iskra1167

Пред изгледима и последицама једне неприродно склепане Владе, СрбиЈа ои могла да закука:

НЕ ТРЕБА МИ ТАКВА ПОМОЋ ВАША! После два месеца од избора 11. маја нова влада Србије најзад је угледала света. Ова влада је по много-чему чудна. Али не само она већ и околности иза њеног формирања. Један против-природан „брак” На првом месту - и то је, чини ми се, највећа чудноватост - нова влада Србије произашла је из једног против-природног „брака”. Договориле се: „прошлост” (из „деведесетих ратних година” која „нас је посвађала са светом”) а коју тренутно предводи Ивица Дачић из Социјалистичке партије Србије - бивши милошевићевци - и „проевропска будућност” са Тадићем на челу, да се „помире” и покопају своје „ратне секире”. Али „про- тивприродност” тог односа иде и даље са захтевом да би требало да оба заједнички „одболују” сваки своје губитке из прошлости - Дачић Милошевића а Тадић Ђинђића. Једном, пак, на терену губитака, дошло се до једног новог, мада непожељног - „мора се”! Свесно се „заборавило” - опет заједнички - да је Ђинђић: прво, у сарадњи са мафијом и Монтгомеријем, оборио Милошевића са власти; друго, противуставно изручио истог Хагу, где је овај после готово пет година, најзад и усмрћен тамо; тадићевци - то је било марта 2007. године - чак му нису дозволили ни пристојну сахрану. Заборавих да рекнем: Слобино изручење догодило се баш на Видовдан. Каква ружна симболика! Данас Тадић у заједници с Дачићем - опет противуставно - изручује Косово САД и ЕУ у руке! Како је, дакле, „безплодност” главна карактеристика сваког против-природног односа, крајње илузорно је очекивати дуговечност и успешност овог тадићевско-дачићевског„блудног” акта. Блуд јесте „моралност” „успешне” политике Али што рекао покојни Ђинђић за оне који у политици траже моралност и праведност боље је да је напусте и оду у цркву, јер - хтео је Ђинђић рећи - про- тивприродност, било каква, уствари је „моралност” политике. Како?! - зинуће од чуда неки политички моралиста. Срећом, притичу му сад у помоћ, обоје - и Тадић и Дачик Рећиће му први: Знаш ли ти да код ефикасних машина уље је тај једини фактор који обезбеђује пра- вилан и непогрешан рад механичких делова; е, видиш, „уље” моје успешне политичке машине - то је то што ти неправедно зовеш „против-природност”. Захваљујући, дакле, само њему сад смо скоро у Европи... путовања... мед и млеко... куд ће нам крај бити... европски стан-

дард по хитном поступку и то без мотике... А, ено га Коштуница - жао ми га - укопао се иза принципа „Не дамо Косово!” и сад му је једино остала... пензија! А ја ћу чак и Косово одбранити са Европом. Таман, међутим, да му политички моралиста рекне „Што га ниси одбранио?”, вешти Тадић наслућује питање, па ће на то: потребно је време и вероватно неко ново „уље”. Дачић му, пак, са своје стране, није говорио о „уљу” већ да је од Милошевићевог времена цела СПС уствари била у политичкој пензији и полако умирала. Да се нисмо удружили са Палмом и пензионерима, ни цен- зус не бисмо прошли. Овако, значи, излаз је само у активној политици; то ће нас подмладити. Таман опет, пре него што му политички моралиста није добацио: Што се ниси удружио са Коштиницом и радикалима, Дачић наслућује питање па вели: Хоћу да побегнем од пензије, а ти ме тераш у њу; радикали су ево девета година у пензији и постали неплодни; а Коштуница им се сад придружује због косовске „моралности”. Упорни моралиста, међутим, инсистира: Ти ћеш морати да се одрекнеш Милошевића и свега онога што је он радио. Дачић ће на то - понављам, ми социјалисти имамо само два излаза: пензија односно политичка смрт или активна политика; ако је цена овог другог, како рече, против-природан „брак” са ДС, ми га прих- ватамо... Европа је за Србију - шарена лажа”! А шта ћеш - прекиде га моралиста - ако је Европа Тадићева измишљотина и мит. Већ девет годи- на је обећавају још само „ово...” а она никако да стигне. Па ево Тадић потписао ССП, а они замрзли све из њега док се не обаве неколико „још ово”-а. А упозорења да је Европа за Србију варка већ годинама пристижу. Вимерово писмо поручује: Србија у Европу - „никад”; по немачком амбасадору Гобелу тек 2025. Па и најновије: ирски референдум зауставио проширење ЕУ до даљег (а што би могло узети чак и године); немачки министар за Европу Гинтер Глосер јавно поручује Србији како би она могла евентуално да уђе у ЕУ само под условом да јавно и гласно призна независност Косова; као једна „мекша” варијанта Гинтерове (чини се да је она усме- рена на тадићевце) појављује се и она по којој Србија не мора формално да се одрекне Косова (слично статусу неколико држава које су чланице ЕУ а које су одбиле да признају независност Косова - Грчка, Шпанија, Румунија, Словачка, Кипар) с тим што Србија не би стављала своје вето на приступ независног Косова међународним финансијским и политичким организаци- јама, као што су ММФ, Светска банка, ОЕБС, УН, итд.

Не треба..

Родило се изгледа - „недоношче?!

Све у свему, Ивице, овај свет се не може више заслепљивати и замајавати Европом. Ако не дође сада - највише за годину дана - не само ти већ и Тадић и цело његово окружење, сви заједнички нећете прећи цензус. Дачић поче да се чешка по глави, па ће резигнирано: Загазили смо, не можемо назад - ту смо , где смо!; ако је Европа варка за Србију, онда је и Србија зрела за пензију. Једина српска истинита перспектива - у’се и у своје кљусе! Прискочи му сад моралиста у помоћ: Право си рекао; само кориговаћу те: Србија је већ у пензији; од дана кад се непозвана и противуставно определила за Европу. Тадићу, а сад и теби, никако да падне напамет да сем Европе за Србију има и других алтернатива. Има их неколико. Прва, пак, од које се мора почети, зове се, просто и сељачки: у’се и у своје кљусе (УиК)! А што се тиче политичких активности у пројекту УиК, биће их на претек. Цела их Србија неће моћи подмирити. Дакле, хтео сам рећи, само тежак рад, додуше, с мотиком, може нам отворити нове истинске перспективе, па ако хоћеш и ону о ЕУ. Само под другим околностима. ЕУ ће буквално молити Србију да јој се придружи. Јер и Европа друкчије партнерски - разговара са доказан- им делатницима што би Срби кроз УиК и били, а савим другојачије (уцене, наредбе, изручења Хагу, итд.) са непозваним и само-наметнутим просјацима из Тадићевог окружења у које спадаш сад и ти... Заживео плод блудног „брака"!? Влада се најзад формирала, али не пре него што је Дачић обезбедио за себе (да ли за социјалисте - то је већ друго питање?!) најбољи могући „посао”. Он је потпредседник владе, али не обичан; због њега је доне- сен (као први акт нове Скупштине) специјалан закон о влади по коме је он први потпредседник и једини који може да замени новог премијера Мирка Цветковића, мада их има још четири, али они су другоразредни без тих овлаштења. Као главни потпредседник његово задужење је да „бди” над безбедношћу; како је он у исто време и министар полиције, нема шансе да се отворе за јавност Милошевићеве тајне архиве. Неки политички аналитичари, ваљда због тога, повезују најављено „помирење” између Тадића и Дачића са већ око двадесет година старом и фамозном Осмом седницом Централног комитета СК Србије. Тада је, као што се зна, Милошевић извршио „пуч” и устоличио себе за председника СК Србије (то су кому- нисти, данашњи социјалисти) свргнувши с те позиције свога кума Ивана Стамболића (то су опет комунисти или њихови синови, који су се претопили у даншње тадићевце). Ови аналитичари сад у том светлу виде и овај садашњи „брак” Тадић-Дачић као мање против- природан” а више као обичан „породични” сукоб. Дачић је поред МУП-а за своју коалицију извојевао још три министарства - енергија, просвета и, мис- лим, спорт. Кад се томе дода чињеница да је из његове партије изабрана и председница Скупштине Србије - Славица Ђукић-Дејановић, не би се могло рећи да је он овом „браку” приступио из чистог идеализма - тј. да се спасе СПС - како то произилази из напред споменутог његовог „дијалога”, већ напротив - добио је он трофеј каквог би му позавидео сваки истински шампион.

Напред је, међутим, изражено мишљење да тај „брак” Тадић-Дачић, не може бити дуговечан. Тако речено, мислило се првенствено да не може трајати четири године колики је мандат садашње владе, већ можда - пола, годину, две... Још, међутим, влада практично није ни заживела, а већ се појављају не пукотине већ конкретни Тадићеви потези да се, како изгледа, влада ослободи Дачића. Наиме, Тадић је поставио буквалан ултиматум Дачићу: ДС раскида спо- разум са Дачићем на републичком нивоу на основу кога је формирана нова влада, уколико овај у самом Београду не раскине, прво, своју намеравану коалицију са Коштуницом и радикалима и друго, не формира коалицију са ДС и Чедом Јовановићем, Човек би могао помислити - полудео Тадик влада тек створена - пада... Али не кад је у питању лукави и подмукли Тадић. Није он на Ивањ дан, у друштву с енглеским амбасадором, џабе ишао на сеоску славу код Драгана Марковића Палме. Изгледа да је ту направио неку врсту новог „споразума” (назовимо га „споазум 1”) са Палмом и пензионерима да уколико Дачић не прихвати Тадићев београдски ултиматум, они ће се одвојити од Дачића. Како њих двоје (Палма и Кркобабић) имају 8 од укупно 20 СПС коалицијских гласова, ових осам је довољно за Тадићеву већину у Скупштини (ЗЕС 102, Чеда Јовановић 13, мањине 7, Палма и Кркобабић 8; укупно 130 посланика). Међутим, такође лукави Ивица Дачић, одмах је схватио да прави разлог Тадићевог ултиматима није због београдске власти (она је стварно служила само за повод) већ да се оригинални споразум између њега и Тадића, који је омогућио стварање нове владе или укине тј. да се Дачић и његових 12 посланика избаце из владе или измени тако да Дачић остане у влади као неки безначајни потпредседник, позиција која се иначе даје свим важнијим партнерима, али да се одрекне сво- јих специјалних овлашћења (види 2 доле). Постоје бар два разлога за покушај Дачићевог развлашћења: (1) са многих страна долази до начелне критике Тадић-Дачић споразума у смислу да је Дачић комуниста, милошевићевац (отворени критичари: Чеда Јовановић, Драшковић, али и други); и 2) Дачић је лично добио нес- размерна овлашћења у новој власти: искључиви је заменик премијера и готово ауторативно господари безбедношћу и полицијом Србије. САД и ЕУ су специјал- но забринуте због безбедности; остављају, пак, Тадићевом умећу и одговорности да га контролише док Палмин „споразум 1 ” не ступи на снагу.

IZ SADRŽAJA Irci rešili srpsku dilemu ........................................................ 5 Formiranje nove vlade .................................................................................. 6 Kosovo - zamrznuti konfiikt i živa rana ..................................................... 9 Treća energetska kriza menja svet ..........................................................11 Rentijeri okolnosti......................................................................................13 Strategija opstanka Srba .......................................................................... 15 SSP - pravne dileme ..................................................................., ..............17 Uvlačenje Jugoslavije u Drugi svetski rat (4) .........................................23 Ljubomir Simović: Obećana zemlja (Rev. 134) .....................................27

Iskra 1. avgust 2008.

Због свега тога Дачић је врло озбиљно схватио Тадићев ултиматум. Као прва ствар успео је да на београдском нивоу власти раскине коалицију са Коштуницом и радикалима. Али даље, бар за сад, није могао да приволи београдско крило СПС да скупа са Чедом Јовановићем буде коалициони партнер са ДС у формирању нове београдске власти. Препоручио је уместо тога као једно рационално решење нове изборе за Београд (или по једној другој варијанти - принудна управа па нови избори које би председница Скупштине Србије (из СПС) могла да распише. Ускоро - прави смисао Тадићевог ултиматума и последице Тешко је, међутим, веровати да ће се Тадић задовољити половичним Дачићевим прихватањем његовог ултиматума. Ово, наравно, подусловом даје он апсолутно сигуран у Палмин „споразум 1 ”. Јер може се десити да и Дачић „заплаши” Тадића да он такође има још новији од њега „споразум” (тј. „споразум 2”) са Палмом и пензионерима па ако се и даље инсистира на ултиматуму влада дефинитивно пада!, јер они сви заједно, тј. коалиција СПС (Дачић, Палма и Кркобабић) напуштају Тадића, Уосталом, шта се стварно крије иза Тадићевог ултиматума, јасно мора бити ускоро. Ако Тадић усвоји половичан Дачићев предлог, знак је то да је „споразум 2”, стваран; ако га, пак, не усвоји, „споразум 1” је на снази Дачића су, а за рачун Тадића, издали његови коалициони партнери, Палма и Кркобабић. Шта „уско- ро” значи? Проблем власти у Београду се мора решити, како изгледа, до половине августа. То је и сам Тадић потврдио у свом интервју-у Времену, мада је још и додао да није сигуран да су нови београдски избори најбоље решење.. Разрешена „мистерија” број један Овај сценарио, међутим, разјашњава „мисте- рију” један. Она се неприметно од очију јавности дешавала у Тадићевом табору за цело време пре- гањања око потписивања коначног споразума Тадић- Дачић који је најзад, као што се зна, уродио новом владом Србије. Једном мало пажљивијем посматрачу унутрашњих прилика у ДС за време ових преговара са Дачићем није могла да промакне из вида чињеница пот- пуног отсутства Божидара Ђелића из преговора са Дачићем. Деловало је то крајње збуњујуће. Човек који је као потпредседник у Коштуничиној влади био главна Тадићева ударна „песница” у њој, који је давао изјаве по свакој ствари пре премијера (овај се у јавности врло ретко и појављивао) па се често није знало ко је преми- јер и, који је, на крају, и изазвао пад његове владе, сад одједном на преговорима о новој влади мук! Још кад је за новог премијера именован Цветковић а он чак ни на листи кандидата није био, помишљали су људи: сиромах Ђелић, пао је у немилост!, па су се питали зашто? Никоме, пак, да падне напамет да се он, ето, свесно „жртвовао” (повукао се у позадину) не би ли Дачићу изванредна лична понуда изгледала што веро- достојнија ето, постајеш кључна личност будуће владе. А како је Цветковић „млак” по природи ти ћеш, уствари, бити њен незванични премијер. На овај Тадићев трик, Дачић се врло наивно дао „упецати”. Сиромах, ни сањати није могао да би на његово место ускоро могао доћи Ђелић или неко други

- наравно, подобнији” од Дачића, о чему ће још бити речи. У целој ствари, једно је, међутим, сигурно: следи Дачићево одстрањење. Питање је само да ли коначно - активирањем Палминог „споразум 1”; или, под прет- поставком постојања Палминог „споразума 2”, Дачић остаје у влади, али на позицији, како је напред спомену- то, неког безначајног потпредседника. Важно је, међутим, да објасним шта се мислило под „другим” напред. Ђелић је одувек имао амбицију да буде премијер. Мада је био предодређен за преми- јера у прошлој влади, изгубио је ту позицију у ривалству са Коштуницом. Именовањем Цветковића за премијера, та га је позиција - да би трик са Дачићем успео - фор- мално мимоишла и сада. Како су његове амбиције још увек премијерске, с једне, а како је очигледно да под- мукли Тадић, с друге стране, може своје аутократске и диктаторске амбиције да испољи много лакше са „млаким” Цветковићем него са агресивним Ђелићем, може се врло лако десити да Ђелића још једном мимоиђе премијерство. Односно да је Тадић и на њега самог применио исти трик на који се упецао Дачић. Е, сад „неко други” и „подобнији” слови у целој овој прљавој игри за случај да неким чудом Ђелић ипак постане премијер, у ком, пак, случају и Цветковић постаје жртва исте Тадићеве подмуклости. ... и друга „мистерија” Стриктно говорећи друга мистерија, сем по чињеници чуђења коју је изазивала у јавности, нема директне везе са првом. Реч је о предизборној кампањи коалиције Коштунице и радикла. Сви познаваоци срп- ских прилика били су зачуђени са како је мало елана та кампања вођена. У упоређењу са тадићевцима, у поменутој коалицији организација је била слаба, аргу- ментација свога става још слабија, а о некој стратегији једва се могло и говорити. Па хајде, што је тако дело- вола Коштуничина страна; она је позната да се ослања више на резултате своје политике - конкретно - Косово, него на пропаганду. Али слично су деловали и радикали, традиционално познати по врло агресивној и радикалној пропаганди. Стручњаци приписују то некој врсти уморности и предаха код ових. Лично се не бих сложио са оваквом оценом. Шта је посреди? По мом мишљењу, ради се овде о страху за свој партијски углед. Наиме, теоретски гледано Косово је „неотуђиви” део Србије. Ако, пак, наша коалиција задобије власт, ми ћемо морати, слично Тадићу, у општењу са Западом да заобилазно признамо независност Косова. Е, да се то не би десило нама, препуштамо власт случају односно Тадићу, нек’ то он учини - и онако је то у његовом програму - да би на следећим изборима, који ће сигурно доћи пре истека четворогодишњег мандата - могли ту чињеницу про- тивуставног признавања Косова од стране Тадића да капиталишемо - нашом владом! *

Ој Србијо, земљо мила, шта си, јадна, дочекала?! Да ти судбину кроје: Тадићева (и Ђелићева) подмуклост ради грабљења апсолутне власти за себе, Дачићева наивна опијеност њоме, Палмина примитивна и преварантска природа и Коштуничино-радикалско препуштање судбине Косова случају, односно Тадићу због страха да њихове партије не упрљају своје образе ако би имали у овом тренутку власт... Најкраће, земљо мила, зависиш од четири врсте, нажалост - ђилкоша!

Н. Љотић

Iskra 1. avgust 2008.

НИЈЕ СВЕ „БИТИ НА ЕВРОПСКОМ ПУТУ” У име највишег циља (ЕУ) једна наша вредност (Косово) као да је већ поједена. Биће лоше ако је сада на ред дошла JOLU једна вредност - демократија Недавно су у овој рубрици објављена два написа посвећена порицању сумњи у ауторитарне тенденције председника Тадића. У првом је кри- тикован неименовани „дежурни аналитичар ‘државне' провенијенције” који је тврдио да Тадић уводи тоталитаризам. У другом се признаје да се код Тадића можда могу уочити тенденције које „миришу” на ауторитарност, али се за њих дају извесна оправдања. О оба питања у овој анализи ћу да кажем понешто. Када сам се распитивао који је то „дежурни аналитичар” тврдио да Тадић уводи тоталитаризам, речено ми је - да сам то ја! И заиста, после листања прошлонедељне штампе, нашао сам да је известан таблоид објавио моју изјаву такве садржине. Сећам се да сам разговарао са новинарком о тој теми. Рекао сам јој да се могу изнети замерке на неке потезе председника. Задржао је функцију председ- ника странке и активно учествовао у кампањи за парламентарне изборе. Прво је суг.ротно члану 115 Устава, а друго одступа од праксе демократских земаља, чак и земаља у региону. Након избора је претио да неће дозволити формирање владе одређеног састава, а његови кадрови су опстру- ирали конституисање београдске управе истог про- фила. Објашњавао је да има нарочиту, „личну одговорност” приликом састава владе, па је испало да као председник републике сам себи, као председнику странке, даје мандат да одреди пре- мијера и министре. Најављивао је „реформу медија”, а његови кадрови су показивали неукусну журбу у „глајхшалтовању” јавности. Пошто је таквих потеза, казао сам, у последње време било доста, и пошто су на поли- тичку сцену отворено изашли и страни амбасадори - који свакако нису нити уставни, нити демократски чинилац - можда се и може говорити о ауторитар- ним тенденцијама у политичком животу Србије. Иако се ове замерке понеком читаоцу „Политике” могу учинити прејаким, оне су се овом таблоиду изгледа учиниле преслабим. Отуда ми је у уста стављена тврдња да Тадић уводи тоталита- ризам. Али, стварно није тешко бранити Тадића од оптужби за тоталитаризам. Јер, та оптужба није тачна. Но, не правимо се невешти. Онај ко хоће да брани Тадића не треба да га брани од бесмислених квалификација. Он треба да размотри читав списак стварних замерки које се тичу једне друге недемократске појаве - ауторитаризма. Баш о ауторитаризму се расправља у другом тексту. У њему се признаје да је Тадић „сконцен- трисао необично велику моћ” и да је „за судбину земље рискантно да сва моћ буде сконцентрисана у поседу једног човека”. Међутим, аутор каже да Србија ионако није „уређена демократска земља са јасним дугорочним циљевима”. У Србији постоји

„ауторитарна свест значајног дела становништва”, „амбиција владара да у својим рукама сконцен- тришу што више моћи трајно је обележје српске политичке културе”, а „начело одвајања јавних и политичких функција ни до сада није поштовано”. Пошто Тадић не може побећи од српске аутори- тарне традиције, не треба му ваљда ни замерити ауторитарне потезе. Али, не само да је једна мера ауторитаризма неизбежна. По аутору текста, она је и потребна. Наиме, „око дугорочних циљева Србије постоје озбиљне поделе у оквиру политичке елите”, а треба донети одлуку „о стратешком путу земље”. Те различите опције мора да пресече одлучан и моћан политичар. Он треба да нас, као какав демијург, изведе на пут избављења. „Уколико Тадић успе да (...) изведе Србију на пут европских интеграција (...) мало ко ће му након тога спочитавати аутори- тарност”. Демијургова недемократичност тиме ће добити накнадно, телеолошко оправдање. Када се домогнемо спасења, нико се више неће сећати гре- хова избавитеља. Ово се чини као још једна форма залагања за „просвећени ауторитаризам”. Део наше интелигенције изгледа мисли да, пошто је народ ваљда неспособан да схвати значај ЕУ, елита не треба ни да се држи демократије „као пијан плота”. Милошевићев ауторитаризам се осуђује само зато што је његов циљ био погрешан. Пошто овде није реч о националној држави, већ о ЕУ, мало аутори- таризма неће бити на одмет. Но, није мала грешка показати „разумевање” за ауторитарне тенденције. Ауторитаризам никада није донео добро, па неће ни „еврореформској” ствари. Не мислим да је Тадић ауторитарац који једва чека да уведе диктатуру. Напротив, уверен сам да је његов базични карактер демократски. Али „свака власт квари, а апсолутна апсолутно”. Тадић је дошао до скоро потпуне власти у Србији. То јесте искушење. И оно свакако неће бити савладано ако Тадић чује једино: „Добро радиш, није важно, само да смо на европском путу”. Не, важно је и није све „бити на европском путу”. Ca таквим размишљањем мале грешке брзо постану велике. И зачас се слети са „доброг пута”. Јер, можда нема алтернативе ЕУ, али још мање треба да има алтернативе демократији. Али, тако то обично бива. Када се неком циљу прида ванредна важност, онда он лако „поједе” остале вредности. У име највишег циља (ЕУ) једна наша вредност (Косово) као да је већ поједена. Биће лоше ако је сада на ред дошла још једна вредност - демократија. Политика, 10.7.2008.

Слободан Антонић политички аналитичар

Iskra 1. avgust 2008.

U Dablinu sahranjena "evropska opcija" Beograda

IRCI REŠILI SRPSKU DILEMU Poraz Lisabonskog ugovora na referendumu u Republici Irskoj u petak, 13. juna, ukazuje na neosno- vanost praznovemih predrasuda prema tom danu i datu- mu. "Petak, trinaesti" ovog proleća je pokazao da čak i u 21. veku jedan mali ali samosvestan i stari evropski narod još ima nekog udela u odlučivanju o svojoj sudbi- ni. Ishod tog referenduma zadao je težak, premda ne i fatalan udarac ambicijama birokratskog aparata Evropske unije o preuređenju Starog kontinenta. Evroelita već godinama teži sve većoj transnac\or\alr\o\ centralizaciji odlučivanja, van i mimo političkih institucija i ustavno-pravnih mehanizama zemalja-člani- ca. Posle Mastrihta (decembar 1991), kojim je Zajednica pretvorena u Uniju, najvažniji korak u tom pravcu bio je Ugovor iz Nice, usaglašen decembra 2000, koji je stupio na snagu 1. Februara 2003. godine. Nica je donela paket privremenih mera koje su bile namenjene pripremi EU za očekivani prijem niza novih članica. Po prvi put uvedeno je preglasavanje u proces donošenja odluka u Savetu EU - de fakto vladi Unije - u kome su do tada sve bitne odluke bile donošene jednoglasno. Ustrojstvo EU trebalo je da trajno bude rešeno tzv. Evropskim ustavom. Ovaj radikalan dokument, poražen na referendumima u Francuskoj i Holandiji 2005, trebalo je da zameni sporazum iz Nice, da ga bitno proširi i učini trajnim. Posle referenduma u Francuskoj i Holandiji, međutim, pobornici evropske superdržave i Ustava EU nisu ni za trenutak oklevali. Cilj im je ostao isti, samo je trebalo menjati metode i primeniti "Plan B" koji se zasnivao na dva principa: Da se treba uzdržati od retorike koja običnom Evropljaninu odveć jasno ukazuje na suštinu reformi, čiji je cilj stvaranje unitarne političke strukture; stoga je odbačen termin "Evropski ustav", iako "Ugovor" koji ga je zamenio ima istu pravnu, političku, kulturnu i socijalnu suštinu. Da se treba kloniti verifikacije evroreformi putem referenduma, jer su im se evropski birači pokaza- li nesklonim, već da usvajanje Ugovora treba sprovoditi kroz nacionalne parlamente u kojima su pobornici jače integracije EU daleko dominantniji nego u biračkom telu u celini. Lisabonski ugovor je, da ponovimo, evroustav u manje ambicioznom ruhu. I po njemu, EU bi imala (ne- izabranog) predsednika i ministra inostranih poslova. Takođe, zakonodavna tela u zemljama-članicama posta- la bi još manje relevantna, sudstvo još podložnije kraj- njoj instanci u Luksemburgu, poreska politika još jed- noobraznija, a ideološke norme političke korektnosti (legalizacija tzv. brakova homoseksualaca, na primer) još nametljivije. Vodeću ulogu u pripremi "Plana B" preuzela je Angela Merkel. Kao kancelar Nemačke, zemlje koja teži centralizaciji EU da bi tako sebi obezbe- dila još više uticaja, Merkelova je spremila scenario po kome bi težnje briselskih birokrata i njihovih saveznika u zemljama-članicama bile progurane na mala vrata u vidu prepakovanog Ustava EU pod drugim imenom. Po istom šablonu, pobornici reforme EU već

Iskra 1. avgust 2008.

rade na pokušajima neutralizacije irskog referenduma, premda je za stupanje na snagu Lisabonskog ugovora jasno predviđeno njegovo usvajanje u svim zemljama članicama. Nikola Sarkozi, predsednik Francuske, koja 1. jula preuzima predsedavanje EU od Slovenije, smatra da proces ratifikacije treba nastaviti bez obzira na ishod irskog glasanja. Nemačka je, naravno, saglasna sa tim njegovim stavom i nada se da ako 26 zemalja ratifikuje Lisabon, Irska neće imati izbora već da prihvati neki smokvin list za njegovo usvajanje nezavisno od ishoda referenduma. Taj ishod, međutim, bitno će otežati usvajanje lisabonskog paketa u nekim od zemalja-članica gde ratifikacija tek predstoji, a pre svega u Velikoj Britaniji, Italiji, Svedskoj i Češkoj. Češki predsednik Vaclav Klaus, poznati evroskeptik, već je pozdravio odluku irskih glasača kao "pobedu zdravog razuma i slobode" nad "projektom briselske elite i birokratije", dokje predstavnik britanskih konzervativaca za inostrane poslove Vilijam Hejg rekao da "projekat centralizacije" treba jednom za svagda odbaciti. Ovog puta teško je zamisliti da bi neki novi "plan B" mogao da bude proguran mimo volje mi- liona njihovih istomišljenika i nezavisno od prethodno usaglašenih pravila igre. Čak je i predsednik Evropske komisije Manuel Baroso, veliki pobornik dalje integracije, priznao da "plan B" ne postoji. Za Srbiju bitna posledica sloma Lisabonskog ugovora jeste okončanje daljeg širenja EU, ili u najma- nju ruku dugoročno zamrzavanje prijema novih kandida- ta nakon što još eventualno Hrvatska bude primljena iduće godine. Premda Oli Ren u javnim nastupima i dalje pokušava da stvori utisak da krah Lisabona neće uticati na dalje širenje EU, bivši francuski ministar za evropska pitanja Pjer Moskovisi - daleko pouzdaniji izvor - ističe da je sada opet na snazi ugovor iz Nice, koji je skrojen za najviše 28 članica. Posle ulaska Hrvatske, po njegovim rečima, neće biti nikakvog širenja EU za najmanje 15 do 20 godina. Nesklonost ka daljem širenju bila je snažno prisutna u starom jezgru EU (12 prvobitnih članica pred- mastrihtske Evropske zajednice) i pre irskog referenduma. Sada, pak, protivnici prijema Srbije, Bosne i Hercegovine ili Makedonije da o Turskoj ne govorimo! - imaju i formalno-pravne adute koje retorika g. Rena neće moći da izmeni. Ovo je nova strateška realnost, činjeni- ca koju srpska politička elita treba da spozna i da na osnovu te spoznaje izvede odgovarajuće zaključke. U prelomnim trenucima za srpsku državu i naci- ju bilo bi krajnje neodgovorno da se nastavi produblji- vanje ideoloških i političkih podela po pitanju "Evrope", premda je ta opcija sa ishodom irskog referenduma pre- stala da bude ostvariva za dugi niz godina. Ona će možda opet postati realna u nekom novom briselskom okviru, za deceniju ili dve. Takav ishod, ako se uopšte desi, desiće se nezavisno od toga šta Srbija kaže ili učini. Geopolitika, 25.6.2008.

DR SRĐATRIFKOVIĆ

ФОРМИРАЊЕ НОВЕ ВЛАДЕ, ЕКСПОЗЕ ПРЕМИЈЕРА ЦВЕТКОВИЋА И ОСВРТИ ОПОЗИЦИЈЕ СКУПШТИНА ИЗАБРАЛА ВЛАДУ СРБИЈЕ Скупштина Србије изабрала је вечерас Мирка Цветковића за председника Владе и пред- ложених 26 чланова његовог кабинета. Кабинет премијера чине четири пот- председника од којих је један први потпредседник - заменик премијера и тројица потпредседника од којих двојица имају министарске ресоре. За владује гласало 127 посланика, против је било 27, од укупно 164 присутних посланика, док 10 посланика није гласало. Скупштина је о програму и члановима владе гласала у целини јавним изјашњавањем. Владу чине коалиција листе "За европску Србију", коалиција СПС-ПУПС-ЈС, Бошњачка листа за европски Санџак, а подржавају је Мађарска коалиција и коалиција Албанаца Прешевске долине. Први корак Владе биће ратификација Споразума о стабилиазацији и придруживању, а приоритет ће бити и законска иницијатива о енер- гетском споразуму са Русијом. Основни циљеви Владе су европске инте- грације, одбрана Косова и Метохије, неопходност јачања економије, јачање социјалне одговорности, пооштравање борбе против корупције и криминала и поштовање међународних обавеза.

7.7.2008.

Танјуг

ЕКСПОЗЕ ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ МИРКА ЦВЕТКОВИЋА

Циљ је да већ крајем ове или почетком 2009. добијемо статус кандидата за улазак у ЕУ. Ближе са Америком, у интересу Срба и Србије Пуноправно чланство у ЕУ је у најдубљем интересу Србије и свих њених грађана. На путу учлањења Србије у ЕУ неопходно је спровести број- не додатне реформе којима ће се правни поредак и привредни систем Србије, у наредних неколико го- дина, приближити стандардима ЕУ. Стога ће један од првих потеза владе бити упућивање Скупштини Споразума о стабилизацији и придруживању са ЕУ на ратификацију. Циљ је да већ крајем ове или почетком наредне године Србија добије статус кандидата за улазак у ЕУ. Усвојићемо Акциони план, чија реали- зација ће обезбедити да Србија, на крају мандата владе, буде спремна за улазак у ЕУ.

политичке, економске и друге односе са другим земљама света. Један од приоритета је продубљи- вање и проширивање економских и политичких односа са Руском Федерацијом. Ратификација гасног аранжмана са „Гаспромом” у Скупштини биће једна од првих законодавних иницијатива владе. Руским партнерима предложићемо проширење бесцаринске трговине, као и укључивање руских инвеститора у реализацију инфраструктурних и других пројеката у Србији. Влада ће настојати да унапреди односе са САД, с циљем да највећа светска сила, при решавању спорова на Балкану, у већој мери уважа- ва интересе Србије и српског народа. Посветићемо пажњу развијању економских и политичких односа са осталим земљама света, а нарочито Кином, Индијом, државама медитеранског базена и несврстаним. Све чланице Коалиције су потпуно сагласне да влада никада неће признати независност Космета, као и да ће, у сарадњи са другим држав- ним органима, предузети све правне и дипломатске мере за очување Косова у саставу Србије. Влада ће наставити са дипломатским активностима чији је циљ да што мање држава призна независност Космета. Такође, иницираће поновно покретање преговора са представницима косовских Албанаца ради проналажења обострано прихватљивог решења. При реализацији дипломатских иницијатива за очување Космета у саставу Србије, влада ће, као и до сада, тесно сарађивати с Руском Федерацијом и свим државама које се противе или нису признале независност Косова. Упоредо, влада ће покренути активности за опстанак српског народа на Косову, као и за побољшање његовог економског и соци- јалног положаја. При ребалансу буџета за 2008. обезбедиће се потребна средства за територију Космета. Истовремено ћемо преиспитати постојеће механизме дистрибуције средстава на Косову како би се обезбедила њихова праведнија расподела и спречило да се под маском лажног патриотизма спроводе злоупотребе и проневере. Неопходност јачања економије уз повећање запослености и значајан раст инвестиција, укључу- јући и инвестиције у инфраструктуру, уз одржање макроекономске стабилности језгро је економског програма владе. Основни економски циљеви у наредне четири године су: динамичан раст привредне активности, раст запослености, повећање стандарда грађана Србије и равномерни- ји регионални развој. А предуслови за то су учвршћење макроекономске стабилности, убрзање економских реформи, наставак европских инте- грација, као и значајно повећање инвестиција. Циљ владе је да бруто домаћи производ расте по стопи од око седам одсто годишње, као и

Опредељење за улазак у ЕУ није у супрот- ности са нашом намером да даље развијамо добре

Iskra 1. avgust 2008.

да се у наредне четири године значајно повећа запосленост. Очекивани резултат је отварање нај- мање 200.000 нових радних места и смањење стопе незапослености са 18,1 на 11,9 одсто. Трећи циљ је повећање стандарда становништва и смањење регионалних и социјалних разлика, а четврти смањење регионалних разлика у нивоу развијенос- ти. Предвиђено је и формирање Фонда за равномеран регионални развој, а размотриће се могућност дислоцирања неких државних институ- ција у неразвијена подручја. Смањивање инфлације са садашњих око 12 одсто годишње на ниво од око четири у 2012, као и смањење дефицита текућих плаћања са садашњих 13 одсто на осам у 2012. Реформа и јачање система одбране за стратешки циљ имаће наставак изградње ефикасног и економски одрживог система одбране и изградњу модерне, професионалне и ефикасне Војске. Приоритети су и пуно учешће Србије у про- грамима Партнерства за мир и демократска кон- трола војске и осталих снага одбране. Ради јачања укупне стабилности и безбед- ности, важно је у оквиру Резолуције 1244 СБ УН наставити сарадњу са међународним снагама и институцијама УН на Космету. Безбедност Србије је неодвојива од безбед- ности европског простора. Отуда развој добрих односа са кључним чиниоцима глобалне, европске и регионалне безбедности, а посебно са суседима, је приоритет политике одбране Србије. Остварење високе стопе раста БДП у наредним годинама засниваће се доминантно на изградњи нових, и суштинској модернизацији посто- јећих привредних капацитета. Неопходно је да се учешће инвестиција у БДП повећа са садашњих 22 на ниво од 26 до 28 одсто у 2012. У наредном периоду планира се убрзање започетих и покретање нових крупних инфраструк- турних пројеката, а најважнији су: завршетак изградње аутопута и модернизација железнице на Коридору 10, почетак градње аутопута према јужном Јадрану, проширење и модернизација мреже регионалних путева, модернизација Коридора 7, почетак изградње гасовода „Јужни ток” у сарадњи са „Гаспромом” итд. Влада планира да најкасније до септембра 2008. повећа пензије за 10 одсто, а да се до краја 2008. усвоје измене Закона о пензијском и инвалид- ском осигурању којима би се увела индексација пензија према кретању зарада током 2009. и дефинисала динамика повећања односа просечних пензија и просечних зарада до нивоа од максимал- но 70 одсто у складу са економским и фискалним могућностима земље. Ефикасна борба против корупције и крими- нала захтева доношење и Закона о замрзавању и одузимању имовине стечене корупцијом и крими- налом - који ће бити предложен Скупштини у

Iskra 1. avgust 2008.

најкраћем року. Увешће се законска обавеза да сви државни функционери на републичком и локалном нивоу, руководиоци државних установа јавних пре- дузећа јавно саопште податке о својој имовини. У случају откривања корупције, осим предвиђене кривичне одговорности, државним функционерима трајно би се забранило бављење политиком, а оним у државном сектору трајно рад у истом. Над свим службама безбедности успоставиће се цивилна контрола. Нова иденти- фикациона документа израђиваће се у складу са најновијим технолошким решењима, чиме ће се испунити један од најважнијих услова за долазак на белу шенгенску листу. Влада ће наставити политику стриктног поштовања међународног права и неодложног измирења свих међународних обавеза. Само на такав начин наша држава може постати пуноправни и уважени члан међународне заједнице. Као што ће сама поштовати међународно право, влада ће то исто тражити и од других. Инсистирање на поштовању међународног права од стране других држава је кључни ослонац у нашој борби за очување Космета у саставу Србије. У случају међународног суда за ратне злочине у Хагу влада ће упорно инсистирати да се сви злочини једнако третирају тј. да нема мање вредних жртава и повлашћених злочинаца. На крају - пројекат нове владе заправо је пројекат бољег живота уз очување посебности и достојанства свих грађана који живе у Србији. 8.7.2008.

Г лас јавности

ОПОЗИЦИЈА: ЕКСПОЗЕ САМО СПИСАК ЛЕПИХ ЖЕЉА Алигрудић: Владом ће владати Тадић, Мантер, Водсворт, Беко и Мишковић. Николић: Програм по принципу „задужи се и продај” „Очекујте нас иза леђа на сваком законском пројекту”

У дебати о експозеу, учествовали су углавном опозиционари, а сви су замерили што је, како су рекли, мандатар направио списак лепих жеља и одредио циљеве, иза којих би свако стао, али није објаснио како ће их остварити. Милош Алигрудић, шеф посланичке групе ДСС-НС, казао је да се из експозеа могло сазнати штошта, осим јасне и чврсте политике будуће владе. Он је казао да то што је Цветковић ман- датар, а „Ивица Дачић, који има већи ауторитет у ДС-у од Цветковића, заменик премијера, јасно го- вори да ће овом владом владати неко други”. Према Алигрудићевим речима, владом ће владати „Борис Тадић, уз консултације са Камероном Мантером (амбасадор САД прим. а.), Стивеном Водсвортом (амбасадор Велике Британије), Миланом Беком, Мирославом Мишковићем, гаранти опстанка владе су ван ове државе, неки од њих су тајкуни који седе

Форморање нове... у овој држави, па она има велику шансу да оствари пун мандат”. Алигрудић је, између осталог, питао и „шта значи неприхватање независности КиМ, шта је са Еулексом, какав је однос према реконфигурацији мисије УН, уколико се на тај начин на мала врата уводи Еулекс”. Алигрудић је питао и какав је однос владе према новоформираним српским институци- јама на Космету, шта је са нашом војном неутрал- ношћу и могућем слању наших војника у међународне војне мисије. За Чедомира Јовановића, шефа посланичке групе ЛДП-а, све што пише у експозеу подложно је озбиљној критици. Он је додао да ово није прва влада која жели да води Србију у ЕУ, да решава проблеме, али је „прва влада која нема снаге да Хаг назове Хагом, него сарадњу са Хашким трибуналом скрива иза поштовања међународног права". Према Јовановићевим речима, тачно је да Србија добија један полупредседнички систем, „то се може критиковати, али заслужује неку врсту разумевања, чак и подршке, јер је добро да председник републике преузме одговорност и он на овај начин то чини”. Јовановић је поменуо и национално помирење као питање које захтева одговор. „Шта то у Србији треба мирити, Србији треба помирење, али не ова врста националног помирења, али не смоквин лист којим се даје неки нови смисао коалицији коју правите, већ помирење које ће створити нормалну комуникацију са Албанцима, Бошњацима, Хрватима, Американцима”. Јовановић је рекао да ће влада имати подршку ЛДП-а за хапшење Ратка Младића, за поништавање штетног уговора о аутопуту, за реви- зију енергетског споразума са Русијом, али „ова општа места у вашем експозеу не нуде ништа и зато не можемо да вам пружимо безрезервну подршку - бићемо резервисани”. Јовановић је затражио од Ивице Дачића да ухапси све одбегле учеснике атентата на Зорана Ђинђића, реизбор судија, „који би остварио пројекат који би био омогућен кроз примену Закона о лус- трацији”. Јовановић је замерио што Цветковић није поменуо медије, рекавши да ЛДП жели да се прекине пракса злоупотреба институција, „ту, пре свега мислимо на управни одбор јавног сервиса и челне људе јавног сервиса, који се тамо налазе као комесари претходне владе”. Томислав Николић, шеф посланичке групе СРС-а, казао је да мандатар нема ауторитет, то сви говоре, али „Борису Тадићу није ни био потребан човек са ауторитетом, Борис Тадић мисли да једини човек који треба да има ауторитет јесте Борис Тадић”. Николић је рекао да у владајућој коалицији једини ауторитет има Тадић и „ова канцер странка Г17 плус, која ће за годину, највише две појести ову владу и кренути да једе неку нову, ако је буду сас- тављали ЕУ, Америка и остали”.

Николић је казао и да је Скупштина Србије пре четири године донела резолуцију којом се опре- делила за улазак у ЕУ и питао Цветковића ко је сметао да се та одлука спроведе „од сваке владе слушамо како је за ЕУ”. Николић је казао и да се не види шта то значи „неприхватљива нам је независ- ност Космета, шта значи даља борба за КиМ, да ли је то рат, како је говорио Борис Тадић пре неколико месеци, да ли је то рат о којем је говорио Ивица Дачић, пре неколико месеци”. Николић је казао да влада може да рачуна на подршку радикала ако буде криза на Космету, али „нас очекујте иза леђа на сваком законском пројекту”. Николић је оценио да се економски програм владе „заснива на принципу, задужи се и продај”. Балинт Пастор (СВМ) најавио је подршку влади, јер су „њени приоритети убрзане европске интеграције и модернизација целе државе”. Пастор је казао да мађарска коалиција није условљавала своју подршку никаквим захтевима, ни мини- старским местима, замерио што у експозеу није поменута мултиетничност Србије, али „задовољни смо што постоји Министарство за људска и мањин- ска права”. Пастор је казао да је за СВМ потпуно прихватљив Цветковић, јер је испунио све што је као министар обећао, али „жао нам је што још нема воље да премијер буде из Војводине, чак и кад постиже резултате, дакле прихватљив је Цветковић, али био би прихватљив и Бојан Пајтић”. Нада Колунџија, шеф посланичке групе ЗЕС, казала је да је ЕУ велики циљ за чије ће испуњење бити потребно много рада, сарадње, идеја, јер су убрзане европске интеграције најбољи пут који може да допринесе бољем стандарду. Она је каза- ла да очекује од владе да уважи парламент, а што се тиче примедаба да је влада прегломазна, „најскупља је она влада која не испуњава циљеве, а не она која има највише ресора”. Томислав Николић (СРС) био је, у једном тренутку, „арбитар" између посланика ДСС-а и СПС-а, који су, једни другима, спочитавали ко је коме шта обећавао кад су преговарали о влади. Ненад Поповић (ДСС), поменуоје како је влада пре- гломазна, а Ивица Дачић (СПС) реплицирао је навођењем предлога који је Војислав Коштуница дао социјалистима „укупно 27 министарстава седам ДСС, 15 СРС, од тога три нестраначке личности, СПС и остали четири и Бошњаци једно, после је број повећан за још једно министарство". Дачићује оштро одговорио Милош Алигрудић (ДСС), а Томислав Николић их је позвао да се не свађају: „Вођени су разговори, нису успели и шта сад. Немојте препричавати разговоре, шта ће ’жути’ да мисле о вама. Пустите сад то, треба да формирамо власт у Београду. Кад могу ја да ћутим, можете и ви ваљда мало. Даће Бог да формирамо власт, само још понедељак да прође, па ћемо, боже здравља, свашта да кажемо једни другима. Него сте ви млади људи, бије вам крв у главу, па не можете да издржите да нешто оћутите". Политика, 8.7.2008.

М.

Чекеревац

Iskra 1. avgust 2008.

Монтгомери суптилно саветује Апбанце како да контрирају Србима

КОСОВО - ЗАМРЗНУТИ КОНФЛИКТ И ЖИВА РАНА Неки филозоф је једном рекао да се људска бића разликују од свих осталих врста на земљи по способности да истовремено верују у два кон- традикторна концепта. Таква констатација често ми пада на памет кад је реч о питању Косова. Слика Косова коју виде и у коју верују Срби потпуно се разликује од оне коју виде косовски Албанци у сваком погледу: културном, историјском ијезичком. Обе стране су окупиране учвршћивањем свог погледа. Кључна је дилема међународне заједнице како да спречи судар ова два паралелна света. Скупштина Косова је 11. фебруара усвојила Унилатералну декларацију о независности. До данас су независност признале Сједињене Државе и већина земаља из Европске уније. Укупно 43 земље. Јуна 11. на снагу је ступио Устав и одмах након тога председник Косова је потписао 41 закон, заснован на Ахтисаријевом плану за будући статус Косова. Све је то већ било садржано у Уставном оквиру за привремену самоуправу на Косову, који је објавио 15. маја 2001. специјални представник генералног секретара Ханс Хакеруп. Тај документ је скицирао одговорности парламента, председника, различитих министарстава и правосудног система. Сада су, пак, премијер Тачи и његова влада потпуно заузети формирањем нове владе, као и лобирањем да и друге земље признају Косово. Сваки косовски Албанац верује да је читава територија Косова уједињена и да њиме управља косовска влада, као што то дефинишу поменута документа. Они очекују од међународне заједнице да то и наметне.

безбедности), улога нове мисије ЕУ (Еулекс) и међународног цивилног представника (кога је изабрала Међународна управљачка група сас- тављена од кључних земаља које подржавају неза- висност Косова) потпуно су неизвесне и најбоље се могу описати као рад који је у току. Конфузију појачава и то што унутар УНМИК постоје различити погледи који се односе на брзину којом нова косовска влада треба да преузме пуну одговорност у извесним областима као што је приватизација, упркос чињеници да сада постоје закони који јој дају овлашћења те врсте. Упркос свему што се досад догодило, западна међународна заједница и даље не схвата у потпуности степен српске привржености Косову. Она је направила погрешну претпоставку да tie ДС у случају да успешно формира наредну српску владу дозволити да то питање тихо замре. То су пусте жеље. Реалност је таква да не-ће бити прекида у подели Косова; неће бити промена дипломатске позиције заузете у међународним форумима; неће бити признања власти косовске владе. Иако би влада коју би предводили радикали уз учешће Војислава Коштунице предузимала без сумње про- вокативније кораке и користила жешћу реторику, у блиској будућности биће великих проблема због Косова, без обзира на то која партија влада Србијом.

Снага српско-руске позиције помогла је да се створе конфузија и неизвесност унутар међунар- одне заједнице. Нико није стварно сигуран како да одговори на српско одбијање да призна власт косовске владе, отворене напоре да се области које контролишу Срби ставе под власт Србије и њених административних структура.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун био је под тешким притиском са свих страна. Покушао је да хода по осетљивој ивици, поштујући Резолуцију 1244 Савета безбедности на једној страни, а да на другој не осуди унилатералну декларацију о неза- висности. Недавна писма послата премијеру Тачију и председнику Сејдију била су важна, судећи по ономе што је речено и још више по оном што није речено у њима. Бан, на пример, није ословио Сејдијуа било каквом титулом и обратио му се само с "Ваша екселенцио", што је у супротности с обраћањем Тадићу као председнику Републике Србије. Иако то није директно рекао, Бан је признао српски бојкот косовских институција и њихово одбијање да прихвате ЕУ мисију тако што је изјавио да ће за "ограничено трајање" полиција у српским областима подносити извештај специјалном пред- ставнику међународних власти као и да могу да се оснују додатни локални и окружни судови у овим областима? Чак је и отишао тако далеко да је одлучио да Српска православна црква на Косову задржи искључива права на очување и реконструк- цију својих религиозних, историјских и културних објеката и да остане под директном влашћу њеног религиозног седишта у Београду.

Због немоћи да се Унмик, како је планирано, постепено искључи (услед руске блокаде у Савету

У исто време, генерални секратар је имплицитно прихватио смањење овлашћења Унмик

У међувремену, Србија као и косовски Срби, противи се тим актима на сваки могући начин, осим војном силом. Они имају пуну подршку Русије која је блокирала сваки корак у Савету безбедности, који би директно или индиректно признао независност. Због симпатија за српску позицију, али и због опрезности и апатије око 140 чланица УН још нису предузеле кораке да признају Косово. Срби су сада најавили да ће 28. јуна (на годишњицу битке на Косову пољу 1389. бити формирана парламентарна скупштина у областима Косова под контролом Срба. То је још једна корак у правцу - што међуна- родни посматрачи у Приштини приватно потврђују - "де факто" поделе Косова.

Iskra 1. avgust 2008.

Косово - замрзнути...

Podnet zahtev za rehabilitaciju kneza Pavla

и успостављање косовске владе као мање-више сувереног ентитета. Он је, такође, креирао оно што би требало да буде довољно покриће да се успостави мисија под кишобраном Унмик. Иако многе детаље тек треба разрадити, будући пут је сад јаснији него што је био. Рекло би се да то даје обема странама простор да верују у сопствени паралелни универзум. Наредних неколико недеља Тачијева влада биће усредсређена на опремање и функционисање, попуњавање места у кабинету, и дефинисање политике за поједине области. Ефективно успостављање дипломатских представништава у свету, у кључним престоницама, биће главни подух- ват. Али у једном тренутку, вероватно на јесен, пажња ће се померити на српско неприхватање институција косовске владе и "де факто" поделу Косова. Они ће видети како се, након извесне кон- фузије међу кључним личностима, као што су пред- ставник ЕУ Питер Фејт, специјални представник генералног секретара Јоаким Рикер и његов заменик Лари Росин кад је реч о паралелним струк- турама власти и покушајима поделе, реторика међународне заједнице променила. Рикер и Росин су замењени. Реалне тешкоће и опасности које доноси покушај наметања косовске власти у срп- ским областима постаће очигледнија Европској унији и властима САД. Досад се пажња света усредсредила готово потпуно на српску реакцију на независност. У једном тренутку реакција косовскиох Албанаца на српске акције захтеваће подједнаку пажњу и бригу. Нема сумње да ће се косовски Албанци осећати да их је међунардона заједница изневерила - или чак издала - и биће под јаким домаћим притиском да "ураде нешто поводом тога". Иако ће у првих неко- лико месеци нова влада Косова бити у стању да указује на успехе и напредак, "медени месец независности" биће ускоро окончан. Српска демократс- ка офанзива имала је и наставиће да има негативан утицај на способност Косова да остварује нормалне међународне контакте с многим међународним организацијама. Тешки односи са Србијом прак- тично ће онемогућити трговину и остале економске везе. Лични и политички конфликти међу странка- ма косовских Албанаца биће све важнији и Тачијева влада наћи ће се пред изазовом - што због изостанка економског раста, што због "мекоће" у поступању са Србима. Односи с међународном заједницом биће све затегнутији. Све то, вероватно, најављује рађање још једног "замрзнутог конфликта" у свету. У исто време, гледано с терена, конфликт је све друго само не замрзнут. Напротив. Изазов за међуна- родне играче биће можда управо то: да виде "замр- знуту" ову живу рану са свим емоцијама и бесом који је прате. Данас, 20.6.2008. <danas.co.yu>

Вилијем

Монтгомери

Tragična ličnost bez prava i imovine U beogradskoj Palati pravde danas će biti podnet zvaničan zahtev za rehabilitaciju kneza Pavla Karađorđevića, koga je komunistička vlast bivše Jugoslavije 1948. godine proglasila ratnim zločincem. Zahtev su potpisali njegova kći princeza Jelisaveta Karađorđević, profesor Željko Vidakov Zirojević, inženjer Jovica Nikolovski i Dragan Babić, sekretar Fondacije princeze Jelisavete. - Knez Pavle je bio jedan od kraljevskih names- nika u Kraljevini Jugoslaviji i vršio je tu dužnost do puno- letstva kralja Petra Karađorđevića. Odmah po padu Trojnog pakta, 27. marta 1941. godine, knez Pavle je podneo ostavku na sve dužnosti i došao u Beli dvor. Da nije podneo ostavku, bio bi streljan. Tog dana je sa celokupnom svojom porodicom izgnan iz zemlje. Omogućeno mu je samo da ode u Atinu - kaže jedan od potpisnika zahteva za rehabilitaciju, profesor Zirojević. Knez Pavle je do 11. aprila bio u jugoslovenskoj ambasadi u Atini, a zatim kod familije svoje supruge, kneginje Olge. Posle toga su on i njegov sin bili interni- rani preko Kaira do Kenije. Tamo je bio, maltene, zatvorenik sve do kraja 1943. godine, posle čega je premešten u Južnu Afriku. - Zahtevom za rehabilitaciju želimo da se konačno skine anatema sa njegove ličnosti, da se njegovo ime pred sudom istorije rasvetli onako kako stvarno jeste, jer je do sada mnogo toga već rasvetljeno. Mi koji smo potpisali ovaj zahtev mislimo da je konačno došlo vreme da se knez Pavle Karađorđević zajedno sa pokojnim sinom princom Nikolom i suprugom kneginjom Olgom, koja je iz dinastičke kuće Romanov, prenese i sahrani na Oplenac, pored svoga oca kneza Arsena, dede Aleksandra Karađorđevića, Voždovog sina - kaže profesor Zirojević. - Tek 1948. godine, u novembru, knezu Pavlu je omogućeno da dođe u Evropu. Nova narodna vlast u Jugoslaviji knezu Pavlu je oduzela sva prava i imovinu. Između ostalog, državna komisija ga je proglasila ratnim zločincem - jedinim iz porodice Karađorđević - kaže profesor Zirojević. Knez Pavle formirao je izuzetan umetnički muzej u Beogradu, zaštitio spomenički kompleks Oplenac od razaranja, a formiranjem muzeja ostavio Srbiji ogromna umetnička dela neprocenjive vrednosti, Rembranta, Goje i ostalih umetnika. - Knez Pavle je tragična ličnost martovskih događaja i čovek koji je od smrti kralja Aleksandra 1934. godine do 1941. godine vršio čelnu dužnost u Kraljevini Jugoslaviji. Borio se da Jugoslavija ne bude uvučena u rat, ali je posle oficirskog puča, 27. marta 1941. godine prognan i faktički od tada pa sve do svoje smrti 1976. godine u Francuskoj, on je persona non grata u Srbiji - objašnjava profesor Zirojević. Glas javnosti, 7.7.2008.

Kuijanin

Iskra 1. avgust 2008.

ТРЕЋА ЕНЕРГЕТСКА КРИЗА МЕЊА САВРЕМЕНИ СВЕТ Велики скок цена нафте на светском тржишту постала је незаобилазна тема међународ- них скупова на свим континентима. За годину дана цене енергије су удвостручене и у овом часу нико не може тачно да каже који су разлози таквог поскупљења, а још мање да предвиди пут најбезболнијег излаза из великог зла које се спре- ма. Различито се доживљава поскупљење горива на рекордних 140 долара по барелу, с тим да се до краја године најављује цена од чак 170 па до 200 долара по барелу. У многим земљама од Европске уније до источне Азије и Америке штрај- кују рибари, сељаци и радници чији је доходак непосредно условљен ценом енергије. Узбуна је дата, међутим, и у редовима произвођача нафте, па је саудијски краљ Абдулах недавно сазвао састанак на глобалном нивоу како би се усагласила мишљења шта је даље чинити у најновијој енергет- ској кризи. На жалост, мишљења су и даље остала подељена. Једна група држава, предвођена Сједињеним Државама, тврди да је скок цена нафте последица смањене производње у поређењу с растућим потребама, што није ван памети. Истина је да се у свету појављују неке нове велике индустријске силе, као што су Индија и Кина, али нико не може тражити од мање развијених нација да зарад среће „златне милијарде” добростојећих, одустану од својих развојних амбиција. Саудијска Арабија и још неки велики произ- вођачи нафте спремни су да повећају производњу уколико би то довело до стабилизације цена енер- гената, али су убеђени да недовољна производња није главни узрок дивљања тржишта. Указују на мноштво шпекулација које постоје у трговини нафтом, од разних субвенција и акциза, оправданих и неоправданих такси и маржи, до политике девал- вације долара да би се поспешио извоз америчке привреде. Краљ Абдулах је упозорио да нема среће ни за богате земље уколико се терет нове кризе не подели тако да се неразвијеним државама олакша иначе незавидан положај. У том смислу је иницирао стварање посебног фонда од милијарду долара за помоћ сиромашним нацијама и обавезао се да ће Саудијска Арабија сама обезбедити 500 милиона долара. Саудијски краљ је упозорио да продубљена енергетска криза делује попут бумеранга, и да ће, на дужи рок, изменити слику савременог света. Због високих цена нафте свет ће почети да инвестира у истраживања алтернативних извора. Први који је подржао размишљање саудијског суверена био је британски премијер Гордон Браун. Он тврди да ће ова, трећа енергетска криза за минуле три децени- је, бити жешћа и разорнија по националне привреде него претходне две. Најавио је тзв. „зелену револу- цију” у Британији, односно план је да се масовно експлоатише снага ветрова. То ће, без сумње,

Iskra 1. avgust 2008.

изменити пејзаж Британије, што је један од излаза из садашње зависности од фосилне енергије. САД су као најмоћнија сила света, одавно опседнуте страхом од енергетске кризе. Амерички војни стратези и крупни капитал већ неколико деценија покушавају да загосподаре стратешким ресурсима света. Ако се пажљиво прате војне акци- је Пентагона у последњој деценији прошлог и овој деценији новог века, јасно је да су америчке снаге по правилу биле близу нафтних извора. Рат у Ираку обележава фазу директне окупације једне државе богате нафтом, под изговором заштите људских права и демократије. Данас је сасвим јасно да је тај рат кренуо лошим путем, а прети и опасност ком- промитације добрих политичких начела, као што су демократија и поштовање људских права. Све мање се верује у исправност „ратова за енергију”, а посебно је проблематично када се ирачки или авганистански режими које је Вашингтон довео на власт, проглашавају демократскијим од, рецимо, кинеског или руског. О изласку из садашње енергетске кризе не постоји сагласје ни унутар ЕУ. Управо завршени самит Русије и Европске уније бавио се, између осталог, и овом великом темом. Нови руски председник Дмитриј Медведев, који је стекао углед управо у послу у области енергије, инсистира на другачијем интересном повезивању савременог света, пре свега на европском континенту. Медведев полази од чињенице да Европа данас увози 950 милиона тона нафте годишње, а више од 30 одсто те количине купује од Русије. То је довољан доказ да су Русија и ЕУ принуђене да сарађују, и када је већ тако, ваљало би договорно одредити такав заједнички пут развоја који би био на обострану корист. Русија не одбија понуду да се европске фирме више ангажију у области истражи- вања нових извора нафте на тлу Русије. Оно што званичном Кремљу смета, остатак је, како се Медведев изразио, „примитивне блоковске поли- тике”. Страни пословни партнери морају да се баве својим послом, а не да шпијунирају домаћина и то је основни разлог због чега је Русија стопирала рад неких страних фрими. У разговорима који су вођени пре два дана у сибирском граду ХантиМансијску, европска делегација је поново потезала тему људ- ских права која се, како смо напоменули, вреднују од случаја до случаја. То може бити доказ да је политика Запада, предвођена Белом кућом, и даље оптерећена логиком наметања решења, што, на- равно, буди опрезност Русије, која располаже курентним производом као што је нафта, па је у прилици да три пута размисли с ким улази у дугорочне послове и под којим условима. Русија је до сада користила нејединство унутар ЕУ о енергетској стратегији, па се повезала с немачким и италијанским енергетским компанијама

Moskva traži zatvaranje Tribunala zbog oslobađanja „zlocinca Orića“ Oslobađajuća presuda „bošnjačkom ratnom zločincu“ Naseru Oriću još jedno je svedočanstvo pris- trasnosti u radu Haškog tribunala i samo potvrđuje da je neophodno hitno realizovati usvojenu strategiju o prestanku njegovog rada, saopštio je juče ruski MIP, preneo Tanjug. - Oslobađajuća presuda Oriću svedočanstvo je neobjektivnosti prema jednim i snishodljivosti prema drugim učesnicima konflikta u bivšoj Jugoslavije i zamena pravo- suđa ispunjavanjem političke narudžbine - rekao je zvaničnik MIP-а Andrej Nesterenko i podsetio da je Orić tokom oružanog konflikta u BiH od 1992. do 1995. organi- zovao ubistva oko 3.000 srpskih civila u okolini Srebrenice. Tribunal ne samo da nije pooštrio neviđeno blagu kaznu (dve godine zatvora), ističe Nesterenko, izrečenu u leto 2006, već je naprotiv potpuno opravdao okrivljenog. Izaziva nedoumicu i činjenica da je direktno uključena u proces pomirenja oko Srebrenice, kancela-rija visokog pred- stavnika „ovoga puta poželela da otćuti". - I to iako se Orić nije Hagu predao dobrovoljno, već bio uhapšen i uz međunarodne Snage za stabilizaciju sprove- den u Hag - istakao je on.

Smene u srpskom timu za Hag Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Hagom Rasim Ljajić izjavio je da će glavni tužilac Serž Bramerc krajem jula doći u Srbiju, a i da će doći do prome- na u akcionom timu za hapšenje preostalih begunaca. - Pozitivno iz dosadašnjeg rada - zadržaćemo. Bilo je manjkavosti u radu tog tima, nastojaćemo da ga učinimo što efikasnijim, operativnijim. Tim za operativne aktivnosti biće u skoro svakodnevnom zasedanju jer očekujemo sve veći pritisak na Srbiju kako bude odmicao period od formiranja vlade rekao je Ljajić za B92. 11.7.2008.

Glas

javnosti

Tpetsa енергетска... које делују c националних позиција. Остаје да се види да ли ће најављени наставак разговора у Бриселу 14. јула довести до резултата у дефини- сању стратешког партнерства између Русије и ЕУ као целине. Ако то не успе због компликоване про- цедуре усаглашавања унутар ЕУ, Русија -ће и даље освајати европско тржиште преко Немачке, Италије или неке треће моћне земље унутар европске инте- грације. Петар Томић Тешкоће мапих чланица ЕУ Балтичке државе, које се противе изградњи директног немачко-руског гасовода, трсе се да Европска унија утврди стратегију која би уважила и интересе малих чланица. У противном, Немачка ће себи осигурати и без заједничке стратегије довољно руског гаса и нафте, а Летонија и остале бивше сов- јетске републике имаће због лоших односа с Москвом, озбиљних тешкоћа у снабдевању енерги- јом. 29.6.2008. <dnevnik.co.yu>

Пјотр Искендеров, руски експерт за Балкан

Нератификација гасног споразума доводи наше односе у кризу - Потешкоће са ратификацијом гасног спо- разума са Русијом већ су довеле наше односе у озбиљну кризу. И, то се десило у веома важном тренутку за Србију и њене државне интересе. Унапређивање наше сарадње повезано је са про- дубљивањем политичких односа и са спровођењем већ постигнутих уговора. Међу најважнијим су гасни споразум, учешће Русије у приватизацији индустријских предузећа, унапређивање војне сарадње - можда и отварање у Србији руске војне базе, како би се направио баланс са америчким „Бондстилом” - рекао је за Геополитику Пјотр Искендеров, виши научни сарадник Института за славистику Руске Академије и један од највећих руских експерата за Балкан. Његови ставови, како неки мисле, одражавају и политику званичне Москве.

Како оцењујете однос званичне најважнијим политичким актерима у Србији?

према

- Став Москве према политичким снагама и унутрашњој политичкој кризи у Србији углавном је суздржан. Подсетићу да су председник Србије Борис Тадић и заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић посетили Москву у време председничке изборне кампање и сусрели се са Владимиром Путином и Дмитријем Медведјевим. У психолошком погледу, став радикала, ДСС-а и Нове Србије више одговара политичком руководству Русије, али руска влада мора да избегне мешања у унутрашње српске ствари и због тога посвећује више пажње владајућој коалицији него опозицији. У историји руско-српског пријатељства има доста примера када је Русија подржавала опозицију у Србији - не само у Титово доба већ и знатно раније, на пример, током владавине Обреновића. Садашња влада у Београду мора узимати у обзир ту истину. Ако будућа коали- ција у Србији не посвети потребну пажњу развоју руско-српских односа Русија ће променити садашњи став.

Како видите резултате „заједничке поли- тике” Русије и Србије поводом Косова и Метохије? - Један од високих функционера Мисије УН на Косову ми је рекао у јулу 2007. године да fce Косово током прве-две недеље након доношења декларације независности признати више од 60 држава. То се није десило и сада се може рећи да је „заједничка политика” Србије и Русије према Косову донела позитивни резултат. Високи руски дипломатски представници рекли су ми незванично да је наше министарство иностраних послова пре годину-две почело да озбиљно схвата опасност стварања на Балкану такозване „велике Албаније”. И то је један од разлога због чега је руска дипло- матија учврстила свој став према косовским зби- вањима. Без подршке Русије и Србије - Косово никад неће постати независна држава и члан УН.

Дневник

3.7.2008.

Москве

Г лас јавности

Iskra 1. avgust 2008.

РЕНТИЈЕРИ ОКОЛНОСТИ Наша национално-демократска елита ce уморила. Она је изгубила визију. После фиЈаска ca састављањем владе, она изгледа поражено и безвољно. Можда је дошло време да неко други проба да настави борбу Док унионисти, уз помоћ СПС-а, праве владу, суверенисти се спремају да буду „оштра опозиција”. Они дају оптимистичке изјаве о свом будућем опозиционом раду. Али, ако изгубе и Београд, боравак у опозицији им се може претворити у кошмар. ДСС иде у опозицију уздајући се да нова влада неће дуго трајати. Људи из те странке изгле- да мисле да ће се мало „одморити” у опозицији, па ће се опет, за годину две, наћи у министарским фотељама. Да ли је то баш тако? ДСС изгледа не схвата да је на власт два пута долазио више стица- јем околности него сопственом заслугом и радом. Да Милошевић, 2000. године, није пожелео да га директно народ изабере, Коштуница би остао само један од 18 лидера ДОС-а. Он је добио шансу због личних особина неупрљаности и привржености нацији и демократији. Само тај сплет околности и личног карактера избацио је Коштуницу у први план. За то није била заслужна нити снага његове странке, ни некаква добра политика ДСС-а. Истина, од Коштуничине победе над Милошевићем и странка је направила капитал. Али, тај капитал се некако брзо истопио. У фебруару 2003. Коштуница и ДСС су се поново нашли у опози- цији. Али, онда, опет се нешто догодило - извршен је атентат на Ђинђића. Без те контигенције, питање је када би се ДСС вратио на власт. Након убиства премијера урушио се цео режим, распао се систем контроле ресурса и медија. Коштуница и ДСС су поново добили прилику. Да ли ће такву прилику добити? ДСС је и до сада имао већину медијске елите против себе. Ако се оствари Тадићева идеја о „реформи” медија, ДСС лако може доћи у ситуацију да више нема места где може било шта да каже. Пресушиће и прилози привредника. Зашто би улагали у губитнике? ДСС се може наћи у положају вечите опозиције. Њега на власт може да врати само чврста идеја, јасна политичка визија и јака воља за моћ. Али, као да ничег од тог више нема у ДСС-у. Они су гунђали на ЕУ, али нису били у стању да замисле шта би то тачно ваљало радити након свађе са Бриселом. Они нису били у стању ни да замисле алтернативу ЕУ. Понављали су „не дамо Косово”, „не дамо Косово”. Али, нису умели да одговоре која ће бити наредна два или три потеза у одбрани државе. Након Дачићевог пребега у табор униониста, ДСС је пао у депресију. Они су са ужасом причали да се у Србији више ништа не може урадити без воље Вашингтона и Брисела. Ако је то тако, необично је да то раније

Iskra 1. avgust 2008.

нису знали. Али, пре ће бити да су они погрешно проценили сопствене способности, па сад морају да прецењују туђе. Данас ДСС изгледа као неко ко се уморио и само чека шта ће даље бити. Два пута су им околности ишле наруку. Два пута се њихово чекање (и неделање) исплатило. Колика је вероватноћа да се то догоди опет? Све ово на неки начин важи и за радикале. И они су били својеврсни рентијери околности. Мноштво губитника транзиције и жеља да се гласа протестно пунили су радикалске вреће гласачким листићима. И то што се наставило са понижавањем Србије ишло је наруку радикалима. Али, ни протестно гласање не може вечно да траје. Радикалски бирачи су почели да посустају, а СРС данас изгледа да је даље од власти него икада. У случају Београда радикали показују и једно чудно одсуство борбености. Замислимо да су ДС или Ј1ДП у њиховом положају - Београдом се не би могло проћи од пиштаљки и демонстрација. Радикали пак са филозофским миром примају оно што им се у граду дешава. Као да се и код њих изгубила вера у властити национални задатак, као да су и они изгу- били политичку идеју, као да су и они остали без воље да дођу на власт и спроведу своје главне науме. Можда зато што више немају главне науме, зато што је и њихова политичка визија у кризи, зато што и они сами више не верују у себе? Тако је образовање еврореформске владе истовремено и знак дубоке кризе суверенистичке политике и знак кризе актуелне национално- демократске политичке елите. Суверенистичке странке су добиле већину гласова на изборима. Оне су добиле већину у парламенту. Али, оне нису добиле владу. И није то због Ивице Дачића. То је због кризе идеје и кризе људи који је тренутно зас- тупају. У њиховој интерпретацији и пред њима сами- ма идеја је постала некако мутна, непривлачна и слаба. Зато су онда њени заступници и изгубили самопоуздање и постали спремни да устукну чим неки амбасадор или тајкун подигну глас. Наша национално-демократска елита се уморила. Она је изгубила визију. После фијаска са састављањем владе она изгледа поражено и безвољно. Можда је дошло време да неко други проба да настави борбу. Можда је дошло време за нове људе и нове идеје. Можда је дошло време за - нову елиту? Политика, 26.6.2008.

Слободан Антонић политички аналитичар

ВИДОВДАН „Код Зорана у канцеларији седимо и ћутимо. Чекамо да се пилот јави. Имам два телефона. Један се усијао од позива... сви траже проверу информације да је извршена екстрадиција. Коначно ми, нешто пре осам, звони и други телефон. Пилот се јавио из Тузле. Значи, крај је. У том тренутку, Зоран ме је упитао - Да ли можеш да замислиш да је данас Видовдан? Малопре су ми рекли да је данас Видовдан. - Седам дана нисмо спавали. Нисмо уопште знали ни који је дан ни датум. ” Ово потресно сведочење из књиге Чедомира Јовановића Мој сукоб са прошлошћу само је најновија потврда политичког и симболичког значаја који Видовдан има у српској историји и колективном памћењу. И то чак и код оних који нису нарочито оптерећени националном прошлошћу, историјом и симболиком. Да се све одиграло који дан раније или касније, Милошевићево изручење у Хаг, било би само један у низу ружних и тужних - или, можда, мудрих и храбрих - политичких гестова каквих је бивало и раније у српској историји. Али чињеница да се то збило управо на Видовдан, направила је од тог мучног догађаја истинску психолошку, људску и националну драму. На Видовдан 1389. је Милош Обилић убио цара Мурата. На Видовдан је погинуо кнез Лазар и на Косову пострадала већина српске војске. На Видовдан 1914. је Гаврило Принцип убио аустроугарског престолонаследника Фердинанда, а Србија и свет убачени у крвави вртлог првог светског рата. На Видовдан 1948. је кулминирао сукоб са Совјетским Савезом... А било је и других догађаја. Можемо се правити да то не видимо, али не Видовдан у српској историји дефинитивно није обичан датум и тога је, видели смо, Зоран Ђинђић био итекако свестан, а донекле чак и Чеда Јовановик На Видовдан 1989. Слободан Милошевић се устоличио као неприкосновени национални вожд који ће током наредне деценије Србију повести у историјске „године расплета”, за које ни он ни Срби нису били ни ментално спремни ни политички компетентни. Ничим у својој претходној биографији Милошевић није заслужио ону усталасану милионску масу на Газиместану која је клицала његово име. Али исто тако, треба рећи да, упркос свему, није заслужио ни оно видовданско понижење из 2001, које му је прире- дио ДОС. Иако то, када се мало боље погледа, и није било толико његово понижење, колико оних који су га на тај датум и на такав начин изручили његовим - а богме и нашим - непријатељима. Па чак и у окупираном Ираку је Садаму Хусеину судио какав-такав ирачки суд, није му суђено у Ријаду, Лондону или Вашингтону. Издан од најближих сарадника, заборављен и напуштен од већине оних који су му десетак година раније фанатично аплауди- рали, Милошевић је у Хагу добио прилику да се реха- билитује за добар део грехова и грешака из претходног времена. И имам утисак да је тек у Хагу, суочен са

арогантним Џефри Најсом, судијом Мејом и углавном исконструисаном оптужницом, заиста постао оно што су његове присталице веровале да је био од почетка - искрени патриота који се бори за свој народ. Свиђало нам се то или не, како време буде пролазило, у националном сећању ће све више остајати овај хашки Милошевић, који се бори против светске силе и неправде, а бледети слика циничног балканског аутократе, тако да ће срамота оних који су га изручили на Видовдан, уместо да бледи, бивати све већа и већа. Изгледа да је то знао, односно осећао и сам Ђинђић, па је зато буквално сутрадан по изручењу похитао код патријарха да увођењем веронауке у школе и богатим прилозима за Храм Светог Саве покуша да сагради себи цркву Покајницу. (И у томе је, додуше, више зах- ваљујући својој сопственој трагичној судбини него донацијама донекле и успео.) Где је Видовдан, ту је негде увек и прича о херојству, жртви и издаји. Књиге кажу да је Вук Бранковић, по свој прилици, неоправдано оптужен за издају у Косовској бици. Нажалост, у овој актуелној борби за Косово таква грешка тешко да се може поткрасти. С тим што је конкуренција за Бранковића данас више него жестока, а у Обилиће се - сем у време предизборних кампања - слабо ко уписује. И с тим што модерни „гуслари” данас саму издају на безброј начи- на релативизују, или је чак директно постичу и славе као нови, односно прави, прагматични и одговорни патриотизам. И с тим што савремене невере више не продају веру за вечеру - него за министарства, лаки кеш, фотеље, тендере и управне одборе. Ко зна како би својевремено прошао Кнез Лазар да је своју одлуку желео да тестира на слобод- ним и демократским изборима? Ко зна како би бирачи, себри и „сва господа српска” оценили његову намеру да територијални интегритет земље брани свим расположивим средствима - укључујући и ратна? И ко зна не би ли, да нису одмах погубљени, и Лазар и Милош, на неком ондашњем Хашком трибуналу у Малој Азији били суђени за „агресију”, „тероризам”, „кршење обичаја рата”, „прекомерну употребу силе” и „геноцидне намере”? Али горку шалу на страну. Ово сам хтео рећи. Видовдан дође и кад га нико не чека. И када га сви забораве. Дође и промени ток историје и живота. А да ли га промени набоље или нагоре, није увек лако одредити. У сваком случају, на Видовдан се обично покаже ко је ко, при чему се неко покаже бољим, а неко горим него што се мислило да јесте. Видовдан није Нова година, ни Дан Републике, ни Дан победе, ни рођендан, ни Божић, ни Ускрс. Има у нашим животима много већих, слављенијих, популарнијих и званичнијих празника. Али никад немојте заборавити да без Видовдана нас, овакви какви смо - добри и лоши, модерни и конзервативни, леви и десни, напредни и назадни, велики и мали, паметни и глупи, плитки и дубоки - као народа напросто не би било. Copyright: НСПМ, 28.6.2008. Ђорђе Вукадиновић <www.nspm.org.yu>

Iskra 1. avgust 2008.

Проф. Марко Младеновић: Изгубили смо демографски рат за Косово, сад га губимо у Србији

СТРАТЕГИЈА ОПСТАНКА СРБА Хитно увести ванредно стање. Наше истребљење може да ce спречи само ако породице оуду рађале четворо деце. Народ у којем је више старијих од 65 него млађих од 16 је - мртав народ Марко Младеновић, који се на Правном факултету у Београду више од пола века бавио породицом и породичним правом, али и књижевношћу и публицистиком, нови роман „Луда кућа” почиње писмом свог потомка из 2100. године, који га моли да учинимо све како бисмо променили токове историје да он не би постао Албанац. А то ће, тврди проф. Младеновић, уколико се не предузму хитне мере, бити судбина српског народа! Подаци којима барата наш саговорник више су него алармантни и песимистични и заиста најављују катастрофу: На један брачни пар у Србији долази 0,8 деце. Сваке године у Србији нестаје град од 35.000 становника. Према подацима цркве, на 10 до 15 сахрана долази једно рођење. Само у два округа у Србији више се рађа него што умире - Пчињском и Рашком. Већина сеоског становништва налази се у дубокој демографској старости, а њима се убрзано приближава и градско становништво. - Овим темпом, ми ћемо за 30 година бити национална мањина у сопственој земљи, за 50 го- дина Србија ће бити само Београд. А 2100. ћемо практично нестати, утопити се у друге народе. Постојаће можда српске енклаве по целом свету, али нас у Србији неће бити упозорава проф. Младеновић, који годинама упозорава надлежне на катастрофалне последице беле куге. Решио је, каже, да то покуша још само јед- ном, јер је разочаран и огорчен због нечињења политичара, који се баве „кампањама и изборима уместо спасавањем народа”. Професор показује пет дебелих регистара писама које је слао председ- ницима Србије, премијерима, министрима, посланицима, бизнисменима... Скупштини Србије упутио је и Нацрт закона о обнављању становништва и о заштити мајке и детета, као и пројекат „Четврто дете” и затражио хитно усвајање радикалних мера све до увођења ванредног стања на територијама где је стање најкритичније - у јужној Србији, на граници према Бугарској, али и у појединим деловима централне Србије и у Војводини.

Биолошка револуција - Кад се појаве клизишта или поплаве, уводи се ванредно стање. А ми овде имамо исто- ријску демографску сушу која прети да нас истреби! Ситуација је очајна, нестајемо великом брзином, а држава не реагује. Према подацима од пре две године, чак у 2.000 села више нема ни једног јединог

Iskra 1. avgust 2008.

становника, у још 2.000 остало је само неко старачко домаћинство. У многима се за последњих седам година није родило ниједно дете. Проф. Младеновић каже да је још пре 25 година упозоравао да се води демографски рат за етнички чисто Косово, и да га ми губимо: - Борба за Косово сад је закаснела и, бојим се, узалудна. У великој мери смо и сами криви што смо га изгубили. Срби су продавали, негде под при- тиском, а негде и из чистог бизниса, огромну земљу за огромне паре, и одлазили. Изгубили смо демографски рат на Косову и у Југославији, а сад га губимо и на југу Србије, али и у остатку земље. Ми одлазимо, нестајемо, а празан простор попуниће неко други. Народ у којем је више старијих од 65 него млађих од 16 је - мртав народ. А ми сад имамо ту ситуацију. И готово никакву шансу за обнову! Младеновић каже да хитно треба спровести биолошку револуцију! За почетак, објашњава, неопходна је другачија прерасподела националног дохотка: - Био сам шокиран кад сам видео да се озбиљно разматра захтев Јована Кркобабића да се пензије подигну на 70 одсто просечне плате. Па то је наставак агоније нерађања! За 15 година неће имати ко да ради, да издржава старе. Свако друштво рационално расподељује национални доходак да би опстало. Ми дајемо врло мало, недовољно за децу, а требало би најмање пет пута више за рађање, дечије додатке, установе... Али код нас се константно дешавају апсурди. На пример, иако нас је све мање, иако наталитет рапидно опада, годишње само у Београду и до 3.000 деце не успева да се упише у вртиће. За овакву накарадну политику ја сам осудио све лидере, а највише Бориса Тадића. Чак ни сада, у новој влади не постоји Министарство за породицу и популациону политику, а биће их више од 25.

Увести дечији динар Увођење новог приступа обнављању становништва, укључујући и увођење ванредног стања, које предлаже наш саговорник, подразумева и низ конкретних мера да би се стало на пут белој куги. - Одмах би требало основати фонд „Четвр- то дете”, односно увести порез „дечији динар”, смањити порезе на дечије артикле, сузбити абор-

Стратегија опстанка...

да прода стан и - оде из земље!

тусе, увести бесплатно лечење од стерилитета, бесплатно делити напуштену сеоску земљу онима који желе да је обрађују... Страховито смо закас- нили са акцијом, али нада још постоји. Погрешне су процене да овај народ може да се обнови уз треће дете у свакој породици. Троје деце су за просту репродукцију, тек свака четврта беба обнавља популацију.

Др Младеновић је 2003. основао и Удружење грађана Опстанак, за борбу против беле куге. Кад су ту, како каже, почели да се окупљају неки бивши генерали, стари кадрови, људи сумњиве прошлости који су мислили да се ратом у БиХ и Хрватској може решити питање српског наталитета („прегазимо друге народе, па се проширимо”) он је 2006. променио готово цео тим.

Проф. Младеновић каже да није ни националиста ни заклети патриота, како га многи оптужују, већ хуманиста: - Ја се не борим против рађања албанске или било чије деце. Борим се за рађање све деце. Али они раде свој посао, а ми не радимо. Наступила је општа криза друштва, дошло је до пада морала, оптимизма, неспособни смо да сагледамо куда идемо, каква нам је будућност... Изнова и изнова се показује да смо неспособни да опстанемо као народ.

Самоубилачки народ Проф. Младеновић каже да смо имали шансу да будемо један од највећих народа у Европи, а поготово на Балкану: - Срби су се простирали од Алпа до Солуна, цела Далмација била је чисто православна, што се види и у студији Никодима Милаша „Православна Далмација”. Али, нисмо се снашли кад су почеле да се мењају историјске прилике. Током 18. и 19. века почело је масовно присилно покрштавање Срба. И Српска православна црква је ту направила велику историјску грешку, доневши одлуку да ко није православац - није ни Србин. - Према пројекцијама угледних демографа, данас је на Балкану могло да нас буде између 27 и 30 милиона, а има нас око 6 милиона. У свету живи још око 4 милиона Срба. Иако смо склони да за све окривимо друге, морамо да се суочимо с тим да смо самоубилачки народ, да имамо неку генетску грешку и најчешће радимо у корист своје штете. У свим земљама где су Срби били национална мањина - више их нема. А све остале етничке групе су опстале. Можда је то дефект православне религије која је сувише толерантна, али и врло ригорозна кад неко пређе у другу веру, онда он није више Србин. Ми нисмо генетски снажан народ као Јевреји, немамо неки свој кредо у који бисмо се заклињали. Изгубили смо способност и да се размножавамо и да опстајемо. Уместо тога - бежимо, што је још један од видова нестајања.

Разочарале ме демократе Професор Марко Младеновић не крије да је веома разочаран свиме што се дешава у држави, а поготово након увођења демократије, у коју је, каже, полагао велике наде. У 80. години одлучио је

- Изабрали смо и финансијског директора који је обећавао велике паре, спонзоре, просторије. Показало се да је све била лаж. Почеле су сумњиве радње и зато сам поднео оставку - каже проф. Младеновић. Посебно га, објашњава, боли што је та њего- ва борба, а крајње неочекивано, окончана кри- вичном пријавом против њега: - Позван сам на суд јер нисмо извршили разврставање Удружења у мала, средња или вели- ка правна лица, у зависности од броја запослених, годишњег прихода и вредности имовине. А Удружење нема никакву имовину, годинама сам га финансирао из сопственог џепа. Проф. Младеновић написао је више од 60 књига, од чега 15 романа и 15 збирки песама. Са 30 година постао је директор Института за социјалну политику, а учествовао је и у оснивању Факултета политичких наука, Дефектолошког факултета и више института. Сматра се доајеном борбе против беле куге.

Стратегија опстанка Срба проф. Младеновића - Убрзано мењати систем вредности - уместо теорија о екстремном индивидуализму треба стварати систем друштвене солидарности. - Повећање породиљских и дечијих додата- ка. Увођење „бећарског пореза” који плаћају имућни, неожењени и неудате. - Систематско васпитање за брак и поро- дицу, увођење предмета Социологија породице. - Борба против друштвене патологије, насиља у породици, као и злоупотребе деце. - Ревалоризација материнства - да мајка са више деце буде награђивана, и новчано и почасти- ма. - Оживљавање култа детета. - Враћање селу и деметрополизација. - Враћање позитивној српској и европској традицији, борба против масовних развода. - Лечење самоубилачког синдрома код Срба, од грађанских ратова, сеоба, деоба, сукоба и ината, због чега деца највише страдају. - Формирати Министарство за породицу, Савет за обнављање становништва на чијем челу би био председник Србије. Недељни телеграф, 29.6.2008. Д. Милинковић <nedeljnitelegraf.co.yu>

Iskra 1. avgust 2008.

Трибина на Правном факултету - Из излагања Војислава Коштунице

ССП - ПРАВНЕ ДИЛЕМЕ "Српска ера" је почела 17. Фебруара За Србију - кад је у питању њена целовитост - 17. фебруар је први дан "нове ере"... Што је могло бити прихватљиво пре 17. фебруара, постало је неприхватљиво после 17. фебруара! Зато Споразум о стабилизацији и придруживању није смео да буде потписан у облику у коме је потписан Праве расправе о ССП-у до сада, заправо, није ни било, а више је него потребно проширити круг људи који би расправљали озбиљно и одговорно о последицама Споразума о вању. О последицама по Србију стабилизацији и придружи- j и њен територијални интегритет и суверенитет. Али, не само о последицама по Србију већ и по међународно право. Заиста није реч само о Србији, него и о међународном праву и темељним принципима који су уписани у Повељу Уједињених нација. Јер, као што сваки устав сматра светим и неприкосновеним поје- динца и грађанина у његовом физичком и духовном интегритету и праву на слободу мишљења и остало - тако Повеља УН штити сваку државу у њеној целови- тости и суверенитету који обухвата, између осталог, и достојанство државе. А овде је основни проблем у томе што се доводе у питање основна начела Повеље УН - територијални интегритет и суверенитет Србије као међународно признате државе. Охрабрен сам чињеницом да данашња распра- ва о ССП показује да постоји заинтересованост наше јавности за овај проблем. Кад се ССП нађе пред Скупштином Србије, свакако ће бити прилике да се још много тога каже. Сетимо се тренутка кад је правна анализа ССП била направљена. Уследило је неколико паушалних квалификација, које су се сводиле на добро познати метод дисквалификације у политичкој пропа- ганди, а то је етикета да се заправо ради о квазиправној анализи. При том они који су то тврдили апсолутно нису уложили ни најмањи труд да докажу зашто се тобоже ради о квазиправној анализи. Још мање су покушали да јавности предоче све последице ССП по Србију, по њен територијални интегритет и суверенитет, по њену будућност. А нај- мање су водили рачуна о чињеници да су Косово и Метохија нешто више од дела територије Србије - да су везани за сам идентитет Србије и српског народа. Оваквих неколико дисквалификација чуло се првог дана после појаве правне анализе ССП, а онда је нас- тао мук. Тада сам схватио да то ћутање и прећутки- вање представљају можда још опаснији облик поли- тичке дисквалификације од директних облика које сам набројао. И сам сам, као и многи који данас седе за овим столом, био присутан и сведок времена у којима су научне расправе биле жестоко нападане у јавности од партијских комитета, а књижевна дела дисквалифико- вана, а да при том нису била ни прочитана.

18. фебруар 2008. Тада се показало ко је светска авангарда у проглашавању независности Косова. Симболично је што је она била оличена и предвођена државама чија имена почињу на МА": Америка и Авганистан. Дан касније се огласио Савет министара ЕУ и саопштио да прима к знању да су привремене институ- ције Косова прогласиле једнострану независност. Тврди се да је то неутралан став, а фактички пред- ставља најгрубље кршење међународног права и Резолуције 1244. А то је, што је за нас најважније, удар на државне границе и на суверенитет и територијалну целовитост Србије. Тада је било важеће правило: не знати оно о чему говорите, а у јавности нападати. Само ћу помену- ти познати пример прогона професора Михајла Ђурића када се расправљало о амандманима на Устав Југославије. Међутим, видимо да данас постоји и нова врста покушаја да се мисао сахрани, а то је да се у самом зачетку прећути и спречи свака озбиљнија расправа. То сада имамо са правном анализом ССП. Утолико је и ова расправа веома важна, како би се разговор о овом документу "прелио" у јавност. Друге државе због много мањих проблема покрећу расправе. Уосталом, пре неколико дана смо могли да се уверимо да ће Лисабонски споразум поста- ти предмет расправе пред Уставним судом Савезне Републике Немачке. Упркос томе што је ратификован, једна група посланика покренула је процедуру да се преиспита уставност тог акта. Оних његових одредби које дирају у суверенитет те државе. Тако раде Немци, а када је реч о ССП - ту се ради о много озбиљнијим и далекосежнијим последицама за Србију. Расправа коју овде водимо охрабрујућа је и потребна. А добро би било да прерасте у широку јавну дебату. Добро би било и да се прошири на расправу о европским интеграцијама, која се води у једном верничком духу, као што се некада расправљало о марксизму, самоуправљању и сличним стварима. Хтео бих и да подсетим да је ССП парафиран 7. новембра 2007. и да је овлашћење за потпис тог споразума потпредседнику владе било дато 6. децембра 2007. године. Значи, у време када су и даље вођени прего- вори о будућем статусу Косово и Метохије уз посре- довање "тројке". Такође, да су ти преговори били окончани 10. децембра, а да 14. децембра долазе они изузетно важни закључци Савета министара ЕУ којима се наговештава и признање независности Косова и Метохије и долазак мисије Еулекс. Скупштина Србије је на тај потез Брисела одреаговала 26. децембра прошле године доносећи изузетно важну резолуцију о заштити територијалног интегритета, суверенитета и уставног поретка Србије. Та резолуција је јасно утврдила да ће присуство цивилне мисије ЕУ на Косову значити атак на тери- торијални интегритет Србије.

Удар на Србију Околности се даље драматично мењају са 17. фебруаром 2008. године. Поред осталог, као да смо се За Србију постоји још један важан датум. То је суочили са преокретом у рачунању времена. На епоху

Iskra 1. avgust 2008.

Muke sa ratifikacijom Lisabonskog sporazume

POSLE IRSKOG ODBIJANJA RATIFIKACIJA Lisabonskog sporazuma za Francusku je pitanje časti! Tokom svog šestomesečnog predsedavanja Evropskoj uniji, koje je započelo pre dva dana, Pariz će držati za reč evropske državnike - to je jedi- ni način da do kraja mandata izgura "mini-ustav". - Poznajem poljskog predsednika, on je čestit čovek, i nijednog trenutka ne sumnjam da svoj angažman neće ispuniti. Nije bilo ko stavio potpis na sporazum u ime Poljske, već lično predsednik, prvo u Briselu, a zatim i u Lisabonu! Ne mogu da zamislim da bi mogao da dovede u pitanje svoj lični potpis izjavio je francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji je u prvom danu svog predsedavanja EU primio u Jelisejskoj palati predsednika Evropske komisije Hozea Manuela Baroza. Pariz zna da mora, ali ne zna kako. "Zapela" ratifikacija Lisabonskog sporazuma preti da Sarkoziju oduzme mnogo više vremena nego što je to planirao tokom šestomesečnog predsedavanja EU i da postane, praktično, stožer oko koga se vrti sve ostalo. - Nije ni bilo reči o tome da će Lisabonski sporazum biti prihvaćen na početku francuskog predsedavanja - kaže novi portparol Ke d'Orseja, Erik Ševalije, ističući, na pitanje "Novosti", da se posle irskog odbijanja i češkog i poljskog nećkanja i dalje "ne radi o krizi". - Institucionalna dinamika je veoma važna, ali postoji i program rada koji Evropa mora da ostvaruje u kontinuitetu na osnovu posto- jećih sporazuma. On neće biti doveden u pitanje zbog toga što je poljski predsednik rekao da trenutno neće ratifikovati sporazum. Ševalije ističe da "problem i jeste u tome što se čini da je poslednjih godina jedina preokupacija Evrope bilo institucionalno pitanje". - Razgovaraćemo s poljskim vlastima i s ostalim partnerima da vidimo kao da izađemo iz nastale situacije. Ima vremena, na samom smo početku predsedavanja. Ne treba misliti da se, odjednom, sve ruši - rekao je Ševalije i poručio da će se proces ratifikacija nastaviti, ali nije mogao da ponudi rešenje. Politikolog francuskog Centra za međunarodne studije i istraživanja Fransoa Bafoal naglašava da su novonastali izazovi prilika za Francusku da pokaže koliko je

ССП - правне... пре нове ере и после нове ере. За Србију - кад је у питању њена целовитост - 17. фебруар је први дан "нове ере". С тим даном је за Србију ситуација - и кад је ССП у питању потпуно промењена. Што је могло бити прихватљиво пре 17. фебру- ара, постало је неприхватљиво после 17. фебруара! Баш због 17. фебруара! А потпредседник владе пот- писује ССП 29. априла 2008. у Луксембургу. У моменту кад су околности већ биле потпуно промењене, јер је осамнаест држава ЕУ признало једнострану независ- ност Косова и Метохије и тако најгрубље прекршило парафирани ССП. 8.7.2008.

Гласа

sposobna da bude evropski lider. - Na Francuskoj je sada da pokaže da su dve dimenzije, liberalne i političke Evrope, kompatibilne - kaže Bafoal. Evropska unija zna da ne može bez Lisabonskog sporazuma, ali ne zna kako da ga usvoji. Pronalaženje odgovora na ovo pitanje će Francuzima u sledećih šest meseci biti najteži zadatak. Posle odlaganja u procesu ratifikacije u Nemačkoj i Poljskoj, vodeća švedska opoziciona partija saopštila je da zemlja ne treba da žuri sa ratifikacijom Lisabonskog sporazuma. Švedska vladajuća koalicija se nada da će ovaj sporazum biti predmet glasanja u parlamentu na jesen, međutim, portparol za spoljnopolitička pitanja Socijaldemokratske partije Urban Ahlin pozvao je na oprezniji pristup. PREDSEDNIK Evropske komisije Hoze Manuel Barozo kaže da se mora napred, ali ni on nema "čarobni štapić". - Sada su nam najviše potrebni politička hrabrost i odlučan angažman - istakao je Barozo, i pozdravio reforme koje je u Francuskoj započeo Sarkozi i poručio da "samo takvom odlučnošću Evropa može da dobije bitku protiv mondijalizacije". On pozvao evropske zvaničnike da preuz- mu odgovornost za odluke koje su doneli i da "nacionalne prioritete ne stavljaju, principijelno, iznad evropskih". Vlada Austrije, koju čine Socijaldemokratska partija (SPO) i Narodna stranka (OVP), potpuno je blokirana zbog loših odnosa među koalicionim partnerima koji su kul- minarali pošto je SPO odlučio da potpuno promeni kurs prema Evropskoj uniji. Vlada više ne održava ni zajedničke sednice i već mesecima koalicioni partneri ne izlaze zajedno pred novinare, kao što je to bilo uobičajeno. Odnosi su posebno zategnuti od kada je SPO odlučio da zatraži održavanje referenduma o svim budućim sporazumima s Unijom. PERIPETIJE oko Lisabonskog sporazuma nega- tivno će se odraziti na dalje proširenje EU. S tim u vezi francuski predsednik Nikola Sarkozi je jasan. - Zapadni Balkan je dobro došao u EU, i ja se za to lično zalažem. Ali, EU za to nema administrativnih kapacite- ta na osnovu postojećeg sporazuma iz Nice. Da bi se dalje širila, mora da bude usvojen Lisabonski sporazum, na osnovu kojeg bi onda mogle da budu primljene i zemlje iz ovog regiona kojima je mesto u evropskoj porodici naroda - kaže francuski predsednik. Prethodno, slovenačko predsedništvo je isticalo da ne bi trebalo da dođe do usporavanja u prijemnom procesu za Balkan. Premijer Slovenije Janez Janša je pre samo desetak dana u Briselu na sastanku Evropskog saveta istakao da irsko referendumsko "ne" neće uticati na proces evropskih integracija zapadnog Balkana. Sada, iz Pariza, stižu drugačiji tonovi. Novosti (RS), 2.7.2008. <www.novosti.rs>

Goran

ČVOROVIć

јавности

Iskra 1. avgust 2008.

Демократска странка успоставља контролу медија

ЖУТИ МРАК Именовањем нових чланова управних одбо- ра компаније „Политика" а. д. и ТАНЈУГа, створени су услови за чистку неподобних новинара и став- љања медија под контролу Демократске странке. Савет Републичке радиодифузне агенције је, такође, расписао конкурс за нове чланове УО јавног сервиса, иако актуелнима мандат истиче тек 2011. године. Истовремено се приводи крају процес тендерске продаје НИНа, за кога је најзаинтересо- ванији Мирослав Богићевић, млекаџија из Шапца, за кога се верује да има подршку Душана Петровића и Владиславе Ратковић, председника УО НИНа и мајке Јована Ратковића саветника председника Бориса Тадића. Иза свих тих промена стоји Демократска странка. Први циљ је да се отерају чланови управних одбора, а касније и уредници и новинари, који нису политички подобни. Други се своди на то да на упражњена места дођу поуздани кадрови који ће спроводити уређивачку концепцију по вољи врха ДСа. Кад се заврши тај процес уни- формисања медија, Србијом ће владати потпуни медијски мрак, каже за „Правду" Горан Илић, политички аналитичар. Илић указује на спорне начине на које се спроводе промене састава управних одбора. - Смена председника УО „Политике" пред- ставља велику срамоту за ДС. Уместо Емира Кустурице, међународно признатог филмског режисера, постављенаје Соња Лихт, којаје година- ма водила Фонд за отворено друштво Џорџа Сороша. С једне стране, власт се одриче уметника који је освајао награде у Венецији, Кану и Берлину, а на његово место долази службеник америчког богаташа који је учинио све што је могао против интереса Срба и Србије, па је чак био и потписник захтева за НАТО бомбардовање. Такав скандал ни у једној држави не би могао да прође, а овде нико не реагује - каже Илић. Он указује и на спорни конкурс РРА којим се траже кандидати за нови УО РТСа. - Тадићевим сарадницима то је изгледало као најједноставнији начин да се, макар и кршећи законе, створе услови за што мирнију смену Александра Тијанића. Ако никога из власти не интересује Кустуричин углед, нормално је да не маре ни за Тијанићеве успехе о којима најбоље го- воре подаци о гледаности програма јавног сервиса. На другачији начин, али са истим циљем доћи ће до промена и у НИНу, који такође има статус националне институције, каже - политички анали- тичар Горан Илик Премаоцени Милорада Вучелића сваки покушај медијског монопола најава је дик- татуре према народу. - Сваки монопол у медијима носи мрак, није битно да ли је он жути или црни. Невероватна је нервоза која је усмерена ка медијима. Тако хоће да диктирају народу. Око 90 одсто медија у Србији је

Iskra 1. avgust 2008.

жутих или невладиних. Земља у којој Горан Марковић и Соња Лихт смењују Емира Кустурицу на месту члана УО „Политике" не може ништа добро да очекује. У Србији камен на камену од медија неће остати упозорава Вучелић. Брана Црнчевић каже да је очекивао да ДС крене у покоравање медија. - Све се ово и могло очекивати. ДС хоће све да узме! Мислим да ће узети и Ботаничку башту. Медији су први на удару, очекујем да забране и дневне новине које им не буду одговарале. Рећи ће да шире мржњу разоткрива Црнчевић. - Додаје да је именовање Соње Лихт уместо Емира Кустурице у управни одбор „Политике" логичан избор. - Та рокада не треба никога да чуди, па Соња Лихт је познатији редитељ у свету од Емира Кустурице и сасвим је логично да познатији мења мање познатог - објашњава Црнчевић, Ратко Дмитровић такође верује да ДС и делимично Г17 плус желе да успоставе потпуну контролу над медијским простором Србије. - Ако се настави са постављањем истодоб- них људи у управне одборе и на чела медијских кућа доћи ће до потпуне контроле како електронских, тако и штампаних медија - сматра Дмитровић. Додаје да како сада ствари стоје све наговештава да ћемо у Србији имати медијску контролу каква није била још од Броза и КПЈ. Новинарство ће бити под контролом поли- тичких центара моћи и појединих тајкуна - каже Дмитровић. Додаје да је забрињавајући и утицај невладиног сектора на медије који је до сада био сакривен, а постављањем Соње Лихт у УО „Политике" он постајејаван и отворен. - Надам се да ће се она ипак повући са тог места тим пре што није ни присуствовала седници на којој је изабрана за члана УО „Политике" - рекао је Дмитровић. Удар на „Курир" и „Правду" Кад преузме контролу над државним меди- јима, ДС ће успешно „зачепити уста" комплетној опозицији. - Демократска странка има изузетан утицај на готово све власнике електронских медија, као и у већини новина. Једини проблем би могла да има са дневницима „Куриром" и „Правдом", али и за то се већ траже решења. Довољно је да отежавањем пословања те новине буду стављене у неравнопра- ван положај, па да се на њих изврши значајан при- тисак, а постоје и екстремније мере какве је Демократска странка и раније примењивала, каже Горан Илић.

Socialisti raskinuli sporazum sa radikalima i narodnjacima u Beogradu

Preobraženje ili velika drama Posle raskida koalicionog sporazuma socijalista, narodnjaka i radikala na nivou Beograda, postavlja se pitanje čemu je glavni grad Srbije bliži - novoj koaliciji, prinudnoj upravi ili novim izborima. Posle obrta prilikom formiranja vlasti na repub- ličkom nivou, došlo je do još jednog dramskog zaokreta na političkoj pozornici Srbije. Socijalisti su raskinuli pot- pisani kolalicioni sporazum sa “narodnjacima” i radikalima na nivou Beograda. To, međutim, ne predstavlja kraj "preobraženja” ili "velike drame”.

Жути мрак... Марковић: PPA напада PTC без разлога Члан Управног одбора РТС Предраг Марковић каже да је РРА расписивањем конкурса за избор нових чланова ИО РТС прекршила закон јер мандат члановима одбора истиче тек 2011. године. - Тако нешто се никад није десило. То је као да ое распишу избори пре него што се распусти Скупштина. Можете ли да замислите да су расписани избори, а посланици и даље седе у пар- ламенту - истакао је Марковић. У Управном одбору РТСа, међутим, уверени су да неажурност у наплати тв преплате не може да буде разлог због којег РРА покушава да смени цео Управни одбор државне телевизије. - У Војводини и Београду претплата се наплаћује до границе могућег. Тамо где људи не плаћају претплату не плаћају ни струју, ни друге рачуне. Да ли због тога треба министар финансија или директор ЕПСа да дају оставке, зато што људи не плаћају рачуне? - упитао је Марковик Према његовим речима претплата у Србији се наплаћује знатно боље него у другим земљама у региону. - Изузетак је Хрватска, где су казне за неплаћање претплате много оштрије него код нас - нагласио је Марковић. Директор РТС Александар Тијанић подржао је Управни одбор те куће који је тужио РРА због нелегалног расписивања конкурса. У изјави за „Правду” Тијанић је казао да он са тим спором нема везе, те да су актери НН лица из РРА и чланови УО РТС. - Ја лично, немам везе с тим, РРА се обраћа члановима Управног одбора, не директору РТС казао је Тијанић. На питање да ли сматра да би могао да буде смењен, уколико РРА испостави нов УО, Тијанић је одговорио:

Nova vrata za novi čin pregovora Raskidanjem ove koalicije donekle su se ispuni- la predviđanja analitičara, ali i svojevrsno obećanje predsednika Srbije, da vlast u glavnom gradu treba da prati obrazac sa republičkog nivoa. Međutim, odbijanjem SPS-a da u gradskoj vlasti saradjuje sa LDP-om, otvorila su se vrata novom činu pregovora, privremenim merama ili čak i raspisivanju novih izbora na nivou Beograda. Beograd je, prema rečima profesora Fakulteta političkih nauka, Zorana Stoiljkovića, bliži novoj koaliciji, istovetnoj, ili bar sličnoj onom na republičkom nivou. „Čini se da se otvara proces krize u glavnom gradu, što bi vodilo ka nekoj vrsti privremene uprave. Pretpostavljam da će to biti duga "gambit” varijanata koja će se završiti formiranjem vlasti slične republičkoj. Ukoliko bude velikih pritisaka mogući su i novi izbori.” Odnosi stranaka nikada nisu bili lošiji Mnogobrojne kombinacije o formiranju nove vlasti u Beogradu i dalje su u opticaju. Ne odbacuje se ni mogućnost neke vrste dogovora gradskih odbora DS i DSS, iako odnosi samih stranaka nikada nisu bili lošiji. Nije nerealno ni da SPS pristane na saradnju sa LDP, kao što je to slučaj na opštinskom nivou Novog Beograda. Ali, za takve političke obrte ipak je potrebna razrada i vreme. Vremena ima do 22. jula do kada bi trebalo da se konstituiše Skupština Beograda, a do 22. avgusta da se izabere gradonačelnik i Gradsko veće. Ukoliko se to ne desi, predsednica Narodne skupštine Srbije može raspisati nove izbore na nivou grada. Prinudna uprava najmanje moguće rešenje Birači na nove gradske izbore još ne gledaju kao na nešto što je realno, smatra Marko Blagojević iz Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID). Još je rano davati bilo kakve procene o ishodu takvih izbora, ali je moguće i da bi oni doveli do nove raspodele snaga u gradskom parlamentu, rekao je Blagojević Radiju Dojče vele. “Utisak je da bi na novim izborima možda Demokratska stranka prošla bolje i da bi to za njih bio dobar izbor. Možda bi u nekoj novoj preraspodeli snaga samo sa LDP mogli da formiraju vlast u Beogradu. Sa druge strane SPS bi mogao da prođe lošije u odnosu na rezultate od 11. maja ove godine, kada su ionako bili na ivici cenzusa. To možda i ne bi bilo loše za socijaliste koji bi time našli častan izlaz iz ove situacije. Jer, u tom slučaju se ne bi ni postavljalo pitanje sa kim će oni u koaliciju.”

- Директора телевизије поставља Управни одбор, овај одбор који је мене поставио има мандат још три године.

Blagojević smatra da je prinudna uprava u gradu najmanje moguće rešenje, a da se Beograd danas nalazi na sredini - između novih izbora i formiranja vlasti na osnovu rezultata od 11. maja 2008. Završni čin tek sledi. Zar građane Srbije još nešto može iznenaditi?

Правда, 7.7.2008.

Dojče vele, 15.7.2008.

НН

Marina

Maksimović

Iskra 1. avgust 2008.

ИНТЕРВЈУ : Др Веселин Ђуретић, историчар

РУСКА БАЗА ПРАВИ РАВНОТЕЖУ Русија је постала снажна и повратак на Медитеран може њену сигурност још више учврстити. Са инсталирањем својих војних база у Србији, Русија би се појавила иза леђа оних који хоће да је опколе Др Веселин Ђуретић недавно је боравио на Косову и Метохији, где је разговарао са тамошњим Србима. У разговору с њима, а затим и за Глас јавности, др Ђуретић је истакао потребу безрезервног везивања Србије за Русију.

Није ли то пут затварања путева према Западу? - Нећемо имати мира док се америчком „Бондстилу” не придружи адекватно руско суседство на Копаонику. Што се тиче Запада, ми том свету припадамо од раног средњег века. Тај свет смо бранили од Османлија пет векова. Данашњи политички Запад је калкулантска и манипулативна зона која нас избацује: или из разлога ватиканске прозелитске политике, или као „стварно” или „потенцијално” упориште Русије.

Русија је непоколебљива у ставу да се по сваку цену треба држати Резолуције СБ 1244, али ипак ништа битно се не мења? - Разумем што је председник Путин пре неколико година повукао мали руски одред, јер није желео да Русија саучествује у злочину над Србима - у име ОУН. А и Русија је тада била у фази брзог успона. Данас је ситуација битно дру- гачија. Русија је постала снажна и њен повратак на Медитеран може њену сигурност још више учврстити. Ca инсталирањем својих војних база у Србији (ја често остајем на ставу да то треба ура- дити преко конфедерације Русија српске земље), Русија би се појавила иза леђа оних који хоће да је опколе, а Срби немају шта да изгубе јер су већ опкољени и разбијени. Мислим да прво што треба да уради Српска скупштина на Космету је да затражи не само повратак хиљаду српских војника и полица- јаца, него и повратак руског одреда. Уз то, да затражи повратак на договор америчких и руских војних стручњака постигнут у Петерсбургу крај Бона у лето 1999. године, када је било дого- ворено да у јужној српској покрајини остану респектабилне српске војне снаге. Али и уз при- суство НАТО. Тај план је изневерио Черномирдин без знања руских генерала, због чега замало није нашао смрт у рукама честитог генерала Леонида Ивашова.

ДВОСТРУКА УЛОГА ИВИЦЕ ДАЧИЋА

Како коментаришете формирање нове

Iskra 1. avgust 2008.

владе Србије? - Не бих претеривао у оптужбама поводом формирања Владе Србије. Зар вам не говори нешто чињеница да господин Дачић добија могућност да контролише и унутрашњу политику и међународне односе? Можда је то дубоко промишљено. С позиције шефа полиције у прили- ци је да испита како су вршене све приватизаци- је и да, ако разоткрије велике лоповлуке, напуни затворе „тајкунима дивљег капитализма”. С позиције човека задуженог за међународне односе у прилици је да иницира стратегијски обрт у дипломатији: безрезервни ослонац на оног ко те хоће и ко ти искрено помаже, а то је Русија. После свега што се збивало са његовом партијом, веру- јем да ће Дачић извући закључке из историје срп- ског суноврата у задњој деценији 20. и у првој деценији 21. века. Основни закључак је да смо побеђивани и да смо напокон сатрвени од оних који су против нас употребљавали спољне савезнике.

СПАСИЛАЦ - МИЛАН НЕДИЋ - Окружни суд у Београду задужиће срп- ски народ ако одмах рехабилитује генерала Милана Недића док су поново прогнани из Хрватске позвани да подигну величанствени споменик спасиоцу њихових дедова, мајки и очева. Налазим за сходно саопштити да су ови моји научни резони добили и једну међународну потврду, негде 1993. године, када сам за судски процес једном канадском недићевцу, на позив адвоката, направио опширну експертизу (50 страна), после чега је суђење оптуженом било обустављено - рекао је Медаковић.

ПИТАЊА КОЈА БИ ТРЕБАПО ПОКРЕНУТИ Зашто - полазећи од програмске плат- форме СПС-а, није могуће очекивати покретање и следећих питања, односно темељна преиспити- вања и заузимање нових ставова за излазак из ћорсокака, а они могу бити: условити све односе са Западом, па и оне везане за Хашки трибунал, плаћањем репарације за НАТО агресију из 1999. године, захтевати од Немачке и њеног пулена из Другог светског рата, НДХ, да напокон плате ратне репарације које се процењују на стотине милијарди долара, зар није упитно да се сви односи са новом Хрватском услове повратком

Руска база...

Черномирдину је било обећано председ- ничко место после уклањања пијаног Јељцина. Предлажем, стога, да Српска скупштина КиМ затражи од Русије да код својих партнера извоју- је да се оствари војни договор из лета 1999. године, те да се уместо предвиђених српских на Космету инсталирају руске војне снаге (око 10.000 војника), и то у енклавама које су биле у српском власништву пре НАТО агресије. Било би логично очекивати да ће све руске снаге војно- политички усмеравати управо генерал Ивашов, велики војник и песник.

он гласи: Српска ситуација у рату 1941-1945. може се посматрати као српска егзистенцијална дијалектика у којој три члана (Недић, Михаилови-ћ и Љотић) воде политику одго- ворности према народу (да би се избегле страшне немачке репресалије), док четврти члан - српски русофил (партизани) игра улогу „слободног стрелца”, руковођен револуционарном девизом „циљ оправдава сва средства”. Недић и његов помоћник Љотић невољно су прихватили „посредништво” између угроженог народа и суровог поробљивача, не из идеолошких, него из егзистенцијалних разлога. Стога генерал Недиђ не може бити упоређиван са Петеном. Пуковник (генерал) Михаиловић није био везан хашким окупационим конвенцијама и био је у позицији да своје слободарство изрази путем отвореног непријатељства према окупаторима. Четнички командант после сукоба са „комунистичким” партизанима (од септембра до децембра 1941. године заједно су се борбено доказивали) враћа се на првобитну реалну политику (равногорски период) Припрема се за обрачун и са окупа- тором и са квислинзима.

Поменули сте Српску скупштину. Какви су ваши погледи на српско организовање на Косову и Метохији?

Али, историчар др Предраг Марковић противи се рехабилитацији Недића.

- Српској скупштини недостаје прецизна карта косметских површина које су Срби посе- довали пре насиља 1941, али и она која укључује данашње поседовне односе. Она треба да виси на зидовима свих српских кућа - као оријентир према ономе што је наш циљ. Рекао сам и то да је нужна свакодневна медијска хомогенизација према том циљу.

- Мој колега Марковиђ тачно је рекао да је генерал Михаиловић био на удару и Недићевих снага и Љотиђевих добровољаца, али је пропус- тио да каже да су пре тога оне његове снаге које су после бекства главне групације остале на те- риторији Србије биле стациониране на окупираној територији, и да су при том имале Недићеву наклоност. До сукоба недићевци (и љотићевци) - четници дошло је после велике ватиканско- хрватске и коминтерновско-титовске игре, чији је циљ био да се изједначе српске и хрватске ратне позиције, да се направи пандан: Павелиђ једнако Недић и Љотић.

свих прогнаних и избеглих Срба у аутономну си- гурност? Зар није нужно да се интернационализу- је став да Србија не признаје последице свих шиптарских (албанских) злочина од 1941. до данас, те поништавање свих купопродајних уго- вора? Тешко је веровати да ће СПС прихватити колотечину умногоме анационалног демократиз- ма!

Почетком 90-их година, пошто је била прошла свејугословенска кампања поводом пуб- ликовања вашег двотомног дела „Савезници и југословенска ратна драма”, позвао вас је академик Дејан Медаковић и предложио да за едицију „ 100 најзначајнијих Срба” напишете текст о генералу М. Недићу. Либерална странка је ових дана Окружном суду у Београду поднела захтев да рехабилитује генерала Милана Недића. Можете ли да образложите разлоге за Недићеву рехабилитацију? - Пошто сам тада завршио књигу „Разарање српства у 20. веку” и пошто ме је издавач пожуривао, предложио сам г. Медаковићу да ми помери рок предаје рукописа за два месеца. Али њему се журило, чини ми се највише због Недића, што је и разумљиво јер потиче из крајева који су Недићу највише остали дужни јер је часни генерал спасао десетине хиљада српских прогнаника из Хрватске, међу њима и 80.000 деце. И данас жалим што није дошло до мог ангажмана. Поновићу став који сам на одређени начин био изразио и у време Медаковићевог позива, а

Пошто Михаиловић није могао да ступи у отворени сукоб са окупатором (због репресалија над народом) краљевска лондонска влада тера- ла га је да се борбено доказује против „српских квислинга”, па су под његов удар долазиле и снаге часног војводе Косте Пећанца, и Недићева стража и добровољци организације Збор. То су потом перфидни хрватски кругови искористили као српско признање властитог „квислинштва”. При крају рата најприхватљивији у очима савезника био је Тито, јер се наведеном Михаиловићевом „доказивању” није веровало, па је и он подвргнут пропагандистичком одстрелу, формално као „носилац великосрпских планова”, стварно као једина сметња на путу победе „треће линије великохрватске политике”, Титове. Прве две су биле Павелићева и Мачекова, и оне су пропадале заједно са пропашћу окупатора. 7.7.2008. <glas-javnosti.co.yu>

Г лас јавности

Iskra 1. avgust 2008.

Izvodi iz studije Marka Pivca (4)

UVLAČENJE JUGOSLAVIJE U DRUGI SVETSKI RAT I NJEGOVE POSLEDICE Inžinjer Marko Pivac živi u SAD. Ovu studiju piše na engleskom jeziku. Iskri je ustupio ove izvode, s tim da ih mi prevedemo i objavimo. U prevodu ove duže dokumentovane studije na naš jezik Iskra se suočila sa brojnim stra- nim imenima i izvorima. Da bi vezu izmedu imena i izvora učinili što jasnijom, zadržali smo strana imena u originaiu. Gde je bilo nužno stavljanje nekog imena u naš padež, padežni sufiks je odvojen od imena sa (-). Izuzetak je opšte poznato prezime Čerčil. Zbog dužine ove značajne studije, Iskra če njen prevod objaviti u više nastavaka.

Planovi za Srbiju i Bosnu - po Taylor-u - zavisili su uglavnom od očekivanog rada „Tatine” (llija Birčanin) i „Stričeve” (Miloš Tupanjanin) organizacije, odnosno Narodne Odbrane i Srpske Zemljoradničke Stranke. U slučaju nemačke okupacije, SZS bi odmah otpočela sa podzemnom propagandom širokih razmera. SOE joj je već dao dovolj- na finansijska sredstva, a Stranka je imala potrebne mogućnosti ,,za tajno štampanje i distribuciju ovih materijala”. (str. 13) Obe organizacije bi preduzele operacije manjih razmera. SOE osoblje u Beogradu je već treniralo članstvo ovih organizacija za upotrebu SOE instrumenata i liste pogodnih ciljeva ,,su sačinjene i prosleđene Stricu i Tati”. (str. 13 ) Sto se tiče uspešnog razaranja objekata vojne važnosti, SOE se potpuno pouzdavao u Birčaninovu organizaciju (str. 13). Osnovni razlog za ovu zavisnost bilo je postojanje specijalne paravojne organizacije povezane sa jugoslovenskom vojskom, za poptrebe gerilske vrste aktivnosti protiv neprijatelja u slučaju rata. Kao što je Taylor izvestio: u novembru 1940. stvorena je specijalna grana jugoslovenske vojske za vojna razaranja; pošto su mnogi njeni članovi došli iz četnika, prozvana je Cetnici. Pošto je ovo ime ostavljalo pogrešan utisak, promenjeno je u decembru 1940. Po jedan bataljon ove organizacije dodat je svakoj od šest armija - u Nišu, Skoplju, Sarajevu, Novom Sadu, Mostaru i Karlovcu. Komandant ove organizacije sa glavnim stanom u Novom Sadu bio je general (Mihailo) Mihailović „veliki „Tatin” lični prijatelj”. (str. 14) Na traženje SOE, Birčanin se 29. januara 1941. sastao sa ovim generalom u Novom Sadu i od njega dobio kompletan ratni plan ovih bataljona, čije kopije je on onda dao SOE-u. Obojica su zajedno posetili Niš da ustanove glavni stan specijalnih bataljona za operacije u južnoj Srbiji. Oni su takođe izvršili pripremu za SOE isporuku eksplozi- va i drugih oruđa ovim bataljonima. „Iste pripreme izvršene su u Skoplju,...”, izveštava Taylor. (str. 14) U slučaju da Jugoslavija ostane neutralna - izveštava Taylor - i dozvoli Nemcima prolaz kroz Vardarsku dolinu, SOE bi tada imao mogučnost da - preko „Tate” - razori naznačene mostove. Imajući bežičnu vezu sa njime, SOE se nadao da će moći da mu odredi vreme i prioritete razaranja i da od njega dobija izveštaje o njegovim mogućnostima. (str. 14) U odnosu na gerilsko ratovanje, SOE je takođe radio sa Birčaninom, koji je „pristao da organizuje,..., gerilske bande koje bi ostale na terenu posle okupacije da vrše sabotaže i terorističke zadatke.” (str. 14) ,,U slučaju da beogradska vlada ostane neutralna i dozvoli da zemlja bude opkoljena”, SOE se nadao da ubedi Birčaninovu organizaciju i mnoge članove SZS” da se odmetnu u brda južne Srbije i Bosne da što je viiše moguće ometaju komunikacije.” (str. 1415)

Dozvoli da zemlja bude opkoljena? Kao da bi beogradska vlada to mogla da spreči. Neutralnost Jugoslavije - nekada poželjna za britansku vladu - nije se sada više želela. Rane 1941. Jugoslavija je morala da bude uvučena u rat da bi poslužila britanskim ratnim ciljevima, kako su ih tada shvatali britanski ratni lideri, SOE pripreme za post-okupa- cione aktivnoisti u Jugoslaviji - kao što je sam Taylor izvestio - predstvaljale su očekivanja britanskih ratnih lidera da će Jugoslavija sigurno biti poražena. Post-okupacioni „otpor” morao je biti stimulisan - bez obzira na njegove posledice za narod Jugoslavije. Možda je najdelikatniji deo njegovog [Taylor-ovog] dodeljenog zadatka bio organizovanje post-okupacionog planiranja i pripreme gerilskog otpora ako - ili kada - balkansko poluostrvo bude pregaženo. (88) "

Planovi za Crnu Goru - Kuzen (*) predlaže - bilo u slučaju rata ili narodnog ustanka - stvaranje njegovog glavnog stana u Podgorici - odakle bi njegove gerilske jedinice mogle da vrše dela sabotaže. „Njegova skladišta materijala su već ustanovljena u Podgorici i snabdevanje pristiže preko našeg konzulata u Dubrovniku”. (str. 15) (*) Taylor identifikuje Kuzena kao pukovnika Radonića (str. 9), a Dr Vodušek Starič kao vazduhoplovnog pukovnika Dušana Radovića. (89) Blokada Dunava bila je glavni zadatak Taylor-eve misije. Rad na ovom projektu počeo je Julius Hanau („Cezar”) septembra 1939. (str. 15), tada glavni agent Sekcije D za Balkan. (Projekt je opisan na drugom mestu). Ovde

Iskra 1. avgust 2008.

је dovoljno preneti iz Taylor-ovog izveštaja - kraj februara 1941. - da pripreme za blokadu Dunava nisu zadovoljavale. (str. 15) SOE će nastvaiti sa svojim zadatkom „argumentom i političkim pritiskom zajedno, na kneza Pavla i ako bude potrebno ponudom velikog mita, da se posao na Kazan šemi obnovi.” (str. 16) (T4)George Taylor u Beogradu - skupa sa diplomatskim pritiskom Taylor, krećući se očekivano između Atine i Beograda, gde je planirao da bude 27. februara. Nije mogao da napusti Beograd - pisao je (Pismo, strana 2) - dok ne bude zadovolljan da je sve urađeno, što se moglo uraditi, u odnosu na četiri stvari: a) b) c) d)

Dunavski projekt, Bežične / telegrafske komunikacije, Organizacija krijumčarenja u Bugarsku, poreko Bosiljgrada, i „Tatin” plan razaranja na željezničkoj pruzi Niš-Skoplje-Đevđelija.

Britansko diplomatsko osoblje u Beogradu, kao i SOE agenti, su znali da jugoslovenska vlada neće da pomogne Taylor-u da ostvari ove zadatke. On je morao da se osloni i angažuje one elemente koju su bili spremni da uzmu stvari u svoje ruke - putem „okuraženja”, „finansijske pomoći” i mita - priznaju Britanci. Tom Masterson je već bio sjajan u svome radu, izveštava Taylor. Pregledom situacije, Taylor je odlučio da puna pažnja SOE mora da bude usmerena na srpsku političku opoziciju politici kneza Pavla. Ne zapostavljajući manje uti- cajne elemente, Taylor i Masterson su morali da se skoncentrišu na organizacije finansijski pomagane od Britanaca: Srpsku Zemljoradničku Stranku i nacionalna udruženja kao što su „Narodna Odbrana, Četnici i razne druge grupe bijvših vojnika” - kako ih Taylor identifikuje u svom Izveštaju. (str 8-9) Dok se Taylor kretao prema Beogradu, Eden i general Dill bili su u Ankari uzalud pokušavajući da uvuku Turke u Balkanski front. (Eden-Dill misija je prikazana na drugom mestu.) U odgovoru na Eden-ov optimistički „ružičast telegram”, Čerčil je odgovorio „otrežnjujućim telegramom” pišući „Izgleda da ništa niste dobili od Turaka” (90) U odnosu na Eden-ov izveštai o Turcima, ser Alexander Cadogan, stalni podsekretar za spoljne poslove, primećuje

„Stvarnost” je da oni neće da urade nijednu prokietu stvar. ... I šta će on sada reći Jugosiovenima i Grcima? Prvi (Jugosloveni) će se prirodno skupiti i mi ćemo ostati sa Grcima da delimo njihovu neminovnu propast. (91) Bugarska je 1. marta 1941. potpisala Tripartitni pakt - takođe bezuslovno - i nemačke trupe su počele da prelaze u zemlju iz Rumunije. Ovo je kompletiralo okruženje Jugoslavije članovima Pakta obaveznih na međusobnu vojnu podršku. Takođe 1. marta Čerčil upućuje Eden-a: „Vaš glavni apel sada treba uputiti Jugoslaviji.” (92) Vođen Masterson-om i Taylor-om, SOE takođe centrira svoje napore na Jugoslaviju. Pored održavanja tesne veze sa svoje dve glavne organizacije koje je finansijski pomagao do marta 1941. SOE je takođe ustanovio tesne veze sa liderima Radikalne (Momčilo Ninčić) i Demokratske stranke (Dr Grol, Boka Vlaić I Dr Radoje Knežević). SOE je takođe ustanoivio kontakt, originalno započet od Julian Amerry-a, sa Đonovićem i Jugoslovenskom nacionalnom strankom;... (93) [Momčilo Ninčić, Dr Milan Grol, Boka Vlaić, Radoje Knežević, Jovan Đonović] (Kako je SOE radio sa raznim elementima da zbaci vladu kneza Pavla - tako da bi oni mogli da uzmu stvar u svoje ruke

- pokazano je na drugom mestuj. Ministar na čelu SOE, Hugh Dalton, otkrio je Čerčilu 2. marta tajni SOE plan da podrži državni udar protiv kneza Pavla ako i kad on potpiše Tripartitni pakt sa Osovinom, „Čerčil je potpuno odobrio.” (94) Taylor i Masterson mora da znaju o ovoj odluci, jer oni treba zajedno sa drugim britanskim osobljem i nastojanjima - da „okuraže” Puč. Campbell je 21. marta obavestio Eden-a o mogućnosti da se okuraži puč. On sugerira da se razmotre četiri faktora i traži načelno odobrenje da nastavi u tom pravcu. Prvi od ovih faktora je vreme za izvršenje puča. Ako nemačka invazija Grčke nije neposredna, on se pita, da li ne bi bilo bolje da se puč odloži? Drugi faktor: puč može da se izvrši ,,u momentu najveće jasnoće”, tj. u momentu potpisivanja pakta ili odmah zatim. (95) Prvi faktor ukazuje da je vreme izvršenja puča vezano za britansku reakciju na nemački napad na Grčku - a ne na oceni i odluci naših pučista. U bitnome bilo je to ,,u funkciji britanske želje da spase Grčku” - kao što je pisao profesor Stafford - čak i po cenu žrtvovanja Jugoslavije. Drugi faktor, „moment najveće jasnoće” je u saglasnosti sa vre- menom izvršenja (puča) utvrđenim na Čerčil-Dalton sastanku 2. marta. Razumno je pretpostaviti da jedan britanski ministar u stranoj zemlji ne bi svesno obmanuo svog ministra spoljnih poslova o jednom tako važnom i sudbonosnom događaju kao što je državni udar. Zato je razumno pretpostaviti da je Campbell znao da bi Britanci mogli da utiču na vreme izvršenja puča koje bi odgovaralo britanskim planovima - on bi mogao da ga odloži, ako bi im to više odgovaralo. Želja da se „spase Grčka” je vidna iz Eden-ovog odgovora Campbell-u 22. marta, kada on ukazuje na važnost sprečavanja nemačkog prodora prema jugu Jugoslavije, naročito kroz Monastir tesnac. (96)

Iskra 1. avgust 2008.

Eden je 22. marta ovlastio Campbell-a da uveri potencijalne lidere pobune da će oni dobiti „najpotpuniju moguću britansku vojnu podršku” ako uvuku Jugoslaviju u rat na britanskoj strani. (97) Najpotpunija moguća podrška - retorika zvuči privlačno, ali je obmanjivala; kasnije se otkrilo da podrška nije stvarno mogla da bude značajna, jer u to vreme Britanija nije bila u poziciji da mnogo isporuči. Čerčil je 22. marta naredio Eden-u - tada u Kairu - da tamo sredi stvar. Za Čerčila je izgledalo „važnije da Jugoslaviju na svaki način uvuče u rat nego da dobije nekoliko dana na Solunskom frontu.” (98) Eden telegrafiše Campbell-u 24. marta: Vi ste sada ovlašćeni da preduzmete po Vašem nahođenju sva raspoloživa sredstva Vama na raspo- loženju da pokrenete vođe i javno mnjenje da shvate realnolsti i rade na suočenju sa situacijom. Vi imate moje puno ovlašćenje za bilo koje mere koje Vi smatrate ispravnim za dalje promene vlade ili režima, čak i

državnim udarom. Bilo koja nova viada formirana kao rezultat ovih dogadaja i spremna da pruži otpor nemačkim zahte- vima imala bi našu punu podršku. Možete tajno o tome obavestiti sve prospektivne vode u koje Vi imate poverenje. (99) Bilo bi bespredmetno dati takvo neograničeno ovlašćenje ako neko nije siguran u njegovu primenu. Eden mora da je znao da bi Campbell mogao da utiče na udar. Njegovo uputstvo je nedvojbeno: preduzmi mere za izvršenje čak i državnog udara. Nije bilo neizvesnosti u Eden-ovoj glavi: ako je moguće. Bila je sigurnost: učini tol Bez te izvesnosti Eden ne bi mogao da bude tako određen. Oročenje „uvlačenja Jugoslavije u rat na svaki način” Britanski vazduhoplovni ataše, kapetan vazdušne grupe A.H.H. MacDonald, zatražio je i rano izjutra 26. marta tajno se sastao sa generalom Dušanom Simovićem, komandatom jugoslovenskog vazduhoplovstva. Dalton je zapisao 27. marta: Vazduhoplovni ataše je otišao Simoviću i najzad ga ubedio da istupi. „Kada je Simović upitao kakvo oružje mi možemo da damo, ataše je bio ovlašćen da kaže, učinićemo što budemo mogli, ali da je njegova najbolja šansa da dobije oružje, da napadne Italijane u Albaniji. Mnogo se tamo da sakupiti. ... Unapred smo znali da će sa vazduhoplovstvom biti sve uredu i, ako bude potrebno, ono će odleteti u Grčku, ali mnogi od onih blizu vrha Generalštaba bili su „truli” i puč su uglavnom izvršili, pored vazduhoplovstva, pukovnici, majori i mlađi oficiri. (100) Ustvari, pitanje je koliko je MacDonald ubedio Simovića da nešto poduzme i kada da to učini. Naime, kao što je sam MacDonald izvestio: (b) Postojala je organizacija koja je radila na svrgavanju vlade. General [Simović] je imao poverenje u njen uspeh i tražio od nas da i mi imamo poverenje u njih i njega. Nećemo morati da čekamo više od nekoliko dana pre nego dode do državnog

udara. („TELEGRAM BRITANSKOG MINISTRA U BEOGRADU FORENJ OFISU OD 26. MARTA 1941” http://www.fdrlibrary.marist.edu/psf/box35/a318x05.html - 4/7/04 Kurziv dodat.) Drugu Dalton-ovu izjavu - ako je tačna - treba ispitati: ko je ovlastio vazduhoplovstvo da odleti u Grčku „ако je potrebno” i ko je odlučivao

o toj „potrebi”? General Simović je 28. marta 1941, dan posle puča, prizivajući svoje vođstvo, u govoru pred svetim Arhijerejskim saborom Srpske pravoslavne crkve u Beogradu, kao što je javljeno, rekao da je on izdao naređenje za izvršenje puča u podne 26. marta i da je izdao poslednje naređenje generalu Mirkoviću predveče istoga dana. (101) U dve izjave pisane jula 1951. i januara 1956. - za koje je Simović tražio da budu sačuvane - specifično kaže da je on odlučio da izvrši puč popodne 26. marta i da je „tačno u 5 sati popodne” istoga dana naredio generalu Mirkoviću da ga izvrši u 1 sat izjutra 27. marta. (102) Vrlo je važno primetiti da ni u svom govoru, niti u izjavama, gore navedenim, Simović nije pomenuo svoj tajni sastanak sa MacDonald-om izjutra 26. marta. Slično prisvajajući sebi inicijativu i vođstvo Puča, general Mirković piše 1941. da je 26. mart proveo potpuno sam do 1 sat popodne u misilima kako da izvrši državni udar. (103) „Ја potvrđujem da 26. marta do 1 sat popodne nisam doneo konačnu odluku za puč. ... Ponavljam, do tada nisam doneo odluku.” (104) U odgovoru na Mirkovićevu telefonsku poruku - on piše - Simović mu se priključio oko 5 sati popodne 26. marta. Kada je Mirković obavestio Simovića o svojoj odluci da će da deluje te noći, Simović je odgovorio: „Ipak, još nisi morao... izgleda da će bitipreuranjen.” (105) llija Jukić, pomoćnik jugoslovenskog ministra spoljnih poslova od 15. marta 1940. zapisao je ovo o utvrđiva-nju vremena Puča:

Isfcra 1. avgust 2008.

Uskoro posle 2 časa popodne 26. marta, on [Miloš Tupanjanin iz finansisjki pomagane Srpske Zemljoradničke Stranke] posadio je seme glasine da će generali Simović, Mirković i Bogoljub llić biti penzionisani. Mirković, koji je izvršio sve pripreme za Puč, poverio mi je da je svoju konačnu odluku doneo 26. marta oko 2 sata popodne. Pokušao je da dođe u vezu sa Simovićem, ali je ustanovio da se on odmara. Kada je Simović došao u glavni stan vazduhoplovstva u 5 sati popodne, Mirković ga je obavestio o svojoj konačnoj odluci. (106) Bez obzira na njihove razlike u prisvajanju vođstva i času odluke, Mirković i Simović slažu se da su se sastali i diskutovali o Puču 26. marta oko 5 sati popodne i da su instrukcije pučistima date do toga vremena. Ali oni su tri dana ranije znali da će Pakt biti potpisan 25. marta. MacDonald je obavestio Mirkovića o tome 23. marta. (107) Zašto je stoga Mirković čekao do popodneva 26. marta? Zašto nije postupio ranije ili kasnije nego što je učinio? Mirković tvrdi da je hteo to da učini već dugo vremena. Simović je rekao MacDonald-u 26. marta izjutra, da čeka još nekoliko dana. Njegova objavljena izjava Mirkoviću da bi puč 27. marta bio preuranjen slaže se sa izjavom koju je dao MacDonald-u. Na osnovu ovih izjava izgleda da nijedan od njih dvojice nije izdao naređene za puč do kasno popodne 26. marta. Zašto čekati do tada? Poželjno je da jednog dana više činjenica bude dostupno da bi se tačno utvrdio tok događaja i aktivnosti svih Ijudi uključenih u pozadinu i izvršenje Puča 27. marta. Izvori dostupni za ovu studiju ukazuju na neke veze između finansijski pomaganih grupa pomenute u Taylor-ovom Izveštaju Nelson-u - i vojnih izvršilaca Puča; o sistematskoj crnoj i otvorenoj propagandi i njenom uticaju na formiranju javnog mnjenja kod Srba; i o istorijskom sudu po pitanju britanskog plana za Balkanski front, koji je uvukao Jugoslaviju u rat. Takođe, 26. marta bila je jedna važna komunikacija između Cerčila i Campbell-a. „Kakav dan! ... izvrsna vrednost.” „Veličanstvena vest...” Tri dana pošto je Eden ovlastio Campbell-a, rano u četvrtak 27. marta željeni puč se na drugom mestu). Toga dana Dalton je zapisao u svom Dnevniku:

zaista

dogodio.

(Opisan

Kakav dan! Gladwyn [Jebb] dođe jutros ozarena lica u moju sobu i reče, „Rano ovoga jutra dogodio se državni udaru Beogradu.” Kako je tekao dan, čujemo više detalja i jasno je da su naši dečki odigrali dobro svoju ulogu. ... Novac

koji smo potrošili na Srpsku Zemljoradničku Stranku i druge opozicione partije dao je izvrsnu vrednost. (108) Copyriqht: Marko Pivac

(Nastavak u sledećem broju)

Izvori: Churchill[GA], VVinston S. The Second World War: The Grand Alliance, London, 1951 Dilks, David (ed.) Diaries of Sir Alexander Cadogan, O.M., 1938-1945, G. P. Putman's Sons, New York,1972 Eden, Anthony (The Earl of Avon) Memoires: The Reckoning, Cassell, London, 1965 Jukić, llija The Fall of Yugoslavia, Translated by Dorian Cooke, Harcourt Brace Jovanovich, New York and London, 1974 Knežević, Živan 27. mart 1941. (March 27, 1941), Author's edition, New York, 1979 Mirković, Borivoje Istina o 27. martu 1941. godine (The Truth about the 27th March 1941), Prepared and edited by Petar Bosnić, Beograd, 1996 Onslovv, Sue "Britain and the Belgrade Coup of 27 March 1941 Revisited", Electronic Journal of International History, (March 2005) Pimlott, Ben (ed.) The Second VVorld VVar Diary of Hugh Dalton 1940-45, Jonathan Cape in Association with the Lonodon School of Economics and Political Science, 1986 Simović[51], D.T. 1 "Simovićev testament" ' ("Simović's Testament"), Glasnik, Vol. 21, June 1968 Simović[61], D.T. "Objašnjenje o ulozi vodećih ličnosti u državnom udaru od 27 marta 1941" ("Explanation of Roles of the Leading Personalities in the Coup d'etat of 27 March 1941", Glasnik, Vol. 10, December 1962 Stafford[C], David Churchill and Secret Service, The Overlook Press, VVoodstock & New York, 1998 Stafford[cp], David "SOE and British Involvement in the Belgrade Coup d'Etat of March 1941", Slavic Review, Vol. 36, No. 3, September 1977 Vodušek Starič, Jerca Slovenski špijoni in SOE 1938-1942 (Slovenian Spies and SOE 1938-1942), Ljubljana, 2002 VVilliams, Heather Parachutes, Patriots, and Partisans: The Special Operations Executive and Yugosiavia, 1941 - 1945, The University of VVisconsin Press, 2003

88 VVilliams, 28

99 Eden, 227

89 Vodušek, 220

100 Pimlott, 176

90 Dilks, 360. Naglasak dodat.

101 Knežević, 366

91 Dilks, 359. Kurziv dodat.

102 Simović[51], 14; Simović[61], 17

92 Churchill[GA], 97. Naglasak dodat.

103 Mirković, 17

93 Onslovv, 30 94 Stafford[C], 211. Naglasak dodat.

104 Mirković, 21 105 Mirković, 19. Kurziv dodat.

95 Stafford[cp], 403. Kurziv dodat. 96 Stafford[cp], 404

106 Jukić, 60-61 107Mirković, 34

97 Stafford[cp], 404. Kurziv dodat. 98 Stafford[cp], 403. Naglasak dodat. Onslovv, 3

108 Pimlott, 176 Kurziv dodat.

Iskra 1. avgust 2008.

Ревизионизам у савременој српској књижевности (134)

ЉУБОМИР СИМОВИЋ: ОБЕЋАНА ЗЕМЉА Љубомир Симовић, врсни аутор књига пое- зије, драма, есеја и књижевне критике, објавио је недавно књигу Обећана земља1, избор чланака, разговора, говора, дневничких записа и томе слично, са коментарима о догађајима у земљи. Он је увек будно пратио шта се око њега дешава, показујући своје одбијање комунистичке диктатуре, а и веру у праву демократију. О њему је често било речи у овој рубрици, али није на одмет да се још једном осврнемо на мишљења и ставове овог водећег интелектуалца у Србији, На самом почетку ових записа Симовић бележи неколико основних закључака о стању у комунистичкој Србији: „С обзиром на уверење да је председник државе важнији него држава, оваква држава би могла постојати и без Србије.”(15) „Земља без икакве политичке визије и без озбиљног државног програма може завршити једи- но у расулу. И да одсуство здраве економске поли- тике, уз пораст грабежа и криминала, може водити само у највећу беду... Кад је све тако очигледно лоше, као што је очигледно лоше код нас, није потребан пророчки дар да се рђави исходи виде много унапред.” Он наводи један пример: „Празновање /комунистичких/ празника може се разумети једино као покушај режима да, у тренутку кад није у стању да одржи државу, одржи барем њен привид. Да нову непријатну стварност сакрије иза старих кулиса.”(9) И онда, оно што је најважни- је: „Организовање нормалних избора морало би да буде основни и највећи задатак свих политичких чинилаца у земљи.”(10) Симовић наводи неколико разлога зашто је Србија запала у беду: „У тренутку кад су нам најпотребнији трезвеност, озбиљност и одго- ворност, код нас се шире епидемије лажног патри- отизма. Патриотски није премазивати црно у бело. Патриотски је суочити се са истином, поготову ако је црна... По мом мишљењу, питање није ‘ко је‘, него ‘шта је алтернатива?1 Алтернатива није човек већ принцип... да нечији опстанак на власти зависи од резултата његове политике, а не од броја његових полицајаца.”(12) „У Србији још има људи које државна пропаганда држи у уверењу да /је режим/ заштитник националних интереса... То што моћни и богати постају све моћнији и све богатији, а што грађани немају лекова, бензина, млека, шећера или уља, многима не смета да верују да живе у најправеднијем од свих светова. Овај режим свој опстанак заснива на доследном игнорисању чињеница. Рат, у коме је Косово и Метохију препус- тио страним трупама, он представља као рат у коме је одбранио интегритет и суверенитет земље! Он очигледно пораз прославља као велику победу, и месецима не престаје да, славећи тај тријумф, дели ордење и чинове.”(14) „Режим више пажње пок- лања нереалним идејама него стварним проблеми- ма... А санкције и бомбе су режиму омогућиле да одговорност за то тешко стање пребаци са себе на оне који су нас изоловали и бомбардовали.” Симовић додаје добро познату чињеницу: „То није

Iskra 1. avgust 2008.

било први пут да се Запад у наше ствари меша и онда кад у њих није довољно упућен, и да нешто предузима не водећи рачуна о свим последицама својих потеза.”(15) Симовић често именује главне кривце — Тита и Милошевића. „На српску политичку сцену /Милошевић/ је увео агресиван и непомирљив језик... Таквим језиком се не преносе разлози и предлози, него претње и клевете... Једном речју, режим провоцира најопаснији расплет данашње кризе. Такав расплет не доводи у демократију, него у трајни тоталитаризам... Србија, међутим, не може постати... европска и демократска све док се не ослободи режима који у њој гаси све што је европ- ско и демократско... У условима нескривене поли- тизације свега - војске, полиције, тужилаштва, суд- ства, па чак и универзитета - то неће бити нимало лако.” У септембру 2000 Симовић пише: „За десе- так последњих година поништено је, и низ мутну воду отишло као да га никад није ни било, све оно што смо током цела два столећа, с највећим напо- рима, и уз највеће жртве, заснивали и градили на овој земљи преко које не престају да дувају луди и мрачни ветрови. После свих ослобођења и победа, ми смо опет засужњени и поражени. После свих уједињења, ми смо опет разједињени. То је тако, и то ће тако бити све док незнање код нас буде скупље од знања, све док нам се властољубље и среброљубље представљају као родољубље, и док све сиромашнији народ буде слепо следио своје све богатије вође.”(37) Даљи примери последица комунистичке владавине: „У овом радикалном мењању свега пос- тојећег нису страдали само краљеви и краљице: они су само били први на удару. Али је, заједно с њима, страдало скоро све оно што је постојало пре 1941. године. Новоустановљени списак улица није био ништа друго до исцрпан списак припадника парти- занског покрета, којим је замењена, и поништена, целокупна претходна историја.”(132) Тако је Житна пијаца у Ужицу преименована у Трг партизана. У сваком случају било је јаче име „које ће касније наметнути апсолутни ауторитет нове и неограни- чене политичке власти, која ништа није радила половично.”(133) Међутим, „уклоњена је скулптура партизанског врховног команданта, али је име Трг партизана, остало, чиме је показана и наша склоност ка компромисима и половичним реше- њима...” (Симовић спомиње и Житну пијацу у Ужицу на којој су „љотићевци одржали торжествену комеморацију својим војницима, изгинулим у Сечој реци, у борби против четника.”)(134) „Непосредно после Другог светског рата, Ужицује наметнут један лик, који је поништио све друге. Оно је постало рев- олуционарно и партизанско, и ништа више. И годи- нама је било само то.”(137) А о имену Титово Ужице: „То име, као ни много шта друго, Ужичани нису добили својом вољом: оно им је, као и много шта друго, наметнуто. Кад су се вратили свом старом

Љубомир Симовић... имену, они су се вратили себи. А сада, залажући се за демократске промене, покушавају да надокнаде изгубљено.”(142) „Симбол Ужица не могу да буду шињел и чизме.”(194) „Нису криви таксисти, тргов- ци и бербери што о својим значајним суграђанима не знају ништа, него су криви они који су нам наметали погрешан систем вредности. Они којима није било важно шта је неко основао, створио, саградио или написао, него на чијој је страни погинуо.”(196) Симовић говори и о масовним стрељањима у Београду и по Србији у јесен 1944, „о чему је Дедијер несумњиво много знао, али о чему је до краја жи- вота ћутао... Међутим, и Дедијерово гневно и нер- возно одбијање да о томе проговори, и његово тврдо ћутање, нешто казују.”(126) На једном научном скупу у првим годинама после 1945. о раду ОЗНЕ о „страшним и бесмисленим стрељањима” по ужичком крају „нису говорили као о злочинима, које треба крити, и за које се може одговарати. Они су о њима говорили као о својим успесима, као о дока- зима патриотизма, хуманизма, идеолошке чистоте и доследности, и чврстог политичког курса! Они се тих злочина нису стидели, него су се њима поносили и њима се хвалили.”(141) Симовић често опомиње да су после 5. октобра многе претходне режимлије остале на положајима и да утичу на развој промена. Тако у чланку „Никако да дође 6. октобар”: „Многе инсти- туције старог режима остале су нетакнуте. Дошло је до велике сеобе чланова поражених странака у странке које су победиле. Тако је у нову власт пренето много старе политике. Онда су прорадили лични и партијски интереси, ривалства, амбиције и сујете. Много штаје конфузно и недефинисано.”(78) „На крају сваке битке, увек је више победника него што је у њој било бораца. Такве особе нову власт претварају у стару, а пут у будућност претвара се пут у прошлост.”(94) После 5. октобра 2001. године дошло је до великих промена, али Симовић поново опомиње да старо није сасвм нестало.” Они који су 5. октобра поражени, отишли с политичке сцене, брзо су се, уз помоћ неких победника, на њу вратили. У међувре- мену је њихов значај и утицај толико порастао да опстанак владе зависи од њихове подршке... О отварању тајних досијеа одлучују они који су тајна досијеа наручивали и писали... Ако ствари наставе да се развијају овако како се данас развијају, неће ме зачудити ако се Ужице поново буде звало Титово Ужице.”(186) Убрзо после прелома Симовић и даље опомиње: „Не сме се потценити противник који је поражен. Припадници бившег режима нису успели да одбране своје високе положаје, и своје привилегије. Али, знајући шта су радили, и шта су заслужили, многи од њих схватају да су доведени у положај да бране нешто много важније: своју слобо- ду, и своје главе. И своје паре.”(40) „И онда је тај уплашени неко већ 6. октобра почео све да кочи. Неки од тих наших револуционара седе у аутомо- билу који нема ни волана, ни мењача, ни папучице за гас. Који нема ни точкова. Који има само кочнице, ручну и ножну. Тим возачима ништа друго и не треба, јер они ништа друго и не умеју да раде, него да коче.”(139)

Симовић ипак оставља и наду да се ствари могу побољшати. „Претходни режим се ослањао на најзаосталије и најконзервативније слојеве, и гово- рио је језиком тих слојева. Ослањао се на кон- фронтације, и говорио је језиком мржње, којим је један део народа хушкао против другог.” Међутим, аутор указује на дубље разлоге тешкоћа: „Наш проблем није, као што се најчешће мислило, био само политички. Био је то и морални, и културни, и цивилизацијски проблем... . Промена је велика, и очекивања од тих промена су велика... Морамо имати стрпљења, јер оно што је систематски уништавано дванаест година не може бити поправљено за дванаест минута... Изгубили смо превише времена да бисмо сада смели изгубити и један једини секунд.”(39) „Не може се за сто дана почупати сво оно корење које се шездесет година ширило и гранало.”(45) „Није лако суочити се са чињеницом да сте цео живот потрошили на нешто погрешно, што је свима донело толико не- среће.”(141) „Србија је после б.октобра постала једна велика причаоница, у којој се прича у три смене, без паузе за доручак, ручак и спавање.”(58) „Садашња власт је на политичку сцену вратила оне који су с ње, због катастрофе у коју су нас довели, уклоњени 5. октобра. Скоро сви бивши су ту, укључујући и црвене беретке. И што су јуче били грешнији, данас су гласнији! А све је мање оних који су излаз видели у реформама и променама.”(158) „Много тога око нас је уништено или запуштено. Бојим се да смо више штете имали од нерада и рђавог управљања него од бомбардовања. А највише штете смо имали од потпуно изгубљеног осећања за реалност... Ми смо толико дуго живели у ненормалним околностима, и толико смо се на њих навикли, да у њима више нисмо приме-ћивали ништа ненормално. Би-ће потребна велика отрежњења, и велики напори да се после толиког лудила вратимо у нормалан живот.”(64) „То је наша склоност ка самообманама, наша готовост да сваку лаж, па макар била и најпровиднија, прихватимо као истину. А да, у исто време, неке чињенице не види- мо ни када су очигледне... Ми нисмо победили НАТО, нема словенске и православне браће, нема Русије, нема савезника из давних ратова, нема еуфорије. Постоје само интереси... Не знам зашто би она стара и прескупа алтернатива ‘гроб или роб‘ била наша једина алтернатива. И не знам зашто неки од нас политичаре деле на патриоте и праг- матичаре. Зар ми не можемо да схватимо да је патриотски бити прагматичар?”(65) „Немам разумевања за чињеницу да је и данас, као и јуче, партијска припадност важнија од стручности.”(66) Симовић се 2001. године дотиче и трагичног проблема Косова: „Да нам сад неко Косово и врати, шта ћемо с њим, како ћемо га одржати, ако тамо нема нашег народа? Једини кључ за повољно решење косовског проблема јесте у повратку нашег народа у те крајеве, и у нормализовању односа са Албанцима. Уколико је то, после свега, још увек могуће.”(68) А 2005. он је већи песимиста: „Бојим се да ми, кад је проблем Косова у питању, немамо ни храбрости ни идеја. Немамо храбрости да се суочи- мо са стварношћу, и немамо идеја како с том стварношћу да изађемо на крај с најмање штете...

Iskra 1. avgust 2008.

Да политичари нису било толико сигурни у себе и своју памет, да су слушали и неког изван свог круга, у који су примали само одане и послушне, који су више мислили на личну корист него на опште добро, нити бисмо данас ми били овде где смо, нити би они завршили тамо где су завршили.”(183) Ово што следи подсећа на стару римску мудрост да они који се општим пословима баве треба на своје личне да забораве: „Неки људи су заборавили како су дошли на власт, ко их је ту довео, и шта на том положају треба да раде. Неки од нових лидера прецењују и своје услуге и своје способности, и на основу тих својих прецењених заслуга и способности траже више власти и моћи него што тренутно имају. Траже више власти, а показују очигледну неспремност да преузму одго- ворност за тешке и непопуларне одлуке, ма колико те одлуке биле неизбежне. Расту сујете, расту пре- тензије, распламсавају се партијски сукоби, до те мере да странке постају важније и од саме државе.”(75-76) У занимљивом чланку о Родољупцима Симовић цитира Стерију: ,,‘Што је било луђе, претераније и несмисленије, то је имало више уважитеља, а глас умерености сматрао се као ненародност, као противност и издајство... ‘ Заведен и неук човек ‘срди се на сваку паметну реч‘, а ‘неваљали и покварени... под видом родољубија сваку прилику за своју себичност употребљавају, и најбезумније совете дају, не марећи хоће ли се тиме својој општини или своме народу штета нанети... ‘”(108-109) „Ти родољупци све што чине чине у име ‘родољубија' а, како један од њих каже, ‘родољубије све допушта': и да се пљачка, и да се пали, и да се убија, чак и да се зак- лиње на верност мађарској држави и застави.”(110). „Родољупци су огледало које нам показује колико смо ружни, глупи, себични, подли и зли” (115) Симовић верује да су Стеријине анализе нашег менталитета још важеће: „Ми смо на часовима истори- је учили да смо толико добри и лепи, да нас цео свет уважава и воли. А када се свет, због наших глу- пости, окренуо против нас, ми за то нисмо окривили себе него свет, и закључили смо да нас цео свет мрзи. И ту смо мржњу доживљавали као потврду своје изузетности. И увређено смо се оградили од тог света, који нас је изневерио, иако с нама није био у браку.”(185) Читајући речи овог мудрог човека и пишући о њима, препознајем многе речи Димитрија Љотића и Збора, којима су нас поучавали да сазремо у одговорне синове и кћери нашег народа. Судбина је другачије хтела али, очигледно, истине се јављају у разним добима и код разних људи и не могу се занавек потиснути. Љубомир Симовић је из другог доба и друкчије сазревао, али и код њега, као и код многих људи данас у нашој родини, истина избија на површину.

In Memoriam

+ Marin Vetma 19. veljače 1923. - 24. lipnja 2008. Poslije dvije i po godine ustrajne borbe s neumoljivom bolešću, preminuo je u Moe, gradiću u državi Victoria u Australiji, Marin Vetma. Borba nije za Marina bila ništa novo. Već kao učenik u sjemeništu i kao gim- nazijalac u Splitu našao se u sukobima latentnim u nje- govoj tadašnjoj okolini. Tek što se približio zrelosti, njemački napad na Jugoslaviju, talijanska aneksija Dalmacije i uspostava ustaške “nezavisne” hrvatske države su uklonile već oslabljene obzire i suzdržljivosti civiliziranog života, da bi komunistička revolucija po njemačkom napadu na Sovjetsku Uniju konačno dovela do sveobuhvatnog rata omnium contra omnes. Oduvijek odlučan i usmjeren, Marin je započeo svoj vlastiti angažman nadahnut idealističkim nazorom i osjećajem Ijubavi i Ijudske solidarnosti prema bližnjem uopće a posebno prema ostalim stanovnicima slaven- skog jugoistoka. U “Father’s Pledge 1944”, zbirci svojih uspome- na objavljenih 2004. godine, Marin sažeto izlaže na engleskom i na hrvatskom jeziku svoj životopis, od Uskra 1941, od talijanske okupacije do ustaškog nasilja; od imenovanja člana talijanske kraljevske porodice vojvode od Spoleta kao Tomislava II, kralja hrvatske države, do pada Italije; od komunističke torture i ubistva Marinovog oca Ivana do četničkog zarobljavanja Marina i drugih 1943. godine; od bjegstva u Srbiju i stupanja u Srpske dobrovoljce do povlačenja u Sloveniju; od sud- jelovanja u misiji u Gorske Kotare u susret Pavlu Đurišiću, koga su tada već pogubile ustaše Maksa Luburića, do prelaza rijeke Soče i početka emigracije. U Australiju je Marin stigao krajem četrdesetih, radio i okućio se. On i supruga Vlasta su imali dva sina Maria Ivana rođenog 1953. i Karla Ivana rođenog 1961. Neprestano je bio aktivan, izdavao publikacije, surađivao u raznim časopisima, organizirao i sudjelovao u političkim akcijama. Kad ga je bolest obhrvala, Vlasta ga je samoprijegorno pazila sve do zadnjeg daha. Na sprovodu ga je otpratila veća grupa prijatelja i rodbine kako iz neposredne okoline tako i iz ostalih kra- jeva Australije. Na groblju se s njim oprostio dirljivom besjedom prijatelj i drug od više od šezdeset goina Oto Hajncl. Marin se rodio na Klisu, tvrđavi nad Splitom. Kao i njegovo rodno mjesto, Marin je bio čvrst, postojan, s pogledom uperenim u nebeske visine.

Vjekoslav

Васа Михаиловић

+ Омиљко Попадић 1. Љубомир Симовић, Обећана земља (Београд: Београдска књига, 2007), 228 стр. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тексту.

Iskra 1. avgust 2008.

Добили смо вест из Канаде да је тамо. после дуже тешке болести 16. јула 2008. године преминуо наш друг и бивши српски добровољац, Омиљко Попадић. Опширније у следећем броју.

ПРОСЛАВА ЧЕТРДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ ОСВЕЋЕЊА

БЕРМИНГАМСКЕ ЛАЗАРИЦЕ

Бермингамска Лазарица У недељу 29. јуна ове године прослављено је, заједно са храмовском славом Видовданом, четрдесет година од освећења Лазарице. За ту прилику у Бермингам је дошао Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар са намером да проти Миленку Зебићу ода нарочито признање и да га одликује са Великим крстом Краљевског ордена круне. Његово Височанство је присуствовао и самом освећењу, где га је довео стриц Краљевић Томислав и од тада је увек долазио у Бермингам на прославу Видов- дана, кад год се налазио у то време у Британији. У свом говору Престолонаследник је нарочито нагласио улогу проте Миленка у подизању ове Лазарице. У том смислу нека ми се дозволи да и ја кажем оно што знам о проти. Ми се познајемо од како смо били добровољци: ја сам имао 19, а он 16 година. Тада је он за мене био само дете и то немирно дете, јер је увек морао нешто да ради. Припадали смо оној генерацији која је била опчи- њена подвизима српске војске у Првом светском рату - њеним мученичким повлачењем кроз Албанију и витеш- ким пробојем Солунског фронта. То нам је био пример који смо желели да следимо. Били смо увек спремни да се жртвујемо за добро нашег народа и за част и славу Отаџ- бине, а у Британију смо дошли као изгнаници, а не као печалбари. Кад је рукоположен и постављен за нашег пароха, дуго времена нисам могао да му кажем „оче” - све док му брада није побелела. Кад је почео да заговара изградњу храма, ја сам мислио да је то само његова фантазија, али он се није шалио и почела је градња наше Лазарице. Пре 41 годину ја сам решио да проведем мој летњи одмор на гра- дилишту. Кад сам дошао први дан, он дође и рече ми да се не пресвлачим, већ да пођем са њим. Био је забринут док смо ишли код менаџера банке. Били смо око поло- вине изградње а стање нашег рачуна је било овако: нисмо само потрошили уштеђевину, већ смо прешли и границу одобреног кредита. На оцу Миленку сам приметио нешто што ме подсетило на ону народну: „А види се мријет му се неће, ал јес нешто што га напријед креће.” Тад сам помис- лио да овај човек има мисију. Осетио сам да ми је дужност да му помажем и то радим све до сада. Тада нисам био сигуран, а сада знам да је њему

Престолонаследник Александар на литургији у Лазарици било предодређено да баш овде, усред Енглеске, сазида цркву посвећену светом кнезу Лазару мученику Косов- ском. У оно време још су били живи неки људи у овој земљи који су знали шта је све српски народ пропатио за време Првог светског рата, а Србија је у то доба имала репутацију која је нешто значила. Покојни Сер Алфред Оуен је тада дао гаранцију за суму која је била потребна да се црква заврши, а ми смо то за 10 година све поштено отплатили. Његови син и ћерка и сада су присутни на свакој нашој прослави Видовдана. На дан освећења Лазарице Станиша Влаховић, тадашњи председник парохиског одбора, је седео поред супруге покојног Лоренса Кадбуриа. Касније ми је причао да му је она тада тихо отпевала на српском прву строфу песме „Тамо далеко”. Њихов син, Сер Ејдријан, присус- твује са супругом свакој нашој прослави Видовдана. Заслуга проте Миленка је да данас наша Лаза- рица показује целом свету да за нас Косово није и не може да буде тек само политика, јер је оно колевка наше нације, Цркве и културе. Међутим, ми који смо учество- вали у изградњи Лазарице, радили смо то само зато да би могли да се молимо Свевишњем и Христу Спаситељу на начин и у амбијенту како су то наши преци радили. Ова јубиларна прослава била је украшена прису- ством једног изванредног хора из Београда, састављеног од девет певача уметника које смо имали прилику да слушамо и у храму и после свечаног ручка.

Марјан Берета

Iskra 1. avgust 2008.

Прилози „Искри”

Канцеларија Њ.К.В. Престолонаследника Александра II

У знак сећања на драге покојнике, Веру Живојиновић, Дару Стојиљковић и Стева- на Ђерића Милена и Димитрије Војновић Сећање на нашег доброг и племенитог друга Марина Ветму Лујза Николић Ото Хајнцл Богдан Малешевић Душан Поповић Миро Поповић

$ 60

А$ 20 А$ 20 А$ 20 А$ 20 А$ 20

Поводом 13. годишњице упокојења мога драгог и никад непрежаљеног супруга Жике Николића Лујза Николић А$ 20

Уместо воштанице на гроб Саше Бороје- вић Милош Цветановић $15 Уместо воштанице на гроб наше драге и миле другарице, Саше Боројевић, моје Шапчанке Анђа и Бата Васић $ 30

CA KPCTOHM У РУЦИ И ЉУБАВЉУ УСРЦУ У Ваљеву, штампа: Ваљево принт, изашла је књига под горњим насловом (285 стр.) о свештеницима и монасима СПЦ који су припадали ЈНП Збору и СДК-у. Приређивачи: Др Матеја Матејић, Бора Карапанџић и Александар Павловић (Ваљево). Издавач: Удружење српских добровољаца.

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili ponim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (obićnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Cekove /а „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran”, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta,243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Čećavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Munchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

САОПШТЕЊЕ ЗА JABHOCT: ЊЕГОВО КРАЉЕВСКО ВИСОЧАНСТВО НА ОБЕЛЕЖАВАЊУ ВИДОВДАНА СА СРПСКОМ ЗАЈЕДНИЦОМ У ВЕЛИКОЈ БРИТАНИЈИ Одликовање проте

Миленка Зебића Београд, 29. јун 2008. - Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар II налази се у Великој Британији где је са припад- ницима српске заједнице у Бирмингему обележио Видовдан. Главни догађај одиграо се јуче у цркви Лазарици у Бирмингему, на Видовдан, у знак сећања на Бој на Косову из 1389. године, при чему је такође обележено 40 година од освеће- ња цркве Лазарице у Бирмингему, као и слава ове цркве. Прота Миленко Зе- бић, најстарији свештеник Српске православне цркве у Великој Британији, прославио је данас одлазак у пензију. Поводом тога, а у знак признања за његов дугогодишњи рад, Његово Краљевско Височанство Престолонаследник Александар одликовао је проту Миленка Зебића Великим крстом Краљевског ордена Круне. У свом говору, следник је нагласио:

Престолона-

„Данас прослављамо више значајних догађаја од којих је Видовданско, веома значајно свим Србима, ове године и веома горко и тужно. Други догађај је веома важан за српску заједницу у Великој Британији и везан је за цркву Лазарицу која прославља четири деценије постојања и најзад, догађај везан за проту Зебића који је посветио тако много како би ова прелепа црква била установљена. Прота Зебић је данас са нама, он ника- да није бежао од својих дужности и за њега је значење речи одустајање и предаја остало непознато. Познајем проту Зебића већи део свог живота и веома га ценим.

Због тога одликујем проту Зебића Великим крстом Краљевског ордена круне. Хвала Вам оче Миленко за све, нека Вас Бог благослови да у овој части и озарени Вашим заслугама и Вашом породицом, проживите у добром здрављу и јачини духа на многаја љета”, истакао је Престолонаследник у свом обраћању.

„ИСКРА" У БЕОГРАДУ МОЖЕ СЕ КУПИТИ У КЊИ- ЖАРИ

Zakulisne igre UNMIKA NOVO rukovodstvo Misije UN na Kosovu (Unmik) mora detaljno da informiše članice Saveta bezbednosti UN o svim svojim aktivnostima kako bi izbeglo grube prekršaje koje je dopustio prethodni šef Unmika Joahim Riker, izjavio je u Njujorku Vitalij Čurkin, stalni predstavnik Rusije pri svetskoj organizaciji. Riker je pokušao nelegalno da preda deo ovlašćenja i imovine misiji Evropske unije (Euleks), mimo SB UN, rekao je Čurkin ruskim medijima posle sednice o Kosovu. "Postojale su zakulisne nedopustive aktivnosti bivšeg rukovodstva Unmika zakulisne ne samo od SB UN, nego i od rukovodstva Sekretarijata UN", istakao je šef ruske misije u UN, dodajući da, ipak, za sada "nije bilo ozbiljnih aktivnosti o predaji funkcija i imovine Unmika Euleksu". "Postignut je uspeh u prekidu aktivnosti usmerenih na predaju niza funkcija i imovine sa Unmika nelegalnoj misiji EU. Polazimo od toga da će novo rukovodstvo Misije i Sekretarijat raditi transparentno i o svim koracima detaljno informisati članice SB UN", rekao je Čurkin, a preneo Itar-Tass iz sedišta UN. Novostl (RS) 21.6.2008.

+ Никола Марковић У једној лондонској болници умро је 9. јула 2008. од последица саобраћајне удеса, наш друг и бивши српски добровољац, Никола Марко- вић. Никола је 12. маја повређен на улици од једног камиона.

НОВЕ КЊИГЕ С. ЈАНКОВИћА Изашла је из штампе у Другом издању Тетралогија Саве Јанковића НА ПРЕЛОМУ у два тома. (1. и 2. књига у Првом тому, 605 стр., а 3. и 4. у Другом, 574 стр.), у издању Копно, Нови Сад, 2007. У Први том су укључене 4 фотографије Српских добровоља- ца у униформама, а у Други 5 стр. фотокопија ауторовог ратног дневника. Оба тома су у тврдом повезу и могу се наручити код писца за 30 долара сваки, поштарина уључена. Такође је изашла из штампе и 3. књига Трилогије (1. Расељено лице, 2. Америка), ВАШИНГТОН, у тврдом повезу, 278 стр., Артас, 2007, Нови Сад. Књига може да се наручи код писца за 27 долара. Поштарина укључена. Sava Jankovic 8707 Stockvvell Road

Baltimore, MD 21234 U.S.A.

„НИКОЛА ПАШИЋ", ТРГ НИКОЛЕ ПАШИЋА 9, ПО ЦЕНИ ОД 50 ДИНАРА.

Iskra 1. avgust 2008.

Поводом маргинализације косовског питања од стране српских политичара и медија

ПАР РЕЧИ О ГУСЛАЊУ Ако закључно бацимо један обједињујући поглед на целокупну политичку елиту, без обзи- ра на атрибуте и предзнаке, можемо уочити да им је у неку руку свима заједничко оклевање, суздржаност и својеврсан страх од последица властитог политичког ангажмана. У неку руку, политичаре овде можемо и разумети - косовски проблем историјски је био склон да прогута све који му се отворено препусте, и ризици везани за њега могу се показати превеликим за оквире здраворазумског политичког прагматизма било које партије. Једноставно, превише тога мора да се уложи и превише тога може да се изгуби - пад рејтинга ДСС, партије за коју се обично узима да је једина до краја „одиграла на косовску карту” то унеколико илуструје. Оно што, међутим, никако није тако јасно и разумљиво јесте срамотно држање водећих медија у целој ситуацији, који су здушно подржали све напоре извесних политичких снага да се цели проблем заташка, обесмисли и гурне под тепих. Релативизација великог народног протеста преко пар разбијених излога, недостатак сваког поштовања за смрт младића који је, за разлику од председника, премијера и министра иностраних послова, заиста показао да је „Косово први приоритет”, систематско заташкавање и релативизовање свих каснијих протеста, којима се посвећивало простора колико и месним заједницама које траже увођење канализације. Најзад, уместо да се потруде да цела Србија буде уз неколико десетина младих људи који су одлучили да на најнепосреднији и најнедвосмисленији начин покажу свој став да је поље Косово и даље срп- ско, тако што ће тамо одмарширати пешке, као да је то Ташмајдан или Калемегдан, ујединивши својим корацима целу земљу да би на Газиместану дочекали Видовдан, медији су се постарали да за цели догађај сазнају само они који су видели малобројне плакате у центру Београда, док је газиместанском окупљању посвећена пажња колико и било којој другој ома- њој летњој културној манифестацији. „Косовски грех” политичара своди се на чињеницу да се „акциони план за КиМ”, о коме се шапутало и шушкало више од пола године као тајном оружју коме ће се прибећи у случају крај- ње нужде, распрснуо после проглашења косовске независности као мехур од сапунице, сводећи се, заправо, на консултације са четрде- сетак амбасадора. Помпезне најаве нису дале никакве резултате, осим што су заиста послужиле глорификацији и самовалидацији

отуђене политичке елите. Али српска јавност, у смислу медија и културе, свега онога што је некада представљала институција гусала, обрукала се и више од политичара, дозволивши радо да буде успавана „словеначким сценаријем” и да је, истовремено, уопште не буде брига. Српска јавност о овом последњем Видовдану гуслала је само о евроинтеграцијама, европодоб- ности и европодршци удовољавању великог света оличеног у мањини држава које су Србију прво бомбардовале, да би онда, гледајући је у очи, са осмехом и „за њено добро” почели да је комадају. Срамота је све ово, поготово када се погледа да су једини конкретни потези на заштити српских интереса у покрајини, једине тешке речи на рачун српских непријатеља које су биле одговарајуће историјској величини тренут- ка, као и једина адекватна медијска пажња догађајима у и око Косова и Метохије, начињени - у Русији. Док су српски политичари годинама гуслали, тадашњи руски председник и данашњи премијер је цели пројекат одбране српске су- верености у Савету безбедности УН иницирао, осмислио и спровео, обезбедивши једино чврсто тло које је Србији по томе питању остало. Српска јавност на челу са својом политичком елитом не само да није ни на који начин показала дужну захвалност руској (не)принципијелној подршци, довевши Русију и њене интересе на врх српских спољнополитичких приоритета, она се према својим јединим правим савезницима понела са равнодушношћу, као да су они били дужни да сопственој земљи натоваре на врат још један нерешиви међународни проблем. Најзад, Република Косовија је већ више од четири месе- ца званично независна, и све што је српска јавност до сада ставила на сто као „сва средст- ва” којима ће бранити своју суверност и тери- торијалну целовитост, јесте обећање униониста да „никада, никада ништа неће потписати”, уверење суверениста да „међународно право неће допустити образовање прве Нато државе на Балкану”, претња албанских савезника из ЛДП и неких невладиних организација да неће допустити да се грађани Србије и даље „уцењују Косовом”, потпуна маргинализација од стране медија свих грађанских (и државних) напора да се личним ангажовањем направе неки кораци ка лакшој реинтеграцији макар лојалних делова покрајине у државни систем и најзад, српска спремност да се боре за Косово до последњег - Руса. У Београду, 2. јула 2008. <www.nspm.org.yu>

НСПМ