iskra1174

God. LXI

Birmingham, 1. mart 2009.

Broj 1174

JUGOSLAVIJA , SRBIJA, KOSOVO - OPITNI

PROSTOR IMPERIJALNE SAD POLITIKE Sad je veÊ oËevidno da SAD ratovi u Iraku i Avganistanu imaju mnogo πire ambicije nego πto je borba protiv terorizma, Al Kaide, Bin Ladena i Talibana. Ovi su bili i jesu samo izgovor, da bi se od sveta sakrilo SAD nastojawe da se ceo ovaj prostor ali i daqe politiËki preuredi tako da pogoduje wihovom krajwem imperijalno-hegemonistiËkom ciqu - osvajawe sveta! Rimqani, koji su to, u svoje vreme, i ostvarili na prostoru oko Sredozemnog mora, nazvali su taj monstrum Pax Romana (Rimski mir). KopirajuÊi Rimqane, SAD svoj - kad i ako ga ostvare, πto je krajwe problematiËno - planiraju da zovu Pax Americana.

„Generalna proba” za SAD osvajawe sveta!

Nekih skoro dve decenije ranije SAD su - na jednom relativno malom prostoru - dakle, gotovo pod laboratorijskim uslovima - vrπile „generalnu probu” kroz politiËko preureewa SFR Jugoslavije za ono docnije u Iraku i Avganistanu. Ciq je bio da se razbije SFRJ i da se kroz ratove od tog prostora stvore „banana” dræave, koje veÊ po samoj definiciji postaju SAD vazali, ali tako da qaga zbog ratova ne padne na SAD, veÊ, kao πto jeste - na Srbe i MiloπeviÊa.

Duga je to priËa, zaπto baπ ovo dvoje?

Odvela bi nas, πto se tiËe ovog napisa, na nepotrebnu stranputicu ako bi se wome dubqe pozabavili. Nekoliko, pak, samo napomena Êe biti dovoqno da se vidi o Ëemu se radi. Srbi su uvek u oËima Zapada vaæili kao „remetilaËki faktor” u planovima Zapada; bili uvek „ekspozitura Rusije” na Balkanu; opet oni Ëine gro JNA, a najboqi vojnici su; MiloπeviÊ je Srbin, otvoreno se buni protiv razbijawa SFRJ; uz to joπ i komunista... Zar toliko nije dovoqno?

Hteo sam reÊi veÊ i pre poËetka stvarnog razbijawa SFRJ odreene su uloge: Srbi odnosno MiloπeviÊ - najgori su; kao takvi pretwa su ne samo miru Balkana veÊ i onom svetskom; treba ih uniπtiti kao istorijski subjekt. To potvruju: demonizacija, Hag, pa, ako hoÊete, i ova stalna i sve teæa uslovqavawa koja pristiæu od Zapada ne MiloπeviÊu, veÊ evo sad i samim vladajuÊim `demokratskim` Srbima.

A πta reÊi o Kosovu? Od svih naroda sveta, jedino se Srbima bespravno otima deo teritorije s kojom su Srbi najintimnije povezani... Nekako spontano dolazi u svest jedna paralela. Za vreme Drugog

svetskog rata, od svih okupiranih naroda, Nemci su - a i oni su Zapad, zar ne? - jedino Srbima nametnuli zloËinaËku formulu po kojoj se sto nevinih Srba streqaju za jednog ubijenog i pedeset za jednog rawenog Nemca. Sva je izgleda razlika izmeu jednog i drugog pristupa, πto su Nemci ubijali telo, dok ovi novi zapadwaËki „Nemci” ubijaju srpski duh.

Neka sami Ëitaoci prosude koje je ubijawe opasnije?!

Ili joπ boqe, veËito pitawe koje je podelilo svet: πta dolazi prvo - jaje ili pile?

U „generalnoj probi” - Kosovo specijalan sluËaj!

Zaπto bi Kosovo bilo „specijalan sluËaj”?

Trebalo je ispitati s Kosovom kako, za SAD svetske i osvajaËke potrebe, nasilno odvojiti od jedne suverene dræave (Srbije) jedan vitalan wen deo (Kosovo) sa kojim je Srbija teritorijalno, istorijski, emocionalno (Kosovo je srpski „Jerusalim”, nastanak srpskog biÊa) vezana, a da taj zloËinaËki akt, πto se tiËe meunarodnog prava, proe πto bezbolnije i idealno, tj. bez emocionalnih erupcija, koje bi takav akt mogao normalo da izazove na svetksoj sceni. SAD su nekako intuitivno znale da je Kosovo idealan predmet za takva ispitivawa.

ZnajuÊi to wima je jasno bilo da je najboqi naËin da se nezavisno Kosovo od Srbije ipak ostvari - a ono je, kao πto smo videli, jedan oblik u ubijawu Srba kao istorijskog subjekta -, ako bi Srbija sama koliko satanska misao? - prva priznala nezavisnost Kosova, πto nijedan Ëak i malo „kulturan” narod nikad sebi ne bi mogao da dopusti.

U tom pravcu, demonizacija Srba i Srbije veÊ je uËinila svoje - nametnuto im je jedno oseÊawe krivice πto je u wih, a s obzirom da su opredeqeni za evropske integracije, bacilo u politiËku defanzivu. Zahuktavawem kosovske krize u pravcu nezavisnosti, nekako se prirodno SAD, nametalo da neÊe biti naroËito teπko da se Srbija privoli davawu svog potpisa. Malo „pretwe” a mnogo viπe „πargarepe” i Srbi, s obzirom na wihov nakalemqen defanzivni mentalitet koji je, u meuvremenu, prerastao u pravi kolonijalni i, eto, wihovog potpisa na dokumentu o nezavisnosti Kosova od Srbije. ©ta je sa onima koji su protiv integracija, kakav moæe biti wihov uËinak, pogotovo ako su na vlasti, na izgradwi SAD negativnog meuna-rodnog imixa, πto nikako ne bi bilo dopustivo. Takvi Srbi su, dakle, predmet ove „generalne probe”.

Jugoslavija, Srbija...

Pri tom se setiπe da je premijer Voja Koπtunica ne samo glavni protivnik tog akta veÊ je Ëovek koji je celu kosovsku priËu izdigao na meunarodnu scenu. Trebalo bi, znaËi, poËeti od wega. Jednom on prelomqen, sve bi se daqe odvijalo po principu padajuÊih domina.

Koπtunica i TadiÊ u Vaπingtonu Negde septembra 2006. godine, tadaπwi predsednik mawinske vlade Srbije Vojislav Koπtunica pozvan je u Vaπington, ali ne da se Ëuje srpsko miπqewe o autonomiji Kosova, veÊ da se ispita pod kojim uslovima bi srpska vlada priznala nezavisnost Kosova. Zaπto baπ srpsko priznawe?

To je za SAD najkraÊi put da se Kosovu, s jedne, izdejstvuje meunarodno priznawe a da se pri tom, s druge strane, maksimalno skine qaga sa SAD pravnog „obraza” do Ëega im je inaËe mnogo stalo.

Premijer Koπtunica, kao πto se zna, pred „πtapom” (potpis) koji mu je postavila Rajsova, ostao je potpuno nezainteresovan na mnogobrojne „πargarepe” koje mu je ona inaËe obilato nudila. Ova je bila duboko quta i razoËarana. Pomiπqala je vaqda: Zar sme ili moæe neko u svetu pred tolikim SAD ponudama da ostane na liniji onog klasniËnog Atiwanina koji je uzviknuo: „»uvajte se Danajaca i kad poklone donose!”. Nije se to joπ desilo... odkud sad taj nepotkupqivi srpski „Atiwanin”...

Nekih dve tri nedeqe docnije, usledio je sliËan poziv i po istom pitawu, opet iz Vaπingtona, predsedniku Srbije Borisu TadiÊu. Tu se - odmah da kaæem - desilo jedno malo Ëudo. Umesto da Rajsova wemu „prodaje” SAD ideju o nezavisnom Kosovu, on je woj (a preko we i Buπu) prodao svoju ideju kako do tog SAD ciqa πto bezbolnije doÊi.

Bio je iskren. Vaπa strategija je rava.

Pokuπavate da napravite razdor izmeu mene i Koπtunice. To je pogreπno. Da bih uopπte mogao da se takmiËim sa wim ja moram formalno da budem na wegovoj viziji Kosova; ako bih protivno postupao bio bih trajno iskquËen iz politiËkog æivota; stoga moj ciq da uvedem Srbiju u EU, nikad ne bio mogao da se ostvari. Da bi ovaj plan uspeo, molim SAD da one puste u promet ideju da ulazak Srbije u EU i pitawe Kosova nemaju nikakve veze.

I joπ neπto. Nemojte oËekivati od mene, da Êu ja ikad formalno priznati nezavisnost Kosova; stvarno, pak - da! Kako? U nastojawu da uem u EU ukazaÊe se masa prilika za to. Na primer, jedna obaveza prema EU je zahtev „dobrih susedskih osnosa” sa svima dræavama u okruæewu. Odræavati bilo kakve veze sa institucijama nezavisnog Kosova, ustvari je srpsko neformalno priznawe Kosova.

Na taj korak Êu Ëak i Koπtunicu prelomiti, jer je i on za ulazak u EU. S wim moram da saraujem u novoj vladi „demokratskog bloka”, ali tako da moja Demokratska Stranka (DS) bude najjaËi koalicioni partner. RaspisaÊu parlamentarne izbore za poËetak sledeÊe godine, ali da bi DS bila sigurno veÊinski partner u novoj vladi, poæeqno bi bilo da SAD upriliËe pre izbora ponudu Srbiji da pristupi, recimo, Partnerstvu za mir (PzM).

U Vaπingtonu svi zadovoqni. TadiÊev plan

2

je genijalan, a on je sam iznenada postao „reformator”, „pro-evropqanin”, „okrenut buduÊnosti” politiËar, itd. itd. Postoji ipak jedna nezgoda. SAD je neophodno otvoreno priznawe Kosova, a on nudi samo neformalno. Primirile su se razmiπqawem: mi nemamo boqeg od wega, nek za sad ide po wegovom planu, a docnije videÊemo... Moæda Êe docnije, u hodu - jer i on ima velike teπkoÊe sa sloganom po kome „Srbija u EU i nezavisnost Kosova nemaju veze” - i sam doÊi do saznawa da je formalno priznawe kosovske nezavisnosti od strane Srbije i za wega najlakπi izlaz.

TadiÊev plan se ostvaruje I TadiÊev plan je poËeo da se odvija. U Srbiji, da bi se zadovoqio Koπtunica, u rekordnom je vremenu donet novi Ustav Srbije, u Ëijoj preambuli stoji da je Kosovo „neotuiv” deo Srbije.

Odræan je i uspeπan referendum pomoÊu koga je i sam narod direktno prihvatio novi Ustav i obavezao ne samo vlast veÊ i sve graane Srbije da Kosovo nikad ne moæe biti nezavisno. TadiÊ je raspisao izbore za 21. januar 2007.

I SAD su postupile po TadiÊevoj molbi. EU i weni zvaniËnici poËeπe horski da raspiruju misao da Srbija u EU i radwe oko nezavisnosti Kosova nemaju veze. Buπ je liËno intervenisao na NATO mitingu u Rigi te je Srbija, pred same izbore, dobila poziv od NATO-a da pristupi PzM. Izbori su odræani. TadiÊeva DS nije dobila izbore - dobili su ih πeπeqevci, odnosno SRS - ali je ona po planu postala veÊinska stranka u „demokratskom bloku”; kako je, pak, demo-blok jaËi od SRS, wegova DS je dobila mandat za sastav vlade i automatski je sebe smatrala dobitnikom premijerstva, kquËnnh ministarstva kao i najveÊi broj portfeqa.

Gledano iz SAD perspektive, sve se dogaalo bar do tad kako je TadiÊ predviao.

Duboko ih je, meutim, „æacnulo” kad su saznale da je Koπtunica i daqe premijer, πto je odmah za SAD znaËilo da kosovska nezavisnost neÊe olako proÊi.

Primirile su se tek onda kad ih je TadiÊ obavestio da je Koπtunica upotrebio jedan „trik” (birawe Tome NikoliÊa za predsednika Skupπtine, Ëelnog Ëoveka iz ©eπeqeve Srpske radikalne stranke (SRS)kojim je kritiËno ulaπio sve (TadiÊa, EU a najviπe SAD) da bi za sebe izvojevao premijerstvo.

Vlada je tako, najzad, formirana, na nekoliko sati pre isteka roka. SAD to nisu volele - ali nekako su

IZ SADRÆAJA Crkva protiv destruktivnog Statuta Vojvodine. . . . . . 5 Vojvodina na pragu secesije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6 Iz Putinovog izlagawa u Davosu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 Kompleks krivice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 Srbija preÊutkuje genocid komunista . . . . . . . . . . . . . . 19 Kako Srbija bira predstavnike u inostranstvu . . . . . 23 EU parlamenat usvojio rezoluciju o Kosovu . . . . . . . . 25 Obama isto πto i GorbaËov . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27 Misija Crvenog krsta Srbije u SSSR 1943. g. . . . . . . . . 30

Iskra 1. mart 2009.

i to progutale, verujuÊi da je TadiÊ sposoban da premosti i tu nezgodu.

I SAD plan o nezavisnog Kosova se odvija Paralelno sa tim, ali i prethodno, SAD su veÊ nekoliko godina aktivno radile na pripremawu terena da bi se izvojevalo priznawe nezavisnog od Srbije Kosova. Neposredno posle (pazite - ne pre.

Zaπto?) gore pomenutih izbora od 21.1.2007, srpskoj vladi je liËno Ahtisari preneo svoj plan po kome Kosovo dobija nezavisnost, Unmik se ukida, wegovu funkciju (implementaciju nezavosnosti) preduzima EU, a srpska zajednica na Kosovu i svetiwe dobijaju specijalnu zaπtitu Kfora i EU. Koπtunica je odmah u Ahtisarijevom planu video flagrantno krπewe Rezolucije 1244 SBUN te je uz pomoÊ Rusije sve to protivno SAD oËekivawima - u svoj svoj æestini izbaËeno na meunarodnu scenu.

Da bi jednom za uvek ukinule svoju povredu meunarodnog prava u vezi Kosova, SAD su odluËile da putem SBUN izvojuju priznawe kosovske nezavisnosti. Bilo je tri takva pokuπaja. U prvom, SBUN je prihvatio ruski predlog: status da bude onakav kako se dogovore „Priπtina i Beograd”. U BeËu su se sastale srpska i albanska delegacije predvoene liËno Ahtisarijem kao glavnim pregovaraËem, sa praktiËno nikakvim uËinkom. U drugom pokuπaju, SAD su baziËno predloæile Ahtisarijev plan, ali sa jeziËnim izmenama tako da se ovaj plan (Ahtisarijev) i „nezavisnost” ne pomiwu. Rusi su zapretili da Êe upotrebiti svoj veto, te je i ovaj pokuπaj takoe propao. Pri treÊem pokuπaju uz neke male kozmetiËke promene istog Ahtisarijevog plana i pretwe ruskog veta, SBUN se ipak u neËemu dogovorio, tj. da se usvoji SAD predlog da se daqi tretman kosovske nezavisnosti prenese na tzv. Kontakt grupu koju saËiwavaju SAD, Rusija, Engleska, Francuska i NemaËka.

Tako je, u ime Kontakt grupe, glavni pregovoraË postao nemaËki ambasador Iπinger, uz sadejstvo jednog ruskog i SAD predstavnika. Mislim da su opet voini pregovori izmeu srpske i albanske delegacije ali sa ograniËewem od samo 120 dana, πto je bilo protivno ruskom predlogu koji je zagovarao vremenski neograniËene pregovore. KonaËan rezultat je opet bio nikakav.

Nakon ovog neuspeha, SAD su se odluËile za svoj - πto bi se kockarski reklo - „va bank” potez.

Kosovski parlament Êe jednostrano proglasiti svoju nezavisnost; SAD i EU odmah priznaju tu nezavisnost πto Êe principom domino-efekta dovesti do priznawa ove nezvisnosti od strane gotovo svih dræava sveta odnosno UN. A to je ËiweniËno i praksom - u pogledu stvarnog meunarodnog prava - po SAD obrazloæewu, sve jaËe nego formalna nezavisnost proizaπla iz kompromisa birokratskog UN. Tako su, najzad, SAD umirile svoju „griæu savesti”.

Nakon toga odmah Êemo videti predsednika Buπa u Tirani kako to saopπtava podivqalim od entuzijazma Albancima.

Pala je vlada „demokratskog bloka” Na srpskoj sceni, dogodio se zbog Kosova, samo jedan dramatiËan dogaaj - pala je srpska Vlada. Potpredsednik vlade Boæidar –eliÊ, naivno verujuÊi da Ëim potpiπe u ime Srbije sa EU

Iskra 1. mart 2009.

Sporazum o Pridruæivawu i Bezbednosti (SPB), Srbiji automatski sleduje prva tranπa od 200 miliona evra. Na wegovu nesreÊu, EU je odmah zamrzla SPB, tako da –eliÊ ni do dana danaπweg nije dobio taj novac. Ali to nije poenta; ona je - kako sledi.

Naime, EU je veÊ izglasala i potvrdila zakon o Euleksu, koji bi omoguÊio sprovoewe Ahtisarijevog plana na Kosovu. Kako je –eliÊev Ëin za Koπtunicu znaËio neformalno priznawe kosovske nezavisnosti, Koπtunica je predloæio TadiÊu da se „vrati mandat narodu”, ovaj je to odmah i prihvatio i raspisao nove izbore za 11. maj 2008. Koπtunica je ostao da vodi „tehniËku” vladu do formirawe nove (maksimalno oko 60 dana).

Godinu dana po jednostranom proglaπewu nezavisnosti Kosova Proπlo je godinu dana kako je parlament Kosova, po SAD planu, proglasio wegovu nezavisnost. Doπlo je odmah do wegovog muwevitog priznawa od SAD i veÊine ostalih Ëlanica EU; pet Ëlanica EU joπ ni do danas nisu priznale Kosovo.

Sve u svemu, nije doπlo do tzv. domino-efekta, jer je do danas Kosovo priznalo ukupno 54 dræave. Ova Ëiwenica je praktiËno obezvredila SAD oËekivawe da Êe Kosovo biti skinuto s „dnevnog reda” svetske scene.

Verovatno zbog ovog doπlo je do pritiska na Srbiju da TadiÊ ispuni bar neπto u pogledu priznawa Kosova, kako se bio obavezao Kondolizi Rajs septembra 2006. A TadiÊ, samo retoriËki - iz unutraπwih razloga - sve `æeπÊe` brani Kosovo, nastavqa da slabi stvarnu srpsku poziciju. KquËni potez u tom slabqewu bilo je kumovawe legalizovawu misije Euleksa u SBUN, Ëiji zadatak je savim jasan: sprovoewe odredbi Ahtisarijevog plana kojim se ostvaruje dræavnost nezavisnog Kosova. Bez srpskog pristanka, Euleks ne bi proπao kroz SBUN, jer bi ga u krajwem sluËaju Rusija spreËila svojim vetom. Umesto te sigurne odbrane, TadiÊ je legalizovao Euleks, a ogradio se `papirnom` nagodbom u 6 taËaka sa generalnim sekretarom UN, Ban Ki Munom, Ona niËim ne obavezuje kquËne aktere SAD i EU, a izgleda i sam Ban Ki Mun je to smatrao naËinom da se tada dobije pristanak Srbije, koji sada moæe da ide `ad akta`. Odmah je povukao UMNIK policiju sa Kosova, meunarodna ovlaπÊewa preneo na Euleks, a celu Misiju sveo na samo 50 qudi, koji i da hoÊe ne mogu da se suprotstave Euleksu i albanskim, sada dræavnim, vlastima. JeremiÊ sada `trËka` do Ban Ki Muna da vidi πta se to dogaa se 6. taËaka. I nema sumwe da Êe TadiÊ-JeremiÊ retoriËka i pozerska odbrana Kosova od UN dobiti sliËno verbalno i `diplomatsko` zadovoqewe.

* ©ta Êe biti daqe skora buduÊnost Êe pokazati. Jedno je sigurno - TadiÊ ne sme formalno da ispusti kosovsku kartu. To bi moglo da izazove raspad wegove proevropske koalicije i pad vlade.

Ipak najverovatniji scenario jeste da Êe TadiÊ nastaviti svoju bezuslovnu i oËajniËku jurwavu u Evropu, kao spas, izlaz i `sve-reπewe` za neminovan i svestran krah wegove nacionalne i unutraπwe politike.

N. QotiÊ

3

Amerikanci treniraju i opremaju Kosovske bezbednosne snage

SRBI I ALBANCI U ISTOM STROJU „Znojiti se zajedno, to je lepak koji vezuje”, smatra jedan od bivπih ameri≥kih oficira” Na livadi prekrivenoj masla≥kom gde gusta zelena trava dose√e do listova, ameri≥ki instruktori driluju albanske i srpske vojnike novih kosovskih bezbednosnih snaga podu≥avaju≤i ih kako da rasklapaju, ≥iste i pune svoje nove puπke M-16, kao i kako da sa njima puze.

Stari „kalaπnjikovi”, koje tako dobro poznaju i Srbi i Albanci, izba≥eni su iz naoru√anja odlukom vlade u Priπtini, koja nastoji da svoju novu vojsku πto pre u≥ini kompatibilnom sa snagama NATO-a. Stotinak metara dalje, na obli√njem putu, parkirano je desetak „hamera” sa tablicama kosovskih bezbednosnih snaga. Vozila koja su poklonjena Priπtini posle odlaska ve≤ine ameri≥kih vojnika sa Kosova. Kao i puπke M-16, laka artiljerija i laka oklopna vozila...

Nekoliko kilometara dalje od livade prekrivene masla≥kom, druga grupa penzionisanih oficira ameri≥ke armije iz firme „Militari profeπnel risorsis inkorporejπn” (MPRI) iz Vird√inije, svi su nekadaπnji pripadnici ameri≥kih specijalnih snaga, usmerava albanske majore dok kombinuju borbene manevre na najsavremenijim kompjuterima. Jedan od majora, sakriven u simuliranom bunkeru koji podse≤a na brvnaru, povla≥i nareΩenje o artiljerijskom napadu. Iza brvnare uz tutnjavu gusenica mladi vojnici uve√bavaju vo√nju na oklopnom transporteru M-113. U parovima, jedan Albanac i jedan Srbin...

Ovde, na platou centralnog Kosova, oko 200 ameri≥kih instruktora pokuπava da uobli≥i zajedni≥ku vojsku Albanaca i Srba u profesionalne borbene oru√ane snage koje ≤e potencijalne neprijatelje, a posebno vojsku Srbije, naterati da dobro razmisle.

Obuka se obavlja u okviru programa vrednog 150 miliona dolara, koji su platili vlada SAD i koalicija islamskih dr√ava, a predviΩeno je i da se kupi najmodernije naoru√anje i vojna oprema. Slu√beni Vaπington smatra da ≤e ovaj trud sa≥uvati mir u regionu, ali i olakπati potpuni odlazak ameri≥kih vojnika iz tog podru≥ja u neke druge delove sveta.

Nesumnjivo te√ak posao i ogroman izazov: naterati doju≥eraπnje protivnike, Albance i Srbe, da saraΩuju, a istovremeno ih odu≥iti od njihove vojne doktrine iz vremena nekadaπnje Jugoslavije. „Treba im dati neπto o ≥emu ≤e razmiπljati, a πto nisu njihove meΩusobne razlike. Znojiti se zajedno, to je lepak koji vezuje”, smatra jedan od bivπih ameri≥kih oficira iz kompanije MPRI. Vojnici Srbi i Albanci ve√baju zajedno, meΩutim, za ru≥kom sede za odvojenim stolovima, a tokom mesec dana boravka na terenu, takoΩe, spavaju odvojeno. Naravno, prethodno su pa√ljivo odabrani da bi se izbeglo su≥eljavanje onih koji su se mo√da ranije i direktno borili jedni protiv drugih. Srbe, vojnike i oficire brine da ≤e i pored nekih zagarantovanih funkcija, kao πto je polo√aj zamenika glavnog koman-

4

danta kosovskih bezbednosnih snaga, ipak, biti diskriminisani. Instruktori iz MPRI ka√u da oni dr√e isklju≥ivo stru≥nu vojnu nastavu, a da pitanje meΩuetni≥kih odnosa i napetosti prepuπtaju albanskim i srpskim politi≥arima na Kosovu.

Pre nego πto dobiju te√e oru√je na ≥uvanje, vojnici i oficiri moraju da proΩu ≥etiri faze obuke.

Artiljerija ≤e se ≥uvati na albanskom delu Kosova, a municija na srpskom delu teritorije. Recept kompanije MPRI – kako da se albanske paravojne snage na Kosovu, koliko je to mogu≤e, transformiπu u zapadnja≥ku profesionalnu vojsku sa koordinacijom iznad nivoa ≥ete. MPRI ≤e pokuπati da promeni njihov na≥in razmiπljanja o tome kako da se bore, naime deo njih je doπao iz bivπe JNA, a deo je proπao rat i o njima se na Kosovu misli da su ratni heroji. Dovedeni su na vojne du√nosti bez stru≥nog iskustva, a smatraju da su sve nau≥ili 1998. i 1999. godine. Sada ≤e ameri≥ki instruktori nastojati da ih „uljude” i disciplinuju.

Dok taj proces bude trajao, u Priπtini ≤e problem Kosovske Mitrovice i severa Kosova nastojati da reπe politi≥ki, a ako to ne bude uspelo spremaju i vojno reπenje. Jer, to je samo pitanje vremena.

Naravno, funkcioneri kompanije MPRI re≤i ≤e vam da oni ne spremaju Priπtinu za neki novi rat, ali privatno oni su oduπevljeni novim poslom na Balkanu.

Sve ovo napred napisano mo√e se ≥itati i kao deo sajens-fikπn pri≥e. No, neπto od toga ve≤ je u toku, neπto je joπ u planovima. Kosovski Srbi mo√da nikada ne≤e hteti da budu u novim kosovskim bezbednosnim snagama. Ali, mo√da neki i ho≤e. Jer √ivot ne mo√e da ≥eka miπljenje MeΩunarodnog suda pravde koje opet nikoga ni na πta ne obavezuje.

No, ono πto nije sajens-fikπn pri≥a jeste proces ujedinjenja Kosova i Albanije koji tiho te≥e.

IzmeΩu Albanije i Turske postoji bilateralni vojni sporazum o vojnoj pomo≤i na osnovu kojeg Turska ima pravo da stacionira svoje snage u Albaniji, da isporu≥i Tirani sve πto joj treba od naoru√anja. Kada Albanija uΩe u NATO, Turska po sistemu „kaskade” (prakse da bogatije dr√ave ≥lanice poklanjaju oru√je siromaπnijim ≥lanicama) mo√e da je opremi borbenim sistemima koji su za Srbiju joπ nedosti√ni. Kosovo ujedinjeno s Albanijom jeste novi balkanski rat, a sadaπnje naoru√avanje Kosova, program obuke kosovskih bezbednosnih snaga destabilizacija je regiona, neπto πto provocira rat, a ne donosi mir.

MeΩunarodna zajednicaΩ? Ona ≤e di≤i ruke i jednostavno pobe≤i ako gu√va po≥ne.

Politika, 7.2.2009.

(Podvukla - Iskra)

Miroslav Lazanski

Iskra 1. mart 2009.

CRKVA PROTIV DESTRUKTIVNOG STATUTA VOJVODINE Pismo Sinoda SPC skupπtini Srbije, predsedniku Srbije i predsedniku Vlade Srbije u kome se jasno i precizno kaæe da predlog novog Statuta Vojvodine moæe da naruπi teritorijalni integritet i suverenitet dræave Srbije, jer se Vojvodini protivustavno dodequju obeleæja dræavnosti, poput prava da zakquËuje meunarodne ugovore, da ima predstavniπtva u inostranstvu kao i pravo "prigrabqeno uzurpacijom, Skupπtine Vojvodine da donosi zakone" je izazvalo znaËajne reakcije na politiËko-medijskoj sceni Stradije.

Pismo jeste kratko i efektno, jer se u wemu kaæe i da se protivustavno osniva i vojvoanska akademija "u nameri da se vojvoanskim Srbima prida posebni narodnosni, tj. nacionalni identitet", kao i to da se ovim predlogom Statuta "zapoËiwe novo rasparËavawe i razarawe veÊ smawene i ubogaqene srpske dræave", ali se ipak postavqa pitawe odakle tolike i takve reakcije politiËara i medija.

Prvo se od strane nekih medija pokuπao ignorisati i minimizirati znaËaj ovog saopπtewa vrha Srpske Crkve (kao uostalom i druge sliËne proteste protiv antidræavnog predloga Statuta), no, kada su shvatili da ono svojom teæinom i momentom objavqivawa moæe da donese preokret, pristupilo se kampawi dezavuisawa same Crkve i znaËaja ovog istupa. Naime, istup vrha Crkve je pokrenuo i veÊi deo opozicije (DSS i SRS) da se jasno i glasno izjasni protiv ovog antidræavnog, antidemokratskog i antinacionalnog predloga Statuta, kojim se dezintegracioni procesi "balkanizacije" sprovode od onih koji su navodno najveÊi zagovornici kontinentalnih integracija i "evropeizacije". Neke opozicione stranke su se izjaπwavale protiv statuta, ali im je ovo saopπtewe Sinoda dalo novi impuls, dok je drugima bilo povod da se preispitaju u smislu svoje istorijske odgovornosti za ovakvo naruπavawe teritorijalnog integriteta ove naπe male i napaÊene dræave.

No, ono πto je najviπe zabrinulo one koji u vladajuÊoj koaliciji guraju projekat koji Srbiju deli i u perspektivi dezintegriπe su i izjave Ëlanica vladajuÊe koalicije. Naime, πef socijalista i ministar policije Ivica DaËiÊ je rekao da nije protiv autonomije, ali da wegovi neÊe glasati za dræavu u dræavi, dok wegov koalicioni partner Dragan MarkoviÊ Palma traæi referendum o novom statusu Vojvodine i tako oËitao lekciju o "neposrednoj demokratiji" politiËarima iz Beograda i Novog Sada koji bi mimo izbora (jer takvo reπewe statusa Vojvodine nije bio tema izbora) i mimo ustava da proguraju ovakav opasan i nakaradni statut. To πto predsednici skupπtine Srbije i Vojvodine idu u Jagodinu na poklowewe Palmi govori na kakvim je æalosnim granama demokratija u Srbiji, to jest o antidemokratskom pokuπaju minirawa dræave. No, ono πto najviπe brine one (u zemqi i inostranstvu) koji æele da stvore Vojvodinu Republiku je da ovakvi stavovi imaju ako

Iskra 1. mart 2009.

ne otvorenu podrπku, a ono sigurno simpatije, kod predsednika TadiÊa i u wegovog okruæewa, no koji je do sada bio slab i neodluËan da im se odupre (vidi tekst "Car Boris (Ne)jaki").

Zbog tog straha da u unutraπwim previrawima u DS-u ne prevlada glas razuma i elementarni patriotizam, na koji se i poziva vrh Srpske Crkve neki su poæurili da reaguju protiv ovog saopπtewa. Deæurni denuncijant svega dræavotvornog i nacionalnog Nenad »anak i wegova Liga su naravno odmah napali SPC da spada u one koji "pokuπavaju da od Srbije naprave najcrwu pravoslavnu xamahiriju". Prema ovome, kritike za meπawe u politiku deluju benigno. Podmetawe se sastoji u tome πto status Vojvodine nije samo politiËko veÊ i dræavno i nacionalno pitawe o kome svaki pojedinac, a kamoli crkva moæe, pa i treba da se izjasni. Televizija B92 kao "vojvoane" predstavqa ElezoviÊa (DS) i Jerkovku (LSV) koji su sve "pozivajuÊi se na ustav" najgorqiviji zagovornici statuta i federalizacije Srbije, te kritike crkve zbog "meπawa u politiku".

Na toj liniji su naravno i takozvani verski analitiËari koje promoviπe B92 i anticrkveno nastrojen NVO sektor, poput Mirka –oreviÊa. On kao "verski analitiËar" nije mogao, a da "ekspertski" ne konstatuje da Crkva nema potrebe da se plaπi, jer se ovim statutom neÊe niπta promeniti u dræavi, te da je dat prevelik znaËaj ovom pismu, te da se crkva i pre ovoga izjaπwavala o dræavnim i nacionalnim pitawima "ali smo uvideli da nije uspela ni crkva ni dræava da se pokaæe" oko Kosova (kao da Crkva ima vlast i moÊ da reπi to pitawe). OËekivano od wega i ostalih "B92 analitiËara" da smatra da ovo neÊe uticati na odluku Skupπtine. PolitiËki analitiËar "tog profila" Zoran StojiqkoviÊ kritikuje "ultimativni ton" saopπtewa i spisak institucija kojima se pismo πaqe "πto je stav bez priziva", te da moæe uneti elemente razdora meu svojim vernicima u Vojvodini. Ko razume shvatiÊe. Verujemo da je Srbija jedina zemqa u kojoj se Crkvi koja je institucija sa najviπim autoritetom u druπtvu, i koja ima nemerqivu ulogu u srpskoj istoriji i kulturi, spoËitava πto ponekad izae sa stavom o vitalnim nacionalnim i dræavnim pitawima.

No, da bi ovaj istup Crkve mogao da urodi nekim preokretom i promenama u vladajuÊoj koaliciji u odnosu prema ovom viπestruko πtetoËinskom Statutu pokazuju i signali koji dolaze iz DS-a, pre svega od okruæewa predsednika TadiÊa i od menaxera vojvoanskog federalizma PajtiÊa koji umekπava stav i govori da je spreman da mewa odredbu o meudræavnim ugovorima. Po nervoznim reakcijama qudi iz Lige i maarskih stranaka se vidi da podele unutar DS-a oko Vojvodine nisu ni male, a ni bezazlene. Pokazuje se i da su po ovom pitawu partijske podele ustupile mesto "frakcijskim", pa je moguÊe da centrale SPS-a i DS-a budu

5

PolitiËki analitiËar Zvonimir TrajkoviÊ:

VOJVODINA NA PRAGU SECESIJE O novom Statutu koji direktno vodi u secesiju te srpske pokrajine, a koju nevide ili ne æele da vidi ni DS ni predsednik TadiÊ PosmatrajuÊi danaπwu situaciju u Vojvodini jako me podseÊa na 80-te godine i situaciju sa Slovenijom. Mnogi Êe se zapiti kakve se to paralele mogu izvuÊi izmeu Slovenije toga vremena i danaπwih secesionistiËkih tendencija koji se u Vojvodini pojavquju? PokuπaÊu da vam kroz ovaj tekst to malo podrobnije objasnim ali pre toga

Crkva protiv... meusobno bliskije no πto su wihovi odnosi sa "mangupima u sopstvenim redovima" koji ih reprezentuju u Vojvodini. Jasno je da i TadiÊ, a naroËito DaËiÊ imaju problem kako da objasne svojim simpatizerima kako se uklapa patriotska retorika sa federalistiËkim statutom. Ironija istorije da ovakav statut sigurno ne bi tolerisali ni MiloπeviÊ a ni –iniÊ, na Ëije se oni naslee pozivaju.

No, jasno je da se "lider vojvoanskog krila DS-a" Bojan PajtiÊ (i kao sveπteniËki sin) naπao pod nezgodnim pritiskom naroËito srpske javnosti u Vojvodini, ali i svog partijsko-dræavnog vrha, te je verovatno shvatio da treba da "analizira Statut" i da neπto da ærtvuje iz wega, samo da bi on ipak takav kakav je proπao. Tako se odredba koja govori o meudræavnim sporazumima, koju je stvarno teπko braniti od kritika da ne predstavqa element dræavnosti, moæe ærtvovati, a da ostanu drugi elementi "suπtinske autonomije" Vojvodine. Ti i takvi prividni ustupci su opasna strategija, jer bi mogli da otupe oπtricu kritike i da opet pasiviziraju patriotsku svest koju je Ëini se Crkva svojim saopπtewem razbudila.

No, bilo kako bilo Srpska Crkva se kao i mnogo puta do sada u istoriji naπla na "pravom mestu" i reagovala u najboqem interesu dræave i naroda. Zbog toga nije ni Ëudno πto je Srpska crkva i posle pola veka nasilne ateizacije i veka moderne sekularizacije i daqe institucija od najveÊeg poverewa u srpskom druπtvu. Zbog te svoje specifiËne teæine, koja je izdræala i decenije komunistiËke i NVO anticrkvene kampawe, ali i zbog specifiËnog politiËkog momenta u kome stav SPC moæe da donese prevagu snagama razuma u dræavi, ovakav istup Crkve ima i za posledicu kritike i podmetawa. Stav Crkve po ovom i po drugim pitawima je da apeluju na svesti i savest "mi rekosmo i spasismo duπu" - a ostalo je na onima koji odluËuju. Ostaje da vidimo da li Êe se prizvati pameti i odupreti pritiscima ili Êe i za wih vaæiti ona arhetipska epska kletva "velikaπi proklete vam duπe, na komade razdrobiπe carstvo".

NSPM, 10.2.2009. <www.nspm.rs>

6

Branko Radun

æelim da podvuËem jednu najznaËajniju karakteristiku svih ovakvih procesa i tendencija.

Narod i obiËni graani gotovo nikada nisu zagovornici secesije, veÊ iskquËivo politiËke i intelektualne elite. Koliko su to stvarne ili kvazi elite druπtva, to je posebno pitawe, ali u gotovo svim sluËajevima oni zbog „viπih” politiËkih pozicija, privilegovanog poloæaja..., i naravno novca, uvode graane, narode ili etniËke grupe u secesiju.

Takve teæwe nikada nisu u korist graana veÊ iskquËivo liËnih interesa pojedinaca, a po principu - neka je dræava kao avlija ali da sam ja u woj glavni.

Po ovom modelu se raspala i bivπa Jugoslavija mada je izgledalo da se radi o nacionalnoj netrpeqivosti naroda, narodnosti ili nacionalnih mawina. Nacionalna meπovitost je samo iskoriπÊena kao jaka poluga za ubacivawe meunacionalne netrpeqivosti koja se uvek moæe potpaliti, ali je sve to bilo u korist pojedinih grupa i elita, ali ne i sveukupnog graanstva. Ako je i postojala meusobna netrpeqivost izmeu Srba, Hrvata, Albanaca, kava netrpeqivost je postojala izmeu Srba i Crnogoraca? Radi se narodu istog genetskog korena, istog jezika i vere, gde gotovo joπ jedna Crna Gora æivi u Srbiji - pa je do odvajawa Crne Gore ipak doπlo. Radi se o Ëisto liËnom interesu crnogorske politiËke „elite” a narod je u taj secesionistiËki „voz” uguran snaænom medijskom propagandom, laænim obeÊawima, referendumskim malverzacijama..., i uz aktivno uËeπÊe stranog faktora. Kad se sve saberemo secesije su uvek plod domaÊih interesnih grupa u sprezi sa stranim faktorom, iza koga stoje liËni interesi jednih i drugih, a graani su samo „kolateralna πteta” kako je to nazvao naπ „prijateq” Xemi ©ej.

Ali da se vratim paralelama izmeu Slovenije 80-tih i Vojvodine danas. U Sloveniji se 1982. poËiwu da pojavquju prvi tekstovi kako ostatak Jugoslavije, posebno Srbija „pqaËka” Sloveniju i kako je koËi u wenom daqem razvoju. PoËiwe antisrpska medijska kampawa, izlaze neki novi listovi poput „Mladine”, a na televiziji se sve ËeπÊe pojavquju nove „nevaæne” face poput koordinatora za omladinu Janeza Janπe, urednika „Mladine” Zavrla, novinara TasiÊa... Oni dobijaju sve πiri medijski prostor a priËa je za naivne u osnovi ekonomska - jer Srbija iz zajedniËke kase uzima viπe, a mi radimo. Izgleda sve bezazleno. Kada su te prve krupne reËi proπle, u igru se ukquËuje malo teæa artiqerija Milan KuËan, Joæe ©koqc, Jelko Kacin, Joæe PuËnik, Dimitrij Rupel, Lojze Peterle, sve Ëlanovi CK SK Slovenije, zatim Igor BavËar, kao i mnogi znaËajne liËnosti iz Skupπtine i Vlade Slovenije. PoËiwe pravqewe novog slovenaËkog grba, zastave, a Teritorijalan Odbran (TO) dobija neke malo izmewene oznake, ali se i naoruæava.

Boqim, modernijim stranim naoruæawem - „a sve u ciqu jaËawa obrambene moÊi Jugoslavije”. Korak po

Iskra 1. mart 2009.

korak oni su se pripremali za ono πto smo svi kroz koju godinu videli a to je oruæana secesija i napad na naπu i „wihovu” JNA. Za svo to vreme predsedniπtvo Jugoslavije Êuti, po malo popuπta „da bi se strasti smirile”, a Janez Drnovπek Ëlan Slovenije u tom Jugoslovenskom predsedniπtvu, uporno objaπwava kako to baπ i nije tako te da Slovenija æeli samo malo viπe ekonomske samostalnosti u trgovinu sa Svetom (mimo Savezne Vlade) i viπe politiËkih sloboda mimo „krute” linije SK Jugoslavije. A πto se tiËe naoruæavawa TO, navodno sve ide po pozitivnim zakonima iz oblasti odbrane i nabavqa se samo lako naoruæawe koje mi ne proizvodimo. Tako se u TO Slovenije uvuklo moderno protivtenkovsko naoruæawe pa Ëak i ameriËki Stingeri.

Iza svih ovih priprema Slovenije za otcepqewe u stvari stoji NemaËka i Austrija a delu ju kroz wihove sluæbe BND i STAPO. One finansiraju omladinski pokret, list Mladinu i joπ nekoliko listova, „kupuju” neke urednike slovenaËke televizije i vaænijih listova, finansijski pomaæu intelektualce posebno profesore univerziteta.

N iπ t a m aw e n is u dar eæ qi vi i k ad a s e r ad i o Ëlanovima CK SK Slovenije, ministrima..., ali ne zapostavqaju ni Vojsku. Vrbuju slovenaËke oficire, pa i arhivara poverqivih vojnih dokumenata zastavnika JNA Borπtnera koji postaje desna ruka Janeza Janπe. I da ne duæim daqe BND i STAPO vrlo profsionalno stvaraju Ëitav logistiËki poligon za podrπku koju Êe Slovenija iskoristi za oruæanu secesiju od Jugoslavije.

Paralelno sa radom nemaËkih i austrijskih sluæbi odvija se i snaæna politiËka podrπka koju predvode nemaËki i austrijski ministri inostranih poslova Hans Ditrih Genπer i Aloz Mok. Ovde je priËa veÊ drugaËija i akcenat se stavqa na „odbranu qudskih prava” da bi se kasnije sve to pretoËilo u priËu o pomoÊi „demokratiji” i talasu demokratskih promena koje bi u Jugoslaviji trebalo izvrπiti. Tu su Slovenci „demokrate” ali ih eto Srbi guπe u tim naporima da demokratizuju svoju republiku. To horski ponavqa i veÊ nabrojana nova slovenaËka „elita” sada veÊ sasvim otvoreno potresajuÊi tako ceo SKJ u kome se vode æestoke rasprave ali bez rezultata.

Predsedniπtvo, Skupπtina i Vlada Jugoslavije Êute, svako iz svojih razloga gurajuÊi problem pod tepih.

Hrvatska posmatra kako Êe Slovenija da proe, pa ako „igra” proe onda Êe i oni za wom. Na istom Ëekawu su i Muslimani i Hrvati iz BiH. AmeriËke diplomate me Ëak otvoreno pitaju kada Êe Vojska te secesionistiËke snage u Sloveniji da obriπe? Nemam odgovor jer πta bi im mogao i odgovoriti. I kquË sloma Jugoslavije ubrzo se dogaa na 14 vanrednom kongresu Saveza Komunista Jugoslavije (SKJ). Kongres po unapred postignutom dogovoru napuπtaju Slovenci, Hrvati i deo delegata iz BiH. MiloπeviÊ kao predstavnik kongresne veÊine (53,6%), najbrojnijeg naroda i naroda koju je Jugoslaviju i stvorio 1918. nema politiËke hrabrosti da drekne i zapreti da sa kongresa niko neÊe izaÊi dok se „problem ne reπi” - ostaje nem. Raspada se jedina partija SK Jugoslavije - raspada se i dræava.

PoËetak raspada SFR Jugoslavija se u stvari dogodio promenom Ustava 1974. godine kada republike dobijaju znatno πira ovlaπÊewa i postaju samostalne. Tada smo mi federacije „skliznuli” u

Iskra 1. mart 2009.

konfederaciju mada to nigde nije pisalo - Isto kao πto se danas piπe Statut Vojvodine a sutra Êe biti Ustav. Sva ova podseÊawa na dogaawa s kraja 80tih, napisao sam, jer je to finalni Ëin raspada zemqe mada je raspad poËeo znatno ranije - a ciq mi je da sami shvatite u kom pravcu se kreÊe Vojvodina. Zato »anak stalo ponavqa da „naπi novci treba da ostanu naπi” - na to su qudi najosetqiviji, pogotovu kada se teπko æivi. Tako su i Slovenci poËeli a zavrπilo se pucwavom u JNA. Vojvoanska vlast priprema novi Statut Vojvodine koji Êe neminovno, sutra, taj najviπi dræavni zakon unaprediti u Ustav. Samo „terminoloπka promena”, jer Statut Vojvodine po kojem Êe, ova za sada pokrajina, moÊi da zakquËuje meunarodne ugovore, da osniva predstavniπtva u inozemstvu, donosi odluke i zakone u oblastima industrije, poqoprivrede, obrazovawa, zdravstva i ukupnog gaz dovawa resursima Vojvodine, je veÊ dræava.

Pokrajinom Êe upravqati Vlada, a ne, kako je do sada bilo, Izvrπno vijeÊe. U predloæenom statutu piπe joπ da je Vojvodina autonomna pokrajina graanki i graana, koji u woj æive i da je u sastavu Republike Srbije. A u nacrtu je navedeno da se teritorija pokrajine sastoji od geografskih podruËja BaËke, Banata i Srema, da AP Vojvodina ima simbole, zas tavu i grb, a glavni grad pokrajine je Novi Sad. Nastala na osnovu posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava svojega podruËja, kao viπenacionalna, viπekulturalna i viπekonfe sionalna demokratska evropska regija, integrisana u evropsku grupu regija - navodi se u prvom Ëlanku Statuta.

U ovom nizu koji statut predvia ostaju joπ samo dve institucije pa da se zaokruæi dræava - a to je Vojska i bezbednosne sluæbe, poπto je policija veÊ dobrim delom autonomna. Iz domena buxeta potrebno je joπ da prihodi od carina idu u vojvoanski buxet i da imamo dræavu u dræavi, ili najviπi nivo konfederalnog ustrojstva Srbije - koja se od Srbije moæe odvojiti kada to Skupπtina Vojvodine odluËi.

Moæe referendumom, a ko je to nesigurno, moæe o tome odluËiti i Skupπtina Vojvodine - pa u woj sede ovlaπÊeni zastupnici interesa graana.

Nastala na osnovu posebnih nacionalnih, istorijskih, kulturnih i drugih svojstava i definisana kao demokratska evropska regija, integrisana u evropsku grupu regija, govori da se pod okriqem „demokratije” i „evropskih regiona-lizacija” dobro poradilo na daqem rastakawu Srba. Opet su na sceni glavni igraËi BND i STAPO jer je Vojvodina lep zalogaj za obnovu neke nove Austro-Ugarske ili „Velike NemaËke”, kada se EU raspadne. Zato se u EU na regionalizaciju podstiËu samo pojedine zemqe, ali ne i one koje predstavqaju stoæere EU. Ako je NemaËka glavni zagovornik regionalizacije onda i nije morala da potroπi gotovo 1.000 milijardi dolara na ujediwewe sa IstoËnom NemaËkom. Mogle su i jedna i druga u EU pa bi kroz jedinstvo unije i regionalizaciju ostvariti sve svoje teæwe i ciqeve.

Ali NemaËka je æelela Ëvrstu i jedinstvenu dræavu - koju nama ne preporuËuje.

Kako se secesionizam u Vojvodini sprovodi

za

Po istom receptu kao nekada u Sloveniji ali razliku od nekada SlovenaËkog danaπwi

7

Vojvodina na pragu... vojvoanski secesionizam se i ne skriva. Ceo proces je znatno unapreen - zlobnici bi rekli, u skladu sa opπtom „demokratizacijom” zemqe. Radi se sasvim otvoreno, uz javnu podrπku od strane „naπih” medija, „nevladinog sektora”, slobodnih mislilaca... Ali neverovatno, i uz podrπku koalicije na vlasti koju predvodi DS (Demokratska stranka), pa i samog predsednika Srbije TadiÊa. I sve to uz otvorenu koordinaciju sa stranim faktorima - gde je NemaËka najaktivnija, u Ëemu joj zduπno pomaæu SAD i Engleska . Predsednik Srbije TadiÊ, i ostali dræavni organi Srbije nije da to neznaju veÊ na razne naËine to i podstiËu. Tako dolazimo do toga da vojvoanski secesionizam faktiËki potiËe iz Beograda, i to sa vrha dræave, i iz vodeÊe Demokratske stranke. NajveÊi secesionista danas u Vojvodini je Bojan PajtiÊ, potpredsednik DS-a i predsednik Vlade Vojvodine - a glavni centar secesionizma se nalazi u DS-u za Vojvodinu.

Da budem sasvim jasan, TadiÊ ne da se saglasio sa gore navedenim novim Statutom Vojvodine, veÊ je u svim wegovim odredbama joπ pri pisawu Statuta koordinirao . Da je DS centar vojvoanskog secesionizma vaqda jasno govori Ëiwenica da je to najjaËa stranka u Vojvodini i da bez wene saglasnosti takav Statut nikada ne bi mogao biti usvojen ni Skupπtini Vojvodine, ni potvren u Skupπtini Srbije - jer su i DSS (Demokratska stranka Srbije) i SRS (Srpska Radikalna stranka) protivu takvog statuta. Poslanici DS-a, DSS-a i SRS-a Ëine skoro 80% Skupπtine Vojvodine i viπe od 75% Skupπtine Srbije. Ali Êe ovaj predlog Statuta proÊi u obe Skupπtine jer u obe skupπtine koalicija oko DS-a ima potrebnu poslaniËku veÊinu. ZnaËi, vojvoanski secesionizam dolazi iz Beograda i moæe biti saseËen istog momenta kada predsednik TadiÊ i wegov DS to poæele.

Strani faktor Êe svakako rovariti (jer to im je posao) ali tokovi secesionizma zavise od nas i nikakvo strano meπawe nije moguÊe ako naπ dræavni vrh to ne toleriπe i secesionizam ne podstiËe.

Sasvim je druga situacija na Kosmetu gde je velika veÊina ©iptara i gde je teæe, ali ne i nemoguÊe, saËuvati celovitost dræave - samo se na tome mora ozbiqno raditi a ne varati graane da se eto sve preduzima. Stoga sva secesionistiËka zalagawa »anaka, Kostreπa i ostali iz LSV (Lige socijaldemokrata Vojvodine) ili Iπtvana Pastora i ©andora Egereπija iz SVM (Savez vojvoanskih Maara) su besmislena ako takve procese DS ne podræava. »anak i sve ostale grupe secesionista, koji se sa „naπih” tv ekrana i „naπih” medija ne skidaju, su samo probojni πpic za ono πto bar otvoreno ne moæe da izgovori TadiÊ.

Kod finalizacije ovih aktivnosti, odnosno otcepqewa od Srbije, pojaviÊe se jedan sasvim drugaËiji problem, a to je kako ubediti 70% Srba u Vojvodini da im je boqe u novoj Austro-Ugarskoj nego u Srbiji. Za reπavawe tog problema zaduæena je VANU (Vojvoanska Akademija Nauka) Ëiji je predsednik Julijan Tamaπ (Rusin ili Ukrajinac, prema potrebi) i u kojoj dominiraju Maari. Stoga VANU sada radi na programu stvarawa nacionalnih Vojvoana, ubeujuÊi Srbe da oni baπ i nisu Srbi, veÊ

8

neka nova nacija Vojvoani. To treba da stvori bar rascep u srpskoj naciji, ako veÊ ne uspeju sa formirawem nove Vojvoanske nacije. Radi se po istom modelu kako je to svojevremeno radio Broz - pa je od Juænih Srba napravqena makedonska nacija, od Srba sa prostora Crne Gore crnogorska, pa Ëak i od Srba muslimanske veroispovesti muslimanska nacija.

Uz pravqewe nove nacije ide paralelno i nova istorija, pa se sve ËeπÊe Ëuje da se 1918.

Jugoslaviji, odnosno Kraqevini Srba Hrvata i Slovenaca pripojila Vojvodina - pa se sada vaqda moæe i da odvoji. Ali stvari su bitno drugaËije. Nema nikakve Vojvodine 1918. godine, jer ju je, kao pojam, Ugarska ukinula 1868. godine. 1918. Kraqevini Srbiji su se odlukom Novosadske Skupπtine pripojili bivπi delovi Austro-Ugarske, i to Barawa, BaËka i deo Banata - ali ne i Srem, koji je kao Krajina imao svoju skupπtinu u Rumi. Tek odlukom skupπtine u Rumi 1918. Kraqevini Srbiji pripaja se i Srem. Danaπwa Vojvodina je Brozovo delo iz Ëijeg je sastava izdvojena Barawa i deo Srema i pripojeni republici Hrvatskoj, a sve sa ciqem veπtaËkog smawewa Srbije - isto kao πto su i nove nacije stvarane kako Srbi u Jugoslaviji ne bi Ëinili 74% ukupnog stanovniπtva. Prema tome Vojvodina ni kao teritorijalna celina, ni kako neka dræavotvorna celina se nije pripojila Kraqevini Srbiji veÊ pojedinaËni delovi bivπe Austro-Ugarske.

Ako sva ova igrarija sa novom „Vojvoanskom nacijom” promewenom istorijom ne uspe, onda Êe na scenu stupiti NemaËka sa parama. Vojvodini Êe se ponuditi veliki krediti ubrzan razvoj, prijem u EU i joπ brdo laænih obeÊawa, kako bi se Srbi prevarili i uπli u zagrqaj „Velike NemaËke” - a posle Êe lakoverni ostati na obeÊawima kao i do sada.

Prisetite se samo πta nam je sve obeÊao upravo ovaj „demokratski blok” kad MiloπeviÊ ode sa vlasti. I od obeÊawa niπta - ali smo zato prihvatili da smo poËinili genocide na sve strane, svima se izviw a v a l i, i p o s l a l i u H a g c e o p o l it i Ë k i i v o j n i dræavni vrh. Sve rasprodali, dræavu zaduæili za 30 milijardi, a bogami se i dobro napqaËkali. Viπe nego uspeπan bilans „demokratskih” snaga.

PolitiËke analize proπlih dogaawa se ne rade da bi se napisalo πta se dogodilo, o tome Êe pisati istoriËari, veÊ da se vidi gde su napravqene greπke, kako se opet ne bi ponovile. A posebno vaæan deo je da se shvate procesi i analizom predvidi buduÊnosti i buduÊa kretawa. ÆmureÊi pred otvorenom secesijom joπ jednog dela dræave i diplomatskim poigravawem sa Kosmetom koji se i zvaniËno odvojilo od Srbije, postojeÊa vlast u kojoj TadiÊ i DS imaju apsolutnu vlast rizikuju da vrlo neslavno zavrπe osmogodπwe vladawe. Prostora za manipulisawe narodom viπe nema. Ekonomska kriza Êe samo ubrzati neke neminovne procese, koji odavno tiwaju a koji su plod politiËkih, ekonomskih, secesionistiËkih, organizacionih... greπaka ili namera.

Gospodo „demokrate” mislim da ste iz analiza, izvukli pogreπne zakquËke, ako ste iπta i analizirali. Krizom se greπke ne mogu pravdati a najmawe secesija Vojvodine koju vidite, pa je joπ i podræavate.

7.2.2009.

Podvukla Iskra) (P

Zvonimir TrajkoviÊ <www.trajkovic.rs>

Iskra 1. mart 2009.

Branko TerziÊ

SRBIJA NEMA ENERGETSKU EFIKASNOST Naπa zemqa treba da napravi potpuni inven tar svih raspoloæivih izvora hidroenergije, energije vetra i sunca i detaqan plan koji bi ohrabrio eksploataciju netradicionalnih izvora energije, kaæe Branko TerziÊ, konsul tant u ameriËkoj kompaniji „Dilojt” Pre finansijske i ekonomske, svet je zahvatila energetska kriza. Mnogi su je nazvali „treÊom” i opasnijom od prethodne dve. Energetika je postala i vaæan element kojim se Rusija vraÊa na svetsku politiËku pozornicu kao velesila. Da li Êe posle naftnog, svet dobiti i gasni OPEK? I kako se u svim tim novim okolnostima snalazi Srbija? Na ta pitawa za „Politiku” odgovara Branko TerziÊ, konsultant u ameriËkoj kompaniji „Dilojt” i savetnik za energetiku u administraciji ameriËkog predsednika Xorxa Buπa, starijeg.

©ta su odlike sadaπwe energetske krize, kolika je proizvodwa nafte, a kolika je wena potroπwa?

Svet ulazi u recesiju, blaæu ili duboku, to joπ ne znamo, potroπwa energije opada, opala je u zemqama OECD-a, u zemqama zapadne Evrope.

Takoe opada u Kini i Indiji. A sa smawenom potraæwom i istom ponudom cena pada. MoguÊe se razne posledice ako cena previπe padne, trenutno je ispod 50 dolara za barel. Zabriwava me to πto Êe privremeno niske cene naneti πtetu na dugoroËnom planu razvoju alternativnih i obnovqivih izvora energije i vratiti nas prekomernoj potroπwi nafte.

takav, jer su obe strane meusobno zavisne. Ako bi Rusija izgubila zapadnoevropsko træiπte nafte i gasa, ne bi bilo trenutne zamene. Ako bi zapadna Evropa izgubila Rusiju kao snabdevaËa nafte i gasa, takoe ne bi imala trenutnu zamenu. U pitawu je simbioza kojom treba efikasno rukovoditi, jer je to u interesu obe strane.

Ima miπqewa da Rusija koristi Balkan kao mesto konfrontacije sa Evropskom unijom.

Ja se ne slaæem da Rusija gleda na Balkan kao na teren za konfrontaciju, mislim da je Balkan prirodno, geografsko, istorijsko, kulturno træiπte za rusku robu i usluge. Balkan jeste u koordinatama ruskog træiπnog prostora i stoga mislim da je to samo prirodna ekspanzija ruske proizvodwe isto kao πto bi i veliko rusko træiπte trebalo da bude prirodno træiπte za srpsku robu, proizvode i usluge.

Koliki je politiËki uticaj Rusije preko wenog energetskog potencijala i koliko je Rusija u tom kontekstu vaæna za Srbiju?

Odnos izmeu Rusije i zemaqa koje snabdeva energijom i zemaqa u kojima ima svoje investicije takoe je simbiotski. Rusija ili neko drugi ko uloæi u Srbiju direktno je zainteresovan za ekonomsko zdravqe Srbije i kompanija ima koristi kada raste ekonomija kupca.

Zaπto je Rusiji bilo vaæno da kupi Naftnu industriju Srbije?

©ta je izlaz iz energetske krize?

Mislim da izlaz iz energetskih problema mora da bude u sprezi sa razvojem svih raspoloæivih izvora energije, ukquËujuÊi razvoj nuklearnih, alternativnih, obnovqivih izvora, zajedno sa visokom energetskom efikasnoπÊu u razvijenim zemqama. Naπ resurs broj jedan jeste energetska efikasnost.

Pored toga, trebalo bi da radimo na razvoju konvencionalnih oblika energije, ugqa, nafte, zemnog gasa, trebalo bi da radimo na razvoju nuklearne energije i obnovqivih izvora energije kako bi se ostvarila veÊa ekonomiËnost, proπirila proizvodwa i energija rasporedila tako da budemo energetski sigurniji.

Da li odnosi Rusije i Evropske unije idu u pravcu konfrontacije ili saradwe?

Situacija je izbalansirana. Dok je Rusija dominantan snabdevaË zapadne Evrope naftom i gasom, zapadna Evropa je dominantni ruski kupac.

Shodno tome, postoje uzajamni interesi, obe strane æele da dugoroËno osiguraju stabilan i pouzdan protok energije po razumnim cenama. Stoga mislim da to nije odnos konfrontacije i da nema potrebe da bude

Iskra 1. mart 2009.

Ako je ciq ruskih naftnih i gasnih kompanija ekonomski rast, πto jeste ciq svake naftne i gasne kompanije, one Êe otiÊi u one oblasti u kojima postoje raspoloæivi resursi po razumnim cenama, otiÊi Êe takoe u one regione koji imaju stabilne vlade, u one regione za koje smatraju da Êe u buduÊnosti imati pozitivan ekonomski rast. Zaπto biste otiπli negde gde Êe ekonomski rast da bude negativan, to nema smisla? Prirodan plan bio bi da se ulaæe tamo gde ima ekonomskog razvoja i gde Êete da uveÊate vrednost vaπe investicije.

Srbija predstavqa prirodan put izmeu istoka i zapada, predstavqa dobru marπrutu za naftovode i gasovode ka zapadnoevropskom træiπtu, ima geoloπke predispozicije za skladiπtewe zemnog gasa koji su sami po sebi od velike vrednosti, a pri tome je to i træiπte od osam miliona qudi. Tako da se Ëini i te kako pametno da se ove investicije naprave po pravoj ceni.

Pratite li deπavawa u energetskom sektoru Srbije i πta su Vaπi saveti za izlazak iz problema?

Prvenstveno, efikasnost u upotrebi enerKraj na str. 11/2) (K

9

Iz Putinovog izlagawa u Davosu, 28.1. 2009.

Globalni politiËki i finansijski mehanizmi neuspeli su ekonomski regulatori Svet u posledwe vreme doæivqava neËuveno srqawe u nasiqe kao urijanski pustolovni ispad na Kavkazu, nedavni teriristiËki napadi u Indiji i poviπen talas nasiqa u Gaza pojasu. Iako na izgled direktno nepovezani, ovi dogaaji imaju svoje zajedniËke karakteristike. Mislim na nesposobnost meunarodnih organizacija da predloæe konstruktivna reπewa za regionalne sukobe, ili delotvorne predloge za meuetniËka i meudræavna sreivawa odnosa.

Kompleksni politiËki mehanizmi pokazali su se neuspeπni kao globalni finansijski i ekonomski regulatori. Poznato je da izazivawe vojne i politiËke nestabilnosti, regionalnih i drugih sukoba, jeste korisno sredstvo skretawa paæwe javnosti sa rastuÊih druπtvenih i privrednih problema. Takvi pokuπaji naæalost ne mogu da se iskquËe. Da bi se izbegao ovaj scenario potrebno je popraviti sistem meunarodnih odnosa, ËineÊi ga delotvornijim, bezbednijim i stabilnijim.

Postoje mnoga vaæna pitawa na globalnom dnevnom redu za koja u veÊini zemaqa postoji zajedniËki interes. Ona ukquËuju: anti-krizne mere, zajedniËke napore na reformi meunarodnih finansijskih ustanova, poboqπawe wihovih kontrolnih mehanizama, obezbeewe energetske sigurnosti i ublaæewe globalne prehranbrene krize - koja je vrlo vaæno pitawe danaπwice.

Rusija je spremna da doprinese reπavawu svetskih prioritetnih pitawa. OËekujemo da svi naπi partneri u Evropi, Aziji i Americi, ukquËjuÊi i novu SAD administraciju, pokaæu interes za daqu konstruktivnu saradwu u reπavawu ovih pitawa, pa i viπe od toga. Æelimo novom (SAD) timu svaki uspeh. Meunarodna zajednica je suoËena sa mnoπtvom vrlo komplikovanih problema, koji ponekad mogu da izgledaju obeshrabrujuÊi. Ali i put od hiqade miqa poËiwe jednim jedinim korakom, kaæe poslovica.

Moramo da postavimo temeq na moralnim vrednostima koje su osigurale napredak naπe civilizacije. Poπtewe i naporan rad, odgovornost i samopouzdawe vodiÊe nas moguÊem uspehu. Ne smemo oËajavati. Kriza moæe i mora biti savladana, zdruæivawem naπih intelektualnih, moralnih i materijalnih raspoloæivih sredstava. Stoga, ustanoviti ovo meusobno poverewe kquËni je ciq na koji se sada treba skoncentrisati. (Independent, 30.1.2009) Putin poredi ekonomsku krizu sa „neobuzdanim orkanom, uslovqenim situacijom kada se velike prirodne snage nagomilaju na jednoj strani okeana, da bi na svom putu preko wega viπe puta

10

uveÊale svoju destruktivnu moÊ”, pa nastavqa: „Æelim samo da vas podsetim, taËno pre godinu dana, ameriËki delagati govoreÊi sa ovoga pulta su naglaπavali temeqnu stabilnost SAD ekonomije i wene vedre izglede. Investicione banke danas, ponos Vol Strita, su stvarno prestale da postoje. Za samo 12 meseci, one su pretrpele gubitke koji prevazilaze cifru wihovih zbirnih profita za posledwih 25 godina. Samo ovaj primer pokazuje stvarno stawe boqe nego svaka kritika.

Doπlo je vreme za osveπÊewe. Moramo mirno, bez zluradosti, da utvrdimo temeqne uzroke ovakvog stawa i pokuπamo da zavirimo u buduÊnost.”...

Putin zatim ukazuje na suπtinu krize koja je doπla iz SAD: „Dodajmo ovome kolosalne disproporcije koje su se nagomilale u toku posledwih nekoliko godina. Ovo se prvenstveno odnosi na disproporciju izmeu obima finansijskih operacija i stvarne vrednosti dobara na kojima su poËivale, kao i ove izmeu uveÊane teæine meunarodnih zajmova i stvarne vrednosti wihovih kolateralnih zaloga.”

PrikazivaË ovog Putinovog izlagawa Justin Raimondo (Anti-War, 2.2.2009) iz koga smo uglavnom uzeli ove Putinove navode, ovoj - po wegovom miπqewu - realnoj oceni uzroka krize (nepoπtovawe `stvarne vrednosti` i `kolateralnog zaloga`), suprotstavqa arogantnu lidersku filozofiju globalnog kapitalizma, Finansijske i politiËe elite SAD, koja je do sloma i krize dovela: „To nije naËin na koji svet viπe posluje. Mi smo sada imperija, i kada mi neπto radimo, mi stvaramo naπu sopstvenu realnost. I dok vi (drugi) budete izuËavali tu stvarnost - rasuujuÊi, kao πto Êete to Ëiniti - mi Êemo daqe raditi, stvarajuÊi druge nove realnosti, koje vi moæete takoe izuËavati - tako Êe se stvari odvijati. Mi smo stvaraoci istorije... a vama, svima vama, ostaje samo da se uËite na onome πto mi radimo.”

Putin nastavqa: „Ceo sistem ekonomskog rasta, u kome jedan regionalni centar neprekidno πtampa novac i konzumira materijalno bogatstvo i dobra (kupqena za taj πtampani - Ëesto `nepokriven` - novac, savim jasno, SAD i Zapad - Iskra), dok drugi regionalni centar proizvodi neskupu robu i πtedi (tako zaraen) πtampan novac drugih vlada (proizvoaËi neskupe robe i sirovana, izvozniËke ekonomije,

Iskra 1. mart 2009.

Kina, Rusija, Indija, itd. - Iskra), doæiveo je teæak udarac.” „Ovo znaËi da mi moramo da utvrdimo stvarno stawe i otpiπemo sve beznadne dugove i `rave` vrednosti i dobra. Istina je da Êe to biti veoma bolan i neprijatan proces. Daleko od toga da Êe svako moÊi da preduzme takve mere, bojeÊi se za svoj kapital, bonuse ili reputaciju. Meutim, ako ovako ne oËistimo svoje zavrπne raËune, mi Êemo samo da `konzerviramo` i produæimo krizu.”

Putin ovde, za mnoge neoËekivano, opomiwe protiv „preterane intervencije u privrednim poslovima i slepe vere u svemoÊ dræave.” To moæe biti „prirodna reakcija” u vreme ovakvih kriza, ali ipak opomiwe „mesto ispravqawa ekonomskih i træiπnih mehanizama, neki padaju u iskuπewe da proπire dræavnu intervenciju do najveÊih moguÊih razmera. Koncentracija viπka dobara i vrednosti u ruke dræave negativan je vid anti-kriznih mera u svakoj naciji.”

Putin potkrepquje svoju opomenu ruskim iskustvom: „U 20. veku Sovjetska Unija je uËinila dræavnu ulogu apsolutnom. Na dugu stazu, ovo je uËinilo sovjetsku ekonomiju totalno nekonkurentnom. Ova lekcija nas je skupo koπtala. Siguran sam da niko ne æeli da je vidi ponovqenu.”

U istom duhu Putin nastavqa: „Niti treba da budemo slepi da se duh slobodnog preduzetniπtva, ukquËjuÊi naËelo liËne odgovonosti poslovnih qudi, investitora i vlasnika deonica za wihove odluke, podriva posledwih nekoliko meseci. Nema razloga da se veruje da Êemo postiÊi boqe rezultate prebacujuÊi wihovu odgovornost na dræavu.” „Naæalost sve ËeπÊe Ëujemo argument da bi poveÊawe potroπwe na oruæane snage moglo da reπi danaπwe druπtvene i ekonomske probleme.

Dosta prosta logika. Dodatno poveÊawe buxeta za vojsku stvara nova radna mesta.

Na prvi pogled, ovo izgleda kao dobar naËin da se bori protiv krize i besposlice. Ali na duæu stazu, militarizacija neÊe da reπi problem, veÊ samo privremeno da ga smiri. Ono πto Êe uËiniti jeste - istisnuÊe ogromna finansijska i druga dobra iz ekonomije, mesto da nae boqi i korisniji naËin za wihovu upotrebu”, zakquËio je Putin.

2.2.2009.

(Prevod - Iskra)

Anti-War

Napomena Iskre : Nismo naπli celosno Putinovo izlagawe u Davosu. Gorwi tekst je prireen iz dva pomenuta opπirnija izvora na engleskom, Independent i Anti-War, uglavnom Putinovih doslovnih navoda. Ovo je ipak nepotpuno izlagawe, jer jedna od Putinovih poenti apel za stvarawe nove sigurnije rezervne valute ili viπe istih, mesto (klimavog) dolara - gore nije pomenut.

Iskra 1. mart 2009.

Srbija nema... (Sa str.9) gije je vrlo niska i treba je poveÊati. Stari komunistiËki sistem nije na pravi naËin odreivao cenu elektriËne energije i gasa, to je ispravqeno i to Êe ohrabriti qude na πtedwu zbog cene. Takoe, biÊe verovatno potrebne pozajmice od vlade kako bi pojedinci mogli da poveÊaju energetsku efikasnost.

Mala zemqa bez velikih prirodnih energetskih resursa mora da bude πto je viπe moguÊe efikasna.

Drugo, Srbija treba da napravi potpuni inventar svih raspoloæivih izvora hidroenergije, energije vetra i sunca i da napravi detaqan plan koji bi ohrabrio eksploataciju netradicionalnih izvora energije. Srbija treba da se okrene biogorivu, treba da obavi sveobuhvatnu analizu svih malih lokacija gde se mogu proizvesti male koliËine energije. Male koliËine energije proizvedene na nekoliko hiqada razliËitih lokacija na kraju predstavqaju veliki i trajan izvor energije. Treba da postoji nacionalna politika da se iskoristi Ëak i mala koliËina energije, da se poveæe na mreæu, da se daju ekonomski podsticaji qudima da to tako rade, kao πto treba dati i ekonomske podsticaje qudima za πtedwu.

U mnogim zemqama istoËne i centralne Evrope sam preporuËio da dobro razmotre investirawe u nuklearnu energiju koja ima veoma vaænu ulogu ukoliko æelimo da izbalansirano ponudu i potraæwu energije i da istovremeno smawimo emisiju πtetnih gasova.

Da li Vas je neko iz Srbije zvao za savet s obzirom na Vaπe iskustvo?

Pre osam godina sam za Srbiju obavio neke studije koje je finansirao USAID za zakone o energetici i o pitawu elektroprivrede. Od tada me nisu pozivali, niti sam bio aktivan o tom pitawu.

Kako tumaËite rusku energetsku ofanzivu i weno angaæovawe oko novog gasnog OPEK-a?

Rusija se uglavnom ponaπa po træiπnim principima, ona shvata da je glavni proizvoaË nafte, treba da ojaËa træiπnu poziciju i stoga zajedno sa zapadnom Evropom, Kinom i drugim zemqama radi na tome da wene dugoroËne investicije u proizvodwu nafte i gasa budu pokrivene dugoroËnim ugovorima o snabdevawu. Po mome miπqewu, to je prirodna posledica, globalna ekspanzija ruskih naftnih kompanija bi bila prirodna stvar ako bi one ulagale u meunarodne kompanije. To je prirodno πirewe, ja tu meunarodnu ekspanziju ruskih energetskih kompanija ne pripisujem politiËkoj motivisanosti i mislim da je to u skladu sa træiπnom logikom.

Politika, 19.1.2009.

Miπa BrkiÊ

Ko je Branko TerziÊ? Branko je sin naπeg Duπka TerziÊa i pokojne Vere (roene BeqakoviÊ).

Porodica je ranije æivela u Milvoki, a sada u Vaπingtonu. Sam Branko je liËni prijateq prestolonaslednika Aleksandra i Ëlan Krunskog saveta.

11

Izazovi svetske i domaÊe krize

GDE JE NOVOSTVORENA VREDNOST? Tekst uvaæenog publiciste i kwiæevnika Miloja PopoviÊa („»emu nas uËi svetska kriza”, „Politika”, 12.01.2009) vrlo je podsticajan. »ini se da je najvaænija poruka da nije sve Ëime Srbija raspolaæe za prodaju, pogotovo za rasprodaju, da ono πto je nasleeno od prethodnih generacija treba ojaËati, obogatiti i proslediti buduÊim generacijama.

Nasledstvo nije teËevina da bi se neproduktivno troπilo kroz buxet. Svetska kriza nije opravdawe da se nastavi po starom sa rasprodajom onoga πto je preostalo od javnog sektora. Joπ je opasnije da se ta rasprodaja, zbog buxetskog deficita, ubrza. Ako prethodne generacije nisu znale kako se bori za boqi æivot kao πto se Ëesto govori i piπe, πta je to boqe πto je sadaπwa elita stvorila, ili πto stvara, πta Êe ona ostaviti u naslee buduÊim generacijama - od dræave i dræavne teritorije, preko ekonomskog i prirodnog bogatstva, do nacionalne kulture, solidarnosti i dostojanstva. Ako su prethodnici sve upropastili, otkuda dobra koja se godinama prodaju da bi se punio buxet i kupovao socijalni mir. Gde je novostvorena vrednost i koji je wen udeo u „boqem æivotu” danas? Nije li vreme da sadaπwa elita svoju sposobnost dokazuje svojim rezultatima, a ne obezvreivawem rezultata prethodnih generacija!

Svetska kriza nije ni finansijska, ni ekonomska, ni politiËka, ni moralna, ni edukativna... Ona je sve to i mnogo viπe: sistemska, sveobuhvatna. Da se kriza prevazie, da se pokrene razvoj biÊe potrebno mnogo vremena i duboke promene u preovlaujuÊim sistemima unutraπwih i meunarodnih odnosa. BiÊe neophodne duboke promene u mentalitetu svih onih koji su verovali da je izobiqe u kojem æive rezultat samo wihovog znawa, vrednoÊe i savrπenosti sistema. A upravo taj sistem koji je dugo tretiran kao najvaæniji izvozni artikl pokazao je svoje ozbiqne mane, πto svakako nije moglo da ostane bez posledica na potraæwu i cene po kojima se do sada prodavao.

Kakvi Êe se novi problemi, konfrontacije i deobe sfera uticaja u meuvremenu deπavati ostaje da se vidi. Ali da Êe ih biti, u to ne treba sumwati.

Centri dosadaπwe ekonomske, tehnoloπke i vojne moÊi ËiniÊe sve kako bi saËuvali svoju dominaciju a teret svojih ekonomsko-socijalnih nedaÊa prebacili na slabije i mawe razvijene. Uostalom, kao πto je to bivalo kroz istoriju.

Srpska kriza je mnogo viπe izvorno srpska, nego πto je posledica svetske. To πto se svi problemi u Srbiji uveliko pravdaju posledicama svetske krize pokazaÊe se kao prerano izraubovan argument.

Prave posledice tek stiæu.

Osnovni uzrok svetske krize nalazi se u globalizmu kao ideologiji dominacije i liberalnom kapitalizmu kao izraæajnom obliku, materijalizaciji te ideologije. Osnovni uzroci srpske krize su u nefunkcionalnom ustavnom sistemu, nepostojawu razvojne strategije, egzistirawu dræave i druπtva na rasporodaji nacionalnih, ekonomskih i prirodnih resursa a ne na novostvorenoj vrednosti, u

12

povodqivosti upravqaËke elite, kao i u duboko nagriæenom samopouzdawu nacije kojoj se punu deceniju sistematski nameÊe kompleks krivice, zaostalosti, nemoÊi i zavisnosti. Problem Srbije i pored nametnute izolacije, sankcija, razarawa tokom agresije NATO, zastarelih tehnologija ni pribliæno nije toliko u sferi ekonomije koliko u sferi svesti koja preuveliËava limite i podcewuje unutraπwe potencijale razvoja.

Problemi Srbije ne mogu uspeπno reπiti samo stranim novcem i stranim investicijama ma koliko one bile potrebne. Potrebni su: Sistem koji Êe biti u funkciji interesa svih graana Srbije, wihovog æivotnog standarda i dostojanstva, a ne u funkciji profita multinacionalnih korporacija i uskog sloja domaÊih bogataπa; Strategija ekonomskog razvoja koja Êe se zasnivati na unutraπwim ekonomskim, prirodnim, nauËnim, kulturnim, qudskim i drugim resursima, i koja Êe na toj osnovi obezbedjivati partnerstvo Srbije sa drugim dræavama i regionalnim organizacijama; Meπovita privreda sa snaænim javnim sektorom u energetici, saobraÊaju, vodoprivredi, gazdovawu πumskim bogatstvom, putnoj privredi; Strategija koja pojeftiwuje (rastereÊuje) proizvodwu i izvoz, a poskupquje uvoz. (To su veÊ prihvatile najrazvijenije zemqe); DrugaËiji odnos prema nacionalnom i dræavnom pitawu sa kristalno jasnim stavom da je Srbija suverena i nezavisna zemqa a srpski narod, u Srbiji i izvan we, ravnopravan svakom drugom narodu, u svojim legitimnim interesima i stremqewima; DrugaËiji odnos prema nacionalnoj kulturi i sistemu obrazovawa koji treba da budu u funkciji oËuvawa i jaËawa nacionalnog i kulturnog identiteta, bez kompleksa i idolopoklonstva prema nosiocima obrazaca podaniËkog mentaliteta. Neophodno je jaËawe odgovornosti dræave za razvoj nauke, kulture i obrazovawa; Strategija uravnoteæene spoqne politike, sa punom otvorenoπÊu za saradwu sa drugim dræavama i regionalnim organizacijama na osnovama reciproËnih interesa, bez politiËkih uslovqavawa i ucena.

Poπto je kriza svakako dugoroËna, ona se ni na nacionalnom planu ne moæe leËiti kratkoroËnim merama, najmawe, dnevno-politiËkim i propagandnim. Potreban je strateπki prilaz i promene u sistemu. Snaæan javni sektor samo je jedan od elemenata. Æivadin JovanoviÊ Beogradski forum za svet ravnopravnih

Iskra 1. mart 2009.

Pozadina sukoba Rusija - Ukrajina

PREDSEDNI»KE PROVIZIJE ZAMRZLE GAS Gasni rat na relaciji Rusija - Ukrajina je ovih dana glavna tema u Evropi. I dok se dobar deo Evrope smrzavao, na medijima se neprestano vrte prepucavawa iz Moskve i Kijeva, ali bez pravog objaπwewa πta se krije i koji su pravi razlozi do sada najveÊe gasne krize.

Ono πto tek ovih dana izlazi na videlo je plan zvaniËnog Kijeva da svoj gasno-transportni sistem preda Sjediwenim AmeriËkim Dræavama.

Nameru Ukrajine i SAD su otkrili pojedini moskovski mediji, pozivajuÊi se na sadræinu teksta Poveqa o strateπkom partnerstvu, koji su u decembru potpisali πefovi ameriËke i ukrajinske diplomatije, Kondoliza Rajs i Vladimir Ogrizko.

U tom dokumentu, izmeu ostalog, se navodi da Êe upravo Vaπington pomagati modernizaciju veoma rashodovanih ukrajinskih gasovoda.

List "Izvestija" istiËe da je proπlonedeqno obnavqawe i potom obustavqawe isporuka gasa za Evropu, liËilo na "teatar apsurda", kao i da se iz "skandaloznog dokumenta" sa potpisom Rajsove lako moæe shvatiti ko u stvarnosti diriguje kijevskom „predstavom".

Zamenik predsednika uprave "Gasproma" Aleksandar Medvedev izneo je utisak da se "Ëitavim tim mjuziklom, koji se dogaa u Ukrajini, diriguje iz Vaπingtona".

StruËwaci procewuju da napetost u Ukrajini moæe sasvim lako da postane novi povod za joπ jednu intervenciju Amerike u ciqu "zaπtite demokratije". Interesantno da mnogi geo-politiËki analitiËari πirom sveta smatraju da Êe do velikog planetarnog sukoba doÊi upravo zbog Ukrajine, a ne toliko zbog varnica u pojasu Gaze i oko Irana.

Tvrdwe "Naftogasa" i JuπËenka da su ukrajinski gasovodi potpuno spremni za tranzit, moæe da znaËi da su se oni nadali da Êe se sve joπ jednom svaliti na Rusiju, ocewuje taj list, prenoseÊi izjavu lidera KomunistiËke partije Ukrajine Pjotra Simonenka da se "Ëuju histeriËne izjave o navodnim namerama Rusije" da uzme gasno-transportni sistem Ukrajine, ali da je wega veÊ uzeo suvlasnik "RosUkrEnergo" Dmitrij Firtaπ uz pomoÊ JuπËenka.

Prema pojedinim miπqewima, Amerika je zvaniËnom Kijevu naloæila da produæi gasnu krizu, kako bi paæwa Evrope i daqe bila okrenuta problemima u svom dvoriπtu, a ne situaciji u Gazi, odnosno da bi Izrael mogao nesmetano da nastavi vojnu akciju protiv Palestinaca.

Iskra 1. mart 2009.

Zbog toga mnogi tvrde da su trenutno dva najvaænija geo-politiËka dogaaja na planeti (rat u Gazi i gasna kriza) usko povezani.

Ceo sukob oko gasa izbio je istekom roka za obnovu rusko-ukrajinskog ugovora o snabdevawu gasom 1. januara 2009. godine. Ugovor nije obnovqen prvenstveno zbog toga πto je Moskva htela da podigne Kijevu cenu gasa na 250 dolara za hiqadu kubika, sa proπlogodiπwih 179,5 dolara.

Ukrajinci, koji godinama plaÊaju povlaπÊenu cenu za gas u odnosu na Evropu, nisu æeleli da plate viπe od 201 dolar pa je Rusija zadala udarac podigavπi cenu na 450 dolara za hiqadu kubika. Zbog izostanka dogovora, Rusija je 31. decembra obustavila isporuke gasa koji koristi Ukrajina.

Meutim, buduÊi da gasovodi koji ruski gas dovode u Evropu idu preko Ukrajine, Rusija nije mogla da potpuno uskrati gas svom zapadnom susedu. Ukrajina je poËela da uzima gas namewen drugim zemqama.

Zatim je Putin naredio da se isporuke gasa za Evropu koje idu preko Ukrajine joπ smawe, dok u ponoÊ izmeu 6. i 7. januara nije potpuno zaustavqen dotok gasa koji preko Ukrajine ide za centralnu i juænu Evropu i na Balkan.

Nema sumwe da Rusija æeli Ukrajini (potencijalnoj Ëlanici NATO), da stavi do znawa da ne moæe bez we i wenih energenata. Ukrajinska „naranxasta” koalicija Julije Timoπenko i predsednika Viktora JuπËenka, koja je 2004. sa vlasti zbacila proruski nastrojenog premijera Viktora JanukoviËa, sada se nalazi pred pucawem i prema najnovijim istraæivawima uæiva najmawu podrπku graana od kada je doπla na vlast.

Dok predsednik JuπËenko priæeqkuje da novim gasnim sukobom stvori dodatno antirusko raspoloæewe u Ukrajini, premijerka Timoπenko u posledwe vreme kao da se polako pribliæava Vladimiru Putinu, jer postaje svesna da Ukrajina ne moæe da funkcioniπe bez velikog i moÊnog komπije. Komπije, koji u novonastaloj svetskoj politiËkoj sceni imati mnogo jaËu ulogu nego onoj u vreme bivπeg predsednika Rusije Borisa Jeqcina.

Nema sumwe i da zvaniËna Moskva æeli da pritiscima na Kijev sa vlasti zbaci prozapadnu vladu, koja se zalaæe za ulazak u NATO pakt i Evropsku uniju. Rusija bi verovatno oprostila sve dugove Ukrajine za gas, kada bi ona ponovo postala satelit Moskve, a ne Birsela i Vaπingtona.

Ovih dana u Ukrajini je ustala i opozicija (uglavnom proruski orijentisana) koja traæi da vlada koja je zemqu dovela pred bankrotstvo (zvaniËni Kijev je nedavno primio Ëak 16 milijardi evra pomoÊi od MMF-a, koja je za sada odræava u æivotu), dræavu rasprodala tajkunima, stvorila

13

PredsedniËke provizije... hladni (i gasni) rat sa Rusijom, hitno podnese ostavku i da se raspiπu novi parlamentarni i predsedniËki izbori.

Pozadina ovih pregawawa nije samo politika veÊ i borba za to ko Êe skinuti kajmak u vidu posredniËke provizije za isporuku i tranzit ruskog energenta. U gasnom sukobu se, kako piπu ukrajinski mediji, moæe nazreti i novi savez - onaj Vladimira Putina, ruskog premijera, i wegove ukrajinske koleginice Julije Timoπenko, koji pokuπavaju da iz unosnog posla izbace predsednika Viktora JuπËenka i wemu blisku posredniËku firmu „RosUkrEnergo”.

Firma „RosUkrEnergo” je osnovana u julu 2004. sa sediπtem u ©vajcarskoj da bi, sa smenom vlasti posle naranxaste revolucije u Ukrajini, zamenila dotadaπweg posrednika „Eural transgas”. Kako tvrde ukrajinski i ruski mediji, kompanija je bliska predsedniku Viktoru JuπËenku, dok bi Julija Timoπenko htela da je ukloni, za πta se zalaæe i Putin. „Danas se ukrajinske vlasti ne bore za cenu gasa, nego za moguÊnost da saËuvaju ove ili one posrednike, da bi dobijene dividende koristili za liËne svrhe, za liËno bogaÊewe u ciqu pribavqawa neophodnih finansijskih sredstava za buduÊe politiËke kampawe”, rekao je Putin.

Timoπenkova i Putin su u oktobru proπle godine potpisali memorandum koji predvia ukidawe posrednika i postupni prelazak Ukrajine na træiπnu cenu u roku od tri godine.

Podrπkom Timoπenkovoj unutar ukrajinskoj gasnoj igri Putin, kako najavquju mediji, iskazuje i æequ da upravo wu vidi na mestu sledeÊeg predsednika Ukrajine. Nije sluËajno JuπËenko viπe puta optuæivao svog nekadaπweg saborca sa kijevskih trgova da je poËela da radi za interese Kremqa.

OSVETA Putin ne zaboravqa Gruziju »vrst odnos Rusije prema zvaniËnom Kijevu ima osnove i u Ëiwenici da su graani Ukrajine uËestvovali na strani Gruzije u ratu u Juænoj Osetiji.

"Za nas je posebno neprijatna Ëiwenica da je, za vreme oruæanih sukoba, prvi put u novijoj istoriji, Ukrajina svesno ratovala protiv Rusije. I to se pre svega odnosi na to πto je Gruzija koristila sisteme PVO isporuËene iz Ukrajine", rekao je naËelnik protiv-vazduπne odbrane Rusije general-major Mihail Kruπ.

Vladimir Putin je Ëvrsto reπio da povrati dominaciju Rusije na teritoriju celog bivπeg Sovjetskog Saveza, πto znaËi da zvaniËna Moskva za prioritetni ciq ima smenu prozapadnih vlada u Gruziji i Ukrajini, Ëiji politiËko rukovodstvo

14

Platni deficit 2009. - $ 12 milijardi Srbija Êe se ove godine suoËiti sa joπ veÊom razlikom izmeu potrebnih i raspoloæivih deviza nego proπle godine... Zato πto pre treba da zamolimo MMF da nam odobri maksimalni iznos kredita, oko dve milijarde dolara. Bojim se, meutim, da ni ta suma, Ëak i da je dobijemo, neÊe biti dovoqna za sve πto nas ove godine Ëeka - ukupan platni deficit od oko sedam milijardi dolara prema svetu, dospeli strani dugovi oko pet, plus stara devizna πtedwa prema naπim graanima, kaæe prof. dr Mlaen KovaËeviÊ za naπ list.

(Politika, 17.2.2009) æeli pristup NATO paktu. Mnogi ruski politiËki analitiËari istiËu da je Ukrajina glavna taËka ruskih spoqnih interesa, dok se na drugom mestu nalazi Srbija.

Ono πto je posebno interesantno je podatak da Rusija prijateqskim zemqama kao πto su Jermenija i Belorusija daje povlaπÊenu cenu gasa.

Dok za hiqadu kubika Rusi plaÊaju 65 dolara, a Jermeni 110 i Belorusi 128 dolara, ostatak Evrope mora da plaÊa træiπnu cenu od Ëak 495 dolara za hiqadu kubika. Prema procenama, narednih godina cena gasa Êe nepovratno da raste...

NEVEROVATNO Ko upravqa Ukrajinom Pored „marionetske vlade” naranxaste koalicije (kako je u Moskvi zovu), javna je tajna da Ukrajinom upravqaju tajkuni i bankarsko-cionistiËki lobi, koji su se infiltrirali u sve druπtvene sfere joπ poËetkom devedesetih godina proπlog veka.

Takoe, prema tvrdawama profesora Vasila Jaramenka sa Instituta za kultoroloπko i etno-politiËko istraæivawe na Univerzitetu u Kijevu, upravo cionisti i wihovi tajkuni upravqaju gotovo svim elektronskim i πtampanim medijima u Ukrajini. Milijarderi Gregori Sukis, Viktor MedvedËuk, Vadim RabinoviÊ, Viktor PinËuk samo su neki od qudi koji kontroliπu ukrajinske medije.

Ukrajinski oligarh Viktor PinËuk je zet bivπeg predsednika Ukrajine Leonida KuËme (doπao na vlast uz milijarde Xorxa Soroπa) dræi posao sa naftom, gasom, Ëelikom, a dræi i lanac banaka. Usko je povezan sa vladama SAD i Izraela.

Vadim RabinoviÊ, koji je i dræavqanin Izraela, dobio je od bivπeg predsednika KuËme ekskluzivno pravo da rusku naftu preprodaje Evropi. Takoe, Vadim dræi veliki broj medija u Ukrajini, ali i u joπ sedam istoËnoevropskih zemaqa.

Mnogi od ovih ruskih oligarha poseduju i sportske klubove, poseduju oko 90 posto banaka u Ukrajini, a svi su na Ëelnim pozicijama u ukrajinskim politiËkim partijama i u parlamentu.

Revija 92, 24.1.2009. <www.revija92.rs>

A. PaliÊ

Iskra 1. mart 2009.

Vojni komentator Milovan Drecun

KOSOVSKE BEZBEDNOSNE SNAGE VOJSKA NEZAVISNOG KOSOVA Ono πto posebno pada u oËi jeste da je, pri primopredaji duænosti, jedan zvaniËnik Kfora rekao kquËnu stvar, koja je proπla potpuno nezapaæeno u naπoj javnosti, a to je da Êe jedna od najvaænijih mi sija Kosovskih bezbednosnih snaga biti da πaqe svoje pripadnike u mirovne misije u inostranstvo. S obzirom na to da mirovne misije πaqu samo dræave i da πaqu samo pripadnike svoje regularne vojske, onda je jasno da Kfor te Kosovske bezbednosne snage tretira kao vojsku i da samoproglaπenu Republiku Kosovo tretira kao dræavu - kaæe Milovan Drecun Cela priËa oko dolaska Euleksa na Kosmet je popriliËno u javnosti okrenuta naglavaËke. To je predstavqeno kao naπa velika diplomatska pobeda, πto bi na prvi pogled i moglo da se prihvati ako se detaqno ne analizira situacija. S obzirom na to da je Euleks zvaniËno pod okriqem Ujediwenih nacija, onda bi bez ikakve daqe analize moglo da se prihvati da je to nekakva naπa diplomatska pobeda, ali kada se sagleda situacija na terenu, onda se vidi neπto sasvim drugo. Ovo konstatuje vojni komentator Milovan Drecun, komentariπuÊi za ,,Ibarske novosti” najnovija deπavawa na Kosmetu posle dolaska Euleksa i formirawa Kosovskog zaπtitnog korpusa.

- Naime, najveÊi problem zagovornicima nezavisnosti Kosmeta je bio kako da tu nezavisnost proguraju u Savetu bezbednosti i da je tako legalizuju, jer je za wih veliku i neprevazienu prepreku predstavqala Rezolucija 1244, koju na Kosmetu realizuje Unmik. S obzirom na to da nisu uspeli da Ahtisarijev plan proguraju u Savetu bezbednosti, koji je predviao da umesto Unmika na Kosmet doe Euleks i da se umesto Rezolucije 1244 donese neka druga rezolucija, koja bi konaËno Kosmetu dala nezavisnost, oni su krenuli drugaËijim, zaobilaznim putem. Vrπili su pritisak na Srbiju, uslovqavajuÊi je putem u Evropsku uniju, da bi konaËno Beograd prihvatio dolazak Euleksa, ali da ne bi na unutraπwem planu vlast pretrpela veliku πtetu, jer se s jedne strane zalaæe za to da naπ put u Evropsku uniju nikako ne moæe da bude bez Kosmeta, a s druge strane prihvata reπewa koja praktiËno idu ka takvom razreπewu puta u Evropsku uniju, onda je Beogradu pruæena πansa da Euleks bude pod okriqem Ujediwenih nacija i niπta viπe. Meutim, Euleks je za zagovornike nezavisnosti Kosmeta reπio naj vaænije pitawe, a to je eliminacija Unmika. Od dolaska Euleksa, Unmik na Kosmetu praktiËno ne postoji. I to je Ëiwenica koja se skriva od javnosti.

Posledwi kontingent Unmika otiπao je 4. februara, meu wima i 3.000 Unmik-policajaca, koje Êe zameniti svega 800 policajaca Euleksa, a ostaÊe samo Unmikova kancelarija za vezu od 30 do 50 qudi.

©ta je postignuto dolaskom Euleksa, odnosno odlaskom Kfora?

Iskra 1. mart 2009.

- Dolaskom Euleksa, za zagovornike nezavisnosti Kosmeta reπen je veoma vaæan problem, a to je da je Rezolucija 1244 u wenom praktiËnom delu stavqena na Kosmetu ad akta i da je eliminisan Unmik, i drugi problem jeste da su uspeli da stave pod kontrolu sever Kosmeta koji nije nikako hteo da prihvati dolazak misije Evropske unije, jer je jasno da ta misija treba da bude samo neka vrsta moni toringa na putu Kosmeta ka konaËnoj nezavisnosti.

Posle dolaska Euleksa praktiËno je nastavqena realizacija plana Martija Ahtisarija koji, podseÊam, nije usvojen u Savetu bezbednosti, a to znaËi zaokruæivawe dræavnosti te samoproglaπene Republike Kosovo, stvarawem wene vojske, a to su Kosovske bezbednosne snage (KBS). Kosovske bezbed nosne snage ne mogu da budu niπta drugo sem institu cije koja je apsolutno protivna odredbama Rezolucije 1244, koja proizilazi iz Ahtisarijevog plana koji nije usvojen u Savetu bezbednosti i koje (KBS) Kosmetu treba da daju pun kapacitet dræavnosti, odnosno da postane wegova buduÊa vojska.

Kakva je struktura Kosovskih bezbednosnih snaga?

- Javnosti je prvi put ideja o nekakvim bezbednosnim snagama obelodawena 2006. godine na sastanku u ameriËkom Institutu za mir u Vaπingtonu, kada je britanski general Antoni VelË saopπtio projekat tih kosovskih, kako su oni tada rekli, ,,odbrambenih snaga”, a jedan od kquËnih autora tog projekta je bio Soren Jesen Peterson, bivπi πef Unmika, a sada nauËni saradnik u tom Institutu za mir, i joπ tada je bilo predvieno da Êe se formirati Kosovske bezbednosne snage, ali ono πto javnost ne zna jeste da je tim projektom predvieno da se posle tri godine formira Ministarstvo odbrane, da te Kosovske bezbednosne snage prerastu u Vojsku Kosova. Dakle, ovo sada je tek prelazno reπewe.

Struktura KBS-a pokazuje da to nije nikakva civilna organizacija, kako sada tvrde zvaniËnici Kfora, veÊ je reË o klasiËnoj vojnoj organizaciji koja je ustrojena po vojnom principu, pripadnici te organizacije Êe æiveti u klasiËnim kasarnama, nosiÊe uniforme, biÊe opremqeni, kako kaæu, samo lakim streqaËkim naoruæawem, ali veÊ od ranije oni imaju i neπto teπkog naoruæawa koje su dobili od Republike Albanije. Dakle, radi se o klasiËnoj vojnoj organizaciji. Ono πto posebno pada u oËi jeste da je jedan zvaniËnik Kfora, pri primopredaji duænosti, na zavrπetku rada Kosovskog zaπtitnog korpusa a na poËetku rada Kosovskih bezbednosnih snaga, rekao jednu kquËnu stvar, koja je proπla potpuno nezapaæeno u naπoj javnosti, a to je da Êe jedna od najvaænijih misija tih Kosovskih bezbednosnih snaga biti da πaqe svoje pripadnike u mirovne misije u inostranstvo. S obzirom na to da mirovne misije πaqu samo dræave i da πaqu samo pripadnike svoje regularne vojske, onda je jasno da Kfor te Kosovske bezbednosne snage tretira kao vojsku i da samo proglaπenu Republiku Kosovo tretira kao dræavu.

(Kraj na str.17/2)

15

Dr Sra TrifkoviÊ, politiËki analitiËar

SRBIJA ∆E MORATI DA PRIZNA KOSOVO Posledice TadiÊeve bezuslovne jurwave u EU Pod "normalizacijom odnosa sa susedima" od Beograda Êe se oËekivati da prizna vladu u Priπtini radi nastavka evrointegracija Srbija priznaje Kosovo 2010. i godinu dana kasnije normalizuje odnose, a 2012. poËiwe formirawe kosovske pravoslavne crkve. Ovaj scenario, po uzoru na potez NemaËke, koja je posle Drugog svetskog rata i viπedecenijskog odbijawa ipak priznala granicu s Poqskom na Odri i Nisi, predvia dr Sra TrifkoviÊ, ugledni politiËki analitiËar iz »ikaga.

- Posle Drugog svetskog rata Savezna Republika NemaËka je teritorije istoËno od Odre i Nise, koje su od 1945. bile pod poqskom upravom, tretirala kao deo NemaËke. To je Ëak bilo ugraeno u Ëlan 23 zapadnonemaËkog Ustava. Meutim, kancelar Vili Brant je 1970. potpisao ugovore o prijateqstvu s Poqskom i SSSR-om kojim je granicu na Odri i Nisi priznao kao realnost koja ne moæe da bude mewana silom. Naravno, neizbeæni sledeÊi korak bio je i formalno priznawe te granice novembra 1990, posle nemaËkog ujediwewa, kada je i ukinut Ëlan 23. Ustava.

Kakva je tu analogija sa Srbijom i wenom juænom pokrajinom?

- OËekujem da Êe sliËan scenario sadaπwa vlada Srbije primeniti na KiM, premda u mnogo kraÊem roku. Prihvatawe Euleksa je ekvivalent Brantovog prihvatawa de fakto stawa kao nepromewivog. BeskonaËni proces "pribliæavawa Evropi" staviÊe i formalno priznawe "Republike Kosovo" od strane Srbije na tapet iduÊe, 2010. godine. Ako ova vlada joπ bude na vlasti, a s obzirom na stawe u opoziciji to, naæalost, nije nemoguÊe, uprkos svim wenim laæima i promaπajima, sa sigurnoπÊu moæemo oËekivati da Êe do kraja 2011. ona prihvatiti "normalizaciju odnosa sa svim susedima" - kako zahtev za priznawem zovu briselski zvaniËnici - kao toboæe bolnu, ali neminovnu ærtvu koju treba prineti na oltaru evrointegracija.

Naravno, za sve Êe opet retroaktivno biti kriv Slobodan MiloπeviÊ.

Kakav Êe biti odnos Priπtine prema SPC? - Krajwi ciq Priπtine jeste uspostavqawe "Kosovske pravoslavne crkve " uz nalaæewe makar simboliËnog broja srpskih sveπtenika i jednog ili dva jerarha spremnih da i to progutaju u ime "opstanka" jer Êe preÊutna, ali jasna pretwa πiptarskih vlasti biti da nesaradwa povlaËi konaËni nestanak. »uÊemo tada i argument da su Grci takoe podeqeni u viπe jurisdikcija determinisanih politikom (Carigrad, Atina, Nikozija, Jerusalim), πto im ne mewa ni duhovni, ni kulturni identitet.

16

Kako bi se u tom sluËaju postavila Srpska pravoslavna crkva?

- Kako Êe se SPC postaviti zavisi u najveÊoj meri od toga da li Êe patrijarh Pavle poæiveti joπ koju godinu - u kom sluËaju ostaje status kvo, πto je trenutno najmawe zlo - ili Êe doÊi do izbora novog poglavara SPC. Ako se desi ovo drugo, veoma je moguÊe da kormilo preuzme ona struja u episkopatu za koju su proteklih meseci tako intenzivno lobirala dræavna rukovodstva Srbije i Republike Srpske. Ne treba zatvarati oËi pred Ëiwenicom da, πto se KiM tiËe, ta struja izraæava spremnost na svaki ustupak, pod izgovorom potrebe da se "spase πta se spasti moæe". Wena krajwa "fleksibilnost" ispoqena po pitawu obnove svetiwa zasniva se na stavu da je bitno da Srbi zadræe Kosovo u metafiziËkoduhovnom smislu, a fiziËki posed i politiËko ustrojstvo je svetovna, prolazna stvar.

Kakav je to pristup?

- Ovo smatram za veoma opasan pristup, koji predstavqa upravo ono πta bi srpski neprijateqi æeleli da SPC zastupa: Eto vama transcendencije i duhovnosti do mile voqe, dræite vi nebesko Kosovo Ëvrsto u okvirima nebeske Srbije, samo ne ometajte Euleks i institucije prizemne kosovske dræave, veÊ saraujte sa wima. Ta ionako su prolazne, danas jesu, a sutra (ili za 500 godina) viπe nisu! Potom bi bilo puko pitawe vremena kada bi πiptarski vlastodrπci zahtevali formalnu promenu naziva jurisdikcije, po uzoru na DedeiÊevo GG preduzeÊe na Cetiwu. Oni veÊ uveliko srpske svetiwe tretiraju kao "kosovske", u Ëemu ih podræava Zapad. Prvi korak, nedugo posle razmene ambasadora sa Beogradom negde 2012, biÊe zahtev za prekrajawem eparhija i uspostavqawem "arhiepiskopije kosovske" Ëije bi granice bile istovetne "dræavnim".

R. LonËar

Vesti, Frnkfurt,19.1.2009.

Dodatna objaπwewa dr TrifkoviÊa

Diplomatija kao farsa BuduÊi da je intervju dr Sre TrifkoviÊa iz »ikaga, uglednog politiËkog analitiËara, koji su "Vesti" objavile proπlog ponedeqka, a u kojem on prognozira da Êe Srbija zarad evrointegracija priznawe Kosova staviti na tapet 2010. godine, izazvao brojne polemike, TrifkoviÊ se javio "Vestima" sa dodatnim objaπwewima ukazujuÊi da je kquË za razumevawe predstojeÊih diplomatskih poteza na zapadnom Balkanu - u Vaπingtonu.

On kaæe da spoqnopolitiËki tim predsednika Baraka Obame, u kojem su potpredsednik Xozef Bajden, dræavni sekretar Hilari Klinton i wen

Iskra 1. mart 2009.

specijalni savetnik RiËard Holbruk, smatra da na Balkanu postoji "nedovrπen posao" koji treba da doe na vrh prioriteta SAD: "Bitne stavke tog projekta su unitarizacija BiH (uz ukidawe Republike Srpske) i ubrzawe procesa meunarodnog priznavawa Republike Kosovo, uz uspostavqawe πiptarske vlasti na severu Pokrajine", smatra TrifkoviÊ.

On ukazuje da se za to veÊ priprema medijski teren, a iz iskustva se zna "da se kasnije politiËke i zakonodavne mere mogu predvideti sa maltene matematiËkom preciznoπÊu", te da "u Vaπingtonu postoji savrπena uverenost da zvaniËni Beograd neÊe predstavqati problem ukoliko opstane sadaπwa koalicija".

"Na nastavak krotkosti Beograda ukazuje i imenovawe izvesnog (Vladimira) PetroviÊa za ambasadora u SAD. Wegova najveÊa kvalifikacija je da je prikupqao pare za kampawu Roda BlagojeviÊa za guvernera Ilinoisa. Ta referenca mu je isto tako vredna u Americi, kao πto bi mu u Srbiji vredelo hvalisawe da je bio desna ruka Jezdimira VasiqeviÊa. Posebno je pitawe kako je taj 'srpski diplomata' u prethodnoj inkarnaciji mogao da bude aktivni uËesnik u politiËkom æivotu zemqe u kojoj sada treba da zastupa Srbiju i kakav presedan to uspostavqa u meunarodnoj diplomatskoj praksi. U svakom sluËaju, ne bi bilo na odmet da se ministru JeremiÊu postavi pitawe Ëiji je g. PetroviÊ dræavqanin - i ako nije ameriËki, od kada to viπe nije", zakquËuje svoj dopis dr Sra TrifkoviÊ. ©to se Kosova tiËe, napomiwe TrifkoviÊ, "jasan signal je doπao 5. januara u zajedniËkom autorskom tekstu potpredsednika ameriËkog Instituta za mir Daniela Servera i jednog od najuticajnijih vaπingtonskih insajdera, bivπeg diplomate Mortona AbramoviËa", koji su se zaloæili da se integracija Srbije u Evropsku uniju uslovi "odgovarajuÊom politikom" Beograda prema Kosovu (tj. priznawem) i Republici Srpskoj (tj. prepuπtawem sudbini).

"Bitno je imati u vidu da su Server i AbramoviË bili i ostali vatreni pobornici promuslimanske politike na Balkanu kao sredstva sticawa poena za SAD u islamskom svetu", kaæe TrifkoviÊ podseÊajuÊi da je AbramoviË bio Ëovek od poverewa Medlin Olbrajt (inaËe uzora Hilari Klinton) i jedan od glavnih dizajnera politike SAD u BiH i na Kosovu.

Bitno je doprineo osnivawu "Meunarodne krizne grupe", u jednom trenutku "nastupajuÊi kao kreator politike (bilo kao neformalni savetnik Olbrajtove ili u svojstvu savetnika πiptarske delegacije u Rambujeu), a u drugom - kao sada u medijima - kao toboæe neutralni struËni komentator", pojaπwava TrifkoviÊ.

"Da Êe Beograd leÊi na rudu Amerikancima jasno je od kako je sadaπwa koalicija preuzela vlast.

S jedne strane pravi se Potemkinovo selo "odbrane Kosova" kroz besmislenu i politiËki bespredmetnu farsu u Generalnoj skupπtini UN, a s druge se priznaje Euleks i imenuju ambasadori (npr. Milan St. ProtiÊ) koji jedva Ëekaju da se potpiπe ugovor o priznawu sa Priπtinom, navodi TrifkoviÊ.

26.1.2009.

Iskra 1. mart 2009.

Vesti, Frankfurt

Kosovske bezbednosne... (Sa str. 15) ZnaËi, Kfor, iako institucija Ujediwenih nacija, nije imao nimalo neutralan stav kada je reË o statusu Kosmeta?

- Dakle, nema ni govora o tome da Kfor ima neutralan stav o statusu Kosmeta. Kfor, odnosno Nato, poπto je reË o Nato snagama, a ne o Kforu, podræava jasan politiËki stav koji je opredelio Kosmet kao dræavu i tu nema govora o neutralnosti.

S druge strane, priËa o tome da Êe KBS biti multietniËkog sastava jeste jedan neverovatan πamar svim nastojawima da se Kosmet preobrati u multietniËko druπtvo. Jer, ako je na Ëelu tih Kosovskih bezbed nosnih snaga Sulejman Selimi, koji ima muxahedinsko ime Sultan, potpuno je jasno pripadnicima Kfora, odnosno Ëelnicima Nato-a i zapadnih dræava koje forsiraju stvarawe ovih snaga, da se radi o Ëoveku koji je jedan od pokretaËa etniËkog ËiπÊewa na Kosmetu . Jer u strogo poverqivoj dokumentaciji Kfora, kod karakternih osobina Sulejmana Selimija, doslovno piπe da on uopπte ne veruje Srbima i da govori da sve Srbe treba oterati sa Kosmeta, tako da je nemoguÊe od jednog takvog Ëoveka oËekivati da Kosovske bezbednosne snage pretvori u multietniËke snage. Drugo, taj prvi Ëovek KBS-a je, po saznawima obaveπtajaca Kfora, okoreli kriminalac i predvodi organizovanu kriminalnu grupu u koju je ukquËio i celu svoju porodicu, koja se bavi πvercom droge, oruæja i iznudama. To sve piπe u wegovoj biografiji u Kforu. Zatim, tu piπe i da je on agent albanske obaveπtajne agencije ·I·, πto drugim reËima ukazuje da Republika Albanija, preko bivπeg Kosovskog zaπtitnog korpusa a sada Kosovskih bezbednosnih snaga, vrπi uticaj na dogaaje, a naroËito na bezbednosnu situaciju na Kosmetu.

Zatim, treba imati u vidu genezu, odnosno poreklo Kosovskih bezbednosnih snaga. Zapravo je tako teroristiËka OVK posle dolaska meunarodnih bezbednosnih snaga na Kosmetu pretvorena, legalizovana u Kosovski zaπtitni korpus, a onda je Kosovski zaπtitni korpus, po poverqivim saznawima i brojnim izveπtajima Unmik policije i Kfora, postao leglo organizovanog kriminala, terorizma, etniËki motivisanog nasiqa, etniËkog ËiπÊewa na Kosmetu i, najzad, izvoznik nasiqa i terorizma u r e g i o n , a p r e sv e g a p r e k o O s l o b o d i l a Ë k e v o j s k e P r eπ e va , Buj a no v ca i Me dve  e n a j ug c e nt r al ne Srbije i preko oslobodilaËke nacionalne armije u Makedoniju . Da nije bilo logistiËke podrπke Kosovskog zaπtitnog korpusa, ne bi bilo πiptarskih teroristiËkih formacija u Makedoniji i na jugu centralne Srbije. I ako sada ta formacija, koja je evidentno glavni uzroËnik nestabilnosti i etniËkog ËiπÊewa na Kosmetu prerasta u Kosovske bezbednosne snage, onda se ne moæe niπta drugo oËekivati ednonacionalnog nego da Êe nastaviti stvarawe tog je projekta nezavisnog Kosova koji treba samo da bude prelazni stepenik u formirawu te Velike Albanije, odnosno, kako sada zvaniËnici Republike Albanije kaæu, prirodne Albanije.

Ibarske novosti, 10.2.2009.

Podvukla - Iskra) (P

Dragan VukiÊeviÊ <www.kraljevo.com>

17

Neπto viπe istine o logoru na Sajmiπtu

KOMPLEKS KRIVICE Ciq mehanizma diskvalifikacije i stvarawa kompleksa krivice jeste da se uspostavi politiËko starateqstvo nad ærtvom Danas ne mogu, a da ne uputim pohvalu B92 utoliko pre πto sam ovu televiziju viπe puta kritikovao. ReË je o dokumentarnom filmu „Sajmiπte, istorija jednog logora”, u produkciji ove medijske kuÊe.

Logor na Starom sajmiπtu omiqeno je retoriËko mesto qudi koji sebe vole da nazivaju „drugom Srbijom”. Ono je za wih pokazateq kontinuiteta nekakvog „genocidnog duha” koji navodno postoji u Srbiji. „Srbija je bila druga zemqa u kojoj su, tokom Drugog svetskog rata, Jevreji istrebqeni”. Tako glasi optuæba koja se, tokom posledwe dve decenije, ponavqala u razliËitim kontekstima i koja je Srbiji trebalo da nametne kompleks krivice. Recimo, u Izveπtaju Helsinπkog odbora za qudska prava, za 2006. godinu, krivica za nacistiËki holokaust nad srpskim Jevrejima proπirena je na „vladu nacionalnog spasa Milana NediÊa, qotiÊevce, æandarmeriju i Specijalnu policiju, Ëiji je efikasan rad doprineo da je veÊ u avgustu 1942. godine Beograd, kao prva evropska prestonica, proglaπen za grad oËiπÊen od Jevreja (Judenrein).”

Film B92 je, meutim, poπteno pokazao ono πto je, povodom izveπtaja Helsinπkog odbora, izjavio i Jaπa Almuli: „Istraæivawa Saveza jevrejskih opπtina Jugoslavije, svedoËanstva preæivelih srpskih Jevreja, kao i dela priznatih jevrejskih istoriËara u inostranstvu -(...) svi oni govore da su jedino nemaËki okupatori odluËivali o uniπtavawu Jevreja u Srbiji i da su izvrπioci bili nemaËki organi”. I zaista, kao πto je predstavqeno u filmu, od izdavawa nareewa, preko Ëuvawa logoraπa do ubijawa u gasnoj komori, u celoj operaciji istrebqewa srpskih Jevreja uËestvovali su iskquËivo nemaËki nacisti. ©taviπe, logor se uopπte nije ni nalazio u okupiranoj Srbiji, veÊ na teritoriji koju je anektirala NDH. U „hrvatskim slikopisima” iz toga doba lepo se mogu videti brodovi sa ustaπkom πahovnicom kako patroliraju rekom, u podnoæju Saborne crkve. Utoliko je i reËenica iz najave filma „Sajmiπte je bilo najveÊi koncentracioni logor u okupiranoj Srbiji” - istorijski netaËna. Istinito bi bilo: „NajveÊi nacistiËki logor na danaπwoj teritoriji Srbije”. Ustaπki pokoqi po Sremu ili hortijevska racija 1942. u Novom Sadu odigrali su se, takoe, na danaπwoj teritoriji Srbije. Pa ipak, groteskno je reÊi da Srbija sa tim dogaajima ima veze. Baπ kao πto je groteskno nalaziti vezu izmeu „stawa qudskih prava u Srbiji 2006”, sa nacistiËkim logorom na Starom sajmiπtu 1942! »itava ova priËa je vaæna zbog razumevawa kako deluje mehanizam viktimizacije, odnosno nametawa kompleksa krivice. ReË je o tome da se

18

jedna druπtvena grupa politiËki diskvalifikuje tako πto se na wu jednostavno prenese krivica za neki zloËin ili prestup. A prenos krivice sa zloËinaca na nevine pravda se time πto su i zloËinci i nevini Ëlanovi istog kolektiviteta. Po toj logici, recimo, svi graani Srbije snose odgovornost za zloËin u Srebrenici. „U Srbiji samo kamen nije kriv”, plastiËno je ustvrdio visoki rukovodilac Helsinπkog odbora za qudska prava, prilikom jedne rasprave o Srebrenici, odræane 5. decembra 2006.

Ciq tog mehanizma diskvalifikacije i stvarawa kompleksa krivice jeste da se uspostavi politiËko starateqstvo nad ærtvom. To πto ærtva nije svesna svoje krivice i neæeli da je prihvati za manipulatora je samo dokaz wene politiËke maloletnosti. Zato ærtvu i treba staviti pod kontrolu „svesnih snaga”. ©taviπe, Ëak i ako ærtva preuzme izvesnu odgovornost za ono πto nije uËinila i izvini se „u ime kolektiva”, to prihvatawe i izviwewe ocewuju se kao „dato sa zakaπwewem”, „nevoqno”, „neiskreno”. I mehanizam komesarskog isleivawa neËije svesti i komesarske uprave nad neËijim æivotom se nastavqa.

Ovaj mehanizam se bezobzirno koristi Ëak i u polemikama u novinama. Kad god se, ovih dana, recimo, nekom ne svidi neπto u pisawu novina koje upravo Ëitate, on odmah potegne „dræawe `Politike` u devedesetim”! Nije vaæno da li je neπto napisano taËno ili ne, argumentovano ili ne. Nije vaæno ni πto su u „Politiku”, u meuvremenu, doπli novi novinari, novi saradnici i novi urednici. Nije vaæno ni to da Ëak ni veÊina novinara iz ondaπwe „Politike” ne moæe snositi krivicu za greπke tadaπweg uredniπtva. Vaæno je samo „natrqati nos” oponentu „zbog devedesetih” i onda ga jednostavno diskvalifikovati kao, „nama tuu snagu” (ili kao bar „nedovoqno budnog”).

To ne znaËi, naravno, da na Srbiji (ili „Politici”) nikada nije bilo, ili i sada nema, krivice. Ali, ovo πirewe apsolutne krivice na sve i svakoga zaista je izgubilo svaki smisao. Osim - ako se ne æeli uspostavqawe kaste ideoloπkih Ëuvara, kaste rentijera koji æive od kaæwavawa tuih krivica (stvarnih ili pripisanih). Poπteni film B92 o Starom sajmiπtu pokazuje da je krug qudi sa takvim, kastinskim ambicijama, sreÊom, sve uæi. Demokratija ne podrazumeva sistematsko stvarawe kompleksa kolektivne krivice. U woj su qudi u potrazi za istinom, jer hoÊe da razlikuju krivce i nevine. A ovaj film B92 je dobar naËin da do te razlikujuÊe istine Srbija πto pre stigne.

Politika, 5.2.2009.

Slobodan AntoniÊ politiËki analitiËar

Iskra 1. mart 2009.

Razgovor sa mr Sranom CvetkoviÊem o represiji u Srbiji 1944-1953.

SRBIJA PRE∆UTKUJE GENOCID KOMUNISTA O tome da se vlast posle Drugog svetskog rata obraËunavala sa politiËkim neistomiπqenicima, a zatim i sa neposluπnima u sopstvenim redovima, odavno se veÊ javno govori. Ali, prave razmere te masovne tragedije u kojoj su uglavnom Srbi istrebqivali Srbe, sagledavaju se tek odnedavno, poπto je mr Sran CvetkoviÊ, istraæivaË saradnik Instituta za savremenu istoriju u Beogradu, izdao kwigu „Izmeu srpa i ËekiÊa - Represija u Srbiji od 1944. do 1953.” Iz we se oËito vidi da, ni danas, 65 godina od kako su komunisti naËinili pravi pokoq nad neistomiπqenicima na celoj teritoriji dræave, nema odgovora na osnovna pitawa: koliko je qudi stradalo samo zbog drugaËijeg miπqewa, kako su i kada likvidirani, i najvaænije, ko je osmislio, a ko realizovao, tako pakleni plan termidora...

*Vi ste prvi istoriËar koji se sistematski bavi problemom represije u Srbiji posle Drugog svetskog rata. ©ta ste posle petogodiπweg prouËavawe zvaniËnih dokumenata i svedoËanstva preæivelih utvrdili?

- KoristeÊi svu dostupnu dokumentaciju, izvukao sam zakquËak koji se mogao i oËekivati.

Nije bilo grupe ili druπtvenog sloja u kome nije bilo ærtava represije, hapπenih i likvidiranih qudi. NajdrastiËnija je svakako bila pogoena politiËka elita, ali niπta mawe brojne nisu bile ni Ëistke poslenika u kulturi, obrazovawu, medijima, naravno, industrijalaca i kapitalista bez Ëije likvidacije nikada ne bi moglo doÊi do novog socijalno - ekonomskog ureewa po komunistiËkoj ideologiji. * U kwizi „Izmeu srpa i ËekiÊa” naglaπavate da taËan broj ærtava surovog razraËunavawa vlasti sa neistomiπqenicima nije moguÊe utvrditi jer za mnoge sluËajeve dokumentacija nikada nije ni postojala. Da li se bar moæe zakquËiti kako je ona organizovana?

- Ta represija je bila cikliËnog karaktera i odvijala se u talasima. Po ulasku partizanskih jedinica u gradove, po veÊ naËiwenim spiskovima i na osnovu dojava, hapπeni su qudi i formirani su zatvori. U prvo vreme dok nije stigla direktiva Aleksandra RankoviÊa, qudi su streqani bez suda a presude su im kasnije pisane. Kao i svaka revolucija i ova je imala tri etape. Vlast se sa dræavnim neprijateqima razraËunavala u talasima.

Prvo sa politiËkim partijama i liderima koji su bili van fronta 1944. pa su razbijawem i fuzionisawem uniπtavali stranke bliske po politiËkom opredeqewu, a u treÊem krugu Ëistili su sopstvene redove. Dakle, stvaraju koaliciju, Ëiste unutar koalicije i prave monolitnu strukturu, da bi na se na kraju reπili i svog "kukoqa" tj. eliminiπu saputnike revolucije. Ali, vlast se nije razraËunavala samo sa politiËarima, veÊ i sa Ëinovnici-

Iskra 1. mart 2009.

ma. »ak su i ministri u nepolitiËkim ministarstvima - za poqoprivredu ili socijalnu politiku bili streqani!

* Kako su qudi tada, uopπte saznavali da su im roaci ili komπije ubijani ili na robiji?

- Neki nikada nisu saznali, roaci su im odvoeni bez ikakvog objaπwewa ili kasnijeg obrazloæewa, a ponekad su partizani hapsili i streqali, a spiskove sa imenima su kaËili po banderama kao da su osueni u legalnom postupku.

Kasnije posle 1945, procesi su bili javni, a presude su objavqivane po novinama i davana su saopπtewa o „narodnim neprijateqima”. * Postoje li pisani tragovi o nalogodavcima, i da li se iz wih moæe zakquËiti ko je poimenice smislio tako kravav plan za promenu dræavnog ureewa?

- Nalogodavci su na poËetku bili svi partizani zaduæeni da sprovode plan Odeqewa za zaπtitu naroda (OZN-a) koje je zvaniËno osnovano 13. maja 1944. u Drvaru, dekretom Josipa Broza Tita. Za naËelnika je postavqen Ëlan Centralnog Komiteta Saveza Komunista (CK SK) i Vrhovnog πtaba Aleksandar RankoviÊ, a za wegovog zamenika Svetislav StefanoviÊ ∆eÊa. * OZN-a je organizovana po uzoru na sliËne sluæbe za ËiπÊewe neistomiπqenika koje je u Sovjetskom Savezu sprovodio Staqin?

- Partizanima su vrlo znaËajne bile instrukcije sovjetskog savetnika, pukovnika Timofejeva, koji im je prezentovao iskustvo sovjetske sluæbe NKVDa. Ubrzo, 18. maja 1944. izdato je Uputstvo o zadacima OZN-e kao o „maËu revolucije” za suprotstavqawe i spoqnim i unutraπwim neprijateqima. Prvo je stvorena OZN-a za Hrvatsku, pa za Bosnu i Hercegovinu, a OZN-a za Srbiju je nastala na Visu juna 1944. i na wenom Ëelu je bio Slobodan PeneziÊ Krcun, koji je do kraja 1944. uspeo da premreæi celu Srbiju organima OZN-e. Beograd je kao vaæan centar imao samostalno odeqewe, osnovano 16. oktobra 1944. koje je 1948. potËiweno OZN-i Jugoslavije, kao uostalom i republiËke. A celom saveznom OZN-om rukovodio je Aleksandar RankoviÊ Leka, i bio je direktno odgovoran Titu kao Ëelnom Ëoveku Ministarstva odbrane i predsedniku vlade tada DFJ. Tek 1. januara 1948. OZN-a, preimenovana u Upravu dræavne bezbednosti, (UDB-a), uπla je u sastav MUP-a Jugoslavije, odnosno Srbije. * Kako je funkcionisala OZN-a u Srbiji?

- U prvo vreme, u Srbiji je bilo 86 sreskih poverenika, 15 okruænih odeqewa, a na vrhu su se nalazila Ëetiri odseka OZN-e, za obaveπtajni, kontraobaveπtajni rad, za pozadinu, i πiroka mreæa agenata, informatora i rezidenata na

19

Srbija preÊutkuje... terenu, kadrovi paæqivo izabrani od boraca i meu beskompromisnim komunistima. Oni su iπli na πkolovawe u Moskvu, uËili od NKVD-a, ali su Sovjeti bili i u odeqewima OZN-e, koji su bili nadleæni za belogardejske zarobqenike i sovjetske graane koji su posle Oktobarske revolucije, pobegli pred terorom Staqina i zatekli se u Beogradu. Sediπte RankoviÊeve, savezne OZN-e u prestonici Jugoslavije bilo je na ObiliÊevom vencu u zgradi PRIZAD-a, a kasnije u zgradi Beograd na danaπwem trgu Nikole PaπiÊa. OZN-a za Srbiju je bila smeπtena u zgradi bioskopa Beograd, pa potom u Knegiwe Qubice (Zmaj Jovina 21), a glavni zatvor se nalazio u GlavwaËi, na mestu danaπweg Prirodno matematiËkog fakulteta. Agenti su saraivali na zajedniËkom ciqu iskorewivawa „neprijateqa” i to po sovjetskom metodu „pokrivawa”: na 10 graana po jedan poverenik!

*Graanstvo nije znalo ko su poverenici OZN-e, oni su bili u civilu i πpijunirali obiËan svet?

- Da, i to svuda. U ministarstvima, preduzeÊima, πkolama. »lanovi KP Jugoslavije (KPJ), dobili su ulogu denuncijanata, a u velikim gradovima sistem πpijunaæe i kontrole, bio je tako raπiren da je svaka zgrada imala nastojnika πpijuna. Nastojnici zgrada su imali zadatak da za OZN-u kontroliπu stanare i posetioce i sarauju sa agentima zaduæenim za wihovu ulicu! O sumwivim licima voeni su dosijei, koji su, opet po sovjetskom modelu bili kategorizovani u „protivnike vlasti” A, B, C, D ili E. * Kad bi komπija-agent prijavio komπiju kao protivnika vlasti, da li je neko proveravao podatke, ili je motiv da se neko nae u zatvoru, ili bude streqan, mogla biti i qubomora, liËna mræwa i bezrazloæna osvetoqubivost?

- Teπko da je iko proveravao Ëiwenice, posebno neposredno po zavrπetku rata. »im je neko æigosan, ili je u wega uperen prst, odvoen je pred streqaËki vod. Kasnije je OZN-a navodno vodila istraæni postupak, a na sudu su najkompetentnija bila priznawa data u istrazi, iako su ona uglavnom izvlaËena torturom. * Kad je OZN-a prestala sa besomuËnim ubijawem i hapπewem i koliko-toliko pokuπavala da Ëiwenicama opravda represiju?

- Represija se u Srbiji institucionalizuje preko vojnih sudova i sudova Ëasti veÊ od februara 1945, a joπ viπe, po okonËawu rata u Jugoslaviji i posle izbora i donoπewa prvog Ustava nove Jugoslavije, 13. maja 1946. Tada je reorganizovan i izdvojen Drugi odsek koji je nazvan Uprava dræavne bezbednosti, odnosno UDB-A. Iz OZN-e je tada izdvojen i TreÊi odsek, i on je pretvoren u Kontraobaveπtajnu sluæbu Jugoslovenske Armije (KOS), koja postaje samostalna sluæba Vojske, sa zadatkom da zaπtiti Armiju od delovawa spoqneg i unutraπweg neprijateqa. I tada se nastavqa sa podmetawima i represijama, ali u daleko mawem broju. Primera radi, viπe nije

20

bilo depeπa poput jednog lokalnog izveπtaja saËuvanog u Hrvatskoj. Wega je poslao Aleksandar RankoviÊ, 15. maj 1944. po osloboewu Zagreba.

Decidirano piπe: „rad OZN-e u Zagrebu je nezadovoqavajuÊi, za deset dana streqali ste samo 200 bandita. Iznenauje nas ova neodluËnost ËiπÊewa Zagreba od zlikovaca. Radite suprotno od naπih direktiva da sve radite brzo i efikasno i sve svrπite u prvim danima”. * To nareewe pokazuje da se komunistiËki reæim posle Drugog svetskog rata, svojski trudio da pre ustoliËewa sudova i drugih graanskih institucija, likvidira πto viπe onih koji su bili smetwa komunistiËkoj ideologiji?

- Verovatno su se opravdano bojali da bi masovno izvoewe qudi pred sudove, uzburkalo πiroke mase pa su se bojali uliËnih nemira i nekog puËa, i naravno povratka kraqevske vlade iz emigracije. Koristili su tu ratnu atmosferu straha za ideoloπke Ëistke i politiËke progone.

* Da li ste iz obimne dokumentacije koju ste videli mogli da naslutite po kom su kriterijumu komunisti istrebqivali svoje sunarodnike, i jesu li wihovi ideoloπki ciqevi bili najvaæniji?

- »ini se da su se vodili podelom qudi po socijalnim kriterijumima. Pre svega su æeleli da se otarase pripadnika buræoaskog sloja, industrijalaca i trgovaca. Potom su im smetali sveπtenici, pa intelektualci, profesori univerziteta.

Likvidarali su primera radi, Iliju PræiÊa i Branka PopoviÊa kome su nakaËili zloËin da je cinkario studente komuniste i potpisao apel 1941. godine, iako to nije uradio. Ali, prva taËka u wegovoj optuænici bila je da je on bio protivnik Narodnog oslobodilaËkog pokreta. SliËno je stradao i Radenko StankoviÊ, uhapπen i osuen na 20 godina, u meuvremenu se razboleo i umro. On je bio ugledni doktor medicine, Ëak i svetski priznat. Gligorije BoæoviÊ se na jednoj sahrani istrËao, kritikovao Narodno oslobodilaËki pokret i wegove Ëelnike pa je odmah, 5. januara streqan. *Partizani su pobili i umetniËku elitu Srbije smatrajuÊi da se ni oni neÊe uklopiti u novi socijalistiËki miqe?

- O tome moæda najboqe svedoËi dokument u kojem je Milan TreπwiÊ, naËelnik OZN-e, opisao na koji se naËin oslobaao politiËkih i klasnih neprijateqa. Raportirao je da je samo u 12. kvartu na Dediwu, likvidirao oko 800 - 900 qudi za dva - tri meseca krajem 1944. godine. Stradalo je i mnogo glumaca, a najpoznatiji su svakako Jovan TaniÊ i Alkesandar CvetkoviÊ. Mawe je poznato da su u amaterskom pozoriπtu na »ukarici, u kojem je igrao i Milan SrdoË, partizani streqali wih 14oro. SrdoË je preæiveo jer je bio meu onim sreÊnicima koje su partizani umesto na streqawe, krajem 1944. slali na Sremski front da se u jedinicama Jugoslovenske armije bore protiv nemaËke vojske koja se povlaËila sa Balkana, i ustaπa koje su im pomagale. Hapπeno je joπ mnogo umetnika, ali wih je, bar kako je pisala Olga SpiridinoviÊ, od streqawa spasio Milovan –ilas, poπto su nekoliko nedeqa proveli u zatvoru.

Iskra 1. mart 2009.

- Ti koji su se spasili, poput Æanke StokiÊ, kasnije su izvoeni pred Sud Ëasti, koji je doduπe bio institucija kratkog daha zamiπqen da se javno, moralno na stub srama stave oni koji su saraivali s Nemcima ili su æeleli kapitalizam i Kraqa.

* Ipak, OZN-a je streqala i „obiËne” qude.

Po kom su principu oni birani za odstrel? Da li je OZN-a imala douπnike i po esnafima?

- Da. I oni su uglavnom bili plaÊeni ili su im obeÊavane funkcije posle formirawa novih institucija. Cinkarili su dakle prijateqe i kolege i iz karijeristiËkih, a ne samo liËnih pobuda. * Da li je neko od tih karijeristiËkih douπnika kasnije dobio zasluæenu nagradu, doπao na visoku partijsku funkciju za koju je zaloæio glavu svog komπije ili kolege?

- Naravno da nije. Na kraju su dobijali birokratska mesta u lokalnim organizacijama partije, foteqice direktora pozoriπta, medijskih kuÊa ili raznih zavoda. Oni nisu znali da su komunisti joπ tokom rata podelili sve foteqe i rukovodeÊa mesta i da su samo zahvaqujuÊi tom Ëvrstom dogovoru uspeli da se odræe na vlasti.

NajveÊi argument za „fotequ” u toj Prvoj ligi bile su Partizanske spomenice. * Kasnije, kad su douπnici dobijali sitne nagrade, rodbina cinkarenih i ubijenih, retroaktivno je dobijala optuænice i presude. Kakva su im dela stavqana na teret?

- Optuænice su bile πture i neprecizne - s kvalifikacijama dela poput: narodni neprijateq, protivi se narodnooslobodilaËkom pokretu, organizovawe protiv druπtvenog ureewa, organizovawe grupe za prevrat... * Za tu vrstu rugawa pravnom sistemu nikada niko, do danas, nije odgovorao. Zaπto?

- Poπto se odvojio od Infombiroa i Staqina, Tito je morao, da bi izgladio odnose sa Amerikom, da se oslobodi starih grehova partizana. Tako je krajem pedesetih poËelo prikrivawe svih represija izvrπenih do 1954. U ciqu πto struËnije i efikasnije revizije dokumentacije u svim republiËkim sekretarijatima za unutraπwe poslove i u SSUP posle pada RankoviÊa 1966. formirane su komisije sa zadatkom da organizuju radne grupe sastavqene od aktivnih i penzionisanih radnika UDB-e koje bi obavile uniπtavawe, dok je u saveznom SUP-u jedno vreme ovaj posao obavqala posebna jedinica. Do kraja 1966. izvrπena je gruba klasifikacija i veÊina dokumenata je odabrana za uniπtavawe. Prilikom revizije materijal je podeqen u tri osnovne grupe: materijal koji ostaje u posedu SDB, materijal za predaju sluæbi javne bezbednosti, vojnim sluæbama ili nauËnim i drugim institucijama i konaËno materijal za uniπtewe. To se moæe pouzdano tvrditi jer su na Brionskom plenumu 1966. godine, osuene i zloupotreba UDB-e i vanzakonsko delovawe OZN-e od 1944. *Da li se zna koliko je dokaza o represiji spaqeno sredinom πezdesetih godina?

Iskra 1. mart 2009.

- Postoji podatak da je do kraja 1968. od ukupno 2.754.923 dosijea, koliko ih se 1. jula 1966. nalazilo u dokumentaciji Sluæbe dræavne bezbednosti (SDB), spaqeno Ëak 2.141.155. Wih 153.598 ustupqeno je Sluæbi javne bezbedosti, Sluæbi bezbednosti JNA, nauËnim institutima i arhivima. Samo je 460.170 dosijea zadræano u dokumentaciji SDB.

*U kojim su republikama SFR Jugoslavije bili najaæurniji u uniπtavawu dokaza o nezakonitim represijama i genocidu?

- Procentualno, najviπe uniπtenih ili predatih dosijea bilo je u saveznom SDB Ëija je arhiva gotovo u potpunosti likvidirana. Umawena je za viπe od 95 odsto, ostavπi od 364 sa svega 17 hiqada dosijea. U SDB Hrvatske arhiva je smawena za oko 87 odsto, od 826 fond se sveo na 102 hiqade, u SDB Slovenije za oko 86 odsto, u SDB Makedonije oko 85 odsto, a u SDB Srbije oko 82 odsto. Od toga na Kosovu svega 52 odsto. Najviπe je dokumenata saËuvano u SDB Bosni i Hercegovini 77 odsto i u SDB Crne Gore gde je uniπteno 73 odsto Arhivskog fonda. * Na sreÊu, bilo je pojedinaca koji su znali da je spaqivane joπ jedan, novi zloËin, posle prvobitnog?

- Da. U Hrvatskoj i Sloveniji, pojedinci su mnogo toga spasili pa je, primera radi, nedavno, u Zagrebu, Ëak i publikovano 116 dokumenata OZN-e.

U kwizi „Dokumenti-partizanska i komunistiËka represija i zloËini u Hrvatskoj 1944-1946”, grupa hrvatskih istoriËara i arhivista, u potpunosti rasvetqavaju mehanizam i intenzitet dræavnopartijske represije u tom periodu.

- U Sloveniji se u ceo posao ukquËila dræava, osnivawem komisija i ukquËivawem jednog odeqewa ministarstva unutraπwih poslova u istraæivawe zloËina posle Drugog svetskog rata.

Obeleæene su grobnice, obavqene izvesne eshumacije, delimiËno popisane ærtve, pa Ëak i pokrenut postupak protiv pojedinih aktera, poput sluËaja Mitje RibiËiËa.

- »uvawu grae doprineli su i pojedini politiËari ili radnici i funkcioneri SDB, iz sasvim liËnih razloga, verovatno shvatajuÊi istorijski znaËaj grae. Najboqi primeri za to su zaostavπtina Edvarda Kardeqa, Titovog „kadrovika” iz Slovenije ili Dragana VitomiroviÊa, agenta UDB-e koji je kasnije postao novinar i mnoge spaπene dokumente obelodanio u vaπoj Reviji 92, i kasnije u wegovoj TimoËkoj krimi reviji. * Mislite li da je istorija izgubila veliki deo istine zbog spaqivawa dosijea?

- Za istoriËare je svaki dokument dragocen.

Posebno nam je stalo do onog dela dokumentacije koja govori o zloupotrebama Sluæbe, koji su bili predmet osude na Brionskom plenumu. On bi bio od neprocewive koristi srpskoj istoriografiji, i doprineo da se jasnije sagledaju metodi rada i instrumenti Sluæbe, ali i politiËki i druπtveni procesi u Jugoslaviji. Posebno obim i naËin krπewa qudskih prava. * Da li je moguÊe bar popisati i moralno rehabilitovati sve one bezrazloæno stradale?

21

Srbija preÊutkuje...

- Da, ali to se moæe desiti tek poπto se za nauËnike otvori arhiv Dræavne bezbednosti.

ZnaËajan deo materijala nalazi se zatvoren i u Arhivu Srbije, gde kaæu da je potrebna politiËka uredba ili zakon da bi se graa, koja tamo stoji veÊ tri godine, obelodanila. Centar za kritiËko miπqewe Instituta za savremenu istoriju nedavno je pokrenuo apel, koji je potpisalo pedesetak istoriËara i publicista, kojim traæe da se dræavni arhivi πto pre otvore.

* ©ta je najveÊi problem za istraæivawe ove, u Srbiji oËigledno, joπ tabu teme?

- Pored nedostupnih relevantnih policijskih i bezbednosnih arhiva, tu je i premalo voqe da se podaci o brutalnosti i intenzitetu represije u ono vreme, registruju i alternativnim putevima, kao πto su svedoËewa, ankete, memoaristika, dostupni arhivski fondovi, graa Kaznenopopravnih domova. A, sve je to neminovno da se jasno sagledaju mehanizmi dræavno-partijskog terora i za precizniju kvantifikaciju. Za to je potrebna podrπka dræave, i zakonska i organizaciono-tehniËka, barem u procesu pribliænog utvrivawa broja ærtava, kako je to, primera radi, veÊ bezmalo zavrπeno u veÊini istoËnoevropskih zemaqa sa komunistiËkim nasleem. * Tragedije onih Ëija su dokumenta spaqena, dræava bi moæda mogla da obelodani nekom akcijom, poput one o popisivawu nacionalizovane imovine?

- To bi svakako bio jedini naËin da se napokon sazna taËan broj ærtava represije komunista do sredine pedesetih, posebno onih stradalih neposredno po zavrπetku Drugog svetskog rata.

Wihovom rehabilitacijom bilo bi dokazano da je Srbija zaista postala pravna dræava. * Bilo je i onih koji su igrom sudbine izbegli streqawe?

- "SreÊnici" koji bi izbegli streqaËki vod, nagraivani su uglavnom odlaskom na Sremski front, gde su, imali πansu da preæive. Ali mnogo ih se tiskalo po zatvorima. U Srbiji, oni su bili pretesni da prime sve koji su bili osueni da ko zna zbog Ëega robijaju. Primera radi, u Zabeli, koja je pre Drugog svetskog rata imala mesta za oko 500 zatvorenika, od 1945. do 1951. godine, smeπtano je i stostruko viπe. Za tih πest godina kroz Zabelu je proπlo 42.000 zatvorenika. Bili su i u isturenim objektima, jer unutra nisu mogli svi da stanu. U mirno vreme, u Êelijama je bilo po troje, Ëetvoro qudi. Imali su pravo da piπi, puπe, πetaju...

- SliËno je bilo i u Sremskoj Mitrovici.

Posle rata u Êelijama tog zatvora, u kojima je ranije bilo po 15 zatvorenika, boravilo je i po 206.

Imali su sobnog stareπinu koji je crtao kredom 60 centimerata sa dva metra, koliko je pripadalo svakom utamniËenom kada legne da spava. SliËno opisuju i golootoËani. Borislav PekiÊ svedoËi da su mu kasnije πirinu sa 60 smawili na 52 centimetra. Za narednih pola veka kroz srpske zatvore proπlo je isto qudi koliko i za tih πest godina.

Tada je godiπwe u Êelije stizalo 6.000 do 9.000

22

novih zatovrenika, a kasnije je taj broj "pao" na 500 do 1.000 qudi. * Postoje li neke zbirne procene o zatvorenicima tog perioda golgote?

- Procene su da je u posleratnom periodu, do 1953. godine, kroz zatvore proπlo oko 200.000 qudi, mada bi taj broj mogao da bude i mnogo veÊi, poπto su mnogi hapπeni bez ikakvih pismenih odluka. ZvaniËno cirkuliπe podatak da je od wih, oko 65.000 qudi ubijeno, a da su polovinu Ëinili Maari i Nemci u Vojvodini, koji su isto tako ubijani bez milosti. Ipak, kad bi dræava danas organizovala graane da prijavquju, u to vreme nestale i stradale Ëlanove svoje porodice, mnogi misle, da bi taj broj bio skoro udvostruËen.

* Vi ste obraivali i podatke o likvidaciji ratnih zarobqenika?

- Da, u objavqenim dokumentima nalaze se i podaci o broju logorisanih i streqanih Nemaca, kao i aktivista kvislinπkih formacija. Navodi se da je do kraja 1945. godine, u logorima bilo 117.485 Nemaca, nelogorisanih 12.895, ukupno 130.380. Od toga je preko 83.000 æena i dece. Samo u Vojvodini je bilo 105.000 logorisanih i 6.000 nelogorisanih, ukupno 111.740 Nemaca. Jedan dokument govori o 114.415 zarobqenih domaÊih kvislinga u nemaËkim i drugim formacijama. Prema drugim izveπtajima do polovine 1945. kroz zatvore OZN-e u Vojvodini ukupno je proπlo 5.025 osoba. Tajna sluæba je na teritoriji Vojvodine streqala 9.668 lica i to 6.763 Nemca i 1.776 Maara, od toga u Sremu preko 1.000, wih 985 van i 108 iz zatvora.

SUMANUTO - Smrtna kazna nema efekta *©ta je komuniste nateralo da obustave teror i ko se usudio da prvi kaæe: „dosta!”

- Zanimqivo je da se joπ krajem novembra 1944. pomiwe direktiva po kojoj „OZN-a nema ovlaπÊewa da vrπi likvidacije bez suda, osim naroËitih izuzetaka”. Meutim, likvidacije su nastavqene, pa je Stevo KrajaËiÊ na sastanku naËelnika i rukovodstva krajem jula 1945. ponovo upozorio: „Drugovi, prestanite konaËno s likvidacijom! Ne zato πto ja æalim neprijateqa, ja ne æalim ni moga oca, nego zato πto se u narodu kuje, ruje. Mi moramo nastojati da naemo nov naËin sa kojim Êemo iste neprijateqe odstraniti. Mi sada imamo vojne sudove i sud nacionalne Ëasti.” »ini mi se da se zaustavqawe likvidacija bez suewa objaπwava, ne Ëiwenicom da je to zloËin ili razlozima humanosti, veÊ uznemirenoπÊu u narodu i usko partijskim interesima. Indikativno je da je i Milovan –ilas u svojim memoarima sliËno upozorewe stavio u usta samog Tita koji je navodno u jesen 1945. na Politbirou KPJ uzviknuo: „Prestanite veÊ jednom s tim likvidacijama, smrtna kazna nema viπe efekta!”. Ne ulazeÊi u istinitost ovih navoda, tek od druge polovine 1945. likvidacije bez suda polako postaju retkost, a dræavno-partijska represija se uglavnom institucionalizuje.

Revija 92, 2.2.2009. <www.revija92.rs> Kraj u sledeÊem broju) (K

Jasna JojiÊ

Iskra 1. mart 2009.

Iz partije u ambasadore

KAKO SRBIJA BIRA SVOJE PREDSTAVNIKE U INOSTRANSTVU Jedini kriterijum za imenovawe srpskih diplomata je da su stranaËki podobni, bez obzira na wihovo obrazovawe, pa Ëak i poznavawe stranih jezika Imenovawe srpskih ambasadora u inostranstvu joπ je pod velikim uticajem politiËkih snaga u zemqi, zbog Ëega uopπte ne moæe da doe do izraæaja profesionalna diplomatija jer se i daqe dogaa da zemqu u inostranstvu predstavqaju qudi koji nikada nisu imali kontakata sa inostranim poslovima, a javnost uglavnom nema nikakav uvid u rezultate rada onih diplomatskih predstavnika koji su opozvani i vraÊeni u domovinu.

Iako su predsednik Boris TadiÊ i ministar spoqnih poslova Vuk JeremiÊ nagovestili da Êe nastojati da se diplomatski redovi oËiste od neprofesionalnog kadra, srpska diplomatija je ostala podreena politiËkom i stranaËkom uticaju, a JeremiÊ je delegirao, kako se spekuliπe, "svoje qude", mlade i ambiciozne, koji kao da su roeni u Ministarstvu spoqnih poslova - jer im je to jedini posao dosad.

Duπan LaziÊ iz Foruma za meunarodne odnose upozorava na opasnost kada se strankama prepusti kadrovska politika u toj oblasti.

Ukazom Borisa TadiÊa opozvani su Ivan VujaËiÊ ambasador u SAD za Ëije mesto je predloæen Vladimir PetroviÊ, zatim Pavle JevremoviÊ, πef misije Srbije pri UN, koga Êe zameniti Feodor StarËeviÊ, Slaana Prica, πefica misije pri Savetu Evrope u Strazburu, na Ëije mesto je nedavno postavqena Dragana FilipoviÊ.

Opozvani su takoe Dragan MarπiÊanin, ambasador u ©vajcarskoj, koga Êe zameniti Milan St. ProtiÊ, zatim Ogwen PribiÊeviÊ, ambasador u NemaËkoj na Ëije mesto je imenovan Ivo ViskoviÊ.

Opozvani su i Qiqana BaÊeviÊ, ambasadorka u GrËkoj, Jovan MariÊ, ambasador u JuænoafriËkoj Republici, Milivoje GliπiÊ, ambasador u Australiji.

Takoe je opozvan ambasador u Izraelu Miodrag Isakov, πef diplomatskog predstavniπtva u Tunisu Milorad JovanoviÊ, ambasador u Rumuniji Duπan CrnogorËeviÊ i ambasador u Maroku Mehmed BeÊoviÊ. Opozvani su i Dobrivoje KaÊanski, ambasador u Angoli, Radoslav StojanoviÊ, predstavnik diplomatsko-konzularnog predstavniπtva u Holandiji, i Gordana AniËiÊ, ambasadorka u Siriji.

- Osnovna opasnost koja je pokazana u prethodnim godinama je da se diplomatska sluæba u velikoj meri potËini partijskim interesima i potrebama, i da onda dolaze qudi koji ni po svom

Iskra 1. mart 2009.

osnovnom obrazovawu, ni svojim kvalitetima qudskim, psihiËkim i drugim, ni po svojim znawima i veπtinama, ne odgovaraju - upozorava LaziÊ.

TadiÊ je opozvao ambasadore kojima je istekao mandat, a u zemqu Êe se, izmeu ostalih vratiti i Dragan MarπiÊanin iz ©vajcarske i Miodrag Isakov iz Izraela, koji su imali viπe iskustva u unutraπwoj politici nego u diplomatiji. Æivadin JovanoviÊ nekadaπwi ministar inostranih poslova SRJ od 1998. do 2000, kaæe da je posledwih osam godina opadao profesionalizam i jaËao stranaËki uticaj u srpskoj diplomatiji.

- Da bi jaËao profesionalizam potrebno je utvrditi strategiju spoqne politike i obelodaniti kriterijume za izbor ambasadora i generalnih konzula. Postavqawem ambasadora koji nisu prave diplomate, Srbija πaqe poruke da je neozbiqna dræava. U ambasadama gde nema vaqanih diplomata vlada rasulo. ©teta je πto se Srbija slabim kadrovskim reπewima odriËe svih rezultata koje diplomatija moæe da postigne - kaæe JovanoviÊ.

Iako ambasadori redovno podnose izveπtaje o svom radu Ministarstvu spoqnih poslova, javnost u Srbiji nikada nije imala transparentan uvid u rezultate i uspeπnost naπih diplomatskih predstavnika. Od nedavno je uvedena praksa da novi ambasadori pred odlazak u inostranstvo podnose izveπtaj skupπtinskom Odboru za inostrane poslove o ciqevima svoje misije, ali se nikada nije desilo da se neki opozvan ambasador pojavi u parlamentu da kaæe πta je uspeo da ostvari.

- Mora se uvesti obaveza da Odbor sasluπava kandidate za ambasadore pre wihovog odlaska, kao i po okonËawu wihove misije. Neki politiËar moæe biti dobar za pojedinu stranku u Srbiji, ali zato moæe naneti veliku πtetu dræavi u inostranstvu ako se nagradi ambasadorskim mestom - naglaπava JovanoviÊ.

S obzirom na to da javnost nema sliku o naËinu na koji se ambasadori πaqu u inostranstvo, na osnovu kojih kriterijuma se oni imenuju, niti uvid u bilans wihovog rada, mediji sve ËeπÊe piπu o ispadima, aferama i skandalima srpskih diplomata.

Jedan od najpoznatijih skandala vezuje se za novog ambasadora Srbije u ©vajcarskoj Milana St. ProtiÊa, koji je kao ambasador u Vaπingtonu u bermudama je doËekivao predstavnike diplomatskog kora, a smewen je jer je doveo sveπtenika

23

Kako Srbija bira... da osveπta ambasadu.

Prema pisawima beogradske πtampe o aktuelnom ministru spoqnih poslova Vuku JeremiÊu meu stranim diplomatama vlada miπqewe da "mnogo voli da priËa, dræi lekcije i da ne mogu da dou do reËi od wega". Zamera mu se πto priËa ameriËki engleski i to veoma brzo i da neki imaju problem da ga isprate i razumeju.

Bivπem ministru inostranih poslova Vuku DraπkoviÊu prebacivano je da diplomatska mesta uglavnom delio Ëlanovima svoje stranke i liËnim prijateqima. Jedan od ispada bilo je imenovawe Slobodana VukËeviÊa, sin visokog funkcionera SPO-a Vojislava VukËeviÊa za ambasadora u Turskoj. S obzirom da je mladi VukËeviÊ bio neiskusan diplomata, Turci su tri meseca izbegavali da daju agreman, odnosno saglasnost, smatrajuÊi to kao neozbiqan potez Srbije. DraπkoviÊ bio je na udaru javnosti i kada je za ambasadora u Siriji postavqena Gordana AniËiÊ, navodno liËni lekar Danice DraπkoviÊ.

U vreme πefa diplomatije Gorana SvilanoviÊa priËalo se da je Vesna PeπiÊ insistirala da predstavqa Srbiju u Meksiku "iz privatno-qubavnih razloga" poπto je imala deËka iz Dominikanske Republike, koji se u Sredwoj Americi bavio trgovinom kafe.

Vaqa podsetiti i na Ëuvenu izjavu bivπeg ambasadora na Kipru, pisca Svetislava Basare, koji je odlazak na tu duænost shvatio kao moguÊnost da "u miru, bez naprezawa i obaveza, napiπe kwigu". A kao ambasador u Tursku svojevremeno je poslat Vladimir ∆urguz, koji je u radnoj biografiji naveo da od stranih jezika govori makedonski i srpski.(ANTIC.org-SNN<miroslav@antic.org>, 5.2.2009).

Gorwem treba dodati TadiÊ - JeremiÊ „skandale” sa imenovawem srpskih ambasadora u Kanadi i SAD.

SU»AJ QIQANE SMAJLOVI∆ NESU–ENE AMBASADORKE U KANADI Evo πta je o tome rekla sama gospoa SmajloviÊ beogradskom dnevniku „Danas”: „Za ambasadora Srbije u Kanadi zvaniËno sam imenovana na sednici Vlade Srbije joπ u novembru proπle godine. Tu dræavnu tajnu objavili su domaÊi mediji, a Ministrastvo spoqnih poslova me je posle toga obavestilo da je za mene u Otavi formalno zatraæen agreman.

SmajloviÊka poseÊa da je ubrzo objavqeno da predsednik TadiÊ viπe ne æeli da ona predstavqa Srbiju u Kanadi i da joj je nezvaniËno reËeno da se on naqutio zbog toga πto je javno rekla da ju je smenio s mesta glavnog urednika Politike.

- Moje se imenovawe na taj naËin pretvo-

24

rilo u politiËki i diplomatski skandal. Nema dobrog puta da se ovaj skandal okonËa, pa æelim da nam svima prekratim muke i zahvalim se Vladi na poËasti koju mi je ukazala imenovawem za ambasadora - rekla je SmajloviÊka i tvrdi da je poziv na ambasadorsku konferenciju dobila, a ad je pozvalo Ministarstvo spoqnih poslova. Kaæe da je trebalo da prisustvuje i kao imenovana ambasadorka i kao Ëlanica Saveta za spoqnu politiku, ali da nije doπla na skup u Palati Srbije „zato πto je predsednik TadiÊ putem medija u meuvremenu bacio senku na weno imenovawe.”

Tom prilikom, na pitawe novinara πta se deπava sa „sluËajem SmajloviÊ” predsednik TadiÊ je kazao da on nije liËnost nadleæna za tu temu i uputio izveπtaËe na ministra JeremiÊa. ©ef diplomatije je kazao da je reË o dræavnoj tajni i da Êe snositi sankcije svako ko bude govorio o imenovawima ambasadora pre nego πto dobiju agreman zemqe-domaÊina.”

(Glas kanadskih Srba, 29.1.2009)

Vladimir PetroviÊ, imenovani ambasador u SAD i „veza sa Obamom” PetroviÊ je roen 1977, u Kragujevcu. Wegov otac Borivoje je u dva navrata bio gradonaËelnik ovog grada, kao i predsednik Skupπtine Srbije.

Vladimir je studirao u SAD i diplomirao politiËke nauke na dræavnom Xorxija univerzitetu.

Iako je karijeru zapoËeo u advokaturi, ubrzo se naπao u politiËkim vodama, uËestvujuÊi u kampawama viπe demokratskih kandidata.

Bio je operativni direktor kampawe Dejvida Finka za Kongres. U wegovoj biografiji nalaze se i podaci da je bio Ëlan tima kampawe Xenifer Grenholm za guvernera i Karla Levina za Senat. PetroviÊ je bio menaxer kampawe Xozefa Morena za gradonaËelnika grada Cicero, a od april 2003, do marta 2004, bio je zamenik politiËkog direktora i konsultant za etniËke grupe u kampawi Blera Hola za Senat.

Jedno vreme radio u kabinetu kongresmena iz Ilinoisa Roda BlagojeviÊa (2003-2004), a uËestvovao je i u wegovoj kampawi za reizbor 2006. godine.

Takoe, bio je aktivan uËesnik u kampawi buduÊeg predsedn ika SAD Baraka Obame za Senat, a uËestvovao je i u kampawi demokratskog pretsedniËkog kandidata Xona Kerija.

Novi ambasador Srbije dobro poznaje i Rama Emanuela, πefa kabineta Baraka Obame, koga je upoznao radeÊi u Kongresu i kontaktirajuÊi sa srpskim kokusom, Ëiji je Emanuel bio Ëlan.

Karijeru u srpskom Ministrastvu spoqnih poslova, PetroviÊ je poËeo u junu 2007. godine radeÊi kao savetnik ministra, da bi zatim istu funkciju obavqao u Ambasadi Srbije u SAD, gde je od februara do oktobra proπle godine bio na duænosti otpravnika poslova. (Glas kanadskih Srba, 29.1.2009).

Iskra 1. mart 2009.

Evropski parlament usvojio rezoluciju o Kosovu Evropski parlament je usvojio rezoluciju o Kosovu u kojoj se navodi da „prelazni aran√mani dogovoreni izmeΩu UN i Vlade Srbije moraju da budu ponovo razmotreni u skladu s razvojem dogaΩaja na terenu, kada Euleks postigne svoju punu operativnu sposobnost”.

Evropski parlament je u rezoluciji, takoΩe, pozvao ≥lanice Evropske unije koje nisu priznale nezavisnost Kosova da to u≥ine.

Parlament je na zasedanju u Strazburu usvojio rezoluciju koju je predlo√io holandski poslanik Jost Lagendajk sa 424 glasa za i 133 protiv.

U rezoluciji se pozdravlja „uspeπno razmeπtanje Euleksa πirom Kosova, uklju≥uju≤i i severno od reke Ibar” i ponavlja se odbacivanje mogu≤nosti podele Kosova.

U njoj se poziva meΩunarodna zajednica da „u potpunosti podr√i Euleks” i da „olakπa preuzimanje πirom Kosova svih nadle√nosti Unmika iz oblasti carina, policije i pravosuΩa”.

Rezolucija „pozdravlja pristanak Vlade Srbije na

Komentar Iskre

AMBASADOR ZBOG „VEZA U SAD” Nema sumwe da je mladi Vladimir PetroviÊ (samo 32 godine) dobar ameriËki ak i vaspitanik, a izgleda joπ boqi Pi-Ar Ëovek u SAD politici, gde je tekao svoju uspeπnu karijeru, sve dok se iznenada nije obreo u srpskoj diplomatiji i to odmah kao savetnik ministra, u junu 2007. Nije se dugo skrasio u `Starom kraju`, jer je veÊ od februara 2008. do danas na visokom poloæaju u ambasadi Srbije u SAD. ©to se tiËe wegovih `veza sa Obamom` - πto mu je izgleda sa glediπta neozbiqnog shvatawa uloge srpskog diplomate i glavna kvalifikacija za mesto amabasadora u SAD - mladi PetroviÊ mu je verovatno bio najbliæi, u vreme svoje saradwe sa Rodom BlagojeviÊem i Rama Emanuelom. ©teta je πto se BlagojeviÊ seÊao svoga porekla samo kad su mu srpski glasovi bili potrebni, inaËe je otvoreno podræao SAD politiku `nezavisnog Kosova`. Nedavno je kao guverner Ilinoja, doæivotno `impiËt` i smewen zbog korupcije, πto je sada neprijateqima Srbije posluæilo da podsete na wegovo poreklo. SliËno je i sa Obaminim πefom kabineta, Emanuelom. Bio je Ëlan srpskog kokusa zato πto se verovatno to plaÊalo, no i pored veza sa `kokusom` bio je za `nezavisno Kosovo`. Ili moæda za naopaku srpsku diplomatiju to i nije vaæno? PoznavajuÊi biografiju i uspeπnu SAD karijeru i plasman g. PetroviÊa, naπ politiËki analitiËar Sra TrifkoviÊ s pravim traæi od ministra JeremiÊa da ispita, da li je i koliko dugo PetroviÊ naπ graanin? A postoji i drugo pitawe: Da li SAD πkolovwe, uspesi u ameriËkoj politici i veze u woj - naroËito s obzirom na moguÊ i verovatan sukob srpskog nacionalnog i dræavnog interesa s proklamovanom SAD politikom - nekoga kvalifikuju za odgovorno mesto ambasadora u V D. Vaπingtonu?

Iskra 1. mart 2009.

razmeπtanje Euleksa i njenu spremnost da saraΩuje s njom” i ohrabruje Srbiju da „nastavi da pokazuje ovaj konstruktivan pristup, koji je u skladu s te√njama dr√ave da pristupi EU”.

Evropski parlament je, pre glasanja, usvojio amandman na nacrt rezolucije u kojem se „≥lanice EU koje nisu priznale Kosova ohrabruju da to u≥ine”.

Od 27 ≥lanica EU, nezavisnost Kosova nisu priznale ∏panija, Gr≥ka, Slova≥ka, Rumunija i Kipar.

U izjavi Tanjugu po zavrπetku glasanja, Lagendajk je izrazio zadovoljstvo usvajanjem rezolucije i amandmana. „To je moralni i politi≥ki poziv svim ≥lanicama EU da priznaju nezavisnost Kosova. On dokazuje da ve≤ina u Evropskom parlamentu √eli da preostale ≥lanice EU priznaju Kosovo”, rekao je Lagendajk.

On je napomenuo da je jasno da te zemlje imaju svoje procedure vezane za proces priznavanja i da, stoga, ne o≥ekuje da ≤e poziv Evropskog parlamenta odmah uticati na njihove stavove.

Jeremi≤: Rezolucija neprihvatljiva za Srbiju Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremi≤ izjavio je danas Tanjugu da je rezolucija o Kosovu i Metohiji, kojim se ≥lanice Evropske unije koje joπ nisu priznale nezavisnost Kosova pozivaju da to u≥ine, neprihvatljiva za Srbiju, jer je protivna Ustavu i meΩunarodnom pravu.

"Evropski parlament nije institucija koja je zadu√ena ispred Unije da se bavi spoljnom politikom. Za spoljnu politiku u EU je zadu√en Savet ministara, a u okviru Saveta postoje zemlje koje priznaju Kosovo, kao i one koje ne priznaju Kosovo kao nezavisnu dr√avu. Dakle, miπljenje u EU, u okviru institucije gde to ima pravnu snagu, je podeljeno", naglasio je Jeremi≤ i dodao da je samo glasanje u Evropskom parlamentu pokazalo koliko je pitanje budu≤eg statusa Kosova i Metohije, pitanje oko koga ne postoji slaganje u EU. Slova≥ka i dalje ne priznaje jednostrano proglaπenu nezavisnost Kosova i u tome ne≤e promeniti niπta rezolucija Evropskog parlamenta koja poziva da se Kosovo prizna, saopπtio je danas portparol slova≥kog Ministarstva inostranih poslova Jan ∏koda.

"Ni usvajanje nove rezolucije, koju usput nisu podr√ali slova≥ki poslanici EP, ne menja niπta u stavu Slova≥ke koja ne priznaje jednostrano proglaπenu nezavisnost Kosova", kazao je ∏koda slova≥koj agenciji TASR. Rezoluciju kojom EP poziva ≥lanice Evropske unije koje nisu priznale Kosovo da to u≥ine odbili su pored slova≥kih i gr≥ki, rumunski, πpanski i kiparski evroposlanici. Taj kurs ≥vrstog odbijanja Slova≥ke da prizna novu dr√avu na Balkanu uz obrazlo√enje da je Kosovo postalo nezavisno krπenjem meΩunarodnog prava zadr√ao je posle odlaska Jana Kubiπa sa funkcije i novi πef slova≥ke diplomatije Miroslav Laj≥ak.

Slova≥ki premijer Robert Fico ove jeseni tokom posete Beogradu upozorio je da ako postoji makar trunka pravde na ovom svetu da ≤e i MeΩunarodni sud pravde priznati da je nezaviπno≤u Kosova prekrπeno meΩunarodno pravo, podse≤aju danas slova≥ki mediji.

5.2.2009.

(Podvukla Iskra)

Tanjug

25

VLADAVINA SOCIJALDEMOKRATA U SRBIJI „Ne dolaze ministri po sposobnosti ili spremi. Ima istaknutih parlamentaraca, koji su promenili po nekoliko resora i sve sa istom kompetencijom. I isto onako, kao πto se proseËan poslanik ne interesuje za poslove parlamenta, veÊ je stalno u ministarstvima, gde svrπava poslove svojih biraËa i svoje, tako se i ministar slabo interesuje za poslove svog resora. ProseËan ministar smatra Ëak i neku degradaciju, da se mnogo posveti ovim pitawima.

Wega interesuje politika t.j. politiËke kombinacije, od kojih zavisi wegov opstanak u vladi, ili wegovo daqe politiËko napredovawe. Otuda u parlamentarnim vladama, ako hoÊete i nije tako vaæno da ministar bude struËan i sposoban, poπto druge `vaænije stvari` odvlaËe wegovu pamet na drugu stranu. U resoru on reπava `politiËka pitawa` t.j. intervencije kolega i poslanika...” (Dimitrije V. QotiÊ) UËeÊi se politici od ovakvih uËiteqa, godinama sam prenebregavao da su me oni joπ po neËemu uËili. Pre svega da su marksizam i kapitalizam roena braÊa i da kao deca iste majke, individualistiËke misli u osnovi nisu suprotstavqeni. Ma, godinama sam zaboravqao, poput mnoπtva pismenijih Srba i vic koji je pre dve decenije kruæio naπim prostorima o dve grupacije qudi, koji se meusobno svaaju nad kawonom, pa jedni provociraju druge viËuÊi im - Hej komunisti, a ovi drugi uzvraÊaju poklicima - hej faπisti. Dok iz kawona odleæe eho - ISTI, ISTI, ISTI...

Mislio sam u ovo vreme previrawa da Ëitam dobru literaturu i poznajem, koliko toliko politiËke prilike u svetu, a posebno kod nas. No, posle izbora proπle godine, nakon formirawa vlade od socijalista, koji su zajedno sa penzionerima i liderom jagodinskog okruga jedva preπli cenzus, i na drugoj strani demokrata (demonokrata), dakle socijaldemokratske vlade, shvatio sam da se u ovu naπu politiku definitivno ne razumem.

Jedno mi je naravno, odmah bilo jasno. Da Êe povratkom na vlast leviËara, opet doÊi do hiperinflacije, nestaπice struje, premlaÊivawa demonstranata, izlazaka studenata i radnika na ulice, socijalnih nemira. Ni ne pomiπqajte da mi pomenete svetsku ekonomsku krizu, jer je ovo poËelo onog dana, kada je vlada napravqena, skrpqena, ili, kako god nazovete taj protivprirodni Ëin. Svetska kriza joπ nije ni nasluÊivana, kada je naπa na æalost, veÊ poËiwala.

I ako sam Ëitao pomenute tekstove, posebno ovaj iz zaglavqa teksta, naivno sam verovao da je takvo vreme proπlo. Zaista poput miliona qudi nisam verovao da se na vlast mogu vratiti retrogradne sile, koje su nas unesreÊivale devedesetih godina proπlog veka. Neki od wih, spretno akrobatskim skokovima prebaËini u neke nove partije da, naravno kao pojedinci, ali baπ oni - ta politiËka stranka, koja je direktno odvela naπ narod u rat i krizu nesluÊenih razmera - opet oni zajaπe!? Ne, to je bilo nemoguÊe. U ostalom i rezultati izbora su to

26

potvrdili.

A onda smo utvrdili da u Srbiji ni matematiËki zakoni nemaju posebnu teæinu. Recite sami, kako se sa par procenata dobijenih glasova graana Srbije, osvaja apsolutna vlast. NaivnoπÊu onih , koji su ih primili pod svoje okriqe, kako bi napakostili svojim do juËeraπwim saborcima, ili paranoiËnim pretpostavkama, da neko to sve sa strane radi protiv nas? Ne znam, no i moja malenkost se potpuno pridruæuje onom razmiπqawu da to πto sam paranoik, joπ uvek ne znaËi da mene ne prate. ©alu na stranu, dooπe nam socijalisti i demokrate na vlast.

Kombinacija snova (koπmara naravno).

Od jednom su do juËe smrtno zavaeni qudi postali bliski saradnici. Dobro je to, reÊi Êe neko eto, miri se zavaeni srpski narod. Koji to? Kako zavaeni? Pa to su oni iz vica, koji smo rado priËali nekada - isti, isti, isti!

Kako smo samo lako smetnuli sa uma da su predstavnici Demokratske stranke, joπ pre nekoliko godina izborili mesto u socijalistiËkoj internacionali... Naravno da ti evropski socijalisti slabo πta imaju zajedniËko sa ovim naπim - domaÊim (kao da demokrate imaju). No, ime im je jako sliËno, zar ne? I onda dolazi do fuzije dve sliËne opcije, pa πta je tu Ëudno, reÊi Êe oni paæqiviji. Joπ ako se ponovo pogledaju reËi Dimitrija QotiÊa sa poËetka teksta i utvrdi da na isti naËin razmiπqaju oko ovih stvari.

BraÊa blizanci - zar ne?

Ti nas blizanci dovode do nesluÊenih granica otupelosti i apatije, jer sve viπe qudi kaæe da neÊe viπe ni na glasawe da izae, jer su svi isti, isti, isti... I dok se joπ samo pojedinci pokuπavaju boriti sa vetrewaËama, objaπwavajuÊi da politikom ne bi trebalo da se bave pokvareni i neËasni qudi, dotle upravo takvi vrπe posledwu rasprodaju poverene im na Ëuvawe zemqe i wenih dobara.

Dokazivawe da su nam partijaπewe i partijska razmiπqawa doπli glave i doveli nas u ovu situaciju da reæimi, koji su ovu zemqu doveli do stawa u kome se nalazi, a iz koga ne umeju da nas izvuku, ostaviÊu onima, koji politiku zaista podrobno analiziraju. Oni drugi jure glasaËe i znaju da je to kquË wihovog uspeha, ali istovremeno i naπeg neuspeha, jer opet se pozivajuÊi na iskustvo ozbiqnijih politiËara, treba naglasiti da malo ima pristalica partija, ali ima dosta glasaËa, pa svi su ostali - glasaËi, dok neko u wihovo ime skida kajmak. „Tada u partijama nema naËela, veÊ samo interesa, a to sve ide na πtetu narodnih interesa.” I to smo nauËili od politiËara iz prethodnih vekova.

No, nismo nauËili, kako ih u zemqi gde domaÊina nema, skloniti na marginu dogaaja, a ne pomagati im da se dokopaju vlasti, ili vrate na vlast opet ti isti, isti, isti...

Srbija, februar 2009.

Zoran T. AxiÊ

Iskra 1. mart 2009.

Jedno kontroverzno i apokaliptiËno viewe sudbine SAD

OBAMA JE ISTO ©TO I GORBA»OV Ekspertska organizacija treba u ovo pola godine, koliko je ostalo do raspada Amerike, da zapoËne diskusiju kako da se taj raspad ne dogodi po jugoslovenskom scenariju, nego mirno, po scenariju »ehoslovaËke Igor Panarin, ruski akademik i dekan Diplomatske akademije u Moskvi, tekstom u „Volstrit xornalu” i intervjuom na televiziji SiEn-En u novogodiπwoj noÊi, izazvao je buru reagovawa u celom svetu. Wegov tekst u kome predvia skori raspad Sjediwenih AmeriËkih Dræava preveden je gotovo na sve jezike, proËitali su ga milioni qudi, a samo u Kini je objavqen u 60 novina i Ëasopisa. Bivπi analitiËar KGB-a, koga zovu na sve strane da objasni svoje stavove, upravo je pozvan na zasedawe ekonomskog foruma u Davosu, a „Volstrit xornal” je za februar naruËio novi tekst u kome Êe objaviti wegove predloge za izlazak iz svetske ekonomske krize. NIN je joπ poËetkom decembra proπle godine objavio intervju sa Panarinom u ruskoj „Izvestiji”, od kojeg je i poËelo veliko interesovawe za ruskog akademika.

Sa doktorom Panarinom razgovarali smo na dan inauguracije Baraka Obame. OËekivawa od novog ameriËkog predsednika su, zato, neizbeæna tema: - Barak Obama ima nevieni rejting u Americi - 84 posto. To je zaista veoma mnogo, ali Êe biti kratkog daha. VeÊ u aprilu Êe poËeti kolaps ameriËkog finansijskog sistema i veÊini Amerikanaca Êe postati jasno da Obama ne moæe da uradi apsolutno niπta. On je pi-ar predsednik, sredstvo da se paæwa Amerikanaca odvuËe od krize.

©ta znaËi pi-ar predsednik danas kad je pi-ar postao obavezan deo svake predsedniËke kampawe?

- Ovu akciju su planirali i naruËili najuticajniji qudi u Americi. Ja sam letos bio u Vaπingtonu i video da se ispred Belog doma prodaju majice i kape, ali samo sa Obamom. Svuda se govorilo samo o wemu, Mekejna uopπte nije bilo.

Shvatio sam da su izbori bili veÊ odluËeni i zainteresovao sam se zaπto baπ Obama. Ubrzo sam shvatio. Novi ameriËki predsednik lepo govori i veoma podseÊa na GorbaËova. Uostalom, i uloga mu je sliËna, da „omekπa” raspad SAD onoliko koliko je to moguÊe, a ako ne uspeju pokuπaji spasavawa ameriËkog finansijskog sistema, da se sve svali na wega. Nije profesionalac, nije kompetentan, i sliËno. Situacija Êe se odvijati kao u SSSR-u samo πto je nama za raspad bilo potrebno πest godina a u SAD Êe to biti uraeno u intervalu od godinu i po. Doπlo je do ubrzawa, informacione tehnologi-

Iskra 1. mart 2009.

je su dostigle velike visine, a visoki rejting garantuje i brzi pad.

Ipak, ceo svet u wega polaæe velike nade, a popularnost u svetu mu je gotovo ravna popularnosti u SAD. - Da, dobra pi-ar akcija. Jedan od ciqeva je bio i sniæavawe nivoa antiamerikanizma u svetu i odvlaËewe paæwe od ekonomskih problema.

I na mene je u poËetku ostavio veoma pozitivan utisak, lepo je govorio, vrlo razumno. Pratio sam daqe, sve isto, nikakvih novih predloga. Sve viπe me je podseÊao na GorbaËova. I kad je GorbaËov doπao na vlast, izgledalo je to mnogima, ukquËujuÊi i mene, dobro, ali posle pola godine je postalo jasno da su reËi bile lepe, ali usmerene na raspad zemqe.

Sve se svaquje na GorbaËova, mada je teπko poverovati da je on sam rasturio SSSR; mnogi su mu, ukquËujuÊi i Jeqcina, u tome pomogli. Ni Obama neÊe moÊi sam; ko Êe wemu pomoÊi da rasturi SAD? - Wemu ne treba pomoÊ. Stvar je u tome πto SSSR nije imao objektivne uslove za raspad, a u SAD oni postoje. GorbaËov ih je sam stvorio, za πest godina je poveÊao spoqaπwi dug pet puta. A Obama dolazi kad je ameriËki dug veÊ 11,5 triliona dolara. I ne zna πta s tim da radi. Wemu Êe pomoÊi wegov nesposobni tim. Saradnici koje je izabrao niπta ne mogu da urade. To je Klintonov gubitniËki tim. Poznato je da je Klinton posle raspada SSSR-a trebalo da predloæi svetu i Sjediwenim Dræavama novu ideoloπku konstrukciju sveta, i nije uspeo, zavrπio je svoj mandat ratom u Jugoslaviji. Ni Hilari, koja je upropastila zdravstveni sistem Amerike, neÊe moÊi da izae na kraj sa duænoπÊu dræavnog sekretara.

Moæda Êe Obama uËiniti ono πto Klinton nije umeo?

- Teπko. On za to nema ni znawe ni obrazovawe, ni rukovodeÊe iskustvo, ni u spoqnoj ni u unutraπwoj politici, ni saradnike. Takav Ëovek nije u stawu da rukovodi Amerikom u krizi.

SimboliËno je πto se trudi da ide putem Linkolna koga su ubili! Vaqda zato stalno nalaze neke qude koji hoÊe da ubiju Obamu, gotovo svake nedeqe nekoga hapse... To je takoe delovawe na javno mwewe.

27

Obama je isto...

Obama je zamrzao neke Buπove odluke, najavquje promene. Mislite li da Êe se neπto promeniti u odnosima izmeu Ruske Federacije i SAD? - To je vrlo teπko reÊi, zato πto nije jasan odnos snaga u Obaminom okruæewu. Gospoa Klinton mrzi Obamu; u predizbornoj kampawi su toliko vreali jedno drugo da je Ëudno da joπ mogu i da se rukuju. Svi ostali saradnici potpuno su nepredvidivi. Mislim da je Rusija dobro iskoristila tu situaciju i pokrenula niz inicijativa, meu kojima su i predlozi u vezi sa protivraketnom odbranom. Sad Ëekamo odgovor. Obama preispituje i tu odluku.

OËekujete li da, s obzirom na krizu, i deklarisanu spremnost da Ëuje i ruski stav, novi predsednik ipak odustane od PRO u Evropi?

- To su naπe æeqe, ali je teπko reÊi πta Êe stvarno biti. Kad je Buπ postao predsednik, on je imao dobrog pomoÊnika za Rusiju, Tomasa Grena, koji mu je napravio analizu rusko-ameriËkih odnosa s kojom smo mogli da se sloæimo ili ne, ali ona je postojala. Sada toga nema i teπko mi je da zamislim kakvi Êe biti odnosi dve zemqe. Sumwam da je sa ameriËke strane moguÊa bilo kakva usaglaπena spoqna politika. Wegovi saradnici nisu u stawu da mu predloæe nikakva reπewa. To je uæasno zato πto zemqa ima atomsko oruæje i najveÊu armiju na svetu. OËigledno je da posle kraha Volstrita i porasta nezaposlenosti, posle kraha automobilske industrije, oni ne mogu adekvatno da ocene situaciju u kojoj su se naπli.

I joπ ih vi plaπite svojim pesimistiËkim prognozama...

- Uplaπili su se oni joπ 1998, kad sam nastupao u Austriji na meunarodnoj konferenciji „Informacioni rat”. Svi su bili u πoku, ali proπlo je 10 godina, a oni su i daqe u πoku; prosto nisu u stawu da prihvate tu informaciju. Moæda su moji stavovi suviπe radikalni, ali ja ne vidim druge. Nek neko kaæe da Êe do te i te godine SAD biti najjaËa zemqa na svetu. Ali to ne kaæe niko.

Niko se ne usuuje da stupi u polemiku sa mnom. A onih koji smatraju da sam u pravu, ima, i oni mi piπu. To su pre svega Amerikanci koji vide da Amerika ide ka raspadu.

Kao razlog za raspad navodite ekonomsku krizu. Ali ona nije pogodila samo Ameriku...

- Ekonomska kriza je samo vrhunac problema i trenutak odakle Êe se sve obruπiti. Ali kao i pre 10 godina, i danas postoje tri faktora za raspad SAD. Prvi je psiholoπki jer Amerikanci æive u stresu, stalno su u dugu, stalno od nekoga zavise.

Ameriku je do sada povezivao strah, a ne nikakav

28

patriotizam. Situacija se sa krizom pogorπala, nadzirateqi viπe nisu onako jaki i ne mogu da dræe u stawu straha ogroman broj qudi. Drugi uzrok je rast antiamerikanizma, koji je uvek postojao, ali je posle osam godina predsednika Buπa drastiËno porastao i to mora da utiËe na psihiËko stawe Amerikanaca. Ali osnovni razlog je, naravno, ekonomski. Sistem koji je trajao oko 200 godina, viπe ne moæe da opstane. Amerika je trebalo da se raspadne joπ dvadesetih godina, ali je, zahvaqujuÊi Drugom svetskom ratu, opstala. I u Ëitavom posleratnom periodu taj sistem je bio sponzorisan malim ratovima.

©to znaËi da i sada neko moæe da potraæi spas u treÊem svetskom ratu?

- Mislim da to viπe nije moguÊe, iako su bila preduzeta veÊ dva pokuπaja. Indopakistanski konflikt je bio provokacija s ciqem da se izazove atomski rat izmeu Indije i Pakistana, kao πto su i ovi dogaaji na Bliskom istoku oËigledno provokacioni, s ciqem da uvuku Egipat, Iran, Siriju i druge zemqe. Ali drugi geopolitiËki igraËi shvataju svu opasnost te igre. Bio je i pokuπaj rata protiv Irana ali nije uspeo jer su vojnici i obaveπtajne sluæbe SAD bili protiv. Rat nikome nije potreban, osim onih sila koje pokuπavaju da spasu vlast dolara.

Da li je moguÊe spasiti dolar?

- Amerika sada ima problem da odluËi kako daqe. Wihov prvi pokuπaj Êe biti da prevare ceo svet. To treba da uradi Obama i ja mislim da Êe 1. jula 2009. pokuπati da ukinu dolar i da uvedu amer.

Onda Êe Amerikancima valutu mewati u odnosu jedan prema jedan, a celom svetu jedan prema hiqadu. To je pokuπaj da se spasi Amerika a da ceo svet ostane u minusu. Druga varijanta je teroristiËki akt na teritoriji SAD, pri Ëemu Êe se, na primer, kod teroriste naÊi sto dolara, pa Êe zato zabraniti upotrebu tih novËanica dok, recimo, FBI ne nae izvor finansirawa. Amerika neÊe imati πtete jer tih novËanica gotovo da i nema u SAD. Tamo se plaÊa karticama i koristi samo sitan novac. One se πtampaju za inostranstvo. Tako Êe biti kaæwen ceo svet. Oni sad razmiπqaju koji od tih naËina da iskoriste, kakva Êe biti reakcija sveta na prevaru...

Ako ekonomska kriza vodi raspadu, πta Êe biti sa Rusijom? HoÊe li se i ona raspasti? I ovde se oseÊa kriza.

- Ne, Rusija se neÊe raspasti. Za to nema uslova. Ipak, ona Êe biti u teπkoj situaciji sve do raspada SAD, odnosno dok one uu u fazu kolapsa, a to Êe biti veÊ u aprilu. Da, kriza ne samo da se oseÊa, situacija je sve gora i Rusija je sad glavna ærtva. To ima veze s tim πto i u Rusiji postoje snage koje se orijentiπu, naæalost, na ameriËke standarde. Naπa kriza je povezana s tim πto te

Iskra 1. mart 2009.

snage pokuπavaju da spasu SAD od raspada.

Kako?

- Putem uËvrπÊivawa dolara. Ja veÊ pola godine govorim da moramo sve ugovore da potpisujemo u rubqama. Naæalost, odnos snaga je takav da to ne moæe da se ostvari. Kod nas postoji jak proameriËki talas koji nas moæe dovesti do kraha.

Naπi finansijski analitiËari koji se orijentiπu na ameriËke globaliste, vode zemqu u propast.

Naπi ekonomski struËwaci vode dræavu, svesno ili nesvesno po πemi 1998. Da bi smawila posledice ekonomskog kolapsa Amerike, Rusija mora da razvija rubqu kao nacionalnu valutu. Da formira pravu naftnu berzu koja prodaje naftu za rubqe. Mora da prekine konopce koji je vezuju za taj Titanik (SAD).

Zanimqivo je da se ceo svet, ukquËujuÊi i Rusiju, bori protiv krize istim sredstvima kao Amerika. I da niko, oËigledno, nije izmislio lek za krizu.

- Nije taËno da nije izmislio. Ja jesam.

Nedavno sam bio u Kini. Tamo oËekuju raspad SAD ali ga se i boje jer je u Americi wihov novac, i jer tamo prodaju svoju robu. Oni su veoma zainteresovani za prevazilaæewe krize. Ja sam im predloæio da razradimo zajedniËke mere. Oni se slaæu da bez Rusije Kina ne moæe da se efikasno razvija u 21. veku i samo sa Rusijom moæe da obezbedi daqu stabilnost. Amerikanci sa Kinom posluju kao πto su svojevremeno sa Indijancima - za bocu „vatrene vode”, ili za ogrlicu od staklenih perli, kupovali su ostrva, zemqu, sve πto su hteli. Danas od Kineza bezvredne papire, novËanice koje nemaju nikakvo pokriÊe, faktiËki besplatno, dobijaju sve πto æele. Tome mora doÊi kraj. Moj model je vrlo prost - prenos finansijskog centra iz SAD u Kinu i RF na Ëetiri mesta - u Hongkong, ©angaj, Vladivostok i Moskvu, i neke izmene na geopolitiËkoj karti sveta. Dræava broj jedan u 21. veku biÊe Kina.

A gde Êe biti Rusija?

- Rusija Êe biti odmah do we. BiÊe to simbioza intelekta i fabrike. Do sada je to bila simbioza fabrike (Kina) i profita (Amerika). Logika SAD je bila: vi radite, a mi vam dajemo posao. Ali, to je protivureËilo unutraπwem biÊu Kineza, tridesetogodiπwi ciklus takvih odnosa je zavrπen, i Kina sad mora da razmiπqa πta daqe.

Oni su veoma zainteresovani da sa Rusijom formiraju ekspertni mehanizam za izradu novog modela sveta. Mogu im se prikquËiti i Indija, Francuska, NemaËka, Brazil... Ekspertska organizacija treba u ovo pola godine, koliko je ostalo do raspada Amerike, da zapoËne diskusiju kako da se taj raspad ne dogodi po jugoslovenskom scenariju, nego mirno, po scenariju »ehoslovaËke.

NIN, 31.1.2009. <nin.co.yu>

Iskra 1. mart 2009.

Qubinka MilinËiÊ

Pismo Savi JankoviÊu

ODU©EVQEN »ITALAC WEGOVOG DELA „NA PRELOMU” Poπtovani, biÊu slobodan da Vam kaæem, Ëika Savo, Jer sam ËitajuÊi Vaπe predivno delo „Na prelomu”, prosto se saæiveo sa Vama i postali ste mi toliko bliski.

Iskren da budem druæeÊi se sa Lazarom i ostalim momcima kojima je Vaπa priËa bila poznata, bilo mi je Ëudno kakva je to priËa koja moæe toliko da oduπevi? Moje je Ëuewe je bilo iz tog razloga, πto sam se boqe upoznao sa Vama poznatim pokretima koji su poËivali na ËiËa Draæinom idealu, i mislio sam da je i ova Vaπa priËa poput wihove, ali ste me Vi razuverili, na moju veliku radost.

Toplina sa kojom opisujete Vaπ rodni kraj, budili su u meni predivna oseÊawa a upeËatqiv naËin sa kojim opisujete vaπe drugare, stekao je kod mene utisak kao da se poznajemo veÊ duæe vreme.

Zaista sam u dahu Ëitao svaku stranicu Vaπe kwige. S obzirom da sam veÊ duæe vreme u Crkvi, biÊu slobodan da kaæem da je Vaπa ærtva i Vaπih drugova bila inspirisana Jevaneqem; od onog trenutka kad sam proËitao posledwu stranicu, u mojim molitvama ste Vi a i Vaπi drugovi koji su poloæili svoje æivote i krv svoju prolili za Krst »asni i Slobodu zlatnu. Sada mi je sasvim jasno, zaπto je toliko oduπevqewe Lazarevo i ostalih drugova.

Bez obzira na tamu koja se nadvila nad naπom otaxbinom, mislim da ima joπ qudi koji su spremni da slede Vaπ primer. Svakako puno toga bih imao da Vam kaæem ali Êu Vam na kraju reÊi, da ærtva Vas i Vaπih drugova nije zaludna, jer nam pokazuje primer kako treba da se voli svoja otaxbina i da ste dobili joπ jednog istomiπqenika, jer ste svojom kwigom, razgoreli u mom srcu iskricu u ogaw neugasivi prema svemu onome πto je dobro i Ëestito.

Sa velikom poπtovawem, srdaËno Vaπ, Novi Sad ©angaj

Goran Viπekruna

29

MISIJA CRVENOG KRSTA SRBIJE U SSSR 1943. GODINE - Istorijsko pismo prote Svetozara RadovanoviÊa Na Internet `sajtu` „Pravoslavna tribina” u `kritici` kwige „Sa krstom u ruci i qubavqu u srcu” prote dr Mateje MatejiÊa i Borivoja KarapanxiÊa, prota Velibor XomiÊ, izmeu ostalog, piπe i ovo: „Boqim poznavaocima crkvene i narodne istorije toga vremena je poznato da je RadovanoviÊ bez blagoslova Svete Srpske Crkve za vreme okupacije nemaËkim bombarderom, a qotiÊevskom zaslugom, organizacijom i zauzimawem voæen u delove Rusije koji su okupirali Nemci kako bi se `liËno uverio u nemaËke uspehe i bedu u kojoj je æiveo ruski narod pod Staqinom`...”

Ovo je totalno nepoznavawe dogaaja u vezi sa misijom Crvenog krsta Srbije Ëiji je Ëlan bio i prota Svetozar RadovanoviÊ, paroh pete beogradske parohije pri Crkvi Sv. Aleksandra Nevskog, a koja je u sastavu misije Meunarodnog Crvenog krsta putovala u SSSR 1943. godine. Toga leta su nemaËke okupacione snage koje su dræale deo sovjetske teritorije otkrile masovne grobnice u Katinu i Vinici. ©vajcarska je apelovala da Crveni krst iz svih dræava Evrope odredi po tri Ëlana koji Êe Ëiniti Meunarodnu komisiju Crvenog krsta. Crveni krst Srbije odredio je kao svoje delegate: dr Petra Zeca, generalnog sekretara Crvenog krsta, dr Svetislava StefanoviÊa, lekara i protu Svetozara RadovanoviÊa kao sveπteno lice. Oni su se prikquËili Meunarodnoj komisiji i zajedno otputovali u SSSR (pisac `kritike` mora da ih je liËno ispratio pa zna da su otiπli „nemaËkim bombarderom”).

Komisija Crvenog krsta posetila je masovne grobnice u Katinskim πumama i u Vinici. Lekari struËwaci, meu wima i dr Svetislav StefanoviÊ, ustanovili su da je u Katinu pobijeno preko deset hiqada poqskih oficira koji su se u poËetku rata predali Sovjetima, a u grobnicama u Vinici da su Sovjeti pobili nekoliko hiqada svojih vojnika.

Meunarodna komisija je poslala svoje izveπtaje svima vladama zaraÊenih dræava, pa su ih dobili i Amerikanci i Englezi, koji su o tome Êutali za sve vreme rata. Izveπtaj je dobila i vlada generala NediÊa a svakako i Crkva, Ëiji je Ëlan komisije bio prota RadovanoviÊ. Kada su komunisti zavladali Srbijom u jesen 1944. godine meu prvih sto sedam Beograana streqali su i dr Petra Zeca i dr Setislava StefanoviÊa, koji je bio poznat i kao kwiæevnik. Streqani su πto su „oklevetali bratski SSSR za ubistvo Poqaka i svojih graana”.

Streqali bi i protu RadovanoviÊa da je ostao u Beogradu, a piscu `kritike` æao je πto nije ostao, veÊ se sa Srpskim dobrovoqcima povukao u Sloveniju oktobra 1944, a odatle u Italiju 1945. odakle je 1946. godine otiπao u Ameriku, gde je umro kao sekretar AmeriËko-kanadske eparhije 1965. godine.

prvo πto je uËinio otiπao je u posetu Poqskoj 1990. i wenom predsedniku generalu Jeruzelskom predao dokumentaciju o streqawu poqskih oficira i javno se izvinio poqskom narodu za zloËine koje je SSSR poËinio u Katinu. (A ko Êe se i kada izviniti za Brozove zloËine poËiwene u Sloveniji 1945. i πirom Srbije 1944/45. godine?). O GorbaËovoj poseti Poqskoj i wegovom javnom izviwewu opπirno je pisao NIN u svom br. 1054 od 13. maja 1990. godine.

Prota Svetozar RadovanoviÊ po povratku iz SSSR nije napadao Rusiju i ruski narod, veÊ je svedoËio πta su delegati Crvenog krsta videli u Katinu i Vinici. I to nije govorio na beogradskom radiju, koji nisu dræali qotiÊevci, jer nikakvu vlast nisu imali, veÊ po beogradskim crkvama i javnim skupovima koje je organizovao Crveni krst.

A da je zaista govorio samo o Katinu i Vinici svedoËi wegovo pismo od 26. februara 1960. godine kad je dao izjavu piscu ovih redova povodom pojave kwige 1959. godine „KoËevje - Titov najkrvaviji zloËin”: „Dragi moj Boro, primio sam tvoje pismo i odmah ti odgovaram.

Dobio sam jedan primerak KO»EVJA. ProËitao sam je i ja i moj sin. I jedan i drugi izjavqujemo unisono: kwiga je izvanredno zabeleæila krvavu stranu naπe skore proπlosti.

Kriv je Tito za prolivenu krv dvadeset hiqada mladih srpskih, slovenaËkih i hrvatskih rodoquba. Ali Tito je krvnik po zanimawu. Od krvnika ne moæe se oËekivati neπto drugo do prolivawa krvi.

To je komunistiËko sredstvo vladavine. Oni ne æale ni svoje juËeraπwe kompawone u paqewu sveta. Tito je bezboænik. Mene, dakle, ne muËi krvava rabota personificiranog aktera paklenog zla. Ali me muËi, i muËiÊe me dok sam æiv, duπmanski gest prevrtqivog Albiona. Da nisu hriπÊani bacali jugoslovenske qude u Ëequst apokaliptiËke zveri, zver ne bi imala πta da glocka. Ovako hriπÊani hriπÊane serviraju gladnom satani za veËeru.

Bio sam u Katinu, bio sam u Vinici. Video sam na licu mesta klanicu qudskog mesa. U Katinu smo konstatovali da je Sovjetija ubila 11,000 i neπto viπe Poqaka; u Vinici ubila je 5,000 i neπto viπe svojih Rusa. Svet se i danas zgraæa pred ovim maroderstvom. Ali Êuti. Meca joπ nije zaigrala pred wihovom kuÊom. A KoËevje, i druga ko Ëev ja u na πoj otax bi ni, n ije va qda ni re g istrovano u belosvetskoj javnosti. Jedino ti - πto kuraæno, dokumentovano i nepobitno iznese vrhunac laænog hriπÊanstva onih preko Kanala...

Tebe i tvoje grli - o. Svetozar”.

Za pametne i istinoqubive qude ovo je dosta!

Kada je GorbaËov doπao na vlast u SSSR,

30

Bora M. KrapanxiÊ

Iskra 1. mart 2009.

+ Dimitrije - Diπa M. ÆivanoviÊ

Prilozi „Iskri” Za uspomenu na nedavno preminule TomiÊ Darinku i PetroviÊa Æivojina - Prodana Radosav TodoroviÊ £10 Umesto cveÊa na grob nedavno preminulogu Predraga RadoviÊa sa molbom Sveviπwem da mu podari mesto u carstvu Svome Aleksandar Rubeπa § 50 Sa molbom Gospodu da podari pokoj duπi dragog i dobrog druga Vlastimira - Vlaste –oreviÊa u znak iskrenog seÊawa MiloπeviÊ Branko § 50 Povodom smrti druga Dobrivoja Poluge u Adelaidi, Juæna Australija: umesto cveÊa i kao posledwi pozdrav Dobri, vrlom Ëoveku, drugu i prijatequ, sa zahvalnoπÊu na svoj bratskoj paæwi, srdaËnosti i dobroti, koje nam je ukazivao kroz tolike godine Olga i Golubica TeπanoviÊ A$ 60 DobrovoqËka grupa iz Adelaide povodom smrti dragog druga Dobrivoja Poluge æeli da ga pomene i tom prilikom prilaæe svoj dar za wegovu uspomenu sa molbom Sveviπwem da wegovoj duπi podari mesto u carstvu Svome A$ 40 Umesto voπtanice na odar dragog druga Predraga RadoviÊa uz iskreno sauËeπÊe dragoj Miri i ostaloj rodbini Bratislav i Marion StevanoviÊ A$ 30 Prilog Iskri, Milan Koprivica

$ 10

„ISKRA”

U Smederevu je 18. januara 2009. godine, posle duge bolesti, umro naπ drug Dimitrije - Diπa ÆivanoviÊ. Sahrawen je na smederevskom Novom grobqu. Porodica je 26. februara priredila Ëetrdesetodnevni pomen Diπi.

Diπa potiËe iz poznate smederevske porodice ÆivanoviÊ.

Majka Spasenija, jedna je od prvih naπih obrazovanih æena. Otac mu je Milorad ÆivanoviÊ, preduzetnik i predratni vlasnik livnice „Farmer”, i pripadnik JNP Zbora od samog wegovog stvarawa.

Diπin stariji brat je naπ proπlog februara preminuli drug Nikola M. ÆivanoviÊ. Sam Diπa pristupio je „Belim orlovima”, omladinskoj organizaciji JNP Zbor, joπ kao uËenik viπih razreda gimnazije. Zbog toga je kasnije, pod vlaπÊu komunista, imao teπkoÊa sa πkolskim i dræavnim vlastima. Isleivan je, zajedno sa pokojnim Miπom SpasojeviÊem, pod sumwom da su stvarali ilegalnu nacionalistiËku organizaciju.

Obojica su, koliko nam je poznato, zbog toga i hapπeni.

Pokojni Diπa je rano iskusio zdravstvene teπkoÊe; relativno mlad pretrpeo je moædani udar.

Uprkos posledica i boreÊi se sa wima, posvetio se kao svetovwak crkvenom æivotu. NaroËito je bio aktivan oko spomen crkve na Jasenku.

U meuvremenu Diπa se oæenio suprugom Vitom. U braku su imali sina.

† ÆIVOJIN PETROVI∆ - PRODAN Posle duæe i teπke bolesti preminuo je 27. januara o.g. u Bermingamu Æivojin PetroviÊ - Prodan. Pokojni Prodan je roen u selu Trwaci kod Uba 9-og januara 1923. godine. Vaspitan i odgajen u nacionalnom duhu æiveo je na selu do propasti Kraqevine Jugoslavije, a kada je ona razruπena, razdeqena i okupirana od Nemaca i kada je komunistiËka partija poËela graanski rat u Srbiji, a naπ narod stavqen pred izbor da bude uniπten od okupatora i komunista ili da se suprotstavi i bori protiv domaÊeg zla. Na poziv generala NediÊa za spaπavawe naroda i borbu protiv domaÊeg neprijateqa, Prodan se pridruæuje 1943. g. jedinici NediÊeve garde.

Posle rasformirawa garde, on odlazi u Prvi dobrovoqaËki puk u treÊu Ëetu prvog bataqona i sa wom uËestvuje u svim borbama koje je vodila u Srbiji, Sremu i Sloveniji. Po zavrπetku rata prelazi u Italiju gde provodi vreme po logorima da bi bio prebaËen 1947. g. u NemaËku.

Kao raseqeno lice 1948. g. doπao je na rad u Veliku Britaniju. Prvo vreme je radio u ©kotskoj, a 1952. g. preπao je u Englesku i radio u raznim mestima da bi se na kraju nastanio u Bermingamu kao penzioner.

Pokojni Prodan ostavqa za sobom suprugu Beril, dve Êerke, sina i nekoliko unuËiÊa. Supruzi i deci upuÊujemo iskreno sauËeπÊe, a Prodanu neka je slava i hvala na zajedniËkoj borbi.

B. M.

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Dragan ◊ivanovi≤, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko ˘e≥avac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. mart 2009.

Naπem namuËenom drugu Diπi neka je blaæen pomen i veËan æivot u Carstvu Hrista Spasiteqa, a porodici naπe sauËeπÊe!

Iskra Za pokoj duπe Vlaste –oreviÊa i seÊawe na naπ srdaËan susret u Beogradu, a dragoj Veri moje iskreno sauËeπÊe Danica Pavlica K$ 40 Umesto voπtanice i za pokoj duπe druga Vlaste –oreviÊa Dragoqub TekiÊ K$ 20 Milan Bilbija K$ 20 Mirko »eËavac K$ 20 Miodrag BrkiÊ K$ 20 Za pokoj duπe dragog druga Predraga RadoviÊa, uz molitvu da mu Bog podari mir i pokoj duπi i primi ga u rajsko naseqe.

Dragoj Miri moje toplo sauËeπÊe Verka IliÊ $ 50 Za pokoj duπa i seÊawa na moje Poæarevqane: Momu KneæeviÊa, Stanu, Bosu, Vidu, Miku, Oliveru, Gordanu, Voju ArsiÊa, Milenka JakπiÊa, Dragoslava, Cveju i sve ostale drugove i drugarice Verka IliÊ $ 50 Umesto voπtanice na grob Vlaste –oreviÊa, a dragoj Verici moje duboko sauËeπÊe Vera PopadiÊ K$ 25

Primili smo vest da je 27-og januara preminuo drug Dimitrije KeæiÊ.

Opπirnije u sledeÊem broju Iskre

Traæe se Traæim brata Duπana RoksandiÊa i brata dobrovoqca Petog puka Milana RoksandiÊa. Posledwi kontakt sa Duπanom je bio u jesen 1944. g. kada je kao vojnik Srepske Dræavne Straæe priπao ËetniËkom vojvodi Milovanu BratiÊu i sa tom jedinicom napustio Srbiju.

Javiti G-i Danici SmiqkoviÊ RoksandiÊ na adrsu: Fl.125, 12 Sutton St. NTH. MELBOURNE, VIC. 3051 AUSTRALIA Æelim da se mnogo zahvalim svim drugovima i drugaricama na izjavama sauËeπÊa i na prilozima Iskri, a povodom seÊawe na mog Batu. Sa drugarskom qubavqu Ana VasiÊ sa porodicom $ 50

„ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

Diskusija u Vaπingtonskom institutu za mir

O SRBIMA SEVERNO I JU◊NO OD IBRA Stiven Mejer (bivπi analiti≥ar CIA): Kosovo je ve≤ fakti≥ki podeljeno. Ljuljzim Pe≤i (direktor Kosovskog instituta): To je ubijanje same ideje o Kosovu kao dr√avi, kosovski Albanci pripojili bi se u tom slu≥aju Albaniji Sude≤i po prepunoj sali u Vaπingtonskom institutu za mir, gde se u sredu polemisalo „O Kosovu: postoji li put napred”, ova tema daleko je od „zavrπene pri≥e”, kako su je prethodnih dana okvalifikovali pojedini ameri≥ki visoki zvani≥nici. Ljuljzim Pe≤i, direktor kosovskog instituta za politi≥ke studije (KIPRED) i profesor na Nacionalnom univerzitetu za odbranu Stiven Mejer usredsredili su se na „Srbe na Kosovu posle proglaπenja nezavisnosti” severno i ju√no od reke Ibra ≥ime je ponovo otvorena pri≥a o budu≤nosti Kosova.

Dele≤i Srbe na Kosovu na tri grupe – one koji √ive u ju√nim i centralnim enklavama i koji „strahuju od pritisaka Beograda, a √eleli bi da √ive zajedno i u slozi sa svojim susedima kosovskim Albancima”, one koji aktivno u≥estvuju u kosovskim institucijama, i Srbe severno od Ibra pod „direktnom kontrolom vlasti u Beogradu” – Pe≤i je ocenio da se na severu od Ibra „ulazi u novi status kvo”. Za to je okrivio meΩunarodnu zajednicu i Evropsku uniju, nedostatak politi≥ke volje u Briselu da reπi ovu situaciju, „haoti≥ni raspored meΩunarodnih snaga na terenu” i „opstrukciju Ujedinjenih nacija”.

Radikalizam ovih grupa severno od Ibra, kako tvrdi Pe≤i (na osnovu studije „Kosovski Srbi posle deklaracije o nezavisnosti” koju je izradio priπtinski Kipred), podsti≥e Beograd. U ovom malenom prostoru „rasporedili su se predstavnici svih srpskih obaveπtajnih slu√bi i kriminalnih grupa koje sponzoriπe Beograd”. Njihov cilj, ocenjuje Pe≤i, „bez sumnje je podela Kosova”.

Profesor Stiven Mejer koji je godinama radio kao analiti≥ar Centralne obaveπtajne agencije, a devedesetih je bio i zamenik direktora u odeljenju CIA za Balkan, smatra da Kosovo mora da se podeli da bi funkcionisalo. „Enklavama ju√no od Ibra mora da se pru√i mogu≤nost da odlu≥e kåako ≤e √iveti dalje. Ukoliko ho≤e da ostanu, mora im se garantovati puna meΩunarodna zaπtita i nadzor, a ako odlu≥e da se isele mora im se pru√iti finansijska i logisti≥ka pomo≤”, ka√e Mejer, jedan od retkih ameri≥kih analiti≥ara, koji isti≥e nelogi≥nosti u potezima i stavovima Vaπingtona prema πirem regionu Balkana. „Uostalom, sa πest Ban Ki Munovih ta≥aka, predlo√enim iz Beograda, Kosovo je ve≤ fakti≥ki

podeljeno. Mnogi meΩusobno suprotstavljeni principi haoti≥no se ogledaju na terenu: Ahtisarijev plan, Rezolucija 1244 koja je joπ uvek na snazi, Euleks, Unmik, Helsinπka povelja, MeΩunarodni sud pravde, Evropska unija ≥ijih pet ≥lanica ne priznaje nezavisnost Kosova… Kako da se uspostavi vladavina prava, kad ne znamo koje je pravo u zvani≥nom opticaju”, upitao je Mejer.

Kosovo, prema njegovim re≥ima, nikad nije ni kao ekonomska celina funkcionisalo odvojeno od regiona, a ekonomija Kosova danas „ne postoji”. Na predlog Pe≤ija da se za o√ivljavanje srpskih sredina nastanjenih „umerenijim Srbima” oformi specijalni fond da bi se lakπe integrisali, Mejer odgovara da za takav fond „nema para”, da je nezaposlenost na Kosovu ogromna i da je situacija katastrofalna.

Mejer, takoΩe, isti≥e da nije re≥ ni o kakvom prekrajanju, ve≤ pomeranju granica, koje su na Balkanu joπ uvek „jako, jako va√ne” a tokom istorije zapadne sile su ih nametale. Pe≤i, meΩutim, odlu≥no protestuje uz konstataciju da bi „podela Kosova ubila i samu ideju o Kosovu kao dr√avi”. „Ve≤ina kosovskih Albanaca bi se u tom slu≥aju opredelila da postane deo Albanije. Podele se ne bi zaustavile na Kosovu, proπirile bi se na Makedoniju, Crnu Goru, BiH, upozorava priπtinski analiti≥ar… podela nema perspektivu, to je prevaziΩena ideja.

No, Mejer se poziva na „realisti≥na politi≥ka reπenja” u nedostatku „savrπenih opcija” i uva√avanje stanja na terenu: Kosovo je ve≤ fakti≥ki podeljeno, na severu je Unmik, ju√no od Ibra je Euleks. Ovo je godina kada ≤e Balkan opet biti na dnevnom redu u Vaπingtonu, slo√ila su se oba u≥esnika i moderator debate Danijel Server.

Vaπington da uti≥e na ∏paniju Ocenjuju≤i da su odnosi izmeΩu ∏panije i SAD bili zamrznuti zbog nesporazuma izmeΩu premijera Zapatera i Buπove administracije zbog trupa u Iraku, Pe≤i apeluje na novu administraciju da razgovara sa Madridom da bi promenio miπljenje i priklju≥io se zemljama EU koje priznaju Kosovo.

Politika, 6.2.2009.

Z. ∏uvakovi≤