iskra1169

О неким српским важним текућим проблемима

СУКОБ У СПЦ, РАСПАД СРС И КРИЗА ОКО ГРУЗИЈЕ На српској сцени, два догађаја могу да имају дубоких последица по српски народ. Да их именујем, то су: прво, отворени сукоб у Српској православној цркви (СПЦ) и, друго, распад који се ових дана неочкивано догодио у Српској радикалној странци (СРС). Ако се тим догађајима придода и криза у Грузији која, хтели ми то или не, мора имати неке импликације на српску сцену, онда се већ и овако компликована српска ситуација додатно ком- пликује. Но, пођимо редом. Раскол у СПЦ? Тренутно се ради само о сукобу, али који ако се темељно не обузда - а како се не види јасан напор у том правцу - може одвести у раскол, што је Србима данас најмање потребно. Зашто? Поред горког искуства који је „амерички раскол” из 60- тих година донео Цркви, овом приликом - ако до њега дође - може значити не само крај СПЦ већ и Срба као народа. Опет, зашто? СПЦ је данас волели ми то или не - још једина институција која самим својим постојањем брани српски највиталнији интерес српски идентитет а тиме и српско биће. То послање прешло је потпуно случајно на Цркву. Чување и унапређење српског бића, нормално при- пада држави и јесте најважнија њена функција. Она је, међутим, то српско биће - за рачун неколико досовских мангупа жељних власти и лаког новца за себе - продала и продаје странцима, ево има сад томе скоро десет година. И тако је Црква - јер нема никог другог - случајем постала носиоц те функције кад се десио и тај немили сукоб у њој. Недпосредан повод текућем сукобу јесте тај што је Артемије епископ косовски и рашко-призеренски развластио, свог викара, епископа липљанског Теодосија, његове функције игумана манастира Дечана. Нормално у СПЦ, само Патријарх може да има викарне епископе, као помоћнике; можда у специјалним случајевима и по одобрењу Архијерејског Сабора (АС) то се може применити и на неког митрополита; непознато је у традицији СПЦ да се викар (тј. помоћни епископ) придодаје епископу, као сад, епископу Артемију. Било како било, међутим, то развлашћење се догодио. Да би трагедија била још већа, приликом уручења своје одлуке, епископ Артемије је лично дошао у Дечане, догодила се и туче изнеђу монаха - по мом сазнању

оних дечанских и ових из пратње епископа Артемија. Ову трагедију је погоршала чињеница што се сукоб између двојице епископа није догодио на питању вере и њених канона, већ на питању црквених зграда, дакле, материјалном питању, као и на једном чисто политичком питању, како се односити према ново насталој ситуацији на Косову а с обзиром на нелегално проглашење његове неза- висности од стране Шиптара. После шиптарског насиља над Србима из 2004 године, којом приликом су поново настрадале неке српске цркве а неке порушене и запаљене, тзв. међународна заједница дала је новац за њихову поправку и обнову. Епископ Артемије је сматрао да би он као надлежни епископ морао бити искључиви настојатељ тих радова како у погледу квалитета те обнове тако и у погледу извођења тих радова. Умешао се ту да ли црквени Синод (црквена влада) или Архијерејски сабор (АС) (црквена законодавна власт), нисам сигуран, вероватно на инсистирање новчаних дародаваца, да радове обављају сами Шиптари а да настојатељ радова са стране цркве буде новоименовани епископ Теодосије. Епископ Артемије је овом одлуком био лично повређен, али је уз велику критику ове одлуке и сталном критиком обављених радова, ипак некако био помирен са насталом ситуацијом. На политичком плану, мислим да је он себи неовлашћено приписао улогу државе. С једне стране то је, можда, и разумљиво, с обзиром да држава Србија изузев мањевише теоретског става да је Косово „неотуђив део” Србије, у пракси то није нарочито снажно истицала. Тај практичан пропуст државе Србије узео је епископ Артемије на себе да надопуни. Нарочито је он био активан на Западу, специјално у САД и Канади. И у том смислу он је постигао за српско ухо, наравно - велики успех. Том његовом акцијом, тзв. међународна заједница - изузев можда климања главом - остала је непокренута и наравно одобрила је шиптарско проглашење независности Косова. Све, пак, у свему, због изгледа неовлаш- ћеног мешања епископа Артемија у материјалне и политичке надлежности које њему иначе и не при- падају, Црква Христова коју је он првенствено дужан да чува и брани, као што јесте, изашла је тешко рањена. Да би се цела ствар, међутим, још више -

Сукоб у СПЦ... погоршала, неки епископи самовољно уводе новотарије у литургију и поред опомене АС да се остане при традиционалном служењу литургије док једна комисија АС не проучи целу ову контроверзну материју и поднесе своје предлоге АС. Неки опет други епископи, узроке оваквих немилих догађања у Цркви, налазе у чињеници што је патријарх Павле већ годину дана болестан и није у могућности да управља њоме и, стога, захтевају да АС пензионише патријарха Павла и изабере новог. Чини се, међутим, да епископи оваквог става не размишљају духовно, што би морали, већ световно (што њима није препоручљиво). Не схватају да је патријарх Павле живи светац и он самом својом светошћу чува Цркву. Јер кад се светост свесно изгони из Цркве, стање у њој мора бити још теже него што јесте. У православљу и такве су се ствари дешавале али спасоносан и узвишујући излаз није оствариван спектакуларним потезима већ само кроз искрено покајање учесника. Ово је и неопходно, поготово што је СПЦ данас још једини преостали бранитељ српског бића. Надајмо се да ће епископи и црквене инсти- туције укључене у ове немиле догађаје смоћи такве духовне снаге које не само што лече већ и обнавља- ју Цркву. Јер једино тако, захваљујући искреном покајању иначе грешног људског фактора у њој, Црква траје већ 2000 година и уживо демонстрира да је Она ипак - Божанска институција! Распад Српске радикалне странке (СРС) Одмах да кажем да се учинак овог догађаја не да мерити са оним претходно изнетим, јер је не- сравњено мањи. Али његов негативан утицај на српску политичку сцену несумњиво постоји и као такав незаобилазан је и не може се игнорисати. Шта се заправо десило у СРС? Непосредан повод јесте чињеница да је Томислав Николић, „вршилац дужности заменика председника СРС Војислава Шешеља” таква му је титула - омогућио рад блокираној Скупштини Србије (пошто је ова претходно усвојила амадман СРС-а на Споразума о стабилизацији и придружењу (ССП), да је Косово део Србије), изјавом да ће СРС гласати за ратификацију ССП, што је први конкретан и формалан корак за пријем Србије у предсобље ЕУ. Хашки оптуженик Војислав Шешељ, из Хага, на тај Николићев иступ одмах је реаговао, смењујући га са функције председника посланичког клуба СРС. Николић је на то одговорио својом оставком на све функције у СРС. Али он је отишао и корак даље. Основао је своју странку (зове се Напред Србијо) и основао је у Скупштини Србије свој посланички клуб, за прво време са 11 посланика, бивших чланова Шешељвог СРС. Око оснивања овог издвојеног од СРС посланичког клуба, дошло је до нових вербалних обрачуна у СРС. Наиме, присталице Шешељеве опције стоје на становишту да Николић не може да оснива свој клуб, јер су ови посланици изабрани на листи СРС. Николић је, као Шешељев заменик, још пре избора, захтевао ковертиране оставке свих кандидата за посланике да би их могао развласти посланичког мандата у случај да они напусте СРС. Сад, напуштајући дужност Шешељевог заменика, он

их је бесправно однео са собом. На то Николић тврди да је Уставом загарантовано да је власник мандата сам посланик а не странка, у овом случају СРС. Било како било, много важније јесте питање, у чему су „дубоке последице по српски народ”, како је поводом распада који се догодио у СРС и траги- чних сукоба у СПЦ, на самом почетку овог написа речено. Што се тиче самог СРС, површно гледајући, текући догађаји у њему изгледају као један чисто локалан сукоб који се догађа у скоро свакој српској странци или партији. Због чега је СРС изузетак, те сукоб у њему може да се подведе под горњу уводну најаву? СРС је годинама била и још увек јесте најјача политичка странка у српском парламенту. Као таква у сталној опозицији тзв. „демократским” владама које су све своје снаге и напоре усредсредиле служењу западњачким - првенствено САД - интересима а не, као што би требало, оном српском. Како је, међутим, и међу самим демократама било таквих код којих, као и код СРС, никад није било двоумљења у погледу првенственог служења срп- ском националном интересу, као што су, на пример, Коштуница са својом Српском демократском странком (ДСС) и Велимир Илић (Нова Србија), СРС и ови, ДСС и НС, су увек налазили неки заједнички језик. Дакле, били су у некој врсти опозиционог савезништва у односу на ненародну европску опци- ју, па чак и онда, као што је био случај са последњом владом у којој су Тадић и Коштуница били коали- циони партнери, а СРС њихова опозиција. Хтео сам овим да кажем да је ово нефор- мално савезништво између СРС и „народњака” (ДСС и НС) увек била претња проевропској али и ненародној опцији. Сталним истицањем да је код проевропљана и Тадића потпуно занемарен народни интерес они су вршили страховити притисак на њих, те су ови, као на пример у случају Косова, да би код народа имали икакву изборну шансу, били при- морани невољно да „прогутају” Коштуничину косовску политику. И то до те мере да је она чак и Уставом загарантована. И ето где распад који се догодио у СРС може да има „дубоке последице по српски народ”. Ослабљује се у погледу народног интереса позити- ван притисак које је ово савезништво самим својим постојањем вршило на ненародног Тадића. Тако да, чак и за сад, после разлаза са Коштуницом, Тадић у погледу Косова још увек бар формално спроводи Коштуничину косовску политику. Јеремић, Тадићев министар спољних посло- ва, баш се ових дана састао са Рајсовом да убеди

IZ SADRŽAJA Rusija sada ima snagu .............................................................................. 5 Šta će Rusiji i G-8 ...................................................................................... 7 „Nesvrstana” Srbija .................................................................................. 9 Koštunica: Zadovoljan sam što nisam pravio ustupke ........................ 12 L. Berija u Haškom tribunalu ................................................................. 15 Dabić ne može odbraniti Karadžića ...........................................................16 Nema šanse da se Evropa ujedini............................................................ 19 Kraj radikala? ........................................................................................... 25 T. Nikolić: Moja istina ..................................................................................26

САД да оне или прихвате или остану уздржане у погледу српске иницијативе по којој би Генерална скупштина УН потражила мишљење Међународног суда правде у Хагу (то није хашки Трибунал који суди Србима - већ суд који решава спорове међу државама) о легалности једностраног проглашења косовске независности од стране Шиптара и при- знавање исте од стране неких четрдесетак држава. Вероватно да је ово уствари Тадићев „трик” с циљем који њега формално „ослобађа” оптужби да је издао косовску политику на коју се уставно обавезао, пошто унапред зна да ће Рајсова бити против те иницијативе. С друге, пак, стране гледано, сам овај „трик” сведочи, да је Тадић дубоко свес- тан таквих притисака које ово савезништво између СРС, ДСС и НС вршило на њега. Николићев, међутим, поступкак рушења СРС, ће такве будуће притиске или осетно смањити или ће они потпуно нестати, јер и код Коштунице постоје сличне тен- денције; наиме Веља Илић није више у коалицији с ДСС. Један очигледан резултат оваквог одвијања ствари јесте - Тадић ће бити слободнији у испо- љавању своје ненародне политике. То индиректно признаје и сам Николић јер је најавио да његова странка Напред Србијо остаје на линији савезништва са ДСС и НС. Да ли је такво будуће ефикасно савезништво могуће, с обзиром да распад СРС-а озбиљно слаби опозицију Тадићу како у Скупштини тако и ван ње то ваљда и Николић зна?! Једно је опозиција јединствене и појединачно најјаче политичке странке - а сасвим друго, поцепане и тешко завађене фракције СРС без адекватног вођства, макар и у коалицији са про- грамски најсадржајнијом - а бројно - средњом странком (ДСС) и њеним маргиналним јучерашњим партнером (НС). Грузијска криза негативна за српске интерерсе Вилијем Монтгомери, по Милошевићевом обарању, 5 октобар 2000. године, постао је САД амбасадор у Београду, сад је само бивши. Пре тога је - да подсетимо из Будимпеште организовао с пок. Ђинђићем његово рушење, плативши овом у ту сврху, по Вуку Драшковићу, суму од $120 милиона. Овај господин се сад повремено појављује на српској сцени својим чланцима на српском језику. Недавно је тако, а поводом грузијанске кризе, објавио врло интересантан чланак насловљен „Србија може бити губитник новог хладног рата” (пун текст у овој Искри). У том чланку он је направио овакву пара- лелу. У време Тита, јер је био снажан, у хладном рату који је тад беснео, Тито је остао неутралан, а користио је услуге обе стране, САД и СССР и тако је још више увећавао своју снагу. У овом новом хлад- ном рату, кога је изазвала руска агресија на Грузију, Србија је, због унутрашњег половљења бирачког тела на проевропљане и русофиле, економски и политички слаба, па је њена спољна политика - како рече г. амбасадор - „некохернтна и без кон- тинуитета”. Садашња тј. Тадићева влада, због тога не сме себи, као Тито, да дозволи такав луксуз као што је неутралност. А у овом новом хладном рату она због те своје унутрашње слабости, баш такву неутралну политику заговара и тако остаје „нема” према руској агресији. А то она чини при већ сад очевидној чињеници стварне помоћи Европске Уније

Iskra 1. oktobar 2008.

(ЕУ), која би, по пријему у ЕУ, требало да постане још обилнија. С друге, пак, стране, она одржава добре односе с Русима, а ови јој баш у овом тренутку буквално отимају Нафтну индустрију Србије (НИС) плаћајући јој само једну трећину њене стварне вред- ности. Логично је очекивати због тога да ова неу- тралност српских власти на дужу стазу може порушити ентузијазам ЕУ за пријем Србије у њен оквир, па се може десити да она изгуби њену подршку, а како је код Руса већ губитник, у овом новом хладном рату постане двоструки губитник. У овом свом препричавању Монтгомеријеве тезе, изоставио сам његову очевидну, доминатну и, рекло би се пријатељску „бригу” за српске интересе, која провејава у његовом напису, тако да се прави захтеви Србима односно српској Тадићевој власти, који долазе или ће тек доћи, од те његове силне „бриге” практично и не виде. Због, дакле, исувише велике „бриге” г. амбасадора за српске интересе, захтеви тзв. међународне заједнице који долазе или ће тек доћи српским властима су остали немушти, па сам узео на себе да их преведем на обичан разумљив српски језик. Тако, први захтев испољава западњачки антирусизам и каже: Србијо, или си с нама или про- тив нас! - трећег нема. У преводу на обичан српски, ова порука каже: Русија је извршила агресију на Грузију! Ако ви то јавно не само не објавите већ и докажете отказивањем уговора о НИС-у - нема вам уласка у ЕУ! Други захтев. То је већ познато: изручење Младића и Горана Хаџића хашком Трибуналу и мање „опструктивна политика” Србије на Косову. Новина је, међутим: ако до тога не дође ускоро - нема вам уласка у ЕУ. Трећи захтев. Зауставити текућу иницијативу владе Србије по којој би Генерална Скупштина УН требало да затражи мишљење Међународног суда правде у Хагу о установсти косовске независности; ако до тог стопирања не дође одмах - нема вам уласка у ЕУ. Четврта, пак, ствар, нема много везе са ЕУ и уласком у њу, али је важна по томе што је г. Мотгомери испољио такву забринутост за судбину НИС-а, која тера на размишљање. САД, због нафте, морају да покоравају на- роде као што су Ирак, Авганистан и евентуално Иран; морају, као сад у Грузији, због нафте да заокружују Русију; најзад, због нафте су и нас бом- бардовали и отели нам Косово. Све то као и многе друге ствари коштају САД несхватљиво велики новац, тако да је сама држава САД могуће данас врло близу економског колапса. Срби, међутим, због те исте нафте никако не би смели да изгубе 800 милиона долара; кад се на њих погледа без брижних наочара г. амбасадора, реч је највише о фиктивном новцу. Руси су, наиме, купили НИС за 400 милиона а он, по Монтгомерију, вреди милијарду и двеста мил- иона. Испада тако, као да нама нафта није исто толико животно потребна као и САД, ако не и више. јер ми, уколико руски „Јужни поток” не пролази кроз Србију, не би имали чиме да је купимо. Колико цинично! - па макар да је и од наводно брижног г. Монтгомерија. Н. Љотић

Montgomeri diktira šta bi srpska vlada morala sada da učini da zadrži naklonost Zapada

SRBIJA MOŽE BITI GUBITNIK NOVOG HLADNOG RATA Tokom hladnog rata, predsednik Tito igrao je briIjantnu partiju ostajanja između dva rivalska bloka, dobija- jući značajne ekonomske i političke ustupke od oba. To je povremeno bio opasan proces, počinjući od raskida sa Staljinom 1948. Mada podzemni vojni objekti raštrkani širom zemlje u našoj eri izgledaju pomalo staromodno, spremnost Jugoslovenske armije u to vreme da vodi produženi i intenzivni gerilski rat protiv bilo kog napadača bila je značajna snaga odvraćanja. Tito je imao još jednu prednost. Ako se preskoče neka etnička komešanja kao što je bilo Hrvatsko proleće, imao je punu kontrolu nad svojom zemljom uz pomoć jednopartijske autoritarne vladavine. On nije morao da brine 0 predstojećim izborima. Osim toga, njegov kredibilitet iz godina Drugog svetskog rata i njegova spremnost da se usprotivi Staljinu dali su mu jedinstveni status u svetu. Pametno je koristio Pokret nesvrstanih, čijem je stvaranju doprineo, kao polugu protiv dva bloka. Na domaćem planu, mešao je svoj jedinstveni brend autoritarizma s ukusom antikapitalizma i protiv značajnijeg privatnog vlasništva s ličnim slobodama, što je izazivalo zavist komunističkog bloka. Sve u svemu, učinio je da Jugoslavija bude korisnik hladnog rata. Srbija se sada ponovo nalazi između snaga koje se okreću prema novom "hladnom ratu", s obnovljenom, agresivnom Rusijom koja otvoreno govori o svom pravu na "sferu uticaja" koje čak ide dalje od graničnih država (očigledno imajući na umu Srbiju i možda Crnu Goru) i Zapada, koji predvode Sjedinjene Države uz pritisak retorike i resursa. Ovo bi, bar u teoriji, moglo da se pokaže korisno za Srbiju baš kao što je bilo za bivšu Jugoslaviju pod Titom. Uostalom, Evropska unija ponudila je značajne koncesije Srbiji pre nedavnih izbora kako bi otklonila pretnju radikala. Rusija je pružala i nastavlja da pruža vitalnu podršku Srbiji u Savetu bezbednosti UN oko Kosova i ima milijarde za investicije zahvaljujući velikim prihodima od nafte i gasa. Neki pametni srpski političari svakako razmišljaju o ponovnom vraćanju slavnih starih dana iz Titovog vremena 1 igranja na jednu kartu protiv druge kako bi se od obe strane dobile produžene koncesije. Jedini problem jeste da je ovo poređenje s Titovom erom sasvim veštačko. Ako se bliže pogleda, ono se raspada u komade. Ono što izgleda potencijalno privlačno u veoma kratkom vremenskom periodu, postaje neizvodljivo malo kasnije ako se krene tim putem. Glavna razlika je da je Tito sprovodio svoju spoljnu politiku s pozicije snage, dok Srbija danas to čini s pozicije slabosti. Njena sadašnja spoljna politika je potpuno proizvod žestokih internih podela i zato joj nedostaje kohe- rentnost i kontinuitet. Slučaj Gruzije je u velikoj meri obelodanio ove sukobe. Na jednoj strani, vođeni mržnjom prema NATO i situacijom na Kosovu, Radikalna stranka i DSS Vojislava

Koštunice očito su s velikim zadovoljstvom dočekali rusku invaziju Gruzije i priznavanje dva njena otcepljena regiona. Umesto da osude Rusiju za ove akcije (koliko god da su one slične onom što se dogodilo s Kosovom), one svu kri- vicu pripisuju NATO i Sjedinjenim Državama jer su omogućili presedan s Kosovom. Oni pozivaju na najbliže moguće veze s Rusijom i verovatno su srećni i što Rusija želi da uključi Srbiju u svoju "sferu uticaja". Na drugoj strani, oni koji žele da se priključe Evropskoj uniji što je pre moguće isto toliko su zabrinuti zbog ruskih akcija koliko i sama EU. Oni svakako ne poz- dravljaju ruski zagrljaj. Zbog kritično važne ruske podrške u kosovskom pitanju, međutim, vlada i predsednik oklevaju da izraze ovakav stav. Oni ostaju nemi. Najbolja ilustracija razlike između dve ere je sadašnji dogovor na stolu za rusku kupovinu srpske naftne kompanije NIS. U Titovoj eri, Jugoslavija je bila korisnik jednog veoma povoljnog aranžmana na osnovu kojeg je dobijala vredne resurse, uključujući naftu, u razmenu za potrošačku robu druge kategorije za koju je bilo malo ili nimalo mesta na konkurentnijem Zapadu. Sada, međutim, umesto da dobija koncesije od Rusije, Srbija se prisiljava da proda jednu od svojih najvrednijih kompanija za verovatno jednu trećinu njene prave vrednosti da bi nagradila Rusiju za njenu produženu podršku oko Kosova. Tokom Titove ere, Zapad je želeo da pomogne Jugoslaviji kako bi pokazao zemljama Varšavskog pakta da postoji bolja alternativa nego što su Sovjetski Savez i komunizam. Jugoslavija je bila vredna nagrada. Sada Evropska unija pomaže Srbiji ne zato što je ona snažan svetionik nade u teškom hladnoratovskom ambijentu, već zato što je njena ekonomska i domaća politička situacija čine slabom i potencijalnim faktorom nestabilnosti u regionu. Ono što je najvažnije, pomoć koju posebno Evropska unija pruža Srbiji, baš kao i Rusija, ima svoju cenu. Evropski lideri očekuju od Srbije da u bliskoj budućnosti uhapsi dva istaknuta begunca koje traži Haški tribunal i da igra manje opstruktivnu ulogu na Kosovu. Ako se ti koraci ne dogode pod sadašnjom demokratskom vladom, entuzijazam za podršku Srbiji unutar krugova EU brzo će se umanjiti. Već sada među američkim i evropskim diplomatima postoji nedostatak razumevanja u vezi s tim zašto sadašnja vlada tako aktivno sprovodi akciju da dobije podršku Generalne skupštine Ujedinjenih nacija za saveto- davno mišljenje Međunarodnog suda pravde povodom kosovskog pitanja. Oni su prilično naivno verovali da će čitavo kosovsko pitanje tiho nestati s izborom sadašnje srpske vlade. Poenta je da ni Rusija ni Zapad neće biti spremni da pređu preko akcija koje Srbija danas može preduzeti, kao što su to dva rivala iz hladnog rata bili spremni da učine za Tita. Umesto da bude korisnik novog hladnog rata, verovatnije je da će Srbija postati njegova žrtva.

Danas, 6.9.2008.

Vilijem Montgomeri

Iskra 1. oktobar 2008.

Дмитриј Медведев

РУСИЈА САДА ИМА СНАГЕ Свет је многополаран, и ако се то некоме не свиђа, Шта да се ради? И нама се много штошта не допада - „Свет се изменио, и исправно говоре они који сматрају да 8. август (почетак агресије Грузије на Јужну Осетију) и 11. септембар (терористички акт у Њујорку 2001) сведоче о кардиналним изме- нама света. То је апсолутно тачно”, рекао је данас руски председник Дмитриј Медведев у разговору с најзначајнијим светским политиколозима који се баве Русијом. На састанку елитног клуба „Валдај” у Москви, он је објаснио да су најважније лекције које сви морају научити из конфликта на Кавказу - неопходност да се усаврши систем међународне безбедности и немогућност постављања нове „гвоздене завесе”. Нови систем безбедности мора бити „у најмању руку такав да одговара међународ- ном праву, а не праву јачег”. Садашњи систем безбедности „доводи до капиталних проблема који су у најбољем случају праћени политичким сукоби- ма, мењањем граница, а у најгорем су праћени крвљу”, сматра Медведев. Нагласивши да не сматра могућим повратак биполарног света, председник Русије је изјавио да постоје зоне у којима Русија има своје интересе и да се о томе мора гласно говорити, иначе „се може десити оно што се догодило за време августовске кризе (Кавказ)”. Он је суседне земље назвао „традиционалном сфером руских интереса”, додавши да је логично да је Русија интересна сфера суседних држава. „Ми смо толико блиски да нас је немогуће раздвојити.” Алудирајући, очигледно, на у последње време евидентно побољшање односа са азијским земљама, Медведев је нагласио да постоји много држава које желе да сарађују са Русијом у свим областима. „Постоји много држава, не само суседи. Има много држава где су на власти владе са којима имамо пријатељске односе. И ако они сматрају да треба да побољшамо односе и у економској и у војној сфери, ми то нећемо одбити”, рекао је он објаснивши да Русија деведесетих година није располагала за то довољним могућностима, али да сада има за то снаге. „Свет је многополаран, и ако се то некоме не свиђа, шта да се ради? И нама се много штошта не допада.” Председник Русије сматра да је неопходно диверзификовати енергетске токове како би се омогућила стабилност сарадње са земљама Азије и назвао смешним приче да Русија нема довољно гаса чак ни за Европу, а камоли за Азију. „Русија је највећа држава с највећим резер- вама гаса. И ако буде требало, увешћемо у експлоатацију нова налазишта, немојте сумњати у то.”

Iskra 1. oktobar 2008.

Одговоре на питања у вези са сукобим на Кавказу чланови „Валдаја” добили су јуче од пре- мијера Владимира Путина у Сочију. Пошто је детаљно објаснио редослед догађаја 8. и 9. августа у Јужној Осетији, Путин је рекао: „Наравно, морали смо да одговоримо, шта смо могли да радимо, да бришемо крв и окренемо главу на другу страну? Рећи ћу вам још нешто, открили смо да су формиране невладине органи- зације у неким републикама северног Кавказа које су имале задатак да уколико Русија не заштити Јужну Осетију иницирају отцепљење тих република од Русије. Значи, одбранили смо Јужну Осетију не ваља, да је нисмо одбранили, могли смо да добије- мо нови ударац, нестабилност руског северног Кавказа. Безобразлук просто нема граница.” Премијер није поштедео ни светске медије: „Био сам тада у Пекингу, гледао сам телевизију целог света, потпуна тишина у етру, као да се ништа не дешава. Као по команди! Честитам! Онима који се тиме баве, честитам! Одлично урађено! Али резултат је лош, и он ће увек бити лош, јер је тај рад био нечастан и неморалан.” Потом је подсетио да је Русија стално упозоравала на пораст напетости у зонама конфлика- та, а „наши амерички партнери су се упорно бавили обуком грузијских оружаних снага, улажући тамо огроман новац. Послали су огроман број инструкто- ра који су мобилисали грузијску армију. Грузијску страну су, по мом мишљењу, просто подстакли на агресивно деловање”. „Погледајте шта се дешава у политичкој пракси наших америчких партнера - не дај боже да се ступи у некакву противречност с њима на аме- ричком континенту. То се сматра најсветијим пра- вилом! А да довезу бродове с ракетним наору- жањем на 200 км од места где се ми налазимо - то је нормално. Да ли је то равноправност? питао је Путин. Једно од најчешћих питања било је зашто је руска војска ушла на територију Грузије. „Зато што се инфраструктура која се корис- тила за напад на Чинвали и наше миротворце налазила изван Чинвалија. Тамо су били пултови за управљање, радиолокационе станице, складишта оружја. Шта сте хтели, да машемо перорезима? Потом сам чуо о неадекватности примењене силе. А шта је адекватна примена силе, кад против нас користе тенкове, тешку артиљерију, требало је, ваљда, да их гађамо из праћке?” Он је подсетио и на крај Другог светског рата, кад су у Берлин, поред совјетске, ушле и америчка, француска енглеска војска. „Зашто су

Поводом западних дуплих стандарда и амбисних српских подела

ОПЕТ ТАЈ ОТОК Волети Европу више него што она воли нас, део је нашег тужног колективног усуда И лаицима је сада потпуно јасно да се ради о дуплим стандардима, и да је Србија, заиста, крчма на сред пута, која је платила цену за свој несрећни геополитички положај и раскусуравање туђих рачу- на. Оно што важи за Косово, не важи за Јужну Осетију и Абхазију. Што би рекао српски народни геније, нафта врти где бургија неће. Као што се и претпостављало, Европа није имала ни снаге ни жеље да уведе „санкције” Русији, која је признала независност Абхазије и Јужне Осетије. Шефови држава или влада земаља члани- ца ЕУ, мајке ми, осудили су, руску акцију у Грузији и на томе се, углавном, све завршило. Јер, још раније је наглашено да није време за „кажњавање Москве”, већ за „помоћ Грузији”. На крају, да фарса буде још већа, ЕУ захтева да нијед- на земља не следи Русију у признавању незави- сности Јужне Осетије и Абхазије и намерава да преиспита своје односе с Москвом. ЕУ испоставља неку врсту смерница за бављење овим проблемом - а то је пуно поштовање суверенитета и територи- јалног интегритета Грузије! Са друге стране, ЕУ И САД свим расположивим средствима терају велике, а поготово мале државе да признају независност Косова. Дакле, оно што је за нас занимљиво јесте - не шта је у овом замешатељству урадила Русија, већ шта раде владари света. Парадокс међународ- них „принципа” овде добија своје тужне обрисе - помоћ Грузији, и бомбе на Србију. Да ствар буде још

Русија сада... тамо дошли? Што нису мало пуцали око граница и стали? Не, агресор је морао бити кажњен!” На примедбе да су бивше совјетске репуб- лике уплашене оваквом реакцијом Русије, Путин је нагласио да РФ нема намеру да нарушава сувере- нитет бивших совјетских република и да га подржа- ва, додавши да се морају формулисати заједничка правила понашања на међународној арени. „Не може се због интереса на Косову про- гласити најважнијим право нације на самоопреде- љење, а у случају Грузије, као најважнији, изабрати принцип територијалне целовитости државе. Дајте да се договоримо по којим ћемо правилима живети. Ми смо много говорили, молили да се не ствара преседан Косова. Не, урадили су онако како су хтели. Скрећем вам пажњу да ми ни после тога нисмо признали Абхазију и Јужну Осетију. Ми смо и то прогутали... Били смо спремни на дијалог. Не, они су и ту користили оружане снаге. Тако им се допа- да, да пуцају и бомбардују.”

Политика, 13.9.2008.

Љубинка

Милинчић

грђа, осим што је Србија бомбардована правим бом- бама, она је бомбардована и најразличитијим прет- њама, у игри су поново штап и шаргарепа, политика свршеног чина и читав арсенал притисака од идео- лошких, економских до медијских. Мрцварење Србије како би једног дана ипак попустила, међутим,резултирало је и невероватном појавом - на политичкој сцени овде се форсира син- дром неке нове „Резолуције ИБ”. У медијима се јасно могу читати све отвореније поделе на оне који су „за Русију” и на оне који су „за Америку”. Историја се тужно понавља, па су они који су „за Русију”, то јест они који имају храбрости да јавно кажу да је Грузија прва започела оружани сукоб, у прилици да буду проглашени за ретроградне, националисте и мрачњаке у сваком погледу. Подела на русофиле и американофиле, представља данас наставак оне старе морбидне пароле: „Ко није с нама - тај је против нас”, изјасни- ти се против Русије, не само када је у питању сукоб у Грузији, испоставља нам се као нека врста бланко улазнице за напредни део света - представља оверено сведочанство о демократским, софистици- раним, антиклерикалним, анационалним и дубоко- моралним квалитетима, као пречица за срећни живот у западној демократији. Поједини овдашњи медији у протеклих неколико недеља показали су више саосећања за патње Грузије него што су икада показали према Србији или Косову. Волети Европу више него што она воли нас, део је нашег тужног колективног усуда, а случај са најновијим руско-америчким односима отворио је мрачну кутију наших рана, неправди и непринципи- јелности. Лудило је да овде, има много оних на нашој јавној сцени који раде на томе да нас убеде да те повреде, ране и неправде не само прихватимо, него и да их заволимо. А то је прича о систематском раду на губљењу здраве памети, логике, осећања за правду и што је најцрње - осећаја слободе. Јер, слобода се мери најпре у слободи мишљења и говора. Овде је већ сада направљена таква атмосфера да је говорити као слободан човек, који не припада ни руској ни америчкој верзији живота, равно катас- трофи. За то је довољно да не аплаудирате европ- ским и америчким „принципима”, па да вас прогласе за бедног баћушку. Олакост у разврставању људи, паушално етикетирање, концентрисање око имагинације која се зове Русија или Америка, Исток и Запад, говори не о незрелости наше јавне сцене, него о покушају да се она озбиљно ућутка. Нема Голог отока, али свако ко не пева у хору политичке коректности може сам постати Голо, усамљено острво.

Политика, 3.9.2008. Мирјана Бобић-Мојсиловић

Iskra 1. oktobar 2008.

Из интервјуа Владимира Путина америчком Си-Ен-Ен

ШТА ЋЕ РУСИЈИ И Г8 - АКО СВИ РУСИ БУДУ ПОБИЈЕНИ Многи људи у свету сматрају вас - упркос томе што више нисте председник Русије, већ премијер - главним руководиоцем своје земље и верују да сте управо ви наредили да војска уђе у Гоузију. Је ли то тачно? - Наравно да није. У складу са Уставом Русије, питања спољне политике и одбране потпуно су у рука- ма шефа државе. Председник Русије и овог пута је деловао у оквирима својих овлашћења. Ваш покорни слуга, као што се зна, када је рат почињао, био је у Пекингу - на отварању Олимпијских игара. Није ли конфликт у Грузији продемонстрирао да је Русија у том региону сила и власт и да она опре- дељује ток догађаја? - Не, наравно. Штавише, Русија не тежи сличним конфликтима и не жели их ни у будућности. А до њега је дошло зато што неки други нису хтели да чују оно на шта смо упозоравали. А и иначе, на тај кон- фликт треба погледати мало шире... Желим посебно да укажем да су Јужна Осетија и Абхазија у своје време добровољно ушле у састав Руске империје, у различито време. Прва је то учинила средином 18. века. Тада је Осетија била јединствена држава. Године 1801, ако се не варам, у састав Русије добровољно ушла и сама Грузија, која је била под при- тиском Отоманске империје. А тек кроз 12 година, 1812, у састав Руске империје улази Абхазија која је све дотле постојала као независна држава, независна кнежевина. Тек средином 19. века била је донета одлука да се Јужна Осетија укључи у Тифлиску губернију... Када је створен Совјетски Савез, Стаљиновом одлуком те територије су дефинитивно биле предате Грузији. Стаљин је, као што се зна, био Грузин по националности. Према томе, они који инсис- тирају на томе да Јужна Осетија и Абхазија и даље припадају Грузији - као стаљинисти бране потез Јосифа Висарионовича Стаљина. Можете ли гарантовати да се нешто слично више Hehe догодити, да Русија таква дејства неће пре- дузимати према својим другим суседима? - Категорично протестујем против тако постављеног питања. Од Русије сада неки покушавају да направе агресора, а ево хронологије оног што се дешавало 7, 8. и 9. августа. Грузијски официри, који су били у Мешовитом штабу снага за одржавање мира, 7. августа у 14.42 су напустили заједничке просторије, под изговором да имају наредбу своје команде. Више се нису вратили, а после 60 минута почела је паљба тешке артиљерије. У 22.35 почео је масовно бомбар- довање Чинвалија. У 22.50 почело је пребацивање копнених снага Грузије у зону бојевих дејстава. Истовремено су у непосредној близини биле постављене војне болнице грузијске армије. У 23.30 господин Круашвили, бригандни генерал, командант мировних снага Грузије у тој области, објавио је да је

Iskra 1. oktobar 2008.

Грузија донела одлуку да почне рат против Јужне Осетије. За све то време наши су покушали да ступе у везу са руководством Грузије, које је одбило све кон- такте. У 5.20, 8. августа - тенковске колоне грузијске војске почеле су напад на Чинвали. Непосредно пре тога, ракетни вишецевни бацачи типа "град" почели су да туку град. Налазећи се у Пекингу имао сам прилику да кратко поразговарам с председником САД. Директно сам му рекао да не успевамо да се повеже- мо са руководством Грузије, а да је један од руководи- лаца њених оружаних снага објавио да су започели рат са Јужном Осетијом. Џорџ ми је одговорио - ја сам о томе већ јавно говорио - да рат не жели нико. Русија се надала да ће се администрација САД умешати у конфликт и зауставити агресивна дејства руководства Грузије. То се, међутим, није догодило. Русија нема намеру да било кога напада, нити да са било ким ратује. Био сам председник своје земље осам година и често сам имао прилику да чујем једно те исто питање: на каквом месту себе Русија види у свету? Русија је мирољубива држава и жели да сарађује са свим суседима и свим својим партнерима, али ако неко мисли да може доћи и почети да нас убија, да је наше место на гробљу - ти људи би морали да се замисле о последицама такве политике по саме себе. Ви сте увек одржавали блиске личне односе са председником САД. Сматрате ли да је вашим лич- ним односима нанело штету то што он није могао да одврати Гоузију од напада? - Да, то је, наравно, нанело штету нашим односима, али међудржавним, пре свега. Само, није ствар у томе што администрација САД није могла да одврати руководство Грузије од те злочиначке акције - америчка страна је фактички наоружала и обучила грузијску армију. Јер, зашто више година водити тешке преговоре и тражити сложена компромисна решења за међуетничке конфликте? Лакше је наоружати једну од страна и подстаћи је на убијање друге. И - готова ствар. Рекло би се - лако решење. А у ствари се показује да то и није увек тако. Русија има озбиљне разлоге да сматра да су се у зони борбених дејстава налазили грађани САД. А ако је то тако, ако се то потврди, то је веома лоше. То је веома опасно. И то је погрешна политика. Ако је то тако, онда овакви догађаји могу имати и унутарполи- тичку америчку димензију. Ако се потврди ово о чему говорим, тада се јављају подозрења да је неко у САД специјално створио конфликт са намером да заоштри ситуацију и обезбеди предност једном од кандидата у борби за положај председника САД. То што говорите је озбиљна оптужба. Да ли ви то сматрате да је неко у САД стварно испровоцирао тај

Шта ће...

Kosačov: Čejni formira "antirusku osovinu"

конфликт? - Сад ћу вам објаснити. Ако стварно износите такве претпоставке, какве доказе имате за то? - Већ сам вам рекао, ако се потврде факти присуства америчких грађана у зони борбених деј- става, то може значити само једно - да су се они тамо могли налазити једино по директном налогу свог руководства... Зашто вас чуди моја претпоставка, не разумем? На Блиском истоку имате проблеме - тамо не успевате да дођете до помирења. У Авганистану ствари не иду набоље. Штавише, Талибани су започели јесењу офанзиву и војнике НАТО убијају на десетине. У Ираку све проблем до проблема, а број жртава, после еуфорије од првих победа, већ је дости- гао 4.000. У економији имате проблеме, и ми то добро знамо. Са финансијама имате проблеме. Имате хипотекарну кризу која и Русију брине и ми желимо да се она што пре заврши. Изгледа да је некоме био потребан мали победоносни рат. А пошто је он изостао - онда је тре- бало пребацити кривицу на Русију, од ње направити непријатеља и на таласу ура - патриотизма обједини- ти земљу око одређених политичких снага. Мене чуди што вас чуди ово о чему ја говорим. Ово су ствари које леже на површини. Какав ће бити одговор Русије ако буду пре- дузети кораци да се она дипломатски изолује? - Као прво, ако је заиста тачна моја претпоставка о америчкој унутарполитичкој боји овог конфликта - постаје несхватљиво зашто би савезници САД морали подржавати једну вашу политичку парти- ју против друге. То је несрећна - према целом амер- ичком народу позиција, Русија не искључује да ће администрација успети и овога пута, као и претходних година, да савезнике потчини својој вољи. Шта да се ради? Какав избор има Русија? С једне стране, ми не смемо дозволити да нас убијају да бисмо, рецимо, тако сачували место Русије у Г8! Ко ће остати у "осморки" ако нас Русе све побију? Видите, ви сте говорили о могућој опасности са стране Русије. А ја сада са вама седим и мирно разговарам у граду Сочи. На неколико стотина километара одавде већ су допловили амерички ратни бродови са ракетама чији радијус дејства је управо неколико стотина километара. Па нису наши ратни бродови дошли до ваших обала, него су се ваши приближили нашим! Какав Русија има избор? Ми не желимо никакве компликације, ми не желимо да се са било ким свађамо, ми не желимо да са било ким ратујемо. Ми желимо нормалну сарадњу и поштовање својим интереса. Зар је то много?

Poseta potpredsednika SAD Dika Čejnija državama u susedstvu Rusije u skladu je sa politikom Vašingtona o formiranju "antiruske osovine", izjavio je danas predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov "Čejni je verovatno glavni autor svih najnovijih događaja na postsovjetskom prostoru. On lično radi sa liderima odredenih država. To što je u ovom slučaju Gruzija instrument u njegovim rukama, u rukama američkih 'jastrebova', prilično je očigledno, i govoriti o gruzijskom suverenitetu verovatno više ne treba", rekao je Kosačov ruskom TV kanalu "Vesti". Prema rečima predsednika spoljnopolitičkog odbora donjeg doma ruskog parlamenta, i kontakti drugih zemalja sa Čejnijem su "ozbiljno iskušenje za njihov sopstveni suverenitet". Čejni je danas posetio Gruziju, posle čega je otputovao u Ukrajinu. Rusija će, najavio je Kosačov, pažljivo pratiti koliko će te zemlje biti spremne da istupaju kao "provodnici" američke politike protiv Rusije, "ili će ipak uspeti da deluju polazeći od sopstvenih nacionalnih interesa". Ranije danas Kosačov je optužio SAD da žele da Kavkaz stave pod svoju kontrolu veštački podgrevajući konflikte sa Rusijom. Ta težnja Vašingtona uslovljena je time što je Kavkaz zona u kojoj već postoje ili su u planu postavljanja cevovoda za transport nafte i gasa, ocenio je Kosačov, komentarišući razvoj događaja oko otcepljenih gruzijskih autonomija Južne Osetije i Abhazije, čiju je nezavisnost Rusija nedavno priznala. "Ko danas kontroliše Kavkaz, taj u stvari u globalnom kontekstu kontroliše i pitanja energetske stabilnosti", rekao je Kosačov. Pored Gruzije, američko prisustvo uočava se i u Ukrajini, kao i u baltičkim zemljama, koje zauzimaju dosledno oštre antiruske pozicije, rekao je Kosačov. "Za SAD to je velika politika u kojoj je moguće ili dobiti ili izgubiti predsedničke izbore", rekao je ruski deputat. 4.9.2008. < www. pressonline.co.rs>

30.8.2008.

Press

Г лас јавности

Iskra 1. oktobar 2008.

„НЕСВРСТАНА” СРБИЈА Колико је само у претходних десетак дана потрошено енергије и хартије да би се, ако не баш преокренула, а оно барем мало замути- ла спонтана српска солидарност, па и одређена доза потајног ликовања због руске интервенције у кавкаском конфликту између Јужне Осетије и Грузије. (Узгред речено, изгледа да је један од руских „зракомлата” оборених током операције страдао баш од „братске”, српске ракете, коју су наши преду- зимљиви војни привредници, дакако, уз благослов САД, продали мирољубивом Сакашвилију.) Са екрана и из уста оних који - сем када је нека афера у питању - слабо воде рачуна о црквеним темама, а према православљу се обично односе са мешавином мржње и прези- ра, непрестано смо подсећани да су Грузини „братски православни народ”, да „Грузија, упркос америчком притиску, није признала Косово”, да се „Русија понаша недоследно, заступајући на Кавказу оно што је критиковала на Косову”, да смо „ми и Грузија на сличан начин жртве у игри великих сила” итд. Да би на крају овог хокуспокуса врли и, разуме се, објективни српски (!?) спољнополитички „експерти” закључили како је, све у свему, веома паметно што је званични Београд остао уздржан поводом најновијег кавкаског сукоба, премда је ту и тамо (чак и на насловној страни- ци прошлонедељне Политике ) провејавала и бојазан да би „ћутање званичне Србије могло бити протумачено као знак прећутне подршке руском кажњавању Грузије”. Дакле, добро је што званично нисмо подржали никога (читај - што нисмо подржали Русију), али, опет, не би било добро ни да се та наша ћутња схвати као да Русију подржавамо незванично. Да се разумемо, уопште не спадам међу оне априорне и фанатичне русофиле, било „славјаносербске”, било информбировске провенијенције, и уопште не мислим да треба беспоговорно примати баш сваки потез, сваку поруку и сваки уговор који долази са истока - као ни било које друге стране света. Немам, такође, ништа против Грузина. Добри поз- наваоци кавкаских демографских прилика веле да су нам чак прилично слични, те да су унутар Совјетског Савеза уживали статус који је отприлике сличан ономе какав су имали Црногорци у бившој Југославији. А да и не го- воримо о томе што сваки пут када видим Михаила Сакашвилија помислим како смо ми са Тадићем скоро па имали среће. Али у овој конкретној констелацији за

Iskra 1. oktobar 2008.

Србију је заиста скарадно да остане нема и „несврстана”, па чак и да ту несврстаност макар невешто глуми. Као прво, Грузини јесу стари православни народ, али су то исто и Осети - Русе да и не помињемо. Друго, наравно да Грузија није признала Косово, али је зато највернији средњоазијски савезник Вашинг- тона и активни учесник у његовим „мировним напорима” у Ираку. Треће, Грузијаје ипак прва напала и са готово нацистичким жаром почела да чисти малену (око 70 хиљада становника) јужноосетинску енклаву. И коначно, најважни- је, наравно да велике силе гледају, пре свега, своје сопствене интересе - баш као што би то требало да чине и мале - али нам управо зато не може бити свеједно и не може бити изјед- начено то да ли нека сила, следећи своје империјалне циљеве, брутално гази наше интересе и међународно право, или их нека друга сила, можда исто тако тенденциозно и „себично” подржава и брани. Бити неутралан у оваквој ситуацији значи „неутралност” спрам сопствених интереса - ако не и нешто горе - и значи бити неутралан према поли- тичком и медијском механизму чија смо и сами били жртва. Скоро сви озбиљнији коментатори нису пропустили прилику да руско-грузијско-осет- ски сукоб повежу са косовским конфликтом, премда читава ова кавкаска прича са Косовом има везе само утолико што је белодано показала оно што је сваком нормалном било јасно од самог почетка да косовски случај није и не може бити никакав преседан (чувени ,,unique case”, о којем су говориле бирократе из Брисела и Вашингтона) и да када једном на тако бруталан начин извучете циглу из темеља општеприхваћених принципа међународног права, као што је то учињено у случају Србије и Косова, читаво здање и међународни поредак руше се као кула од карата. Дакле, то је веза, а све остало је различито. И потпуно су у праву они који сматрају да би, ако се већ прави пара- лела са балканским случајем, много примеренија била аналогија са сукобом Хрватске (Грузија) и Српске Крајине (Јужна Осетија). С тим да је у нашем случају, за раз- лику од данашње Русије, Србија остала при- лично срамно „неутрална” и уздржана у крајишком егзодусу, а можда је у њему чак и индиректно саучествовала. Паметне америчке патриоте окупљене око часописа Национални интерес - ако је за неку утеху, такви и у Америци углавном остају у мањини - ових дана се убише од покушаја да мало охладе успаљену америчку јавност, мало

„Несврстана”.

Пут у хаос

спусте лопту и укажу на сложеност кавкаског конфликта. Али као што знамо - ^оно што је допуштено Јупитеру, није и волу”, па зато, на пример, Дмитри Сајмс, Николас Гвоздев, Стивен Мејер, Виљем Монтгомери, па чак и Мортон Абрамовиц, у својим луцидним спољнополитичким анализама могу да кажу и оно што овдашњи „евроатлантски експерти” не смеју ни да помисле. На пример, то да је поли- тика америчке администрације према Русији била погрешна, да је било неодговорно охрабривање Грузије да уђе у сукоб са Русијом, да је Сакашвили диктатор и авантуриста, да је овај пут несумњиво Грузија била агресор, да се на западу опет продукује антируска хистерија из времена хладног рата, да би свака озбиљна земља реаговала на сличан начин ради заштите својих националних интереса... Шта сте од овога имали прилику да чујете на српским ТВ панелима посвећеним кавкаском сукобу? Скоро ништа - с том раз- ликом што на „јавном сервису” таквих панела није ни било, док је Б92, у различитим форма- ма, пласирао мањевише званичну америчку верзију. Веровали, или не, има већих сателита од Србије и горих квислинга од српске поли- тичке и медијске „елите”. Али тешко да има глупљих. Односно, у свим другим случајевима „партнерство” и „пријатељство” са Америком је бар нечим плаћено, награђено и надокнађено. Остале „савезнике” САД су, на пример, својевремено одбраниле од Немаца и/или Совјетског Савеза, неке, опет, ослобо- диле од шпанске или руске доминације, некима дале државност, неке, пак, саме окупирале, неке економски унапредиле или учиниле сво- јим пореским рајем. Зато донекле могу да разумем балтичке земље, Пољску, Бугарску, Албанију, Авганистан, Јапан, Црну Гору и сва она силна острвца и архипелаге по Карибима и Тихом океану. Али не могу да разумем Србију коју - иако постоје и таква мишљења - САД ипак нису, у пуном смислу, ни ослобађале ни окупирале. За разлику од других „партнер- става”, Американци нити Србији шта озбиљно нуде, нити српска елита од Американаца шта посебно тражи сем да у томе што нам чине буду мало нежнији, спорији и пажљивији. Па им се, видимо, чак ни у томе не излази у сусрет. Осим ако и једни и други не сматрају да је управо инсталирање и оджавање на власти ове и овакве политичке „елите” већ само по себи довољан поклон и награда.

У складу са најновијим догађањима на српској политичкој сцени још једанпут се поставља питање докле ће Срби да буду подложни да их душмани свађају? Зар се једном у историји не може десити да мало здравог разума и смањене таштине надвлада увек добро познату драматургију - завади па владај? Колико пута треба да се понавља исти сценарио у срп- ској историји па да извучемо један закључак, да спречимо катастрофу и злу крв? Опет брат против брата, опет Србин против Србина, као да није била довољна братоубилачка гол- гота у Другом светском рату, као да није био превише страдање Срба и Црногораца на Голом отоку? Као да није превише све ово што нам се десило последњих педесетак година? Као да то што је Србија у овако страшном и јадном стању није разлог да се смање страсти, да се прогута сујета и да се сачува што се сачувати може... Лако је разорити породицу, а тешко је сачу- вати, али како је могуће да се све српско распада увек по истом обрасцу? Пола килограма интриге, два кила таштине, три килограма страних обавештајних игрица и одговарајућа сума лажи, новца и глупости? Да смо једанпут отворили документе око свега онога што се догађало у српској историји, да смо хладне главе и трезвено сагледали ко нам је и како кројио капу и каква је одговорност страних обавештајних служби у било ком преломном тренутку, од убиства Карађорђа, Обреновића, демонстрација - „боље рат него пакт", до тога како су и шта су заиста појединци радили у последњих петнаестак година, зашто су нам убијали децу на почетку рата у Словенији, зашто је пала Крајина, како је заиста изручен Милошевић, зашто је стварно убијен Ђинђић а како ухапшен Караџић, онда не бисмо стално и изнова долазили у ситуације да нам се продају м... за бубреге... Као што брак не може да почива на лажи, тако не може ни држава... А Србија је окована лажима и зато они који се данас веселе туђој несрећи не схвата- ју да је њихова арматура заправо иста кула од кара- та... Лажни синдикати, лажни уметници, лажна обећања, лажне информације, лажне иконе, лажне величине, лажни уговори и лажни људи са двоструким животима и килограмима путера на глави... И као што је у браку боље сести и суочити се са свим лажима које су довела до распада, тако и ова држава, ма како то било болно, мораће пре или после да се суочи са свим својим обманама и обмањивачима... Деца ће морати да почну да уче праву историју, прави криминалци ће морати у затвор, лажови и преваранти на суд који неће бити поткупљен, мораћемо да рехабилитујемо људе који су страдали због другачијег политичког мишљења и мораће пре свега бити могуће живети од сопственог рада - у супротном имаћемо хаос, корупцију и беду... Слеп, безочни еготизам, таштина и гомилање новца довело нас је до ове тачке... Ако се људи убијају на улици, ако се свештеници туку, ако су људи на правди Бога у затвору, ако су лопови на слободи, ако се полиција злоупотребљава, ако су курве и полуписмени узори, ако креће брат на брата, ако за једне важи закон, а за друге не, ако бестидни ловатори распарчавају државу док народ гладује, онда је то хаос, а не пут у светлу европску будућност. Правда, 13-14.9.2008.

НСПМ, 15.9.2008.

Исидора Бјелица

Ђорђе Вукадиновић

Iskra 1. oktobar 2008.

КАВКАСКЕ ПОРУКЕ ЕВРОПИ Стари континент је подељен око тумачења кризе у Грузији. Много озбиљнија је, међутим, најава да се Москва, по угледу на Вашингтон, окреће сопственим интересима, како на војном тако и на економском плану Русија има своје стратешке интересе у Европи и свету и нема намеру да од њих одустаје, могле би сажето да се интерпретирају изјаве највиших званичника највеће државе на свету - председника Дмитрија Медведева и премијера Владимира Путина. Униполарни свет ка којем теже Сједињене Америчке Државе, праћене неколицином европских савезника, није остварив и не сме да заживи, одлучни су у Москви. Поменути ставови, изнети су уочи јучерашњег ванредног заседања шефова држава или влада чла- ница Европске уније у Бриселу и дефинитивно су Европљанима натоварили нову муку на плећа. Сада је већ сасвим јасно да је краткотрајни рускогрузијски рат на Кавказ умного шта из корена променио. Успавана Европа преко ноћи се суочила са драматичном чињеницом да оно што је започела у случају Косова и Метохије има свој неумитни ток којем, за сада, није могуће сагледати крај, ни одмерити последице. Признавање независности Јужне Осетије и Абхазије од стране Москве постало је чињеница (чак и са правне стране) са којом бриселске бирократе тек треба да се ухвате у коштац. Грузијска криза претворила се тако у прелом- ну тачку европске садашњости. Суочавање са новом Русијом, ма колико озбиљно најављивано још током председниковања Владимира Путина, као да је многе затекла. Они који су верујући у једнополарност света сопствене националне интересе поистоветили са интересима САД (попут Велике Британије, балтичких земаља или тзв. новоевропљана), оштро су реаговали на појављивање две нове државе под патронатом Москве на Кавказу. И то баш на просторима за које су поменути униполарци били убеђени да су већ одавно под њиховом шапом. Позиви на увођење санкција Русији, замрзавање њеног чланства у клубу Г 8, одла- гање потписивања новог стратешког договора о сарадњи Брисела и Москве, пунили су странице западне штампе. Кавкаска порука Са друге стране, група земаља предвођена Француском, Немачком и Италијом, као да је дубље схватила „кавкаску поруку”. Свесни да Европа тешко може да постоји без Русије (као и Русија без Европе) Саркози, Меркелова и Берлускони су спремнији да ствари осмотре из прагматичнијег угла. Њима тешка реторика не изгледа примерено за овај тренутак. Посебно после јасно изречене спремности Русије да на сваку врсту санкција одговори адекватним деловањем којим ће заштитити сопствене стратешке интересе. Многи руски, па и западни, аналитичари, свес- ни су да поново ојачана наследница некадашњег Совјетског Савеза нема право да остане у запећку светских збивања. По њима, дошло је време да се јасно истакне шта је то у свету што у Кремљу сматрају стратешким интересима. Како садашњим тако и будућим. На коју страну треба гледати, где тражити пријатеље а кога третирати као непријатеља и потен- цијалну опасност. А Европљани су у тој причи стављени у исту раван са Кином, Индијом, Пакистаном, Ираном...

Iskra 1. oktobar 2008.

Пре неколико месеци, у изјави за наш лист, угледни руски геополитичар Александар Јурјевич Дугин истакао је да Русија мора да прихвати политику двоструких стандарда какву практикују САД. То значи да ако стратешки државни интереси захтевају да се на један начин дела у једној ситуацији, то не мора да буде обавезан рецепт и за друге случајеве. Гледајући из перспективе Србије, кавкаска прича могла би се показати управо као увод у такву политику. Нешто од новог духа који је произвело краткотрајно руско-грузијско ратовање осетило се пре неки дан и у таџикистанској престоници Бишкеку, на сами- ту лидера земаља чланица Шангајске организације за сарадњу. Мада су поједини учесници овог скупа изразили забринутост дешавањима у Грузији, нико од њих није оспорио право Москве на онакво деловање какво је виђено у Јужној Осетији и Абхазији. Ако при томе имамо у виду да већина учесница самита у Бишкеку и сама муку мучи са сепаратизмом, остаје као нескривена порука да те ствари морају да буду решаване на другачији начин од онога какав су САД представиле у Србији, прецизније, на Косову. Заједнички интерес Управо то доводи Европљане пред нерешиву енигму. Стари континент не може да делује као изоло- вано острво. За то нема ни технолошку моћ ни довољ- но сировина. Европска унија је по ко зна који пут показала да је бирократска организација без праве моћи да самостално реагује. Уосталом, није узалуд руски премијер Владимир Путин недавно изјавио да ће се, ако ЕУ не успе да се сабере у свом деловању, окренути на дијалог са Вашингтоном. А немоћ Европе показала се у Грузији у свом пуном обиму. Када су војници Михаила Сакашвилија кренули у блицкриг на Јужну Осетију, када су ракете почеле да падају на Чинвали а људи у паници кренули у бежанију ка северу, ка Русији, нико у Бриселу није позвао у заштиту цивилног становништва, деце, стараца... Да ли су Европљани спремни за неки нови Хашки трибунал на којем би били оптужени грузијски председник и његови војни саветници, укључујући и америчке? Или можда команданти руских јединица које су разбиле Сакашвилијеве снове о уједињењу Грузије? Или ће две хиљаде погинулих у Осетији оста-= ти само статистички податак? Тешко је веровати да Европа у овом тренутку може да нађе унутрашњу снагу и одговори на сва питања. Тога су свесни и њени лидери и са тим саз- нањем су се окупили у Бриселу. Као и са сазнањем да се свет мења у правцу на који нису рачунали. Подела на интересне сфере САД и Русије могла би да сруши европску кућу до темеља. Тако нешто сигурно није у заједничком интересу ни Британаца ни Француза ни Немаца ни Италијана... Проблем је, међутим, што се сада јасније него икада раније види да заједнички интерес на Старом континенту, какав год био, у ствари и не постоји. Политика, 2.9.2008.

Слободан Самарџија

Разговор недеље: Војислав Коштуница

Задовољан сам што нисам правио уступке Озбиљан ризик да због мишљења Међународног суда правде o нелегалној независности Косова западнемо у Ћорсокак Улогу председника опозиционе странке - после више од четири године на челу Владе Србије - Војислав Коштуница види као прилику да посвети више времена Демократској странци Србије. Каже да су постојали озбиљни разлози да „врати мандат народу” и да је добро што ДСС „показује да води доследну и принципијелну политику и када је на власти и када је у опозицији”. Чини ми се ипак немогућим да нисте зажалили што сте вратили мандат народу? Нисам ни на који начин зажалио. Зажалио бих само да сам се одрекао политике за коју сам се залагао. Избори су довели до једне необичне ситуације да имамо владу за коју заправо нико није гласао. Јер, ако узмете сваку странку појединачно у саставу те владе, можете бити сигурни да ниједан њихов гласач не би гласао да влада буде сас- тављена на начин на који је састављена. То је влада без политичког легитимитета, без моралног ауторитета и самим тим је слаба и без унутрашње снаге. С друге стране, задовољним ме чини то да ни на који начин нисам направио никакав уступак кад је реч о суштини политике за коју сам се залагао, пре свега кад је реч о упорном настојању да се сачува нешто што представља не само основ државе у којој живимо, него би требало да пред- ставља и основ међународног правног поретка. То је темељно начело територијалног интегритета и суверенитета сваке постојеће државе. Ha крају краје- ва, и ови последњи догађаји у Јужној Осетији и Грузији су показали колико је то залагање било исправно, колико је било правно добро аргументо- вано и показали су да случај Србије није и не може бити јединствен у свету, већ да је постао преседан за многе друге потресе. У свему томе смо били у праву и наравно да не бих могао замислити ситуацију да се одричем принципијелне политике одбране државних и националних интереса. Кажете да имамо владу за коју нико није гласао, али исто би се могло pehn за бираче ДСС-а да сте Ви направили владу с радикалима и СПС-ом. То је нешто сасвим друго. Просто је ту у изборном обраћању грађанима, уз све разлике које постоје међу странкама, постојала подударност у основном циљу да се очува територијални интегритет и суверенитет Србије, уз залагање за место у Европској унији, али под условом да она у ЕУ уђе цела, односно да се претходно разјасни са званичницима у Бриселу шта заправо чини Србију. С друге стране, пре избора нисам се бавио тиме на који начин tie влада бити састављена нити у којој би влади било пожељно да се ДСС нађе или не. Говорим о нечем другом, о странкама које су

тврдиле да апсолутно с неким странкама неће бити у влади. Говорим о односима Демократске странке и СПС-а, СПС-а и Демократске странке, додајмо свему томе и Лигу социјалдемократа Војводине и Г17 плус. Пошто се та коалиција шири с тенденци- јом да апсолутизује власт у целој Србији, она је проширена у Београду и Либералнодемократском партијом. Гласачима ЛДП-а, СПС-а, Демократске странке, да не помињем СПО, говорено је пре избо- ра да са одређеним странкама неће ући у владу. Ја о томе нисам говорио, јер се о томе не говори пре избора. Србија је своју политику према Косову и Метохији пре свега заснивала на подршци Русије. Сада је и Русија признавањем Абхазије и Јужне Осетије прекршила међународно право. Да ли се осећате изневереним? Ту треба поћи од узрока - шта је узрок свега онога што се дешавало на Косову и Метохији и у Србији, па у Грузији. Узрок је политика коју воде Сједињене Америчке Државе - политика силе. Русија сада води исту политику... He. Русија је у случају Грузије бранила један међународни мировни споразум из 1992. године. Њени држављани у Јужној Осетији су били угрожени, њене мировне трупе су такође биле угрожене. Пре тога десио се и преседан са Косовом, за који су сви званичници ЕУ и Вашингтона рекли: „Ми ћемо једанпут да прекршимо право, у случају Србије. Србија је јединствен случај”. Дакле, Русија је, као и Србија, до краја инсистирала на поштовању међународног права. Србија се на свој начин бори- ла, Русија се на свој начин брани, али ми на другој страни имамо земљу која је силу ставила изнад права. То је тај главни проблем, а на Русији је да користи средства која сматра примереним, пошто је исцрпла сва друга средства. Србија треба да нас- тави досадашњу сарадњу с Русијом, не доводећи у питање све друге облике сарадње, пре свега економске, и са Европском унијом и са Сједињеним Америчким Државама. Да сте сада председник владе, да ли бисте признали независност Јужне Осетије и Абхазије? То је ствар која је се у сталним консултаци- јама и договорима влада Србије и Русије мора раз- мотрити на начин да се заштите и интереси Србије и интереси Русије. Русија је донела такву одлуку пошто је учинила све да дође до мирног решења. Србија је пре свега заокупљена својим питањем - одбраном Косова, како спречити да се Еулекс инсталира на Косову... Уназад гледано, не можемо

Iskra 1. oktobar 2008.

да се не бавимо оним што је био један од главних разлога неслагања с Демократском странком у претходној влади једном озбиљном пропуштеном шансом да се макар једна држава која је признала независност Косова тужи пред Међународним судом правде. Ми имамо спектар наших интереса и на њих смо усмерени, а што се тиче Русије, она је посегла за решењем које сматра примереним. Да ли га Ви сматрате примереним? Ја не водим руску политику, али полазим од узрока и сматрам да је узрочник свега неспремност водећих западних држава да се поштује међуна- родно право, неспремност да се предност да пре- говорима и у конкретном случају гурање председ- ника Грузије у авантуру оружаног напада на Јужну Осетију. То су чињенице. За жаљење је да је Европска унија практично истовремено радила на разбијању суверенитета и територијалне целови- тости Србије, а с друге стране, инсистирала на поштовању суверенитета и територијалног интегритета Грузије. Таква погрешна политика само продубљује кризу и продубљује подривање целокупног међународног поретка. Русија се на свој начин супротставила овој политици двоструких мерила и политици силе. Поменули сте Вашу идеју да се тужи бар једна држава која је признала независност Косова. Међутим, и стратегија Демократске странке, однос- но Владе Србије, да се чека мишљење Међународ- ног суда правде изгледа даје резултате. Многе државе су најавиле да he гласати за иницијативу Србије на Генералној скупштини УН. Тражење претходног мишљења од Међународног суда правде уместо да смо упутили тужбу је опасно и непотребно улажење у ризик да ова иницијатива буде одбачена и да онда Србија остане без било какве могућности да повуче наред- ни потез. Постоји дакле озбиљан ризик да запад- немо у ћорсокак. Видећемо колико ће држава на Генералној скупштини УН подржати ову иниција- тиву. Треба имати у виду да се државе доста тешко опредељују да у УН подржавају иницијативе које фактички индиректно оптужују САД. Амбасадор Костарике у УН рекао је да he се његова земља изјаснити за иницијативу Србије иако је признала Косово. Ви знате како се одлучује у Генералној скупштини, па треба прво видети да ли fce већине бити. С друге стране, поставља се питање чак и ако би се дошло до потребне већине, каква би била судбина једног мишљења Међународног суда правде. Ви можете да добијете негативно мишљење, може да се каже да је Србија јединствен случај и да се поново нађе неки разлог да право не важи за њу... То је могло да се деси и у случају да смо тужили државе које су признале Косово.

То је потпуно друга ствар. Прво, ако ви тужите неку државу, онда сте потпуно уверени у снагу својих аргумената, уверени сте да сте на страни права, не колебате се, не тражите претход- но мишљење од неке институције. Онда се отвара процес који траје, ствар излази у јавност, и уверен сам да се може добити. Тужбом бисмо у сваком случају озбиљно успорили или потпуно зауставили нова признања једностране независности Косова, јер ниједна држава не жели да се суди пред Међународним судом. Зашто сте у Београду одбили сарадњу с Демократском странком, а с њом сте у власти у неким другим градовима, као у Панчеву? Зато што је Београд главни град и зато што је једна јасна политичка порука. И зато што су и Влада Србије и власт у Београду формиране на исти начин - под великим притиском, уценама, одуста- јањем од већ постигнутог споразума... После избора, у време техничке владе, ухапшен је Стојан Шупљанин, а потом и Радован Караџић. Да ли сте Ви знали где се они налазе? Не. Како бисте као председник владе поступили да сте знали? Највише у сарадњи с Хашким трибуналом - било да је реч о оптуженима или о документацији - учињено је у време прве владе чији сам био председник. Сматрао сам да је најбољи начин за сарадњу добровољна предаја оптужених. То и даље мислим. Значи, да сте знали где је Радован Караџић, не бисте га ухапсили? Кад је Радован Караџић ухапшен, ја више нисам био председник владе. Али, да ли бисте га ухапсили? То је врста хипотетичких питања која нема- ју никакву сврху. Политика је политика, а хипотезе типа „шта би било кад би било” су нешто друго. Али, познато је да сам и пре хапшења Радована Караџића рекао да се мора поставити питање легитимности Хашког суда. На исти начин на који сам рекао да са ЕУ треба да разјаснимо шта је Србија - ми тврдимо да Србија обухвата Косово, а они нешто друго, треба сести и разговарати и о легитимности Хашког трибунала. Оног часа кад смо видели да се ослобађају двојица злочинаца - Харадинај и Орић заложио сам се да се постави питање легитимности Хашког суда. Да ли сте можда у једној или другој влади покушали да наговорите Ратка Младића да се преда? Не и то није било могуће, јер нисмо ни знали

Iskra 1. oktobar 2008.

Задовољан сам..

Хашка „правда”

Р. ДЕЛИЋ - САМО 3 ГОДИНЕ

где се налази. Није било директних преговора с њим? Није. Знате ли где је он? Не знам. Надлежне службе и акциони тимо- ви који су се бавили питањем Хашког суда у једном периоду са закашњењем од неколико месеци долазиле су до информација о могућим местима где се он кретао. Али никада није било актуелних ре- левантних информација. Према томе, није се могло преговарати. Још једном бих нагласио да је прави тренутак да Србија покрене разговор са ЕУ о леги- тимности Хашког трибунала.

О једном штетном члану ССП-а Ви сте водили преговоре о Споразуму о стабилизацији и придруживању. Зашто је у њега убачен члан којим је фирмама из ЕУ дозвољено да купују пољопривредно земљиште у Србији? Ипак се ради о стратешком добру. Да је било више јединства у држави, да нисмо били оптерећивани питањима којима смо били оптерећивани, да се није испољавао тај претерани евроентузијазам и подела на оне који су за Европу и оне који нису за Европу, да нисмо били под притисцима, вероватно бисмо више времена могли да посветимо преговарању када је реч о овим темама. У тим уценама с којима смо устајали и с којима нам се завршавао дан - и Хаг, и Косово, и истовремено различите врсте преговора, није било могуће да се томе приступи на начин на који су приступиле друге земље које нису мучила сва ова питања. Да ли има основа да се у овом случају сумња да је неко из преговарачког тима за ССП био корумпиран? Не верујем. Пре бих рекао да се ту ради о претераном евроентузијазму у којем се понекад не виде детаљи који могу бити важни.

Цветковић је знао за Бубалов стан Зашто је министру Бубалу било дозвољено да добије на коришћење службени стан, кад је већ имао приватни стан у Београду? Бубало ме је обавестио да он није имао при- ватни стан, већ кредит за стан који је уређивао. Само је недостајало неколико дана да тај стан заврши и да пређе у њега и о томе је обавестио садашњег председника владе.

Политика, 7.9.2008.

Владимир Радомировић

Хашки трибунал осудио је у понедељак бившег ратног команданта одреда Армије БиХ званог "Ел муџахедин" Расима Делића на три године затвора због злочина над заробљеним војницима Војске Републике Српске током 1992. и 1995. године. Делић је осуђен одлуком већине судија, уз противљење Баконе Молотоа, јер није спречио ни казнио злочине које су починили муџахедини. Он је био одговоран за злодела у селу Ливаде, Каменичком кампу у Завидовићима, који су почи- њени у јулу и августу 1995. године, у којима су војници пребијани, подвргавани електричним шоковима, и присиљавани да љубе одрубљене главе затвореника. Овај командант Армије БиХ проглашен је кривим и јер није спречио и казнио злочине које су муџахедини, тада под његовом контролом, починили у још три инцидента од 1993. до 1995. Међутим, за убиства 52 припадника Војске РС и злостављање још 10 њих у селу Кестен и Каменичком кампу - није. - По подне 11. септембра 1995. године, дан пошто су почеле операције "Ураган" и "Фарц", војници Петог батаљона АБиХ и муџахедини заро- били су око 60 босанских Срба, међу којима је било цивила и жена наводи се у пресуди. - Наредили су им да у колони ходају до села Кестен. Миленко Станић и Живинко Тодоровић убијени су на путу. Веће је закључило да су Станића убили муџахеди- ни, и да су они погубили и Тодоровића. Остали заробљеници су одведени у камп Каменица, где су - убијени. Упркос свим овим злочинима, веће није имало доказе који ван разумне сумње потврђују да је Делић у овом периоду имао ефективну контролу над муџахединима, као ни да је знао да ће ови злочини бити почињени, нити да је до њих већ дошло. Делић је ослобођен кривице и за убиство 24 босанска Хрвата у Малини и Бикошију. Приликом изрицања казне, у коју ће се урачунати 488 дана колико је Делић провео у противору, судије су узеле у обзир и то да се он добровољно предао Трибуналу, његове породичне прилике, као и то да није кривично гоњен и да је учествовао у миров- ним преговорима. Делић у протвору чека пребаци- вање на издражавање казне. ПРОУЧАВАЈУ, ПА ЋЕ МОЖДА И ТУЖБА Портпарол Хашког тужилаштва Олга Кавран изјавила је да ће тужилаштво, које је тражило 15 година затвора, о евентуалној жалби одлучити када буду проучили пресуду.

15.9.2008.

Новости

Iskra 1. oktobar 2008.

Alen Deršovic, profesor Univerziteta Harvard

Lavrentij Berija u Haškom tribunalu Zajednički zločinački poduhvat jednako je primenjiv na sve etničke grupe, bez razlike, ali je u praksi, po svemu sudeći, primenjen selektivno na Srbe, možda zato što je tužilaštvu lakše da definiše ciljeve srpskog rukovodstva Nedeljnik Nin je u poslednjem broju objavio ekskluzivni intervju sa Alenom Deršovicom, profesorom Univerziteta Harvard, koji u celosti objavljujemo. - G.J. Na osnovu čega tužilac u Hagu identifikuje učesnike „zajedničkog zločinačkog poduhvata“? Šta njih razlikuje od drugih izvršilaca krivičnih dela ratnog zločina? - U većini krivičnopravnih sistema, tužioci imaju znatnu slobodu da odluče koga će optužiti i za koja će ga dela teretiti. Ta sloboda, međutim, sadrži u sebi i veliku opasnost. Lavrentij Berija, ozloglašeni načelnik sov- jetske tajne policije, KGB, jednom je sarkastično rekao svome šefu Staljinu: „Samo mi pokažite čoveka, a ja ću mu već naći zločin". Jedna od važnih funkcija zakona sastoji se upravo u zauzdavanju diskrecionih ovlašćenja tužilaca. Ova novootkrivena teorija zajedničkog zločinačkog poduhvata - zapravo je tu reč o novom krivičnom delu - pruža tužiocima praktično neograničenu mogućnost da diskreciono odlučuju koga će svrstati u učesnike zajedničkog zločinačkog poduhvata. To posebno važi u svetlu, nedavno, donetih odluka iz kojih proističe da se spisak izvornih učesnika zajedničkog zločinačkog poduhvata mogu proširivati kako se događaji raspetljavaju. Kada odlučuju o tome koga će da optuže, tužioci često postupaju retroaktivno: vide da se desio neki strašan zločin i zaključuju da se on nije mogao dogoditi bez učešća mnogih pojedinaca u njemu. To onda deluje kao zajednički zločinački poduhvat, ali kroz prizmu žrtava, a ne kroz prizmu navodnih počinila- ca. Sve je to u neskladu sa tradicionalnom krivičnopravnom teorijom koja, po pravilu, nalaže da se sagleda šta je optuženi učinio i kakve su mu bile namere kada je preduzimao određene radnje. Ovako je sada tužiocu daleko najlakše da pokuša da pronađe žrtvenog jarca za jednu strašnu tragediju kakva je ona u Srebrenici. Gde je u „zajedničkom zločinačkom poduhvatu“ granica kada je u pitanju svest o izvršenju dela i nameri? Da li je svaki vojnik u borbama u Srebrenici zaista znao da učestvuje u ZZP? Postoji li nivo u vojnoj hijerarhiji ispod koga nije moguć „zajednički zločinački poduhvat“ ili će svaki komandir voda biti odgovoran za ZZP? - Na osnovu ove teorije tužilaštva svaki vojnik koji je učestvovao ne samo u srebreničkoj operaciji, nego i u bilo kojoj drugoj operaciji, može biti uvršten među pripadnike zajedničkog zločinačkog poduhvata, dokle god je znao za postojanje navodnih ciljeva ZZP. Od trenutka kada ga proglase učesnikom ZZP, svaki optuženi se smatra odgovornim za sve one akcije ostalih učesnika u tom poduhvatu koje su se, generalno gledano, mogle predvideti. U stvari, on može biti sma- tran odgovornim i za radnje onih koji nisu učesnici ZZP, ako su učesnici koristili neučesnike kao oruđe.

Gde je granica na političkom nivou? Da li će svaki član parlamenta biti odgovoran kao i Krajišnik? Šta je sa ministrima u vladi? Da li se ZZP proširuje i na lokalni (opštinski) nivo? - Za zajednički zločinački poduhvat ne postoji granica koja bi se temeljila na političkom položaju. ZZP može biti proširen i jeste bio proširen, sa najvišeg nacionalnog nivoa do najnižeg nacionalnog nivoa. Niko od pripadnika vojnog i političkog vrha druga dva naroda u BiH nije odgovarao za ZZP Da li je privre- menost te konstrukcije tolika da je ona primenjiva samo za Srbe? - U teoriji, zajednički zločinački poduhvat jednako je primenjiv na sve etničke grupe, bez razlike, ali je u praksi, po svemu sudeći, primenjen selektivno na Srbe, možda zato što je tužilaštvu lakše da definiše ci- Ijeve srpskog rukovodstva. Međutim, ta selektivna pri- mena ugrožava tužilački kredibilitet. Šta je „zajednički zločinački poduhvat“, sa stanovišta pravne teorije: novo krivično delo ili novi ele- ment pojma krivičnog dela? - Tužilac se svojski potrudio da negira da je zajednički zločinački poduhvat suštinski novo krivično delo, zato što se, da jeste novo krivično delo, ne bi mogao primeniti na ponašanje i činjenje koje se zbivalo pre no što je ZZP postao deo krivičnog prava. Samo, ima ona stara izreka koja kaže da ako se nešto gega kao patka, pliva kao patka i glasa se kao patka, onda to nešto i jeste patka. Dakle, u svakom funkcionalnom smislu ZZP jeste novostvoreno suštinsko krivično delo koje nije regulisano postojećim pozitivnim zakonima. Ne može se reći da je to samo teorija krivične odgovornosti za činjenje drugih. ZZP je vrlo nalik na zaveru ili ono što je u američkom pravnom žargonu RICO - krivično delo na koje se odnosi Zakon o suzbijanju uticaja organizo- vanog kriminala na preduzetništvo. I zavera i RICO predstavljaju suštinska krivična dela. Kako je moguće razlikovati ZZP od klasičnih oblika saučesništva u izvršenja krivičnog dela koja poz- naju sva nacionalna krivična zakonodavstva, kao što su saizvršioci, podstrekači, pomagači? - Tužilaštvo i sud su na krajnje tehničkom planu pokušali da razluče zajednički zločinački poduhvat od pomaganja i odobravanja. Takođe, kazali su da su učesnici ZZP daleko više krivi od pukih saizvršilaca i pomagača. Međutim, jurisdikcijska osnova sudskih akcija ne sadrži ovo stanovište. Ono je odraz sudijske kreativnosti, domišljatosti, a tome nema mesta u međunarodnom krivičnom pravu. U izveštaju Generalnog sekretara jasno je rečeno da ne treba primenjivati obično međunarodno pravo ako ne postoji ubedljivi konsenzus u korist primene tog prava na neku datu situaciju. Ako pogledamo kako je zajednički zločinački poduhvat primenjen u skorašnjim slučajevima, videćemo da tog konsenzusa jednostavno nema.

Glas javnosti, 6.9.2008.

Iskra 1. oktobar 2008.

Radojka

Nikolić

Срђа Трифковић: Одбрана ратног председника РС налази се на озбиљној раскрсници

ДАБИЋ НЕ МОЖЕ ОДБРАНИТИ КАРАЏИЋА Некадашњи лидер босанских Срба не задовољава услове које је испуњавао Слободан Милошевић, а који су се показали као неопходни, премда не и довољни, за успешно вођење сопствене одбране пред хашким судом: био је правник по академском образовању, бритки интелект по природи (што му признају и политички непријатељи) и упорни радник по навици Савршено је легитимно што Радован Караџић каже да не признаје Хашки трибунал. Такозвани Међународни кривични суд за ратне злочине у бившој Југославији илегална је творевина, створена у циљу пружања квазиправног покрића безаконој балканској политици коју још од раних 90-их воде западне силе предвођене САД. Заузевши свој став, др Караџић је имао две исто тако легитимне опције. Једна је да с презиром одбаци свако учешће у суђењу које му предстоји као фарсу са ковертираним исходом - и да се потом смирено посвети књигама, музици, писању и тихо- вању, препуштајући инквизиторском апарату да одради свој прљави посао. Друга је да, попут Милошевића, упоредо са принципијелним ставом о непризнавању суда, прихвати вођење сопствене одбране да би имао пуну контролу над обрадом и презентацијом аргумената и материјала - не толико ради хашког суда, колико ради суда историје. Сваког човека свесног да ће пресуда др Караџићу бити повод за нове захтеве за ликви- дацију Републике Српске као „злочиначке творевине” треба да онеспокоји чињеница да се он формално изјаснио за другу алтернативу, али да има индиција да се он већ седму недељу у хашкој ћелији понаша као да ће следити ону прву. Протеклих месец и по дана по доласку у Шевенинген, наиме, др Караџић је провео у читању белетристике и духовне литературе и медитацији, занемарујући гомилање хиљада страница матери- јала које ваља прочитати и проучити да би се осмислила озбиљна одбрана. Задатак обраде материјала и припреме одбране у једном тако сложеном случају као што је Караџићев, поготову с обзиром на малтене неограничене ресурсе тужилаштва, знатно пре- вазилази моћи ма ког појединца. Ово је Слободан Милошевић схватио и именовао правне саветнике, који су се ослањали на тим сарадника задужених како за теренски рад тако и за обраду појединих сегмената оптужнице и пропратну поплаву матери- јала која је стизала из Тужилаштва. Тај тим додуше није увек функционисао беспрекорно, а и сам Милошевић је често пренебрегавао препоруке саветника. У целини је његов учинак у судници ипак био импресиван, од почетка процеса фебруара 2002, па све до његове смрти марта 2006. године. Треба истаћи да је Милошевић задовољавао три услова који су се показали као неопходни, пре-

мда не и довољни, за успешно вођење сопствене одбране пред хашким судом. Био је правник по академском образовању, бритки интелект по природи (што му признају и политички непријатељи) и упорни радник по навици. Имајући у виду сложеност и неумољиве захтеве посла сопствене одбране, неопходно је да се сви они којима је опстанак Републике Српске на срцу отворено упитају да ли је и у којој мери др Радован Караџић спреман, па и способан да понесе тако тешко бреме. Небитни Холбрук Караџићево инсистирање на наводном спо- разуму о имунитету са Ричардом Холбруком, на који се непрекидно позивао првих дана по хапшењу и пребацивању у Хаг, подсећало је на безброј пута осведочену спремност политичких вођа Републике Српске из ратних времена да допусте тзв. међуна- родној заједници да их преводи жедне преко воде. Од Лисабона почетком 1992. до Дејтона крајем 1995, на Палама није сазрела спознаја хипокризије, покварености и спремности на лажи и преваре белосветских ала и врана са којима су имали посла. Тај споразум јесте постојао, али то није битно. Караџић га је одвећ озбиљно схватио, не сагле- давајући да о неком џентлменском споразуму не може бити ни говора јер Холбрук није џентлмен. Он је политичар, што значи да неће дозволити пуким принципима да стану на пут остварењу задатих циљева. Ако је њему 1996. био циљ да Караџића уклони са политичке сцене и да СДС неутралише, он би му обећао ако треба и почасну диплому Харварда и приде милион долара на циришком конту. Ништа од тога није било вредно папира на коме је написано. Ни после четири ратне године, Караџићу те 1996. није било јасно да априори треба поћи од претпоставке да је реч о превари ако Холбрук долази са таквом понудом. ИЛЕГАЛНОСТ СУДА Илегалност тог суда датира од самог њего- вог настанка, пуком резолуцијом 827 Савета безбедности Уједињених нација од 25. маја 1993, а не одлуком Генералне скупштине која би га учини- ла законитим. Политичка сврха јасна је и из доса- дашње праксе те институције: од орвеловске, на барем милион Срба примењиве формуле „зајед- ничког злочиначког подухвата”, преко етничке дис- пропорције у оптужницама и пресудама, до скарад- них ослобађајућих пресуда Рамушу Харадинају и Насеру Орићу. МИЛОШЕВИЋЕВ ПРИМЕР Није претерано рећи да су те последње четири године Милошевићевог живота, у хашкој ћелији, донеле катарзу и делимично искупљење бившег председника Србије пред нацијом и истори-

Iskra 1. oktobar 2008.

јом за небројене грехе, свесне и несвесне, из претходне деценије и по. Брзо је схватио да му изласка из затвора вероватно нема, али да је суђење њему суђење нацији: оптужбе су биле по дефиницији колективне. Сагледао је да без обзира каква била његова лична судбина, он обавља један посао од историјског значаја. Побијајући злокобни хашки фалсификат новије српске историје као једног непрекинутог злочиначког удруживања у циљу стварања Велике Србије, пројекта који тобоже има свој крвави траг од Гарашанина до данас, Милошевић је напокон и у својој личној моти- вацији и у свом јавном деловању (тј. наступу у суд- ници) спојио лични и национални интерес. У претходне три деценије његовог личног и политичког живота тај спој није постојао. Чак да др Караџић са закашњењем нађе тај папир, а графолози потврде аутентичност Холбруковог пот- писа, тужиоци и судско веће само би слегли раменима и констатовали да то шта је господин Холбрук потписао пре 12 година можда обавезује њега самога, али никако и суд. Трибунал, ето, делу- је у складу са мандатом УН - њихов је став - и стога није обавезан да испоштује ма каква обећања неког увелико бившег функционера једне од земаља- чланица светске организације. Питање - да ли је тог споразума било и како је био срочен - мање је битно за одбрану др Караџића од тешких оптужби против њега самог, а тиме и Републике Српске. Холбрук није изгубио ни минут сна због доказа које Караџић износи о њего- вој лажљивости. Ако није грех бомбардовати Србе, подметати им геноцид, отимати им територије, онда свакако није грех лагати њихове лидере. Несумњиво би се бивши амерички дипломата слатко насмејао на Караџићеву изјаву да је зазирао од предаје Хагу због наводне опасности да Холбрук организује његово убиство како истина о споразуму не би изашла на видело. Ако Караџић не верује у истинитост те своје тврдње, није требало да је износи јер испада смешан. Ако пак искрено верује да је тако, његова моћ расуђивања је под озбиљним знаком питања. Моћ функционисања за одбрану Караџићева моћ функционисања за одбрану, условно речено, на Милошевићевом нивоу - додат- но је доведена у сумњу његовим појављивањем 29. августа пред судским већем Трибунала ради изјашњавања о кривици. Он је том приликом рекао да је трибунал „суд НАТО који жели да га ликвиди- ра”. Ту је тврдњу дан касније поновила његова ћерка Соња, рекавши да се спрема ликвидација њеног оца у затвору. Хашки инсајдери, међутим, укључујући искусне адвокате који већ годинама раде на одбрани српских клијената, одлучно тврде да је истина дијаметрално супротна. „За суд и тужилаштво изненадна Караџићева смрт била би крајње непожељна”, каже један од њих, „јер су уверени да је он, просто речено, емотивно нестаби- лан, стручно неспособан и интелектуално недорас- тао задатку, што им олакшава посао”.

Iskra 1. oktobar 2008.

Тврдња о Караџићевој нестабилности знат- но добија на тежини несувислом репликом коју је упутио судији Иану Бономију пошто је овај у запис- ник унео да се оптужени не осећа кривим. Изненада насмејани Караџић га је упитао, „Да ли могу да вас држим за реч „У вези са чим” узвратио је изне- нађени Бономи. „Да нисам крив!” - на то ће још увек насмешени Караџик Сада већ намрштени Бономи узвратио му је леденим гласом, „То ћемо тек да видимо, господине Караџићу”. Описана сцена мучна је до крајности. Да ли је по Караџићевој процени то заиста било место, време и прилика за покушај успостављања некаквог неформалног, па чак и шаљивог дијалога са судијом. Па чак и да је рекао нешто заиста вис- прено (уместо што је одвалио недуховиту бесмис- лицу), да ли је Караџић имао у виду да су у њега упрте очи десетина милиона људи широм света, укључујући милионе његових сународника и њихових непријатеља. Да ли је стварно мислио да ће таквим наступом допринети свом кредибилитету у очима суда, међународне јавности, па и својих некадашњих сабораца? После више од деценије скривања под лажним идентитетом, ни најстабилнија личност не би могла да се врати „у нормалу” без извесних последица. Др Караџићу не треба замерити ако је делимично још увек уживљен у гуруа „Дабића”. Тај Дабић, међутим, изгледа мисли да себи може допустити луксуз фриволних козерија пред судом и дангубног опуштања у ћелији, јер све шта се око њега догађа тиче се неког другог. Давид Дабић можда може да излечи болно раме једног заточеног старешине ВРС биоенергетским додиром, али засигурно не може да брани председника Караџића. Време за акцију Трећи месец Караџићевог заточеништва је на прагу, а да он ни корак није ближи решењу дилеме са почетка овог текста. Угледне личности које су му блиске и у које он има поверења - правници, академици, духовници... морају да пос- тојање проблема приме к знању, да га озбиљно сагледају и да сходно томе делују саветом и практичном помоћи. За почетак то изискује одласке у посету затворенику у Шевенинген са јасним циљем конципирања његовог наступа пред судом. Препустити битне одлуке члановима уже породице равно је прихватању линије најмањег отпора. Прихватити, пак, здраво за готово његова увера- вања да је све под контролом и да он зна шта ради - било би катастрофално и за њега самога, а што је још важније и за добар део српског народа западно од Дрине чија је судбина делимично везана и за исход овог суђења. Конкретно говорећи, на Караџића треба утицати да именује једног прворазредног саветника, дакле неког међународно признатог адвоката калибра једног Дершовица, као и екипу помоћника који су се већ детаљно упознали са приступом и материјалима Тужилаштва у досадашњим случаје- вима (Сарајево, Сребреница, Приједор, итд). Сваки од њих, пак, треба да образује сопствени тим, тако да ниједна страница материјала не остане непрочи

Руски председник Дмитриј Медведев

Русија има „привилеговане интересе” у државама са коЈима се граничи, али и у онима са којима је повезана пријатељским и посебним историјским односима Србија је једна од земаља у којима Русија има „привилеговани интерес”, може се закључити из објашњења руског председника Дмитрија Медведева о основама спољне политике Москве која је, како је рекао у интервјуу за највеће руске телевизије, базирана на пет принципа.

Прва четири су поштовање основних прин- ципа међународног права, мултиполарност светског поретка, став да Русија не жели ни конфронтацију са другим земљама, ни изолацију, и безусловна заштита живота и достојанства руских грађана „где год се они налазе”. Пети принцип, по Медведеву, гласи да и „Русија, као друге земље света, има области у којима има привилеговане интересе”. „У тим областима постоје државе с којима нас традиционално повезују пријатељски срдачни односи, историјски посебни односи. У тим области- ма ми ћемо радити врло пажљиво и с тим држава- ма, нашим блиским суседима, развијати пријатељ- ске односе”, изјавио је руски председник, а затим на питање новинара да појасни да ли су „приоритетне области” заправо територије које се граниче с Русијом рекао: „Да, наравно, оне које се граниче с Русијом, али не само оне”. Србија се свакако кандидује за земљу из описа Медведева - бар по ставкама „традиционал- но пријатељство” и „историјски односи” - али је

Дабић не може... тана, ниједан сценарио ефектне реплике оптужба- ма неразмотрен, ниједна грешка тужилаштва пропуштена, ниједан потенцијално користан сведок заборављен. Битно је рушити оптужбу за геноцид и мит о заједничком злочиначком подухвату; све остало, укључујући и године или деценије робије које ће му неминовно бити изречене, можда му може бити и споредно. Задатак одбране др Караџића на предсто- јећем суђењу у Хагу можемо упоредити са управ- љањем сложеним системом попут Мајкрософта или са пилотирањем ловца МИГ-29. За успех није до- вољна ни пилотска дозвола за „боинг-737”, а камоли одавно положена Б категорија. Овога др Караџић тренутно још није у потребној мери свестан. Да ли ће, када и у којој мери ту кардиналну чињеницу сагледати, а посебно шта ће тим поводом учинити, не тиче се само њега. Гуру Дабић неће бити у стању да одбрани Радована Караџића, а камо ли Републику Српску. Зато је услов свих услова да бар Караџић почне најозбиљније да се спрема за одбрану Караџића и да се у потребној мери ослони на помоћ озбиљног тима саветника.

I8.9.2008.

Г лас јавности

занимљива још Једна реченица коју je он изговорио и која би такође могла да се односи на политику Москве према Београду. „Ми ћемо такође штитити интересе наше пословне заједнице ван граница земље”, рекао је елаборирајући четврти принцип спољне политике (заштита руских држављана) и запретио да ће на сваки „агресивни напад бити одговорено”. Речи председника звуче веома различито од оних које су пре пет година изговарали други високи званичници Русије у време кад је решено да се руски војници повуку из састава Кфора (Руси су, подсетимо, били први страни војници који су ушли на територију наше јужне покрајинеу јуну 1999, а повукли су се у јулу 2003). Маја 2003. министар одбране Сергеј Иванов рекао је да је одлука о повлачењу руског контин- гента донета јер се „ситуација на терену поправила” и да ће, уосталом, „та операција ускоро прећи у полицијску фазу”. Нешто пре тога, генерал Анатолиј Квашњин, начелник генералштаба руске војске, рекао је да је одржавање војске на Балкану скупо за Русију - износило је нешто мање од тридесет милиона долара годишње. Охрабрена успехом у Грузији, Москва сада шаље поруку да се више неће повлачити и да ће оштро бранити своје интересе тамо где их пронађе (дефиниција председника Медведева о „привилего- ваним” интересима и областима могла би да се односи и на Кубу, на пример), али није јасно да ли ће моћи да издржи трку за превласт на простору Евроазије и да истовремено спречи јачање сепаратистичких тежњи у сопственој држави.

О независности Косова и кавкаских области „Свака држава индивидуално одлучује о признавању и ту не може бити никаквих колек- тивних поступака. Узмите за пример Косово. Савршено је јасно да и у тој ситуацији има држава које се слажу са стварањем нових држава и да има оних које мисле да није време за то. Али наглашавам да се међународно право заснива на томе да нова држава, или како правници кажу, да се нова држава као субјект права ствара у тренутку признања од стране неке друге државе. Због тога су, са правне тачке гледишта, ове нове државе настале. Процес признавања може се продужити на дуги рок, али се наша позиција због тога неће мењати. Ми смо своју одлуку донели. Донели смо је бесповратно. Наш дуг је да се обезбеди мир и спокојство у том региону и ми ћемо радити на основу тога”, рекао је Медведев.

Политика, 2.9.2008. < www.politika.rs>

A. Маринковић B. Радомировић

Iskra 1. oktobar 2008.

Emil Vlajki, profesor na Banjalučkom univerzitetu

Nema šanse da se Evropa ujedini Poslednjih deset zemalja koje su ušle u EU američki su vazalL Nakon raspada socijalističkog bloka, početkom 90-ih godina, Amerika je praktično ostala jedina supersila Od početka liberalizma, od početka 15. veka, zapadni mislioci su radili verujući da unapređuju Ijudsko društvo, a u stvari su, na neki nacin, jačali dominaciju Zapada nad ostatkom sveta. Emil Vlajki, profesor na Banjalučkom univerzitetu, u razgovoru za Glas objašnjava zbog čega Evropa koja se ujedinjuje i dalje priznaje američku uzdu. - Nakon raspada socijalističkog bloka, početkom 90ih godina, Amerika je praktično ostala jedina supersila. Kad su novinari 1992. godine došli do tzv. Pentagonskih dokumenata i „ostatak sveta“ je dobio pri- liku da vidi kako Vašington misli da treba da izgleda svet u najnovijem „novom poretku" i da se uveri da je ujedi- njena Evropa jedini pravi suparnik SAD. U tim dokumentima se kaže, naime, da Amerika treba svim snagama da se bori protiv tog ujedinjenja Evrope kako bi sama ostala dominantna, a Evropa ostala u vazalnom odnosu prema njoj. Gde su u „Pentagonskim dokumentima“ bili Rusi. Zbog čega je Evropa pristala da, defakto, odigra ključnu ulogu u razbijanju bivše SFRJ? - Rusiju je, naravno, trebalo razbiti. Da bi se i time sprečilo, ili bar usporilo, ujedinjavanje Evrope. Amerika je pri tom išla na tri stvari. Prva: da ponovo balkanizira Balkan, pomažući onome što je imao na umu Ivo Andrić kad je u „Gospođici" napisao da se u našem delu sveta svakih 50 godina odigrava nekakav međusob- ni pokolj. Nije im bilo teško da Balkan ponovo pretvore u trusno, ratno područje. Druga - da uspostave islamske entitete unutar Evrope. Uprkos tome što se Evropa protiv toga borila 13 vekova. I treća - obnavljanje hladnog rata protiv Rusije. I sve to je američka administracija dosta uspešno odradila. Toliko uspešno da je Balkan vraćen pola veka, a možda i ceo vek, nazad, a Evropa je i dalje u vazalnom odnosu prema Americi. FRANCUSKA - SATELIT SAD Plaši li vas to, što, recimo, Sarkozijeva Francuska postaje američki satelit, na sličan način na koji je to več decenijama Velika Britanija? Hoće li, možda, Francuska odbaciti Sarkozija? - Savetnik za nacionalnu bezbednost Džimija Kartera Zbignjev Bžežinski jako dobro je objasnio sve što se može događati između SAD i EU. Učinio je to svo- joj knjizi „Velika šahovska tabla“. Po njemu, Francuska je trećerazredna sila, Nemačkoj se dopušta da bude samo ekonomski jaka, a Engleska je egzekutor za račun Amerike. Zato Evrope, u suštini, i nema. Sve zemlje koje ulaze u EU Amerika prethodno uzme pod svoje. Ona je velika sila i želi da vlada svetom na osnovu svoje protes- tantske etike. Amerikanci su uvereni da su oni „novi Izrael", novi „izabrani narod“ i da im je Bog dao pravo da

Iskra 1. oktobar 2008.

potlače čitav svet. A kako će proći Sarkozi? - On je jedna beda, činovničić koji se našao na mestu predsednika Francuske, ponajviše zahvaljujući tome što je obećao da njegova zemlja neće više primati strance. On je praktično zamenio Le Pena, koji nije većini bio prihvatljiv jer je imao nekakvu fašističku prošlost. Međutim, ne verujem da će Sarkozi dugo osta- ti na vlasti. AMERIKA NE VERUJE SRBIMA Sad ti isti koji su razbili Jugoslaviju razbijaju Srbiju. Zašto? Možda zato što je srbofobija i danas samo prva granična linija rusofobije? - Amerika ne veruje Srbima, čak ni sa ovom ekipom oko Borisa Tadića koja je sada na vlasti. Malo im je što ta ekipa radi sve što joj se kaže. Amerikanci su praktični Ijudi i njihova glavna teorija je pragmatizam. Oni znaju da kupuju Ijude i da ih privole da SAD ,,vole“ iz interesa. Tadića drže nisko i zato što smatraju da su Srbi i dalje prirodni saveznici Rusije i da će to kad-tad izbiti u prvi plan. Znate, kad je Zoran Đinđić poslednji put dolazio u SAD, bilo mu je predočeno na koji način Srbija biti rasparčana. Rečeno mu je da će prvo otići Kosmet, a zatim i Vojvodina. Zato je on promenio ploču i rekao da se pitanje Kosmeta ne može rešavati u Vašingtonu, već u Ujedinjenim nacijama. Đinđića su zato i ubili. Previše je znao i bio, uprkos svemu, iskreni srpski patriota. Na rečima, Amerikanci su za EU, čak Srbiju pod- stiču da joj se pridruži i ucenjuju je Briselom. Možda im je iakše da kontrolišu ujedinjenu Evropu... - Nema šanse da se Evropa ujedini! Svih poslednjih deset zemalja koje su ušle u EU američki su vazali! Ne postaju li globalna dominacija i Рах Ameri- cana preskupi za samu Ameriku? - Ne verujem puno u ekonomiju. Mislim da je ekonomija previše način ispoljavanja dominacije određenih zemalja. I to uvek - manjine. Danas „ekonomski zakoni" služe samo onima koji mogu njima da se oko- riste, a za 80 odsto čovečanstva koje u kolonijalnom ili polukolonijalnom položaju sva ekonomska nauka, ne vredi ništa jer ti Ijudi gladuju. Može li svet za tu podredenu manjinu postati još nepodnošljiviji? - Može za određeno vreme. Amerikanci će učiniti sve da i dalje ostanu gospodari, da im zemlje Zapadne Evrope budu vazali, a svi ostali - neka vrsta polurobova ili slugu. Njima to, nažalost, još polazi za rukom zah- valjujući potkupljivanju, bombardovanjima, ali i tzv. slo

Академик проф. др Апекса Буха

КО СЕ ПЛАШИ ОБЕЛОДАЊИВАЊА СПОРАЗУМА КАРАЏИЋ - ХОЛБРУК Хоћемо ли током суђења некадашњем ратном лидеру босанских Срба сазнати много више о (не)мешању Запада у грађански рат на подручју бивше Југославије, међународној трговини на туђем бојном пољу, разним диловима најјаче светске силе са особом оптуженом за ратне злочине, или ће се пак процес некад најтраженијем човеку на планети претворити у још један хашки циркус? Да ли је хапшење др Радована Караџића три- јумф међународне заједнице и нове владе у Београду, хоће ли оно показати и ружнију страну српске прошлости и ружнија лица светских моћника или се пак његово хапшење и одвођење пред Хашки три- бунал сматра чином велеиздаје, само су нека од питања која смо поставили проф. др Алекси Бухи, јед- ном од најближих политичких сарадника др Караџића, својевремено министру иностраних послова РС. - Рекао бих да је хапшење др Радована Караџића прије свега тријумф међународне заједнице. Што се тиче српске владе она се одавно не појављује као власт суверене и независне државе. Није се могло очекивати да ће се боље понијети ни у случају др Караџића, али је било логично и људски. Да су се само стрпјели до краја ове године ово суђење не би се спроводило пред Хашким трибуналом о коме смо се толико пута освједочили - црно на бијело - да је то

Nema šanse... bodnoj trgovini. Da nije bilo onoga što je balkanizovalo Balkan spolja, da li bi bivša SFRJ možda opstala? - Za Ijubav je uvek potrebno bar dvoje. Ali, nisam sklon tezi da bi se bez spoljnog pritiska bilo šta raspalo. Postoje trusna područja i drugde u Evropi - u Belgiji, Francuskoj, Španiji, Irskoj... Pošto Amerika u tim zemljama ne pomaže separatističke pokrete - ništa se ne događa. Uprkos tome što se, na primer, na Korzici gotovo svaki dan dogodi atentat. Flamanci i Valonci se nikako ne mogu složiti, ali se Belgija ipakjoš ne raspada. Katalonci i Baskijci ne mogu da smisle Spance, ali se ni Španija ne raspada. Korzikanci, uostalom, praktično govore italijanski i nikad se nisu smatrali Francuzima... I vi očito mislite da su za raspad Jugoslavije mnogi bili zainteresovani... - Ona je novim gazdama sveta i Evrope bila trn u oku. Predstavljala je, pogotovo sa svojim samouprav- nim konceptom, projekat koji će, po mom mišljenju, kad- tad biti projekat budućnosti sveta. Plus: pokazala je veliku samostalnost i otpor. Novi gospodari su upravo to hteli da razbiju. 13.8.2008. <glas-javnosti.co.yu>

Glasa

политички суд гдје међународни чиниоци, прије свега САД и неке земље ЕУ, пребацују своје недаће и забашурују своје очевидне кривице - преко леђа срп- ског народа. Сарајево далеко од срца Алекса Буха рођен је 1939. у Рибарима, општина Гацко, завршио је Филозофски факултет у Сарајеву, Одсек филозофија и германистика, а данас је редовни професор на Филозофском факултету у Бањалуци. Живи са породицом у Београду, а из ратног Сарајева није успео да спасе ниједну фотографију, ниједан свој рад, ниједну успомену. Био је један од оснивача СДС-а, обновитељ СКД "Просвјета", члан Сената РС и учесник у дејтон- ским преговорима. Одликован је Орденом Немањића и Орденом Његоша I реда. Последњи пут видео се уживо са др Караџићем 1997. године. Објавио је више студија, расправа и шест књига. Дела "Аргументи за Републику Српску" и "Српска у контексту" објављена су 1996. и 2008. године. Средства се не бирају Да ли је оправдан страх др Караџића за властити живот? - Наравно да је оправдан и с обзиром на досадашње многобројне српске смрти у Хагу и на доса- дашњу историју односа др Караџића са представници- ма САД. Ко смије, питам вас, тврдити да су се, на примјер Холбрук и Олбрајтова обавезали да др Караџић неће бити оптужен у Хагу само ако се повуче са својих функција, из јавног живота и РС и нестане? А када је већ са разних страна потврђено да је такав споразум и постојао, онда се не преза од било каквог средства да се то заташка. Сфоровци окретали главе Да ли је др Караџић и после повлачења са јавних функција ипак руководио странком "из сенке"? - Не знам да ли је то тачно, јер сам се ја повукао половином 1998. године из политике, али из штампе сазнајем да такве тврдње долазе са америчке стране која изјављује да из 2000. године постоје "његови пресретнути телефонски разговори са функционерима СДС-а". Али знам да су сфоровци јавно виђали др Караџића на Палама током 1996. и 1997. године и правили се да га не виде! Зашто? Били сте активни судионик постизања спо- разума између др Караџића и америчког дипломате Холбрука? - Да, ја сам један од учесника завршног сас-

javnosti

Iskra 1. oktobar 2008.

танка одржаног у Београду у ноћи између 18. и 19. јула 1996. године. Ријеч је о тексту демисије др Караџића са свих функција и обавезивања да ће се заувијек повући из јавности. Тај документ су тврдим, поред др Радована Караџића, потписали као свједоци Слободан Милошевић, Милан Милутиновић, Момчило Крајишник, Биљана Плавшић и ја. Ово је у ствари био завршни чин договора да Караџића послије демисије Хаг више неће јурити. Истина, ових ријечи нема у том документу, али као што се на почетку разговора пошло од те премисе, тако је Холбрук након што је добио текст, мени лично посвједочио да је послије овог споразума Хаг прошлост за Караџића. Ја сам на крају, наиме, упитао: "А на чему смо сада?", на шта ми је Холбрук машући папиром рекао на француском: "За Караџића је Хашки трибунал прошлост". Надам се да Холбрук сада неће деманто- вати чак и то да зна француски језик! Не као диктатор Какав сте стекли утисак о др Караџићу током ваше осмогодишње сарадње, да ли је како то неки тврде био "диктатор"? - Др Караџић је у јулу ’90. године био буквал- но гурнут на функцију шефа СДС-а и невољно је на своја плећа примио овај посао. Нико од људи који су се нашли на челу српског народа није имао претходно политичко искуство. Караџић такође не! Међутим, испоставило се да су људи који су му указали пов- јерење били у праву. Он је из мјесеца у мјесец улазио у послове и убрзо веома компетентно и увјерљиво почео да иступа као лидер српског народа у БиХ. Показало се да је имао најрјеђи таленат - онај државнички. Све своје сараднике др Караџић је стрпљиво уважавао. Не знам да је икада некоме наметнуо ово или оно рјешење. О томе свједоче посебно скупштинска зас- једања на којима се о пресудним стварима водила расправа сатима, а одлука је бивала на крају из главе читавог народа.

- Овакве оптужбе ваљало би ставити у дужи историјски контекст. Срби немају разлога да не потег- ну ту проблематику барем за посљедњих 200 година. Тада би се испоставило да је геноцид у више наврата вршен над Србима. У БиХ од половине 19. стољећа, почев са бунама против отоманске власти преко Херцеговачког устанка 1875-1878. године, током Првог свјетског рата, током Другог свјетског рата па до овог посљедњег који је трајао од 1992 до 1995. године, не престаје убијање Срба. У свим тим геноцидним рад- њама учествовала је издашно и муслиманска, данас бошњачка страна, било у саставу турских, аус- троугарских војних снага или пак у саставу Независне државе Хрватске. Шта кажете за 7.000 сребреничких жртава? Ратном злочину у Сребреници над Муслиманима временски претходи муслимански злочин над Србима на истом том подручју. Истраживања су показала да Срби из околине Сребренице по броју жртава не заостају иза броја мус- лиманских жртава. Мислим да би требало направити коначан биланс свих тих жртава, дакле, српских, мус- лиманских и хрватских, барем у посљедња два вијека па се онда суочити, свако за свој дио, са својом сликом. Испоставило би се да смо се у том дугом пери- оду стално узајамно истребљивали. Исто тако, испоставило би се да је број српских жртава неупоре- диво већи од муслиманских и хрватских. И било би онда нормално да се стави тачка и на помисао о зајед- ничком животу, а камоли да се "чиста образа" тражи да се укине Република Српска. Нико не би смио ни помислити да поново загазимо у несрећу, ваљда је свакоме таквих несрећа доста. Три тајна споразума Да ли је тачно да су у ствари постојала три тајна споразума са др Караџићем?

- У писању текста учествовао сам и ја, а потом је факсом слат на Пале више пута све док се др Караџић и тим његових сарадника нису сложили око сваке формулације споразума, да не кажем ријечи. Шеф ДБ-а Јовица Станишић је коначну верзију текста однио на Пале и убрзо се вратио у Београд са потпи- сом др Караџића.

- Говори се да први договор између Караџића и Холбрука датира чак из октобра ’95, значи прије Дејтона, а за њега се везује и понуђена сума од 600.000 долара. О томе лично ништа не знам. И трећи, из маја ’97, када је Биљана Плавшић, тадашња предсједница РС, дошла из Бањалуке на Пале и пренијела нам њен договор са Олбрајтовом у "четири ока": да Караџић треба да нестане из РС, а Хаг ra неће јурити. По мом мишљењу, овај трећи споразум је потврда договора из 1996. са Холбруком, само што је овога пута дошао са вишег нивоа.

Сматрате ли данас да је том документу ипак недостајао у писменој форми и онај део обавезивања Америке да др Караџић nehe бити процесуиран пред Трибуналом?

Како објашњавате држање представника Америке, ипак ради се о обећањима велике и специ- фичне тежине која се не би могла заснивати само на намери да се неко превари ?

- Знали смо ми и тада да би то требало стави- ти на папир, али су Холбрук и Милошевић сматрали да тај део мора изостати из споразума баш због јавности којој је презентиран већ сутрадан, 20. јула 1996. године. Ратни злочин у Сребреници

- Вјерујем да су Американци знали све чињенице у вези са ратним збивањима, али и оним пријератним, и да су на бази тих података и повлачили потезе. Пошто са тим чињеницама нису хтјели да изађу у јавност прибјегли су пракси прећутног исправљања њихових пристрасних оцјена о држању српске стране током рата.

Како коментаришете оптужбе да је српска страна починила геноцид у последњем рату?

Да ли негде још постоји оригинал и копије овог споразума?

Ко је писао, односно састављао текст споразума?

Iskra 1. oktobar 2008.

Ко се плаши..

њихово доношење.

- У Тужилаштву за ратне злочине у Београду, гдје сам био позван прије годину дана, показали су ми копију овог споразума са потписима. Не знам да ли је то била копија из Холбрукове књиге или са неке друге стране!

„Разумљиво је да је Ори заинтересован да се та његова пресуда одржи и некако потврди, што би могло да се оствари и кроз пристрасно и необјективно поступање у случају против мене”, навео је Караџик

Зашто сада Холбрук лаже Хаг, Америку и цели свет? - Могу само да нагађам. Ради се о врло амбициозном, нарцисоидном и охолом човјеку, како сам га ја видио, и човјеку коме је стално била мала функција коју је обављао. Можда је на то имао право, када се његове способности упореде са способностима људи који су били на вишим положајима. Хтио је да покаже колико је вјешт и паметан што је демонстрирао према нама Србима, а ако му нешто не пође за руком заузи- мао је став: ко смо то ми да нас он у свој америчкој охолости не назове лажовима! Нова слика о Србима Да ли he се можда уХагу открити и неки досад непознати детаљи? - Срби су у посљедњих 20 година толико наружени са свих страна да је немогуће и замислити да би се тој ругобној слици могло придодати ишта значај- није. Напротив, мислим да ће доста елемената из те и такве слике на суђењу др Караџићу бити оповргнуто. Xohe ли се суђење др Караџићу претворити у суђење Републици Српској? - Управо смо свједоци таквих захтјева иза којих стоје бошњачки функционери, и они у власти и у опозицији. Одавно је у употреби синтагма да је РС "геноцидна творевина" а заборавља се намјерно да је Српска створена непосредним изјашњавањем српског народа и скупштине тога народа прије избијања рата. Такође се игнорише да је и међународна заједница у лику својих представника од друге половине ’91. најављивала право три народа у БиХ да сами одлуче о својој будућој државној судбини. Кутиљеров план из марта '92, а он је план међународне заједнице, пред- виђао је стварање три националне републике. Знамо и то да је Алија Изетбеговић најприје прихватио, а потом одбио тај план, што је у великој мјери довело до рата у БиХ. А што се тиче српског народа, он је у том рату бранио Републику Српску. 1 .8.2008.

8 <www.srpskadijaspora.info> КАРАЏИЋ ТРАЖИ ИЗУЗЕЋЕ СУДИЈЕ ОРИЈА

Бивши председник Републике Српске Радован Караџић, који је у притвору Хашког суда, затражио је изузеће претпретресног судије Алфонса Орија због „сукоба интереса” и сумње да fce он непристрасно пос- тупати у процесу, саопштио је данас Трибунал. У поднеску председнику Хашког суда Фаусту Покару од 15. августа Караџић је подсетио да је Ори осудио бившег председника Скупштине РС Момчила Крајишника на „драконску” казну од 27 година затво- ра, иако оптужени није имао никакву извршну функци- ју, нити је могао да издаје наредбе, или да утиче на

Он је истакао да је Ори у процесу против ли- дера Српске радикалне странке Војислава Шешеља незаконито поступао, отежавао положај оптуженог и оспоравао његова права, што је и потврђено одлуком жалбеног већа. Наводећи да Ори има „лични интерес” у про- цесу, Караџић је подсетио да је Ори судио бившем команданту Сарајевско-романијског корпуса Станиславу Галићу, и то на штету оптуженог, како у погледу утврђивања чињеничног стања тако и у погледу казне. Караџић сматра да би учешће холандског судије „сигурно резултирало бројним нерегуларности- ма и ометањем одбране” јер, како је навео, „постоји заинтересованост Орија за исход овог случаја”. Он је подсетио да је Ори, као адвокат, „утицао на условљавање” босанског Србина Душка Тадића да да „тешке” изјаве које, како је навео, имају утицаја и на остале случајеве. 20.8.2008.

Танјуг

РАЗОЧАРАЊЕ У РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ НА ПРЕСУДУ РАСИМУ ДЕЛИЋУ ПРЕСУДА Расиму Делићу само је још једна потврда да ова институција суди само Србима и њих осуђује на драконске казне, док се муслимани награђују за злочине почињене у протеклом рату, порука је политичког врха Републике Српске. - Хашка пресуда Делићу још једном је показала да је правда за српске жртве из рата у БиХ пред тим судом заиста недостижна - истиче премијер РС Милорад Додик. Та пресуда урушила је и минимум нашег поверења у правичност Трибунала, који је практично изгубио сав легитимитет када је српски народ у питању. Он каже да РС не жели да преузима улогу оних који суде, нити да спори независност и право Суда у доношењу одлука, али како је могуће да се готово свим оптуженим из РС суди по командној одговорности, а да командант Армије БиХ нема командну одговорност. - Уместо да правичним суђењима и одговарајућим пресудама Суд у Хагу даје допринос помирењу на овим просторима, очигледно је да њихове одлуке бацају ново семе раздора међу народе у БиХ - поручио је Додик. Слике одсечених српских глава обишле су свет. Позивамо тај исти свет да упита судије Хашког трибунала да ли су три године затвора, колико су пресудили Делићу, довољна казна за стравичне призоре муџахединских злочина који су почињени у зони одговорности Армије БиХ, а којом је коман- довао Делић. 15.9.2008. <новости.рс>

Новости

Iskra 1. oktobar 2008.

Vilijem Montgomeri

Srbija će sve teže održavati ravnotežu Pogoršavanje odnosa Rusije sa Zapadom predstavlja sve veću dilemu za Srbiiu. Po jednom nogom ona stoji čvrsto ukopana na svakoj strani stalno rastućeg jaza između Rusije i Zapada Zvanično rusko priznavanje nezavisnosti otcepljenih regiona Južne Osetije i Abhazije bilo je neizbe- žan ishod. Ono je bilo podstaknuto zapadnim priznava- njem Kosova i pored snažnih protesta Rusije i upo- zorenja da će to usjDostaviti presedan koji će imati ozbiljne reperkusije. Cak je i jezik koji je koristio ruski predsednik Medvedev da opravda akcije svoje zemlje u Gruziji gotovo doslovno preslikavao zapadne izjave povodom Kosova: zaustavljanje etničkog čišćenja; okončanje nasilja protiv civila; reakcija na akcije vlade koja flagrantno krši Ijudska prava svojih gradana. Njegova recitacija o sedamnaestogodišnjim naporima da se pronađe miroljubivo rešenje prihvatljivo za sve strane preuzeta je iz brifinga SAD/NATO/EU povodom kosovske situacije. Zapadni politički lideri ponavljali su do u beskraj mantru da je slučaj Kosova "jedinstven". Oni zaista veruju da je to tako. Ali, baš kao i čuvena definicija "lepote", to u najvećoj meri zavisi od onog ko posmatra. Drugim rečima, definicija jedinstvenog za jednu zemlju, može biti presedan za drugu. U te dve situacije postoje sličnosti: - Postoje rezolucije Saveta bezbednosti UN koje sasvim određeno priznaju suverenitet unutar medunaro- dno priznatih granica i Gruzije (uključujući dve otcepljene oblasti) i Srbije kao naslednice Jugoslavije (uključujući Kosovo). To je Zapad ignorisao u slučaju Kosova, a potom Rusija u slučaju Gruzije. - Jednostrane deklaracije o nezavisnosti otcepljenih regiona Gruzije i bivše pokrajine Kosovo bile su priznate od Rusije u prvom slučaju i od zapadnih zema- Ija u drugom, uprkos tome što nije bilo nikakvih rezoluci- ja ili akcija podrške UN i uprkos oštrom protivljenju uključenih zemalja. - Osetinci, Abhazi, Gruzini, Srbi i Albanci imali su vekovima svoje odvojene identitete i borili se da ih sačuvaju u promenjenim političkim okruženjima. - Vojna i policijska akcija uključenih zemalja (Gruzije i Jugoslavije pod kontrolom Miloševića) protiv regiona/oblasti bile su iskorišćene da se opravda spoljna intervencija. U oba slučaja etnički Srbi i etnički Gruzini strastveno su osećali da su žrtve orkestriranih pro- vokacija od strane drugih etničkih grupa, podržanih od spoljnih snaga i da su vojni/policijski koraci što su ih pre- duzele njihove vlade bili legitimni i potpuno opravdani. Mada će zapadni lideri hitro istaći ono što vide kao duboke razlike između ovih slučajeva (i takođe istaći brutalno rusko slamanje pokušaja nezavisnosti Čečenije koja se nalazi usred Rusije kao primer ciničnog ruskog dvostrukog standarda), realnost je da je kosovski slučaj otvorio vrata za ono što je sada usledilo. Mi smo se - u najmanju ruku donekle "opekli na sopstvenu petardu", što bi to rekli Englezi.

Iskra 1. oktobar 2008.

Ono što, međutim, treba više da zabrinjava zapadne kreatore političkih odluka nije rusko priznavanje ova dva otcepljena regiona, već način na koji je to učinjeno i tajming. Svojom invazijom same Gruzije, odbi- janjem da povuče sve svoje vojne snage iz te zemlje i svojom naglom odlukom o priznanju usred tekućeg kon- flikta, Rusija pokazuje da je ne brinu posledice njenih akcija na odnose sa Zapadom. Ona saopštava svetu, i naročito zemljama u onom što naziva "bliskim inos- transtvom", da je Rusija ponovo moćna sila, spremna, voljna i sposobna da koristi svoju vojnu snagu u odbranu onog što ona - a ne Zapad - vidi kao svoje interese nacionalne bezbednosti. Ovo je opasno jer su percepcije Rusije i NATO radikalno suprotne jedna drugoj. Mi smo na Zapadu odu- vek videli NATO kao striktno defanzivnu organizaciju u kojoj nema loših osećanja prema Rusiji. Rusija, međutim, vidi NATO kao agresivnu vojnu snagu, koja je bila prvenstvena pretnja njenoj nacionalnoj bezbednosti više od pola stoleća. Tokom protekle dve decenije obe strane su se vodile tim svojim percepcijama i nisu uzi- male u obzir bilo koje gledište druge strane. Sve do sada, to je vodilo samo povećanju ruske frustracije i nacionalizma, pošto je Rusija bila suviše slaba da dovede u pitanje širenje NATO u njenom regionu. To više nije slučaj. Rusija sada čeka da vidi naročito kako će Evropljani odgovoriti na njene poteze u Gruziji. Ona veruje da može malo da izgubi, a mnogo da dobije. Ako Evropska unija i evropske članice NATO iziđu s ujedinjenim, odlučnim prilazom koji će imati i nešto zuba, Rusija se može velikodušno složiti da povuče svoje snage iz same Gruzije kao gestom dobre volje i konsoli- dovati svoje dobitke - pošto je istakla svoju poentu o im- plikacijama priznavanja kosovske nezavisnosti uprkos njenom protivljenju i ugrožavanju njene sfere uticaja. Po najboljem scenariju za Rusiju, Evropljani neće moći da odluče šta da rade i između članica NATO nastaće značajne podele. On će postajati sve slabija i manje kohezivna organizacija. Pogoršavanje odnosa Rusije sa Zapadom takođe predstavlja sve veću dilemu za Srbiju. Po jednom nogom ona stoji čvrsto ukopana na svakoj strani stalno rastućeg jaza između Rusije i Zapada. Na jednoj strani, Srbija bi logično trebalo da bude oštro kritična prema akcijama Rusije u Gruziji i njenom priznavanju jedno- stranih deklaracija o nezavisnosti otcepljenih regiona. To je upravo ono zbog čega se Srbi žale zbog Kosova. Pored toga, iako se mogu razlikovati kad se radi o tome šta treba preduzeti kao odgovor na ruske akcije, doslovno sve članice EU su ujedinjene u kritikama protiv Rusije i u nelagodnosti zbog gruzijske situacije. Ambi- valentnost Srbije nije sinhronizovana s njenim budućim EU partnerima.

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ ПОДНЕО ОСТАВКУ Томислав Николић поднео је оставку на функције заменика председника СРС и шефа посланичке групе и у изјави Танјугу потврдио да је у позадини тог чина неслагање унутар странке о питању ратификације Споразума о стабилизацији са ЕУ. Николић је, у ексклузивној изјави националној агенцији, нагласио да се на оставку одлучио пошто је у четвртак увече "добио налог" да радикали не гласају за С С П. "Поднео сам оставку зато што сам се руково- дио принципом - један је морал, а друго поштовање речи", рекао је Николић. Он је објаснио да је на страначким органима било договорено да посланици СРС гласају за С С П уколико Влада Србије усвоји амандман радикала на предлог Закона о ратификацији тог споразума.

Николићевој оставци, да посланици те странке неће гласати за С С П и да данас неће бити страначких састанака. Касније поподне, радикали су саопштили да је на седници Председничког колегијума у петак увече Николић поднео оставку на места шефа посланичке групе у Скупштини Србије и на функцију заменика председника Српске радикалне странке. Председнички колегијум је "са жаљењем констатовао ту чињеницу и захвалио се Николићу на досадашњем раду, напорима и заслугама које има за СРС". Николић је у изјавии Танјугу казао да остаје члан СРС "уколико странка не одлучи другачије", додајући да не зна ко ће ту партију да води након његове оставке. "Вечерње новости" су данас објавиле да су радукали, пот притиском свог лидера Војислава Шешеља, одлучили да не гласају за ратификацију С С П-а.

"Тај став сам непрекидно износио за скупштинском говорницом и успео сам да се изборим да Влада Србије прихвати амандман СРС", подсетио је Николић, наглашавајући да је у четвртак, за време скупштинског заседања, "дао обећање да ће послани- ци СРС гласати за ШП".

Том дневнику је потпредседник радикала Драган Тодоровић казао да посланици СРС неће гласати за ратификацију ШП са ЕУ.

"Увече сам, међутим, добио налог да не гласају за тај споразум, што је била потпуна промена поли- тике. Дао сам оставку указујући тиме да ја могу све да издржим, али не могу и ово", рекао је он.

Шеф посланичке групе ДС у Скупштини Србије Нада Колунџија оценила је да Николићев потез разуме као израз његове намере да реформише СРС.

Николић је оставку поднео у петак увече, а београдски медији су данас писали да је одржан сас- танак страначког врха на коме је одлучено да посланици те најјаче опозиционе партије не подрже С С П. Током преподнава тешко је било телефоном добити било кога из најужег руководства радикала. Функционер радикала и вођа те странке у Војводини Милорад Мирчић казао је Танјугу рано поподне, пре но што ће СРС објавити саопштење о

Srbija če... Na drugoj strani, Rusija je najsnažnije podržavala stav Srbije o Kosovu i srpska vlada ne bi želela da ugrozi tu podršku antagoniziranjem Moskve. Osim toga, i Radikalna stranka i DSS Vojislava Koštunice istupile su snažno u korist ruske akcije. Zaista vredi primetiti Koštuničinu izjavu: "Srbija treba da ima na umu dva važna faktora - potrebu da poštuje norme međunaro- dnog prava i da razvije najbliže moguće odnose s Rusijom, koja je sve vreme podržavala Srbiju u odbrani Kosova."

Николићева оставка је, у основи, изненадила домаћу политичку јавност.

Она је, у изјави Танјугу, истовремено истакла уверење да Николић за те напоре има озбиљну подршку унутар своје странке, јер би у супротном, казала је, то била штета и за политичара тог формата као што је он. Николићева оставка ће се, оценио је порт- парол Социјалистичке партије Србије Ђорђе Милићевић, лоше одразити на националне и државне интересе уколико, после ње, дође до промене става радикала о С С П-у. Потпредседники опозиционе Нове Србије Дубравка Филиповска је оценила, у изјави Танјугу, да је Николићева оставка резултат дугог политичког размимоилажења Николића са лидером странке, Војиславом Шешељом. Она сматра да да је таква одлука Николића "била посладње кап у препуној чаши за, очигледно, дуго размимоилажење" са Шешељом. Политички аналитичар Дејан Вук Станковић Николићеву оставку је назвао часним потезом, којим је отворио себи простор за "неку своју будућу политичку каријеру". По објављивању вести о Николићевој оставци, испред седишта те странке, у Земуну, окупили су се новинари, али тамо, према речима страначких службеника, није био нико од страначких функционера.

Rezultat gorepomenutog je da je Srbija držala ravnotežu koja postaje sve teža. Kako odnosi Rusije sa Zapadom nastave da se pogoršavaju, biće sve teže i teže održavati je. U međuvremenu, to je već imalo kola- teralni efekt na proširivanje regionalnog jaza između Srbije i njenih suseda. Danas,30.8.2008. <danas.co.yu>

Montgomeri

6.9.2008.

Танјуг

Iskra 1. oktobar 2008.

Срђа Трифковић о расцепу у СРС

КРАЈ РАДИКАЛА? Прави моменат за Томислава Николића да напусти Српску Радикалну Странку (СРС) је био још прошле године када је из хашке ћелије био блокиран претходно постигнути договор са Демократском странком Србије да се иде у двојну коалицију, што је имало катастрофани исход. Централна отаџбинска управа Српске радикалне странке „једногласно” је у петак, 12. сеп- тембра, избацила доскорашњег заменика председника Томислава Николића и све функционере који га подржавају због покушаја да „уништи странку и измени њену идеологију под изговором да је реформише и модернизује”. Са своје стране, Николић је после бурне седнице рекао да мисли да је „порастао центиметар, два”, пошто је одбацио терет који је ових дана носио. После расправе у којој су се могле чути тешке оптужбе па и псовке, Николић је после сат и по времена зајед- но са својим присталицама (њих двадесетак) напустио седницу. Разлог Николићевог коначног раскида са Војиславом Шешељом је јасан: њему је „пукао филм” услед сталних интервенција Шешеља из хашке ћелије. Сит је „Шешељевог упорног командовања странком на начин који продубљује раздор и унутрашње неповерење међу људима и не допушта онима који странку de facto воде већ пуних пет година, а то су пре свега Томислав Николић и Александар Вучић, да самостално одлучују о кључним питањима њене будућности”, каже за радио CKCU 93.1 FM у Отави др Срђа Трифковић, спољнополитчки уредник америчког часописа Cronide. Расцеп је био на помолу и раније, каже он: „То смо видели и маја прошле године када је на помолу била коалиција између Српске радикалне странке (СРС) и Демократске странке Србије (ДСС), као и у пролеће ове године, када је Николић био затечен одлуком Шешеља да - чак и пре него што је за то Николић сазнао најави пристанак Радикала да Војислав Коштуница остане премијер и после избора.” Током петоипогодишњег периода од Шешељевог одласка у Хаг, Николић је као трезвен српски домаћин смиреног наступа успео да СРС-у придобије велики број бирача у Србији. То је имало одраза и на његовом релативном успеху на председ- ничким изборима у фебруару месецу, када је добио скоро 49 посто гласова, док је у време када је Шешељ одлазио у Хаг ниво подршке радикалима био је негде око 12 посто. Николићев наступ и политика скоро су учетворостручили подршку радикалима у српском бирачком телу, што је Шешељу као сујетном и својеглавом човеку навиклом на беспоговорну послушност очигледно сметало. Он је још на председничким изборима у јуну 2004. године знатно отежао положај Николићу кад је изјавио пред Хашким судом, да и даље стоји не само иза идеологије „Велике Србије” већ и плана да западна српска грани- ца буде на линији Карлобаг-Карловац-Вировитица. То је већ тада Николића коштало, неки процењују, између 3 и 5 посто гласова на изборим који су уследили два дана касније.

Шешељева приватна странка Војислав Шешељ је СРС вазда сматрао за своју приватну прћију у којој је он газда, који људима издаје налоге и који безпоговорно од њих очекује извршење тих налога. Његов колерични темперамент, његова аутократска личност комбинована са неми- новним изменама психичког стања људи који седе у затворској ћелији већ пуних пет година, довели су до немогућности наставка досадашњег стања. Србији јесте потребна једна чврста масовна странка на патриотској страни политичке једначине, али са Шешељем који из затворске ћелије покушава микроменаџмент те странке, ситуација је одавно постала неодржива. Сматрам да је Николић поступио исправно. Он ће сада да оснује своју сопствену странку, па ћемо убрзо имати прилике да видимо да ли ће више среће и политичког успеха имати Шешељеви радикали пред- вођени човеком његовог темпераменталног и мен- талног склопа а на терену заступљени Драганом Тодоровићем или Горданом Поп-Лазић, или Николићева странка која ће у крајњој линији бити нас- тавак оне линије коју је он сам оличавао у протеклих пет година. Маргинализована опозиција Српска опозиција је у овом скупштинском сас- таву одједном маргинализована, након што је направљен салто мортале Дачићевих социјалиста. Стога би свака промена у опозицији била промена на боље. Посто унутар СРС већ месецима па и годинама постоје непремостиве концепцијске и стратешке раз- лике које отежавају артикулисање једног озбиљног фронта отпора овој скарадној власти, боље је да дође до расчишћавања на опозиционој сцени, до артикули- сања јасних и бирачима лако протумачивих политич- ких опција, а не да имамо вечиту непревидљивост: шта ће Шешељ да каже? Та непредвидљивост је очигледно дошла до изражаја са налогом радикалима да гласају против ратификације Споразума о сарадњи и придруживању ЕУ, чак и након што је амандман којим се инсистира на суверенитету Србије на КиМ био усвојен. Наравно, то је ирелевантно за Европску Унију која се ни најмање не обазире на то шта српска скупштина усваја и са каквим амандманима: Брисел сматра да је тај Споразум неподложан ма каквим променама и модификацијама. Али на домаћем терену то јесте значајно. Нема начина да једна озбиљна странка адекватно функционише уколико њен лидер - који није физички присутан и не учествује у једном иоле нормалном дискурсу са својим сарадницима - доноси ad hoc одлуке које морају да буду безпоговорно испоштоване, чак и онда када изискују прављење заокрета од 180 степени и скакање самом себи у уста. То у овом тренутку Томислав Николић себи више није могао да допусти. Граница његове трпељивости била је прекорачена, закључио је Трифковић.

ANTIC.org-SNN, 13.9.2008.

Iskra 1. oktobar 2008.

БОБА

БОРОЈЕВИЋ

ТОМИСЛАВ НИКОЛИЋ: МОЈА ИСТИНА Шешељ ме је месецима малтретирао и понижавао! СРС је моја кућа, моје дете! Да нисам брутално згажен као крпа, отрпео бих много! Кад су почели да ми куну унуке, схватио сам да ту више будућности нема. Они су ме отерали из странке

Томислав Николић озлојеђено је за собом затворио врата Српске радикалне странке и отишао. Борба која му предстоји показаће да ли је политичар од формата, који ће успети да се избори за своје место. Оно што је извесно, нема му поврат- ка на старо. На почетку разговора за Курир Нико- лић прича о коренима сукоба с Војиславом Шеше- љом. - Има томе већ годину дана. У парламен- тарној скупштини Савета Европе изборили смо се да убаце амандман којим се осуђује понашање Хашког трибунала према Шешељу. Схватали смо то као велику његову и нашу победу, као победу правде над злочином који се састоји у томе да човека држите у притвору четири и по године, а не заказујете му почетак суђења. Онако весели и радосни, Драган Тодоровић и ја излазимо, кад ме зове Шешељ и каже да сам му забио нож у леђа! Због чега? - Цитирам га дословце: "Сада ће почети суђење, а ја за то нисам спреман". Ја у шоку! Како, човече, ниси спреман, па ми четири године држимо научне скупове на којима озбиљни људи указују на кршење твојих права! Каже: "Нисам спреман". Други и највећи сукоб избио је у мају ове године, кад сам га посетио у Хагу. Једноставно, сукобиле су се две концепције око тога у ком правцу странка треба да настави да се креће. Још тада је почео да збуњује војвођанске одборе, сва овлашћења пребацио на Милорада Мирчића заобилазећи Драгана Тодоро- вића као председника Извршног одбора. Уосталом, питајте Тодоровића да ли је тада Шешеља назвао лажовом. Шта се даље дешавало? - Сви смо осећали да много тога у странци не ваља. Предочавали смо му да с таквим односом партија нема шансе у Војводини, да су људи посвађани, збуњени, дезоријентисани... Није помог- ло. Ништа није слутило на добро. Имали смо врло оштру вербалну полемику. И тада ми је поновио да му забијам нож у леђа. Кулминација је била прича о Коштуници као премијеру. Ја о томе нисам имао појма, али јесте Ивица Дачић! Побогу, зар о тако важном питању треба да ме обавештава неко други?! Тада сте поднели оставку? - Тако је. Рекао сам да се не слажем с начи- ном на који се према мени поступа. Међутим, Шешељ ме је замолио да сачекам још годину дана,

кад би требало да се заврши суђење. Дао сам реч да ћу бити заменик председника СРС у том перио- ду, после чега ћу дати неопозиву оставку на ту функцију. Тада смо се вратили и на онај разговор на сурчинском аеродрому, кад ми је Шешељ, на одласку у Хаг, рекао да водим странку како знам и умем и да понекад не слушам ни њега, јер ће му бити поремећена свест. Питао ме је опет да ли мислим да му је поремећена свест, а ја сам му одговорио да више не знам и да говори потпуно другачије. Онда долазе избори. - Долази и наш пораз, упркос великим шансама да коначно освојимо власт. Знате, не можете победити на изборима ако унапред Војислава Коштуницу прогласите премијером, то је политичко самоубиство! Подизао сам морал странке која је освојила 30 одсто гласова, али је схватила да на овакав начин, с оваквим вођењем, поделама и конфузијом, никада неће освојити власт. Негде у то време почињу да се дешавају чудне ствари, многобројни функционери долазе и поручују да шеф наређује да се тако и тако учини. Ко? Тодоровић, Радета, Јовановићева... - Сви они и многи други. Намерно је рушио мој углед у странци. Кад сам га питао зашто то чини, рекао ми је да ја не могу да водим странку као он. Када је сукоб кулминирао? - Оног момента кад су нарикаче почеле да куну у Скупштини. Кренуле су с Тадићем, али ми је објашњено да су мислиле и на мене. Ко вам је објаснио? - Оне, нарикаче. На моје питање: "Зашто, побогу, то радите, зашто ми кунете унуке, јер ви знате да сам ја кум Шешељевих унука?" рекле су ми: "Тако је издиктирано из Хага". Схватио сам да више не могу да будем на челу људи које предводи човек који више не може да процени утицај онога што се изговори у Србији. Како је заправо текао последњи сукоб са Шешељом на седници Председништва? - Шешељ је пре извесног времена поз- дравио наш амандман којим се у у ССП убацује одредница да се никада нећемо одрећи Косова. Дословце је рекао: "Добро је, сада неће моћи да нам спочитавају да смо против Европе". А онда је од мене тражио да изађем пред Скупштину и кажем да

Iskra 1. oktobar 2008.

је СРС против ССП, иако смо неколико сати пре тога урадили оно што је раније тражио од нас! Због чега је то учинио? - Наводно, због тога што више нисмо у комбинаторици за састављање Владе, због тога што су нас тукли на митингу на Тргу Републике и због тога што хоће да га убију у Хагу. Наравно, све су то поразни аргументи за Владу и Хаг, али немају ама баш никакве везе са ССП! Тада сам му рекао да бих одмах поднео оставку да му у мају нисам дао реч да то нећу учинити. Поручио ми је да реч не мора да ме обавезује, јер не обавезује ни њега! Одмах сам под- нео оставку, на шта су сви скочили! Да би предупредио нереде, одмах је ставио на гласање моју оставку. Узалуд су се поједини бунили, одмах бих их прекидао речима: "Нисам те то питао, је си ли за оставку или не?". Мислите ли да је Шешељ осетио да је угрожен? Да је у питању обична сујета и љубомора? - Наравно! Да се разумемо, и ја сам тврди националиста, као и он. Али моја и његова концеп- ција странке више нису имале много додирних тача- ка. Ја сам за Србију која хоће да напредује, за Србију у ЕУ, за Исток и Запад равноправно, за то да се комшије никада не деле и не свађају иако дру- гачије политички размишљају. Моја Србија хоће Косово, инвестиције, хоће да буде поносна и усправна. Његова Србија не жели у ЕУ, мада је пре неколико месеци хвалио онај амандман. Неће они још много тога, али нека сами то објашњавају. Шта то значи, да коначно одлазите из СРС? - Они су већ предузели све да ме најуре из странке и да ми онемогуће да уђем у Скупштину. Како сада ствари стоје, бићемо принуђени да направимо своју странку. Ко још иде с вама ? - За сада, ових 19 посланика, мада чујем да Шешељ зове сваког од њих понаособ. Можда неко и падне на ту причу, али заиста не знам шта више може да им се понуди. Они који сада воде СРС у име Шешеља страшно су посвађани међу собом, многи од њих не могу очима да се виде. Странци тог фор- мата потребан је вођа, а то није и не може бити нико од њих, па ни Драган Тодоровић. Дакле, после мене потоп? - Да вам искрено кажем, мада не бих волео да се то деси, али ако формирам странку, СРС ће нестати! Тодоровић је у великом сукобу с многима, а партија се не окупља око нарикача. Многи од њих знају и да никада више неће видети Скупштину. О чему ће причати људима, шта је њихов програм? Кад сам их оног дана питао како их није срамота да ме оптужују да лажем, сви су ћутали! Замерају ми да сам разговарао с Тадићем. Јесам. А с ким је требало да разговарам у моменту кад се боримо за истину о хапшењу Радована Караџића, за утврђивање

Iskra 1. oktobar 2008.

околности под којима је један човек убијен, а посланици су пребијани на митингу, за амандман на ССП? И с ким је то јуче Драган Тодоровић разго- варао? Са Дачићем, наравно. Звучите прилично озлојеђено? - Како и не бих био? Па то је моја кућа, моје дете! Да нисам брутално згажен као крпа, отрпео бих много тога! Онда кад су почели да ми куну унучиће, схватио сам да ту више будућности нема. Ти ће тек показати колико су многи од њих лоши. Поручују вам да сте у цркви положили зак- летву на верност странци? - Нека ми кажу шта сам то изневерио од тога у шта смо се заклињали?! И да ли сам се зак- лео у Драгана Тодоровића и нарикаче?! Што они нису питали Цркву да ли смеју да куну туђе унуке? И они јадници знају да то раде зато што им се каже, а не зато што то желе. Бедно је и јадно све то. Мене је Шешељ месецима малтретирао, понижавао ме, стављао моје стрпљење на пробу, а све на правди бога. И сви то знају. За крај, како ће се звати нова странка? - Не знам, али ће имати реч радикал у имену. СРС је настао тако што сам ја ушао с Народном радикалном странком, а Шешељ са Српским четничким покретом. Био сам и остао радикал. Они који крше Статут странке и беже од сазивања ванредног конгреса, мораће пре или кас- није да ме позову на седницу Централне отаџбинске управе да им образложим оставку. А, тада ћу имати свашта још да кажем. НИСУ МИ ПРЕТИЛИ, НИСАМ СЕ ТУКАО Да ли је тачно да су претили вама и вашој породици? - Ма какви! Не знам коме је у интересу да пласира такве приче. У Србији се прети бандитима, а не поштеним људима. Тај који је то урадио само је унео немир у моју породицу. А да ли је тачно да сте се потукли с Немањом Шаровићем? - Глупост! Зар вам ја личим на некога ко ће се потући с било ким? Вучићу, одлучи се! Највећа енигма у целој овој причи је понашање Александра Вучића. - Поручујем му да се одлучи! Он је изузетно паметан и бистар момак, проверени патриота, има шлифа за политику, не трпи уцене и наређења, поготово не од оних који су испод његовог прага достојанства. Заиста очекујем да што пре каже с ким је. Курир, 10.9.2008

Саша М. Стајић

Писмо Б. М. Карапанџића НИН-у

ПРЕДАЈА НАЦИОНАЛИСТА ИЗ АУСТРИЈЕ ТИТУ И ЊИХОВО СТРЕЉАЊЕ У СЛОВЕНИЈИ, ПРОЛЕЋЕ 1945. С великом пажњом пратим полемику о предаји и стрељању националних јединица у Словенији 1945. г. која се води између г. Драгана Видаковића из Прилика и г. Самарџића, бившег уредника крагујевачких "Погледа". У расправљању о предаји и стрељању националиста у Словенији г. Видаковић је призвао у помоћ и г. Џомића, цитира- јући његов чланак из патријаршиског листа "Православље" а који појма нема шта се и како се све дешавало на југословенско-аустријској грани- ци маја месеца 1945. г. - Пуних педесет година пишем о стреља- њима у Словенији маја-јуна 1945. г. а нарочито на Кочевском Рогу где је "пијани крвник" - како Словенци називају Титовог мајора Симу Дубајића - који је с партизанима стрељао словеначке домо- бранце и српске добровољце у Кочевском Рогу. Изашле су ми две књиге на српском и три на енглеском језику "КОЧЕВЈЕ - ТИТОВ НАЈКРВАВИ- ЈИ ЗЛОЧИН" (1959,1965,1970,1980. и 1990) и издање на српском и енглеском "ЈУГОСЛОВЕНСКО КРВА- ВО ПРОЛЕЋЕ 1945. - ТИТОВИ КАТИНИ И ГУЛАЗИ" (1976,1980. и 1990) а 1995. г. је изашла "КОЧЕВСКА СПОМЕНИЦА КОЧЕВСКИ РОГ 1945-1995". Те године сам био на Кочевском Рогу када је отворена та најмасовнија гробница побијених националиста и када је служен 50-годишњи парастос побијенима у присуству 106 српских добровољаца из целога света. Очито је да ни г. Видаковић ни г. Самарџић не знају за те књиге. А још очитије да не знају за рад Словеначког одбора за истраживање масовних гробница на челу са др Јожетом Дежманом. До сада је у Словенији откривено 540 - пет стотина четрдесет - масовних гробница са сто хиљада побијених Словенаца, Хрвата и Срба. СВЕ ТЕ ГРОБНИЦЕ ДРЖАВА ЈЕ УЗЕЛА ПОД СВОЈУ ЗАШТИТУ И ВРШИ ИДЕНТИФИКАЦИЈУ ПОБИ- ЈЕНИХ. Овога лета откривена је у Тезну - недалеко од Марибора - највећа масовна гробница у дужини од 15 километара где су углавном побијени црногорски четници а за коју др Дежман каже да је "два пута већа од Сребренице"!. Словеначки државни одбор позвао је на сарадњу Србију и Хрватску да би се идентифико- вале жртве. Хрватска се одазвала и послала списак педесет хиљада стрељаних Хрвата. Др Дежман у своме извештају наводи да је стрељано око дваде- сет хиљада четника (ту свакако спадају црногор- ски четници, српски добровољци и остаци Српске државне страже која се у Словенији била прикључила Српском добровољачком корпусу). НАЖАЛОСТ, СРБИЈА СЕ НИ ДО ДАНАС НИЈЕ ОДАЗВАЛА ПОЗИВУ ДА УЧЕСТВУЈЕ У ИДЕНТИ- ФИКАЦИЈИ ПОБИЈЕНИХ СРБА, ИАКО ЈЕ МЕЂУ ЊИМА ТРИ ХИЉАДЕ МЛАДИЋА ИЗ ШУМАДИЈЕ, МАЧВЕ, ПОЦЕРЈА И ПОДРИЊА! ЗАШТО СРБИЈА ЋУТИ? Па побогу још увек

је на снази "Закон о заштити имена и дела Јосипа Броза Тита", а он је ЛИЧНО ДОНЕО У ЉУБЉАНИ 25. МАЈА 1945. г. НАРЕЂЕЊЕ ДА СЕ СВИ ВРАЋЕНИ ИЗ АУСТРИЈЕ ПОБИЈУ. Овде је неопходно споме- нути: ДА АМЕРИКАНЦИ НИКОГА НИСУ ПРЕДАЛИ ИЗ ИТАЛИЈЕ (међу којима сам и ја био), док су из Аустрије Енглези СВЕ ПРЕДАЛИ КОЈИ СУ СЕ СТАВИЛИ ПОД ЊИХОВУ ЗАШТИТУ. И ПРЕДАЈА ОД СТРАНЕ ЕНГЛЕЗА НИЈЕ ВРШЕНА ОНАКО КАКО НАВОДИ Г. ЏОМИЋ, ВЕЋ ЈЕ НА ЈЕДАН НАЧИН ВРШЕНА ИЗ ЛОГОРА ВЕТРИЊЕ А НА ДУГИ НАЧИН ИЗ ЛОГОРА У БЛАЈБУРГУ. (Ја сам "Православљу" на писање г. Џомића послао исправку, али је никада није објавило!). Из Ветриња су Словеначки домобранци и Српски добровољци камионима довожени на жељезничку станицу Марија Еланд и уз ЧАСНУ ОФИЦИРСКУ РЕЧ енглеског мајора Вилијама Џонсона (VViliama Johnson) да их транспортују у Италију у састав сво- јих јединица, укрцали у вагоне, закатанчили их па онда из жељезничке станице пустили сакривене партизане да запоседну воз! А из Блајбурга су енглеским тенквима Хрвати и црногорски четници терани у наручје пар- тизанима. А вредно је - кад већ нису читали моје књиге - да прочитају књигу Михаила Лалића "ПРА- МЕН ТАМЕ" где је он описао како је вршена енглеско-партизанска "трговина" са људима. Послаћу уредништву авионски КОЧЕВСКУ СПОМЕНИЦУ - КОЧЕВСКИ РОГ 1945-1995 с великом молбом да објави бар документацију из енглеске архиве КАКО СУ ЕНГЛЕЗИ ИЗВРШИЛИ ТУ СРАМНУ ПРЕДАЈУ. 31.8.2008. С дубоким поштовањем уредништву Бора М. Карапанџић, књижевник, Cleveland, Ohio, USA.

НОВЕ КЊИГЕ САВЕЈАНКОВИћА Изашла је из штампе у Другом издању Тетралогија Саве Јанковића НА ПРЕЛОМУ у два тома. (1. и 2. књига у Првом тому, 605 стр., а 3. и 4. у Другом, 574 стр.), у издању Копно, Нови Сад, 2007. У Први том су укључене 4 фотографије Српских добровољаца у униформама, а у Други 5 стр. фотокопија ауторовог ратног дневника. Оба тома су у тврдом повезу и могу се наручити код писца за 30 долара сваки, поштарина уључена. Такође је изашла из штампе и 3. књига Трилогије (1. Расељено лице, 2. Америка), ВАШИНГ- ТОН, у тврдом повезу, 278 стр., Артас, 2007, Нови Сад. Књига може да се наручи код писца за 27 долара. Поштарина укључена. Sava Jankovic 8707 Stockwell Road Baltimore, MD 21234 U.S.A.

Iskra 1. oktobar 2008.

+ МИЛЕНКО После дуже недијагнозиране болести пре- селио се у вечност 26. августа Миленко - Бата Пајић. Бата је још пре рата, као гимназијалац постао члан Белих орлова, омладинске организације ЈНП Збор. За време рата био је у добровољцима, а после рата постао је и члан поратног Збора. Бата је рођен у Новом Бечеју 17. октобра 1923. г. од оца Димитрија и мајке Марије. Старији брат Љубиша, такође добровољац, умро је од туберкулозе врло млад, са двадесет и неколико година, вероватно 1946. године. Отац Димитрије био је патријахлно настројен; Србин милетићевског кова и велики православац. У том амбијенту Димитри- јева деца задобијала су прво искуство о својим „коренима”, тј. шта су и шта у будућности морају да буду. Батин отац био је трговац, па се породица Пајић, због боље трговине, преселила у Нови Сад. Ту је Бата ишао у школу и нижу гимназију. Потом одлази у поморску трговачку академију у Котору, али после годину дана враћа се у гимназију, где је вероватно, дошао и у први додир са политиком. Јер се баш у то време догађала по школама пола- ризација између комуниста и - с појавом Збора нациоанлиста. Бата и његов брат Љубиша су се тако некако природно нашли у редовима националиста. Ова поларизација између Скојеваца и Збораша се ретко испољвала кроз физичке сукобе - мада је и тога било - али је била на далеко позната по врло активним, живим и жучним дискусијама свуда и на сваком месту, кад би прилике дозвољавале: у школи на одмору и најчешће на седницама тзв. лит- ерарних дружина, у парковима, на улици, свуда... Једина тема форсирана од комуниста била је неизбежно долазећи комунизам и противна дискусија националиста да овај никад не може да буде прихваћен од народа, будући да је он нешто страно, туђе, нељудско испуњено мржњом. При овоме често је задивљавала филозофско- интелектуална аргументација ставова на обе стра- не. Батаје у тим вербалним обрачунима успротивљене младости, био одличан дискутант. Знао је да пронађе код противника слабост његовог аргу- мента и да му неочекивано супротстави против- став коме - због његове суштаствености - обично не би било рационалне одбране. Батина природна склоност - откривање суштине комплексних ситуација - постала је, из- гледа, његова мисија у животу да једном речју (или с мало речи), често несвакидашњих, а покаткад и непријатних, потпуно и неочикавано погоди саму суштину, неретко врло комплексних ствари. Тако је он, на пример, целу Шпенглерову филозофију историје окарактерисао прилично тачно као „узвишену бесциљност”. Коментаришући једном предпричесни „возглас” свештеника или ђакона, рекао је, да Срби нити имају „вере” а о „страху

Iskra 1. oktobar 2008.

БАТА ПАЈИЋ Божјем” који за Бату није ништа друго већ „грижа савести” због евентуалне недовољне причесне припреме, немају појма. У најобичнијем разговору у једном својом „циничном” речју, дао би сасвим нови смисао стварима о којима је било речи. Ево једног од многих таквих примера. Кад је његова свастика Оливера, умрла, Бата је једним појмом, била је сунчана „природа”! - врло прецизно објаснио цео њен живот. Способност откривања суштине проб- лема била је уствари бит самог његовог бића. Можда је јерес рећи, да кад је Бата осетио да му старост неповратно одузима ту суштину његовог бића, да је то знатно и допринело његовој болести... Миленко - Бата Пајић је ушао, заједно са својим старијим братом Љубишом, у Први доброво- љачки одред од самог оснивања 15. септембра 1941. Имао је непуних 18 година. Прошао је све борбе око Смедеревске Паланке, учествовао је у разбијању Титове „Ужичке републике”; тукао се са партизанима на Кукавици планини и Вучју (код Лесковца) па све до албанске границе (Лебане и Медвеђа), па затим Љиг, Ваљево, Дрина. У Ваљеву је Први одред прерастао у 1. батаљон а неких 6 месеци доцније настао је Први добровољачки пук, са три батаљона и по четири чете у сваком, од којих је једна била пратећа чета (са водовима: топова, тешких митраљеза и бацача). Бата је био водник топовског вода (4 топа) у пратећој чети 2. батаљона, Првог пука. Нападом 2. и 5. партизанске дивизије из Босне на Србију (март, април, мај 1944) уследиле су борбе овог батаљона од Раске (20 км северно од К. Митровице), па преко Крушевца, Ивањице, Златибора, Бајине Баште. Кад су ове дивизије про- дрле до Ваљева и за кратко га заузеле (ту је поги- нуо и Батин отац, као добровољац, придодат због година пуковској позадинској служби), онда је наш 2. батаљон у Бајиној Башти добио задатак да спречи повлачење ових партизанских дивизија из Ваљева. Очајне борбе су се водиле на планинском гребену код Варде кроз који је водио једини пут Ваљево - Ужице којим су се партизани повлачили. У последњим борбама за Србију, Први пук се налазио у околини Лесковца. Ту су биле готово сваконоћне борбе с партизанима, док се преко дана спавало, уз обавезно засипање наших положаја њиховом спорадичном топовском паљбом; додуше и Батини топови су били у акцију и дању и ноћу, Први пук је почетком октобра 1944. добио наредбу за хитно повлачење према Београду. Тог јутра 2. батаљон је, као лева побочница пука, разбио партизански обруч око Лесковаца, а пук је већ 9. октобра прешао земунски мост и нашао се у Срему, опет у борбама с партизанима, а чаркао се и с усташама (Сремска Митровица и Осијек). У Словенији је пук бодио тешке борбе око Идрије, а и завршну борбу око Горице, пре преласка у Италију, почетком маја 1945.

+ СРЕТЕН ЏАГИЋ Покојни Сретен Џагић рођен је 15. октобра 1923. године у великом селу Завлака недалеко од Лознице у дому оца Живка и мајке Иванке, где је био васпитан у српском националном духу и вери православној. За време Другог светског рата Сретен се одазвао позиву Генерала Милана Недића и постао српски добровољац. Са одредом капетана Моме Ђорђевића прешао је Босанску голготу и по доласку у Словенију по потреби на фронту борио се и про- тив словеначких партизана. Преживео је и те дане. Из логора у Италији априла месеца 1947. године сви чланови војске Краљевине Југославије били су пребачени у Немачку и после извесног вре-

+ Миленко... С овим почиње и емигрантска епопеја добровољаца. Логори Палманова, Форли, Еболи, где је умро и Батин брат Љубиша. Како је била несташица хране, Бата је одвајао од свог мизерног следовања и од тог нешто кувао, да би побољшао храну свом умирућем брату. Националистичке логоре априла 1947. селе у Немачку, али не у ДП кампове, већ у бодљикаве жице које су Енглези припремили да би МакЛинова комисија испитала кога треба предати Титу. По неком немуштом критеријуму, Бати се нашао у зло- гласном „ипсилон” лагеру из кога је касније от- пуштен. Долази Америку, где се касније жени са Добрилом - Циле Достанић У том браку родило се четворо деце: Милена, Димитрије, Вука и Драгана. Бата се заиста својски посветио њиховом васпитању. Све су то сада одрасле младе и одго- ворне особе које и саме (изузев Драгане и Димитрија) имају своју децу. Двадесетичетири године стара Соња, Миленина ћерка, чувши за Батину смрт рече, да је он, мада јој је деда, био њен једини отац. Батина сахрана је обављена 30. августа у месту Клирвотер, Флорида. Чинодејствовао је прота о. Милан Стојановић, који је у цркви одржао пригод- ну беседу. Ковчег су носили Батини унуци Саша и Димитрије - Гага и њихови амерички другови. Било је дирљиво видети његовог шестогодишњег унука Петра - Саве, како се и он упиње да носи деду. На гробљу је у име добровољаца говорио Никола Љотић. Добрили - Цилету и осталој породици Пајић наше искрено саучешће. Нашем драгом другу Миленку - Бати слава и хвала; вечан му помен у непролазном Царству Христовом! Искра

мена у цивилне логоре. Сретен је био међу њима. Тада смо сви постали расељена лица, звани „дипи- јевци”. Са групом својих вршњака из немачких лого- ра Сретен је прешао на рад у Енглеску. По зани- мању био је столар. Није желео да буде друго- разрадни грађанин у Енглеској. Решио је да дође у Канаду 1953. године. После рада у Нијагари прешао је у Торонто и био успешан бизнисмен. Упознао је лепу Херцеговку Даринку Мичик Венчали су се у Торонту 1962. године. Венчани кум им је био Мирко Влаховић. У браку Бог их је благословио ћерком Соњом која је прихватила родитељски национални дух, била активна у нашој заједници за време рата у отаџбини и више година била позната као спикер на Радио Шумадији. Сретен је био дугогодишњи члан цркве Светог Саве на Ривер улици и до краја свог живота остао веран Српској православној цркви. Био је поносан српски добровољац и са својом породицом присуствовао је многим добровољачким славама и прославама. Док није тешко оболео пре три године редовно је долазио у цркву коју је и финансијски помагао. Био је члан Радио Шумадије и дугого- дишњи претплатник Гласа Канадских Срба и листа Искра. Још један из легије храбрих који је свој живот даривао Србији и својој вери прешао је у небеску Србију. Сретен је био прави српски домаћин. На његовој слави Св. Архангела Михајла уз помоћ супруге и ћерке гостио је по обичајима Шумадије и Херцеговине. Пре неког времена Сретен је изгубио вид и постао тежак болесник. Преминуо је у недељу 10. августа. Стари пријатељи су се окупили 13. и 14. августа да му одају пошту и последњи поздрав. На ковчегу налазила се добровољачка застава и венац српских доброво- љаца. Протојереј Првослав Пурић служио је заупокојено опело у капели на Јорк гробљу у четвртак 14. августа и опростио се са покојником захваливши му се за помоћ нашој цркви. Над раком се у име српских добровољаца опростио Бора Драгашевић евоцирајући живот покојног Сретена од рођења до смрти. Даћа је послужена после сахране у центру поред капеле. Ту се у име породице захвалила свима ћерка Соња. Поред ожалошћене супруге Даринке и ћерке Соње, Сретен у отаџбини оставља многе чланове породице Џагић, као и своје пријатеље и другове из ратних дана. Породици наше искренио саучешће. Драги Сретене, остаћеш у трајној успомени код свих који су те познавали, поштовали и волели. Увек си желео да се вратиш своме родном месту у Србији. Сада је твоје место у небеској Србији. Вечан ти спомен! Бора Драгаш)

Iskra 1. oktobar 2008.

Прилози „Искри” Поводом упокојења друга Марка Васиље- вића са жељом да му Свевишњи подари место у царству Своме и да га се прежи- вели другови вечно сећају са другарском љубављу Хранислав Ђорђевић £ 20 За успомену на доброг друга Марка Васиљевића, са молбом Господу да подари његовој души достојно место у царству Своме £ 5 Живан Лазаревић За успомену на драгог друга Душана Микића „Џигибау” са молбом Господу да му подари покој душе Душан Тодорови-ћ „Чапља” А$ 30 О тринаестогодишњици упокојења вољеног мужа Живорада-Жике Николића Лујза Николић А$

мог 20

Са молбом Господу да подари спокој душа у рајском насељу свим мученицима који невино терора и од страдаша од усташког комунистичких џелата, нарочито оних који су масовно стрељани у словеначким шумама по завршетку Другог светског рата, као и свим борцима за крст часни и слободу златну: др Стева, Миша и Вук Иванић, Воја Масловарић, Војислав Дра- говић, др Петар Тофовић, Мирко Лисавац, Ранко и Омиљ Попадић, Тоша Асурџић, Никола Буљ, Славко Контић, Душко Мале- шевић, Рашко Ојдровић, Жика Николић, Гојко и Љиљана Делић, Срђан Даниловић, Слободан Урошевић, Дика Наранџић, Аца Чутурић, прота Алекса Тодоровић, о. Не-

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16,- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje lužne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Čekove za „Iskra Periodical" slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran", c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIIA: Malcšević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta,243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Čećavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. oktobar 2008.

над Ресановић, o. Драган Цокић, o. Дими- трије Најдановић, о. Жарко Митровић, прота Радован Миљковић, о. Милан Чеке- ревац, прота Рада Пауновић, о. Добривоје Чилерџић, ђакон Милан Дарда, Марисав Петровић, Ратко Обрадовић, Миленко Поповић, Јовица Милетић, Паун Вуковић, Гвозден Марјановић, Ђура Шормаз, Мла- ден Билић, Миро Јукић, Сава Асановић, Предраг Прокић, Ратко Парежанин, др Ђо- ко Слијепчевић, Ратко Станковић, Илија Мићашевић, Божа Матић, Миле Стојано- вић, Душан Купусаревић, Душан Ерић, Душан Цокић, Анђелко Драшковић. Нека им је слава и хвала! Михаило Чубрило £ 50

Уместо воштанице на гроб друга Бате 'Пајића Милан Билбија Драгољуб Текић Мирко Чечавац Миодраг Бркић

К$ К$ К$ К$

25 20 20 20

За покој душе мог старог свата и друга Рада "Сељака" Николића Воја Милетић £ 10

+ РАДЕ - "СЕЉАК" НИКОЛИЋ Наш друг и српски добровољац, Раде „Сељак” Николић, преминуо је 19. августа 2008. у Свониџу, Дорсет, јужна Енглеска и тамо сахрањен. Раде је рођен у селу Јајинцу близу Београда, 22. августа 1920. По доласку Другог светског рата и немачке окупације, када је било потребно жртвовати се ради спаса народа, Раде се одмах одазвао позиву генерала Милана Недића. Распоређен је у Пети добровољачки одред којим је командовао Марисав Петровић и у добровољцима остао све до краја наше борбе. Постао је убрзо водник и учествовао у свим борбама своје јединице. Да је био храбар борац доказ је његово одликовање златном медаљом Милоша Обилића. На крају рата био је са осталим јединицама три добровољачка пука који су се повукли у Корушку предат Титу од стране Енглеза. Није стрељан са осталима у Кочевју, јер је успео да побегне и придружи се осталим добровољцима у Италији. Одатле су 1947. пребачени за Немачку у Мунстерлагер. После пуштања из лагера, Раде се пријавио за рад у Британији. Дуго времена живео је у Брадфорду на северу Енглеске. Био је добар и поштован члан целе српске заједнице. Био је омиљен и радо приман у свако друштво; као човек био је озбиљан, али је волео и шалу, када би време и место то дозвољавали. Последње године је живео код ћерке у Дорсету која га је чувала до последњег дана његовог живота. Слава и хвала нашем драгом другу, Радету Николићу Рад. Јовановић

t МАРКО ВАСИЉЕВИЋ У Бермингаму, Средња Енглеска, преминуо је 15. августа 2008. г. бивши српски добровољац Марко Васиљевић Пок. Марко је рођен 21.9.1923. године у селу Бојевац код Уба. Још као дечка отац га је послао на Уб да учи столарски занат. За време Другог светског рата Марко се одлучио да се одазове позиву генерала Недића да помогне Србији и пријавио се у Српски добровоњачки корпус. Био је распоређен у први батаљон Првог пука, учествовао у свим акцијама своје јединице у Србији до краја 1944. године , а онда у Истри до пролећа 1945., кад је завршен Други светски рат, а онда у логорима у Италији и Немачкој. После отпуштања из Мунстерлагера пријавио се за рад у Енглеској. Овде је радио све до пензионисања. Као добар столар учествовао је у градњи цркве Лазарице у Бермингаму и био одан парохијан све до упокојења. Опело је обављено првог септембра у Лазарици, а сахрањен је на локалном гробљу. У име преосталих добровољаца од њега се над отвореном раком опростио друг Марјан Берета. Нека му милостиви Господ подари мир напаћеној души, а његовој породици наше најискреније саучешће. Искра

Прилози „Искри” Umijesto cvijeća i voštanice na grobove dra- gih drugova Omiljka Popadića i Milenka “Bate” Pajića, uz molitve Gospodu da ih primi u Njegovo Vječno Kraljevstvo Marko i Rada Sunara $ 50 У спомен недавно преминулог саборца и оданог пријатеља Омиљка Попадића Стеван и Вера Пироћанац $15 Уместо цвећа на гроб нашег драгог друга Бате Пајића, уз молитву да Бог подари мир и покој души његовој и прими га у своје цартсво. Драгој Цилету, њеној деци и унуцима, наше искрено саучешће. Верка Илић са децом $100 Госпођа Славка Николић прилаже $5 Уместо воштанице на гроб нашег драгог друга, пријатеља и комшије, Бате-Миленка Пајића Власта и Вера Ђорђевић $ 50 Сећање на дивне и драге другов Ранка Попадића, Миленка Бату Пајића и Омиљка Попадића Лујза Николић А$ 20 Богдан Малешевић А$ 20 Миро и Нада Поповић А$ 20 Вечна памјат моме добром деверу Омиљку Попадићу као и Бати Пајићу Вера Попадић К$ 100 Миан Билбија К$ 25 Драгољуб Текић К$ 20 Мирко Чечавац К$ 20

Emil Vlajki o odnosu Zapada prema Srbiji, Republici Srpskoj i kolonijalnoj eksploataciji BiH

Amerikanci otvoreno podržavaju muslimane protiv Evropljana Zapad je razbio i Ji’goslaviju i BiH i okupirao prostor između Dripe V Une. Organizovao je i kolonijalnu eksploatacšju BiH. S obzirom na to da je Amerika daleko 10.000 kilometara - stalno se održava stanje ni rata ni mira, uz međunacionalne tenzije. Zapad nedopuštanjem popisa Republiku Srpsku dodatno drži na uzdi. A istovremeno podržava i Harisa Silajdžića i Milorada Dodika Emil Vlajki, profesor Univerziteta u Banjaluci, napisao je, između ostalih, i knjigu „Demonizacija Srba“, zbog koje se našao na udaru mnogih kritičara. Kad je knjiga izašla na engleskom jeziku u Kanadi, tadašnje rukovod- stvo fakulteta u Otavi, na kojem je radio, pozvalo ga je i reklo da je donet nekakav restriktivan zakon i da bi se knjiga lako mogla naći na udaru. - Shvatio sam poruku jer se neposredno pre toga dogodio 11. septembar. Ipak mi je pukao film i pokupio sam se i otišao u Francusku. U Francuskoj je sve bilo dosta liberalnije. Tamo mi je objavljena knjiga „Američki teror“. A među Srbima je „Demonizacija Srba“, generalno gledano, bila dobro prihvaćena. Ali, zbog nje me deo političke elite u Beogradu i danas ne podnosi. Doduše, i zato što sam pisao da je ekipa koja je došla na vlast posle 5. oktobra plaćenička i da od tog trenutka počinje pravo propadanje Srbije jer je sve rasprodato od rudnika do banaka - tako da Srbija nema više nikakvih sopstvenih resursa. Imali ste priiiku da po „rasprodatosti“ uporedite BiH, Hrvatsku i Srbiju. Ima ii sličnosti i ko stoji najgore? - Svuda je isto. Razlika je samo u tome što Nemačka, Austrija i Vatikan podržavaju Hrvatsku, pa se ona nekako drži, a i ima solidne prihode od turizma. Samo, njen spoljni dug je preko 100 milijardi dolara, što se ne zna u javnosti. Bosanski dug je teško odrediti, jer je reč o kanto- nalnim i dugovima dva entiteta. Uostalom, BiH je okupirana zemlja. Tamo su strane trupe i strani namesnik koji vlada kao u kolonijalno doba. Od Dejtona do sada je taj namesnik nametnuo preko 800 zakona. Konvertibilna marka se uslovno održava od strane međunarodne zajednice, a Bosna živi od međunarodne pomoći, što je vrlo cinično. Prvo dođu i razruše ti zemlju a onda ti ,,pomažu“. Čak ne dozvoljavaju ni popis stanovništva... PRIVILEGIJA ZA LJUDE IZ BIH Svaki čas ste u Banjaiuci, Beogradu, Sarajevu, Hrvatskoj. Da li pokazujete pasoš kada prelazite granice? - Svuda prolazim samo sa ličnom kartom. Ali, to je ,,privilegija“ samo za Ijude iz BiH. Njih ne zanima - da li jedan teoretičar kao ja nešto piše ili objavljuje. Zanima ih da li je povezan sa kakvom terorističkom organizacijom ili, možda, nešto konkretno radi protiv Amerike. A teoretičare ,,bagatelišu“. Kada sam svojevremeno dobio od Amerikanaca stipendiju - u vreme kad mi je izašla knjiga „Patologija uma“ i kad sam bio proglašen za najvećeg

disidenta u SFRJ, većeg i od Đilasa - poručio sam im da se varaju ako misle da će me stipendijom uvući u svoju mrežu. Ipak ste predavali na Jejlu. crte“, kad ste je podvukli?

Sta se našlo „ispod

- Kad sam došao na Jejl, shvatio sam da je sistem toliko jak i da je toliko indokrinirao studente, da ja mogu da pričam šta god hoću. Shvatio sam da ja - sa svojim opozicionim stavom prema Americi i njenom kolonijalizmu i svinjarijama koje radi po svetu - puno više koristim nego što štetim. Shvatio sam da sam, u suštini, ponajviše bio u funkciji američkog imperijalizma. Zbog čega? - Sve tri strane u BiH su izvršile etničko čišćenje i to nijedna ne želi da se sazna. Jer, procenjuje se da je u Federaciji živi samo oko 3,5 - 4 odsto Srba koji su do rata tu živeli. Iz RS je moralo da ode oko 100 hiljada Hrvata... - Za neodržavanje „međunarodni faktor". Zašto?

popisa

zainteresovan

- Zapad je razbio i Jugoslaviju i BiH i okupira prostor između Drine i Une. Organizovao je i kolonijalnu eksploataciju BiH. A s obzirom na to da je Amerika daleko 10.000 kilometara - stalno se održava stanje ni rata ni mira, uz međunacionalne tenzije. Zapad nedopuštanjem popisa Republiku Srpsku dodatno drži na uzdi. A istovremeno podržava i Harisa Silajdžića i Milorada Dodika. Mada, više voli muslimane i direktno ih pomaže. Isto tako, pomaže i muslimane u Srbiji (Raška) gde je, nažalost, situacija čak i gora nego što je nekad bila na Kosmetu, samo se o tome u Srbiji ne priča. Stvorio je i jednu kvazimuslimansku državu - Kosovo. U svemu su, naravno, glavni Amerikanci koji podržavaju muslimane protiv Evropljana. „Brionski stenogrami“ su samo potvrdiii da su Amerikanci ,,ohladili“ velikohrvatske ambicije u Bosni i da su iznudili i muslimansko-hrvatski ,,zagrijaj“. Kako vidite američku igru na Balkanu? - Amerikanci ne znaju šta će sa BiH. Samo znaju da treba održavati tenzije i jačati islam unutar Evrope. Pogotovo na Balkanu. Ako Amerikanci jednom rukom jačaju islam u BiH, Sandžaku i Kosmetu, kako će onda na duže staze obuzda- vati jednog Bakira Izetbegovića koji preti Srbima novim ratom? - Amerikanci su i dalje suvereni i bukvalno vladaju. Ako se njima nešto ne sviđa, vrlo lako to rešavaju. Setite se primera kada su smenili nekoliko političara iz RS. I sada su jednom Kosti Čavoškom zabranili ulaz u BiH.

Glas javnosti, 25.8.2008.

Emil Vlajki