God. LXI
Birmingham, 1. januar 2009.
Broj 1172
Ne moæe se braniti Kosovo i iÊi u Evropu
PRAKSA VELI - ODBACIMO ZABLUDE! Ekonomsko blagostawe i ratovi idu zajedno Ovaj napis sastoji se od dve potpune razliËite teme. Jedino zajedniËko u wima jeste Ëiwenica πto se one bile veÊ dodirivane u prethodnim brojevima Iskre, pa im sad ili treba neka dorada ili sagledawe iz drugojaËijeg ugla. ZajedniËko im je, pak, i to πto oba ugodno leæe svaki na svojoj zabludi, Ëak i uprkos prakse koja ih demantuje ili Êe ih tek...
EULEKS PRIHVA∆EN OD SB UN ReË je o Ëlanku naslovqenom «„Stara priËa u novome ruhu” iz posledweg decembarskog broja Iskre. Naime, po wemu, Srbija i Evropska Unija (EU) su se nagodile da Euleks - tj. originalna misija EU za implementaciju nezavisnosti Kosova u duhu Ahtisarijevog plana - statusno postane «„neu tralan” tj. odbaci sprovoewe ovog plana, da bi tako Euleks bio prihvaÊen od strane Saveta bezbednosti Ujediwenih Nacija (SBUN) odnosno bio u skladu sa wegovom Rezolucijom 1244 po kojoj je Kosovo autonomna oblast Srbije. Bilo je planirano da statusnu neutralnost Euleksa prihvate i ©iptari. Kako su oni - i pored «„parade” svih moguÊih moÊnika Zapada i EU u Priπtini - to odbili, EU je odluËila da i bez wih stausna neutralnost Euleksa proe kroz SBUN. I proπla je! Meutim, u decembarskom broju Iskre, predvieno je bilo kao moguÊnost da bi Rusi mogli da stave svoj veto na ovakvu odluku SBUN, a s obzirom da statusna neutralnost Euleksa stvarno je protivna duhu Rezolucije 1244. Kako Rusi nisu koristili svoj veto pa je odluka SBUN proπla - a nisu jer je wihov stav od poËetka kosovske krize bio da samo ono πto je prihvatqivo za srpske vlasti (konkretno, statusna neutralnost Euleksa) prihvatqivo je i za wih - na osnovu Ëega bi se mogao osporiti zakquËak iz proπlog broja Iskre po kome je to «krah ... TadiÊeve (ali i EU odnosno SAD) laæne politike po kojoj su nezavisnost Kosova (odnosno priznawe Euleksa od strane Srbije) i wen ulazak u EU dve potpnuno meusobno „nepovezne stvari”. Uprkos, pak, ovakvog stava Rusije, zakquËak iz proπlog broja ipak nepokolebano stoji. Jedino, pak, πto je drugojaËije jeste Ëiwenica da je put do wega (zakquËka) toliko dodatno iskomplikovan, pa je stoga on neophodno postao predmet Ëak i ovog napisa. K onfuznost izraza « „ statu sna neutralnost ” Ta komplikovanost moæda je posledica
konfuzije izraza „statusna neutralnost”, pa je stoga uputno wega razËlaniti. Pre svega, na πta je Euleks statusno neutralan? Mogu tu, meutim, postojati dve wegove interpretacije: srpska i EU. Srpska interpretacija pretpostavqa da se neutralnost Euleksa sastoji u tome πto se neÊe sprovoditi Ahtisarijev plan o nezavisnosti Kosova (πto ipak ne znaËi da je Euleks protivan woj), dok, da bi odredba o Euleksu, s druge strane, proπla kroz SBUN ona mora biti u saglasnosti s Rezolucijom 1244, pa srpska interpretacija u tom Ëinu podrazumeva da Euleks ne moæe biti neutralan veÊ, naprotiv, saglasan s wom (mada Srbija ne zahteva formalnu potvrdu te saglasnosti). Postoji verovatno dvostruka inerpetacija Euleksove neutralnosti kad je reË o EU. Po prvoj, najkraÊe, ona se svodi na samo formalno prihvatawe svih odredba dogovora Srbije i EU. Naime, Ahtisarijev Êe se plan primewivati na Kosovu (naravno bez spomiwawa wegovog imena i nezavisnosti Kosova); πto se, pak, tiËe SBUN - to je za EU jedna Ëista neobavezujuÊa formalnost. Druga EU inrepretacija Euleksove misije se baziËno svodi na onu srpsku. Ahtisarijev se plan neÊe sprovoditi niti Êe se isticati nezavisnost Kosova; πto se, pak, tiËe SBUN, Rezolucija 1244 se moæe (za razliku od srpske verzije) samo formalno - ne suπtinom - prihvatiti. J er e m i Ê po t vr u j e d a ne i d u - i „ p ar e i « j ar e” Posle prihvatawa Euleksa od strane SBUN veÊ se, meutim, iz prvih reakcija sa terena daje zakquËiti da se stvari kreÊu baπ u pravcu nemoguÊnosti jednovremene borbe za Kosovo („jare”) i ulazak Srbije u EU (odnosno prihvatawe Euleksa) („pare”). ©iptari, bojeÊi se da se dogovorom Srbije i EU Ahtisarijev plan ne ispuwava, protiv su Euleksa. »ak nagoveπtavaju moguÊnost javnih protesta i implicite eventualnih sukoba sa
Praksa veli... Euleksom. ©ta je EU, u tom sluËaju, raditi? Svakako ne dolazi u obzir sukob s ©iptarima; πta onda? Ahtisarijav plan Êe se stvarno sprovoditi samo formalno neÊe. Jel' Êe Srbija onda na to protestovati ili zaæmureti? Ako je prvo - Euleks nije statusno neutralan odnosno to je otvorena povreda dogovora Srbije i EU i onog s SBUN; stoga, Srbija otkazuje Euleks? Ako je pak ono drugo - Srbija je preÊutno priznala nezavisnost Kosova. SliËno stavu ©iptara samo u obrnutom pravcu signali su koje dolaze iz Beograda. 7. decembra je odræana sednica Ministara spoqnih poslova dræava Ëlanica EU, koja je bila posveÊena Srbiji odnosno odmrzavawu Privremenog trgovinskog sporazuma (PTS). Ministri su Srbiji uputili najveÊe pohvale, ali ipak zbog holandskog veta (naime, nije uhapπen MladiÊ) PTS nije odmrznut. Zakukao je na to Vuk JeremiÊ, ministar spoqwih poslova Srbije, kako to „nije fer”: Hrvatskoj ste dali status kandidata za EU, bez Ante Gotovine u Hagu. Prisetio se pri tom JeremiÊ da je MladiÊ
samo izgovor i da od EU sad po Srbiju tek dolazi najgore tj. otvoren wen zahtev da bi Srbija uπla u EU ona mora priznati nezavisnost Kosova. Spontano mu se nametalo: preduhitri EU i pripreti joj kako ti veÊ umeπ... Tako ohrabren, JeremiÊ (po B92, 8/12) reËe: «„ako bi EU uslovila ulazak Srbije u EU priznawem Kosova, Srbija ne bi imala drugi izbor veÊ da zaustavi svoje napore u tom pravcu”. G. JeremiÊu, joπ ste mladi, pa stoga izgleda joπ i ne znate da se «„praznom puπkom” ne preti. Ali to joπ nije tragedija. Tragedija je, pak, u tome πto je «„puπka” bila puna - Srbija kao centralna pozicija Balkana dræala je u ruci bezbednosnu kartu za koju se EU oËajniËki borila da je zadobije - ali vi ste je ispraznili svojim stavom da Kosovo i ulazak Srbije u EU nemaju veze. Ipak, na kraju, priznali ste da ste pogreπili, tj. da je zakquËak iz proπlog broja Iskre bio taËan: «JeremiÊ odnosno TadiÊ je tako zaobilazno i posle mnogih gorkih iskustava najzad i sam doπao do saznawa: ili jedno (ulazak u EU) ili drugo (odbrana Kosova); oba nikako!
EKONOMSKA KRIZA IZ UGLA INVESTITORA samo izgovor i da od EU sad po Srbiju tek dolazi U septembarskom broju Iskre, reË je bila o ekonomskoj krizi koja je tek otpoËiwala. U krajwoj liniji, pripisivana je ona hegemonistiËkim ratovima koje su SAD veÊ vodile (Irak i Avganistan) i onim tek dolazeÊim (Iran i ostali muslimanski svet) za preoblikovawem sveta u pravcu najpogodnijem za jednopolarni svet kome bi SAD trebalo da budu na Ëelu. U ovom broju, ekonomska kriza, koja je u meuvremenu zaista narasla do svetske razmere, osmotriti Êe se ona mnogo skromnije - iz ugla investitora. Jedan od razloga za ovakav pristup jeste Ëiwenica da gotovo svi svetski ekonomski eksperti vide ovu ogromnu krizu samo iz tog ugla. Kako, pak, gledawe iz ovog ugla nuæno navodi na finansije, potrebno je najkraÊe osvrnuti se na nekoliko finansijskih Ëinilaca i baziËan operativni metod finansijskog poslovawa bar kako se to praktikuje u SAD. »inioci finansijske politike Jedan od najvaænijih finansijskih Ëinilaca jeste tzv. «„dræavni dug”. ©ta je, pak, suπtinom, dræavni dug? Dræava pozajmquje novac od banaka na koji ona plaÊa samo interes ali ne otplaÊuje glavnicu. Teoretski gledano glavnicom se zaduæuju buduÊe generacije; praktiËno, pak, te se pozajmice nikad neÊe vratiti. Trenutno SAD dræavni dug je oko 10 triliona dolara - 10 i joπ 12 nula ili 1 plus 13 nula. Drugi vaæan finansijski Ëinioc jeste berza. Za berzu se veruje da oslikava ekonomsku moÊ SAD druπtva. Mislim, pak, da je to pogreπan wen vid. Moæe se moæda reÊi da ona oslikava finansijsku moÊ ali ne neophodno i wen ekonomski vid. Berza je kao neka vrsta birawa „mis sveta” samo πto u wenom sluËaju „lepota” je zamewena „profitom”, pa se berza stvarno svodi na kocku; a u
2
woj - kao πto se zna - moæe se dobiti i izgubiti. Prema tome, berza je jedna veπtaËka tvorevina izmiπqana da u toj igri oko profita potencijalno dobijaju i kompanije i investitori. Dok je profitna stopa mawe-viπe uravnoteæena; ona gubitniËka nije i to na dva plana. U normalnim vremenima, kompanije su gotovo uvek potpuno izuzete od gubitka; trenutne fluktuacije za kompanije ne znaËe gubitak veÊ samo smaweni profit. To, pak, nije sluËaj sa investitorima. Oni i u normalnim vremenima mogu biti gubitnici i to totalni. U nenormalnim, pak, vremenima, investitori su normalno totalni gubitnici, dok su kompanije Ëak i tad, upravo gotovo uvek, izuzete od totalnog gubitniπtva. Kako objasniti tu nesrazmeru u gubitniπtvu? Da bi jedna kompanija doπla na berzu jedini wen izdatak - i to samo poËetni - jeste: „ulaznica” za berzu, πtampawe deonica, wihovo administrirawe i reklama da se privuku investitori. To je jedan zavisan od kompanije ali jedini varijabilan troπak, u svakom sluËaju nesravweno mawi od moguÊnosti gotovo uvek garantovanog profita. Na taj poËetni troπak treba dodati i onaj IZ SADRÆAJA Srbiji se loπe piπe u 2009.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Spoqnu politiku ocewuje stvarnost. . . . . . . . . . . . . . 7 Srpski obamisti i istorijski poraz Srbije . . . . . . . . 11 Srbija moæe biti gubitnik novog Hladnog rata. . . . . 15 PoËnite da radite i steæete kajπ . . . . . . . . . . . . . . . .17 Englezi radili na uniπtewu Srbije . . . . . . . . . . . . . . 21 Utopija jednog partnerstva. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 23 Prikaz kwige: Sa krstom u ruci . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 + Dragoslav –oreviÊ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . 27
Iskra 1. januar 2009.
vremenski (dividende) koji se po deonici plaÊa investitorima a koji je nesravweno (i do 20 puta) mawi od vrednosti deonice (profita). Jedna, dakle, kompanija sa uËeπÊem na berzi, pod normalnim uslovima, gotovo sigurno zarauje jedan ogroman i dodatni Ëist profit, koji je potpuno nezavisan od stvarnog ekonomskog stawa preduzeÊa. U nenormalnim situacijama, kao πto je ova sadaπwa, jedna kompanija najviπe πto moæe da izgubi jeste onaj poËetni varijabilni troπak. Izuzetak su one kompanije - zovu se brokerske - Ëije je jedino poslovawe berza. One kao gubitinici - mogu da izgube sve; primer: Lehman Bros i Meril Linch u SAD. ©to se tiËe investitora, postoje dve wihove vrste. Prvi su na berzi da bi zaπtitili i eventualno blago oplodili svoj imetak radi pristojnog æivota kad doe vreme penzije. Wihov broj je najveÊi, upravo ogroman u odnosu na drugu grupu investitora; obiËno su wihove investicije nekoliko hiqada deonica jedne ili viπe kompanija. Bez stvarne su moÊi i uticaja na berzi. U wihovo ime to najËeπÊe rade pomenute «„brokerske” kom panije. Drugi berzanski investitor je baziËno kockar koji nema drugog zanimawa veÊ bavqewem πpekulativnim radwama kako da svoj ulog oplodi πto viπe a rizik smawi na najmawu moguÊu meru. Ova grupa je mala brojno, ali ne i svojim deoniËnim uËeπÊem na berzi. PojedinaËni investitor ovog tipa u posedu je nekoliko desetina hiqada (a moæda i stotina) deonica; on stalno kupuje ili prodaje kad berzanska vrednost neke akcije skoËi ili padne, recimo, Ëak i na 5 centi po akciji. U izvesnom smislu, takvi imaju „moÊ” stvarawa povoqnih uslova za uspon ili pad vrednosti akcija na berzi. A πta tek da kaæemo, ako se nekoliko takvih investitora udruæe, oni mogu berzanski da upropaste veÊ po voqi svaku kompaniju za koju oni odluËe da na berzi ne treba da postoji viπe; doduπe i suprotno je taËno. A i to se radi. Kontrola finasijskog træiπta Do Drugog svetskog rata, finasijska politika je bila iskquËiva ingerencija SAD dræave. Ovaj rat je bio dobrim delom finansiran poveÊawem dræavnog duga. Posle Drugog svetskog rata, meutim, kad je taj dræavnih dug narastao, za tadaπwe uslove, do «„visokog” nivoa, izgleda da je konzorcijum banaka koje su finansirale rat, zatraæio od dræave da bi zaπtitio svoju glavnicu imao bar neku kontrolu nad finansijama. I dræava je kontrolu nad finansijama potpuno prepustila, s tim πto je tim privatnim bankarima okupqenim u tim konzorcijumu pridodala „federalni” atribut i tako su privatne banke postale „federalne rezervne banke”; jedino, pak, stvarno uËeπÊe dræave u „upravqawu” finansijama je u tome πto predsednika glavne federalne banke u Wujorku imenuje predsednik SAD, a ovaj je obiËno jedan iz kruga privatnih bankara. Ovaj wujorπki federalac ima apsolutnu kontrolu nad finansijskim træiπtem; on smawewem ili poveÊawem depozita koja svaka banka mora da ima kod Federalne rezevne banke kontroliπe protok novca na træiπtu: smawewem stope viπe je novca na træiπtu; poveÊawem mawe ga je.
Iskra 1. januar 2009.
I tu se sada susreÊemo sa jednim jedinstvenim fenomenom koga do skora nigde nije bilo u svetu ali sada, sa trendom slepog kopirawa SAD, moæda postoji i drugde u svetu. Ovaj fenomen se naziva „stvarawe novca” tj. banke stvaraju svoj novac bez i jednog svog uloæenog dolara. Najlakπe ga je, pak, objasniti jednim primerom. Pretpostavimo da ste dali na πtedwu u nekoj banci $1000 sa 4% interesa i da je depozit te banke kod federalne 20%, πto znaËi da je vaπih $200 deponovano kod federalne banke. ©ta radi banka sa vaπih $800? Ona iznajmquje taj novac investitorima, recimo po 7%. Ako sad sve to sagledamo u godiπwoj ravni, banka je isplatila vama $40 interesa; na vaπih $800 ona je dobila $56; πto znaËi da je stvorila svojih sopstvenih $16 bez i jednog uloæenog svog dolara. To isto radi i federalna banka sa vaπih $200; poπto ona originalnoj banci plaÊa neki mali interes (recimo 1%), onda je «„stvoren novac” neπto viπi od $16, verovatno $18; federalna banka je «„stvorila” $14 - $2 = $12. Na vaπih $1000, obe banke su, dakle, „stvorile” svojih $18 + 12 = $30. Træiπna „nervoza” - finansijsko træiπte nije stabilno Male ali vrlo retke berzanske fluktuacije - iznad i ispod normale - ukupne vrednosti deonica, smatraju se normalnim operacijama berze. Pozitivni skokovi Ëak i veÊi od normalnih se ne kontroliπu, meutim, usamqeni znatno veÊi od normale negativni skokovi, podloæni su kompjuterskoj kontroli s time kad bi se dosegao predvieni kritiËni nivo, to bi berzanske operacije za taj dan prestale. Ovo je da bi se izbegao finasijski kolaps kakav se desio 1929. godine. To je situacija πto se tiËe povremenih retkih fluktuacija. Kad fluktuacije Ëak i malog nivoa dobiju uËestaliju formu, znak su one «„træiπne nervoze”. Uglavnom se mogu pripisati πpekulacijama investitora kockarskog tipa. Kad se pak fluktuacije i nivoa i uËestalosti poveÊavaju znaËi da je neπto baziËno pogreπno u finansijskom sistemu. Takve su bile, recimo, za vreme tek iza nas, Ëetvorogodiπwe energetske krize i kada su se poveÊavale πpekulacije o preventivnom ratu protiv Irana. Najzad, kad fluktuacije sa ogromnim pozitivnim i negativnim skokovima, kakve su se dogaale, neposredno posle izbijawa gruzijskog rata i naglog pada cena, znak je to da su neke πpekulacije izvrπene i joπ uvek se vrπe sa dræavnim dugom. O kakvim πpekulacijama je reË? VeÊ je objaπweno da je dræava duæna da bankama isplaÊuje samo interes na iznajmqeni novac koji ide na raËun drævnog duga. Pod normalnim uslovima, taj se interes isplaÊuje samo stvarnim novcem. Moæe se desiti, da i pod normalnim uslovima, isplaÊeni interes je meπavina stvarnog i fiktivnog novca (dræavni dug), banke to odmah znaju, ali ne prave veliki problem od toga, ali da bi ipak sebe zaπtitile, one na svoju ruku podiæu interes svojim investitorima sa rezultatom da je mawe stvarnog novca na træiπtu s tim πto træiπna nervoza postaje veÊa i uËestalija.
3
LEGALIZACIJA EULEKSA - PREDAJA KOSOVA ALBACIMA Poslanici SRS, DSS i NS optuæili su juËe za skupπtinskom govornicom vladajuÊu kolaciju da je prihvatawem razmjeπtawa EULEKS-a na Kosovu i Metohiji predala juænu pokrajinu i prekrπila Ustav, dok su ih predstavnici vladajuÊe koalicije pozvali ili da ponude alternativu ako je imaju ili da prestanu da zamajavaju graane.
sjeπÊete kad-tad na optuæeniËku klupu zbog onoga πto ste uËinili na Kosovu - poruËio je IliÊ. IliÊ je istakao da Srbija danas mora da progovori i da kaæe πta se dogodilo u Pokrajini, koja po svemu sudeÊi viπe nije dio srpske teritorije, ocjewujuÊi diplomatske napore vladajuÊe kolacije za oËuvawe Kosova - limunadom.
Poslanici su kritikovali raspreivawe EULEKS-a na Kosovu, koje je poËelo juËe, ocjewujuÊi da je jedini ciq misije srovoewe plana Marti Ahtisarija.
Poslanici DSS smatraju da je rasporeivawe misije EULEKS-a posqedwi Ëin koji predstavqa zavrπnu fazu plana pojedinih dræava da Kosovo otmu od Srbije. Oni su ocijenili da je Misija rasporeena na Kosovu sa ciqem da se sprovede pravni sistem Pokrajine koji poËiva na Ustavu takozvane nezavisne dræave Kosovo.
©ef poslaniËke grupe Nove Srbije, Velimir IliÊ, ocijenio je da je dolaskom EULEKS-a na Kosovo i Metohiju ta pokrajina prvi put, poslije πest vjekova, kapitulirala i da je predata. - Za Kosovo Srbija ratuje skoro πest vjekova, gubili smo ga i vraÊali, ali nikada do danas srpska vlada, predsjednik, kraqevi nisu potpisali predaju Pokrajine. Ovi su, naæalost, to ozvaniËili - rekao je IliÊ. On je vladajuÊu koaliciju upozorio da Êe odgovarati za krπewe Ustva i dvije rezolucije Narodne skupπtine. - OdgovaraÊete za izdaju koja se dogodila i
Praksa veli... Kad se, pak, i po nekoliko interesnih rata na raËun dræavnog duga isplati nestvarnim novcem (odnosno dodatnim poveÊawem dræavnog duga), dolazi do violentne træiπne nervoze (i po nekoliko stototina poena gore - dole). Najozbiqnija je to pretwa finansijskom kolapsu. Da bi to spreËila, Buπova administracija, upumpala je u finansijske institucije 700 milijardi nestvarnog novca. Uprkos toga ekonomska kriza nesluÊenih razmera je otpoËela.
*
Odsustvo stvarnog novca u dræavnom poslovawu jeste uzrok ekonomske krize. Gde je stvarni novac nestao ili nestaje? Finansijski struËwaci i eksperti su taj fenomen pripisali nepoverewu investitora u finansijski sistem, πto nije netaËno, ali dubqe od toga nisu iπli. Da jesu - a poπto se stvarni novac bræe topio nego πto je sveæi stvarni pristizao - vrlo bi brzo doπli do saznawa da se ratovi generalno ne mogu voditi πtampanim novcem. Pogotovo oni dugogodiπwi i hegemonistiËki koje Buπova administracija veÊ vodi po svetu (Irak i Avganistan) a i priprema se za nove i πire (Iran, ostali muslimanski svet, Rusija i Kina). Sve je do sad isprobano da se zaustavi ekonomski kolaps. Nema evidencije da je pronaen Ëarobni lek. Uputno je stoga moæda da se SAD odreknu svojih hegemonistiËkih i imperijalistiËkih ciqeva. Bar samo kao proba... I to - πto bræe to boqe.. N. QotiÊ .
4
Poslanici DSS su istakli i da je vladajuÊa veÊina s dnevnog reda skinula prijedlog rezolucije o Kosovu i Metohiji, ne zbog toga πto se tragalo za rjeπewem i zajedniËkim stavom poslaniËkih grupa, veÊ zato πto je nekom obeÊala da Êe se svakako prihvatiti misija. Poslanik te stranke Slobodan SamarxiÊ istakao je da EULEKS ima za ciq da izvrπi nadgledawe nezavisnosti Kosova, πto je osnova Ahtisarijevog plana. Predsjednica Skupπtine, Slavica –ukiÊDejanoviÊ: - Rezolucija o Kosovu nije donijeta, jer je trebalo da manifestuje jedan od najvaænijih ciqeva - oËuvawe suvereniteta i teritorijalnog integriteta dræave i nije bilo u redu da o tome raspoluÊeni razgovaramo i tako svijetu poπaqemo poruku da imamo razliËite stavove o tome. Poslanici SRS istakli su da niko ne moæe pobjeÊi od istorijske i pravne odgovornosti za svoja djela. ©ef poslaniËke grupe te stranke, Dragan TodoroviÊ, ocijenio je da je priËom o diplomatskoj borbi, vladajuÊa kolacija kupovala vrijeme u kojem su predstavnici Vlade tajno pregovorali i Ëinili sve kako bi misija EULEKS-a bila rasporeena na Kosovu. Kazavπi da su sa carinskih prelaza prema Kosovu skinute zastave UN, TodoroviÊ je ocijenio da je Pokrajina od juËe pod okupacijom Evropkse unije, koja u skladu s planom Marti Ahtisarija utvruje nezavisnost Kosova i Metohije. (Tanjug, 10.12.2008) PoËelo rasporeivawe EULEKS-a ©ef EULEKS-a, Iv de Kermabon, izjavio je juËe da je ta misija poËela rasporeivawe na cijeloj teritoriji Kosova, preuzimajuÊi od UNMIK-a odgovornosti u oblasti policije, pravosua i carina. Poslije sastanka s predsjednikom i premijerom Kosova, Fatmirom Sejdijuom i Haπimom TaËijem, kojem je prisustvovao i visoki predstavnik EU, Piter Fejt, Kermabon je rekao da je misija EU bez problema poËela rasporeivawe i na sjeveru Kosova. Od juËe ujutro oko 1.400 pripadnika misije EU rasporeeno je na cijelom Kosovu, ukquËujuÊi i viπe od 500 pripadnika lokalnog osobqa. (Fokus, 10.12.2008)
Iskra 1. januar 2009.
SRBIJI SE LO∏E PI∏E U 2009. Potpredsednik Vlade Ivica Da≥i≤ ka√e da graΩanima treba re≤i da je zemlja u ozbiljnim finansijskim problemima i da mo√e da doΩe do kraha privrede, pozvao je stranke, privredu i sindikate na dogovor Potpredsednik Vlade Ivica Da≥i≤ Potpredsednik Vlade Srbije Ivica Da≥i≤ prvi je dr√avni funkcioner koji je jasno i glasno upozorio graΩane da nam je dr√ava pred potpunim kolapsom! On je naglasio da je srpska ekonomija pred krahom i da je neophodan novi politi≥ki dogovor o merama koje treba preduzeti kako bismo pre√iveli ekonomsku krizu slede≤e godine! Da≥i≤ je rekao da predsednik dr√ave i Vlade i predstavnici politi≥kih stranaka treba da se dogovore o tome πta ≤e da se radi u narednoj godini i da jasno saopπte graΩanima πta sve mogu da o≥ekuju. Preti ekonomski haos - GraΩanima treba da ka√emo da se nalazimo u ozbiljnim finansijskim problemima i da mo√e da doΩe do kraha privrede. Treba da pitamo graΩane da li √elimo da se vratimo u vreme hiperinflacije ili ≤emo to pokuπati da spre≥imo zdravom monetarnom politikom i restriktivnim bud√etom! Na dogovor treba pozvati predstavnike poslodavaca, sindikata i politi≥kih stranaka. Niko ne treba da misli da mo√e πtrajkovima i buntovima da dobije pove≤anje plata, jer situacija nije takva. Srbija ima sve preduslove da uΩe u ekonomski haos i zato nam je potreban politi≥ki dogovor o tome πta da se radi u narednoj godini - rekao je Da≥i≤. Vicepremijer je istakao i da su „izbori u Srbiji redovna pojava, ali da je pitanje πta bi se time promenilo". - Zbog toga je va√nije da se ve≤ sada napravi politi≥ka procena ko s kim mo√e da funkcioniπe. Ako postoje problemi uvek mo√e da se napravi rekonstrukcija Vlade i bez izbora. Ne verujem da su izbori u interesu Srbije. Ako postoji politi≥ki dogovor na drugoj strani, on se mo√e napraviti i bez izbora - rekao je Da≥i≤. Privrednici su pozdravili priznanje Da≥i≤a da je Srbija u opasnosti od haosa u ekonomiji. Predsednik „ITM grupe" Toplica Spasojevi≤ ka√e da je „jako dobro πto neko javno govori da finansijska kriza ne≤e zaobi≤i Srbiju i πto je dao predlog za dogovor". - Va√no je da Vlada s privrednicima uspostavi dijalog. Predstavnici Saveta za strana ulaganja, Kluba „Privrednik" i PKS imali su sastanak sa premijerom na kome smo izlo√ili probleme u privredi. Sastanak je bio dobar, ali je zakasnio dva meseca - ka√e Spasojevi≤. Tadi≤: O≥uvanje radnih mesta prioritet, smeni≤u i ministre! Predsednik Srbije i DS-a Boris Tadi≤ izjavio je na sednici Glavnog odbora stranke da je klju≥ni zadatak
Iskra 1. januar 2009.
Vlade u idu≤oj godini o≥uvanje radnih mesta, da „idu teπki" dani, ali i da ≤e oni ministri i ≥lanovi lokalnih samouprava koji u svojim resorima ne budu pokazali konkretan rezultat biti smenjeni! - Srbiji u narednoj godini predstoje teπki dani i ta ≥injenica je na pravi na≥in uzeta u obzir predlogom bud√eta. Donose≤i bud√et branimo radno mesto svakog ≥oveka u Srbiji. Najva√nija stvar je da odbranimo radna mesta. Svaka mera dr√avne politike ti≥e se iznad svega odbrane radnih mesta naπih graΩana, jer dr√ava u kojoj se ne brane radna mesta bi≤e dovedena u pitanje. To je najva√nije dr√avno pitanje u predstoje≤oj godini - poru≥io je Tadi≤. On je dodao da predlog bud√eta za 2009. „nije idealan, ali bi bud√et koji bi bio idealan sa stanoviπta ekonomske struke bio bolan za mnoge graΩane". - Bud√et je samo prva od mera kojima ≤e se vlada uhvatiti u koπtac sa posledicama svetske finansijske krize. Zbog iskuπenja sa kojima se suo≥ava svaka zemlja, pa i Srbija, mora≤emo da pravimo periodi≥ne analize. Svako od ministarstava i svaki ministar ima≤e priliku da poka√u sposobnosti na takvim prolaznim ciljevima. Bi≤e najmanje ≥etiri takva prolazna cilja u narednoj godini. Svako ko ne posti√e rezultat mora biti zamenjen - rekao je Tadi≤. On je graΩanima poru≥io da su predizborna obe≤anja koja su data u vreme kada se svetska finansijska situacija nije mogla naslutiti neostvarljiva u predviΩenim rokovima, ali da ≤e svakako biti ispunjena u mandatu sadaπnje vlade. Direktor „Denjub fuds grupe" Rade Pribi≤evi≤ priznaje da je Da≥i≤eva izjava „u osnovi ta≥na". - Utisak je bio da smo svi u kolektivnoj amneziji, gde i politi≥ari i javnost odbijaju da shvate da u svetu hiljade ljudi dnevno ostaju bez posla, da banke, kompanije i industrije za koje se pretpostavljalo da su zdrave preko no≤i propadaju. Kriza se mo√e prebroditi dogovorom politike, privrede i sindikata - ka√e Pribi≤evi≤. Vu≥i≤: Da≥i≤ nije mislio na nas Zamenik predsednika SNS-a Aleksandar Vu≥i≤ ne misli da je Ivica Da≥i≤ aludirao na naprednjake da bi oni mogli da budu deo „politi≥kog dogovora na drugoj strani", odnosno da bi SNS mogao da uΩe u vladu sa DS-om i bez izbora. - Mi smo uvek za izbore. Ne mislim da Da≥i≤ aludira na SNS kada ka√e da Vlada mo√e da se rekonstruiπe i bez izbora. Poznata je Da≥i≤eva netrpeljivost prema SNS-u, πto i mi njemu √elimo. MeΩutim, zanimljiva je njegova izjava o ekonomskom haosu, jer svi ostali iz Vlade Srbije poru≥uju da √ivimo divno u veli≥anstvenoj
5
TUÆBA I PROTIVTUÆBA U sredu je predsednik republike Hrvatske Stipe MesiÊ upozorio Beograd da ne Ëini ovu greπku i potvrdio nameru svoje zemqe da privede politiËkom kraju razmatrawe sopstvene tuæbe protiv Srbije. Evo miπqewa komentatora Glasa Rusije Petra Iskenderova. Meunarodni sud pravde u Hagu se polako, ali sigurno angaæuje u razmatrawu balkanskih tuæbi i protivtuæbi. U dokumentima koje su pripremile Srbija i Hrvatska radi se o sliËnim optuæbama - za genocid i etniËka ËiπÊewa. Zagreb optuæuje vlasti SR Jugoslavije za uËeπÊe u ubistvu 20 hiqada Hrvata u ratu na Balkanu 1991-1995. godine. Beograd insistira na neophodnosti istrage o okolnostima operacije „Oluja” protiv krajinskih Srba u avgustu 1995, u kojoj je, prema podacima srpske strane, poginulo nekoliko hiqada lica i nekoliko stotina hiqada pobeglo iz Hrvatske. Osim toga, srpski pravnici razmatraju pitawe o ukquËivawu u tuæbu nedela koja su vlasti faπistiËke Nezavisne dræave Hrvatske poËinile za vreme Drugog svetskog rata, posebno u zloglasnom koncetracionom logoru Jasenovac. Sada je prerano suditi Ëiji Êe argumenti biti ubedqiviji. Meutim, neki zakquËci mogu se izvesti veÊ danas. Prvi put, naime, najtragiËnije stranice balkanske istorije 20. veka podiæu se na nivo
Srbiji se... zemlji. Neka se oni u Vladi dogovore da li nam sledi krah privrede, pa tek onda neka πalju poruke opoziciji - ka√e Vu≥i≤. S druge strane, politi≥ari smatraju da Da≥i≤ preteruje. ˘lan Predsedniπtva G17 ◊eljko Ivanji priznaje da mo√e do≤i do rekonstrukcije Vlade, ali... G17: Da≥i≤ preteruje - Ako govori o prekompoziciji u Vladi, Da≥i≤ mora da ima u vidu i svoju stranku. Ne verujem da je to neka pretnja G17 - tvrdi Ivanji, i dodaje da bi Da≥i≤ „kao ministar policije trebalo da se posveti svom resoru, a ne filozofiranju o prekombinovanju Vlade". Funkcioner DS-a Aleksandar Vlahovi≤ tvrdi da je koalicija stabilna, ali i da opozicija mora da preuzme deo odgovornosti zbog ekonomske krize. - U ova krizna vremena i opozicija mora da prihvati deo odgovornosti, a ne da vrπi opstrukciju parlamenta. Sigurno je da nas o≥ekuje teπka 2009, i to πto takva upozorenja dolaze sa jednog od najviπih mesta iz Vlade pokazuje da je Vlada ozbiljno shvatila krizu. Ne verujem da se mo√e ponoviti kriza iz 90-ih jer Srbija viπe nije izolovana zemlja i ima doslednu ekonomsku politiku. Logi≥no je da u kriznim vremenima doΩe do dogovora izmeΩu poslodavaca, sindikata i Vlade, da se, s jedne strane, suspenduju zahtevi sindikata, a s druge prava poslodavaca - pri≥a Vlahovi≤. Press, 8.12.2008. <pressonline.rs>
6
B. BOJI¯
meunarodnog pravosua. Ali proces je zakasnio nekoliko godina. Nezavisni analitiËari su veÊ pre 13 godina govorili da su tokom operacije hrvatske vojske protiv Srpske Krajine vrπeni ratni zloËini. ©taviπe, poËetkom avgusta 1995. su predstavnici Misije UN organizovali u Zagrebu specijalnu konferenciju za πtampu na kojoj su namera-vali da izloæe raspoloæive Ëiwenice. Meutim, hrvatske vlasti i wihovi zapadni pokroviteqi nisu spavali. Pred veÊ okupqene novinare izaπao je kurir iz ambasade NemaËke i saopπtio da, navodno, tek πto su dobijeni senzacionalni podaci o pokoqu u Srebrenici. Pokazalo se da su u pitawu samo fotografije koje su snimili ameriËki bespilotni avioni i koje nisu sadræale realne dokaze o zloËinima koje su, navodno, izvrπili bosanski Srbi. Ali glavni zadatak bio je ispuwen - konfe-rencija za πtampu u Zagrebu je osujeÊena i vlasti Hrvatske stekle su moguÊnost da nametnu meuna-rodnoj javnosti svoj tretman dogaaja. I kao πto danas znamo, kroz 13 godina gruzijski reæim Mihaila Sakaπvilija iskoristio je iskustvo operacije protiv Srpske Krajine u agresiji na Juænu Osetiju. Uzgred reËeno, u oba sluËaja vladine trupe pripremali su instruktori iz jedne te iste ameriËke vojne organizacije najmqeni od strane Pentagona. Tako da se danaπwa teæwa Beograda da izdejstvuje da Meunarodni sud pravde utvrdi istinu o dogaajima u Srpskoj Krajini ne moæe smatrati pogreπnom. Predsednik MesiÊ je u svojoj izjavi na nacionalnoj televiziji okarakterisao dejstva Zagreba u avgustu 1995. kao legitimnu akciju. Isto tako rezonuju danas i vlasti Tbilisija, i wihovi zapadni pokroviteqi. Sasvim je zakonomerno to πto je nesposobnost meunarodnog pravosua da prethodnih godina adekvatno oceni dogaaje na Balkanu izazvala nove krize i krvoproliÊe. Zaπto je sveobuhvatna balkanska tragedija dobijala do sada samo selektivnu ocenu, pitali smo eksperta katedre za komparativnu politikologiju na Univerzitetu MIP RF Jelenu Ponomarjovu. Zaπto se na Balkanu sve deπavalo tako nezdravo i, πto je glavno, uz takvu snaænu demonizaciju Srbije i Srba? »ini mi se da je jedan od vaænih faktora toga psiholoπko-istorijski rat Anglosasa protiv pravoslavnih Slovena. Oni ne razumeju naπe doæivqavawe sveta i pogled na svet, a da se i ne govori o tome kako Rusija, Srbija ili druge zemqe mogu da se ne slaæu sa wihovim modelima druπtvenog ureewa. A radi realizacije svojih ciqeva Zapad je upravo na teritoriji bivπe Jugoslavije proverio tzv. "teoriju upravqanog haosa", odnosno stvarawe πto veÊeg broja sitnih dræava, protektorata i kvazidræava kojima se moæe upravqati iz jednog centra. I Zapad ni najmawe ne interesuje da li Êe pri tome biti migracije, izbeglice i humanitarne katastrofe, sigurna je Ponomarjova. Glas Rusije, 21.11.2008.
Petar Iskenderov
Iskra 1. januar 2009.
Æivadin JovanoviÊ, Predsednik Beogradskog foruma za svet ravnopravnih
SPOQNU POLITIKU OCEWUJE STVARNOST Spoqna politika i diplomatija Srbije je ogledalo ukupne politike i stawa u Srbiji. O spoqnoj kao i o ukupnoj politici Srbije sudi stvarnost u privredi, na socijalnom, politiËkom, kulturnom bezbednosnom planu, uvaæavawe legitimnih srpskih interesa Srbije od strane wenih partnera i meunarodni poloæaj. Ako stagnira proizvodwa, ako je stopa nezaposlenosti iznad 25 odsto i svakodnevno raste, ako je trgovinski deficit 10 milijardi dolara, ako je Srbija pojela svoju privredu troπeÊi sredstva od privatizacije kroz buxet, ako je spoqno zaduæewe za nekoliko godina sa 11 poraslo na preko 30 milijardi dolara, ako zemqe koje se predstavqaju kao prijateqi ne podræavaju suverenitet i teritorijalni integritet Srbije veÊ albanski separatizam i terorizam, sve to takoe ulazi u ocenu politike, spoqne i unutraπwe. Stawe i trendovi u Srbiji su jedina validna ocena o politici, kao i o diplomatiji. Ni pozivawe na efekte svetske krize, od onih da Êe Srbija profitirati, do drugih da je na pragu kolapsa, ne mewa istinu da je stvarnost teπka i da je prvenstveno rezultat izvornih, domaÊih faktora i politike. Moæemo se meusobno vajkati, vrteti komplimente visokih Ëinovnika iz Brisla, MMF-a ili Svetske banke, obasipati se meusobno priznawima, ali ostaje istina da je jedino taËna ocena koju nam izriËe ekonomska, socijalna, politiËka situacija u Srbiji. Pouzdanost "tri stuba" Teza da spoqna politika Srbije poËiva na "tri stuba" - Evropi, SAD i Rusiji - dobro zvuËi ali je utisak da se viπe radi o retorici nego o praksi, u najboqem sluËaju, to moæe biti usmerewe ili teæwa. Srbija je evropska zemqa i normalno je da teæi πirewu odnosa i saradwe sa Evropom, πto je usmerena da postane Ëlanica Evropske unije. Ali, kako uzvraÊa taj prvi stub spoqne politike Srbije? Evropa je 90-tih godina podræavala albanski separatizam i terorizam, pokuπavala da nametne Srbiji vojnu okupaciju u Rambujeu, do danaπweg dana sakriva izveπtaj Helene Ranta-e o insceniranom "masakru civila u RaËku" Ëija je uloga bila da ubrza i opravda poËetak agresije, uËestvovala u agresiji NATO 1999. tokom koje je poginulo 3.500 i raweno preko 10.000 graana Srbije, danas ne podræava suverenitet i teritorijalni integritet Srbije, priznaje jednostranu nelegalnu nezavisnost Kosova i Metohije, potpisuje pa zamrzava Prelazni sporazum, vrπi pritisak, ucewuje da i Srbija, ako ne izriËito, preÊutno prizna otimawe dræavne teritorije... InaËe, male πanse za Ëlanstvo u EU. Mawe viπe, sve ovo mutatis mutandis vaæi i za drugi stub - SAD. S tim πto su u nametawu svega πto je protiv legitimnih interesa Srbije, SAD do
Iskra 1. januar 2009.
sada imale vodeÊu, odluËujuÊu ulogu. SAD su bile meu svega nekoliko od 198 Ëlanica UN koje su glasale protiv srpskog predloga deklaracije da Meunarodni sud pravde oceni (ne)zakonitost jednostranog proglaπewa nezavisnosti Kosova. ©to se Rusije tiËe, ona se u percepciji Beograda ne tretira kao deo Evrope kojoj Srbija teæi, veÊ u odnosu na EU, SAD kao partner maweg znaËaja. Iako u novije vreme ima odreenih promena i veÊeg uvaæavawa Rusije kao partnera, u celini posmatrano, od promena 2000. do danas, Rusija nikako da dostigne status partnera pribliæno ravnopravnog SAD, EU i NATO-u. S druge strane, Rusija, uz Kinu, ostaje jedini globalni faktor koji pruæa stalnu, principijelnu podrπku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Srbije. Uz to, Rusija je kquËni, dugoroËni snabdevaË Srbije energentima i partner u bescarinskoj trgovini, πto Srbiju Ëini privilegovanim u odnosu na sve druge evropske zemqe, osim Belorusije. Oni kojima to ne odgovara, obiËno istiËu da sve to Rusija ne Ëini zbog Srbije, nego zbog svojih interesa. Treba konstatovati da intresi nisu sporni. Kad su veÊ dobrim delom podudarni, onda je to prednost, a ne mana. Ono πto je u principu bitno to je mera, stepen podudarsnosti interesa strana, stepen uvaæavawa interesa Srbije u taËki definisanog kompromisa. Za Srbiju je bitno da kompromis nije zasnovan na wenu πtetu, ma jednostranim wenim ustupcima, veÊ da partner uvaæava ravnopravnost wenih interesa. Veliko je pitawe koliko su odnosi Srbije sa Zapadom u periodu od 2000. do danas kompromis, izraz uvaæavawa interesa Srbije, a koliko rezultat ucena, diktata koji u pojedinim sluËajevima seæu Ëak i do elemenata kapitulacije. (Ilustracija moæe biti SOFA sporazum TadiÊ - Rajsova kojim su ameriËkim vojnicima na teritoriji Srbije data veÊa prava nego πto ih imaju vojnici Srbije). Dakle, ako je Srbija na planu bezbednosti i dosadaπwe privatizacije najveÊim delom opredeqena i oslowena faktiËki na jedan stub - na Zapad (SAD, EU), stub pod Ëijim se pritiscima Srbija drobi, oduzima joj se deo dræavne teritorije, onda je veliko pitawe koliko je takav wen meunarodni poloæaj siguran i stabilan, odnosno, koliko je koristan za zaπtitu najvaænijih dræavnih i nacionalnih interesa. AnalizirajuÊi πta se deπava, otvara se pitawe da li je dræavni vrh, kakva god bila wegova dnevno-politiËka retorika, veÊ dao prednost nekim drugim interesima od interesa jasne zaπtite suvereniteta i teritorijalnog integriteta. Srbiji je neophodna strategija spoqne politike, drugaËije shvatawe diplomatije kao poluge za zaπtitu nacionalnih i dræavnih interesa, jasni kriterijumi ko moæe postati ambasador i mehanizmi kontrole. U strategiji na prvom mestu moraju biti odnosi sa susedima, zatim Evropa, velike sile i nesvrstane zemqe. Srbiji je potrebna uranoteæena
7
Spoqnu politiku... spoqna politika, usklaena sa geostrateπkim poloæajem, istorijskim iskustvima i novim trendovima multipolarizacije svetskih odnosa. U takvom rasporedu srpskih spoqno-politiËkih interesa, svakako Êe biti viπe prostora za samostalnost i nezavisnost, nego πto je danas ima. »lanstvo u EU bez ucena i trgovine Kosmetom Teæwa Srbije da postane punopravni Ëlan Evropske unije je legitimna. Sporni su uslovi koje Unija postavqa i naËin kako se ta teæwa Srbije izraæava. Srbija treba da zauzme jasnu poziciju da æeli Ëlanstvo u EU, ali pod istim predpostavkama kao πto su do Ëlanstva doπle druge zemqe regiona, ili kakve se postavqaju, na primer, Hrvatskoj. Srbija treba da nedvosmisleno odbaci ponude da svoje Ëlanstvo plati bilo izriËitim, bilo preÊutnim priznavawem nezavisnosti Kosmeta. Treba da se Ëuva i tzv. konkludentnih metoda i radwi, ka Ëemu guraju SAD I EU, kao πto je, na primer, prihvatawe predstavnika separatistiËke vlasti kao partnera u nekakvim pregovorima za reπavawe "æivotnih pitawa" Srba na Kosmetu. Srbija treba dobro da prouËi meunarodnu praksu i da ne odstupa od onoga πto je æivot verifikovao kao ispravne pozicije. Kad je reË o naËinu izraæavawa teæwe za Ëlanstvom u EU mora se primetiti da je veoma πtetna navika naπih politiËara i ministara kada licitiraju sa rokovima, kada ponavqaju da je EU jedina alternative Srbije i sliËno. Kad god srpski politiËari na bilo koji naËin srpskoj javnosti predstavqaju EU kao raj na zemqi, politiËka birokratija u Brislu odmah podiæe cenu ulasku Srbije u EU, zaboravqa na sva obeÊawa i postojeÊim uslovima, dodaje nove. Srbija treba na ekonomskom, tehnoloπkom, ekoloπkom, zakonodavnom i svim drugim podruËjima da radi punom parom kako bi u najkraÊem roku dostigla standarde EU, a Ëlanstvo Êe doÊi kada doe. »ak iako ne bi doπlo, Srbija bi ekonomski i u pogledu æivotnog standarda, bila na pribliæno istom, ili Ëak i na viπem nivou od mnogih Ëlanica EU iz reda tzv. "nove Evrope". I joπ neπto, srpsko rukovodstvo treba da se oslobodi kompleksa inferiornosti prema bilo kome, pa i prema EU, a ne da iz dana u dan priËa bajke o donacijama, investicijama, vizama, stipendijama, o tome koliko milijardi evra dobijaju Bugarska, Rumunija i ne znam ko sve. To je, po meni, nedostojno, a ne retko i preterano, ako ne i netaËno. Utvrditi jasne kriterijume za ambasadore Uslovi za ambasadore: visoko obrazovawe, dræavqanstvo Srbije (i ni jedno drugo), prethodno uspeπno bavqewe meunarodnim odnosima, moralni i bezbednosni integritet, visoki ugled, dobro poznavawe srpske kulture i privrede, savrπeno vladawe (govor i pisawe) engleskim i joπ jednim svetskim jezikom i osnovno poznavawe jezika zemqe prijema. Kandidat za ambasadora trebalo bi da proe proceduru sasluπavawa u Spoqno-politiËkom odboru Skupπtine. Kad se to prihvati kao
8
pravilo, niko se neÊe usuditi da predlaæe skandalozna reπewa kako se sada deπava... A gde je Srbija u tom pogledu danas? Ko se uopπte usuuje da traæi bezbednosnu proveru za stranaËke rukovodioce i pulene! Kako to drugi u Evropi rade Ozbiqne evropske dræave, kao πto su na primer, Francuska, NemaËka, Italija, Velika Britanija, ©panija, Austrija i ogromna veÊina Ëlanica EU, ne poznaju politiËke nominacije za ambasadore, veÊ iskquËivo profesionalne, karijerne. Poπto smo u Evropi, hoÊemo u EU, zaπto ne prihvatimo wene standarde u diplomatiji, πta i ko tu smeta - pita JovanoviÊ. I dodaje: Nije diplomatija neka usputna delatnost, sinekura preko koje se, na πtetu nacionalnih i dræavnih interesa, namiruju stranaËki raËuni, veÊ moÊna dræavna poluga ko zna i ima politiËke voqe da je koristi. Kao pokuπaj opravdawa loπe prakse u Srbiji, navodi se ameriËka praksa u kojoj ima i politiËkih nominacija. Najpre, SAD su u mnogo Ëemu jedinstvene, zatim, nisu Evropa i najzad - nove ameriËke administracije mewaju jedva petinu ambasadora zateËenih u Ëasu smene u Beloj kuÊi. Kod nas je obratno. Ni Tito 1945. nije oterao toliko diplomata Kraqevine Jugoslavije iz sluæbe koliko DOS 2000... Razni subjekti - jedna strategija Normalne dræave imaju politiËku, profesionalnu, parlamentarnu, vojnu, ekonomsku i stranaËku diplomatiju. PolitiËku obiËno vode Predsednik Vlade i πef dræave, profesionalnu ministarstvo za spoqne poslove, parlamentarnu parlamentarci, vojnu ministarstvo odbrane i tako redom. Koordinira se preko MIP-a i taËno se zna ko za πta odgovara. Sve te grane nastupaju na strategiji zemqe. Zato imaju uspeha. U Srbiji je je sve to priliËno pomeπano, profesionalna diplomatija je deprofesionalizovana, postala plen stranaËkih lidera interesa, nema strategije ni mehanizma kontrole i odgovornosti. Setimo se samo sluËaja potpisivawa Sporazuma o prolasku trupa NATO kroz Srbiju. Ministar spoqnih poslova (tada Vuk DraπkoviÊ - Iskra) javno tvrdi da je dobio saglasnost Predsednika i Premijera da potpiπe sporazum, a ovi javno odgovaraju da tu saglasnost nikad nisu dali. Ili, Predsednik u Vaπingtonu potpisuje tzv. SOFA sporazum sa Kondolizom Rajs umesto da to u duhu Ustava i meunarodne prakse uËini minister inostranih poslova, ili eventualno premijer. Razume se, ako Srbija uopπte treba bilo Ëijim stranim vojnicima da daje veÊa prava na svojoj teritoriji od prava koja imaju srpski vojnici. ©ta je uloga "neutralnog" Euleksa Dobro je πto je Srbija prihvaÊena kao partner u procesu promena meunarodnog prisustva na Kosmetu i πto se to odvija pod okriqem UN. Dobri su stavovi o ostajawu UNMIK-a u delovima gde æive Srbi, zaπtita srpskih svetiwa, pozivawe na
Iskra 1. januar 2009.
vaænost rezolucije 1244. Ali, uz sve to, veliko je pitawe kuda vodi proces koji je Srbija prihvatila, hoÊe li imati politiËke voqe i dovoqno moÊi da se suprotstavi ako budu izneverena wena oËekivawa. Jer, Euleks je zamiπqen i koncipiran joπ decembra 2007. kao mehanizam za sprovoewe Ahtisarijevog plana, dakle, suprotno interesima Srbije. To je bila politiËka, ne tehniËka odluka EU. Da li je ta politiËka odluka u meuvremenu izmewena. Koliko je poznato, nije: to nije uËiweno ni na jednom samitu, ni na jednom Savetu ministara EU. Da se ne varamo, poodavno je na Kosmetu veÊ rasporeeno oko 1.500 pripadnika Euleksa i OEBS-a bez saglasnosti Srbije i bez odluke SB UN, dakle, πto bi u Brislu rekli - na crno. Viπe je nejasnih pitawa i razloga za zabrinutost, nego za pohvale i odahnuÊe u Beogradu. Prvo, Srbija je osnivaË i Ëlanica UN, a da li Êe i kada postati Ëlanica EU ostaje da se vidi. Drugo, zaπto je uopπte pokrenuta tzv. rekonfiguracija meunarodnog prisustva na Kosmetu? Mandat Euleksa nije da lavira, da merka interese Srbije i æeqe albanske vrhuπke u Priπtini, veÊ sasvim jasno - da uhoda, pomogne uspostavqawe klasiËnih dræavnih funkcija nezavisne dræave. Kovanica rekonfiguracija, prikriva plan da se izmeste UN koje su svojim karakterom i odlukama jedini, kakav takav, garant priznavawa suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i da se na wihovo mesto useli EU. Ujediwene nacije ne samo da ne mogu vrπiti pritisak na Srbiju, postavqati joj uslove, ucewivati je, veÊ su jedini univerzalni svetski forum u kome Srbija po pitawu svog suvereniteta i teritorijalnog integriteta uæiva podrπku najmawe dve od ukupno pet stalnih Ëlanica Saveta bezbednosti sa pravom veta - Rusije i Kine, kao i ogromne veÊine dræava Ëlanica u Generalnoj skupπtini. To nisu procene, to je u praksi dokazano. S druge strane, nakon saglaπavawa sa misijom EU (Euleksom) mora se imati u vidu sasvim drugaËija pozicija i moguÊnosti Srbije o Ëemu govore sledeÊe Ëiwenice: u Evropskoj uniji ne postoji ni jedna odluka pribliæna odlukama SB UN na koju bi Srbija mogla da se poziva u odbrani svojih dræavnih i nacionalnih interesa na Kosovu i Metohiji. Naprotiv. Ako i postoje stavovi i odluke, kao πto su stavovi usvojeni na samitu EU 17. decembra 2007. oni su suprotni interesima Srbije i jasno u prilog jednostrane secesije Priπtine. Zatim, od 27 Ëlanica EU 22 je priznalo jednostranu, nelegalnu deklaraciju nezavisnosti Priπtine, meu wima i najuticajnije - Velika Britanija, NemaËka, Francuska, Italija. ©to se tiËe politiËke birokratije Brisla koja je verovatno i najuticajniji faktor jer od we potiËu i woj se vraÊaju na sprovoewe sve politiËke odluke i stavovi, da li joπ postoji neko u Srbiji ko nije sugiran da Solana, Ren i drugi vrπe pritisak na Srbiju da prizna nezavisnost Priπtine, ako ne javno i izriËito, onda tiho i preÊutno, i da rasporeivawe Euleksa ne vide kao fazu i put ka tome ciqu! Najzad i najvaænije: EU, za razliku od UN, poseduje poluge za za pritisak, da ne kaæemo, za ucewivawe Srbije, a to su: fondovi, Hag, vize, stipendije, korupcija, reforme, nacionalne mawine. Lista bez kraja, tumaËewa ispuwenosti (compli-
Iskra 1. januar 2009.
ance) rastegqiva. Kadgod moæe Brisel zateæe Poruke Beograda da Srbija, osim EU, nema alternative Brisel tumaËi kao poziv, ili bar pristanak, na joπ veÊe pritiske i joπ duæe liste uslovqavawa. Da li je u Beogradu iko svetan takve logike, ili nije, da li æeli takvo tumaËewe ili ne, to Brislu nije vaæno. Brisel ne propuπta da zategne kad god se Beograd za to namesti. ©taviπe, u meuvremenu Êe Solana, moæda i u znak priznawa i zahvalnosti za takve poruke, tapπati po ramenima goste iz Beograda. Neka bude pomenuto i to da uopπte nije jasan smisao poruke koju visoki predstavnici Srbije u vezi sa Euleksom u novije vreme ponavqaju - da je EU dobrodoπla na Kosovo i Metohiju, kao πto je dobrodoπla "i u druge delove Srbije"! »ime je EU zasluæila toliko poverewe skrivawem izveπtaja Helene Rante o navodnom "masakru civila" u RaËku, podrπkom "Ahtisarijevom planu", zamrzavawem Prelaznog sporazuma, ocenom kooperativnosti sa Hagom? Da li je to samo neveπta poruka srpskih ministara (oduπevqenih Solaninim i Renovim prosrpskim stavovima) da je Kosovo i Metohija jednako deo Srbije kao πto su i drugi delovi, ili prizivawe nekih novih Euleksova, na primer, u Vojvodini, opπtinama na jugu Srbije, Raπkoj oblasti, Dimitrovgradu. Razlike izmeu uloge UN I uloge EU su jasne, kao πto je jasan napor da se srpska pozicija u pogledu Kosova i Metohije daqe oslabi. Oni koji su odavno ponudili nagodbu, "deal" po πemi "teritorije za boqi æivot", odnosno, Kosmet za Ëlanstvo u EU, zakquËili su da je trgovinu teπko sprovesti unutar sistema UN, a mnogo lakπe, posredovawem Brisla. Zato su se odluËili da stvar, ako u ovom Ëasu ne u celini, onda bar veÊim delom, prebace u ruke EU. Prihvatawe Euleksa od strane Srbije je prelomna taËka potiskivawa UN i dolaska EU. Bilo bi dobro da je u korist Srbije. Naæalost, argumenata za takva oËekivawa je malo. Ako ih ima. Euleks na 10. godiπwicu KVM Operacija Euleks ujedno potiskuje u drugi plan, ako ne u zaborav, odgovornost UNMIK-a i KFOR-a za fijasko u primeni osnovnih postulate rezolucije SB UN 1244: bezbednost, povratak 250.000 proteranih Srba i drugih nealbanaca, rasvetqavawe sudbine kidnapovanih, vraÊawe dogovorenih kontigenata srpske vojske i policije. Za taj fijasko UNMIK-a najodgovornije su upravo zemqe koje se sada pojavquju kao sponzori Euleksa - Velika Britanija, NemaËka, SAD, Austrija i druge. One decenijama podræavaju separatizam i terorizam Albanaca na Kosovu i Metohiji, sve do finansirawa, obuke i naoruæavawa teroristiËke OVK. UoËi agresije NATO, one su 1998. traæile rasporeivawe Misije za verifikaciju (KVM). I za tu misiju KVM I EU I SAD su tvrdile da je "statusno neutralna". Ispod te "neutralnosti" KVM je spaπavala i reorganizovala teroristiËku OVK koja Êe od marta do juna 1999. biti saveznik NATO-a u agresiji na Srbiju (SRJ). Danas, taËno deset godina posle toga, isti faktori - EU, SAD I NATO - traæe
9
Spoqnu politiku... rasporeivawe Euleksa da bi svojim pulenima iz 80-tih i 90-tih, liderima teroristiËke OVK, organizovali dræavu, vojsku, policiju, sudstvo, granice, carine. UNMIK, po zamisli tih zemaqa, odlazi, a time se arhivira i neuspeh, wihova odgovornost za neizvrπavawe suπtinskih odredbi rezolucije 1244 UN. ©ta znaËi unoπewe 4 taËke Priπtine u dokumenatu UN, makar i kao aneks? O Ëemu govore Ranijerevi komplimenti priπtinskoj vlasti na sednici SB UN, wegova najava da Êe Priπtina iduÊe godine postati Ëlan MMF-a i SB? HoÊe li vlast u Priπtini biti benevolentnija od UNMIK-a prema zahtevu 250.000 prognanih da se bezbedno vrate na svoja ogwiπta? "Sveto trojstvo" - Euleks, Ahtisari, "Ustav" Statusna neutralnost Euleksa je prozirna obmana. NiËemu, zaista, ne vodi poziv za kolektivno zabijawe glave u pesak. Ta tvrdwa je lagani anestetik za srpsku javnost koji ne moæe potisnuti uznemirenost I strah da je reË o trgovini. Beograd prihvatajuÊi zahteve Brisla, maker formalno i kroz pregovore sa Ban Ki Munom, korak po korak, ulazi u ærvaw trgovine Kosmetom iz kojeg se teπko moæe izvuÊi. Teritorija za Ëlanstvo, ili tzv. boqi æivot ponovo je na stolu i na delu. Istina je jedna Euleks, plan Ahtisarija i "Ustav" Priπtine su neraskidivo povezani pupËanom vrpcom. "Sveto trojstvo" razbijawa Srbije, uz Ëinodejstvo Srbije! Euleks pomaæe Priπtini da aktivira klasiËne dræavne funkcije. Euleks je integralni deo Ustava Priπtine, a to nije ustav pokrajine, ili regije, veÊ nezavisnosti. Zabrinutost izazivaju i stavovi predstavnika SAD koji Priπtinu, kao svog tradicionalnog pulena, teπe da su πest taËaka UN i Beograda strogo privremene, da ih se za kratko vreme niko neÊe seÊati. Vreme Êe pokazati da je "neutralnost" Euleksa samo pakovawe gorke pilule da je Srbija lakπe proguta. I da rukovod-stvo u Beogradu saËuva obraz pred svojom javnoπÊu. ©to se mene tiËe, svakako, u to ne verujem. A vreme Êe brzo pokazati suπtinu. Razume se da je Rusija podræala Izveπtaj Generalnog sekretara Ban Ki Muna i πest taËaka. Jer, Srbija, a ne Rusija, je pregovarala sa Generalnim sekretarom UN i sa EU i ocenila da su πest taËaka i Eulceks prihvatqivi, dobri za zaπtitu wenih interesa. Ruski predstavnici su ne jednom izjavqivali da Êe podræati sve ono πto je za Srbiju prihvatqivo i da neÊe podræati ono πto Srbija ne prihvata. ProtiÊ paradigma πtetne politike Imenovawe ProtiÊa za ambasadora u ©vajcarskoj podiglo je buru reakcije u javnosti. SluËaj ne bi zasluæivao nikakvu paæwu da ne predstavqa paradigmu πtetne politike, neshvatawa πta je diplomatija kao tipiËno dræavna, a ne stranaËka, ili trgovaËka funkcija. Takvim nagodbama ne gubi samo diplomatija, veÊ dræava, institucije, potcewuje se javnost. Naπ Ministar, Predsednik i Premijer oËigledno ne oseÊaju potrebu da objasne
10
javnosti kojim se uËinkom gospodin ProtiÊ kvalifikovao za ambassadora. Koliko je javnosti poznato, on je bio neuspeπan ambasador - u SAD-u. Tamo, dakle, gde je dugo æiveo, πkolovao se i poznavao sredinu on je doæiveo neuspeh. To predstavqa ne mali udarac srpskoj politici i diplomatiji. Jer Vaπington nije diplomatsko poqance za eksperimentisawe, sinekuru ili obuku neukih. Taj teren ne priznaje interna srpska merila. UpuÊeniji znaju da je za Srbiju veliki problem proalbanska politika πvajcarske Vlade i snaæan albanski lobi u Bernu, Cirihu, Æenevi. Javnosti je poznato da je gospodin ProtiÊ dosta komotno preporuËivao da Srbija prizna nezavisnost Kosova Metohije. ©taviπe, on je izjavio, ako niko neÊe, ili ne sme da potpiπe akt o nezavisnosti on je spreman da to uËini. Moæda se πalio, ironisao. Sve jedno, to je πtetno i neozbiqno. I, eto, taj isti dræavni vrh, oceni da je upravo takav gospodin dobar za ambasadora, ne bilo gde, baπ u proalbanskoj ©vajcarskoj. To podosta govori ne samo o ProtiÊu, veÊ daleko viπe o onima koji se oslawaju na takve mudre glave. Ili, dræavni vrh smatra da se to javnosti ne tiËe! Ili, srpskoj javnosti, moæda ostaje da se priseti da je Vlada ©vajcarske pre par godina odbila agreman za jednog srpskog ambasadora! Jasno je da je neophodno uspostaviti kriterijume sa uslovima koje treba da ispuwava svaki kandidat za ambasadora. I mehanizam kontrole u Spoqno-politiËkom odboru Skupπtine. To bi bio evropski i demokratski standard... ©to boqi odnosi sa drugima to bliæi EU EU i dobri odnosi s Rusijom, Kinom i nesvrstanima nisu u meusobnom sukobu. Onoliko koliko Beograd jaËa odnose sa Rusijom i Kinom, sa nesvrstanima u toj meri Êe se bræe kretati ka Briselu i EU. Srbija se posle 2000. povlaËila sa zagarantovanih træiπta Afrike, Azije i LA na koja se EU, SAD, Kina i Rusija sve viπe uglavquju, jer tamo vide veliki rezervoar strateπkih minerala i energenata. To je bio rezultat uproπÊene procene naπe spoqne politike da Zapad od kojeg Srbija zavisi - ne vikli da Srbija ima dobre odnose sa zemqama tih kontinenata. I to je sindrom inferiornosti koji karakteriπe vlast u Srbiji. Srbija, na primer, iz Angole, jedne velike afriËke zemqe dobija svoju naftu veÊ 25 godina, desetostruko ako ne i viπe je preko svoje nafte naplatila investicije koje je uloæila. Zaπto bi se otuda povlaËila, kome bi povlaËewem Ëinila uslugu. Zaπto se puvukla iz Libije u kojoj je decenijama imala poslove vredne milijarde dolara, ili iz Perua gde je samo jedna naπa firma "Energoprojekat" samo na jednom projektu vodosistema "Cira Pura" naplatio 1,3 milijarde USD. I mnogo puta pitawe zaπto, naæalost, nema uverqivog, razloga. ©ta je Srbija i na kojoj strani za uzvrat dobila? Beograd, 30.11.2008.
Æivadin JovanoviÊ
(Iskra je ovaj dugaËki napis skratila, uglavnom izostvqajuÊi osvrt pisca na neposredno okruæewe, bivπe jugoslovenske republike.)
Iskra 1. januar 2009.
SRPSKI OBAMISTI I ISTORIJSKI PORAZ SRBIJE »oveku nije lako da ostane mirnih æivaca kada gleda πta nam se sve servira u medijskom meniju napaÊene tranzicione i „postkosovske" Srbije. Jedna od tragikomiËnih medijskih pojava je i „Obama meu Srbima" tokom meseci ameriËke predizborne kampawe, koja je, kako to mnogi primeÊuju, viπe nego i jedna pre imala i obeleæje globalnog politiËko-medijskog spektakla. Ono πto je nama ovde interesantno je kako je taj i takav Barak Obama postao medijski fenomen u Srbiji oko koga se pletu Ëesto bajkovite i besmislene medijske priËe. Toliko se govorilo o „promenama" koje Êe on doneti Americi i svetu da je to zaista veÊ bilo muËno sluπati. Cela wegova biografija perspektivnog „birasnog" politiËara, wegovo visoko obrazovawe i kao i politiËko-humanitarna aktivnost je tako izmontirana da se Ëini kao da on nije mogao izgubiti, a naroËito ako protiv sebe ima i vremeπnog Mekejna Ëije je zdravqe problematiËno, a snage na izmaku. Ono πto je „promaklo" medijima je Ëiwenica da on nema uporiπte i koren u siromaπnom i obojenom druπtvu Amerike (wegov je otac Afrikanac) iako se predstavqao obojenoj populaciji kao „wihov kandidat". Osim toga, koristio je mladalaËku retoriku promena da dobije podrπku mladih, obrazovanijih, a socijalnom demagogijom i podrπku siromaπnih kao i onih koji su najugroæeniji u trenutnoj finansijskoj krizi. Dakle, uspeo je svima da bude sve, ne bi li od svake ciqne grupe dobio πto veÊi procenat podrπke i, shodno tome, mesto u Beloj kuÊi. Zbog Ëega priËamo ove opπtepoznate stvari? Zbog toga πto se tim i takvim «„fensi” Obamom ovde mahalo i manipulisalo, Ëini se i viπe no u samoj „demokratskoj" Americi. Ako se moæe razumeti nada siromaπnijih, mlaih i „obojenijih" stanovnika Novog Sveta u Obamu, pitawe je Ëemu se nadaju srpski obamisti, i odakle takvo infantilno i neutemeqeno oduπevqewe novim ameriËkim predsednikom. Prvi od motiva da se priËa o Obami prenaduva je æeqa onih koji ovde predstavqaju deæurne advokate ameriËke politike i koji nastoje da domaÊoj javnosti, umorni od vaπingtonske politike prema naπem narodu, obeÊaju neke pozitivne promene. Tako je B92 neprekidno brujao o „promenama" koje Êe doneti novi predsednik, a recimo ministar JeremiÊ je izrazio i nadu, gotovo ubeewe da je Obamina pobeda pozitivna po Srbiju. Malo je falilo, dok su slavili Barakovu pobedu da kaæu kako Êe sada Srbija zaustaviti proces otcepqivawa Kosova. Kada se to suoËi sa wegovom predizbornom izjavom u kojoj je Srbima Ëestitao Vidovdan tako πto je govorio o potrebi normalnih odnosa sa «„susednim Kosovom” Ëovek se zapita ko je ovde lud. Neπto
Iskra 1. januar 2009.
realnija
i
umerenija
bila
„obamistkiwa" Sowa Liht koja je priznala da se status Srbije u ameriËkoj politici neÊe bitno promeniti i da se niπta novo neÊe desiti oko Kosova, ali je ipak dodala da oËekuje pozitivne promene. Naime, pobedom tako æeqenog demokratskog i multirasnog predsednika Êe se, na neki volπeban naËin, promeniti atmosfera u meunarodnim odnosima, jer Êe „unilateralizam biti zamewen multilateralizmom". A taj navodno drugaËiji i oËekivano „pozitivniji i mekπi" odnos Amerike prema drugom doneti i nama na ko zna koji naËin - ko zna kakav boqitak. Tako predstavqena spoqna politika je Ëista alhemija. No, kad se zna da su oko Obame stari geopolitiËki vukovi poput Bæeæinskog, koji je jedan od gurua ameriËke imperijalne strategije πirewa moÊi i jaËawa pozicija na prostorima Evroazije, onda su takve bajkovite pripovesti o blagom multilateralizmu πtivo za decu predπkolskog uzrasta. Kada se tome dodaju i qudi poput Bajdena i Klintonove, onda predstavqa intelektualni izazov govoriti i „velikoj promeni" u Beloj kuÊi. U vezi sa tim je i ozbiqno pitawe koliko je moguÊa „promena" ameriËke politike u svetu i koliko se mogu razlikovati politike demokrata i republikanaca. Kod nas su Ëeste idejne krajnosti, te su tako jedni skloni da veruju da nisu moguÊe nikakve promene u odnosu na „ono zacrtano", te da dve stranke u ameriËkoj politici samo simuliraju razlike. Drugi, pak, tvrde da se politike i na unutraπwem i na spoqaπwem planu mogu suπtinski mewati i razlikovati, te da stoga i veruju da je Obama kadar promeniti ameriËko druπtvo, ma πta to znaËilo. Te dve πkole miπqewa je teπko pomiriti, pa Ëak i voditi dijalog sa wima, iako su obe, po pitawu realnih odnosa u odreenim sferama ameriËkog druπtva, relativno utemeqene. Istina nije tek negde izmeu, veÊ je pre bliæa, u strateπkim odnosima, prvoj tezi o „kontinuitetu", dok se u operativnoj sferi mogu oËekivati promene i zaokreti. To znaËi da novi predsednik ima trasirane strateπke pravce i zadatke, a on i wegov tim donose operativne odluke i imaju relativno πirok manevarski prostor. OBAMA - IZBOR ESTABLI©MENTA Da bismo objasnili oscilirawe u ameriËkoj politici, posluæiÊemo se naπom omiqenom analogijom sa antiËkim Rimom. Kao πto su u rimskoj istoriji carevi osvajaËi smewivali careve koji su se bavili unutraπwim pitawima, ekonomijom i konsolidacijom osvojenog, tako se mogu primetiti i ciklusi ameriËke spoqne politike u kojoj administracije koje troπe na ratove i druge „skupe sportove" smewuju u Beloj kuÊi oni koji stvari pokuπavaju da stabilizuju i da umire qude u zemqi i u svetu. Tako se, posle militaristiËke kaubojske Buπove administracije, kao potreba samog ame-
11
Srpski obamisti... riËkog druπtva javqa i nastojawe da zemqu vodi neko miroqubiviji i inteligentniji (ili barem da se takvim predstavi). No, ipak Êe vanredno komplikovane okolnosti koje se ukazuju na horizontu bliske buduÊnosti i unutraπwi odnosi meu kquËnim lobijima u velikoj meri odrediti u kom pravcu Êe se kretati ameriËka politika u narednim godinama. Barak Obama takav kakav je, ili takav kakav je „medijski kreiran", predstavqa æeqeni izbor ameriËkog establiπmenta. Posle „tvrde desne" Buπove administracije doπlo je vreme za levu i mekπu Obaminu. Posle teksaπkih belih „patriota" balans se uspostavqa manevrom preko intelektualnog „birasnog" i urbanog Obame. Na unutraπwem planu jedan takav „obojeni" predsednik bi trebao da se lakπe nosi sa oËekivanim socijalnim lomovima koji Êe doÊi kao posledica finansijskih potresa koji se tek oËekuju poËetkom sledeÊe godine. RaËuna se da bi jedan mlad i multikulturni predsednik imao viπe kredita kod nezadovoqnih masa u sluËaju finansijsko-ekonomskog kraha, da bi barem moglo sa wim u Beloj kuÊi da se dobije na vremenu, dok se ne prebrodi dno krize koje je tek pred nama. Isto tako se u spoqnoj politici doπlo do odreene taËke u kojoj Amerika ima sve mawe saveznika dok joj, Ëini se, ostaju samo klijenti i vazali. AmeriËka popularnost u svetu je na najniæim granama, a poznato je da je privlaËnost „ameriËkog sna" bilo oruæje jako barem koliko i flota. Agresivna i ambiciozno hegemonistiËka spoqna politika prethodnih administracija je dovela do sve veÊih otpora u svetu i finansijske prenapregnutosti ne samo buxeta veÊ i socioekonomskih sistema. Stoga je potrebno „spustiti loptu", konsolidovati dostignute strateπke pozicije dok se ne doe „do daha". Za taj i takav zadatak je opet vrlo pogodan Barak Obama koji moæe da pokaæe mlae, sofisticiranije i humanije lice Amerike, barem dok se ne prebrodi udar finansijske, ekonomske i socijalne krize koja se, kako smo rekli, tek oËekuje u veoma bliskoj buduÊnosti. Obama bi trebao da obnovi, koliko je to moguÊe, „meku moÊ" Amerike preko multiratelarne diplomatije i pacifistiËkijeg imixa (dakako, uglavnom samo imixa). Jednom reËju, novi predsednik je svojom pojavom i politiËkom biografijom pokuπaj odgovora na teπke spoqnopolitiËke izazove, na pitawa kako saËuvati ono πto se kontroliπe i ako je moguÊe ostvariti i koji mawi spoqnopolitiËki uspeh u vremenu koje neÊe biti nakloweno Americi i wenom globalnom „manifestu sudbine". OBAMA ME–U SRBIMA ©ta sve ovo znaËi za Srbiju? Pa upravo to πto je reËeno - Obama je medijski proizvod kreiran za unutraπwu i spoqnu upotrebu i on neÊe dovesti do znaËajnije spoqnopolitiËke promene. Drugo je
12
pitawe zaπto neko ovde sistematski seje laæne nade kako Êe nam Obamin izbor za predsednika pomoÊi oko Kosova. Naπi mediji su poligon najprizemnijih i agresivnih manipulacija, kakvih izgleda nije bilo u toj meri ni u vreme MiloπeviÊa. Mediji su pobedu Obame iskoristili za obmawivawe ionako sluenog i apatiËnog naroda. Nekako se veruje da od toga neÊe biti neke πtete, a moguÊe je i da se izvuËe i poneki politiËki poen. Stoga su neki poæurili da iskoriste globalnu medijsku famu da se prikaæu kao kandidati za „srpskog Obamu". Kao i uvek su predsednikovi marketinπki qudi poæurili da Borisa porede sa Borisom (vaqda Obamom - Iskra), πto nekom moæe, na prvi pogled, biti i simpatiËno. Kao obojica imaju jaku mirotvoraËku retoriku i predstavqaju onaj „urbani" pol svoga druπtva. No, sliËnosti prestaju kada se uporede timovi koji su oko jednog i drugog. Dok su oko „naπeg Obame" qudi koji se bave marketingom oko „ameriËkog TadiÊa" kreatori i stratezi ameriËke hegemonije, te stoga moæemo reÊi i da su wihove politike razliËite kao nebo i zemqa. A pokuπaj spin doktora LDP-a da svog „pacijenta" proglase za potencijalnog srpskog Obamu ne zavreuju ni ozbiqan komentar. No, da se vratimo na odnos medijsko-politiËkog establiπmenta prema novom ameriËkom lideru. Kako se i moglo oËekivati nekakva promena politike oko Srbije i Kosova kada je i Obama u predizbornoj kampawi bio Ëvrsto na strani albanskih zahteva da se „legalizuje" secesija. Pozdravio je proglaπewe nezavisnosti Kosova i Ëak kritiËki ocenio rad Buπove administracije, jer nisu u dovoqnoj meri zaπtitili Albance od „srpske agresije". O izrazito antisrpskim pozicijama vaænih qudi u wegovom timu se moæe dosta toga naÊi na Internetu, a o tome precizno i oπtro piπe i Sra TrifkoviÊ. No, i pored svega, domaÊi poπtovaoci imena i lika gospodina Obame su organizovali promociju wegove kwige „Smelost nade" na kojoj su se naπli i bivπi i sadaπwi socijalisti i demokrate i ostali domaÊi obamisti. Tako je ova kwiga bila prvo mesto intelektualnog okupqawa novog srpskog demokratsko-socijalistiËkog establiπmenta. Kako je to Obama, to jest wegova kwiga, onomad uspela da okupi politiËki i intelektualno razliËite qude u naπoj prestonici? Na prvi pogled ih osim amorfnog leviËarewa okupqa maglovita nada da je moguÊe da Amerika pokaæe i drugaËije, humanije lice. U razgovorima sa domaÊim obamistima smo se uverili da postoje i oni „iskreni vernici", kao i oni koji to koriste da bi ostvarili neki poen u javnosti. Ovi iskreni obamisti su zaista uvereni da Êe novi predsednik Amerike doneti znaËajne, a moæda i revolucionarne promene, pre svega, πto se tiËe socijalne politike. Na argumente da je on podræan od postojeÊeg establiπmenta i da su oko wega qudi koji su do sada imali vaænu ulogu u imperijalnim pohodi-
Iskra 1. januar 2009.
NA CIA SAJTU - MAPA BEZ KOSOVA
SRBIJE
Srbija na sajtu "CIA World Factbook", koji daje osnovne informacije o svim zemqama sveta, wihovoj istoriji, geografiji, ekonomiji i politici predstvaqena je mapom bez Kosova, odnosno Kosovom u svojim (dræavnim) granicama. Na istom sajtu stoji i da je Centralna obaveπtajna agencija CIA "nezavisna agencija ameriËke vlade, Ëiji je
ciq da vladi pruæi operativne podatke za bezbednost zemqe".
ma SAD, oni odgovaraju da je situacija sada drugaËija i da je Amerika zrela za promene.
Istorija Srbije za CIA poËiwe pak tek 2006. godine. Nigde nema NemawiÊa, nema ni reËi o BeËkom kongresu, uËeπÊu Srbije u Prvom svetskom ratu. Oni koji poæele da dou u Srbiju, na osnovu informacija CIA, mogu zakquËiti da naπa istorija poËiwe od Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. godine, te da je Srbija postala samostalna dræava tek 05. juna 2006?!
OËito je da je takav nekritiËki odnos prema Americi, neka vrsta idolopoklonstva kod veÊeg dela levo orijentisane inteligencije doπla sa Buπom i wegovom agresivnom i otvoreno hegemonistiËkom politikom u priliËno nezgodnu poziciju. Stoga je wima, radi wih samih i wihove sopstvene „vere u napredak", priliËno vaæno da Amerika, barem prividno, bude onaj stari „svetionik slobode". No, ipak je cinizam podgrevati nade da Êe Srbiji biti boqe sa Obamom na Ëelu Amerike i da Êe se naπa pozicija oko Kosova popraviti. Sve to dolazi u vreme kada se naπ establiπment sprema da prihvati Euleks na Kosovu, koji na terenu instalira Ahtisarijev plan stvarawa nezavisnog Kosova. Kao i u priËi o nadi u Obamu i ovde se opasno manipuliπe javnoπÊu. Tako se, umesto realnog sagledavawa stawa koje je porazno, sve izvrÊe u svoju suprotnost. NajveÊi poraz Srbije u 21. veku jeste razmeπtawe Euleksa i dovrπavawe plana o nezavisnom Kosovu ovde predstavqa maltene kao naπa pobeda. Da bi predstava, ako je reæirana i ako nije, bila potpuna i Albanci se bune i zateæu oko uslova koje je Srbija „nametnula". Albanski politiËari kao odbijaju da prihvate πest taËaka i razmeπtawe Euleksa „pod srpskim uslovima" (kako to lepo zvuËi), jer strahuju od legalizacije podele Kosova. MoguÊe je da to, osim meustranaËkog pozicionirawa izmeu TaËija i Haradinaja sluæi i da „se Srbi ne dosete" te da se to predstavi kao kompromis, iako uslovi Srbije ne mewaju funkciju misije i neÊe spreËiti sprovoewe Ahtisarijevog plana. Sve je to, kao i kod Obame, stvar uspeπnog marketinga, jer ponuda nije promewena, veÊ malo ispeglana tako da se stiËe utisak da i Srbija neπto dobija. No, da se ne laæemo, konaËni rezultat je stvarawe nezavisnog Kosova, a izvoaË radova je Euleks. Kada se sve to zna, stvarno je drskost takav istorijski poraz predstaviti kao srpski uspeh i kako Êe nam oko toga pomoÊi Barakov izbor za predsednika. PriËa o Obami u naπim medijima je joπ jedna epizoda u serijalu naπih (samo)obmana i veÊ posloviËnog mazohizma. NSPM, 24.11.2008. <www.nspm.rs>
Iskra 1. januar 2009.
Urednici sajta bili su, s druge strane, priliËno aæurni kada je Kosovo proglasilo nezavisnost, pa su muwevitom brzinom napravili sajt o "Republici Kosovo", Ëiju istoriju prate od sredweg veka.
Kad je istorija Srbije u pitawu, CIA je ameriËkim graanima nacistiËku okupaciju zemqe u Drugom svetskom ratu prikazala gotovo sa simpatijama, jer su, kako stoji u prezentaciji, razliËite "paramilitarne bande vodile oruæanu pobunu protiv nacistiËke okupacije, pri tom se i meusobno sukobqavajuÊi!" ©to se moderne Srbije tiËe, ona je prikazana kao zemqa opasna po æivot u kojoj postoji "sredwi nivo rizika od infektivnih bolesti" i to bakterijske dijareje, hepatitisa A, i kongokrimske hemoralgiËne groznice?! Takoe, pomiwe se i ptiËiji grip, te se ameriËkim graanima savetuje da, kad su u Srbiji, ne diraju ptice! Vrhunac gluposti koje se na ovom sajtu mogu proËitati jeste da su od prirodnih nepogoda koje pogaaju naπu zemqu najznaËajniji "destruktivni zemqotresi"?! Kad je droga u pitawu, Srbija je prema ovom sajtu, zasenila Ëak i samu Kolumbiju. Posebno je istaknut "put droge kroz Srbiju preko koga heroin iz jugoistoËne Azije dolazi do Zapadne Evrope". Zanimqivo je i da kada je reË o prezentaciji Kosova nema ni reËi o trgovini i πvercu narkoticima! Ipak, na sajtu CIA mogu se naÊi i samokritiËni tonovi, bar kad je reË o ekonomiji naπe zemqe. Osim Slobodana MiloπeviÊa, koji je, kako se kaæe, glavni krivac za loπe stawe ekonomije, CIA preuzima deo krivice za to, jer kaæe da je "NATO bombardovawe 1999. toliko oπtetilo infrasturkturu i industriju da je ekonomija prepolovqena u odnosu na stawe 1990-te".
Branko Radun 6.12.2008.
Danas
13
„RUSI DOLAZE” ILI DOMOQUBQE ZA PO»ETNIKE Ne ide mi u glavu kako bez trunke stida, ograde ili objaπwewa neko moæe danas da govori i piπe sve suprotno od onoga πto je govorio juËe Koliko puta smo za proteklih desetak godina mogli Ëuti da je ideja nacionalnog suvereniteta prevazien „devetnaestovekovni koncept”, da procesi globalizacije ruπe sve barijere i da „kapital nema domovinu”?! A svako ko bi stidqivo pokuπao da ukaæe na pogubne posledice divqe liberalizacije ili skrene paæwu na oËigledan nesklad izmeu viπe nego majËinskog tretmana stranih kompanija u Srbiji i pravog odijuma koji prema srpskim firmama i kapitalu postoji, na primer, u Sloveniji i Hrvatskoj, bio je proglaπavan za neznalicu koji hoÊe da nas „svaa sa svetom”. Zato je pouËno posledwih dana i meseci gledati naslovne stranice i izjave naπih vodeÊih „evroreformskih” medija, politiËara i analitiËara. Mili boæe, tog naglo vozbuenog patriotizma i te brige za suverenitet i „energetsku nezavisnost zemqe” onih koji su nas godinama ubeivali da je tzv. ekonomski patriotizam arhiglupost i da treba rasprodati sve πto se moæe, πto pre i po bilo kojoj ceni. Ta i inaËe problematiËna (neo)liberalna teorija po kojoj su privatizacija, liberalizacija træiπta i konkurencija univerzalni lek za sve privredne i druπtvene boqke, u zemqi Ëija je privreda iznurena viπegodiπwim sankcijama i ratom - predstavqa pravi ekonomski zloËin. Ali u posledwe vreme se ispostavilo, tj. naπi vajni „liberali” su otkrili da svako pravilo ima svoje izuzetke. Naime, Ëim se pojavila realna moguÊnost da se u posledwoj fazi srpske privatizacije u malo ozbiqnijoj ulozi konaËno pojavi i ruski kapital, ploËa je hitno promewena. NIS i EPS koji su do juËe oznaËavani kao kamen o vratu srpske ekonomije kojeg se treba πto pre ratosiqati, ako treba i xaba, odnosno „za tri evra”, preko noÊi postadoπe nebruπeni ekonomski dijamanti koje, eto, Rusi hoÊe da dobiju „za tepsiju ribe”, kako se izvoleo izraziti jedan ovdaπwi ugledni ekonomski novinar liberalne provenijencije. U vreme posledwe posete velike ruske politiËko-privredne delegacije na Ëelu sa Georgijem PoltavËenkom i prvim Ëovekom „Gasproma” Aleksejem Milerom, i ranije primetna antiruska kampawa poprimila je razmere prave histerije, povremeno Ëak sa elementima πovinizma. Ruska „invazija”, „kolonijalizam”, „agresija” samo su deo upotrebqenog verbalnog arsenala koji ovi mediji, politiËari i „struËwaci” nisu smeli ili nisu æeleli da koriste Ëak ni onda kada smo imali posla sa stvarnim invazijama i agresijom. U tom kontekstu posebno me je ganulo otkriÊe kako „u danaπwem svetu dræava koja ne upravqa svojom energetskom bezbednoπÊu nema ni dræavni suverenitet”. Ma, hajte molim vas. Kako li se samo ove brige za dræavu ne setiπe kada su, na primer, prodavali „Sartid” i πeÊerane, likvidirali sopstveni
14
bankarski sektor, razoruæavali vojsku, uniπtavali Ëitave privredne grane!? Da se razumemo. Ne znam koliko taËno vredi NIS i, u principu, nipoπto nisam za olaku rasprodaju dræavne imovine. Blizak mi je svaki napor da se saËuvaju - ili makar pristojno naplate - plodovi rada prethodnih generacija. Ali ne ide mi u glavu kako bez trunke stida, ograde ili objaπwewa neko moæe danas da govori i piπe sve suprotno od onoga πto je govorio juËe. Izgleda da kapital ipak „ima domovinu”, i da su samo neke „domovine” prihvatqive i poæeqne za ovdaπwu samoizabranu i povlaπÊenu ekonomsku kastu. Rusija, po svemu sudeÊi, nije na tom spisku, ali zato jesu raznorazna egzotiËna pacifiËka ostrva za koja Ëujemo samo prilikom sveËanog defilea na otvarawu olimpijskih igara i onda kada „wihove” kompanije, odnosno na wima stacionirane ekspoziture svetskih multinacionalki i investicionih fondova krenu da gusare po istoËnoj Evropi i drugim „zemqama u tranziciji”. Pa da li je neko zbiqa mislio da Êe tek tako, bezbolno i bez posledica, moÊi da eskivira obaveze koje su preuzete i potpisane pred kamerama, u prisustvu TadiÊa, Koπtunice, Medvedeva, Putina? MoguÊe je da je ono januarsko i potowe potpisivawe svih onih sporazuma, protokola i memoranduma bilo ishitreno, odnosno da je mnogo detaqa ostalo neprecizirano i neusaglaπeno. MoguÊe je da je Ëitava ona moskovska parada - bar kada je srpska strana u pitawu - bila u funkciji ovdaπwe predizborne kampawe i procene da bi u samoj zavrπnici neizvesne predsedniËke trke bilo dobro pokazati kako „naπ kandidat” odliËno stoji i na Istoku. Ali u politici kao i πahu vaæi pravilo „taknuto-maknuto”. I ukoliko u tom pogledu uopπte postoje izuzeci oni Êe se svakako pre odnositi na velike i moÊne, nego one slabije i mawe. Posle potpisivawa - nema kajawa. Ili, taËnije, moæe da bude jedino kajawa. Uostalom, Srbija je u proteklih 10-15 godina, πto dobrovoqno, a πto pod pritiscima, ucenama i bombama potpisala mnogo toga i svega potpisanog, bilo da je reË o Dejtonu, Kumanovu, Hagu, Partnerstvu za mir, „sporazumu o razmeni informacija sa NATO”, prodaji ,,Sartida”, mora da se pridræava. Otkud ideja da Êe jedna Rusija i to u godini kada je pokazala spremnost da otvoreno „izae na crtu” ameriËkoj globalnoj hegemoniji pristati da mirno gleda kako je za nos vuËe par ovdaπwih politekonomskih meπetara i lobista?
Politika, 8.12.2008. <www.politika.rs>
–ore VukadinoviÊ Glavni urednik Ëasopisa NSPM
Iskra 1. januar 2009.
Montgomeri bi da osujeti gasni sporazum sa Rusijom i odbranu Kosova
SRBIJA MOÆE BITI GUBITNIK NOVOG HLADNOG RATA Glavna razlika je da je Tito sprovodio svoju spoqnu politiku s pozicije snage, dok Srbija danas to Ëini s pozicije slabosti. Wena sadaπwa spoqna politika je potpuno proizvod æestokih internih podela i zato joj nedostaje koherentnost i kontinuitet Tokom hladnog rata, predsednik Tito igrao je briqantnu partiju ostajawa izmeu dva rivalska bloka, dobijajuÊi znaËajne ekonomske i politiËke ustupke od oba. To je povremeno bio opasan proces, poËiwuÊi od raskida sa Staqinom 1948. Mada podzemni vojni objekti raπtrkani πirom zemqe u naπoj eri izgledaju pomalo staromodno, spremnost Jugoslovenske armije u to vreme da vodi produæeni i intenzivni gerilski rat protiv bilo kog napadaËa bila je znaËajna snaga odvraÊawa. Tito je imao joπ jednu prednost. Ako se preskoËe neka etniËka komeπawa kao πto je bilo Hrvatsko proleÊe, imao je punu kontrolu nad svojom zemqom uz pomoÊ jednopartijske autoritarne vladavine. On nije morao da brine o predstojeÊim izborima. Osim toga, wegov kredibilitet iz godina Drugog svetskog rata i wegova spremnost da se usprotivi Staqinu dali su mu jedinstveni status u svetu. Pametno je koristio Pokret nesvrstanih, Ëijem je stvarawu doprineo, kao polugu protiv dva bloka. Na domaÊem planu, meπao je svoj jedinstveni brend autoritarizma s ukusom antikapitalizma i protiv znaËajnijeg privatnog vlasniπtva s liËnim slobodama, πto je izazivalo zavist komunistiËkog bloka. Sve u svemu, uËinio je da Jugoslavija bude korisnik hladnog rata. Srbija se sada ponovo nalazi izmeu snaga koje se okreÊu prema novom "hladnom ratu", s obnovqenom, agresivnom Rusijom koja otvoreno govori o svom pravu na "sferu uticaja" koje Ëak ide daqe od graniËnih dræava (oËigledno imajuÊi na umu Srbiju i moæda Crnu Goru) i Zapada, koji predvode Sjediwene Dræave uz pritisak retorike i resursa. Ovo bi, bar u teoriji, moglo da se pokaæe korisno za Srbiju baπ kao πto je bilo za bivπu Jugoslaviju pod Titom. Uostalom, Evropska unija ponudila je znaËajne koncesije Srbiji pre nedavnih izbora kako bi otklonila pretwu radikala. Rusija je pruæala i nastavqa da pruæa vitalnu podrπku Srbiji u Savetu bezbednosti UN oko Kosova i ima milijarde za investicije zahvaqujuÊi velikim prihodima od nafte i gasa. Neki pametni srpski politiËari svakako razmiπqaju o ponovnom vraÊawu slavnih starih dana iz Titovog vremena i igrawa na jednu kartu protiv druge kako bi se od obe strane dobile produæene koncesije. Jedini problem jeste da je ovo poreewe s Titovom erom sasvim veπtaËko. Ako se bliæe pogleda, ono se raspada u komade. Ono πto izgleda poten-
Iskra 1. januar 2009.
cijalno privlaËno u veoma kratkom vremenskom periodu, postaje neizvodqivo malo kasnije ako se krene tim putem. Glavna razlika je da je Tito sprovodio svoju spoqnu politiku s pozicije snage, dok Srbija danas to Ëini s pozicije slabosti. Wena sadaπwa spoqna politika je potpuno proizvod æestokih internih podela i zato joj nedostaje koherentnost i kontinuitet. SluËaj Gruzije je u velikoj meri obelodanio ove sukobe. Na jednoj strani, voeni mræwom prema NATO i situacijom na Kosovu, Radikalna stranka i DSS Vojislava Koπtunice oËito su s velikim zadovoqstvom doËekali rusku invaziju Gruzije i priznavawe dva wena otcepqena regiona. Umesto da osude Rusiju za ove akcije (koliko god da su one sliËne onom πto se dogodilo s Kosovom), one svu krivicu pripisuju NATO i Sjediwenim Dræavama jer su omoguÊili presedan s Kosovom. Oni pozivaju na najbliæe moguÊe veze s Rusijom i verovatno su sreÊni i πto Rusija æeli da ukquËi Srbiju u svoju "sferu uticaja". Na drugoj strani, oni koji æele da se prikquËe Evropskoj uniji πto je pre moguÊe isto toliko su zabrinuti zbog ruskih akcija koliko i sama EU. Oni svakako ne pozdravqaju ruski zagrqaj. Zbog kritiËno vaæne ruske podrπke u kosovskom pitawu, meutim, vlada i predsednik oklevaju da izraze ovakav stav. Oni ostaju nemi. Najboqa ilustracija razlike izmeu dve ere je sadaπwi dogovor na stolu za rusku kupovinu srpske naftne kompanije NIS. U Titovoj eri, Jugoslavija je bila korisnik jednog veoma povoqnog aranæmana na osnovu kojeg je dobijala vredne resurse, ukquËujuÊi naftu, u razmenu za potroπaËku robu druge kategorije za koju je bilo malo ili nimalo mesta na konkurentnijem Zapadu. Sada, meutim, umesto da dobija koncesije od Rusije, Srbija se prisiqava da proda jednu od svojih najvrednijih kompanija za verovatno jednu treÊinu wene prave vrednosti da bi nagradila Rusiju za wenu produæenu podrπku oko Kosova. Tokom Titove ere, Zapad je æeleo da pomogne Jugoslaviji kako bi pokazao zemqama Varπavskog pakta da postoji boqa alternativa nego πto su Sovjetski Savez i komunizam. Jugoslavija je bila vredna nagrada. Sada Evropska unija pomaæe Srbiji ne zato πto je ona snaæan svetionik nade u teπkom hladnoratovskom ambijentu, veÊ zato πto je wena ekonomska i domaÊa politiËka situacija Ëine slabom i potencijalnim faktorom nestabilnosti u regionu. Ono πto je najvaænije, pomoÊ koju posebno Evropska unija pruæa Srbiji, baπ kao i Rusija, ima svoju cenu. Evropski lideri oËekuju od Srbije da u bliskoj buduÊnosti uhapsi dva istaknuta begunca koje traæi Haπki tribunal i da igra mawe opstruktivnu ulogu na Kosovu. Ako se ti koraci n e dogode pod
15
O krupnoj korupciji u Srbiji
PQA»KA NA BALU POD MASKAMA Predsednica Saveta za borbu protiv korupcije Verica BaraÊ, kaæe za "Vesti" da afere i "spektakularna hapπewa" raznih mafijaπa sluæe da se prikriju veliki igraËi i krupne krae. Ona ukazuje da su tajkuni iz vremena reæima MiloπeviÊa jedini spremno doËekali wegov pad. - Socijalisti, julovci i radikali bili su ozbiqno zabrinuti posle petooktobarskih promena. OËekivali su da Êe biti sudski procesuirani, a onda su shvatili da su wihovi naslednici na vlasti isti kao i oni. Zato sada imamo priliku da gledamo kako wihovi kadrovi, za koje se zna da su bili upleteni u mutne radwe, vraÊaju vaæne i bogato plaÊene funkcije u dræavi.
Nisu uvek politiËari u centru zbivawa? - Tajkuni su, meutim, imali novac, pa samim tim i najboqe kadrove. Osim toga, na vreme su uloæili novac u politiËke stranke koje su sebe nazivale demokratskim. Moæe se reÊi da su oni presudno uticali da MiloπeviÊ padne. Tragikomedija
Koliko su prijave protiv funkcionera SPS-a bile ozbiqne?
Zaπto im je to bilo u interesu, kad su se lepo bogatili i pod wim?
Srbija moæe... sadaπwom demokratskom vladom, entuzijazam za podrπku Srbiji unutar krugova EU brzo Êe se umawiti. VeÊ sada meu ameriËkim i evropskim diplomatima postoji nedostatak razumevawa u vezi s tim zaπto sadaπwa vlada tako aktivno sprovodi akciju da dobije podrπku Generalne skupπtine Ujediwenih nacija za savetodavno miπqewe Meunarodnog suda pravde povodom kosovskog pitawa. Oni su priliËno naivno verovali da Êe Ëitavo kosovsko pitawe tiho nestati s izborom sadaπwe srpske vlade. Poenta je da ni Rusija ni Zapad neÊe biti spremni da preu preko akcija koje Srbija danas moæe preduzeti, kao πto su to dva rivala iz hladnog rata bili spremni da uËine za Tita. Umesto da bude korisnik novog hladnog rata, verovatnije je da Êe Srbija postati wegova ærtva.
16
Bilo je i klasiËnih afera, recimo poput "©eÊerne"? - Miodrag KostiÊ verovatno nije jedini koji je u tom poslu zaradio. Sluæba za borbu protiv kriminala se pretvarala da to proverava, ali reË je samo o zamazivawu oËiju. TragiËna je bila privatizacija te grane privrede koja je mogla da uposli nekoliko stotina hiqada radnika. ©eÊerane su upropaπtavane, a poseban sluËaj predstavqala je privatizacija one u Padinskoj Skeli. Ministar Aleksandar VlahoviÊ odbio je da je ustupi u zakup italijanskoj firmi koja je htela samo pravo preËe kupovine. U meuvremenu, πeÊerana je uzela zajam od dræave jer navodno nije bilo novca za redovne obaveze. Dræava je na osnovu tog zajma odvela πeÊeranu u bankrot, pa ju je KostiÊ kupio za tri evra. A samo na zalihama je bilo 75.000 tona πeÊera. Novi vlasnik to je kasnije prodao za 600 evra po toni. Sudije ucewene
nekih
- Tokom '90-ih godina proπlog veka dogodila se masovna pqaËka dræave. Posle toga imali smo priliku da sluπamo da se nekadaπwi funkcioneri sumwiËe za grehove sitne u odnosu na one koji su se u to vreme dogaali. To su veÊinom tragikomiËne priËe.
Danas, 6.12.2008.
- Na taj naËin legalizovali su poslove. Osim toga, posle MiloπeviÊevog pada skrojen je model privatizacije koji je sluæio samo za bogaÊewe pojedinaca.
Vilijem Montgomeri
©ta moæe da se preduzme da se spreËe korupcija i kraa na dræavnom nivou? - Samo razvojem nezavisnih institucija. Sada je sve podreeno strankama koje se dogovaraju kako da ostanu nedodirqive, policija u sluæbi politike, a svi republiËki tuæioci u posledwih godina imali su status vrπioca duænosti i samim tim mogli su uvek da budu smeweni. Sudije za to vreme nikada ne znaju kada Êe biti reizbor i da li Êe zadræati posao. Sistem kontrole nad pravosuem razvijen je kao mehanizam ucena i korupcije.
U posledwe vreme procesuiraju se samo "mafije" od nekoliko desetina osumwiËenih i sa minimalnim plenom za takav "posao"? - Afere i oglaπavawe hapπewa sitnih kriminalnih grupa u medijima odvraÊaju paæwu javnosti od velikih i sumwivih dræavnih poslova kao πto je to bila koncesija za autoput Horgoπ Poæega ili privatizacija "Zastave". Zato ne znamo nijedan ozbiqan detaq tih poslova, pa ni obaveze koje je dræava preuzela u ime poreskih obveznika.
U steËajnoj mafiji nisu bile samo sitne ribe? - Da se pojedini optuæeni nisu zamerili Miroslavu MiπkoviÊu u vezi sa privatizacijom "C marketa" ni od tog postupka ne bi bilo niπta. 22.11.2008.
Vesti
Iskra 1. januar 2009.
Dragaπ: Kako isplivati iz golemih dugova i teπke finansijske krize?
PO˘NITE DA RADITE I STE◊ITE KAJ∏ Svetska finansijska kriza se prenosi u realan sektor. Nakon sloma hipotekarnih kredita u Sjedinjenim Dr√avama 9. avgusta 2007. godine, na kojima je napravljen minus od 15.000 milijardi dolara, po≥etkom februara pa sve do danas uzdrman je finansijski sekor u svetu. Prema mojim prora≥unima do sada je tajno intervenisano i uba≥eno novog πtampanog novca u Americi 2.500 milijardi dolara, a u zemljama EU 2.400 milijardi evra. Sve√i novac za oporavak uniπtenog i razvaljenog svetskog finansijskog sistema morao je da se ubaci doπtampavanjem novih nov≥anica, jer su dr√avni bud√eti uglavnom ili u stalnom minusu ili su nedovoljni da pokriju gigantske gubitke πpekulantskih banaka.
Sjedinjenim Dr√avama. Neoliberalna ideologija zavrπava se dr√avnim intervencionizmom.
Kada ameri≥ki Kongres i Senat raspravljaju i razmatraju mogu≤nost da li da se u oboleli bankarski sistem ubaci iz dr√avnog bud√eta 700 milijardi dolara, onda oni, pod plaπtom otvorene demokratske rasprave, prikrivaju ≥injenicu da je ameri≥ki bud√et hroni≥no u minusu, da je 2007. minus iznosio 161,5 milijardi dolara, da je minus 2008. dostigao 407 milijardi dolara i da ≤e minus za 2009. biti 482 milijarde dolara, ali da u taj minus nije uklju≥eno 200 milijardi dolara za preuzimanje bankrotiranih uzdanica ameri≥kih finansija, nekadaπnjih finansijskih gorostasa, Feni mi i Fredi mek, kao ni 700 milijardi dolara o kojima se vodi rasprava. Na kraju, doneta je, ipak, odluka da se interveniπe sa tim novcem. Dakle, ukupan minus u bud√etu u 2009. iznosi≤e ≥itavih 1.400 milijardi dolara ili deset odsto BDP dr√ave.
Interesantno je slede≤e istorijsko poreΩenje. Dvadeseti vek je po≥eo potonu≤em Titanika, dok je XXI vek po≥eo teroristi≥kim napadom na Svetski trgovinski centar. Metafora je fantasti≥na. IzmeΩu potonu≤a i izranjanja Velike depresije nastao je komunizam i nacizam. ∏ta ≤e nastati u ovoj krizi? Neπto sigurno mora. Dosadaπnji vladaju≤i neoliberalni model se iscrpeo. Neka nova ideologija ≤e nastati. Plaπim se te nove ideologije koja po≥inje πtampanjem novca bez pokri≤a. To je velika opasnost za ≥ove≥anstvo. Narkotizovanjem obolelog pacijenta ne mo√e se posti≤i njegovo ozdravljenje. Potrebno je da ≥ove≥anstvo do√ivi katarzu. Kako?
Ako ste u minusu i kada nemate viπka novca u dr√avnoj kasi, odakle vam onda nov≥ana sredstva da ubrizgavate u finansijski sektor? Poπto ste izgubili finansijski kredibilitet, πto je lepπa formulacija surove istine da ste bankrotirali, poπto strani investitori i graΩani ne≤e svojim novcem da finansiraju vaπe gubitke, onda dr√avi ostaje jedini na≥in da, prisilnim oporezivanjem svih graΩana, odnosno - πtampanjem novca prividno pokrije nagomilane gubitke. Socijalizacijom privatnih gubitaka udara se u osnovni temelj kapitalisti≥kog sistema i ≥itav sistem oboleva od neizle≥ive bolesti. Umesto da se saniranjem gubitaka finansijskog sektora iz realnih izvora izvrπi izolacija bolesnog dela u privrednom organizmu, πtampanjem novca bez pokri≤a oboleva ≥itav privredni sistem. Finansijski virus side se πiri po ≥itavom privrednom sistemu i preti potpuno da uniπti kapitalizam. Nacionalizacijom privatnih finansijskih kompanija, koje su napravile astronomske gubitke u poslovanju, ruπe se temelji kapitalizma i nastaje dr√avni socijalizam u
Iskra 1. januar 2009.
Ali tu privilegiju da πtampanim novcem pokriva gubitke privatnih kompanija ima samo dr√ava. Ona, zapravo, svetski finansijski po√ar pokuπava da ugasi benzinom iz rafinerijskih cevi. Tako se ne mo√e ugasiti svetski finansjski po√ar. Tako se samo rasplamsava inflacija. ∏tampani novac, koji nije zaraΩen na tr√iπtu, podi√e nivo svih cena u sistemu. Sistem ulazi u inflatornu spiralu. Sve viπe se πtampa novac da bi se pokrile sve ve≤e cene. Na kraju, nastaje hiperinflacija koja dovodi na vlast ili komuniste ili naciste.
Pa, vratimo se na sami po≥etak.Vratimo se onim premisama koje svi znamo. Vratimo se istini od koje uporno be√imo. Pojedinac i kompanija nemaju privilegiju koju ima dr√ava. Kad je pojedinac ili kompanija u minusu, onda oni nemaju mogu≤nosti da πtampaju novac i pokriju svoje minuse. I to je dobro. Zamislite πta bi se dogodilo da svaki pojedinac ili svaka kompanija mo√e da πtampa novac za pokri≤e svojih minusa. Zamislite kako bi se, recimo, ponaπao prvi tajkun. Poπto to ne mo√e da radi, onda on postaje licemerni sluga dr√ave. Ta≥nije, politi≥ke oligarhije kojoj podilazi da bi se obogatio na privilegijama i monopolskom polo√aju. Kada postane dovoljno bogat da mo√e da kupuje sve politi≥are, onda je on jedini gazda u dr√avi. I tada umire demokratija i slobodno tr√iπte. Nestaje konkurencija u druπtvu i druπtvene vrednosti atrofiraju. Dakle, minusi vode, pre ili kasnije, u bankrotstvo. Kako nastaju minusi? Ako su troπkovi ve≤i od prihoda, onda se pojavljuju minusi. Minusi se mogu pokriti iz novih kredita ili prodajom imovine. Uzimanje kredita da bi se isplivalo iz minusa je vrlo opasno ako niste otklonili uzroke koji su doveli do pravljenja minusa. Kako se obi≥no nema dovoljno volje i snage za radikalan
17
Po≥nite da radite... zaokret u ponaπanju, jer samo takvim pristupom se mogu izbrisati minusi, uzimanjem novih kredita dubioza se samo uve≤ava. Kupuje se vreme. Agonija se produ√ava. Sjedinjene Dr√ave danas imaju 120.000 milijardi dolara spoljnog i unutraπnjeg duga. Pre dvadeset godina taj dug je bio sto puta manji. Dug Srbije se ve≤ popeo na 32 milijarde dolara, dok je 2001. bio deset milijardi dolara. Prodaja imovine je ve≤ ozbiljniji potez za pokrivanje minusa. Cilj prodaje imovine je da pokrijete nastale minuse i promenite sistem koji stvara minuse. Ako sistem ne promenite, opet niπta niste uradili. Naredne godine ≤ete imati ponovo minuse i ponovnu prodaju imovine. To mo√e da se nastavi sve dok imate πta da prodate. Kada sve rasprodate, onda nastaje bankrot. Srbija je danas pred bankrotstvom jer joj je ostalo joπ malo dr√avne imovine za rasprodaju. Punih osam godina tr√iπni fundamentalisti rasprodaju nacionalna bogatstva da bi napunili i potroπili bud√et. I bud√et je stalno u minusu. Rebalans ovogodiπnjeg bud√eta je doveo do minusa od 46 milijardi dinara. Prema izveπtaju birokrata iz MMF-a Srbija godiπnje viπe troπi nego πto proizvodi za 500 milijardi dinara ili 6,25 milijardi evra. To tako viπe ne mo√e, prete ≥inovnici MMF-a. Isti oni koji su 2001. tra√ili da se prihvati takav neoliberalni koncept koji pravi minuse i da se upravljanje dr√avom poveri neiskusnim i nestru≥nim neznalicama koji su se dodvoravali ≥inovnicima MMF-a. Operacija bez anestezije je dovela pacijenta do smrti. Naravno, reformatori su u meΩuvremenu postali kapitalisti. Dok je dr√ava pravila minuse, oni su pravili ekstraprofite. Kapital nikada ne nestaje, on se samo preliva od jednih ka drugima. Tako su propale reforme u Srbiji. Danas se ponovo nalazimo na prekretnici. ∏ta da radimo? Kuda da krenemo? I dok politi≥ka kvazielita zatvara o≥i pred finansijskim slomom Srbije, doπla nam je i svetska finansijska kriza. Viπe nemamo prostora za foliranje i simulaciju. Obe≤anje MMF-a da ≤e nam odobriti 516 miliona dolara je kap u moru pred dugovima koji su narasli na 32 milijardi dolara i gubicima koji mese≥no iznose viπe od jedne milijarde dolara. ∏ta onda treba da radimo? Dr√ava mora, ukoliko ho≤e da ozdravi svoj privredni sistem, da uradi ono πto bi uradio svaki razuman pojedinac i racionalni menad√ment kompanije. Recept je vrlo jednostavan. Iznosim ga ve≤ mesecima u javnosti ne bi li graΩani i preduzetnici shvatili πta moraju da u≥ine. Dakle, predla√em svima da uzmu dva ≥ista lista papira. Neka uve≥e sednu sa svim uku≤anima, uklju≥uju≤i i decu, jer je kriza dobra za pro≥iπ≤avanje porodi≥nih odnosa, ili neka pozovu sve direktore u kompaniji. Na jednom listu papira napiπite - ukup-
18
ni mese≥ni troπkovi. Na drugom listu papira napiπite - ukupni mese≥ni prihodi. Onda reΩajte sve mese≥ne prihode i sve mese≥ne rashode. Ako su vam mese≥ni troπkovi ve≤i od mese≥nih prihoda, pravite minus. Kako da se pokrije minus? Vrlo jednostavno. Recept je vekovima isti: smanjujte troπkove ili pove≤ajte prihode. Ili i jedno i drugo istovremeno, πto je jedina garancija za uspeh. Prvo savetujem da se usmerite na troπkove. Tu je glavni problem. Stavljanjem troπkova pod rigoroznu kontrolu, reπavate veliki deo svojih problema. Ko bude drasti≥no smanjio troπkove, pre√ive≤e bez problema krizu. Se≤am se jednog 83 godine starog milijardera iz Hon Konga, koga sam upoznao 1993, i koji mi je, na moje pitanje da li je ostvario svoj √ivotni san, sa smeπkom odgovorio da je tek nedavno, napokon, uspeo da svoje li≥ne troπkove gotovo smanji na nulu. Sve je na vama i vaπoj volji. Ne trebaju vam ≥inovnici MMF-a da vas kontroliπu. Civilizovani ste i pametni ljudi, uradite to sami. Svaki ≥lan porodice i svako u kompaniji mora da re√e svoje dosadaπnje troπkove. Zaπto da gore sijalice u prostoriji u kojoj nikoga nema. To je entropija sistema. To pove≤ava globalno zagrevanje. Moj Ωed iz Strmice kraj Knina je to znao joπ 1971, kada je iπao po ku≤i i gasio sijalice. Uku≤ani su se smejali. Socijalizam je raspojasao potroπa≥e. Nije mi bilo jasno zaπto se smeju. Upaljena sijalica je uludo gorela. Zar je neko iz MMF-a trebalo da doΩe da nam ugasi sijalicu. Pokojni Ωed je govorio ''J... vam miπa, do≤i ≤e vreme kada ≤ete svi sedeti pod jednom sijalicom''. To vreme je doπlo. Ugasite nepotrebne troπkove! Ne glumite pijane bur√uje. Ponaπajte se onako kako su se ponaπali naπi stari. Nepismeni i neobrazovani ljudi, koji su nosili zakrpe, stvorili su nezavisnu dr√avu Srbiju. Fakultetski stru≥njaci, doktori nauka i magistri, studenti presti√nih privatnih univerziteta u Armanijevim odelima danas uniπtavaju i rasprodaju ono πto su njihovi preci stvorili. Kako je to mogu≤e? ∏ta naπa generacija ostavlja svojim potomcima? Kako ≤e oni √iveti ako sve rasprodamo? Gde ≤e raditi? Ho≤e li biti robovi u sopstvenoj dr√avi? Pove≤anje prihoda je mogu≤e na tri na≥ina. Prvi, da na postoje≤em poslu pove≤ate produktivnost vaπeg rada. Drugi, da pronaΩete neki drugi, bolje pla≤eni posao. I tre≤i na≥in, da radite na dva mesta kako biste pokrili sve vaπe troπkove. I ovo je sve poznato. Niπta vam nisam napisao πto svako od vas ne zna. Samo sam vas podsetio. Vunena vremena sti√u. Oni koji budu radili osam sati dnevno ne≤e gladovati. Oni koji budu radili 10 -12 ≥asova dnevno ima≤e pristojan √ivot. Oni koji budu radili 14-18 sati radom ≤e zaraditi kapital. Ne gubite vreme. Po≥nite da radite. I - ste√ite kaiπ! Tabloid 168, 27.11.2008.
Branko Dragaπ Iskra 1. januar 2009.
NEOLIBERALNI KAPITALIZAM U SRBIJI Kako se socijalisti≥ki privredni sistem uruπio „sam od sebe" i kako su kod nas radni Ijudi i graΩani dozvolili da budu liπeni svojih samoupravnih prava, bez trunke otpora, bez zrna baruta, i bez javno pokazane gri√e savesti? Likovanje nad „svetskim krahom” neoliberalnog kapitalizma i prizivanje dr√avne intervencije u privredi uzeli su maha i u Vaπem listu. Ali bespoπtedna kritika, baπ kao i (sa druge strane) neumereno veli≥anje liberalnog kapitalizma, pokazale su da je mnogo toga ostalo nerazjaπnjeno. Pre svega, nije objaπnjeno kako se socijalisti≥ki privredni sistem uruπio „sam od sebe" i kako su, kod nas, radni ljudi i graΩani dozvolili da budu liπeni svojih samoupravnih (skoro vlasni≥kih) prava, bez trunke otpora, bez zrna baruta, i bez javno pokazane gri√e savesti?
nakih u siromaπtvu, koje se oslanja na altruizam i kolektivnu solidarnost, kao osnovne vrednosti. Na√alost, pojedinac se tu, po pravilu, trudio da sopstveni napor u formiranju „zajedni≥kog kola≥a" u≥ini πto manjim. Zbog toga je socijalisti≥ki ekonomski poredak gubio na efikasnosti i najzad izgubio bitku na svetskoj pozornici. Pokazalo se da su sebi≥nost i strah od gubitka radnog mesta (ili kapitala) sna√niji motivi u ekonomskom √ivotu nego sigurnost, altruizam i ose≤anje zajedniπtva (koje su mnogi zloupotrebljavali). NEVIDLjIVA RUKA TR◊I∏TA
Da li je svetska moda, posle pada berlinskog zida, dovoljno dobar izgovor za ovakav ishod? Ili je u svakom naπem samoupravlja≥u „≥u≥ao" potencijalni preduzetnik i investitor, koji jedva ≥eka da mo√e slobodnije da razvije sopstvenu inicijativu, nesputan stegama socijalisti≥kih normi i moralnih obzira? Ili su sjajne i πarene (uvek sve√e) slike odli≥no snabdevenih trπ≤anskih, be≥kih i frankfurtskih izloga bile dovoljan dokaz o neuporedivoj prednosti sistema u kojem se ne raspodeljuje prema „jednakim stomacima" a svako zapinje da radi svom snagom, koliko god mo√e du√e? Zapitajte se kako je naπim samoupravlja≥ima, posle blistavih svetlosti zapadnoevropskih πoping centara, izgledao povratak u sivilo beogradskih, ili niπkih ulica, sa oronulim fasadama i mirisom kiselog kupusa u zapuπtenim hodnicima stambenih viπespratnica? Lako ≤ete se setiti da je kapitalizam bio, tih godina, nedosanjani san miliona naπih potroπa≥a, √eljnih svega, a najmanje socijalne sigurnosti, zdravstvene zaπtite i svima pristupa≥nog obrazovanja. San se ostvario. („◊eleli ste, gledajte!")
Ekonomska mo≤ nekih strana≥kih lidera narasla je do neslu≤enih razmera, a strana≥ki „komesari"zagospodarili su gotovo celokupnim ekonomskim √ivotom STRAH OD GUBITKA RADNOG MESTA Dobro je poznato, a fundamentalna marksisti≥ka teorema pokazala je to veoma davno, da bez eksploatacije radne snage nema profita. Drugim re≥ima: nema pravednog metoda boga≤enja. Svoju efikasnost kapitalizam duguje bespoπtednoj konkurenciji i beskrupuloznoj eksploataciji radnih masa, koje lako pristaju na ovakva pravila igre samo zbog toga πto svaki pojedinac, u dubini duπe, veruje u mogu≤nost da i sam, u nekim okolnostima, postane enormno bogati eksploatator drugih. Jedan od nekoliko hiljada u tome i uspe. Karl Marks je u svoje vreme utvrdio, a istorija je, pre i posle njega, nedvosmisleno pokazala, da nijedan privredni sistem nije u stanju da razvije proizvodne snage bolje i br√e od liberalnog kapitalizma (videti: Manifest komunisti≥ke partije, odeljak „Bur√uji i proleteri"). Socijalizam se pokazao kao druπtvo uglavnom jed-
Iskra 1. januar 2009.
Liberalni kapitalisti≥ki model oslanja se na nevidljivu ruku tr√iπta, koja (u granicama zakona) svakog pojedinca vodi tako da, ispunjavaju≤i sopstvene sebi≥ne interese, doprinosi opπtem blagostanju. Uloga dr√ave sastoji se, najve≤im delom, u tome da obezbedi vladavinu prava. Da bi liberalni model dobro funkcionisao potrebno je da svaki pojedinac pred zakonom bude izjedna≥en sa ostalima, da njegova svojina bude neprikosnovena, a da izvrπavanje ugovora garantuje dr√ava sredstvima prinude (sudovi, policija...) TakoΩe su neophodni dobro ureΩeni registri, prostorni planovi i jasan sistem izdavanja administrativnih dozvola, efikasna administracija, dobra saobra≤ajna (i druga) infrastruktura i sl. Primeti≤ete da je kapitalisti≥ki model u Srbiji u sasvim druk≥ijem „pakovanju". Ovde se ekonomska liberalizacija, odmah i pre svega, primenila na relacije sa inostranstvom (πto su razvijenije privrede u≥inile u sasvim poznim fazama svog rasta). Roba i kapital danas slobodno prelaze dr√avne granice, ali je, unutar naπih dr√avnih granica, u prikrivenoj, ili ≥ak u otvorenoj formi, zadr√an partijski (komandni) model, oslonjen na dr√avni (i strana≥ki) voluntarizam. Pogledajte samo strukturu birokratske Srbije! Koliko Srbija danas ima ministarstava, nacionalnih agencija, nacionalnih saveta, javnih servisa i komisija, koliko ima sekretarijata, komiteta, pa i nevladinih organizacija koje se finansiraju iz bud√eta? Bi≤ete iznenaΩeni ogromnim brojem ≥inovnika u svim tim institucijama, ali ≤ete tom broju morati dodati joπ i inostrane konsultante, savetnike, eksperte i ostale „ljude dobre volje" koji su doπli da nam pomognu o troπku svojih vlada i (delimi≥no) naπih poreskih obveznika. BEZ EKONOMSKIH SLOBODA Ekonomska mo≤ nekih strana≥kih lidera narasla je do neslu≤enih razmera, a strana≥ki „komesari" zagospodarili su gotovo celokupnim ekonomskim √ivotom. Zbog toga zvu≥i viπe nego πaljivo kada se, u ekonomskim komentarima, ti lideri i te politi≥ke partije (ili ≥ak sam MlaΩan Dinki≤) optu√uju za liberalnu (ili neoliberalnu) ekonomsku filozofiju!? Zar je mogu≤e optu√iti za liberalizam nekoga ko je 2000. godine po≥eo sa revolu-
19
Neoliberalni kapitalizam... cionarnim kriznim πtabovima, nastavio sa dekretima o poniπtavanju akcija banaka, a zatim sa likvidacijom velikih dr√avnih banaka i prenoπenjem njihovih obaveza na poreske obveznike (da bi se na tr√iπtu otvorio prostor za banke sa stranim kapitalom)? Zar mo√e biti optu√an za prekomerni liberalizam neko ko je „oprost" dugova Pariskogi Londonskog kluba iskoristio za podr√avljenje banaka, koje su, do tog trenutka bile ve≤im delom u privatnom vlasniπtvu? Zar mo√e biti nabeΩen za fundamentalni liberalizam neko ko je izmislio Nacionalni investicioni plan, a kasnije promovisao model industrijske politike (podsticanje stranih firmi tako πto ≤e u njihove projekte ogromna sredstva ulo√iti naπa dr√ava, na neprofitnoj osnovi - opet na teret poreskih obveznika!) Paradoksalno je πto za prekomerni liberalizam danas u Srbiji mo√e biti optu√en i neko ko, poput naπih ekonomskih komesara, rasporeΩuje partijske aparat≥ike na klju≥ne funkcije u brojnim preduze≤ima i institucijama bez obzira na stru≥nu osposobljenost (po tzv. ekspertskom principu, koji se ogleda u lojalnosti svom lideru i svojoj stranci). Mo√da ovako strukturiranoj „liberalnoj” ekonomskoj filozofiji nedostaje joπ plan progona i hapπenja nepodobnih konkurenata. Ili mo√da ne? Mora se zaklju≥iti da naπe ogromne ekonomske teπko≤e (koje ≤e u budu≤nosti biti joπ te√e) ne poti≥u iz ekonomskog liberalizma, nego naprotiv, iz prakse komandne (partijske) privrede i nedostatka ekonomskih sloboda (koje je nemogu≤e ostvariti bez ≥vrstog pravnog poretka). Uveren sam da ≤e ambiciozni ministar ekonomije (i njegova stranka) oduπevljeno prihvatiti pozive Vaπih osveπ≤enih komentatora da dr√ava uzme stvar u svoje sigurne ruke i spase Srbiju neoliberalne poπasti. („Ura, tu sam ih i ≥ek'o!") BESPLATNE AKCIJE Ko do√ivi ima da √ivi Besplatne akcije ≥iju je vrednost od 1.000 evra gromoglasno najavio finansijski Perun srpske ekonomije, svi su izgledi ne≤e biti podeljene narodu, bar ne u obe≤anom iznosu. Sada je ve≤ kako staricama, tako i tinejd√erima koji su se tiskali u redovima da overe svoje pravo, jasno da je prihod od prodaje javnih preduze≤a ipak namenjen besomu≥noj javnoj potroπnji, odr√avanju deviznih rezervi i servisiranju spoljnih dugova. Ponajmanje obeπte≤enju graΩana Srbije i njihovog minulog rada. Obmana dr√ave bi≤e potpuna kada na teren izaΩu trgovci i meπetari. Do tada, ko do√ivi ima da √ivi. Pet miliona graΩana koji su stiskaju≤i priznanicu krenuli na glasa≥ka mesta, naknadno su posumnjali u dobre namere proevropske struje. Ali tada je glasanje ve≤ bilo okon≥ano, a zadatak uspeπno odraΩen. Zastraπivanja u politi≥ke svrhe da graΩani ne≤e ostvariti pravo na besplatne akcije ukoliko ne izaΩu na glasanje, kao i predizborna retorika i akrobatika uvek aktuelnog ministra MlaΩana Dinki≤a, preπle su u kategoriju „tekovina". A narod? Ma, ko pita narod! „PE˘AT“ br 38, 14.11.2008.
20
DANIJEL CVJETI˘ANIN
Portret jednog TadiÊevog ambasadora
MILAN ST. PROTI∆ MERA SRPSKE PROPASTI Milan St. ProtiÊ je æivi dokaz da se u Srbiji viπe niπta ne isplati. Ni rad, ni poπtewe, ni principijelnost, ni doslednost. Niπta! Milan St. ProtiÊ kao zvaniËni kandidat za novog ambasadora Srbije u ©vajcarskoj jeste najkonkretniji dokaz da je politiËka trgovina najisplativiji biznis na ovim prostorima. Milan St. ProtiÊ, Ëovek koji samog sebe opisuje kao „karijernog beogradskog blejaËa", velemajstor nerada koji je sa mesta gradonaËelnika Beograda, uplaπen obavezama, posle samo tri meseca pobegao u Vaπington, kalifornijski doktor evropske istorije koji ceo æivot naplaÊuje svoj porodiËni pedigre, preletaË koji je promenio viπe stranaka nego koπuqa, logoreik koji se onomad u nastupu iskrenosti javno nudio da bude „najveÊi izdajnik u istoriji Srbije" i potpiπe nezavisnost Kosmeta, nagraen je, jelte, mestom ambasadora (!?!). Masna dræavna plata, diplomatska rezidencija, besna limuzina, plaÊeni svi troπkovi. Alo, bre, qudi moji! Pa, ima li kraja srpskom politiËkom besmislu?! Nema, oËigledno nema. Jer, da pogledamo, Ëime je to ovaj i ovakav St. ProtiÊ zasluæio ambasadorsko mesto u Bernu, kako se to on kao funkcioner ËedistiËke koalicije, deklarisani „izdajnik" i dokazani neradnik kvalifikovao za visoku diplomatiju. OËigledna stvar - ovde je posredi Ëista politikantska trgovina. BatiÊ i St. ProtiÊ, lideri nepostojeÊeg DHSS-a, napravili su, naime, vrlo profitabilan dil sa tadiÊevcima. BatiÊ je izaπao iz poslaniËke grupe LDP-a, otkazao podrπku »edi i obeÊao svoj glas vladajuÊoj koaliciji, a St. ProtiÊ je dobio ni mawe ni viπe nego ambasadu. Op, cvrc, gevezen zajn. Niπta principi, niπta politiËki ideali, niπta Kosovo, niπta dræava, niπta narod, niπta glasaËi. Ama, niπta od toga nije viπe vaæno. Vaæno je samo odræati se na vlasti, vaæno je samo steÊi nove i zadræati stare privilegije, vaæno je samo uzeti πto viπe lakog keπa. I to je to. Milan St. ProtiÊ je najnovija i najpreciznija mera srpske politiËke propasti. Propali smo, qudi moji, naËisto. Propali smo, bre, ko m... kroz πupqe gaÊe! I da bude joπ crwe i gore - nema nade. Nema nade da Êe biti boqe, nema nade da Êe se ikada iπta promeniti, nema nade da Êe Srbija ikada postati zemqa u kojoj se poπtewe isplati. Pres, 20.11.2008. <pressonline.rs>
DRAGAN J. VU»I∆EVI∆
Iskra 1. januar 2009.
SvedoËanstva - ©okantno otkriÊe Dragoquba ÆivojinoviÊa u Londonu
ENGLEZI RADILI NA UNI©TEWU SRBIJE Iz dokumenata do kojih j e doπao poznati istoriËar jasno se vidi da je u Prvom svetskom ratu Engleska sve Ëinila da nestane naπa dræava Tek objavqeno kapitalno delo akademika dr Dragoquba ÆivojinoviÊa "Nevoqni ratnici, velike sile i Solunski front" ozbiqno je uzdrmala Ëitavu i ne samo naπu savremenu istoriografiju. Dokumentacijom πokantne sadræine ova kwiga neprocewive vrednosti u paramparËad raznela je dosadaπwe teze o naπim saveznicima i prijateqima. Otkrila srpske iluzije i zablude i uprla prstom u Englesku, zemqu koja je od samog napada Austrougraske 1914. godine, u Prvom svetskom ratu, svesrdno radila na uniπtewu Srba i srpske dræave. Zanimqivo je da je ovakvu arhivsku grau akademik ÆivojinoviÊ poËeo je da otkriva upravo u londonskom arhivu pre trideset tri godine i to sasvim sluËajo baveÊi se Vatikanom i Srbima. Takoe, treba istaÊi i Ëiwenicu, akademik ÆivojinoviÊ je prvi otkrio u Londonu tu grau i prvi istoriËar na planeti saopπtio je svetu. Skoro vek u zabludi
Od zavrπetka Prvog svetskog rata pa sve do pojave ove kwige, srpski narod æiveo je u zabludi, nazivajuÊi i Engleze svojim saveznicima i Ëak prijateqima. - Nema dileme, Srbi su tvorci svih tih zabluda vezanih za savezniπtva i prijateqstva. Srbi su tvorci i drugih zabluda sa kojima Êe se tek sresti. A ove iluzije koje su pothrawivane gotovo jedan vek bile su u sluæbi oËuvawa prijateqstva sa Francuzima kao jedinim prijateqima u Prvom svetskom ratu. A u stranu gurana jedina istina da nam je Rusija bila jedini prijateq sve do wenog sloma.
Prvi ste otkrili tu grau, prvi je saopπtili svetu, kako to objaπwavate? - Pretpostavqam, tu netaknutu, nefriziranu, neËiπÊenu grau, koju do mene niko nije koristio, izbegavali su istoriËari ili zbog toga πto je nepovoqno govorila o onima koji su je ostavili, ili πto je veoma ruæno prikazivala loπe odnose meu saveznicima tokom Prvog svetskog rata. Drugo, ta nedirnuta graa, nedvosmisleno je razbila naπe iluzije o saveznicima i iskrenim prijateqima. Do sada nismo znali pravu istinu da nismo imali pravih prijateqa do jedne sile tokom Ëitave te tragedije. Ti dokumenti otkrili su surovu istinu da Ëak i naπa istoriografija nije znala πta se sve radilo iza naπih lea. Na kraju otkrila je da su Srbi izneli glavni teret Prvog svetskog rata.
Iskra 1. januar 2009.
Rekli ste, imali smo samo jednog prijateqa, o kojoj zemqi je reË? - Govorim o Rusiji, zemqi na koju se nismo oslawali. Naprotiv, bili smo bastion, barikada protiv πirewa wenog uticaja na Balkanu. A veÊ od julske krize 1914. moglo se videti ko nam je pravi prijateq ili saveznik. Rusija je tih dana odmah zauzela jasan stav. Decidno je rekla i saveznicima i naπim neprijateqima da neÊe dozvoliti da Srbija bude poraæena i pokorena i da Êe Srbiji pruæiti svaku vrstu pomoÊi.
Kako se Francuska dræala? - Francuska je imala neπto drugaËiji stav. Naπla se na udaru Nemaca i zbog toga bila je vezana za Rusiju, ali imala je i svojih interesa na Balkanu, a na Bliskom istoku imala veliki uloæeni kapital. No, najviπe zbog Rusije Francuzi su Srbiji pruæili savezniËku ruku. Ultimatum Francuza
Jednog trenutka engleske podmetaËine, razbijaËke namere i rabote dozlogrdile su i francuskim generalima koji su poËeli otvoreno da protestuju. - Nakon otvorene engleske opstrukcije na Solunskom frontu i posledwe engleske pretwe da Êe povuÊi svoje trupe reagovala je i vlada Francuske. Uputila je Engleskoj ultimatum, da ukoliko i daqe wene trupe budu minirale pokretawe ofanzive, Francuska Êe se povuÊi iz rata. Englezi su se tada zaista uplaπili, popustili su, ali su i daqe iza lea radili protiv tog fronta. Posle toga svoje elitne jedinice povukli su iz GrËke, a uveli eπalone dovuËene iz Indije potpuno nesposobne za ratovawe na Balkanu.
Do danaπwih dana u naπoj istoriji do kraja nije objaπweno dræawe Engleske? - Englezi su sve drugo bili samo ne prijateqi Srbije. Dakle, nikada prijateqi. Naprotiv, Srbe organski ne vole, ni wihovo javno mwewe ni wihov establiπment. O nama su te 1914. pisali najgore, govorili najruænije. Nije bilo ni dnevnog lista, ni gotovo politiËara, ni generala iole naklowenog Srbima. Tako su pisali i prema nama se odnosili joπ od 1903. godine. U naπoj najtragiËnijoj situaciji vodili su hajku protiv Srbije, otvoreno su je i u najtragiËnijim trenucima ucewivali i optuæivali za poËetak Prvog svetskog rata. Da je svetska klanica upravo nastala zbog nas.
Kako su onda Englezi postali i naπi saveznici?
21
Englezi radili... - Iz interesa. Prvo zbog Francuske i Belgije prema kojoj su imali ugovornu obavezu joπ iz 1830. godine. Drugo, sa briqantnim pobedama srpske vojske na Ceru i Kolubari Srbija nije pokorena, a vojniËki je opstala. ZnaËi postali smo faktor, potreban saveznicima. Oterali rusku brigadu
Koliko su Englezi sve Ëinili da potkopaju i oslabe Srbiju akademik ÆivojinoviÊ iznosi joπ jedan primer. - Na Solunskom frontu nalazila se i jedna ruska brigada koju je car Nikolaj poslao u pomoÊ srpskoj vojsci. Englezima je ta brigada straπno smetala, neprijateqski se prema woj odnosila. Weni generali smatrali su je pretwom wihovih interesa. Nisu se smirili sve dok nisu izdejstvovali weno uklawawe sa Solunskog fronta. Tu rusku brigadu poslali su Ëak na istok GrËke kako ne bi imala bilo kakav kontakt sa srpskom vojskom.
Da li se posle tih bitaka engleski stav prema Srbiji promenio? - Upravo tada englesko neprijateqstvo prema Srbima stupilo je na scenu u najokrutnijem obliku. Britanci su krenuli sa najpodlijim ucenama. U najteæem trenutku traæili smo od wih finansijsku pomoÊ od 800 hiqada funti u vidu kredita za obnovu naoruæawa, lekova i sanitetskog materijala. Odgovorili su ucenom - dobiÊete zajam, pod uslovom da se odreknete svoje teritorije u istoËnoj Makedoniji u korist Bugara. Taj dokument prvi sam otkrio u svetu.
ZnaËi i takvu Srbiju krvqem zalivenu su kaæwavali? - Ne samo da su ladno odbacivali sve naπe molbe za vojnom pomoÊi, veÊ su iza lea radili na slabqewu naπih poloæaja. Odustali su od solunskog iskrcavawa. Odustali su od obezbeewa koridora Niπ - Solun, a potom dozvolili Bugarima da prekinu taj koridor, sruπivπi tako i posledwu nadu spasa za srpsku vojsku i srpski narod. Kaznili su tako podmuklo Srbiju na najsuroviji naËin, onemoguÊivπi joj Ëak priliv lekova i hrane. A kada im je Nikola PaπiÊ u oËaju odgovorio da Êe srpska vojska poloæiti oruæje i kapitulirati u Engleskoj je krenula nova lavina uvreda na raËun Srba. Posle toga PaπiÊ je konaËno shvatio da je Srbija ostala sama.
Otkrili ste joπ jedan detaq dugo skrivan od srpske javnosti? - Po dolasku srpske vojske i izbeglica na albansko more, tek je krenulo kaæwavawe. GrËki kraq Konstantin bio je antisrbin koga su do posledweg trenutka podræavali Englezi. I taman kada su Francuzi posle mnogo igrarija pristali na prebacivawe Srba na Krf, stiglo je najπokantnije iznenaewe. GrËka vlada zabranila je ulazak srpske vojske na wenu teritoriju, a samim tim i prebacivawe naπeg naroda na Krf. Tek kada je ruski car Nikolaj oπtro pripretio da Êe sklopiti separatni mir sa Nemcima slomqen je engleski otpor, a Francuzi nisu viπe Grke ni pitali. No, ni tada Englezi nisu poslali svoje brodove. I to je bila jedna od wihovih ucena. Prvi sam i tu istinu obelodanio.
I na Krfu bilo je podvaqivaËkih inicijativa?
Kako je Vlada Srbije reagovala na tu bolnu ucenu? - Decidno je odbijen taj ultimatum. Englezi su ladno odgovorili - "onda vam ne damo kredit". I nisu dali. ©to je najgore, Englezi se nisu zaustavili na toj uceni. Tokom Ëitave muËne 1915. godine pojaËavali su pritisak na Srbiju. Svoje ultimatume zasnivali su na naπoj nemoÊi i beskrupulozno koristili srpsku zavisnost od saveznika. Svakakvih pritisaka je bilo. I MiπiÊ ærtvovan
Da su Srbi bili ærtve i sopstvenih zabluda primera je bezbroj. No, protiv tih iluzija ponajviπe su se borili vojskovoe poput vojvode Æivojina MiπiÊa. - Nikola PaπiÊ i regent Aleksandar KaraoreviÊ bili su zagovornici ujediwewa juænih Slovena. Tome se otvoreno suprotstavqao vojvoda Æivojin MiπiÊ. Govorio je da niko ne moæe da tera srpske vojnike da ginu za osloboewe Hrvata i Slovenaca, veÊ da do slobode oni moraju doÊi sami. MiπiÊ je ubrzo oteran u penziju.
- Krenulo se sa joπ jednom podvalom. Pod plaπtom reorganizacije, traæeno je od naπe komande da se srpska vojska rasporedi u πest divizija i da se one poπaqu ne na Solunski veÊ na zapadni front svaka za sebe. Naravno i ta podvala i taj pakleni plan je odbaËen, a Englezi su bukvalno pobesneli. Weni generali tokom Ëitave 1916. godine slali su u London najruænije izveπtaje o srpskoj vojsci, nazivali je najpogrdnijim imenima. Engleski generali neprestano su radili protiv Srbije i na Solunskom frontu. Minirali su svako kretawe u ofanzivu, svaki pokuπaj napada na neprijateqa. Stalno su ucewivali i pretili da Êe povuÊi svoje trupe. Tokom Ëitave 1917. godine neprestano su radili iza lea Srbiji. Radili na oËuvawu Austrijske monarhije, podræavali Italijane oko Dalmacije i Istre, podstrekavali Rumune da uzmu Banat, Bugare da uzmu srpske teritorije severno od Makedonije. A kada je Rusija izaπla iz rata izgledalo je da Srbiji nema spasa. No, tada je doπlo do francuskog zaokreta. Na Ëelu wene vojske dolaze odliËni poznavaoci balkanskih prilika Klemanso, Giom i Depere i ishod je bio poznat. 2.12.2008.
22
ANTIC.org-SNN
Iskra 1. januar 2009.
Cena posluπnosti prema SAD
UTOPIJA JEDNOG PARTNERSTVA Americi smo opet morali da dokazujemo da smo dobri i lojalni Moj prijateq dræavni sekretar u Ministarstvu odbrane Srbije, Duπan SpasojeviÊ zaista je u pravu. Srbija zasluæuje boqi tretman od strane SAD nego πto je to sada. Naime, Srbija æeli da je SAD tretiraju kao demokratsku zemqu koja je na tom putu daleko odmakla, koja u potpunosti ispuwava sve svoje meunarodne obaveze i koja je konstruktivni faktor stabilnosti u regionu i jugoistoËnoj Evropi. Baπ lepo, sve je to gospodin SpasojeviÊ rekao ovih dana direktno Amerikancima u Pentagonu, u Stejt departmentu, i na ostalim mestima, tamo gde treba. Joπ im je rekao i „da ako je Srbija partner, onda viπe ne smeju da vaæe pravila koja su vaæila za neka prethodna vremena kada nije bila partner, ni Ëlanica Partnerstva za mir, i u kome smo bili tretirani na naËin koji ne odgovara sadaπwosti”. Ne znam da li su se ovi u Pentagonu i u Stejt departmentu zabrinuli zbog ovih naπih ocena i kvalifikacija , ali znam da je wima stabilnost na Balkanu mawe vaæna nego dræavama EU. Za Amerikance je ovaj region viπe tragiËan nego strateπki znaËajan. Zapravo, graditeqi novih dræava imaju hroniËan problem izmeu onoga Ëemu teæe da postignu svojom politikom i realnog sveta, a sluËaj Kosova pokazuje da ta i takva politika nije dovela i do obeÊanog sveta, mira i pravde. A Beograd je u svemu tome bio vrlo, vrlo kooperativan. Jesmo li u predveËerje ameriËkog napada na Irak u proleÊe 2003. godine dali Amerikancima svu potrebnu dokumentaciju o podzemnim objektima koje su godinama ranije u Iraku gradila preduzeÊe iz cele nekadaπwe Jugoslavije? Jesmo. ZnaËi, zahvaqujuÊi Srbiji Pentagon je mogao da bombarduje podzemne objekte i vojne instalacije u Iraku bez veÊeg rizika od kolateralne πtete. Nije bilo mnogo poginulih iraËkih civila i SAD su tako izbegle veÊi talas antiameriËkih demonstracija u islamskom svetu. To πto smo mi ispali neposlovni i odali poslovne tajne, ma to viπe i nije vaæno, glavno je da smo se pokazali kao potencijalni partneri dostojni poverewa. Ta qubav nam nije tada uzvraÊena. Jesmo li svu proceduru i taktiku upotrebe raketnog sistema „neva”, kojim je oboren ameriËki „nevidqivi” avion F-117, predali Amerikancima. Mnogi, vrlo pouzdani svedoci, kaæu mi da jesmo. Amerikanci su ubrzo sve avione F-117 prizemqili i eto sada nema viπe tih „nevidqivih” aparata u operativnom sastavu ameriËkog ratnog vazduhoplovstva. Uπtedeli smo Pentagonu i pare, da ne odræavaju neπto πto i prastari radari sa malom inovacijom vide, a s otkrivawem i poklawawem detaqa te male inovacije neko je moæda mislio da izbegne neke tribunale ovde i tamo. Pored toga, poπtedeli smo Pentagon neke buduÊe blamaæe sa F117, recimo u Iranu protiv ajatolaha. Uπtedeli smo tada pare i Britancima, oni su upravo razmiπqali da kupe neπto tih F-117. I zbog tih Srba onda odustali.
Qubav nam ni tada nije uzvraÊena, opet smo morali da se dokazujemo da smo dobri i lojalni. Otkad je NATO preuzeo kontrolu vazduπnog prostora iznad Kosova, naπim civilnim avionima veÊ godinama je zabraweno koriπÊewe vazduπnih puteva i koridora iznad juæne srpske pokrajine. Moramo da koristimo uski vazduπni levak od granice sa Bugarskom do Kosova. Kakve su tu sve moguÊe guæve u avionskom saobraÊaju prisutne, pogotovo kada je loπe vreme i kad naiu gradonosni oblaci, o tome bi drama mogla da se napiπe. Nekoliko puta smo, istina srameæqivo kako mi to inaËe radimo prema velikom savezniku, traæili od Amerikanaca da nam dozvole da na Kopaonik, dakle na naπu teritoriju, vratimo civilni osmatraËki radar radi boqe kontrole civilnog vazduπnog saobraÊaja u tom delu Balkana. Amerikanci nam ne dozvoqavaju da vratimo taj radar, moæda se boje da bi pomoÊu wega videli πta sve leti u juænoj srpskoj pokrajini, a moæda bi i spremili naπe ratno vazduhoplovstvo da napadne novu albansku armiju na Kosovu, koja joπ nema avione, ali nikad se ne zna. Ne daj boæe neke avionske nesreÊe u tom podruËju, neÊe biti kriv ni Pentagon ni qudski faktor, veÊ oni u Beogradu koji to pitawe radara na Kopaoniku zaobilaze i ne æele da ga istaknu kao prioritet u naπim vojnim odnosima sa SAD. Jer, graani æele bezbednost, pa i u vazduπnom saobraÊaju. Lepo je πto je Srbija tokom posete dræavnog sekretara Duπana SpasojeviÊa Americi dobila joπ tri mesta na najprestiænijim ustanovama za πkolovawe naπih oficira, ali joπ zapravo ne znamo kako Êe oni svoje tamo steËeno kibernetiËko znawe da prenesu na u osnovi joπ uvek „rustikalnu” srpsku vojsku. Da li su podlegli tehnoloπkoj utopiji koja obeÊava: ukoliko prihvatite da poverite svoj rad, svoje slobodno vreme, svoje odnose, svoj æivot komunikacionim mreæama koje se zasnivaju na virtuelnom, dobiÊete punu zaposlenost, slobodu, demokratiju, pacifikaciju druπtva, novo mesijanstvo. Artiqerija vojske Srbije od osamdesetih godina proπlog veka nije nabavila ni jedno novo sredstvo, oklopne jedinice takoe, avijacija od 1991. nije nabavila ni jedan novi avion, oficire πkolujemo na πkolama gde uËe da probleme tehnike moæe da reπi samo joπ razvijenija tehnika. »udno je da niko joπ nije organizovao neki okrugli sto da vidimo πta je to u inostranstvu na vojnom planu nauËeno πto Êe koristiti dræavi Srbiji, πto se moæe odmah primeniti. Sada, ili u godinama koje dolaze. Za znawe stranih jezika imamo πkole i kod kuÊe. Da me neko krivo ne shvati, obiπao sam sve najpoznatije vojne akademije u svetu, od SAD do Rusije, Velike Britanije, Italije, Japana, NemaËke, Australije. Partneri, kako to gordo zvuËi... Politika, 29.11.2008.
Iskra 1. januar 2009.
Miroslav Lazanski
23
BEOGRADSKI SAJAM KWIGA 2008. Sajam kwiga, poznat i pod nazivom: „Najmasovnija kulturna manifestacija na Balkanu”, ove godine je otvorio jedan od najpoznatijih savremenih pisaca u Srbiji, Dragoslav MihajloviÊ, dok je gost-domaÊin Sajma, bila dræava Japan. 820 izlagaËa iz zemqe i inostranstva je i ove godine ponudilo posetiocima, gladnim kulture i pisane reËi hiqade i hiqade naslova. VeÊina zemaqa iz Evrope je naπla svoje mesto na ovoj manifestaciji, ali ni ostali kontinenti nisu bili mawe zastupqeni, pre svega zemqe poput: SAD, Kine, Irana, Kanade. Naravno da je najviπe bilo domaÊih izlagaËa, koji su osim novih naslova, bili spremni i da poznavaoce dobre kwige iznenade novim izdawima klasika kwiæevnosti. Svakako da ste navikli da o izdawim duhovne sadræine najviπe govorimo u ovim izveπtajima, pa Êemo se i ovaj put ponajviπe posvetiti upravo tome. Ne zaboravqajuÊi ni naslove koje su πtampali izdavaËi muslimanske, rimokatoliËke i protestantske konfesije, posebno Êemo se zadræati na pravoslavnom izdavaπtvu. U ostalom, izuzimajuÊi kwigu Xon Dona „Molitve u teπkim Ëasovima”, kao i ,,Draguq Medine” ©eri Xons, ostali inoslavni izdavaËi, ruku na srce, baπ i nisu bili previπe zanimqivi posetiocima Sajma. Nekoliko izdavaËa pravoslavnih publikacija su, prema oËekivawima, bili i ove godine najagilniji i izaπli sa novim, ali i obnovqenim izdawima koja su uvek traæena. Pre svih mislim na „Zaduæbinu manastira Hilandara”, „Besedu”, „Obraz svetaËki”, „Pravoslavac” i „Manastir ∆elije”, koji je ove godine, izgleda iπao u korak sa svetskim trendovima u ceni kwiga. Ostali pomenuti izdavaËi su, ipak u prkos krizi, prilagodili svoje troπkove i probleme finansija sa plitkim xepovima graana, koji su dolazili na pomenute πtandove. Kad veÊ govorimo o novcu, miπqewa sam da i cene ulaznica, nisu bile primerene moguÊnostima qubiteqa kwiga. No, u svakom sluËaju organizatori ovih manifestacija imaju svoju raËunicu, na koju izdavaËi, a ni obiËni kluturni poslenici nemaju baπ nikakav uticaj. Edicija „Hilandarski Putokazi” koju ureuju monasi manastira Hilandara, obogaÊena je vrednim naslovima. Najpre se pred zatvarawe proπlogodiπweg Sajma pojavio peti tom „Dobrotoqubqa”, verovatno najtraæenijeg naslova ove edicije, potom sjajna kwiga o æivotu i delu Ave Justina PopoviÊa „Bogonosni Hristoslov”, ali i naslovi „Vodom i duhom” izvrsnog liturgiËara Aleksandra ©memana i kwiga Georgija Krustalakisa „Starac Porfirije”, joπ jedno svetootaËko πtivo, popularno meu naπom ËitalaËkom publikom, πto Êe izvesno biti i sluËaj sa kwigom „Izreke staraca”, jer se radi takoe o svetootaËkim izrekama i poukama u raznim situacija-
24
ma. Mimo ove edicije, preporuËiÊemo i nova izdawa manastira Hilandara „Duhovne Besede” arhimandrita Sofronija i joπ jedan naslov koji je dobio i nagradu za estetski i tehnoloπki tretman kwige, na sajmu u Niπu - „Srpska estetika asketizma”, autora akona dr Milorada LaziÊa. Zaduæbina manastira Hilandara obnovila je neke od svojih najËitanijih naslova, pa su posetoci ovog πtadna, zaista prezadovoqni i ruku punih kwiga odlazili daqe. OËigledno je naime bilo, da ova, strogo profilisana ËitalaËka publika, naviknuta na kvalitetna izdawa, ima ove godine mnogo viπe razloga za zadovoqstvo, πto zbog truda pravoslavnih izdavaËa, πto zbog pravih naslova, koji Êe utoliti wihovu duhovnu i kulturnu glad i dati odgovore na mnoga aktuelna pitawa u vezi sa verom i obnavqawem svesti o sebi i baπtini, koju bi zbog duga prema svojim precima trebalo, da saËuvamo i unapredimo. Zoran T. AxiÊ Odgovor iz Mitropolije crnogorsko-primorske na pismo vladike Grigorija
Dræavi treba Patrijarh za nezavisno Kosovo To pismo nije pisao vladika Grigorije, veÊ vlast u Beogradu koja æeli „mekπeg patrijarha" kome bi „pitawe Kosova bilo mawe interesantno od nekih drugih tema". Vlasti u Srbiji inicirale su pismo koje je episkopima Srpske pravoslavne crkve uputio episkop zahumsko-hercegovaËki Grigorije jer bi im wegov izbor za novog srpskog patrijarha pomogao da se u narodu smawe tenzije koje Êe izazvati neizbeæna odluka Srbije da prizna nezavisnost Kosova, tvrdi izvor Presa nedeqe blizak Mitropoliji crnogorsko-primorskoj. On istiËe da bi vladika Grigorije, kao pripadnik „mekπe struje" u SPC-u koji je i pokazao da ga „pitawe Kosova mawe interesuje od nekih drugih tema", bio pogodniji saveznik vlasti u trenutku kada Srbija viπe neÊe moÊi da izbegava priznawe juæne pokrajine od mitropolita Amfilohija, koji se takoe pomiwe kao kandidat za novog patrijarha. - Pismo vladike Grigorija oËigledno je upuÊeno javnosti, a ne onima na koje je navodno adresirano. Zaπto bi on vladikama, koje su bile prisutne na Saboru, govorio o onome πto one veÊ znaju? Jasno je da mu je namera bila da to izae u medije. Iako je kazao da objavqivawe pisma internog karaktera bez saglasnosti predstavqa najgrubqu povredu prava na privatnost, on je prvo optuæio medije koji su preneli pismo, a onda u „Hajatu" na ruËku s glavnim urednikom novina koje vode celu ovu akciju dogovarao daqe poteze napomiwe naπ izvor. (Pres, 13.12.2008)
Iskra 1. januar 2009.
Mirjana N. MatariÊ: Prikaz kwige
SA KRSTOM U RUCI I QUBAVQU U SRCU Dr Mateja MatejiÊ, protojerej-stavrofor i Borivoje KarapanxiÊ: Sa krstom u ruci i qubavqu u srcu. O sveπtenicima i monasima Srpske pravoslavne crkve koji su pripadali QotiÊevom „Zboru” i Srpskom dobrovoqaËkom korpusu. Vaqevo. Udruæewe dobrovoqaca. 2008. str. 285 ISBN 978-86-911395-0-6 $20.Ova kwiga je pisana kao dokumenat i spomenik brojnim neznanim junacima, mladim Ëlanovima Belih orlova, srpskim dobrovoqcima braniocima otaxbine i pravoslavne vere, πto wihovi æivoti pokazuju. Urednici-prireivaËi su i sami Ëlanovi iste organizacije kao i brojno pomenuto sveπtenstvo. U svojim komentarima u kwizi objaπwavaju kako je ideja za kwigu nastala. Poæalili su se jednom srpskom sveπteniku u Americi da joπ uvek postoji æiva i jaka politiËka propaganda, koja je zapoËela u mraËnim i burnim godinama Drugog svetskog rata i nastavila se posle wega. Ona traje iako je nepravedna. Kaqa voe za koje oni i ostali preæiveli znaju da su poπteno i nesebiËno rizikovali sopstvene æivote i svoje porodice da bi spasli veliki broj neduænih Srba. Uprkos toga optuæeni su, tretirani i likvidirani kao saradnici okupatora: General Milan NediÊ, General Kosta Muπicki i wihovi sledbenici. Taj sveπtenik ih je posavetovao da napiπu kwigu. Dr Mateja MatejiÊ, i sam protojerej-stavrofor, jedan je od najstarijih iz generacije. Wegov æivot ilustruje etiku „Zbora” kao πto je sluËaj i sa ostalima. On je profesor emeritus Odeqewa za slavistiku Dræavnog univerziteta u Ohaju, osnivaË Centra za sredwevekovne slavistiËke studije, autor brojnih kwiga poezije i proze, koje struËwaci svrstavaju u najviπe domete srpske kwiæevnosti, posebno duhovne poezije (Hilandarski rukopis). I on je, liËno, jedan od skromnih srpskih sveπtenika koji su nedeqom miqama putovali, o sopstvenom troπku, da opsluæuje najËeπÊe mala i razbacana srpska naseqa, dok su mukotrpno radili i πkolovali se, podizali porodice i æiveli pod teπkim ekonomskim uslovima. Sveπtenici najËeπÊe nisu ni bili plaÊeni. Vremena su bila teπka. Ne samo duhovno nego i fiziËki, svojeruËno, Mateja MatejiÊ je podigao dve pravoslavne crkve. Kwiga beleæi anegdote iz toga vremena koje pokazuje da je u srpskim parohijama vladalo miπqewe: tamo gde su sveπtenici „QotiÊevci” bræe i viπe niËu crkve. Zato su bili i traæeni. Otac Mateja svedoËi da su ti sveπtenici i sami æiveli - æivotom koji su propovedali, savetovali, pomagali i prosveÊivali narod, pisali brojne Ëlanke i kwige, i sluæili kao uzor. On daqe obrazlaæe: „Zbor” je bio hriπÊansko-etiËkopolitiËki pokret. Srpski dobrovoqaËki korpus sastojao se od mladih, talentovanih, omladinaca idealista koji su masovno stradali za vreme rata, od Nemaca i, viπe, od partizana, u ratu 1945. kada su izruËeni pobedniËkoj sili. Nisu stigli daqe od KoËevskog Roga u Sloveniji.
Iskra 1. januar 2009.
Kwiga prezentira detaqne biografske podatke o tim dobrovoqcima-herojima koji su sluæili svojoj otaxbini i narodu „ne noseÊi oruæje Ëak i kad su nosili uniformu, nego krst u ruci i qubav u srcu”. Mateja MatejiÊ podvlaËi da ciq kwige nije da ih uraËuna u svece nego da ispravi nepravdu i pokaæe pravu sliku o wihovom æivotu i radu, uklonivπi negativnu propagandu i qagu na imenima Dimitrija QotiÊa i generala NediÊa, svedoËeÊi πta se stvarno desilo i kako su ti sveπtenici i kalueri „muËeni gore nego rani HriπÊani ni za πta drugo πto su i uËinili nego zbog svojih ubeewa”. Oni nisu bili vojnici veÊ miroqubive sluge Boga, svoje pastve i naroda. Priloæena su imena, biografije i wihov rad za æivota, kao i muËewe koje je bilo takvo da ga je teπko zamisliti i opisati po brutalnosti i nequdskoj bezduπnosti. U nekim sluËajevima saËuvalo se posledwe, rukom pisano, pismo majci ili supruzu, pred smrt, jednostavno i snaæno, hrabro i nepokolebqivo verno idealima zbog kojih su spremni da umru. Tu je i pesma koju je sin napisao, prisutan pri muËkom zlostavqawu i odvoewu u smrt neduænog oca. AutentiËni dokumentarni podaci saËuvani su u In memoriam tekstovima napisanim povodom smrti drugova, objavqeni u „Naπoj borbi” u to vreme. Oni pruæaju posledwi, trajan portret, naslikan s poπtovawem i qubavqu. Bez svega toga, wihov æivot i smrt, meu brojnim drugim, proπli bi nezapaæeno i brzo se zaboravili, ne ostavivπi zasluæenog pomena i traga. Fotografije najËeπÊe u sveπteniËkim odorama i s pektoralnim krstom na grudima, pruæaju studiju karakatera: oËi, ozbiqne, izraz zamiπqen, produhovqen... Priloæen je i spisak crkava (sa slikama) sagraenim u Americi, Evropi, Australiji... Biografije qudskih æivota, vrednih paæwe. Zar qudski æivot ikada sme biti bezvredan? Æivoti... „Poπteeni, ne æivqeni, dati onima kojima smo bili potrebni... Ne plaËi za mnom. Moli se za duπu moju... Seti se, draga moja, mi smo naπ æivot spleli sa Bogom. Naπa qubav je porasla u toku ovih godina i te uspomene Êe te odræati...” piπe supruzi Olgi otac Dragoqub CokiÊ, sveπtenik koji se „celog æivota pripremao za smrt”. Kapetan Miodrag-Mile MarkoviÊ, Komandant Ëetvrtog puka, piπe o transportovawu Srba iz logora u Evropi i Slovenaca iz Vetriwa kraj Celovca-Klagenfurta u Sloveniju. Engleski saveznici (major Viqem Xonson) daje Ëasnu oficirsku reË da neÊe biti vraÊeni u Jugoslaviju nego u Italiju, ali u kompoziciju se zatim primaju i naoruæani partizani i voz ide do KoËevja gde su zatvoreni na æelezniËkoj stanici. U ©entvidu ih poseÊuje Slobodan PeneziÊ, πef policije Srbije (OZNA) koji donosi pismene direktive. MuËewa i batine poËele su tu, pred transport kamionima do KoËevskog Roga.
25
Sa krstom... Jedan od malobrojnih koji su preæiveli masovno streqawe, ispriËao je u logoru u Forliju ocu Mateji kako je „neka partizanka Ela pre streqawa akona Æiku strahovito tukla. Nije uspela da ga slomije i natera da je moli i ne tuËe”. Otac MatejiÊ mu je tada posvetio pesmu „Tako je umro akon...” Kapetan MarkoviÊ opisuje telo akona Æike KrupeæeviÊa (katihete iz Smedereva): „Leæao je zavaqen. Telo mu beπe pomodrelo i iπarano brazdama. To ga je partizanka Ela, juËe, u satanskom i podivqalom besu πibala i dok se on molio i krstio, ne jauknuvπi, ona je u nemoÊnoj jarosti, sva zapenuπena, najzad potegla cipelom i udarala ga petom po glavi...” U toj zajedniËkoj sobi, ËekajuÊi na transport za streqawe, „tiho i bojaæqivo akon Æika poËe da pevuπi „OËe naπ”. Mi se prenusmo. Odjednom straπna i jeziva tiπina ovlada i kod nas i kod partizana u hodniku. Straæar pogleda i brzo pritvori vrata. Kao da je hteo od neËega da pobegne. Tanak i drhtav tenor naπeg akona poËe da poji: „Pomilu nas Boæe po velicej milosti Tvojej...” ...Mi se zaboravqamo. Steæu nam se grudi, u zanosu. Parastos! Da, to je parastos nama æivima...” I kada mu, obnovqenom energijom Kapeta predloæi da beæe, akon odbija „»emu to?... nisam ja za beæawe. A najvaænije, sveπtenik sam, ne priliËi mi. Godinama idem ovim istim trnovitim putem...” Kapetan se spasao, akon je stradao kao muËenik. Na KoËevskom Rogu, goli, svi vezani oπtrom telefonskom æicom jedan za drugoga, streqani su i baËeni u jamu. Meu wima petorica braÊe Zajec, od kojih je samo jedan, nedovrπen, proveo pet dana i noÊi meu leπevima i nekako se ikobeqao. Danas æivi u Klivlendu, Ohajo. Borivoje M. KarapanxiÊ, koji je 1995. godine izdao kwigu „KoËevska spomenica. KoËevski Rog 1945-1995” u woj znatno opπtirnije opisuje mnoge sakupqene detaqe od malog broja preæivelih koji su dugo Êutali „Posle 30 godina od KoËevske tragedije, progovorio je jedan preæiveli svedok koji nikada ranije nije pisao, ali koji je dao opis pokoqa u koËevskim πumama, koji se moæe meriti sa najsnaænijim Solæewicinovim opisima o Arhipelagu Gulag!... naπ brat Slovenac, Milan Zajec, koji je proveo pet dana u koËevskoj jami meu mrtvim Domobrancima!” ... „Sem Zajeca, ostavio je pisano svedoËanstvo i naπ komandnat 4. puka, kapetan Mile MarkoviÊ”. „Od Crnogoraca iz odreda vojvode –uriπiÊa, napisao je straπno svedoËanstrvo sudija Mihailo MiniÊ”. Iz kwige saznajemo da je autor uputio svoj „Ëlanak i apel srpskom i slovenaËkim listovima u slobodnom svetu ali i... u Beogradu i Qubqani”... „Vostvo Republike Slovenije, otvorilo je KoËevske jame i predsednik KuËan se duboko poklonio nad svim nevinim ærtvama. Nad jamama je podignut krst i narod se klawa kostima pobijenih, paleÊi im svakodnevno sveÊe i kandila. Grobovi hiqada pobijenih u Sloveniji tamjanom su prekaeni i svetim vinom preliveni. Neka je veËna slava i hvala koËevskim ærtvama! Slava im!” zavrπava autor kwige Bora M. KarapanxiÊ.
26
POZADINA ODLASKA DRÆAVNIKA SRBIJE NA SAHRANU ALEKSIJA DRUGOG Okretawe Istoku - TadiÊ i JeremiÊ Êe iskoristiti priliku za razgovor o skorom uklawawu prepreka oko kompletnog energetskog sporazuma Dræavna delegacija Srbije juËe je u Moskvi bila najbrojnija i na ubedqivo najviπem nivou meu inostranim delegacijama koje su odale posledwu poËast ruskom patrijarhu Aleksiju Drugom. Uz predsednika Borisa TadiÊa, u Rusiju su otputovala Ëak dva ministra - spoqnih poslova i energetike Vuk JeremiÊ i Petar ©kundriÊ, a i predstavnici SPC i patrijarha Pavla mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, arhiepiskop ohridski i mitropolit skopski Jovan i episkopi zvorniËko-tuzlanski Vasilije i baËki Irinej. Ako se zna da bi diplomatski kodeks zadovoqio i JeremiÊ sam, kao i da su predsednike poslale joπ samo Belorusija, Jermenija, Moldavija, Ukrajina, nameÊe se pitawe: da li je Beograd hteo da poruËi da je spreman na joπ specijalnije, teπwe i prisnije odnose sa Moskvom sada kada nas je EU stavila na led? Da li ekonomska kriza, koja spreËava obeÊane evropske investicije u demokratsku Srbiju, tera srpsku vlast u ruke Rusiji? Politikolog Goran Buxak smatra da Êe, ËitajuÊi „izmeu redova”, ovaj dogaaj posluæiti za razvijawe dogovorenih sporazuma u ekonomskoj sferi - pre svega naftovod i gasovod. - Ovo je dodatni povod za neophodne kontakte. Postoje realne pretpostavke da se treba okrenuti istoËnoj varijanti, koja je direktan izvor energenata. A saradwa na drugim poqima Êe potom doÊi po sistemu „spojenih sudova”, bescarinska zona Êe uËiniti svoje i upravo zato je delegacija tako „πarena” - smatra Buxak. I bivπi ambasador pri UN u Æenevi Branko BrankoviÊ objaπwava da nismo odstupili od „logike protokola”, ali... - S obzirom na to da je u pitawu sveπteno lice, logiËno je da je otiπao neko iz SPC i ministar vera, a s obzirom na to da je dræavna sahrana na najviπem nivou, logiËno je i da doe i predsednik dræave. E, sad, naravno da Êe to biti prilika da se obavi susret na najviπem nivou. Ako ne TadiÊ, onda Êe priliku imati bar JeremiÊ. A to znaËi da se nastavqa dijalog sa Rusijom, odnosno da Êemo imati nastavak davno zapoËetog dijaloga izmeu TadiÊa i Putina. Ovo je, takoe, prilika da se porazgovara o πto skorijem uklawawu eventualnih prepreka koje postoje u pregovorima sa Rusijom oko celog kompleta energetskog sporazuma - kaæe BrankoviÊ. Glas javnosti, 10.12.2008.
Diana MiloπeviÊ
Iskra 1. januar 2009.
+ DRAGOSLAV –OR–EVI∆ (1910-2008) Iskra donosi (neπto skraÊen) nekrolog koji je wegova bliska saradnica, gospoa Jasmina VujiÊ, uputila prijateqima pokojnog Dragoslava –oreviÊa i pridruæuje se odavawu poπte ovom iskrenom i zasluænom rodoqubu izraæene u napisu. Pokojni –oreviÊ ËeπÊe se obraÊao qudima oko Iskre, cenio weno pisawe i izneta glediπta, hrabrio nas da piπemo kao πto Ëinimo, nekad savetovao..., a bilo je sluËajeva da ponekog i sopstvenim sredstvima na Iskru pretplati. Slavu mu i hvala! *** Dragoslav –oreviÊ, veliki srpski patriota, preminuo posle kraÊe bolesti u subotu, 29. novembra 2008. godine, u 99-toj godini. Bio je neumoran i neustraπiv borac za interese srpskog naroda i dræave, i do posledweg daha radio na πirewu istine o srpskom narodu. Dragoslav –oreviÊ je roen u avgustu 1910. godine u Obrenovcu. Osnovnu skolu je zavrπio u Vaqevu, a gimnaziju je uËio u Beogradu, Jagodini, ParaÊinu i ∆upriji. Niæu πkolu Vojne akademije zavrπio je u 55. klasi, a Viπu πkolu Vojne akademije u 37. klasi. Obavqao je razne vojne duænosti. Za vreme Drugog svetskog rata bio je ratni zarobqenik u NemaËkoj. Po zavrπetku rata odbio je da se vrati u otaxbinu, ne æeleÊi da prihvati novi poredak. Godine 1949. uselio se u SAD. Radio je, u poËetku, razne poslove, da bi se zaposlio kao nastavnik na Vojnom institutu za strane jezike u Montereju, gde je bio πef katedre srpsko-hrvatskog odeqewa. U meuvremenu je diplomirao i magistrirao istoriju na San Hoze dræavnom univerzitetu u Kaliforniji. Objavio je mnogo tekstova o srpskoj istoriji, kao i viπe kwiga, tako i struËnih radova, meu ostalima i "Na raskrπÊu 1941", koja je objavqena na srpskom i engleskom jeziku. Dragoslav –oreviÊ je godinama u redovima borbe za srpska nacionalna prava u Sjediwenim Dræavama. Dok ga nije bolest savladala, bio je izuzetno lucidan, zdravog uma i razuma. Veoma ga je interesovala geopolitika i bio je upoznat sa svim vaænim zbivawima u svetu. Imao je ogromnu energiju, svakodnevno je pisao i komunicirao sa svojim prijateqima. Kako nije mogao da putuje, wegov prozor u svet bio je telefon i faks maπina. Putina je veoma hvalio i cenio jer je uspeo da podigne Rusiju na noge, i æalio je πto u Srbiji nema takvog voe. Insistirao je na oËuvawu srpske kulture, istorije, srpskog jezika i pisma. "Sloboda", "Srbobran" i ostale novine u dijaspori su objavqivale wegove Ëlanke i pisma. Uvek je bio spreman za akciju... Uvek je prvo bio Srbin, pa onda ameriËki dræavqanin. Æeleo je da dobije srpski pasoπ. Æeqa mu se ispunila - prvi pasoπ koji je izdao novootvoreni Konzulat u »ikagu je glasio na ime Dragoslava –oreviÊa! Nije imao dlaku na jeziku, i svakome je u brk rekao πta misli, pa i tome "Zapadu". Bio je izuzetno kritiËan, i nije mogao da podnese karijeriste i poltrone, kao i one koji su ispred patrio-
Iskra 1. januar 2009.
tizma stavqali svoje liËne interese i ego. U jednom od posledwih eseja "Srpski narod i zapad" koji je faksirao 24. septembra 2008. godine, Dragoslav daje analizu poloæaja srpskog naroda i πta nam vaqa Ëiniti. To je na neki naËin wegov amanet srpskom narodu: "Ta klika intriganata sa vrlo visokim platama od NATO-a, Evropske zajednice i vlade SAD, neprekidno radi na stvarawu i odræavawu zbrke u svetu. Oni propagiraju "Novi svetski poredak". Oligarsi zapadnih sila propagiraju intezivno taj poredak. Ciq tog poretka je da oligarsi zapadnih sila eksploatiπu male nacionalne dræave koje su stvarane krvavim ratovima i bunama u svetu za posledwih 200 godina. Oni æele da stanovnike tih malih dræava pretvore u meunarodne radnikerobove, pa se na taj naËin stanovnici naπe planete pretvaraju u poslodavce i radnike ili boqe reËeno u kapitaliste-poslodavce i radnike-robove wihove. Mnogo hvaqena DEMOKRATIJA sa svojim izborima postaje samo fasada, pa je danas jasno da je takva demokratija Ëista podvala narodnim masama. One nemaju nikakvog uticaja na upravqawe dræavom. Sadaπwa ekonomska kriza to jasno pokazuje. Svetom vladaju oligrasi i tajkuni a narodne mase se zamajavaju izborima i priËama o qudskim pravima, vladavinom naroda i jedankoπÊu graana sveta.... Srpski narod æeli da ima svoju slobodnu, demokratsku dræavu, koju danas nema. Zapad je razbio Jugoslaviju u kojoj je bio ceo srpski narod na okupu. Srski narod æeli dræavu koja Êe biti wegova, a ne pod vlaπÊu nekakvih zapadnih tvorevina kojima vladaju oligarsi i tajkuni Zapada. Zato interesi srpskog naroda Êe biti najboqe zaπtiÊeni ako Srbi budu u savezu sa Rusijom. Zapadna propaganda radi na razbijawu svih slovenskih naroda u πto mawe dræave koje Êe da uvuËe u Evropsku zajednicu pod svojim uslovima. Zapad æeli da pomoÊu NATO-a ovlada svetom.... Ipak, mi svi danas znamo da opstanak srpske dræave pa i srpskog naroda, zavisi od ruske podrπke. Utapawe u takozvanu "Evropsku zajednicu" pa onda sa wom i NATO, bi bila prava proposat za veÊ razbijeni srpski narod. A to je ono πto ZAPAD æeli i na Ëemu radi. Zamislite samo srpske vojnike u borbi za NATO u Pakistanu! Zar je to zaπtita srpskih interesa? A πto je joπ gore, zamislite ih u borbi protiv Rusa! A ovo bi moglo da nam se dogodi ako bi bili u Ëlanstvu EZ i prqavog NATO-a. Pa onda zamislite srpske radnike na radu u EZ uz male jadne nadnice. Kome ovo treba? Svakako ne Srbima, ali ZAPADU treba. Ali, zamislite i odnos Srbije sa "Republikom Kosovo." Ovo nam zaista nije potrebno. Zato sada treba razmisliti o æeqi nekih πaπavih srpskih "dræavnika" koji hitaju u Evropu. Oni su prosto reËeno glupi πupqoglavci. Ne treba nikada smetnuti s uma da EZ i NATO ne πtite srpske interese veÊ svoje." Neka mu je vjeËnaja pamjat! Jasmina VujiÊ
27
+ PREDRAG RADOVI∆ Ako je nekom pripadnost Belim orlovima, omladinskoj organizaciji JNP Zbor, bila sudbina i predodredila ceo kasniji æivot, bio je to Predrag RadoviÊ. U Bele orlove ga je uveo Bata PajiÊ i o wemu, kao stariji drug, brinuo sve do svog odlaska u Ameriku. Tada je daqe starawe o Predragu preuzeo wegov stariji sabrat u bolesti, Aca MarinkoviÊ. Sa jedva 16 godina napustio je sa srpskim dobrovoqcima Beograd i Srbiju. Naπao se sa dobrovoqcima prvo u Sloveniji, a potom u vojnoizbegliËkim logorima Italije, a od 1947. i NemaËke, u uslovima svakog liπavawa u svojim mladim razvojnim godinama. U logoru Eboli zavrπio je svoje gimnazijsko obrazovawe i maturirao, ali se tu usled viπegodiπwe slabe ishrane, poËela razvijati i opasna boqka Ëije su ga posledice pratile sve do nedavne smrti. VeÊ u NemaËkoj naπao se u Hutlozeu u sanatorijumu za pluÊne bolesnike. Otpuπten kao zaleËen posle viπe godina bolesniËkog æivota, pridruæio se izbegliËkim logorima bivπih srpskih dobrovoqaca prvo u Lingenu / Ems, i najzad naπao u naπoj veÊoj koloniji u Osnabriku. Istorija bolesti, meutim, spreËila je mladog Predraga, kao i sve druge pluÊne bolesnike, da poput svojih zdravijih drugova i wihovih porodica emigriraju u druge zemqe. Sudbina mu je bila da ostane i æivi u NemaËkoj. Predrag je roen 28. oktobra 1928. godine. Ono πto se odmah uoËavalo kod wega bila je neobiËna inteligencija i æivahan duh. To je prvobitno izæivqavao kao dobar i pasioniran πahista, a onda i svojim nemirnim aktivizmom. Spontano se ukquËivao u svaki rad u kome bi mogao da doprinese nekom svojom sposobnoπÊu i znawem. U naπoj poznatoj folklornoj grupi „Oro” pokojnog Krste TodoroviÊa bio je, kako su ga ostali Ëlanovi omiqeno zvali, „dvorski fotograf”. Predrag je svoje nesumwive darove i umnost pokazao i dokazao, kada je samoinicijativno, o svom ruhu i kruhu, upisao studije ekonomije na Univerzitetu u Minsteru i uspeπno ih zavrπio i diplomirao u predvienom roku. Da je tako postao i dobar ekonomista svedoËi i odgovarajuÊe nameπtewe koje je dobio u prestiænoj nemaËkoj firmi AEG, u kojoj je tokom svoga radnog staæa napravio zavidnu karijeru. Koliki je to uspeh poznato je onima koji znaju koliko je teπko jednom strancu, pogotovo onome koji nije roen u NemaËkoj, da tako neπto postigne. Od kako je otiπao u penziju, Predrag je zajedno sa svojom suprugom Mirom i svastikom Canom, kÊerkama naπeg Krste, kao i paπenogom
28
pokojnim Nikicom Arcibaπev, aktivan u radu Crkveno-πkolske opπtine SPC u Diseldorfu, naroËito u vreme namesniπtva prote Dobrivoja ∆ilerxiÊa, u Ëijoj su se okolini ove dve porodice svojevremeno nastanile. Aktivni su i u povremenim radovima naπe dobrovoqaËkozboraπke zajednice - wenim priredbama, sastancima, saborima i skupπtinama naπeg Udruæewa dobrovoqaca. Predrag opet, naroËito posledwih desetak godina, priqeæno i redovno pomaæe uredniπtvu Iskre svojim znalaËkim istraæivawima na Internetu, ukazivawem i slawem nama odgovarajuÊih materijala, studija, Ëlanaka i vesti. U tom izboru on pokazuje fino, temeqno i suπtinsko, poznavawe duhovnosti, misli i ideja Pokreta. Tako je pomagao izlaæewu Iskre do pre godinu dana, kad ga je ionako oslabqeni vid, katasrofalno izdao. Svako ko je liËno pozvao Predraga doæiveo ga je kao dobrog, skromnog, nesebiËnog i razborito inteligentnog Ëoveka; toplog i dragog druga i nezaboravnog prijateqa, uvek spremnog da svakome pomogne. Za svakoga je imao lepu i prigodnu reË i svakog umeo da razgali, ako niËim drugim ono podrobnim priËama o fudbalu - drugoj svojoj pasiji, uprkos svog hroniËno slabog zdravqa. Predrag je zbog zapaqewa pluÊa pre viπe od tri nedeqe prebaËen u jednu bolnicu u Kelnu, gde je uprkos intenzivnog leËewa i umro, 5. decembra. Sahrawen je 12. decembra na naπem srpskom grobqu u Osnabriku, ispraÊen od srodnika i prijateqa iz naπe tamoπwe nekada mnogoqude zajednice. Opelo u hramu Svetog –ora, zaduæbini srpskih dobrovoqaca, sluæio je nadleæni paroh, jerej o. Siniπa VujasinoviÊ i na kraju se, prigodnim slovom o umrlom i reËima utehe porodici, oprostio od Predraga. Nad grobom je, u ime Pokreta i srpskih dobrovoqaca, ËitajuÊu delove ovog napisa o Predragu govorila, Branka ÆivotiÊ, kÊi naπeg pokojnog druga invalida Svete BjelopetroviÊa, takoe sahrawenog na ovom grobqu. Posle pogreba naπa zajednica u Osnabriku priredila je u parohijskom domu poduπje. Supruzi Miri i ostaloj porodici naπe rodbinsko sauËeπÊe. Slava i hvala dobrom i plemenitom Ëoveku - naπem dragom drugu Predragu RadoviÊu. Ovaj grehovni svet ostaje siromaπniji bez wega. VeËan mu pomen u Carstvu Hrista Spasiteqa u Ëiju je neprolaznu qubav i praπtawe duboko verovao! Vladimir D. QotiÊ
Iskra 1. januar 2009.
† BRATISLAV-BATA VASI∆
rodoqubivih organizacija, a dobrovoqci su osnovali i svoje udruæewe „Jadran”. Bata je sa Anom uËestvovao u svim dobrovoqaËkim slavama, proslavama, saborima, komemoracijama i drugim priredbama. Pokojni Bata je bio divno Boæje stvorewe koje je zraËilo lepotom i dobrotom. Bio je dobar suprug, neæan otac i deda, drug i prijateq kakav se samo poæeleti moæe.
Nakon duge bolesti preminuo je BratislavBata VasiÊ, bivπi pripadnik Srpskog dobrovoqaËkog korpusa. Bata VasiÊ, kako su ga svi iz miloπte zvali, roen je 8. avgusta 1921. godine u Sarajevu. Roditeqi su mu posle preπli u Bawaluku, gde je Bata pohaao gimnaziju, koju je zavrπio u Beogradu. Za vreme dok je bio u Bawaluci, tamo je stareπina JNP „Zbora” bio Batin brat Sveta GospiÊ, pa je i Bata postao Ëlan „Belih orlova” u gimnaziji. Za vreme Drugog svetskog rata i nemaËke okupacije Srbije Bata je stupio u Srpske dobrovoqce koji su bili formirani 15. septembra 1941. godine. Sa dobrovoqcima je bio celo vreme u Srbiji i sa wima je oktobra 1944. godine doπao u Sloveniju. Kada su saveznici 1945. godine Kraqevinu Jugoslaviju predali Brozu i wegovim komunistima, Bata se sa πtabom korpusa i delom dobrovoqaËkih jedinica povukao u Italiju 1. maja 1945. godine. Najpre je bio u logorima u Italiji - Forliju i Eboliju, a na proleÊe 1947. Englezi su sve jedinice Kraqevske jugoslovenske vojske prebacili u NemaËku. Po dolasku u NemaËku i dobijawa DP statusa, Bata se u Lingenu na Emsu venËava sa svojom æivotnom izabranicom Anom DragutinoviÊ. koju je zavoleo joπ u logoru Eboli. Iz NemaËke Bata i Ana emigriraju u Sjediwene Dræave Amerike 1950. godine i zasnivaju svoj dom u Milvoki gde se naselio najveÊi deo srpskih dobrovoqaca koji su doπli u Ameriku. Gospod Bog je Batu i Anu obdario sa tri divna sina - tri bela orla: Dragog, Miπu i Aleksu, koje su roditeqi izπkolovali i lepo poæenili Dragog i Miπu sa Marijom i Karol koje je milostivi Bog blagoslovio sa Mihajlom, Dajen, Hristoforom, Stevanom, Pavlom i Gregorijem - koji je poginuo u cvetu svoje mladosti, te bol i æalost za wim i danas neizmerno traje. ÆiveÊi u Milvoki Bata i Ana su se ukquËili u æivot i rad srpske pravoslavne crkveno-πkolske opπtine Sv. Sava i srpskih
Iskra 1. januar 2009.
Bata VasiÊ je preminuo u nedequ 2. novembra 2008. godine, a sahrana je obavqena 5. novembra. Zaupokojenu sluæbu u Sabornoj crkvi Svetog Save sluæio je prota Rade »utilo, koji se prigodnim govorom oprostio sa pokojnim Batom. Bata je sahrawen na grobqu „Dobre nade”, a daÊa je odræana u Srpskom domu, gde se u ime porodice svima koji su uËestvovali na sahrani najlepπe zahvalio pokojnikov najstariji sin Miπa. Celoj porodici izraæavamo najdubqe sauËeπÊe, a uznosimo molitve Gospodu da voqenom Bati podari æivot veËni u Carstavu Svome. VjeËna mu pamjat! Bora M. KarapanxiÊ
Spomenik palim dobrovoqcima u PetrovËiÊu, Srem (Iz pisma g. Æ. MarinkoviÊa inæiweru Milanu –oreviÊu, predsedniku Udruæewa srpskih dobrovoqaca, Ëijim sredstvima su pomognuti radovi na ovom spomen kompleksu). Parastos i osveÊewe spomenika smo obavili posle svete liturgije 5. oktobra 2008. Sluæili su jerej Aleksandar UrumoviÊ i jerej –ore RadojeviÊ, a nad grobovima je govorio mladi teolog iz MaËve Vladimir PetroviÊ. OsveÊewu spomenika je prisustvovalo pedesetak vernika i poπtovalaca srpskih dobrovoqaca iz PetrovËiÊa, BeËmena, SurËina, Beograda i Joπeve pod Cerom. Da je vreme bilo boqe bilo bi nas viπe. Po obavqenom osveÊewu preπli smo u novi parohiski dom i tamo prireeno poduπje za srpske vitezove. Radove na spomeniku i okruæewu izvrπio je kamenorezac iz »uruga Petar –ureviÊ. Na spomeniku sa krstom piπe: „Ovde poËivaju borci 4. puka Srpskog dobrovoqaËkog korpusa pali 9. oktobra 1944. godine u posledwim borbama za Ëast Otaxbine - Ivan MilaËiÊ, Aleksandar Budimirov, B. ReqiÊ, V. JociÊ, N.N. i N.N.”. Na postoqu koje pokriva πest groba postavqena su 6 krsta od granita, πto Êete boqe videti kad vam g. Branislav Æoræ, koji nam je mnogo pomogao, bude poslao originalne fotografije. Betonirali smo staze oko grobova, letwikovac, staze oko Ëesme... Postavqen je i reflektor za osvetlewe crkve, letwikovca i spomenika i pored Ëesme uraen jarbol za zastavu. Posebno mi je drago da je u centru PetrovËiÊa podignut spomenik sa krstom, a πto nije sluËaj za okolna mesta i πire, jer svuda su spomenici sa petokrakom. Pobednici su pisali istoriju, a na nama je da je preinaËimo i prikaæemo istinu. PetrovËiÊ
Æika MarinkoviÊ
29
† MIODRAG VRANI∆
Naπ drug bivπi dobrovoqac Miodrag VraniÊ je umro 10. novembra ove godine, a roen je u Kragujevcu 1923. godine. U dobrovoqce je stupio odmah dok je Ëuo za osnivawe 1941. g. u ©esti dobrovoqaËki odred, iako nije imao punih 18 godina. UËestvovao je u svim borbama koje je taj odred tada vodio, uglavnom oko Poæarevca i Petrovca na Mlavi. Takoe, bio je sa prvom Ëetom ©estog odreda u to doba veoma poznatoj borbi 1941. g. u Petrovcu na Mlavi, pod komandom pokojnog Ratka ObradoviÊa - zajedno sa wegovim juriπnim odelewem, a koja je tada bila poznata kao „DobrovoqaËki Alkazar”. Meutim, ja smatram da bih trebao da piπem o Miodragu i dogaajima - o onome πta nam se deπavalo u jesen 1944. g. kada smo bili zajedno. U septembru te godine moja jedinica, prateÊa Ëeta prvog bataqona Prvog puka, je bila na poloæaju oko Leskovca. Ja sam bio poslat u Vaqevo da dovedem dopunu kowa za naπu Ëetu. Meutim, kad smo stigli do Beograda saznali smo da je pruga izmeu Beograda i Niπa bila prekinuta i mi smo se morali vratiti sa kowima u Vaqevo. Meni je onda bilo nareeno da sa 20 vojnika iz prvog bataqona patroliram noÊu prugu izmeu Vaqeva i Lajkovca. Narednik Miodrag VraniÊ mi je tada bio zamenik, a ja sam se uvek nalazio u lokomotivi za vreme voæwe. Ujutro 12. septembra, prilikom posledwe patrole, u Divcima stanica je bila puna Ëetnika. Pre nego πto smo krenuli prema Lajkovcu Miodrag mi saopπti da neki Ëetnici pitaju da li moæemo da ih odvezemo do Slovca. Odgovorio sam mu da moæemo. Kad smo stigli u Slovac, oni su nas napustili i krenuli prema Ubu, a ja sam gledao iz lokomotive kako se narednik VraniÊ opraπta sa wima i uËinilo mi se da on i ne obraÊa paæwu da mi moramo da pazimo na vreme kako bi stigli natrag u Vaqevo pre prvog putniËkog voza. Taman sam hteo da mu prigovorim, kad mi on uzbueno ispriËa da su mu Ëetnici na rastanku kazali da je tu bio general MihailoviÊ sa svojim πtabom. Mi smo znali da se u to doba general MihailoviÊ nalazio u Mionici i bilo mi je prirodno da se oni povlaËe ispred partizana. Posle izvesnog vremena smo saznali da se naπ komandant general Muπicki sastao sa generalom MihailoviÊem u selu Koceqevu pored Uba dva dana kasnije. Kad smo to veËe poπli na stanicu, ja sam dobio saopπtewe da ujutro prvim putniËkim vozom ide jedan deo naπih porodica i nareewe da otpratim taj voz do Lajkovca. Ujutro sam sastavio oklopni voz ispred putniËkog. Kad smo bili izmeu Divaca i Slovca primetio sam na brdima kolone za koje sam mislio da su Ëetnici, ali to su bili partizani i oni su otvorili vatru na nas. Mi smo im, naravno, odgovorili naπom paqbom i uspeli da bez posledica stignemo u Lajkovac. Partizani su za to vreme poruπili jedan mali most izmeu Slovca i Lajkovca. Poπto nisam mogao da se vratim vozom u
30
Vaqevo, dobio sam nareewe preko telefona od poruËnika Milenka PopoviÊa, komandanta drugog bataqona, da otpratim porodice do Beograda, πto sam i uradio. Uspeo sam da dobijem neπto malo hrane u πtabu Korpusa i vratili smo se sa kompozicijom u Lajkovac. To veËe smo imali borbu sa partizanima kod Slovca i tada je Miodrag bio rawen u rame. On je onda odveden na leËewe u ambulantu i nisam ga video do Slovenije (ili Istre). On nas je naπao u Istri i sa nama se preko SoËe povukao u Italiju. Tu smo bili zajedno u logorima u Forliju i Eboliju, a odatle smo prebaËeni u Munster lager u NemaËkoj. Kad smo ipak puπteni iz Munster logora, Miodrag se sa dosta nas javio za rad u Engleskoj. Tu je prve tri godine morao da radi tamo gde ga odrede, uostalom kao i svi mi, jer je to bio uslov pod kojim smo puπteni u Englesku. Kad je izdræao tri godine, on je doπao prvo ovde u Bermingam, ali se ovde nije mnogo zadræao, nego se odselio na sever u okolini Lidsa. Tu se skrasio i oæenio Engleskiwom. Retko smo se viali. Pre desetak godina se vidimo u Bradfordu na dan hramovske slave. Pitam ga kako je, a on reËe da ne moæe da se potuæi. Pitam ga kako mu je rana, a on mene pita: „Koja rana?” Ja kaæem: „Pa ona koju si dobio kod Slovca.” A on onda viknu suprugu pa joj na egleskom reËe, da sam ga ja sad podsetio da je za vreme rata bio rawen i stavi ruku (uËini mi se baπ ponosno) na svoje rame. Postoje tako neki qudi sa kojima nas sudbina poveæe i koji su nam mnogo bliski, skoro kao da su stalno tu pored nas, iako se Ëesto ne viamo, oseÊamo se nerazdvojni pa - kad Ëujemo da nisu viπe u æivotu, duboko nas dirne. Baπ kao da nam se deo æivota nasilno oduzima. Pokojni Miodrag sahrawen je 17. novembra u Morliju blizu Lidsa ispraÊen od srodnika i prijateqa. Na opelu Ëinodejstvovao je nadleæni paroh, protojerej o. Æarko NediÊ i na kraju se od svoga parohijana oprostio prigodnim slovom. Supruzi pokojnika i ostalim srodnicima naπe duboko sauËeπÊe, a naπem drugu i saborcu Miodragu VraniÊu neka je slava i hvala, veËan mu pomen, sa iskrenom molitvom Sveviπwem da mu podari zasluæeno mesto u carstvu Svome.
Marjan Bereta + OLGA –OR–EVI∆ U dræavi Wu Teksas, SAD, umrla je 13. decembra, Olga –oreviÊ, supruga Mome –oreviÊa, nekadaπweg komandanta Artiqerijskog diviziona SDK.
Iskra 1. januar 2009.
Prilozi „Iskri” HoÊu da se zahvalim svim drugovima i drugaricama, na izjavama sauËeπÊa povodom smrti moga dragog Bate, telefonom, kartama i prilogom. Dobrila-Cile PajiÊ $ 100 Umesto voπtanice na grobove Omiqka PopadiÊa, Vukaπina KaπiÊa, Milene IvanoviÊ i Bate VasiÊa Dobrila-Cile PajiÊ $ 25 Za pokoj duπe i umesto cveÊa na grob Bate VasiÊa Vera PopadiÊ K$ 50 Umesto voπtanice na grob dragog druga Bate VasiÊa, toplo sauËeπÊe, mojoj drugarici Ani i deci Verka IliÊ sa decom $ 50 Prilog Iskri Dimitrije QotiÊ Milena VojnoviÊ Neo Kubura
$ 60 $ 10 K$ 20
Za zdravqe svih koji su dali priloge Iskri povodom smrti mog supruga Omiqka Olga PopadiÊ sa porodicom K$ 100 Sa velikom æaloπÊu primili smo tuænu vest, da je u Kelnu, NemaËka, posle duge i teske bolesti preminuo naπ dobar i drag prijateq, joπ iz doba naπe daleke proπlosti, Predrag RadoviÊ. Wegovoj supruzi Miri πaqemo naπe iskreno sauËeπÊe, a dragom Predragu neka je veËnaja pamjat Stevan i Vera PiroÊanac $ 20
„ISKRA”
Umesto cveÊa na grob nedavno preminulog Predraga RadoviÊa sa iskrenim sauËeπÊem Miri i ostaloj rodbini Mara-Maca ∆irjaniÊ £ 20 Umesto cveÊa na grob dragog Radoslava MarkoviÊa, za koga me vezuju poznanstvo, drugarstvo i jednomislije u borbi protiv neprijateqa naπeg naroda, s molbom milostivom Gaspodu da wegovoj duπi podari naseqe u Svome Carstvu Bratislav i Marion StevanoviÊ A$ 20 Za pokoj duπe i u znak seÊawa, na naπeg dragog kuma Bratislava-Batu VasiÊa Kumovi: –oka, Quba, Nikola, Keti i Bredi PaviÊeviÊ $ 100 Za pokoj duπe mog dragog supruga, oca i dede, Bate VasiÊa Ana sa svojima $ 100 Za pokoj duπa nedavno preminulih dragih drugova, Omiqka i Ranka PopadiÊa, Bate PajiÊa, Bate VasiÊa i Milutina OstojiÊa Zoran i Anet MiqkoviÊ $ 85 Za pokoj duπe dragog Bate VasiÊa, porodici naπe duboko sauËeπÊe Milena i Dimitrije VojnoviÊ $ 20 Umesto voπtanice na grob dragog druga i prijateqa Predraga RadoviÊa Vlada i Mirjana QotiÊ £ 50
PRESTOLONASLEDNIK ALEKSANDAR U POSETI PATRIJARHU PAVLU
SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdava≥ i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6HX, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljoti≤. Rukopisi se ne vra≤aju. ˘lanci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno miπljenje redakcije.
„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godiπnja pretplata za „Iskru” (obi≥nom poπtom) £16.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poπtom godiπnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Ju√ne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgovaraju≤a vrednost u drugim valutama. ˘ekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran“, c/o D. Ojdrovi≤ 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Maleπevi≤ Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (˘ekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko ˘e≥avac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMA˘KA: Svetomir Paunovi≤, Untersbergstr., 20, 81539 München. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.
Iskra 1. januar 2009.
Wihova Kraqevska VisoËanstva Prestolonaslednik Aleksandar, Princeza Katarina, Princ Vladimir i Princeza Brigita, u pratwi g-dina Matije BeÊkoviÊa, Ëlana Krunskog Saveta posetila su jutros Wegovu Svetost Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla. Poπto je danas Sveti Andrej Prvozvani - slava kraqevske porodice, Prestolonaslednik je primio blagoslov od Patrijarha za ovaj znaËajan dan. Wegova Svetost Patrijarh Pavle se oporavqa u Beogradu, u Vojno-medicinskoj bolnici. Wegovo Kraqevsko VisoËanstvo Prestolonaslednik Aleksandar je poæeleo brz oporavak Wegovoj Svetosti i zamolio da narod Srbije i kraqevsku porodicu pomene u svojim molitvama.
vorske kancelarije 13.12.08. Iz Dv „ISKRA" U BEOGRADU MOÆE SE KUPITI U KWIÆARI „NIKOLA PA©I∆", TRG NIKOLE PA©I∆A 9, PO CENI OD 50 DIN.
POSLEDICE IMENOVAWA HILARI KLINTON Nastavqa d elo Olbrajtove Imenovawe Hilari Klinton za dræavnog sekretara u administraciji Baraka Obame, koja preuzima kormilo SAD 20. januara 2009. godine, predstavqalo je iznenaewe za posmatraËe ameriËke politiËke scene. Poznata kao snaæna liËnost nespremna na primawe naloga drugih i na ma kakav timski rad ukoliko ona sama nije na Ëelu tog tima, gospoa Klinton Êe po svoj prilici ameriËku diplomatiju voditi u duhu smernica zacrtanih tokom dva mandata wenog supruga od januara 1993. do januara 2001. godine. Obamin glavni motiv verovatno je bio da inaËe veoma uticajne „Klintoniste” inkorporira u svoj tim i na taj naËin zadovoqi jedan znaËajan deo establiπmenta Demokratske stranke. On se pri tom dræi stava Lindona Xonsona od pre skoro pola veka, koji je imenovawe jednog svog politiËkog protivnika u svoj kabinet objasnio stavom da je „boqe da kuËkin sin bude unutra i odatle pquje napoqe, nego obrnuto”. Za Srbe imenovawe Hilari Klinton predstavqa krajwe neprijatnu vest. Ona se diËi ulogom koju je, po sopstvenom, tvrewu, igrala u donoπewu odluke o bombardovawu Srbije marta 1999. godine: „Vrπila sam pritisak na Bila da krene sa bombardovawem. Nedopustivo je da se takve stvari dogaaju krajem dvadesetog veka u kome smo iskusili holokaust. »emu sluæi NATO, ako ne da brani naπe vrednosti i naËin æivota?” Gospoa Klinton od ovih stavova neÊe odstupiti jer oni predstavqaju kamen-temeqac wenog pogleda na problematiku Balkana. U tvrdom stavu prema Srbima ona vidi najsvetliju taËku naslea svog supruga. Do koje mere balkanska opsesija igra znaËajnu ulogu u wenom svetu postalo je jasno i iz dve laæne tvrdwe koje je ona iznela kao toboæwi dokaz sopstvene kvalifikovanosti za dræavniËku ulogu. U postmodernom svetu u kome je laæ postala istina, u kome je gola agresija „humanitarna intervencija”, laæi Hilari Klinton o ulozi koju je igrala na Balkanu samo ukazuju kakav Êe biti karakter wene diplomatije. NajkraÊe reËeno, ona Êe slediti uzor koji je u drugom Klintonovom mandatu zacrtala Medlin Olbrajt, koja je inaËe wen liËni prijateq. Glas javnosti, 1.12.2008.
Sra TrifkoviÊ
31
Onaj koji bi rekao da politika, po pravilu, nema veze sa ËestitoπÊu i posle toga mirno spava neka zna da je najnebriæqiviji domaÊin i najbezduπniji otac koji se moæe zamisliti.
Narod je oseÊawem, navikama, izrekama, vezan za zakon... Naπ je zakon vrlo kratak, ali zato vrlo veliki. On ima samo tri principa: domaÊinstvo, Ëojstvo i junaπtvo. To je zakon naπeg naroda!
Stiven Majer, bivπi analitiËar CIA - SAD spoqna politika pod Obamom:
GRANICE SU NAJVE∆I PROBLEM BALKAN A POSLE senatora Xozefa Bajdena, koji Êe se u administraciji novog predsednika Baraka Obame naÊi na mestu potpredsednika SAD, dolazak nekadaπwe prve dame, senatorke Hilari Klinton na Ëelo Stejt departmenta, za Stivena Majera je joπ jedan signal da se ameriËka politika prema Balkanu neÊe mnogo promeniti. Profesor studija bezbednosti na Nacionalnom univerzitetu odbrane u Vaπingtonu i bivπi analitiËar CIA Stiven Majer, koji se preko dve decenije u ameriËkoj obaveπtajnoj agenciji bavio naπim regionom, u razgovoru za "Novosti" kaæe da je reË, u osnovi, o nastavku Buπove politike udaqavawa od Balkana da bi se ostavio prostor drugim, veÊim pitawima. - To znaËi nastavak pritiska na Srbiju u vezi sa Kosovom. Nova administracija Êe nastaviti da podræava nezavisnost Kosova i koncept Ëlanstva Balkana u EU i NATO. Qudi koji Êe se time baviti su isti oni koji se sve ovo vreme veÊ bave Balkanom u Stejt departmentu.
* A ceo svet od novog predsednika oËekuje promene? - Obama ne bira "sveæu krv" veÊ iste one koji su tu veÊ dugo. U osnovi, neÊe biti mnogo promena u ameriËkoj spoqnoj politici. Samo na marginama.
* Kako Êe na Obaminu politiku uticati nova predviawa ameriËkih obaveπtajnih sluæbi da SAD gube dominaciju u svetu? - "Globalni trendovi 2025", koje je objavio Nacionalni obaveπtajni savet, πto je uglavnom dokument CIA, jeste sumoran za SAD zbog rastuÊih globalnih ekonomija, novih sila Kine, Brazila, Indije, ali i Ëiwenice da dræave kakve danas poznajemo postaju mawe znaËajne. Mnogo viπe Êe se paæwe obraÊati na prekograniËne zajednice. Uzmite za primer Balkan. BiÊe mnogo vaænije biti etniËki Srbin nego graanin Srbije, ili Kosova, ili RS. Granice Êe mnogo mawe biti vaæne. VeÊi naglasak biÊe na verskim, etniËkim, ekonomskim zajednicama.
* Na Balkanu je, meutim, upravo pitawe granica bitno... - VeÊ dugo govorim da na Balkanu prvo pitawa granica treba reπiti, πto se nije dogodilo, doprinosom Zapada i SAD. Mi insistiramo da se granice ne mogu mewati, sem kada mi to æelimo. To usporava progres. Zapad, posebno SAD, postavqaju se arbitrarno. Na primer, podræavali smo referendum u Crnoj Gori, ali ne u RS. Ne podræavamo podelu Kosova, iako se ona deπava, uprkos ameriËkoj politici. NameÊemo reπewa koja smatramo pravim,
pre nego πto dozvolimo narodu i vladama na Balkanu da ih odrede. To je suπtina problema koja je uzrok moguÊih sukoba.
* Da li se to pitawe moæe vratiti za pregovaraËki sto i kakve su posledice po bezbednost Balkana? - Ne mislim da Êe se vratiti za meunarodni sto kao devedesetih godina proπlog veka. Ne vidim ni opπti rat. Ali, mislim da Êe biti mesta na Balkanu gde Êe biti nasiqa.
* Obaveπtajni izveπtaj predvia da Êe i sama Evropa teπko da se izbori sa problemima na sopstvenoj teritoriji? - Dok se Evropa sve teæe nosi sa sopstvenim unutraπwim problemima, a SAD sve mawe angaæuju, mnogo viπe mogu da urade sami qudi na Balkanu. A oni to ne rade. Da sam stanovnik Balkana ne bih se toliko oslawao na EU i SAD, veÊ bih se orijentisao na zajedniËki rad sa susedima. AmeriËka politika na Balkanu nije kreativna, to je status kvo. Sve su to ista reπewa koja imamo posledwih 20 godina, pribliæavawe EU, NATO, nemewawe granica sem kad mi kaæemo da je to okej. Ali, to nisu reπewa za buduÊnost. Sami lideri na Balkanu treba da trasiraju buduÊnost.
* Predviate li da svet ide u pravcu novih sukoba? - Vrlo je verovatno da Êe biti ratova. MoguÊe je da Êe ih biti unutar samih zemaqa, Indije, Kine. MoguÊi su i prekograniËni sukobi, ali ne verujem da Êemo videti rat kakav je bio Drugi svetski. HLADNI RAT * DA li Êe tenzije izmeu SAD i Rusije da se stiπaju? - VideÊemo novi "hladni rat" samo ako to budemo æeleli. RazoËarava me πto obe strane, a posebno SAD, imaju stari pristup Istok - Zapad. Upravo sam se vratio sa puta po Ukrajini gde je bilo vrlo jasno da predstavnici NATO imaju tendenciju da gledaju Rusiju kao neprijateq a. Ukoliko Obamina administracija nastavi da gleda na te odnose kao na konfrontaciju Istoka i Zapada, onda Êe biti teπko, i napetosti Êe rasti. Ukoliko, s druge strane, novo bezbednosno rukovodstvo pogleda na ovo pitawe kao na problem posle istoËno-zapadnih tenzija, analizirajuÊi rusko mesto u svetu, onda moæemo da prevaziemo napetosti. Ali, nisam preterano optimistiËan, posebno imajuÊi u vidu qude koje je Obama okupio, vrlo tradicionalne politiËare, sa tradicionalnim pogledima na svet. Novosti, 22.11.2008. (Podvukla - Iskra)
Dubravka SaviÊ