iskra1165

Поводом недавно протеклих избора у Србији

ТАДИЋЕВ ЛОВ У МУТНОМ Још једни избори су прошли - а ово су по мом рачуну пети од обарања Милошевића 5. окто- бра 2000. године - а Србија никако да добије ста- билну владу. Као и претходних - специјално два задња - Коштуница је био онај „језичак на ваги” који је - иако не бројем добијених гласова или посланичких мандата - одлучивао каква ће се срп- ска влада оформити. У овим изборима, по том питању, имамо једну новину. Коштуничину улогу стварног победника на изборима, преузео је на себе Ивица Дачић. И то - да буде иронија потпуна - он, Дачић, троструко „хендикепиран”. Наиме, он је (1) председник Социјалистичке партије Србије (СПС) - бивши милошевићевци; (2) формално је носилац целокупне хипотеке озлоглашеног Милошевића; и (3) улогу „језичка” на ваги обавља са свега 20 добијених мандата (Коштуница - по мом сећању - вршио је ову улогу у два маха са 53 и 47 освојених мандата). Лажна игра „великих бројева” То, међутим, није једина новина ових избора. Њен назив је - игра великих бројева односно дрскост да се слабост своје партије или коалиције сакрије иза њих. Додуше, она је у свим изборима постојала. Само било је и извесних ограничења. Поготово у постизборној реалној ситуацији кад жељени бројеви изостану. Кад, међутим, ту реалну ситуацију не можемо да отрпимо, онда ступа на сцену Фројдов феномен „заборава”. Каже Фројд: нема случајних заборава; сваки је намеран. Како то бива? Нежељени састојци свести се гурају - намера!

- у подсвест; како, пак, свест не може бити вакум, жељени се састојци - велики бројеви - тренутно „шокирани” чињеницама, из потсвести аутоматски враћају назад у свест са резултатом да смо ми тадићевци и проевропејци - најјачи, најбољи и уопште „нај” екипа; ако не стварно, онда бар да би се заборавио пораз. Таква дрскост је изгледа на- терала премијера Коштуницу да је овако прокомен- тарише: Председник Србије хоће да нас убеди да је 102 мандата веће и боље него 126 мандата. Напред је споменута реч „пораз”. Требало би и о њој нешто рећи, пошто у овим изборима - и то би била трећа новина - само је један победник док су сви остали губитници. Највећи губитник је Коштуница и његова коалиција. У односу на прошле изборе (47 посланика) изгубио је 17 мандата (свега

30 у новој Скупштини). Најмањи губитник је Тома Николић из СРС. Изгубио је свега 4 посланика у упоређењу са прошлим изборима. Тадић, пак, никако да се освести да је и његова лична партија, ДС, такође губитник, не, истина, највећи, али ипак - губитник. Да би ово било јасно (и њему), требало би се позабавити резулта- тима ових избора. Пре свега, Тадићеву коалицију „За европску Србију” (ЗЕС) сачињавају ове странке: његова Демократска странка (ДС), Динкићева Г17+ (штогод то иначе значило?!), странка Санџаклије Расима Љајића, СПО Вука Драшковића и Лига соци- јалдемократа Војводине (ЛСВ) Ненада Чанка. На изборима од 11 маја, коалиција ЗЕС је добила 102 мандата а не Тадићева ДС. То би требало да буде јасно, па ту нејасноћу овај користи да би разним манипулацијама тај импресивни блок мадата - игра великих бројева - себи и својој партији приписао. Кад се сад, сваком члану коалиције ЗЕС придодају њихови мандати како су предвиђени Коалиционим споразумима између партнера види се пораз Тадићеве ДС. Наравно, нама није доступан тај Споразум, али судећи по прошлим изборима, може се приближно оценити бар минимум посланика који би припали коалиционим партнерима. Сигурноје, на пример, да рецимо Г17+ пристане за мање од 30 посланика (колико је имала и на прошлим избори- ма). Вук Драшковић, на прошлим изборима за мало (4,2%, по сећању) није прешао цензус од 5%, тако да није ушао у прошлу Скупштину, он сигурно без 10 посланика није хтео да буде партнер коалиције. Слично је са и са Чанком - 10 посланика. Љајић има вероватно 2 посланика. Кад се све то сабере, мини- мум 52 посланика у ЗЕСу, отпада на коалиционе партнере (без ДС) и одузме од 102 испада да је уку- пан допринос саме ДС ЗЕС-у, свега са највише 50 посланика, што је губитак најмање 12 посланика у односну на прошлу Скупштину у којој је ДС имала 62 посланика. У ствари шта се десило? Резултати прошлих избора били су пренадувани у корист странака које су прешле цензус од 5%, гласовима оних странака које нису прешле цензус, па је тај вишак гласова пропорционално подељен победничким странкама. Стога, да се закључити, да је стварна снага ДС приближно блиска броју од 50 посланика ( и у прошлим и садашњим изборима) а не 62.

Тадићев лов... Сулуда трка за Дачићеву наклоност - специјално код ДС Све у свему - да још једном поновим - све тзв. велике партије су губитници, док је Ивица Дачић, дакле, највећи победник ових избора и то, као што је већ споменуто, са свега 20 освојених мандата. Пошто, пак, ниједан блок било проевроп- ски односно косовски, нема већину од 126 послани- ка потребних да би могао да оформи владу, није чудо што је за Дачићем почела огромна потрка у оба табора. У даљем разматрању, потребно је, дакле, да видимо, какве су почетне позиције и једног и другог блока, да бисмо што објективније оценили шансе и средства за победу сваког блока. Почетне позиције, у смислу до сад освојених мандата, проевропског блока су следеће: ЗЕС - 102 мандата, Чеда Јовановић је на изборима освојио 13 мандата, мањинске странке укупно 7 мандата, под претпоставком да свих седам гласају за Тадићеву опцију, „европљани” без Дачића имају укупно 122 мандата, 4 мање него неопходних 126 посланика. Запад, мешајући се разним обећањима нескрупулозно и недопустиво у српске изборе, да би Тадићу обезбедио победу, наставља с том страте- гијом и после избора. Схвативши да је Дачић сад нови „језичак на ваги”, портпарол британског амбасадора у Београду, а да би га приволео да се он прикључи Тадићу „гарантује” Дачићу, у име Запада, „демократски” кредибилитет. Каже: Јесте да је Дачић садашњи шеф бивше Милошевићеве партије, али он припада млађој генерацији која је превазишла Милошевићево време и прихватила демократске норме, што није усамљен српски случај, већ је то пракса транзиције у свим источно- европским државама. Чим је Тадић чуо да му Запад неће замерити коалицију са СПС, одмах је почело његово обле- тање око Дачића. На Интернету је чак била вест да му је понуђено 10 милиона евра. На питање но- винара, откуд ДС толике паре, речено је да су „економисти” из Г17+ (Динкић) и они из ДС (Ђелић и Влаховић) већ иначе и сами милионери (не у динарима већ у еврима) па за њих неће бити тешко да подмире ту суму; у крајњем, пак, случају - ово је сад моје размишљање - замолиће се Солана да он исповрти тај новац, што ће он као велики „при- јатељ Срба” сигурно учинити, као што је предизборно уприличио - и то без молбе, а да би он у ноћи између 11. и 12. маја могао лично мирно да спава - како га је назвао премијер Коштуница - тзв. „Соланин ССП”, који би наводно, по замисли Солане, требало да спречи Николићеву победу, и тиме омогући Србији светлу и богату будућност у ЕУ. Нема, пак, никакве сличности између Тадићеве постизборне ситуације - јер је он критично зависан од Дачића - и оне из тзв. „косовског” блока. На изборима од 11. маја, „народњаци” из коалиције ДСС-НС освојили су 30 посланика, Николићеви радикали из СРС 78 посланика и Дачићеви социјалисти из СПС 20 посланика. Под условом да Тадићевци не „купе” Дачићевих 20 мадата, овај блок већ има већину у Скупштини Србије од 128 мандата. Постоји добра могућност да

се косовски блок употпуни са још 2 посланика Санџаклије Сулејмана Угљанина, који сад припада- ју блоку мањина (оне су освојиле укупно 7 послани- ка). Ови су сви до сад приписивани Тадићу. Ако је ово о Угљанину тачно, тада би Тадић у Скупштини Србије, имао максимум од 120 мандата, док би косовски блок бројао 130 посланика. Судећи по изреченом Дачићевом идео- лошком ставу (он заступа врло сличне ставове као и остали из косовског блока) не би требало да изостане његова подршка косовском блоку. Наиме, Дачић стоји на овим позицијама: целовитост Србије са Косовом као неотуђивим њеним делом, подршка Републике Српске у БиХ и стриктно спровођење Дејтонског споразума у БиХ плус нагласак је код њега на великим социјалним програмима у здрав- ству, школству и пензионерима. Огромна Тадићева идеолошка хипотека према СПС За разлику, међутим, од чланова косовске коалиције којој Дачић несумњиво идеолошки при- пада, на европљанима је у погледу социјалиста (дачићевцима) огромна идеолошка хипотека, коју њихове похвале, понуде, новац итд., тешко могу да промене или умање. Пре и изнад свега ту је проблем Милошевићевог противуставног изручења Хагу, његова смрт тамо и противност тадићеваца да му се као бившем председнику СРЈ уприличи не државна сахрана већ бар она која би била достојанственија. Затим ту је бомбардовање Србије (милијардска штета, са око 3 хиљаде погинулих цивила), што досовци (штету и погинуле) нису смели ни да помену а камо ли да потражују од Запада. Најзад, и само свргавање Милошевићево, које су омогућили бивши САД амбасадор Монтгомери и пок. Ђинђић уз помоћ мафије само је део неопростивог идеолошког арсе- нала социјалиста према данашњим европљанима. Кад би Дачић, пред свим тим „лепим” стварима био лично и поколебан, он то не би смео да уради, јер би изазвао расцеп у свом иначе малом, на граници цензуса, СПС-у. Како је, пак, с друге стране, за Тадића, Дачић буквално последња „сламка” за коју је вредно очајнички се држати, иначе његов и његове коалиције европски пут изчезава трајно и без повратка, не би изненадила с његове стране једна ва банк (карташки израз који значи „све или ништа”) одлука. Да би га се сломило, понудити Дачићу позицију председника владе Србије! Ово је

IZ SADRŽAJA Šta sve finansiraju SAD u Srbiji ....................................................................5 Euforija bez „nemira” .................................................................................... 7 Tačijeva pobuwenička vlast ........................................................................... 8 Bondstilu nema mesta u Srbiji ................................................................ 11 Avet „Bele kuge” ....................................................................................... 15 Kosovo i Metohija, velika laž, Z. Trajković .......................................... 16 Poništićemo Tadić-Đelićev potpis na nezavisnost KiM ....................... 19 Uvlačewe Jugoslavije u Drugi svetski rat (2) ........................................ 21 Prećutane pesme S. Vuksanovića (Rev 133) .......................................... 25

2

Iskra 1. juni 2008.

наравно незамисливо, али се не сме заборавити да очајање има своју логику која је обично независна од логике нормалног стања. Ако ипак Тадићев ва банк покушај са Дачићем не би успео, постоје за европејце још два (а могуће чак и три - о овом доцније) покушаја. Сваки од њих, у извесном смислу, може бити још и фан- тастичнији од покушаја с Дачићем. Први такав покушај био би да се са Коштуницом закопају „ратне секире” и понуди му се поново премијерство Србије. Други би се састојао у томе да се понуда за сарадњу упути, ако би Коштуница остао незаин- тересован, и самом Николићу. Што би рекли Американци за стања изборне неизвесности: „Ако га не можеш победити, придружи му се!”. Као оданом тумачу сваке САД глупости, Тадићу не би сметало да их искрено следи. И у самом СПС има проблема Све у свему, велике су, дакле, шансе да Дачић и поред свих искушења која ће долазити од Тадића и његовог друштва, неће бити поколебан у свом оригиналном ставу да остане на позицијама косовског блока, тј. да му обезбеди већину од 128 односно евентуално и свих 130 мандата. Постоји, међутим, и у самом СПС и једна „зачкољица”. СПС на овим изборима од 11. маја, изашао и сам у коалицији са Јединственом Србијом (ЈС) Драгана Марковића - Палме и партијом пензионера (ПУПС) коју води Јован Кркобабик Палма, заговара такође целовиту Србију (са Косовом), али је и за улазак у ЕУ и због тога је за преговоре са Тадићем, под условом - како је рекао да не задовоље пре- говори између ДСС-НС, радикала и социјалиста. Један, пак, члан самог Главног одбра СПС и врло виђен још у Милошевићево време, као главни про- јектант обнове Србије после НАТО бомбадовања, Милутин Мркоњић, изјавио је јавно (истина, то је по Б92, познатом по отвореном прозападном ставу) да је он за инвестиције које могу да дођу само из ЕУ и зато је против косовског блока, а за евро-инте- грације. Овакви и слични случајеви у коалицији СПС, могли би да поремете иначе скоро сигурно прикључење СПС косовском блоку. Срећом, постоји, као што смо видели, једна прилично широка маргина у растојању у посла- ничким мандатима између косовског и проевроп- ског блока од 10 посланика са Угљанином и 8 без њега у корист косовског блока. Како би, у првом случају, европљанима требало 6 посланичких пре- бега из СПС за већину у Скупштини Србије, то значи да број пребега из СПС не би смео да пређе 5 посланика, да би прокосовска страна ипак победи- ла; слично је са маргином 8 у корист косовског блока, с тим што се број пребега смањује на 3 посланика. Размишљања о крајњем расплету ове изборне кризе Све у свему, резултати ових избора ство- рили су једно крајње флуидно стање у погледу ко- начног победника. Зато ће се вероватно одгодити формирање нове српске владе на дуже време. У случају, пак, коначне скупштинске већине косов- ског блока, Тадићева очајничка ва банк логика -

Николић: ДачиЋ да се одлучи Заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић рекао је да би лидер Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић "тре- бало одмах да се определи са ким ће у владу, да би Србија што пре изашла из овог хаоса". Николић је Гласу јавности казао да "тренут- но јесмо веома близу новој влади СРС-ДСС-НС- СПСПУПС-ЈС јер смо усагласили основне прин- ципе на којима би та влада почивала". "Већ данас се настављају званични разгово- ри, али ни ова два дана није било прекида у кому- никацији, непрестано преговарамо", казао је Николић. На питање како је Дачић рекао да ће са ДС- ом разговарати само у случају да преговори са радикалима и ДСС-ом пропадну, постоји ли нешто око чега они не би могли да се сагласе, Николић је рекао да заиста не зна зашто би пропали преговори између политичких странака са готово истоветном идеологијом коју су заступали на изборима. (Б92, 19.5.2008)

скоро сигурно - ступа на снагу трећи и последњи пут. Наиме, Тадић је на свом већ поменутом ноћном изборном слављу 11. маја, поред објављивања своје „победе” (показало се да је лажна), рекао да ако неко покуша да преокрене изборну вољу грађана (мислио је на косовски фронт), да ће он свим демократским средствима које му ко председнику Србије стоје на расположењу спречити таква прекрајања воље грађана. Нема истинских демократских средстава која би председнику Србије дала таква овлашћења, али их има који су неуставни, што би, међутим, могао да утврди само Уставни суд Србије. Како је то, с једне, дуг процес, а с друге стране, зависан од идеолошког определења самих судија, даје се Тадићу шанса за лов у мутноме, путем његове већ поменуте ва банк логике. Како тај лов изгледа у стварности? И поред јасног уверења да косовски блок има ве^ину у Скупштини, Тадић ће одлагати именовање мандатара за састав нове владе. По истеку 90 дана, крајњи рок да се оформи влада, после чега, по Уставу Србије, расписују се нови избори. Циљ овог његовог очајничког и против- уставног акта јесте да се коалицији ЗЕС-а да још једна шанса да на тим следећим изборима, тестује своје определење за ЕУ а против Косова. Мислим, ако до овог дође, да ће то бити за тадиђевце и последњи избори, јер је народ уморан од трка за улазак Србије у ЕУ, а до тога никако да дође, ево већ девета је година, док су притисци на Србију све већи. А ако би се судило по бившем немачком амбасадору у Београду Цобелу, Србија неће у ЕУ до 2025, а по Вимеровом писму бившем немачком канцелару Шредеру - никад! Утолико ће се пре и радије Срби ослободити баласта под именом „евроинтеграције”!

Н. Љотић

3

Iskra 1. juni 2008.

Ј

Економиста Бранко Драгаш позива у одбрану државних интереса

Стоп пљачки Србије Сведоци смо економске велеиздаје најгоре екипе у историји^ тврди наш познати економски стручњак, који је због тога одлучио да оснује Економски покрет Наша држава не може да буде власник предузећа!? Те бајке нека српски тржишни талибани продају неком другом - каже економиста Бранко Драгаш за агенцију Сина. Он сматра да би грађани Србије требало да знају да су од августа прошле године, када су „пуклиГ хипотекарни кредити на светским тржиштима, државе почеле да купују компаније које су пропале, дакле, да раде нешто што је управо супротно од накарадног концепта који се примењује у Србији. При том наводи да је, реци- мо, инвестициони фонд из Кине, „тежак” 400 мили- јарди долара, 100 одсто у власништву државе Кине, да је и инвестициони фонд Саудијске Арабије, са својих око 900 милијарди долара, такође у влас- ништву државе и тако редом... Драгаш из тога извлачи закључак да свака држава штити свој интерес, али верује, ипак, да ће доћи и дан када ће се разоткрити мафија у процесу овдашње транзиције и приватизације. Лажни реформатори - Сведоци смо економске велеиздаје нај- горе екипе у историји и пљачке грађана Србије јер све распродају. Па, то ни Милошевић, против кога сам се борио тринаест година никада не би урадио. Лажни стручњаци, реформатори и фолиранти про- дају у бесцење наше националне стратешке интересе, а отимачину покривају маркетиншком догмом о европским интеграцијама о којима ништа не знају. Ништа не знају ни о тржишту, производњи, извозу, или брендирању, никада нису ниједан евро зарадили на тржишту, нити су исплатили плате радницима. „Борис страшни”, човек који је победио на председничким изборима плашећи народ, и шифрована Г17 плус, на челу са Млађаном Динкићем, затим Божидар Ђелић, Радован Јела- шић, Александар Влаховић, Слободан Милосавље- вић... Све експерт до експерта, без иједног дана озбиљне струке, каже Драгаш који сматра да се сви они боре само за своје интересе. И за то да - остану на власти.

- Идеолог неолибералног концепта који се спроводи код нас је, међутим, америчко министар- ство финансија, Трезор, а тај концепт је, наводно, намењен убрзаном развоју трећих земаља. Творац тог модела, нобеловац Фридман, после десет годи- на примене, када је уследио крах (1999), признао је да је концепт који се заснива на томе да богати буду још богатији, а сиромашни још сиромашнији, потпуно погрешан. Тај концепт су одбиле све земље, чак и мала Боцвана, да би га 2001. прихватили наши тржишни фундаменталисти, јапијевци и лажни реформатори. Наметнули су тај страшан модел покојном премијеру Ђинђићу и обманули га. Он није одмах схватио да су ти квазиекономски стручњаци

4

у ствари консултанти мултинационалних компанија на привременом раду у Влади Републике Србије, али је касније увидео да је погрешио. НЕОКОЛОНИЈАЛНА ПРИВРЕДА Србија има 4,5 милиона хектара обрадиве земље, а прошле године је на једвите јаде оства- рили суфицит од 700 милиона евра. Холандија са 950.0 хектара, међутим, има суфицит у спољној трговини пољопривредним производима од 16 милијарди евра. Сваком је јасно да ми само извозимо и не радимо више фазе прераде, што је доказ да је наша привреда неоколонијалног карактера, дакле таква да би се само ови стручни отимачи богатили. Замислите, један килограм малина се код нас откупљује по цени од 1,5 евра, док се у Сан Франциску свега 149 грама продаје за 2,5 долара. Дакле, килограм тамо кошта 15 долара. Пазите какве су то разлике! Зато ја и питам све политичаре и све економисте који су на власти да објасне зашто наша деца гладују.

KO УЗИМА ПРОВИЗИЈУ Предраг Бубало је 2005. потписао уредбу да свако ко доведе страног инвеститора добија пет одсто провизије. Баш ме интересује ко ће да добије тај проценат од продаје РТБ-а. Рачунајте, неко tse узети тачно 23 милиона евра, каже Драгаш.

- Знам да је хтео да ме зове да применимо нови, мој концепт. Ђинђића су извели на стрељање јер је хтео да промени погрешну политику која је вођена тврди Бранко Драгаш, који је, како каже, 14 година радио заједно са покојним премијером и био један од главних финансијера Демократске странке деведесетих година. Три полуге за катастрофу Постоје три основне полуге фалног, неолибералног концепта.

тог

катастро-

- Први је спољнотрговинска либерализаци- ја. То вам је као кад неко отвори кућу и пусти да свако може да вршља по њој и ради шта хоће, каже Драгаш. У том концепту профитира увознички лоби. Од 2001. до 2008. године 41 милијарда долара је отишла неповратно из земље. Увознички лоби пљачка грађане између осталог и тако што имамо не само највеће цене производа у региону, већ и у односу на далеко развијеније земље. На пример, млеко у Цириху кошта 52 динара, а код нас пре поскупљења је коштало 65. Невероватно! Други је убрзана, дивљачка, бандитска при(Крај на стр. 6/2)

Iskral.juni 2008.

Како i zašto podmladak naših političkih stranaka „vaspitavaju" stranci

ŠTA SVE FINANSIRA SAD U SRBIJI NED daje novac Fondu B92 za organizovanje festivala dokumentarnog filma o Ijudskim pra- vima „Slobodna zona“, finansira Inicijativu mladih za Ijudska prava, pomaže i ,,nezavisnu“ srpsku agenciju Beta, Sekretarijat ANEM i Balkansku istraživačku mrežu novinara, delimično pomaže festival Egzit. IRI je, uz NDI i Fridom haus, sponzorisao Cesid u izvođenju programa „Izadi i glasaj“ I stranka Džordža Buša je sebi široko otvorila vrata Srbije. Uprkos tome što i njen Međunarodni repub- likanski instituta (IRI) iz svojih programa unapred elimi- niše Srpsku radikalnu stranku i Socijalističku partiju Srbije kao „antireformske, antidemokratske i izola- cionističke snage“.

Mada istovremeno priznaje da SRS i SPS i dalje dobijaju značajnu podršku srpskog biračkog tela koje je sve nezadovoljnije proreformskom, demokratskom vladom...

IRI u našoj zemlji deluje pod devizom da demokratski politički lideri u Srbiji - da bi povratili po- verenje biračkog tela u demokratiju - moraju „konsoli- dovati široku demokratski orijentisanu podršku". Kako? Uz pomoć usluga američkih posrednika! A IRI im, sa svoje strane, nudi „kvantitativna i kvalitativna istraživa- nja javnog mnjenja... koja pomažu vladajućim telima, partijama i nevladinim organizacijama da razviju i testi- raju svoje poruke javnosti".

Prema pisanju Rilif veba, američkog konzervativnog sajta, IRI je „jedan od suštinskih instrumenata Nacionalne zadužbine za demokratiju (NED), organi- zacije iz doba hiadnog rata koju je stvorila administraci- ja Ronalda Regana radi suzbijanja sovjetskog uticaja u svetu. Mada je zvanično nepartijski, IRI je tesno povezan sa Republikanskom strankom.

Bušov senator iz Arizone Džon Mekkejn predsedavajući je IRI, a Lorni Krejner, bivši asistent državnog sekretara (Kolina Pauela), jedan od njegovih direktora."

Krejner je takođe bio i u Savetu nacionalne bezbednosti SAD. U direktorskom bordu IRI sedi i Pol Bremer, bivši okupacioni guverner Iraka.

U bordu i Fukujama Ne sme se, međutim, gubiti iz vida da su NDI i IRI samo dva krila iste organizacije američke vlade.

Organizacije koja je ,,nadpartijska“ i finansira se iz kongresnog budžeta. To je već pomenuta Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED). Njome predsedava Karl Geršman, a u direktorskom bordu sedi dugogodišvvi saradnik RAND korporacije Frensis Fukujama, čovek koji je u svom čuvenom delu „Кгај istorije i poslednji čovek“ pokušao da 1992. zaustavi točak vremena. Naravno, u korist SAD. „Pojačano učešće žena, omladine i etničkih manjina" - naziv je jednog od programa IRI u Srbiji. Drugi se zove „Održivi kapaciteti vođenja kampanje" i ima za

cilj motivisanje birača. Ali, ima ih još, toliko da bi ih bilo teško sve popisati i objasniti.

NED PLATIO I DINKIĆU NED već niz godina finansira Fond za humanitarno pravo Nataše Kandić i uvek je brani od napada u Srbiji. Tako što piše pisma srpskim zvaničnicima u koji- ma se izražava zabrinutost zbog pretnji braniocima Ijud- skih prava.

Sam NED se primarno finansirao preko bivše Američke agencije za informisanje (USIA) koja je daleke 1996. platila funkcioneru G17 plus Mlađanu Dinkiću „studijski boravak“ u SAD. A sekundarno - preko Ju-Es- Ejda (USAID) koji je, nakon zatvaranja prve agencije, postao glavni donator. USAID u Srbiji raspolaže sa budžetom od preko 60 miliona dolara.

IRI I NARODNA KANCELARIJA Uz pomoć IRI, kaže veb-sajt ove organizacije, „Narodna kancelarija unutar Kabineta predsednika Srbije razvila je proaktivnu kampanju za odnose sa javnošću koja je bila smišljena da poveže Borisa Tadića sa glavnim pitanjima od značaja za srpsku javnost. Kao deo ove kampanje „dosezanja", predsednik Tadić se angažovao u seriji visokoprofilisanih poseta zajednica- ma širom Srbije kako bi razgovarao o ekonomskim pita- njima i predsedavao zvaničnim otvaranjima regionalnih i lokalnih Narodnih kancelarija“. IRI ne krije i da je „asisti- rao“ u lansiranju programa „Hiljadu mladih lidera Srbije" pri Narodnoj kancelariji.

I republikanci smatraju da imaju razloga da budu zadovoljni svojim učinkom u našoj zemlji. ,,IRI je u Srbiji pomogao političkim partijama da primene široku kam- panju GOTV (Izađi i glasaj) nekoliko meseci pred parla- mentarne izbore 2007. jer je tada izašlo preko 60 proce- nata birača", hvali se Bušova „filijala", koja trenutno finansira program koji „pomaže partijama da implementi- raju, doteruju i usaglašavaju svoje napore u kreiranju politike, olakšavajući odnose sa domaćim i međunarod- nim „tink tenkovima" i partijama širom centralne i istočne Evrope".

IRI i za Cesid Do koje mere IRI svojata svoje „savršene studente“, može se videti i iz jednog saopštenja za javnost od 8. jula 2004. koje nosi naziv ,,IRI pitomac izabran za predsednika Srbije“. „Strategija Tadićeve kampanje i njegove poruke su bile direktno na liniji preporuka IRI“ naglašava ovo saopštenje, „а planovi za kampanju koje su regionalni koordinatori DS-a formulisali na IRI semi- narima za vođenje kampanje su činili osnovu regionalnih planova kampanje DS-a. Smatralo se da rezultati izbora uglavnom zavise od izlaska birača i da manja izlaznost ide u prilog Radikalnoj stranci.

IRI je, uz NDI i Fridom haus (u vreme kada je

Iskra 1. juni 2008.

5

Šta sve..

СТОП пљачки Србије... (Наставак са стр. 4)

ovom organizacijom predsedavao Džejms Vulzi, bivši šef CIA), sponzorisao Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) u njegovom izvođenju programa Izađi i glasaj, u cilju motivisanja demokratski orijentisanih birača".

ватизација заснована на геслу: распродај што пре у бесцење, без обзира на то да ли је то прљави новац криминалаца са Интерполове потернице, новац Милошевићевих тајкуна или новопечених, демократских. До сада је приватизовано преко 2.600 фирми и процена нас стручњака који нисмо „обо- јени” политиком и не „фризирамо” податке је да је преко 20 милијарди евра изгубљено. Фирме су про- даване у бесцење: шећеране које су вределе 35 милиона евра дате су за свега три, „СартидГ за 23 милиона, а вреди 700 милиона, пољопривредна добра вредности око 40 милиона за милион и по, „Нисал” у Нишу процењен да вреди 61 милион за 325.0 евра и тако даље. Страшно је колико су грађани и Србија оштећени!

Ovoliko o „nezavisnim posmatračima“ koji ne silaze sa naših TV ekrana! Doduše, i NDI i IRI podjed- nako finansiraju volontere pri Narodnoj kancelariji predsednika Srbije, što će reći da imaju udela u tome koji će mladi Ijudi volontirati pri ovoj dekretski osnovanoj instituciji. Time što plaćaju njihove troškove.

Američki zadužbinari za mlade Organizacija koja ,,nadgleda“ i NDI i IRI Nacionalna zadužbina za demokratiju (NED) - uopšte, zapravo, ne skriva da ,,puca“ na mlade. Tokom 2006. godine, za potrebe svoje Globalne mreže za omladinsku akcije (Global Youth Action Netvvork), NED je izdvojio 25.0 dolara. Ovo možda i nije neka velika svota, ali je značajna kao reper finansijerima koji redovno prate njegove „nadpartijske" smernice, pošto NED uživa najveći ugled u „američkoj donatorskoj zajednici". I taj novac je, prema sajtu samog NED-a, u funkciji „kapaciteta Svetskog omladinskog pokreta za demokratiju". A zadatak Globalne mreže je da uspostavi sistem regio- nalne koordinacije, sastavlja uputstva za nove članice, razvija i održava vebsajtove omladinskih pokreta, izda- je elektronske biltene i organizuje Globalnu omladinsku kampanju za demokratiju.

Globalne smernice su, dakle, date, ali da vidimo kako se to odrazilo u Srbiji.

Tokom 2004. godine, NED je finansirao osniva- nje Centra za razvoj parlamentarne debate u Srbiji radi „unapređivanja dijaloga između mladih političara u Srbiji“.

Dve godine kasnije, ovoj organizaciji je dodeljeno 43.530 dolara. Za trideset „najaktivnijih i najdarovitijih učesnika" organizovan je četvorodnevni letnji kamp. NED daje novac i Fondu B92 za organizovanje festivala dokumentarnog filma o Ijudskim pravima „Slobodna zona“, a delimično pomaže i festival Egzit koji je izvorno i zamišljen kao pokretačka mašinerija mladih glasača, pod američkom organizacijom IDEE. NED je takođe, direktno ili preko IRI, finansirao Otpor, a trenutno finansira Inicijativu mladih za Ijudska prava, koja ima svoju ,,regionalnu“ kancelariju u Beogradu (zato što radi i u BiH, Makedoniji i na Kosovu). Vredi znati da NED finansira i „nezavisnu" srpsku agen- ciju Betu i Sekretarijat ANEM-a, Balkansku istraživačku mrežu novinara.

Dugo godina je - preko Američkog instituta za sindikalnu solidarnost - finansirao i UGS Nezavisnost, kada su im bili potrebni birači. A poslednja aktivnost NED-a u Srbiji je otvaranje sajta „autonomija" (www. autonomija.info) Nezavisnog udruženja novinara Vojvodine.

5.5.2008. <glas-javnosti.co.yu>

6

Glas javnosti

Треће је везивање динара за евро којим Народна банка наноси огромну штету и лажно штити националну валуту. И статистички подаци којима Јелашић и њему слични варају народ су лажни, а економија је математика и све је једнос- тавно. Рецимо, није истина да је инфлација прошле године износила 10,5 већ је она била 27 одсто. Ако је један евро био 60 динара, а сада је око 83, то је раст од око 35 одсто. За то време од 2001. до данас раст цена био је око 180 одсто, што наши грађани и те како осећају по свом џепу. Дакле, цене су порасле шест пута брже него курс. Динар је прецењен и као такав служи лажном одржавању стабилности државе, а заправо наноси губитке. Таква погрешна економска политика за земљу која је преживела санкције, ратове и хипер- инфлацију и која је имала тиранију једног деспота, а касније лажних реформатора, довела је данас до незапослености милион људи. Довела је и дотле да је спољнотрговински дефицит од 2001. до 2007. премашио 41 милијарду долара, да је спољни дуг са 10 милијарди нарастао на 26,2 милијарди долара, да је инфлација од 2001. до 2007. кумулативно достигла 200 одсто, да је јавна потрошња преко 52 одсто бруто домаћег производа, да су грађани за неколико година повећали задуженост са 147 на преко 1.017 евра, да плате годишње расту и до 30 процената, док се продуктивности повећава по стопи од свега четири одсто и да је стопа привредног развоја далеко испод стопе раста земаља у региону, тако да нема побољшања жи- вотног стандарда, услед чега, међутим, расту соци- јалне напетости... Драгаш, при том, упозорава „да нам тек предстоји ломљење кичме с продајом државних фирми и пита - од чега ћемо живети онда када све распродамо. Уверен да fce, уколико избори 11. маја доведу само до персоналних промена, Србија само још брже тонути у понор, одлучио је да оснује невладину и како каже, нестраначку организацију, Економски покрет, и да, уместо накарадног економског концепта, грађанима понуди нови, уз подједнако уважавање и приватног и државног. Глас јавности, 6.4.2008. <glas-javnosti.co.yu>

Бранка Лазић

Iskral.juni 2008.

Тадићева изјава да tve демократским средствима спречити владу СРС-ДСС-НС-СПС

ЕУФОРИЈА БЕЗ "НЕМИРА" - Уколико у неким политичким странкама које су изгубиле на овим изборима постоји идеја о формирању владе која би нас вратила у деведесете године, желим да кажем свој став: то би било дубоко против онога за шта је Србија гласала на парламентарним изборима, и таква солуција апсо- лутно не долази у обзир. То је моја јасна политичка порука рекао је Борис Тадић одмах по објављи- вању прелиминарних резултата. А на инсистирање новинара, још је додао: - Верујем да сада, након ових резултата, поједине политичке снаге које су желеле да врате Србију у деведесете године калкулишу како би се могла успоставити нека влада против изборне воље грађана, али их упозоравам да се не играју изборном вољом грађана, да не покушавају да Србију врате у деведесете године. Упозоравам их да ће тај покушај бити спречен демократским средствима!

2. Понесен слављеничком атмосфером Тадић је несмотрено то изјавио, али верујем да он уопште нема намеру да заиста примени институ- ционалну опструкцију, односно блокаду, те да прекрши Устав.

3. Све су то биле размене порука двојице политичких лидера, а како то ко ће формирати владу не зависи само од ДС-а, Тадић и да хоће, а уверен сам да нема намеру, не би могао да у складу са Уставом спречи удруживање радикала, соција- листа и народњака. Политичка логика је једно, а изјаве друго.

4. То је само била политичка изјава која је за циљ имала охрабривање коалиције коју је Тадић предводио, али и оних с којима би желео да форми- ра владу. Милош Кнежевић, уредник Националног интереса Тадић нема толико власти

Заменик шефа СРС-а Томислав Николић одмах је одговорио Тадићу да смањи емоције јер су велике шансе да његова странка неће бити у влади. Истовремено је оценио да је лидер ДС-а том изјавом "поново уплашио грађане, запретивши да неће дозволити формирање било какве коалиције у којој не би била његова странка, чиме је грубо повредио Устав и наговестио грађанске немире11.

1. Уливање страха да би било која влада у Србији састављена од било које коалиције окупљене око СРС била повратак у деведесете потпуно је изанђало.

Глас је поводом варничења између лидера две најјаче странке поставио четири неизбежна питања: 1. Да ли би влада СРС-ДСС-НС-СПС заиста била влада деведесетих, односно влада која би Србију вратила у деведесете?

3. Уставом Србије нису предвиђени меха- низми било које инстанце извршне власти, укључу- јући и председника, који би могли да спрече форми- рање владајуће коалиције која није по ћуди пред- ставника једне од изборних страна. Зато Тадић нема начина да осујети стварање коалиције СРС- ДСС-НС-СПС.

2. Да ли је председник Србије упозорењем да ће демократским средствима спречити форми- рање владе СРС-ДСС-НС-СПС прекршио Устав?

4. Право је, ипак, сваког од изборних так- маца да наговести своје политичке потезе, али то право мора бити ограничено оквирима демократ- ских процедура.

3. Има ли председник Србије уставна овлашћења да осујети формирање владе странака које обезбеде коалициону већину ако су избори били демократски и регуларни?

Апександар Павић, политички аналитичар Ни вербални деликт, ни кршење Устава

4. Може ли се на Тадићеву изјаву гледати, као што је оценио Николић, као на наговештај "грађанских немира"? Дејан Вук Станковић, политички аналитичар Блокада не би била по Уставу

2. Тадићева изјава може се сматрати изра- зом несмотрености услед еуфорије настале саз- нањем изборних резултата, али и интуитивним осећањем да би управо то могло да се догоди.

1. Таква Тадићева изјава показује двоструке стандарде лидера ДС-а, јер он с једне стране упозорава да би поменута коалиција значила повратак у деведесете, а његова партија истовремено отворено флертује са социјалистима, који су у то време били на власти. И зашто онда не би евенту- ална коалиција листе За европску Србију и СПС-а била такође повратак у деведесете?

2. У Уставу Србије не постоји вербални деликт, тако да се Тадићева изјава не може окарактерисати као кршење Устава.

1. По геополитичкој оријентацији, влада СРСДСС-НС-СПС, Тадић претпостављам сматра, вероватно би нас удаљила од европских интеграци- ја и окренула курс државне спољне политике ка Москви. Управо због тога таква владајућа већина била би на неки начин слична онима из времена Милошевића. Ипак, таква изјава председника Србије је преурањена, јер није сасвим утемељена на чињеницама.

Iskra 1. juni 2008.

3. Не видим како би председник Србије

7

Еуфорија без..

ДР СРЂА ТРИФКОВИЋ: Шта Србија може и

могао да спречи стварање већине сачињене од СРСДСС-НС-СПС ако би се те партије догово- риле. То би било грубо кршење и Устава и свих правила политичког понашања.

4. Тадићев иступ производ је еуфорије и полета због изборног резултата листе коју је пред- водио и не представља директан позив на немире. Тадић је направио огромну грешку тиме што је оставио могућност за такво тумачење. Ђорђе ВукадиновиК уредник Нове српске политичке мисли Зар и Тадић + Дачић не би значило деведесете?

1. Зашто влада ДС-а са СПС-ом не би била влада деведесетих, а удруживање радикала и коалиције ДСС-НС са социјалистима јесте?

2. Ова изјава јесте чудна и потенцијално опасна, али не представља антиуставно деловање. Све је то последица постизборног заноса.

3. Кршење Устава био би стварни покушај председника да спречи формирање владе, али нема наговештаја да ће до тога доћи. Када би се он усудио на то, било би разлога за бригу, јер председ- ник за такве потезе нема овлашћења.

4. Понављам да Тадићев иступ није наговештај конкретног потеза, па не представља никакву опасност. Али, кршењем својих овлашћења на тај начин, Тадић би направио увод за извесне сукобе. Глас јавности, 13.5.2008.

А. Поповић Т. Николић

Коментар Искре Влада СРС-ДСС-СПС може да има

већину Према незваничним резултатима скупштин- ских избора од 11. маја 2008, расподела посланич- ких мандата у новој Скупштини Србије биће следећа: Коалиција за европску Србију - Б. Тадић 102

Српска радикална странка (Т. Николић) Коалиција ДСС / НС (В. Коштуница) Коалиција СПС, пензионери, ЈС (И. Дачић) Ј1ДП и патрнери (Ч. Јовановић) Три мањинске странке Свега - посланика

Србија мора бити спремна за онемогућавање функционисања Еулекса где год и како год је то могуће ради његовог дискредитовања и маргинализације. Србији предстоји целоноћна партија дипломатског, војнополитичког и пропагандног покера, а тек је осам увече и утешна је чињеница да се промена глобалних прилика у српску корист неће мерити деценијама већ годинама. Стратешки циљ је да Србија буде вазда спремна за радикалну измену западнобалканске архитектуре наметнуте 90-их чим наступи тренутак за нову поделу геополитичких карата. Ово захтева очување нетакнуте косовске тапије данас, да би променом геополитичких околности сутра - или ма када - Србија поново ушла у посед илегално узурпиране својине. Све оно шта се са Србијом и око ње догађа и ради протеклих месеци, година, па и деценија није резултат наводно погрешних процена САД и ЕУ, већ је плод са предумишљајем вођене политике која има свој континуитет од Бадентера преко Мастрихта, Дејтона, Рамбујеа и Авијана, до 17. феб- руара 2008. Стратешки циљ успешне адаптације Србије ненаклоном окружењу јесте јачање њене моћи, благостања, кохезије и безбедности. Тај циљ, на- равно, укључује одбрану територијалног интегрите- та. Ово пак захтева очување нетакнуте косовске тапије данас, да би променом геополитичких окол- ности сутра - или ма када - Србија поново ушла у посед илегално узурпиране својине. Србија може да допринесе том циљу остварењем три средњорочна задатка: 1. Одржавање и повремено пажљиво дози- рано дизање политичке и безбедносне тензије око Косова што би стално потврђивало став Србије да је реч о кризи (а) која је од глобалног значаја, (б) која је далеко од стабилизације, а камоли трајног решења и (в) која је бременита новим опасностима од разбуктавања.

2. Стварање и подгревање несугласица око менаџмента те кризе.

78 30 20 13 7 250

Из горње расподеле мандата, која ће уз незнатне промене вероватно бити и званична, види се да је влади СРС+ ДСС + СПС - у садашњој расподели снага - потпуно могуће да обезбеди спуштинску већину, тј. 128 мандата. Под истим условима, Тадићева коалиција + ЛДП + мањинске странке, то не може, јер има само 122 мандата. Несигурност партнера - опасност пребега - може да угрози обе коалициј, наричито СРС/ДСС.

8

ТАЧИЈЕВА

трансатлантских

3. Онемогућавање функционисања Еулекса где год и како год је то могуће ради његовог дискредитовања и маргинализације. Краткорочни потези којима Република Србија до сада нажалост није прибегла, премда су они (1) савршено могући, (2) легални, (3) легитимни и (4) потребни и корисни, напокон могу постати и практично оствариви после 11. маја. Прво: за део Покрајине под контролом приштинских органа у свим званичним актима и наступима користити термин "привремено окупи- рани делови Косова и Метохије" (Temporarily Occupied Areas of Kosovo-Metohija, TOAKM).

Iskra 1. juni 2008.

треба да уради после 11. маја

ПОБУЊЕНИЧКА Друго: за Тачија и дружину користити тер- мин побуњеничке власти (rebel authorities), као што је Линколн звао власти јужњачке конфедерације. Треће: поднети тужбе Међународном суду правде против водећих подстрекача сецесије на обе стране Атлантика. Четврто: потпуни прекид дипломатских односа са небитним земљама које су признале чин од 17. фебруара, од Албаније и Авганистана до Маршалских острва. Пето: договор са Русијом да њена дипло- матска и конзуларна представништва преузму зас- тупање интереса Србије у наведеним земљама. Ово подразумева спуштање тих односа на ниво отправника послова са осталим признајућим земљама, наравно уз истовремено ускраћивање гостопримства шефовима мисија тих земаља, сход- но члану 9 Бечке конвенције. Такође, завођење виза за све грађане признајућих земаља. "За прво време" допуштање могућности да им буду издате на граничним прелазима, по истој цени коју грађани Србије плаћају за визе тих земаља. Плус: селективно, повремено и ненајављено детаљно претре- сање теретних возила са регистарским таблицама признајућих земаља на граничним прелазима. *СЛЕДИ СОЧНА ШАРГАРЕПА!* Бриселски и вашингтонски поборници става да ће Срби прихватити неминовност губитка тери- торије имају само једну опцију - пуцање српске воље и ломљење српске упорности. Они немају резервну варијанту и зато је изузетно важно да у наредних неколико недеља постане потпуно јасно да су се преварили. Тада ће на опште изненађење постепено престати политика батине и почеће да се нуде и неке озбиљне, сочне и крупне шаргарепе, а не само повремено млатарање мршавом шарга- репицом која брже боље бива сакривена иза леђа. ‘ПРИОРИТЕТИ СРБИЈЕ* Центар за геостратешка истраживања организовао је 5. маја у Београду расправу о теми "Национални и државни приоритети Србије". Глас доноси најважније делове излагања др Срђе Трифковића, најеминентнијег српског интелектуал- ца у САД. У сутрашњем броју објавићемо ставове и оцене других учесника овог скупа. *НЕ САМОМРЗАЧКОЈ САМОЛИКВИДАЦИЈИ!* Носиоци тзв. беневолентне глобалне хегемоније на обе стране Атлантика, у неометаном опстанку нација заснованих на миту, вери и од предака наслеђеним духовним и културним вред- ностима, виде једну иритантну препреку напретку глобалног неолибералног пројекта. Са разлогом или не, елитна класа Запада Србе поима као парадиг- матски случај једне такве нације. Ово указује да неког неспоразума Срба и Запада заправо нема, већ да постоје структурне неспојивости српског и западног културног модела и вредносног кодекса

Iskra 1. juni 2008.

ВЛАСТ које су дубоко иритантне западњацима. Тај одијум Срби не могу превазићи без самомрзачке само- ликвидације, али му се могу успешно супротставити осмишљеном националном стратегијом. Шесто: забрана уласка у Србију свим лици- ма која у пасошу имају печат или неки други уписани траг сецесионистичких власти у Приштини. Исти потез подразумева ускраћивање уласка на тери- торију Србије свим лицима која не поседују легална документа, тј. важећи пасош или личну карту Србије - или Унмика, докле год се његово присуство нас- тави без преноса икаквих функција на Еулекс. Мера треба да буде и обустава испорука робе (укљ. стру- ју) и услуга КиМ, изузев оним правним и физичким лицима која у свим трансакцијама користе искључиво важеће инструменте и документе Републике Србије. Седмо: раскидање Соланиног споразума и формално замрзавање кандидатуре Србије док се ЕУ формално не изјасни у прилог њеној целовитости и не повуче Еулекс. Осмо: јачање војске, поновно увођење кадровског рока и јавно усвајање доктрине која предвиђа могућност њеног дејства ради ослобађања "привремено окупираних делова КиМ". Девето: криминализација залагања за прихватање сецесије речју или делом, по угледу на америчко законодавство из периода 1861-1865. Десето: "Kosovo is Serbia!" треба да постане део српског бренда видљив странцу од првог кон- такта на шалтеру у амбасади Србије до билборда на аеродрому и граничном прелазу. А комбинована дипломатска, информативна, лобистичка и ПР акција тумачења треба да буду у функцији оправ- даности свега наведеног. Предстоје године надметања око Косова и Метохије, али ништа није "готово" јер се историја убрзава. Србији предстоји целоноћна партија дипломатског, војнополитичког и пропагандног по- кера, а тек је осам увече; али је утешна чињеница да се промена глобалних прилика у српску корист неће мерити деценијама већ годинама. Ниједна империја није трајала вечито, премда су неке, попут римске, византијске или британске, биле дугог века јер су почивале на јаким вредносним и економским темељима. Америчка империја, за разлику од њих, пати од низа структурних слабости. То ствара при- лику за Србију. Стратешки циљ је да Србије буде вазда спремна за carpe diem! - за радикалну измену западнобалканске архитектуре наметнуте 90-тих, чим наступи тренутак за нову поделу геополитич- ких карата. До тог тренутка, који ће засигурно доћи, превасходни унутрашњи задатак је духовна, кул- турна и морална обнова српске нације, као пре- дуслов демографског, економског и војнополитичког опоравка.

7.5.2008.

Гласјавности

9

ЈИ

И у Београду Тадићева коалиција може да изгуби

ВУЧИЋ ЗА ГРАДОНАЧЕЛНИКА Иако је коалиција ДС на градском нивоу освојио ве-ћину гласова, све су прилике да ће будуЋи градоначелник Београда бити генерални секретар СРС Судећи према најавама из табора радикала, све су прилике да ће будући градоначелник града Београда бити генерални секретар ове странке Александар Вучић. Наиме, Вучић је јуче најавио разговоре са ДСС и СПС о кандидату за градо- начелника Београда, не искључивши могућност да на ту функцију дође управо он.

- Разговараћемо с Ивицом Дачићем, с Александром Поповићем смо већ причали. Појединачно смо убедљиво најјача странка, имамо доказано највећи број гласова на градским избори- ма, што ће се јасно видети када се раздвоји преди- зборна коалиција „За европску Србију”. Видећете колико смо у предности над сваком странком поје- диначно - рекао је Вучик Према његовим речима, политички супарни- ци су фалсификовали резултате избора цело вече и отворено лагали народ.

- Искрено се надам да се то неће никада више чинити. Да ли ви верујете да је однос снага такав каквим га апсолутно некоректно преносе неки медији? Имамо већи број гласова, извините што је математика таква истакао је Вучић и додао да ће учинити све што је могуће да резултат избора буде победа уместо пораза. Поред тога, он је истакао да је задовољан изборним резултатима и да је њихова странка освојивши 316.695 гласова остварила свој најбољи резултат до сада те да није немогуће да он буде градоначелник Београда, а с обзиром на изјаве дате током предизборне кампање, најлогичнија је коали- ција са ДСС-НС и СПС. Политички аналитичар Томислав Кресовић у изјави за Курир каже да је могуће да ДСС подржи СРС на градском нивоу, уз одређене уступке с друге стране.

- Без обзира на то, сматрам да ће се на градском нивоу формирати коалиција ДСС-ДС-ЛДП пре него СПС-ДСС-СРС. Народњаци, радикали и социјалисти могли би да се удруже само уколико би у питању био неки стратешки договор. Рецимо, да се договоре на републичком нивоу да Коштуница буде премијер, а да за узврат ДСС препусти место градоначелника радикалима - објашњава Кресовић. Према његовом мишљењу, коалиција ДС-ДСС-ЛДП није немогућа јер је и ЛДП у интересу да уђе у органе градске власти. Небојша Бакарец, кандидат ДСС за председника општине Стари град, сматра да су преговори на градском нивоу директно повезани са оним на републичком.

10

- Предстоје нам разговори и све је могуће. Ствари tie се одвијати везано, онај ко буде правио коалиције гледаће да има исте услове у републици и у граду - каже Бакарец. ИЗБОРНИ РЕЗУЛТАТИ На локалне изборе у Београду, према подацима Градске изборне комисије, изашло је 59,49 одсто уписаних бирача. Листа „За европски Београд - Борис Тадић” освојила је 39,21 одсто гласова, односно 45 одборничких места од укупно 110 у скупштини главног града. СРС је добио 35,09 одсто гласова (40 мандата), коалиција ДСС-НС 11, 06 одсто (12 мандата), док је ЛДП освојио 6,88 одсто или седам мандата. Коалиција СПС-ПУПС- ЈС освојила је 5,19 одсто, односно шест мандата у будућем градском парламенту. Рок за конституисање градске скупштине је два месеца од дана објављивања резултата избора, а под тим се сматра избор верификационе комиси- је, која треба да потврди мандате новоизабраних одборника, избор секретара и председника скупштине. Од конституисања скупштине града у року од месец дана треба изабрати њене извршне органе, градоначелника и градско веће. Глас јавности,13.5.2008.

Гордана Раковић Марија Вукумировић

Самарџик Готова трећина посла Гостујући у Утиску недеље на ТВ Б92, функционер ДСС-а Слободан Самарџић оценио је да је у преговорима ДСС-СРС-СПС одрађена трећина посла. Он је истакао да ти разговори напредују добро, али да не може 100 одсто да тврди да tie таква влада и бити састављена. Завршена је прва фаза и успешно су договорени принципи рада потенцијалне владе. Следи друга, када би требало да се усагласи коалициони споразум.

Tpetsa ће бити договор о кадровским решењима, навео је Самарџић. "Разговор о принципима трајао је у две до три рунде састанка и та ствар је била готова брзо и ефикасно. Сада је ово сложенија прича. Али, ствар иде ка стварању једне владе и та ће се влада формирати, али ја не могу да кажем сто посто. Ако су готови принципи сто посто, готово је 33,3 одсто у првој фази, значи - максимално", казао је Самарџић. (Б92, 19.5.2008)

Iskral.juni 2008.

Председник Владе Србије Војислав Коштуница о Косову и Метохији, Европској унији..

„Бондстилу” нема места у Србији Не кваре наше односе са Бриселом и Вашингтоном став Србије и мој „контрагард”, већ то што САД, HATO пакт и водеће државе ЕУ на територији Србије покушавају да направе прву НАТО државу на свету. Од највећег значаја би било да у земљи успоставимо кон- сензус о томе да само Србија и њене границе немају алтернативу. Будућа државотворна и национална влада имаће задатак да започне одговорне разговоре са ЕУ како би обезбедила да целовита Србија уђе ЕУ. Оно што је саопштио Андреас Цобел да ће Србија у ЕУ најраније 2025. увек нам мора бити пред очима - као опомена и претња. Уосталом, шта ако некоме падне на памет да каже да Србија може у ЕУ, али без Војводине?! Брисел има стотине приоритета и не може стално мислити на Косово. Истрајност Србије даће резултате.

- Србију нико не може ни да уведе у Европу, ни да је изведе из ње, а мислим да нико не плани- ра ни неку велику сеобу Срба у Азију или Латинску Америку. Остаје нам питање при- кључивања Србије Европској унији. Пред будућом државотворном и националном вла- дом је задатак да започне одговорне разговоре са ЕУ како би обезбедила да само целовита Србија уђе ЕУ упозорава председник Владе Србије Војислав Коштуница у васкршњем интервјуу за Г лас јавности. Хоће ли Србија 11. маја бирати између формуле „У ЕУ по сваку цену” и „Косово (Србија) по сваку цену"? Јесу ли те формуле само изборно- политичке или и историјске?

- Косово, односно, како кажете, Србија по сваку цену је прва уставна категорија коју су грађани својом слободном вољом изабрали на ре- ферендуму за нови Устав. И за грађане Шпаније или Канаде важи апсолутно исто правило. Разлика је у томе што се само код нас поставља питање да ли бисмо могли да изаберемо нешто друго уместо наше државе Србије. Партије које су увеле ову дилему у наш политички живот носе велику одговорност због тога. Никада се још није десило да нека држава изађе са ставом да јој је нешто друго прече од властитог постојања и унапређења државних и националних интереса. Обнавља ли такав избор донекле старе српске поделе и црно-бела упропашћавања, по којима би блок Бориса Тадића наводно био обре- новићевски, а ваш карађорђевићевски?

- И Милошу и Карађорђу Србија је била све. Незамисливо је да су Милош или Карађорђе могли и помислити да најмањи трун Србије подреде интересима страних држава. Њихова једина идеја и њихов сан били су слободна српска држава. Ову

Iskra 1. juni 2008.

нову дилему - Србија или Европа - српски народ до сада није познавао. За ту новину тек треба да се пронађе прави одговор. Ваши изборни опоненти настоје да хип- нотишу Србију уверавањима да Космет не вреди „одустајања од Европе” и нових страдања целе нације. Ваша коалиција хипнотички тврди да данашње српске генерације немају право да се зарад „бољег живота” одрекну граница Србије и најбитније територије свог духовног и националног идентитета. Прети ли Србији ново „страдање наци- је” или је то предизборно страшило?

- Прво, нема бољег живота у замену за одрицање од територије. То је шарена лажа. Државе које тргују својом територијом су мари- онетске државе, а у марионетским државама нема бољег живота, већ увек долази до нових уцена и нових отимања територије. Како данас бранимо Косово, тако ћемо сутра бранити Војводину и сваки други део наше земље. Питате како да се боримо? Пре неколико година поставио сам, у средиште наше државне политике за одбрану Косова, прин- цип поштовања међународног права. И тада, на почетку, ДС није у Скупштини Србије гласала за Резолуцију о Косову, помињући да не треба да се држимо права као пијан плота. Сматрам да је од највеће важности што је Србија у одбрани Косова на страни права и то је наше најјаче оружје. Сама чињеница да, захваљујући заједничкој политици са Русијом, Савет безбедности није одобрио Ахтисаријев план и чињеница да више од 150 држа- ва признаје Србију у њеним легитимним међународ- ним границама - значи да Србија мора наставити на овај начин да се и даље бори. Ваш „контрагард” Србији тренутно квари односе са Бриселом и Вашингтоном, али - повећава ли јој шансе да у ближој будућности врати Космет и да укупно прође боље? Повећава ли изгледе да то учине нове српске генерације, при промењеном, повољнијем односу снага у свету?

- Не квари наше односе са Бриселом и Вашингтоном став Србије, већих квари то што САД, НАТО пакт и водеће државе ЕУ на територији Србије покушавају да направе прву НАТО државу на свету. Тако је прво Србија бомбардована, а Харадинај, Чеку и Тачи наоружавани. Потом су НАТО трупе дошле на Косово и никла је војна база „Бондстил”. После тога су натерали Ахтисарија да направи план по коме је командант НАТО трупа коначан орган власти на Косову, и због тога је тај план старији документ од Устава Косова. Када је све то урађено, уследило је признавање ове НАТО државе. Дакле, не ради се о мом контрагарду према Бриселу и Вашингтону, већ се ради о овим историј- ским чињеницама које ја никада нећу легализовати, нити ставити свој потпис на њих. С друге стране,

11

„Бондстилу” нема... имамо 150 држава које одбијају да се повинују дик- тату политике силе и да признају једнострану неза- висност. Значи да се ситуација не одвија онако како су то желели ментори прве НАТО државе. То што ствари не иду како су они хтели, отвара и нама при- лику да још снажније инсистирамо да је Косово Србија. А морамо и себе много више поштовати, јер не смемо заборавити да је Србија кључна држава у региону и да се може показати да је дугорочни интерес и држава које су учествовале у експери- менту прављења прве НАТО државе да ипак промене своју политику према Србији. ДА ЛИ ВАС ПЛАШИ „ВЕЛИКА АЛБАНИЈА”? Многи се у нашем народу прибојавају да је косовска НАТО држава само међуфаза у стварању „велике Албаније”. Зазирете ли ви од „велике Албаније”?

Hehe ли и она, ако се појави на историј- ској сцени, бити такође НАТО држава, само већа?

- Све што су до сада велике западне силе радиле на Косову, произвело је само то да је Косово постало светско питање. То није био циљ САД. Те силе су мислили да ће тихо и без велике буке и мимо очију јавности у срцу Европе направити једну творевину која ће служити њиховим војним интересима. Дакле, ради се о једној потпуно погрешној процени. Сада се поставља питање да ли ће САД наставити са политиком силе која поново неће дати резултате и неће довести до стабилнос- ти региона, или ће размотрити опцију повратка на поштовање међународног права. Само ова друга опција може да нас, све заједно, доведе до мира и стабилности. СРБИЈА НЕМА АЛТЕРНАТИВУ Свим својим саговорницима у предизборној серији интервјуа Гпас јавности је поставио питање: „Кога ће наредне српске генерације и национална историја проклињати - оне који су уверени да треба ићи у ЕУ по сваку цену или оне који су за Косово (Србију) по сваку цену? Какав је ваш одговор?

- Било би добро и важно када бисмо се сви сложили да само Србија нема алтернативу. Ни у једној држави на свету не постоји дилема која се вољом појединих партија појавила у Србији. Можда ће после избора, када се спадне ова прегрејаност, и код нас превладати најнормалнија идеја која важи за све државе на кугли земаљској, а то је да ни ми немамо другу отаџбину, нити имамо алтернативу за нашу Србију. ЕПС МОРА ОСТАТИ ДРЖАВИ Ни Србија без дотока страног капитала не може. Али, колико су у праву они који се плаше да се продаја наших фирми странцима изродила у распродају Србије?

- Било је и примера распродаје, али су ипак најважнији ресурси сачувани. Навешћу један

12

пример: сматрам да Електропривреду Србије не треба никоме продавати и да она мора да остане у власништву Србије. Нама су неопходне стране инвестиције, али је неопходно и да сачувамо главне економске полуге у својим рукама. НИ АЛБАНЦИ НЕ ТРГУЈУ! Уколико се Србија, као што најављује Тадићева коалиција, упркос Цобелу, нађе у ЕУ кроз пет година, па у „европској породици народа” истински ојача - хоће ли јој то бити довољно да икада поврати Космет?

- Србија се може наћи у ЕУ само целовита, са Косовом. А да Србија постане члан ЕУ без Косова, то би значило да смо продали део наше територије. Оно што сте једном продали, можете вратити само сагласношћу новог власника, а унапред можете чути одговор албанског власника да они никада не тргују територијом. Лидер ЛДП-а Чедомир Јовановићу једној ТВ емисији рекао је да по „законима физике” није могуће да Србија истовремено буде и у ЕУ и на Косову. Такве фаталности нема за већину других народа ни у законима историје и политике. Може ли Србија да „истовремено буде и у ЕУ и на Косову”?

- Пођимо од једноставне политичке и географске чињенице да је Косово у Србији, а да је Србија у Европи. Самим тим, то је у складу и са законима физике, ако је овде уопште прикладно говорити о законима физике. Дакле, Косово је Србија и тиме смо једно од два питања решили. Србију нико не може ни да уведе у Европу, ни да је изведе из ње, а мислим да нико не планира ни неку велику сеобу Срба у Азију или Латинску Америку. Остаје нам питање прикључивања Србије Европској унији. Видимо да су све парламентарне странке за улазак Србије у ЕУ. Будућа државотворна и национална влада имаће задатак да започне одговорне разговоре са ЕУ како би обезбедила да само целовита Србија уђе ЕУ. Економиста Бранко Милановић из Карнеги- јеве задужбине, која никада није била баш склона Србима, упозорио је недавно да Србија ризикује да остане и без Косова и без Европе (ЕУ). А пре неки дан је - дајући ипак предност очувању Косова и политичке стабилности у земљи - предложио да Србија „замрзне” своје приближавање ЕУ под доса- дашњим условима. Да ли је то у Милановићу тек „прорадио Србин” или је све, ипак, много дубље и озбиљније?

- Сваки Американац ће територијалну целовитост САД увек ставити испред било ког дру- гог циља. То је толико природно и нормално да би се дигло дрвље и камење на онога ко би рекао дру- гачије. Када неки Србин каже ту природну и нор- малну ствар, то код нас изазива пажњу као да је добио Нобелову награду. За то су одговорне стран- ке које су на самом извору замутиле воде говорећи да Европа нема алтернативу. Сматрам да би било од највећег значаја да успоставимо консензус у

Iskral.juni 2008.

земљи о томе да само Србија нема алтернативу и да Србија хоће, као целовита земља, да постане чла- ница ЕУ. Када бисмо имали јединство о овом ставу, много лакше бисмо га и остварили. Колико и шта Србија заиста ризикује са вашом формулом „У Европу (ЕУ) само са Косовом”, с обзиром на то да је бивши немачки амбасадор у Београду Андреас Цобел, можда ненамерно, открио Србима истину да he у ЕУ бити најраније 2025?

- Прво, Србија мора да има принципијелан став да ће само као целовита држава ући у ЕУ, без обзира на то да ли је реално да у ЕУ уђемо одмах, 2012. или тек 2025. године. Реч је о принципу, а не о временској одредници. Јер, шта ако некоме падне на памет да каже да Србија може у ЕУ, али без Војводине?! Када се напусте државни принципи и Устав Србије, тада се цела држава и народ уводе у велики ризик, а не обрнуто. Оно што је саопштио Цобел увек нам мора бити пред очима као опомена и претња. На чему заснивате своје уверење да Београд може навести Немачку, Велику Британију, Француску и Италију да, у догледно време, повуку признање Косова? Због чега би те земље узмакле пред Србијом која би, чак и ојачана, била европска величина трећегреда?

- План ових држава је био да у први месец дана више од 100 држава призна једнострану независност. План је био и да генерални секретар УН подржи ову лажну државу. Видимо да нема ништа од тога. Косово никада неће бити члан УН и Оебса! Нова влада би морала да покрене тужбе пред Међународним судом правде против држава које су, противправно и кршећи Повељу УН и Резолуцију 1244, признале ову лажну државу. Када све то имамо у виду, нико не може да оспори нашу борбу и да унапред одбацује могуће позитивне промене и код држава које сте поменули. Председник Борис Тадић обећао је да ће се одлучити за „интегритет земље” ако се Србија нађе пред избором - или ЕУ или Косово. Да ли вас је обрадовало то његово обећање?

- Када је био НАТО самит у Букурешту, приметио сам изјаву председника Русије Владимира Путина који је рекао да, када је реч о безбедности земље и територијалној целовитости, ту обећања ништа не значе. Онога тренутка када сам изгубио поверење у ДС и Г17 - да желе и даље искрено да се боре за Косово - обратио сам се грађанима и саопштио да враћам мандат народу да одлучи - коме ће поверити да води народне послове. Тадићево обећање као да полази од тога да Србија још није пред избором ЕУ или Косово, да пред њим можда уопште неће ни бити. Због чега упорно тврдите да је Брисел Србију већ суочио управо са таквим избором и да ће се 11. маја о њему суштински једино и гласати?

- Србија је парафирала, крајем прошле

Iskra 1. juni 2008.

године, Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ. То је изузетно важан и дугорочно обавезујући међународни споразум. После тога дошло је до признања једностране независности и упућивања мисије ЕУ на Косово да створи државу. Сада се Србији нуди да за Васкрс потпише тај споразум, што креатори независног Косова, а ту пре свега мислим на САД и НАТО пакт, могу тумачити као потпис Србије за признање ове лажне државе. Државе ЕУ, које су признале једнострану независност, нај- грубље су прекршиле парафирани Споразум и још преко тога цинично тврде да су то урадиле на основу Резолуцију 1244 и поштујући је. Ко хоће, нека своју личну имовину поклања, али нико никада не може поклањати део територије Србије. Први сте се у Србији одважили да упозорите да Американци и Брисел од Косова покушавају да направе прву у свету „НАТО државу”, чији ће реал- ни главни град бити војна база „Бондстил”. Уколико ДСС буде међу странкама које ће формирати нову владу, зар не би било логично да затражите од Вашингтона и Пентагона да са Србијом макар потпишу међудржавни споразум о статусу „Бондстила”?

- Бондстил је дивља градња, као уосталом и цела идеја о првој НАТО држави. Та дивља творевина не може да се легализује. На тлу Србије не могу да постоје ни НАТО држава, ни стране војне базе. По Резолуцији 1244, на Косову, само под мандатом УН, могу бити присутни страни војници. И то је једино што Србија може да прихвати! Министар за Косово и Метохију Слободан Самарџић изјавио је: „Србија ће, корак по корак, враћати Космет, а у догледно време у потпуности преузети власт над покрајином”. Да ли је Самарџић своју прогнозу усагласио с вама? Откуд такав и толики оптимизам?

- Од нашег уверења и одлучности добрим делом зависи да ли ћемо и када остварити наше државне и националне интересе. Ако министар за Косово нема оптимизма, ко ће га онда имати?! Нема места за малодушност! Србија је у неупоредиво тежим историјским околностима имала снаге да се избори за своје интересе. Морамо показати и више самопоштовања, јер ми нисмо народ од јуче и нама нико никада није поклањао државу! Србија је стара европска држава и ми смо стари европски народ и увек смо знали да се властитом снагом изборимо за наше државне и националне интересе. Европски комесар за проширење Оли Рен оценио је да је Србија кључна земља за стабилност и добросуседске односе у региону. Није ли то наја- ва да ће Брисел свим средствима блокирати оно Самарџићево да ћемо „корак по корак враћати Космет”, а и најава захтева да Београд призна НАТО државу Косово?

- Брисел има своје интересе и Србија има своје интересе. Уверен сам да Србија, уколико нас- тави да води принципијелну политику, може заштити своје државне и националне интересе.

13

„Бондстилу” нема..

Порука председника Путина В. Коштуници

Брисел има стотине приоритета и не може стално мислити на Косово. А ми смо сконцентрисани на Србију и не морамо толико да бринемо шта се дешава на Блиском истоку или у Авганистану. Истрајност Србије ће дати резултате. Наследник Карле дел Понте Серж Брамерц, током улраво завршене посете Београду, ставио је до знања да се од Србије очекује и тражи изручење Радована Караџића. Да ли је то поновио и у разго- вору с вама и шта сте му на то рекли?

- Не, скоро целокупан разговор био је посвећен Харадинају и ослобађајућој пресуди Хашког трибунала. Друга тема је била трговина људским органима отетих Срба. После фашистич- ких злочина за време Другог светског рата, поново се, у случају УЧК, појавио најстрашнији злочин трговине људским органима. То су биле теме раз- говора са Брамерцом. Хрватске и словеначке фирме eeh нам и уџбенике штампају. Како се то и чијом кривицом догодило? С обзиром на то да наше фирме у Хрватској још не могу ни киоск отворити, ко ради у корист своје штете - ми или Хрвати?

- Слажем се да није пронађена права мера и да примери које наводите то потврђују. На томе мора озбиљно да се ради и то је свакако један од важних задатака нове владе. Све земље које су прошле кроз транзицију суочиле су се са сличним проблемима. Много драстичније примере онога што се догодили у његовој држави наводио ми је преми- јер земље која је сада у ЕУ. Србија мора снажно да се економски развија и, наравно, да при том енергично чува своје ресурсе које не сме никоме да продаје. Има ли Србија фирме чији власници могу, слично као у своје време Хенри Форд, да кажу: што је добро за нас - добро је и за Србију? Ако поново формирате владу, шта ћете чинити да их буде више?

- У Србији, док сам био на челу владе, имали смо стални привредни раст и у нашој земљи је постепено уведен ред у економији који је почео да даје одређене резултате. То још ни издалека није довољно да би наши грађани живели онако како заслужују, али представља добре претпоставке за снажан економски развој Србије. Данас у Србији имамо фирме које изванредно послују и које заиста доприносе развоју Србије и бољем животу наших грађана. Предстоји реализација великих стратешких инвестиција као што су изградња аутопута Хоргош - Пожега и реализација енергет- ског споразума са Русијом с градњом магистралног гасовода. Такви послови омогућавају запошља- вање, вуку нове инвестиције, веће плате и бољи живот свих грађана.

26.4.2008.

14

Гласјавности

САОПШТЕЊЕ ПРЕДСЕДНИКА ВЛАДЕ СРБИЈЕ У поруци председник Путин је нагласио да став Русије „око Косова остаје непромењен. Сматрамо да је једнострано проглашење независ- ности Покрајине задало озбиљан ударац начелима међународног права. Спремни смо да се зајед- ничким напорима супротстављамо овој опасној тен- денцији. Можете чврсто рачунати на нашу соли- дарност и подршку. Усмерени смо ка присној сарадњи са Србијом у ширем кругу међународних питања у интересу мира и стабилности на Балкану, изградње Европе без подела. Руско руководство чврсто је опредељено за унапређивање наших односа и у другим правцима, укључујући усавршавање уговорно-правне базе, развој сарадње у индустријској и транспортној сфери, ширење културне, научно-образовне и омладинске размене. Искрено сам захвалан на честиткама поводом мог избора за председника Сверуске политичке партије „Јединствена Русија”. Рачунам на продубљивање сарадње са Демократском странком Србије, на чијем сте Ви челу и која већ одржава партнерске везе са „Јединственом Русијом”. Сигуран сам да ће таква међустраначка сарадња доприносити даљем развоју руско-српске сарадње, коју смо задњих година успели да изведе- мо на квалтитетан нови ниво. Активни и отворени политички дијалог сада се јача стратешким догово- рима у кључним правцима трговинско-економског партнерства. Пре свега мислим на енергетику, где се отварају озбиљне перспективе за продубљивање узајамно корисних веза. У овом контексту од посебног је значаја за нас што брже ступање на снагу Споразума између Владе Руске Федерације и Владе Републике Србије о сарадњи у области нафте и гаса, потписаног у Москви 25. јануара 2008. године. Надамо се да ће он у најближе време бити ратификован у српском парламенту”, закључио је у поруци председнику Владе Србије Војиславу Коштуници председник Русије Владимир Путин.

4, 5, 2008. <www.dss.org.yu>

ДСС

Вучић: Договор о Београду до краја недеље Кандидат СРС за градоначелника Београда Александар Вучић изјавио је, после данашњег сас- танка са представницима ДСС-НС и СПС-ПУПС- ЈС, да је "сигуран да ће крајем ове радне недеље" бити потписан коалициони споразум. Разговори се "ближе крају", изјавио је Вучић, после разговора о формирању власти у престоници. Вучић је изразио уверење да ће "Београд и сви грађани престонице, без обзира на политичку припадност, бити задово- љни радом нове градске власти". (Б92, 19.5.2008)

Iskral.juni 2008.

Професор доктор Марко Младеновић

АВЕТ „БЕЛЕ КУГЕ” „Српски народ биолошки умире”, речи су професора доктора Марка Младеновића, председ- ника Удружења грађана „Опстанак”. Ко је доктор Младеновић? Научној јавности у земљи и свету врло добро познат, нажалост не и широј јавности у Србији. Реч је о човеку највиших научних домета у својој (правној) струци, аутору више капиталних радова из области Породичног права, Социологије породице и Социјалне политике. Професор доктор Марко Младеновић је име цењено и далеко ван граница наше земље. Његови радови које је презентирао на бројним међународ- ним скуповима пред еминентним светским научницима у САД, Јапану и другим земљама, уврстили су га у ред научника светског гласа и угледа. О томе сведочи велики број домаћих и међународних признања која потврђују да се ради о изузетном научнику, борцу за људска права и, изнада свега, човеку који је целокупну научну и списатељску делатност посветио свим људима добре воље, уз наглашене напоре да допринесе добробити Србије и српског народа. Као председник Удружења грађана „Опста- нак” за борбу против „беле куге” и за биолошки опстанак српског народа, доктор Младеновић у веома сериозним текстовима упозорава и позива надлежне у Србији и дијаспори да се бескомпро- мисно ухвате у коштац са „белом кугом” која је, попут најтеже пошасти, дубоко продрла у ткиво српског народа. Он годинама упозорава надлежне у Србији о катастрофалним последицама „беле куге” која озбиљно прети српској нацији. С тим у вези, током разговора са аутором ових редова, наглашава да је „у савременом свету једна од најзначајнијих фукција државе брига о биолошком обнављању становништва, тачније, брига о тако- званој хуманој репродукцији. „То је”, подвлачи док- тор Младеновић, „најважнији задатак и Србије, важнији од економских, политичких и од свих других питања. Наравно, популациона политика је везана са свим другим питањима, али је изнад свих њих по значају за будућност народа”. Он, такође, с правом упозорава да се Срби налазе на историјској размеђи и да је крајњи тренутак да се покаже државничка мудрост, јер је ово „последњи час да се спасе срп- ска Нојева барка која тоне”. Имајући у виду фактичко стање у вези с мерама које држава (не)предузима, с правом се поставља питање: како спречити биолошку смрт српског народа у Србији? Јер, оно што држава данас чини на том плану, а чини врло мало, тешко да може спречити катострофу која прети, уколико се не предузму одговарајуће мере. Још увек, наиме, није касно да се преброди постојећа агонија, на- равно под условом да се хитно, не часећи ни часа, веома озбиљно у превазилажењу постојећег стања, начине радикални захвати. За сада, нажалост, ово

Iskra 1. juni 2008.

друштво, овакво какво је, нема ни снаге ни воље за такве захвате. „Влада Србије и њени надлежни органи”, каже доктор Младеновић, „дају неке наговештаје да се то чини. Нажалост, све је то само парада пред болесником осуђеном на смрт. Уместо серума живота, њему се даје agua destilata,” Затајиле су, према његовом мишљењу, најважније институције српског народа, као на пример Српска академија наука и уметности, Београдски универзитет и други универзитети у Србији, Српска православна црква, социјалне установе, центри за социјални рад, Удружење књижевника Србије, ме- дијске куће... У превазилажењу таквог стања, схватања, па и потцењивања опасности која Србима прети од пошасти „беле куге”, неопходно је „убрзано мењање свести, равнодушности, поспаности, себичности, ускогрудости и незнања”, тврди др МладеновиК Без тога, „до средине, најкасније до краја овог века, Срба више неће бити”. Да би се то избегло, у средишту пажње треба да буде концепт Удружења „Опстанак” које је сачинило програм под називом „четврто дете”, како бисмо превазишли стање дубоке демографске старости. Јер, како данас ствари стоје, Срби спада- ју у један од најстаријих народа на планети - према попису из 2002. међу десет настаријих на свету, са просеком од преко 51 године, док су Албанци на Космету млађи од 30 година. Према демографској статистици, дакле, стање морталитета и наталите- та у Србији је више него катастрофално. У свим општинама на територији Србије, изузимајући Пчињски округ где већину чине Албанци и Рашку област где преовладавају Бошњаци, број умрлих далеко превазилази број рођених. Податак да се у Централној Србији, због разлике у наталитети и морталитету, број становника годишње смањује за око 30.000, а на Космету расте за близу 35.000, најубедљивији је податак да „бела куга” неумитно узима свој данак међу српском популацијом. Имајући све то у виду, доктор Марко Младеновић предлаже више дугорочних стратегиј- ских и законодавних мера чијом би се реализацијом знатно ублажило, а у перспективи и потпуно пре- вазишло постојеће стање. Једна од основних стратегијских мера је, по њему, да се у средишту пажње стави акција „четврто дете” и да данас, у 21. веку, треба извршити биолошку револуцију, уместо класне, сексуалне и феминистичке, које су домини- рале у 20. веку. У оквиру двадестак стратегијских мера за које се залаже Удружење „Опстанак”, пажњу привлачи предлог за прерасподелу националног дохотка у корист рађања, знатно повећање дечјег додатка и укидање пореза на дечје артикле. Предлаже се, такође, да Скупштина Србије стави на дневни ред Нацрт закона о обнаваљању становништва и о заштити мајке и детета. Осима тога, доктор Младеновић указује и на потребу стварање услова у земљи за постепени

15

Политички аналитичар Звонимир Трајковић пише о Косову и Метохији кроз бројке и факта

КОСОВО И МЕТОХИЈА, ВЕЛИКА ЛАЖ Готово све што се у западним медијима о Косову и Метохији може видети, чути или прочитати је једна велика лаж. Да би чита- лац мога да стекне објективну слику о свим данашњим догађањима у Србији и око Космета било би нормално да се бар у- кратко упозна са неким важним бројкама и осталим подацима везаним за то подручје. У свим материјалима на западу Косово и Метохија (скраћено Космет или КиМ) се искључиво назива Косово јер је наводно лакше и краће. Тако се и новопроглашена држава назива само Косово, док је Метохија из назива избачена. Прави разлог је у томе што „Метохис” на старогрчком значи манас- тирски посед. Како да Шиптари докажу да је то

Авет „Беле куге”... масован повратак Срба у матицу и да стамбену политику треба прилагодити породицама са више деце. Посебну пажњу, такође, посвећује васпитном и образовном систему које ваља прилагодити новим захтевима за едукацију о браку и породици. Уз то, професор препоручује да све телевизијске станице, све новине дневници и недељници, у оквиру уређивачке политике, уврсте програме едукације на планирању породице. Веома је важно, истиче про- фесор др Младеновић, да се на медицинским факултетима и факултетима друштвених наука уведе, односно врати, запостављен предмет Социологија породице и, што посебно наглашава, да се оснује Факултет за демографију и популациону политику. У петнаестак законодавних мера предлаже се оснивање фонда Дечји динар, увећање трајања породиљског одсуства, ослобађање од пореза свих артикала намењених деци. С тим у вези наглашава се потреба за детаљном ревизијом пореске поли- тике која би, уместо садашње антинаталитетске, постала пронаталитетска. Предлог комплетне законске регулативе разрађен је, иначе, у Нацрту закона о обнављању становништва и о заштити деце који је предложило Удружење опстанак и доставило га, поодавно, Скупштини Србије. Свако даље одлагање овог веома важног националног питања није ништа друго него призивање авети „беле куге”. Примакао се, дакле, „пресудан исто- ријски и библијски тренутак” да се одлучно, свим средствима крене у борбу за пораст српског становништва. Јер, како на крају рече професор доктор Марко Младеновић: „Само ако се убрзо бројчано увећамо, имаћемо шансу да се ускоро врати- мо у оне српске земље које су нам насилно отете, а пре свега на Косово. Овакви какви смо, са проређеним становништвом, постајемо порозна земља у коју ће се уливати други народи”. Корени, 22.4.2008. <koreni.net>

16

P.T.P.

одувек било њихово када они као муслимани нема- ју манастире већ џамије, иако је Косово висораван а Метохија знатно нижи део који се географски и климатски јасно разликују. На Космету никада па ни данас није живело више од 1,2 милиона Шиптара и сва, често и наив- на, писања да их на Космету има 2 или чак 2,5 ми- лиона су обична шиптарска пропаганда. На КиМ има 7 градова, пре би се рекло градића. Приштина (око 180 хиљада становника), Митровица (85), Пећ (75), Призрен (65), Гњилане (50), -аковица (50). и Урошевац (45). Сви ови градови су у ствари са околином јер се ради о укупном броју становника општина, где су укључене и остале националности. То су процењени подаци из 1999 (пре бомбар- довања), јер су Шиптари да би могли да лажно приказују своју етничку заступљеност на Космету бојкотовали и опструирали све државне пописе од 1971. године до данас. На Космету је до про- теривања после НАТО бомбардовања 1999 поред Шиптара живело и Срба (320 хиљада), плус Роми (45), Муслимани (27), Турака (12), остали (7), а у самој Приштини од укупног броја становништва 38% су чинили Срби. Ако овоме додамо да је укупна површина КиМ 10.686 км2 те да је једна трећина планинско подручје непогодно за живот, а по површини је више од два пута мање од равничарске Војводине (1,8 милиона становника), поставља се питање где су упаковали тих 2 милиона Шиптара. У задњим бирачким списковима Шиптара је на Космету уписано 1,18 милиона грађана где су и сви ново- дошли из Албаније после доласка НАТО-а. Испада да на Космету има 820 хиљада шиптарске деце. Колико то школа треба имати за толику децу а у Приштини их има укупно 6 основних и 4 средње. Њихова одељења нису по 200 ученика већ по 30- так као и у Београду. Шиптарске игре бројкама нису тако безаз- лене како се може помислити. Да би у Македонији добили право да буду конститутивни део државе требало је да их је више од 25%. У Македонији Шиптара има између 15 и 17% али су неким запад- ним „пописима” накарикали 26,3%. Како то Шиптари раде. Пошто имају (старе личне карте СФР Југославије) када је попис или се гласа у Македонији пола Космета и Југа Србије иде тамо на гласање. Када се нешто слично догађа на Космету сви Шиптари иду и гласају на Космет. Циљ свега овога је да прикажу своју популацију као број- чано апсолутно доминантну што им наводно даје право на одређене територије. У књиге држављана Шиптара као Југословенских држављана на Косме- ту је уписано око 930 хиљада и то је и њихова реал- на бројка, која се може увећати за највише 100 хиљада, оних који су после Другог светског рата насељавани из Албаније а који нису ни до данас

Iskral.juni 2008.

уписани у књиге наших држављана. Али говорити о милионима је крајње нетачно и чиста пропаганда којом Шиптари свету шаље потпуно искривљену слику о њиховој заступљености на Балкану. Када, у детаље неупућени читалац, све ово прочита неминовно се намеће питање зашто све то држава званично не објави и инсистира на тачним подацима? То је право али комплексно питање. Да је држава одрађивала само оно на шта је била обавезна, ми данас и не би имали проблем Космета. Комунистичка Југославија је Србији наметнула две покрајине Војводину и КиМ како би вештачки избалансирала 6 република јер би у противном Србија била од 2-12 пута већа од свих осталих република. Пошто је у СФРЈ живело око 74% Срба одмах после рата 1945. створене су и нове нације. Тако је створена Македонска нација иако се ради о Јужним Србима са географског простора Македоније, као и Црногорска нација иако су се сви њени владари и у периодима самосталне државе изјашњавали као Срби са простора Црне горе. 1965. је створена чак и муслиманска нација мада је јасно да су то Срби који су у време Турске владавине на Балкану под разним облицима притиска примили Ислам. Чак је одмах после рата 1945 донет и закон о забрани повратка свих прогнаних Срба на Космет како би се демографска слика Космета што пре изменила и стекла „право” да буде покрајина. Иначе пре Другог светског рата на КиМ је живело око 32% несрпског живља.

Погибељна тројка по Србију и Србе Тако су Тито (нејасног порекла), Кардељ (Словенац) и Бакарић (Хрват) избалансирали величине република па и нација, а све у духу наводног Југословенства (које никада није заживело), и „братства и јединства” али искључиво на штету Срба. По сличним критеријумима повучене су и републичке границе опет на штету Срба, па је једна трећина Срба остала у другим републикама. Овакве међу-републичке границе повучене су уз образложење да оне и нису битне јер су само административне. Када се та „братска” Југославија почела распадати, те на штету Срба исцртане административне границе, под притиском Запада претворене су у државне, па су једино Срби остали расути у више новоформираних држава. Да би слика о Титовој Југославији била комплетна треба обавезно споменути и 1948. када долази до разлаза између Тита и Стаљина па се Југославија окреће Америци и западу, те тако постаје експозитура ЦИА усмерена ка рушењу Варшавског пакта. Да би се овај политички заокрет могао спровести долази до политичке платформе зване „Информбиро”, однос- но хапшења око 12.000 готово искључиво српских и црногорских кадрова који су били за сарадњу са СССР-ом. Они су сви депортовани на „Голи оток” (острво у Јадранском мору), најозлоглашенији затвор који је икада формиран. На тај начин се из партије, власти и војске елиминишу сви најистакну- тији српски кадрови па у структурама власти остају само послушни Срби, чији је основни задатак борба противу било какве српске доминације.

Iskra 1. juni 2008.

Овакво српско руководство у периоду 19451956. по налогу партије на Космет насељава из Албаније око 180.000 Албанаца и Шиптаре убрзано „школује”. Каво је то школовање било може се замислити када су за само четири-пет година одабрани шиптарски кадрови, од полуписмених постајали факултетски образовани. Ово школо- вање је СКЈ (Савез комуниста Југославије) било неопходно јер после Другог светског рата и буквално ни један Шиптар није имао факултетско образовање, а требало их је поставити на најодговориније функције у покрајини. Ово некритичко фаворизо- вање Шиптара кулминира 1967. Титовим говором у Сплиту, после кога на Космету долази до масовне смене српских кадрова од шефова, директора пре- дузећа па до највиших државних функција. Од те године Шиптари преузимају комплетну власт на Космету а Срби се њега убрзано исељавају. Установљава се и кључ при запошљавању, прво 4:1 а касније 7:1 што подразумева да се на посао мора- ју примити 7 Шиптара па тек 1 Србин. Ова антисрп- ска комунистичка кампања добија свој коначни печат доношењем новог устава СФРЈ 1974. године где републике постају државе, али по коме се и обе српске покрајине фактички изједначавају са републикама. Све ово доводи до деценијског исељавања Срба па се процењује да се у периоду од 1955. до 1985. са КиМ иселило око 360 хиљада Срба. Већ од 1967. за Србе на КиМ почињу озбиљни проблеми да би средином седамдесетих ти проблеми прерасли у прогон уз сталне шиптарске нападе и малтретирање све до честих убиства Срба. Карактеристичан пример шиптарског звер- ства из 1979. је и случај када су Ђорђу Мартиновићу из околине Гњилана док је радио у пољу Шиптари набили пивску флашу у анални канал и онда је у утроби сломили. У селу Самодрежа код Вучитрна 3. јуна 1982. убијен је Данило Милинчић на прагу своје куће и пред очима мајке. Убица је био комшија Шиптар који је желео да узме њихово лепо имање, и из чиста мира је на прагу куће Милинчића убио Данила - оца троје десе. По судским истрагама у периоду од 1970. до 1985. било је преко 2.200 пред- мета напада батинања и убистава у којима су у 92% случајева жртве били Срби. На хиљаде жалби Срби упућују највишим држаним руководствима земље, описујући своју неподношљиву ситуацију на КиМ, које остају без одговора. На све ово и српско и југословенско руководство жмури, али најупорнији Срби ипак опстају надајући се да ће Тито скоро умрети (већ је превалио осамдесету) па да ће ствари почети да се решавају. Српско разочарење је било огромно када се и после смрти Тита (1980. године) ништа није почело да мења. Управо та неизмењеност неподношљивог стања покреће Србе са КиМ у масовне протесте (касније названо „Догађање народа”) што ће у први план избацити Милошевића као лидера свих Срба. Привредна слика Космета У целом послератном периоду од 1954. КиМ углавном живи од дотација свих република, али највише Србије (57%). Привреда и поред огромног улагања не функционише јер су на руководећим

17

Косово и Метохија... местима нестручни Шиптари који што незнањем што намерно уништавају и оно што је дотацијама изграђено. Можда је најбољи пример шиптарског незнања и нерада ситуација са струјом, које данас на Космету нема. У Обилићу крај Приштине саграђене су две термо електране „Косово А” са (5 блокова) укупне инсталиране снаге 745 Mw и „Косово Б” (2 блока) 640 Mw. Иако је Србија била у санкцијама скоро 10 година па је и одржавање погонске спремности електрана било недовољно, до одласка Срба 1999. готово сви блокови су радили са просечним степеном искоришћења од 62%. Данас те исте електране у које је запад уложио скоро пола милијарди долара не раде ни са 15% инсталиране снаге па КиМ редовно увози стру- ју из Србије и Бугарске. На располагању им је 1.385 Mw и око 170 милијарди тона угља на свега 5-15 метара дубине али Шиптари нису у стању да произведу ни око 400 Mw колико би за потребе КиМ било довољно већ струју увозе из Србије и Бугарске. Осим неколико погона и три рудника „Трепче” све остало што је од индустрије на Космету изграђено урађено је из „Фонда за нераз- вијене” (дотације) у који је улагала цела СФРЈ. Али ту индустрију данас западни гаулајтери (код којих је власништво светиња) распродају, док Србија још увек редовно отплаћује међународне кредите које КиМ добило. И поред најсавременијих фабрика и технологије ретко која од њих је успешно радила осим оних ретких где су руководиоци били Срби. Шиптари нити су знали нити хтели да фабрике успешно послују, јер је на Космету „основна привредна делатност” био шверц. Шверц свега, а посебно дроге, оружја и забрањених материја. О томе сам писао опширније у тексту: „САД и ЕУ отво- рили путеве тероризма ка Европи”. Не зато што Шиптари имају посебне афи- нитете за те прљаве послове, већ зато што се број- не шиптарске породице могу исхранити само тим високопрофитабилним „пословимаГ. Радничка плата ма како била добра, недовољна је да неки Шиптар може да исхрани врло бројну породицу и они су онда прибегавали ризичним „пословима” шверца, па и дроге. Осим тога тамо где се послује кешом, без банкарских и других гаранција неопход- но је изузетно поверење међу партнерима, а међу браћом је поверење ипак највеће. Тако су бројне породице правиле ланце за шверц, где један од браће купује робу, други вози, трећи то пребацује преко границе, четврти прерађује а пети продаје. Собзиром да Шиптари живе у бројним заједницама, међу браћом нема поткрадања јер сви живе у истој породици и сав, из тог шверца, зарађени новац предају оцу који онда сходно потребама то дели на целу породицу. Тако су стваране мале задруге које су у односу на нормални четворочлану српску (европску) породицу биле у великој предности, од рада у пољу, било каквог приватног бизниса, па све до саме безбедности породице. Ако је породица основна ћелија друштва, онда је држава била обавезна да бар у домену безбедности заштити ту

18

нормалну европску породицу. То је било неопходно јер су на једном простору живеле две цивилизацијс- ки и културолошки потпуно различите групације. Пошто те државне заштите Срба није било, већ под Титовим политиком сасвим супротно, шиптарска мањина је потискивала српску већину. То је био пут којим се дошло до данашњег стања на Космету. Можда сам у изношењу свих ових података био опширнији него што је то потребно али сам пошао од претпоставке да руски читаоци „РП- Монитор” нису довољно упућени у стварно стање на КиМ. Посебно јер их западни медији као и све нас стално бомбардују невероватним лажима. Због свега тога је више него лицемерно када свако- дневно слушате од „светских” (белосветских) медија да су Шиптари били прогањани. Шиптари ни у једном периоду од 1945. не да нису били про- гањани, већ фаворизовани до невероватних размера. СКЈ је такву политику фаворизовања Шиптара објашњавао неопходношћу њихове еман- ципације и економске развијености како би се они интегрисали у југословенско друштво. Супротно од очекивања, што је улагање и фаворизовање Шип- тара било веће повећавала се и њихова сепарати- стичка тежња. На отворени сепаратизам и антидржавно деловање и савезно и републичко руководство је затварало очи, а Шиптари су интен- зивно градили услове и мостове за своју пуну самосталност. Ни у периоду владавине Милошевића од 1989. па до 2000. нико Шиптаре није прогањао а камо ли убијао. Тек када су 1997. по налогу запада подигли оружану побуну Србија је морала да интер- венише. Па и та интервенција је била просто стидљива и више се водило рачуна да неко „невин” не страда него што се интервенисало пуном снагом. Најгори део те изврнуте слике је када чак и садашњи „наши” политички лидери се томе закључку о малтретирању и злочинима над Шиптарима придружују. Иако добро знају ко је на Космету деценијама био угњетаван, политички им је корисно, а западу потребно да окриве Милошевића како би се разбијачка политика запада према Србима оправдала. Западу је посебно важно да нечим оправдају дивљачко бомбардовање 1999. које Срби ничим нису изазвали. Србија је морала да интервенише противу терориста ОВК („Ослобо- дилачка војска Косова”) који су нападали све што се на путевима КиМ креће, а посебно Србе по сели- ма и изолованим срединама. То би чинила и свака друга земља на чијој територији активно делују терористи, али вероватно знатно жустрије и одлучније, управо онако како то видимо у земљама запада. За потпуну слику о Космету неопходно је описати и период владавине Милошевића, медијско сатанизовање Срба, наводно „исељавање” Шип- тара, као и бомбардовање, али бих се на то освр- нуо у другом наставку овог текста јер би иначе био превише дугачак за данашњег читаоца. Звонимир Трајковић Политички аналитичар www.trajkovic.co.yu

Iskra 1. juni 2008.

Премијер Војислав Коштуница

ПОНИШТИЋЕМО ТАДИЋ - ЂЕЛИЋЕВ ПОТПИС НА НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА Председник Владе Србије Војислав Коштуница оценио је данас да ниједна одговорна европска држава и ниједан одговоран државник не би урадили то што су урадили председник Србије и вицепремијер потписивањем споразума са Европском унијом.

Рупела да ли ће словеначки парламент када буде ратификовао споразум повући одлуку о признању и вратити статус Косова у неутралан. Одмах вам могу рећи да је Ренова изјава део исте пропаганде и да је наравно неистинита".

"Тај споразум има само један циљ, а то је да се Тадић-Ђелићев потпис тумачи као потпис Србије на независност Косова. Од те преваре нема ништа, јер ће после избора Влада и Скупштина поништити ТадићЂелићев потпис", рекао је Коштуница у интервјуу Тањугу.

Коштуница је, објашњавајући зашто тај споразум назива "Соланин споразум", рекао да је висо- ки представник ЕУ његов главни креатор. "Пошто то није прави Споразум о стабилизацији и придруживању, јер су прави прекршиле 18 држава оног тренутка када су признале Косово као прву НАТО државу, онда је ред да овакав споразум добије име по његовом главном креатору".

Он је поновио аргумент да је 18 држава ЕУ признало лажну државу Косово и да су те државе тиме најгрубље прекршиле ССП и да је зато, пре потписивања морало, да се седне за сто и разгова- ра са ЕУ како би се заштитили државни и национални интереси Србије. "Замислите да је, рецимо, Србија признала независност Шкотске, а да Велика Британија потом потписује са Србијом споразум који се тиче и територијалне целовитости Британије. Ниједна европска држава не би урадила то што су урадили Тадић и Ђелић", оценио је премијер и лидер Коалиције Д С С - Нова Србија. "Уверен сам да би се три сасвим случајна пролазника у Луксембургу више борила за интересе Србије од њих двојице", додао је он. Упозорења да би Србији у случају поништења тог споразума претила политичка и економска изолација Коштуница сматра бесмисли- цом: "Хрватска је села за сто и преговарала о риболову, па ваљда и ми можемо да разговарамо о много крупнијим темама, а да нам при том нико не прети". Председник Владе сматра неоснованим и очекивања да ће после потписивања Србија моћи да рачуна на економску помоћ Уније: "Што се тиче економског дела споразума истог трена су га суспендовали. Та чињеница не смета коалицији Чанак, ДС, Г17 да ударају у добоше како истовар милијар- ди евра за Србију одмах почиње. Одавно није било безобзирнијег потцењивања јавног мнења1'. Према његовим речима, најобичнија обмана је и изјава евопског комесара Олија Рена да је спо- разум статусно неутралан кад је реч о Косову: "Ако говори истину Оли Рен, то значи да ће 18 држава које су признале једнострану независност Косова када буду ратификовале овај споразум у својим парламентима повући своју одлуку о признању Косова. Нека пита Оли Рен, на пример, Димитрија

Iskra 1. juni 2008.

Солана је, каже Коштуница, једини поли- тичар који је остао на сцени од свих политичара који су учествовали у бомбардовању Србије."И ваљда је он остао како би завршио започети посао разбијања Србије. Када кажемо Соланин споразум ми мислимо на превару са циљем да се од Србије искамчи пот- пис за легализацију свега што је урађено од бом- бардовања до изградње Бондстила, Ахтисаријевог плана и признања прве НАТО државе". На питање зашто је главни услов за ратификовање ССП политички, односно "хашки услов" ако се 80 одсто тог докуемнта тиче економских питања, он понавља да креаторе ССП није интересовао ни хашки услов, ни економска питања, већ само да се стави потпис на независност Косова. "Холандски министар Ферхаген се похвалио да му је Тадић послао специјалног изасланика који га је уве- рио да ја блокирам сарадњу са Хагом. И тај Тадићев изасланик, и тај потпис на Соланин споразум, све заједно говори о правој природи работе у коју су се упустили Солана и Тадић", рекао је Коштуница. Он је уверен да грађани Србије неће погрешити када се 11. маја буду изјашњавали да ли ће "подржати Србију или Солану који се препоручу- је као велики добротвор српског народа". Истовремено је изразио сумњу у поузданост истраживања Стратеџик маркетинга, према којем је преко 60 одсто грађана подржало потписивање Споразума са Европском унијом. "То је истражи- вање чувеног Стратеџик маркетинга који је пред- виђао да Лабусу недостаје два процента да ме победи на председничким изборима, а онда се показало да сам добио скоро милион гласова више од њега. Тако ствари стоје са кредибилитетом Стратеџик маркетинга", приметио је Коштуница. Коштуница је поновио да је председник Србије Борис Тадић "обрукао само себе, а не и

19

Поништићемо... Србију потписивањем Соланиног споразума" и да "ће се то најбоље потврдити када Влада и Скупштина буду поништиле нелегитимни потпис на Соланином споразуму". "То је први корак и видеће- мо шта ће даље још следити", рекао је Коштуница. Дефинишући доњу границу у пружању усту- пака на унутрашњеполитичком и спољнополи- тичком плану када је у питању Косово, он је рекао да је ту границу одредио Устав Србије, који је народ својом слободном вољом изгласао на референдуму. "Пре тога границу су поставиле све претходне ге- нерације српског народа које су се вековима бориле за Косово. Сваки Србин зна која је та граница и ја је никада нећу пре-ћи", рекао је Коштуница. На питање може ли да замисли себе, своју странку или "народњачку коалицију" да на било који начин "тргује" Косовом, он је одговорио да то за њега "не би била продаја, него издаја". На питање ко по његовом мишљењу у Србији води доследну, принципијелну политику према Косову, а ко не, Коштуница је одговорио: "Најбољи одговор можете видети кроз изјашњавање за скупштинске резолуције о Косову. Поред тога, нај- даље је отишао Чанак који тврди да верује својим очима да је Косово независно. И други Тадићев партнер Динкић не заостаје када каже да је колек- тивно лудило рећи Косово је Србија. Све то су под притиском НАТО пакта крунисали мизерним потпи- сом на Соланином споразуму. Коалиција Чанак, ДС, Г17 је заправо дошла на почетне позиције Ј1ДП". Он је уверен да мора бити праведног решења и за Косово те да је за то потребна пре свега истрајност Србије и доследна државотворна политика. "Србија је сувише важна земља у региону да би се трајно потценили њени интереси. Сада САД имају политику свршеног чина према Србији, али та политика не даје жељене резултате. Једини начин да се дугорочно успостави стабилност региона јесте да поново успостави важење међународног права на Блакану. То отвара врата за проналажење праведног решења". Кад је реч о политици Брисела у решавању косовског питања, он је рекао да је најкрупнија замерка ЕУ што је безпоговорно попустила пред политиком силе САД и НАТО пакта. "То говори и да данас у Европи недостаје државник попут Де Гола који би унео неопходан баланс у односима са САД. Бирократија ЕУ је потпуно снисходљива и немоћна пред силом САД", оценио је Коштуница. На питање шта би учинио када би био у ситуацији да бира између Косова и брзог, пуно- правног чланства у ЕУ, одговорио је да би - пре него што би прихватио чланство у ЕУ - морао "да се извини свим српским непријатељима, који су главом платили своју намеру да окупирају део Србије. Таквом одлуком била би поништена наша историја и

ИЗГРАДЊА ХРАМА У СРЕМСКОМ СЕЛУ БОСУТУ Православни храм Рођења Светог Јована Претече у сремском селу Босуту, саграђен 1802. године, срушен је за време Другог светског рата и никада после тога није обновљен. Завод за заштиту споменика културе из Сремске Митровице израдио је априла 2008. године пројекат новог храма који представља реплику старе босутске цркве срушене 1943. године. По добијеном благослову епископа сремског, Господина Василија, приступило се формирању Грађевинског одбора и прикупљању помоћи за изградњу нове богомоље. Сви који желе да помогну изградњу новог православног храма у селу Босуту, новчане прилоге могу уплаћивати на девизни рачун број: 00-508- 00028334, отворен код »Banca Intesa« A.D. Београд, на следећи начин: Posrednik: DRESDEFF - DRESDNER BANK AG FRANKFURT AM MAIN, GERMANY: Račun u Srbiji sa ovom bankom: DBDBRSBG - BANCA INTESA AD, BEOGRAD MILENTIJA POPOVIĆA 7B - BEOGRAD, SRBIJA; Korisnik računa: RS35160005080002833483 - CRKVENA OPŠTINA BOSUT. Секретар Грађевинског одбора Микица Илић e-mail:rubiroza@ mail.ru tel. ++ 381 63 708 2180

ми би као народ били поништени". Оцењујући кампању коју воде "народњаци", он је рекао: "Изнели смо своје принципе и своју политику. Заиста, најискреније се боримо за одбрану Србије. Нама је Србија све и то желимо да зна сваки грађанин наше земље. Обилазимо целу Србију, сам сам обишао више од 40 градова и веру- јемо да ће грађани подржати Србију". На питање да ли, по његовом мишљењу, "прљава кампања" међу дојучерашњим коали- ционим партнерима збуњује или профилише бирачко тело, он истиче да ДСС и НС не учествују у томе. "С друге стране, на овим изборима се ради о одбрани Србије и ту је оштра реч примерена. Нема ништа прљавије него лагати и варати свој народ. Ми стојимо иза сваке своје речи коју смо изговорили у кампањи". На питање да ли је потписивање ССП искључило могућност поновне сарадње са ДС, Коштуница је одговорио: "Ми смо се политички пот- пуно определили према потпису на Соланином спо- разуму и сваки грађанин зна да ћемо се ми дослед- но држати наше политике".

2. 5.2008.

20

Танјуг

Iskral.juni 2008.

Izvodi iz studije Marka Pivca (2)

UVLAČENJE JUGOSLAVIJE U DRUGI SVETSKI RAT I NJEGOVE POSLEDICE Inžinjer Marko Pivac živi u SAD. Ovu studiju piše na engleskom jeziku. Iskri je ustupio ove izvode, s tim da ih mi prevedemo i objavimo. U prevodu ove duže dokumentovane studije na naš jezik Iskra se suočila sa brojnim stra- nim imenima i izvorima. Da bi vezu između imena i izvora učinili što jasnijom, zadržali smo strana imena u originalu. Gde je biio nužno stavljanje nekog imena u naš padež, padežni sufiks je odvojen od imena sa (-). Izuzetak je opšte poznato prezime Čerčil. Zbog dužine ove značajne studije, Iskra če njen prevod objaviti u više nastavaka.

••• Jugoslavija Najvećl deo Taylor-ovog izveštaja - skoro 10 od 16 stranica - odnosio se na Jugoslaviju. On posebno izveštava o vezama i planovima za Sloveniju i Hrvatsku, Srbiju i Bosnu, Crnu Goru i o Albancima izbeglim u Jugoslaviju. Skoro jednaipo stranica posvećena je SOE projektu za blokadu Dunava vezanu za Plan uqe.

U Sloveniji i Hrvatskoj - SOE je imao bliske kontakte sa: 1. Slovenačkom Demokratskom grupom koju su vodili Dr (Ivan Marija) Čok i profesor (Ivan) Rudolf, konspira- tivno ime Rukovina (Rukavina). - SOE ih je uglavnom upotrbljavao da vrše sabotaže, anti-nemačku i anti-talijansku propagandu u Austriji i Istri. Pored širenja propagandnog materijala u Italiji, bili su angažovani u „ilegalnoj pro-britan- skoj propagandi za nas u samoj Jugoslaviji” - izveštava Taylor. (str.7, kurziv dodat.)

2. Brankovom organizacijom slovenačkih iredentista 3. Dr [Većeslav] Vilder Hrvatska demokratska organizacija.

4. Anti-italijanska hrvatska grupa u Dalmaciji, naročito u Splitu.

5. Glavni stan SOE za severozapadnu Jugoslaviju stacioniran u Zagrebu. (str. 8) *** Taylor gore uopšteno identifikuje SOE kontakte. Međutim istoričarka Dr Jerca Vodušek Starič u svojoj kwizi Slovenski špijoni in SOE 1938-1942. detaljno identifikuje njihove aktivnosti i veze sa SOE. Zahvalno potvrđujući upotre- bu podataka iz ovog izvora, kao i iz drugih, niže ih iznosimo kao dopunu Taylor-ovim; kasnije se priča ponovo vraća Taylor-u. Prvo neke informacije o SOE finansiranju opsežnih aktivnosti u Sloveniji i Hrvatskoj Većina slovenačkih podzemnih organizacija / ličnosti ,,SOE sodelavci” (SOE saradnici) - kako ih Starič naziva - verovatno su bili motivisani osećanjem patriotske obaveze prema svojoj zemlji i odbojnošću prema susednoj Nemačkoj i Italiji.

I pored toga, morali su se pokriti njihovi operativni troškovi. Ipak, neke od njih je ponekad verovatno trebalo i „okuražiti” nagraditi, novčano pomoći ili direktno podmititi - da bi bili osposobljeni od strane svojih britanskih sodelavaca za dalji rad, naročito za post-okupacione zadatke koje su britanski ratni lideri planirali. Neki od Dr Starič i drugih autora - nalazi / zapažanja su dole kratko izneti: Jedan od SOE istoričara, M.R.D. Foot, piše da je SOE imao puno novca da finansira Ijudstvo na terenu i mnoge aktivnosti u neprijateljskoj pozadini. (24) U Beogradu su Britanci novčano pomagali dve dvonedeljne publikacije the Balkan Herald (Balkanski vesnik) i the South Slav Herald (Južnoslovenski vesnik) koje je publikovao Terence Atherton. (25) U Zagrebu Britanski konzulat finansijski je podržavao Novu riječ Većeslava Vildera, Alarm Slavka Vereša, a takođe Slobodni Balkan \ Novi red. (26) Konzul iz Zagreba je finasirao i savetovao studentsku organizaciju YMCA (Hrišćansko udruženje mladih qudi) na Univerzitetu u Ljubljani. (27) Engleski klub iz Ljubljane pomagao je rad Britanskog koncila (saveta) u Zagrebu. (28) SOE Zagreb snabdeo je Slovence u Mariboru „ratnom kasom”, dao im šifru za komuniciranje i druge stvari potrebne za uspostavu veze, štampaće mašine, kao i planove za rušenje, evakuaciju i raspolaganje novcem. (29) Za izvršenje planova za rušenja nekih mostova, vijaducta i brana u Sloveniji, SOE je dao 50,000 dinara (vrednost 1,000 dolara) za platu saučesnika, kupovinu namirnica za skrovišta, itd... (30) Kada je rat u Jugoslaviji otpočeo izvšene su razne sabotaže u predelu Maribor-Dravograd u Sloveniji. Konzulat u Zagrebu dao je vođama grupa 29,000 dinara i veliku količinu pića za podmićivanje. (31) Stephen Clissold, ataše za štampu u Konzulatu u Zagrebu, finansirao je propagandne i obaveštajne aktivnosti u Sloveniji. Trevor Glanville "Nero" - radio kao vice-konzul u Zagrebu - plaćao je sve putne troškove jednog SOE sodelavca i davao mu mesečnu platu između 1,500 i 2,000 dinara.(32) Novcem su plaćana i obaveštenja dobijana iz Trsta. (33) Jedna slovenačka četnička organizacija, od nekih 500 članova, snabdevena je „ratnom kasom” za održavanje svoje podzemne aktivnosti za vreme okupacije zemlje i za pripremu svojih skrivenih skloništa dobro snabdevenih hranom u planinama Kamnika. (34) Krajem januara 1941. Tom Masterson traži od Londona više novca za propagandu Zagrebačkog konzulata. (35) U feb- ruaru 1941. George Taylor izveštava London da je grupa budućih gerilaca snabdevena „ratnom kasom” i novcem. SOE Zagreb snabdeo je svoje slovenačke kolaboratere sistemom za komuniciranje i planovima za štampanje i sirenje pro- pagande, raspolaganje novcem, rušenje i evakuaciju. (37) Sam SOE ilegalno je štampao i rasturao pamflete da zapali

Iskra 1. juni 2008.

21

w

Г

javnost. (38) Jedan važan slovenački „SOE sodelaveć’, pošto je evakuisan u Kairo, bio je plaćan 100 funti mesečno. (39) Profesor Onslovv beleži da su britanski fondovi upotrebljeni za finansiranje slovenačke grupe koja je pokušala da zarazi antraksom goveda transportovana za Nemačku i Austriju - i najmanje jednom prililkom Dr A. Becker (kon- spirativno ime A/H 2) da zarazi šapom jugoslovensku stoku na putu za Nemačku. (40) U stvari gledajući kroz prste takvim aktivnostima, Memorandum ‘Funkcije i organizacija D Sekcije za Jugoslaviju’, beleži: „Trovanje vodo-snabdevanja, širenje bakterijske zaraze i slične sabotaže ne odobravaju se, ali ubaciva- nje šapa, zaraženog krompira itd. se okuražuje i prirodno svaki napad na komunikacije, elektrane i centre produkcije važnih proizvođača.” (41) Hrvatski sindikati koje su činili zaposlenici privatnih preduzeća u Hrvatskoj, „као i njihov list, Pravica, bili su finasirani od strane S02.” (42) . ..

(T1) A sada nazad na Taylor-ov izveštaj U Srbiji i Bosni - Taylor izveštava Nelson-a - SOE ima dve glavne organizacije: Srpsku Zemljoradničku Stranku (SZS)i jugoslovenska nacionalna udruženja kao Narodnu Odbranu, Četnike ,,i druge razne grupe bivših vojni- ka”. (str 8-9) Zvanični vođ SZS, Dr Milan Gavrilović, bio je jugoslovenski poslanik u Moskvi, tako je njegov zamenik, Dr Miloš Tupanjanin, (SOE konspirativno ime Stric (Uncle) vodio stranku u Jugoslaviji. Po Taylor-ovim rečima: Mi smo finansijski pomagali ovu stranku od prošloga jula i oni su nam definitivno na raspoloženju za podzemnu propagandu, sabotaže i gerilsko ratovanje kada jednom Jugoslavija bude uvučena u rat. Stranka je brojno dosta jaka, naročito u Bosni i Staroj Srbiji. ... Ona takođe ima prednost jer je u tesnoj vezi sa John-ovom (Dimitrov, Georgij-Gemeto) Zemljoradničkom strankom u Bugarskoj. ... (str. 8, kurziv dodat.)

Zbog značaja Srpske Zemljoradničke Stranke u SOE planovima za Jugoslaviju opet je prekinuto parafrazira- nje Taylor-ovog izveštaja da bi se razumelo kako je odnos između SZS-SOE ustanovljen, kako je došlo do finansijske pomoći i velikih nada SOE da će stranka definitivno biti na raspoloženju Britancima kada jednom Jugoslavija bude uvučena u rat. Ne ako, već sasvim izvesno, kad jednom Jugoslavija bude uvučena u rat, tj. kad jednom Jugoslavija bude uvučena u rat kao učesnik.

Finansiranje Srpske Zemljoradničke Stranke (SZS) Dok su agenti Sekcije D još uvek bili zaposleni projektom blokade Dunava, širenjem „neodgovorne” propa- gande i uticanjem uglavno na srpsko javno mnjenje, takođe im se ukazala prilika da „finansiraju” i „finansijiski pomažu” neke političke partije i patriotske organizacije u Srbiji. Potpuna priča ne može se rekonstriusati usled nedostatka Sekcije D/ SOE fascikula. „Nekih 85%-87% (je izgubljeno) slabim načinom arhiviranja, nerazboritim uništavanjem, jed- nom prigodnom vatrom u glavnom stanu i nesistematskom posleratnom selekcijom preostalog materijala.” (43) Dole je izneta delimična priča uglavnom na osnovu podataka Julian Amery-a.

Proleća 1940. jugoslovenska vlada je odlučila da uspostavi odnose sa Sovjetskom Unijom. Prvo su 15. aprila otpočeli ekonomski pregovori i trgovinski ugovor je bio potpisan 11. maja. A onda je 24. juna objavljeno da su diplo- matski odnosi ustanovljeni. Dr Milan Gavrilović, predsednik Srpske Zemljoradničke Stranke, otišao je u Moskvu juna 1940. da služi kao prvi ambasador svoje zemlje. (44) Pre nego će prihvatiti položaj, Gavrilović zove 21. godinu starog operativca Sekcije D/SOE, Julian Amery-a. - koji od septembra 1939. tajnovito radi u Britanskom poslanstvu u Beogradu kao formalni pomoćnik atašea za štampu (45) - na hitan sastanak. Атегу - koji je svakom prilikom mogao i bez poziva da dođe u Gavrilovićev dom (46) - odmah odlazi, i 33 godine kasnije iznosi priču o događajima koji će uslediti. Šetajući u njegovoj bašti, Gavrilović obaveštava svog gosta, da je knez Pavle tražio od njega da ide u Moskvu za jugoslovenskog ambasadora; on je uglavnom odlučio da ponudu usvoji, ali „рге nego da svoj definitivan odgovor Knezu, hoće da zna šta o tome misli britanska viada.” (47) Dva dana kasnije Атегу obaveštava Gavrilovića o pozitivnom odgovoru Londona; diskutovali su o izgledima Gavrilovićeve misije i njegovom mišqewu o mogućim stavovima Jugoslavije u raznim okolnostima. Ako Sovjetska Unija ne bude htela da pomogne Jugoslaviju - mislio je Gavrilović - postojao bi izbor između rata i okupacije, ili kapitulacije bez rata. „Između ova dva, on bi bio sklon ratu ali zna da bi poraz bio neizbežan. Stvarna borba bi počela pošto dođe do okupacije i vodili bi je seljaci.” (48) Srbija bi, po Gavrilovićevom mišljenju, bila centar otpora i njegova Zemljoradnička stranka prirodan predvod- nik - zbog njenih veza sa Bugarskom i Hrvatskom. (49) Gavrilović sada pita da li možemo da mu pomognemo da izgradi potrebnu organizaciju. Njemu bi bili

22

Iskral.juni 2008.

potrebni bežični aparati za komunikaciju sa Britancima posle okupacije i tajne štampaće mašine za štam- panje propagande. Mogla bi mu takođe biti potrebna pomoć za izgradnju skrovišta oružja i eksploziva. Ako sam zainteresovan, i ja sam ga uverio da jesam, on bi uredio da se sretnem sa njegovim zamenikom, Milošem Tupanjaninom, koji će voditi stranku, pošto on ode u Moskvu. On sugerira da bi, Tupanjanin i j a , mogli da napravimo plan, te da se posle zajedno sastanemo i dogovorimo o detaqima pre nego on krene za Moskvu. (50) Dan ili dva kasnije, Атегу i Jacob Altmaier su otišli na razgovor sa Tupanjaninom. Njih trojica su napravili plan koji se sastojao iz dve faze. (1) - Proširiti aktivnosti SZS dok je Jugoslavija još neutralna da bi se ojačao „otpor vlade prema nemačkim zahtevima” i da bi se stvorila „klima mišljenja protivna kapitulaciji”. (2) - Organizovati „propagandu, sabotaže i gerilsko ratovanje za slučaj nemačke okupacije”. (51) Bailey (z Sekcije D u BeograduJ /' ja smo se dogovorili o konačnoj verziji ovog plana sa Gavrilovićem i Tupanjaninom dva dana pre nego će Gavrilović otići u Moskvu. (52) Pošto, po Amery-u, Sekcija D do tada nije imala u vidu situaciju kao ovu, koja bi zahtevala tajno pomaganje jedne političke partije, Bailey i on su neko vreme telegrafski diskutovali o tome sa Londonom, posle ćega je ....................... faza jedan plana najzad odobrena”. (53) Da se stvori klima mišljenja protivna kapitulaciji - i sve drugo o čemu je Gavrilović razgovarao sa Amery-em - zahtevalo je poveću sumu novca ... Stoga ...

Mesečna finansijska pomoć Srpskoj Zemljoradničkoj Stranci Dok se vodila telegrafska diskusija oko Faze jedan, u Londonu se stvarala Egzekutiva za specijalne operacije (SOE) da „zapali EvropU’ po Čerčilovoj nezaboravnoj direktivi Dalton-u.. Formirana 22. jula 1940, ona je zamenila Sekciju D SIS-а, i stavljena pod vođstvo Dr Hugh Dalton-a, ministra za ekonomsko ratovanje (MEW). Po rečima M.R.D. Foot-a, ,,SOE je bio tajna služba”. Njena Povelja „utvrđuje da bi bilo „vrlo nepoželjno” da se postavljaju pitanja u vezi sa njom, a još manje da se na to odgovara u Parlamentu. Parlament nema ništa da kaže o tome kako se ona vodi, šta ona radi ili ne radi. Novac za nju -... - trebalo je da dođe iz tajnog namenskog fonda, koji, po dugo ustanovljenoj prak- si, Parlament ne podvrgava svom ispitu i u koji Dom Lordova po svom statutu ne može da dirne jer je deo jednog novčanog zakona.” (54) ,,SOE je dobijao sav potreban novac iz tajnih fondova” (55) „Cilj S.O.E. bio je da koristi sva sredstva za uznemiravanje neprijatelja: štrajkove, propagandu, terorizam, nemire, bojkot i podmićivanje.” (56) Gore pomenuti agenti Sekcije D, tada u Beogradu, premešteni su u SOE. Dana 23. jula 1940. D/HS - operativac Sekcije D u Londonu - obavestio je Alexander Glen-a - operativca u Beogradu da je Forenj ofis (FO) najzad odobrio pomoć Srpskoj Zemljoradničkoj Stranci (SZS) od 5,000 funti sterlinga mesečno, pod uslovom da se novac ne dostvalja stranci putem bilo koga povezanog sa Poslanstvom. Po pitanju prve isplate Glen bi trebalo da se neslužbeno dogovori sa komercijalnim atašeom, ,,što se tiče lokalnih ličnosti koje mogu da pozajme dinarski ekvivalenat od 5,000, ponavljam 5,000 (funti sterlinga) SZS , a vi bi trebalo da nam telegrafišete imena Londonskih banaka u koje povratak pozajmica u sterlingu mora da se uplati.” ,,Za buduće isplate”, D/HS infor- miše Glen-a, „ја se konsultujem sa Chester Beattyem (rudarski magnat, vlasnik Trepča rudnika u Srbiji) koji bi uskoro mogao da vrši isplate preko novog neutralnog rudarskog preduzeća.” (TNA HS5/872 C325542) 31. jula 1940. Glen je odgovorio D/HS-u da je instruiran da zaustavi isplatu dok ministar, Ronald lan Campbell, ne čuje od FO da mesečna finansijska pomoć treba da bude isplaćivana. I onda apeluje: Bitno je da se isplata odmah izvrši kako bi Zemljoradnička stranka storila organizaciju ‘u senci’ za našu upotrebu u slučaju ulaska Jugoslavije u rat. Zato tražim od vas da odmah uredite sa Forenj ofisom da potvrdi svoje odobrenje Ministru. (TNA HS5/872 C325542) Zajednički pregled protiv Osovinskih aktivnosti Forenj ofisa (FO) i SOE predstavnika od 9. decembra 1940. pokrivao je finansijsku pomoć od 5,000 funti sterlinga mesečno Srpskoj Zemljoradničkoj Stranci koja je počela u julu 1940 i manju finansijsku pomoć Nezavisnoj Demokratskoj Stranci i Narodnoj Odbrani, davno ustanov- Ijenoj srspkoj patriotskoj organizaciji... (57) Allatini;

Na istom sastanku predstavnik FO je postavio pitanje sabotaža rudnika u Jugoslaviji, uključujući rudnika hroma „usaglašeno je da bi bilo korisno imati pripremljene planove, ali da ovi moraju zavisiti od saradnje Juglovenskog Generalštaba, a to opet uglavnom zavisi od naše rešenosti da pribegnemo podmićivanju širokih razmera.” (58) „Sabotaže na rudnicima nisu izvršene ni pre ni za vreme nemačke invazije” (Barker,45), jedan važan razlog

Iskra 1. juni 2008.

23

bilo je britansko vlasništvo nekih rudnika. Pored toga „ekonomski ratnici” „precenjivali su spremnost Generalštaba ili političara na terenu da zarad britanskog mita ili podrške izlože sebe velikom riziku.” (59) Kada je London odobrio Fazu jedan Sekcije D/ SOE/ SZS plana, Dr Onslovv piše o tome: Utvrđen mogućnošću da bude neočekivano ali aktivno uvučen u svrgavanje onoga što je on smatrao legi- timnom vladom - ako je potrebno nasilno - Campbell je bio pobuđen da izjavi - da dok bi podržao finansi- jsku pomoć do 5,000 (funti steriinga) mesečno, on ne bi mogao da se sagiasi sa državnim udarom. (60) Posle Campbell-ove prvobitne dozvole do 5,000 mesečno, Finansijska pomoć od 4,000 najzad je odobrena u oktobru 1940, uz uslov da se novac SZS-i ne isporučuje ‘preko bilo koga vezanog za Poslanstvo’. (61) (Ipak Атегу je „isplaćivao sledbenike (albanskog) kralja Zog-a... u prostorijama britanskog poslanstva.” (62) Drugi istoričari u različito vreme su takođe pisali o finansijskoj pomoći SZS-i. Dr H. VVilliams je zaključila da je ova pomoć bila vezana za mogućnost puča, „nešto što definitivno povreduje praviia diplomatskih odnosa.” (63) Beležeći da je finansijska pomoć isplaćivana od jula 1940, Dr D. Stafford primećuje da je SOE bio u tesnoj vezi sa Tupanjaninom. (64) Pripreme za Fazu 2 SOE/ SZS planiranih aktivnosti vremenski se poklapala sa plaćanjima SZS. Od jula 1940. SOE je sa poslanstvom u Beogradu i Forinj ofisom diskutovao korisnost državnog udara u Jugoslaviji. „Zakijučeno je da bi tada bio prevremen, ali ne bi ga trebalo odbaciti kao alternativu za budućnost.” (65). Sa krajem februara 1941. puč je bio tačno ono što je Taylor imao na umu kada je izveštavo o elementima u Jugoslaviji „koji su spremni da pruže otpor nemačkoj dominaciji”, „uzmu stvar u svoje ruke”. (Dodatak str. 12) Copyriqht: Marko Pivac

(Nastavak u sledećem broju)

Izvori: Атегу, Julian Approach March: a Venture in Autobiography, Hutchinson of London, 1973 Balfour, Neal & Маскау, Sally Paul of Yugoslavia, Britain's Maligned Friend, Hamish Hamilton, London, 1980 Barker, Elisabeth British Policy in South-East Europe in the Second World War, Macmillan, London, 1976 Dilks, David (ed.) Diaries of Sir Alexander Cadogan, O.M., 1938-1945, G. P. Putman's Sons, Nevv York, 1972 Foot, M.R.D. SOE An Outline History of the Special Operations Executive 1940-1946, Pimlico, 1999. (First published in 1984.)

Onslovv, Sue "Britain and the Belgrade Coup of 27 March 1941 Revisited", Electronic Journal of International History, (March 2005) Stafford[cp], David "SOE and British Involvement in the Belgrade Coup d'Etat of March 1941", Slavic Review, Vol. 36, No. 3, September 1977 Vodušek Starič, Jerca Slovenski Špijoni in SOE 1938-1942 (Slovenian Spies and SOE 1938-1942), Ljubljana, 2002 Wiliiams, Heather Parachutes, Patriots, and Partisans: The Special Operations Executive and Yugoslavia, 1941 - 1945, The University of VVisconsin Press, 2003

24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44

24

Vodušek, 28 Vodušek, 59 Vodušek, 90 Vodušek, 143-4 Vodušek, 145 Vodušek, 224 Vodušek, 190 Vodušek, 191 Vodušek, 201-2 Vodušek, 202 Vodušek, 204-5 Vodušek, 215 Vodušek, 221 Vodušek, 224 Vodušek, 232 Vodušek, 225-6 Onslovv, 19 Onslovv, 20 Onslovv, 21-2 Onslovv, 17n40 Balfour, 200

45 Атегу, 139 46 Атегу, 149 47 Атегу, 173. Kurziv dodat.

48 Атегу, 173 49 Атегу, 173 50Amery, 173. Kurziv dodat.

51 Атегу, 173 52 Атегу, 174. Kurziv dodat.

53Amery, 174. Kurziv dodat.

54 Foot, 34 55 Foot, 30 56 Dilks, 313 57 Barker, 44-5; 276M39, 276n140 58 Barker, 45; 276n141 59 Barker, 45 60 Onslovv, 33. Kurziv dodat.

61 Onslovv, 35 62 VVilliams, 25 63 VVilliams, 24. Kurziv dodat.

64 Stafford[cp], 411 65 Stafford[cp], 411n45. Kurziv dodat.

Iskral.juni 2008.

Ревизионизам у савременој српској књижевности (133)

ПРЕЋУТАНЕ ПЕСМЕ СЛОБОДАНА ВУКСАНОВИЋА Слободан Вуксановић, рођен 1965 у Београду, дипломирао је књижевност на уни- верзитету и магистрирао са темом о српској књижевности у дијаспори. Пише песме и есеје. Уредио је збирку песама о Косову. Недавно је био министар културе у српској влади. Учинио је велику услугу српској књижевности објављивањем својих есеја, Прећутане песме. Савремени српски песници у исељеништву (1993), антологије савременог срп- ског песништва у Румунији, Вицикл Милоша Црњанског (1993), и антологије Песме са границе, (1995) (1). иако је последњих година било више осврта на књижевност у исељеништву, ово је први пут, после запажених есеја у часопису Књижевност, да се о њој обимно и отворено говори без политич- ких предрасуда. Вуксановић правилно карактерише исе- љеничку књижевност насловом прве књиге. иако ту говори само о песницима, подразумева се да је целокупна књижевност у дијаспори била „прећу- тана” преко четрдесет година, углавном из поли- тичких разлога, као да уопште није постојала. Засигурно, и овде Петар Цветковић анализира књижевност у дијаспори доста критично, али и равноправно са осталим видовима српске књижевности: „Предосећање да ће нова власт у отаџбини инсистирати на поништавању моралних особина српског народа, из којих је излазило понај- више друштвеног здравља и духовне лепоте, било је тачно. Зато је код готово свих песника присутна посвећеност овој теми. и управо захваљујући том пориву, поезија у дијаспоти одржала се до данаш- њег дана, иако је настајала у необичним околности- ма.”(1, 5) Цветковић сматра да доминантну тему у стиховима песника у дијаспори „оцртавају одјеци ратног пораза, као и полемичке варнице на прекра- јање историје, памфлета и вести које су долазиле из отаџбине.”(1, 6). Тиме је „сасвим логично долази- ло до ограничења у песничком смислу речи. Једно од њих је то што су ови стихови били окренути само у једном правцу. Оном који им је одређивала траги- ка, смер који је водила емоција... некакав песак носталгије из којег се човек тешко извлачи... ” На тај начин се „и нехотице упада у фолклор, у једну наивну представу света, где ништа више не може да вас одврати од тугаљивих породичних слика... ”(l, 7) „Наравно да онај који не може да се врати кући кад то зажели, првим авионом, у ствари и нема неку нарочиту будућност. Изгледа да управо на тај начин функционише поезија у дијаспори, што, у суштини чини приличан хендикеп у односу на саму поези- jy.”(l, 7) „Настале у највећем броју да би очувале колективну слику потонуле краљевине, ове песме су написане са моралним знаком на првом месту. Зато су пре свега документ о страдању генерације, које су измакле пушчаном зрну, али и оних које су

Iskra 1. juni 2008.

остале на родном тлу.”(и, 8) Цветковић и даље не тумачи исељеничку поезију као чисто уметничке творевине, али и оволико је добро за почетак. Међутим, приступ исељеничкој књижевнос- ти самог Вуксановића, као и угледног критичара Чедомира Мирковића, је мање критичан и строг. Тако Мирковић тврди да је Вуксановић успео „да увери у богатство и разнородност ове поезије. Зналачки је показао широку лепезу мотива и ли- терарних поступака, лепезу која централна упо- ришта налази у српској песничкој традицији, у родољубљу и у носталгичним расположењима, али додирује - у стваралаштву најдаровитијих аутора - и универзалне подстицаје и модерне духовне ути- цаје.” А Зоран Вацић коментарише: „Полувековно ћутање које је пратило највећи број овом антологи- јом обухваћених песника последица је политичке ситуације у Југославији у периоду од 1945. до 1990. године, а не критичких преиспитивања вредности њиховог песништва. Песници емигранти због ставо- ва супротстављених режиму били су проскрибо- вани, па се није ни могло очекивати да ће власт дозволити да се њихова поезија публикује, или пак да се критички текстови и есеји о њима објављују... Како је култура једног народа ипак недељива, политички притисци који су у изолацији држали српско загранично песништво нису успели да угуше аутохтоне гласове песника, који су, стварајући у двострукој издвојености (између осталог они се, углавном, нису инкорпорирали у културу народа у чијем окружењу живе) оставили стихове који су, ипак, незаобилазни, не само за тумачење савре- меног српског песништва, већ и за његово вредно- вање уопште.”(Ш, 186). Вацић види основне теме у стиховима песника у исељеништву у привржености завичају, у позивању на средњевековље, у сталним сеобама, у Косовском миту, и у сети и жељи да се приближе матици. Вуксановић истиче веома важну конста- тацију, изражену и од многих других: ”Не постоји емигрантска или исељеничка поезија већ само загранична или поезија у дијаспори. Одлазак из своје земље (било из којих разлога), никако не може исељеницима одузети припадност сопственом на- роду. Националност сваког човека јесте чињеница на коју се не може утицати, она се добија рођењем. Према томе, припадници једне нације, расуте по свету, ‘остају' и даље припадници своје нације, па тако и њихова уметност припада недељивој националној уметности и култури. Поезија се можда може забранити, али се не може протерати или укинути.”(и, 12). Вуксановић понавља речи песника Д. Рајковића, „Српски песници у изгнанству не тра- гају за својим идентитетом. Они су га понели са собом када су изабрали слободу.” Због тога, вели Вуксановић, „за српску заграничну поезију важи исто што и за њене ауторе - у име идеологије про

25

Прећутане песме... терани, у име човечности треба да буду враћени.”(и, 12) Све у свему, прилаз исељеничкој књи- жевности сада је пуноправан осталим прилазима, омогућивши читаоцима у земљи да по први пут не само добију увид у природу ове књижевности већ, у многим случајевима, да је први пут виде и читају. У првој и трећој од горњих књига зас- тупљени су следећи песници: Нико Мирошевић — Сорго (I, 13), Божидар Пурић (I, 19), Лука М. Луковић (I, 23), Драгослав П. Драгутиновић (I, 27 — III, 84), Милан М. Петровић (I, 36 - III, 87), Мара Томашевић (I, 41), Косара Гавриловић (I, 44), Љубица Грковић Бољанић (I, 48), Драгољуб Д. Паунић (I, 51), Драгољуб Р. Аћимовић (I, 56 - III, 89), Вујадин Мијовић (I, 63), Милош Аћин Коста (I, 66), Вуко Р. Ђуришић (I, 70), Слободан Себар (I, 76), Д. Рајковић (I, 82), Растко Станишић (I, 86), Бранко В. Обрадовић (I, 90 III, 93), Вукадин Кецан (I, 95), Сава Јанковић (I, 99 - III, 94), Матеја Матејић (I, 107 - III, 95), Васа Михаиловић (I, 119 - III, 101), Милан М. Миленковић (I, 129 - III, 106), Ђорђе Вид Томашевић (I, 132 - III, 107), Михаило Влаховић (I, 138), Владимир Миличић (I, 143 - III, 110), Вељко Б. Бојић (I, 147), Стојан Вучинић (I, 150 - III, 149), Катарина Костић (I, 153 III, 112), Чарлс Симиц (I, 158 - III, 113), Ђорђе Николић (I, 168 - III, 121), Милена Миличић (I, 171), Славомир Гвозденовић (I, 174 - III, 136), Владимир Чоков (III, 122), Славко Веснић (III, 125), Ђока Жупунски (III, 126), Жива Поповић (III, 127), Јован Чолаковић (III, 128), Чедомир Миленовић (III, 129), Влада Барзин (III, 133), Драга Мирјанић (III, 134), Иво Мунћан (III, 135), Љубица Рајкић (III, 143), Љубица Перинац (III, 145), Горан Стефановић (111,146), Љубинко Галић (III, 148), Војислав Галић (III, 161), Радован Филаковић (III, 163), Драгомир Дујмов (III, 164), Милан Рус (III, 169), и Томислав Крекић (III, 171). Многи од ових песника објављивали су песме пре и за време Другог светског рата, али добар број њих су новијег датума и мање познати, што потврђује веровање да је Србија земља песника, што се доказује и великим бројем анонимних песни- ка у нашој епској поезији. Вуксановић коментарише о појединим песницима и цитира делове њихових песама у опшир- ном уводу у трећој књизи, у главама „Песници и емигранти”, „Поетика завичајног” и „Нестајање гласа”. Он пружа основне податке о издавачким предузећима која су омогућавала издавање пес- ничких књига под изразито тешким исељеничким околностима. Ту он помиње, овим редом, рели- гиозну библиотеку „Свечаник”, коју је основао владика Николај Велимировић, а уређивао о. Алекса Тодоровић у Минхену. У Мелбурну, Аустралија, предратни адвокат из Земуна Урош Станковић основао је предузеће „Српска мисао”, које је издало више књига, као и часопис. Часопис и издавачко предузеће Искра основао је, такође у Минхену, предратни дипломата Краљевине Југославије, Јаков Љотић. У Канади постојало је предузеће „Авала” и недељник Гпас канадских Срба , а у Америци Српски Народни Савез са својим листом још од 1901. године, Американски Србобран.

26

У Лондону постоји часопис Наша реч. Последња четири листа или часописа излазе и дан-данас. Сви су они објављивали књижевне радове најугледнијих српских писаца у избеглиштву. Вуксановић такође концизно наводи главне теме у исељеничким песмама: носталгија за отаџбином, љубав према ужем завичају, ламент над судбином сопственог народа, као и над личним недаћама. Ове песме су махом борбене и сентимен- талне, а одликују их меланхолија, исповедни карак- тер, опседнутост успоменама и патетика. интере- сантна је и често изражена жеља да се почива у родном крају, што је доскора било скоро немогуће, али је сада све више могуће. Иначе, исељеничка поезија је махом традиционална и затворена према страним утисцима, док су узори углавном наслеђивани од претходника из српске поезије, нарочито Војислава Илића, Алексе Шантића, Јована Дучића, Милана Ракића и других водећих српских песника. О сваком песнику Вуксановић даје основне податке њихове поезије, који веома корисно служе читаоцима као и будућим историчарима наше књижевности. Неке песнике он назива „аутентич- ним”, то јест, песницима који су по квалитетима мање или више изнад осталих, међу којима су Матеја Матејић, Сава Јанковић, Ђорђе Вид Томашевић, Васа Михаиловић, Драгољуб Аћимовић, Драгољуб Паунић, Катарина Костић, Владимир Миличић, Стојан Вујичић, и Чарлс Симић: „Песници названи аутентичним чине засебну целину у оквиру српског песништва у дијаспори. Реч је о ауторима модерног песничког израза, а оригиналних по томе што су њихова остварења окупила све основне теме српске заграничне поезије.”(1, 11) У закључку, по речима Чедомира Мирко- вића, „без укључивања овог сегмента српског стваралаштва у укупну духовност нити ћемо имати потпуну слику о својој култури, нити наша култура може да има право на осећање пуног легимитета. Понудивши нашој културној јавности критички интонирани приказ српске заграничне поезије, Слободан Вуксановић је управо омогућио да поет- ски део наше духовности изван граница (ако у овом тренутку уопште знамо где су нам, и где би могле да нам буду, границе!) добије заслужно место.” Зоран Вацић слаже се са овом оценом: „Значај ове књиге јесте у томе да се њеним појављивањем стиче комплетнији увид у токове савремене српске поезије, па се убудуће при проучавању поетика које су доминантне у српском песништву, утицај и свеобухватне анализе песнич- ких токова, мора рачунати на писце у њој сабране. Вуксановић овом књигом крчи пут будућим историчарима српске књижевности, који после књиге Песме са границе не могу више заобилазити ни српске песнике из расејања, ни овог истраживача и зналца тог песништва.”(Ш, 185) А Слободан Вуксановић вели: „У антологији Песме са границе по први пут је изабрано и приказано стваралаштво српских песника из свих крајева наше песничке дијаспоре. Стога, ова књига осим што представља књижевно-историјски документ, даје наду да нове

Iskral.juni 2008.

ЈОШ НЕШТО О НАСТАНКУ ПОЗНАТОГ ПЛАКАТА {„Рафшњеннасганак познатогплаката’) У„Политици” од 29. марта Слободан Кљакић се враћа на судбину Драгослава Стојановића, уметника који се након повратка из заробљеништва запослио у листу „Ново време” као илустратор. Кад су усташки покољи и прогони Срба из Источне Босне све више узимали маха, уз један чланак у „Новом времену” објављен је и плакат Д. Стојановића: Преплашена жена избеглица у име прогоњених вапи: „Мајко Србијо, помози!” Плакат је рађен, да се и тима допринесе сабирању помоћи народа за избеглице. Кад су комунисти узели власт у Београду, они су Стојановићев допринос сабирној акцији оквали- фиковали као „помоћ окупатору” и, без гриже савести, уметника су стрељали. Захваљујући Ђорђу Пилчевићу, ранијем дописнику „Политике” из Ужица, Кљакић је сазнао да је плакат рађен према фотографском снимку „љотићевског команданта Милоша Војиновића Лаутнера”. Милош је повремено долазио у манас- тир Рачу, код игумана Платона, па му је једном при- ликом поклонио ту, својом руком снимљену, фотографију. Отац Платон је, двадесетак година касније, ову фотографију дао новинару Пилчевићу. Вероватно му је говорио и где је и како снимак начињен, али бивши дописник „Политике” из Ужица можда није сматрао да је и то важно, него је као узгред напоменуо: „у акцији збрињавања избеглица учествовао је и љотићевски Десети добровољачки одред под командом Милоша Војиновића Лаутера”. Не само да је „љотићевски” одред учествовао у збрињавању избеглица, него су српски добровољци прелазили Дрину, дочекивали избеглице и превозили их чамцима и сплавовима. Она жена избеглица, на Лаутнеровом

генерације неће одбијати и удаљавати дарове сво- јих ближњих.”(Ш, 191) Надајмо се да ће књижевност у дијаспори и даље привлачити пажњу читалаца и критичара, нарочито водећих, како би добила правилну и дефинитивну оцену коју свакако заслужује. Васа Михаиловић

Слободан Вуксановић, Прекутане песме. Савремени српски песници у исељеништву (Горњи Милановац: Дечје новине, 1993). Бицикл Милоша Црњанског (Смедеревска Паланка: Центар за кул- туру, 1993), и Песме са границе (Београд: Просвета, 1995). Бројеви страна цитата из ових књига, на- значени су у тексту.

Iskra 1. juni 2008.

снимку, налазила се тада у чамцу, отуда јој се марама лепршала јер је дувао ветар. Одмах по долазку на српску страну, избеглицама је свагда спреман обед у Бајиној Башти, или у другим мести- ма где су искрцани. И о томе су се старали Српски добровољци Милоша Војиновића. Након тога, избеглице су упућиване у Београд. Игуман Платон је свакако све ово говорио дописнику Пилчевићу, а онај је „ситнице заборавио” али је, по навици вазда подобних додао: „Милош Војиновић Лаутнер је своје ратовање у окупираној Србији обележио и многим злочином почињеним у ужичком крају.” Тако се стицала подобност још и у активно време новинара Пилчевића. Милош Лаутнер, Словенац ожењен Ужи- чанком, приликом преласка у православну веру узео је име Милош Војиновић, по јунаку из народне песме „Женидба Душанова”. У најтеже време по Српски народ ставио се у службу Недићевој Србији. Спашавања избеглица из усташких канџи спада у део добровољног служење Мајци Србији! Убијен је из заседе, као и толики његови добровољци, од „братске” руке. Сада, у 21. веку, подобност се више не стиче клеветама и лажима против честитих људи. Данас подобност захтева истину, правду и чести- тост. Сетомир Р. Пауновић

Напомена Искре Пауновић је ово послао „Политици” која га није објавила, вероватно сматрајући да оваква писма још увек нису подобна. Сличну омашку, вероватно из незнања, направио је и „Гпас кандских Срба" од 28. фебруара 2008. Пишући о Стојановићем плакату, Глас и не помиње да је он рађен по оригиналној фотографији Милоша Војиновића, команданта Десетог доброво- љачког одреда, који је зиме 1941/42. и тога лета на Дрини активно радио са својим добровољцима на спашавању, прихватању, деваширању, збрињавању и транспортовању српских избеглица из Босне, као што пише Пауновик Тада је Десетом одреду то био главни задатак. У Србији 1941-44. се добро знало да је „Мајко Србијо, помози!” добровољачка фотографи- ја, односно снимак Милоша Војиновића, јер је врло често употребљаван било као знатно увећана фотографија или цртеж рађен по њој, на многим добровољачким јавним приредбама. Искра

27

ДОБРОВОЉАЧКА СЛАВА У КАНАДИ И ове године, као и ранијих година у Торонту, Канада 10. маја чланови удружења Српских добровољаца у Торонту и околним мести- ма обележили су славу добровољаца - Ђурђевдан. Дан је био леп, сунчан и топао. Око 40 слављеника и гостију са разних страна, окупили су се у Српском центру и Мисисаги да заједнички прославимо нашу славу Св. Великомученика Георгија. Организатор прославе био је Мирко Чечавац уз помоћ Кола срп- ских сестара, као и нашег овогодишњег домаћина Миленка Пиперског који је донео славски колач, жито и погачу за помен, Прво је у новој цркви одржан парастос свим изгинулим и помрлим добровољцима. Чинодејство- вали су протојереји-ставрофори Михаило Додер и Првослав Пурић, док је група добровољаца одго- варала на јектенија и за време читања имена умр- лих тихо певала Свјати Боже и вечнаја памјат. На крају помена прота Михаило је изјавио саучешће бившим доборовољцима. После смо прешли у салу Српског центра где су свечани обред резања славског колача обавили двојица протојереја. Отац Михаило је као и увек истакао наш хришћански дух и слогу, рекао да будемо што смо били и останемо што јесмо и чести- тао добровољцима славу. На столу поред жита, иконе Св. Ђорђа и добровољачке заставе била је и слика нашег команданта СДК Косте Мушицког. После послужења кољивом и осталим, изашли смо сви на бину да се заједно сликамо, а потом служен ручак који су наше вредне сестре спремиле. После ручка Мирко Чечавац поздравио је госте, честитао и захвалио свима који су дошли да увеличају наше славље. Пренео је поздраве оних који нису могли доћи: Драгољуб Текић, Пера Сенковић, Нада Драшковић и других који су послали и своје прилоге у новцу. Потом је прочитао честитке и поздраве из других крајева света - Аустралије, Енглеске, Америке, као и писмо Боре Карапанџића и других појединаца спречених да дођу. Госте је кратко поздравио и домаћин славе Миленко Пиперски. У свом писму Крапанџић каже и ово: Нисмо дочекали да у нашој вољеној отаџбини „Старе славе вратимо јој сјај”, али смо доживели да види- мо исправност пута којим нас је водио Димитрије Љотић. Све што је он говорио испунило се! И што је најтрагичније ни дан данас се не види крај наро- дном и државном страдању. Нека је вечна слава и хвала нашим друговима који су животе своје дали за нашу велику мисао. А вама живима нека је срећ- на слава. Живели на многаја љета. Нажалост ове године осећамо празнину због оних којих више нема међу нама. Бивше доброво- љце, сада у годинама, веже осећај другарства као и интиман однос једне широке некрвне породице. Тако смо и овом приликом били у могућности да обновимо успомене наше прошлости.

28

Наш Бора Драгашевић поздравио је све присутне госте и удовице наших другова. После је настављено са нашим борбеним песмама и на концу нашом тужбалицом „Ви мртви нисте, о друзи мили”. Затим је наш пријатељ Миро Роглић „Гуслар” отпе- вао песму коју је посветио српским добровољцима. Домаћини славе за идућу годину биће Мирко Чечавац и Вера Попадић. Славље је закључена молитвом и благословом наших свештеника. Ч. М.

Слава добровољаца у Мелбурну Бивши српски добровољци у Мелбурну, Аустралија, прославили су у недељу, 11. маја 2008, лепо и свечано своју славу Св. Великомученика и Победоносца Георгија, у присуство око педесетак чланова својих породица и гостију. После литургије и помена палим добровољцима у храму Св. Тројице које је служио протојереј стварофор о. Мирослав Поповић, прешло се у црквену салу. Ту је извршен обред резања славскога колача, а потом су бивши добровољци одали пошту мртвима и умрлима и отпевали „Мртви нисте...”. Затим је служен слав- ски ручак који традиционално спремају наше дру- гарице. Ове године је Мара Микић даровала и печено прасе. Овогодишња домаћица славе била је Љиљана Масловарић, а идуће године то треба да буде Бата Бардак, син покојног Мијата Бардака. Прочитани су поздрави другова из Енглеске, Америке и Сиднеја који су нас све много обрадовали. Ми смо узвратили сличним поздрави- ма и овим, још једном, желимо свим бившим добровољцима широм света - сретну славу! М. Поповић

Стогодишњица рођења о. Јована Хиландарца На дан 10. маја 2008. навршило се 100 годи- на од рођења у Умчарима код Гроцке, о. Јована Хиландарца (световно име Витомир - Вита Радо- јичић) још увек активног монаха, писца, публицисте и некадашњег српског добровољца. Том приликом посетила је о. Јована на хиладарском метоху Каково код Јерисоса, где још обавља задужење вртлара, група од десетак пријатеља из Енглеске, да му пожели сретан рођендан и даљи плодотворан духовни и стваралачки живот ‘на ползу‘ Хиландара и народа коме припада и пренесе поздраве и понос свих припадника широм света духовне заједнице из које је поникао. Живео нам - честита старино, оче Јоване многаја љета! Искра

f Саша Боројевић У Мелурну, Аустралија, умрла је 12. маја напрасно од срчаног удара у свом дому, у присуству супруга Бошка и сина Рада, наша другарица Саша Боројевић (рођена Прокић) родом из Шапца.

Iskral.juni 2008.

О књизи Предрага В. Остојића

„ЧИЧИНА ПРИЧА ИЛИ СТРАДАЊЕ СРПСКО” Предраг В. Остојић: „Чичина прича или страдање српско”; издавач: ауторско издање; рецезент проф. Ратко Вукелић; компјутерска обрада Драшко Митровић, лектор проф. Зоран Ковачевић; штампа: ГДС „Инкогнито” Прибој 2006. илустровано. Добротом писца добили смо недавно ову књигу која је дубоко потресна својом садржином и која заслужује да се о њој каже која реч. У књизи стоји врло кратка нотица о писцу: „Предраг Остојоћ рођен је 1959. године у Рудом, Босна и Херцеговина. Дипломирао је историју на Филозовском факултету Универзитета у Београду 1984. године. Написао је збирку поезије „Пуна празнина" 1990. године у издању Универзитетске нове ријечи у Никшићу. Објављивао је пјесме и кратке приче у многим књижевним часописима” И то је све. Књига се чита на душак. Просто плени читаоца и не да му да је испусти из руку док је не прочита. А то доказује да је књига и по садржини и по стилу писца одлична. А уз то, толико је узбудљи- ва и потресна да читаоцу често изазива сузе у очима. „Чича” који казује своју причу је четнички борац из Дринског корпуса Краљевске југословенске војске у отаџбини под командом Алексе Драшковића и Врховног команданта генерала Драже Михаи- ловића. Родом је из Рудог из сиромашне, али дубоко патријархалне и националне српске породице. Учествовао је у многим борбама у Босни, Црној Гори, Херцеговини, прошао Босанску голготу до Словеније и ту са многом својом сабраћом допао у партизанске руке, те је бескрајна колона вођена на стрељање, а он успева да побегне из те колоне смрти. Све то Чича полако прича, а изванредно перо писца Остојића то верно бележи не испуштајући ниједну реч. Целокупно Чичино причање је узбудљиво и потресно, да је тешко одвојити главно од споредног. Све је у овом казивању главно. Потресне су приче о борбама које су јединице генерала Михаиловића водиле током 1942. 1943. и 1944. године, а нарочито је језгровит опис заузећа Вишеграда 1943. године, у присуству генерала Армстронга, шефа Енглеске мисије код генерала Михаиловића. Том приликом је погинуо Чичин брат, а други му је пре тога погинуо у Херцеговини, док је трећи, најмлађи Младен погинуће у Словенији. А што је након успешног заузећа Вишеграда од Немаца и усташа било најтужније јесте, да увече Радио Лондон јавља како су Титови партизани заузели Вишеград. То није било само разочарење већ нешто много више од тога... Чича описује и борбу на Неретви у време када су Титови делегати преговарали са Немцима и слали своје делегате Велебита, Ђиласа и Кочу По- повића у Загреба да изврше размену заробљеника и да се договоре о међусобном ненападању пошто је за партизане борба против четника била приоритет.

Iskra 1. juni 2008.

Верно Чича прича и када су Немци изненада 1943. године у јесен напали и разоружали око две хиљаде црногорских четника на челу са војводом Павлом Ђуришићем и одвели их у заробљеништво, а што је био највећи удар за снаге генерала Михаиловића у том делу отаџбине. Некако се дочекала и јесен 1944. године, а онда је доласком Стаљинове армије на граници Србије из Румуније и Бугарске настала општа забуна у Врховном штабу генерала Михаиловића који шаље своју мисију у Румунију да преговара са Црвеном армијом, а која се никад више није вратила у Србију. Још горе је било кад су бољшевичке трупе ушле у Србију, Дражини команданти заједно са њима „осло- бађају” градове у Србији: потпуковник Кесеровић - Краљево, а мајор Раковић - Чачак. А у то време Титове све снаге из Босне, Санџака и Црне Горе надиру у Србију да би се у жестокој борби сукобили 8-9. септембра 1944. године на Јеловој Гори са Јуришним корпусима генерала Михаиловића. Четни- ци трпе пораз и настаје опште повлачење, тако да се и сам Дража са својим штабом и америчком мисијом на челу са пуковником Мак Даулом пребацује преко Бадовинаца у Босну, где доцније стижу и остале чет- ничке јединице. Чича прича и о одступању четничких једини- ца из Црне Горе, Санџака и Херцеговине међу којима је и он са најмлађим братом Младеном и непунолет- ном сестром које је повео од куће. Тај пут преко босанских врлети уз снег и зиму, а под сталном бор- бом са Павелићевим усташама је толико језив да се читаоцу кожа јежи. У том повлачењу усташе убијају и његову сестру, а млађи брат Младен се једва спасава. Потом Чича прича о страшном животу у том босанском беспућу где и војску и народ косио тифус и друге болештине. А поврх свих тих недаћа долази и до разлаза четничких старешина, јер једни су хтели у Словенију, а други у Србију. Прве предводи војво- да Павле Ђуришић, који је био успео да побегне из немачког заробљеништва и домогне се Црне Горе. Он се одваја од Драже и креће на Запад где са сво- јим четницима доживљава невиђену трагедију на Лијевчем Пољу, где су их са једне стране нападали усташе, а са друге партизани. Оно војске и народа што је остало живо некако се пробија до Словеније и долази до Дравограда. Приликом тог повлачења партизани су их гађали бацачима, па је од једне гранате погинуо Чичин најмлађи брат Младен. Код Дравограда Енглези их предају партизанима који их у непрегледној колони воде пут Марибора где ће их све побити. Из те колоне је Чича успео да побегне. Чича даље приче о свом бекству кроз словеначке стазе и богазе. Намерио се на једну усамљену кућу Словенке - удовице чији је муж био предратни жандар и умро пре рата, оставивши њу и малолетног сина, Када су партизани ушли у кући су пронашли жандарску униформу и не питајући ништа одмах су стрељали седамнаестогодишњег сина несрећне удовице. Она је као мајка примила Србина бегунца и крила га и хранила док није ојачао. Онда је отишла

29

Чичина прича..

f ПЕТАР-ПЕРА ТАНКОСИЋ

код свога рођака који је био лекар у Љубљанској болници. Испричала му је све о бегунцу и молила да му помогне да се даље пребаци. Управо тих дана је умро у болници југословенски Јеврејин Јаков Леви који је преживео Дахау и стигао до Љубљане. Удовичин рођак је дошао у село са џипом Црвеног крста, одвео га својој кући где га је снабдео доку- ментима Јакова Левиа родом из Сарајева и путном картом и са нешто новца га је испратио на жељезничку станицу. Чича прича о том свом путешествију од Словеније, па све до испред Сарајева где је сишао, па пешке се пробијао до своје куће у Рудом. Ноћу је полако ушао у кућу и пао оцу у загрљај. Само две недеље раније умрла му је мајка од преголеме туге за синовима и ћерком. Отац је крио сина док се није опоравио од пута, а онда га испратио пут Србије. Син је пешице некако стигао до Ужица, а онда је ушао у воз за Београд. У возу га је милиција ухапсила, јер је био без докумената. Одвели су га у ОЗНУ у Ужице где је почело саслушавање уз батине и злостављања. Све им је испричао изузев боравка код удовице и неспомињања њеног рођака лекара. Осуђен је на осам година робије. Издржао је седам и пуштен кући. Када је стигао у Рудо (два месеца раније му је отац умро) затекао је кућу пусту и у руинама. Решио се да иде у Београд и започне нови живот... Али пре него што ће ставити тачку на своје причање, Чича је испричао и причу о хватању Драже Михаиловића, коју су њему казивали његови сељани који су били са Дражом. Та прича је казивана у детаље и завршава се када су на месту Дражиног хватања у Ундруљи побијени мајор Драгиша Васиљевић и Дражини верни пратиоци Никола-Нико Мајсторовић и Благоје Ковач. Најважније у том причању јесте, да је Дража Михаиловић ухваћен издајом Николе Калабића, команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини. И сада долази Епилог, казивање аутора који је присуствовао у Ундруљи 2000. године освећењу споменика Васиљевићу, Мајсторовићу и Ковачу. Дошла је маса света из Србије, па и новинари из Крагујевца који су протурали причу какао су Енглези са својим авионима ухватили Дражу и предали кому- нистима, а да је неки глумац глумио Николу Калабића који се хватањем Драже нема никакве везе. Писац неће да троши много речи (а зна се да ти „новинари” из Крагујевца живе тргујући четничком носталгијом нашег света) већ доноси двадесетдве фотографије међу којима су и две које говори више него цела она књига која је штампана у Крагујевцу у одбрану Николе Калабића. На страни 167 су две слике. Једна је слика Ознаша обучених као четници, а у средини је међу њима и главом и брадом Никола Калабић. А да не би било икакве забуне изнад ове је и слика америчког мајора Алберта Сајца са Николом Калабићем када је у лето 1943. године Сајц обилазио Дражине јединице по Србији. Калабић је исти на обе слике. Професор Предраг В. Остојић је написао одличну књигу која му служи и на част и на понос. Честитамо му из свег срца и књигу свесрдно препоручујемо.

Бора М. Карапанџић

Пера Танкосић са Ратком Парежанином 1978 г.

Након дуге болести преминуо је 30. марта 2008. године у Светој Катарини у Канади, Петар-Пера Танкосић, добровољац Шестог добровољачког одре- да и Првог пука СДК. Петар Танкосић је рођен 1923. године у Србу, Лика, где је живео са родитељима до несрећног Априлског рата 1941. године. Када је по пропасти Краљевине Југославије створена Павелићева усташка Независна Држава Хрватска Петар је побегао у Србију. Пошто су комунисти у окупираној Србији подигли комунистичку револуцију и изазвали грађански рат, Пера је на позив генерала Милана Недића ступио у Шести добровољачки одред чији је командат био поручник Богомир-Бога Павловик Доцније када су формирани батаљони и пукови Петар је био рас- поређен у Трећи батаљон првог пука Српског добровољачког корпуса. Био је водник вода топова у пратећој чети Трећег батаљона чији је командант био поручник Миленко Поповић. Пера је учествовао у многим борбама против Титових партизана и за осве- дочену храброст био је одликован златном медаљом Милоша Обилића. Петар је са својом јединицом учествовао 12. септембра 1944. године у чувеној борби код Мионице када су добровољци пробили комунис- тички обруч и омогућили генералу Дражи Михаиловићу да се са својим штабом и америчком мисијом пребаци у Коцељево. Ту борбу Перо је детаљно описао у Спо- меници „С вером у Бога, за Краља и Отаџбину - Добровољци 1941-1991." По уласку Стаљинове Црвене армије у Србију у јесен 1944. године Пера је са српским добровољцима одступио у Словенију, а кад су савезници Краљевину Југославију предали Титу и комунистима, прешао је у Италију, а потом у Немачку. Када је добио ДП статус, Пера се у Дипхолцу оженио са Немицом Анитом са којом је емигририо у Бразил, одакле су дошли у Канаду и настанили се у Св. Катарини, недалеко од Нија- гариних водопада. Ту је Перо остварио успешну златарску радњу која и дан данас постоји. Бог је Перу и Аниту обдарио ћерком Анђелком и сином Миланом. Ђерка је кад се удала с мужем и двоје деце отишла у Аустралију, а Милан је остао са родитељима. Перина сахрана је обављена 2. априла 2008. године у Нијагари Фолсу без знања јавности, тако да нико од другова и пријатеља није присуствовао погребу. Покојни Петар је учествовао на свим добровољачким скуповима, славама и прославама, издашно помажући добровољачку заједницу. Када је 2. септембра 1978. године био велики добровољачки Сабор у Св. Катарини на челу са Ратком Парежанином, Пера је био домаћин. Нека му је вечна слава и хвала! Вјечна му памјат!

Бора М. Карапанџић

30

Iskral.juni 2008.

t МИРКО ВИЛИЋ

Прилози „Искри” Уместо цвећа на гроб са молбом Господу да подари покој души драге нам куме Вере Живојиновић Владета и Сека Николић А$ 50

У место воштанице на гроб наше драге и добре другарице Вере Живојиновић Бата и Анђа Васић $ 20

Поводом упокојења моје драге куме Вере Живојиновић уз молитву Господу да прими њену душу у Своје царство где влада вечито блаженство Лујза Николић А$ 30

прилог за пок. Бошка Рељановића од $100, а не $10 како је погрешно објављено у Искри, 1. мај 2008. Извињавамо се даро- давцима.

Уместо воштанице на одар недавно преминулих другова Николе М. Живановића, Милорада-Миће Мартеновића - свршеног богослова, као и новопреминулог (12. мар- та о..г.) Бранка Димитријевића и за све моје другове Петопуковце - са молбом Господу да подари њиховим душама места у Своме небеском царству Братислав-Брале Стевановић За покој душе и у знак сећања на друга Петра Танкосића Драгољуб Текић Мирко Чечавац Миодраг Бркић Милан Билбија Даница Павлица

А$ 30

К$ К$ К$ К$

к$

25 25 25 25 10 0

У знак сећања и уместо цвећа на гроб друга Милутина Остојића Драгољуб Текић K$ 20 Мирко Чечавац К$ 20 У место воштанице на гроб нашег драгог и незаборавног друга Батице Остојића Бата и Анђа Васић $ 20

Исправка: Марко и Рада Сунара дали су

Уместо воштанице на гробове другова Николе Живановића и Милутина Остојића Мира и Предраг Радовић Е 50 Поклон Искри Мира и Предраг Радовић 50

Е

За покој душа наших драгих тета Вере Живојиновић и моје Ваљевке, а Бранине школске другарице, Даре Стојиљковић, рођене Петровић Вукица и Брана Драгутиновић $ 40 После дуге и тешке болести, умро је 7. априла 2008. у болници у Марзвил-у, Индијана, наш добри друг и добровољац Петог пука СДК, Стеван Ђерић. Нека му Господ подари рајско насеље и вечна му памјат! Бора Брешић $ 25 За покој душе моје драге маме Секе и брата Томислава Тодоровића - вечна им памјат! Бранка и Петер Матерић $100 За покој душе и у знак сећања на драгог чика Миленка Поповића Гина Драгутиновић $25 3a покој душа драгих другова, Милутина „Батице” Остојића и Бошка Рељановића - Вечна им памјат! Стеван и Вера Ћурувија $ 30 Умјесто цвијећа и воштанице на гроб нашем драгом дугогодишњем другу и куму Бошку Рељановићу узносимо топле моли- тве Свевишњем за покој душе његове. Гојко и Деса Секулић са фамилијом А$ 70

„ISKRA”

Поводом славе српских добровољаца у

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Qotić.

Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavqeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavqaju obavezno mišqewe redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišwa pretplata za „Iskra” (običnom poštom) £16.ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28).

Avionskom poštom godišwa pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemqe Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemqe Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama.

Cekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: „Jadran", c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Cečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58. rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Торонту, Канада Драгољуб Текић Пера Сенковић Милан Билбија Мирко Чечавац Радован Радовић

K$ 50 K$ 50 К$ 50 К$ 50 К$ 50

Као знак сећања на нашу добру и пле- мениту другарицу Сашу Боројевић, која је цео свој живот посветила раду за добробит наше заједнице Нада Делић А$ 50 Нада Павловић А$ 50 Лујза Николић А$ 50 Богдан Малешевић А$ 50 Криста и Душан Поповић А$ 50 Нада и Миро Поповић А$ 50 Као знак сећања на врлог и верног друга Милутина-Мила Остојића. Нека му Господ подари вечни мир у Цраству Свом Живан Лазаревић За трпезу љубави на слави српских добровољаца у Бирмингаму, Енглеска Бранислав - Бане Лазаревић

ДА СЕ НЕ ЗАБОРАВИ Мало је познато, да су борбе које су се од 8. септембра 1944. преносиле са Јелове Горе ка Ваљеву и ваљевском крају (као главном правцу партизанског продора), биле последња линија одбране Србије од Брозових „ослободилаца”. Битан догађај, о коме се скоро ништа конкретно не зна, десио се 12. септембра 1944. када су добровољци, послати из Ва- љева, омогућили генералу Миха- иловићу, његовом штабу и амери- чкој војној мисији, пролаз од Мионице до Диваца, јер су били одсечени од својих јединица. Моле се добровољци и остали, који би својим сећањима и информацијама могли помоћи реконструкцију поменутих борби, да се јаве на адресу: Александар Филиповић Хајдук Вељка 24 14 000 Ваљево, Србија И-маил: valeksije@neobee.net тел: (381 14 222 890 )

„ИСКРА" У БЕОГРАДУ £ 5

£ 100

Као знак сећања о годишњици смрти Милована Ратковића Васа Кошевић К$ 20

Iskral.juni 2008.

У енглеском граду Питербороу, средња Енглеска, преминуо је 16. фебруара ове године наш друг до- бровољац Мирко Вилић. Покојни Мирко је рођен 18.8.1925. године у Босанском Мосту. После оснивања Независне Државе Хрват- ске он је пребегао у Србију и после комунистичког устанка пријавио се у Српски добровољачки корпус и са својом јединицом борио се у свим бор- бама. Пред крај 1944. године он се повлачи у Словенију, а у пролеће следеће године прелази у Италију где дочекује крај Другог светског рата. У Италији је био у логорима Форлију и Еболију до 1946. године када се пребацује у Немачку у Мунстерлагер. После изласка из лагера он се при- јављује за рад у Енглеској где ради у циглани. Ускоро се жени са Дороти. Имали су два сина. Сахрањен је 3.3.2008. године. Нека му је вечан помен међу нама и нека му Господ подари мир у Царству Своме. Мирослав Тадојичић

МОЖЕ СЕ КУПИТИ У КЊИ- ЖАРИ „НИКОЛА ПАШИЋ", ТРГ НИКОЛЕ ПАШИЋА 9, ПО ЦЕНИ ОД 50 ДИНАРА.

31

Ко је и како срушио мост на Сочи код Горице, маја 1945.

ПРИЧА О ДВА МОСТА На веб-страни СРБИЈА, Покрета српских четника, поред осталог, изашаоје чланак „Увод у историју Динарске четничке дивизије”, који је написао Стеван Рађеновић, председник овог четничког удружења. У дугачком пригодном чланку, који је поделио у неколико поглавља, у једном насловљеном „Мост на реци Сочи”, поред тачних података, пише и ово: "Четници сууспели да одбране мост на реци Сочи, и тако омогуће борцима и цивилном становништву да пређу у Италију”, што није тачно и заслужује да се исправи. Но пре исправљања, морамо објаснити како је уопште дошло да се тај мост брани; односно, како је било могуће да било ко од тог мноштва војске и цивила, који су се повлачили под тешком борбом испред јаких партизаниских снага, пређе тај мост. Први који су на мост стигли били су при- падници Хрватске Армије, генерала Матије Парца. Једна десетина, међу њима и специја- листи за експлозиве, била је упућена на мост, јер је постојала оправдана сумња да Немци могу тај мост да дигну у ваздух, што би за надолазеће националисте било катастрофално. И заиста, Хрвати су на мосту нашли неколико немачких пионира, који су почели да постављају мине на мосту. Немци су разоружани и одмах су се ода- тле уклонили. У току дана преко моста су почеле да прелазе неке четничке јединице, а следећих дана пристигли су и српски добровољ- ци и остатак четничких јединица и маса цивила. За оне који незнају ко су били војници Хрватске Армије: та армија је основана у Словенији почетком 1945. године и била је под командом југословенског краљевског генерала Матије Парца. Састављена је од Хрвата који су били у Српском добровољачком корпусу, као и извесног броја хрватских домобранаца, који су дезертирали и прешли у новостворену јединицу. За одбрану моста одређен је био Први пук српских добровољаца, који имао противтен- ковске топове и коме је било наређено од стране генерала Дамјановића да по сваку цену одбране мост, да би га предали, „као поклон Савез- ницима”, на које се чекало да се ускоро појаве. Ради тога дато је и наређење да се једна једини- ца пошаље преко моста да очисти од партизана део Горице испред моста.

То су били четници Првог личког кор- пуса, под командом мајора Вуксановића. Прешли су мост, ушли у град, али су се брзо вратили подневши доста губитака. Одељењем топова командовао је пот- поручник Бата Динић, који је верно описао све оно што се тада око одбране моста дешавало, и то је објављено у „Споменици Српских добро- вољаца 1941-1971”, коју је приредио Боривоје Карапанџић. Динић описује последње моменте пред дизања моста у ваздух, што је због наредбе генерала Дамјановића учињено такорећи задњег момента. Партизански тенкови се већ виде на другој обали Соче, митраљеска ватра брише преко моста и положаја добровољаца, и најзад долази наређење које је на своју руку и под протестом, издао мајор Илија Мићашевић, командант Првог пука СДК. Тројица пионира, одређених да мост дигну у ваздух, добровољци потпоручник Гојко Цвјетан, наредник-ђак Милутин Остојић и потпоручник Хрватске Армије, збораш из Далмације, Младен Билић, крећу на мост, са упаљеним цигаретама да би тако упалили фитиље, којих је било пет, јер другог начина да се мине упале није било. Младен је пузио први и дошао до средине моста, док су Цвјетан и Остојић палили оне ближе обали. Младен је био погођен митраљеском паљбом, Цвјетан и Остојић су се натраг вратили, када је одјекнула велика експлозија и средина моста је отишла, заједно са Билићевим телом, у ваздух. Убрзо потом су стигла и два савезничка тенка, који су, по свему судећи, очекивали да се сретну са партизанима, јер је у једном тенку био човек који је махао црвеном заставом. Док се ово на мостобрану дешавало, у позадини, неко- лико километара даље, славило се на велико и правили планови како да се Савезници дочека- ју и поздраве! Генерал Дамјановић, командант Исту- реног дела Врховне команде КЈуО, издао је своју наредбу, у којој похваљује браниоце мосто- брана, „а нарочито Први пук Шумадијске диви- зије”, како је гласило промењено име Српског добровољачког корпуса, јер је помињање речи добовољац боло очи појединцима и тада давне 1945. године, а нажалост изгледа и дан данас! Овим је моја прича о два моста завршена. Стеван Пироћанац