uzora Hilari Klinton) i jedan od glavnih dizajnera politike SAD u BiH i na Kosovu devedesetih. Bitno je doprineo osnivanju "MeΩunarodne krizne grupe", u jednom trenutku nastupaju≤i kao kreator politike - bilo kao neformalni savetnik Olbrajtove ili u svojstvu savetnika πiptarske delegacije u Rambujeu - a u drugom, kao sada u medijima, kao tobo√e neutralni stru≥ni komentator.

16

Nedugo posle Obamine inauguracije, CIA i Savet za nacionalnu bezbednost, objavili su svoju "Godiπnju procenu pretnji" ameri≥kim interesima πirom sveta. Opasnost od sukoba u Bosni, stavljena je u sam vrh potencijalnih √ariπta koja su opasna za interese SAD i stoga bi trebalo da budu preventivno spre≥ena.

Kao πto znamo iz iskustva sa ira≥kim nepostoje≤im oru√jima za masovno uniπtavanje, takve procene obaveπtajnih agencija nisu plod stru≥nog rada ekspertskih timova, ve≤ su rezultat politi≥kih potreba administracije kojima πefovi obaveπtajno-analiti≥kih institucija liferuju izveπtaje po narud√bi.

Pozivaju≤i se na pomenuti izveπtaj, bivπi πef beogradske ekspoziture meΩunarodne krizne grupe D√ejms Lajon, upozorio je 24. februara sa stranica "Interneπenal Herald Tribjuna" da Srbi pripremaju otcepljenje, ali je trijumfalno konstatovao da ovoga puta Boπnjaci ne≤e dozvoliti da budu zate≥eni, kao 1992, ve≤ da ≤e takav pokuπaj voditi ka "nestanku srpskog entiteta".

Naravno, ne treba zaboraviti ni trijumfalnu posetu Harisa Silajd√i≤a Vaπingtonu, gde je do≥ekan kao cenjen gost i saveznik. Njegov itinerer je bio pripreman u Stejt Departmentu, gde je napisan i predlog rezolucije o unitarizaciji BiH, koji je potom podnet kao zvani≥ni dokument Predstavni≥kog doma ameri≥kog Kongresa.

Sve navedeno ukazuje da upozorenje sa po≥etka ovog teksta ima i te kako ≥vrsto utemeljenje.

Od samog trenutka potpisivanja Dejtonskog sporazuma pre 13 godina, Republika Srpska je izlo√ena pritiscima sa Zapada s ciljem svoΩenja elemenata njene dr√avnosti na najmanju mogu≤u meru, sa kona≥nim ciljem njene likvidacije, ali tek sada predstoji do sada neviΩen pritisak da se taj posao privede kraju. U tu svrhu, posebno ≤e biti negirana puka legitimnost njenog postojanja na osnovu tvrdnji o praiskonskom grehu RS - "genocidnosti" - koje su zasnovane na optu√nicama i presudama suda u Hagu.

Ne treba se zavaravati: spoljno-politi≥ki tim Baraka Obame obuhvata viπe uticajnih li≥nosti – meΩu kojima su najistaknutiji potpredsednik D√ozef Bajden, dr√avni sekretar za inostrane poslove Hilari Klinton i njena desna ruka Ri≥ard Holbruk – koji smatraju da na Balkanu postoji "nedovrπen posao" Amerike, koji bi trebalo da doΩe na sam vrh prioriteta novog tima. Bitni elementi tog projekta su unitarizacija Bosne i Hercegovine i uspostavljanje πiptarske vlasti na severu Kosova. I za jedan i za drugi cilj, uveliko je pripremljen medijski teren, a iz iskustva znamo da se potonje politi≥ke i zakonodavne mere, mogu predvideIskra 1. april 2009.

ti sa maltene matemati≥kom preciznoπ≤u.

Obamina administracija vidi Balkan kao poslednju iole zna≥ajnu ta≥ku sveta na kojoj vlada SAD joπ uvek mo√e da potvrΩuje svoj "kredibilitet" tako πto ≤e postaviti maksimalisti≥ke zahteve srpskih suparnika kao √eljeni ishod, a potom od svojih evropskih saveznika i terenskih posluπnika zahtevati ispunjenje tog ishoda. Scenario je ve≤ isproban na Kosovu, a sprema se njegova primena i u BiH. Republika Srpska mora da pripremi sopstvenu strategiju otpora predstoje≤im pritiscima iz Vaπingtona.

Ona na√alost i posle svih udaraca kojima je izlo√ena du√e od decenije, ne deluje adekvatno spremna da se izbori sa izazovima koji je ≥ekaju pod novim timom u Vaπingtonu. Iz Banje Luke nije odreagovano na navedene tekstove i izjave, ili to bar nije u≥injeno na na≥in koji bi bio vidljiv ameri≥kim posmatra≥ima balkanske scene, premda je re≥ o o≥iglednoj ideoloπkoj i medijskoj pripremi za proaktivne poteze SAD na planu "razvezivanja ustavnog ≥vora". Formalna lobisti≥ka zastupljenost RS u Vaπingtonu postoji, ali firma u tu svrhu anga√ovana do sada apsolutno nije opravdala znatna sredstva koja su joj ispla≤ena.

Jedna nova, kreativna i proaktivna strategija, hitno je potrebna Vladi RS da bi anticipirala poteze protivnika i na njih adekvatno uzvra≤ala. Ovo obuhvata, ali nije ograni≥eno na prikupljanje i obradu informacija iz SAD i klju≥nih zapadnoevropskih centara koji se ti≥u RS uopπte, a izazova njenom ustavnom statusu i legitimnosti posebno. Vlada RS trebalo bi da ovo obavlja u dogovoru i saradnji sa konsultantskim timom pravnih i medijskih eksperata koji nisu sputani strana≥kim, institucionalnim ili ideoloπkim stegama – koje na√alost ve≤ dugo srozavaju nivo analitike ne samo u RS nego i u Srbiji.

Svaki put kada neki Server, Abramovic, Eπdaun ili Holbruk po≥ne da pre√vakava sto puta ponovljenu mantru o Srbima - remetiteljima i sarajevskoj multikulturi, potrebno je uzvratiti profesionalno sro≥enom i precizno artikulisanom replikom o Republici Srpskoj kao bitnom faktoru stabilnosti zapadnobalkanske regije, o Srbima kao nezaobilaznom partneru svakog trajnog reπenja, uz pa√ljivo dozirana upozorenja o sve otvorenijem terenu za islamiste raznih boja u suprotnom slu≥aju.

Joπ nije kasno da Vlada Republike Srpske pristupi poslu koji je trebalo sistematski osmisliti pre mnogo godina. Da li ≤e i kako ≤e ovo biti u≥injeno mo√e da uti≥e na razliku izmeΩu opstanka i duboke krize u mesecima i godinama pred nama.

Glas Srpske, 27.2.2009.

SrΩa Trifkovi≤

(Autor je direktor Centra za meΩunarodne odnose Rokford instituta u Ilinoju)

Iskra 1. april 2009.

Posthumna (druga)... (str15) hovladom - da zaπtite NediÊa ili sebe (poπto je sve u vezi sa Bawicom wihovo delo)?

Ne apsolvira dr Prpa NediÊa ni za Sajmiπte. Jeste, ono je pod nemaËkom upravom, ali, zaboga, wega „odræava i snabdeva beogradska opπtina”. A pored toga nemaËki kamioni-duπegupke provoze Jevreje kroz Beograd. U ostaπÊenosti da NediÊa napravi crnim avolom, dr Prpa se pravi naivna i neÊe da razume, da ako okupator naredi da neku wegovu ustanovu snabdeva nadleæna opπtina, on okupiranom ne objaπwava i ne polaæe raËuna πta se u toj ustanovi radi, niti mu pada napamet da okupiranog izveπtava o kretawu svojih vozila, a joπ mawe πta u wima vozi.

U vezi sa ovim kompleksom pitawa, dr Prpa se `obruπava` na sve one koji su pokuπali da NediÊa prikaæu u nekom povoqnijem svetlu, pre svega organizacije koje su zatraæile wegovu sudsku rehabilitaciju: Udruæewe kwiæevnika Srbije, Udruæewe „Dveri”, Srpska liberalna stranka, Udruæewe Srba iz Hrvatske, pa onda pojedince bivπeg ministra ParivodiÊa koji se usudio da kaæe „da se pred imenom Milana NediÊa stoji mirno”; Slobodana AntoniÊa πto je pokazao da NediÊeva vlada nema nikave veze sa logorom na Sajmiπtu, niti nemaËkim holokaustom nad srpskim Jevrejima.

Mislimo da je ovo `prozivawe` gospoe Prpe vrlo nesreÊan wen iskorak. Mi smo kao æivi svedoci NediÊevog vremena izneli svoje viewe ovog pitawa, ali - kao πto rekosmo - mi ne raspolaæemo dokumentima da raskrinkamo i opovrgnemo kategoriËnu osudu i presudu nad NediÊem koju je dr Prpa izrekla. Izazov je prozvanim organizacijama i pojedinacima da to na osnovu raspoloæive doku mentacije uËine. Vaqda iza wihovih zahteva za sudsku rehabilitaciju NediÊa, stoji neka kolektivna nacionalna savest i Ëvrsto, temeqno uverewe, da to traæe pravda i istina. »iwenica je da je aktuelnom ministru unutraπwih poslova, Ivici DaËiÊu, prvom zasmetala NediÊeva slika, meu ostalim predsednicima srpske vlade, u Skupπtini. To sada grlato ponavqa i gospoa Prpa, pa bi vaqalo ispitati da li isti ideoloπki, marksistiËko-komunistiËki naboj i mræwa, nije i wen glavni motiv za sud o NediÊu.

Naslovili smo ovo πtivo „Posthumna (druga) defenestracija Milana NediÊa”, jer verujemo da je opπte uverewe u Srbiji da zvaniËna verzija OZNE kako se NediÊ navodno oteo straæaru koji ga je sprovodio, skoËio kroz zatvoren prozor drugog sprata GlavwaËe, izvrπio samoubistvo sruËivπi se na ploËnik ispred zgrade - laæ.

Istina je: NediÊ je stvarno `defenestriran` (nasilno izbaËen kroz prozor) drugog sprata GlavwaËe i tako ubijen. I kao πto je originalno NediÊ stvarno ubijen, tako to sada i dr Prpa ponovo Ëini posthumnom, niËim dokazanom, kategoriËnom presudom NediÊu.

V. DimitrijeviÊ

17

„LA TAJMS”: STANI©I∆ BIO »OVEK CIA AmeriËka obaveπtajna sluæba dostavila Haπkom tribunalu dokument, koji se joπ dræi u tajnosti, o „korisnoj ulozi” bivπeg πefa SDB, izveπtava kalifornijski list. - Diskretni susreti u TopËideru, na Savi, u Americi Srbija - SAD: tajna veza Restoran „Blu elij”, smeπten u epicentru najatraktivnijeg vaπingtonskog naseqa Xorxtaun, mogao bi da, uz slavu steËenu nastupima vrhunskih xezista, zadobije i famu mesta na kome su se uËvrπÊivale tajne veze izmeu Srbije i Amerike. I to u vreme dramatiËnog raspada bivπe Jugoslavije, kad su diplomatski odnosi izmeu dveju zemaqa (SAD i ondaπwe SRJ) bili prekinuti i kad su najËeπÊe, zvaniËno, nastupale jedna protiv druge.

Ali takvo locirawe, sa zvucima prvoklasne muzike, ponajmawe je od niza senzacionalnih otkriÊa u danaπwem izdawu „Los Aneles tajmsa”. Wegov izveπtaË Greg Miler piπe, naime, da je Centralna obaveπtajna sluæba (CIA) osam kritiËnih godina devedesetih tesno saraivala sa tadaπwim πefom Sluæbe dræavne bezbednosti Jovicom StaniπiÊem i da je on „bio wen glavni Ëovek u Beogradu”. Uz to - i da je CIA poslala Haπkom tribunalu dokument u kome ukazuje na „korisnu ulogu” StaniπiÊa, a πto bi moglo da tom optuæeniku, ako niπta drugo, ublaæi kaznu - ukoliko se dokaæe wegovo uËeπÊe u ratnim zloËinima za πta je tamo optuæen.

Napis „LA tajmsa” se poziva na dokument CIA, koji je joπ pod velom tajne, a Ëiji sadræaj su mu opisali poverqivi izvori. Kao i na „desetine intervjua sa sadaπwim i bivπim zvaniËnicima obaveπtajnih sluæbi SAD i Srbije, kao i na dobijene ili akte u koji je steËen uvid”, a meu kojima je i „sedam stranica koje je StaniπiÊ napisao u haπkom zatvoru”.

Budu li se taËnim ispostavili navodi kalifornijskog lista, to bi u priliËnoj meri moglo da promeni neke od predstava o dramama na prostoru bivπe Jugoslavije, prirodi ratnih i diplomatskih ishoda, kao i o odnosima unutar vlasti Slobodana MiloπeviÊa.

KarakteristiËno je, zasad, da do otkriÊa ovaj list dolazi ubrzo po odlukama Haπkog tribunala - oslobaawu bivπeg predsednika Srbije Milana MilutinoviÊa i osudama (na ukupno 96 godina zatvora) petorice bivπih visokih srpskih funkcionera...

Najnoviji raport o vezama obaveπtajnih sluæbi Vaπingtona i Beograda, koju objavquje „LA tajms”, mogao bi nekog da podseti na niz nezvaniËnih verzija iz devedesetih koje su sugerisale da se „neπto vaqa i ispod æita”. Ali,

18

da vidimo πta kaæe „LA tajms”.

Susreti izmeu StaniπiÊa i predstavnika CIA poËeli su „joπ 1992. na πetaliπtu TopËiderskog parka”. UËesnik ovdaπwe strane bio je tadaπwi funkcioner CIA Vilijam Logfren. Sada penzioner, on je, citira se, rekao da Êe dokument agencije pokazati da je „po optuæbama ova zla osoba (StaniπiÊ) uradila mnogo dobrih stvari”. Ne osporavajuÊi direktno haπku optuænicu, on je rekao da je StaniπiÊ „pomogao da se okonËaju neprijateqstva i uspostavi mir u Bosni”.

U svom podnesku, nastavqa se u izveπtaju, StaniπiÊ je sebe opisao kao liËnost „koja je traæila da MiloπeviÊ postane umeren i koja je nastojala da sa CIA πiroko sarauje kako bi se zaustavila kriza”. Institucionalizovao sam saradwu sa ameriËkom obaveπtajnom zajednicom, uprkos oËigledno loπim odnosima izmeu dveju zemaqa - navodi se kao zapis StaniπiÊa.

Tuæilac u ovom sluËaju, ameriËki pravnik Dermot Grum, suprotstavqa se navedenim verzijama, tvrdwom da isticawe kooperativnosti StaniπiÊa ukazuje da je „on imao sliËnu moÊ u spasavawu kao i u oduzimawu æivota”. List dodaje da je StaniπiÊ (58) imao nadimak Ledeni, da je u tamnom odelu i s naoËarima za sunce delovao kao „balkanski Xems Bond” u sluæbi „u koju je uπao joπ 1975. kad je zemqa bila pod komunistiËkom vlaπÊu Josipa Broza Tita” i da „nikad nije vien kao ideoloπki ili fanatiËni nacionalista”.

Sledi pozivawe na reËi, bez precizirawa kad su izgovorene, Dobrice ∆osiÊa da „StaniπiÊ nije bio obiËan obaveπtajni funkcioner”, da je „bio intelektualni, a ne radikalni policajac, obrazovan i veπt, koji je znao kako da organizuje sluæbu”. „LA tajms” ocewuje da su takve sposobnosti StaniπiÊa nagnale MiloπeviÊa da ga postavi za „πpijunskog πefa, iako je meu wima postojalo dugotrajno nepoverewe”.

StaniπiÊ je osnovao „Crvene beretke” i „©korpione” - tvrdi Grum. Po wemu, prozvani je imao licencu da „Ëisti teritorije od neæeqenih osoba i da poËini ubistva”.

S takvom optuæbom se ne slaæe, prenosi ovaj list, svojevremeni „StaniπiÊev zamenik Vlado DragiÊeviÊ”. „Radili smo naπ posao po zakonu, nikad nismo poËinili genocid, naprotiv, nastojali smo da to onemoguÊimo.”

Iskra 1. april 2009.

Dag Smit, πef CIA u Bosni, sastajao se sa StaniπiÊem, prema istoj verziji, u Beogradu. U jednoj od tih prilika, StaniπiÊ je „savetovao predstavnike bosanskih Srba da sarauju sa CIA zbog Ëega su se oni uznemireno vrpoqili na stolicama”. Sastanci su dospeli i do broda na Savi, gde je, kako se navodi, StaniπiÊ kritikovao MiloπeviÊa kao „neËasnog i varalicu”.

ili da posluæi za daqa razjaπwewa, ili da ostane zagonetka za naredna pokolewa.

Zasad, glavni pomenuti u najnovijoj, losaneleskoj, interpretaciji drame u bivπoj Jugoslaviji - Êute. I CIA i Haπki tribunal i StaniπiÊevi pravni zastupnici...

MomËilo PanteliÊ

U jednom (nepreciziranom) trenutku, nastavqa se, StaniπiÊ je Logfrenu „odao πemu skloniπta i drugih objekata koje su srpske kompanije gradile u Iraku u vreme Sadama Huseina”.

Kao i da je izvrπio pritisak na Ratka MladiÊa da nakratko obustavi ondaπwe bombardovawe Sarajeva, doprineo oslobaawu zarobqenih pripadnika NATO trupa u Bosni...

Napis u „LA tajmsu” istovremeno konstatuje da StaniπiÊ „nikad nije uzeo finansijsku naknadu od CIA”. CIA je, navodi se, u pismu Hagu 2004. godine, opisala wegove „napore da se demontiraju neka od najeksplozivnijih zbivawa u bosanskom ratu”. „LA tajms” ukazuje da je „StaniπiÊ bio s MiloπeviÊem u Dejtonu”, gde se razgovaralo o reπewu za BiH. Kao i da ga je tri godine kasnije (1998. g.) MiloπeviÊ smenio sluteÊi da on moæda smera da ga, uz pomoÊ CIA, svrgne.

Prema pisawu ovog lista, StaniπiÊ je, na tajnim sastancima s predstavnicima CIA, izneo „detaqe o funkcionisawu MiloπeviÊevog reæima”. Takoe: „informacije o lokacijama talaca iz redova NATO”, kao i da je „pomogao operativcima CIA da istraæe grobnice i ona uspostavi mreæu tajnih baza u Bosni”.

U opseænom izveπtaju kalifornijskog lista se takoe napomiwe da je StaniπiÊ uhapπen kad je ubijen premijer Zoran –iniÊ „koji je poslao MiloπeviÊa u Hag”, a da je „posle tri meseca, bez obrazloæewa, u Hag poslat i on” (StaniπiÊ).

Ondaπwi πef CIA Xon DojË „nije imao problema sa StaniπiÊem”. Dodaje se i da je ondaπwi πef SDB „toplo doËekan” 1996. u sediπtu te agencije. Kao i da je osim u „Blu elij”, bio „uËesnik u lovu na ptice u istoËnom Merilendu”, kao i da mu je „DojË poklonio” kolekcionarski primerak jedne „pucaqke”.

U izveπtaju „LA tajmsa” se pomiwe i da je StaniπiÊu zbog „stomaËnih problema” bilo dozvoqeno da odlazi u Beograd na leËewe. Kao i da bi, ako mu se zdravstveno stawe stabilizuje, ove godine „izaπao pred sud”. Kaæe se i „da se razveo, da je odstrawen od dece”. ©ta bi sve moglo da proizie iz otkriÊa „LA tajmsa”, ostaje da se vidi. Ili da se uvaæi,

Iskra 1. april 2009.

DojË u Beogradu, StaniπiÊ u Lengliju NajmoÊniji πef srpske tajne sluæbe u istoriji bio je za vreme sukoba na teritoriji bivπe SFRJ gotovo potpuno nepoznat javnosti. „Maj nejm iz Jovica”, bila je prva reËenica koju je skriven iza tamnih „rejban” naoËara izgovorio pred televizijskim kamerama, juna 1995. godine u Malom Zvorniku kada je oslobodio Ëitav kontingent „plavih πlemova” Ujediwenih nacija koje je vojska Republike Srpske bila zarobila kao taoce, u vreme dok je NATO bombardovao srpske poloæaje oko Sarajeva.

StaniπiÊ je bio u odliËnim odnosima sa ameriËkim obaveπtajcima, πto potvruje i jedina, istorijska poseta πefa CIE Beogradu 1995. godine. Xon DojË je u Beograd stigao predsedniËkim avionom sa suprugom, u pratwi Ëak 200 saradnika. Tokom jednodnevnog boravka DojË se sastao sa StaniπiÊem i Slobodanom MiloπeviÊem, a javnost je o ovoj poseti obaveπtena tek nedequ dana kasnije.

Usledila je uzvratna poseta StaniπiÊa DojËu, u sediπtu CIE u Lengliju, kada je navodno postignut dogovor o reorganizaciji srpske tajne sluæbe po ameriËkom modelu. Po nezvaniËnim informacijama, StaniπiÊ je tada svom ameriËkom kolegi u znak paæwe poklonio sliku Oqe Ivawicki ogromnih dimenzija.

M. A.

Vlado DragiÊeviÊ „duboko grlo” „Los Aneles tajmsa” Prema nezvaniËnim informacijama, Vlado DragiÊeviÊ, jedan od najbliæih saradnika Jovice StaniπiÊa, dete je oficira Ratnog vazduhoplovstva JNA koji je u Sluæbi dræavne bezbednosti Srbije poËeo da radi po zavrπetku studija na Filoloπkom fakultetu u Beogradu.

Navodno nezadovoqan svojim poslom, napustio je SDB i otisnuo se najpre u izdavaËke vode, a zatim kratko boravio i u Japanu. Krajem osamdesetih vratio se u Srbiju i ponovo zaposlio u DB-u. Iz Sluæbe dræavne bezbednosti tadaπwe SRJ 1993. godine preuzima ga Jovica StaniπiÊ, a DragiÊeviÊ uskoro postaje Ëovek wegovog najveÊeg poverewa.

DragiÊeviÊ je u SDB-u Srbije postao

19

„La Tajms”... naËelnik Tehnike, uprave Ëiji je zadatak bio da specijalnim ureajima „Ëisti” prostor u kome se kreÊe Slobodan MiloπeviÊ od prisluπnih ureaja i tajnih mikrofona. Kao vrsnog poznavaoca nekoliko svetskih jezika, StaniπiÊ je DragiÊeviÊa 1995. godine angaæovao kao prevodioca 1995. godine u akciji oslobaawa „plavih πlemova” iz Republike Srpske, posle Ëega DragiÊeviÊ postaje StaniπiÊev πef kabineta.

Petooktobarski dogaaji DragiÊeviÊa zatiËu na mestu naËelnika jedne od uprava DB-a, a januara 2002. godine imenovan je za Ëlana Saveta za dræavnu bezbednost Srbije, na Ëijem je Ëelu tada bio premijer Zoran –iniÊ. DragiÊeviÊ je u to vreme obavqao funkciju pomoÊnika direktora Bezbednosno-informativne agencije Andreje SaviÊa, odakle je odlukom Vlade Srbije smewen poËetkom februara 2003. godine.

Zbog sumwe da je bio umeπan u doturawe stenograma razgovora Saveta za dræavnu bezbednost „zemunskom klanu”, DragiÊeviÊ je poËetkom aprila 2003. godine uhapπen u okviru policijske akcije „Sabqa”, zajedno sa StaniπiÊevim savetnikom Dragiπom RistivojeviÊem. Wihov zadatak je, kako je tada navoeno iz Vlade Srbije, bio da StaniπiÊa, ukoliko bude uhapπen u „Sabqi”, brane kompromitujuÊi i ucewujuÊi politiËare i javne liËnosti, dostavqajuÊi medijima podatke koje im je StaniπiÊ ostavio.

Tadaπwi direktor CIA Xorx Tenet prisustvovao je na Kapitol hilu inauguraciji predsednika Buπa, kada je primio vest o pomilovawu DojËa. Odluka Bila Klintona iznenadila je ne samo Teneta, veÊ i druge najviπe funkcionere obaveπtajne sluæbe. O tome da se Klinton nije savetovao ni sa kim iz CIA kada je povukao ovaj potez, pisao je svojevremeno opπirno „Wujork tajms” (2001).

U nauËnoj karijeri Xon DojË se istakao u prouËavawu iz oblasti energetike i toksikologije. Bio je πef odeqewa za hemiju i osnovao je fakultet za toksikologiju na MIT. Z. ©.

Haπki dosije Jovice StaniπiÊa Jovica StaniπiÊ je uhapπen 13. marta 2003, a prebaËen je u Hag 11. juna 2003. Na prvom pojavqivawu 13. juna 2003. izjasnio se da nije kriv ni po jednoj taËki optuænice za zloËine protiv ËoveËnosti i krπewe zakona i obiËaja rata. Haπka optuænica podignuta je protiv Jovice StaniπiÊa i Franka SimatoviÊa prvog maja 2003. Prvi put optuænica je izmewena u decembru 2003. a drugi put posle dve godine.

Optuænica ga tereti za Ëetiri taËke zloËina protiv ËoveËnosti (proterivawe na politiËkoj, rasnoj, verskoj osnovi, ubistvo, deportacije, nehumane radwe) i jednu taËku krπewa prava i obiËaja rata.

M. A.

Danas nauËnik a nekada πef CIA Xon Mark DojË (73), danas profesor hemije na bostonskom MIT univerzitetu, gde je 1966. godine odbranio doktorsku tezu iz hemijskog inæiweringa, bio je πef CIA od 10. maja 1995. do 14. decembra 1996. Bil Klinton imenovao ga je na ovu poziciju, koju je nauËnik DojË, kako kaæu ameriËki izvori, nevoqno prihvatio. Wegovo πefovawe u CIA obeleæeno je i zalagawem da se u visoke rangove πpijunskog posla ubaci viπe æena i predstavnika mawina.

Za wegovo ime povezana je afera koja ni do danaπweg dana nije potpuno razjaπwena.

Ubrzo poπto je otiπao iz CIE, otkriveno je da je 17.000 poverqivih dokumenata CIA iz vremena hladnog rata uskladiπtio na svom kuÊnom nezaπtiÊenom laptopu. PoËetkom 1997. otpoËela je i formalna istraga u CIA povodom ovog bezbednosnog prekrπaja. Tadaπwi javni tuæilac Xenet Rino savetovala je da se istragom utvrdi da li je DojË i daqe liËnost od najveÊeg poverewa u bezbednosnim poslovima. Klinton je posledweg dana svog predsednikovawa izdao pomilovawe za DojËa.

StaniπiÊu je odobreno privremeno puπtawe na slobodu 9. decembra 2004. Od februara 2008. ovo pravo na privremeno puπtawe na slobodu mu je suspendovano.

PoËetak suewa Jovici StaniπiÊu i Franku SimatoviÊu zakazano za 10. mart 2008, odloæeno je za 17. mart 2008. I tada je odloæeno jer se ispostavilo da StaniπiÊ boluje od teπke depresije. U maju 2008. sudsko veÊe odloæilo je proces za joπ najmawe tri meseca, zbog loπeg zdravqa. Od kraja juna 2008. StaniπiÊ je na privremenoj slobodi.

Na razmatrawu o poËetku suewa StaniπiÊu bio je i psihijatar koji je optuæenog pregledao u pritvorskoj jedinici ©eveningen: „Moj zakquËak je da pacijent pati od teπke depresije sa psihotiËnim crtama, i da je jasno da nije u stawu da podnese suewe ako imamo u vidu wegovu psihiËko stawe”, rekao je tada sudija Patrik Robinson, citirajuÊi psihijatrijski izveπtaj. Psihijatri ne oËekuju da bi StaniπiÊ mogao biti u stawu da izae na suewe bar u periodu od tri do πest meseci, rekao je u aprilu 2008. sudija Robinson.

POLITIKA, 2.3.2009

20

Z. ©.

Iskra 1. april 2009.

Dr Sra TrifkoviÊ

U Srbiji skok cena, inflacija i besposlica

EPITAF SVIM JOVICAMA STANI©I∆ Jovica StaniπiÊ pruæa praktiËnu lekciju za sve sadaπwe i buduÊe, potencijalne, stvarne ili umiπqene agente ameriËkih obaveπtajnih agentura, u Srbiji ili ma gde drugde u svetu: ne uzdajte se u svoje gazde, jer su cinici bez trunke morala i liËne ili profesionalne lojalnosti. Posluπni ste im na sopstveni rizik. Ma koliko im koristili danas, neÊete kupiti wihovu zaπtitu sutra. OstaviÊe vas na cedilu Ëim vas iscede.

Samo pitajte wihove bivπe posluπnike, iranskog πaha Rezu Pahlevija (umro kao beskuÊnik u poniæavajuÊem progonstvu), Somozu (svrgnut, ostavqen bez zaπtite i ubijen iz bazuke), Norijegu (joπ trune u ameriËkom zatvoru), Ngo Din Dijema (sami su ga likvidirali kad im viπe nije trebao)... Lista je duga, muËna i krvava.

NKVD / GRU, Abver, MI6, Dezjem Biro i druge sliËne sluæbe starog kontineta nisu imale milosti prema protivniku, ali su sopstvene kadrove i te kako Ëuvale i koliko god je moguÊe vadile iz nevoqa. Kad je zagustilo, Filbi, Maklejn i Burxis blagovremeno su upozoreni i prebaceni na bezbedno u Moskvu, gde su ih Ëekali pukovniËki Ëinovi i penzije.

Jovica StaniπiÊ je umesto toga dobio povoqnu liËnu karakteristiku CIE. StaniπiÊu pohvalna refernca poslata u Hag iz Lenglija moæe pomoÊi da umesto 40 dobije 33 godine robije. NeÊe, meutim, nikada doËekati da se smesti u mali ali udoban bungalov u juænoj Floridi sa novim identitetom i starim prijateqima sa lova na divqe patke u Merilendu. UmreÊe u Êeliji, ogorËen, usamqen i deprimiran. UmreÊe prezren u otaxbini i od prve Srbije (kao izdajnik) i od druge (kao slobista). Sa duge strane Okeana wegovi hendleri u najboqem sluËaju Êe popiti neki martini za pokoj wegove duπe kada iz ©vedske - ili gde god ga Inkvizicija uputi na izdræavawe kazne - stigne vest da je otiπao Bogu na istinu.

A wegovi STVARNI problemi tek tada poËiwu...

3.3.2009.

Iskra 1. april 2009.

ANTIC.org-SNN

Na rast inflacije uticao je skok cena, posebno proizvoda i usluga Ëiju cenu odreuje dræava, kao i kretawa deviznog kursa.

Istovremeno prema podacima Nacionalne sluæbe za zapoπqavawe broj nezaposlenih u Srbiji meseËno se poveÊava za 10.000.

Od poËetka godine potroπaËi u Srbiji, vraÊaju se iz kupovine razoËarani i sa sve praznijim torbama. Cene proizvoda na malo skoËile su za 5,4 odsto. Meutim, za skoro 10 odsto porasle su cene proizvoda i usluga koje kontroliπe dræava.

Ministar trgovine Srbije Slobodan MilosavqeviÊ je promovisao akciju "Stop korupciji u træiπnoj inspekciji", koja bi trebalo da doprinese regulisawu træiπta i zaπtiti prava potroπaËa.

Prilikom obilaska trgovinskog centra Tempo u Beogradu povodom Dana zaπtite potroπaËa, on je postavio nalepnice s brojem telefona 0800 102 101 na koji graani mogu prijaviti nepravilnosti u radu træiπnih inspektora.

U novu godinu smo uπli sa, u proseku, skupqim grejawem za treÊinu. Zavisno od grada, poveÊane su i cene gradskog prevoza, proseËno za 30 odsto.

Doπlo je i do poskupqewa fiksnog telefonirawa u domaÊem saobraÊaju. Impuls je poskupeo za 33 odsto.

Lekovi Êe poskupeti, u proseku, za 11,67 odsto. Porast akciza, krajem januara, automatski se odrazio na veÊe cene cigareta, piva, nafte i naftnih derivata.

Zbog poskupqewa, graani su prinueni da biraju πta Êe kupiti i Ëega Êe se prvo odreÊi.

"NajveÊi uticaj na inflaciju ima rast akciza, akciznih proizvoda za duvan, gas, gorivo. Ja sam ubeen da Êe cene u narednom periodu biti mirnije i da Êemo kao potroπaËi moÊi sebi da priuπtimo bar onoliko koliko smo mogli sebi da priuπtimo u prethodnoj godini", kaæe MilosavqeviÊ. "OËekujem da Êe biti jednocifrena inflacija u ovoj godini, proπle godine je bila 6,8 odsto", navodi on.

Meutim, ekonomisti se ne slaæu sa optimistiËnom ocenom ministra i ne veruju da Êe inflacija biti jednocifrena do kraja godine.

"Teπko je prognozirati kolika Êe biti stopa inflacije do kraja godine. Ako bi se nastavila ova tendencija od poËetka meseca imali bismo stopu inflacije preko 30 odsto", smatra ekonomista Nikola Fabris...

Plate graana vrede mawe i zbog pada vrednosti dinara za evro. Dinar je od poËetka godine oslabio za oko 15 odsto. Meutim, mnogi zaposleni veÊ su ostali bez plate ili Êe im se to uskoro dogoditi.

Prema miπqewu struËwaka, sve mawa kupovna moÊ graana zbog krize i otkaza mogla bi da natera proizvoaËe i trgovce da smawe cene proizvoda i usluga. (B92, 15.3.2009)

21

Povodom kwige Vladislava JovanoviÊa, bivπeg ministra spoqnih poslova SRJ

SRBIJA U VRTLOGU AMERI»KIH LAÆI Vladislav JovanoviÊ, nekadaπwi ministar inostranih poslova SRJ, Ëekao je sedam godina da objavi kwigu "Rat koji se mogao izbeÊi". Delo s podnaslovom "U vrtlogu jugoslovenske krize" nije se pojavilo ranije, kako kaæe autor, iz razloga da ne bude zloupotrebqeno u haπkim suewima.

oslonac. Kozirjev je bio Ëovek Zapada, on je sprovodio politiku Zapada u Rusiji, a ne politiku Rusije na Zapadu. MiloπeviÊeva pogreπna procena je verovatno bila ta da bi Jeqcinov truli reæim mogao skoro biti zamewen nekim regenerisanim levim snagama.

To je bila utopija.

- Dosadaπwa suewa su bila vrlo nelojalna prema Ëiwenicama koje su Ëesto iskrivqavane da bi se potvrdila navodna teza o krivici Srba. A ova kwiga je bogata Ëiwenicama o onome πto se desilo.

Malo je u nas kwiga koje govore o tim dogaajima. U bivπim republikama nekadaπwe zajedniËke dræave napisana su brda kwiga i publikacija u kojima se zanemaruje istina i krivica iskquËivo pripisuje Srbiji i Srbima - kaæe JovanoviÊ.

Æeqa za wenom autonomijom, koja Êe imati elemente dræavnosti, jeste samo naznaka da se izazivawem problema na severu Srbija u stvari æeli prinuditi da prihvati novu realnost na jugu.

JovanoviÊeva tvrdi da je pokuπao da napiπe kwigu "ni po babu ni po striËevima", da se stvari vide onakve kakve jesu. Kao uËesnik i oËevidac mnogih dogaaja beleæio je ono πto je video, doæiveo i proËitao. Iz ove kwige se moæe videti da je razbijawe, razarawe i demontirawe bivπe zajedniËke dræave bilo neπto πto se nije moglo izbeÊi zbog toga πto su se zapadni faktori i wihovi unutraπwi pomagaËi veÊ bili odluËili na Ëin rasturawa zemqe.

Sa Slobom je bilo lako - Biti ministar u zemqi na Ëijem je Ëelu Slobodan MiloπeviÊ, uopπte nije bilo teπko - kaæe Vladislav JovanoviÊ. - On je stvarno davao veliku autonomiju. LiËno nisam imao potrebu da idem kod wega po dva-tri meseca da ga neπto konsultujem ili bilo πta pitam. Izveπtavao sam ga, naravno, o novim inicijativama i potezima do kojih se dolazilo. On je bio glavni pregovoraË, a ja sam bio uz wega, u razgovorima sam ponekad uskakao jer su strani pregovaraËi æeleli da Ëuju MiloπeviÊa, a ne mene. Naπi odnosi su s te strane bili veoma korektni. Imao sam, meutim, problem s pritiscima koji su dolazili sa Zapada, koji su poprimali razne oblike.

On smatra da je veoma vaæno da se svedoci dogaaja, meu koje spada i on, pojave sa svojim svedoËewima u pisanoj formi o raspadu dræave i dogaajima koji su potom usledili, ali onako kako su se zaista zbili da bi se na taj naËin uspravila istina i suprotstavila laæima koje dolaze iz bivπih jurepublika i naroËito iz ameriËkih i drugih zapadnih centara moÊi, koji su bili vrlo aktivni u razarawu SFRJ i podræavawu te krize do ovih dana.

- Ta kriza joπ nije okonËana - istiËe JovanoviÊ. - Otimawe Kosova i Metohije je samo najnoviji drastiËan i bolni udarac Srbiji od strane istih onih snaga koje su prethodno ruπile Jugoslaviju. Svetski moÊnici i sami kaæu da Kosmet nije posledwi Ëin jugoslovenske drame i da bi to mogli da budu Sanxak i Vojvodina.

Jeqcinov truli reæim - Naπa je nesreÊa πto se pitawe opstanka zajedniËke dræave SFRJ otvorilo u trenutku kad je Zapad odneo apsolutnu pobedu u hladnom ratu istiËe JovanoviÊ. - Zapad je odmah poËeo da diktira svoje uslove bivπim socijalistiËkim zemqama u formi "uzmi ili Êeπ dobiti po glavi". Rusija je bila ne na kolenima nego s nosom u praπini. Do te mere je bila rasturena i oslabqena da Ëak nije imala ni hranu za svoje stanovniπtvo, pa je molila Zapad za milostiwu. Kao takva nije nam ni mogla biti nikakav

22

VratiÊe se Crna Gora - Jedan od zahteva Zapada koji nije bio direktno formulisan, ali indirektno jeste da se Crnoj Gori omoguÊi nesmetan izlazak iz SRJ - naveo je JovanoviÊ. - U tom smislu je stvorena Dræavna zajednica od dve republike, koja je trebalo da bude prelazno reπewe. Odvajawe Crne Gore je deo strategije Zapada prema Srbiji. Ja znam da je odlazak Crne Gore kod mnogih qudi doæivqen s velikim bolom. U Srbiji danas ima mnogo viπe qudi poreklom iz Crne Gore nego πto ta zemqa danas ima stanovnika. Mi smo do te mere isti da je besmisleno tvrditi da to nismo!

Ali, eto naπli su se qudi na vrhu vlasti koji su "ustanovili" da nismo isto. Nisam siguran da Êe to biti neπto πto Êe dugo trajati. Jer, krv nije voda, jezik nije voda, sve to moæe da progovori u nekim drugim okolnostima. Na kraju, niko nije veËan pa ni Milo –ukanoviÊ, posle wegovog silaska s politiËke scene doÊi Êe neko drugi koji Êe moæda drugaËije razmiπqati - kaæe Vladislav JovanoviÊ.

- Da su izabrani mirni, politiËki i demokratski putevi, do razbijawa Jugoslavije ne bi doπlo - kategoriËan je JovanoviÊ. - Do eventualnog izlaska nekih naroda iz zajedniËke dræave bi verovatno doπlo, ali ne svih i ne po cenu ærtava, nasiqa, mræwe... U Bosni smo imali rat koji je trajao 2,5 godina za koji se iskquËivo okrivquje Srbija, koja je navodno bila agresor, πto je ËiweniËna besmislica. Naime, Bosna je mogla da bude nezavisna i na osnovu Kutiqerovog plana, koji je predviao kantonalno ureewe. Taj plan je bio odobren i prihvaÊen od strane svih bivπih ju-republika, ukquËujuÊi i Srbiju i Crnu Goru, ali i od meunarodne zajednice, pa ga je Ëak i Alija IzetbegoviÊ potpisao. Posle toga je taj plan poniπten akcijom Amerike, koja je IzetbegoviÊu preko svog ambasadora Vorena Cimermana obeÊala viπe nego πto je nudio Kutiqerov plan. Tako je voqom SAD i IzetbegoviÊa Kraj na str, 24/2) (K

Iskra 1. april 2009.

Dobrica ∆osiÊ

Demokratske laæi o Bosanskom ratu Kako i zaπto se moglo dogoditi da se o jednom dogaaju svetskog Á znaËaja - kakav je bio Bosanski rat, u informatiËkoj civilizaciji u kojoj viπe ne postoje ni posteqne, braËne, q ub a v n i Ë k e t a j n e , p e t n a e s t Ú g o d i n a z v a n i Ë n o , religiozno, demokrats ki laæe U uvodu kwige Nikole KoqeviÊa „O stvarawu Republike Srpske”, te kapitalne kwige o Bosanskom ratu, ja sam od svih wenih prikazivaËa, verovatno, najviπe naglaπavao internacionalistiËki karakter tog rata. Posle izvesnih naknadnih saznawa, uviam da u tumaËewu svetskog karaktera Bosanskog rata, nisam dosegao do odgovarajuÊe konkretizacije te istorijske istine. Mi æivimo u svetu u kome se realnostÚ meπa sa virtuelnoπÊu, u civilizaciji infor macija koja ima moÊ da proizvede i apsolutnu dezinformaciju, pa nam nijedna percepcija sveta suπtinski nije potpuna. da svoje tumaËewe motiva, karaktera i internacionalnog znaËaja Bosanskog rata potvrdim i ËiweniËkim istinama, pomogao mi je Xon R. ©indler kwigom „Nesveti teror, Bosna, Al Kaida i uspon globalnog xihada”. Autor ove izvanredno znaËajne kwige je profesor istorije i strategije na AmeriËkoj vojnoj pomorskoj akademiji i bivπi obaveπtajac Nacionalne bezbednosne agencije.

Odavno se Ázna da sve ratove prate laæi; o nekima jedino laæi ostanu kao istine. Meutim, o Bosanskom ratu mora se saznati i govoriti istina ne zbog morala kao odrednice individualnog i kolektivnog delovawa, nego zbog same egzistencije savremenog sveta i wegove budunosti u kojoj je humanis tiËkoj civilizaciji kao utopiji - alternativa apokalipsa. Kada govorimo o Bosanskom ratu, reË je o opasnoj obmani i manipulaciji koja poslediËno daleko prevazilazi muslimansko, srpsko i hrvatsko pitawe, dakle, naroda koji su goneÊi se meusobno lili krv i jedno drugom palili kuÊe i bogomoqe, nesvesni da Êe zbog wihove krvi drugi narodi iz istih razloga liti krv i wihovom vatrom paliti kuÊe i bogomoqe.

Mom naknadnom saznawu, ÚtaËnije razmerama Útog saznawa, prethodi moje obiËno qudsko Ëuewe: kako i zaπto se moglo dogodiÚi da se o jednom dogaaju svetskog ÁznaËaja - kakav je bio Bosanski rat, u informatiËkoj civilizaciji u kojoj viπe ne postoje ni posteqne, braËne, qubavniËke tajne, petnaestÚ godina ÁzvaniËno, religiozno, demokratski laæe. Na Ëitavoj planeti Útrajala je propagandna grmqavina o ratÚu nekakvog svetla i nekakve Útame, izdaπno se koristila ameriËka floskula o dobrim i Ázlim momcima, dræave i meunarodni forumi su se saglasili da su muslimani pravednici i ærtve, da je Bosanski ratÚ izazvala srpska agresija i da su Srbi ratni ÁzloËinci, pa se u Hagu Srbima sudi i Áza geno cid. A prisluæni Slovenac Jelko Kacijan ovih dana predloæio je Evropskom parlamentu da usvoji deklaraciju o danu seÊawa na genocid u Srebrenici kojim se srpski narod Útrajno nacifikuje morbidnom slavom da je posledwi evropski narod u Ëije ime je

Iskra 1. april 2009.

izvrπen genocid. Pred nama savremenicima Ázbila se epohalna inverzija jednog istorijskog dogaaja: laæ o srebreniËkom genocidu postala je sakralna i globalna istina. UÚtoj laæi participiran je osim korumpirane novinarske profesije karijerizam i kukaviËluk bawaluËkih Srba politiËara i beogradske posluge inostranih kancelarija. Laæ o Bosanskom ratu, xihadska i πpijunska laæ sa ÁznaËewem i posledicama koje ima, mogla se zbiti samo u civilizaciji i konstelaciji sveta Ëija je kognitivna osnova laæ i obmana. Da ova Útvrdwa nije puko moralizatorstvo, dokazuje i slom finansijskog, neoliberalnog globalistiËkog kapitalizma, uslovqen nezajaæqivom qudskom potrebom Áza profitom, konkretno: manipulacijom fiktivnim novcem. Dakle, laænim novcem, onim koji proizvodi kompjuter. Ta civilizacija laænog novca u posledwoj instanci proizveπÊe i slom poretka u kome je roena, a s tim poretkom sasvim lako se poniπtavaju i istine o narodima i ratovima koji se vode, pogotovu ako je reË o Balkanu.

Vratimo se konkretnije bosanskom ratu Ëija ratna πteta nije u novcu nego u mræwi zasnovanoj na laæi, mræwi meu qudima i narodima koju Êe pokolewa da pamte i snuju osvete. Za qudsku, naπu nesreÊu, Boπwaci, muslimani, Hrvati i wihovi strani πtiÊenici - velike sile, imaju kratkoroËan interes da istine o Bosanskom ratu ne nadvladaju laæ. Ali mi Srbi moramo da shvatimo: od istine o razbijawu Jugoslavije, ratovima koji su voeni na wenom Útlu, posebno od istine o Bosanskom ratu, neposredno je uslovqena buduÊnosÚ srpskog naroda i wegov qudski lik u svetu.

Da moje tvrdwe ne poprime uobiËajeno srbofobsko ÚtumaËewe, citiraÊu vam nekoliko uvodnih misli veÊ pomenutog Xona ©indlera iÁ wegove kwige koju Êe, do leta, objaviti „Sluæbeni glasnik”. ReË je, dakle, o globalnom xihadu, a ne o odbrani IzetbegoviÊeve nekakve „cjelovite Bosne i Hercegovine”; o Bosanskom ratu koji je u iskrivotvorenom ÚtumaËewu, kako piπe ©indler, „dugo bio glavna Útema spoqne politike Evrope i Amerike: Bosanska vlada prikazana je kao multikulturna, izloæena agresiji radikalnih nacionalista HrvaÚa, a naroËito Srba koji nameravaju da uniπte muslimane i wihovo pravedno druπtvo u Bosni.

Metodi koje su koristili hriπÊani protiv muslimana u Bosni prikazani su kao krajwe varvarski, bezÁ presedana u Útom regionu. ZloËini koje su poËinili muslimani, retko su saopπtavani.”... KonstatujuÊi da Srbi nisu uËinili skoro niπta da opovrgnu laæi o ratu u Bosni, Xon ©indler postavqa pitawe: da li su Srbi iskquËivo krivi za Bosanski ratÚ i ÁzloËine poËiwene u wemu i tvrdi: „Mediji, vlade i nevladine organizacije uËinili su sve da istina o Bosanskom ratu ostane u tami, odnosno u laænom prikazu. Verski karakter rata je skrivan, a islamska priroda vlasÚi u Sarajevu bila je Útema koja se apsolutno nije spomi wala. Nije se htelo da uoËi da vladajuÊom muslimanskom strankom, koja se predstavqala multikuturnom i demokratskom, upravqaju radikalni

23

Demokratske laæi...

Srbija u vrtlogu... (str. 22)

islamisti boreÊi se Áza svoj ideal - revolucionarni Iran... Prisustvo hiqada svetih ratnika meu bosanskim muslimanima dovedenih na zahtev Sarajeva izÁ svih delova islamskog sveta da prenesu xihad u Evropu, jedva da je pomiwano. Iako se Islamska internacionala i weni muxahedini iÁ Al Kaide i sliËnih organizacija gotovo nisu ni Útrudili da prikriju svoje prisustvo, Zapad tome nije pridavao ÁznaËaj...” I daqe piπe ©indler: „»iwenica koja je potpuno Ázanemarena jeste da je devedesetih godina Bosna imala identiËnu ulogu u globalnom xihadu kao Avganistan osamdesetih, posluæivπi kao pogodno podruËje Áza ratÚ protiv nevernika, a istovremeno obezbeujuÊi utoËiπte i poligon Áza obuku buduÊih generacija ratnika. Zenica i Travnik pokazali su se isto toliko pogodnim Áza svete ratnike Osam bin Ladena kao Xalalabad i KostÚ nekoliko godina ranije. Bosna je mahnula rukom muxahedinima πirom sveta: doite, vidite, ubijajte, πirite se... Nije sluËajno πto se ispostavilo da je od sredine devedesetih uznemirujuÊi broj najtraæenijih terorista stekao prvo iskustvo u Bosni...”

A drugi Ëovek Al Kaide, dr Ajman al Zavahiri ratu u Bosni pridaje ovakav ÁznaËaj: „©to se ÚtiËe bitaka koje se vode u rasprostrawenim regijama islamskog sveta kao πto su »eËenija, Avganistan, Kaπmir i Bosna, Úto je samo prethodnica i Útemeq Áza glavnu bitku koja je zapoËeta u srcu islamskog sveta...” Pored zapadwaËke laæi o Bosni, Xon ©indler napomiwe da postoji i „zapadwaËka amnezija”. On istiËe da je „ogromna æeqa specijalista Áza Balkan da u studijama o Úterorizmu neprijatnim istinama ne unize i dovedu u pitawe ciq bosanskih muslimana”.

A pisac ovih redova, profesor istorije i strategije na AmeriËkoj vojnoj pomorskoj akademiji i bivπi obaveπtajac Nacionalne bezbednosne agencije, po sopstvenom priznawu bio je jedan od mnogih koji su „progutali muslimansku propagandu bezÁvarewa”, ali je liËnim iskustvom u Bosni, razoËaran onim πto je video i Ëuo od „naπih najboqih struËwaka”, uvideo da je politika SAD na Balkanu „kratkovida i krajwe destruktivna”. Zato je i odluËio da ispriËa „pravu priËu” o Bosanskom ratu.

Treba li da se nadamo da Êe i domaÊi Srbi, prijateqi boπwaËkih muxahedina i qubiteqi monoetniËkog Sarajeva postupiti kao Xon ©indler kada proËitaju KoqeviÊevu i wegovu kwigu. Ne verujem. Oni Êe do smrti prezirati istinu.

Ali Srbi, prokaæeni Srbi, uzÁ pomoÊ razum nih i savesnih qudi izÁ sveta, duæni su da se bore Áza istorijsku istinu o Bosanskom ratu i pred licem sveta i potomcima dokaæu da su u Bosni boreÊi se Áza svoju slobodu opetÚ branili i hriπÊansku Evropu od xihadskog islama. A Evropa ih je Áza Útu odbranu kaznila bombardovawem NATO avijacijom.

Sudbina srpskog naroda u Evropi sve viπe liËi na sudbinu starozavetnog Jova.

14.2.2009.

24

Politika

uniπten moguÊi mir u BiH i ona je bila gurnuta u krvavi bratoubilaËki, ali i verski graanski rat.

MiloπeviÊeva æivotna greπka - Slobodan MiloπeviÊ je uËinio najveÊu greπku u æivotu πto 1966. (vaqda 1996. - Iskra) nije galantno priznao lokalne izbore i πto iza toga nije ojaËao svoj demokatski kredibilitet u oËima Zapada - uveren je JovanoviÊ. - Time je mogao da liπi Zapad svih moguÊnosti da vrπi pritisak na naπu zemqu. U to vreme opozicija takoreÊi nije ni postojala. Ona je na parlamentarnim izborima bila praktiËno zbrisana i Zapad je to konstatovao i nije viπe imao nade u wu. MiloπeviÊ je bio na belom kowu u odnosu na Zapad. U Hagu sam to wemu i rekao i on je to prihvato kao svoju veliku greπku.

Amerika, prema reËima Vladislava JovanoviÊa, nije dozvolila da se taj rat zavrπi ranije, jer je bilo pet meunarodnih mirovnih predloga, a Amerika je nevoqno podræala samo prvi Ovenov i Vensov plan. Rat je zavrπen tek onda kad je to odgovaralo Americi, poπto je pre toga postigla svoje strategijske ciqeve u odnosu na EU, Bliski istok i u odnosu na dugove koje je ona imala prema istoËnom svetu πirom zemqine kugle.

- Imali smo Rambuje i Kosovo i Metohiju, a pregovori koji su tamo voeni poËetkom 1999. godine bili su fasada iza koje se krila ranije doneta odluka o bombardovawu SRJ - podseÊa JovanoviÊ. Pregovori su od prvog dana do kraja voeni pod pretwom neposredne upotrebe vojne sile protiv Srbije i Crne Gore. Ta pretwa upotrebe sile bila je sadræana Ëak i u aneksima koji su bili prikquËeni jednostranom sporazumu, potpisanom samo izmeu zapadnih sila i albanskih predstavnika. Pregovori pod pretwom upotrebe sile su zabraweni po meunarodnom pravu joπ od Nirnberπkog procesa 1946. godine, a kasnije su inkorporirani u jednu meunarodnu konvenciju koja to zabrawuje. To samo pokazuje da su zapadni faktori koji su od poËetka iπli na likvidaciju Jugoslavije bili do kraja u sukobu sa meunarodnim pravom πto nisu ni krili.

Ovo su Ëiwenice koje objaπwavaju naslov JovanoviÊeve kwige Ëija je centralna liËnost Slobodan MiloπeviÊ, koji je bio najistureniji predstavnik zemqe u pregovorima sa meunarodnom zajednicom od poËetka jugoslovenske krize do wenog privremenog kraja okonËanog bombardovawem.

- Naπa strana nije bila veliki privræenik ostavqawa pisanih tragova o svojim razgovorima sa stranim predstavnicima - podvukao je JovanoviÊ. To je bila slabost Slobodana MiloπeviÊa na koju sam ukazivao, ali on to izgleda nije do kraja shvatao, a govorio sam mu da Êe kroz 50 godina drugi pisati istoriju naπih dana na osnovu svojih izvora. Moja kwiga je moæda i dosadna za Ëitawe, jer sadræi niz fakata i Ëiwenica o tome kako se pregovaralo i πta se od nas traæilo.

18.2.2009. <srpskadijaspora.info>

Srpska Dijaspora Iternet novine

Iskra 1. april 2009.

Razgovor sa mr Sranom CvetkoviÊem o represiji u Srbiji 1944-1953.

SRBIJA PRE∆UTKUJE GENOCID KOMUNISTA (2) ESTRADA I NOVINARI Greh za narod

*Jedno celo poglavqe vaπe kwige „Izmeu srpa i ËekiÊa” posveÊeno je represiji u kulturi?

- Pored veÊ pomenutih represija na Univerzitetima, zabrawivani su filmovi, sprovoena je oπtra cenzura, suzbijana je sloboda medija... Ali, su se deπavale i daleko gore stvari.

Mnogi glumci streqani su i utamniËeni, jer su zabavqali narod i vodili ga u greh. Desetkovani su i novinari. Streqani su i Jovan TanoviÊ, jedan od direktora "Politike", Velibor Bata JovanoviÊ, sportski novinar "Obnove", Duπan GliπiÊ, tehniËki urednik „Novog vremena”, pa Bogdan SimiÊ, Aleksandar BaboviÊ... Neverovatan primer je stradawa glumaca Jovana TaniÊa i Aleksandra CvetkoviÊa, sa optuæbom da su zabavqali narod u emisiji Radio Beograda "Veseqaci". Navodno, jedan je izgovorio: „idu partizani”, a drugi pitao "Ko ide, patlixani?”.

- JovanoviÊ Lazar, Lepi Laza, jedan od direktora Narodnog pozoriπta, bio je osuen na 20 godina robije, Olga SpiridonoviÊ je hapπena, Duπan IliÊ, voa umetniËke grupe "»ika Duπko" na »ukarici streqan je sa svojih pet - πest glumaca, a Æanki StokiÊ presudio je Sud Ëasti.

* Jedan od poznatijih sluËajeva je i tragedija Borislava PekiÊa?

- PekiÊu je sueno kasnije. Savez demokratske omladine Jugoslavije zvala se PekiÊeva grupa. Wih 15 osueno je na 130 godina zatvora. PekiÊ je dobio osam, æalio se, a oni mu duplirali. Kasnije je po sukobu s Staqinom amnestiran 1953. ali mu je zdravqe bilo trajno naruπeno.

ARHIVA Dosijei mereni kilometrima

* U vaπoj kwizi dat je deo sa vrlo zanimqivom matematiËkom raËunicom o uniπtenim dosijima koji svedoËe o partizanskoj postratnoj represiji?

- Posle 1951. kad je Tito sa Partijom navodno reπio da demokratizuje zemqu, mnogo toga trebalo je po svaku cenu prikriti. Ipak, i tada je postojala linija koja se nije smela preÊi, pa u to vreme raste broj osuda, cenzurisanih dela, jer, qudi nisu bili sigurni πta smeju, a πta ne, pa nestaje autocenzura. Misle doπla je sloboda i poËiwu da kritikuju reæim. Zato vaqda i poËiwe uklawawe dokaza. Ukupan obim grae u SDB SSUPa iznosio je u vreme »etvrtog plenuma, 2.497

Iskra 1. april 2009.

duænih metara, prema nepreciznim procenama oko 12 do 16 miliona stranica formata A-4. Bilo je tu i oko 275.000 metara filmske trake, 28.000 fotografija i 500 gramofonskih ploËa i magnetofonskih traka. Od toga je do 1969. uniπteno 1.310 metara dokumenata, ustupqeno Sluæbi javne bezbednosti i zajedniËkim sluæbama SSUP-a 275 metara, SDB RSUP -a i SB JNA 226, a vanresorskim institucijama 230 metara. Sluæba je zadræala samo oko 456 metara od kojih je oko 200 metara veÊ bilo spremno za ustupawe van SDB ili za uniπtewe. Prema procenama, fond ove sluæbe na kraju bi se sveo na svega 120-160 duænih metara.

MILO© MINI∆: ZAKON NE SME BITI FETI©

* U svojim radovima pomiwete da je obelodawivawe partizanskog terora u Sloveniji i Hrvatskoj daleko viπe odmaklo nego u Srbiji?

- Hrvati su otvoreno, krajem 1945, na sastanku republiËkih i federalnog tuæioca, Ëiji smo zapisnik pronaπli u Arhivu Jugoslavije, bili protiv nelegalnog ubijawa. Hrvatski tuæilac Jakov BlaæeviÊ je tada kritikovao OZN-u reËima: „Kada su operativne jedinice uπle u grad (Zagreb) nije bilo nikakve pqaËke u gradu. Kada su operativne jedinice napustile grad i kada su u grad doπle ostale naπe organizacije na Ëelu sa OZN-om nastalo je masovno hapπewe i nestajawe mnogih lica. Na intervencije javnih tuæilaca iz OZN-e se nije htelo odgovarati, nisu se davali podaci, konspirisalo se i mistificiralo da bi se uskratili odgovori na intervencije javnih tuæilaca.”

* Postoji li zapisnik o izjavama srpskih tuæioca i funkcionera?

- Da. Nasuprot BlaæeviÊu, Miloπ MiniÊ je istakao da su „odnosi javnih tuæioca i naËelnika OZN-e u Srbiji proæeti razumevawem... da je potrebno izdati uputstvom veÊa ovlaπÊewa naËelnicima OZN-e da opomiwu pojedine rezervisane tuæioce”... Tvrdio je i „da za wega zakon nije fetiπ”, pa je kritikovao BlaæeviÊa tvrdeÊi da on ima nepravilan stav prema OZN-i i da je kriv zbog „nepravilnog stav kod pojedinih javnih tuæilaca u Hrvatskoj”. Miπqewe BlaæeviÊa da pred javnim tuæiocem moraju biti otvorena sva vrata, pa i OZN-e, MiniÊ je ocewivao kao nekomunistiËko: „BlaæeviÊ zaboravqa da partija rukovodi kako javnim tuæilaπtvom, tako i OZN-om i svim drugim dræavnim ustanovama”.

* »ega joπ ima u saËuvanim dokumentima iz hrvatskih arhiva?

- Poverenik OZN-e za kninski sektor Ilija

25

Srbija preÊutkuje...

GrubiÊ izveπtava da je dobio direktivu „da prilikom osloboewa uhapse πto viπe qudi i jedan dio wih, koji ispuwavaju potrebne uslove, likvidiraju", a zatim navodi kako su mnogi streqani, dok su neke presude u reæiji suda i partije kasnije fabrikovane kako bi se legalizovala divqa ËiπÊewa. „Od likvidiranih jedan su dio domaÊi qudi, a jedan dio zarobqenici naπi dræavqani koji su bili u zarobqeniËkim logorima. VeÊina je likvidirana bez suda. Za jedan dio od likvidiranih zatraæeno je od naπih vojnih sudova da se izrade presude u svrhu objavqivawa πto je i uËiweno. Naπi sudski organi su neizgraeni, s naπim pokretom i borbom nesaæivqeni, malograani...”

* Mi i o ubijawu Ëetnika bez suda vrlo malo znamo. Gde su bila najmasovnijih streqawa?

- Najmasovnija streqawa zarobqenih bez suewa desila su se na teritoriji Slovenije u drugoj polovini maja 1945, o kojima detaqno svedoËi niz dokumenata. NaroËito su reËite depeπe koje je slao general-major Rade HamoviÊ, s pseudonimom Miki: „Brigada je stigla dvadesetog u 6 sati.

Povezani smo sa OZN-om. Zadatak naπe brigade je likvidacija Ëetnika i ustaπa kojih ima dve i po hiqade. JuËe nam je poginuo nesreÊnim sluËajem komandant drugog bataqona na streliπtu drug Moma Divqak. Danas smo nastavili sa streqawem.

Brigada je smeπtena u gradu”.

- Ili: „Nalazimo se na istom prostoru. U toku celog dana radili smo isto πto i juËe (likvidacija). Po nareewu uputili smo jedan voz sa jednim Ëlanom πtaba bataqona da sprovodi zarobqenike u Zagreb. Kad se vrate javiÊemo.”

- U likvidacije su bile ukquËene i druge partizanske brigade. U drugoj depeπi piπe: ”Po nareewu πtaba naπe brigade, bataqon je imao zadatak likvidirawa narodnih izdajnika. Zbog izvrπavawa postavqenog zadatka nije se nikakav rad odvijao u toku dana. Tokom proπlog dana obavqali smo isti zadatak”.

REHABILITACIJE DR DRAGOQUBA JOVANOVI∆A I DOBRIVOJA TOMI∆A »ekaju „boqa vremena”

* Dok ste kao saradnik Instituta za savremenu istoriju, pretraæivali dokumentaciju zatvora u Sremskoj Mitrovici, naπli ste izvanredna istorijska dokumenta. O Ëemu se radi?

- Imao sam sreÊe da naem presudu po kojoj se videlo da dr Dragoqub JovanoviÊ PiroÊanac, (1895 - 1977), nekadaπwi ak Sorbone, a onda profesor Pravnog fakulteta u Beogradu i lider Narodne seqaËke stranke, nije bio izdajnik, πpijun i strani plaÊenik, kako se decenijama tvrdilo. U arhivu KPZ Sremska Mitrovica pronaena je wegova presuda i sada viπe nema prepreka politiËkoj rehabilitaciji.

- Dragoqub JovanoviÊ i Æanka StokiÊ su,

26

inaËe, najpoznatije ærtve politiËke represije, Ëiji su procesi doskora tapkali u mestu zbog zagubqenih presuda. Ali, eto imao sam sreÊe da baπ ja pronaem dokument zakaËen sa posledwe strane dokumenata u dosijeu i gotovo jedva vidqiv.

Profesor JovanoviÊ izdræavao je u Mitrovici devetogodiπwu zatvorsku kaznu i znalo se da je wegov dosije ovde. Ali, do tada se govorilo da je presuda zagubqena, a bez we, iako mu je sueno javno, iako je to ondaπwa πtampa prenosila, nema rehabilitacije.

* Postoji li joπ neki tragiËni sluËaj koji predugo i bezrazloæno Ëeka na rehabilitaciju?

- Od kada imamo Zakon o rehabilitaciji, podneto je nekoliko hiqada zahteva, a reπeno oko 700 predmeta najviπe u ©apcu, oko 120, i u Beogradu oko 350. I daqe postoje sudovi u kojima nije okonËan nijedan ovakav spor ili je zavrπen tek po koji, kakva je situacija primera radi u Leskovcu, Vrawu ili ZajeËaru, iako je tamo za nekoliko dana, na Kraqevici odvedeno i streqano viπe hiqada qudi.

- Ipak, mene je posebno dotakao sluËaj Dobrivoja TomiÊa, industrijalca iz Boqevca koji je stradao poËetkom 1945. Ubili su ga pripadnici OZN-e iz ZajeËara a wegov sin Duπan, veÊ pola veka pokuπava da dokaæe kako mu je otac ubijen nevin, samo da bi mu neπto kasnije konfiskovali znatnu imovinu, industrijski mlin i fabriku zejtina. Dobrivoje je 1944. nekoliko puta bio na sasluπawima, 11. decembra je uhapπen i sproveden u zatvor OZN-e ZajeËar, a do 20. decembra sve su mu oteli. Sekretar Sreskog komiteta i dva partizana su tada wegovu æenu i decu, poluobuËene isterali iz porodiËne kuÊe na ulicu, æigosali su ih kao narodne neprijateqe, i joπ dugo maltretirali, a Dobrivoja su 10. februara 1945. bez suewa ubili i ubacili u jednu od nekoliko masovnih grobnica kod ZajeËara. Wegov sin decenijama je beæao, i πkolovao se kao emigrant, a u Beograd se vratio 2002. s velikim nadama, da Êe oprati obraz svom nevinom ocu. To mu naæalost, do danas nije uspelo.

Tuæilaπtvo je formiralo predmet povodom stradawa wegovog oca, ali im se verovatno ne æuri. Kaæu: ”Ratni zloËini ne zastarevaju”.

ObeÊali su i da Êe sasluπati ondaπweg islednika OZN-e Miodraga CojiÊa, koji je uhapsio wegovog oca i πefa tadaπwe OZN-e ZajeËar, Saπu GligorijeviÊa, Ëiji su pripadnici izvrπili svirepo ubistvo. Ali nijedno obeÊawe joπ nisu ispunili, a svi akteri su stari i jedan po jedan umiru.

GligorijeviÊ je „otiπao nedavno”. Sud izgeda nema hrabrosti da se upusti i suoËi druπtvo sa zloËinima ove vrste, insistirajuci uporno samo na ærtvama nacista, kao da sve ærtve nisu jednake.

PRESTONICA Puna masovnih grobnicama

* U Beogradu je, potvrdilo je i vaπe istraæivawe, bilo jako mnogo masovnih streqawa i joπ viπe masovnih grobnica koje ni danas nisu otkopane?

Iskra 1. april 2009.

Slovenija: Tito kriv za posleratne likvidacije Da li tajnu rova „Barbara” rasvetljavaju dokumenti „sakriveni u nekom beogradskom arhivu”?

U Sloveniji se posle otkrivanja do sada najve≤e masovne grobnice, 60 godina pre≤utane u zapuπtenom rudniku kod Laπkog u ≥ija okna su ba≥ene √rtve posleratnih likvidacija, rasplamsala debata o krivici. Janez Stanovnik, predsednik Saveza boraca i u≥esnik u Drugom svetskom ratu, tvrdi da je za zlo≥in besmisleno optu√iti partizane. Za likvidacije zarobljenih pripadnika neprijateljskih formacija ali i politi≥kih neistomiπljenika i civila, Stanovnik tvrdi da nije znao. Izvrπili su ih, ka√e, „pripadnici tzv. vojske dr√avne bezbednosti koja je delovala u okviru Jugoslovenske armije a koja je bila podreΩena Vrhovnom πtabu”.

Stanovnik odgovornost za posleratna nedela - U osloboenom Beogradu je zbog velikog broja uhapπenih ubrzo je ponestalo zatvorskih kapaciteta. Osim u prepunoj GlavwaËi, OZN-a je uhapπene dræala i sasulπavala po podrumima raznih zgrada i vila: u Upravi grada (ugao ObiliÊevog i TopliËkog venca), Zmaj Jovinoj ulici, KrsmanoviÊevoj zgradi u ©afarikovoj ulici, u »ika Qubinoj, Baba Viπwinoj, –uπinoj, Vladete KovaËeviÊa na Sewaku (danaπwa ART televizija), podrumima fabrike Rakovica i u drugim ulicama πirom grada. Sasluπawa su vrπena i u privatnim stanovima, dok su Êelije pravqene od podrumskih prostorija, tavana i devojaËkih soba. Takvih mesta je, prema iskazima svedoka, u svakoj od beogradskih opπtina bilo viπe desetina. Egzekucija narodnih neprijateqa, bila je uglavnom noÊu, u potaji i na viπe mesta πirom grada. Kao najveÊa stratiπta pomiwu se: ambasada Turske - gde su streqana preteæno uniformisana lica, i BelimarkoviÊev voÊwak, gde su iskoriπÊene nemaËke benzinske jame, a potom su rake kopali zarobqenici, preteæno Italijani. Jednako su tragiËna i BawiËka πuma, Koπutwak, oko nemaËkog grobqa, LisiËiji potok - moæda najveÊe od svih, na mestu gde je nekad bio majdan za vaewe granita.

- Mnogi su ubijeni i kod stadiona GrafiËara na Sewaku, Park Maweæ, Park Taπmajdan, kod Hale Pionir, Nebojπa kule, na Velikom ratnom ostrvu, Adi Ciganliji, Marinkovoj bari, na stadionu FK ObiliÊ, u Rakovici, na letwoj pozornici TopËider, u Jajincima, ÆelezniËkoj koloniji, ©arenoj Êupriji, na terenu ispod Avale i mnogim drugima. Ponegde su koriπÊeni i nemaËki odbrambeni rovovi kao masovne grobnice. Prema priËi starijih Beograana, joπ dugo su se posle tih tragiËnih meseci mogli videti qudi sa aπovima u potrazi za grobovima svojih najbliæih.

Revija 92, 2.2.2009. <www.revija92.rs>

Iskra 1. april 2009.

Jasna JojiÊ

pripisuje nekadaπnjem vrhovnom komandantu Josipu Brozu. Pravda se da je bora≥ka organizacija podr√ala identifikaciju posleratnih masovnih stratiπta, otkrivanje zataπkanih raka i „pietetnu sahranu √rtava, ≥ime se svojti omogu≤ava da sahrani ostatke predaka”.

Anton Drobni≥, nekadaπnji generalni dr√avni tu√ilac Slovenije koji se zala√e za rehabilitaciju domobrana, sla√e se da su „likvidacije izvrπene na Titovu komandu”, ali to ne poniπtava krivicu „slovena≥kih partizana koje su vodili komunisti”.

Stanovnik odbacuje Drobni≥eve optu√be.

Podse≤a da su partizanske jedinice raspuπtene 1945, pa su oni koji su „optirali da ostanu u uniformi uklju≥eni u Jugoslovensku armiju, πto je bila regularna vojska pod komandom Beograda”. Drobni≥, meΩutim, upire prst na pre√ivele partizanske komandante, a slovena≥ka televizija proziva Mitju Ribi≥i≥a, iako ga je sud nedavno oslobodio sli≥nih optu√bi. „Niπta straπnije nisam video, ne mo√ete ni zamisliti kako su ti ljudi patili”, ispri≥ao je novinarima Jo√e Bala√ic, na≥elnik ljubljanskog Instituta za sudsku medicinu, poπto je pregledao dostupne delove rova „Barbara”. Rov je deo 1942. godine napuπtenog rudnika u Hudoj jami (Straπna jama) u celjskoj regiji.

U njemu su akcijom dr√avne komisije za sondiranje i evidentiranje prikrivenih grobnica pronaΩeni mumifikovani leπevi √rtava posleratnih likvidacija. Drobni≥ tra√i da tu√ilaπtvo izvede d√elate pred lice pravde. Istra√itelji otkrivaju da su za sadr√inu „Barbare” saznali zahvaljuju≤i petorici aktera likvidacija, koji su na samrtnoj postelji sebi olakπali savest. Potom su rudari rudnika Trbovlje–Hrastnik juna 2008. po≥eli da razbijaju i izvla≥e prepreke iz rova na ≥ijem ulazu velikim slovima piπe „zaraza” (na srpskom, slovena≥ki je „oku√ba”). Proπlog utorka su se probili do jame duboke 72 i preseka ≥etiri metra u kojoj su naπli oko 300 nagih tela polivenih √ivim kre≥om, dobro o≥uvanih u hermeti≥ki zatvorenom prostoru.

Prema dostupnim svedo≥enjima, Huda jama krije do 12.000 √rtava posleratnih likvidacija. To je primer jednog od najgorih oblika nasilja posleratne komunisti≥ke vlasti, smatra direktorka Studijskog centra za narodno pomirenje Andreja Vali≥. Ona u nalaziπtu vidi materijali dokaz zlo≥ina – vansudskih obra≥una politi≥ke policije, Ozne, sa neprijateljima nove vlasti. O≥ekuje da tajnu rova „Barbara” rasvetle dokumenti „sakriveni u nekom beogradskom arhivu”.

Politika, 8.3.2009.

Svetlana Vasovi≤-Mekina

27

Borivoje M. KarapanxiÊ

ZAPISI SA SEVERO-AMERI»KOG JEZERA IRI Borivoje M. KarapanxiÊ; urednik i izdavaË Aleksandar PavloviÊ: Klivland, SAD - Vaqevo, Srbija, 2008; πtampa „Vaqevo print”, broπirano Prvi pogled na naslovnu stranu ove osobene kwige podseÊa na propovedi naπeg Gospoda Isusa Hrista „Na gori” i „Galilejskom jezeru”, posebno na „Besede pod gorom” i „Molitve na Ohridskom jezeru” Svetog Nikolaja Svesrpskog.

Daleko od otaxbine, u srpskoj emigraciji, naroËito wenom delu u Sjediwenim Dræavama Amerike, kako sam istiËe u Uvodnoj reËi, nije bilo Ëoveka poput wega koji se tako istrajno borio za Kosovo i Metohiju i za svoj voqeni srpski narod na Rodnoj grudi. Dokaz svog rodoqubqa osvedoËio je u preko 2.000 Ëlanaka i 35 kwiga πtampanih u Americi, Kadadi, Australiji, Minhenu i Srbiji. U wegovoj obimnoj biografiji nalazimo da je dolaskom u Ameriku razvio veliku kulturnu i kwiæevnu aktivnost pokretawem svog periodiËnog lista „Kwiæevni vesnik” koji izlazi veÊ trideset i jednu godinu. U oblasti istorije i kwiæevnosti objavio je 18 kwiga, a zajedno sa protom dr Matejom MatejiÊem Antologiju izbegliËke poezije. Dug prema svojim saborcima, duhovnicima i znatnijim Srbima preminulim u Americi i πirom sveta, objavio je u oko 250 nekrologa, oko 250 prikaza otaxbinskih i emigrantskih kwiga i oko pet stotina reportaæa o æivotu srpskog naroda πirom Amerike i van we, kao i tri stotine politiËkih Ëlanaka objavio je u listovima i Ëasopisima: „Amerikanski Srbobran” (Pitsburg, Pensilvanija); „Glas kanadskih Srba” (Vindzor, Toronto, Ontario, Kanada); „Iskra” (Minhen, NemaËka; Birmingam, Engleska); „Jedinstvo” (»ikago, Ilinois); „Srbija” (Vinona, Ontario, Kanada).

Poznato je wegovo uËeπÊe u brojnim duhovnim i svetovnim organizacijama, crkvenim odborima, Konvencijama srpskih saveza; prijateqstvo sa uglednim srpskim i stranim zvaniËnicima, posebno sa tadaπwim vladikom Nikolajem VelimiroviÊem, potowim svetiteqem Svesrpskim.

Najnovija kwiga je sazdana od devet poglavqa: Prilozi za istoriju; O srpskim stradawima; O poznatima; O æivotu emigracije; O zbivawima u otaxbini; Prilozi; Polemike; Korespodencija i intervui, uz biografiju i rodoslovno stablo porodice KarapanxiÊ.

Svako od ovih poglavqa sadræi podosta podnaslova, sa ukupno 126 radova razne provenijencije, na 286 strana formata 16 sa 24 cm.

Ove impozantne cifre dovode nas do zakquËka da bi ostatak radova do 2000. mogao da se smesti u joπ πest kwiga istog obima.

B. KarapanxiÊ u ovom znaËajnom odabiru

28

prve redove posveÊuje rodnom Vaqevu, gradu wegove mladosti, a potom ZBOR-u i „Belim orlovima”, kao ideoloπkim organizacijama kojima je svesrdno pripadao, kao uËenik gimnazije i do kraja odani pripadnik pokretu Dimitrija QotiÊa.

Neki redovi ovih Ëlanaka posveÊeni su brojnim saborcima, stradalim tokom Drugog svetskog rata i posle wega, uglavnom zaboravqenim rodoqubima srpskim.

Posebnu paæwu posvetio je ærtvama KoËevskih jama u Sloveniji zloËinu velikih razmera komunistiËkih hordi, koji se smatra neËuvenim genocidom nad srpskim narodom.

Mnoga imena stradalnih saboraca naÊi Êe se u ovoj kwizi, kao i ærtvama bratoubilaËkog rata.

Ideologu ZBOR-a Dimitriju QotiÊu posvetio je posebne osvrte, kao i predsedniku vlade generalu Milanu NadiÊu. Nezaboravni su wegovi susreti i prijateqstvo sa vladikom Nikolajem (VelimiroviÊem) i drugim verskim velikodostojnicima. Nije zaboravio ni raskol u Srpskoj pravoslavnoj crkvi, u kojem je nastojao da pomiri braÊu u Hristu u Otaxbini i rasejawu.

Teπko je samo nabrojati Ëlanke iz ove kwige, a da se ne ogreπimo o nekome i neËemu vaænom za wegovo obimno i znaËajno delo. I, kao πto je sam rekao, zbivawima u Otaxbini posvetio je posebnu paæwu, naroËito o Golgoti celog jednog naroda na Kosovu, tragediji srpskog naroda uz pripomoÊ svetskih moÊnika.

B. KarapanxiÊ nije propustio ni priliku da pomene raspad zajednice Srba i Crnogoraca i gubitak wihovog suvereniteta.

Gledano u celini ovo delo Ëini zanimqiv mozaik podataka od πireg znaËaja za nacionalnu istoriju Srba i istoriju kwiæevnosti, koji se ne mogu naÊi u drugim publikacijama sliËnog i drugog sadræaja.

Takva dela mogu da ostave samo emotivne liËnosti, vezane za svoju Crkvu i svoj narod, koji do kraja ispuwavaju Svetosavske ideale. Sve πto je ispod toga wima je strano, protiv Ëega se Borivoje M. KarapanxiÊ borio viπe od 60 godina.

Na mnogaja qeta!

Vaqevo, 2008.

prof. Velibor Berko SaviÊ

Kwiga se po ceni od ameriËkih $15 (plus $5 poπtarina i specijalni koverat) moæe naruËiti na adresu pisca: Borivoje Karapandzich 4057 W 50th St. Cleveland, OH 44144 USA

Iskra 1. april 2009.

Likvidiran zbog dobrovoqaËkog plakata „Majko Srbijo - pomozi!”, sad

REHABILITOVAN KARIKATURISTA DRAGOSLAV STOJANOVI∆ Nedavno rehabilitovani karikaturista Dragoslav StojanoviÊ Ëuveni plakat „Majko Srbijo pomozi!”, zbog kojeg je kasnije izgubio glavu, uradio je po fotografiji æene izbeglice koju je maja 1942. godine u Bajinoj Baπti snimio qotiÊevac Miloπ VojinoviÊ - Lautner, komandant Desetog dobrovo qaËkog odreda. ( Ta fotografija, dobro poznata meu Srpskim dobrovoqcima, redovno je upotrebqavana, uveÊana ili reprodukovana, na svim dobrovoqaËkim priredbama πirom Srbije onog vremena. Samo spasavawe izbeglica na Drini verno je opisano u romanu naπeg pisca Save JankoviÊa „Na prelomu” koji je doæiveo dva izdawa u Srbiji. - Iskra).

Originalnu fotografiju poseduje –ore PilËeviÊ, poznati uæiËki novinar i publicista. On otkriva i malo poznate podatke o ovom dogaaju.

- Partizanske vlasti su StojanoviÊa optuæile „da je radio politiËke plakate, saraivao sa faπistiËkim okupatorom i domaÊim izdajnicima.

Fotografija je snimqena u maju 1942. u Bajinoj Baπti - kaæe za „Blic nedeqe” poznati uæiËki novinar i publicista –ore PilËeviÊ. Objaπwava i kako je ovaj, do sada javnosti nepoznat, a dragocen dokument dospeo u wegove ruke.

- U «»aËku sam pre dvadesetak godina razgo varao sa Platonom MilojeviÊem, koji je bio iguman i stareπina manastira RaËa, i koji je u toku rata saËuvao Miroslavqevo jevaneqe. Pokazao mi je i poklonio fotografiju æene izbeglice koju mu je 1942. dao qotiÊevac VojinoviÊ - priËa PilËeviÊ.

Lautner je bio poznat i kao veliki zaqubqenik fotografije, pa je pored liËnog naoruæawa uvek nosio i fotografski aparat.

Filmove mu je razvijao i fotografije izraivao poznati uæiËki fotograf Ilija LaziÊ. Potresna slika æene izbeglice objavqena je potom u NediÊevom listu „Novo vreme” koji je pisao o spasavawu i zbriwavawu srpskih izbeglica u bajinobaπtanskom kraju, uz napomenu da se ne zna ko je autor fotografije, iako je orginal potpisan sa M. VojinoviÊ. Spasavawe srpskih izbeglica na podruËju Drine, od PeruÊca do B aËevaca, i daqe do Qubovije organizovali su qotiÊevci Desetog dobrovoqaËkog odreda, kojim je komandovao VojinoviÊ, zet predsednika uæiËke opπtine..

- Sediπte odreda bilo je tada u Bajinoj Baπti, qotiÊevci su angaæovali sve qude sa desne obale Drine koji su imali Ëamce i splavove. U RaËanskom sreezzu je tog krvavog proleÊa 1942. prih vaÊeno oko 20.000 srpskih izbeglica iz istoËne Bosne - nastavqa priËu PilËeviÊ.

Meu hiqadama spasenih Srba od ustaπkog noæa bio je i Vito MarkoviÊ, poznati srpski pisac.

Imao je tada πest godina. On, stariji brat i majka, koja je u naruËju nosila sestru, beæali su ka Drini.

Iskra 1. april 2009.

Pre petnaestak godina zabeleæio MarkoviÊevu ispovest.

PilËeviÊ

je

- Bio je to pravi Danteov „Pakao” na Drini, koji Êu ja, a i svi tada spaseni, pamtiti do posledweg dana svog æivota. Ustaπe su pristizale naπ zbeg od nekoliko hiqada qudi, æena i dece, i sve πto su pristigli ubijali su ili klali. Toga dana dogaale su se straπne drame pred naπim oËima. Pojedine majke su svoju malu decu, da ih ustaπe ne bi klale, bacale u nabujalu reku Drinu, a potom i one skakale i nestajale u wenim talasima. U tom koπmaru i paklu, da bi πto pre dotrËali do Drine i prebacili se Ëamcima na desnu obalu u Srbiju, ja sam u jednom trenutku izbezumqen govorio majci da baci moju malu sestru, πto majka sreÊom nije uËinila, pa smo se nas Ëetvoro naπli u Bajinoj Baπti, u prihvatnom logoru za izbeglice - zapisao je PilËeviÊ seÊawe Vite MarkoviÊa.

Dirqive qudske sudbine, poput porodice MarkoviÊ, podstakle su karikaturistu StojanoviÊa da plakatom apeluje na pomoÊ i solidarnost.

Partizanske vlasti su wegov plemeniti gest protumaËile kao saradwu sa okupatorom i on je pogubqen a da mu se ne zna grob. Na zahtev redakcije „Oπiπanog jeæa” Okruæni sud u Beogradu je nedavno skinuo qagu sa imena predratnog umetnika, karikaturiste, grafiËara, slikara i dizajnera, donevπi reπewe o wegovoj rehabilitaciji.

Blic, 8.3.2009.

Podvukla - Iskra) (P

Jugoslav TrijiÊ

29

+ Branislav A. Æoræ

+ Miloπ - Miπa JovanoviÊ

Iz Srbije nam je stigla vest da je u PanËevu, posle akutnog zapalewa pankresa, poËetkom marta 2009. preminuo Branislav A. Æoræ, veliki prijateq srpskih dobrovoqaca, misli JNP Zbora i dela Dimitrija QotiÊa.

U Bradfordu, severna Engleska, nekoliko dana posle operacije od raka na debelom crevu, umro je u bolnici 23. februara 2009. naπ drug i dobrovoqac Miloπ JovanoviÊ, boqe poznat kao „Miπa Borac”.

Miπa je roen 10. marta 1922. godine u Brezovcu kod Aranelovca, gde je stekao i osnovno obrazovawe. U miru je bio trgovaËki pomoÊnik. Kada su se komunisti na poziv crvene Moskve pod okupacijom latili oruæja da ostvaruju svoj poredak, Miπa se meu prvima odazvao pozivu generala Milana NediÊa, predsednika srpske vlade i odmah stupio u Sedmi dobrovoqaËki odred pod komandom Ace LazareviÊa, advokata iz Topole i bivπeg narodnog poslanika, tada stacioniran u Aranelovcu. Kada su se kasnije dobrovoqci preformirali, prvo u Ëete i bataqone, a potom i u pukove, Sedmi odred je postao 7. Ëeta || bataqona Prvog puka SDK. Tako se i Miπa naπao u 7. Ëeti Ëiji je komandir bio Nikola QotiÊ, a u vodu Milivoja ∆ordaπa kao desetar. Miπa je bio primeran dobrovoqac, dobar i poærtvovan drug i neustraπivo hrabar, te tako opravdano stekao svoj omiqeni nadimak „Miπa Borac”. Miπa uËestvuje u svim operacijama svojih jedinica u Srbiji. Oktobra 1944. povlaËi se sa Prvim pukom u Sloveniju, gde se do maja 1945. vode borbe sa slovenaËkim partizanima. U posledwim borbama pri povlaËewu iz Slovenije, wegova Ëeta se istiËe odbranom mostobrana na SoËi. U Italiji Miπa æivi u naπim logorima u Forliju i Eboliju, a s proleÊa 1947. i logorima u NemaËkoj, prvo Munster Lager, a potom logor raseqenih lica u Kilu. Tu u Kilu, pred odlazak na rad u Englesku, Miπa odvaja od svoje sirotiwe, wemu `nepotrebanu spremu` da se proda za naπ Fond zajednice.

U Engleskoj Miπa se nastawuje u Bradfordu i zapoπqava u tekstilnoj industriji. Tu upoznaje i svoju buduÊu suprugu, Italijanku Dorinu, i wome se uskoro æeni. U ovom braku roeni su kÊi Milena i sin Mirko. Oboje su danas odrasli qudi. Milena je napravila lepu profesionalnu karijeru, a Mirko se i oæenio i sada ima troje dece. I pored domaÊinskog starawa o svojoj porodice, Miπa nijednog trenutka ne zapostavqa ni πiru srpsku, niti svoju dobrovoqaËko-zboraπku, zajednicu. Redovno je na bogosluæewima u naπoj crkvi u Bradfordu; uËestvuje u svim kulturnim priredbama; uvek je na usluzi aktivnim folklornim grupama. Dugo vremena bio je poverenik Iskre za Bradford i okolinu. Redovan je uËesnik na svim dobrovoqaËkim sveËanostima, a naæalost danas i uËestalim sahranama drugova.

U oskudnim podacima o sebi, Branislav piπe da se rodio u Novom Sadu 6. juna 1953, gde se i πkolovao; da je u mladosti pisao poeziju za koju je i nagraivan. Wegov interes za ideje „Zbora” je porodiËan. Wegov deda inæiwer Andrija Æoræ bio je predratni pripadnik „Zbora” i teπko je povreen u napadu komunista na QotiÊevo predavawe u bioskopu Triglav u Beogradu, krajem februara 1937. godine.

Krajem svojih Ëetrdesetih godina Branislav Æoræ je poËeo da piπe, kako sam kaæe, preteæno istraæivaËke radove. Godine 2003. πtampao je svoju prvu kwigu „Velikan iz Moπorina” o narodnom sveπteniku Radoslavu MarkoviÊu. Iste godine objavio je i svoje opseænije delo (167 str.) „Kraqevski senator” o Milanu L. PopoviÊu, predratnom senatoru i predsedniku AntimarksistiËkog komiteta, Ëiji je sekretar bio Milovan –. PopoviÊ, kasnije pod okupcijom upravnik Vaspitnog zavoda u Smederevskoj Palanci. SledeÊa wegova kwiga „Tragom uËiteqa” (Beograd 2004) upoznaje Ëitaoce sa sledbenicima D. QotiÊa i pripadnicima JNP Zbora „mnogo napadanog, a malo poznatog pokreta”. „Ingrata patrija” (2005) je zbirka Æoræovih Ëlanaka koju on naziva „kalendar naπeg zaborava” o poznatnim predratnim piscima zapostavqenim ili proskribovanim pod komunistiËkim reæimom, od Veqka PetroviÊa do dr Steve IvaniÊa i Staπe Krakova, izmeu ostalih.

Svoje najveÊe delo „Zavod u Smederevskoj Palanci - Ostrvo spasa ili robijaπnica” (str. 391) Æoræ πtampa u Beogradu 2006. godine. Vaqa naglasiti da, u ovom izrazito materijalistiËkom vremenu a besparice u Srbiji, sve svoje kwige on objavquje i πtampa samoinicijativno i u potpunosti „o svom ruhu i kruhu”. Ovo je verovatno do sada najdokumentovanija kwiga o Zavodu, mada joj se ne moæe prebaciti jednostranost, jer u drugom poglavqu (Et contra), nekih 60 stranica, daje mesta i komunistiËkoj kritici ove ustanove, otuda i odjek u podnaslovu „... ili robjaπnica”.

SledeÊe dve Æoræove kwige maweg obima „SunËev sjaj na licu pesnika” (2007) i „Neraspevani pesnik” (2008 - prireenoj zajedno sa mladim piscem Vladimirom P. PetroviÊem) posveÊene su Ivanu P. MilaËiÊu, pesniku, vaspitaËu u Zavodu u Sm. Palanci koji je tragiËno poginuo sa joπ 5 drugova-dobrovoqaca kod PetrovËiÊa u Sremu oktobra 1944. Ovde treba pomenuti i Æoræove zasluge za podizawe dostojnog spomen obeleæja palim dobrovoqcima u PetrovËiÊu, kao i wegovu viπegodiπwu prisnu saradwu sa pesnikom i piscem, stogodiπwakom, naπim o. Jovanom Hilandarcem, sada na metohu Kakovo.

Neka je slava i hvala i veËan pomen naπem odanom prijatequ Branislavu Æoræu, a wegovom ocu Aleksandru naπe duboko sauËeπÊe!

Iskra

30

Miπa je sahrawen 3. marta. »inodejstvovao je protojerej o. Æarko NediÊ, koji se na kraju opela toplim reËima oprostio od svoga parohijana. I pored vrlo ravog vremena, popularnog Miπu ispratio je veliki broj prijateqa, ne samo Srba, veÊ i drugih narodnosti. Posle sahrane Kolo srpskih sestara je u crkvenoj sali priredilo poduπje, na kome se kÊi Milena u ime porodice zahvalila prisutnima.

Naπem dragom drugu Miπi slava i hvala veËan mu æivot u neprolaznom carstvu Hrista Spasiteqa. Wegovoj porodici naπe iskreno sauËeπÊe!

Iskra

Iskra 1. april 2009.

Srpski dobrovoqci u Britaniji

Prilozi „Iskri” Za uspomenu i sa molbom Gospodu da podari mesto u carstvu Svome Prodanu PetroviÊu i Darinki TomiÊ Æivan LazareviÊ £ 10 Umesto cveÊa na grob Ivke QotiÊ: „Æivot wen napusti ovu zemaqsku tminu i ode mirno u rajsko naseqe, gde sinu i gde je srela UËiteqa naπeg æivota, A gde sja sva æivotna i nebeska lepota.”

Milan Trubarac £ 10 Umesto cveÊa na grob mog dragog Pere „Askera”, povodom pete godiπwice upokojewa Zorka BogdanoviÊ, dijeca i unuËad $ 20 Za pokoj duπe drage nam drugarice Olge –oreviÊ i drugova Vlaste –oreviÊa i Dimitrija KeæiÊa Marko i Rada Sunara $ 30 Za poπtarinu Iskre za Srbiju Voja MiletiÊ

£ 14

Za pokoj duπe druga Miπe JovanoviÊa „Miπe Borca” Voja MiletiÊ sa porodicom £10 Umesto voπtanice na grob druga Miπe JovanoviÊa - „Borca” Ilija JovanoviÊ £5

proslaviÊe svoju slavu Svetog VelikomuËenika Georgija u nedequ 17. maja 2009. godine u Bermingamu.

Sveta liturgija poËiwe u 10 Ëasova pre podne u crkvi Lazarici.

Po zavrπetku Bogosluæewa obaviÊe se seËewe slavskog kolaËa, a onda se prelazi u crkvenu salu gde Êe biti sluæeno æito i posluæewe uz uobiËajene drugarske razgovore.

Pozivamo sve dobrovoqce, wihove porodice i prijateqe da prisustvuju ovoj sveËanosti u πto veÊem broju.

† VOJIN ÆIVKOVI∆ U Vusteru, Sredwa Engleska, preminuo je 27. februara ove godine naπ drug bivπi dobrovoqac Vojin ÆivkoviÊ. Roen u Vlasotincu 23.5.1923. od oca Dragoquba i majke Jelene.

Pokojni Voja je stupio u dobrovoqce odmah u poËetku 1941. g. u juriπno odelewe Ratka ObradoviÊa zajedno sa bratom Slobodanom i uËestvovao u svim akcijama u kojima je to odelewe imalo udela. Proveo je sve vreme rata u dobrovoqcima i pokazao se kao veoma hrabar i odan vojnik.

Pokojni Voja za sobom ostavqa suprugu Margaret i Êerku Jelenu sa unukom. Mi se molimo Sveviπwem Gospodu da pokojnom Voji podari dostojno mesto u carstvu Svome.

Iskra Pomen generalu M. NediÊu u Bradfordu U nedequ 2. marta 2009. odræan je u SPC u Bradfordu, severna Engleska, tradicionalan pomen generalu Milanu NediÊu, predsedniku srpske vlade pod okupacijom. »inodejstvovao je protojerej o. Æarko NediÊ, stareπina hrama.

PrireivaËki odbor „ISKRA" U BEOGRADU

Ivo Sanader u Beogradu „ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Dragan ◊ivanovi≤, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko ˘e≥avac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. april 2009.

Premijeri Hrvatske i Srbije Ivo Sanader i Mirko CvetkoviÊ zaloæili su se u Beogradu za jaËawe odnosa dveju zemaqa i za postepeno reπavawe otvorenih pitawa koja optereÊuju te odnose.

Sanader je posle razgovora sa srpskim premijerom rekao novinarima da je wegova poseta Beogradu znak podrπke susednoj zemqi u procesu evropske integracije, i najavio podrπku Hrvatske i u pribliæavawu Srbije NATO. „Ja sam izneo naπu punu podrπku na tom putu (u NATO), kao i na putu evropskih integracija.

Hrvatska se neÊe ponaπati kao Slovenija i sutra Êemo, kao Ëlanica NATO i kao zemqa koja je vrlo blizu ulasku u EU, davati punu podrπku naπim susedima jer smatrmao da πto je susedu boqe i nama je boqe", rekao je hrvatski premijer i izrazio uverewe da Êe Hrvatska 3. aprila pristupiti NATO paktu.

Sanader i CvetkoviÊ sloæili su se da u odnosima dve zemqe postoje brojna otvorena pitawa koja treba postepeno reπavati, sa teæiπtem na pitawima koja se mogu bræe reπiti i koja su od zajedniËkog interesa. "Ima teπkih pitawa oko kojih se ne slaæemo i koja Êemo postepeno reπavati. Postoji u meudræavnim odnosima jedno naËelo uspeha a to je naËelo 'reπavajmo ono πto sad moæemo reπiti pa omekπavajmo situaciju i za druga pitawa. I jedna i druga vlada je spremna na to", rekao je Sanader.

CvetkoviÊ je rekao da izmeu Srbije i Hrvatske postoje krupne razlike pre svega

MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN. zbog toga πto je Hrvatska priznala nezavisno Kosovo i tuæila Srbiju za genocid, ali da dve zemqe treba da poËnu da otvaraju pitawa koja se mogu reπiti i da se okrenu buduÊnosti. "Svi smo svesni Ëiwenice da postoje odreene krupne razlike izmeu Srbije i Hrvatske, pre svega u domenu teritorijanog integriteta i suvereniteta Srbije, odnosno, konkretno, priznawa Kosova i Metohije, isto tako u pogledu tuæbe za genocid. Meutim, mi smo bili na stanoviπtu da je potrebno da se otvore pitawa koja je moguÊe reπiti i da se pogleda u buduÊnost, a da se ova pitawe i daqe dræe i reπavaju na naËin kako se bude kretalo i buduÊnost bude dolazila", rekao je premijer Srbije.

Dvojica premijera razgovarali su o povratku izbeglih i sudbini nestalih na obe strane. Sanader je naveo da Hrvatska oËekuje od institucija Srbije da rasvetle sudbinu 1.100 osoba, kao πto Êe, kako je dodao, to hrvatske vlasti Ëiniti u sluËaju nestalih osoba za kojima traga Srbija.

CvetkoviÊ je rekao da dve vlade smatraju da se proces povratka izbeglica mora podræati i dodao da je s hrvatskim premijerom razmotrio niz praktiËnih problema na koje se izbeglice æale i o kojim Êe se daqe razgovarati. Hrvatski premijer je rekao da je vaæno πto pitawe povratka nije viπe politiËko pitawe i naglasio da je svaki hrvatski dræavqanin koji æeli da se vrati u Hrvatsku dobrodoπao. (DW

vesti, 20.3.2009)

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

SRBIJI PRETI BANKROT Srbija treba da uËini sve da bi odræala deviznu likvidnost, bez toga nam preti scenario iz 1980, kada smo kao dræava bankrotirali Srbija neizostavno mora da zakquËi aranæman sa MMF-om, da zadræi lawski iznos "kros border" kredita, da revolvira kratkoroËne zajmove, da ubedi banke da ne smawuju kreditnu aktivnost. Da uËini sve ne bi li odræala deviznu likvidnost. Bez toga preti nam scenario iz 1980, kada smo kao dræava bankrotirali, kaæe za "Politiku" Stojan StamenkoviÊ, urednik biltena "Makroekonomske analize i trendovi" (MAT). »ak i da u svemu tome uspemo, neminovno je smawivawe ukupne javne i druge potroπwe. Da li smo spremni i sposobni za to?

Indrustijska proizvodwa od januara 2007. do januara 2009. StamenkoviÊu, koji se veÊ 30 godina kao struËni konsultant "rve" sa raznim misijama MMF-a i koji je trenutno Ëlan savetniËkog tima premijera CvetkoviÊa, jasno je da Êemo umesto kresawa rashoda iz buxeta posegnuti za poveÊawem deficita - sa 1,75 na svih tri procenta BDP. To su, priznaje naπ sagovornik, Ëinile i druge zemqe, ali MMF Êe se, uveren je, odmah usprotiviti takvom predlogu. Ako ga i prihvati, zahtevaÊe da se taj deficit iskoristi za investicije u infrastrukturne objekte, a ne za druge vidove potroπwe.

Gde je izlaz?

svih 19 procenata. I to, napomiwe StamenkoviÊ, u kquËnim preraivaËkim granama koje Ëine Ëak 75,5 odsto ukupnog uËinka u industriji.

Da je privredna dinamika na opasnoj silaznoj putawi ne ukazuje samo inflacija od 5,3 odsto u prva dva meseca ili pad uvoza od 37,5 i izvoza od 24 odsto. Sve mawe kupujemo reprodukcioni materijal (29,8), energiju (21,6) i kapitalna dobra (24 odsto). ©ta to znaËi? Da naπa preraivaËka industrija staje, a s wom - izvoz i ponuda dobara za domaÊe træiπte. Investicije su veÊ u debelom realnom minusu - 15 odsto.

- U vreme usvajawa buxeta upozoravali smo da je 3,5 odsto rasta BDP-a nemoguÊa misija.

Ignorisano je. Sada se barata sa 0,5 odsto rasta pred neminovan rebalans, a sve ukazuje da Êe biti dobro ako pad privredne aktivnosti bude minus jedan. Daj boæe da se ja prevarim u toj proceni, pa da ne bude gore. Lako Êemo podeliti viπak, ali πta s mawkovima na svakom koraku? - pita StamenkoviÊ i predlaæe da dræava uz pomoÊ banaka zatraæi finansijsku pomoÊ gde god za to ima πanse. Da u zemqu unese svaki raspoloæivi evro ili dolar.

Mawe rada - niæe plate Da vlada πto pre izae sa πto razumnijom ekonomskom politikom za savladavawe krize i recesije u kojoj Êe πtedwa i smawivawe javne potroπwe biti na prvom mestu. Ako ona to ne uËini - uradiÊe to inflacija i kurs. Otuda i StamenkoviÊeva procena da Êe inflacija 2009. biti oko 15 odsto, a ni rast kursa evra ne moæe biti ni za promil mawi. Moæda Ëak i veÊi.

- Proπlonedeqni kopaoniËki susret politiËara, privrednika i ekonomista samo je joπ jedan dokaz olakog odnosa naπe elite prema sve oπtrijoj recesiji. I umesto da Ëujemo πta Êemo i kako da uradimo ne bismo li wene posledice πto viπe ublaæili, jer na uzroke ne moæemo da odgovorimo, mi smo ponovo bili svedoci podgrevawa klime kako je sve mawe-viπe normalno. Tako je bilo poËetkom oktobra, kada smo prvi put upozorili da svetska finansijska kriza i recesija dolaze s nesagledivim posledicama, tako je i sada ignorisawe krajwe opasnih Ëiwenica i pokazateqa - kaæe StamenkoviÊ.

Istina, poËelo se sa odobravawem subvencionisanih kredita privredi i graanima za prodaju trajnih potroπnih dobara, ali ta akcija ni izbliza ne moæe da preokrene opadajuÊi trend privredne aktivnosti. ZakquËno sa januarom, industrijska proizvodwa je opala 1,7 odsto.

Nastavi li se to malaksavawe istim tempom i ostalih meseci, kraj godine doËekaÊemo s padom od

Predlog ministra Rasima QajiÊa da se odrade izgubqeni Ëasovi rada zbog krize, StamenkoviÊ je nazvao Ëistim sindikalistiËkim pristupom. U tome nema ni trunke ekonomije ili, moæda, QajiÊ oËekuje da se recesija zavrπi za Titov roendan. Ideja o skraÊewu radne nedeqe nije nova. To su veÊ uËinile neke zemqe, ali svuda je doπlo i do pada nadnica. Ne moæe se, upozorava StamenkoviÊ, smawiti fond radnih sati za 20 do 25 odsto, a da se to ne odrazi na troπkove radne snage. Jedno drugo mora da prati. A to da Êe dræava neπto da subvencioniπe, viπe je politiËko obeÊawe, nego realna moguÊnost. Jer, u buxetu za tako neπto nema para.

Nisu bili u decembru na Ekonomskom Sve one koji su se sada sjatili na Kopaonik zvali smo na naπe savetovawe drugog dana Svetog Nikole, 20. decembra, na Ekonomskom fakultetu.

Niko od wih se nije odazvao naπem pozivu. Joπ su se qutili πto im se tamo neki ekonomisti petqaju u posao i kroje im buxet. A da su tada bili, neke bi stvari ranije Ëuli a sada bi, moæda, drugu priËu priËali. I to je joπ jedan dokaz kako naπa politiËka elita ne shvata πta nam se deπava, istakao je StamenkoviÊ.

Politika, 10.3.2009.

S. KostiÊ