iskra1164

Мишљење Искре о предизборној анкети „Гласа јавности”

ОДГОВОРИ НА 13 ПИТАЊА ГЛАСА Београдски Гпас јавности покренуо је „се- рију интервјуа са јавним личностима у Србији” (и иностранству, јер се један такав са др Војином Јоксимовићем већ појавио у Гласу). Циљ ових интервјуа јесте „да дође до одговора на питање о чему ће заправо грађани Србије морати да се изјасне” на изборима од 11. маја. Пред њима су две опције: „И Косово и Европа (ЕУ)” и „У Европу (ЕУ) само са Косовом”. Која је „кориснија и прихват- љивија?”. Глас је свим својим саговорницима дао иста питања.

(упркос чињенице да већ сами избори 11. маја све- доче њихову уску повезаност), недвосмислено произилази да у Тадића нема ништа добро за грађане Србије, што опет не значи да за њега лично и његове ђелиће и динкиће (који су иначе већ ми- лионери!?) неће покуљати нови милиони евра из ЕУ. Кад Кандићевој и сличним креатурама из НВО (невладиних организација) плаћају луксузан живот већ скоро 20 година, колико ли више плаћају оне који раде тај исти посао са српских владиних пози- ција!?

Искра се придружује овој иницијативи да би њени читаоци у земљи могли да виде шта она мисли о горе поменутим изборним темама. Одговарамо на 13 питања која је Глас понудио својим саговорници- ма.

3. Имају ли право Тадићеви опоненти кад тврде да ће се „и Косово” из формуле „И Косово и Европа (ЕУ)” фактички сводити на пасивно ритуал- но понављање да Београд не признаје и никада неће признати „државу Косово”, уз узмицање пред реалним израстањем друге албанске државе и пропуштањем прилика да се парира и ономе чему би и слаба Србија могла парирати?

1. Којој бисте платформи дали предност 11. маја: „И Косово и Европа (ЕУ)” или „У Европу (ЕУ) само са Косовом”? Наравно, другој. Јер Косово је нешто стварно, српско, док је Европа, бар што се Срба и Србије тиче магла!. Ево, већ девета година... тачније од Милошевићевог обарања, а магла се не разилази. То би требало да имају на уму гласачи 11. маја. Тога су свесни и тадићевци и ЕУ али баш због тога запенушено хорски проповедају европску маглу не би ли ухватили који јефтин поен на изборима. 2. Председнику Борису Тадићу и доју- черашњи коалициони партнери замерају да унутар своје формуле „И Косово и Европа” апсолутну предност даје уласку Србије у ЕУ. Тадић узвраћа да су му и ЕУ и Косово једнаки приоритети. Шта је Тадићева права позиција и шта је ту добро а шта лоше за Србију? Приговори Коштуничине стране Тадићу су потпуно исправни. Не може се у исто време бити и за Косово и за Европу, а поготово кад је улазак у ЕУ „без алтернативе”, што директво указује да за Тадића Косово није „безалтернативно” већ је „зрело” за неку другу алтернативу; конкретно - независност. Пошто је, дакле, цела Тадићева стратегија заснована на лажној поставци да су Косово и улазак у ЕУ две потпуно одвојене ствари

Ако сећање још траје, септембра 2006. године, Коштуница је био позват у Вашингтон да САД утврде под којим условима би он, као премијер, продао - баш тако „продао” Косово. Нуђене су му многе ствари, Коштуница је, међутим, остао потпуно незаинтересован. Рајсова је била толико изнерви- рана, да чак са Коштуницом није изашла ни на уоби- чајену конференцију за штампу. Отада Коштуницу САД штампа доживљава као „тврдокорног нацио- налисту”. Две недеље по неуспеху са Коштуницом, по истом послу позван је и председник Тадић. Не зна се, наравно, за детаље тих разговора. Судећи, пак, по реакцији САД штампе која га је прогласила прозападњачким „реформистом” и његовом, по повратку у Србију, новом курсу по питању Косова - од тоталне незаинтересованости постао је упорни његов бранитељ! - није тешко закључити: (1) Тадић је Рајсовој обећао да он мора по питању Косова бити најгрлатији његов бранитељ; (2) да би Србија ушла у ЕУ; (3) једном тамо широко му се отварају многа „мала врата” за инплицитно (не сме бити јавно) срп- ско признање независног Косова за САД интересе; и (4) све под важним условом да се ове две ствари (ЕУ и Косово) никако не доводе у везу. Ако је ово тачно, а чини се да јесте, „израстање друге албанске државе” на Косову, Тадићу очевидно није ни на крај памети било.

Одговори на... 4. Сматрате ли реалном Тадићеву процену да ће Србија у ЕУ - ако јој шансе не поквари „антиевропски блок” после 11. маја - бити већ за пет-шест година и да је то за њу услов услова да економски и државно ојача и да сачува Космет? Ова Тади-ћева „процена” спада већ у напред споменути „арсенал” продавања предизборне маг- ле Србима. Баш ових дана, међутим, поново је оживљено Вилмерово писмо тадашњем немачком канцелару Шредеру, са састанка НАТО у Братислави још 2000. године, у коме аутор писма експлицитно тврди да је на том састанку одлучено да Србија „никад” не може бити прихваћена у „евро-атланске интеграције”. Како то да се Тадић није осврнуо на Вилмерово писмо у својим изборним „проценама”? Како објаснити све веће и веће захтеве ЕУ према Србији? Још се ни косовско питање није „охладило”, а већ се „подгрејава” питање аутономије Војводине. Докле t\e Србија чекати у пред-претсобљу ЕУ? А ако је ЕУ заиста баш толико стало до Србије, зашто ЕУ прекоредно не прими Србију у своје чланство, а не као што сад, ради изборне Тадићеве победе, великодушно обећава визне олакшице и другу маглу! Не, од свега тога нема ништа, јер је Вилмер у праву. Или - а Искра је о томе већ писала у неколико махова - иза целе ове очевидне антисрпске западњачке акције, стоји САД одлука да се Србија уништи као политички субјект. Разсрбљени, пак, Срби, као потрошачи (под условом да имају пара) - добро су дошли! 5. Ако Србија буде у ЕУ бар 2013. и тако истински ојача, хоће ли јој то бити довољно да поврати Космет? Колико ће Србија тиме реално побољшати своје шансе, с обзиром на то да јој Брисел може тражити и признавање „државе Косово”, а Немачка, Велика Британија, Француска и Италија тешко да су признавале Приштину да би узмакле пред Србијом, која ће, чак и ојачана, бити европска величина трећегреда? Beh у самом овом питању Гласа, сугериран је одговор, с којим би се човек могао потпуно сложи- ти. Сугерирани одговор Гласа је, дакле, овај: од свих Тадићевих лепих прича да ће уласком у ЕУ „ојачана” Србија најефикасније одбранити Косово - нема говора! Јер, и у најбољем случају по Србију, она ће, што рече Глас, „бити европска величина трећег реда”. А ако је о магли, имали је гушће од лудог веровања да би САД и европске велесиле, које су Косово већ признале, могле „узмаћи” пред „ојачаном Србијом” у ЕУ, 2013, те поништити своје одлуке о стварању друге албанске државе на Косову!

За ситуацију предвиђену питњем број 6, западњачка пропаганда, посебно САД, кроз изјаве бивших и садашњих амбасадора у Београду, већ две године припрема српску јавност њеним беневолен- тним делењем на снаге „прошлости” (Кондолиза Рајс је само бројком „1389” исказала на кога мисли) и оне „будућности” (тадићевци). Прематоме питање Гласа „Плаши ли вас...” односи се само на потенци- јалне „проевропске” српске гласаче који нису довољно „анестезирани” овом пропагандом па би могли да „окрену” Тадићу „ћурак наопако” због губитка Косова и неуласка Србије у ЕУ и поред његове изборне победе. Дај Боже, да оваквих буде што више! 7. Политички конкуренти и критичари Војислава Коштунице већ звоне на узбуну и тврде да његова изборно-историјска платформа „У Европу (ЕУ) само са Косовом” Србију додатно свађа са ЕУ и САД, да јој одузима шансу да економски и међународно ојача и тако ојачана „из Европе” поврати Косово у свој уставноправни поредак. Шта сматрате предностима, а шта слабостима и минуси- ма премијеровог „гарда”? Оваквим оптужбама против Коштунице очевидно се ради о јефтино пропагандној замени теза. Не свађа Коштуница Европу и САД са Србијом, већ се дешава баш супротно: Европа и САД свађају се, преко леђа Србије, са Коштуницом. Овакав, међутим, одговор, мада је у начелу тачан, треба ипак боље објаснити. „Свађа” - вероватно пре- поручена од Европе и САД за Тадићеве изборне потребе предизборна је измишљотина тадићеваца (Ђелића и Динкића), Очигледно да јој је циљ да Коштуница изгуби изборе. Е сад, тако створену вештачку атмосферу „свађе” Србије са Западом, директно се мешајући у српске изборе, ЕУ компле- ментира разним ружичастим обећањима - те визне олакшице, те инвестиције, те бољи и богатији живот, итд., итд... - са циљем да би „свађа” изгледала што драматичније по Србију, па тако ipso facto драматично смањила премијерову шансу на изборима. Баш кад се исписују ови редови дође и „шлаг” из Брисела у виду Хавиера Солане, иначе осведоченог српског „пријатеља” (бомбардовао је Србију 78 дана, уприличио сецесију Црне Горе из СРЈ, определио ЕУ за независно Косово, итд.) с понудом да Србија и ЕУ потпишу ССП 28. априла (због овог потписивања пала је влада Србије) а све

IZ SADRŽAJA Intervju, V. Koštunica ................................................................................... 5 Intervju, A. Tijanić, RTS ........................................................................ 9 Pošto Srbija ............................................................................................... II Haradinajska pravda ............................................................................... 13

6. Плаши ли вас то што се Приштина и Тирана у Вашингтону и Бриселу очито боље котира- ју од Београда, а самим тим и могућност да Приштина пре Београда уђе и у ЕУ и у НАТО и да демократска Србија остане кратких рукава и ако 11. маја победи Тадићева изборно-историјска плат- форма „И Косово и Европа”?

Deset evropskih šamara Srbiji................................................................ 15 Rusija obnovila nuklearni potencijal..................................................... 19 Pentagon želi Kosovo za sebe .................................................................. 21 Reagovanja na pismo Vimera ................................................................. 25 Vitez u doba zla, Rev 132 ........................................................................ 29

Iskra 1. maj 2008.

ради тога да би - замислите - он, Солана, „у спокојству” могао да дочека 12. мај (дан после из- бора) - јер изборе нису добили радикали. Где је памет Словенца Димитрија Рупела, који је, као тренутни председник Савета министара ЕУ, изгле- да и режирао Соланин „шлаг”?! Или је он, можда, намерно баш Солану изабрао да би Тадићева опци- ја изгубила изборе и тако Србима показао да је он истински, мада потајни, српски пријатељ!?

санкција) државно и економски изолована и кажњавана ?

Ово питање Гласа, по мом суду, потпуно је промашило суштину проблема. Оно подразумева дневно-политичке потребе и ситуације, те пита Коштуницу како ће се његов став о Косову одрази- ти на њих. А његов став по том питању припада сасвим једном другом свету, независном од тога шта fce ЕУ, САД или Тадић мислити или урадити. Дакле, његов став о Косову је дубоко принципијелан, уста- ван и базиран на међународном праву, Повељи УН, итд., тј. тачно оно што Запад свесно и безобзирно крши. Отуда и западна два „аршина”: став српског премијера делује на Запад као нека врста „гриже савести”, зато га Запад (наивно мислећи да ће тако угушити тај глас) бесомучно и напада, а Тадића - мада формално, али не и принципијелно, стоји у погледу Косова на Коштуничиној позицији - својата као неког свог најмилијег. Кад је, пак, реч о „тапи- ји” (задња реченица питања Гласа), очито је да њу (тапију) Коштуничин став, јер је крајње принципије- лан, у свакој ситуацији несравњено боље штити него, рецимо, Тадићев који је јасно само дневнополитички инспирисан.

По питању Гласа испада као да ДОС-овска и демократска Србија (од 2000. године) није „државно и економски изолована и кажњавана”. Кад се питање, међутим, ослободи од вербалистике Гласа, онда постаје јасно да Србија, без обзира на њен демократски преображај, стварно никад није ни престајала да буде „државно и економски изоло- вана и кажњавања”. Само је западњачка вербалис- тика промењена. Онда (у Милошевићево време) су се то звале санкције, данас се то „кажњавање” и „изолација” зове „испуњавање српских међуна- родних обавеза”. Наравно, уз ово је обавезно долазио и „шлаг” у виду „шаргарепе”. Само ово још да испуните и одмах у богату будућност - инвести- ције, путовања, паре без мотике... И тако година- ма, а „шлаг” никако да стигне... Човек би се могао успешно кладити, да је Србија неком срећом 2000. године замењена, рецимо, чак и радикалима, Србија би већ данас била у ЕУ и то пре Хрватске. Овакав развој ствари није, наравно, због изненадне ЕУ „љубави” према Србима, већ због тога што ЕУ себи никако не би смела да дозволи да у Србији има безбедносну „рупу” и то још на Балкану. (А и Хрватака под ХДЗ је важила за САД као безбедносна „рупа”, али баш због тога само што није ушла у ЕУ.) Слична ситуација је била са САД определењем за независ- но Косово. До тога је дошло не због тога што Американци воле Шиптаре већ што су они били за САД стварна безбедносна „рупа”, док досовска Србија то није била, јер је безотпорно прихватала сваки њихов безбедносни захтев директно проти- ван српским интересима. Класичан је пример са- дашњег председника Србије Бориса Тадића, тада министра одбране СРЈ, који је, на САД захтев да се „реформише” Војска Србије, темељно исту очистио од сваке борбене готовости и спремности. * 11. Колико су заснована страховања-упо- зорења да Србија на Коштуничином путу ризикује да остане и без Косова и без Европе (ЕУ)?

9. Ризикује ли Србија ишта са формулом „ У Европу (ЕУ) само са Косовом”, с обзиром на то да је бивши немачки амбасадор Андреас Гобел открио Србима драгоцену, за њих забрањену, истину да ће у ЕУ бити најраније 2025?

У светлу претходног одговора, није много извесно да се страховање Гласа односи на „Коштуничин пут”. Пре би се рекло - Вилмерово писмо је сведок - да се то страховање директно односи на Тадићев „пут”, штогод да се под тим иначе подразумева.

Није вероватно да амбасадор Гобел није знао за Вилмерово писмо нити за намеру САД да уништи Србију као политички субјект о чему је дискутовано напред, па је зато исправно гледиште да је Гобел на фини и дипломатски начин хтео да поручи српским европејцима под Тадићевим шињелом - господо Срби: не заносите се са ЕУ, већ, док је још времена - усе и у своје кљусе! Мора да је и Коштуница имао сазнање слично Гобеловом, кад је у својој инаугуралној беседи, поводом своје прве коалиције са Драшковићем и Лабусом из 2004. године, рекао (по сећању): Србија хоће у ЕУ, али да би била истински партнер тамо, не „просјачки” већ „достојанствено”! Није, дакле, рекао „усе и у своје кљусе” али је вероватно изразима под наводницима на то мислио.

12. Бирају ли Срби између формула „ У ЕУ по сваку цену” и „Косово (Србија) по сваку цену”? Може ли се такав избор избећи, вреди ли Космет нових страдања целе нације? Имају ли данашње српске генерације право да се зарад „бољег жи- вота” одрекну најбитније територије свог духовног и националног идентитета?

8. Повећава ли Србија са премијеровом „контрагардом” - колико год тренутно и у неколико наредних година (и без своје кривице) кварила односе са Бриселом и Вашингтоном - шансе да у ближој будућности сигурније поврати Космет? Чува ли њиме, како тврде из ДСС-а, боље историјску тапију да то учини при промењеном, повољнијем односу снага у свету?

10. Ризикује ли Србија са премијеровим „контрагардом" да поново буде (и без формалних

Што је уопште дошло до дилеме у горњем питању Гласа, има се захвалити Тадићевој фор- мули, коју је он изгледа „продао” Кондолизи Рајс још 2006. године, а она је оценила као „генијалном”, да питање Косова и улазак Србије у УН немају везе. Како је недаван пад Владе Србије показао, те две ствари имају не неке већ суштинске везе - јер не

Министарство америчких спољних послова у Србији Током последњих година један број посма- трача српских политичких прилика износио је тврд- ње по којима су људи из дела владајућих структура у Србији у четири ока, иза затворених врата, "молили западне званичнике да нам скину косов- ски тег око врата". Разуме се, ти исти званичници су у јавности причали сасвим другу причу, тј. да је "Косово саставни део Србије", да "Косово никад неће признати", итд. Међу осумњиченим за такво понашање био је и садашњи министар спољних послова Вук Јеремић. Између осталог, изнета је и претпоставка да је његово понашање било главни повод за оставку Леона Којена на место саветника председника Републике када је обелодањено да се, мимо знања преговарачког тима за Косово и Метохију, чији је Којен био копредседник, тајно пре- говарало са аустријским званичницима на тему "креативних решења" везаних за прихватање Ахтисаријевог плана. Мада не постоје конкретни докази за изнете тврдње, политика Министарства спољних послова у времену након једностраног проглашења косовске "независности" даје посредне доказе за такве и сличне тврдње на рачун министра Јеремића. Политика "оштрих протеста" и привременог повлачења српских амбасадора из земаља које су

Одговори на... може се и истински бранити Косово и „безалтернативно” ићи у ЕУ (а која се већ унапред определила за независност Косова). Да није било ове лажне Тадићеве формуле (која је нажалост у то време чак и Коштуницу опхрвала, а све зато да би имао „јединствену” Србију на плану борбе за Косово), нити би постојала садашња коалициона влада, нити би било избора од 11. маја, па би тако отпале и трагичне дилеме пред које су грађани Србије непотребно стављени. 13. Кога ће наредне српске генерације и национална историја проклињати - оне који су уверени да треба ићи у ЕУ по сваку цену или оне који су за Косово (Србију) по сваку цену? Очито да је на ово питање недвосмислено већ одговорено питањем 12. Ипак требало би одговорити и на њега. „Кога 1=«е проклињати... ?” Дефинитивно Тадића. Али не због тога што је хтео да уђе у ЕУ, већ што је, да би ушао у ЕУ, обмануо и Србију и Коштуницу да је искрени бранитељ Косова, а уствари, као што се показало, био је - лажни! Делом, пак, због наивности, кривица је и на Коштуници јер наивност није одлика државника. Катастрофална, пак, може бити његова одговор- ност јер се, уместо коалиције са радикалима и СПС, а постојала је и та могућност, определио за изборе од 11. маја и тако препустио (види задњи број Искре) даљу судбину Косова неизвесном - случају!

признале косовску "независност" заправо је врло вешто усмерена на постизање управо ефекта супротног од декларисаног. Таква политика у ствари охрабрује и друге државе да признају "неза- висно Косово", јер "српски одговор" те државе заправо не кошта ништа. Нити то погађа њихове трговинске везе са Србијом, нити их прекид односа тера на полагање рачуна сопственој јавности о томе зашто се њихова власт решила да: 1) прекрши међународно право; 2) призна најкриминалнију "државну творевину" у историји међународних односа; 3) широм отвори пут продору радикалног ислама у срце Европе; и 4) за љубав нарко-теро- риста, трговаца људи и људских органа и муџа- хединских логистичара поквари везе са демократском Србијом. С друге стране, таква поли- тика је непосредна увреда свим оним земљама које из сопствених или чисто начелних разлога не приз- нају "независно Косово", јер се, де факто, оне не третирају на друкчији начин од оних које су "легле на руду". Политика министра спољних послова је заправо миг другим земљама да признају Косово и Метохију. Ем неће имати последице са српске стране, још tie стећи и по који поен код Великог прекоокеанског брата, ем ће чак моћи да се надају бар којој мрвици учешћа у нелегалним и полулегал- ним "пословима", чије је средиште "независно Косово". С друге стране, ово понашање је и знак нашим садашњим пријатељима да се убудуће много не труде око нас. Јер братски Руси и подмукли неподношљиво "кооперативни" Словенци имаће једнак третман (у ствари - не: Словенци, пошто су покуповали досовску "елиту" на време, имају супе- риоран третман). Дакле, супротно познатој америчкој пословици, "бесплатни ручак" ипак постоји. Служи се сваког дана онима који не желе добро Србији (и само њима) у улици Кнеза Милоша 24-26, у Министарству спољних послова, под домаћинским покровитељством садашњег господина министра. С тим што цех те великодушности плаћају они чији порески новци треба да плаћају министра Јеремића да заступа националне интересе. Али можда му је требало прецизирати приликом подношења зак- летве: нација чије интересе треба да чува зове се српска нација. Тек да не буде забуне, као што пос- тоји сад, када на том месту, опет по речима неких других посматрача, заправо имамо министра аме- ричких спољних послова у Србији. О српском трошку. Нешто као "приватизација" Сартида. Несрећа људи какав је амерички министар у Србији је то што, не ценећи историју, не цене ни то како ће се једног дана и о њима писати. Реч "изда- ја" ће бити непримерена, јер може се издати само нешто до чега вам је претходно стало. Тако да ће пре бити "издаја" ако министар почне да ради нешто што није у интересу (садашње) Америке, а за министра ће се већ наћи нешто прикладније. Један Вук се већ овековечио у десетерцу. НСПМ, 20. 3. 2008. <www.nspm.org.yu>

Александар Павић

Н. JbOTHti

Iskra 1. maj 2008.

Интервју, Војислав Коштуница, председник Владе Србије

КОСОВО ЈЕ МЕРА СРБИЈЕ "Питање Косова је питање да ли смо ми држава и да ли ми себе поштујемо као народ или смо марионетска држава која тргује жи- вотним интересима" О коалицијама после избора, кад будемо знали народну вољу... Војислав Коштуница Премијер Војислав Коштуница у интервјуу за Press каже да му није најважније да и после мајских избора остане на челу Владе Србије. Коштуница наглашава да му је најбитније да оствари принципе за које се запаже "народњачка коалиција". - Избори су прилика да се грађани изјасне о нашој политици, да нам дају подршку. Сами знате да сам три пута прихватао одговорност. Једном као председник државе и два пута као премијер. Знате и да сам исто тако два пута добровољно силазио с власти. То го- вори да су ми политички принципи најважнији и да се прихватам одговорности само ако могу да спроводим принципе у које верујем и који су у интересу државе и нације. Конкретно, очекујете?

какав

резултат

на

изборима

- Ценим сваки глас који добијемо на изборима, јер је то глас за једну принципијелну и јасну политику, политику која гарантује стабилност Србије. За парламентарне изборе не важи олимпиј- ска максима "важно је учествовати", већ правило "важно је победити". На свим изборима на којима смо учествовали наш циљ је победа. Победа значи дати опредељујући утицај на будући развој Србије. Али, шта је за Вас победа, а шта пораз? С којим, конкретно, резултатом би ДСС-НС био задовољан? - Уверен сам да ДСС-НС има средишно место у српској политици и да је за остваривање наших државних и националних интереса важно да то потврде и ови избори. Наша политика усмерава Србију увек у правцу чврсте одбране суштинских интереса државе и, наравно, да се на том путу сачувају мир, стабилност и развој Србије. Резултат који нам обезбеђује да наставимо са овом важном улогом представља победу.

Не волим власт Злобници Вам замерају да превише волите власт. Кажите, да ли сте у неком тренутку можда размишљали о повлачењу с политичке сцене? - На ту тему могу да разговарам с људима сличне биографије као што је моја, дакле који су три

Iskral.maj 2008.

пута били на власти и два пута добровољно силазили. Што се тиче другог дела вашег питања, нисам сигуран да се таква питања постављају усред изборне кампање. Сада размишљам како да поли- тика ДСС-НС победи на изборима. Више пута сте одбили да о томе говорите, али нема друге него да Вас и ми питамо: с ким ћете, после избора, правити владу? Или, да префор- мулишемо питање, с ким нећете ни по коју цену? - Садашња Влада није пала због опозиције, већ због суштинског неслагања унутар Владе око најважнијег питања, а то је Косово. Када изгубите поверење у некога око животно важне ствари, онда је једино било поштено да народу вратим мандат. Када сам слушао тон којим лидери коалиције Чанак-ДС-Г17 саопштавају да је колективно луди- ло залагати се да је Косово Србија и када сам чуо како тврде да верују својим очима да је Косово независно, тада сам, као и сваки грађанин Србије, видео њихово право лице и видео колико се тим људима не може веровати. Косово је за Вас, очигледно, апсолутно најважније питање... - Тако је. За мене је Косово више од поли- тике, више од територије, више од сваке функције, више од свих олакшица и донација. За мене је питање Косова питање да ли смо ми држава и да ли ми себе поштујемо као народ или смо марионетска држава која тргује својим животним интересима. На овом питању, што се мене тиче, биће решено и питање ко ће чинити будућу владу. Да ли је унапред искључена свака могућност сарадње ДСС-НС и ДС-Г17? - Прво, колико знам, на изборима учествује коалиција Чанак-ДС-Г17. Занимљиво је да на досадашњим скуповима није било Чанка, као да га због неког разлога крију од грађана. Друго, рекао сам да ће ДСС-НС, на принципима које сам већ изнео, после избора и изражавања народне воље одлучивати о могућим коалицијама. Прети ли Србији заиста нова изолација ако на власт дође СРС? - Прво су ишли пропаганда и застрашивање грађана да ће Србија да се самоизолује ако коали- ција Чанак-ДС-Г17 не буде на власти. Онда се испоставило да у досадашњој историји света нема примера да се једна земља самоизоловала. После тога ишчезава термин самоизолација и наступа пропаганда о изолацији. То значи да ће неке моћне државе, које располажу силом да изолују једну државу, донети такву одлуку. Ја вас сада питам да ли сте ви чули од званичника великих држава да ће

Косово је... изоловати Србију или сте то чули од коалиције ЧанакДС-Г17? Одговор на ово питање све говори. У овој кампањи падају врло тешке речи. Да ли Ви и Ваши сарадници претерујете кад тврдите да су ови избори заправо избори за Србију и против ње? Зашто су они који су другачијег мишљења аутоматски и против Србије? - Познато је да сам се последњих 35 година борио за слободу мишљења и демократске вред- ности, Међу данашњим заговорницима става да Европа нема алтернативу препознајем толики број некадашњих чувара комунистичке идеологије. И тада и сада упечатљиве су искључивост и њихова агресивност. С друге стране, никада нисам рекао, нити помислио да би другачији став од мог могао аутоматски значити и да је то став против Србије. Друго је питање да ли се неко сам изјашњава да је против Србије и да су му неки други интереси пречи од Србије. Која је Ваша позиција, господине премијеру? Јесте ли Ви евроскептик или антиевропејац? Или нешто треће? И зашто сте против потписивања Споразума о стабилизацији са ЕУ?

Државни интерес изнад свега Шта је за Вас највеће разочарање откако сте на функцији премијера? Ко Вас је највише разочарао? Тадић, Динкић или неко трећи? - Немам ту врсту односа према политичари- ма. С друге стране, обрадујем се и веома ценим кад видим да неко ставља државни интерес изнад пар- тијског, а таквих примера је било када смо доносили Устав и када смо усвајали скупштинске резолуције о Косову. - Ја сам за Србију. Само ме интересују државни и национални интерес Србије. Нисам обављао функцију европског комесара, већ функцију премијера Србије, а сваки премијер Србије морао би само и искључиво да брине о Србији. Е, сада имамо питање какав однос Србија треба да има са ЕУ. Најбољи могући, али само на равно- правним основама. Није наш циљ да приступимо ЕУ због ЕУ, већ због бољег обезбеђивања интереса Србије. Ако Брисел покаже поштовање према територијалној целовитости Србије, бићу највећи еврооптимиста. Мој став према ЕУ зависи и од става ЕУ према Србији. Косово је Србија. Ту се огромна већина Срба и српских политичара слаже. Да ли заиста, искрено, верујете да би Тадић признао независно Косово? - Када су у питању судбина земље и територијална целовитост, ту лепа обећања и пароле ништа не помажу. До једног тренутка имали смо заједничку политику. Онда је Тадић рекао: "Мени је важно да се сада одрже председнички избори", и поред тога што смо се налазили у завршници пре- говора око Косова и уочи проглашавања ове лажне

државе. Нисам могао да разумем такву одлуку. После тога Тадић је одбио да усвојимо текст резолуције у Народној скупштини о Косову, за који и данас тврдим да је био више него умерен и да бих сам волео да је тај текст резолуције био много оштрији. И, на крају, дошло је до формирања коали- ције Чанак-ДС-Г17, а знамо изјаве лидера ове коалиције о Косову. Сада су Чанак и Г17 са њиховим изјавама гаранти Тадићу да неће признати Косово?! Шта ћемо са НАТО пактом? Србија је скоро потпуно окружена земљама чланицама западне алијансе, да ли је на дуге стазе одржива наша "несврстана позиција"? - НАТО пакт је извршио злочин бомбар- довања Србије, потом је изградио огромну базу Бондстил и сада покушава да легализује прву НАТО државу, у којој је, по Ахтисаријевом плану, коман- дант НАТО трупа на Косову коначан орган власти. Уверен сам да је одлука Скупштине Србије да про- гласи војну неутралност од највећег интереса за нашу земљу. То је и гаранција да наши војници неће гинути у Авганистану и Ираку зарад туђих интереса. Такође сам уверен да грађани Србије никада неће донети одлуку да се одрекну војне неутралности. Та прича је завршена. А Хаг? Има ли, после ослобађајуће пресуде Харадинају, смисла да Хаг условљава европску перспективу наше земље? - За ЕУ, Хашки трибунал је до сада био светионик који је требало да просветли народе на Балкану и да одреди да ли Србија може да настави европске интеграције. Харадинају је издато уверење да је невин. Сада нас интересује став ЕУ да ли је Хашки трибунал и даље легитимна инсти- туција која се и даље може звати судом. Имате ли понекад утисак да Запад заправо прижељкује долазак СРС-а на власт у Србији како би имао оправдање за своју антисрпску политику? - Онај део Запада који је заинтересован да дроби нашу државу и да на сваки начин слаби Србију бави се најразноврснијом пропагандом. Основни принцип демократије је да грађани сами на изборима, слободном вољом и без застрашивања, бирају своју власт. Јесте ли Ви, лично, оптимиста ? Где видите Србију за пет, где за 10, а где за 15 година? - Одлука западних држава да признају једнострану независност Косова мора имати адек- ватан одговор Србије јер би, у противном, тим државама могло прећи у навику да размишљају да се устреме и на друге делове наше територије. Зато је важно да сада имамо принципијелну политику и да одбранимо државу. Ако то успемо, онда сам оптимиста, јер ће нас и све друге државе гледати с више поштовања. Србији припада место кључне државе у региону и она ту улогу може да оствари. Press, 12.4.2008. <pressonline.co.yu>

Д. Ј. Вучићевић

Iskra 1. maj 2008.

Реаговање на писмо Вили Вимера Герхарду Шредеру

ЗАВРШНИ ЧИН ТЕК СЛЕДИ Србија треба да буде уведена у кризу дугог трајања, при чему ће се политички живот до крајности поларизовати, а политички живот и политичке снаге терати да највећи део енергије троше на унутрашње сукобе и размирице, како би што мање националних снага преостало за одбрану државе. На тај начин Србија t>e постати подесна за нове територијалне прекомпозиције Из писма којим се маја 2000. године Вили Вимер, некадашњи потпредседник Парламен- тарне скупштине Оебса обраћа савезном канце- лару Немачке Герхарду Шредеру, као на длану се виде основне ставке и опредељења стратегије доминације коју је Запад на челу са САД приме- нио према Србији и српском народу на самом крају 20. века и коју, нажалост, ево врло предано примењује и данас. Савезну Републику Југославију су главне силе Запада на челу са САД сматрале државом која се налази изван светског и европског правног поретка, а пре свега изван Завршног документа из Хелсинкија. То ми одмах изазива неке асоцијације. Присећам се једне „интелектуалне” расправе која се у неким круговима Немачке водила средином 90-их година прошлог века на тему „Империја и лимес”. Империја, разуме се, једнако је западна цивилизација. Сместивши Србију с ону страну лимеса цивилизације, а Србе међу варваре, као да су ти новистари европски расисти најавили сва зла која ће се сручити од стране западних инквизи- тора на плећа нашег народа. И при том ће мртви хладни устврдити како смо то заслужили зато што се варварски понашамо према другима, што не баштинимо и не поштујемо европске вредно- сти. Према таквом народу свако насиље је леги- тимно и пожељно. АГРЕСИЈА Сведимензионална агресија Запада на челу са САД, како то следи из Вимеровог обраћања Шредеру, имала је, и још увек има, своје геополитичке и геостратешке циљеве и аспирације. Наметањем Косова као друге албанске државе на Балкану мења се геополити- ка Балкана, разбија се једна међународно приз- ната држава и за дуже време се инсталира једно опасно кризно жариште које ће закономерно налагати потребу страног војног присуства. Управо у томе, то јест у стварању услова за трај- но војно присуство САД и НАТО на том

Iskra 1. maj 2008.

осетљивом месту Европе, Вили Вимер види основни мотив којим се руководи савремена америчка стратегија доминације. И он је у том погледу потпуно у праву. Од разарања његове државе, отимања његове колевке, преко поништавања његовог идентитета, до изазивања унутрашњих сукоба и управљања тима сукобима у сагласности са глобалним стратешким интересима савремених управљача света итд. Према српском народу на делу је, ево већ готово две деценије сведимензионална агресија. Најпре у форми идеолошке дискриминације и деструкције против наводно последњег бастиона комунизма, потом као народа који тежи хеге- монији у региону и на тај начин производи сукобе који угрожавају светски мир, а друге суседне народе и националне мањине подвргава насиљу које је етничко-верски мотивисано. Напокон, према народу који не показује, нити је спреман да покаже, разумни и очекивани степен кооперативности (читај вазалност) према стандардима по којима је уређен савремени свет. Тиме су нови варвари Запада настојали оправдати сведимензионалну агресију коју су према нашем народу испољавали током 90-их година прошлог и коју испољавају у првој деценији овога века. Ta агресија је почела као политички прити- сак и сваковрсна претња и блокада да би се срп- ском народу онемогућило да очува Југославију коју је он изграђивао сопственом националном енергијом из два светска рата. Ta агресија се наставила незапамћеном економском блокадом и санкцијама које су требало да доведу до економ- ског урушавања земље и драстичног слабљења њене одбрамбене моћи. Агресија је кулминирала оружаним нападом 19 најразвијенијих земаља Запада окупљених у војној алијанси HATO, која је имала све карактеристике свеобухватног теро- ристичког насиља у основи којег су били кажњавање и одмазда према једном слободоумном народу, промовисање доктрине новог интервенционизма изван граница HATO земаља и пот- пуно негирање и рушење међународног правног и политичког поретка. Завршни чин те стратегије тек следи: увести Србију у кризу дугог трајања, до крајности поларизовати политички живот и политичке снаге у Србији и терати их да највећи део енерги- је троше на унутрашње сукобе и размирице, а да што мање националних снага преостане за одбрану државе. На тај начин Србију треба учинити подесном за нове територијалне преком- позиције.

Завршни чин...

Председник Скупштине, Оливер Дулић (ДС)

Услов свих услова био је да се на власт доведе гарнитура која нема свест о виталним националним и државним интересима која ће се понашати крајње поданички по оној познатој на- родној „ко је купљен, он мора да слуша”. На ту карту Запад (читај ЕУ) спреман је да игра до краја и да би се на власти одржала гарнитура која је спремна да поданички слуша, Запад ће бити спреман на све. Тек када буде успео да окрене Србе на Србе, Запад ће бити спокојан. Дакле, све приче о европској перспективи, о благодети с ону страну границе Елдорада који се зове ЕУ, само да се одрекнемо Косова и себе самих, празне су приче за лаковерне. Што се пре то препозна и у складу са тим почне деловати, Србија ће пре стати на зелену грану. А до тада... видеће ко преживи.

ОПТУЖИО СРБЕ ЗА ЗЛОЧИНЕ

Глас јавности, 22.3.2008.

Радован Радиновић генерал у пензији

Стварни СДЦ разлози за агресију на СРЈ Редакција Гласа заслужује признање што је објавила интегрални текст писма познатог немачког и европског политичара Вилија Вимера, упућеног немачком канцелару Герхарду Шредеру 2. маја 2000. године.Тиме је значајно допринела да јавност у Србији добије потпуније информаци- је о америчкој стратегији према Балкану, Европи и Русији, односно, Евро-Азији, као и о улози НАТО пакта у остваривању те стратегије. Овога марта (24.) навршава се 9 година од почетка агресије НАТО пакта против Србије (СРЈ) па зато тачка 4 Вимеровог писма заслужује додатну пажњу. Супротно стандардним интерпретацијама америчке пропаганде која здушно подржава добар део београдских медија, политичких структура и тзв. невладин сектор, Вимер преноси став америчких званичника саопштен будућим чланицама НАТО само неколико месеци након окончања агресије: „Рат против СР Југославије вођен је да би се исправила погрешна одлука генерала Ајзенхауера из доба Другог светског рата. Због тога се из стратешких разлога тамо морају стационирати амерички војници”. Шта се деси са „масакром цивила у Рачку”, „грешкама због одбијања Рамбујеа”, спречавањем „хумани- тарне катастрофе” и другим „разлозима”? Да ли и након обелодањивања Вимеровог писма могу бити нејасни прави циљеви ницања толико аме- ричких и НАТО војних база у региону у протеклих 9 година, почев од Бондстила код Урошевца, преко четири у Бугарској, четири у Румунији, до планираних „антиракетних” система у Пољској, Чешкој, Украјини, Грузији... Глас јавности,13.4.2008 Живадин Јовановић Председник Београдског форума за свет равноправних

Није први пут да наши политичари чим пређу границу сипају дрвље и камење по својој држави, пљују и оговарају свој народ. Међутим, када то уради председник српског парламента, последице могу бити страшне. Оливер Дулић, председник Скупштине Србије, у својству страначког функ- ционера ДС прошле седмице је боравио у Холандији, где је на једној од трибина између осталог дословце изјавио: - Срби су највише злочина.

задњим

ратовима

починили

На панел дискусији којој је присуствовао Франс Тимерман, државни секретар за европска питања холандске владе, Дулић је изразио „разумевање за принципијелан став” те земље да Србији не дозволи наставак европских интеграција док не буду ухапшени хашки оптуженици?! Он је тако нешто поновио и у разговорима с председ- ником холандског парламента и министром за европска питања Холандије (како је све време раз- говора ословљавао поменутог Тимермана, који је заправо само државни секретар). Овој дебати, осим многобројних новинара, присуствовао је и један од сарадника европског Курира, који је забележио све Дулићеве гафове. Уз Дулића је поред Соње Лихт, председнице Београдског фонда за политичку изузетност и Сорошеве штићенице, седео и Веран Матић, влас- ник РТВ Б92, и Арјен Берквенс, холандски лабуриста и источноевропски лобиста, који је Дулића позвао на дебату. Представници ДС изразили су пуну спрем- ност и жељу за улазак у ЕУ, уз прихватање свих захтева постављених у вези са с Хагом. У изјави за Курир Оливер Дулић није желео превише да се бави својом изјавом о српским злочинима датом у Холандији. - То су глупости! Не желим то ни да коментаришем - рекао је кратко Дулић, после чега је спустио слушалицу. Портпарол ДСС-а Андреја Младеновић жучно је реаговао на Дулићев наступ, уз опаску да би волео да види ту изјаву. - Срамно је да председ- ник Народне скупштине на такав начин представља државу Србију, да износи најбезочније лажи о свом народу! Да ли се сетио да помене злочине Харадинаја, трговину органима, логоре у Албанији, децу која су убијана док су се купала или све оно што се од 1999. дешавало српском народу на КиМ? Наравно да му у таквом друштву у којем је био није ни пало на памет да прича о томе - оштар је био Младеновић. 12.4.2008. <glas-javnosti.co.yu>

Гласјавности

Iskra 1. maj 2008.

Александар Тијанић, генерални директор РТС, говори како види Србију после 11. маја

ЧЕКА НАС ДЕСЕТ ТЕШКИХ ГОДИНА Нестабилна Србија увозни пројекат Са нашим асом Новаком Ђоковићем били сте, пре три дана, на Косову. Како је то изгледало? - Тако да је Ноле, ово причам неовлашћено, засузио више пута. А ви? - Пређите на следеће питање. Добро. Шта ће решити ови парламентарни избори? - Не много. Маргина победе биће тако мала да ће побеђени контролисати бар једну од три полуге неопходне да се влада оваквом Србијом. Мислим на институције, медије и улицу. То примора- ва странке на свеопшту кохабитацију или на та- либанску демократију. Чека нас десет нестабилних година. Десет? Зашто? - Зато што је нестабилна Србија увозни пројекат. Вашингтон очигледно сматра да је немогуће стабилизовати новорођене земље Балкана поред јаке Србије. Све док Македонија, Босна, Хрватска, Црна Гора и условно Косово не буду заштићени америчким авионима и европским уговорима, Србија је осуђена на клецање. А кад тај посао буде окончан, очекује се капитулација опкољене Србије. На основу чега то тврдите? - Прво, на основу рожњаче. Друго, нема поштене понуде Америке и Европе, понуде која би нам сачувала елементарно достојанство. Кад оти- мате Косово, не узимате Србима само петнаест одсто територије, него 80 одсто религије, 90 одсто државне традиције и стотину одсто нације. Заузврат, ослобађају три одсто путујућих грађана шенгенских дажбина и дају тридесет стипендија нашој талентованој деци. И да је овде било ко спре- ман на трговину - а има политика и странака проис- теклих из кокошије тртице - ово је непристојна понуда. Значи ли то да сте против европских интеграција? - Напротив. Али јесам против безобразлука и ултиматума. Јесам против телеграма да су од јуче Дечани и Пећка патријаршија одшетали из Србије у неку другу земљу. Исцепао бих телеграм и да су отишли у Русију. Но, да буде јасно, не мислим да су Американци и део Европе генетски антисрпског расположења или у светској завери против нас. Више то видим као трагичне последице њихове погрешне рачунице да само нестабилна Србија

Iskral.maj 2008.

смирује регион. Како ће нова влада сарађивати са Вашингтоном и Бриселом? - Било која влада мораће да трага за изласком из гета у који је стављена Србија. То подразумева сарадњу. С друге стране, није могуће контролисати ситуацију у Србији ако Влада нема јасан национални и државни отклон према ултима- тумима. Биће тешко. Вашингтон је фрустриран поразом у борби са Београдом око дипломатског признавања КиМ. Ми смо за њих вирус у светском организму. Велики то не воле. Поред тога, светски управљачи недовољно цене чињеницу да су Тадић, Коштуница и Николић консензусом водили проевропску политику и да су они у историји прва срп- ска "тројка" која се одрекла силе у одбрани Косова. Ако је постојао консензус "тројке", шта је данас у Србији највећи лроблем? - Корупција и многи тајкуни. Тајкуни поштују закон само када су слабији од државе или се боје људи на челу државе. Са 100.000 евра у Србији осниваш новине и љуљаш јавно мњење. Са милион, осниваш странку и рушиш парламент. Са десет милиона правиш ТВ и поткопаваш систем, а са сто милиона, имаш амбицију да постављаш председни- ка и премијера. А у јавној сфери? - Добар део демократског принудно се морфинговао у наказну мутацију, у машину за прављење буке. Двадесет јавних интелектуалаца, међу којима и француска снајка, траже за себе право да замене српско јавно мњење, да одлучују ко влада Србијом и да направе концентрациони камп за све који им нису по вољи. То је друштво које верује да је народ глуп: да је патриотизам не- излечива болест, да је држава - а нарочито српска - превазиђена, да територија - а нарочито српска - није битна, да је религија - а нарочито српска - мрачна, да је ћирилица - а нарочито српска - непотребна. Они су направили хорде за улични при- тисак и сада обилазе редакције, телевизије, промо- ције, судове и нападају све који се не повинују њиховом ексклузивном праву на физичко насиље и који не верују да је Беба невин. То ће родити бру- тални одговор друге стране и, нагађам, биће врело на улицама Србије ако банде сакривене паролама, демократским или патриотским, крену у преваспи- тавање грађана. Каква је судбина кривичне пријаве коју сте поднели против Владимира Поповића Бебе и ми- нистра из владе премијера Ђинђића? - Већ годинама тврдим да је Ђинђића убио

Чека нас... слобистички систем који је ДОС усвојио после пада Милошеви-ћа. Ментори тог система, погледајте њихова сведочења, били су Беба и Чеда. Они су најбољи пријатељи са Чуметом, Легијом, "беретка- ма", "земунским кланом". Време је да одговоре на права питања која им сада не постављам ја већ бројни Ђинђићеви пријатељи у документарном филму који је видело 3,6 милиона људи. Где је одговор на питање зашто нико није, после толико покушаја убиства, заштитио Ђинђића и одакле Беби слике и подаци о атентаторима исте вечери после Ђинђићеве смрти? Ко је од њих двојице пласирао Србима причу да је Ђинђић убијен, јер је њихов друг Шиптар - коме су тепали Дућа хтео да буде пре- мијер? Тек после годину дана кад је пала влада Зорана Живковића, штитећи себе од могуће истраге, Чеда и Беба су показали прстом на Војислава Коштуницу, познатог серијског убицу, као на политичког инспиратора и мене као медијског атентатора. Ђинђићу је пресуђено када је држава Србија срамно капитулирала пред "береткама", а да Влада није ни покушала да у сарадњи са врхом државе употреби војску у гушењу побуне. А ви се сетите ко је заступао политику - боље пакт се Легијом, него договор са Коштуницом. Адвокат Срђа Поповић каже да нема мис- терије око фотографија и одакле оне код Бебе? - Наравно да има мистерије, јер нема институције која је могла да означи било коју групу као атентаторе пре него што је завршен увиђај, а не истрага о атентату. Узгред, политички адвокат Поповић дугује српском јавном мњењу објашњење: зашто је одбио да новинару "Статуса" објасни своју изјаву својевремено дату босанским новинама како Ђинђић и Легија имају неки свој план. О каквом плану говори адвокат? Зашто крије ту своју изјаву? Ових дана навршило се четири године како водите РТС. Јесте ли задовољни учињеним? - Нисам. Могли смо много мање, па да опет будемо најгледанија српска телевизија. Постали смо јавни сервис, чврсто смо на првом месту, грађани плаћају претплату, одржавају симфонијски оркестар, дечји хор "Колибри", џез оркестар, два народна оркестра, хор, радио програме, две теле- визијске мреже, Авалски торањ биће обновљен до краја године, наша експедиција је победила са Маријом на "Евросонгу", у мају долази цела Европа у Београд, другу годину већ послујемо са добитком, технолошки се обнављамо, у случају ванредних догађаја или избора више од три милиона људи тражи одговоре од нашег програма, наши дневници су три или пет пута гледанији од Пинковог и Б 92 дневника, радио је најслушанији у држави, смањили смо број запослених. Очекујете ли да ћете водити РТС и после избора 11. маја? - То није битно. Најважније је да РТС остане јавни сервис, да не постане политички плен или

предмет трговине. Годинама смо слушали да се РТС не може променити, да не може бити најгледанији. Променио сам га уз помоћ десеторице добрих сарадника. Сад свака будала може да га упропасти. Како теку припреме за "Евросонг"? - Одлично. Биће прави спектакл. Најваж- није је што то није такмичење држава, него националних телевизија, што ниједна земља није хтела да одустане од доласка у Београд. То је наша прилика да искористимо највећу маркетиншку шансу и Србију представимо у најбољем светлу. О нама ће 3.000 новинара објавити 20.000 текстова у светским медијима. То не можемо да платимо новцем, и од те тачке можемо да рачунамо да ће пропаганда о злим Србима изгубити трку са реал- ном ситуацијом. Како оцењујете потез председника Србије који се писмом обратио главном уреднику "Политике"? Је ли прекорачио овлашћења, је ли то утицај на медије? - Не бих рекао. Ценим ту Тадићеву спрем- ност да уђе и у полемику са медијима. Када власт хоће да употреби моћ, онда то не ради јавно. А Тадић је то урадио јавно. Нећу вас питати да ли сте аутор слогана "народњака" "Подржи Србију", него да ли бисте нам предложили слогане ДС, ДСС, СРС, ЛДП и СПС у овој кампањи? - Не бих, зато што то никада не радим бесплатно. Дао сам један бесплатан слоган, а то је "Поштено" - Ђинђићу. Од тада сам све слогане, а било их је 20, наплаћивао. Колико сте наплаћивали? - Много. ПРИТИСАК НА СУД Ошамарили сте активисту ЛДП који вас је, кажете, напао у Палати правде? - Била је то хумана интервенција. Шта на суђењу оптуженој Биљани Ковачевић-Вучо тражи шеф изборног штаба ЛДП? Зашто се залеће и напа- да ме, а од њега сам старији 30 година? На прошло суђење Вучо је довела и Надежду Гаће, и Борку Павићевић, и Чеду, и Батића, и Бебу, и Кораћа, и професора Димитријевића и ону несрећну Катарину Спасић. Зар је то фер суђење? Зар то није притисак на суд? Зар тражење да се о суђењу изјасни тако- звана стручна јавност није увођење улице у право- судни систем? Од сада у суд са мном иду и моји при- јатељи, познати као изразити љубитељи набро- јаних. Па, како мени, тако и њима. САДИЗАМ ЗАПАДА Са Запада нам непрестано пријатељства и позиви за сарадњу...

стижу

поруке

Iskra 1. maj 2008.

ДОБАР ДАН, ГОСПОДО, ПОШТО СРБИЈА! Србија је, као што знате, на продају; ако имате пара можете да пазарите шта вам је по вољи, све зависи од количине новца. Како сада ствари стоје већ кроз две, три године ова мучена и напаће- на земља биће власништво десетак крупних и још толико "ситнијих" власника. Сви остали биће сиротиња, раја, најамници чији ће животи зависити од процене радне способности истих, односно, од добре воље послодаваца. Пре неки дан за 13 милиона евра продат је хотел "Сплендид", чувени угоститељски објекат у строгом центру Београда. Запомагање бивших власника, потомака "непријатеља народа", да је то њихова имовина, није помогло. Нови власник "Сплендида" зове се Веселин Рутовић, млад човек, са севера Црне Горе. Он је већ, а то моја маленкост није знала, власник бројних фирми по Србији, Такве су поруке недвосмислено - садис- тичке. Последњих осам година не постоји тест демократије а да га нисмо положили. После сваког положеног теста ударени смо по глави палицом за бејзбол. Од света, који по много чему јесте глобал- ни Балкан, на овај оригинални Балкан стиже при- јатељски ултиматум да, усред националног понижења и на врхунцу социјалне фрустрације, Срби здушно прихвате дијагнозу међународних доктора да је наш карактер крив за све. Манијаци нам продају карте за воз будућности на прузи којој су скинули шине. Вечерње

НОВОСТИ,

6.4.2008.

НЕНАД

ЧАЛУКОВИЋ

Коментар Искре

Зашто преносимо Тијанића

Не доносимо овај Тијанићев интервју због претеране самохвале Радио телевизије Србије (РТС), на чијем је челу, и коју је он већ незвано увео у 'садистичку' Европу слоганом који прати сваку емисију: „Јавни сервис европске Србије”. Нити то чинимо због његових узгред начетих, али недовољ- но темељних анализа и закључака о демократији, САД и европској политици према Србији, српском партијском надгорњавању и тзв. невладиним орга- низацијама, са којима се очигледно спори, али их из неких разлога безазленије назива ‘двадесет јавних интелектуалаца‘. Преносимо Тијанића - иако хтео-нехтео, као шеф најутицајнијег ‘јавног сервиса' и сам део ‘естаблишмента1 Србије - јер храбро и отворено слика тежак период, чак 10 година, са којим ће се суочи- ти Србија неразумевањем и циничним уценама САД и Европе; раздрузганом и несложном домаћом ‘демократско‘-политичком сценом; друштвом и правосуђем изложеним све организованијем ‘увезеном1 политичко-мафијашком притиску и самовољи пребогатих и безобзирних домаћих тајку- на и монополиста. В.Д.

Iskral.maj 2008.

укључујући и ланац угоститељских објеката "Три грозда", што практично значи да само у Београду поседује култне ресторане: "Под липом", „Трандафиловић", "Орач", "Кошута"... од којих се неки простиру и на преко хиљаду квадратних метара простора. траје процес приватизације Истовремено Индустрије мотора и трактора (ИМТ) на Новом Београду, где највеће шансе има Филип Цептер, односно, Милан Јанковић, како му дадоше име при- ликом рођења. Њега, претпостављам знате, по фирми "Зептер" коју је створио и чији је власник. Како му је то пошло за руком, неважно је, бар овога пута. Мање је битно и због чега Јанковић, познат по производњи посуђа, хоће да купи фабрику тракто- ра. Нешто друго је мени запело за око; у тој утакмици за ИМТ учествовао је и извесни Горан Новаковић који је, пазите сада, за исту фабрику, понудио 100 милиона евра. Ко је Новаковић? Тај је у Влади Србије, за време покојног Зорана Ђинђића био министар за енергетику. Немам ја ништа ни против Рутовића ни про- тив Новаковића; за овог првог чуо сам тек пре неколико дана, а Новаковића памтим по савршеној фигури и бујној црној коси. То је једини траг који је оставио у споменутој влади. За Србију није урадио ништа а да ли је урадио за себе... процените. Желим само да се запитам, као што, сигуран сам, и ви питате; откуда њима толике паре? Процес приватизације у Србији прилази крају на начин који ће, бићете сведоци, остати упамћен по енормним пљачкама тзв. друштвене имовине. То је процес који ће окончати стварањем нове српске елите коју нико никада није упитао како је дошла до капитала. Настрану моје лично неслагање с продајом свега што у Србији може да се прода, укључујући и изворе воде ("Књаз Милош", на пример) али здрав разум налаже да се онога ко, узмимо, има само 35 година живота иза себе, упита откуда му 20 мили- она у кешу да купи неки хотел или предузеће које, то је посебна прича, вреди десет пута више. Или, какав је то закон који дозвољава бившим високим функционерима власти да купују по држави којој су, до пре неку годину, својим ангажовањем у влади исте требали да трасирају лепшу будућност? Како све ово може да се одрази на будућност Србије? Катастрофално. Србија ће у највећа искушења ући тек онда када се распродају сва државна предузећа, сви велики системи, и када држава потроши новац од тих продаја. А онда... нека нам је Бог у помоћи. 6.4.2008. <mantic@ rogers.com >

ANTIC.

org-SNN

ПРЕТИ НАМ РЕКОРДНА ИНФЛАЦИЈА Мере монетарне политике исцрпљене, због политике нема довољно инвестиција, држава је расипничка, а монополи раде шта хоће, тврде економисти Прошлог месеца цене су повећане за 1,5 одсто, од почетка године 2,8 одсто, а само за два дана априла поскупео је хлеб на 38 динара и бен- зин прешао рекордних 100 динара. Скочила је од 1. априла и цена гаса, за чак петину, засад само за топлане, што t\e се вероватно после локалних избора превалити на цене грејања за домаћин- ства. Ако се тај темпо поскупљења настави по- стоји опасност да се не оствари пројектована инфлација од 6,5 одсто за ову годину. Према последњим статистичким подацима пољопривредни производи су за годину дана скочили за 35,5 одсто, па тако хлеб плаћамо 40 одсто више, а млеко, сир, кајмак и остале млечне производе најмање за четвртину скупље. Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, сматра да tie ово бити инфлаторна година и да постоји велика шанса да надмашимо 2005. када је инфлација достигла рекордних 17,5 одсто. Према његовим речима, мере монетарне политике за обуздавање инфлације су исцрпљене, обавезне резерве бана- ка су 70 одсто, а есконтна каматна стопа је већ превисока. Стевановић, међутим, није могао да прогнозира за колико ће просечна плата у Србији од 30.000 динара бити реално обезвређена до краја године. „Због садашње политичке неста- билности инвеститори су скептични, то ствара велику неизвесност и лоше привредно окружење за бизнис”, каже Стевановић. Уз недовољно инвестиција, као други разлог за раст цена он наводи расипнички настројену државу, која превише троши. ПОСКУПЉУЈЕ ГРЕЈАЊЕ „Београдске електране” тражиће од Скупштине града кориговање цене грејања. Тренутна цена грејања у Београду по квадратном метру пословног простора је 43,8 динара са ПДВ- ом и последњи пут је коригована 1. фебруара 2007. године, а од тада је килограм мазута поску- пео за 9,76 динара. „Беоелектране -ће у најкраћем року упутити Скупштини града Београда анализе увећаних трошкова производње и испоруке топлотне енергије, као и утицај виших цена гаса, мазута и струје на укупно пословање предузећа”, наводи се у саопштењу. НИСМО МОНОПОЛИСТИ На опаску да је у Хрватској и поред тамошње суше млеко јефтиније, Петровић одго- вара да њихове млекаре сељаку плаћају за испоручени литар 33 евроценти, а држава још 15 евроценти. „Ми дајемо 35 центи, а држава преми- ју од два цента”, напомиње Петровић, који

одбацује тврдњу да су монополисти. Због решења Антимонополске комисије да имају доминантан положај на тржишту и да су га злоупотребили, повели су спор пред Врховним судом да би доказали да то није тачно. - Сматрам и да би за обуздавање инфлације било добро да избацимо из употребе динар. Евро би за почетак требало да буде пара- лелна валута и за пар месеци тржишне утакмице динар би нестао из употребе тврди наш саго- ворник. Раст цена, додаје Стевановић, подстиче и наша затворена привреда, са великим бројем монопола који могу да раде шта хоће. Он упозо- рава да су нафта, гас и храна поскупели у свету, али да ни у једној земљи ЕУ, која није у неком успону, инфлација није већа од три до четири одсто, док је у Србији 11 одсто. „То је најбољи доказ да нешто не штима у овој држави”, закључује сарадник Центра за слободно тржиште. Раст енергената и утицај тих већих трошкова на пословање још није био предмет анализе у „Салфорду” који држи пет млекара у Србији, затим „Бамби - Банат” и „Књаз Милош”. „Због скупе сировине у јануару и фебруару смо имали губитак. Цена сировог млека порасла је од августа до децембра прошле године за 70 одсто, а цене млека које продајемо за само 25 одсто. Чекамо резултате пословања за март, које tse бити познато након предаје ПДВ-а половином априла и тада ћемо видети шта ћемо радити”, каже Слободан Петровић, директор „Салфорда”. Према његовим речима, поново tse као и прошле године цену млека и млечних производа одреди- ти да ли ће година бити добра или ће род куку- руза, соје и остале сточне хране бити знатно умањен због суше или превелике кише. Никола Павичић, председник и генерални директор „Синтелона”, не спори да ће више цене енергената повећати трошкове пословања, али, како каже, то не мора увек да прати и повећање цене роба. „Власник приватне фирме у Немачкој има чак веће трошкове енергије, скупу радну снагу и веће одређене порезе и опет је конкурентан на тржишту јер иде на ниже трошкове. Наша предузећа нису конкурентна, не због скупих енергената, него због лошег менаџер- ског тима, неорганизованости и других пропуста у вођењу фирме, сматра Павичић. Он наглашава да привредници у Србији плаћају нижу цену горива и гаса у односу на фирме у региону и земљама ЕУ, али им то ипак не помаже да буду конкурентнији. Глас јавности, 2.4.2008.

3. Михајловић

<glas-javnosti.co.yu>

Iskra 1. maj 2008.

ХАРАДИНАЈСКА ПРАВДА ХАШКОГ ТРИБУНАЛА После ослобађајуће пресуде за Рамуша Харадинаја, намеће се неколико суморних закључака који доводе у питање правни и морални кредибилитет Хашког трибунала у целини. Први је да је овом скандалозном пресудом Хашки трибунал још једном потврдио да је далеко више у служби политике него права и правде. После признавања унапред изрежираног противправног једностраног проглашења независности Косова, пре свега од стране САД, као да се и овом пресудом хтело „доказати” да су Албанци на Косову искључиво жртве српских злочина и да су албански терористи и ратни злочинци, у ствари, борци за слободу и национални хероји којима и на овај начин треба одати посебну почаст. Други закључак је да је ослобађајућа пресу- да за Харадинаја још један драстичан пример примене различитих, тачније двоструких правних аршина у Хашком трибуналу. Сличан пример била је и симболична кривична осуда (на нивоу трајања двогодишњег притвора) Насера Орића, организато- ра и непосредног извршиоца великог броја тешких ратних злочина против Срба, односно српских цивила у подручју Сребренице. Ту је, наравно, и изостанак оптужница Хашког тужилаштва за тешке ратне злочине, посебно за етничко чишћење Срба, против Фрање Туђмана, као и Алије Изетбеговића и једног броја њихових најближих политичких и војних „стратега”. Трећи закључак је да су Хашко тужилаштво, судско веће, служба суда за заштиту сведока, али и Унмик на Косову, због несавесног поступања у току судског поступка, директно „заслужни” за осло- бађајућу пресуду Харадинају. Наиме, Хашко тужи- лаштво и судска служба за заштиту сведока у овом случају нису показали ни минималну професионал- ну одговорност да осигурају многе, иначе доступне и сигурне доказе о кривици Харадинаја. Пре свега, нису предузели адекватне мере заштите сведока великог броја Харадинајевих злочина, који су пристали да сведоче. Посебно је важно да су то били сведоци албанске националности. Изостанку њихове заштите, односно личне безбедности, нарочито је „допринеоГ Унмик, на челу са његовим ранијим шефом, Петерсеном, који није крио лично прија- тељство са Харадинајем. Пре тога, одлуком Хашког суда и Тужилаштва, Харадинај је привремено пуштен на слободу. Ту слободу, која је необично дуго трајала, Харадинај је, захваљујући Петерсену, користио за активно бављење политиком, то јест за руковођење изборном кампањом своје партије (Алијанса за ослобођење Косова), што је строго забрањено правилима о раду Хашког трибунала. Оно што је много гора, управо криминална последица боравка и делатности Харадинаја на слободи, јесте да је за то време дошло до ликви-

Iskra 1. maj 2008.

дације девет кључних сведока Хашког тужилаштва, од којих је троје имало статус заштићених сведока. Десети сведок је после рањавања и претњи одбио да сведочи. У вези са ослобађајућом пресудом за Харадинаја, у правном смислу поставља се врло озбиљно питање каквим је доказним материјалом уопште располагало Хашко тужилаштво ако је већ тражило изрицање казне од по 25 година затвора за Харадинаја и двојицу његових потчињених. И како је могуће да оптужница падне у свих 37 тачака и поред признања Харадинаја у мемоарској књизи о својим „ратним подвизима” да су под његовом командом свакодневно убијани Срби. Тек ће жалбени посту- пак, ако га и буде, показати ко је „заслужнији” за ослобађање Харадинаја - тужилаштво или суд. Четврти закључак тиче се ширег, тачније међународног политичког контекста косовске кризе. Наиме, ослобађајућа пресуда за Харадинаја већ је најављена тиме што су му дате противправне повластице да учествује у политичком животу Косова и организује убијање сведока за време док је био привремено пуштен на слободу. Такође, изостанак кривичне осуде за Харадинаја и неподизање оптужнице против Тачија, Чекуа и других, упућује на закључак да је то део међуна- родног, тачније америчког програма за решавање косовске кризе. Другим речима, већ 1999. године, противправним и злочиначким НАТО бомбардовањем Србије и каснијим увођењем међународне војне и цивилне управе од стране ОУИ на Косову по дик- тату САД изречена је неопозива политичка пресуда Србији као држави и Србима, према којој су злочине на Косову вршили само Срби, а не и Албанци, иза чега је уследила награда у виду сценарија про- тивправног проглашења и признања независности Косова. Зато се, вероватно, у Хашком трибуналу није ни смела утврдити одговорност главних албан- ских команданата ОВК и садашњих политичких лидера, за бројне ратне злочине које су починили над Србима. Наиме, утврђивањем њихове одговорности за ратне злочине битно би се смањила легитимност и било каква правна основаност, не само албанских захтева за отцепљење Косова, већи упорних зала- гања и притисака, пре свега САД на своје европске савезнике и друге државе, да се косовским Албанцима, супротно међународном праву и мимо ОУН, призна право на отцепљење и државну неза- висност. Да није о томе реч, не би дошло до убијања кључних сведока Харадинајевих злочина, нити би Карла дел Понте, тек по престанку тужилачке функције, у својој књизи изнела „основану сумњуг1 да су стотине српских цивила са Косова биле заточене и подвргнуте монструозним злочинима у виду вађења и продаје њихових виталних

Штампа и политичке странке о покушају Сопане и ЕУ да утичу на српске изборе

Европска предизборна шаргарепа Хавијер Солана, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност, јуче се јавно заложио да се Србији омогући потписивање ССП пре парламентарних избора 11. маја. "Политика" у тексту "Солана нуди споразум, Холанђани блоки- рају" пише да је у обраћању Спољнополитичком одбору Европског парламента" Солана рекао: "Морамо да до 11. маја учинимо све што можемо како бисмо народу Србије показали да нам је стало до њега... Једна од ствари које можемо учинити јесте да, упркос тешкоћама које имамо потпишемо ССП са Србијом". Иако су раније исто то учинили и Оли Рен, европски комесар за проширење, Ханс Петер Петеринг, председавајући Европском парламенту, и многи други политичари и дипломате, од потписивања вероватно неће бити ништа јер су влада и парламент Холандије непопустљиви у ставу да најпре Ратко Младић мора бити изручен Хашком трибуналу. Управо је то разлог што оптимиста није ни Дорис Пак, шеф делегације Европског парла- мента за југоисточну Европу и посредник у прего- ворима са Холандијом. "Данас" под насловом "За потписивање споразума са Србијом пре избора" пише да је Хавијер Солана оценио да се хашки оптуженик Ратко Младић, уколико би на мајским изборима победио кандидат СРС Томислав Николић, никада не би нашао у затвору Хашког трибунала. Он је такође у обраћању европским парламентарцима навео да жели да 10. маја увече заспи и да му савест буде чиста да је ЕУ урадила све што је могла "а не да се пробудим 12. маја и да увидим да смо могли да урадимо више. Ја веома волим Србију, иако је она склона да гледа уназад, а не напред". Политичке партије у Србији јуче су опречно реаговале на Соланину изјаву. ДС је позвала све званичнике ЕУ,

Хардинајска правда... унутрашњих органа, а затим убијани. У сваком случају, остаће забележено да се читав државни и војни врх Србије налази у Хагу под оптужбом за најтеже ратне злочине на Косову, док ниједан вођа албанске терористичке ОВК неће кривично одговарати пред Хашким трибуналом за почињене ратне злочине над Србима. Уместо тога, САД и њени главни европски савезници награђују их противправним разбијањем суверене државе Србије, то јест признањем противправно проглаше- не независности Косова, наоружавањем и аболици- јом за почињене ратне злочине, лицемерно тврдећи да је то пут до слободе, демократије и политичке стабилности Косова и региона. А то је, у ствари, пут за исељење свих Срба са Косова и за стварање тзв. велике Албаније, што је увод у нове, врло опасне претње миру и стабилности на Балкану. Блиц, 11.4.2008. <blic.co.yu>

укључујући и Солану, да се више не мешају у изборни процес у Србији јер су избори унутрашња ствар земље. ЛДП саопштила је да је иницијатива Хавијера Солане још један доказ да Европа жели да помогне Србији, док је порука СРС да Соланина изјава подразумева да fce "свим снагама и сред- ствима помоћи и подупрети оне политичке снаге у Србији које подржавају комадање српске државе". "Споразум са ЕУ половином априла" најављује “Блиц". Наиме, према сценарију који доноси овај лист у Београд би 17. или 18. априла требало прво да допутује главни хашки тужилац Серж Брамерц. Према извору у врху српских власти, Брамерц неће условити позитивну оцену о сарадњи Србије са Трибуналом хапшењем Ратка Младића, већ ће је базирати на другим подацима који описују на којем се нивоу та сарадња одвија. Оцену ће јавно саопштити одмах након посете Београду и очекује се да ће његов извештај и одлука бити позитивни. То би требало да наведе Холандију да одустане од условљавања потписивања ССП изручењем Младића, па би врло брзо требало да уследи и потписивање Споразума. И "Блиц" преноси реаговања српских политичара на изјаву Хавијера Солане. Министар просвете Зоран Лончар оптужио је високог представника ЕУ за спољну политику да се директно меша у изборе и унутрашње ствари Србије. "Хавијер Солана каже да он много воли Србију и да хоће на изборима да помогне коалицији Чанак, ДС, Г17 плус. Важно му је после тога сту- пање на снагу Устава прве НАТО државе", навео је Лончар. Председник СПС Ивица Дачић изјавио је да о томе ко ће бити на власти у Србији одлучују њени грађани а не Солана и да је СПС и раније, а посеб- но после ослобађајуће пресуде Рамушу Харадинају, био за апсолутни прекид сарадње са Хашким три- буналом. „Фирер Солана против Србије" наслов је у листу “Правда". СРС је оценила да Солана покушава да обезбеди победу на изборима оним политичким снагама у Србији које ће признати јед- нострано проглашену независност Косова. "Изјава Хавијера Солане у којој он подржава политичке снаге у Србији које се боре против Томислава Николића и СРС на најбољи начин потврђују чињеницу да они који отимају Косово и Метохију од Србије, они који су ослободили Харадинаја, данас покушавају на сваки начин да обезбеде победу на изборима онима у Србији који ће признати независ- ност Косова и радити на даљем уништавању Србије", наводи у саопштењу СРС. Портпарол ДС Јелена Марковић изјавила је да ови није први пут да званичници ЕУ тумаче изборе у Србији у складу са својим политичким интересима и циљевима, "због чега ДС подсећа све да су грађани Србије ти који 11. маја одлучују какву владу и власт желе и нико други". 9.4.2008. <balkanmagazin.net>

Балкан магазин сајт

Слободан Вучетић

Iskra 1. maj 2008.

Uloga EU u režiranju nezavisnosti Kosova

DESET EVROPSKIH ŠAMARA SRBIJI lako je EU požurila da u roku od 24 sata „primi k znanju” jednostranu odluku Prištine, ona do današnjeg dana nije „primila k znanju” odluku Beograda da poništi taj akt U svetlu činjenice da je odnos prema „kosovskoj politici” Evropske unije doveo do ozbiljne političke krize u Srbiji, pada vlade i raspisivanja vanrednih parlamen- tarnih izbora logično bi bilo podsetiti na ulogu EU - njenih zvaničnika, institucija i ključnih članica - u procesu pripreme, koordiniranja i sprovođenja jednostrane secesije Kosova i Metohije. Priprema: 1. Savet EU: Kabinet visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane aktivno je tražio da na mesto specijalnog izaslanika UN bude izabran „čovek od poverenja” Marti Ahtisari, bez obzira na njegovu pristrasnost kao predsednika Međunarodne krizne grupe početkom dvehiljadite, kada je na relaciji Vašington-Brisel razrađen koncept „nadgledane nezavisnosti”. Jedan od ključnih autora Ahtisarijevog plana je Solanin savetnik za zapadni Balkan Austrijanac Štetan Lene. Sam Solana je u potpunosti podržao Ahtisarijev plan i aktivno lobirao da ga većina članica EU prihvati.

5. „Меко sletanje”: EU je tokom procesa koordiniranja nastojala da iskoristi podele na srpskoj političkoj sceni da bi ponudila „politički sporazum” kao „zaslađivač” kojim bi obezbedila takozvano „meko sletanje” („soft landing”) ili „konstruktivno neslaganje” („соп- structive disagreement”) Srbije - to jest da bi pokušala da obezbedi da Beograd, uprkos nepristajanju, ne vuče poteze koji bi ugrozili plan EU za Kosovo: slanje misije Euleks, primenu delova Ahtisarijevog plana i proces priznavanja Kosova. 6. EU je falsifikovala pravnu osnovu za Euleks: Evropska unija se u „Zajedničkoj akciji”, dokumentu o pravnoj osnovi za slanje misije Euleks na Kosovo i Metohiju, pozvala na „krnju” verziju Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, odnosno izostavila je ključne odredbe paragrafa 10 tog dokumenta, koje se odnose na „suštinsku autonomiju” Kosova unutar Srbije. Sprovođenje:

2. Evropska komisija: Evropski komesar za proširenje Oli Ren je bio jedan od najvatrenijih zago- vornika Ahtisarijevog plana. Komisija je ocenjivala kosovski slučaj kao „jedinstven” mnogo pre nego što su same članice EU donele odluku o tome. Uprkos činjeni- ci da je bila zadužena za jedan od četiri „stuba” Unmika, Komisija nije već devet godina učinila ništa kako bi omogućila da se u svoje domove vrati 200.000 raseljenih Srba, ali je za to vreme sve više hvalila „multietničnost” Kosova i deklarativno zalaganje za to bivših šefova OVK i kosovskih premijera Ramuša Haradinaja, Agima Čekua i Hašima Tačija.

7. EU je ozvaničila dvostruke standarde za Srbiju: Dan po proglašenju jednostrane nezavisnosti Prištine, EU je „primila k znanju” taj akt, istovremeno naglašavajući da ostaje privržena teritorijalnom integrite- tu svih država sveta sem Srbije po pitanju Kosova jer je to, prema njoj, „jedinstven slučaj” zbog „ratova iz devedesetih godina” i „produžene međunarodne administracije”. EU je pritom zaboravila da je 1998-99. godine - u vreme sukoba na Kosovu - bilo u toku ukupno 40 sukoba u svetu, svaki sa preko 1.000 žrtava. Nijedan od njih, sem Kosova, nije doveo do secesije. Takođe, produžena administracija postojala je između ostalog u Istočnoj Slavoniji nakon rata u Hrvatskoj, gde je misija Untaes dovela do reintegracije te teritorije u Republiku Hrvatsku, a ne do otcepljenja.

3. Evropski parlament: EP je bila prva međunarodna institucija koja se formalno založila za suverenitet Kosova, glasajući marta 2007. za rezoluciju koju je predložio izvestilac Jost Lagendajk. Zanimljivo je da su tri ključne osobe zadužene za Srbiju u EP - Lagendajk, izvestilac za Srbiju Jelko Kacin i Doris Pak, predse- davajuća Delegacije za jugoistočnu Evropu - bili najva- treniji zagovornici i lobisti za secesiju Kosova.

8. EU preko svog predstavnika jednostrano sprovodi Ahtisarijev plan: lako je samozvanu „Međunarodnu grupu za upravljanje” za sprovođenje Ahtisarijevog plana formiralo 15 država, među kojima neke - poput SAD, Turske ili Švajcarske - nisu članice EU, nesumnji- vo je da je ona deo paketa dogovorenog u kabinetima Solane i Rena. Pečat same EU daje izbor na čelo „grupe” Pitera Fejta, koga je Unija imenovala za svog specijalnog predstavnika na Kosovu.

Koordiniranje: 4. Odluka o zaobilaženju UN: Na samitu, održanom 14. decembra 2007. u Briselu, EU je donela odluku da zaobiđe Savet bezbednosti UN i da učestvuje u procesu nazvanom „koordinacija deklaracije o nezavisnosti” („coordinated declaration of independence”). Članice EU su tokom naredna dva meseca izvršile „kosovsku trgovinu” tako što su se protivnici nezavisnosti srpske pokrajine saglasili da ne blokiraju zajednički okvir za delovanje EU - poput misije Euleks - a za uzvrat dobili uveravanja svojih partnera da neće biti pri- morani da priznaju nezavisnost Kosova.

Iskra 1. rnaj 2008.

9. EU članice Kontakt grupe rukovode procesom priznavanja Kosova: Secesiju Kosova su među prvima priznale evropske članice Kontakt grupe (Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija), a one rukovode i strategijom dogovorenom s Vašingtonom oko pritiska na ostale države unutar i van EU radi što bržeg priznavanja „nezavisnosti”. Podeljene su zone „diplomatske nadležnosti” i određena „dinamika priznavanja u više talasa”. 10.

EU vidi Kosovo kao svog budućeg

BRANA CRNČEVIĆ - Cma tačka

NOVA DEMOKRATSKA MANTRA - „SAMOIZOLACIJA” Sa svake televizije svake večeri demokratori kukuriču da im valja dati još jednu priliku da poprave pokvareno, uvedu neuvedeno, smene nesmenjeno, ubiju sve staro i nepotrebno, i novim semenom oplode nešto novo, ne bi li Srbija konačno krenula u Evropu, koja će nas primiti samo ako nas demokratori tamo povedu. Najvažnije ideje s kojom demokratorske partije, raštimovano ali ipak zajedno, idu na nove parlamentarne izbore svodi se na poruku ,,Mi, ili samoizolacija"! Ta bajka, fuj i istovremeno kako ideja smrdi kao pokvareno jaje! Da li je moguće da će, ako gospodin Dinkić izgubi na parlamentarnim izborima, Srbija izgubiti tri milijarde evra kredita samo u ovoj godini? Nije li to put u samoizolaciju? Šta će se dogoditi ako se gospodin Đelić, smelo kako samo on ume, naljuti na Srbiju i umesto predsedniku Tadiću ponudi svoje neprocenjive usluge predsedniku Sarkoziju? Hoće li Francuska procvetati, a Srbija uvenuti? Gospodin Đelić je samouveren, on ima gde da ode i otišao bi da mu nije žao Srbije, plaši se da će Srbija, ako on ne bude me đu liderima, krenuti u samoizolaciju. Ako gospodin Đelić izgubi svoje mesto u vlasti, Srbija bi mogla ostati bez tri milijarde evra kredita u ovoj i pet milijardi u narednoj godini. Zašto nam Evropa i svet daju kredite? Zar samo zbog toga što veruju gospodi Dinkiću i Đeliću? Možda je uloga izvesne gospode u najnovijoj srpskoj istoriji precenjena? Je li parola ,,Mi, ili samoizolacija" smišljena ovde? Ne. Svako malo iz Evrope stižu poruke da je pred Srbijom opet izbor dva puteljka - evropski put ili put u samoizolaciju koji ne vodi nigde! Sva je prilika da se predizborni slogan predsednika Tadića „1 Kosovo i Evropa“ umorio u predizbornoj kampanji. U Srbiji je makar Srbima, ako ne nekom drugom, jasno da je taj predizborni slogan potrošen. Evropa

Deset evropskih... samostalnog člana: lako je EU požurila da u roku od 24 sata „primi k znanju” jednostranu odluku Prištine, ona do današnjeg dana nije „primila k znanju” odluku Beograda da poništi taj akt. U strategiji o proširenju EU, Ren naglašava evropsku perspektivu Kosova ne spominjući njegovu vezu sa Srbijom, a švedski ministar Karl Bilt govori o članstvu Kosova u EU bez obzira na činjenicu da neće biti članica UN. Kad se tome dodaju nagoveštaji da bi Kosovo moglo postati članica EU po principu „коп- struktivne uzdržanosti” („protivim se, ali ne blokiram”, to je slučaj s Kiprom po pitanju slanja Euleksa), jasno je da EU trenutno u potpunosti ignoriše stav Srbije, zemlje na kojoj makar deklarativno želi da zasniva stabilnost zapadnog Balkana.

se trudi da nam, za naše dobro, izabere sve, počev od predizbornih slogana do vlasti koju bi mogla odobriti. Slogan premijera Koštunice „Kosovo je Srbija" kažnjen je u Holandiji ne samo zbog toga što je bio zapisan na majici mladog srpskog plivača Čavića, pobednika i re- kordera. Dok su gospodinu Čaviću, ipak, dodeljivali medalju, na jarbolu nije bilo srpske zastave. Tu je potvrđeno da je slogan ,,Mi, ili samoizolacija“ rođen negde u Evropi i zasađen, onako na brzaka, u prljavu njivu predizborne kampanje u Srbiji. Da je na majici gospodina Čavića pisalo „Kosovo je Evropa“, srpska bi se zastava, makar na pola koplja, zavijorila. Zašto se Evropa, opet, tako materinski brine da Srbija ne izabere put u samoizolaciju koji ne vodi nigde, čak ni u materinu?! Lažljiva briga da Srbija, opet i na svoju štetu, ne pogreši nije neinteligentna. Ne prete nam embargom i izolacijom, sad nam prete samoizolacijom. ,,Mi, ili samoizolacija" postaje glavni slogan koji je odobren negde u Evropi i dat na upotrebu i zloupotrebu lako zapaljivim nevladinim organizacijama, političkim anali- tičarima i epileptičarima, istraživačima javnog mnenja, zavisnonezavisnim novinarima, i posebno demokra- torskim liderima u predizbornoj kampanji. Ne prete nam, kao nekada, ratom, samoizolacija je nova čarobna reč. Reč „samoizolacija" je mantra demokratora pozajmljena od evropskih prijatelja, zabrinutih da Srbija ne krene putem koji ne vodi nigde! Povremeno se američki ambasador, predstavljajući se kao provereni prijatelj Srbije uprkos bombardovanju u kom je njegova zemlja prednjačila, slika na RTS i kaže mantru. On je, veli, čvrsto uveren da Srbija neće izabrati put u samoizolaciju. Reč samoizolacija novi je predizborni virus kojim valja ošamutiti birače ne bi li još jednom potvrdili da su, bez obzira na sve što im se događalo i događa, spremni da izaberu put koji vodi negde, a ne nigde. Uz podsećanje da je bivši režim ,,naručio“ embargo i bombardovanje, i da se svaki embargo, rat, čak i samoizolacija, mogu izbeći ako gospodin Dinkić ne prekine svoje veze sa ememefom, a gospodin Đelić, uprkos tome što je uvređen, ostane u Srbiji i ne prebegne Sarkoziju, glavne su mantre demokratorskih akcionara evropske Srbije. Kako se braniti od virusa koji širi reč samoizolacija? Reči kao što su, ,,od...“, ,,ma nemoj“, ,,zar ti opet“, „е sad mi je dosta“ nisu na odmet, ali ne zaustavljaju virus. Jedini način da vas virus ne uhvati jeste da isko- ristite daljinac. Čim neko pomene mantru „samoizolacija“, valja sa tog televizijskog kanala preći na neki drugi kanal. Zašto umesto gospodina Dinkića koji se bavi mantrom ne biste izabrali kanal na kom Novak Đoković igra tenis. 29.3.2008. <kurir-info.co.yu>

Kurir

Politika, 5.4.2008. Aleksandar Mitić direktor projekta „Kosovski kompromis”

Iskra 1. maj 2008.

ЕВРОПА ИЛИ СМРТ Ни у ком случају није могуће у исту раван стављати државни интегритет и чланство у било којој регионалној или међународној организацији. То је апсолутно мешање лончића, неопростиво бркање баба и жаба Ствар се згодно може представити и у епским категоријама, мада је, заправо, сасвим прозаична и рационална. Нећу чак да тврдим ни да је тако одувек било. Али Косово данас заиста јесте „судилиште”, тема на којој све и свако показује своје право лице и ћуд. Зато се на Косову, као на неком скенеру или унутрашњем огледалу, јасно разоткривају сјај и беда актуелне српске политике, а помало и карактера. И које „луд” и ко је „збуњен”, и ко је вера, ко невера - и све остало. Да није било Косова, Слободан Милошевић се вероватно никада не би тако лако успео на срп- ски политички трон - нити би, да није било деведесетдевете, са њега био тако нагло срушен. Да није Косова, Мартија Ахтисарија, Данијела Фрида, Френка Визнера и плејаде косовских „међународних представника”, Срби вероватно још не би били свесни размера бахатости и лицемерја светске политике и новог псеудолибералног тота- литаризма. Борис Тадић је на неки начин у праву када каже да је избор „Косово или Европа” погрешна дилема и лажна алтернатива. Да, заиста јесте - али, нажалост, не из разлога које председник и његови сарадници непрестано понављају. Дилемаје лажна не зато што су борба за Косово и приступање ЕУ, тобоже, „паралелни процеси”, независни један од другог, или због тога што ће се, као бајаги, „срп- ски интерес на Косову моћи боље бранити из Европске уније”. Свако ко се мало замисли над овом мантром која је, не треба заборавити, Тадићу омогућила победу на председничким изборима, схватиће да су то напросто глупости, баш као што и сваки нижи службеник из Брисела зна да ће се, пре или касније, на „мапи пута” српских евроинтеграци- ја као услов појавити одсуство пограничних спорова и успостављање добросуседских односа са земља- ма у региону. А то значи и са Косовом, о чијим | европским и евроатлантским перспективама се европски комесар за проширење Оли Рен до сада \ већ у неколико наврата изволео веома похвално изразити. Знају то Европљани, знају то и у Тадићевом штабу, а знају и његови политички противници. Али не знају српски бирачи јер их, заправо, о томе слабо ко обавештава. А дилема Косово или Европа не само да је лажна - него, уз то, и потпуно срамна. Лажна је, поред осталог, и зато што нам одустајање од једне ствари уопште не гарантује да ћемо добити другу. А зашто срамна? Па, зато што те две ствари напросто нису упоредиве. Уосталом, замислите на тренутак каква би била реакција и какав би одго- вор стигао да је, којим случајем, слично питање „Европа или Крајина”, „Европа или Книн”, или „Европа или Барања” средином деведесетих било постављено пред хрватску државу и хрватску

Iskral.maj 2008.

јавност? И шта би, на пример, било са „европским перспективама” једне Румуније да јој је као услов постављено мирење са независношћу Трансилваније? И колико би се дуго једна Велика Британија задржала унутар „европске породице” да јој је као услов постављено повлачење из Северне Ирске или Гибралтара? (А тешко да би се могло рећи да Гибралтар представља баш историјско и симболичко „срце” Велике Британије и њеног идентитета.) Може се, у извесном смислу, поставити питање „ЕУ или Русија”, мада, заправо, ни то није сасвим прецизно нити праведно. Али ни у ком случају није могуће у исту раван стављати државни интегритет и чланство у било којој регионалној или међународној организацији. То је апсолутно мешање лончића, неопростиво бркање баба и жаба које се само делимично може правдати конфузијом услед свакодневне и бесомучне ЕУ пропаганде са дословно свих ТВ станица са националном покри- веношћу. Кампања је имала успеха. Неке је убеди- ла, неке поколебала, а неке збунила. Уосталом, ово је земља у којој државна телевизија током читавог дана - неукусно, али макар поштено - непрестано обавештава грађане да гледају медијски јавни сервис „европске Србије”, Да се разумемо, наравно да и међу народњацима и радикалима има доста оних којима је до Косова стало колико и до лањског снега. Исто тако, апсолутно се не може избећи објективна, такорећи, историјска одговорност Војислава Коштунице за то што је у окриљу његове власти несметано цветала дивља „евро-атлантска” пропаганда, што му је, на пример, Ивана Дулић једно време чак била и пот- председник владе, и што је, у његовој влади, Драган Шутановац једно време управљао српском војском, а Млађан Динкић све време управљао српским финансијама. (А дало би се штошта приметити и поводом будистичког држања радикала, љубо- морно загледаних у свој рејтинг и статус „највеће српске странке”.) Тек у рану јесен 2007. ДСС је отпочео оштрију кампању против НАТО и САД као главног спонзора косовске независности. И тек у децембру почиње стидљиво отварати тему Европске уније. Све до тада ЕУ је имала статус свете краве у срп- ским политичким и стручним дебатама, а „Европа или смрт” било је неформално гесло српских „еврореформских” талибана. НАТО је ту и тамо и био оспораван, али је онда, као крунски аргумент, долазила тврдња да је за све нове чланице НАТО обавезна станица на путу за ЕУ - и ту би био крај сваке приче... А ми смо, богме, тек на почетку. Политика, 1.4.2008. <politika.co.yu>

Ђорђе Вукадиновић

Џон Мекејн, кандидат са добрим изгледима да буде председник Америке, тражи

ЛИГУ ДЕМОКРАТИЈА - ПОГОДНИЈЕ ОРУЂЕ ЗАСАД ДОМИНАЦИЈУ ОД УН У ауторском тексту у Фајненшел тајмсу, републикански кандидат за председника САД написао: „Ми смо дужни да своју трансатлантску апијансу претворимо у ембрион нове глобапне творевине - Лиге демократија, која би објединила огромни потенцијал више од 100 демократских земаља широм света. Та Лига би реапизовала наше зајед- ничке вредности и штитила наше заједничке интересе. А унутар ње - САД би требапо да буду пример за опонашање” Сасвим је могуће да fce САД у догледно време васкрснути идеју свог великог председника Теодора Рузвелта о формирању Лиге победника уместо данашњих Уједињених нација. У сваком случају, Бела кућа и Пентагон већ су суштински демонтирале ОУН, нападајући без одобрења Савета безбедности и Ирак и Србију, а човек који има добре изгледе да на врху америчке пирамиде власти и моћи наследи Џорџа Буша, републикански председнички кандидат Џон Мекејн, већ је и фор- мално иницирао да западне земље створе Лигу демократија. Глобалну организацију која ће у нај- мању руку, бар што се тиче Вашингтона, Брисела, Берлина, Лондона, Париза и Токија, реално даље маргинализовати Уједињене нације и, са закаш- њењем од више од шест деценија, оживети Рузвелтову идеју у новим међународним условима. У неку руку, Мекејнова Лига демократија већ постоји јер је, као алијанса земаља које себе сматрају победницама у хладном рату, већ изде- јствовала разбијање СССР и Југославије, деловање НАТО изван сопствене зоне одговорности и оти- мање Србији Косова. Стога, само формирање Лиге демократија може реално даље оформити односе који већ функционишу под диригентском палицом Вашингтона и Брисела. Сам Мекејн, у ауторском тексту објављеном у Фајненшел тајмсу, прво је апеловао на даље „учвршћивање односа између САД и ЕУ”, на још потпуније стратешко партнерство између „јаке ЕУ и јаког НАТО”, а заједнички циљ Северноатлантске заједнице, како је прецизирао Мекејн уочи посете Великој Британији, мора бити „стварање стабилног мира на бази слободе”. У наставку, Мекејн је подвукао: „Ми смо дужни да учврстимо своју трансатлантску алијансу и да је претворимо у ембрион нове глобалне творевине - Лиге демократија која би објединила огромни потенцијал више од 100 демократских земаља широм света. Та Лига би реализовала наше заједничке вредности и штитила наше заједничке интересе. А унутар ње - САД би требало да буду пример за опонашање”. Мекејн је позвао Француску да ступи у пуно чланство НАТО, а међу „демократске земље” које

би требало да буду позване у Лигу демократија сврстао је Индију, Аустралију, Бразил, Јужну Кореју, Јужноафричку Републику, Турску и Израел. Као што се од Мекејна и могло очекивати, „заборавио” је, поред још неких земаља, Русију и Кину. Иначе, док Хилари Клинтон и Барак Обама настављају окршај ко fce од њих бити председнички кандидат Демократске партије, Мекејн, очекујући формалну потврду на конгресу 1-4. септембра, је ових дана на турнеји по Европи и Блиском истоку. Та турнеја, по замисли републиканских стратега, требало је да у очима Американаца учврсти имиџ Мекејна, претендента на место председника САД, као искусног у сфери спољне политике. По многим спољнополитичким и глобалним питањима погледи Мекејна су блиски позицијама Буша. Сенатор из државе Аризона убеђен је у аме- ричко неприкосновено „вјерују”, да су САД - богом- дана земља, да шире вредности слободе по целом свету. Основну пажњу у предизборној реторици Мекејн посвећује борби са тероризмом до коначне победе уз коришћење свих могућих средстава. Рат у Ираку, којег је он подржавао од самог почетка (и није променио мишљење), битан је део те борбе. Заједно с тим сенатор Мекејн сматра изузетно значајним да се учврсте стратешка преимућства САД на глобалном нивоу. Он је гласао против Договора о општој забрани нуклеарних проба, подржао је предлог Бушове администрације о испробавању нових видова нуклеарних пројектила и ватрени је присталица размештања националне противракетне одбране. Познати амерички поли- тичар Пат Бјукенен приметио је да у поређењу са Мекејном, данашњи потпредседник САД Дик Чејни изгледа као Махатма Ганди. Однос Мекејна према Русији - изведен је из његових општих погледа на Америку и свет. Зато је и могао да напише: „Пре 15 година грађани Русије свргли су тиранију комунизма и, како се чинило, изабрали пут демократије, слободног тржишта и прикључивања Западу. Међутим, последњих година власт у Русији је преузела клика обавештајаца, која већ показује агресивност према Грузији и покушава да манипулише зависношћу Европе од природног гаса. Запад мора разрадити свој нови одговор на реваншизам Русије. За почетак, потребно је да „велика осморка” поново постане клуб тржишних демократија, а да би то била - из ње мора бити искључена Русија, а чланство понуђено Бразилу и Индији. 20.3.2008. <glas-javnosti.co.yu>

Г лас јавности

(Наднаслов и наслов овом чланку дала је Искра)

Iskra 1. maj 2008.

Путин у Букурешту: о препрекама у сарадњи са Западом и НАТО-м

РУСИЈА ОБНАВЉА И РАЗВИЈА СВОЈ НУКЛЕАРНИ ПОТЕНЦИЈАЛ Председник Путин је на конференцији за новинаре по завршетку самита Савета Русија- НАТО казао да је Русија у осигурању безбедности самодовољна и не намерава да жртвује свој суверенитет "ради стварања илузије о повећању своје безбедности", али је и спремна да настави конструктивну сарадњу са НАТО. Изражавајући задовољство што се самит није претворио у "пинг-понг" пребацивање оптужбама, Путин је нагласио да Русија није спрем- на на уступке када је у питању њена безбедност, као и да је важно што су његове колеге у НАТО чуле забринутост званичне Москве за безбедност земље у случају инсталирања америчке противракетне одбране у Европи. Путин је најавио да fce о америчком "противракетном штиту" подробније бити речи на сас- танку са америчким председником Џорџом Бушом у црноморском летовалишту Сочи у суботу и недељу. Како су пренели руски медији из Букурешта, Путин је, говорећи о плановима Вашингтона за инсталирање противракетне одбране у Европи, рекао како се тешко може претпоставити да би се Иран усудио да нападне Сједињене Америчке Државе. Уместо да се Иран "сатерује у ћошак", потребно је размислити како да та земља постане отворенија, мишљења је руски председник. Руски председник је, истовремено, назвао бесмислицом тврдње да ширење НАТО представља аутоматски и ширење демократског пространства у Европи. "Теза о демократској улози НАТО страшно је преувеличана", рекао је он. "Да је Украјина примљена јуче у НАТО постала би демократија, а данас то није? Каква глупост", прокоментарисао је Путин. Према Путину, кључна улога стварања нове архитектуре међународних односа у савременом свету припада Уједињеним нацијама и њеном Савету безбедности, мада и НАТО, као велика међународна регионална организација, представља важног актера. Разматрајући друга међународна питања Путин је рекао да је између Русије и Израела ква- литативно подигнут ниво односа, а да је Москва спремна да "без проблема призна независност Палестине" и да игра улогу посредника при органи- зовању блискоисточне конференције. Кад је реч о Косову, Путин је казао да решење које је донето око српске покрајине Косово не иде у прилог осигурању безбедности и стабил- ности у региону.

Iskral.maj 2008.

"Није тајна да путеви наше сарадње имају озбиљне препреке... наставак ширења НАТО, стварање војне инфраструктуре на територији нових чланица, кризу око Споразума о конвен- ционалном наоружању, Косова, планове за разме- штање у Европи стратешке противракетне одбране САД", рекао је Путин после самита Савета Русија- НАТО и додао: "Појављивање на руским границама снажног војног блока, Русија tie схватити као директну претњу безбедности. Не могу нас задово- љити тврдње да тај процес није усмерен против Русије." Руски председник изјавио је да ће резултати сарадње са НАТО зависити од тога колико ће земље Алијансе бити спремне да уваже интересе Русије и учине компромисе у погледу стратешке климе у Европи и свету. По Путину, не доприноси поверењу ни недовољна јасноћа перспективе трансформације НАТО: "Имам у виду претензије Алијасне на глобал- ну улогу у области безбедности, напуштања географске зоне своје одговорности и ширење на такве области као што су енергетска и кибер- нетичка безбедност." "Јасно видимо проблеме који стоје пред нама, али смо и даље расположени да и у будућнос- ти развијамо практичну сарадњу у тим областима где постоји заједнички интерес", рекао је руски председник у обраћању које су директно преносиле из Букурешта руске телевизије. Путин је позитивно оценио сусрет у румун- ском главном граду и констатовао да је остварен успех у политичком дијалогу и практичној сарадњи, и у примере тога навео помоћ напорима УН у Авганистану, активну сарадњу у антитерористичким акцијама и напредак у повећању оперативне ком- патибилности оружаних снага Русије и НАТО. На питање новинара како се осећа пред предају дужности, 7. маја, председник Русије је рекао да нема разлога да се не радује због окончања другог узастопног мандата. "Као и сваки човек који се одговорно одно- сио према својим службеним дужностима и уз сву преданост, наравно, чекам када ће терет одго- ворности са мојих, прећи на плећа другог човека", рекао је Путин. Руски председник је додао да је његов наследник Дмитриј Медведев човек широких погледа, са сјајном универзитетском спремом и да ће новинарима са њим "бити занимљиво". 4.4.2008.

Танјуг

НАТО самит у Букурешту

ЕВРОПА ПОБЕДИЛА АМЕРИКУ Да ли је Србија претња за НАТО, или је НАТО претња за Србију Држава Румунија дала је државном секре- тару Министарства одбране Србије Душану Спасојевићу дословно краљевски третман на сами- ту НАТО-а у Букурешту, па су и сви странци, који су тражили разговор са шефом српске војне делегаци- је, морали да се понашају како доликује таквим приликама. На страну то што је специјални авион српске делегације ушао у ваздушни простор Румуније одмах иза авиона америчког председника Џорџа Буша, што би могло да значи да нас Румуни посебно цене, а Американци нам верују. Дакле, где је Србија сада после самита алијансе у Букурешту? Да ли се наш геополитички положај у било којем смислу променио, и ако јесте, како? Шта за Србију значи позив НАТО-а Хрватској и Албанији да се прикључе савезу? Одговор на ову дилему заправо лежи у питању: од кога ће НАТО бранити нове чланове алијансе? Неко ће можда у Србији то питање формулисати и као: ко се боји НАТО-а још? У финесама између та два питања вероватно је и одговор какве ће бити последице самита у Букурешту за Србију, при чему претходно треба детаљно анализирати где је НАТО данас, и шта се у Букурешту заправо догодило. „Није се барем догодила потпуна катастро- фа”. Тако је један смркнути дипломата из Немачке окарактерисао исход букурештанског састанка западних лидера. Три дана и три ноћи заморних преговора донели су резултат у стилу „тресла се гора родио се миш”. У суштини, у Букурешту није остварена ниједна чиста победа, при чему су највећи губитници Американци и преко њих Македонци. Француско-немачко супротстављање прикључивању Украјине и Грузије процесу уласка у НАТО тек је заједљиво изглађено попуштањем Вашингтона. Ангела Меркел и Никола Саркози били су мрзовољни све време самита, Хавијер Солана и Јап де Хоп Шефер једва да су скривали разочарање због великих очекивања, а скромних резултата сас- танка на врху. Немци, Французи и Грци јавно су повукли „ручну кочницу” и самит је девалвирао. Када је Јап де Хоп Шефер нешто покушао да приговори Грцима због вета у случају Македоније, Грци су му директно рекли да пази како се понаша, јер неће бити изабран на место које тако жарко жели, а то је садашња позиција Хавијера Солане. Наиме, Атина и у вези са тим може да уложи вето. После тога, Јап де Хоп Шефер није више ни споме- нуо Македонију. „Деломично смо се проширили, али смо ставили ждребе пред руду”, рекао ми је један од функционера НАТО-а у паузи букурештанске трансатлантске конференције. Нисам га одмах схватио, да ли се то „ждребе пред руду” односило на нове чланице алијансе Хрватску и Албанију, или на неспособност НАТО-а да закључи шта треба да буде и да ради у годинама које предстоје? Како ићи напред без целокупне визије, без потпуно

рашчишћеног безбедносног пејзажа? Где постоји селективни приступ, а недостаје војника и пара. Где нема кохерентног стратегијског плана који треба да замени борбени распоред снага направљен за супротстављање давно распуштеном Варшавском пакту. И у Букурешту је потврђено да је због одсу- ства противничке суперсиле НАТО суочен са ривалским стратешким доктринама, што изазива подељеност његових чланова. Једни се прибојавају економски и војно пробуђене Русије, други настоје да прошире савез на цели Балкан, трећи траже праведнију расподелу војне и политичке власти, четврти спомињу Аустралију и Нови Зеланд. Што би могло да значи, или је НАТО глобалан, или је без- начајан. Или је као слика Доријана Греја? Једини који су у Букурешту били потпуно задовољни били су Хрвати. Добили су позивницу за улазак у „клуб”, а целокупни посао одрадила су заправо двојица бивших новинара „Вјесника”, моје некадашње колеге Владимир Дробњак и Хидо Бишчевић. У сваком случају, ући fce у историју. Премијер Хрватске Иво Санадер у свом обраћању у Букурешту није заборавио Србију пријатељски рекавши да је врло важно да и Србија буде примљена у евроатлантске интеграције. Црногорци су били у Букурешту у доста јаком саставу: министар спољних послова Милан Роћен и војни представник при НАТО-у, генерал Љубиша Јокић у плавој ваздухопловној униформи ЈНА, само са црногорским амблемом на рукаву. Баш ме изненадила та униформа, па изгледа да је ЈНА прва ушла у НАТО. Црна Гора је у Букурешту доби- ла тзв. интензивирани дијалог са НАТО-ом. Као и Србија. Како објаснити некоме у Србији шта је то „интензивирани дијалог”? Хоће ли улазак Албаније и Хрватске у НАТО бити коришћен у предизборној кампањи у Србији? Хоће. Једни ће да развијају тезу о „изолацији и вакууму безбедности”, други ће рећи „да је НАТО већ извршио анексију Космета без пристанка Србије”. Но, хајде да себи поштено поставимо питање: да ли је Србија претња за НАТО, или је НАТО претња за Србију? Ширење НАТО-а на Балкан имаће крајње маргиналан утицај на еволуцију српске демократије, јер демократија fce успети или пропасти у Србији из истих разлога као и у другим земљама: хоће ли политички и економски систем задовољити потребе народа. У Србији ионако нема праве спољнополи- тичке дебате. Осим у случајевима када је у вези са економским уговорима и сумњивим провизијама. О да, у Букурешту је промовисана и НАТО телевизија. Моћи ће да се гледа и у Србији. Још не знам на ком каналу. Политика, 6.4.2008.

Мирослав Лазански

Iskra 1. maj 2008.

PENTAGON ŽELI KOSOVO POD SVOJIM OKRILJEM Isporuka oružja doprineće da mir postane nemoguća misija Predviđanja koja su stručnjaci izneli pre ile- galnog proglašenja nezavisnosti Kosova se ostvaruju - teritorija oteta od Srbije pretvara se u veliku vojnu bazu SAD i NATO pakta.

protesta u srpskim enklavama na celoj teritoriji Kosova. To je mišljenje Jelene Guskove, rukovodioca Centra za balkansku krizu na Institutu za slovenske studije Ruske akademije nauka.

Zato je Džordž Buš naredio da se Kosovu isporuči naoružanje, a Moskva je odmah posle toga insi- stirala na hitnom sastanku Saveta NATO-Rusija - koji je prošle nedelje i održan u Briselu. Slučajno ili ne, Buš je svoju odluku obelodanio dva dana nakon posete državnog sekretara Kondolize Rajs i sekretara za odbranu Roberta Gejtsa Moskvi, koji su od Moskve tražili da poboljša saradnju, proširi pregovore i generalno iskaže veću otvorenost i više dobre volje.

Isporuka naoružanja kosovskim Albancima treba da legalizuje njihove buduće napore na proterivanju srpske manjine iz pokrajine. Drugim rečima, Albancima je data prilika da završe ono što su započeli - isterati nealbance iz pokrajine, ali sopstvenim snagama kako na mirovne snage KFOR-a, kojima rukovodi NATO, a da ne pominjemo SAD, ne bi pala nečasna senka.

Žurba kojom Pentagon pokušava da Kosovo stavi pod svoje okrilje dokazuje da na Zapadu ne postoji uverenje da će na Balkanu zavladati mir nakon secesije Kosova. Međutim, Zapad je aktivno koristio taj retorički argument - potrebu da se jednom već okonča jugoslovenska kriza - kako bi opravdao podršku kosovskim separatistima. Mira ne može biti kada se jedna strana snabde- va oružjem koje bi mogla da upotrebi protiv druge. To je dolivanje ulja na vatru. Srbi su već shvatili poruku. U Kosovskoj Mitrovici na severu Kosova očajnički su branili svoje poslednje utočište - zgradu suda. Prethodno je to bilo sedište srpskog okružnog suda, ali je sada okupirano od strane međunarodnih pravnika koji će ga predati svojim albanskim kolegama. Krv je prolivena tokom sukoba sa mirovnim snagama. U Beogradu su održani brojni mitinzi podrške srpskoj manjini na Kosovu. Grad koji reka Ibar deli na albanski i srpski deo biće još dugo jabuka razdora. Beograd je već uputio poziv (molbu, zahtev) Ujedinjenim nacijama da se se- verni deo pokrajine u okolini Kosovske Mitrovice sa kom- paktnim srpskim življem vrati Srbiji. Tim Ijudima je prvenstveno potrebna fizička zaštita, ali to mnogo ne zabrinjava zagovornike nezavisnosti Kosova. U prvoj polovini devedesetih godina prošlog veka, države Zapada su žmurile nad progonom 300.000 Srba iz Hrvatske. Zato neće mnogo brinuti ni za "tek nekih" sto hiIjada Srba sa Kosova. Ljudi u Beogradu kažu da bi, kada bi 300.000 ptica iznenada napustilo neki region, ceo svet bio alarmiran ali da srpsku tragediju nije čak ni primetio. Jedan od razloga za donošenje odluke u Vašingtonu da se odobri isporuka oružja je namera da se Kosovska Mitrovica zadrži u Kosovu, jer je to turbulentan i strateški važan srpski grad. Međutim, glavni cilj jeste da se kosovskim Albancima daju odrešene ruke za gušenje

Iskral.maj 2008.

Izgleda da će Kosovo biti prva država pod potpunom zaštitom, odnosno protektoratom NATO pakta. Mirovnjaci iz KFOR-a su bili garant reda i mira u pokraji- ni poslednjih devet godina. Imajući u vidu namere Albanije, Makedonije i Hrvatske da se pridruže severnoatlantskom savezu na samitu u Bukureštu, koji će biti održan od 2. do 4. aprila, Kosovo bi lako moglo da postane najsnažnija podrška NATO paktu na Balkanu. Pentagon je već na teritoriji Kosova izgradio najveću vojnu bazu na svetu, Bondstil. Započele su pripreme i za gradnju druge baze, kaže Guskova. General pukovnik Leonid Ivašov, predsednik Akademije za geopolitičke probleme, ubeđen je da Vašingtonu, barem pod trenutnom administracijom, nije potrebna stabilnost na Balkanu ili ostatku Evrope. "SAD ne mogu da utiču na dešavanja u stabilnoj situaciji. Ako je u Evropi mirno, SAD nemaju šta da rade. Politička strategija SAD se zasniva na kontrolisanju, korišćenjem haosa." On je istakao da će, po njegovim saznanjima, Vašington u početku isporučiti Kosovu lako naoružanje i oklopna vozila bez teške opreme. Kasnije će kosovski Albanci biti na obuci za ratno vazduhoplovstvo i tenkovske jedinice. Trenutno Rusija ne može mnogo da učini. Guskova i Ivašov veruju da bi pored humanitarne pomoći srpskim enklavama na Kosovu, Kremlj trebalo da predloži slanje ruskih mirovnjaka u oblast Kosovske Mitrovice. Ruski stručnjaci već neko vreme razmatraju slanje ruskih vojnih snaga u južne delove Srbije koji se graniče s Kosovom. Međutim, prozapadni predsednik Boris Tadić se verovatno Rusiji neće obratiti s takvim zahtevom. Zato će Rusija morati da upotrebi diplomats- ka sredstva. Što se tiče ekonomskog "oružja” - učešća Kosova u gasnom projektu Južni tok - Rusija ili nije želela ili nije uspela da ga upotrebi. RIA Novosti, 31.3.2008. <www.en.rian.ru>

Tamara Zamjatina

БЕДА НА КОСОВУ КАО У ТОГУ Сиромашно чак 52 одсто људи, сваки десети леже и устаје гладан, а према свим економским показатељима покрајина не може да опстане као независна држава САД и Европска унија не одустају од наметања независности Косова и Метохије, упркос томе што, према свим економским показатељима, покрајина не може да опстане као независна држава. Деценијска неразвијеност и сиромаштво Косова постали су још израженији од доласка Унмика у јуну 1999, а становништво је далеко боље живело „под капом" Србије, показују извештаји Светске банке и програма УН за развој (УНДП). По броју пумпи испред Кувајта На Косову је од 1999. изграђено више од 150 мотела и хотела и више од 20 великих тржних центара, највише у Косову Пољу, Чаглавици и Урошевцу. Албанци су у овом периоду изградили невероватних 1.086 бензинских пумпи, па је покрајина по броју пумпи прешишала Кувајт, иако нема ниједан извор нафте. Највише је улагано у саобраћајну инфраструктуру, па су нови асфалтни путеви повезали све веће градове. У овом моменту на Косову има око 700.000 регистрованих возила свих врста. Стандард становништва Косова је на дну лествице европских земаља и раван је стандарду у афричкој држави Того! На Косову је сиромашно чак 38 одсто људи, који преживљавају са 1,4 евра дневно, док је 14 одсто (више од 250.000 грађана) екстремно сиромашно, пошто на располагању имају само 84 евроцента дневно! УНДП констатује да сваки десети становник Косова и Метохије „леже и устаје гладан"! - Најчешћи социјални проблеми јесу незапосленост, сиромаштво, агресивно понашање, криминал, алкохолизам, наркоманија и поремећени породични односи - навео је Проде Моринг, шеф косовске канцеларије УНДП. У јужној српској покрајини данас се не производи готово ништа, па је чак 95 одсто робе из увоза. У 2005. години на Косово је увезено робе у вредности од 1,16 милијарди евра, док је у истом пери- оду извезено робе вредне 47 милиона евра. Србија је други највећи „извозник" на Косово, одмах после Турске, и очекује се да ће наша земља ове године тамо продати робу у вредности од 300 милиона евра. Из Србије се најбоље продају кондиторски производи, уље, брашно, сокови, грађевински материјал и струја. Од 1999. године на Косову и Метохији не ради ниједан већи колектив - „Трепча", „Фероникал", „Принтекс", фабрика поцинкованог лима... Врло мали број предузећа које је отворила Србија ради и данас. Тако, минималну производњу имају Фабрика пива у Пећи, Фабрика дувана у Гњилану, „Фазита" у Приштини... Косово данас производи пиво, корнишоне, клокот воду, цемент, чипс и још неколико производа. Зависни од донација Економиста Милан Ковачевић каже да је ситуација на Косову катастрофална и да би нова албанска држава на Балкану зависила од страних донација.

НАРОД ИСПАШТА... Чак 18 одсто становништва живи са 84 цента дневно. - За Косово је карактеристична велика зависност од донација, које су највеће по глави становника у читавој Европи. Тамо готово да нема страних инвестиција, јер постоје велики економски ризик и нестабилност, што значајно отежава привредни раст. С друге стране, Косово је већ дуго ван српског привредног система, па мислим да проглашење неза- висности не би додатно погоршало стање у покрајини - објашњава Ковачевик Косову и Метохији дневно је потребно око 900 мегавата електричне енергије или око 22 милиона киловат-сати. У тамошњим термоелектранама произведе се тек нешто више од 600 мегавата, па су током целе године на снази жестоке рестрикције, а поједина насеља већ годинама зими немају струју од 10 до 16 сати. У косовским градовима учестале су и рестрикције воде, па Приштина, Косовска Митровица и Урошевац немају воду скоро сваке ноћи, а у летњим месецима ни преко дана. Колика је беда на Косову најбоље показује однос плата и цена. Плате запослених веома су скромне, па у просвети оне износе 180-250 евра, полицајац зарађује од 200 до 250 евра, у здравству око 220, при чему доктори имају плату 500 евра. Зараде у судству су од 250 до 350 евра, а посланици у скупштини примају 800 евра. Дневнице физикалаца су до 10 евра. Факти * Национални доходак по глави становника је 860 евра годишње; * Пензионери примају јединствену косовску пензију од 40 евра; * Међународна заједница је од 1999. године уложила 22 милијарде долара, али стандард није побољшан; * Број незапослених се сваке године повећава за 30.000 и износи 72 одсто; * Незапосленост у српским енклавама на Косову и Метохији је чак 93 одсто; Цене као у региону Иначе, цене су као и у региону, а робе свих врста има довољно. Млеко је 75 центи, хлеб 25 центи, месо пет евра, уље 1,20 евра, бензин 1,1 евро, новине су 30 центи, кафа од 3,5 до 6,5 евра, брашно је 40 центи, шећер 60 центи, со 25 центи... Добар део становника и дан-данас лечи се у Београду, пошто косовске болнице нису добро опремљене, а недостају и искусни лекари. - Један до два комбија свакога дана возе косовске Албанце у Београд на лечење, а често се дешава и да Албанци долазе на операције у Косовску Митровицу, јер више поверење имају у српске, него у своје лекаре - рекао нам је доктор Милан Ивановић, заменик директора болнице у Митровици. Press-on-line

Iskral.maj 2008.

Izvodi iz studije Marka Pivca

UVLAČENJE JUGOSLAVIJE U DRUGI SVETSKI RAT I NJEGOVE POSLEDICE Inžinjer Marko Pivac živi u SAD. Ovu studiju piše na engleskom jeziku. Iskri je ustupio ove izvode, s tim da ih mi prevedemo i objavimo. U prevodu ove duže dokumentovane studije na naš jezik Iskra se suočila sa brojnim stra- nim imenima i izvorima. Da bi vezu između imena i izvora učinili što jasnijom, zadržali smo strana imena u originalu. Gde je bilo nužno stavljanje nekog imena u naš padež, padežni sufiks je odvojen od imena sa (-). Izuzetak je opšte poznato prezime Čerčil. Zbog dužine ove značajne studije, Iskra će njen prevod objaviti u više nastavaka. •••

Ocenjivalo se da je u prva dva dana rata nemačke invazije na Jugoslaviju, 6. i 7. aprila 1941, samo u Beogradu u uzastopnim nemačkim vazdušnim bombardovanjima ubijeno nekih 20,000 Ijudi od ukupnog stanovništva od 300,000. Robert St. John, dopisnik Asošijeted Presa koji je tada stanovao u Beogradu, pošto je lično iskusio bombar- dovanja, kasnije je napravio sledeće poređenje: Dvadeset hiljada u stanovništvu od trista hiljada! Jedan od svakih petnaest ubijeno! I samo Bog zna koliko je od ostalih četrnaest povređeno. Izgubilo noge ili ruke ili druge delove svojih tela. Jedan od petnaest mrtav. To je kao kad bi u dvodnenom napadu pola miliona Ijudi bilo ubijeno u Njujork Sitiju. Ili dvesta dvadeset hiljada u Čikagu. Ili sto hiljada u Los Anđelosu, ili skoro šesto hiljada u Londonu za dva dana. (1) Procenjen broj Ijudskih žrtava za vreme Drugog svetskog rata u Jugoslaviji varira u raznim izvorima. Popisni biro SAD (The US Bureau of Census) u jednom izveštaju 1954. procenjuje 1,067,000 mrtvih. Ovaj broj je veći od ukupnog broja mrtvih Britanskog Komonvelta i SAD zajedno u Drugom svetskom ratu. Uporediv je sa ukupnim brojem SAD gubitaka u njihovom Građanskom, Prvom i Drugom svetskom ratu zajedno. Ova studija je posvećena pijetetnom sećanju na sve žrtve u Drugom svetskom ratu. Njen cilj je da ispita zašto i kako je Jugoslavija uvučena u rat i šta su bile posledice, uključujući i ogroman broj žrtava među njenim građanima. Izvodi koji slede odnose se na jednu specifičnu temu.

Finansijska pomoć, podmićivanje... u britanskim predratnim operacijama u Jugoslaviji Pre nego su snage Osovine okupirale Jugoslaviju i jugoslovenska vlada brzo i u rasulu pobegla iz zemlje u aprilu 1941, postojala je široka subverzivna aktivnost organizovana od strane SOE ili njenog prethodnika Sekcije D SIS-a(*). (Britanski) agenti su svakonedeljno ulazili u zemlju sa velikom količinom isporuka eksploziva suvoznim i morskim putevima, stvarajući u početku jaku podzemnu mrežu... (Special Operations Executive, 1940-1946: Subversion and Sabotage... http://www.ampltf. co.uk/collections_az/SOE-2-1.description.aspx 6/22/07) (*) Sekcija D [za destrukciju] SIS-а (Secret Intelligence Service - Tajne obaveštajne službe) operisal je od aprila 1938 do 22. jula 1940. Njen centar za Balkan bio je u Beogradu na čelu sa Julius Hanau (konspirativno ime Caesar), kome je pomagao S.W. (Bill) Bailey. Kada je Hanau bio proteran iz Jugoslavije u aprilu 1940, Bailey je preuzeo njegovu dužnost. Među drugim agentima Sekcije D u Beogradu bili su Julian Атегу i Alexander Glen. SOE (Special Operations Executive - Egzekutiva za specijalne operacije) zamenila je Sekciju D i operisal je od 22. jula 1940. do 1. januara 1946. U početku SOE se sastojao od tri dela: Propaganda - S01; Subverzija i sabotaža - S02: i Planiranje S03 (2). S03 je kratko trajao; S01 je postao deo Egzekutive za političko ratovanje (Political VVarfare Executive - PWE), a S02 je ostao da se identifikuje kao SOE. Ministra Dr Hugh Dalton-a (konspirativno ime SO), na čelu SOE 1941, pomagajj su: Glavni izvršni oficir SOE-a, Gladwyn Jebb, Egzekutivni direktor, Sir Frank Nelson (kospirativno ime CD) i šef Štaba, George Taylor (AD). Sekcija D / SOE aktivnosti - mnoge od njih tajnovite - bile su finansirane iz tajnog namenskog fonda. Priča o britanskoj upotrebi novca za propagandu / političke / vojne namere u predratnoj Jugoslaviji verovatno nikad neće biti potpuno poznata. Neki istoričari i autori rasmatrali su aktivnosti Sekcije D / SOE i njihovo finansiranje i neki od nji- hovih nalaza se ovde zahvalno i sa poštovanjem navode. Među njima su istoričari profesor Michael Howard, Sue Onslow, David Stafford, Jerca Vodušek Starič, Heather Williams. Vraćajući se na beogradski državni udar od 27. marta 1941. - u Jugoslaviji opšte poznat kao puč - Dr Onslow

Iskra 1. maj 2008.

primećuje da su SOE aktivnosti i kontakti bili „mnogo razgranatiji” nego što se do sada pretpostavljalo. Aktivnosti su uključivale propagandni rad (kao osnivanje i finasiranje Britanova informativne agencije i publikacije Britannia), „sis- tematsko podmićivanje urednika listova”, političku subverziju, planove za blokadu na reci Dunavu. Prilikom posete Jugoslaviji 1991. Атегу je dao komentar: 'U britanskim arhivama postoje stvari od kojih bi vam se kosa dizala na giavi.' (3) Elisabeth Barker, šef Egzekutive za političko ratovanje za Balkan, 1942-45, beleži: Na propagandnom planu bili su finansijski pomagani neki jugoslovenski listovi. U decembru 1939. osnovana je novinska agencija Britanova, prividno nezavisna, a vlasništvo Britanske vlade koja je istu snabdevala svojim informacijama putem svojih službenih kanala, i imala svoj glavni stan u Beogradu i ogranke u Budimpešti, Bukureštu, Sofiji, Atini i Istanbulu. Njen glavni urednik u Beogradu bio je Gradimir Kozomarić, ekonomski no- vinar (koji je kasnije umro u jednom nemačkom koncentracionom logoru). (4) Jedan od dokumenata koji postoji u Britanskoj nacionalnoj arhivi (The British National Archives - TNA) i koji znatno osvetljava predratne SOE aktivnosti u Jugoslaviji, jeste pismo (i njegov dodatak) koje iz Atine šalje George Taylor svome pretpostavljenom u London, Sir Frank Nelson-u, 26. februara 1941. (TNA HS5/166 275583). Neke od informacija iz ovog dokumenta biće ovde navedene i dopunjene podacima iz drugih izvora da bi se dobio potpuniji uvid u događanja o kojima je reč. . . . Zadatak Sekcije D u odnosu na Jugoslaviju od septembra 1939. bio je Projekt blokade Dunava - „Plan ulje”. Ideja da nestašica ulja može ozbiljno da ugrozi, čak i porazi Nemačku, pobudila je gererala Sir Archibald Wavel-a, glavnog komandanta na Srednjem istoku, da 27. maja 1940. predloži razmatranje sprečavanja protoka ulja iz Rumunije do Nemačke kao prvenstven zadatak svoje komande. Nemačko vojno prisustvo u Grčkoj i na jegejskim ostrvima bilo bi zaista pretnja Velikoj Britaniji. U očima britanskih stratega, tada kao i sada [1968], Grčka je bila bitan deo odbranbenog kompleksa istočnog Mediterana, pre levantska nego balkanska država. (5) Britanska politika prema Jugoslaviji rane 1941. bila je u funkciji britanske želje da spase Grčku. (6) Značaj Grčke u britanskoj strategiji odbrane njenih imperijalnih interesa u istočnom Mediteranu bila je jedna od bitnih odrednica koje su uticale na britansku ratnu politiku prema Jugoslaviji: Grčka je bila mediteranska zemlja potrebna Velikoj Britaniji: Jugoslavija to nije bila Ova realnost postala je tako očigledna na kraju rata: Britnija se suprotstavi- la vojnom silom komunistima u Grčkoj, dok je politički i materijalno pomagala komuniste u Jugoslaviji da tamo namet- nu svoj režim. - Ali vratimo se nazad 1940. Šefovi britanskog Generalštaba predložili su u maju 1940. predsedniku vlade da bi bombardovanje i blokada mogli da izazovu krtične nestašice hrane i ulja u Nemačkoj, te bi to moglo izazvati „opštu glad u mnogim industrijskim oblastima (Evrope) uključujući delove Nemačke, pre zime 1940. ... Do toga roka smanjenje zaliha ulja primoraće Nemačku da oslabi svoju vojnu kontrolu u Evropi ili učini njene vojne snage nepokretnim.” Takvi uslovi bi veštom sub- verzijom omogućili izazivanje vojnih pobuna u okupiranoj Evropi. (7) U to vreme Jugoslavija još nije bila okupirana. Posle maja 1940. sledeći događaji pogodili su je odlučujuće i sudbonosno. Trojni pakt između Nemačke - Italije - Japana potpisan je 27. septembra 1940. Na Hitlerovo iznenađenje, Italija je iz Albanije 28. oktobra 1940. napala Grčku. Mađarska je bezuslovno pristupila Trojnom paktu 20. novembra 1940, a Rumunija učinila to isto 23. novembra. Pakt je formalno odobrio nemačko prisustvo i aktivnosti u Rumuniji. Rano u januaru 1941. Anthony Eden, državni sekretar za spoljne poslove, upozorava na neminovan nemački prodor iz Rumunije. „Čerčil 6. januara nagoveštava mogućnost pojačanja za Grke...” (8) Čerčil je očekivao nemački napad na Solun - sa fatalnim posledicama za grčki otpor u Albaniji i učinak istog na susedne zemlje. Do 8. januara ,,sve informacije ukazivale su na skori pokret nemačke armije koja se omasovl- javala u Rumuniji, sa ciljem da preko Bugarske napadne Grčku”. (9) SOE je takođe 8. januara izdao memorandum „Uznemiravanje nemačkog snabdevanja”. Memorandum se odnosio na projekt Sekcije D o blokadi Dunava na jugoslovenskoj strani kod Gvozdene Kapije i Kazan tesnaca. Ostvarenje projekta kod Gvozdene Kapije - počelo je septembra 1939. i završetak se očekivao sredinom decermbra 1939, ali je jugoslovenska vlada intervenisala, obustavila radove i preuzela već postavljene mine. Plan za Kazan tesnac postojao je od septembra 1940. (10) Da bi se obavio zadatak u januaru 1941. - sada od strane SOE - bila je potrebna pomoć SOE-u drugih depart- mana vlade Njegovog Veličanstva. Među drugim pomoćima, SOE traži: „Bilo bi potrebno da nam se stave na raspo- loženje velika novčana sredstva.” (11) Memorandum je naglasio da jugoslovenski Generalštab ne bi hteo da preduzme bilo kakvu akciju pre nemačke invazije. Stoga, bilo bi na SOE-u da osigura izvršenje „velikim i proračunatim utroškom novca da se, bez obzira na

Iskra 1. maj 2008.

želje jugoslovenske vlade, eksploziv activira u momentu koji nama odgovarst’. (12) Pian sa Gvozdenom Kapijom i Kazanom, tako se činilo SOE-u, stvarno bi osakatio nemački saobraćaj, ako se uspešno završi na jugoslovenskoj strani reke. Zato onii preporučuju ,,da se ne štede sredstva i napor da se to ostvari...” (13) U januaru 1941, nastavlja Memorandum, blokiranje Dunava bi moglo da se obavi u dve faze. U prvoj fazi, „diplomatskim pritiskom našeg ministra (u Beogradu) plus našim podmićivanjem”, pre nego što bi reka ponovo postala plovna. (14) U drugoj fazi, SOE bi pokušao ,,da pripremi aktiviranje eksploziva u odgovarajućem trenutku bez zna- nja jugoslovenske vlade. Ovo bi moglo da se uradi gotovo isključivo mitom.” Da završi zadatak, SOE-u je potrebna saradnja britanskog Ministra i „finansije za operacije podmićivanja." Naravno, mi ćemo morati da potrošimo mnogo novca.” (15) Čerčil je odobrio ovaj plan. (16). (T) Misija George Taylor-a na Srednjem istoku i na Balkanu Da obavi planove Memoranduma i druge zadatke, jedan od najvažnijih službenika SOE, George Taylor, poslat je u januaru 1941. na Srednji istok i Balkan u misiju koja „mora da uspe”. (17) Dr Vodušek Starič opisuje zadatke Taylora: 1. ,,Da pokrene nebo i zemlju” i pripremi jugoslovenski Generalštab za blokadu Dunava. 2. Da završi pripreme za ustanak u Rumuniji. 3. Da spremi grupe sabotera u Bugarskoj, Jugoslaviji, Grčkoj i Albaniji za vreme okupacije. 4. Da još više podstakne jugoslovensku opoziciju u njenom pritisku na vladu. (18) Taylor je stigao na Srednji istok 29. januara i radi sa generalom Sir Archibald Wavell-om (Glavnokomandujućim, Srednji istok) ,,da dovede SOE pripreme do vrhunca spremnosti”. (19) U februaru i martu 1941, Anthony Eden, i šef imperijalnog Generalštaba (CIGS), general Sir John Dill, bili su takođe na Srednjem istoku i Balkanu u misiji da organizuju Balkanski front koji bi činili Grčka, Turska i Jugoslavija. Pre odlaska iz Londona Taylor je predstavljen Eden-u (20), tako da je na Srednjem istoku Eden-u bila poznata Taylor-ova misija. [On je takođe znao da Britanci „pomažu jednu od srpskih partija, koja ima jednog ministra u vladi” (21) To je bila Srpska zemljoradnička stranka.] Taylor je 26. februara 1941. pisao Nelsonu iz Atine o svojim nalazima na terenu, tekućim aktivnostima SOE i planovima za neposrednu budućnost. Njegov izveštaj je bio priključen kao dodatak ovom pismu. Evo nekih podataka iz ovog Dodatka (TNAHS5/166 275583; CS/44/12). NAJTAJNIJE IZVEŠTAJ 0 S.O. ORAGANIZACUI I PLANOVIMA NA BALKANU Izveštaj je imao 16 stranica. U uvodu, Taylor kaže da izveštaj predstavlja obaveštenja i utiske koje je on stekao za vreme svojih nedavnih poseta Istanbulu, Bugarskoj, Jugoslaviji i Grčkoj. Za informacije o Rumuniji on se uzdao u SOE agenta D/H13 (1), „koji tek što se vratio iz Bukurešta posle izvršenja svih S.0.2 planova za tu zemlju”. Grčka je samo pomenuta kao baza za isporuku materijala u Jugoslaviju i Bugarsku. (Dodatak, str. 1) (1) Dr Vodušek Stanič identifikuje D/H13 kao A..G.G. de Chastelain-a, glavnog SOE operativca u Rumuniji. (22) Važnost SOE planova za svaku od zemalja koje je Taylor pomenuo može se utvrditi obimom teksta i pažnje koje je svakoj od njih dao u svom izveštaju (tj. Dodatku): Rumuniji ukupno 171 liniju, Bugarskoj 154 i Jugoslaviji 546. Jugoslavija je jasno bila najvažnija zemlja za SOE aktivnosti i planove na Balkanu. U samom Taylor-ovom izveštaju objašnjeni su razlozi za to. Rumunija U vreme Taylor-ovog izveštaja, nije bilo britanskih agenata „bilo koje vrste” u Rumuniji. (**) Britanci su zavisili od rumunske organizacije sa kojom su imali kontakt i koju su „snabdevali novcem, materijalima i instrukcijama” (Dodatak, str. 1) (**) Pukovnik Thomas Masterson i profesor Hugh Seton-VVatson - čija je porodica imala dobre veze sa Maniu (23) bili su premešteni u Beograd u novembru 1940. Britanski veze u Rumuniji bile su: 1. [luliu] Maniu-a Nacionalna zemljoradnička stranka. Stranka je bila centar SOE aktivnosti u Rumuniji i u zad- nje vreme angažovana u vrsti operacija koje je SOE hteo da stranka radi, pošto dođe do potpune nemačke okupacije. (Dodatak, str.1) 2. Ardealul - tajno društvo koje je inspirisao i osnovao SOE. (str. 2) 3. Procopius - konspirativno ime glavnog SOE agenta u Rumuniji, posednik eksploziva i drugih SOE naprava ostavljenih u Rumuniji. (str.2) SOE je ostavio Procopius-u dovoljno novca da održava sve tri organizacije najmanje šest meseci. (str.2) One su bile snabdevene spiskom vojnih i naftnih ciljeva sa tačnim datumima za napade na njih. (str.3) Dobile su takođe i spisak Ijudi koje treba prokrijumčariti napolje iz Rumunije. (str.4)

Iskra 1. maj 2008.

Bugarska SOE veze u Bugarskoj bile su: 1. Zemljoradnička stranka, vođena od [Dr Georgij-Gemeto M.], Dimitrov-a, konspirativno ime John. Hapšenje nekih članova stranke, 22. februara, prekinulo je isporuke materijala Sofiji, tako ,,smo morali da ponovo počnemo kri- jumčarenjem istoga preko jugoslovenske granice", izvestio je Taylor. (str.4, kurziv dodat.) 2. Protogerofisti - mala grupa makedonskih profesionalnih terorista, koje je vodio Thomas (konspirativno ime), povezan sa John-om i pod njegovim instrukcijama. (str.5) 3. Velčevljeva stranka. (str.5) 4. Turska saboterska organizacija, rukovođena iz Istanbula, koja je operisala u crnomorskih lukama Varni i Burgosu. (str.5) Taylor izveštava da je John snabdeven bežičnim telegrafskim aparatom (W/T), prijemnikom i odašiljačem; da je on u tesnoj vezi sa Srpskom zemljoradničkom strankom u Jugoslaviji, koja je na SOE sugestiju „postavila dva agenta u Bosiljgradu” koji bi služili kao kuriri. (str.5) Pored nekih automatskih mašin-pištolja, jakog eksploziva, uobičajenih SOE naprava i bombi, obojica - John i Thomas snabdeveni su novcem da operišu šest ili više meseci. (str.5) Oružje i drugi materijal iz britanskih baza u Grčkoj slat je prvo Srpskoj zemljoradničkoj stranci „која ga je onda trebalo da krijumčari preko jugoslovenske granice u Bugarsku” kod Bosiljgrada. (str.6, kurziv dodat.) „Ilegalne propagandne biltene” objavljivale su lokalne organizacije pomagane od SOE kojim je poslato dovoljno novca za šest meseci rada posle odlaska Britanaca. (str.6) Suma od jedan milion evra ostavljena je takođe kod mi- tropolita Stefana za anti-nemačku propagandu. (str.6). Instrukcije za budiući rad obojice, Thomas-a i John-a, ostavljene za trenutak kada Nemci pređu Dunav. Thomas treba da otpočne svoju terorističku kampanju; John je dobio detaljne instrukcije koje su se ticale razaranja, sabotaže, paljevina, itd. „Listu specifičnih ciljeva pripremio je Vojni ataše u Sofiji”. (str.6) Taylor se nadao da će neki pro-britanski lideri prebjeći preko jugoslovenske granice da bi potom bili evakuisani iz Jugoslavije. (str.7) (Nastavak u siedećem

Copyriqht: Marko Pivac

broju)

Izvori: Barker, Elisabeth British РоНсу in South-East Europe in the Second VVorld War, Macmillan, London, 1976 Eden, Anthony (The Earl of Avon) Memoires: The Reckoning, Cassell, London, 1965 Hovvard, Michael The Mediterranean Strategy in the Second V/orld War, Frederick A. Prager, New York Washington, 1968 Lavvlor, Sheila Churchill and the politics of war, 1940-1941 Cambridge University Press, 1995 (First published in 1994) Onslovv, Sue "Britain and the Belgrade Coup of 27 March 1941 Revisited", Electronic Journal of International History, (March 2005) Pimlott, Ben (ed.) The Second World War Diary of Hugh Dalton 1940-45, Jonathan Cape in Association with the Lonodon School of Economics and Political Science, 1986 Seaman, Mark, ed. Special Operations Executive A new instrument of war, Routledge, London and New Уогк, 2006 Stafford[C], David Churchill and Secret Service, The Overlook Press, Woodstock & New York, 1998 Stafford[cp], David "SOE and British Involvement in the Belgrade Coup d'Etat of March 1941", Slavic Review, Vol. 36, No. 3, September 1977 Stafford[so], David Britain and European Resistance, 1940 - 1945 : A Survey of the Speciai Operations Executive, with Documents, M in association with St. Anthony's College, Oxford, 1980 St. John, Robert From the Land of Silent People, Doubleday, Doran & Co., Garden City, New York, 1942 Vodušek Starič, Jerca Siovenski Špijoni in SOE 1938-1942 (Slovenian Spies and SOE 1938-1942), Ljubljana, 2002 Williams, Heather Parachutes, Patriots, and Partisans: The Special Operations Executive and Yugoslavia, 1941 - 1945, The University of Wisconsin Press, 2003

[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11]

St. John, 120-1 VVilliams, 8 Onslovv, 16-17. Italics added. Barker, 44 Hovvard, 10-11 Stafford[cp], 401 Hovvard, 8 Lavvlor, 176 Lavvlor, 177 Stafford[so], 231 Stafford[so], 226. Italics added.

[1 2 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 ;

Stafford so , 229-30. Italics added. Stafford so , 230. Italics added. Stafford so , 231-2. Italics added. Stafford so , 232. Italics added. Stafford C] 211 Williams, 27 Vodušek, 216-17 Stafford[so], 53 Pimlott, 142 Eden, 226 Vodušek, 51 Seam, 134

Iskra 1. rnaj 2008.

Ревизионизам у савременој српској књижевности (132)

ВИТЕЗ У ДОБА ЗЛА: ДЕСПОТ СТЕФАН ВИСОКИ НИКОЛЕ МОРАВЧЕВИЋА

Никола Моравчевић, водећи српски писац у дијаспори, објавио је недавно нови роман, Витез у доба зла: Деспот Стефан Лазаревић1, у коме је главни јунак најстарији син Кнеза Лазара и Књегиње Милице, Деспот (не у негативном смислу) Стефан Лазаревић. Народ га је назвао Високи не само по расту него и због заслуга за свој народ. Аутор Моравчевић прича ову фасцинантну историју усти- ма фиктивног наратора и из ранијих романа, професора историје на Чикашком универзитету, Вукана Петронића. То аутору омогућава да осветли не само најзначајније доба српске средњовековне историје него и несвакидашњи карактер једног од најважни- јих актора из тог доба, Деспота Стефана Лазаре- вића (1374-1427). Да би подсетио читаоце на документарну позадину, аутор даје корисна обавештења о историјским догађајима тог доба. Служи се многим изворима, а највише биографијом Константина Филозофа, Житије Деспота Стефана Лазаревића (1433-1439). После косовске битке, сви на српском двору једногласно су одлучили да им једино пре- остаје да са Бајазитом дођу до неког споразума, поготово зато што су тог лета у Крушевац стигле и вести о ратним припремама у Угарској против се- верних поседа кнежевине. Како Стефан каже, „Видевши толику побеђеност земље мојега отачества и примивши савет од патријарха кир Спиридона и од других архијереја и од моје мајке књегиње Милице... и од целога сабора, пођох у источне области... И помоћу Божјом и пречисте Богоматере и светога Симеона и Саве и све- топочившег мог родитеља кнеза Лазара, молитвама ослободих ову земљу и градове отачества мојега од великог амире Бајазита.”(53) Бајазит је „нудио мир под условима да Србија постане његова вазална држава под књегињином управом до Стефановог пунолетства, а да се вазалске обавезе потврђују уговореним годишњим данком у сребру и злату и учествовањем одређених српских војних снага у турским војним походима кад то султан затражи. А као додатно јемство учвршћења трајног мира и при- јатељства између две земље, султан је тражио и руку књегињине најмлађе кћери Оливере...”(53) И тај се захтев мора испунити да би, како је касније забележио Константин Филозоф, „било спасено христоименито стадо од вукова који су га клали.”(54) и да Стефан „извуче из амбиса пропасти и очува земљу коју је наследио у одмак- лом процесу расула и поред тога што су му могућности избора понајчешће биле тако мале да је једино могао да бира између лошег и горег.”(66-67) Играли су такође улогу и дуги и веома амбивалент- ни односи Византинаца а касније и Срба према Турцима, све док им они најзад нису ставили нож под грло. Све ово је „неопходна позадина за разумевање размера деспотових потоњих напора да из вртлога пропасти спасе што се спасти може.”(69)

Iskral.maj 2008.

Србију нису много помогле западне хришћанске државе у бици на Косову. Ипак, турски продор на Балкан није тада изгледао тако опасан. Сем тога, Француска и Енглеска су биле у оштром сукобу, куга је харала Европом, пустошио је и стого- дишњи рат. Без обзира на све то, Књегиња Милица и њен наследник Стефан били су суочени шта да чине после пораза. Под таквим околностима Стефан је владао кнежевином тридесет седам го- дина. У роману има сијасет детаља, од којих су овде изабрани само најважвнији. Стефан је први пут срео Бајазита кад му је било петнаест година. Морао је да „схвати да је у догледно време потпуна лојалност према сизерену једина гаранција очувања опстанка његове земље.”(58) Балкански вазали православне вере одазвали су се Бајазитовом позиву да учествују у рату против влашког војводе Мирче „не с вољом него по нужди”, по речима Константина Филозофа. Стефан је био свестан без- мало безизлазног положаја, али је ипак тражио неки излаз: „Сад је тако како је, пошто ми немамо довољно снаге да се томе одупремо. Али иако турске посаде у тим тврдињама морамо трпети, држаћемо их опкољеним тако да нам не могу много зла нанети. А кад с Божјом помоћу ојачамо, наћи ћемо и неки начин да их се отарасимо.”(91) Стефан не присиљава своје сународнике, апелујући: „Нек на овом походу свако чини само оно што по савести може, а о свему преко тога за спас отачества ми, нека је грех на моју душу.”(97) Моравчевић ређа Стефанове карактерне црте кроз цео роман, као и његове заслуге, међу којима је и чињеница да је подигао четрдесет две богомоље, што цркава, што манастира. По мишљењу неких, био је први значајни заговорник политичког заокрета Србије према Европи.(370) Омогућивши вађење и обрађивање златне, сребрне, оловне, бакарне и гвоздене руде уврстио је сред- њовековну Србију међу најбогатије државе Европе.(376) Савремени амерички државник, Брент Сковкрофт, овако сумира Стефанова постигнућа: „Не само да се Стефан под безбројним ударима кобне судбине одржао на трону преко тридесет и пет година него је сред грозних искушења тога доба успео и да очува част и досто- јанство витеза.”(15) Стефан је изнад свега полагао на своје достојанство витеза, на своју верност, своју реч и пријатељство. У ангорској бици остао је уз Бајазита и пошто су сви други напустили бојиште.(249) „А и у Никопољској бици и касније у Босни султан је могао да се сам увери да сам вазалску обавезу увек часно и витешки испунио, иако није лако остати витез у доба оваквог зла.”(102) Стефан је био необично храбар, али и способан војсковођа. Бајазит је јавно хвалио његову храброст да је „досад био највернији

Витез у доба... од његових вазала... И све је то рекао на српском, који учи.”(118) Иако је примио нужно вазалство и стално гледао да се отараси турских освајача, он није био дволичан према њима, стојећи усправно очи у очи са Бајазитом: „Рекли су ти како сам одступио од службе твојој држави и да сам друг Угрима. Јесте да сам о томе мнио, када су ми они то нудили, али расудивши опет да је ствар неумесна, сетих се свог васпитања, твоје моћи и моје зак- летве, и не учиних тако. И зато сад на твој позив дођох. Ево, живот је мој пред Богом у твојој руци; шта год хоћеш, учини.”(120) Он је био одлучан, до суровости кад треба, као кад су неки његови властелини планирали заверу против њега: „Али ако се било ко од њих одупре, делите правду оруж- јем на лицу места, јер ни један од њих вам не сме утећи да ме даље код Турака пањка.”(101) Он ипак никад не прекорачује границу уљудности. Кад је Никопољска битка била за хришћане изгубљена, Бајазит се светио Али шта год да је Стефан у себи мислио док је гледао како преко две хиљаде људи пред Бајазитовим шатором губи животе, споља је остао тврд и хладан, не одајући ни гестом ни речју колико му је та осиона демонстрација варварске моћи огавна. И поред све чврстине, Стефан уме да буде и осећајан кад је у питању његов народ. На вест да су Турци опљачкали српско село, он је „по савету своје мајке одлучио да то превиди да се не би замерио Бајазиту.”(84) Кад му је Бајазит дао косовске поседе Бранковића, он се није радовао рекавши: „Ипак се осећам нелагодно да султан мени даје то што је од њих отео.”(85) Деспот Стефан је волео своју земљу и свој народ изнад свега. И поред своје верности освајачу, он не испушта борбу против њих из вида: „И сад се ми боримо за себе, само на други начин. Ето, и са чалмом на глави ако треба,”(135) Он је с правом поносан на користи које је донео свом народу: „Ја сам Србију после Косова подигао на ноге и водићу је напред све док јој се не поврати углед који је некад имала. И ко год ми се на том путу супротстави, страдаће.”(201) Мада је било властелина, па и родбине, који се нису с њим увек слагали и који су га ометали у спасавању Србије, већина га је подржавала и признавала му заслуге. Тако Јефимија, жена војводе Угљеше, каже Књегињи Милици приликом сакупљања кости Свете Петке Параскеве да носе у Србију: „Овако би и у Србији било да је ти и Стефан нисте спасли.”(117) А Сулејман, наследник Бајазитов, награђује карактерне врлине Стефа- нове: „Ја ћу српске сужње ослободити да их поведеш натраг у Србију.”(254) За све своје врлине као човека и државника Стефан је захвалан својој мајци, Књегињи Милици: „А господство ми опет остаје на теби, за шта сам Богу захвалан, јер си већ безброј пута на делу потврдила да најбоље знаш како се пуком мудро влада.”(131) Поседујући огромну државничку мудрост и вештину, она му је увек била при руци,

као на пример кад га саветује шта да ради у посети Хиландару: „А то што ћеш се први пут тамо појави- ти не да се господством размећеш, него да царску светињу сређујеш и обнављаш, одјекнуће и те како повољно у народу.”(86) И у Пећи: „Сталоженошћу и стрпљењем си данас, сине, многа срца овде привукао себи. Ни твој отац се у оваквим околнос- тима не би понео боље.”87) Стефан је одавао пуно признање мајци за њену помок „Од Косова па до мог пунолетства ти си овом земљом управљала мудро, па ми је зато и сада до твог мишљења јако стало.”(105) Или кад хвали њену мудрост: „Изгледа да се ми само вртимо у круг тражећ решење по коме би и вук био сит и овце на броју,” на шта му Милица одговара: „Баш такво решење нам сад и тре- ба.”(106) Милица је заиста често показивала велику мудрост: „Мајка може из љубави и да буде слепа, али владарка то не сме. Она мора и на правду да гледа, јер тако и Свевишњи свима нама суди. Не води Стефан Србију по мом избору, него по промис- ли Божјој. Он је прворођени и зато је држава њему у наслеђе пала. А ми треба да му у том послу помажемо.”(251) И опет: „Мојим Сулејману да свог плиткоумног сина уразумим и вратим, а и да мир са Турцима утврдим.”(245) Љубав према Стефану показивала је и његова несрећна сестра Оливера. Жртвујући се за свој народ, она је била свесна своје жртве, али је ипак несрећна: „Оливера им се похвалила да је Бајазит цени инад свега, да јој је званично дао ранг султаније и да је не тера да промени веру. И при- знала им је да га воли, али да то још доживљава као грех који је мучи кад год се сети оца и Косова и напаћене Србије.”(115) Милица признаје Оливерине огромне заслуге: „Оливера нам је вреднија од сто хиљада ратника.”(131) Поред тешкоћа османлијске окупације, убијања, пљачкања и разарања, Стефана је мучила и пословична српска неслога. Он се жали свом сес- трићу Лазару Бранковићу: „Ја се, Лазаре, борим за једну Србију, онакву какву нам је Душан оставио. И боли ме што у томе нисте уза ме, него би радије да клечите пред Сулејманом са данком на јастуче- ту.”(281) Неки Срби оптужују Стефана код турских власти и организују побуне против њега. Стефан се обраћа својој властели: „Зато сам вас и позвао да се са вама посаветујем о томе шта нам је чинити, јер сте ви једини који су ми остали верни у овом нес- рећном добу у коме су и најуже родбинске и сапле- меничке везе постале ништавне пред најездом пак- леног себичлука и похлепе.”(329) Да Стефан није патио од похлепе за влашћу и мислио само на себе показује и његов поступак приликом најаве свог наследства. Он каже да „из државних разлога жели да у Србији заслуга за предстојећу победу припадне његовом сестрићу, јер ће то, после читаве деценије тешког раздора међу њима, појачати Ђурђев углед међу српским плем- ством и олакшати властеоску подршку његовој намери да га одреди за наследника.”(363) А свом

Iskra 1. гаај 2008.

брату Вуку објашњава: „Ја не владам из злобе према теби. Србија је једино била моћна кад није била подељена и расцепкана. Нема ни напретка ни опстанка тамо где је једна земља а два господара. А ја круну нисам украо, него је од оца отишла нај- старијем сину, како је свуда у свету.”(183) Из свега овога могу да извуку поуке они који су у положају да владају или који су близу власти. Читајући роман, намеће се поређење са владом генерала Милана Недића у Другом светском рату. Не треба занемарити ни велике разлике између те две владавине, али неке сличности пада- ју у очи. Пре свега, обојица су владали за време окупације, после војног пораза. Тако су они, ipso facto, били „колаборатери”. Стефан у већој мери јер је морао да се бори за окупатора са својим копљаницима ван Србије. Али док Стефану народ није замерао за „издајство”, чак напротив, Недића и дан-данас неки оптужују да је био издајник. Даље, и Стефан и Недић су првенствено имали на уму помоћ својим сународницима, у чему су обојица били веома успешни. Међутим, док је Стефан морао да тражи савезнике у Угрима, Византинцима, Млецима, па чак и Турцима, Недић није имао баш никога. Још једно су и Деспот Стефан и Милан Недић имали заједничко - огромну љубав према отаџбини. Надајмо се да ће потомство признати обојици заслуге за спас свог народа у сличним ситуацијама. Петронић, то јест аутор, закључује роман да су „преко три и по деценије владавине овог изузетно способног војсковође и стратега, разборитог државника, даровитог писца и преводиоца, неу- морног народног просветитеља и ненадмашног уметничког мецене не само продужили постојање српске државе тешко уздрмане трагедијом косовског пораза него и успели да ту земљу доведу до новог и завидног економског и културног проц- вати... Он је први међу српским средњовековним владарима успео да се у скоро немогућим околнос- тима двоструког спољног турско-угарског вазал- ства, на унутрашњем плану успешно избори за положај суштинског световног самодршца... У свему томе био је много ближи западноевропским идејама него српској средњовековној традицији.”(418) „Али, на несрећу, био је витез у доба зла, што је његов живот и стремљења страховито отежало, али га није могло променити јер је до последњег даха остао човек високих моралних принципа и ретке доследности. Пурковић то врло добро уочава кад каже да је ‘међу свима нашим владаоцима средње- га века он ипак... најпитомији, најобразованији, најљубазнији и најпотпунији човек, проникнут свешћу о своме достојанству и пун истинитог милосрђа‘.”(421) Ревизионистчки мотиви у роману Витез у доба зла су суптилни, али се дају назрети. На првом и најважнијем месту, како се служи отаџбини. Васа Михаиловић

t BOŠKO RELJANOVIĆ Boško je rođen 15. decembra 1920. godine u Šibeniku, Dalmacija - Kraljevina Jugoslavija. Osnovnu školu i neke razrede gimnazije pohađao je u Šibeniku. Vrlo mlad postaje član „Belih orlova”, a zatim ubrzo i JNP Zbor-a radi svog izrazitog jugoslovenstva. Sticajem okolnosti nalazi se u Beogradu za vrijeme vlade Cvetković-Maček kad su oni zabranili JNP Zbor i mnoge viđenije zboraše internirali u logor Brus. Među njima bio je i Boško kao najmlađi. Dolaskom na vlast pučističke vlade Simovića, logor Brus je bio rasformiran i Boško poslat u rodni Šibenik. Po izbijanju Drugog svjetskog rata i okupaciji Dalmacije od strane Njemaca i Italijana, oni skupa sa Pavelićem i ustašama osnivaju Nezavisnu Državu Hrvatsku (NDH). Pošto je nastalo ustaško klanje srpskog življa na teritoriji NDH, Boško se odriče svog Hrvatstva i katoličanstva. Nekako u to vrijeme Dimitrije Ljotić, kao predsjednik JNP Zbor-a, da bi se u Dalmaciji sprečio ustaški pokolj, izdaje nalog svojim sljedbenicima da formiraju Nacionalni front, te iz Srbije šalje nekoliko zboraša Hrvata kao organizatore. U prvo vrijeme biva formiran Splitskošibenski bataljom od strane članstva Belih orlova i zboraša u Šibeniku i iz Splita i okolice, mahom Hrvata jugoslovenske orjentacije, u koji stupa i Boško. Kasnije je Boško otišao u Dinarsku diviziju kod vojvode Momčila Đujića i bio raspoređen u prosvjetni odsjek u kojem je služio sve do kraja, kroz povlačenje u Sloveniju, u Istri, te logorima Ćezeni i Eboliju u Italiji, odakle sa ostalima nacionalnim snagama biva prebačen 1947. godine u Njemačku, logor Munster. Iz Njemaćke Boško odlazi kod strica u SAD i ženi se sa Sonjom Beader koja ga šalje u Njujork da završi Fotografsku školu, što on i čini sa uspjehom. Ali Sonja naglo se razboli i umire 1955. godine. Dvije godine kasnije Boško se ženi sa Sylviom Rajšić i otvara svoju radnju „Boško studio”. U međuvremenu umire stric sa kojim je živio, a ubrzo zatim umire mu i brat Ante, koji je također bio zboraš. Godine 2000. umire mu i druga žena, Sylvia. Samački život teško ga pogađa. Naglo se razboli od raka, biva operisan i poslije tri sedmice umire u subotu na nedjelju, 15/16. marta 2008. godine. Opelo je obavio pravoslavni sveštenik uz pjeva- nje crkvenog hora. Ispraćen je do vječne kuće od mnoštva mještana i sahranjen pokraj njegove žene Sylvie. Bog da prosti njegovoj duši i primi ga u Njegovo Kraljevstvo. Njegovim u Šibeniku, nevjesti Kseniji i nećacima Marku i Bošku, naše iskreno saučešće. Marko Sunara

(1) Никола Моравчевић, Витез у доба зла: Стефан Лазаревић (Београд: Архипелаг 2007), 430 стр. Бројеви страница цитата из овог романа наз- начени су у тексту.

Iskra 1. maj 2008.

t BEPA ЖИВОЈИНОВИЋ Вера je умрла после дуже болести 14. марта 2008. у Старачком дому Св. Симеона у Рути Хилу. Вера је рођена 31. децембра 1921. године у Аранђеловцу. Породица се ускоро сели у Крагујевац где јој је отац био намештеник у Војно-техничком заводу. Ту покојна Вера стиче и своје основно и сред- ње образовање и похађа учитељску школу, те на Св. Саву 1941. постаје дипломирана учтељица. Међутим услед Априлског рата и неприлика немачке окупације, није била у стању да се запосли у свом позиву, већ прихвата место чиновнице у суду. У међувремену постаје и члан Белих орлова, омладинске организаци- је ЈНП Збор. Томе је вероватно допринела Верина блискост са породицом свога тече, угледног крагује- вачког свештеника о. Власте Томића, познатог члана Збора, чији су синови већ били у Белим орловима. У Крагујевцу Вера упознаје и свога будућег супруга Радивоја - Бату Живојиновића са којим се венчава на дан Св. Саве 1944. године. Нешто касније и њен супруг Радивоје - Бата ступа у српске добровољце и после уласка совјетских снага у Србију крајем септембра 1944, повлачи су у њиховом саставу у Словенију. Вера, међутим, не успева да изађе из Србије са доброво- љачк.им породицама које су се такође ишле за Словенију, већ се после усамљеног пробијања и неда- ћа придружује једној добровољачкој јединици у Руми и са њом стиже до Љубљане, где се поново састаје са Батом. Од тада нераздвојни деле, после повлачења добровољаца у Италију, тегобе живота у нашим војно- избегличким логорима Форлију и Еболију, а с пролећа 1947 - после мира са Италијом - и у Немачкој. Из Немачке емигрирају 1948. године са првом нашом већом групом у Аустралију. Настањују се у Вили Парку, где после година тешког рада и штедње купују и кућу, која убрзо - гостопримством и срдачношћу њених домаћина и спремности да сваком помогну - постоје стециште ширег окупљања наших људи. Вера и Бата, немајући свог порода, многима кумују. Пошто је смирени Бата волео живот у природи, после извесног времена, купују већи воћњак у Кампбелтауну, 40 км ван Сиднеја. Ту отварају и своју продавницу цвећа и воћа, а имају и пикник земљиште, које опет постаје место честог ширег окупљања нашег света. Тежак рад у воћњаку и на пољу утиче на Батино здравље, па одлучује да се пензионише. Вера и Бата селе се у Бунданун, својеврсну ваздушну бању, али Батино нарушено здравље се и даље погоршава, те ту и умире јануара 1986. После Батине смрти Вера се поново враћа у Сиднеј, где је нарочито активна у нашој доброво- љачкозборашкој заједници. Ревносно учествује на свим нашим прослава и поменима и истиче се, сваком приликом, својим издашним прилозима Искри. Занемоћала је тек 2006. година када прелази да живи у старачки дом. Вера је сахрањена 17. марта. Опело у храму Св. Кнеза Лазара служили су протојереј-ставрофор о. Миодраг Перић и прота о. Милан Збиљић, бивши парох Лазарице. Вера је сахрањена на гробљу Руквуд, поред супруга Бате. Над гробом се од Вере опростио, њен друг и кум (Вера је кумовала и његовој деци), Братислав Брале Стевановић, у име српских добро- вољаца и другова и другарица из Сиднеја. Потом је

говорио и њен Крагујевчанин, о. Милан, евоцирајући између осталога и своја сећања на њеног течу, врлог свештеника и хришћанина, проту Власту Томића и његог општи рад. Подушје и саму сахрану организо- вала је Драгана Шундић, кћи добровољачког мајора пок. Милоша Матовића. Нека је вечан помен нашој Живојиновић у Царству Господњем!

доброј

Вери

Б. Стевановић

t Даринка - Дара Стојиљковић Дара је напрасно умрла у свом стану у Сиднеју, 16. марта. Рођена је 20. маја 1931. године у Ваљеву као најмлађе дете супружника Петровић. За време грађанског рата под немачком окупацијом који су изазвали комунисти, на позив генерала Милана Недића, Дарина два брата, прво старији Анђелко Петровић, а потом и млађи Миша, ступају у српске добровољце. После комунистичког напада на град, добровољачке породице су последњим возом евакуисане из Ваљева. У том возу 13. септембра 1944. била је и Дарина мајка Иванка и са три сестре Петровић - Јеленом, Радом и Даром. После покрета добровољаца за Словенију, њима се придружују и неке од породице, међу којима и четири женска члана породице Петровић, да затим са добровољцима прођу кроз војно-избегличке логоре прво у Италији, Форлију и Еболију, а 1947. и у Немачкој. Дара се у међувремену удала за активног поручника-добровољца Миодрага Стојиљковића „Шварца”. Године 1948. супружници Стојиљковић и Дарин старији брат Анђелко емигрирају у Аустралију. Дара и Миодраг се настањују у предграђу Сиднеја, Кампса, где после година напорног рада купују и своју кућу, а Дара после разних завршених административних курсева, добија 1962. запослење у полицији и као приљежан службеник, цењена и омиљена, брзо напредује. Спокојство породице Стојиљковић помућу- је смрт супруга Миодрага, 1975, што Дару усмерава да се још више преда своме послу, тако да пензију дочекује унапређена - у популарној коњичкој полици- ји. Сахрана покојне Даре обављена је 20. марта. Опело у храму Св. Кнеза Лазара у Сиднеју служио је протојереј о. Миодраг Перић, пошто је ковчег унесен у цркву кроз шпалир коњичке полиције, а око одра почасну стражу држале шест полицајки. Исту почаст полиција је указал Дари и при изношења ковчега из цркве, а њен бивши шеф у свом опроштају истакао Дарину ревност и љубав према позиву. Дара је сахрањена поред мужа Миодрага. Над гробом су се од вољене најмлађе другарице опростили Вида Кљајић у име другарица и другова из Сиднеја и Јелена Голић, ћерка Бранке и покојног Душка Деспотовића. Подушје је припремила Драга Шундић помогнута од наших дру- гарица. Наше искрено саучешће Дарином брату Миши и супрузи Диани и осталој породици. Нашој Дари нека милостиви Господ подари рајско насеље! Б. Ст.

Iskra 1. maj 2008.

Прилози „Искри” Уместо цвећа на гроб драге Вере Живоји- новић, са молбом Свевишњем да јој подари вечну памјат! Нада Бардак А$ 50 Са молбом Господу да подари покој душа драгих другарица Вере Живојиновић и Даре Стојиљковић и да прими њихове душе у Царство Своје Драго Супуровић А$10 За успомену на мог покојног супруга Душка Играчева, поводом седмогодишњице упокојења, са молитвом Свемогућем Господу да подари заслужени мир његовој души Коса Играчев £ 20 За успомену на мог драгог друга Милу- тина Остојића са молбом Господу да по- дари вечни покој његовој напаћеној души, као и свих изгинулих и помрлих другова Александар Рубеша Е 50 За успомену и са молбом Господу да подари покој душе покојне Данице Стефа- новићДавенпорт Шпиро Његић £14 3a покој душе и у знак сећања на друга Николу Живановића. Борац у рату - борац у миру, изградио је храм Св. Јовану Владимира у Минхену. Нека милостиви Господ подари рајско насеље нашем дра- гом другу и пријатељу Николи Живановићу! Драгомир и Ранка Пантелић Е 50 3a покој душе и у знак сећања на моју Ваљевку, Дару Стоиљковић, рођена Петровић, Андра Мандић $10

Уместо цвећа на одар мом неусрашивом старом другу из Шестог добравољачког одреда Пери Танкосићу и са молбом Свевишњем да му подари мир напаћеној души Марјан Берета £ 20 U spomen mog dragog druga i prijatelja iz rane miadosti, Boška Reljanovića Marko Pivac $ 50 Умјесто цвећа на гроб наше драге дру- гарице Вере Живојиновић и молитве да је Господ прими у Његово Вјечно Краљевсто Марко и Рада Сунара $ 25 У знак сећања и опроштаја са нашим врлим другом, Милутином „Батицом” Осто- јићем, и да Господ прими његову праведну душу у Његово непролазно Краљевство Марко и Рада Сунара $ Место воштанице, за покој душе јунаци- ма, Миленку Поповићу и Николи Жи- вановићу, елитним официрима Српског добровољачког корпуса, који су испунили свој завет, Богу, Отаџбини и Роду Војкан Вељковић $ 20 За спомен наших драгих покојника: Др Заге Костић-Лазаревић, Мила Печенко- вића, Владе Лазаревића и добровољца- инвалида, МомчилаМоме Саватића Стеван и Вера Пироћанац $ 20 У знак сећања недавно преминулих: Вере Живојиновић, Даре Стојиљковић, Бранка Димитријевића и Бошка Рељано- вића Богдан Малешевић А$ 30 Нада Делић А$ 30 Душан и Криста Поповић А$ 30 Миро и Нада Поповић А$ 30 Лујза Николић А$ 20 Kao знак сећања на наше драге дру- гарице Веру Живојиновић, Дару Стојиљ- ковић и друга Бранка Димитријевића Бошко и Саша БоројевићА

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

За покој душа наших драгих другарица Вере Живојиновић и Даре Стојиљковић Другови и другарице из Сиднеја А$ 200 Зорка Канић А$ 40 Ђура Пољак А$ 40 Братислав Стевановић А$ 50 Нашој драгој и незаборавној Вери Живојиновић; нека јој је слава и хвала за све и на свему, уз топле молитве Господу за покој и мир душе њене Деса и Гојко Секулић А$ 50

Za pokoj duše i umjiesto cvijeća na grob našeg dragog rodjaka i druga, Boška Relja- novića, Marko i Radmila Sunara $ 10

Покојни Милорад је рођен 19. октобра 1923. г. у селу Вујетнинцима код Чачка од оцаТихомира и мајке Дринке који су га васпитали у православном и патриотском духу. Био је веома храбар и пожртвован војник и учествовао у свим борбама које је његова јединица водила. Са својом јединицом се крајем 1944. г. повукао у Словенију, затим у Истру и маја 1945. у Италију. Био је у логорима Форлију и Еболију у Италији, а затрим у Мунстер лагеру у Немачкој. После пуштања из Мун- стера пријавио се за рад у Енглеској. Оженио се и ја сам му био венчани кум. Милорад за собом оставља сина Миломира, који има двоје деце, сина и ћерку. Мом драгом куму Милораду нека буде вечни помен међу нама и слава и хвала, а његовој супрузи Вери, сину и унуцима искрено саучешће. Горњем се придружује и уредништво и администрација Искре, као и сви преостали добровољци.

Станко Васиљевић t

Анђела Поповић Супруга добровољца Другог пука СДК, Милана Поповића, преминула је после краће болести, 11. фебруара 2008 године, у Детроиту, Мичиген, САД.

t Петар Танкосић У Ст. Катарин, Канада, умро је 30. марта 2008. наш друг српски добровољац из шестог одреда и Првог пука СДК, Петар Танкосић, рођен 1923. године. Сахрањен је у Ниагара Фолсу 2. априла.

Српски добровољци у Британији

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Прославиће своју славу Светог Великомученика Георгија у недељу 18. маја 2008. године у Бермингаму.

Godišnja pretplata za „Iskru" (običnom poštom) £16.ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama.

Света литургија почиње у 10 часва пре подне у цркви Лазарици. По завршетку Богослужења обави- ће се сечење славског колача, а онда се прелази у црквену салу где ће бити служено жито и послужење уз уобичајене другарске разговоре.

„ИСКРА" У БЕОГРАДУ МОЖЕ СЕ КУПИТИ У КЊИЖАРИ „НИКОЛА ПАШИЋ", ТРГ НИКОЛЕ ПАШИЋА 9, ПОЦЕНИОД 50 ДИНАРА..

Iskra 1. maj 2008.

У јужној Енглеској, Клактон он си, Есекс, преминуо је 22. фебруара ове године наш друг Милорад Симовић, бивши припадник Петог пука С.Д.К.

За покој душе и у знак сјећања на нашу драгу и добру Веру Живојиновић Живана СинковићА$ 5

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK.

Cekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: „Jadran", c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Mtinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

t МИЛОРАД СИМОВИЋ

Позивамо све добровољце, њихове породице и пријатеље да присуствују овој свечаности у што већем броју. Приређивачки одбор

Predsednik SAD u Zagrebu

Buš Hrvatima: Niko ne sme da vas napadne Dvodnevna poseta američkog predsednika Džordža Buša Hrvatskoj završena je u subotu oko 13.35, kada je predsednički avion Air Force One sa aerodroma Pleso odleteo za Soči. Buša i njegovu suprugu Loru ispratili su predstavnici Vlade, koji su ga u petak i dočekali, a građani Zagreba konačno su odahnuli. Pre odlaska, Buš se fotografisao s hrvatskim vojnicama koji su bili u Avganistanu. Američki predsednik obratio se građanima okupljenim na Markovom trgu, i to na jeziku domaćina, rečima "Dobro jutro!" koje je zvučalo kao "Dobri jitro". Oko 3.000 građana, koji su stigli na Markov trg kako bi čuli obraćanje američkog predsednika, prethodno su prošli strogu kontrolu i na ovo mesto su stigli isključivo uz pozivnice koje su dobili prija- vivši se u svojim gradovima i opštinama. Službe bezbednosti građane su prethodno putem medija upozorile da na trg ne smeju da donose nikakav ručni prtljag ni rance, kišobrane, hranu i piće, a da govor ne smeju da snimaju ka- merama. U govoru okupljenima na Mrkovom trgu on je još jednom pozdravio poziv Hrvatskoj da se priključi NATO-u i izrazio nadu da je i "hrvatski narod ponosan tom činjenicom isto kao što je i on lično ponosan činjenicom da je u Hrvatskoj". "Niko više neče smeti da vas napadne", poručio je Hrvatima Buš. Portal lndex.hr primetio je da Buš parafrazi- ra Slobodana Miloševića i reportažu o "kolonijalnoj ekskurziji pitoresknog kauboja" naslovio: "Hrvati, niko ne sme da vas bije". Naravno, na ekavskom. Predsednik SAD je, takođe, kazao da se nada da će se odnosi dve zemlje ražvijati uzlaznom linijom, kao i da sve više Amerikanaca želi da poseti hrvatsku obalu, što je, kako je rekao, dobar temelj za razvoj privrednih odnosa. Posebno mu je drago što su hrvatska vlada i državna uprava vrlo otvoreni za nova američka ulaganja u Hrvatsku. Buš je nezvanično, posle razgovora s hrvatskim premijerom Ivom Sanaderom, najavio da bi SAD uskoro mogle da razmotre ukidanje viznog režima za građane Hrvatske. Dodajući da je to

pitanje vrlo važno, Buš je izrazio nadu da će vremenom biti olakšan vizni režim kako bi se pojednostavila putovanja između dve zemlje. Premijer Sanader je potvrdio da su u razgovoru on i Buš razmotrili brojne probleme, od bilateralnih odnosa Hrvatske i SAD, preko aktuelnih problema u regionu, do svetskih tema. Hrvatski premijer je zahvalio američkom predsedniku na podršci koja je krunisana pozivom Hrvatskoj za članstvo u NATO na samitu u Bukureštu, ali i na dvodnevnoj poseti Zagrebu. "Složili smo se oko svih pitanja o kojima smo razgovarali, osim jednog: koja je obala lepša, hrvatska ili ona u Mejnu ili Kaliforniji", prokomen- tarisao je Sanader u nešto ležernijem tonu i izrazio očekivanje da će predsednik Buš sa suprugom još jednom posetiti Hrvatsku kako bi upoznali njenu obalu. Kako prenose hrvatski mediji, tokom govora predsednika SAD sprovedene su vanredne mere bezbednosti, raširena je tridesetak metara duga i više od pet metara visoka cirada žućkaste boje koja štiti deo crkve na kojem su postavljene skele, ali prekriva i ulaz u zgradu Vlade kako bi agenti lakše obavljali posao. U ciradi je napravljena i velika rupa kroz koju prolaze "Ijudi u crnom" sa tamnim naočarima. Index.hr opisuje i muku "srećnika" koji imaju čast da prisustvuju govoru "prvog kauboja sveta" na Markovom trgu: oni moraju da izuju cipele i skinu kaiševe prolazeći kroz mnogobrojne detek- torske punktove, a kada konačno stignu na trg, prinuđeni su da slušaju "Lepe ti je Zagorje zelene" i "Dalmatinac sam". Istovremeno, brojni agenti CIA uživali su u "Mr Sandmanu" ili gospel verziji "Нарру day". I dok je Buš vreme provodio sa Sanaderom, premijerova supruga Mirjana Sanader pravila je društvo Lauri Buš koja je prethodni dan provela u društvu supruge predsednika, Milke Mesić, s kojom je popila čaj i razgledala predsednički dvor. Sa Mirjanom Sanader, Laura Buš posetila je Državni arhiv, a potom je uživala u nastupu ansambla Lado. Retko koja poseta Buša može da prođe bez nekog gafa, pa tako je slučaj i sa Hrvatskom. Zagrebački mediji su zabeležili da se predsednik SAD na večeri sa Mesićem, dok je domaćin držao govor, "prilično vrpoljio i šarao očima".

4.2008.

Agencije / MONDO