iskra1173

God. LXI

Birmingham, 1. februar 2009.

Broj 1173

U SAD i Engleskoj dræava efikasno reπava probleme

DELATNE I NEDELATNE DEMOKRATIJE U Srbiji dræava, ako uopπte, zakasnelo reπava probleme. Kako to?

U samoj sadaπwoj srpskoj tzv. proevopskoj vladi sve je mawe jedinstva, tako da se to sad i javno ispoqava. »ak se iz same vlade pojavquju izjave da su potrebni novi izbori, mada se zvaniËno to odbija kao reπewe. Priznaje se, pak, da se i o izborima govori. Tako TadiÊ smatra da izbori nisu neophodnost. S wim je, meutim, u saglasju wegov glavni koalicioni partner, Ivica DaËiÊ, inaËe MiloπeviÊev politiËki naslednik, zahvaqjuÊi kome je i formirana sadaπwa vlada pod premijerom Mirkom CvetkoviÊem. DaËiÊ kaæe da izbori nisu reπewe; dovoqna je moæda samo neka rakonstrukcija vlade.

GoruÊi problemi traæe reπewa, ali... avaj!

Bilo kako da je, masa problema je pred vladom koje ona ne moæe da reπi ili ih reπava poloviËno i to u posledwem trenutku pred rokom.

To je bio sluËaj sa buxetom. Skoro dva meseca, ministri nisu mnogli da se nagode o buxetu, pa su to tek uËinili na nekoliko sati pre isteka roka.

A radilo se o tome da se po zahtevu MMF i dolazeÊe ekonomske krize smawi, inaËe za srpske prilike, neprihvatqiva „javna potroπwa”. ©ta ona podrazumeva? Nekih preko dvadeset resornih ministarstava plus joπ nekoliko onih «„bez port feqnih” i potpredsedniËih pozicija. A sve to, da bi se obilato namirili koalicioni partneri s ogromnim platama i joπ ogromnijom birokratijom.

Kakav je «„kvalitet” tog zakasnelog buxeta moæe se samo nagaati.

Neπto ranije joπ proπlog januara potpisan je, u prisustvu Borisa TadiÊa, u Moskvi sa ruskim Gaspromom generalni sporazum o privatizaciji Naftne industrije Srbije (NIS) i izgradwi gasovoda pod imenom «„Juæni potok” velikog kapaciteta koji je trebalo da prolazi kroz Srbiju i snabdeva preko Italije Zapadnu Evropu. Srbija bi na taj naËin samo od naplate tranzita gasa kroz Srbiju, trajno sebi obezbedila isporuku ne samo gotovo besplatnog veÊ i uvek dostupnog gasa.

Ostalo je bilo samo da se potpiπe konaËan i detaqan sporazum o ruskom izvoewu svih ovih radova. Mlaan DinkiÊ, samoproglaπeni ekonomski ekspert, inaËe potpredsednik vlade, verovatno potkupqen od strane SAD i zapadnih gasnih i

naftnih kompanija, koje su deklarisano protivne ovom ruskom poduhvatu, pronaπao je da je NIS vredan 1, 2 milijarde evra (Rusi su platili $ 400 miliona za 51% akcija NIS-a). Srbi su sami sebi najveÊi neprijateqi. Umesto da je vlada zgrabila ovu rusku ponudu i odmah potpisala konaËan sporazum, koji je obezbeivao Srbiji skoro besplatan gas, veÊu zaposlenost Srba oko izvoewa radova i odræavawa gasovoda. U pregawawu oko toga, izgubqeno je dragoceno vreme. Tek je nedavno potpisan konaËan sporazum o privatizaciji NIS-a, ali samo naËelan i o „Juænom potoku”, jer sada zavisi od studije wegove izvodqivosti, koja tek treba da se uradi. To je cena naπe podeqene vlasti i wenog oklevawa po ovom pitawu.

Otkud nemoÊ srpskih vlasti u reπavawu problema Postavqa se ovde jedno naËelno pitawe koje bi glasilo: kako to da sadaπwa vladajuÊa koalicija, kao πto se vidi, ne samo πto nije u stawu da reπi bilo kakvo a pogotovo vitalno pitawe, veÊ samim svojim organizovawem stvara sopstvene probleme, kojih inaËe ne bi bilo, a koji - da bi tragedija bila potpuna - postaju i dræavni problemi.

Ako je ovakva definicija problema taËna, onda je oËevidno, da je u samom naËinu upravqawa dræavom neπto pogreπno. Kako je sadaπwi sitem upravqawa u Srbiji demokratski, Ëini se, da bi wega trebalo staviti pod lupu, ne bi li se naπao odgovor na postavqeno pitawe. Pre toga, meutim, treba uËiniti nekoliko naËelnih primedbi o demokratiji..

VeÊ i vrapci s krovova znaju da ime demokratija znaËi «„vlada naroda”. VeÊ sama ova prosta definicija otkriva da «„vladati” znaËi dræati dræavnu vlast u svojoj ruci; ciq je, znaËi, demokratije - doÊi na vlast. Konkretno, u ovako proπirenoj definiciji - „narod” je bukvalno doπao na vlast. Kad se, pak, postavi pitawe kako i koliko to „narod” stvarno vlada, onda se jasno vidi koliko je ova proπirena definicija besmislena!?

Tvorci demokratije, meutim, imaju i za to vrlo prost a «„logiËan” odgovor: narod vlada izborima; bira svoje predstavnike. Sad da ne go-

Delatne i nedelatne... vorimo o tome da se izbori mogu dobiti novcem, vlaπÊu, naklonoπÊu „slobodnih” medija, demagogijom i raznim drugim manipulacijama, veÊ da pretpostavimo da je sve to idealno. Naπa daqa analiza kaæe da narod faktiËki - pod tim idealnim uslovima - «„vlada” samo na dan izbora. U ime wegovo stvarno dræavom do sledeÊih izbora (obiËno oko 4 godine) vlada ne narod, veÊ tzv. predstavniËka demokratija, odnosno joπ preciznije pobednik na izborima. On je ostavario ciq zgrabio je vlast!

Postoji, meutim, specijalan sluËaj, kad na izborima nema jasnog pobednika pa je reË onda ne o pobedniku, veÊ pobednicima koji su koalicionim povezivawem ostvarili svoj ciq - zgrabili su vlast koju oni meusobno dele. Dræavni i narodni poslovi sa podeqenom, pak, vlaπÊu - teπko da mogu pod takvim uslovima pozitivno biti reπavani, jer prioritet uvek imaju problemi oËuvawa same vlasti.

Sve u svemu, dakle, od kquËne reËi „narod” iz originalne definicije demokratije kao «„vlade naroda” ostala je samo gola quπtura jer su stvarni nosioci vlasti, Ëak i pod najidealnijim uslovima, samo qudi, odnosno partije, Ëiji je jedini ciq vlast; a narod, wegov interes, spomiwe se samo propagandno ne bi se „opsenila prostota”, jer to, na kraju krajeva, i nije ciq. Ciq je - vlast! Kako, pak, idealnih izbora nema, znaËi, kao πto smo videli, nosioci vlasti mogu biti ili samo bogati qudi, ili postojeÊa vlast koja organizuje izbore ili, pak, razni drugi manipulanti i demagozi. A sve to nije niti «„narod” niti wegovi interesi.

Dve demokratije - delatna i nedelatna Da li ste primetili da u tzv. izvornim demokratijama, kao πto su Engleska i Amerika, ne postoji situacija u kojoj ne bi bilo jasnog izbornog pobednika. Tamo se posle izbora taËno zna pobednik. Ili je do tad vladajuÊa partija dobila izbore i zadræala vlast; ili ako, pak, to nije sluËaj, dobila ih je - opozicija i zgrabila vlast. Kako to?

SluËajnost definitivno nije u pitawu, veÊ su u sam sistem ugraeni kontrolni elementi koji onemoguÊuju nejasnost izborne borbe.

Zaπto je ovim izbornim demokratijama neophodan izborni pobednik? Odgovor je vrlo prost - da bi partija, izborni pobednik, mogla stvarno da vlada i da reπava probleme. A to se postiæe samo ako u zemqi postoje samo dve glavne partije, πto je sluËaj u Americi; u Engleskoj postoje pored, dve glavne partije, konzervativci i laburisti, i treÊa liberalna, koja nikad nije toliko jaka (da li namerno?) da bi mogla da naruπi dvo-partijski princip.

Poznato je, meutim, da ove dve dræave, naroËito SAD, nameÊu demokratiju celom svetu; i to silom ili milom. Tako je i do Srbije dospela demokratija, ali ne ona koja kod wih postoji sa ugraenim dvo-partijskim principom veÊ viπepartijska demokratija koja gotovo po pravilu ne iznedruje izbornog pobednika veÊ - kao πto je gore, pod specijalnim sluËajem, veÊ reËeno - izborne

2

pobednike, tj. koalicione partnere, koji dele vlast s rezultatom da - opet po nekom pravilu takva koalicija ne moæe da reπi gotovo ni jedan dræavni vitalni problem.

Kad se, pak, uporede ove dve demokratije: ona delatna anglo-saksonska i ova nedelatna naπa, Ëovek se ne moæe oteti utisku da je to namerno uËiweno od strane izvornih demokrata, ne bi li se nama za uvek stavilo do znawa da smo mi zavisni od wih. Kad se tome doda i Ëiwenica da se mi i sami utrkujemo ko Êe tu zavisnost boqe da utvrdi kod nas, onda pri takvoj situaciji imamo stawe kao πto jeste i tu samo milost Boæja moæe da bude od pomoÊi.

Jedan, pak, primer neka nam ilustruje u svoj svojoj nagosti, tragediju - ne obiËnu, veÊ onu po narod i narodne interese - koju je izazvala i izaziva ova naπa multipartijska nedelatna demokratija.

Smena NaËelnika Generalπtaba VS Zdravka Ponoπa U zadwih nekoliko meseci postoji javan ali, moæe se reÊi, i naËelan sukob izmeu naËelnika Generalπtaba Vojske Srbije (NGVS), generala Zdravka Ponoπa, i ministra odbrane Srbije (MOS) Dragana ©utanovca, iz Demokratske stranke (DS).

Ponoπ je optuæio ©utanovca, svog pretpostavqenog, da MOS nema nikakvu strategiju odbrane zemqe, dok je on, Ponoπ, u svojstvu NGVS ima, ali ga ©utanovac sabotira.

U meuvremenu je Ponoπ, izgleda na svoju ruku, izvojevao, naravno kao obeÊawe, kod NATO-a da se eventualno izvrπi revizija Kumanovskog sporazuma u smislu Rezolucije 1244 UN, po kome bi Srpska vojska zaposela granicu Kosova prema Albaniji.

Pre jedno tri nedeqe doπlo je i do konaËnog javnog i liËnog sukoba izmeu Ponoπa i ©utanovca, tako da je morao da se umeπa i TadiÊ, koji je najzad smenio Ponoπa sa pozicije NGVS. Da bi, pak, epilog ovog sukoba bio potpuno jasan, potrebno je osvrnuti se na nekoliko detaqa iz biografije generala Ponoπa. Izgleda da je Ponoπ joπ dok je TadiÊ bio ministar odbrane SRJ bio poslat u SAD da pohaa neku SAD visoku vojnu πkolu. Ovaj je izgleda tu napravio neko liËno prijateqstvo sa nekim visokim vojnim dostojanstvenikom.

IZ SADRÆAJA Srbija, Sirija, Sajbirija. . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . 4 „Vojvodina - republika”, a Srbija Êuti . . . . . . . . . . . . 7 NaËelniku ima ko da piπe . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 TadiÊ neustavno uvodi predsedniËki sistem . . . . . . 14 Episkop Artemije: Crkva je jedna i jedinstvena . . . . . 15 „Saveznici” u Korejskom ratu masakrirali 100,000. . 20 Naknadno „umirewe savesti”. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 ©ta nam je 1. decembar 1918. . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 „Topola na terasi” Milisava SaviÊa. . . . . . . . . . . . . 25

Iskra 1. februar 2009.

Posle posledwih izbora jer nije bilo jasnog pobednika, TadiÊ je pravio proevropsku koaliciju sa svima onima koji su to hteli, bez obzira na wihove eventualne ideoloπke razlike; svaki od tih partnera je meutim traæio kao protiv-uslugu uËeπÊe u vlasti. Tako je TadiÊ zadobio MiloπeviÊevog naslednika Ivicu DaËiÊa, penzionere i Palmu. Svaki od wih je nagraen obilno delom vlasti. DaËiÊ, ministar policije i prvi potpredsednik vlade, penzioner KrkobabiÊ, jedan od sporednih potpredsednika; Palma takoe. U tom TadiÊevom poduhvatu da zadobije vlast po svaku cenu, izgleda da je Ponoπ, odnosno wegovo imenovawe za NGVS, bila cena koju je TadiÊ u smislu uËeπÊa u vlasti morao da plati partiji ili grupi koja je stajala iza wega. Desilo se to izgleda joπ dok se pravila koalicija sa Koπtunicom, a moguÊe i ranije, jer je TadiÊ predsednik Srbije joπ od januara 2004. godine. A Ëiwenica da je Ponoπ u veoma kratkom vremenskom roku prekoredno od pukovnika unapreen od TadiÊa u Ëin generala-pukovnika, vrlo reËito govori o toj trgovini s vlaπÊu. S ovim u svesti, preimo na epilog.

Ponoπ obaveπtava javnost o suπtini sukoba Do epiloga je doπlo posle Ponoπeve smene.

Objavio je Ponoπ svoje viewe nastalog sukoba gde je direktno optuæio i TadiÊa i ©utanovca (koga naziva «„kafanskim-izbacivaËem” tj. onaj koji pijane izbacuje, «„klovnom”, itd.) da oni «nikako da shvate πta rade srpskoj „armiji” pa kaæe: «„ako znaju a rade, onda su odmakli u veleizdaji”; sledi onda, veli Ponoπ, «„preki sud”; u suprotnom, „pre poruËujem neku duπevnu bolnicu”. U nastavku Ponoπ kaæe da TadiÊ i ©utanovac «„treba da znaju da se na ovom neÊe zavrπiti. Ima da bude πto biti ne moæe!” I tu sad Ponoπ otkriva svoju strategiju odbrane Srbije. Naime, SAD, «„velika sila”, neÊe viπe da troπe milijadu dolara godiπwe na „nekom Kosovu” i one su zakquËile da Srbija treba da preuzme svoju regionalnu ulogu i da wena Vojska bude ta sila koja Êe da odræava mir u regionu pa i na Kosovu. Treba «„samo da se Srbi malo 'prepaku ju' po standarima NATO pakta i da sluæe svrsi”.

SAD su to «„fino” zamislile i «Vojsci Srbije stavile do znawa; nisu, pak, pitale TadiÊa i ©utanovca «„da li je to u redu”.

Daqe je Ponoπ mnoga toga uvredqivog rekao na raËin ove dvojice. Izdvajam pak samo najvaænije. Gorwi dvojac Vojska interesuje samo dok je imalo πta da se proda. ©to Vojska postoji joπ samo bar na papiru, jeste pravo Ëudo kad su ministri odbrane bili, pa navodi: «„DaviniÊa, TadiÊa, pa sad i ©utanovca”. U vezi pritiska EU da se prizna Kosovo kao uslov ulaska u EU, Ponoπ kaæe da su TadiÊ i ©utanovac wega pitali za pomoÊ on bi veÊ „naπao nekog iz Vaπingtona da sredi tu stvar”.

Primena DraπkoviÊeve formule o Kosovu Eto kako se u srpskoj nedelatnoj koalicionoj demokratiji, sa izdeqenom vlaπÊu izmeu koalicionih partnera koji nemaju niπta sem vlasti zajedniËkog, obavqaju dræavni i narodni poslovi.

General Ponoπ, evidentno - da tako kaæem - ameriËki je privræenik, dobio je od SAD nez-

Iskra 1. februar 2009.

Pad dinara i niz poskupqewa Strmoglavi pad dinara kojim je zapoËela 2009. godina preti da ugrozi planiranu stopu inflacije od osam odsto i da dovede do velikog rasta cena koje Êe joπ viπe istawiti novËanik graana. Meu do sada najavqenim ili veÊ sprovedenim poskupqewima nalaze se struja, gas, gradski prevoz, lekovi, telefon, cigarete, bela tehnika i krediti, a prema ocenama ekonomista, spisak se tu najverovatnije neÊe zaustaviti.

StruËwak Instituta za træiπna istraæivawa Saπa –ogoviÊ tako istiËe da Êe, osim proizvoda Ëiju cenu kontroliπe dræava, poskupeti i roba iz uvoza.

- Tu su na prvom mestu bela tehnika, zatim hemijski proizvodi, odeÊa i delom prehrana. Osim toga moguÊ je i rast cena onih domaÊih artikala koji se proizvode od uvoznih sirovina - objaπwava –ogoviÊ, dodajuÊi da Êe deo pritisaka na poskupqewe biti amortizovan primenom trgovinskog sporazuma sa Evropskom unijom, odnosno spuπtawem carina. –ogoviÊ naglaπava da bi jaËawe evra i poskupqewa mogli da ugroze planiranu inflaciju i podseÊa da privrednici oËekuju da Êe ove godine inflacija biti oko 11 odsto, πto je i wegova projekcija. (Glasa javnosti, 14.1.2009) vaniËno ali moæe biti Ëak i zvaniËno ideju implementacije formule Vuka DraπkoviÊa o Kosovu mawe od nezavisnosti viπe od autonomije.

Ako je Srbija regionalna sila, ali pod uslovom da je deo NATO-a, wena je duænost da Ëuva mir na Balkanu; kao preduslov Srbija, kao deo NATO-a, obezbeuje granicu Kosova prema Albaniji. Stoga, πto se tiËe Srbije, jer Srbi Ëuvaju dræavnu granicu prema Akbaniji, status Kosova je mawi od nezavisnosti, a poπto je Kosovo stvarno nezavisno, to Srbiji izgleda samo kao viπe od autonomije. ©to se, pak, tiËe Vojske Srbije na granici Kosova, ©iptari u tome vide samo NATO trupe, pa je i wihov status stvarne nezavisnosti zadovoqen. Dakle, i vuci siti i ovce na broju.

Ponoπev zadatak je izgleda bio da privoli TadiÊa i ©utanovca za ovaj SAD plan. Kako su oni na sve wegove uvertire, javne i privatne, ostali gluvi, EU je zapretila da je ulazak Srbije u EU uslovqen formalnim priznawem Kosova. Kad, pak, i gorwoj dvojici postane jasno da je SAD plan - i vuci siti i ovce na broju - ispravan, vrπi Ponoπ svoj drugi zadatak tj. da nae «„nekog iz Vaπingtona da tu stvar sredi” odnosno omoguÊi ulazak Srbije u EU bez formalnog priznawa Kosova. Za SAD je, pak, Ponoπeva smena samo znak da su ova dvojica joπ uvek gluvi. Sledi, znaËi, i daqe uslovqavawe EU. Usled toga, Ponoπ govoreÊi o svom nasledniku, tj. buduÊem NGVS, kaæe da kad veÊ sa wim nije diskutovano i pisano o politici VS, novom NGVS-u Êe dolaziti pisma raznih (domaÊih i stranih) nezadovoqnika tom TadiÊ-©utanovac `politikom`, ali - „preteÊa”!

Eto kako TadiÊevi koalicioni partneri u ovom sluËaju Ponoπ, DraπkoviÊ i DS vide Kosovo.

Ne iz vizure srpskih veÊ SAD trenutnih interesa.

N. QotiÊ

3

SRBIJA, SIRIJA, SAJBIRIJA Nemojte se iznenaditi ako u Americi otkrijete da Ëak i oni obrazovani nikad nisu Ëuli za naπu zemqu Iako graani Srbije mogu pomisliti da su samo ove godine uradili mnogo toga da ime wihove dræave bude prepoznatqivo u Americi, ako ni zbog Ëega drugog onda makar zbog paqewa ameriËke ambasade u Beogradu, istina je da ni to nije doprinelo da se ime Srbije ureæe u seÊawe veÊine Amerikanaca.

BoraveÊi posledwih meseci na Sredwem zapadu, uverila sam se da obiËni, pa Ëak i visokoobrazovani Amerikanci ne mogu da pogode gde se nalazi Srbija, Ëak ni pribliæno.

Kada sam kao stipendista ameriËkog Stejt departmenta doπla u univerzitetski grad Kent na severoistoku Ohaja, mislila sam da veÊina studenata i profesora Kent dræavnog univerziteta ipak neÊe imati problema da locira Srbiju. Pokazalo se da sam sebi pridavala isuviπe veliki znaËaj i da je iz ameriËke perspektive Srbija tako mala da, oËigledno, niko nema razloga da bilo πta zna o woj.

Studenti, Ëak i oni sa kojima sluπam predavawa na ovdaπwem Fakultetu za novinarstvo i masovne komunikacije, i koji su stalno izloæeni medijskom izveπtavawu, najËeπÊe nisu imali nikakve asocijacije na reË Srbija i nisu se stideli da otvoreno kaæu da nemaju pojma gde je to. Za razliku od wih, pojedinim profesorima i zaposlenima na univerzitetu bilo je neprijatno kada bi me pitali odakle sam i kada im odgovor ne bi niπta znaËio. Na spomen Beograda, osmehnuli bi se i klimnuli glavom kao da znaju o Ëemu govorim, ali mi je nekoliko narednih pitawa otkrilo da su u stvari samo bili qubazni.

Nedavno sam u redakciji studentskog magazina „Bur” razgovarala sa glavnom urednicom Sarom Nusinov koja me je pitala: „Ti si iz Srbije, to je tamo kod Rusije, zar ne?”

SledeÊeg dana sam zakazivala razgovor sa dekanom Fakulteta za novinarstvo Xefom Frutom i wegova sekretarica Darlin KontruËi je æelela da pribeleæi odakle sam. Kada sam doπla dogovorenog dana, Ëula sam kako me najavquje: „Naπa goπÊa iz Sajbirije je ovde.”

I inaËe, qudi su se Ëesto interesovali za to da li je u Srbiji mnogo hladno. »udilo me je odakle im ideja da bi u Srbiji bilo ledeno kada je u severoistoËnom Ohaju sneg poËeo da pada joπ u novembru, a temperatura se spustila ispod nule.

Ali, onda mi je postalo jasno da je za mnoge Amerikance Srbija u stvari „Sajbirija”.

Ima i onih koji misle da smo smeπteni juænije. Tako sam od Sajmona Miserlija, studenta πpanskog jezika Ëula:„A, Srbija. Bliski istok”. „Srbija, ne Sirija”, odgovorila sam. „O!”, rekao je

4

Sajmon, razoËaran, jer je mislio da koliko-toliko poznaje svet.

Kako uopπte moæeπ i da pretpostaviπ da Êe se neko u Americi setiti gde je Srbija, poËela sam sebe da prekorevam. Shvatila sam da nisam davala potpune informacije, pa sam poËela da govorim „Srbija, Balkan”. Nije pomagalo. Potom sam preπla na „Srbija, jugoistoËna Evropa” i mislim da je mojim poznanicima od tada mnogo lakπe - barem znaju o kojem kontinentu je reË.

Joπ zanimqivije je priËati sa onima koji su neπto Ëuli o Srbiji, ali su im saznawa izmeπana, Ëesto povrπna ili pogreπna. Tako mi se dogodilo da sa jednim istaknutim Ëlanom akademske zajednice vodim ovakav razgovor. „Ti si iz Srbije.

ZnaËi govoriπ ruski.” „Naæalost, ne.” „Kako ne, zar se u Srbiji ne govori ruski.” „Ne, govori se srpski.” „Ali je ruski zvaniËan jezik.” „Ne, nije.”„Ali je obavezan u πkoli.”

Nisam sretala qude koji su posetili Beograd, ali sam od onih koji prate zbivawa u svetu Ëula da je Srbija u stvari Bosna, da je veÊinsko stanovniπtvo muslimansko, kao i da u Beogradu besni rat zbog kog sam morala da pobegnem u Ameriku. Pitali su me zaπto se Srbija odvojila od Kosova, konstatovali da je Beograd u ruπevinama, kao i da je Srbija bila deo SSSR-a, ali je sada Ëlanica Evropske unije.

Oni koji znaju neπto o Srbiji, uglavnom znaju ono najgore. Tereza Bruskin, urednica studentskog lista „Dejli Kent Stejter”, pitala me je da joj razjasnim situaciju sa „hapπewem onog Ëoveka sa bradom” misleÊi na Radovana KaraxiÊa.

Ali, za najveÊi broj mladih qudi ovde, Srbija je zemqa za koju nikad nisu Ëuli ili se predstava o woj nalazi u dubokoj magli. Ponekad mi se Ëini da razlog za to nije iskquËivo mesto koje Srbiji pripada po veliËini, ekonomskoj snazi ili broju stanovnika, veÊ pomalo i u tome πto bi veÊina Amerikanaca popadala na vrlo lakom testu iz geografije.

Tako je Bob Kibler, student istorije umetnosti, traæio da navedem neku veÊu dræavu blizu Srbije kako bi shvatio odakle dolazim. Probala sam sa Maarskom i Rumunijom, ali to nije bio pametan izbor. Poπto sam uvidela da neÊe pomoÊi ako navedem ostale susedne zemqe, a æeleÊi da budem bliæe zapadu nego πto jesam, rekla sam da je Srbija relativno blizu Italije. Bob se osmehnuo, zadovoqan πto smo konaËno reπili zagonetku mog porekla. I wegovi preci su iz tih krajeva. Otkrio mi je da su mu koreni u regiji na italijansko-πvedskoj granici.

Poltika, 6.1.2008.

Jelena StevanoviÊ

Iskra 1. februar 2009.

ZLI DUH 2009.

Svetska kriza je samo okvir u kome je zli duh srpske ekonomije konaËno izaπao iz boce PolitiËka, poslovna i akademska elita Srbije ignorisala je, ili nije razumela, stvarno stawe domaÊe ekonomije u godinama koje su prethodile svetskoj krizi. Propustila je i da uoËi wene nagoveπtaje, ne samo tokom 2007. godine kada je sve poËiwalo veÊ i tokom jeseni 2008, kada se Srbija veÊ na svakom koraku o krizu saplitala. Na isti naËin wena dubina i trajawe se i danas dramatiËno potcewuju, pa se ona doæivqava kao prolazan i kratkoroËan fenomen. Aktuelne zapadne analize ne daju osnova za takvu vrstu optimizma. Ugledni ameriËki ekonomisti Karin Rajnhart i Kenet Rogof objavili su u decembru 2008. dve zapaæene studije koje sistematizuju iskustva i iznose niz uznemiravajuÊih podataka u vezi sa velikim finansijskim krizama posledwih decenija.

Analize pokazuju da su krize praÊene, ne usporavawem rasta, veÊ padom bruto domaÊeg proizvoda (BDP). U proseku, taj pad traje oko dve godine, i BDP se smawuje za preko devet odsto.

Tokom krize dolazi i do ogromnog rasta javnog duga koji u periodu od tri godine nakon wenog izbijawa poraste u proseku za oko 86 procenata.

Cene nekretnina znatno padaju. Pad proseËno traje oko pet godina, i u tom periodu nekretnine gube preko 35 odsto vrednosti.

ProseËno trajawe krize na træiπtu akcija je najmawe tri godine, a kumulativni gubitak kreÊe se oko 60 odsto wihove vrednosti.

U periodima krize nezaposlenost kontinuirano raste u proseku pet godina, πto je znatno duæe od samog trajawa recesije. U tom dugom periodu, nezaposlenost se dodatno poveÊava za sedam procenata u odnosu na nivo pre poËetka krize.

Danaπwa ekonomska situacija je potencijalno joπ opasnija. Sve dosadaπwe krize bile su lokalne i regionalne. Uvek su postojali veÊi delovi ekonomskog univerzuma koji nisu bili zahvaÊeni i koji su mogli apsorbovati viπkove robe i obezbediti kapital ugroæenim dræavama. Ovoga puta taj prostor je drastiËno suæen i kriza je prvi put zaista globalna.

U svetlu prethodne analize i loπih domaÊih ekonomskih trendova, projektovani privredni rast Srbije od 3,5 odsto za 2009, ili buxetski deficit od samo 1,5 odsto, nerealni su. Nerealna su i oËekivawa da je moguÊe izbeÊi

Iskra 1. februar 2009.

masovna otpuπtawa - ako bi se analizirani pokazateqi primenili na Srbiju armija nezaposlenih bila bi poveÊana za dodatnih 200.000 qudi.

Bila bi opasna zabluda poverovati da se prethodna analiza ne moæe primeniti na Srbiju. Pogubno je verovawe da je Srbija samo ærtva tue krize i da Êe se brzo oporaviti, jer nije dovoqno integrisana u sistem globalne ekonomije.

Svetska kriza je samo okvir u kome je zli duh srpske ekonomije konaËno izaπao iz boce.

Srbija prolazi kroz klasiËnu, sopstvenu, platnobilansnu krizu. Ova kriza je prerasla u valutnu - i sada postaje duæniËka. Dræava Êe se vrlo brzo suoËiti i sa buxetskom krizom. Kada bi kriza u Srbiji bila posledica samo spoqnih faktora, wena dubina i trajawe bili bi znatno mawi, a izlaz iz krize mnogo lakπi.

Geneza i uzroci krize joπ uvek ne dopiru do najvaænijih ekonomskih aktera u Srbiji. Kada poslovna elita traæi da se dræava zaduæi kako bi se nastavilo sa politikom precewenog dinara, ona zapravo zahteva kontinuitet ekonomske politike koja je uniπtila Srbiju.

Srpska elita verovatno poznaje lokalni politiËki miqe, ali kao da ne razume svet u kome æivi. Da li neko zaista veruje da Êe MMF pozajmiti novac Srbiji kako bi se spasli vlasnici prezaduæenih i preinvestiranih domaÊih imperija? Krize se ponekad i namerno izazivaju, ili bar pojaËavaju, kako bi lokalne poslovne imperije promenile vlasnike. Kriza u jugoistoËnoj Aziji krajem devedesetih imala je takve elemente.

Dræava danas ima malo prostora da utiËe na trajawe i dinamiku krize u kojoj se naπla. Za to je uglavnom kasno. Temeqi krize graeni su od 2002. godine do juËe, a rezultati se sada vide u „punom sjaju”. Mere koje budu preduzete postaviÊe temeqe za period koji Êe doÊi verovatno 2011, ili 2012. godine.

Da bi krenula putem oporavka, Srbija mora dopustiti veliku i brzu deprecijaciju dinara, jer Êe svaki dan odlagawa koπtati sve viπe. To je naËin da se saËuvaju devizne rezerve, obori uvoz i potroπwa, otkloni veliki deo dispariteta na domaÊem træiπtu i da se Srbija pripremi za period obnove. Oskudna

5

KO©TUNICA: DSS ∆E RAZOBLI»ITI POLITIKU VLADAJU∆IH STRANAKA Predsednik Demokratske stranke Srbije Vojislav Koπtunica optuæio je reæim u Srbiji za sauËesniπtvo u priznavawu nezavinosti Kosova i naveo da je glavni zadatak DSS da razobliËi tu politiku.

"Zadatak dræavotvorne politike DSS-a je, ako ne moæe da spreËi sauËesniπtvo vladajuÊeg reæima u procesu priznavawa Kosova, da uvek i na svakom mestu i zarad buduÊih naraπtaja razobliËava i pokazuje pravu istinu o sauËesniπtvu reæima u priznavawu ove laæne dræave", kazao je Koπtunica na Glavnom odboru DSS u Sava centru.

Prema wegovim reËima, prve dve faze u tom procesu veÊ su gotove. Prva je, kako je naveo, bila potpisivawe Sporazuma o stabilizaciji i pri-druæivawu izmeu Srbije i 19 Ëlanica Evropske unije u vreme kada su priznale Kosovo, a druga faza te stragetije je priznavawe misije Euleks.

Kao joπ jedan veliki zadatak DSS-a Koπtunica je naveo da Êe se ta stranka svim silama boriti da Statut Vojvodine nikada ne stupi

Zli duh... sredstva koja se budu dobila od inokreditora moraju se uloæiti u infrastrukturu i energetiku, a ne u spasavawe imperija koje se ne mogu spasti. Narodna banka Srbije je veÊ proÊerdala oko milijardu evra braneÊi kurs koji nije odbranila.

U najgorem trenutku Srbija mora da radi ono πto nije Ëinila dok je novac obilato priticao - da æivi od onoga πto zaradi, a da u oskudici πtedi i investira. Ako se i ovaj trenutak propusti, ogromne ærtve koje predstoje i koje se ne mogu izbeÊi - biÊe uzaludne. Srbija Êe u tom sluËaju ostati u stawu permanentne krize i onda kada najveÊi deo sveta bude iz we izaπao.

Finansijske krize su duge i razorne, imaju svoju neumitnu logiku i ritam. Srbija se mora pripremiti, ne za nekoliko meseci, veÊ za nekoliko godina krize. U tom periodu kupovna moÊ graana Êe drastiËno opasti, doÊi Êe do velikog rasta nezaposlenosti, a neke od velikih domaÊih imperija dobiÊe strane vlasnike.

Za veliki broj graana ovaj period Êe povremeno imati gorak ukus devedesetih. Srbija je preæivela devedesete, preæiveÊe i ovo.

Politika, 13.1.2009. <www.politika.rs>

6

Nebojπa KatiÊ Finans. konsultant

na snagu.

"U ovom Statutu su umesto odreivawa nadleænosti automonije, kako je predvieno Ustavom Srbije, namerno uneti elementi dræavnosti pokrajine Ëime je podriven ukupan ustavno-pravni poredak Srbije", kazao je Koπtunica.

Prema wegovim reËima, zadatak politike DSS-a je zastupawe ekonomske i socijalne politike koja Êe odbraniti srpsku privredu u uslovima svetske ekonomske krize i koja Êe ravnomerno podeliti teret te krize. Lider DSS-a je naveo da bi bilo nedopustivo da tajkuni iskoriste krizu i da se joπ viπe obogate. On je kazao da je ta stranka pripremila program razvoja Srbije u uslovima krize i dodao da se "nesposobnost Vlade Srbije videla i pre nego πto je kriza pogodila Srbiju".

Kao ciqeve tog programa, on je, izmeu ostalog, naveo porast investicionih ulagawa i konkurentnosti srpske privrede, odræavawe i rast æivotnog standarda graana i formirawe interventnog fonda.

"U Programu smo naveli i meru koju nipoπto ne treba preduzeti. Neprihvatqivo je da Srbija poËetkom sledeÊe godine zapoËne jednostrano da primewuje zamrznuti Prelazni sporazum sa EU", kazao je Koπtunica i dodao da taj sporazum nije u interesu Srbije.

On je rekao da je glavni uzrok trenutne nestabilnosti u zemqi trenutna vlast i dodao da je "zastraπujuÊe uruπavawe svih institucija i opπta nesigurnost u druπtvu".

"Danas nisu poquqane samo institucije koje imaju promenqivi izborni i politiËki karakter, veÊ i institucije Ëiji su osnovi drugaËiji, dubqi, tradicionalniji. ReË je naravno o Vojsci i crkvi", kazao je Koπtunica.

Prema wegovim reËima, DSS se mora izboriti da dræavotvorna politika stranke ponovo postane vladajuÊa, jer je to jedini garant ostvarivawa suπtinskih nacionalnih interesa Srbije.

Glavnom odboru DSS-a prisustvovali su, izmeu ostalih, visoki funkcioneri stranke Zoran LonËar, Predrag Bubalo, Slobodan SamarxiÊ, Aleksandar PopoviÊ i Radomir Naumov.

28.12.2008.

Beta

Iskra 1. februar 2009.

LSV Ëestitala Novu godinu kalendarom sa separatistiËkom porukom

„VOJVODINA - REPUBLIKA”, A SRBIJA ∆UTI Na kalendaru je i svetlozelena mapa koja severnu srpsku pokrajinu prikazuje u nekadaπwim granicama, koje su dosezale do V i n k o v a c a , O si j e k a , B a j e , S e g e d i n a , A r a d a .

Neπto jaËom nijansom zelene boje prikazana je Vojvo dina u mawe-viπe aktuelnim granicama, ali sa ©apcem u wenom sastavu Novo iznenaewe iz Novog Sada, ovoga puta u formi kalendara za 2009. godinu, priredio je graanima Srbije Nenad »anak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV).

Na zidnom kalendaru, koji je uz novogodiπwu Ëestitku s faksimilom potpisa Nenada »anka stiglo u naπu redakciju dominira mapa „Vojvodine republike” sa logom LSV i nazivom ove stranke na pet jezika, kao i grbovi Vojvodine i gradova - Novog Sada, Sremske Mitrovice, Subotice, „Velikog BeËkereka” (Zrewanina), „Velike Kikinde” (Kikinde), PanËeva, Vrπca i Sombora. Sa juæne „granice” ove „republike” nalazi se Beograd, istoËno je Temiπvar, na severu Segedin, dok su na zapadu BrËko i Osijek.

Klinci se zaneli Lider „ligaπa” Nenad »anak kaæe da je πtampawe pomenutog kalendara s mapom na kojoj je u sastavu Vojvodine i ©abac - najobiËnija greπka?!

- Klinci se zaneli, πta da vam kaæem...

Omladina LSV je odgovorna za tu glupost i zato Êe neki od wih snositi posledice. Jasno kaæem, da ne bude zabune: u programu naπe stranke jasno piπe da se LSV zalaæe za autonomiju Vojvodine u sastavu Srbije - rekao je »anak.

Ova „igra klinaca” podseÊa na ono „πta znaju mala deca”, kada je poËeo da se budi albanski separatizam na Kosovu i Metohiji. »anak kategoriËki odbija da je reË o bilo kakvom separatizmu.

- Nismo separatisti i nismo za odvajawe Vojvodine od Srbije, niti za Vojvodinu republiku, veÊ za wenu autonomiju - kategoriËan je »anak.

Ona ne brine da Êe ovako intrigantan materijal samo pospeπiti napade na LSV zbog separatizma od koga se stalno brane.

- Nismo separatistiËka stranka, i naravno da ovo nije nikakvo ruπewe ustavnog poretka. Znam da Êe neke stranke jedva Ëekati da to tako protumaËe, ali to su isti oni koji i Statut Vojvodine doæivqavaju kao udar na dræavu - dodaje Jerkovqeva i zakquËuje da je svako drugo tumaËewe skretawe paæwe sa bitnih stvari.

I dok »ankovi klinci ponovo meπetare i kroje Srbiju po svom nahoewu, nadleæni dræavni organi naπe zemqe o tome - sramno Êute! Ovim povodom do sada se nije oglasio niko od onih koji bi to trebalo i morali da urade - pre svega predsednik Srbije i lider Demokratske stranke Boris TadiÊ, inaËe »ankov koalicioni partner, ali i Vlada Srbije, tuæilaπtvo. »ankovo objaπwewe »anak, ponovo prebacujuÊi odgovornost na klince iz svoje stranke, objaπwava da je u pitawu mapa odπtampana povodom 160 godina Vojvodstva srpskog i Tamiπkog Banata.

- Na toj mapi ©abac jeste u sastavu Vojvodine. Mapa je odπtampana u Ëast 160 godina Vojvodine kao politiËkog subjektiviteta, æeleli smo samo da podsetimo qude πta je Vojvodina bila. ©ta Êe biti u ovoj godini, videÊemo, ali Vojvodina republika nije opcija - zakquËuje »anak. „Stara fora” ©ef poslaniËke grupe Demokratske stranke Srbije u vojvoanskoj Skupπtini Borko IliÊ kaæe za naπ list da je najnoviji kalendar „stara fora” koji najboqe svedoËi da »anak nije odustao od „Vojvodine republike”.

- Jasno je da je krajwi ciq Nenada »anka i onih koji ga plaÊaju sa zapada da rasparËa Srbiju.

Sve ono πto on radi usmereno je protiv Srbije i srpskog naroda, ali i Vojvodine - istiËe IliÊ.

Neprimren potez

Poslanik LSV Aleksandra Jerkov ne vidi niπta sporno u πtampawu ove mape.

- Mapa je πtampana zbog 160-godiπwice od stvarawa Vojvodine, a taj jubilej je obeleæilo celo pokrajinsko Izvrπno veÊe. Ne vidim u tome nikakav separatizam, jer je LSV prestala da upotrebqava izraz „republika” upravo zato πto ne æelimo da Vojvodina bude uzrok bilo kakvih tenzija. Mi jesmo 1999. imali program „Vojvodina republika” jer smo smatrali da je to jedan od naËina zaπtite vojvoanskih interesa, ali sada verujemo da je Evropa dovoqan garant - kaæe Jerkovqeva.

Iskra 1. februar 2009.

Nisu baπ svi Ëlanovi vladajuÊe koalicije ostali gluvi na kalendar „Vojvodina republika”.

Funkcioner SocijalistiËke partije Srbije –ore MiliÊeviÊ ponovio je da Statut Vojvodine, koji Êe se naÊi na dnevnom redu Skupπtine, ne daje severnoj pokrajini elemente dræave.

- Smatram da takav potez Nenada »anka nije primeren, naroËito u trenutku odbrane nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji, jer istiËe novi problem. Mora biti jasno da su i Kosmet i Vojvodina sastavni deo Republike Srbije - naglasio je MiliÊeviÊ.

7

„Vojvodina - republika”...

U kabinetu predsednika Srbije nisu æeleli da komentariπu »ankovu novogodiπwu Ëestitku.

- Nismo imali prilike da vidimo taj kalendar, pa zasad ne moæemo ni da ga komentariπemo - poruËili su nam u Predsedniπtvu.

Ni u kabinetu premijera Mirka CvetkoviÊa ovim povodom juËe se nisu oglaπavali.

S druge strane, postavqa se pitawe da li ovaj poziv na ruπewe dræave podleæe kriviËnoj odgovornosti.

Posledice po odnose u koaliciji Lider SPS-a i ministar policije Ivica DaËiÊ kaæe da Êe, ukoliko »anak opet krene s politikom „Vojvodina republika”, to ozbiqno naruπiti odnose u vladajuÊoj koaliciji.

- Za SPS je tako neπto politiËki potpuno neprihvatqivo, da ne govorim o tome da je protivustavno. Ne bih da se izjaπwavam da li ima prostora za kriviËno gowewe »anka i wegove stranke, niti da li je to poziv na ruπewe dræave, iz prostog razloga πto je i sam Nenad »anak na posledwem Kongresu LSV jasno stavio do znawa da se odustalo od te retrogradne ideje. Nema Vojvodine republike, niti Êe je ikada biti, i to je jasno i Nenadu »anku - istiËe DaËiÊ.

SliËnog je miπqewa i potpredsednik SNSa Aleksandar VuËiÊ.

- Da ovakve izjave nisu opasne, jer dolaze iz stranke koja je Ëlanica vladajuÊe koalicije, bile bi smeπne. »anak moæe da pravi kakve god hoÊe mape, to su bili i ostaÊe wegovi pusti snovi.

O Vojvodini republici u ovom trenutku razmiπqa verovatno jedan odsto stanovniπtva Srbije, pa moæda ni toliko. Srbi, Maari i ostali u Vojvodini æele da æive dobro, a ne da se zamlaÊuju politiËkim projektima koji su na granici nauËne fantastike - kaæe VuËiÊ.

Pokuπaj pravqewa dræave u dræavi Akademik Kosta »avoπki u izjavi za Glas javnosti podseÊa da »anak veÊ odavno nastoji da od Vojvodine napravi dræavu u dræavi Srbiji.

- U okviru toga je i Predlog statuta Vojvodine sa Ëetiri-pet obeleæja dræavnosti. »anak namerava da prvo od Vojvodine stvori dræavu, a da je zatim odvoji od Srbije i deo pripoji Maarskoj, a deo Hrvatskoj. Zato on vodi promaarsku i prohrvatsku politiku - kaæe »avoπki.

Zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Dragan TodoroviÊ smatra da »anak samo govori u ime Borisa TadiÊa.

- Da nema TadiÊeve podrπke, »anak bi bio samo minorna ekstremna politiËka opcija kakvih ima svuda u svetu. Problem je u tome πto »anak unapred otkriva puteve kojima Êe iÊi DS, a priËa o borbi za oËuvawe celovitosti zemqe je oËigledno samo reklama ili po onoj narodnoj „da se Vlasi ne

8

sete...” - rekao je TodoroviÊ.

On je dodao da je sada oËigledno da je vladajuÊa koalicija u rukama EU, πto je potvreno prihvatawem Euleksa, Ëiji je uËinak bio vidqiv naroËito u dogaajima pred Novu godinu.

I narodni poslanik Nove Srbije Miroslav MarkiÊeviÊ istiËe da je zabriwavajuÊe πto niko od nadleænih ne reaguje na ovakav »ankov potez.

- Æelim da verujem da se »anak vara u svojim predviawima, ali me i te kako brine πto ga niko ne shvata ozbiqno. Predsednica Skupπtine Slavica –ukiÊ-DejanoviÊ reagovala je na govor Velimira IliÊa u kome je tvrdio da se veÊ πtampaju vojvoanski pasoπi, ali zato nije opomiwala »anka kada je pomiwao ustav Vojvodine, πto je protivno i Ustavu i svim zakonima Srbije. I to samo zbog tri - Ëetiri poslanika koji treba da podræe ovu vladu - objasnio je MarkiÊeviÊ.

On je takoe za »ankov uticaj „zahvalio” koaliciji „Za evropsku Srbiju” i ironiËno naglasio da je „baπ evropski cepati svoju zemqu”.

Predrag GrgiÊ, Ëlan Izvrπnog veÊa AP Vojvodine iz redova Demokratske stranke, nije æeleo da komentariπe Ëiwenicu da LSV deli kalendar na kome je Vojvodina predstavqena kao republika uz kratku opasku da je to Ëista glupost!

Takoe, predsednik Pokrajinskog odbora DS-a Duπan ElezoviÊ, poput svog stranaËkog kolege, nije se upuπtao u dubqu analizu znaËewa kalendara koji je stigao u naπu redakciju.

- Uopπte ne æelim i ne mogu da komentariπem stavove drugih stranaka i wihov propagandni materijal, naroËito ako ga nisam video kratko nam je rekao ovaj vojvoanski demokrata.

Zoran IvoπeviÊ, bivπi sudija Ustavnog suda Srbije, smatra da u ovom sluËaju nema elemenata za kriviËno gowewe, ali da takvi stavovi zasluæuju osudu.

- ©tampawe takvog materijala je joπ uvek u domenu politiËkog delovawa, gde postoji izvesna sloboda u odnosu na pravo. Smatram da su takve ideje protivustavne i antidræavne, jer se tu govori o neËemu na πta Vojvodina kao autonomna pokrajina nema nikakva prva, a to je prekrajawe granica.

Takvo istupawe zasluæuje kako politiËku, tako i osudu javnosti. Mislim da bi bilo razumno da se program LSV nae pred opservacijom Ustavnog suda, kako bi se utvrdilo da li u programu te stranke postoji osnov za ovakvo delovawe. To bi onda bio sasvim drugi sluËaj, i tada je moguÊe zabraniti politiËku stranku koja u svom programu sadræi protivustavne elemente - smatra IvoπeviÊ.

VeÊ vieno I na kraju, da se vratimo »ankovim klincima i wihovim provokacijama. „Ligaπima” nije prvi put da pokuπajima da Vojvodini daju dræavnost provociraju graane Srbije. Prisetimo se dogaaja iz septembra 2007, kada je podmladak LSV πtampao vojvoanske pasoπe. »anak je reagovao na sliËan naËin, rekavπi da reË o πali podmlatka stranke na Ëijem je Ëelu.

9.1.2009.

Glas javnosti

Iskra 1. februar 2009.

DR SR–A TRIFKOVI∆ O DOGA–AJIMA KOJI SU OBELEÆILI 2008. GODINU Sa dr Srom TrifkoviÊem, politiËkim analitiËarem i urednikom Ëasopisa "Chronicles", razgovaramo o godini koja prolazi.

Ako bismo nabrajali listu dogaaja, ona bi bila duga, a prioritetni bi se nadmetali za poziciju. Po Ëemu Êete je Vi najpre pamtiti?

- Izdvajam tri dogaaja ili pojave: Izbijawe globalne finansijske i ekonomske krize, koja Êe biti brutalna i dugotrajna i Ëijeg ærvwa nijedna zemqa neÊe biti poπteena.

Zatim, brz i efikasan odgovor Rusije proπlog avgusta na Sakaπvilijevu provokaciju u Juænoj Osetiji, teledirigovanu iz Vaπingtona i Brisela. Ovaj dogaaj je oznaËio prvi odluËan kontraudarac Moskve zapadnoj strategiji sistematskog zaokruæivawa i srubqivawa Rusije, koja se sprovodila od kraja hladnog rata do naπih dana.

NemoÊni bes politiËko-medijske maπine SAD, moram priznati, ispunio me je dubokim zadovoqstvom.

I treÊe, smuπen, neubedqiv i na duge staze porazan odgovor Srbije na "nezavisnost" Kosova.

Srbija je imala niz aduta u rukama koje je mogla da smireno, ali odluËno odigrava. Wihovo nekoriπÊewe ili traÊewe predstavqa dokaz da Srbija viπe nije ni pribliæno onako ozbiqna dræava, niti Srbi onako ozbiqan narod kao πto su to bili pre stotinu godina.

Istorija Krajine

Radite li na nekoj novoj kwizi i πta æelite sebi i nama u sledeÊoj godini?

- Radim na istoriji Krajine, verujem da Êe rukopis biti gotov do sredine nastupajuÊe godine.

I sebi i svim vaπim Ëitaocima æelim da nam nova 2009. godina bude mawe loπa od 2008, premda strahujem da je ta æeqa neostvariva.

AmeriËki izbori utvrdili su da ova zemqa joπ nije spremna za æenu predsednika, ali da je crnac za sada OK. Koliko su Vas liËno iznenadili rezultati izbora i da li sada Amerika kreÊe nekim drugim putem?

- Ne slaæem se sa poËetnom konstatacijom, jer smatram da bi i Hilari Klinton pobedila Xona Mekejna da je kojim sluËajem odnela prevagu unutar Demokratske stranke. ©taviπe, sve su ankete ukazivale da bi ona postigla joπ ubedqiviju pobedu od Obame, jer je Mekejn bio jedinstveno loπ kandidat koga je dodatno hendikepiralo naslee Buπove administracije. Obama je, s druge strane, autentiËni demagog. On je uspevao da svoju praznu

Iskra 1. februar 2009.

poruku razvodni tako da ne otui nijedan bitni segment vlastite ciqne grupe. Iza sve te wegove retorike nema supstance. Imenovawa Ëlanova Obaminog tima ukazuju da nekog stvarno "novog puta" naprosto neÊe biti. Na spoqnopolitiËkom planu, Obama Êe biti mawe sklon intervencionizmu jer Êe biti ozbiqnije posveÊen domaÊim pitawima. Problem je, meutim, ako voewe spoqnopolitiËkih aktivnosti u potpunosti prepusti Hilari Klinton i wenom timu, a meu wima ima qudi koji niπta dobro ne obeÊavaju - da o potpredsedniku Xozefu Bajdenu ne govorimo! Oni Êe prividno teæiti da se odluke donose konsenzusom, bilo na nivou NATO-a ili u odnosima sa Evropskom unijom, premda nema sumwe da to ne znaËi odricawe od aktivizma, pa i intervencionizma u spoqnoj politici. Jedino πto Êe to Ëiniti pod plaπtom nekakvih humanitarnih i univerzalnih principa, a ne onako grubo unilateralno, kao πto je to bio sluËaj sa prethodnom administracijom.

SluËaj BlagojeviÊ

Hapπewe Roda BlagojeviÊa ponovo je lice Srba stavilo na naslovne strane svetske πtampe.

Kako vidite razvoj wegovog sluËaja?

- BlagojeviÊ je sreÊom sebe toliko desrbizovao da se u ovom skandalu "srpska veza" ne spomiwe. On veÊ odavno u Ilinoisu ima krajwe nisku reputaciju Ëoveka bez moralnih kvaliteta.

Imao je brz uspon u politiËkoj karijeri samo zahvaqujuÊi tome πto se oæenio Êerkom uticajnog Ëikaπkog politiËara irskog porekla RiËarda Mela, jednog od "gazda" tzv. Ëikaπke maπine Demokratske stranke SAD. BlagojeviÊ je za uzvrat pristao da mu deca budu krπtena kao katolici i da se vaspitavaju shodno tome. On sam je rekao tokom kampawe da je "istoËnoevropskog porekla" i nije glasao protiv bombardovawa Srbije u Kongresu marta 1999 (za razliku od stotina svojih kolega, republikanaca pre svega). I pre ove afere wegova popularnost je pala na neverovatno niskih Ëetiri odsto (prema anketi od 13. oktobra), jer ga godinama prate skandali i korupcionaπke afere... Nema sumwe da je ovo kraj wegove karijere i uvod u proces koji Êe se zavrπiti dugogodiπwom zatvorskom kaznom. On je, kako reËe jedan od komentatora "»ikago tribjuna", mrtvac koji hoda.

Naivno je verovati da Êe se neπto u odnosu prema Srbiji znaËajno promeniti. ©ta bismo mi morali da uradimo, da bismo osvojili neku boqu poziciju u Evropi i svetu?

- Za Srbe imenovawe Hilari Klinton predstavqa krajwe neprijatnu vest. Ona se diËi ulogom koju je, po sopstvenom viewu, igrala u donoπewu odluke o bombardovawu Srbije marta 1999. godine. "Vrπila sam pritisak na Bila da

9

Dr Sa...

Crna predviawa ekonomista

krene sa bombardovawem". Ona od ovih stavova neÊe odstupiti, oni predstavqaju kamen temeqac wenog pogleda na problem Balkana. U tvrdom stavu prema Srbima ona vidi najsvetliju taËku naslea svog supruga... Pod wenim rukovodstvom promena moæe biti samo na gore: za razliku od Xorxa Buπa i wegovog spoqnopolitiËkog tima, ona gaji prema Srbima grubi animozitet koji nije podloæan omekπavawu niti racionalnom ubeivawu. U svemu je sreÊna okolnost πto globalna pozicija Amerike slabi i opada, ali je teπko zamisliti da bi sadaπwa vlast u Beogradu iz te Ëiwenice mogla da izvuËe odgovarajuÊe pouke. Globalni car nema odelo, ali se na Balkanu joπ pravi kao da je neprikosnoveni gospodar situacije. Sve dok lokalni akteri ne preduzmu korake da testiraju wegovu sve vidqiviju nemoÊ, nekog boqitka za Srbe i Srbiju naæalost neÊe biti.

Ekonomska kriza je sigurno ono po Ëemu Êemo godinu pamtiti. Koliko Êe sledeÊa godina biti gora po ekonomiju i kada vidite da Amerika ekonomski ponovo moæe stati na zdrave noge?

- SledeÊa godina Êe biti znatno gora od protekle, jer Êe se efekti krize osetiti i u sektorima koji su do sada bili relativno poπteeni.

Wene posledice joπ ne mogu ni izdaleka da se naziru - baπ kao πto ni 1929. nije bilo moguÊe predvideti Hitlerov uspon Ëetiri godine kasnije ali Êe zasigurno imati globalno-istorijske razmere. Zasigurno Êe oznaËiti krah ameriËkog projekta globalnog hegemonizma, πto je moæda jedina sreÊa u nesreÊi. Stajawe Amerike na zdrave noge tek Êe potom biti moguÊe.

Iluzije o EU

Prema reËima Miladina KovaËeviÊa nemoguÊe je prognozirati πta Êe se u narednom periodu deπavati sa dinarom.

- Kurs Êe imati oscilacije, ali ta kretawa u kratkom intervalu nisu znaËajna. Stabilnost kursa u celini u 2009. godini moæe se odræati deviznim rezervama Centralne banke koje nisu male. Daqa perspektiva monetarne stabilnosti zavisiÊe od moguÊeg priliva spoqa u vidu kredita, prodaje NIS-a, stranih ulagawa u Koridor 10, eventualnih korekcija potroπwe u buxetu i oËuvawa odreenog broja likvidnosti kredita u delatnosti preraivaËke industrije - navodi KovaËeviÊ.

Prema reËima Branka Dragaπa dinar neÊe ojaËati, veÊ Êe nastaviti sa tendencijom pada, samo je pitawe kojom brzinom.

- Ne samo da Êe doÊi do kraha dinara veÊ Êe se uruπiti ceo sistem, zemqa neÊe biti u moguÊnosti da plati strana potraæivawa, opπta nelikvidnost u privrednom sektoru Êe se πiriti neverovatnom brzinom, biÊe masovnih otpuπtawa, bez posla Êe u ovoj godini ostati Ëak 200.000 qudi - tvrdi Dragaπ.

ObjaπwavajuÊi, Dragaπ kaæe da Êe haos nastupiti kada za evro budemo plaÊali 100 dinara.

- Posle toga, evro Êe vrtoglavo da raste, zasad niko ne moæe da kaæe kolika Êe mu biti vrednost - istiËe Dragaπ.

On joπ navodi da je velika verovatnoÊa da Êemo u maju imati vanredne parlamentarne izbore, ali isto tako dodaje da ga ne bi iznenadilo da posle tih majskih izbora veÊ u decembru 2009. godine uslede joπ jedni izbori.

- BuduÊnost te zlokobne kvazipravne institucije zagarantovana je sve dok joj Srbija bez roptawa svojim postupcima produæava vek. A πto se uslovqavawa iz Brisela tiËe, naravno da Êe se traæiti priznawe Kosova, tj. kako reËe Oli Ren, "normalizacija odnosa Beograda sa svim susednim zemqama". Ni to, pak, neÊe biti dovoqno da Srbija u EU zaista i bude primqena, jer proπirewa EU (uz eventualni izuzetak Hrvatske) naprosto neÊe biti u sledeÊih 15 do 20 godina; ovo odgovorno konstatujem kao empirijsku Ëiwenicu, a ne kao analitiËku procenu. Kada prijem postane realna moguÊnost, pak, veliko je pitawe da li Êe ta institucija uopπte joπ biti u æivotu. Strateπko vezivawe Srbije za nestabilni briselski brod kome preti potonuÊe oduvek je bilo besmisleno. Daqe zakliwawe u "Evropu" sada pak postaje iritantno i neukusno.

Sa druge strane, profesor Ekonomskog fakulteta Danijel CvjetiÊanin kaæe da je pravo pitawe da li dræava uopπte brani dinar.

- Nije ga mudro ni braniti, a nije mudro ni ako su poËeli da ga emituju. Dinar je ponovo poËeo da slabi jer su se naπi qudi koji æive u inostranstvu vratili, pa nema dovoqno strane valute.

Velika kriza nas tek oËekuje, ali su veÊi problem katastrofalne posledice po nas koje Êe ona ostaviti. Budale priËaju da zbog nepredviene ekonomske krize nisu u stawu da ispune predizborna obeÊawa. Ovo im je doπlo samo kao izgovor - tvrdi CvjetiÊanin.

Isto tako, on podseÊa da je veliki problem i to πto se ne govori dovoqno o posledicama koje izaziva ekonomska kriza.

- Kroz istoriju se pokazalo da je jedan od naËina izlaska iz ekonomske krize bio i razvoj vojne industrije πto je dovodilo do izbijawa ratova i o tome treba upozoravati javnost kako bi takav scenario izbegli na vreme. Dakle, ekonomska kriza moæe da dovede do izbijawa novog svetskog rata jer je to prirodan scenario kapitalizma - upozorava CvjetiÊanin.

14.1. 2009.

Pravda, 6.1.2009.

TaËka na bekstvo Radovana KaraxiÊa stavqena je u 2008, joπ se traga za Ratkom MladiÊem. Kakva je buduÊnost suda u Hagu i πta Êe posle Evropa traæiti od Srbije za pristup EU?

10

ANTIC.org-SNN

P. J. - K. B.

Iskra 1. februar 2009.

General Ponoπ o svojoj smeni i pretpostavqenima

NA»ELNIKU IMA KO DA PI©E Gospodo, voqno! Nemojte ustajati. Sedite da vam ispriËam πta mi je na duπi...

I ja sam seo kad sam dobio novogodiπwu Ëestitku od predsednika republike. Nije to bila obiËna Ëestitka nego moja smena. Pisalo je: SreÊna Nova godina generale, smeweni ste! Niste viπe naËelnik Generalπtaba!

U zdravqe Zdravko, rekoh ja sebi. Pa πta, jednom se æivi, daj da i to vidim. NeÊe vaqda jedan kafanski izbacivaË πto nije bio u vojsci da bude razlog mom neraspoloæewu... Dakle, taj ©utanovac, i onaj koji ga je izabrao za ministra odbrane, nikako da shvate πta rade srpskoj armiji. Ili, ako znaju a rade, onda su odmakli u veleizdaji. U prvom sluËaju preporuËujem neku duπevnu bolnicu, a u drugom preki sud.

Predsednik i wegov resorni ministar treba da znaju da se na ovome neÊe zavrπiti. Ima da bude πto biti ne moæe!

Pa, gospodo, ona velika sila, koja je joπ uvek velika bez obzira na to πto se zove Amerika, neÊe viπe da troπi vojni buxet na nekom Kosovu. I wima je milijardu dolara godiπwe mnogo.

E, ta velika sila je doπla do zakquËka da Vojska Srbije treba da bude vojna sila koja Êe u ovom veku biti miroqubiva armija, spremna da pomogne u sluËaju nemira na ovom delu Balkana...

Da se malo Srbi "prepakuju" po standardima NATO pakta i da sluæe svrsi.

Fino su oni to zamislili i Vojsci Srbije stavili do znawa, samo nisu pitali ©utanovca i TadiÊa da li je to u redu.

Nisu im poslali pismo puno qubavi i razumevawa u kome je trebalo da piπe: Ceweni prijateqi, ameriËka vojska je u teπkom materijalnom i moralnom rasulu, pa Vas najqubaznije molimo da uËinite kod vaπe Vlade sve kako bi nam srpska vojna sila pomogla u nameri da nekako preæivimo.

Eto πta je Pentagon propustio da uradi. A da su lepo, baπ tim reËima pitali TadiÊa i ©utanovca...

Nego, ozbiqno, πta ova Vlada misli, treba li nama vojska uopπte? A da se mi lepo raziemo, izqubimo po tri puta, spakujemo uniforme i isplaËemo nad naπom slavnom vojniËkom tradicijom, jer ako smo dovde doπli da nas jedan kafanski bilmez πtroji i da od nas pravi lovaËko druπtvo, onda boqe da nas nema.

Mi, gospodo, nemamo izbora. Nama je veÊ ranije dato da budemo regionalna sila, ali je ondaπwi voa ondaπweg reæima, inaËe "tvrd na uπima", opet pogreπno Ëuo. UËinilo mu se da je

Iskra 1. februar 2009.

neko rekao "silexija", pa je poæurio da sve srpske strvodere i bandite povede u rat.

To je, dakle, bilo. A πta Êe biti daqe...

Smenio me svojim dekretom onaj koji je ovlaπÊen za to. Piπu novine da je TadiÊ bio besan na mene. Stvarno? Kako li to izgleda? Ide li u krug po predsedniËkim odajama, hukÊe li od muke, viËe li, preti li mi: neÊe on meni da komanduje, ne zvao se ja predsednikom Srbije u par mandata...

Sve sam, cewena gospodo novinari i vrli Ëitaoci, mogao da progutam, ali da ministar raspisuje tendere za desetine nekih vozila (nemojte o proviziji ovom prilikom), to me je dotuklo. A vojska gladna, plate bedne, moral srozan... Æelim javnost da upoznam sa opasnom Ëiwenicom da su veÊ odavno stvorene stranaËke milicije, samo se ne bave likvidacijama nego pqaËkama. A, ako jednom, ne daj Boæe, doe do obraËuna meu wima, jer se krug suæava, ne znam hoÊe li tada uopπte vojska postojati, i ako neπto od we ostane hoÊe li moÊi da spreËi haos?

Ali, o ovome neka razmiπqaju TadiÊ i ©utanovac. Ako dobro prognoziram, biÊe to joπ jedno srpsko kumstvo koje Êe zavrπiti na suprotstavqenim stranama.

Wih u ovom momentu interesuje goli opstanak na vlasti i pitawe novca. HoÊe li ga imati dovoqno da joπ malo poæivi ova koalicija.

Od tih pitawa oni ne vide prave probleme.

Ako TadiÊ danas upravqa Vojskom Srbije, pa onda koalicijom na vlasti i istovremeno je neprikosnoveni predsednik svoje stranke, treba li onda razmisliti: kakva su ovo vremena? Nije vaqda da opet imamo svu vlast u rukama jednog Ëoveka?

Hteli su ©utanovac i TadiÊ da od mene naprave dvorsku budalu. Da oblaËim uniformu i dolazim na koktele, da budem dekoracija na sveËanostima, da budem estradni general... Onda su u ovoj posledwoj ceremoniji u ministarstvu, pred samu Novu godinu, malo preterali. Na pozivnici je pisalo da su organizatori prijema ministarstvo odbrane i Generalπtab. ©utanovac i Ponoπ. On i ja. Jedan klovn i jedan vojnik. Pa ne ide to tako, i ja imam prag tolerancije, dosta sam se zamlaÊivao.

UoËi koktela Ëujem da TadiÊ neÊe doÊi na taj koktel, ali je vien na koktelu i prijemu u Vojno bezbednosnoj agenciji. ©to bi prost narod rekao: ili je lud ili πaqe poruke.

Vidim ja da meni sve ovo liËi na Titanik.

Brod tone a muzika svira. Konobari sluæe, gospoe

11

Intervju: General-potpukovnik Zdravko Ponoπ

POLITIKA ODBRANE ZEMQE NE POSTOJI Nije ovo sukob dve liËnosti, nego sudar koncepcija o tome gde Êe Srbija, kao

bezbedna zemqa, biti 2015, 2020. godine U juËeraπwem broju „Politike” tragali smo za razlozima javnih nesuglasica izmeu generala Ponoπa i ministra odbrane ©utanovca. Generalski vrh je u proπli petak bojkotovao ministra odbrane na tradicionalnom godiπwem prijemu.

NaËeliku ima... se kurvaju, lopovi rade, a voda ulazi sa svih strana. Vidim i joπ neπto. Vidim da trenutno plivamo. Neki Êe da potonu skroz. Ko misli da je video dno, grdno se vara. Ima do dna joπ, iiihaaa...

Joπ sam neπto hteo da saopπtim ovde, mada viπe nisam naËelnik Generalπtaba, i ne tiËe me se πta ministarstvo odbrane daqe planira., ali bi neko morao da sedne i napiπe strategiju odbrane zemqe, i da kaæe gde smo, s kim smo, koliko je naπe i dokle moæemo, koliko nam treba qudi i tehnike, koliko je to para i kakav je to teret za buxet. Pravo je Ëudo da vojska joπ uvek postoji posle nekog DaviniÊa, TadiÊa, pa sad i ©utanovca.

NeËelnik Generalπtaba Zdravko Ponoπ liËno je „preporuËio” svojim najbliæim saradnicima da se klone te proslave, æeleÊi tako da uputi poruku javnosti o stawu u sistemu odbrane.

Wegova ocena tog stawa bitno se razlikuje od ministrove. Prvi general smatra da je u opticaju ministrov agresivni marketinπki pristup, koji ignoriπe stvarne potrebe bezbednosti zemqe.

O tome smo razgovarali sa generalom Ponoπem.

Da li je vaπa odluka da neka bitna pitawa srpske odbrane pokrenete upravo u ovom Ëasu proizvod spontanog nezadovoqstva, ili je ona sazrevala duæe?

Ja sam to morao da uradim kad sam video da reforma stoji, da nemamo nikakav plan. Ako se neπto i kretalo, to je bio proizvod inercije.

Nisam æeleo da takva vrsta πtete bude pripisana vojniËkoj nemoÊi, i viπe puta sam ukazivao i na zastoje i nazadovawa.

Ali, ako su nam skidali gaÊe, ne oËekujte niπta dobro: spremni su oni i koæu da nam skinu. U tom smislu, verujem, i javnost opomiwem, da Êe ova falanga na vlasti danas ili sutra krenuti u seËu knezova, da Êe u nedostatku para nasrnuti na svoje qude, da Êe navaliti na svakoga ko ima para. Evo, iz iskustva vam kaæem, dok je Vojska Srbije joπ imala πta da proda, dotle su nas vojnike koliko toliko uvaæavali. Kad su nas osiromaπili i upropastili, ostala im je joπ jedna jedina misija: da nas rasteraju, i da ostave πaËicu onih koji Êe da glume postojawe armije.

Ministru odbrane na wegovom kolegijumu.

Ali sam brzo razumeo da taj kolegijum nije mesto gde se reπavaju problemi, nego ambijent za razmenu komplimenata. A od toga je bilo malo koristi.

Pokuπao sam Ëak i da opreznim simbolima ukaæem na probleme, najpre u vojnim, a zatim i u drugim glasilima. Pisao sam jedan tekst za „Vojno delo”, ali sve je to bilo uzalud.

Ne znam ko mi je bio viπe smeπan kad bi se pojavio na vojnim veæbama. TadiÊ koji zavrÊe kragnu, ili ©utanovac koji izgleda kao da je doπao da nekome zavrne ruku. Sad mi je lakπe. Ne moram da ih gledam. Ne moram da ih sluπam. Oni ne znaju, ali neko Êe ih veÊ obavestiti: ko ne sluπa vojsku sluπaÊe oluju!

Mislim da sam imao jasnu viziju, i æeleo sam da je podelim s onima s kojima bismo imali zajedniËku moÊ da je ostvarimo, da se izvuËemo iz gubitniËkog mentaliteta i vratimo pobedniËkom, koji je srpskom vojniku svojstven, da prestanemo da „kukamo” i æalimo se, da ne pravimo od sebe veËne ærtve, nego da reπavamo probleme.

Da su mi ranije napisali pismo, kad veÊ neÊe da razgovaraju sa mnom, pa da su rekli, generale, naËelniËe, spasavaj, ovi naπi iz Evropske unije traæe da priznamo Kosovo, da zaboravimo na armiju, πta Êe nam, i sad moramo nekako to da izvedemo... Ja bih veÊ naπao nekoga iz Vaπingtona da sredi tu stvar. Ali, neeee, wima je vaæno da joπ malo zarade na „vojnom biznisu" jer je stvar u svakom sluËaju propala.

E, pa videÊemo joπ. Ako ovom naËelniku nije imao ko da piπe, sledeÊem (koji, naravno, mora biti wihov) mnogi Êe pisati pisma. Ali preteÊa.

Tabloid, 12.1.2009.

12

General Zdravko Ponoπ

Kome ste ukazivali?

Kako ste razumeli svoju misiju?

Jeste li reπili neki od wih?

Znao sam od poËetka da sistem u kome sam se naπao ne pravi nego troπi pare i da mora da ih potroπi pametno. U toj sferi su moje najveÊe zamerke Ministarstvu, πto zbog loπeg poslovawa 2008, kada smo imali pare, sada veÊ troπimo pare iz 2009. koje nemamo. Zbog loπe politike odbrane i ekstenzivnog razumevawa odnosa prema buxetu, za operativni æivot vojske u 2009. ostaÊe nam samo pet odsto sredstava. A to znaËi da naπ artiqerac neÊe biti u moguÊnosti da ispali svoj projektil.

Finansijska odræivost sistema je krajwe sporna.

Imali smo 867 miliona evra, nismo ih potroπili i za tu verziju ekstremno loπeg razumevawa finan-

Iskra 1. februar 2009.

sirawa sistema odgovorno je Ministarstvo. Samo na olakom ignorisawu kursnih razlika izgubili smo 400 miliona dinara.

Kakav je vaπ odnos prema civilnoj vlasti?

Mi ne æelimo da ometamo vlast, ali smo sigurni da ta vlast mora da omoguÊi struci da radi.

Kakva je u tome uloga politike odbrane?

Politika odbrane ovde funkcioniπe samo simboliËno. Reklo bi se da ne postoji. Mi se dovijamo u okolnostima kad u dræavi nema strategiju nacionalne bezbednosti, pa u skladu s tim ni strategije odbrane.

Pa, na osnovu Ëega onda radite?

Za vreme mandata ministra Zorana StankoviÊa postojao je plan zajedniËke reorganizacije.

A sada nemamo ni to.

Zbog Ëega nemate?

Zbog nekompetencije, neodgovornosti, nesposobnosti, arogancije...

Izgleda da je vaπa projekcija profesionalne vojske do 2010. konaËno neostvariva?

Sa ovoliko para ne moæemo da napravimo profesionalce. Umesto da zaposlimo vojnike po ugovoru, Ministarstvo odbrane odluËuje da u svoj sastav uvede joπ 1.000 qudi iz vojnodohodovnih ustanova. Tako da se brojno stawe mewa na πtetu operativnog dela sistema. Vojska danas ima 19.500 plaÊenih qudi u svom sastavu, a Ministarstvo 10.000.

Ministar se Ëesto pojavquje u javnosti.

Deli kquËeve od stanova, govori o znatnom poveÊawu plata...?

Da, to je dobro. To su stvari koje bi morale da se podrazumevaju, ali to nije suπtina. Mi nismo ovde samo da bismo imali stanove i plate, i to ne moæemo raËunati u uspeh. Mi merimo uspeh kroz poveÊawe operativnih moguÊnosti naπih jedinica.

Mi nismo socijalna ustanova, naπa sreÊa se ne moæe sastojati u tome πto Êe nam neko udeliti stan.

Srpsku javnost jako interesuje πta je uraeno na poveÊawu borbene gotovosti?

Ministarstvo odbrane nije uËinilo gotovo niπta. Javnost dobija informacije koliko je aviona remontovano, a ne zna koliko nije. U remontnim zavodima imamo viπe vazduhoplova nego na svim stajankama.

Kako onda tumaËite svoj sukob sa ministrom?

Nije ovo sukob dve liËnosti, nego sudar koncepcija o tome gde Êe Srbija, kao bezbedna zemqa, biti 2015, 2020. Graani Srbije moraju znati kako se pare u tu svrhu troπe, a to danas niko ne zna osim onih koji troπe. Ovo je sukob koncepcije G© koja postoji i nedostatka bilo kakve koncepcije Ministarstva odbrane.

Iskra 1. februar 2009.

Da li su taËne verzije o militarizaciji Ministarstva odbrane?

Ja ne znam da li je to militarizacija, ali Generalπtab ima 192 pukovniËka mesta, a MO 476.

Vojska ima 28 generalskih mesta, a MO 15.

Razmiπqate li ponekad o alternativnom pozivu. Na primer, πta biste radili posle vojske?

Dok radim jedan posao, potpuno sam u wemu.

Ako bih morao da radim neπto drugo, verujem da bih bio uspeπan, Ëak i ako bih poËeo kao graevinski radnik. Mislim da bih za tri meseca bio poslovoa na gradiliπtu...

-----------------------------------------

Forum za bezbednost i demokratiju: Gest neprimeren vojnicima U Zakonu o Vojsci Srbije u Ëlanu 18. piπe da Vojskom Srbije rukovodi ministar odbrane Nedolazak naËelnika Generalπtaba Vojske Srbije i Ëlanova wegovog najuæeg kolegijuma na novogodiπwi i boæiÊni prijem Ministarstva odbrane je gest neprimeren vojnicima i naruπava ugled Ministarstva i ministra odbrane. To baca ozbiqnu senku na jednu, po svemu sudeÊi, veoma uspeπnu reformsku godinu u sektoru odbrane, ocenila je nevladina organizacija Forum za bezbed nost i demokratiju. „Takav javni gest-poruka iz Generalπtaba, pred brojnim eminentnim zvanicama iz zemqe i inostranstva, istovremeno nije usmeren samo prema ministru i Ministarstvu odbrane veÊ se na wega moæe gledati i kao na manifestaciju zabriwavajuÊeg odnosa prema ukupnoj javnosti i poimawe uticaja civilnog druπtva, na sektor odbrane i Vojsku Srbije”, kaæe se u saopπtewu te organizacije.

Forum poziva naËelnika Generalπtaba da „sluæbeno demantuje tvrdwe u medijima da je nedolazak na prijem generala bio organizovan, jer se u suprotnom javno pristaje na neposluπnost i suprotstavqawe i krπewe Zakona o Vojsci Srbije, u kojem u Ëlanu 18. piπe da Vojskom Srbije rukovodi ministar odbrane”.

U saopπtewu se izraæava ozbiqna zabrinutost „zbog dosadaπweg odnosa i `javnog Êutawa` o ovom skandalu” i navodi da „nema glasa ni sa strane predsednika Republike (koji, takoe, nije prisustvovao pomenutom prijemu). Forum je pozvao na prevazilaæewe skandala „kako bi se predupredio daqi osnov za brojne spekulacije i pitawa o qudskom i zakonskom kvalitetu lanca komandovawa Vojskom Srbije”.

Politika, 24.12.2009.

Qubodrag StojadinoviÊ

13

Komentar Iskre

TADI∆ NEUSTAVNO UVODI PREDSEDNI»KI SITEM Gorwi intervju generala Ponoπa i wegov navodni dopis, posle svoje smene, „Tabloidu” (ako to nije neka sprdwa zabavnog lista), zaista zahtevaju analizu, da bi se pribliæilo istini u gomili ovde iznetih optuæbi i protiv-utuka, kao i navodnih Ëiwenica koje govore o jadnom stawu „u zemqqi Srbiji”. »iwenica je da je genaral Ponoπ posle intervjua u „Politici” smewen, a posle sastanka Vojno-bezbednosnog saveta koji je ranije formirao predsednik republike, BorisTadiÊ. Smenio ga je TadiÊ u svojstvu glavanokomandujuÊeg vojskom, mada ni sam nije prisustvovao koktelu u Ministrastvu odbrane koji je javnosti obznanio sukob Ministra odbrane, ©utanovca, i πefa G© vojske, Ëin koji i Ponoπ (u Tabloidu) nagoveπtava kao TadiÊev signal da je i sam bio nezadovoqan ©utanovcem.

Takoe da je TadiÊ u izjavama koje su prethodili smeni `dozvoqavao` da su za sukob obojica krivi.

TadiÊu pripisuju da je Ponoπa podræavao u kritici ©utanovca, te da je ustvari, iz svojih razloga, „iskonstruisao” ovaj sukob. Svojom neoËekivanom odlukom da smeni i kazni samo Ponoπa, TadiÊ se jednostrano kao vrhovni arbitar, πef dræave, stavio na stranu ©utanovca, svoga kuma i potpredsednika Demokratske stranke (DS), Ëija je glava sam TadiÊ, tako ispoqavajuÊi najpogubnije mane partijskog reæima, gde dominiraju sitni stranaËki interesi, negativna selekcija i politika `naπih qudi`, a opπtenarodni i dræavni problemi `guraju pod tepih` i nereπavaju.

OËigledno je da TadiÊ na „mala vrata” uvodi „predsedniËki sistem” u Srbiju. Mada to ne odgovara wegovim ustavnim ovlaπÊewima, ide mu naruku Ëiwenica da je istovremeno predsednik republike i πef DS, najjaËe stranke u vladajuÊoj Koaliciji „Za evropsku Srbiju” (ZES). U ovakvim okolnostima, gde je πef dræave istovremeno i `gazda` najjaËe stranke, pojavquje se sasvim prirodan sukob izmeu dræavnog i partijskog interesa.

OËigledno je da ti interesi Ëesto nisu podudarni, Ëak kada je na vlasti i najpatriotskija i najnarodnija stranka, pa ni kad je u pitawu jednopartijski sitem. Ovo je u samoj prirodi odnosnih politika; dræavna se bavi opπtim, krupnim i glavnim `makro` politiËkim pitawima; stranaËka - partikularnim, posebnim, lokalnim, sitnim, mawe vaænim - `mini` pitawima. Ovaj prirodan sukob dræavnog i partijskog intresa je naroËito izraæen u izrazito partijskim (viπepartijskim) sistemima, gde je sva vlast u rukama stranaka, odnosno partije ili koalicije koja je u vlasti. Ovaj sukob interesa postoji i u `zrelim` zapadnim demokratijama sa daleko mawim brojem partija, ali one ga obiËno institucijski ili iskustveno spreËavaju, razdvajajuÊi ulogu πefa dræave, od ove posednika stvarne vlasti. U Britaniji napr. πef dræave je nasledni monarh i `veliËanstvo` - nadpartijska liËnost. Nije neposredan vrπilac vlasti, ali zato Ëak ni lider partije na vlasti, koji postaje

14

predsednik vlade i nosilac izvrπne vlasti, nije istovremeno i predsednik stranke, veÊ je to neka ugledna liËnost iz stranke, koja obiËno nije ni Ëlan same vlade. U NemaËkoj, sliËno ustavnoj monarhiji, predsednik republike, viπe je predstavnik i oliËewe dræave sa strogo ograniËenim ustavnim funkcijama; ponekad je i vanstranaËka liËnost, a kada je iz iste stranke kao i vladajuÊi kancelar, koji ima svu vlast, wegova uloga je ustavno nadstranaËka, πto se dobar predsednik i trudi da bude. A πto bi i TadiÊ po Ustavu Srbije trebalo da Ëini.

U svom neustvanom graewu `predsedniËkog sistema` - i to onog najjaËeg, ameriËkog tipa TadiÊ je izgleda „iskonstruisao” i sukob u vrhovima vojske, tako πtetan po Srbiju. Odavno se okruæuje brojnim „savetnicima” i raznim savetima.

Briæqivo neguje svoj predsedniËki `imix` i karizmu Ëestim `saopπtewima` iz predsedniËkog kabineta; intervjuima na televiziji u kojima ne krije u Ëijim rukama je stvarna vlast; snimcima predsednika na „dræavniËkom” poslu u svom kabinetu, itd.

Ali ne preza TadiÊ ni od grabqewa stvarne vlasti i prisvajawa tuih funkcija. LiËno je predvodio delegaciju Srbije na potpisivawu gasnog sporazuma sa Rusijom. Na televiziji formuliπe spoqnu politiku Srbije („Tri stuba”: EU, SAD i (toboæe} odbrana teritorijalnog integriteta Srbije, koja je oËigledno samo retoriËka, buduÊi nekompatibilna sa namerama prva dva TadiÊeva „stuba”) i izjavquje da JeremiÊ, ministar spoqnih poslova, ne vodi „nikakvu svoju politiku” veÊ eufemistiËki kaæe „dræavnu”, da ne bi baπ rekao „moju”. Na nedavnom skupu svih srpskih ambasadora slabi autoritet svog ministra spoqnih poslova; TadiÊ je pompezno predstavqen „πpaliru” ambasadora, ide redom i rukuje sa svakim, dok „junoπa” JeremiÊ trËka iza wega; on - a ne JeremiÊ - daje i instrukcije ambasadorima o politici „tri stuba”. U aktuelnom prekidu snabdevawa Srbije ruskim gasom, TadiÊ liËno interveniπe u Maarskoj i NemaËkoj za najnuænije pomoÊne isporuke gasa iz ovih zemaqa.

Ovim povodom Toma NikoliÊ, SNS, postavqa pitawe u Skupπtini, zaπto to Ëini TadiÊ, kada je to posao vlade i ministra za energetiku, pa traæi ostavku resornog ministra ©kundriÊa. A u razgovoru na RTS-u, sagovornik ovako poËiwe isto pitawe premijeru CvetkoviÊu: „Ne bih da Vas svaam sa predsednikom TadiÊem”, ali zaπto vlada nije intervenisala za gas, nego on. U formirawawu koalicione vlade ZES-a, liËno je TadiÊ izabrao slabog Mirka CvetkoviÊa za predsednika, da bi wime mogao `daqinski` da upravqa, tako da je u vladi Ëesto jaËi glas moÊnih stranaËkih koalicionih partnera nego samog premijera. U odvajawu stranaËke politike i poslova od funkcije predsednika republike, Ëak se i ozloglaπeni Slobodan MiloπeviÊ pokazao boqim od TadiÊa, jer je u vreme svoga predsedavawa republikom, aktivno voewe SocijalistiËke partije prepuπtao drugima.

V. DimitrijeviÊ

Iskra 1. februar 2009.

Episkop Artemije:

Jerarhija i vernici vode zajedniËku borbu Crkva je jedna i jedinstvena Iako Srbi na Kosovu i Metohiji BoæiÊ prvi put doËekuju u samoproglaπenoj kosovskoj dræavi, episkop raπko-prizrenski Artemije (RadosavqeviÊ) u intervjuu za Danas kaæe da „radost sa kojom se doËekuje praznik Hristovog Roewa ne mogu da pomute nikakve spoqaπwe okolnosti”.

- Æivot Crkve i naπeg naroda na KiM posle samostalnog i nelegitimnog proglaπewa nezavisnosti u suπtini se nije promenio. Srbi i daqe æive u svojoj dræavi Srbiji, u teπkim okolnostima, neprijateqskom okruæewu u enklavama, logorima, getima.

Albanske institucije posle tzv. proglaπewa nezavisnosti KiM pokuπavaju da zagorËaju æivot preostalim Srbima, oteæavajuÊi komunikaciju sa ostalim delom Srbije, dolazak na KiM, dostavqawe humanitarne pomoÊi, lekova i svega πto bi olakπalo preæivqavawe naπeg naroda. Ali, i u takvim uslovima, kao i mnogo puta u istoriji i za vreme slobode i za vreme okupacije, pravoslavni vernici doËekuju BoæiÊ sa radoπÊu na koju ne moæe da utiËe ono πto je prolazno i zemaqsko. Gospod Hristos je svojim roewem na zemqi zapoËeo najgrandioznije delo, najsudbonosniju revoluciju koja je ikada izvedena u istoriji qudskog roda, revoluciju i bunt Ëoveka protiv svakog greha najpre u sebi, a onda i oko sebe, protiv svakog zla i avola. Svesna borba protiv te troglave aædaje jeste borba za spasewe. Zbog toga je BoæiÊ najradosniji hriπÊanski praznik koji je najdubqe utkan u æivot svake qudske duπe, svake porodice, svakog hriπÊanskog naroda - istiËe vladika Artemije.

U situaciji kad Srbi ne priznaju institucije nezavisnog KiM, a postoje dve meunarodne misije, ko je nadleæan da brine o bezbednosti æivota i imovine Srba na KiM? - Prema saznawima koje imamo od naπih vlasti u Beogradu, Kfor je, kao i dosad, odgovoran za bezbednost. Ali, ako se zna da on nije izvrπio svoju misiji 1999. i kasnijih godina, jer je upravo pod vlaπÊu Unmika i u prisustvu Kfora izvrπeno etniËko ËiπÊewe nad Srbima, nije nikakvo Ëudo πto se i daqe takve stvari dogaaju. Za sve napade koji su od 1999. izvrπeni na naπe vernike i objekte SPC, uvek smo se obraÊali Unmiku i Kforu, ali nikada nismo dobili odgovor, πto je sluËaj i u posledwih mesecdva, kada takoreÊi nije bilo dana bez napada na naπe vernike, provala u crkvama, ruπewa grobova, spomenika, Ëak i manastira GraËanice. BuduÊi da do sada sva naπa obraÊawa nisu dovela do nekih pozitivnih reπewa, ne znamo kome treba da se obratimo i za mnoge druge probleme koji sada nastaju na terenu, mada se i daqe, u skladu s Rezolucijom 1244 SB UN, obraÊamo iskquËivo predstavnicima meunarodne zajednice.

Kako komentariπete da su se posledwi napadi poklopili sa odlukom SB UN o razmeπtawu Euleksa?

- ©iptarski teroristi i zloËinci misle da

Iskra 1. februar 2009.

na taj naËin pokaæu Srbima da zamena Unmika Euleksom i nekih πest taËaka koje je Srbija toboæe postigla u pregovorima sa predstavnicima UN, wih ne moæe da spreËi da dovrπe etniËko ËiπÊewe i ugroæavawe prava srpskog naroda i srpske crkve na KiM. To je moæda, neka vrsta stavqawa do znawa da Euleks i za Albance nije dobro doπao na KiM jer, prema nekim izveπtajima, navodno nije tu da bi udovoqi oËekivawima Albanaca i sproveo Ahtisarijev plan, iako u suπtini znamo da je upravo zbog toga doπlo do promene meunarodne misije.

Unmik je omoguÊio proglaπewe nezavisnog KiM, a Euleks je tu da ga ozvaniËi i cementira ono πto je veÊ uraeno. Tako mi doæivqavamo dolazak Euleksa.

Zato je teπko objasniti zaπto se preko lea srpskog naroda i naπih svetiwa obraËunava neko ko je nezadovoqan Euleksom.

Meunarodne misije na KiM nameravaju da spovedu Ahtisarijev plan i u oblasti zaπtite kulturne baπtine, koja je i predmet dogovora Beograda i UN u okviru πest taËaka. Da li ste obaveπteni o tome?

- ZvaniËno me niko nije obavestio, znam samo ono πto objavquju mediji. Stalno se govori o tih πest taËaka, meu kojima je i pitawe kulturne baπtine.

Meutim, javnost u Srbiji nije mogla direktno da se upozna sa sadræajem tih taËaka, tako da ne znam πta je dogovoreno ni pitawu kulturne baπtine. Umesto toga, iz medija sam nedavno saznao da Ministarstvo za kulturu tzv. Vlade Kosova, uz pomoÊ Britanske ambasade preduzima aktivnosti za izradu elektronske baze podataka kulturne baπtine na KiM, kako bi se pokazalo kako je ona jedinstvena i nedeqiva. To nije niπta drugo, nego novi nasrtaj na kulturnu baπtinu srpskog naroda, pokuπaj da se oduzme od vlasnika - srpske dræave i Crkve, kako bi bila proglaπena za kosovarsku kulturnu baπtinu. »ini mi se da tako neπto ne stoji ni u Ahtisarijevom planu, ni u dogovoru o πest taËaka, mada ministar tzv. kosovske vlade Valton BeÊiri tvrdi da Êe u izradi te baze podataka uËestvovati Ëak i neki Srbi.

Iskustvo raspada bivπe SFR Jugoslavije govori da se u svim novonastalim dræavnim tvorevinama od SPC oËekivalo da pomogne mirnu integraciju srpskog stanovniπtva. Da li postoje takva oËekivawa i kada je reËo integraciji Srba u „novu kosovsku realnost”?

- Apsolutno se ne moæe govoriti o pomoÊi Crkve u nekom integrisawu srpskog naroda u tzv. institucije nezavisnog KiM. SPC je u svim ostalim delovima bivπe Jugoslavije, gde su Srbi æiveli i gde æive, nastojala da pomogne da srpski narod ostane i opstane na tim prostorima. U svim tim krajevima postoje naπe svetiwe, a Crkva pomaæe opstanak naπeg naroda i povratak prognanih. Tu misiju Crkva vrπi i na KiM. Kao πto oËekujem da srpska dræava nikada neÊe priznati nezavisno Kosovo, jasno je da pogotovo SPC nikad neÊe pristati i prihvatiti da wene

15

Jerarhija i vernici... svetiwe na KiM pripadaju nikom drugom, osim srpskom narodu i Crkvi koji su kroz vekove gradili i Ëuvali.

Moæete li neπto detaqnije da kaæete o nedavnom razgovoru Ëlanova Svetoga arhijerejskog sinoda SPC sa predsednikom Srbije o saradwi s Euleksom?

- Znam da je doπlo do tog susreta, meutim, πta je dogovoreno i razgovarano nije poznato ni meni, ni javnosti. Od najave dolaska Euleksa koji bi trebalo da zameni Unmik i da sprovede Ahtisarijev plan, bio sam rezervisan prema takvoj misiji EU i Ëak kroz dopis sveπtenicima i monaπtvu u Eparhiji raπkoprizrenskoj zauzeo stav da sa Euleksom nema i ne moæe biti nikakvog kontakta i saradwe. BuduÊi da je srpska dræava na neki naËin pristala na Euleks, prihvatila ga kroz odluku SB UN, pa je misija EU sada na KiM prisutna zahvaqujuÊi pristanku srpske dræave, mi se saobraæavamo sa stavom Beograda jer ne æelimo, niti moæemo da se konfrontiramo i ratujemo s naπom dræavom i vlastima u Beogradu. Sa Euleksom Êemo razgovarati i kontaktirati onoliko koliko budemo procenili da ne ide na πtetu naπeg naroda. Sa institucijama tzv. nezavisnog Kosova nema i neÊe biti nikakvih kontakata.

UoËi jednostranog proglaπewa nezavisnosti KiM javno ste iznosili predloge πta bi trebalo preduzeti. Sada i zvaniËnici priznaju da Srbija nema strategiju odbrane zemqe, a politika prema KiM kreira se u uskom zatvorenom krugu. ©ta oËekujete od vlasti u Beogradu u sadaπwoj situaciji?

- OËekujem da ispoπtuju svoje reËi i dosadaπwe izjave da nikada neÊe priznati i pristati na tzv. nezavisno KiM, odnosno na odvajawe KiM od Srbije pod bilo kojim imenom i nazivom. ©to se tiËe bezbednosti za koju je dræava odgovorna, i pre samoproglaπewa kosovske nezavisnosti izraæavao sam nezadovoqstvo izjavama da Êe Srbija kao dræava braniti KiM svim dozvoqenim diplomatskim sredstvima, ne pomiwuÊi niπta drugo. Smatram da se na takav naËin teritorija jedne dræave niti moæe, niti je igde u svetu brawena i odbrawena. Ostaje da vidimo πta Êe ova vlast uraditi. Jasno je da niko neÊe traæiti konkretno niËiji potpis na neki dokument o tzv. nezavisnom Kosovu, ali ne Ëiwewem onog πto smo duæni Ëiniti, zapravo pristajemo da se to sprovodi i bez naπeg potpisa.

Kakva je ekonomska i socijalna situacija na KiM? Da li su tri narodne kuhiwe koje je Eparhija otvorila dovoqne da obezbede preæivqavawe svih kojima je pomoÊ neophodna?

- Ekonomski i socijalni uslovi u kojima naπ narod æivi posledwih deset godina zaista su veoma teπki. Ni ranije nije bilo lako, ali posle 1999. Srbi su proterani iz svih institucija, sa radnih mesta, Ëak nisu u moguÊnosti ni da obrauju vlastitu zemqu. To je Crkvu rukovodilo da se zauzme oko otvarawa narodnih kuhiwa u mestima gde su nemaπtina i siromaπtvo najveÊi, kao πto je novobrdski kraj, oko Kosovske Kamenice ili najnovija kuhiwa u Vrbovcu kod Vitine.

Ove tri kuhiwe zaista su umnogome pomogle i doprinele opstanku i preæivqavawu Srba na tim

16

prostorima, ali to ni izdaleka ne zadovoqava sve potrebe na KiM. Prva kuhiwa u Prekovcima kod Novog Brda u poËetku je radila zahvaqujuÊi pomoÊi grËkog naroda. Kad je ona poËela da posustaje, imali smo velikih teπkoÊa da odræimo tu kuhiwu. Od kako se krenulo sa dokumentarnim filmovima „Kad bi hleba bilo viπe”, naroËito posle akcije „Jedan SMS za jedan obrok gladnima na KiM” situacija se znatno popravila, tako da smo otvorili i ovu, treÊu narodnu kuhiwu u Vrbovcu.

Koliko dræava Srbija pomaæe rad tih kuhiwa i da li nadleæne vlasti u Beogradu sarauju sa Eparhijom u osmiπqavawu i ostvarivawu socijalnog programa na KiM? - Dræava je pomogla pre neku godinu sa izvesnom sumom novca preko organizacije „Majka devet JugoviÊa”, koja vodi ovu humanitarnu akciju na KiM. Ne postoji stalna pomoÊ dræave, niti bilo kakav dogovor o traæewu i iznalaæewu reπewa kako bi se socijalno pitawe naπeg naroda reπilo na adekvatan i zadovoqavajuÊi naËin. Ima jako, jako mnogo onih koji zaista jedva sastavqaju kraj s krajem. Mnogi od wih dolaze kod nas u GraËanicu za pomoÊ. Pomaæemo im koliko moæemo od priloga koje dobijamo od naπih prijateqa i naπeg naroda iz inostranstva. Ali, to je samo kap vode u vrelom pesku. Mnogo puta smo razgovarali i razgovaramo s pojedincima iz Koordinacionog centra i Ministarstva za KiM, ukazujemo na egzistencijalne i socijalne potrebe stanovniπtva. Dobijamo izvesna obeÊawa, kaæu treba uraditi socijalne kartice i joπ mnogo toga, ali u suπtini joπ niπta konkretno nije uraeno po tom pitawu. »uje se da su velike pare iz buxeta Srbije izdvajane za KiM, ali narod nekako ne oseÊa dotok tog novca i pomoÊi. Dræava je svakako puno pomogla na odræavawu zdravstva i πkolstva. Radnici koji rade u ovim oblastima bili su stimulisani duplom platom, ali je to izazvalo i izvesnu podeqenost, pa i ogorËenost onog dela naroda koji je ostao na KiM posle 1999, a teπko preæivqava. Nezadovoqstvo izaziva i Ëiwenica da mnogi koji su napustili, Ëak i prodali svoju imovinu na KiM, dolaze i rade u zdravstvenim i obrazovnim institucijama za duple plate, ali istini za voqu treba reÊi i da meu lokalnim stanovniπtvom, koje je uglavnom seosko, nema dovoqno struËwaka koji bi radili u zdravstvu, πkolstvu, sudstvu.

Osim teπke ekonomske i socijalne situacije, koliko neslagawa u vrhu SPC, Ëiji smo svedoci veÊ duæe vreme, utiËu na duhovno stawe Srba na KiM? - Mislim da takozvano neslagawe u SPC, konkretno u ERP, bitno ne utiËe na duhovno stawe srpskog naroda na KiM. Narod niti moæe da shvati, niti da prati zbog Ëega je doπlo do izvesnih neslagawa i nesuglasica. SudeÊi prema odnosu vernika, dolasku i posetama bogosluæewa i crkvi, to ne utiËe na duhovno stawe i opredeqewe naπeg naroda.

Qudi su, ipak, zbuweni ne samo odnosima u Eparhiji, nego i onim πto se dogaa u Saboru SPC i oko patrijarha srpskog Pavla, koji je na KiM proveo 34 godine.

- Naπ narod na KiM reaguje na isti naËin kao i vernici u Beogradu i drugim delovima Srbije.

Svakako da im je mnogo toga neshvatqivo i da ima

Iskra 1. februar 2009.

razliËitih miπqewa. Jedni zastupaju stav da je trebalo birati novog patrijarha, bez obzira na to πto imamo æivog poglavara. Drugi su saglasni sa odlukom Svetog arhijerejskog sabora da ne treba iÊi na izbore dok god je patrijarh æiv, buduÊi da je pitawe funkcionisawa Crkve i crkvenih organa reπeno putem zamenika Wegove svetosti patrijarha Pavla, πto funkcioniπe veÊ viπe od godinu dana.

govore - mislim da to nije prava slika. Crkva je jednostavno vojinstvujuÊa Crkva ovde na zemqi, bori se sa raznim problemima, a jedan od wih je i pitawe materijalnog opstanka. »lanovi Crkve su i svi vernici koji plaÊaju porez, iako porez plaÊaju i oni koji se deklariπu da nisu Ëlanovi Crkve. Porez se, ipak, rasporeuje na mnoge stvari, ne samo na potrebe Crkve.

U kojoj meri Sabor zaista osluπkuje πta misle vernici kad je reË o pitawima poput vanrednog izbora novog poglavara?

- Vrlo malo ili nimalo.

Zbog Ëega je Crkva za nekoliko meseci od institucije kojoj se najviπe veruje u srpskom narodu doπla u situaciju da se u medijima otvoreno postavqa pitawe poverewa u rad Sinoda i saborske odluke?

- Mediji ne prikazuju uvek i na pravi naËin probleme koji svakako postoje i u Crkvi. »esto boluju od teπke bolesti senzacionalizma, koji omoguÊava veÊi tiraæ boqu prou u javnosti. Imaju tendenciju da teæwom za πkakqivim pitawima prosto „golicaju” interesovawe svojih Ëitalaca, sluπalaca i gledalaca.

Zbog Ëega Sabor SPC veÊ nekoliko godina ne moæe da razreπi problem patrijarhove bolesti i zauzme jasan stav o pitawu eventualnog izbora novog patrijarha?

- Ovo pitawe nije umesno. Sabor je izaπao pred javnost sa svojim reπewem. Prema kanonima i Ustavu naπe crkve, novi patrijarh se ne bira dok imamo patrijarha. To πto neki sa tim nisu zadovoqni bilo u narodu, bilo Ëak i u krilu viπe jerarhije, to nije stvar Sabora, nego pojedinaca. Stav Sabora bio je poznat od ranije i ne moæe se reÊi da Sabor nije u stawu da reπi to pitawe.

Da li u SPC izostaje bogoslovski dijalog, Ëak kad su u pitawu krupne teme poput liturgije, gde smo svedoci samo velikih sporewa, pa i fiziËkih obraËuna? Vernicima niko nije pokuπao ni da objasni, u meri koja bi wima bila razumqiva, o Ëemu se radi.

- To je joπ uvek stawe previrawa. Crkva je i tu potpuno jasno i nedvosmisleno tri puta ponovila odluku o potrebi bogosluæewa na tradicionalni naËin koji je vekovima vrπen u naπem narodu, kao i da ne treba uvoditi novotarije samovoqno, bez saglasnosti Sabora. Naæalost, joπ ima onih koji te odluke Sabora ne prihvataju i ne sprovode u delo, a da Crkva joπ to toleriπe i ne preduzima odgovarajuÊe sankcije.

SPC nije raπËistila imovinske odnose sa dræavom, pristaje na pomoÊ iz dræavnog buxeta koji pune poreski obveznici, a za uzvrat veÊ neko vreme javnost optereÊuje borbom za patrijaraπki tron, svaama i skandalima. Da li Crkva poËiwe da liËi na „negativca” u druπtvu kako je svojevremeno kao „klasni neprijateq” opisivana u uxbenicima za marksizam?

- Crkva veÊ dugi niz godina traæi da joj se vrati oduzeta imovina, koju su uzurpirale bezboæniËke komunistiËke vlasti u posleratnim godinama. Ona je to pitawe vrlo Ëesto postavqala u kontaktima sa predstavnicima dræave, dobijala razna obeÊawa, koja su ostala neispuwena. Nedavno je donet Zakon o restituciji crkvene imovine. Taj proces je u toku, ne odvija se brzo i na zadovoqavajuÊi naËin, ali svakako Êe se okonËati i reπiti tako πto Êe tamo gde je moguÊe crkvena imovina biti vraÊena, a tamo gde to nije moguÊe biÊe na neki naËin kompenzovana. Crkva veÊ decenijama prima, Ëak i u komunistiËko vreme je primala, od dræave izvesnu donaciju za centralnu kasu, odakle je podmirivala svoje vitalne i neophodne rashode, kao πto je izdræavawe bogoslovija, fakulteta... Da li Crkva zbog toga dolazi u poziciju „negativca” kako su neki æeleli da

Iskra 1. februar 2009.

Svedoci smo da i sami episkopi preko medija dovode u pitawe odluke najviπih crkvenih organa.

- To je stvar pojedinaca i liËne slabosti.

Srbija je i ranije bila u teπkim politiËkim situacijama, ali je SPC delovala stabilno. Sada imamo ne samo uzdrmane institucije, nego i Crkvu u kojoj, prema proceni jednog od arhijereja, vlada „besporedak i neporeciv haos”. Kakve posledice to moæe da ima?

- To πto je neki pojedinac takve reËi izrekao javno i ukazao na, po wemu, neke negativnosti, zapravo govori o stawu wegove duπe, a ne o stawu Crkve. On je verovatno izazvan nekim nezadovoqstvom ili gnevom zbog neispuwenih æeqa ili oËekivawa, pa je optuæio svoju Majku Crkvu, Ëiji je i on jedan od odgovornih Ëlanova. To nije prava slika Crkve, koja je i daqe institucija od poverewa.

ImajuÊi u vidu dogaaje u SPC posledwih nekoliko godina, Ëini se da se Ëesto ni sam vrh SPC, Ëak ni u vreme posta, ne pridræava jevanelske lestvice vrlina koja, izmeu ostalog, obuhvata: smernost, milosre, krotost, pokajawe, pravdu, istinu, dobrotu, trpqewe, uzdræanost, praπtawe, bratoqubqe... Kakva je to poruka vernicima?

- Uvek se nekako baπ za vreme posta i velikih praznika iskuπewa pojaËavaju, jer i neprijateq naπ avo radi svoj posao i æeli da u vreme predvieno za pojaËan post i molitvu naπu paæwu skrene na druge stvari. Zato utiËe da se neka pitawa pokrenu i reπavaju baπ u vreme kada bi trebalo da smo viπe posveÊeni svom unutraπwem æivotu. Crkva i tokom istorije, izazivana pojedinim sporovima i pojavom jeresi reagovala je i reπavala probleme ne ËekajuÊi da proe post ili neki veliki praznik. Ona tako postupa i danas. Vernici zauzimaju stav prema svojoj savesti. UËestvuju i oni molitvom, podvigom, saglaπavawem ili neprihvatawem odluka pojedinih Ëlanova jerarhije, tako da je to zajedniËka borba crkvene jerarhije i vernika. Pa ipak, Crkva je jedna i jedinstvena.

Generacijske razlike, ambicije i „napredni” pogledi

17

Jerarhija i vernici...

Da li u Saboru SPC postoji zaista tako veli ki generacijski jaz izmeu mlaih i starijih episkopa, kako bi se dalo zakquËiti na osnovu izjava u medijima, i πta mislite o predloæenoj lustraciji u vrhu SPC? - Prirodno je i normalno da u Saboru SPC postoji generacijska razlika, kao πto je postojala i u vreme svetih Apostola, kao πto postoji i u svakoj zdravoj i normalnoj porodici. Nije normalno da zbog te generacijske razlike postoji netrpeqivost, deobe i podozrewa izmeu Ëlanova Sabora, πto se u novije vreme, naæalost, primeÊuje u Saboru SPC. Ta podvojenost i netrpeqivost, boqe reÊi - nestrpqivost, posebno je doπla do izraæaja na novembarskom Saboru, kada je jedan broj mlaih episkopa istakao potrebu „lustracije” u SPC, πto je bilo veoma neprimereno i neukusno, jer je otkrilo æequ pojedinaca da svoje mladalaËke i „napredne” poglede nametnu Crkvi i povedu je u nekom novom smeru, koji nije utabana i proverena staza Crkve kroz vekove.

Prema toj temi „lustracije” Sabor je bio koliko jedinstven, toliko i odluËan u zahtevu da se to pitawe skine sa dnevnog reda, te o tome nije daqe ni diskutovano. Brine πto su nosioci te ideje, iako malobrojni, tu „buvu” pustili u javnost posle Sabora, te time potvrdili svoje nezdrave ambicije i dodatno uneli uznemirenost meu vernike. No, niπta za to.

Crkva je u stawu da prevazie i to iskuπewe, kao i mnoga druga koja na wenom istorijskom hodu kroz vekove iskrsavaju.

Ruska crkva faktor meupravoslavnog jedinstva

Da li Êe i na koji naËin promena na Ëelu Ruske pravoslavne crkve uticati na meupravoslavne odnose i saradwu sa RimokatoliËkom crkvom?

- Promene na Ëelu pomesnih pravoslavnih crkava su prirodna i normalna stvar kojom Bog rukovodi. Ne vidim razlog i ne oËekujem da Êe promene na Ëelu Ruske pravoslavne crkve na bilo koji naËin utiËu, kako na odnose meu sestrinskim pravoslavnim crkvama, tako i po pitawu saradwe ili odnosa sa RimokatoliËkom crkvom. Ruska pravoslavna crkva je jedan od, nema sumwe, bitnih faktora za odræavawe meupravoslavnog jedinstva i oËuvawe Ëistote pravoslavne vere i predawa. Verujemo da Êe ona i ubuduÊe, nezavisno ko Êe doÊi za wenog Prvojerarha, nastaviti da igra tu svoju pozitivnu i konstruktivnu ulogu, ËuvajuÊi granice „koje postaviπe Oci naπi”.

Episkopi u rangu ministara

Na posledwem Saboru paæwu medija privukao je „vozni park” srpskih vladika. Da li su dobre marke automobila, pa i vladiËanski Ëin u suprotnosti sa monaπkim zavetima, kako se Ëesto Ëuje?

- I to je potpuno pogreπno predstavqena slika vladika i same Crkve. Luksuzna vozila u kojima se episkopi dovoze pred Patrijarπiju nisu wihovo liËno vlasniπtvo. Pripadaju eparhijama na Ëijem su Ëelu i wima su samo na usluzi, isto onako kao πto se gospoda ministri voze luksuznim vozilima koja su dræavna imovina, a ne wihova liËna. Uvek je bilo, Ëak i u Kraqevini Srbiji i kasnije Jugoslaviji da je

18

episkopski Ëin u rangu ministra. Niko, ni mediji, ni javnost ne kritikuje gospodu ministre kako dolaze na sednice Skupπtine, gde se Ëesto svaaju, prave skandale ili se Ëak i tuku, ali kad su u pitawu episkopi, onda se stavqaju duple naoËare da se vide marke vozila i kako vladika dolazi na sednicu Sabora ili Sinoda. Nikakvih nesaglasnosti nema ni izmeu vladiËanskog Ëina i monaπkih zaveta, jer i vladika, kao monah nema svoju liËnu imovinu. »ak i tamo gde se ukazuje na luksuz pojedinih eparhija i episkopskih dvorova, to episkopu niπta ne pripada liËno i nije wegova liËna imovina, nego crkvena.

Da li posledwi dogaaji pokazuju da ponaπawe vladika poËiwe da liËi na ponaπawe ministara?

- To se moæe objasniti time πto su i ministri i vladike iz istog naroda.

Kako komentariπete da javnost, ipak, oËekuje veÊi asketizam od sveπtenstva i monaπtva?

- Imaju pravo da oËekuju, ali ne i da mere.

Niko ne zna kako se ko podvizava. To je liËni odnos svakog pojedinca s Bogom i svojom saveπÊu. Niko ne zna kako ko æivi u liËnom æivotu.

Razvijawe svesti o KiM Svoju ovogodiπwu boæiÊnu poslanicu vernicima vladika Artemije naslovio je „BoæiÊ u getu, pogled sa Kosova i Metohije”. U woj, izmeu ostalog, upozorava na opasnost od paganizma, kao jedne od posledice ateizacije i poziva „i vlasti i narod u celini da se vrate Bogu i sebi”, jer je to jedini pravi put za reπavawe svih srpskih problema, ukquËujuÊi i pitawe KiM. „Bez obzira na bezakono i nelegitimno proglaπewe nezavisnosti KiM i meunarodnog stava prema tom pitawu, duæni smo da negujemo i razvijamo svest u naπem narodu, od obdaniπta do univerziteta i staraËkih domova da je KiM kolevka naπe duhovnosti, kulture i dræavnosti, naπ neotuivi identitet, liËna karta bez koje ne bismo bili prepoznatqivi”.

Vladika Artemije oËekuje da se „nastavi proces duhovne obnove” i da „ova vlast uËini ono πto proπla nije uspela - da stvori i jasno definiπe dræavni i nacionalni interes kada je KiM u pitawu i da reπavawu tog pitawa pristupi jedinstveno, dræavniËki i odgovorno”.

Gospod stoji pred vratima i kuca Kao πto kaæe crkvena pesma: „Hristos se raa slavite ga, Hristos dolazi s Neba, sretnite Ga”, tako treba da za BoæiÊ pripremimo sebe postom, pokajawem, svetom tajnom pokajawa i ispovesti kako bismo bili spremni za susret sa Bogomladencem Hristom, da ga oËiπÊeni od naπih grehova i strasti primimo u svoja srca i duπe. Gospod na jednom mestu kaæe: „Evo stojim pred vratima i kucam”. On Ëeka da ga primimo, da bi mu u naπem srcu i duπi bio prijatniji boravak nego u hladnoj Vitlejemskoj peÊini. S takvim molitvenim mislima i æeqama upuÊujem tradicionalni hriπÊanski pozdrav: „Mir Boæji, Hristos se rodi - Vaistinu se rodi i sreÊna Nova 2009”, poruËuje vladika Artemije.

6.1.2009.

Danas

Iskra 1. februar 2009.

NOSTALGIJA SILE Operacije u Gazi bolno su podseÊawe da je jedan od najakutnijih problema naËin na koji proπlost oblikuje buduÊnost Precizno je prebrojano da je 500 palestinskih raketa palo na jug Izraela za sedam dana. Do sada je stradalo pet Izraelaca. Detaqe izraelske operacije teæe je utvrditi, ali izvori UN kaæu da je Izrael bacio 500 bombi - za prvih nekoliko sati akcije! Do sada je poginulo viπe od 500 Palestinaca.

I dok ova brutalno neproporcionalna odmazda izaziva sve viπe civilnih ærtava i razumqive proteste po svetu, izraelski establiπment uporno se predstavqa kao ærtva.

Ministarka spoqnih poslova smatra da je patwa qudi iz Gaze wihova greπka - sami su izabrali i toleriπu Hamasovu vlast.

Proteklo je πest decenija od nastanka dræave Izrael. U ratu 1948. u izgnanstvo je oterano 950.000 Palestinaca pa se gotovo ostvario ciniËni slogan: „Zemqa bez naroda za narod bez zemqe”. U ratu 1967. okupirane su nove teritorije, anektiran istoËni Jerusalim, a na palestinskoj zemqi neumorno se od tada grade jevrejska naseqa.

ZaπtiÊen Amerikom, Izrael je ignorisao nebrojene rezolucije UN o pravu Palestinaca na povratak, o prekidu okupacije. Tenkovima, hapπewima i ciqnim ubistvima obraËunavao se sa palestinskim intifadama.

Napravio je atomsku bombu. Intervenisao je u Libanu, æeleÊi da se zaboravi masakr u Sabri i ©atili iza koga je stajao. Bombardovao je postrojewa u Iraku. Ponovo ratovao u Libanu. Nedavno gaao ciqeve u Siriji. Preti Iranu.

Sve je to, kaæu, Ëiweno zarad legitimne odbrane prava Izraela na opstanak, prava da æivi bezbedno, a ne u strahu od terorista i bombaπa samoubica koji su sejali smrt. To pravo niko razuman ne osporava.

Ali kada se neko usprotivi nesrazmernim izraelskim odgovorima, razradi se moÊna propagandna maπinerija. Kritika se podvede pod antisemitizam koji je u nekim zemqama kaæwiv po zakonu. PlaπeÊi se da ne dobiju tu etiketu, mnogi su spremni da Izraelu progledaju ono πto drugima nikada ne bi. Zaπto?

Zato πto je Zapad veÊ πest decenija veoma blagonaklon prema Izraelu zbog oseÊaja kolektivne krivice za tragediju koja se Jevrejima dogodila tokom Drugog svetskog rata. Da se ne bi povredio narod koji je toliko propatio u istoriji, razumevawe za sve πto uËini Izrael postalo je neka vrsta nakaradnog dokaza civilizovanog ponaπawa.

Iskra 1. februar 2009.

Mnogo toga Êe se preÊutati da se ne bi zamerilo jedinoj demokratiji i branitequ vrednosti Zapada u arapskom / islamskom okruæewu. »itam naslov jednog komentatora: „Izrael protiv Hamasa, civilizacija protiv terora”.

Zaπto bi tegobna istorija jevrejskog naroda u raznim neprijateqskim okruæewima danas izuzimala Izrael od nekih standarda qudskih prava i meunarodnih zakona?

Rizikujem da i mene sada neko optuæi za antisemitizam, da li zato πto tako zaista misli ili zato πto je zahuktala izraelska propagandna maπina podelila zadatke. Ne znam da li Êe me ponovo pozvati na proslavu Hanuke.

Nemam nameru da zbog toga Êutim. Objavio sam kwigu o Izraelu o kojoj su Jevreji govorili pohvalno. Imam Jevreje u rodbini i meu prijateqima, a imao sam ih i u vreme kada Izrael na ovim prostorima nije bio omiqena zemqa. Napisao sam mnoge tekstove o pogubnim efektima antisemitizma (protiv Jevreja, jer i Palestinci su semitski narod).

Ne kritikujem Jevreje, veÊ aktuelnu politiku izraelske vlade. Ako sam se toliko puta obruπavao na Xorxa Buπa, zaπto ne bih i na ove izraelske politiËare koji slede wegov model. Ako sam pisao πta mislim o ameriËkom masakru u iraËkoj Faluxi, zar treba da preÊutim Gazu?

Amerika je Buπovu politiku platila ogromnim gubitkom moralnog kredibiliteta i nastankom dosad nevienog antiamerikanizma. Izrael se nada da to ne moæe da mu se dogodi. RaËuna na argumente istorije kao da se niπta nije promenilo.

Kulture Ëvrsto uvezane u proπlost Ëesto imaju probleme sa sadaπwoπÊu i iscrtavawem buduÊnosti. Otporne su na promene, jer ih vodi misao na ono πto su nekad bile a ne πta mogu da budu sutra.

Operacije u Gazi su bolno podseÊawe da je jedan od najakutnijih problema naËin na koji proπlost oblikuje buduÊnost. Hamas nije egzistencijalna pretwa Izraelu, ali odmazda je replika sukoba 1948, 1956, 1967, 1973, 1982, 2002, 2006.

Novi izraelski politiËari imaju potrebu da se izjednaËe sa hrabrom generacijom „kibucwika” kojoj su Arapi pretili da Êe je „baciti u more”.

Ostala je nostalgija za snagom oruæja, insistirawe na vojnim reπewima problema koji su politiËkoetniËki.

19

Pregled arhiva utvrdio

ZAPADNI „SAVEZNICI” U KOREJSKOM RATU MASAKRIRALI 100,000 CIVILA Viπe od 100,000 ju√no-korejskog civilnog stanovniπtva bilo je masakrirano od strane savezni≥kih trupa koje su se borile pored Britanije i Sjedinjenih Dr√ava u Korejskom ratu, utvrdila je slu√bena istraga.

Vlasti zemlje su pronaπli masovne grobnice, uklju≥uju≤i veliki broj dece.

Istra√ivanje dokumenata uklju≥uju≤i dekontrolisanih dosijea u Vaπingtonu otkrilo je podatke o masakrima najmanje 100,000 ljudi za koje se sumnjalo da imaju simpatije za severno Korejce.

Navodno je u nekim slu≥ajevima ameri≥ka vojska bila prisutna, a najmanje u jednom slu≥aju ameri≥ki oficir je odobrio masakr zarobljenika koji su bili levi≥arski simpatizeri.

Korejski rat, u kome su se snage Ju√ne Koreje, Amerike, Britanije i drugih saveznika borile protiv Severne Koreje i njenih kineskih saveznika do oru√ane ‘pat’ pozicije, bio je naro≥ito krvav.

Od uvek se znalo da su zverstva ≥inile obe strane kako se front ‘njihao’ od krajnjeg juga do skoro same kineske granice.

Ali na Jugu pod vojnom diktaturom, zlo≥ini sopstvenih snaga bili su retko diskutovani. Nova otkri≤a

Nostalgija sile...

Kada se nominalno saglasio sa idejom dve dræave, jevrejske i palestinske, Izrael je izgradio Zid razdvajawa pretvarajuÊi buduÊi palestinski dom u betonski i æiËani geto. Pritisnuti cionistiËkim idejama biblijske ObeÊane zemqe, lideri Izraela ne pokazuju nameru da se povuku sa okupiranih teritorija. ©taviπe, uporno ih i daqe naseqavaju: na Zapadnoj obali æivi 250.000 Jevreja. Ciq je jasan: obezbediti πto viπe zemqe sa πto mawe Palestinaca.

Istorija dominacije i okupacije utisnula je ideju da odnosi sa Palestincima, i wihovim buduÊom dræavom, moraju uglavnom da budu definisani po izraelskim uslovima.

Palestinci pate. Tawe se πanse da Êe dobiti dræavu koju im je mirovni plan iz Osla obeÊao do 1999, a ameriËki predsednik do kraja 2008.

Hamas mora da prekine sa raketirawem Izraela, ali vreme je i da Izrael poloæi raËune meunarodnoj zajednici. Ukoliko tako neπto uopπte postoji.

Politika, 6.1.2009.

20

Boπko JakπiÊ

nagoveπtavaju da je postojao plan raspolaganja sa onima za koje se podozrevalo da imaju levi≥arske simpatije.

Istraga, koju vodi nacionalna Komisija za utvrΩivanje istine i pomirenja, postala je vrlo kontroverzna, jer se neki ljudi boje da joj je namera da diskredituje desnicu i pro-ameri≥ka glediπta u politici Ju√ne Koreje.

Ali njen rad je dobrodoπao pre√ivelima, kao πto je Kim Jong-chol, 71, koji je kao 14 godina star de≥ko pobegao sa jednog masakra. Njegov otac, sedmogodiπnja sestra, baba i deda, ne≤aci - svi su pobijeni.

On ka√e: „Oni koji su bili svedoci ubijanja ka√u da je bilo stravi≥no. Bebe su ubijane u naru≥jima majki.

Sada tra√im da vlada naΩe njihova tela i podigne im spomenik.”

Otac g. Kima bio je reghrutovan u lokalnu miliciju poπto su Severne snage pregazile ju√nu granicu na po≥etku rata 1950.

Kada su ju√no Korejci i Amerikanci grunuli nazad na sever, lokalni πef policije u distriktu Namyang Ju, naredio je hvatanje svih osumnji≥enih za kolaboraciju skupa sa njihovim porodicama. „Bili smo zatvoreni u jednoj seoskoj ostavi. Ali ja sam uspeo da smaknem veze sa mojih zglobova i pobegnem. Dva dana kasnije naπao sam jamu nad kojom su oni ubijali zarobljenike.

Kopao sam golim rukama i naπao leπeve moje babe i mog dede.”

Masakr u Namyang Ju bio je eventualno obustavljen, ali tek poπto je 460 lica ubijeno.

Istra√ivanje SAD arhiva utvrdilo je jedan slu≥aj u kome je jedan ameri≥ki pukovnik odobrio masakr u kome je 3,500 osumnji≥enih levi≥ara ubijeno.

Prof. Kim Dong-choon, jedan od 15 ≥lanova Komisije, ka√e da postoje najmanje ≥etiri dokumentovana slu≥aja gde su amarei≥ke snage bombardovale civilno stanovniπtvo.

Pored toga, ameri≥ka vojska bila je prisutna u dva masakra gde su hiljade ljudii ubijeni, blizu Busan-a i kod Daejeon-a.

Britanske trupe su meΩu jedinim grupacijama koje su izbegle ozbiljnu kritiku.

Dokumentovano je da su britanski oficiri protestvovali kod ameri≥kih generala i najmanje u jednom slu≥aju intervenisali da se obustavi masakr severno od Seoul-a.

Kasne 1950. brigadir Tom Brodie poslao je 37

Iskra 1. februar 2009.

Komentar Iskre

NAKNADNO „UMIRENJE SAVESTI” U zapadnom svetu - naro≥ito anglosaksonskom - postoji ovaj ≥udan obi≥aj. Neπto nalik na nacionalnodr√avno ‘pranje’ ili “umirenje savesti” za po≥injena nedela u proπlosti: grube prekrπaje meΩunarodnog prava i ljudskih prava, zakona i obi≥aja rata, nasilja nad nedu√nim stanovniπtvom, itd. Za pravilno razumevanje ovog ≥ina va√no je znati da se to uvek ≥ini nezvani≥no i posle znatnog isteka vremenskog perioda od samog dogaΩaja; u savremenoj praksi, najmanje 30-50 godina posle u≥injenog nedela - obi≥no posle ‘otvaranja’ dr√avnih arhiva do tada zakonski nedostupnih javnosti za oro≥eno vreme. Po isteku zabranjenog i ‘zatvorenog’ vremenskog perioda, te dok se otvorene arhive istra√e i prestup obradi, po≥inioci nedela su ve≤ uveliko siπli sa politi≥ke ili druge javne scene, a najve≤i broj ih je i mrtav.

Nedelo je utvrΩeno, ali nema krivca da mu se sudi i povu≥e konsekvence za ono πto je u≥inio.

Slobodan zaklju≥ak, potvrΩen iskustvom, jeste da je i zatvaranje ‘osetljivih’ arhiva za znatan vremenski period i naknadna ‘lustracija’ inkriminisanih slu≥ajeva i njihova - ali samo na≥elna - ‘moralna’ osuda, deo utvrΩene politike i dr√avne prakse. Jer tu je i nauk za budu≤e generacije dr√avnika, politi≥ara i vojnika ovih mo≤nih dr√ava i naroda: Pred vama su meΩunarodni zakoni, obi≥ajno pravo i ‘moral’, koji su vaπi preci uglavnom i stvarali, koji ≤ete vi uvek verbalno da poπtujete. Ali u izvanrednim vremenima (≥ije okolnosti i vreme samo mi - odnosno vi, odreΩujete) vama ≤e biti dozvoljeno da budete ‘kreativni’ i date vanredne situacije i probleme racionalno i efikasno, a u smislu naπeg najboljeg interesa - makar do tada novim i nepoznatim merama i metodama - razreπavate. Ako se u tome i ogreπite o postoje≤e meΩunarodno pravo i moral, samo delo ili nedelo, generacije posle vas mogu apstraktno i na≥elno da osude, ali vi li≥no nikada ne≤ete odgovarati, niti ≤e, normalno, vaπa uspomena biti zlom osen≥ena.

Da ovo osvetlimo konkretnim primerima: U osvajanju ‘divljeg Zapada’ Amerika je ‘tamanila’ uroΩenike, Indijance. Pre√iveli i danas √ive uglavnom vojnika Severno-hamberlandskih fuziljira da izvide izveπtaj o ubijanju civila. „Oni su ve≤ otpo≥eli da ubijaju”, ka√e jedan od dvojice joπ √ivih iz te grupe, redov David Strachan, iz svog penzionerskog doma u ∏paniji. „Ubijala je lokalna korejska policija. Kada im je naπ kapetan pristupio, potegli su revolver na njega. Naredio nam je da stavimo bajonete na puπke - tada su i oni spustili svoja oru√ja.

Ra≥unam da smo tako spasli oko 400 √ivota tamo.” „Svuda su ubijali izbeglice. Bili smo svedoci mnoπtva masakra. Kada sam se vratio iz rata, nikad nisam video niπta o tome. Sve je bilo u≤utkano.”

The Daily Telegraph, 30.12.2008.

(Prevod - Iskra)

Iskra 1. februar 2009.

Richard Spencer

u rezervatima. Tada je to bila dr√avna ‘politka’. Danas sam taj ≥in stoji moralno osuΩen - ali velikih ratnih zlo≥inaca nema, niti ih je bilo.

Britanska imperija je sa Roga Afrike, pod u√asnim transportnim uslovima, liferovala Americi i punila neke svoje kolonije, hiljadama afri≥kih Crnaca - robova. To je tada bila imperijalna politika. Ropstvo je eventualno ukinuto, a ameri≥ki Crnci, potomci tih robova, joπ uvek se ‘emancipuju’. Ustanova ropstva je danas √estoko osuΩena - ali da li je ikada iko za tu ne≥ove≥nu ‘politiku’ odgovarao?

Bli√e naπem vremenu i narodu, Titovi partizani su s prole≤a 1945. uz svesrdnu ‘savezni≥ku’ saradnju Britanaca, πirom Slovenije poubijali hiljade, mahom od Engleza iz Austrije predatih ili proteranih: slovena≥kih domobranaca, crnogorskih ≥etnika, srpskih dobrovoljaca, hrvatskih domobrana, pa i izbeglih civila. Njihov greh pred Britancima bio je, πto su se, bore≤i se protiv doma≤ih komunista, tukli i sa njihovim ‘saveznicima’.

Britanske ratne arhive bile su pune svedo≥anstava begunaca sa ovih komunisti≥kih stratiπta. Emigracija je uskoro brujala; po≥elo se o tome pisati u izbegli≥koj πtampi i knjigama. Oglasio se ≥ak i jedan manje poznati kanadski autor. Ostalo je, meΩutim, uzaludno pokuπati za ove tragi≥ne masakre zaintresovati zvani≥nu Britaniju, ili prodreti u njihove velike medije. O≥igledno su njihovi urednici, pored opevane „slobode medija”, bili instruirani da ne daju glasa ovoj tabu temi.

I sve tako, dok krajem 1980-ih grof Tolstoj u svojoj knjizi nije optu√io britanskog opunomo≤enog ministra u Savezni≥kom glavnom stanu, Harold Makmilana, kasnije britanskog predsednika vlade, 195763, za politi≥ku odluku o predaji Jugoslovena, a izvrπioca predaje u Austriji, brigadira Tobi Lo (Low), za ratni zlo≥in. Na to je Tobi Lo, sada ve≤ ugledni buznesmen i Lord Oldington, tu√io Tolstoja za klevetu. Na viπenedeljnom suΩenju su masovni masakri Jugoslovena-nacionalista u Sloveniji bar ‘proventilirani’, jer su prvi put dobili πirok publicitet i prodrli u javnost.

Mada ni tu britanski establiπment nije dozvolio pun triumf istine. Tolstoj je na pravnim tehnikalijama izgubio spor i bio osuΩen na teπku nov≥anu kaznu, dok su od njega optu√eni Tobi Lo i Harold Makmilan umrli neokaljane proπlosti, kao ugledni i ≥asni ljudi - obojica engleski lordovi. A Makmilan (sada Lord Stokton) koji je ve≤ bio mrtav (1986), te nije bio predmet na suΩenju - i kao zaslu√an dr√avnik.

Opomenimo se, mesto zaklju≥ka, poslednjih re≥i (naπe podvla≥enje) iz gornjeg ≥lanka u≥esnika u Korejskom ratu, redova Strachana: „Bili smo svedoci mnoπtva masakra. Kada sam se vratio iz rata, nikad nisam video niπta o tome. Sve je bilo u≤utkano.”

Tako se to na Zapadu radi. Jedan zakon za „uroΩenike” - drugi za gospodare≤u klasu / rasu!

V. D. 21

Kako je stvarno doπlo do ujediwewa Srba, Hrvata i Slovenaca?

©TA NAM JE 1. DECEMBAR 1918.

Istina i pomirewe na eks-JU prostorima IstiËe ovaj recesijski novembar i kao mesec devedesetogodiπwice okonËawa Prvog svetskog rata i stvarawa novih dræava Evrope na prostoru porazom nestale Austrougarske monarhije.

Ovu godiπwicu su uz evropsko-unijalne obzire slavile i slave zemqe saveznice iz pobedniËke Antante i tada novostvorene zemqe.

Beograd nije posebnije slavio 1. novembar, kada ga je pre devedeset godina oslobodila Prva armija generala Petra BojoviÊa i kada je srpska vojska i vojska jugoslovenskih dobrovoqaca, izlaskom na juæni Jadran i prelaskom Drine, Save i Dunava, zapoËela desetodnevno oslobaawe svih krajeva u kojima æive Srbi, koji Êe se zavrπiti srpskim potpisom mira sa Maarskom, odnosno Ugarskom, juænim delom dvojedine kraqevine. Ovaj mir je 11. novembra 1918. sa maarskim ministrom rata u Beogradu potpisao vojvoda Æivojin MiπiÊ, naËelnik Srpske vrhovne komande, u ime savezniËkog komandanta armija Solunskog fronta Franπea d`Eperea.

Srbija je 11. novembra, kad i saveznici, obeleæila dan okonËawa Prvog svetskog rata, ali ne MiπiÊevog potpisa, veÊ istodnevnog glavnog potpisa Petenovog na dokumentu o kapitulaciji NemaËke.

obeleæava niπta pre wenog vaspostavqawa. Takav je wen odnos i prema srpskim vojniËkim grobqima.

Bosna i Hercegovina, koja se za pristup Kraqevini Srbiji izjaπwavala tokom novembra 1918. godine po okruzima i opπtinama u sadaπwem pretprincipovom evropskom guvernerstvu i ne pomiπqa na ovu godiπwicu, koja bi se mogla pretvoriti u nove podele. ©to se Hrvatske i Slovenije tiËe, one su za preÊutkivawe ako ne cele godiπwice, ono bar glavnih istorijskih Ëiwenica, ili ih, ako se ne mogu preÊutati, daju u sopstvenom svetlu, pa i preokrenute u sopstvenu korist. O tome je veÊ pisano.

Zato je pitawe kako Êe se i Srbija, i Hrvatska i Slovenija odnositi prema 1. decembru 1918 - devedesetogodiπwici koja baπ dolazi.

Prvi decembar 1918. godine Ëinio nam se kao najnesporniji datum u skoro osmodecenijskoj istoriji Jugoslavije. Istorije, uxbenici i enciklopedije ga beleæe kao dan proglaπewa ujediwewa Srba, Hrvata i Slovenaca u istoimenu kraqevinu, koja Êe se potom nazvati Jugoslavija, a posle Drugog svetskog rata Republika Jugoslavija, uz razne demokratske, federalne i socijalistiËke atribute.

Meutim, taj datum je sam za sebe sporan.

Ova velika godiπwica na jugoslovenskim prostorima obeleæava se samo u Srbiji.

U Novom Sadu je 25. novembra obeleæena godiπwica Velike skupπtine od 757 poslanika Srba, Buwevaca, Slovaka, Rusina, ©okaca, Hrvata i Nemaca iz 211 opπtina Banata, BaËke i Barawe, Ëija je jednoglasna odluka bila: „PrikquËujemo se Kraqevini Srbiji, koja svojim dosadaπwim radom i razvitkom ujemËava slobodu, ravnopravnost, napredak u svakom pravcu, ne samo nama, nego i svima slovenskim, pa i neslovenskim narodima koji s nama zajedno æive.”

Crna Gora nije 26. novembra slavila devedesetogodiπwicu PodgoriËke skupπtine poslanika, sazvane na sliËan naËin kao i skupπtina u Novom Sadu, sa skoro istom odlukom, formulisanom kao ujediwewe Kraqevine Crne Gore sa Kraqevinom Srbijom i da se dinastija PetroviÊ zamewuje dinastijom KaraoreviÊ. Pred ovu neobeleæenu godiπwicu bilo je najava qudi aktuelne vlasti da se ova skupπtina, u svetlu sadaπwih prilika, proglasi istorijski niπtavnom, pa Ëak i izdajniËkom.

Makedonija sem Ilindana ne priznaje i ne

22

Pogledajmo u najkraÊem neka zbivawa koja su prethodila ovom datumu. Avgusta 1917. godine srpska vlada i Jugoslovenski odbor izdali su na Krfu deklaraciju kao jedini i neodstupni zahtev Srba, Hrvata i Slovenaca da posle rata, po naËelu slobodnog samoopredeqewa, budu u jednoj slobodnoj i nezavisnoj dræavi, koja Êe biti ustavna, parlamentarna monarhija sa dinastijom KaraoreviÊa.

Zamiπqalo se kako Êe se osloboewe i ujediwewe izvrπiti tako πto Êe srpska i savezniËka vojska isterati austrijsku iz tih krajeva, osvojiti ih i proglasiti dræavu po odredbama Krfske deklaracije.

Sa srpskom i savezniËkim ofanzivama Austrougarska se bræe raspadala iznutra, nego πto je vojno gubila poloæaje. I weni narodi, oseÊajuÊi kraj carstva, oslobaali su se sami i stvarala svoje odbore i svoja veÊa. Ti odbori i ta veÊa su se odmah postavqali kao „dræave” sa kojima bi tek trebalo pregovarati i pogaati se da pristanu na ujediwewe sa Srbijom. Tako je 29. oktobra 1918. u Zagrebu osnovano Narodno vijeÊe Slovenaca,

Iskra 1. februar 2009.

Hrvata i Srba, sastavqeno veÊinom od poslanika ugarskog parlamenta u Peπti i Carevinskog veÊa u BeËu, koji su tamo glasali i za ratne kredite i rat sa Srbijom. Oni su sada izjavili æequ da srpska vojska ne prelazi preko Drine, Save i Dunava. I pre nego πto su te æeqe stigle, srpske armije su veÊ preπle i Drinu, i Savu i Dunav.

Italijanska vojska je, po Londonskom ugovoru, zapoËela svoje napade 24. oktobra 1918. na armije austrijskog generala BorojeviÊa i brzo ih pobedila u bici kod Vitorio Veneta. Austrougarska vojska se na ovom frontu povlaËila u rasulu, uz sve mawe otpore.

VeÊ prvih nedeqa oktobra italijanska vojska je proπla Trst i zapoËela nadirawe u dva pravca. U pravcu Istre i Dalmacije, koje su joj obeÊane Londonskim ugovorom, i prema Zagrebu i Qubqani.

Narodno vijeÊe iz Zagreba je traæilo pomoÊ od Srpske vrhovne komande, ali i od regenta Aleksandra KaraoreviÊa da im poπaqe diplo matskog zastupnika.

Srpska vrhovna komanda im je hitno poslala pukove u Zagreb, u Qubqanu i u Suπak, a potom i u Split. Vojvoda Stepa StepanoviÊ je dobio zapovest da prvo zaposedne PloËe, a potom i juænu Dalmaciju.

Prestolonaslednik Aleksandar je za diplomatskog izaslanika Srbije kod Narodnog vijeÊa imenovao pukovnika Duπana SimoviÊa. Sa pukovnikom Duπanom SimoviÊem prvaci Narodnog vijeÊa su pokuπali da zapoËnu pregovore o ujedi wewu, postavqajuÊi preduslov prvog formirawa dræave SHS na celom juænoslovenskom prostoru iz Austrougarske.

Ne okoliπuÊi, pukovnik SimoviÊ im je rekao: „Srbija, koja je u ovom ratu dala 1,5 milion æ rt a v a z a os l o bo  ew e i u j e d i w ew e s v oj e j ed nokrvne braÊe preko Dunava, Save i Drine, ne moæe ni u kom sluËaju dozvoliti da se ne wenim granica ma formira neka nova dræava, koja bi u svoj sastav uzela sve wene sunarodnike, i da, posle Ëetvorogodiπwih muka i potpunog poraza neprijateqa, ostane u pozadini i sve plodove dobijene pobede prepusti drugima, koji su u ratu uËestvovali na neprijateqskoj strani. Srbiji - po pravu oruæja, a na osnovu ugovora o primirju s Maarskom, koji je potpisao vojvoda MiπiÊ, kao opunomoÊenik komandanta savezniËkih vojski na Solunskom frontu, enerala Franπea d`Eperea, pripada sledeÊa teritorija: Banat do linije Orπava - Karansebeπ Maroπ - Arad - ispod Segedina; BaËka do linije Horgoπ - Subotica - Baja; Barawa do linije Batasek - PeËuj - BarË, i daqe rekom Dravom do Osijeka; Srem i Slavonija do linije æelezniËke pruge Osijek - –akovo - ©amac; cela Bosna i Hercegovina i Dalmacija do rta Planke. Van te teritorije vi se moæete opredeqivati po voqi; da

Iskra 1. februar 2009.

idete sa Srbijom ili da formirate zasebnu dræavu.”

Posle saznawa πta je u mirovnom ugovoru, doπlo je do podele u Narodnom vijeÊu, koje je u gnevu raspustio Stjepan RadiÊ, zapoËevπi svoju borbu protiv Srbije, protiv Srba i protiv KaraoreviÊa, pa u mnogo Ëemu i protiv interesa Hrvata, ulazeÊi u saveze sa Italijanima i Maarima.

P r eo kr e t, pa i ot r eæ w ew e u N a ro d no m vijeÊu, doneo je doktor Josip Smodlaka, delegat Dalmacije: „Gospodo, doπao sam iz Dalmacije sa porukom ZagrepËanima da vam kaæem da ne moæete diktirati uslove ujediwewa sa slavnom Srbijom...

Vi hoÊete da pravite ortakluk sa jednom slavnom firmom... I ulazeÊi u ortakluk, vi hoÊete da postavqate uslove, vi koji niste ni propala firma... U taj ortakluk Dalmacija Êe uÊi izdvojeno ako vi neÊete odmah bezuslovno... Dok nas talijanska vojska ne zaposedne...”

Na doktora Smodlaku nadovezao se Mate DrinkoviÊ: „Moramo ipak glasno priznati da je srpska Kraqevina izaπla u ovom ratu pobjednicom, a mi da smo pobijeeni. Srbi, koji bi u toj hrvatskoj dræavi bili, a kojih ima 20 posto, zacijelo bi, i to s pravom, traæili i nadaqe sjediwewe sa Srbijom.

Talijani bi traæili ispuwewe Londonskog ugovora, i tako bi doπli meu Talijane i Srbiju koja zaista onda ne bi imala razloga da se radi nas izlaæe talijanskom neprijateqstvu... Stojimo pred dilemom, ili da prihvatimo samostalnu republiku, koja bi obuhvatila 4 æupanije, ili da prionemo uz Srbiju. Tu nema viπe dileme...”

Posle DrinkoviÊa govorio je doktor stomatologije Ante PaveliÊ: „Stvarawe dræavne zajednice sa Srbijom biÊe viπe u interesu ugroæene Hrvatske nego Srbije, koja svoju dræavu veÊ ima. ©taviπe, kad Srbija ne bi htjela sjediwewe, mi bi Hrvati i Slovenci morali to uporno zahtijevati, ponajviπe u naπem interesu. Tko pogleda geografsku kartu, vidjet Êe da je teritorij na koji mogu raËunati Hrvati nepodesan za snaænu dræavu.

Sjediwewem sa Srbijom, Hrvatska se viπe ne smatra neprijateqskom teritorijom i poπteena je plaÊawa ratne πtete. Mi nismo pobijeeni, koji Êe morati platiti ratne troπkove, izgraditi poruπeno i popravqeno, izdræavati pobjediteqeve invalide i sirotiwu, nego smo i mi, bratstvom sa Srbijom, dospjeli meu pobjediteqe.”

Naravno, u preokretu ni Velika Srbija nije zaboravqena. O woj je govorio Jovan Bawanin: „Kad bismo mi sad izaπli pred Evropu sa tezom o tri naroda, tri individualnosti, Srbija bi dobila velike kompenzacije i bila bi Velika Srbija, a Hrvati i Slovenci bi bili smatrani kao nepri jateqski narodi u sastavu pobijeene Austrougarske. Mi, Hrvati, bismo doæivjeli najveÊu nesreÊu i nepopravqivu katastrofu - bili bismo podijeqeni izmeu Italije, Austrije, Maarske i

23

©ta nam je...

IZ BOÆI∆WE POSLANICE SPC

Srbije. To je istina koja se niËim ne moæe pobiti.

Zato mi sve svoje pristalice moramo uvjeriti u prihvatqivost srpske monarhije... Uostalom, pogledajte danaπwe naπe novine, koje piπu „Ako su Hrvati i Srbi jedan narod - onda je to jasno... Ako su Srbi samo pravoslavni Hrvati, kako Ëitamo u kwigama mnogih naπih starih pravaπa, onda je kraq Petar pravoslavni Hrvat...”

Posle svega izabrana je delegacija koja Êe poÊi u Beograd da preda adresu - predlog o ujediwewu prestolonasledniku Aleksandru. Da se preduhitri nadirawe Italije.

Delegacija se u Beogradu suoËila sa velikim problemom. Problem je bio srpska demokratija. Ujediwewe nije mogao proglasiti prestolonaslednik, iako u svemu zastupnik kraqa Petra. Srbija je bila ustavna parlamentarna monarhija. Ujediwewe je mogao da proglasi samo parlament. A Narodna skupπtina Kraqevine Srbije je joπ bila na Krfu. Krf je daleko, a Italijani u Sloveniji i Istri.

Posle demokratskog traæewa reπewa, pronaen je lex specialis, kao privremeno reπewe: prestolonaslednik Êe u ime kraqa Petra primiti adresu sa odlukom Narodnog vijeÊa o ujediwewu sa Kraqevinom Srbijom u ustavnu i parlamentarnu Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca i saglasiti je sa svojom æeqom da do ujediwewa doe, kad ga potvrdi Narodna skupπtina Srbije.

Tako je 1. decembra 1918. u KrsmanoviÊa kuÊi na Terazijama, privremenom dvoru regenta Aleksandra, izvrπeno v.d. ujediwewe Srba, Hrvata i Slovenaca. Primawe adrese je bilo bez pompe, bez sjaja i bez veÊeg prisustva srpskih politiËara i drugih vienika srpskih (prisutni Stojan ProtiÊ i MomËilo NinËiÊ). Kamerno „ujediwewe”, na kome je brojnija delegacija Narodnog vijeÊa. „Ujediwewe” je bilo za spoqni utisak, da zadræi Italijane. Proglasa radi.

V.d. ujediwewe je trajalo 28 dana. U Beogradu 29. decembra, na posledwem svome zasedawu, Narodna skupπtina Kraqevine Srbije je p r i mi la p r o g l a s i i zg la s a l a u j e d i w e w e S r b a , Hrvata i Slovenaca u Kraqevinu Srba, Hrvata i Slovenaca.

Branislav GligorijeviÊ, biograf kraqa Aleksandra, beleæi: „Prvi decembar u dnevniku aktivnosti regenta Aleksandra nije posebno obeleæen nekim dodatnim informacijama, osim prijema delegacije VijeÊa i wegovog odgovora na adresu.”

NIN, 27.11.2008.

(Podvukla - Iskra)

24

Milovan VitezoviÊ

U BoæiÊnoj poruci, koju je u ime i po blagoslovu patrijarha Pavla, u Srpskoj patrijarπiji proËitao mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, izraæena je zabrinutost zbog surove ekonomske krize koja nije samo ekonomska veÊ mnogo dubqa i sloæenija.

SPC istiËe da se iza ekonomske skriva duhovna, moralna i politiËka kriza kao i kriza same ËoveËnosti a da su wene posledice nepoπtovawe meunarodnih prava gaæewe pravde i opπti finansijski haos.

"Radi vlastoqubqa i ekonomskih interesa, gazi se pravo i pravda, Boæija i qudska, a u tragiËnom sluËaju naπe zemqe i srpskog naroda ogleda se interes moÊnika koji svoje globalnosebiËne interese stavqaju iznad pravde i qudskih prava".

PodseÊa se da je vitlajemskim roewem Bogomladenca potvrena svetiwa æivota koju do danas poπtuju Crkva i vernici kao vrednost i istinu suprostavqenu sebiËnosti i samoæivosti.

Srpski arhijereji podseÊaju na neprevazienu vrednost raawa i nezamislivo odricawe od materinstva i prihvatawe Ëedomorstva koje se, naæalost, Ëesto dogaa u modernim brakovima.

U poslanici koja je posveÊena izneverenim zakonima i vrednostima hriπÊanstva upozorava se da "sva stvorewa i prirodne stihije potrebuju milost qubav i dobrotu" i da se svaka zloupotreba prirode "sveti onome koji je zloupotrebqava".

Savremeni Ëovek, osvajajuÊi svojom tehnikom spoqne prostore, ugroæava time æivotni prostor drugih biÊa. "Namesto da se okrene beskrajnim unutarwim duhovnim prostorima... koji nikoga ne ugroæavaju i svemu daju punoÊu... Ëovek se okreÊe onome πto je po prirodi ograniËeno i prolazno, postajuÊi tako i sam ograniËen i sakat", i naglaπava da je istinska punoÊa svega u bogoËoveËanskoj liËnost Hristovoj.

"Novi hedonistiËko-utilitaristiËki mitovi, postavqani na pijedestal boæanstva i propagirani svim modernim sredstvima, najviπe danas ugroæavaju one najnevinije i najneotpornije: decu i omladinu", kaæe se u arhijerejskoj poruci i posebno upozorava na opasnost droge i razvrata.

"Svake godine... doËekujemo BoæiÊ, roendan Sina Boæjeg, sa radoπÊu, verom, nadom i qubavqu", i izraæava vera da "ulazak Boga u maticu æivota predstavqa ispuwewe svih najdubqih qudskih teæwi". Od dana Hristovog roewa svet viπe nije i ne moæe biti isti pa se zato svi hriπÊani uvek na praznik Roewa Bogomladenca vraÊaju wegovom bogoËoveËanskom delu i wegovom vrednovawu istine. "U ime tog i takvog Boga Koji je Qubav, i u ime te i takve Qubavi na koju su prizvani svi qudi i svi narodi, pozdravqamo vas, deco naπa duhovna", boæiÊnim pozdravom, posebno upuÊen stradalnom Kosovu i Metohiji - Mir Boæji - Hristos se rodi!

Iskra 1. februar 2009.

Revizionizam u savremenoj srpskoj kwiæevnosti (136)

TOPOLA NA TERASI Milisava SaviÊa Drugo izdawe romana Milisava SaviÊa, jednog od vodeÊih savremenih srpskih pisaca, Topola na terasi o studentskim demonstracijama 1968. godine u Beogradu joπ je aktuelan. SaviÊ pruæa interesantna viewa o ovim demonstracijama, koje su potresle komunistiËki reæim, prvi put po dolasku na vlast. Glavni junak, sa nadimkom Lepi, priËa celu dogodovπtinu u stalnom dijalogu sa svojim najboqim prijateqem Vladom, salonskim komunistom.

Lepi je mladi student, pesnik, nastrojeni leviËar, kad su izbile studentske demonstracije juna 1968. godine, poput onih u skoro celoj Evropi, naroËito u Francuskoj. Lepi se odmah pridruæio demonstrantima, jer nije bio zadovoqan stawem stvari u komunistiËkom druπtvu. Iako je roman zasnovan na istorijskim dogaajima, SaviÊ ne prati dogaaje hroniËno, mada ima dramatiËnih momenata. Radwa se odvija kako su dogaaji pogaali pojedince. U svojim zapisima i u dijalogu sa Vladom, Lepi Ëesto komentariπe o situaciji u kojoj se naπao srpski narod dvadeset godina posle komunistiËke revolucije.

Kroz ceo roman Lepi objaπwava, prvo, πta je loπe u druπtvu, a potom razloge studentskih demonstracija. Ti pasusi zasluæuju da se navode u celini. „Bilo je jasno da izvestan broj qudi sjajno æivi od znoja radniËke klase. Na grbaËi takvih kao πto je moj otac. Bilo je oËigledno da se iz dana u dan raa nova buræoazija, crvena. I da razni maheri, muÊkaroπi, varalice i lopovi i te kako unovËavaju revoluciju. Veπto prikrivajuÊi od partijskog rukovodstva, pa i od samog Starog, pravo stawe u druπtvu. I veπto spreËavajuÊi svaku kritiku, svaku promenu takvog stawa. Ko god uperi prst na wihove neËasne radwe, moæe da mu se desi da bude proglaπen neprijateqem ili izdajnikom. A to je sve zato - govorio si - πto joπ nisu zaæivele neke osnovne demokratske institucije: pravo na kritiku i pravo na slobodu govora.”(123) ”Posla nema, a neki zgrÊu milione. Mi preskaËemo doruËak, jedemo splaËine, klot pasuq, a drugi se debqaju kao sviwe... Mi stojimo na jednoj nozi u autobusu, a neki se za dræavne pare πeÊu po belom svetu i voze mercedesima... Mi stanujemo u prqavim, smrdqivim sobama, a pojedinci imaju po nekoliko ogromnih stanova, vile u bawama... ”(132) „Dok je Gvozden jedva naπao izdavaËa za hroniku o slavnoj partizanskoj brigadi, drugi izdavaËi se otimaju da πtampaju kwige u kojima se govori da su oni, tu prisutni, bivπi udbaπi prebijali seqake za vreme otkupa i izmislili najgora muËewa za ratne drugove na Golom otoku. I dok je Gvozden za uspomene dobio neku crkavicu, pisci onih drugih kwiga zgrnuπe milione.”(63-64) Jedan govornik na demonstracijama tvrdi: „Kada gledamo kako se ovi

Iskra 1. februar 2009.

markizi i grofovi revolucije æene bogatim æenama i kockaju, kako prireuju raskoπne gozbe, dræe poslugu, nose skupocena odela - kad wih gledamo s pravom, s pravom se moæemo upitati: jesu li oni opqaËkali narod.”(163) „U kojem su to druπtvu æiveli oni koji su sagradili dvorce od mramora, ogradili more, πkolovali decu u inostranstvu, proputovali svet uzduæ i popreko, okitili se zlatom i dragim kamewem? BiÊe da su æiveli u raju.”(279) „Kako je moguÊ istinski demokratski dijalog ako se qudi dele besprizivno prema staqinistiËkim, teoloπkim kanonima na `æito i kukoq`, na anele i avole, na pravednike i greπnike?... Kao i na osnovu Ëega ima to neprikosnoveno pravo da u ime samoupravne demokratije i borbe protiv etatizma prisvaja sebi titulu nebeskog baπtovana πto plevi od korova socijalistiËki vrt?”(162) Iz parola koje je mahom sastavqao Lepi, vide se jasno ciqevi studentske pobune: „Dole birokratija! Æivela radniËka klasa! Dole milicija! Dole socijalistiËki kneæevi! Studenti-radnici! Tito-Partija! Æivelo samoupravqawe!”(134) „Dole crvena buræoazija!” „Ukinite privilegije,” „Dosta je korupcije,” „Ne skrivajte istinu tamnim naoËarima,” „Dole kneæevi socijalizma,” „ToËak `mercedesa` nije toËak istorije.”(136-37) Lepi je predloæio drugovima da uu u Partiju, pokazujuÊ i time da su joπ imali nade da Êe Partija popraviti nedostatke: „Zaπto da ne!? To je bila partija klase kojoj smo pripadali. Partija radnika. Partija odbaËenih, prezrenih, gladnih, siromaπnih. Partija sawara, maπtara, buntara, vidovwaka. Partija koja je izvela revoluciju, koja je æelela da napravi najsreÊnije druπtvo na svetu.”(95) Lepi je primqen u partiju posle studentskih demonstracija. „Zalagali smo se za demokratizaciju oblaËewa, za sveopπtu upotrebu farmerica i Ëizama, a grËevito smo se dræali privilegija koje smo osvojili bezoËno i, ne mareÊi za druge, maæwavali lovu gde smo stigli i mogli.”(109) „Pre rata, u kapitalizmu, otac je radio za gazde, a za koga sada?” „KomunistiËki fukcioner mi je skrenuo paæwu da ne zabadam nos svugde. Mogu da ostanem bez wega.”(122) U daqim pasusima Lepi jasno pokazuje kakvi su stvarni ciqevi pobuwenih studenata: „Studenti se ne bore samo za socijalnu pravdu veÊ i za veÊe slobode. Jer, nije dobro ono druπtvo u kojem ima socijalne pravde, a nema slobode, i obrnuto, u kojem ima slobode, a nema socijalne pravde.”(139) „ZbrisaÊemo sa zemqe, baciti na `ubriπte istorije` svu crvenu buræoaziju zajedno sa wihovim mercedesima, vilama, dobro plaÊenim mestima u raznim trgovaËkim i diplomatskim sluæbama, sa

25

Topola na... wihovim liËnim πoferima, vrtlarima, sobarima i svim ostalim monstruoznim socijalistiËkim privilegijama.”(140) I opet: „Mi se ne borimo za svoje uske materijalne interese. OgorËeni smo ogromnim ekonomskim i druπtvenim razlikama. Protiv toga smo da samo radniËka klasa snosi teret privredne reforme. Mi smo za druπtveno samoupravqawe od dna do vrha uz direktno uËeπÊe proizvoaËa - protiv sve veÊeg bogaÊewa pojedinaca na raËun radniËke klase, protiv akcionarskog socijalizma, protiv nezaposlenosti koja tera naπe radnike u kapitalistiËke zemqe na rad! OgorËeni smo πto uski birokratski interesi mute bratstvo i jedinstvo. Naπ program je program Saveza komunista.

Zahtevamo dosledno sprovoewe.”(148) Najzad, Lepi ne moæe da bude jasniji: „Mi nismo opozicija veÊ negacija svega laænog.”(170) Oπtra kritika pesama Lepog u wegovoj kwizi Lakrdijaπi i pevaËi pokazuje da Partija i weni „ideoloπki politiËki roboti” ne trpe suprotna miπqewa i stavove: „Pitawe je ko je taj koji je prvi uperio prst na kwigu kao na neπto kuæno. Znam, on uvek ostaje nevidqiv, krije se iza raznih komisija i odbora, ko zna u kojoj od mnogobrojnih soba... U krajwem sluËaju, dasa Êe se sakriti iza Partije, a Partija nikad ne greπi. TaËnije, ne priznaje da greπi. Greπe samo neki drugovi, ne Partija.”(237) Lepi odluËno odbija naloge Partije: „Ne æelim da prihvatim kao istinu sve ono πto kaæe neko iz Ce-Ka, ma koliko on govorio u ime Partije. I ja imam pravo na istinu. A moja istina se umnogome razlikuje od ove za koju, navodno, jemËi Partija. Ja ne æelim nikome da je nametnem, ali samo molim da se ne traæi od mene da je se odreknem.”(251) Lepi ulazi dubqe u svoje neprihvatawe diktata totalitarizma: „Ne seÊam se kad mi se javila vrlo prosta misao: nema revolucije koja svima moæe doneti potpunu sreÊu.”(167) Posle Junskih demonstracija studenti uzvikuju parole protiv Boga - kad veÊ ne smeju protiv dræave i Tita.(18) „Do tada su nas tukli, a sada su nas oËekivala hapπewa, suewa, slawa na neke puste, gole otoke.”(51) Lepi se vraÊa u selo, ali samo za katko, jer se otuio i od wega: „Kako nisam shvatio da veÊ odavno nemam prave veze sa tim svetom!? Da sam u wemu veÊi stranac nego u onom od koga sam pobegao!? Da je Jasenovo bilo i ostalo samo moja iluzija o napuπtenom raju!?”(341) Brat Lepog, seqak, ukazuje na jedan od najteæih problema koji preti srpskom druπtvu, i ne samo srpskom: ”ZahvaqujuÊi komunistima, to znaËi meni i mojim drugarima, seqaci su bez motike doπli do hleba. ©to bi morali da se muπe od jutra do mraka na wivi, kad su im komunisti omoguÊili da odu u gradove i da tamo priliËno lepo æive? Rade malo ili nikako, s gubicima ili bez gubitaka, rodilo im ne rodilo platu primaju. Komunisti su najviπe uËinili da se mladi stide reËi `seqak`. Da je mlai, i on bi u grad. Samo se pita ko Êe i odakle jednog dana, kad sva sela opuste, narodu nabaviti hleb.”(338)

26

SAD I EU TRAÆE PRIZNAVAWE KOSOVA Predsednik Srbije Boris TadiÊ oËekuje nova priznavawa Kosova i Metohije, ali kaæe da Êe Srbija „uËiniti sve kako bi ih obeshrabrila u tome”.

- Nema nikakve dileme da Êe pojedine dræave vrπiti pritisak ka novim priznavawima nezavisnosti Kosova i Metohije, a mi spreËavamo nova priznavawa naπom spoqnopolitiËkom aktivnoπÊu i obeshrabrujuÊi dræave da tako neπto urade - rekao je predsednik na dvodnevnoj konferenciji ambasadora koja je odræana ove nedeqe.

Ministar spoqnih poslova Vuk JeremiÊ bio je joπ eksplicitniji, istiËuÊi da je Srbija u vezi s tim zainteresovala Ëitav svet i da Êe tokom 2009. godine doÊi do pomerawa statusa juæne srpske pokrajine.

- Tim pitawem Êe se baviti Meunarodni sud pravde i imaÊemo mnogo posla da spreËimo pokuπaje ignorisawa ovog procesa. OËekujemo ogromne pritiske na oko 50 dræava πirom sveta da priznaju Kosovo i Metohiju i da time, praktiËno, ignoriπu sudski proces - rekao je nedavno ministar. (Glas javnosti, 17.1.2009) Na kraju, Lepi je skrhan neuspehom bune. Od wegovog zanosa i, naroËito, wegove uloge nije ostalo niπta. Umesto da krvavo uguπi bunu, vostvo Partije, i sam Tito, na veπt naËin uspeli su da okrenu vodu na svoju stranu, praveÊi se da se u principu toboæe slaæu sa zahtevima studenata. „Naslutio sam -- sigurno nisam bio jedini -- da Partija nastoji da od poËetka kontroliπe pokret, prisvajajuÊi ga kao svoj. I ne dozvoqavajuÊi da se πiri daqe, meu radnike.”(155-56). Tako, od demonstracija nije bilo niπta, πto je naroËito pogodilo idealiste kao πto je Lepi. On je svestan tragiËnog poraza: „Mrtav si ti, Lepi, mrtav...

Ostavqen da crkneπ kao pas!”(310) „To kako æivim nije niπta drugo do tiho umirawe. Raspadawe.”

(316) „Propali tip. OËajnik.”(326) „Niπta ti viπe ne treba! Zaboravi da si pisao poeziju, da si uËestvovao u demonstracijama, da si bio neki vajni direktor, da si Ëasno branio od æestokih politiËkih napada jednu pesniËku zbirku.”(336) Pa ipak, u Lepom ostaje traËak nade: „Svet je ubre. U takvom svetu æivimo i mi, qudska ubrad... Moæemo æiveti kao ubrad, ali ne moramo umreti kao ubrad... Sva qudska biÊa, i gladna i sita, i ruæna i lepa, i zdrava i bolesna, odlikuju se po tome πto im je stalo do istine i pravde. Kao do kquËnog smisla æivota. Kao πto im je stalo do slobode, do qubavi, do hleba... Moja istina i pravda ne moraju da budu i tvoja.”(351) Roman Topola na terasi je simbol jedne izgubqene generacije, πto se vidi i iz samog naslova. Ta generacija je rasla u pogreπno vreme, kao πto i topola ne moæe da raste na terasi.

Interesatno je videti kako se Ëlanovi te generacije ponaπaju danas kad je doπlo do demokratije za koju su se oni bez uspeha borili.

Vasa MihailoviÊ

Iskra 1. februar 2009.

Lenjin se u≥io na svirepostima malograΩanske Francuske revolucije

VANDEJSKO SELJA∏TVO „BILO JE PRVA ◊RTVA GENOCIDA U MODERNOJ ISTORIJI” Svedo≥anstvo koje sledi nije iz nekog sumnjivog ‘desnog’ klevetni≥kog pamfleta. Nedavno je objavljeno u uglednom, navodno konzervativnom, londonskom „Daily Telegraphu”. * * * Bila je to jedna od po zlu najpoznatijih epizoda krvave Francuske revolucije.

Rane 1794, na vrhuncu Vlade terora, francuski vojnici su umarπirali u proviciju Vandeju. Seljaci su se podigli protiv revolucionarne vlade u Parizu u pokuπaju da zaπtite sveπtenike koji su odbili da polo√e zakletvu novom revolucionarnom ustavu.

Dvanaest „adskih kolona”, kojima je komandovao general Lous-Marie Tirreau, bilo je nareΩeno da ubiju svakoga koga vide.

Hiljade ljudi, uklju≥uju≤i √ene i decu, bilo je masakrirano. Poljska dobra i sela bili su spaljeni.

∏irakom - Iskra). „Zaπto se ovo dogodilo? Zato πto je jedan narod izabran da bude likvidiran zbog njegove vere. Mi danas tra√imo zakon koji ≤e to zvani≥no proglasiti genocidom. Mi zahtevamo takvu izjavu predsednika republike i priznanje (ovog genocida) od strane Ujedinjenih nacija.”

Gospodin de Villiers, koji se protivi ulasku Turske u EU, bio je proπlog meseca u Armeniji, gde je uporedio Vandeju sa turskim masakrom Armenijanaca 1915. U oba slu≥aja, „po≥inioci nisu priznali svoj greh niti zatra√ili oproπtaj svojih √rtava”, rekao je de Villiers.

DogaΩaji u Vandeji ve≤ su dugo odsutni iz knjiga Francuske istorije, jer bacaju ru√no svetlo na revolucionare. Ali su bili dobro poznati u sovjetskom bloku.

Lenjin je studirao taj rat i iz njega izvla≥io inspiracije za svoju politiku prema seljaπtvu.

U varoπi Nantu, revolucionarni komandant JeanBaptist Carrier obra≥unavao se sa vandejskim ratnim zarobljenicima na najokrutnije efikasan na≥in.

Irori≥ar Alain Gerard iz Vandejskog centra za istorijsko istra√ivanje, ka√e: „U drugim oblastima Francuske revolucionari su ubijali plemstvo i bur√oaziju.

Ali u Vandeji oni su ubili narod.”

U takozvanim „potopima” - masovnom davljenju - goli ljudi, √ene i deca zajedno vezani u tu svrhu pravljenim ≥amcima, bili su odvo√eni na sredinu reke Loare i tu potapani.

„Bila je to revolucija koja se okrenula protiv naroda od koga je potra√ivala svoj legitimitet. To je dokazalo neverstvo revolucije sopstvenim na≥elima.

Zato je ovaj dogaΩaj izbrisan iz istorijskog se≤anja.”

Sada Vandeja, priobalni departman u zapadnoj Francuskoj, zahteva da se ovaj dogaΩaj registruje kao prvi slu≥aj genocida u modernoj istoriji. Neki ka√u da se dogaΩaj ubla√ava, da se ne bi prljala zvani≥na pri≥a o Francuskoj revoluciji. Istori≥ari veruju da je oko 170,000 Vandejaca bilo ubijeno u ratu protiv seljaπtva i masakrima koji su usledili, od toga 5,000 u „potopima”.

I dok danas niko ne pori≥e da su se masakri dogodili, neki istori≥ari smatraju da oni ne mogu da se nazovu „genocidom” jer se ne uklapaju u UN kriterijum baziran na etni≥kom ili verskom identitetu.

Na kraju operacije, general Francois Joseph Westermann napisao je revolucionarnom Komitetu javne bezbednosti: „Vandeja viπe ne postoji... Prema nareΩenju koje ste mi dali, smrvljavao sam decu pod kopitama mojih konja, masakrirao √ene koje - bar ove viπe ne≤e raΩati πumske bandite. Ja nemam zarobljenike koji bi mi mogli iπta prebaciti. Sve sam ih uniπtio.”

Dva veka kasnije, rastu≤i zahtevi lokalnih politi≥ara da se ovaj dogaΩaj proglasi „genocidom” izazvao je raspravu. „U revoluciji je postojao jasno objavljen program uniπtenja vandejske rase”, ka√e Philippe de Villiers, ≥lan Evropskog parlamenta, bivπi predsedni≥ki kandidat tradicionalnog desnog Pokreta za Francusku (MPF) (i nedavni predsednik francuske vlade pod predsednikom

Iskra 1. februar 2009.

„Vandejci nisu bili niπta manje odgovorni od republikanaca. Upotreba re≥i genocid je potpuno neta≥na i neodgovaraju≤a”, ka√e Timothy Tackett sa Univerziteta Kalifornija.

Gospodin de Villiers, aristokrata ≥ija porodica poti≥e iz Vandeje, ka√e da je termin „genocid” odgovaraju≤i, jer su njegovi preci ubijani iz religioznih razloga; pobunili su se da zaπtite sveπtenike koji su odbili da polo√e zakletvu na novi ustav. „Ovo je redak slu≥aj gde se narod di√e iz religioznih razloga. Oni se nisu pobunili zato πto su bilii gladni, ve≤ zato πto su njihovi sveπtenici bili ubijani”, ka√e de Villiers. „Ako mi danas u√ivamo slobodu veroispovetsi kako je izaberemo, uglavnom je zahvaljuju≤i √rtvi onih koji su ovde umrli.”

The Daily Telegraph, 27.12.2008.

(Prevod - Iskra)

Henry Samuel

27

O kwizi Vladimira P. PetroviÊa

NARODNI MONAH - ÆIVOTOPIS MITROFANA MATI∆A Vladimir P. PetroviÊ: „Narodni monah æivotopis Mitrofana MatiÊa sveπtenomuËenika Ëokeπinskog”; IzdavaË manastira »okeπine i Duhovno-nacionalnog Centra Joπeve 2008; 89 str.; 21 cm., fotografije; πtampa „Skripta”, Beograd.

Dobrotom pisca stigla je kwiga sa gorwim naslovom u skromnom, ali vrlo lepom izdawu i odliËnoj sadræini.

U kwizi je kratka biografija autora: Vladimir P. PetroviÊ roen je 6. decembra 1989. godine u poznatoj porodici PetroviÊ iz Joπeve.

Osnovnu πkolu je zavrπio u Jadranskoj Leπnici.

Primqen je za klirika eparhije πabaËke i sa blagoslovom PreosveÊenog vladike Lavrentija upisao se u bogosloviju Sv. Petra Dabrobosanskog u FoËi 2004. godine i zavrπio je sa uspehom 2008. godine. Potom se upisao na Pravoslavni Bogoslovski fakultet Univerziteta u Beogradu gde i danas studira. Uveliko se bavi pisawem i veÊ je dobio nekoliko nagrada za kwiæevno stvaralaπtvo.

Objavquje Ëlanke u: „Bogoslovskom bratstvu”, „Svetigori”, „Geopolitici” i „Biltenu hrama Svetog cara Nikolaja” u Joπevi. Urednik je Ëasopisa „Glas Cera” i Ëlan kwiæevnog kluba „Srpska kruna” koji deluju pod pokroviteqstvom Wenog Kraqevskog VisoËanstva princeze Jelisavete KaraoreviÊ.

Mlad i Ëovek i pisac, a veÊ ima literarnu reputaciju.

PetroviÊ je kwigu o sveπtenomuËeniku Mitrofanu MatiÊu podelio na ova poglavqa: Prvi deo - æivotopis - narodni monah; drugi - deo poezija; treÊi deo - proza; Ëetvrti deo - drugi o ocu Mitrofanu. Potom dolaze: Bibliografija pesama i radova o jeromonahu Mitrofanu MatiÊu, izvori i literatura; »okeπina danas i umesto pogovora.

Naslovi i podnaslovi govore kako je kwiga komponovana. U kratkoj biografiji stoji da je o.

Mitrofan MatiÊ roen 20. avgusta 1911. godine u selu Ivanda u rumunskom Banatu, eparhija Temiπvarska, od oca ∆ire MatiÊa i majke Drage. Na krπtewu je dobio ime Milisav, a iz miloπte su ga zvali Mile. Rastao je u domu roditeqa, a posle Prvog svetskog rata kad je u manastiru Rakovici osnovana Monaπka πkola mladi Milisav je poπao na πkolovawe u Rakovicu, koji je zavrπio 1927/28. godine kao kandidat svoje Temiπvarske eparhije.

Milisav se zamonaπio 4. novembra 1929. godine u manastiru Manasiji u BraniËevskoj eparhiji dobivπi ime Mitrofan. Duhovni otac mu je bio iguman Mihailo PopoviÊ.

U Ëin jeroakona ga je rukopoloæio u Beogradu aprila 1930. godine episkop Zahumsko-hercegovaËki dr Jovan IliÊ. Potom ga je u Ëin jeromonaha rukopoloæio u manastiru Rakovici wegov nadleæni episkop Mitrofan sa kojim je do kraja æivota ostao duhovno vezan. Otac Mitrofan je sluæbovao u viπe manastira: u GrnËarici (1932), Rajinovcu (1933), Blagoveπtewu kod Stragara (1933)

28

gde je postavqen za stareπinu manastira, pa opet u Rajinovcu (1934) gde je takoe bio stareπina manastira da bi 18. jula 1935. godine bio premeπten u ©abaËko-vaqevsku eparhiju i postavqen za stareπinu manastira »okeπine, odakle je administrirao i susednim manastirom Petkovicom. Svuda je radio na unapreewu manastira, na poboqπawu bratije i na prosveÊivawu naroda. VeÊ se uveliko bavio pisawem pesama i Ëlanaka verske i rodoqubive sadræine. Poginuo je kao stareπina manastira »okeπine od „zlodjele ruke” 11. avgusta 1941. godine. Bio je jedna od prvih ærtava komunistiËke revolucije u Srbiji. U ovom poglavqu opπirno je opisan rad oca Mitrofana kao stareπine manastira i wegov kwiæevni rad sa navodom brojnih listova gde je objavqivao pesme i Ëlanke. Takoe je opisano wegovo ubistvo, hvatawe i suewe ubici.

Pisac kwige je definitivno utvrdio 11. avgust 1941. godine kao datum pogibije oca Mitrofana. Do sada je bio navoen 4. avgust 1941. πto je bilo netaËno.

Posle gorweg poglavqa dolazi Poezija oca Mitrofana sa motom R. Tagore: „Nema te poezije koja bi mogla da se vine do onih visina, do kojih dopire qubav”. Ovim je autor kwige oznaËio da je otac Mitrofan sav bio zapojen qubavqu. Kao uvod u ovo poglavqe objavqen je prikaz pesnika Predraga PetroviÊa iz Engleske sa naslovom: „O pesniπtvu Mitrofana MatiÊa”. Onda od brojnih pesama oca Mitrofana autor donosi πest najlepπih: „Pesme monaπtva”, „Suzna molitva”, „Æudwa za svequbavqu”, „IzdajniËka noÊ”, „Himna nove omladine” i „Ide novo doba”.

Da navedemo samo prvi i zadwi stih iz „Himne nove omladine: „Pritiska nas tama k`o tamnica roba.

Pokolewe naπe po bespuÊu luta.

Mi Novi i Mladi Kroz mrak put krËimo i nosimo Poroaj svog Novog doba.

Novu pesmu sveta u Novom SvanuÊu. *** Omladina Nova iz mraka se budi I uzdiæe gordo LuË naπeg poslawa I nove molitve za Novog Hrista.

Na vedrom Ëelu Nosi Zoru pesme Naπe πto rudi Svetlim radostima Novoga Raawa.

Gle! Oko we sunËev oreol se blista.”

Zatim dolazi poglavqe Proza sa motom Branka MiqkoviÊa: „HoÊe li slooboda umeti da peva, kao πto su suæwi pevali o woj”. Ovde su lepo navedeni naslovi Ëlanaka i imena listova i Ëasopisa u kojima je otac Mitrofan sve to objavqivao. To je iz pera Branislava A. Æoræa. Onda je u

Iskra 1. februar 2009.

Narodni monah...

+ OLGA –OR–EVI∆

celini objavqeno nekoliko vrlo lepih proznih sastava oca Mitrofana.

Vredi navesti naslove tih Ëlanaka, jer se po wima moæe sagledati i wihova sadræina: „Majci Srbiji - Srbin iz rumunskog Banata” („Srpsko Kosovo”, 1929); „Iz monaπkog dnevnika” („Izabrane pesme”, „Lazarica” 2003); „Za naπu samosvojnost” (Vihor, 1937); „Ka novom Vaskrsu” („Vihor”, 1939).

Posle ovog dolazi poglavqe „Drugi o ocu Mitrofanu”. To su Ëlanci koje su objavili prijateqi i jednomiπqenici Zboraπi u znak seÊawa na pokojnog Mitrofana: „SeÊawe na Mitrofana MatiÊa” od Qubodraga GarËina („Naπa borba”, 1942); „Na grobu jeromonaha Mitrofana MatiÊa” od Duπana PejËiÊa („Naπa borba”, 1942). „Prva ærtva partizanskog ustanka - Mitrofan MatiÊ, stareπina manastira »okeπine, junak i muËenik” (Qubovija 18. avgusta 1944. - arhiv Vojno-istorijskog instituta); „SeÊawe na oca Mitrofana (1911-1941)” od autora kwige.

Potom dolazi na punih devet stranica „Bibliografija pesama i radova o jeromonahu Mitrofanu MatiÊu”. Zatim su dve stranice sa naslovom „O. Mitrofan MatiÊ u literaturi”. Tu su imena pisaca, naslovi Ëlanaka i imena listova gde je ssve to objavqeno. Posle ovoga su navedeni izvori kojima se pisac sluæio i kratka beleπka o manastiru »okeπini sa slikom igumanije Ane PetroviÊ. »okeπina je danas æenski manastir. Na kraju je umesto pogovora zahvalnost pisca osobama koja su najviπe pomogle da se ova kwiga objavi: igumaniji mati Ani (PetroviÊ), arhimandritu Haxi Georgiju (MiloπeviÊu) duhovniku manastira i g.

Milanu StarËeviÊu „kao i svim qudima dobre voqe”.

Kwigu krase nekoliko vrlo lepih fotografija. Na predwim koricama je slika oca Mitrofana sa pankamilavkom; na poleini unutraπwe naslovne strane je slika oca Mitrofana sa Vojom MandiÊem, stareπinom „Belih orlova” u Beogradu, koji je tragiËno poginuo u Sloveniji 1945. godine; onda predratna slika oca Mitrofana i jeromonaha Georgija BojiÊa, stareπine manastira Tronoπe koga su komunisti streqali 1945. godine, pa slika nadgrobne ploËe oca Mitrofana i na poleini slika manastira »okeπine. Zatim je slika sa parastosa sluæenog na grobu oca Mitrofana 11. avgusta 2008. godine. Objavqene su i slike igumanije mati Ane i autora, a na zadwim koricama su stihovi pesma oca Mitrofana „Esmo carovali”.

Ovom skromnom kwigom Vladimir P. PetroviÊ obavio je znaËajan posao i posvedoËio da junak i muËenik jeromonah otac Mitrofan MatiÊ itekako æivi u MaËvi, Pocerini, Jadru i celoj Srbiji i da wegov grob okupqa novu Vojsku smene o kojoj je pevao za æivota svoga.

U Albakerkiju, SAD, umrla je 13. decembra 2008, u 89-toj godini æivota, Olga –oreviÊ, supruga MomËila - Mome –oreviÊa, nekadaπweg komandanta Artiqerijskog diviziona (AD) Srpskog dobrovoqaËkog korpusa (SDK). Posledwe dane svoga æivota, Olga je preteπko doæivqavala svoju muËnu zloÊudnu bolest.

Olga je pored Mome doæivela jedno muËno putovawe, kroz zimske dane, oteæano sukobima sa partizanima i pretwama hrvatskih ustaπa. Evo kako je do tog putovawa doπlo. Moma je postao, u oktobru 1944. godine, komandant Artiqerijskog diviziona koji je po zahtevu komande SDK, formirao u Kragujevcu. Po wegovom formirawu, Divizion napuπta Kragujevac na putu prema Sloveniji. U ratnim uslovima uzelo je dugo vremena da bi se stiglo u Sloveniju. Opis ovog neobiËnog puta Moma zavrπava reËima: «„Naπ ciq je postignut; stigli smo u Sloveniju. Posle viπe od tri meseca od polasaka iz Kragujevca, doπli smo u Prestranek i u sastav SDK”.

S okonËawem rata u proleÊe 1945. godine poËiwe emigrantski æivot Olge i Mome. Prolaze kroz izbegliËke logore u Italiji, Forli i Eboli, a s proleÊa 1947. i ove u NemaËkoj, Dipholcu i Lingenu. Odatle, posle dve godine emigiraju u SAD; nastawuju se u Alikvipi, Pensilvanija.

Tu poËiwe wihovo univerzitetsko obrazovawe. Posle nekoliko godina, Olga postaje graevinski inæiwer, a Moma inæiwer elektrotehnike. Po prelasku u »ikago, Olga se zaposlila kod velikog graevinskog preduzeÊa Harza; napredovala je i postala πef jednog departmana. U tom svojstvu, kompanijskim poslovima, putovala je Ëesto van SAD. Moma je u meuvremenu otvorio svoje tehniËko savetodavno preduzeÊe.

Moma i Olga usvojili su Siniπu - Miπu, sina Momimog brata, kao posinka i omoguÊili mu da se πkoluje. Miπa je postao inæiwer hemije.

Zaposlio se u Albakerkiju, dræava Wu Meksiko. I on veÊ ima svoje savetodavno preduzeÊe. Pre desetak godina Moma i Olga su se i sami preselili u Albakerki.

Olga je sahrawena 20. decembra 2008. godine na manastirskom grobqu Sv. Save u Libertivilu gde je pre dve godine sahrawen i Moma. »inodejstvovao je protojer o. –uro Kroπwar, koji je odræao i prigodnu besedu.

Iz sveg srca preporuËujemo kwigu „Narodni monah” i odajemo zahvalnost gospodinu PetroviÊu.

Miπi, wegovoj supruzi Violeti, wihovom sinu Petru i porodici u Srbiji naπe iskreno sauËeπÊe. Naπoj pokojnici Olgi neka Gospod podari rajsko naseqe!

Bora M. KarapanxiÊ

Iskra

Iskra 1. februar 2009.

29

+ VLASTIMIR - VLASTA M. –OR–EVI∆ Petog januara 2009. godine umro je, u svojoj 86-toj godini u Floridi, SAD, Vlastimir –oreviÊ. Vlasta je roen 10. aprila 1922. godine u Kruπevcu u domu oca Miodraga, πkolskog inspektora i majke Jelene - Nene, uËiteqice i poznate javne radnice, gde je zavrπio osnovnu πkolu i gimnaziju.

VeÊ u gimnazijskim danima Vlasta se politiËki opredelio. Postao je Ëlan omladinske organizacije JNP Zbor. BuduÊi odliËan ak, on je veÊ tada dolazio u teπke, uglavnom verbalne, sukobe sa svojim agresivnim komunistiËkim kolegama, koji su hteli da imaju punu kontrolu nad gimnazijom. Organizovao je 27. marta 1941. i demonstracije u Kruπevcu.

Na poziv generala NediÊa, predsednika Srpske vlade narodnog spasa, pristupio je veÊ septembra 1941. godine 7. dobrovoqaËkom odredu koji se tih dana, pod komandom rezervnog poruËnika Mijata Bardaka, formirao u Kruπevcu i okolini. Vlasta je uËestvovao u svim borbama protiv partizana koje je odred vodio istiËuÊi se svojom borbenoπÊu i hrabroπÊu. Kako je i sam Bardak bio istog boraËkog mentaliteta, izmeu wih dvojice razvilo se nerazdvojno i obostrano zajedniπtvo koje Êe ostati sve dok su postojale vojne dobrovoqaËke formacije, ali i docnije.

PoËetkom 1943. godine, dolazi do preformirawa dobrovoqaca. Od 12 odreda formirano je 5 bataqona. Sedmi odred je tako postao 2. Ëeta, | bataqona sa Mijatom Bardakom kao komandirom; Vlasta –oreviÊ je bio jedan od vodnika. Bataqon je bio stacioniran prvo u Vaqevu, a zatim u Qigu. VeÊ u septembru 1943. godine dolazi do ponovnog πirewa dobrovoqaca.

Od 5 bataqona stvoreno je 5 pukova. Svaki puk je imao 3 borbene i jednu PrateÊu Ëetu (sa vodovima: topovi, teπki mitraqezi i bacaËi). Druga Ëeta Mijata Bardaka postala je tako || bataqon (sa 5, 6. i 7. borbenom Ëetom), Prvog puka, pod komandom majora Ilije MiÊaπeviÊa sa sediπtem u Vaqevu.

VeÊ je 1944. godina. Vlasta –oreviÊ, prvo kao vodnik a potom kao komandir 6. Ëete, || bataqona Prvog puka uËestvuje u svim borbama koje su puk i bataqon vodili. Bio je u teπkim borbama kada su Druga i Peta partizanska divizija, preπavπi u Srbiju, pokuπale da forsiraju Ibar. Tu, kod Raπke, doπlo je do teπkih borbi.

Partizani su bili primorani da se povlaËe.

Drugi bataqon, sa Vlastinom Ëetom, im je bio „za petama” ili im je preËio put. Dolaze do velikih borbi oko Kaone, juæno od Kraqeva; pa zatim borbe oko Ivawice, »ajetine. Kad su se partizanske snage okrenule prema Vaqevu, || bataqon i jedan bataqon »etvrtog puka su im prepreËio put

30

na visoravni kod mesta Varde. Tu je doπlo do æestokih borbi kad su se ove partizanske snage vraÊale od Vaqeva. Najzad, juna meseca partizani su napustili Srbiju, pa se || bataqon vratio, posle 4 meseca, ali za kratko, u Vaqevo.

Uskoro je bataqon stacioniran na Drini, radi spreËavawa ponovnog prelaza partizana iz Bosne u Srbiju. U meuvremenu su partizani formirali oko Leskovca jednu novu diviziju za odsudnu borbu za pokoravawe Srbije. Da bi se to spreËilo, dva bataqona Prvog puka (| i ||) su prebaËeni u okolinu Leskovaca. Borbe su se vodile noÊu; preko dana se uglavnom spavalo, sem πto je dnevni mir, vrlo Ëesto, bio remeÊen wihovom i naπom artiqerijskom vatrom. Meu dobrovoqcima je bilo nekoliko ærtava od tih duela.

PoËetkom oktobra, Prvi puk je dobio nareewe da razbije partizanski obruË oko Leskovca, πto je uËiweno, te da puk stigne do Beograda πto hitnije radi napuπtawa Srbije. U tom naporu, Prvi puk je imao teæak okrπaj u selu Stojniku, blizu Mladenovca sa partizanskim snagama koje su se pripremale za napad na Beograd. Tu je Vlasta oteo mitraqetku od jednog partizana. Uskoro je napuπtena Srbija. U Sremu je bilo nekoliko okrπaja sa partizanima, ali i sa ustaπama. Dolazi zatim Slovenija i nekoliko borbi sa slovenaËkim partizanima kod Idrije, na Orlovom vrhu, i Prestraneku, da bi se najzad sve zavrπilo sa borbom za most na SoËi kod Gorice.

Tu je Vlasta –oreviÊ bio i rawen u glavu.

Sad, veÊ kao civil, Vlasta prolazi kroz sve tegobe izbegliËkog æivota: logori u Forliju i Eboliju u Italiji; onda oni u NemaËkoj. Jedina svetla taËka iz ovog perioda wegovog æivota je bila wegova æenidba sa Vericom StankoviÊ, 1946. godine. Iz tog braka roeni su sin i kÊerka koji su dobili respektivno dedino i bakino ime.

Najzad emigracija u SAD, preciznije Pitsburg. Tu se Vlasta odaje studijama. Postaje graevinski inæiwer i vrlo uskoro otvara svoje preduzeÊe.

Specijalizuje se u izgradwi fabriËkih prostorija i tu postiæe veliki uspeh.

Na kraju, kako saæeti sve ovo o Vlasti?

Postoji li neka reË ili pojam Ëime bi se, kao u kapsuli, prikazala celokupnost ovog inaËe vrlo kompleksnog Ëoveka i liËnosti. SreÊom - ima!

Vlasta –oreviÊ je u osnovi bio i ostao do kraja æivota - borac, stvaralac; onaj iza koga su uvek ostajali neki plemeniti i svetli tragovi.

Slava Vlastimiru –oreviÊu! ©to bi rekao Wegoπ: Imao se raπta i roditi...

N. Q.

Iskra 1. februar 2009.

Prilozi „Iskri” Umesto voπtanice palim i umrlim drugovima Aleksandar Rubeπa § 72 Umesto cveÊa na grobove drugova Predraga RadoviÊa i Bate PajiÊa Branko MiloπeviÊ § 50 Umesto cveÊa na grob pok. Predraga RadoviÊa sa molbom Gospodu da mu podari pokoj duπi u Carstvu Svome. Naπe iskreno sauËeπÊe supruzi Miri i porodici Dragomir „UËa” i Nevena PetroviÊ £ 20 Za pokoj duπe i u znak seÊawa na Olgu –oreviÊ i Predraga RadoviÊa Andra MandiÊ $ 20 Za pokoj duπe dragog nam druga Predraga RadoviÊa i Miodraga VraniÊa Marko i Radmila Sunara $ 30 Za pokoj duπe i umesto voπtanice na grob naπeg dragog druga Predraga RadoviÊa Vukica i Brana DragutinoviÊ $ 50 Prilog Iskri Dr Miloπ BoæaniÊ, MD

$ 60

Za pokoj duπe i u znak seÊawa na dragog i dobrog druga, Vlastimira - Vlastu –oreviÊa Andra MandiÊ $ 25 Umesto cveÊa i voπtanice na grob dragog Predraga RadoviÊa. VeËan mu pomen u Hristovom Carstvu nebeskom Dobrila - Cile PajiÊ $ 50

„ISKRA” SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤.

Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Dragan ◊ivanovi≤, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko ˘e≥avac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. februar 2009.

Umesto cveÊa na grob Vlaste –oreviÊa, sa molitvom Gospodu da ga primi u Cartsvo Svoje Dobrila - Cile PajiÊ $ 50 Mirjana - Mira RadoviÊ iskreno zahvaquje svima koji su joj na razliËite naËine uputili reËi utehe povodom nedavne smrti wenog supruga, Predraga RadoviÊa.

Nova uslovqavawa iz EU Ono Ëega su se pribojavali srpski politiËari veÊ je poËelo da se ispostavqa kao novi uslov za bræe prikquËewe Srbije Evropskoj uniji.

Naime, Xerald Knaus, predsednik Evropske inicijative za stabilnost, jedne od slabije poznatih, ali uticajnih NVO, izjavio je juËe da hapπewe haπkog optuæenika Ratka MladiÊa neÊe biti posledwi uslov za prijem Srbije u punopravno Ëlanstvo u EU. Knaus je na ovaj naËin krenuo sa lobirawem za novu vrstu pritiska na Srbiju, puπtawem „mamca” na koji Êe se, sudeÊi prema upozorewima JeremiÊa, uskoro upecati mnogi veÊi i znaËajniji „igraËi” u EU. Aleksandar VuËiÊ, zamenik predsednika SNS, poruËuje da Srbija jasno mora da stavi do znawa svima da æeli Ëlanstvo u EU, ali samo kao celovita dræava.

- Ako ikada bude postavqen uslov da samo neki deo naπe zemqe bude primqen, mi Êemo reÊi: „Ne, hvala”. Imamo jednu otaxbinu i s wom nema trgovine jasan je VuËiÊ.

Potpredsednica Nove Srbije Dubravka Filipovski smatra da su ovakve izjave potvrda da EU ne odustaje od ucewivaËke politike prema Srbiji.

- Ovo je dokaz da EU nema partnerski odnos prema nama. Pored ove izjave, povremeno se oglaπavaju i visoki dræavnici EU, koji potvruju takav odnos.

Mislim da ovo treba shvatiti kao ozbiqno upozorewe - poruËuje Filipovski.

Miloπ AligrudiÊ, πef poslaniËke grupe DSS, istiËe da je stav Xeralda Knausa zapravo javna tajna.

- To da Êe Kosovo biti postavqeno kao uslov pre Ëlanstva svi znaju, i to je javna tajna. Problem je πto je aktuelna Vlada svojim potezima, prihvatawem Euleksa i potpisivawem SSP, poslala signal da je takvo uslovqavawe dopuπteno. Ako je to cena Ëlanstva, onda je duænost odgovorne vlasti da nae neku alternativu. Takoe, ako smatraju da borba za ustavni poredak i teritorijalni integritet nije vredna truda, onda to treba i da kaæu - kaæe AligrudiÊ. ©ef poslaniËke grupe SPS Branko RuæiÊ pak uveren je da je pitawe Kosova za Vladu reπeno Rezolucijom 1244.

(Kurir, 13.1.2009)

„ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.

KRAQEVSKI PAR U REPUBLICI SRPSKOJ Wihova Kraqevska VisoËanstva Prestolonaslednik Aleksandar || i Princeza Katarina posetili su danas Bawa Luku povodom proslave Krsne Slave Republike Srpske Svetog arhiakona Stefana, i tom prilikom se susreli sa prof dr Rajkom KuzmanoviÊem, predsednikom Republike Srpske.

Po dolasku u Bawa Luku, Wihova Kraqevska VisoËanstva Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina imali su susret sa prof. dr Rajkom KuzmanoviÊem, predsednikom Republike Srpske, gdinom Miloradom Dodikom premijerom i Ëlanovima Ruske delegacije „Zabreæje” koji su bili odlikovani povodom Dana Republike i Krsne Slave, Svetog Stefana.

Wihova Kraqevska VisoËanstva zajedno sa zvaniËnicima Republike Srpske i Republike Srbije, kao i vienim gostima poslovne zajednice, sveta kulture i javnog æivota, prisustvovali su SveËanoj akademiji odræanoj u Banskom dvoru. Nakon toga su se pridruæili gostima na zvaniËnom prijemu odræanom u Palati Republike gde su izmeu ostalih bili prisutni i: W.E. g-din Milorad Dodik, premijer Republike Srpske, W.E. g-din Igor RadojËiÊ, predsednik Parlamenta Republike Srpske, g-din Davor »ordaπ, potpredsednik Republike Srpske, Wegovo Preosveπtenstvo episkop zahumsko-hercegovaËki Grigorije i mnogi drugi.

Nakon toga, Prestolonaslednik Aleksandar i Princeza Katarina posetili su KliniËko-bolniËki Centar u Bawa Luci gde su na odeqewima ginekologije i pedijatrije isporuËili CTG monitor, invalidska kolica i BoæiÊne paketiÊe za decu, donaciju Fondacije Princeze Katarine...

9.1.2009.

Dvorska kancelarija

SERVER: SVI ZNAJU ZA USLOV SRBIJI Danijel Server iz AmeriËkog instituta za mir istiËe da Êe biti potrebno da Srbija na neki naËin prihvati nezavisnost Kosova da bi bila primqena u EU. - EU ne moæe da nametne taj uslov, ali svi znaju da on postoji. Bojim se da Êe biti potrebno prihvatawe te Ëiwenice, odnosno nezavisnosti Kosova u nekom vidu, bilateralnim sporazumom, ili odobravawem uËlawewa Kosova u UN, ili tome sliËno. Drugim reËima, nisam siguran da je realna ideja da Srbija ue u EU bez priznawa Kosova - rekao je u Server za Glas Amerike. (Glas javnosti, 17.1.2009)

31

Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.

Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!

MEJDOF - BO◊I¯ BATA IZ PAKLA Mejdof je stvorio klasi≥nu piramidalnu πemu, po kojoj su kod nas operisali Jezda i Dafina, obe≤avaju≤i visoke prihode od novca koji mu je poveren na upravljanje. Na prvi pogled, sve je delovalo ≥isto kao suza.

Dok desetine milijardi dolara nisu isparile Kad seksualne afere ustupe mesto aferama koje se vrte oko para, nema dileme da je zemlja u ekonomskoj krizi, a istorija nas u≥i da su u jeku ekonomske krize prevare uobi≥ajene. Spektakularni prasak kreditnog balona, kojim je uruπeno tr√iπte kapitala, na povrπinu je izbacio niπta manje spektakularnu prevaru. Ako je verovati na re≥ samom prevarantu, sedamdesetogodiπnjem berzanskom magu Bernardu Mejdofu, u piramidalnoj πemi koju je godinama neometano gradio isparilo je 50 milijardi dolara.

Mejdof je uhapπen sredinom decembra na Menhetnu, ali je ubrzo puπten uz kauciju, i trenutno se nalazi u nekoj vrsti ku≤nog pritvora.

Lista Mejdofovih √rtava raste iz dana u dan, a meΩu njima nema samo istaknutih bogataπa, ve≤ i uglednih banaka i drugih finansijskih institucija. Finansijski inspektori koji rade na ovom slu≥aju do sada su uπli u trag oko 30 milijardi dolara, ali najavljuju da ≤e pro≤i i pola godine pre nego πto se svi konci ove afere ne odmrse. ◊rtava ima na svim kontinentima, od jevrejskog fonda za zdravstveno osiguranje sa Long Ajlenda, do korejskog penzionog fonda za nastavnike.

MeΩu onima koje je Mejdof ojadio su i ≥uveni holivudski reditelj Stiven Spilberg, njujorπki biznismen i vlasnik bejzbol kluba Mets Fred Vilpon, te Karl ∏apiro, vremeπni tekstilni magnat, dobrotvor i li≥ni Mejdofov prijatelj, kome je poverio da uve≤ava kapital njegove zadu√bine, a koja je sad ostala kratkih rukava za preko 500 miliona dolara.

Pored brojnih dobrotvornih jevrejskih ustanova, meΩu kojima je i fondacija najslavnijeg lovca na naciste Elija Vizela, u Mejdofovu mre√u su se uplele i desetine ≥uvenih banaka i osiguravaju≤ih druπtava (kao Sosijete √eneral, HSBC, holandski Fortis, πpanski Santander itd.), koje su tako pro≤erdale desetine milijardi dolara svojih klijenata. Tragi≥nim pri≥ama tu nije kraj. Francuz aristokratskog porekla i πef njujorπkog investicionog fonda AIA Rene Tijeri Ma√on de la Vilhuπe je nakon vesti o hapπenju Mejdofa oduzeo sebi √ivot u svojoj kancelariji na Menhetnu, procenivπi da je klade≤i se na Mejdofa prokockao preko milijardu dolara svojih klijenata, mahom pripadnika evropskog visokog druπtva.

Mejdof je stvorio klasi≥nu piramidalnu πemu, po kojoj su kod nas operisali Jezda i Dafina, obe≤avaju≤i visoke prihode od novca koji mu je poveren na upravljanje. Na prvi pogled, sve je delovalo ≥isto kao suza. Kao bivπi πef berze NASDAQ, Mejdof je imao prvorazredni brokerski pedigre, a njegova firma Bernard L. Madoff Investment Securities, koju je osnovao 1960. godine, ove godine je bila meΩu prvih πest brokerskih ku≤a na Vol stritu. Mejdof nije bio samo jedan od pionira u trgovanju hartijama od vrednosti ve≤ je i sam bio istaknuti dobrotvor. Tokom poslednjih desetak godina postao je jedan od najtra√enijih brokera, a njegovi klijenti, od kojih je zahtevao da ne postavljaju previπe pitanja, imali su ose≤aj ekskluzivnosti, koji je on bri√ljivo kod njih pothranjivao, odbijaju≤i tu i tamo neka zvu≥na imena. Za uzvrat im je obezbeΩivao profit od oko deset odsto, kome je, u svetlu stanja na tr√iπtu kapitala, malo ko mogao da odoli.

Ve≤ je sama visina prihoda u vrlo burnoj godini za Vol strit trebalo da pobudi viπe podozrenja, jer za Mejdofa nije bilo loπeg poslovnog meseca, ≥ak ni nakon kraha berze. Njegovim konkurentima je sve to bilo previπe sumnjivo, pa su prijave stizale do Komisije za hartije od vrednosti, ali se tamo niko previπe nije uzbuΩivao oko Mejdofovog poslovanja. Njima ≥ak nije bilo sumnjivo ni da je brokerska ku≤a tog ranga, koja je obrtala milijarde, unajmila opskurnu revizorsku ku≤u sa kancelarijama u tr√nom centru u gradi≤u u dr√avi Njujork, koja je upoπljavala svega troje ljudi, od kojih je jedna bila sekretarica, a druga osoba od 80 godina povu≥eno √ivela na Floridi, gde je Mejdof ≥esto igrao golf.

Dok ima magaraca, bi≤e i samara, ka√e stara poslovica, ali ≤e Mejdof, umesto kao veliki broker i filantrop, ostati upam≤en kao Bo√i≤ Bata iz pakla. To da se najgora godina za Vol strit zavrπila prevarom stole≤a, deluje prikladno, ali ≤e mnogi tokom praznika razmiπljati o pitanju koje je postavio Pol Krugman, poslednji dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju: "Koliko se pri≥a o Mejdofu zapravo razlikuje od danaπnjeg investicionog bankarstva u celini?"

Vreme, 11.1.2008. <www.vreme.com>

Duπka Anastasijevi≤