iskra1162

Нада да тежак - али привремен - губитак Косова, може да породи

СТВАРАЊЕ ИСТИНСКИ НАРОДНОГ И ПАТРИОТСКОГ ФРОНТА У вези с крајње критичним заоштравањем косовског питања, поставља се једно иначе врло просто питање, како то да САД и ЕУ безбедносни експерти не виде да политика коју они сугерира- ју својим респективним политичким администраци- јама, води потпуној безбедносној дестабилизацији прво Србије, затим Балкана и вероватно чак и много шире. Виђење Косова из украјинског угла Идеју за ово питање дао ми је украјински недељник „Огледало недеље" у чланку наслов- љеном Балканска игра са бакљама на бурету бару- та (9.2.2008). Ефекат „експлозије бурета барута осетиће чак и они који за покрајину (Косово) никад нису ни чули". Недељник истиче да ke независност Косова, имати за последицу сличне проблеме у непосред- ном украјинском окружењу као што су Придње- стровље, Абхазија, Нагорно-Карабах и, нешто да- ље, северни Кипар, па саветује да је "време да се сви који то нису учинили определе у погледу пози- ције о Косову". Јер "буре", мада је сакривено, "није деактивирано" и "данас многи покушавају да уцењују једни друге у опасној балканској игри", пише украјински недељник, те додаје да "у том случају није важно ко ће први принети бакљу". Како ће Албанци већ у фебруару, после председничких избора у Србији, прогласити независност, наставља недељник, многи у ЕУ се теше „надом да су Срби,, победом Тадића на изборима" „прогутали удицу евроинтеграција у замену за Косово" али догађаји у самој Србији сведоче „да се исход балканске драме неумољиво приближава" и „да он неће бити једноставан". "У Бриселу су заборавили - пише даље Огледало недеље - један не безначајан аспект: упућивање (цивилно-полицијске) мисије не може бити обављено без сагласности Београда" јер Резолуција 1244 Савета безбедности УН јасно прописује да свако међународно присуство мора бити усмерено на то да "становници Косова ужива- ју пуну аутономију у оквиру федеративне Југо- славије, читај - Србије". Како ће „експлозија (косовског) бурета" погодити Украјину, овај недељник није много сигу- ран, али је ипак узео оптимистичку позицију. li®

темељи на изјави Кремља да fce се Русија супроставити намерама САД и ЕУ о независном Косову искључиво одбраном међународног права, али никако енергетским санкцијама против ЕУ. Формално је то вероватно тачно: неће бити застој у испоруци руског гаса ЕУ што се Русије тиче, али да ли ће испорука стићи до ЕУ, то не зависи од Русије већ од Украјине. Гаспром је већ Украјини, за њен контигент гаса, наметнуо светске цене плус захте- вао је измирење заосталог дуга за гас од преко једне милијарде долара, па је то натерало украјин- ског председника Виктора Јушченка да лично оде у Москву. „Лопта" је, значи, у рукама Украјине: ако она пристане на светске цене за свој гас и измирење дуга, ЕУ ће имати свој по већ уговореним ценама; ако је, пак, супротно - нема од гаса ништа - ни Украјуни ни ЕУ. Зато, наслућујући такав негативан обрт ствари по Украјину, недељник заговара да је за Кијев најбоље, због могућих последица, да формира своју позицију, како би „адекватно реаго- вао на могуће изазове" (енергетика) и судбина сво- јих трупа у оквиру Кфора које су већ на Косову. Изгледа да је Јушченко свршио ствар с Путином. Обећао је исплаћивање дуга и уверио овога да Украјина неће имати никавих страних војних база (НАТО) на свом тлу, јер би у противном, по Путину, руске нуклеарне ракете могле бити окренуте и према Украјини. За разлику од Украјине, ЕУ и САД нису песимисти Што САД у својој империјалној зајапурено- сти или не виде или неће, свеједно, да виде - по опомени већ цитираног украјинског недељника - да ефекат „експлозије бурета (косовског) барута осетиће чак и они који за покрајину (Косово) никад нису ни чули", још се да донекле разумети, јер ништа, значи, нису научили из свог ирачког дебак- ла, који је такође био плод њихове империјалне занесености. Чуди много, међутим, да ову опасну, сад већ „ва банк" - све или ништа - САД игру с Косовом, ЕУ није била у стању да растумачи. А у њеним рукама је био и још увек јесте (мада за кратко - кад се овај текст исписује - свега неколико дана) „адут" да САД доведе, по Његошу, „познанију права". Само је ЕУ^ребало да каже: наша косовска мисија - да, али

Стварање истински... само с новом Резолуцијом СБУН у том смислу. Ие верујем да би САД, на своју руку, отварала још један нови фронт, јер баш ових дана отворено „кукају" и Гејтс (одбрана) и Конди Рајс, да им је неопходна помоћ, у смислу „топовске хране", НАТО савезника у Авганистану, јер и тамо, као у Ираку, све се јасније разазнају контуре општег отпора већ шест година дугој САД агресји. Чуди, дакле, поготову то што је и самој ЕУ јасно, да САД не желе да се ЕУ уздигне политички, војно, економски и утицајно у светским размерама до мере потенцијалног САД такмаца. Ето, Косово им је била прилика да САД-у на дипломатски начин кажу - доста нам је вашег патерналистичног одИоса - хоћемо слободу! Исти однос ЕУ и САД према Сбији Сличан патерналистички, пак, однос који ЕУ жели да избегне у погледу САД, међутим, она намеће Србији. Истина, мора се признати, на један финији, више цивилизован начин, у одређеним конкретним ситуацијама; на пример, недавни избори у Србији. Не као САД, на пример, у вези словеначког шестомесечног председавања Савету министара ЕУ. Данијел Фрид, подсекретар Стејт департмана - како су документовано објавили љубљански Дневник и београдска Политика - мешајући се директно у оперализацију косовске ЕУ политике, буквално је наредио Димитрију Рупелу, министру спољних послова Словеније, тренутно председник Савета министара ЕУ, да мора да следи политику САД на Косову и да је неопходно да Словенија прва призна његову независност. Ово је, по мом мишљењу, због тога да би се „уживо" демонстри- рало колебљивим државама ЕУ али и шире - свету, да кад Словенија, један непристрасан и непо- средан, уз то, као република бившег СФРЈ, и отворени противник "геноцидног" поступка Срба и Милошевића према Албанцима, прва признаје албанско Косово, имплицитно се потврђује исправ- ност садашњег САД става о њему. Уплитање ЕУ у српске изборе - ради Косова После горње диверзије, најзад на „финоћу" ЕУ уплитања у српске председничке изборе. Као што се зна, ове изборе, насупрот коалиционом договору владајуће коалиције о консенсузном одлучивању а не надгласавањем у влади и уопште, бесправно је прогласио за 20. јануар председник Скупштине Србије Оливер ДулиК Да је овај сценарио био усаглашен са ЕУ недвосмислено говори чињеница да су се косовски Албанци „обавезали" да неће проглашавати независност до после српских избора. Ову шиптарску „кооперативност" према Србији, једино је могла ЕУ да извојује; Срби - никако. Била је она неопходна да Тадић не би изгубио изборе, што би се сигурно догодило да су ови били „некооперативни". Опет као што је већ познато и предвиђано, први круг избора добио је Тома Николић са 39.9%; другопласирани био је Борис Тадић са 35.4%. Тадић

није добио изборе али му је остављено да изборе, опет предвиђено, добије, као што јесте, у другом кругу, 3 фебруара. Једна погрешна ЕУ оцена Било је за други круг још једно усагла- шавање с ЕУ. Наиме, било је предвиђено да се између првог и другог круга, тј. 28 јануара, потпише између Србије и ЕУ Споразум о сигурности и придруживању (ССП) или, како неко рече, улазак у пред-предсобље ЕУ. Овај, међутим, акт имао је двоструку нака- ну. Прво, требало је да цементира Тадићеву победу - ето, ми само што нисмо ушли у ЕУ -; гласај, дакле, за Тадића да би се то засигурно одмах и брзо ост- варило. Друго, можда важније, била је то намера да се „свршеним чином" - потписивање ССП - торпедује Коштуничин ултиматум ЕУ по коме, ако би она отпослала своју већ најављену мисију за спровођење од стране ЕУ „надгледану" (по Ахти- саријевом плану) независност Косова, онда би ЕУ имала да бира између целовите Србије, с Косовом наравно, у свом чланству или ову мисију. Јер би, у овом другом случају, потписивање ССП, значило прећутно српско признање независност Косова од Србије. Да би иронија била већа, Србија би уствари - по овом дијаболичном плану ЕУ - била прва држава која би фактички признала његову неза- висност. Срећом по Србију, догодио се тад и холанд- ски „вето" (без Ратка Младића у Хагу, нема ССП) који је осујетио његово потписивање. Лично мислим да је овај холандски вето био планиран од стране Брисела. Наиме, да је дошло до потписивања, срп- ска Влада би, због Коштиничиног напред поменутог „ултиматума" ЕУ, вероватно пала и као резултат све би дошло у питање: Тадићева победа у тек долазећем другом кругу; могућа нова српска влада с Николићем и Коштуницом док би то дефинитивно осујетило српски улазак у ЕУ за врло дуго и не- одређено време. Да би ЕУ ипак пред светом „опрала образ" од неуспеха у погледу српских евроинтеграција, дошао је холандски вето. ЕУ план Б Што се тиче ЕУ уплитања у српске председничке изборе, наравно, све до сад речено не значи његов крај. Значи само да је контигентни план

IZ SADRŽAJA Koštunica odbacuje lažnu državu KiM .................................................... 5 Srbi se nisu dali zavarati, E. Vlajki ........................................................... 7 Evro-perfidija i domaća žutica, S. Trifković....................................... 12 Opasne šarene-laže “Evro-realista”, NSPM ....................................... 15 Kako sabrati Srbiju, Dveri .................................................................... 17 Diktat Amerike Sloveniji i EU o KiM .................................................. 19 “Đavolja varoš” R. Vojvodića, Revizionizam (130) ........................... 25 Vladike srpske ili poglavari crnogorske crkve? ................................. 27 + Nikola M. Živanović ............................................................................... 29

2

Iskra 1. mart 2008.

Б, ступио на снагу. По њему, треба као прво и тренутно најважније Тадића по сваку цену помоћи да добије изборе јер без њега отпадају све ЕУ „лепе" жеље о Србији и Косову. Психолошки екс- перти ЕУ, тачно знају моменте на којима ће се „истопити" карактер српских буржујских квази политичира и квази интелектуалаца. Кад они виде стварност у тим ЕУ понудама, њихове медије ће надати такву дреку у правцу тог циља, да ће мало ко бити у стању да не поклекне пред тим медијским српским баражом. Дакле, 28. јануара је пропао план о потписивању ССП-а. Истог дана, међутим, понуђен је Србији Привремени политички споразум (ППС) да се потпише по хитној процедури већ 4 фебруара, један дан после другог круга. Мада је њиме стварно Србији понуђена, како неко рече - „магла" о бољем и богатијем животу, инвестиције, школовање 500 студената плус што у њему нису помињани ни Косово ни улазак у ЕУ - све је то ипак од Срба при- хваћено са дозом сумње, али оно што је изавало преокрет код српске буржоазије, то је обећање олакшање визног режима за путовања у ЕУ и свет. Мањине а не Срби одлучили председничке изборе Све у свему, Тадић је победио Николића за око 120 хиљада гласова, од око 4,4 милиона изашлих на изборе - један неоспоран рекорд за српске услове. Мада је ова Тадићева победа означена као српски „референдум" на питање уласка Србије у ЕУ, избори стварно нису показали да је улазак Србије у ЕУ, чак ни у општим размера- ма, пут коме, како се пропагирало, „нема алтерна- тиве". Ако се, пак, критеријум ограничи на само Србе, онда би изборе добио Тома Николић, што значи да би референдум о ЕУ за кога „нема алтернативе" био за свагда покопан. Упитао би ме неко: где су чињенице? У целој Србији, грађани су Србије - живи око 1 милион Мађара, Хрвата, Албанаца (ван Косова), санџачких муслимана и других мањина. Под претпоставком да 70% имају право гласа, а при изборној излазности од 66%, то чини око 450 хиљада мањинских гласача. Како је највероватније да ни један од њих није гласао за Николића, овај би без мањнских гласова имао предност над Тадићем од око 330 хиљада гласова. Хтео сам рећи, да је у свету Србија ваљда једна једина истински мултиетничка држава, у којој Срби чак и кад је реч о њиховим највиталнијим интересима не могу да имају коначну реч. Хтео сам још додатно рећи једини Срби, приликом разби- јања СФРЈ, нису „етнички очистили" своју тери- торију, зашто су највише оптуживани. Најзад, поставља се питање да ли је то фер? Дефинитивно - није! Шта би требало урадити да би се отклонила ова аномалија бар кад је реч о највиталнијим интересима? Пошто улазак Србије у ЕУ спада баш у такве, у стварности заиста је реч о уставном питању да ли Србија може да оутђи део свог суверенитета у корист неког другог ентитета - ЕУ, који је, узто, јавно обелоданио да му је намера да помогне да се од Србије отуђи 15% њене тери- торије. То се питање онда ставља на референдум на коме би, поготову кад се ради о мањинама које су скоро 100% исказано непријатељске према

Iskra l.mart 2008.

Србији, требало би им ускратити право гласа. А на председничким изборима, али и на другим, ускра- тити у било којој форми пропаганду којом се позива на измену уставности. У конкретном случају, на садашњим изборима, да би и мањине могле учествовати на њима, Тадић се не би у ни у каквој форми смео везивати за питање уласка Србије у ЕУ; требало би, значи, обезбедити неку, дакле, врсту „изборне тишине" по том питању. Кобна последица уплитање ЕУ у српске изборе Да ли је тако бриселска ЕУ бирократија планирала или не, највећи негативан учинак упли- тања ЕУ у српске изборе јесте тај што су највжније српске политичке институције, Влада и Скупштина, после Тадићеве изборне победе, остале буквално узајамно блокиране. Србија је остала без власти и то тачно у време кад питање Косова ушло у своју финалну фазу. „Огромна" (а видели смо да му победу нису донели Срби већ мањине) Тадићева победа под слоганом „ЕУ нема алтренативу", „понукала" је (што би рекли Хрвати) српске евро- пејце да захтевају од Коштунице да сазове седницу Владе да би ова, противно коалиционом "споразу- му", надгласавањем (ДС и Г17+ чине већину у влади) верификовала да је Тадићева победа, уст- вари „референдум" о „евро-интеграцијама", тј. и да она мора постати службена политика владе без обзира на статус Косова. Коштуница, знајући циљ те седнице, одбио је да сазове седницу, с образ- ложењем да би Скупштина требало да се састне најпре. Скупштински челник Оливер Дулић, знајући опет да ће Скупштина са своје стране изгласати да Косово има приоритет над „евроинтеграцијама", одбио је да сазове седницу Скупштине. Србија, дакле, сем Председништва Републике, остала је паралисана. Значи, „лопта" је бачена у Тадићеве руке. Претило се новим изборима, падом Владе. Како је блокада Владе и Скупштине трајала неких 10 дана, а Тадић знајући да ако Скуштина не про- ради, да он не може да отпочне свој нови мандат без своје свечане Изјаве пред њом, најзад је позвао Коштуницу и Дулића и, срећом, направљен је нов (изгледа привремени) коалициони договор. Његове главне одредбе су: приоритет је Косово, „евро- интеграције" се не помињу, нити премијеров напред поменути „ултинатум" ЕУ. Било је дирљиво кад је потпредседник владе Божидар Ђелић, иначе највећи поборник ових интеграција, изјавио да ЕУ косовску мисију може да одобри само СБУН. После 17 фебруара Србији предстоје нова искушења и могуће - наде Да ће овај компромис трајати кратко (неко- лико дана после 17 фебруара, дан кад Шиптари проглашују независност) јасно је јер обе стране за унутрашњу употребу настављају истом реториком као и раније: тадићевци да су „евро-интеграције" најважније, Коштинца да Србија неће у ЕУ без Косова. Све то указује да се дебата Косово / ЕУ не само, после сецесије Косова, неће смирити већ ће добити нове, вероватно непожељне, облике. У врло грубим цртама зато предвиђам следећи сценарио, који ће уследити највише као последица Тадићеве опијености својом изборном победом под слоганом

3

т Стварање истински... „ЕУ нема алтернативе". Прво. Пре или после биће расписани нови избори. Рачунају тадићевци да t\e они и парламен- тарне изборе засигурно добити, јер сад више нису „таоци" од Коштунице наметнутог косовског син- дрома па отворено заговарање „евро-интеграције" сигурно води у Европу. Кад су председнички избори добијени упркос њему, онда је при следећим изборима, победа несумњива. Два. Ови избори се морају добити јер посто- је уставна ограничења (Косово је неотуђиви део Србије), која не допуштају улазак Србије у ЕУ. Наиме, садашња Скупштина је већ прогласила независност Косова ништавним. Потребна је зато апсолутна парламентарна већина тадићеваца, да би се "ова аномалија исправила. Јер да би се ушло у ЕУ, Србија, би морала да прихвати њен захтев, по коме: са целокупним својим окружењем, укључујући ту, дакле, и нову државу Косово, мора имати при- јатељске односе. Теоретски гледано то се никад не може десити, сем ако у овом конкретном случају, међутим, ЕУ не начини изузетак, што би за њу био велики ризик и зато, у овом моменту, цела та материја постаје непредвидивом. Треће. Оваква рачуница тадићеваца, која ће се, највероватније приписивати Коштуничиној „тврдокорности" у погледу неоспорне везе „евро-интеграција" и „косовског питања" ипак је резултирала губљењем Косова и сметњом интеграцијама, заси- гурно изазива снажну реакцију тзв. „народњачког блока" (ДСС НС, Веље Илића и СРС Томе Николића), те отвара повољне могућности њиховог успешног преузимања политичке иницијативе. Тадићева страна је предвидела негативне последице губитка Косова, па су зато његови људи, министар спољних послова, Јеремић, и министар одбране, Шутановац, ишли да безуспешно мољака- ју америчког амбасадора да САД утиче на Шиптаре да проглас једностране независности одложе за после српских избора. Истовремено, мобилисали су београдске студенте демагошки заведене обећа- њем стипендија у ЕУ, поменутим у непотписаном Политичком споразуму, да отворено демонстрирају против Коштунице, а под слоганом "Европа нема алтернативу". На све те нападе и изазове Коштуница је остао хладан и миран, упоран у свом ставу безусловне одбране Косова и одбијања да у било ком виду призна тамошњу нелегално проглашену "лажну’ шиптарску државу. Једнострано прогла- шење независности Косова, 17. фебруара, уз све- срдну помоћ и подршку САД и главних чинбеника ЕУ, било је ипак отрежњујући шок за српску јавност, а истовремено и 'испуцавање’ (као сапунични мехур) главних Тадићевих политичких адута и тренутно тесно сужавање његовог мане- варског простора. Коштуница је и не хтејући већ преузео политичку иницијативу. Он се, а не Тадић, 17. фебруара, срчано обратио грађанима Србије, речима наде и охрабрења Мада у Влади, министри ДС и Г17 плус, чине велику већину, Коштуница их у овом тренутку има под контролом. Јер шта су Тади-ћеве опције у датим околностима? 1) Да толерира владу председника Коштунице и тако сачува постојећу владину коалицију и део учешћа

И после Тадића - Тадић Deja-vue all over again несрпска фикција о немогућој Србији, усред Србије, опет је победила стварну Србију. Нека одахну независни аналитичари, евроинтегратори, корифеји "невладиног сектора”, поборници живљења-као-што-живи-сав-осталинормалан-свет. Пре свега нека отару хладан зној са чела жути Приватизатори, којима се, ево, опет смеше бриселске милијарде и домаћи милиони. Утроњали се после првог круга, унервозили, а сада могу да дану душом; идемо даље! Нека слави Жута Странка, тај добро ухо- дани механизам пљачке изнутра и издаје споља. Комбинација агитпроповског застрашивања и Динкићевих ваучерских проминцли имала је жељени ефекат, као што су им страни ментори смислили. Следи награда у виду најаве г. Олихавиера Ренсолане да ће Србији најдаље до краја идуће године бити понуђен још један споразум о парафирању предуговора о условној намери пре- лиминарног придруживања евентуапним кандида- тима за супервизирано улажење у претсобље "Европе”. Шта год ко чини, себи чини. Шта год да раде Србији данас, стоструко ће им бити враћено од истих оних чију наклоност у Карачију и Ријаду мисле да купе Дечанима и Грачаницом. А исход данашњег циркуса гори је од злочина; он представља још једну српску ГРЕШКУ.

3.2.2008.

СрђаТрифковић

своје странке у власти; 2) Изазове кризу владе која може да има две последице: а) Владу Коштуница - Николић која може лако да обезбеди скупштинску већину; и б) Иде на нове скупштинске изборе, са великом вероватноћом да их, заједно са својим другим проевропским партнерима, изгуби. Нема сумње да сам Коштуница, у врло тешкој ситуацији Србије, за сада вуче добре и мудре потезе. Али за успех његове опције на изборима - до којих ће брзо доћи неминовном кризом садашње хетерогене и неприродне владине коалиције - нужна је сарадња Николићевих радикала. А зато је потребна, с једне стране, Коштуничина храброст да у такву "политички некоректну" коалицију искрено уђе; и, с друге, спремност и зрелост радикала да понесу одговорност и државништво владања. Тако, под срећнијом звездом дуго злосрећне Србије, губитак Косова (надати се, привремен) може још уродити рађањем једне "народњачке" и истин- ски народне и патриотске коалиције.

Н. Љотић

4

Iskra l.mart 2008.

Изјаве пред једнострано проглашавање независност КиМ, 17. фебруара

КОШТУНИЦА: СРБИЈА ЗА УВЕК ОДБАЦУЈЕ ЛАЖНУ ДРЖАВУ НА СВОЈОЈ ТЕРИТОРИЈИ Председник Владе Србије Војислав Коштуница позвао је Србе на Косову и Метохији да остану "у својим кућама, у својој покрајини и у сво- јој Србији". Коштуница је поручио да ће одлука Владе Србије о поништењу једностране независ- ности Косова бити једном заувек одлука Србије да одбацује лажну државу на својој територији. "Одлука Владе Србије о оништавању једностране независности Косова има историјски значај, јер то је једном за увек одлука Србије да одбацује постојање лажне државе на својој тери- торији", истакао је Коштуница у изјави агенцији Танјуг. Коштуница је најавио да ће Влада Србије, одмах по усвајању ове одлуке, обавестити Савет безбедности и генералног секретара Уједињених нација да су поништени сви противправни акти о проглашавању једностране независности. "Коначна реч наше јединствене државне и националне политике је да нико осим Србије не може полагати право на територију Косова и Метохије. То право Србији не може одузети никак- ва политика силе, нити Србија може бити при- морана да се под претњама и уценама одрекне свог права и да се одрекне Косова и Метохије", истакао је премијер Коштунице. Према његовим речима, у ситуацији када је Србија угрожена претњама да ће под вођством осуђених терориста и под старатељством САД и Европске уније бити проглашена једнострана независност покрајине, све своје снаге морамо усредсредити да непрестано и на сваком кораку покажемо да је Косово и Метохија нераскидиви део Србије. "Наш народ на Косову и Метохији треба да остане и живи у својим кућама, у својој покрајини и у својој Србији. За Владу Србије сваки наш човек на Косову је равноправан и пуноправан грађанин Србије и наша је обавеза да учинимо апсолутно све да обезбедимо нормалне услове живота за наш народ у покрајини", поручио је председник српске владе. (Танјуг, 13.2.2008)

... И ПОДРШКА ЛАЖНОЈ ДРЖАВИ АМЕРИЧКИХЗВАНИЧНИКА ВИЗНЕР: БЕОГРАД ЈЕ КРИВ ЗА КОСОВО Сједињене Америчке Државе ће признати независност Косова врло брзо пошто она буде проглашена у Приштини, изјавио је специјални амерички изасланик у преговарачкој "тројци”за Косово Френк Визнер у интервјуу за утицајни Савет за спољнополитичке односе, организацију коју у

Iskra l.mart2008.

Вашингтону називају и резервним Стејт департмен- том. Очекујем да ће и огроман постотак држава Европске уније, укључујући и многе велике земље, одмах признати Косово. Друге ће то урадити касни- је, а неке можда неће уопште. На пример, Кипар и Румунија су јасно ставиле до знања да им се та идеја уопште не свиђа и да неће то учинити. Исто је и са Кином. Али, мислим да ћемо до почетка следеће недеље видети великодушно међународно прихватање тог свршеног чина, рекао је Визнер, преноси сутрашња "Политика”. Он сматра да је историја рекла да је за тренутну ситуацију на Космету крив искључиво Београд и његова репресија из деведесетих година прошлог века: Ако предузимате такве, крајње бру- талне потезе, мора бити последица. Сада ће бити урађена права ствар, истакао је он. Он каже да је став Русије у вези са статусом Космета за жаљење. Русија тиме покушава да каже целом Западу: Битни догађаји који утичу на саставне делове Европе или на политичку географију Европе могу се збити само са нашим пристанком. Руси су такође решили да имају користи од снажне везе са Србијом. Русија је данас врло популарна у Србији. "Али Русија нема интересе тамо које имају ЕУ и САД. Она чак није ни близу, заправо веома је далеко од Србије. Мислим да ће Срби вре- меном престати да буду озлојеђени, да ће престати да гледају у ретровизор и почети да гледају у ветробранско стакло’, каже Визнер и додаје да су се Руси "преиграли".(Танјуг, 13.2.2008)

РАЈС: НАДАМ СЕ ДА ЋЕ СРБИЈА ПРИХВАТИТИ НЕЗАВИСНОСТ Америчка државна секретарка Кондолиза Рајс изјавила је да се нада да ће српске власти при- хватити резолуцију о статусу Косова и да ће нас- тавити даље. Рајсова је члановима Представничког дома америчког Конгреса рекла да САД нуде Србији пријатељство у тренутку када се лидери косовских Албанаца припремају да вероватно ускоро прогласе независност Косова. Агенција АП подсећа да су српске власти најавиле да никада неће признати независност српске покрајине у којој 90 одсто становништва чине Албанци. АП додаје да се очекује да ће САД и неке земље ЕУ признати независност Косова. (Политика. 13.2.2008)

5

Коштуница: Србија... БЕРНС: ПРИМЕНА АХТИСАРИЈЕВОГ ПЛАНА НЕОПХОДНА ЗА МИР Амерички државни подсекретар Николас Бернс изразио је наду да ће власти у Београду схватити да је примена плана о надгледаној неза- висности Косова неопходна за мир на Балкану. "Надамо се да ће српска влада схватити да је та промена неоходна и да не би требало да се прибегава провокацијама, а поготову не насиљу", рекао је Бернс у Удружењу стране штампе у Лондону. Како је пренето на сајту Стејт департмен- та, Бернс је нагласио да косовски Албанци и њихови лидери имају обавезу да Србима и свим мањинама на Косову пошаљу "праве сигнале". "Лидери косовских Албанаца имају огромну одговорност и треба да пошаљу праве сигнале да су Срби и све друге мањине добродошли на Косову, да ће, као заједнице, моћи да воде успешан, миран и сретан живот и да остану део Косова. Ми смо их [косовске Албанце] подсетили на ту обавезу", рекао је. Бернс је подсетио да су САД подржале план специјалног изасланика УН Мартија Ахтисарија о надгледаној независности Косова чим га је он представио УН, у марту-априлу прошле године, и да су од уложиле "изузетан диполматски напор тада покушавајући да пронађу решење". Косово је под цивилном управом УН од 1999, а Ахтисаријев план "треба да припреми прелазак са управе УН на самоуправу и верујемо да је добар у свим својим аспектима", казаоје. Бернс који у марту одлази са дужности државног подсекретара, рекао је да је најјача жеља САД да "све земље Балкана постану у потпуности део Европе" и да зато константо поручују да је "Србија кључна земља региона" и да јој је "отворен пут за развој односа са НАТО и ЕУ". Бернс је казао да не верује да fce независ- ност Косова отворити Пандорину кутију и указао да су САД, већина земаља Европе и већина земаља света подржали Ахтисаријев план. "Дакле, мислим да су земље које нису на тој линији оне које су можда по страни, које нису инволвиране и немају своје војнике на терену, које нису платиле цену коју смо ми платили и које сада желе да кажу "да је прерано" или "да није право време" или да "ми отварамо Пандорину кутуију". Мислим да такве критике нису "фер", рекао је. Бернс није желео да говори о "кореографији" "тајмингу" проглашења независности Косова. Поновио је да САД подржавају Ахтисаријев план, који је "веома добро осмишљен и структуриран" и додао да "САД верују да је дошло време да он буде примењен". (Политика.

13.2.2008)

6

Војислав Коштуница, 17. фебруара:

НЕЗАПАМЋЕНО НЕЗАКОЊЕ Председник Владе Србије Војислав Коштуница обратио се јавности поводом једностра- ног проглашења лажне државе на тлу Србије.

Поштовани грађани Србије, Данас, 17. фебруара противправно је проглашена лажна држава Косово на оном делу територије Србије који се налази под војном контролом НАТО пакта. До овог неза- памћеног безакоња довела је деструктивна, сурова и неморална политика силе коју спроводе САД. Овим чином је целом свету дато на знање да Америка силу ставља изнад Повеље УН и да је спремна да самовољно, без- обзирно и грубо крши међународни поредак зарад својих војних интереса. Стављајући насиље изнад начела међународног права, САД су применом слепе силе понизиле и натерале ЕУ да погази принципе на којима почива сама ЕУ. Америка је присилила Европу да је следи у нечувеном насиљу које демонстрира над Србијом. Европа је данас погнула главу и због тога ће и она бити одговорна за све далекосежне последице које ће ово насиље имати по европски и свет- ски поредак. Тиме је, пре свега, понижена Европска унија, а не Србија. Србија је одбила да се понизи, држећи се чврсто права и одби- јајући да се повинује сили. Једнострано проглашење лажне државе под старатељством САД и ЕУ, представља завршни чин политике силе која је започета агресијом и безумним бомбардовањем Србије и потом настављена доласком НАТО трупа на Косово и Метохију. Никада се као данас 17. фебруара није јасније показала истина зашто је Србија дивљачки разарана под НАТО бомба- ма. Прави темељ лажне државе Косово чине бомбе којима је НАТО рушио Србију. Зато треба рећи праву истину да иза ове лажне државе стоје, пре свега, војни интереси НАТО пакта, што је и потврђено Анексом 11 Ахтисаријевог плана. Само тако је могла настати оваква лажна држава, а она заувек остаје лажна макар за њено признање западне земље жртвовале цео светски правни поредак и ризиковале мир. Председник САД, који је одговоран за ово насиље, и његови европски следбеници, биће црним словима уписани у историју Србије, али и у сваку историју међународног права и на њему заснованог светског поретка, нагласио је премијер Војислав Коштуница у обраћању јавности Србије.

Iskra l.mart 2008.

Novi hladni rat i srpsko pitanje

Srbi se nisu dali zavarati

Srpski narod je vrlo jasno izrazio prkos, prkos protiv njegovog demoniziranja, protiv kukavičkog bombardiranja njegove zemlje oa strane NATO, protiv ucjena kojima je bio podvrgnut u zaanjih petnaest godina Kada se zbroje glasovi koje su dobili radikali, socijalisti i DSS (preko liića), većina od 55 odsto Srba glasala je u prvom krugu skorašnjih predsjedničkih izbora protiv „novog svjetskog poretka" i „globalizacije" nametnutih planeti od strane Sjedinjenih Država. Shvativši farsičnost svega što im dolazi u vidu navodnog ,,humanizma“ od novih vladara svijeta, a što je uvod u nova ponižavanja, Srbi se nisu dali zavarati ni ,,bombonama“ koje im je Zapad naprasno počeo obećavati u toku izborne kampanje: potpisivanje Pakta o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji i početak pregovora o navodnom ukidanju viza za Evropu.

Srpski narod je vrlo jasno izrazio prkos, prkos protiv njegovog demoniziranja, protiv kukavičkog bom- bardiranja njegove zemlje od strane NATO, protiv ucjena kojima je bio podvrgnut u zadnjih petnaest go- dina. Izrazio je prkos protiv favoriziranja terorizma i separatizma na njegovom tlu kojeg je provodila i provodi „međunarodna zajednica", protiv istjerivanja Srba sa područja bivše Jugoslavije, protiv Haga gdje se prvenstveno i tendenciozno sudi srpskom narodu, protiv komadanja i krađe njegovih teritorija. Izrazio je prkos protiv marionetskih ekipa koju su SAD dovodile na vlast nakon 2000. godine, protiv antipatriotskog djelovanja nekih nevladinih organizacija i, konačno, prkos protiv ovakvog djelovanja Zapada koje je rezul- tiralo teškom bijedom u zemlji, ogromnom neza- poslenošću i rasprodajom za bagatelu nacionalnih bogatstava.

Istovremeno, ovim je prkosom dato na znanje čitavom svijetu da se Srbija nikada neće odreći Kosmeta i da je odlučna i spremna braniti ga jer nje- govom odbranom brani ujedno i svoje povraćeno do- stojanstvo. ŠTA ZAPAD NE SHVATA Ono što Zapad nije u stanju da shvati, to je da se kod ovih izbora ne radi ni o Tadiću ni o Nikoliću, ni o Amerikancima, ni o Rusima, već o probuđenom dostojanstvu i beskompromisnom prkosu jednog naroda koji je do ovih dana stenjao pod čizmom „međuna- rodne zajednice". I bez obzira na to tko će pobijediti na izborima, Tadić ili Nikolić, taj će narod znati i moći obraniti svoju čast, svoj teritorij i svoju kosmetsku braću. Ako to Zapad kojim čudom na vrijeme shvati, bit će, u najbližoj budućnosti, zasigurno spaseno mnogo nevinih Ijudskih života.

PANIKA Zbog ovakve Srbije koja na međunarodnoj

Iskra l.mart 2008.

sceni nastupa uzdignute glave, mudro i dosto- janstveno, a i zbog naglog buđenja Rusije, Zapad je u panici. Obećao je kosmetskim Albancima nezavisnost i računao je da će to lako formalno provesti preko Ujedinjenih nacija sa sadašnjom srpskom političkom ekipom na vlasti. Ali ne lezi vraže! Putinovom odlučnošću, novom kineskom politikom, a donekle i Koštuničinim radikalizmom, „novi svjetski poredak" je uzdrman, te prethodne neokolonijalne formule više ne vrijede. Takozvana „međunarodna zajednica" mora sačuvati obraz. Nenaviknut na prkos, revolt i otpor dosadašnjih marioneta, Zapad taktizira. Deseti decembar 2007. trebalo je biti ,,dan D“ za nelegalnu kosovsku nezavisnost. Pa je to onda pomaknuto za februar, ali ni to više nije sigurno. Brisel sada želi da ta nezavisnost bude nakon izbora u Španiji kako se Katalonci i Baski ne bi pobunili imajući za razlog kosovski presedan.

Kosovska zaraza se širi i pre- tendenata na nezavisnost je sve više, a sadašnja američka globalizacija je uzdrmana. Čovjek ne može, a da ne primjeti kako su „novi svjetski poretci" Hitlera i Buša vremenski podjednako i prilično kratko trajali.

Suprotstavljanje moćnicima Srbija je rezultatima ovog glasanja ponovo postala ,,velika“. Ne zbog toga što se želi teritorijalno proširiti jer je ona ta koja je lišena teritorija izgonima srpskog naroda u posljednjoj deceniji i kojoj se želi na silu amputirati dijelovi njene zemlje. Srbija je ponovo postala ,,velika“ jer se je suprotstavila, po tko zna koji put u svojoj povijesti, svjetskim moćnicima. Srbija je iz izvjesnih aspekata bila velika i dok je vodila nedavne ratove, te dok su Srbi za to vrijeme bili istjerivani sa neprijateljskih teritorija, na teritoriji Srbije pripadnici naroda sa kojima je Srbija ratovala bili su praktično neuznemiravani, dok su se drugi narodi svetili, Srbija se nije ni znala ni htjela svetiti. Drugim riječima, Srbija je jedina zemlja koja u toku posljednjih ratova nije vršila etnička čišćenja i gdje su multietnicitet i multikul- turnost istinski na djelu po najvišim svjetskim stan- dardima.

Povodom izbora u Srbiji, Zapad je sada u tragikomičnoj situaciji. Po profilu ličnosti, njemu bi najviše odgovarao „demokratski" i provjereni Tadić koji će ,,sve“ uraditi protiv proklamirane kosovske nezavis- nosti, ali bez upotrebe sile!? Čitatelj ne može, a da se ne zapita koja je to država u svijetu koja uporno tvrdi da je određeni teritorij njezin, a ne želi da upotrebi silu protiv pobunjenih separatista? Doduše, sadašnji pred- sjednik je u Ujedinjenim nacijama sramežljivo izjavio kako će oružane snage Srbije priteći u pomoć kos

7

Srbi se nisu... metskim Srbima ako ih Albanci budu napali, ,,ali tek ako mu institucije međunarodne zajednice to dozvo- 1е“?! Takva izjava podređenosti jednog državnika „gospodarima svijeta" još nije zabilježena u svjetskoj historiji. Drugim riječima, ako mu navedene institucije to ne dozvole, kosmetski Srbi će nekažnjeno moći biti masakrirani, a da im država Srbija ne pritekne u pomoć!

Samovolja i bahatost Dakle, Zapadu bi jedan takav „demokrata" sja- jno odgovarao, ali upravo u toj točki nastaju problemi. Naime, ako sadašnji ,,demokratski“ predsjednik pobije- di, a i vlada je demokratska, što nitko na Zapadu ne osporava, onda je i čitava država demokratska. Logično je za pretpostaviti da se u takvoj demokratskoj zemlji nađu i odgovarajuća demokratska riješenja za nacionalne manjine (u ovom slučaju Albance) sa visokim stupnjem autonomije. Takav je slučaj Korzike u Francuskoj gdje lokalno stanovništvo također ne govori glavni jezik nacije - francuski, isto je slučaj sa Alzasom, takoder u Francuskoj, a slično je i sa Baskima u Španjolskoj. Koliko se zna, Francuskoj i Španiji ne pada na pamet da daju nezavisnost svojim nacionalnim neistojezičnim manjinama, iako je tero- rizam ovih posljednjih sličan terorizmu kosovskih Albanaca u Miloševićevo doba. Francuska i Španija s pravom ističu da su one demokratske zemlje i da osi- guravaju svojim manjinama sva moguća autonomna prava. Ako je to tako, zašto onda i Srbija, priznata od „međunarodne zajednice" kao demokratska zemlja, ne bi imala jednako pravo da na isti način postupi prema kosmetskim Albancima dajući im najviši mogući stu- panj autonomije?

Текст одбијеног политичког споразума ЕУ и Србије ЕУ и њене државе чланице, с једне стране, и Република Србија, с друге, препознајући да Србија има кључну улогу на Западном Балкану. Како у обезбеђивању стабилности, тако и у погледу економског развоја, просперитета, а ујед- но желећи да продубе однос између ЕУ и Србије, који је заснован на богатом и разноликом опсегу културноисторијских, економских и међуљудских веза, препознајући да је народ Србије део европске породице и да ће продубљивање односа између ЕУ и Србије, које води ка чланству имати директне користи за народ Србије, нарочито кроз стимули- сање економског напретка, трговинских односа и развијања зоне слободне трговине, потврђујући да процес стабилизације и придруживања још увек представља право средство за унапређење овог односа, уверена у користи које ће процес донети, како ЕУ, тако и Србији, као и позитиван утицај који ће овај споразум имати на регион, договориле су се о следећем: 1. ЕУ и Србија ће интензивирати политичку сарадњу, како би се убрзао напредак Србије ка ЕУ, укључујући постизање кандидата за чланство.

2. ЕУ ће наставити да негује односе између грађана ЕУ и грађана Србије, посебно контакте међу студентима. У погледу значаја олакшаног путовања грађана Србије у ЕУ, Европска комисија tie почети дијалог са Србијом о либерализацији визног режима.

3. ЕУ ће предузети хитне кораке ка повећању броја студената из Србије који студира- ју у ЕУ, у оквиру програма Еразмус Мундус .

Pošto nitko na svijetu nema odgovor na to pitanje, onda je očito da se tu radi o pukoj samovolji bahate „međunarodne zajednice" koja je nedemokratska i neprincipijelna i koja provodi duple standarde, aršine, od slučaja do slučaja. I sada dola- zimo do kopernikanskog obrta, do nelogičnog paradoksa koji jedino može biti zasnovan na neprin- cipjelnosti. Uvalivši se u blato do guše sa svojim prl- javim igrama, „međunarodnoj zajednici" je u ovom času vjerojatno više stalo da u drugom krugu pobijedi Nikolić nego Tadić! Rekli smo, da je sa Tadićem nemoguće opravdati priznavanje nezavisnosti Kosova. Ali ako Nikolić pobijedi, onda je to već druga priča! Nikolić je već zapadnoj javnosti opisan kao sam crn đavo, ultranacionalista, srpski Lepen, fašista, i vjeran saveznik „novog ruskog imperatora", Putina. Kako bi onda „jadni Albanci" mogli živjeti u državi kojom vlada takav „monstrum". To je, dakle, i te kako „dobar razlog“ da Zapad prizna nezavisno Kosovo.

6. ЕУ и Србија fce остати у блиском контакту у циљу даљег наставка овог процеса.

Glas javnosti, 24.1.2008. <www.glas-javnosti.co.yu>

На крају Споразума наводи се да је потписивања у Бриселу, 7. фебруара 2008. године .

Emil Vlajki

4. ЕУ и Србија ће потписати Споразум о стабилизацији и придруживању, чим буду реализоване неопходне мере. У том смислу, ЕУ настоји да подржи напоре Србије за јачање демократије и владавине права, допринесе политичкој, економској и институционалној стабилности у Србији, обезбеди оквир за политички дијалог ЕУ и Србије, који омогућава развој билатералних политичких односа, развој економске и међународне сарадње, пружање помоћи Србији у процесу усклађивању закона за будуће приступање и интегрисање у јединствено тржиште...

5. ЕУ ће основати радну групу која ће анализирати начине за постизање брзог напретка. Ова група ће почети да ради, како би што пре дефинисала препоруке за Србију и Савет ЕУ.

Дневник (ексклузивно), 5.2.2008.

8

Драган Миливојевић

Iskra l.mart 2008.

Коштуница: Уколико мисија ЕУ дође на Косово

В/1АДА СРБИЈЕ ПРОГЛАСИћЕ НЕВАЖЕћИМ СПОРАЗУМ O СТАБИЛИЗАЦИЈИ И ПРИДРУЖИВАЊУ Порука коалиционим партнерима: Од губитка на изборима значајнији су државни губици - територије Председник Владе Србије Војислав Коштуница изјавио је да би се, уколико мисија Европске уније дође на Косово и Метохију, потпис на Споразуму о стабилизацији и придруживању ЕУ (ССП) претворио у 'потпис за признавање незав- исног Косова и Метохије’. Коштуница је, гостујући на РТС-у у емисији 'Разговор’, казао да би мисија ЕУ у покрајини, која би била спровођење плана Мартија Ахтисарија, који је одбачен, поништила С С П који предвиђа пошто- вање суверенитета и територијлног интегритета земаља чланица ЕУ. Коштуница је истакао да постоји само један правни начин да Косово постане независно, а то је да га Србија поклони. Он је додао да је Србија покушала да нађе 'праву меру’ између сарадње са ЕУ и очувања територије и нагласио да ове генерације немају права ’ни по Уставу, ни по моралним начелима да покпоне део територије земље’. Коштуница је изјавио да је анекс Коалиционог споразума, који је понудила странка чији је лидер коалиционим партнерима пред други круг председничких избора, на столу. Коштуница је казао да одговора ’још нема’ и додао да за њега у том анексу ’нема ништа спорно’, јер он произилази из Резолуције Народне скупштине о Косову и Метохији. Он је рекао да је Коалиција ДСС-НС сма- трала да је 'упутно рећи унапред’ да би Влада Србије прогласила неважећим Споразум о стаби- лизацији и придруживању уколико би мисија ЕУ била послата на Косово и Метохију. Оценио је да је на тај начин послата порука и ЕУ ’да би требало тражити неко друго решење’. На питање за кога ће, према његовој оцени, гласати бирачи ДСС-а, Коштуница је одговорио да се бирачи ДСС-а опредељују за јасно дефинисану политику и изразио уверење да ће то и сада бити тако. Коштуница је казао да ДСС води политику 'трећег пута’ и да је задовољан што је бирачи пре- познају. На питање да ли ће се осећати кривим ако Борис Тадић изгуби изборе, Коштуница је одговорио да постоје различити губици - ’они на изборима и озбиљнији - државни губици’. 'Ти озбиљни губици су губитак територије једне државе’, рекао је премијер. Председник Владе поновио је да је Споразум Русије и Србије о сарадњи у области нафтне и гасне привреде стратешки значајан и да ће учинити снаб- девање Србије гасом стабилним у наредним

Iskra l.mart 2008.

деценијама. Он је истакао да се ради о веома повољном аранжману, који ће подстаћи нове инвестици- је и запошљавање у Србији и земљу учинити безбеднијом. Указао је да се већина земаља чланица ЕУ окреће Русији зато што располаже енергетским ресурсима, па то не може бити спорно ни када је реч о Србији 'којој су енергенти, а посебно гас толико потребни’. Премијер је изјавио да је из Русије стигла понуда да врхунски лекари из те земље дођу и 'погледају’ здравствено стање и налазе повређеног министра унутрашњих послова Драгана Јочића. Коштуница је рекао да је Јочић имао вишесатну операцију и да, према последњој визити, постоперативни ток добро тече.

26.1.2008.

Радио телевизија Србије

(Сва подвлачења у горњем тексту су Искре)

ЕУ УСВОЈИЛА ДОКУМЕНТ О СЛАЊУ СВОЈЕ МИСИЈЕ НА КОСОВО Европска унија усвојила је 4. фебруара, по убрзаној, писаној процедури Заједничку акцију, документ о правној и финансијској основи за слање мисије ЕУ на Косово и Метохију, пренели су Танјугу у Бриселу извори у ЕУ. Текст документа је најпре усаглашен у Одбору ЕУ за политику и безбедност и разматран на нивоу амбасадора ЕУ. Прошлог петка је упућен државама чланицама на одобрење. Рок за одговоре је истекао данас у подне, након чега се документ сматра усвојеним. Садржај документа би требало да буде објављен у петак у Службеном гласнику ЕУ До самог слања мисије ЕУ на Косово пре- остао је сада још само један формални корак: одлу- ка Савета министара о усвајању оперативног плана којим се даје зелено светло за слање мисије, пренели су Танјугови извори. Мисија би, практично, била послата дан након усвајања оперативног плана. Тај план би могао да буде усвојен на било којем састанку Савета министара, а један од најчешће помињаних датума је 18. фебруар, однос- но наредни састанак министара спољних послова ЕУ. Шефови држава и влада ЕУ су 14. децем- бра на самиту у Бриселу донели политичку одлуку о намери да пошаљу мисију на Косово. Србија се снажно противи слању мисије ЕУ без одговарајуће одлуке Савета безбедности УН јер сматра да она представља увод у примену Ахтисаријевог плана о надзираној независности Косова.

5.2.2008.

Танјуг

9

ДА ЛИ ЈЕ ВРЕДЕЛО, ГОСПОДИНЕ ТАДИЋУ? Очигледно је било да Коштуница не зна шта да ради са тим врућим изборним кромпиром који му је убачен у крило, да не уме ваљано ни да га загризе, нити да га избаци из руку Исход је очекиван - све остало је изненађење. Као и после првог круга, ова, наизглед, парадоксална реченица могла би бити најкраћи коментар протеклих председничких избора. Борис Тадић је обновио мандат баш као што се очекивало и као што су предвиђале све кла- дионице и предизборне анкете. Истина, до свог другог мандата Тадић је стигао много теже него што се мислило, и то после тешке рововске битке у којој је најмоћнија и најорганизованија српска странка ангажовала практично све расположиве политичке, материјалне и медијске ресурсе, злоупотребљава- јући их повремено преко границе доброг укуса. Николић и радикали су у две недеље два пута прешли границу снова. Избили на „коту 40 одсто" бирачког тела и прешли два милиона доби- јених гласова. Трећу баријеру - излазак из Шешељеве сенке и ослобађање од страха и нелагоде које његово име још увек изазива код већине грађана - ипак нису успели да прескоче. До даљњег. Било је јасно да улога - потенцијалног - језичка на ваги може бити итекако опасна по Коштуницу и ДСС. Али чак ни највећи песимисти међу народњацима вероватно нису претпостављали такав дебакл. Очигледно је било да Коштуница не зна шта да ради са тим врућим изборним кромпиром који му је убачен у крило, да не уме ваљано ни да га загризе, нити да га избаци из руку. Зато је јуче и данас расположење у централи ДСС-а било вероватно много тмурније него код радикала. Уосталом, подсетимо се накратко како су се ствари одвијале у последња два месеца. Не обавестивши претходно свог коалиционог партнера, ДС је 12. децембра - унилатерално - расписао председничке изборе, вероватно процењујући да је сада последњи тренутак да се, пре расплета косовске кризе и очекиваног проглашења независ- ности Косова, обнови Тадићев председнички ман- дат. У ДСС-у су, најпре, били страшно љути и запретили су оштром одмаздом. Затим су рекли да их председнички избори уопште не занимају. Затим су у последњи час ипак на њима избацили свог кан- дидата у лику Велимира Илића. Затим су дозволили да се створи утисак како је подршка Борису Тадићу у другом кругу готова ствар. Затим су ту подршку условили. И на крају, будући да Тадић није пристао на допуну коалиционог споразума којим би се обавезао на чвршћи став према Европској унији, саопштили како му подршку ускраћују. Али и нагласили како то никако не значи да подржавају његовог противкандидата Томислава Николића?! Овако сложено збиља делује као виц - али је управо тако било. Без обзира на то што сваки од наведених потеза има неку своју логику и могуће оправдање, посматрани заједно, збиља делују као шала, политички мазохизам - или политички суи-

10

цид. И није то никаква афирмација „трећег пута". To је само политички дилетантизам заоденут у заоденут у рухо политичке принципијелности и стратешког планирања. Но, чак и овако ослабљен, Коштуница бар још за неко време остаје важан, и - макар форма- цијски централни политички фактор на српској политичкој сцени. Ипак, политичке опције су му све суженије, а маневарски простор све мањи и мањи. Тадић је и без његове експлицитне подршке обновио мандат. Николић освојио преко два ми- лиона гласова, а и Веља Илић показује да је све склонији самосталним политичким и пословним комбинацијама. А што се тиче Г17 плус, тешко да је ико озбиљан - сем можда понеког из Коштуничиног окружења - могао да верује у то да ће му Динкић бити савезник у било ком важном одмеравању са демократама или Западом. Не значи, међутим, да he демократе сада одмах ићи на рушење владе и нове парламентарне изборе. Знају они да је њихова предност у српском бирачком телу врло танка, и да тешко да би у наредних неколико месеци могли постићи још једну овакву политичку мобилизацију која би им гаранто- вала формирање чисте еврореформске владе без ДСС-а. Наравно, демократски јастребови ће у наредним данима претити парламентарним избори- ма и позивати Тадића да одбаци вероломног Коштуницу и крунише свој изборни резултат. Истовремено, други део демократског естаблиш- мента играће улогу доброг полицајца и нудити Коштуници разне варијанте компромисних и квазикомпромисних решења којима би се, истовре- мено, гарантовао опстанак постојеће владе и ДСС- у коликотолико чувао патриотски образ. Са своје стране, ДСС fce вероватно покушавати да избегне парламентарне изборе, претити коалицијом са радикалима и такође тражити неки компромис са Тадићем. Тако ствари отприлике стоје, гледано изну- тра. Но, већ више пута се показало да спољашњи политички фактори, њихове рачунице и комплексни интереси могу итекако пореметити домаће поли- тичке комбинације. А најављено слање мисије ЕУ на Косово, без одлуке Савета безбедности и пре него што су чак и званично проглашени изборни резул- тати и победа њиховог фаворита, управо је један такав пример. Дакле, опет смо отприлике тамо где смо били пре 12. децембра. Осим што је Коштуница ослабио, а Тадић мало ојачао - као, уосталом, и радикали. И што су грађани уморнији и политички слуђенији, а Србија мало слабија и много поде- љенија него пре. Да ли је вредело, господине Тадићу? Политика, 4.2.2008.

Ђорђе Вукадинови

Iskra l.mart 2008.

Okupacija i kolonizacija Bosne i Hercegovine

STRANI GOSPODARI I DOMAĆE ULIZICE Primjer Bosne i Hercegovine pokazuje da mafijaštvo i kriminal u toj zemlji nisu sporadične stvari koje je moguće iskorijeniti energičnim akcijama poštenih struk- tura datog društva zaduženih za taj posao, već da su ove pojave dio sistema koji neminovno proizvodi mafijaštvo i kriminal, sistema koji obuhvaća politiku, sudstvo, admi- nistraciju, ideološke i represivne aparate, a na čelu sa „međunarodnom zajednicom" koja vlada u toj zemlji.

Inače, okupacija i kolonizacija BiH je jedan od niza primjera slične vrste u svijetu i spada među rutinske postupke koje su mnogi članovi „međunarodne zajed- nice“ primjenjivali u toku prošlih desetljeća. Po principi- ma ove zajednice, treba stvoriti što veći broj malih država koje će u svakom pogledu, a pogotovo ekonom- skom, biti inferiorne u odnosu na (post)industrijske gigante postojećih supersila i njihovih transnacionalnih korporacija što osigurava osnovu tzv. „slobodne trgovine" koja se odvija na štetu rascjepkanih i posvađenih nacija. Tako je, od stvaranja Ujedinjenih nacija do naših dana, broj država sa oko 50 skočio na oko 200!.

U našem slučaju, prvo je razbijena Jugoslavija na (za sada) šest državica. U stilu ,,humanitarne“ ideo- logije 20 stoljeća, trebalo je naći krivca za raspad. Zbog svoje navodne, potencijalne vezanosti za Rusiju (što je bio motiv za SAD), te zbog revanšizma kojeg su ispoljili Njemačka, Austrija i (indirektno) Vatikan radi poraza koje su doživjele u Drugom svjetskom ratu, za krivca je označen srpski narod.

On je, posebno u BiH, od strane zapadnih medija prljavo demoniziran, podmetnuti su mu (pored zločina koje su sve tri strane radile) različiti zločini koje taj narod nikada nije počinio, bombardiran je, stav- Ijen pod embargom, proglašen je genocidnim narodom, da bi konačno, zajedno sa ostalim BiH narodima bio okupiran u cilju neokolonijalne eksploatacije.

Okupacija BiH, iz „humanitarnih razloga“, kako bi se, navodno, spriječilo daljnje krvopropliće kojeg je, uzgred rečeno, prvenstveno, izazvala „međunarodna zajednica", je totalna i totalitarna. Kao prvo, ova vojno, socijalno i ekonomski uništena zemlja, sada se „huma- nizira“ tako što se stranci koji su sve zakuhali, sada pred- stavljaju kao mirotvorci i nosioci „razvoja". Preko tzv. ,,pomoći“ koju daju, recikliraju svoj kapital, iz nje plaćaju svoje vojnike, administraciju i policiju i tako djelomično riješavaju vlastitu nezaposlenost, a iz iste ,,pomoći“ BiH mora kupovati prvenstveno njihovu tehnologiju i proizvode kao i vrlo skupo oružje.

U okupaciji, rečeno je, sudjeluju strane trupe, policija i administracija. Sve što je iole vrijedno kupuju, skoro džabe, moćne strane kompanije: rudnike, banke, tvornice, velike sisteme, itd. Svjetske financijske institu- cije ne žele, na primjer, u BiH domaćim proizvođačima drveta financirati izradu finalnih proizvoda već ih se prisiljava da prodaju trupce i polufinalne proizvode na međunarodno tržište.

Nezaposlenost u zemlji je oko 40 odsto. Za veći broj radnika prosječna plaća je oko 350 maraka. Na hiljade radnika je godinama bez ikakvih pri-

Iskra l.mart 2008.

manja, ne uplaćuje im se čak ni penziono i zdravstveno osiguranje. Novopečene gazde u kafićima, kafanama, pekarama, piljarnicama i drugdje, nesmiljeno eksploati- raju radnu snagu uz minimalnu nadnicu (oko 6 KM), daju joj svega 1-2 dana odmora mjesečno i otpuštaju ih po volji, a često i ne prijavljuju. Tajkuni-kriminalci stavljaju svoj kapital u strane banke, a u najboljem slučaju, inve- stiraju kapital u nekretnine i u trgovinska posredništva tamo gdje se kapital teško oplođava, a radna mjesta slabo otvaraju. Siva ekonomija cvijeta.

S druge strane, formirala se je tzv. „politička klasa“ čijim bi primanjima mogli zavidjeti i zaposleni u visokorazvijenim zemljama. Kao i u ostalim dijelovima koloniziranog svijeta, okupatori ne samo da toleriraju već i favoriziraju ovu ,,klasu“. Njen je zadatak da održava status kvo, da omogući privatizaciju i eksploataciju svega što je vrijedno u ovoj zemlji i da preko raznovrsnih meto- da političkog inžinjeringa drogira eksploatirani narod da se previše ne buni. Ako dobro izvršava ove zadatke, „politička klasa“ ne samo da beneficira enormna prima- nja, u prosjeku 10-15 puta veća od prosječne zarade, već joj stoje (in)direktno na raspolaganju i luksuzni auto- mobili, odmarališta, skupi restorani, mogućnost za djecu da studiraju u stranim školama i na univerzitetima, itd.

U ovakvom sistemu korupcija i mafijaštvo cvje- taju (prema međunarodnim mjerilima, BiH je među prvi- ma na svijetu u tim kriminalnim oblastima), radna mjesta se (in)direktno moraju kupovati, a općenito, zapošljava- nje se, na svim nivoima i u svim sferama, odvija i po babu i po stričevima. Neposlušnost rasprostranjenoj mafiji u kojoj su uključeni državni ideološki i represivni aparati, skupo se plaća: od gubitka radnih mijesta do fizičke eliminacije.

Posebno su pripadnici „političke klase“ u strahu jer njihova egzistencija ovisi o milosti okupatora koji ih može smijeniti u bilo kom trenutku bez mogućnosti žalbe. Zato su oni najčešće poltroni, ulizice, liježu na rudu i čine sve kako bi se dodvorili svojim gospodarima. Na taj način čuvaju svoje privilegije, a rezultat je velika patnja naroda. Drugim riječima, glavni generator ovakve ponižavajuće i kriminalne situacije jest okupacijska „međunarodna zajednica". Njeni beskrupulozni profe- sionalni kadrovi sa ogromnim međunarodnim iskustvom ove vrste, rutinski uspostavljaju i vrše eksploatatorski i, prvenstveno preko medija, anestezirajući politički i soci- jalni inžinjering.

U multietničkim zajednicama kao što je bosan- skohercegovačka, raspiruju etničku i vjersku mržnju, favoriziraju nacionalističku retoriku, nameću svoje zakone; tako su od Dejtona do danas nametnuli u BiH oko 800 (osamsto) zakona. Strana policija sa lažnim pretekstima upada kad joj se svidi i gdje joj se svidi u pri- vatne domove te fizički i psihički maltretira Ijude, pa i svećenike, oduzima im osobne i putne isprave. Visoki predstavnici smjenjuju po volji demokratski izabrane političare (u 2005. godini su jednim dekretom smijenili 59 poslanika!), zabranjuju rad političarima bez ikakve

11

ЕВРО-ПЕРФИДИЈА И ДОМАЋА ЖУТИЦА Завера, непријатељи, издајници: време је за рехабилитацију речи које адекватно описују шта се догађа у Србији и око ње Милошеви-ћева деценија оставила је многе несрећне трагове на српској политичкој и културној сцени. Један од тих трагова, додуше секундарног значаја, јесте зазор учесника у јавном животу од коришћења извесних речи које имају јасно значење и несумњиву употребну вредност у српском језику, али које су на лошем гласу јер су биле прекомерно трошене и олако злоупотребљаване у информа- тивним програмима РТС-а и на страницама Поли- тике и Експреса пре петнаестак година.

ијумима та збивања класичан су пример ЗАВЕРЕ, тј. тајног удруживања и дволичног деловања зарад остварења илегалних циљева

Свестан да ћу се рехабилитацијом тих речи изложити оптужбама за призивање злих духова мрачних 1990-тих, то ипак чиним јер је адекватан опис политичких збивања, на семантички неутралан начин, предуслов за тачну дијагнозу и благотворну терапију.

Америчко-бриселска урота уперена је не само против Србије, Русије и оних земаља ЕУ које се противе независности Косова. Као што указује децембарска изјава Карла Билта о очувању "пуког привида" међународно-правне утемељености политике ЕУ, урота је пре свега уперена против темеља светског правног и политичког поретка, па самим тим и против мира као таквог. Реч је о злочи- нима подложним нирнбершкој оптужници.

Само деидеологизацијом српског политич- ког дискурса можемо на одговарајући начин описати оно шта се са Србијом и око ње догађа протеклих месеци. Као прво, имали смо на делу ЗАВЕРУ администрације Сједињених Држава и лидера Европске Уније и њених водећих чланица да "на овај или онај начин" (како рече Кондолиса Рајс) створе независну државу Косово. Збивања на релацији између Вашингтона, Брисела, Приштине и престоница појединих земаљачланица ЕУ делимично су нам позната захваљујући сада већ бившем директору политич- ког одељења Министарства иностраних послова Словеније. По формалним и супстантивним критер-

Strani gospodari... zakonske osnove, neprekidno prijete ukidanjem pomoći i sankcijama. Tako je (vjerovalo se ili ne) općina Pale još uvijek pod sankcijama „međunarodne zajednice“! U svo- joj drskosti, visoki predstavnici zabranjuju rad rektorima univerziteta i prijete poništavanjem njihovih ocjena; čine nešto što se nije radilo ni u bivšim kolonijama 19. sto- Ijeća.

Ali prava kalvarija najvjerojatnije tek dolazi, jer konačne granice na Balkanu još nisu utvrđene. Jadna je i čemerna Bosna i Hercegovina. Gurnuta je van svih civilizacijskih tokova, sa stranim gospodarima, otuđenim bogatstvima, mafijaštvom, etnički očišćenim područjima (već skoro 2 decenije nema popisa stanovništva kako se ne bi ovaj rasprostranjeni etnocid otkrio) i razdirana produbljenom mržnjom. U njoj zajednički: okupatori, poli- tičari i mediji, zastrašuju i obmanjuju izgladnjelo pučan- stvo koje više ni na izbore ne izlazi, servirajući mu lažne probleme, falš političke krize i mediokritetske ,,vođe“. Ove su ,,humanističke“ pijavice toliko snažno stegli u svoj zagrljaj BiH narode da oni od toga, hropćući, jedva i da dišu.

Glas javnosti, 29.1.2008.

Уротнички карактер понашања једног Данијела Фрида ("нека Косово прогласи у недељу, да Руси закасне са захтевом за састанак Савета безбедности") неупоредиво је доказивији од, реци- мо, натегнутих хашких оптужница које Србе терете за "злочиначко удруживање" у циљу стварања тзв. велике Србије.

Као друго, имали смо на делу НЕПРИЈАТЕ- ЉЕ српске државе и српског народа који су наведе- ну заверу детаљно ковали и систематски спрово- дили. Тежња за одвајањем дела суверене тери- торије државе једног народа у циљу доделе те те- риторије другој држави и народу, еклатантно је НЕПРИЈАТЕЉСКИ чин. На њега се кроз историју легитимно одговарало свим расположивим, па и војним средствима. Сви поборници независног Косово ipso facto српски су непријатељи. Они су српски непријатељи у вредносно строго неутралном смислу тог термина, баш као што су и поборници доделе Судетске области Трећем рајху септембра 1938. били објективно чешки непријатељи. Као треће, имали смо на делу ИЗДАЈНИКЕ унутар српског политичког естаблишмента, који су у дослуху са наведеним иностраним завереницима и непријатељима систематски уговарали и усклађи- вали низ потеза - а све у циљу остварења соп- ствених политичких циљева, који су од починилаца прихваћени као априорно нераскидиви од туђих интереса. "Издају" у вредносно неутралном смислу дефинишемо као криминалну нелојалност земљи од стране њених држављана који својим деловањем угрожавају њене државне и националне интересе. Уколико је то деловање спровођено у дослуху са спољним непријатељима те земље, реч је, пак, о велеиздаји. Конкретних примера понашања и деловања које у најмању руку prima facie потпада под ове дефиниције, има на претек: 1. Сазивање председничких избора у критичном тренутку за земљу, без консултација са коалиционим партнерима или њихове сагласности, али зато у дослуху са Бриселом и Вашингтоном.

Emii Vlajki

Iskra l.mart 2008.

2. Темпирање потписивања ССП-а, у дого- вору са истима, за 28. јануар: измећу два круга из- бора, а у циљу манипулације изборног тела.

3. Инсистирање на потписивању ССП-а, пре него што га је Холандија осујетила, упркос томе што би тај чин био у супротности са скупштинском резолуцијом усвојеном месец дана раније.

4. Усрдно упућивање молби представници- ма једне изразито непријатељске велике силе да се приштинско проглашење независности одгоди, зарад остварења циља из тачке (3).

5. Прихватање ad-hoc произведеног и суштински безвредног супститута за ССП са захтевом да буде сместа потписан, упркос тада већ познате одлуке о слању илегалне мисије ЕУ.

6. Изазивање политичке кризе у земљи и паралисање институција у тренутку непосредно предстојећег једностраног проглашења независнос- ти, опет зарад потписивања истог документа који је од стране завереника и непријатеља отворено смишљен да би се Срби приволели да "потпишу нешто, ма шта".

Plus la change, plus c'est la meme chose; вукови звања мењају али ћуд никако. Наведено понашање само представља наставак одавно ухо- даног манира. Присетимо се да је аустријски канцелар Гузенбауер тако пролетос изјавио да "тренутно радимо са нашим пријатељима у Србији, Борисом Тадићем и његовим људима, да се примени суштина Ахтисаријевог плана" о будућем статусу Косова. "Његови људи" подразумевали су Вука Јеремића, наравно, који је тада био Тадићев саветник. Деманти из кабинета г. Тадића није одагнао сумње, а уследила је и оставка Леона Којена чим је са гађењем сазнао за именовање министра иностраних послова. Неко је лагао: или Тадић, са тврдњом да никакви разговори нису вођени ван оквира државне платформе, или аустријски премијер. Додатно светло на решење ове "дилеме" баца чињеница да је 18. маја 2005. Вук Јеремић у Вашингтону сведочио о Косову пред Спољнопо- литичким одбором Представничког дома америчког Конгреса, да би потом у неформалним разговорима са својим америчким домаћинима прихватио отцепљење Покрајине као свршен чин који само треба што безболније представити Србима. Као што сам шест недеља касније навео у Политици, рекао им је "да је независност неминовна и да је нај- важније наћи формулу да се то спроведе на начин који би спречио превелики политички добитак за радикале". Као и сви фанатици, ови људи су непоправљиви. Њихов мит о "Европи" представља одраз исте оне тежње за есхатолошком пречицом ка инстантбољем-сутра која је мотивисала кому- нисте све тамо негде до краја 1940-тих. Тај мит, као и онај претходни о Првој земљи социјализма, неподложан је критичкој анализи. Свака сумња у неминовност без алтернативе доказ је отпадниш-

Iskra l.mart 2008.

тва. Непријатне истине - о глади у Украјини 1932-33, о московским процесима 1937 - порицане су исто онако хистерично онда као и све сумње у економске, социјалне, културне, или демографске експерименте ЕУ данас. Као и компартијски фана- тици онда, њихови плаво-жути потомци своју изда- ју сопствене земље и народа поимају као хвале дос- тојан доказ сопствене зрелости и дораслости иза- зову времена. Постнационални фанатизам евроинтеграто- ра прикрива се током данашњих изборних кампања причом о живљењу-као-што-живи-сав-норма- лан-свет, завијоре се национални симболи, а корифеји "невладиног сектора" се мало склоне у страну. На исти начин, бољшевички жар њихових претходника - уочи и за време грађанског рата који су изазвали - био камуфлиран реториком о Мајци Русији и фразама о укидању пореза. У оба случаја, према српском бирачком телу данас присутан је исти презир као према српском топовском месу онда. Барем једном недељно намеравају да му тријумфално саопштавају најаве господе Оли-Хавиера Рен-Солане и њима истовет- них клонова да ће најдаље до краја године (која год да је!) бити парафиран споразум о најави потписа предуговора о условној намери прелиминарног придруживања Србије кандидатима за надзирани приступ чекаоници "Европе". И данас се, као и онда, уз фанатике швер- цују хохштаплери, комбинатори, опортунисти и хуље. Онда су тежили УНР-ином џипу и дипло- матском магацину, а данас теже наставку при- ватизације која им је већ донела лепе дивиденде. Облио их је хладан зној после прве рунде председ- ничких избора, када је на тренутак изгледало да им "њихове" бриселске милијарде и домаћи милиони могу измаћи, али сада бахато мисле да су опет своји на своме. Странку којој све дугују, тај добро уходани механизам пљачке изнутра и издаје споља, већ виде на курсу млевења "народњака" - ако треба и уз помоћ црног ђавола, тј. радикала - баш као што су њихови црвени претходници били спремни на пакт са црним ђаволом августа 1939. јер циљ оправ- дава средство. Коалиција из маја 2007. никада није имала много смисла. После свега шта се десило, сви изговори за њен опстанак су отпали. Та је коалици- ја данас гротескно шизофрена у Јанусовски непо- мирљивој двојности својих "партнера". Са иностране осматрачнице незахвално је процењивати или препоручивати која је алтернати- ва боља и којим путем до ње треба доћи. Одговорно тврдимо, међутим, да је и лоша алтернатива (нпр. у виду скорих избора) боља од наставка статуса кво. А на тим изборима странке и лидери којима је стало до спаса Србије и до опстанка политичке опције коју заступају имаће дужност и обавезу да брутално, без резерве и остатка, народу саопште целу истину о Завери, Непријатељима и Издајницима. Геополитика, 12.2.2008. <geopolitika.org.yu>

Срђа Трифковић

13

KOSOVO, EVROPSKA SRAMOTA Predsednik Rusije Putin oštro kritikovao Evropsku uniju i SAD zbog najava da će priznati nezavisno Kosovo i upitao zašto ne priznaju Severni Kipar, Severnu Irsku i separatiste u Španiji Podrška SAD i EU progiašavanju nezavisnosti Kosova je nemoralna i protivpravna i Rusija će preduzeti kontramere u slučaju da do jednostranog proglašenja i dođe, rekao je juče ruski predsednik Vladimir Putin. On je na godišnjoj konferenciji za novinare u Moskvi kazao da je teritorijalna celovitost država utvrđena osnovnim dokumentima iz oblasti međunarodnog prava i da posto- ji Rezolucija 1244 SB UN koja govori o teritorijalnoj celovitosti Srbije i koju sve članice UN treba da poštuju.

Pitajte Poljake i Čehe da li žele rakete Predsednik Rusije je rekao da će Rusija biti prinuđena da preusmeri svoje rakete na raketne^ objekte SAD, ako oni budu postavljeni u Poljskoj, Češkoj i Ukrajini.

- Naš Generalštab, naši eksperti smatraju da je taj sistem pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti. Ako se ona pojavi, mi ćemo biti prinuđeni da preusmerimo deo naših raketnih sistema na te objekte. Poljake i Čehe niko nije pitao da li žele američku protivraketnu odbranu u svojoj zemlji, a oni ni blizu nisu oduševljeni time. Ni Ukrajince niko nije pitao da li žele da ta zemlja stupi u NATO - rekao je Putin.

- Rusija neće raditi isto što i Zapad. Ako neko donosi lošu odluku, ne moramo i mi tako da radimo. Za nas će to biti signal i mi ćemo reagovati na takvo ponašanje naših zapadnih partnera da bismo zaštitili naše interese.

Podrška nezavisnosti Kosova je nemoral- na i protivpravna.

Zar se Evropljani ne stide da istim pitanjima u različitim regionima sveta prilaze sa dvostrukim standardima? Skoro 40 godina postoji neza- visna republika Severni Kipar. Zašto je ne priznajete, zar vas Evropljane nije sramota da sa dvostrukim standard- ima prilazite istim pitanjima u raznim delovima sveta? Tako ćemo doći do haosa - odgovorio je Putin na pita- nje nemačke novinarke kako će se Rusija ponašati u Savetu bezbednosti UN kada je reč o Kosovu.

Ruski predsednikje podsetio da Abhazija, Južna Osetija i Pridnjestrovlje, takođe, postoje kao nezavisne države.

- Nama sve vreme govore da je Kosovo pose- ban slučaj. To je sve laž, nema nikakvog posebnog slučaja, i to svi znaju. Sve je isto, etnički konflikt, zločini sa obe strane.

Neophodno je izraditi jedinstven prilaz, za šta se Rusija zalaže, kako ne bi bio podržavan separati- zam. I u Španiji ima Ijudi koji ne žele da žive u toj državi. Zašto EU i SAD ne podrže Ijude i tamo, kao i Severnu Irsku u odnosu na Veliku Britaniju? Ako se budemo ovako ponašali, biće razrušeno međunarodno pravo. Naravno da ćemo postaviti to pitanje u Savetu bezbed- nosti UN - naglasio je Putin.

Šef Ekonomskog tima za Kosmet i jug Srbije

14

Nenad Popović ocenjuje za Press da je i ovom izjavom predsednik Putin pokazao čvrst i dosledan stav njegove države i podršku naporima Srbije da sačuva svoju teri- toriju. impresivan ekonomski rast Rusije Vladimir Putin je juče posebno izrazio zadovoljstvo ekonomskim rezultatima koje je postigla Rusija za osam godina, koliko je on na čelu države, posebno apostrofirajući rezultate u 2007.

- Ruska privreda po obimu zauzima sedmo mesto u svetu. U 2007. godini privredni rast od 8,1 odsto, prihodi građana porasli su za 10,4 odsto, a realna zarada za 16,2 odsto. Tržište akcija poraslo je za 20 odsto. Uspešno se realizuje i demografski projekat, pošto je rast nataliteta bio najviši za poslednjih 25 godi- na - rekao je Putin, i naveo da su glavni problemi inflaci- ja od 11,9 odsto i zaostajanje rasta penzija za rastom plata.

- Njegova izjava potvrđuje da posle presedana, kakav bi moglo da bude priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, svet neće biti isti i da će temelji međunarodnog prava biti ozbiljno uzdrmani. Svako kršenje međunarodnog prava mora imati teške posledice, a oni koji se odluče da priznaju nezavisnost Kosova moraju da budu svesni da će to izazvati nesta- bilnost, ne samo na Balkanu, već u celom svetu - ističe Popović.

Diplomatski analitičar Bratislav Grubačić smatra da je Putin ovakvim obraćanjem jasno poručio Evropi da će se Rusija i dalje odlučno boriti za Kosovo.

- Poruka je značajna i u tome da se Zapadu probudi savest, ne samo po pitanju Kosova, već i u slučaju drugih regiona u kojima je situacija slična. Putin s pravom postavlja pitanje dvostrukih standarda i ovim jasno upozorava na posledice do kojih može da dovede jednostrano proglašenje nezavisnog Kosova - priča Grubačić.

Član Foruma za međunarodne odnose i bivši ambasador u Rusiji Dušan Lazić ocenio je Putinov govor "veoma oštrim”.

- lako je istina da je on samo ponovio ranije stavove Kremlja, Putin je ovog puta bio zaista vrlo oštar u odabiru reči. Biće, međutim, važno videti da li će i koliko Rusija ostati dosledna posle proglašenja nezavi- snosti koje se najavljuje. Prema do sada poznatim stavovima Kremlja, Srbija bi i dalje mogla da računa na podršku Moskve - kaže Lazić.

Press, 14.2.2008 <pressonline.co.yu>

S.VOJINOVIĆ

Iskra l.mart 2008.

Нова српска политичка мисао

ОПАСНЕ ШАРЕНЕ ЛАЖЕ "ЕВРО-РЕАЛИСТА" Јасно је, пошто је коначно дат на увид јавности, да је "Привремени политички споразум” између Србије и ЕУ један безвредан лист папира, који никога не обавезује ни на шта. То је списак лепих жеља и апстрактних "добрих намера”, и ништа више. У најбољем случају, то је "писмо о нам- ерама", попут милиона сличних која се сваког дана пишу широм света. У њему се практично каже да ЕУ гаји пријатељска осећања према Србији и да fce је једног дана - када испуни услове које не мора да испуни ни једна друга земља можда примити у своје цењено чланство. И сад се поставља питање зашто је од жи- вотне важности да се такав један документ потпише баш сад, и зашто се ствара криза у читавој држави за љубав потписивања тог документа. Ако вратимо филм уназад у дане између два круга избора, видећемо да су и нови-стари председник Тадић, потпредседник владе Ђелић и министар спољних послова Јеремић изјављивали како је тај споразум заправо "чврст доказ да ЕУ жели Србију у својим редовима”. И не само они, већ и сви "про-европски” оријентисани фактори у Србији, тј. сви они који се у овом тренутку пред- стављају као"реалисти” на политичкој сцени. И управо у томе лежи парадокс. Наиме, зашто су се сви "реалисти” у држави ухватили као пијани плота за један обичан списак апстрактних лепих жеља као стуб своје тренутне, али увек "реалистичне" политике? Део одговора је јасан: зато што је то било неопходно "про-европски” профилисаном канди- дату да победи на изборима за председника репуб- лике. Јер, у условима када ЕУ није била у стању да Србији понуди чак ни Споразум о стабилизацији и придруживању", било је или то или пропаст. Пропаст - јер ако нема ни назнака "европске пер- спективе” за Србију, онда зашто гласати за "евро- сањаре”, за фантасте, за Дон Кихоте који се боре против ветрењача, за непостојећу европску химеру? И тако је смишљен "Политички споразум” између ЕУ и Србије, да од фантаста, бар привремено, поно- во направи "реалисте”, и спасе њихову председничку кампању. Има још један одговор, који је уствари само варијација на исту тему, али који само задире нешто дубље. Наиме, нека, било каква мрвица са стола ЕУ је перманентно потребна свим политичким снагама које, бар од 2000. године граде своју политику на темељима слогана да "Европа нема алтернативу”. Јер, ако се у стварности покаже да је тај "безалтер- нативни правац” у ствари био непостојећи, то може

Iskra l.mart 2008.

једино да представља крах такве политике, сведочанство о њеној неутемељености, њеној нереалности. А део те политике "Евро-реалности” је и то да је "реално да смо изгубили Косово” и да је зато "реално окренути се свим снагама ка Европским интеграцијама” као једино извесној будућности, па чак и делимичној компензацији за болни губитак косовске земље. Дакле, сви ти аргументи "про-европских снага” могу да пију воду - бар када је реч о једном значајном делу бирачког тела - само док је "европ- ска перспектива” изгледна. Проблем, међутим, настаје када се њена изгледност доведе у питање или - не дај Боже - изгуби. Онда постоје само две алтернативе: или се призна заблуда и трпе политичке последице, или се грчевито покушава одржавати привид да је све у реду, и да је "пут у европску будућност” ипак и даље широм отворен. У случају тренутне врло озбиље кризе не само Владе већ и државе, оно што се чини очиглед- ним је да је ово друго по среди. Да је "евро- реформски блок”, ради одржавања привида и спасавања своје политичке репутације, позиција, итд. спреман да чак изазове и државну кризу ширих размера. Јер, силазећи на терен "реализма", будимо брутално реални: није тачно да је ЕУ Србији понудила било шта значајно. ЕУ Србији није понудила никакве чврсте, сигурне изгледе за будуће чланство. ЕУ чак није успела да обезбеди Србији ни равноправне услове за чланство, услове који важе за све друге државе у Европи. Једноставно се Србији нуди мачка у џаку: само ви спроводите реформе по нашим рецептима и испуњавајте све наше захтеве, а ми ћемо већ виде- ти када и да ли ћемо вас примити. С тим што је један захтев - изручење осумњичених за ратне злочине - тако формулисан да га је можда немогуће испунити. Поређења ради, пре педесетак година, у послератној Европи, тадашња западна државничка елита дошла је до закључка да је једини трајни гарант мира и стабилности на континенту пуна реинтеграција Немачке. Одмах је покренут Мар- шалов план за обнову Западне Европе, укључујући и Немачку, а Француска и Немачка, дојучерашњи љути непријатељи, кренули су у стварање зачетака онога што је данас Европска Унија. Сад замислимо да је пред Немачку постављен исти услов као пред данашњу Србију -

био

15

Опасне шарене... хапшење свих осумњичених за ратне злочине и њихова предаја Међународном трибуналу. Да је тај услов постављен, Немачка би и данас била полу- порушена земља, а ЕУ не би ни постојала. Јер, на пример, др Менгеле је и данас на слободи. Замислимо сад да је са Србијом поступљено на исти начин као са послератном Немачком, ако не пре, онда бар након петооктобарских промена: да је знатна економска помоћ за реконструкцију комби- нована са убрзаном интеграцијом у ЕУ, без било каквих условљавања, или бар уз услове који важе за све остале. Ми данас не би имали кризу у држави, а ЕУ не би имала кризу на свом југоис- точном лимесу. Зашто то ЕУ није урадила, треба питати њу, или бар њене водеће земље-чланице, на првом месту Немачку, која се сама дигла из пепела само захваљући великодушности оних који су је побе- дили. Овде чак мотиви нису ни важни, јер нас "реализам” упућује на то да не питамо зашто је нешто тако како јесте, већ да констатујемо да је тако и да видимо шта ћемо с тим. А то управо срп- ски "реалисти” не раде. И то је заправо највећа замена теза на садашњој српској политичкој сцени:"реалисти” су у ствари фантасти, "гуслари” ако хоћете. Није важно да ли су им разлози идеа- листичке или прагматичне природе. Једноставно је тако. Чврсто верују у то да "ЕУ нема алтернативу" без чврстог доказа да ЕУ уопште искрено и жели Србију у њеним редовима. И, зарад химере "европске будућности”, прави се подела на "две Србије”, и прави се подела у самој држави. Треба још једну ствар јасно назначити, "реализма" ради: нису тачне ни тврдње да су председнички избори били "референдум о европ- ској будућности”, на којима је "про-европским снагама” дат карт бланш за спровођење свега што су наумили. Не. Да су хтели референдум, они би га и расписали. Са питањем: да ли сте ЗА или ПРОТИВ чланства у ЕУ. А пре тога би се одредило довољно времена за кампању где би сви могли да изнесу аргументе за и против, и где би обичним грађанима могло најзад да се објасни шта чланство у ЕУ стварно подразумева, као и то да ли је оно уопште извесно и реално. Али, то није урађено. Уместо тога, расписани су председнички избори, на којима је главна карта на коју се играло била не толико "европска будућност" колико страх од "повратка у 90-те”. Треба додати и то да су заправо оба канди- дата у другом кругу председничких избора била јасно "проевропска”. Суштинска разлика је била у цени коју сматрају да треба платити за улазак у ЕУ. Тадић се суштински залагао за безусловну инте- грацију, док је Николић то условљавао пријемом Србије у својим садашњим границама. Дакле, мора се рећи и то, а то је врло битно, да су ови избори заправо показали да у Србији постоји највећи поли- тички консензус у погледу визије будућности земље у последњих бар 70-ак година. Оба кандидата су

16

истакла да "никад неће признати независно Косово”, и оба кандидата су истакла да је за Србију најбоље да буде члан ЕУ. Е, сад, да је ЕУ свих ових година поступала нормално, фер, државнички - проблема не би било. Кандидати на овим председничким изборима вероватно не би били исти, а теме би на првом месту биле економске и социјалне. Можда би Србија већ била на прагу уласка у ЕУ. Међутим, ЕУ је одлучи- ла да Србију третира на посебан, крајње нефер начин. Дакле, треба да будемо свесни тога да нам је унутар-политичка напетост наметнута споља, путем, може се слободно рећи, садистичких условљавања од стране ЕУ, које су једни у Србији спремни да прихвате иако са неизвесним исходом чак и по питању ЕУинтеграција - док други нису. Оваква кост поделе није убачена ни у једну другу европску државу, ако можда не изузмемо Турску. Апсолвирали смо, дакле, да огромна већина у Србији жели у ЕУ. Међутим, као што знамо, а поготову "реалисти” међу нама, политика је умеће могућег. У овом тренутку, дакле, "про-европске” снаге које предводи Борис Тадић, дужне су да наци- ји објасне које то Србија има гаранције да ће икада ући у ЕУ, као и да докажу да је потписивање "Привременог политичког споразума” нужан и неопходан корак у том правцу, од тренутне животне важности за државу и народ. Тек ако то успеју да докажу, имају право да инсистирају на његовом потписивању. А, ако се докаже да је "Привремени поли- тички споразум” само списак лепих жеља, зама- јавање и магла, онда је лако доказати зашто га не треба потписати, не само ради очувања достојан- ства, или чак ради обезбеђивања даље руске подршке. Не треба га потписати зато што би тиме коначно престали да прихватамо улогу жабе коју кувају на тихој ватри, постепено повећавајући топлоту воде све до кључања, тако да жаба и не примети да је на крају скувана. Већ седам година од ЕУ добијамо неодређена обећања и немогуће услове, док нам се у исто време испоручују захтеви а Косово полако али сигурно одузима. Даље прих- ватање таквог третмана није "реализам”. То није чак ни сањарење и Евро-гуслање. То је лудост. А они који заговарају ту лудост, ту химеру, у име некаквог "реализма" и, притом, дестабилизују државу, морају себе сад јасно да објасне. Не преко маркетиншких слогана о "бољем животу грађана” и "сигурној будућности у европској породици народа”, већ голим чињеницама. Или у скупштини или на изборима. Хоћемо да видимо јасне датуме и јасне услове, који важе за све друге, и који се доказиво могу испунити. И тек ћемо онда знати шта то народ стварно жели. А можда и шта нам желе други. НСПМ, 7.2.2008. <nspm.org.yu>

Александар Павић Copyright NSPM

Iskra 1 .mart 2008.

Како сабрати Србију Добро је што је Борис Тадић победио. Сада ћемо јасно, без могућности изговарања било које врсте, видети однос Европске уније према европској Србији, као и однос председника Србије према окупацији Косова и Метохије. Завршени су и председнички избори у Србији. Председник Демократске странке Борис Тадић поново је добио мандат да наредних пет го- дина води Србију као и њен председник. Кампања коју је он водио је била грубља у односу према кан- дидату Српске радикалне странке, Томиславу Николићу, него што је била кампања коју су водили у противничком табору. Уобичајено за понашање режимских кандидата у Србији у последњих 18 го- дина, некоректно су коришћени и државни ресурси, али је ипак све то било у оквирима прихватљивости. И резултат је био врло тесан. Борис Тадић је побе- дио Томислава Николића за мање од 3%. Остаје и недоумица да ли су победу председнику ДС-а донели гласови националних мањина, док су Срби већински гласали за Томислава Николића. Ако се то потврди, Срби ће поново имати исти осећај као на референдуму о отцепљењу Црне Горе од Србије, тј. да су други одлучили о њиховој судбини. Слична је и улога коју је одиграо ЦЕСИД. И Николић се понашао слично Жижићу када је, џентлменски, брзо признао пораз и онемогућио грађанске сукобе. Проблем других националних председнич- ких кандидата остаје непрофилисана политика и касно изборно стартовање. Радикалски кандидат се тек на крају кампање сетио беле куге у Србији и сличних националних проблема, што доказује нејасност и неспремност визије, као и непрестано ускостраначко калкулисање. Кандидат "трећег пута”"касно је стигао на Косово”, још једном потврђујући неутемељеност ове идеје најпре међу њеним још увек само потенцијалним носиоцима. За то време, у спотовима режимског кандидата виђено је највише српских застава у историји телевизије, али тиме нимало нисмо убеђени да већ ових дана неће бити уместо Косова и Метохије изабрана Европска унија. Добро је што је Борис Тадић победио. Сада ћемо јасно, без могућности изговарања било које врсте, видети однос Европске уније према европској Србији, као и однос председника Србије према оку- пацији Косова и Метохије. Да није тога било, Европска унија би подршку независности правдала повратком на власт мрачних снага из 90-их и повампирењем Слободана МилошевиКа. Овако ће Европска унија морати да отворено отима Косово и Метохију, и то пред лицем целог света и свих Срба на свету, који би онда могли коначно да извуку одређене поуке: зашто наши историјски савезници по ко зна који пут у последњих 100 година нису на нашој страни, и упркос привржености Србије правди и демократији поново стају на страну наших непри- јатеља и раде на штету српских националних интереса.

Iskra l.mart 2008.

Могућа зрелост српске политичке сцене Али, да би избегли да нас прогласе за теоретичаре завере, претпоставићемо да је србијанска политичка сцена сазрела у правцу парламентарне демократије, те да су се и Томислав Николић као и Борис Тадић пре свега државнички понели, тј. да Николић није хтео да уздрма државне институције (иако је могао), а да Тадић није желео да иритира победничком помпезношћу (иако је на то имао право). Дакле, тренутак после избора био је трену- так државничке зрелости председничких кандида- та, победника и побеђеног, који је требало да најави оно што је Тадић већ обећао, а то су разговори са представницима и оних грађана који за њега нису гласали, а којих има много. Овакав Тадићев потез је био оно што је Србији изузетно требало после кам- пање коју је водио, а која је Србију делила на две врло супротстављене половине. Ипак, остаје мучан утисак да је Србија поново гурнута у добропознату атмосферу у којој преовлађује менталитет грађанског рата. И ту је Тадићева кампања врло допринела. Чињеница коју сада објављују већ сви политички аналитичари јесте да је највећи губитник ових избора актуелни премијер и његова народњачка коалиција. Без обзира на све замерке које се могу упутити на рачун ове политичке групације, мора се признати да је то била она опција која би се условно могла назвати "трећи пут” и која се саборно (колико је то у политици могуће) односила према "обе Србије”. Како премијер неће више имати моћ да Србију сабира, остаје одговорност једино на председнику Тадићу који ће то моћи пошто је у његовим рукама власт. И он је то већ најавио. Али, да би били искрени, ми морамо рећи да у ту намеру председника Тадића сумњамо. Поред неприличне кампање коју је водио, на то нас упућује и то што је увек показивао дупли стандард у опхођењу са "проевропском”, с једне стране, и "националном” Србијом, с друге стране. Два примера која су нас као организацију (сигурно више "националне” него "евроунијатске” Србије) у овој сумњи утврдила јесте начин на који је стао у одбрану „Пешчаника” (емисије РТВ Б92 која отворено шири расну мржњу према православним Србима, али врло горљиво заступа "проевро” Србију). Иста таква заштита је изостала када је његов министар (ДС) Брајовић забранио концерт и наступ Двери у Народном по- зоришту у Београду. Тада је било много више раз- лога да се штити право на слободу мишљења и исказивања истог, тим пре што су Двери органи-

17

Тадић на Конференцији за Европску безбедбост:

СРБИЈА НЕЋЕ НИКАД ПРИЗНАТИ НЕЗАВИСНОСТ КОСОВА - АЛИ НИ ЗБОГ ЊЕГА РАТОВАТИ Председник Борис Тадић изјавио је у Мин-хену да Србија никада неће признати независност Косова и Метохије, као и да би она довела до несагледивих последица не само у региону већ и у свету. Председник Тадић који учествује на 44. минхенској конференцији о безбедности, казао је новинарима како од држава региона Западног Балкана очекује апсолутну уздржаност у вези Космета, јер њихови представници добро знају проблеме у јужној српској покрајини.

Како сабрати... зовале концерт озбиљне музике и промоцију лепоте рађања, док "Пешчаник” промовише говор мржње. Дакле, председник Тадић се одлучио за подршку говору мржње само зато што мује идеолошки одго- варао и тако показао да у Србији он воли и призна- је само ону Србију која је "проевро”. Такође, председник Тадић је својом кампа- њом разобличио оно што многе агенције за испити- вање јавног мњења и режимски политички анали- тичари тврде, а то је да је преко 75% грађана Србије за улазак у ЕУ одмах и сада. Ако је то тако онда председник Тадић не говори истину када каже да је његова победа била победа оне Србије која је желела да "освоји Европу”. Јер, с друге стране, тврдио је, они који гласају за Томислава Николића нису за улазак у ЕУ већ су за изолацију. Значи за улазак у ЕУ, одмах и сада, гласало је само 100 000 гласача више од 2 150 000 грађана Србије који су у најмању руку "евроскептици”, ако нису и против уласка Србије у Евро-унију. Председник Тадић је можда говорио истину када је рекао да ће одмах приступити сабирању тренутно располућене Србије. Ако и даље верује у оно што је у току предизборне кампање говорио о онима који гласају за Николића, онда би много боље од разговора са Томиславом Николићем било да озбиљно отвори јавну расправу о смислу и значају који улазак у ЕУ треба да има за Србију. Ако оних који у то сумњају има стварно 2150 0 у Србији, онда они заслужују ваљда више аргумената о оправданости "ЕУ-пута” од јефтине пропаганде којом нас већ осам година засипају. Та јавна расправа о оправданости уласка Србије у ЕУ, посебно у светлу онога како ће се ЕУ односити према Косову и Метохији, је оно чиме ће Борис Тадић показати да је спреман да сабере располућену Србију. У супротном, остаје нам про- верени режимски сценарио да је сила и пропаганда она која мисли да одређује победника у Србији. Двери, 8.2.2008. <www.dverisrpske.com>

Све владе и председници држава у региону треба да узму у обзир да је Космет озбиљан проблем зато што оне добро знају извориште проблема на Космету, као и да би се свако лоше понашање негативно одразило по Западни Балкан, поручио је Тадић после после сусрета са немачким министром спољних послова Франком Валтером Штајнмајером. Председник Тадић је, такође, нагласио да ће Србија свим дипломатским и правним средствима а никако ратом, бранити свој територијални интегри-тет и суверенитет. "Србија ће бранити територијални интегри-тет достојанствено на начин једне европске земље", рекао је Тадић који је подсетио да Србија подржава територијални интегритет сваке од држава у региону која је настала након конфликта из 1990-тих. Председник Србије је нагласио да је на конференцији у Минхену, у низу досадашњих сусрета са шефовима држава и влада бранио позицију и достојанство Србије истичући да је то његова дужност и обавеза и да ће то увек и чинити. "Србија не прихвата независност Косова и Метохије, жели наставак преговора и проналажење компромисног решења које ће задовољити обе стране", рекао је он. Тадић је подсетио да је и на синоћној све- чаној вечери уочи почетка минхенске конференције на којој је био једини говорник, указао на неопходност наставка преговора о Космету. Председник Србије је изнео и како је познато да неке државе из Европе и света желе, а неке не желе да признају независност Косова и у том смислу пренео новинарима да су му после обраћања на кон- ференцији представници Индије рекли да никада неће признати независност покрајине. Неки од званичника европских држава рекли су, пак, да никада неће признати независност, а неки да хоће, додао је Тадић. Председник Тадић је на питање новинара одбио да коментарише датуме у медијима о евен- туалном једностраном проглашењу независности Космета, истичући да Србија чини све што може да се то не догоди. Тадић је истакао и да је проглашење независности КиМ апсолутно нелегалан чин, наглаша- вајући да је и међународно право на страни Србије. Председник Тадић предводи делегацију Србије на међународној безбедносној конференцији у Минхену у којој су и шеф дипломатије Вук Јере-мић и министар одбране Драган Шутановац...

Владан Глишић

9.2.2008.

18

Политика

Iskra l.mart 2008.

DIKTAT AMERIKE SLOVENIJI I EU O KOSOVU Objavljen dokument iz koga se vidi da su SAD dale Sloveniji tajni spisak svojih zahteva za predsedavanje EU U dokumentu se predlaže proglašavanje nezavisnosti Kosova u nedelju, da Rusija ne bi mogla da sazove Savet Bezbednosti. Verodostojnost dokumenta su potvrdile neimenovane slovenačke diplomate. Pomenuti dokument čak nije nosio ni oznaku "tajno" i predstavlja internu zabelešku slovenačkog ministarstva spoljnih poslova, napravljenu decembra, nakon posete direktora ovog ministarstva, Mitje Drobniča, Vašing- tonu.

Američki sagovornici su, kako svedoči pomenuti dokument, Drobniču dali "uputstva" za slovenačko predsedavanje EU, odnosno američke zahteve koji se odnose na pitanja Kosova, Bliskog istoka i Kavkaza, kao i šta treba da bude zapisano u deklaraciji, koju će doneti susret na vrhu EU-SAD, u junu, u Sloveniji.

Janša odbacuje sumnje Predsedavajući Savetom Evrope, slovenački premijer Janez Janša, večeras je, u vezi sa objavljiva- njem poverljivog dokumenta u listu Dnevnik rekao da odbacuje sumnje da bilo ko diktira Sloveniji kako da vodi EU i dodao da se Slovenija usklađuje unutar Evropske unije, a EU sa drugim partnerima i saveznici- ma u svetu. Svaki od njih ima svoje stavove, koje slo- bodno izražava, kao i svoja očekivanja.

"To još ne znači da Slovenija to prihvata i to pokušava da ostvari kao svoju, odnosno evropsku poli- tiku", rekao je Janša.

Odgovarajući na novinarsko pitanje da li je video konkretni dokument, Janša je odgovorio da nije i da uko- liko je dokument verodostojan, onda se radi o razgo- vorima ne nekom nižem administrativnom nivou.

seda se Drobnič sreo, u prisustvu slovenačkog ambasadora u SAD, sa predstavnicima američkog save- ta za nacionalnu bezbednost, Danijelom Fridom (pomoćnikom američke ministarke spoljnih poslova, Kondolize Rajs), njegovom zamenicom Rozmeri Di Carlo i zamenicom direktora američke bezbedonosne agencije, Džudit Ensli.

Danijel Frid je, tom prilikom, rekao da je gene- ralni sekretar UN-a u teškoj situaciji i pod pritiscima Rusije, ali da će mu SAD pomoći da taj problem reši, kao i da SAD imaju garancije Ban Ki Muna da on neće ograničavati nameru EU da pošalje svoju misiju na Kosovo.

Frid je odluku o slanju misije EU na Kosovo ocenio kao važnu i smatra da se tu ne treba obazirati na izjave i kritike Srbije i Rusije.

Istovremeno, predstavnici Amerike su prepo- ručili da sporazum EU sa Srbijom bude potpisan pre deklaracije o nezavisnosti Kosova, jer bi, inače, izgledao kao nagrada za gubitak Kosova.

Rozmeri Di Karlo je, kako piše u dokumentu, rekla da sednica skupštine Kosova, na kojoj bi se usvo- jila deklaracija o nezavisnosti, treba da bude u nedelju, tako da Rusija nema vremena da sazove Savet Bezbednosti.

Sto se tiče priznavanja nezavisnosti Kosova, Danijel Frid je rekao da ne treba brinuti, podstakavši Sloveniju da, u fazi priznavanja, prva prizna nezavis- no Kosovo, dodavši da će ga SAD priznati među prvima, kao i da će nezavisnost biti proglašena u dogov- oru sa EU i Amerikom, s time da se sačeka kraj predsedničkih izbora u Srbiji, pri čemu je SAD više u interesu da Boris Tadić, a ne Tomislav Nikolić, bude izabran.

Iz dokumenta je očito da SAD uređenje statusa Kosova tretiraju kao činjenicu, do koje će doći i koje će voditi Slovenija. Američkim sagovornicima Drobnič je objasnio da je slovenačko viđenje da će koordinisanom, jednostranom, proglašenju Kosova slediti ranija priprema zaključaka zasedanja ministara spoljnih poslo- va EU.

Frid je rekao i da SAD, upravo sa "Kosovarima" pravi "draft" njihovog ustava, da je situacija na terenu na Kosovu ugodna i da se Amerika nada da "Kosovari" neće izgubiti poverenje u sebe, jer će time i Amerika izgubiti svoj uticaj.

Drobnič je naveo i da EU treba odluka njenih ministara spoljnih i poziv generalnog sekretara UN, da preuzme misiju od UN, na Kosovu.

Na pomenuti dokument je, u Dnevniku, reago- vao i stručnjak dr Milan Brglez, koji je rekao da on može sebi da predstavi da na manje države koje sa SAD imaju dobre odnose postoje pritisci, ali da, obično, takve stvari ne izlaze u javnost.

Slovenački politički direktor smatra i da kosov- ska vlada mora odmah nako proglašenja nezavisnosti da pozove misiju EU da dođe na Kosovo, jer će sa njom deliti suverenost.

Brglez ocenjuje i da će se navedene stvari sada, nakon objavljivanja, teže implementirati, jer se zna da su to američki zahtevi.

Kao pravnu osnovu za misiju, Drobnič navodi rezoluciju 1244.

Na objavljivanje dokumenta, koji svedoči o režiranju slovenačkog predsedavanja, već je reagov

Iz dokumenta, čija je oznaka VVVA070767, vidi

Iskra l.mart 2008.

19

Ditat Amerike... ala i slovenačka stranka "Zares", koja najavljuje svoje poslaničko pitanje slovenačkom ministru spoljnih poslo- va, Dimitriju Rupelu.

Pomenuta stranka, između ostalog, želi da Rupel objasni da li je, u diplomatskoj praksi, uobičajeno da velike države predsedavajućoj EU tako jasno naručuju, kao zbog čega su poslanici, o takvim razgo- vorima, obavešteni iz medija, a ne preko uobičajenih parlamentarnih procedura.

Slovenački MIP: Neovlašćeno objavljivanje Slovenačko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje, kojim reaguje na neovlašćeno objavlji- va-nje internog dokumenta ovog ministarstva, u slove- načkom Dnevniku i beogradskoj Politici.

Tim povodom je ministarstvo pokrenulo aktivnosti za utvrđivanje pravih uzroka i pozadine objav- Ijenog dokumenta, ali i odredilo intemu istragu i dodatno pooštrilo dostup do informacija u njihovom kompjuter- skom sistemu.

Ministarstvo razmišlja i o "nekim promenama u normativnim merama u vezi sa dostupom do dokumena- ta" ovog ministarstva.

Istovremeno, ministarstvo spoljnih poslova Slovenije je pozvalo na savetovanje i slovenačkog ambasadora u SAD, Samuela Žbogara.

"Oruđe Bušove politike" Poslanička grupa "Lipa" ocenjuje da je zastrašujuće da slovenačka vlada sasvim apatično prati i sluša američke zahteve i to na način, koji može da znači potpuni gubitak kredibilnosti i ugleda.

Poslanici slovenačkog šefa diplomatije optužuju za narcisoidnost i zanemarivanje slovenačkih interesa u korist američkih. "Da će slovenačka politika i u okviru predsedavanje EU, na koje je tako ponosna, podlezati američkim pritiscima, to je presedan u oblasti vodenja i predstav-ljanja Evrope", zapisali su poslanici i naveli da to pokazuje nezrelost slovenačke diplomatije i poman- jkanje političke samosvesti.

Poslanici, zato, od vlade očekuju objašnjenje i predstavljanje slovenačkoj javnosti temelja predseda- vanja Slovenije EU. U suprotnom, kako kažu, predse- davanje slovenačke vlade EU isključivo je orude Bušove politike za postizanje američkih ciljeva.

Di Karlo: Status rešiti što pre Zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara Rozmari Di Karlo izjavila je danas u Prištini da status Kosova treba rešiti što pre.

Rozmari Di Karlo je, posle sastanka sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom, izjavila da je srećna što je videla da su institucije Kosova spremne da poštuju prava manjinskih zajednica koje su sada uključene u Vladu.

20

Ona je pozdravila i opredeljenje institucija Kosova da ostvare plan međunarodnog posrednika Martija Ahtisarija.

"Mi smo već dugo govorili da se, ukoliko ne bude dogovora dveju strana, treba vratiti planu (Martija) Ahtisarija kao jedinom rešenju za kretanje napred. Status Kosova treba da bude rešen što je pre moguće", rekla je Di Karlo.

Sejdiu je rekao da je Kosovo opredeljeno za ostvarivanje Ahtisarijevog plana i da se zauzima za ostvarivanje prava manjina po najvišim međunarodnim standardima.

"Kosovo će biti demokratska država svih njenih građana, koja stremi evropskim i evroaltanskim integracijama", rekao je Sejdiu.

Samardžić: EU pion u igri SAD Ministar za Kosovo i Metohiju u Vladi Srbije Slobodan Samardžić izjavio je da beleške sa sastanka američkog i slovenačkog zvaničnika o proglašenju nezavisnosti Kosova predstavljaju primer kako se nasiljem vodi međunarodna politika i kako Evropska unija "žalosno postaje pion u takvoj igri".

"EU pristaje na jednu takvu ulogu - ulogu sred- stva u ostvarivanju interesa SAD", rekao je Samardžić, ocenjujući da je, prema belešci sa tog sastanka, koju je objavio Ijubljanski Dnevnik, Stejt dipartment dao obaveze EU i Sloveniji kako da priznaju nezavisnost Kosova.

Posle tog razotkrivanja scenarija, Srbija treba da radi ono što su Vlada i Skupština doneli kao okvir za delovanje, ali da, pre svega, treba biti oprezan u povlačenju poteza, smatra Samardžić.

"Veoma je značajno što smo na vreme ukazali da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju odjed- nom postao moneta za potkusurivanje između SAD i drugih aktera u ovoj igri", ukazao je Samardžić.

On je naveo da niko u Srbiji ne može potpisati taj sporazum, koji je u američkoj viziji priznanja neza- visnosti Kosova važan momenat, sve dok Vlada Srbije ne donese određene zaključke o realizaciji odredbi skupštinske rezolucije koje se odnose na dolazak misije EU na Kosovo.

"Ako potpišemo SSP sa ovakvom njegovom funkcijom, pod ovakvim uslovima, onda zemlje EU koje su nas podržavale neće više to da čine", ocenio je Samardžić.

Ukoliko EU odluči da pošalje misiju na Kosovo bez odluke Saveta bezbednosti UN, Vlada bi bila dužna da stavi van snage parafirani SSP sa EU, "da ga proglasi nevažećim i obavesti Skupštinu da ne može da ga ratifikuje", konstatovao je on.

25.1.2008. <www.b92.net>

B92

(Sva podvlačenja u gornjem tekstu su Iskre)

Iskra l.mart 2008.

ТУЗЛАНСКА КОЛОНА (2) Неки од сведока, тврде да су својим очима гледали како је 17 рањених војника докрајчено тако што су им разбвијене лобање са чекићима.

Туркешање су казивале да је у питању била агресорс- ка ЈНА, заробљено је 300 војника и старешина, који су касније размењени. (Наравно они који су преживели).

Промпто се активирао и мирољубиви муслимански народ, који је видећи да војска без оружја напушта касарну, почео да ускаче у возила у покрету и хладним или ветреним оружјем убија војнике.

Преживели из тузланске колоне су прикључени групи од 800 заробљених Срба из Бановића.

Једна болесница, а коју лечим од Пост трауметског стресног поремећаја (ПТСП) је родом из Тузле. Одатле је избегла после овог догађаја и не жели никада више да крочи у овај град. Причала ми је: „У хаустору моје куће се склонио један рањени војник. Када су га пронашли касапили су га ножевима и комадали са секирама. А у ваздуху се осећао мирис спрженог људског меса, кога одмах осетим када се пробудим сањајући овај ужасни покољ.” Према подацима из пријаве којаје прво подне- та пред Војним судом у Београду, а онда прослеђена и Хашком трибуналу, у овом масакру је убијено најмање 212 припадника ЈНА (вероватно је да је овај број за неколико десетина већи). Сам градоначелник Тузле признао је да се ради о најмање 120 мртвих, а добро је познато да је ова људска креатуре склона минхаузенским лагарија- ма. Индикативно је да се стално од стране Бошњака настоји умањити број настрадалих у „тузланској колони”. Тако рецимо негде помињу 89, а по новијим верзијама 45 погинулих. Запаљено је укупно 17 возила, а сви који су били у њима су изгорели. Одмах по нападу на колону, командант Дубајић је наредио да се људство из првих возила склони у обљижну фабрику и спреми за одбрану. Мало касније прешли су у једну школу. У њој су провели десетак дана. Ту им се придружило нешто мештана, који су помагали у одбрани, од којих је један погинуо (ту је било око 50 људи). По наређењу Дубајића, Питман се са једним старешином пешке упутио у 40 километара удаљени Угљевик да би довео помоћ. Али тамо му је одмах наређено да иде у Београ Необјашњиво је зашто 92 моторизована јединица приликом напуштања касарне није имала подршку од ЈНА, када је од места напада на колону само двадесетак километара удаљен био војни аеро- дром. Помоћ је била ускраћена и онима који су се били забарикадирали у школи. А просто је невероват- но, да су преживеле старешине из тузланске колоне по доласку у Србију размештене по разним касарнама, а што експлицитно указује да се прикривала истина о збивањима у Тузли. Колико је познато из „тузланске колоне”, а

Iskra 1 .mart 2008.

Наиме, истога дана, мирољубиви муслимани су извршили и напад на оближње место Бановићи. Од стране злочиначких муслимана они су сви били размештени по разним логорима (концентрационим) или затворима у БиХ (укупно их је било 521, а од тога броја више од 100 у Сарајеву). По тим логорима и затворима су прошли страшну тортуру, који многи нису ни преживели. Сведочи о томе податак да су многима одсецани полни органи и затим им стављали у уста. Какав је био однос према заробљеницима сведочи војник Радован Крстић: „Пошто сам се предао, оборили су ме на леђа. Гурнули су ми цев пиштоља у уста. Уследио је пуцањ. Ни сам не знам како сам успео да преживим.” Станко Новаковић, сведок догађаја, а налазио се у 12 возилу се сећа: „Млади војник Данило Цвјетковић, трчао је рањен према првој кући да потражи спас, али га тамо није нашао. Налази се на списку несталих.” Војник Радојица повлачења, сведочио је:

Илић,

рањен

приликом

„Напад је био прецизно испланиран. Снајперисти по крововима. Противтенковске мина поред пута. Пуца се из зоља. Окупљени народ ликује, а све преноси телевизија.” Ништа друго није до морбидни цинизам тврдња бошњачке стране, да је за све крива војна команда која је колонму усмерила правцем који није договорен. Као логичан одговор (здраворазумски) намеће се онда питање, како су се онда Бошњаци, тако експресно припремили за напад, па чак на одговарајуће локације поставили и ТВ камере локалне телевизије ради преноса. Ову ступидну тврдњу, демантује и изјаве сведока Радојице Илића (све ово нешто неодољиво подсећа на збивања у улици Васе Мискина, на Маркале I и Маркале II, а све у Сарајеву). Фантастично, као да је Рипли у питању, је и муслиманска тврдња да су „тога дана настрадала 32 војника ЈНА (како неко може бити агресор у својој земљи, врло вероватно могу објаснити само амерички интелектуалци. Парадигма за то је амерички амбасадор у Београду, дубокомислећи Мајкл Полт, или његов претходник Вилиам Монтгомери, који је стварно интелетуална „громанда”). А тобоже рањено је 60 војника из агресорске војске, премда је тај број 3 до 4

21

Тузланска... пута већи. Бар до сада пронађено је 150 жртава из тузланске колоне. Од тога броја само је 80 идентификовано (неким и путем ДНК). Највећи број од њих је сахрањен на војничком гробљу у Бијељини, где се сваке године код спомен костурнице одржава парастос овим невино страдалим мученицима, уз јавну трибину у истом граду која се односи на збивања у Тузли од 15. маја 1992. године. Мали је број жртава из ове колоне смрти је потпуно изгорео, већи број је покопан по различитим локацијама, које власти из Сарајева упорно крију (неке индиције указују да су ту у питању разна ђубришта и депоније отпада). Власти Републике Српске су огорчене, јер и бивше и садање власти Тузле не дозвољавају постављање било каквог обележје на месту овога језивог злочина. Огорчење међу Србима изазивају и речи, свакако и главног кривца за овај покољ невиних српских младића, Селим Бешлагића: „Град Тузла се бранио на цивилизован начин, а исто бих поступио када бих се поново нашао у истој ситуацији... Ја сам невин, а овде се ради о обавештајно - политичким играма, да би се оспорила агресија на БиХ.” Злочинцу Селиму Бешлагићу, све ово није препрека да буде у ужем руководству овдашње Социјалдемократске партије (Златка Лагумџије), да је стално посланик ове странке, као и у последњем сазиву Представничког дома парламента БиХ (то и не чуди, јер је он по америчким критеријумима одистинс- ки демократор). На списку најодговорнијих осим монструма Селима Бешлагића, налази се команднат ТО (територијалне одбране ) Енвер Делибеговић, онда његов сарадник Фарук Прчић, па командант полиције Мехмед Бајрић, затим командант паравојске (Патриотске лиге) Мухамед Бркић, потом члан кризног штаба службе јавне безбедности у Тузли Илија Јуришић и други. Према речима тужиоца за ратне злочине Републике Србије, Владимира Вукчевића, а чија служба јури и хапси само Србе ратне злочинце, не показујући баш велики интерес за злочине почињене над Србима у бившој Босни и Херцеговини, Косову и Метохији, као и Републици Хрватској и њихове учиниоце (а има их на стотине): „да су у нападу на небрањену колону 92 моторизоване бригаде (тузланску колону) прекршена правила међународног права, јер је договорено мирно извлачење јединице (доиста чудо невиђено од овога правника).” Такође је и додао, да су тај предмет наследили од угашеног Војног тужилаштва 2004. године, те да ни један злочинац не може бити сигуран да га неће стићи рука правде.

22

Ове изјаве су уследиле, а у поводу тога што су српске власти у Београду ухапсиле на аеродрому у Београду Илију Јуришића, 14. маја 2007. године када се овај зликовац спремао да одлети за Немачку. Овом крвнику ће се судити у Београду, а не у Сарајеву, али ће му бити загарантована сва процесна права, подвукао је Вукчевић. Било би смешно, да није тужно, али јуриста Вукчевић је и изјавио да тадашњи градоначелник Тузле Селим Бешлагић, није осумњичен за учешће у овоме покољу. Као и један од куриозитета његове изјаве је и похвала сарадње се правосудним органима БиХ (они само хапсе и осуђују Србе као ратне злочинце), само нам овај учени правник није хтео објаснити, због чега случај тузланске колоне већ 15 година није у муслиманско - хрватској федерацији процесуиран. Сведока и документације о овом догађају има и превише, а што значи да је до реаговања правосуд- них органа у бившој БиХ одавно морало доћи (можда и зато дични тужилац Вукчевић похваљује сарадњу са њима). Институције Републике Српске и канцеларија за тражење несталих о овом страшном злочину је скупила огромну документацију и благовремено ју је доставила Хашком трибуналу. Пре три године (2004), Хашки трибунал (неправде) га је вратио Тужилаштву БиХ, уз процену да постоји основа за подизање оптужнице противу свих напред наведених лица, а између осталога и Селима Бешлагића (тако су демантовали нашега правдољупца Владимира Вукчевића). Као градоначелник Тузле зликовац Селим Бешлагић је долазио у Нови Сад, који се побратимио са Тузлом, у време када му је градоначелник био неки члан Демократске странке. Мио гост Новог Сада био је и донедавни градоначелник Осијека, Златко Крамарић. У време када је беснео верски и грађански рат у Хрватској Крамарић је исто тако био први човек Осијека и један од главних сарадника злочинца Бранимира Главаша. За време њихове страховладе у Осијеку је побијено више стотина Срба. Чак и Хрвати истражују Крамарића). Природно, тужилац Вукчевић, није реаговао и није их похапсио, што му је свакако била дужност, а овамо бусајући се у прса јуначка резолутно тврди, „да ни један злочинац не може бити сигуран, да га неће стићи рука правде”. Истинабог, Тужилаштво БиХ, поступак, а по питању тузланске колоне неће никада ни покренути (то је факат). Стога из овог Тужилаштва на питања новинара увек стеретопно одговарају: „имамо предмет и он је у обради”. Истине ради, Илија Јуришић је тек прва ласта која је ухапшена због злочина над Србима, али по страној оптужници (тако је утврђено да портпарол Српског тужилаштва за ратне злочине не говори истину када изјављује да је учињено по захтеву овог Тужилаштва - у питању је извесни Бруно Векарић).

Iskra l.mart 2008.

После првог круга председничких избора, коментар на

Избор Србије Веома су значајне политичке последице првог круга председничких избора у Србији, који су се одржали 20. јануара, и задржаће тај значај без обзира на други круг 3. фебруара. Председник Борис Тадић је изгубио први круг од Томислава Николића из Српске радикалне странке (СРС) за готово пет процената и сада војује претешку битку да сачува место председника. Гласачи су великом већином, око 55 процената, подржали кандидате који непоколебиво стоје при ставу да нема компромиса у основном српском ставу о Косову. Та три кандидата, Томислав Николић (СРС), Велимир Илић (Нова Србија, НС) и Милутин Мркоњић (Социјалистичка партија, СПС) бескомпромисно стоје на становишту да о статусу Косова, као о замени за нека нејасна обећања о евентуалним "европским интеграцијама" Србије, Тужилаштво за ратне злочине у Београду, до сада се бавило само и једино злочинима над муслиманима, Хрватима и Шиптарима, које су тобоже починили Срби. Република Хрватска је до сада осудила на дугогодишње робије на стотине (готово хиљаду) Срба, а на хиљаде их је оптужила за ратне злочине које нису починили (многе од тражених је ставила на листе Интерпола). Слично, готово и индентично, али ипак у мањем броју због злочина пострадавају Срби у мусли- манско хрватској федерацији (рецепт из Хрватске) Хрватска тако врши додатно етничко чишћење Срба, својих држављана а исту методологију су усвојили и муслимани. Превасходни задатак Тужилаштва за ратне злочине из Београда би био да покреће поступке и да процесуира на стотине стварних ратних злочинаца (неки су и држављани Србије) за стравичне ратне злочине које су починили над Србима у ратовима у авнојевској Хрватској, бившој Босни и Херцеговини, и на Косову и Метохији. Будући, да ће поступак противу Илије Јуришића бити први те врсте у земљи Србији, произилази бизарна чињеница, да је од њега правед- није Хашко тужилаштво, јер води и неколико поступа- ка противу Хрвата, нешто мање муслимана и изгледа нешто Шиптара. И будимо свесни чињенице, да Тужилаштво за ратне злочине у Београду има изгледа једино у задатку да јури (по могућности, уз помоћ полиције и да хапси) само Србе, које је Хашки трибунал, оптужио да су ратни злочинци. Неку другу намену ове институције ја не видим, а не могу је ни видети, јер је и нема.

нема никаквог говора. Чини се да су Борис Тадић и његови следбеници страшно преценили председникову популарност. Можда су постали и жртве властите пропаганде, која лакше може да се разуме у светлу чињенице да су у Србији отворено протадићевски оријентисани сви важнији штампани и електронски медији, које или финансирају или поседују западне корпорације, као и све владине и квази-невладине организације. Тако неосновано самопоуздање је потакло прозападњачки камп да прерано крене са овим изборима, уопште не узимајући у обзир ставове коалициног партнера, Демокраске странке Србије премијера Војислава Коштунице. Тако је 12. децембра прошле године председник Скупштине републике Србије, Оливер Дулић, високи званичник Тадићеве Демократске странке (ДС), расписао председничке изборе за 20. јануар. Одлука је донесена претходним одобрењем Брисела и Вашингтона, али, да нагласимо, без икакве претходне консултације са премијером Коштуницом. Он и ДСС били су против избора, сма- трајући да је крајње неумесно да се сазивају председнички избвори у време када постоји реална опасност од једностране сецесије Косова, проблема који би требало да има већу важност од интерних политичких размирица. Смутња изборне кампање, тврдили су из Коштуничиног табора, могла би да представља опасност јединству земље и кохерентности климаве владајуће коалиције у веома осетљивом тренутку. Резултат првог круга показује да је Коштуничин став одлучујући за исход другог. Премијер је исказао своје ставове 23. јануара, када је затражио од Тадића да се формално заложи да се не потпише Споразум о стабилизацији и асоци- јацији са Европском унијом, ако ЕУ одлучи да пошаље мисију цивилне администрације и полиције на Косово - одлучујући корак који би деловао као главни подстицај независности. Коштуница истиче да би мисија ЕУ прекршила УН резолуцију 1244, као и Устав Србије, што би значило да је ЕУ намерно одбацила споразум инициран прошлог новембра. Тадић није склон да прихвати такве услове, јер тврди да процес асоцијације треба да се настави без обзира на проблем Косова. С друге стране, без Коштуничине подршке, биће му тешко да сакупи додатних 15 процената гласова који су му потребни за победу. Другим речима, ствари су за Тадића постале неугодно компликоване. Он и његови подржаваоци хтели су да се ови избори одрже што је раније могуће, јер су се бојали да би једнострано проглашење независности Косова (unilateral declara- tion of independence, UDI), коју би засигурно подр- жала већина најважнијих западних држава, разгневила Србе и била на штету "прозападних,

Др Војислав Недељковић

Iskra l.mart 2008.

23

Избор Србије... умерених реформиста”. Време за изборе су, стога, изабрале Европска унија, САД и лидери ДС-а, као начин реизбора Тадића пре једностраног прогла- шења независности у Приштини. На овај начин је Србија поново подвргнута подлом сценарију који смо већ видели и прошле године. Прошлог јануара је обнародовање Ахтисаријевог плана намерно одложено месец дана, како би се могли одржати парламентарни избори 21. јануара. И тада је трик био исти као и данас: да се помогне Тадићу да његова партија не буде оптерећена хипотеком катастрофалног Ахтисарије- вог плана који су подржавале све велике силе запада. И тада, као и данас, Тадићева реторика је обећавала квадратуру круга: с једне стране спасавање Косова, али, са друге, приближавање Европи - ствар осетно немогућа. Сви важнији западни лидери су, на један или други начин, исти- цали да Србије мора да одабере између присвајања права на Косово и приближења Европској унији. Такве изјаве су долазиле од британског премијера Гордона Брауна, његовог претходника Тони Блера, председника Француске Николе Саркозија и болу- менте америчких бирократа. Срби већином нису еуро-скептици а приори. Галупова анкета проведена пре годину дана показује, уопштено говорећи, да већина на ЕУ гледа благонаклоно. Међутим, у том грму лежи зец: још већи број непоколебиво сматра да је Косово неод- војиви део Србије. У каснијим анкетама, већина Срба је изјавила да се не би одрекла права на Косово у замену за брже чланство у Европској унији. Уз то су у истој Галуповој анкети изјавили да Русију - која је рекла да ће уложити вето на, од запада подржани, план Савета безбедности Уједињених нација за независност Косова - виде чак и позитивније него ЕУ: 63 процента испитаника је са одобрењем одговорило на вођство Русије.

20. јануара је Србија одговорила на ову евродилему још јасније и одлучније него што су Тадић и његови спонзори икада очекивали. Преко 55 процената гласача Србије је подржало три кан- дидата (Томислава Радикалне странке, Николића, потпредседника Велимира - Вељу Илића који предводи Нову Србију, коалиционог партнера ДСС- а и Милутина Мркоњића из Социјалистичке партије) који бескомпромисно одбацују било какав ”дил” са западом у вези Косова. Порука гласача Србије била је јасна: ако Србију запад натера да бира између очувања права на Косово и припајању "Европи” под условима запада, а што засигурно значи ампутацију Косова, Србија tie изабрати прву опцију. Ако ЕУ пошаље илегалну мисију на Косово, а готово да је сигурно да ће се то десити ускоро након другог круга, то би био јасан знак Србији да је дошло време да се каже да су све будуће аспирације ка чланству у ЕУ не само бескорисне, него и увредљиве и понижавајуће. Улоге су се промениле: сада Вашингтон и

24

Брисел треба да бирају између Срба и косовских Албанаца. Да ли желе бесправно конституисано Косово, које ће да буде црна рупа џихадског теро- ризма, етничког чишћења, корупције без преседана, институционализованог криминала, трговине дро- гом и белим робљем, или желе чврсто партнерство са Србијом, главном земљом западног Балкана, цивилизовану државу каква Косово контролисано од Албанаца никада неће бити, а све засновано само на признању територијалног интегритета Србије. У очекивању другог круга који ће се одржати 3. фебруара, медији у Београду, већински тадићевском, извршиће притисак на Србе, призива- јући сећања на санкције, економски колапс, чак и могућност још једног рата, ако победи Николић. Инсистираће на чињеници да Тадићев пораз може да значи само даљу изолацију. Но, пре него што се одлуче, Срби ће погледати и ка спољњем свету да виде чему се надају заговорници независности Косова, за кога не желе да победи у Србији. Заговорници независности Косова желе да победи Борис Тадић, јер у њему виде отеловљење оног "прозападног реформисте”, врста политичара која сада претеже широм посткомунистичке источне Европе. Драго им је да Тадић стално понавља, а изричито за домаћу употребу, одговарајуће патриотске флоскуле у које не верује нити једног трена. И док папагајски понавља ”српску” реторику за општенародну употребу, Тадић и компанија у Вашингтон и Брисел шаљу тихе поруке да ће они, када дође прави час, бити кооперативни и да ће урадити оно што треба. Тадић и његов штићеник, тренутни министар спољњих послова Србије, све време преговора о Косову, непрестано намигују и дају знакове својим западним саговорницима. Ако Тадић може да на место министра спољњих посло- ва Србије постави човека тако несигурне личне лојалности и тако сумњивих моралних квалитета, као што је Вук Јеремић, ни њему самом ни по ком другом питању не треба веровати. Реизбором Бориса Тадића, српски гласачи би поборницима независности Косова дали сигуран знак да се Србија засигурно помирила са ампутаци- јом своје покрајине и пристала на наставак приче о "европским интеграцијама” које никад неће да се испуне, јер ће увек бити постављани неки нови услови, тражене све веће цене и још бестидније уцене. У другом кругу српских избора, име евентуалног победника је можда мање важно од саме чињенице да ће нација показати изузетан ниво јединства и спонтане одлучности. Ко год победио, мораће да има у виду чињеницу да је малом, но поносном балканском народу доста понижавања и да неће да се повија ни пред Вашингтоном ни пред Бриселом.

Chronicles Magazine, 25.1.2008. СрђаТрифковић (Превод са енглеског и подвлачење у тексту преузети са сајта „Епархија рашко-призренска и косовско метохијска”, 26.1.2008)

Iskra l.mart 2008.

Ревизиониам у савременој српској књижевности (130)

ЂАВОЉА ВАРОШ

РАДОСЛАВА ВОЈВОДИЋА Радослав Војводић, плодни аутор романа, приповедака и есеја, у свом последњем роману Ђавоља варош (2006) (1), бави се интересантним темама о доживљајима Срба у Другом светском рату и после њега. Ради се о црногорским досељеницима у Топлицу, Јабланицу и Пусту реку пре рата. Главни јунак је Јован звани Беранац, чији су се родитељи доселили из Берана. Његов отац, четнички официр, био је заробљен и убијен од партизана. Због тога млади Јован имао је мучно детињство и, касније, тешкоћа да буде успешан у новом, комунистичком друштву. Јован је ипак прихватио нови режим, не из идеолошких разлога већ из идеализма да помогне свом народу. Заједно са друговима (црногорски младићи, Корбунов руског и Рајман јеврејског порекла, Словенац, и други) Јован реално посматра ствари. Примљени су у школу за официре и пред- ставнике на страни. И тада почиње његово отрежњење. Много тога што је видео око себе није одговарало обећањима комуниста, као неморал, аморал, корупција, хипокризија, и друге слабости: „Навикли смо да све бесплатно добијамо, толике године. Од гимназијских дана, од омладинских орга- низација, имали смо све бесплатно - иће. пиће. чак и женске, као колаче.”(14) И образовање је било пуно хипокризије и недостатка слободе мишљења, на пример, „Док су полагали - опет је волео да цитира Кардеља, и када то није било сувисло, а комисија, официри, нису коментарисали - сагнувши при том главе.”(28) Сама такозвана социјалистичка заједница подржавала је сликаре и песнике, „нарочито толико њих, које је друштво примало у разна удружења, еснафска, па им давало станове, новац за објављи- вање књига и књижевне наступе. Мазило их на неки начин. Тако се и показивало да нова власт, комунис- тичка, брине о својим уметницима, без обзира на то што је међу њима било највише - шарлатана и фоли- раната. Они заиста даровити некако су били по страни и можда су се осећали непријатно пред бахатостима назовигенија. Али у српској средини, где је највише било Динараца и оних из сиромашних кра- јева земље, нарочито је истицано да су то баш пред- водници нових идеја и модернога доба. Што су били бахатији и 'откаченији’, то их је власт више подржавала. Тако се показивало да је земља сло- бодна и да у њој све привилегије имају управо умет- ници.”(4243) Јован и његово шаролико друштво увиђају слабости комунистичког режима још од почетка: „То су биле тешке, политички затроване педесете године, када се југословенско друштво неким новим, насил- ним помало методама претварало у социјалистички а потом и самоуправни експеримент. Све што се није уклапало у те калупе бивало је опасно. Чак и беза- злени, заумни, превише обликовани метафорама - стихови.”(47-48) Војводић нарочито истиче антис- рпске тенденције режима, као на пример, „када се

Iskra l.mart 2008.

није смела јавно славити Српска нова година. Па ипак! Код Корбунова се окупило доста њих. Чак и официри (што је њима било строго забрањено, али ко зна како су их жене, углавном, 'увукле у тај белај’) присуствовали су, тајно, нарочито они који су себе сматрали за 'домаћинске синове’... Било је, иначе, строго забрањено, баш тих ноћи, а посебно у центру Града, да се виде светла или, особито, чују музика и песма. Православна весеља, у том поводу, каштиго- вана су не само као застарелост него и као непри- јатељски чин. Више неголи, на пример, сличне феште других конфесија. Српство се ни на који начин није смело истицати у први план.”(58) Јован се сећа наде у боље дане: „Колико оне давне, пређашње сени оправдавају жртве и путање многих нараштаја а све у нади да се открије незнана наша драга и друг, тај пламени лик љубави, без које нема и не може бити срећних егзистенција. Ничијих. Никаквих. Никада. Па и тај људски зов да се устане из мртвих више је крик него молитва или поклич драгости и можда само очај наше душе свикле да се нада чуду, а одједном сумњом и болом и падом обузе- та!”(117) Зато Јованова мајка преклиње сина: „Бјежи што даље... Све је ово овдје као и ова Ђавоља варош некако наопако... Пусто, обијесно, на зло навикло и на смрт свикло... Као, као... уклијето...”(112) Јован се још као дечак сећа многих мртвих на Сремском фрон- ту, које су масовно довозили камионима „у мртвачким сандуцима или покоји сељак на волујским колима, очајан, пуст, тужан и болан, али као да је то нека света потреба и удес српски такав па се ту ништа не може, то као да је лично од Бога дошло... Оно што се ваљало, страшно и иза брда вељега, ево стигло је и протутњало свуда, оставивши трагичне последице, смрти, смрти, смрти...”(119) Старци, излапели нарочито, стрпљиво су се мирили са свиме, мрмљали да није случајно што смо окупирани, што смо у роп- ству, јер смо самим својим деловањем, нарочито одрицањем од вере у Бога, баш то и заслужили.(122) Јован се нарочито сећа како су ослободиоци ликвидирали сеоског кмета наводно „сарадника окупатора”, али који је уствари био комунистички активист по задатку,(123) Војводић прави интересантна поређења са руским писцима у односу на руску револуцију. Тако он цитира Владимира Мајаковског, песника Револуције, који чита своју песму: „Ви, подбули и угојени, ви, гоми- ло и бандо, и ја који вам откривам стихове и корак нов, ја, непроценљивих речи расипач и траћитељ.”(36) И који, „на крају баладе”, врши самоубиство пуцајући себи у главу. Војводић такође помиње Ану Ахматову, чијег су мужа песника комунисти убили а сина послали у логор без кривице. Најинтересантније поређење је са поемом Александра Блока „Дванаесторица”, у којој песник описује дванаест бољшевика (апостола?} који марширају улицом, пале, руше и убијају кога стигну. На крају поеме пред њима се појављује визија Исуса Христа и они пуцају и у

25

Ђавоља... њега. Шта је Блок хтео тиме да каже тумачи се различито и дан-данас. По свему изгледа да су Блок, као и многи руски либерали онога доба, очекивали да револуција донесе спасење, испуњујући тако обећања комуниста, што се, као што знамо, није деси- ло, као ни у Јовановој Ђавољој вароши. Ђавоља варош је метафора Радослава Војводића за зло које је револуција у Југославији донела. Сам назив је за бизарне природне облике близу Куршумлије. По народној легенди, Ђавоља варош је симбол зла, што одговара несрећи, страдању и болу кроз које су Срби прошли у Другом светском рату, као и каснијим несрећама Јована и земљака. Појављује се и безимени човек, очигледно разочарани комуниста и партизан, који ватрено протестује: „То није оно право. Ми се нисмо борили за то. То је велика грешка... Ви сте издали револуцију! Ви сте осрамотили велику идеју... То је Христова идеја, људи... Бог ће вас казнити...” Тај исти човек „вратио се са Голог отока, и скита се некуда, а можда још увек има исту потребу да говори о Христосу и ре- волуцији, али и о томе - како су комунисти издали и обрукали, осрамотили заправо, велику ту идеју пре- порода човечанства.”(135) И даље говори „...како су сви они, а нарочито ови из Круга, ова атеистичка школа, ови омладинци, испредњачили у свему томе... како они мисле да васпитавају будуће нараштаје а безбожници су и, уосталом, ми, моја генерација - ми се нисмо борили за ово данас... То је лаж! То је вели- ка лаж у којој живе југословенски народи.”(136) „Одступите са стазе коју сте погрешно изабрали! Јер ако одбацујете моје речи пропашћете. Зато ће вам све ваше безакоње бити као пукотина у зиду који хоће да падне, а она, пукотина издигне зид високо - да би се нагло и лакше оборио! А онда не можете никуда побећи! Гозба која ће бити и од чистога вина и меса и хлеба мирисног - није за вас, и ви је нисте достојни! Вас ништа не може спасити од беде, а други ће се, који верују, радовати.”(137) И поред свега, Јован остаје у Кругу (то јест, у служби режиму) неколико година, увиђајући све више да то није оно право. Стицајем прилика он је све више изложен религиозној филозофији, коју нарочито заступа Корбунов. Они такође посећују оца Јустина Поповића у манастиру Ћелије, који им тумаћи појаву зла међу људима: „...да злочин мора бити дозвољен и да је то излаз из патње свакога безбожника! А безбожника има превише на овој тврдој зенљи. Јер царство небеско, а које јесте царство божије, није негде изван него у нама самима.”(102) Јованови дру- гови не примају религију за готово већ анализирају помно религиозне постулате. Тако се Корбунов пита: „Да ли је све људско таштина? Шта је са нашим мно- госвезним греховима! Колико ће, у модерном добу, мудрост изгубила у знању, а знање у информацијским токовима? Постоји ли заиста само једно божанство у трима појавностима! Ако је још онај залуђеник или великан божански или лажни апостол Павле, тако мудро или тако лудо казао - да једина стена бејаше Христос? Чијом се појавом откринуше вечно тврда и тамна врата човечанства и појави се, изненада, вели- ка светлост, која нас обасјава и данас - је ли то лице

26

истине? Можемо ли ми казати да је то Онај Који Јесте, као што проговарају хришћански свеци већ вековима! Који Јесте? Је ли то истина човечанства! Без обзира на вечиту двојност у природи и у људскоме бићу, у свему што је живо.”(59) Они ипак сада схватају прави смер религиозности - ка себи самом, а не само као јавно исповедање, како вели руски мислилац Гурђијев, попут Јустина Поповића: „То је исто што и религијски пут навише и ка себи самом, то јест ка вери у себе и Бога. То мора да спозна јединка и да, једном то осетивши, верује у будући проживљај и благословеност ка којој сви тежимо. Оно, дакле, јеванђелијско: ’И који не узме крст свој и не пође за мном није мене достојан.’ Није таква личност достој- на онога сопственога и наизглед тајнога знака који се може препознати у часу патње што је, на трен обасја, светлећа рука коју смо осетили, а нисмо имали ни част ни задовољство да је видимо.”(40) Јован Беранац се ипак пита: „Шта смо ми и који смо то народ? Јесмо ли Заблаће, Вукојебина, Балкански лавиринт, срамота цивилизације - а ти мислиш да смо она снага која ће препородити... кога, кога то, и чиме? Можда ми сами себе убијамо тако док се разилазимо у свему, док свако на своју руку и свој начин, примитивни, види своју будућност... Штаће ове нове генерације? На кога ће се угледати будући нараштаји? Ето, и моја је сорта, деца моја, у Америци, али и твоји... Где то они лутају? За чим трагају? Је ли све ово било узалуд?”(145) На крају, Јован запажа промене у бившим комунистима који се још држе уз власт. „Спиритуални знаци; обожавања бивших комунистичких занесења- ка и верника - то је постајала опсесивна црта понашања садашњих српско-црногорских становни- ка, који су, и у општим недаћама и оскудицама, на сваки начин гледали како да се што пре ослободе бившега времена или, заправо, још битније - како да открију пут до Бога.”(148) Сетан и с тугом у срцу Јован мисли на пређени пут разочараног идеалисте: „Искушења, мучнине, па и промашаји, ах љубави којих више нема, па и вере у боље као да нема, нити оних звезда, невидљивих а јасних које су у годинама искушења и самомучења готово будиле и показивале на пут... Има ли наде, о, има ли још увек оних лудих заношаја, када се чињаше да све може и да ће се преокренути оно што додирне, чиме се узносио... некада, некада... Та се вера одавно поколебала и он је падао у немогућности да се више усправља. Бар као некада Зар је заиста све било узалудно, понекад би помислио као и гомила, као и други, као изгубљеници. Је ли било узалудно?... Имао је уз себе онај стари војнички кофер. Избацили су га из школе у рано пре- подне. Недисциплинован, чуднога понашања, непри- меренога школи у којој јесте, неподношење колекти- ва... опет је постао неподобан, подразумевало се. Он више не припада Кругу!” (142-143) Јован скупља материјал на магнетофонској траци како би написао књигу о једној изгубљеној српској генерацији.(145) Васа Михаиловић (1) Радослав Војводић, Ђавоља варош (Београд: Слово љубве / Чигоја штампа. 2006), 152 стр. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тексту.

Iskra l.mart 2008.

ЈЕСУ ЛИ АРХИЈЕРЕЈИ ДАНИЛО, САВА, ВАСИЛИЈЕ И ПЕТАР I ПЕТРОВИЋ БИЛИ ВЛАДИКЕ СРПСКЕ ИЛИ ПОГЛАВАРИ АУТОКЕФАЛНЕ ЦРНОГОРСКЕ ЦРКВЕ? Преглед историјских података У данашње време, а нарочито откако је Црна Гора изишла из државне заједнице са Србијом и поново постала независна држава, црногорски комунисти и национал-шовинисти све нападније потежу питање посебности црногорске цркве. Њихова је теза да црква у Црној Гори није српска, већ да је током истори- је била независна од српске, то јест чисто црногорска. Црногорски национал-шовинисти, уз подршку црногорских комуниста, упињу се из све снаге да би доказали да је православна црква у Црној Гори одувек имала своју посебност и да је СПЦ, служећи се у Краљевини Југославији државом као полугом власти, наметнула православној цркви у Црној Гори да је српска. Наравно, они који познају историју цркве у Црној Гори и историју Црне Горе уопште знају да то нема никакве веза с историјском истином, а то зна и велики део православног народа у Црној Гори, који је свестан своје националне истоветности с осталим српским народом, као и даје Српска православна цркваједина њихова црква. Али иако је то тако, иако се то зна, можда је у овом политичком и историјском тренутку ипак потребно, с обзиром на агресивну пропаганду црногорствујушчих национал-шовиниста и комуниста, подсетити на неке чињенице из историје Црне Горе. У овом чланку ћемо изнати пред читаоце историјске податке о црногорским владикама 18. века: Данилу, Сави, Василију и Петру I, који су, поред тога што су се налазили на челу цркве у Црној Гори, били и врховни главари који су њом управљали и који су били заточници српства у црногорском народу. Одабрали смо да о њима пишемо, јер су они били први црквени великодостојници који су после Црнојевића управљали Црном Гором.

За првог међу њима да одмах кажемо да је то онај исти владика Данило који је главни лик Горског вијенца бесмртнога Његоша. Иако је можда најсна- жније извајани лик у целокупној српској књижевности не само 19. века него уопште, он је личност која је и стварно постојала у историји Црне Горе и српског на- рода. Али и као историјска личност, он је „једна од најмаркантнијих фигура наше историје” (с. 250). Данила је за владику цетињског устоличио српски патријарх Арсеније III Чарнојевић. Пошто се патријарх тада већ налазио у Мађарској, где је прешао с народом у великој сеоби Србаља, Данило је хиротонисан у Сечују јуна 1700. године. Отишао је у Мађарску да се хоротонише а не у Пећ (то јест у Пећку патријаршију), „пошто није желео” да чин владике „добије од намену- тог патријарха Калиника” (с. 257). Али је у сваком случају за владику цетињског устоличен у окриљу СПЦ. То је било и нормално, јер је владика Данило себе сматрао предводником српског народа у Црној Гори. У запису на једном рукописном примерку књиге „светоје евангелије” (с. 252), који је купио „ценоју златиц пет” од некога Ивана Калуђеровића, за себе је

Iskra l.mart 2008.

записао ово: „Данил, владика цетињски Његош. војеводич србској земљи”. То је „светоје евангелије” оковао у сребро и украсио „образима”(ликовима) Христа и четири јеванђелиста, и приложио „у патри- јаршији пецкој храму вазнесенија Христова” (запис је објављен код Љубомира Стојановића, у Стари српски записи и натписи, II, бр. 2606). Владика Данило је био заточник српства међу православним народом на просторима Црне Горе, Брда и Приморја. Први његов запис од 17. јула 1699. године сачувао се такође на једној књизи. У запису је изражавао радост што је купио „душеспаснују књигу житије сватаго Сави прваго архиепископа и учитеља србскаго”. Себе је у том запису скромно назвао „грешни и смерени Данил, наречени владика цетињ- ски” (с. 252). Даровао ју је своме Манастиру на Цетињу. И тај је запис објавио Љубомир Стојановић у Старим српским записима и натписима (I, бар. 2059). Патријарх Арсеније је владику Данила завладичио као архијереја зетско-приморске епархи- је, која је била основана још од Светог Саве. У синђелији коју му је тим поводом издао он набраја сва места његове епархије. То су била: Црна Гора, Кртоле и Луштица; градови: Бар, Скадар, Улцињ, Подгорица и Жабљак; затим Зета, Кучи, Васојевићи, Братоножићи, Пипери и Бјелопавлићи. Његова је дијецеза обухвата- ла и Боку Которску (с. 263). Да споменемо још једно надовезивање владике Данила на српску историјску традицију. У посланици црногорским главарима из 1714. године, која се сачувала једино у италијанском преводу, он их кори што су, док је био одсутан из Црне Горе, дозво- лили да их смути отоманска сила. Уверавао их је да му тада не би било жао да умре заједно са њима, и у том смислу је написао и ове речи: „Била би ми драга смрт да сте хтјели да сви скупа часно и славно погинемо као што су то урадили кнез Лазар и Милош Кобиловић, који уби цара на Косову и погину са својим господарем и са њихових седам хиљада бораца (...) оставивши послије смрти вјечну славу”. Из података које смо навели из књиге г. Мирослава Пантића Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од 16. до 18. века недвосмислено се потврђује да се владика Данило попео на владичан- ски трон тако што га је хиротонисао патријарх српски Арсеније III Чарнојевић као поглавар Пећке патријаршије, која је у оно време оличавала српску цркву. То је било и природно, јер је епархија којом је управљао била основана још од Светог Саве, првог архиепископа српског, а то је и остала не само до владике Данила, него све до данас. * * *

Наредни владика који је преузео да управља Црног Гором после смрти владике Данила био је Сава.

27

Јесу ли... И њега је, и то још за живота владике Данила, завладичио патријарх српски Мојсије Рајевић, 1719. године (с. 369). Он је, све до 1735. био само „спомоћник” свога стрица, и тек после његове смрти је преузео да и формално а и фактички управља Црног Гором. Иако то није предмет овога чланка, ипак је потребно напоменути да је владика Сава, током своје дуге владавине, само краткотрајно био без неког с којим је био присиљен да дели власт. То је најпре био његов брат од стрица млади архимандрит, а касније такође владика Василије и, много година доцније, нез- нани пустолов који је себе незвао Шћепан Мали („Stefano picolo”). За владику Саву реће ћемо да је он с поносом истицао да је „рода частна и света словено-сербска- ro, од којега су происходили свети цари сербски и герцоги черногорски, равно тако патријархи и архи- јереји, свештеници и поштени људи, главари и офи- цери” (с.

397). Истичемо посебно да је владика Сава био уверен у то да су и Дубровчани национално и по крви били такође Срби. Ово се види на основу подат- ка да им се он, заједно с владиком Василијем, обраћа „како Сербљи Сербима и својијема суседима” (с. 397). У Дубровачкој републици он је очигледно видео државу народа коме је припадао када је писао: „И драго нам је владање ваше, који се ви јоште од нашега сербскога језика находите”. „Ваша славна република зна да је све господство и слава србска пала и ништо није остало до вас, нако један цвијет на вас свијет, што јоште може се сербска земља вама похвалити”(с. 397). Дирљиво али и снажно и непоколебљиво уверење изражено у овим речима владике Саве казује потом- цима оно што су најодлучнији умови који су водили Црну Гору мислили о српском националном идентите- ту на том тлу. Владика Василије је своје опште и, посебно, историографско образовање, које је стекао из књига, највише употпунио „боравећи између 1749. и 1751. у Пећи, средишту патријаршије српске, где га је призвао ондашњи патријарх Атанасије II Гавриловић”, образлажући свој позив тиме „да послужи неко вријеме престолу духовенства сербскаго” и „да се код патријарха поучи” (с. 409). А и касније, кад се налазио на свом врхунцу, у свом спису Историја о Черној Гори, који је обимом мален, владика Василије се потписао: „смирени митрополит черногорски, скендериски и приморски, и трона сербскаго ексарх Василије Петровић” (с. 420). Владика Василије, који се потпи- сивао и као „смирени пастир славено-сербскаго и черногорскаго народа” (с.

422) а и као „егзарх српско- га трона” (с. 423), устао је у одбрану царског порекла српске династије Немањића. Огорчила га је тврдња Мавра Орбина у Краљевству Словена (II regno degli Slavi) што је „за онај славни род Немањића, царева србских” (с. 423) написао да воде порекло од неког незнатног попа Стефана „от Плеваљ из Херцеговини”. По њему, Немања је син Беле Уроша, „који је потицао од фамилије Ликинија и Теодоре, сестре Константина Великог, и живео у Зети (с. 423). Он се притом позива и на изворе. То су „многије историје древније” које се налазе „во Атонској горје у Хиландару”, а у Србији „у лаври Студеници, у Дечани, у србској патријархији пекској, у митрополији черногорској цетинској”, где се налазе подаци, како вели, „о царјех сербских и герцог- јех черногорских” (с. 423). Са овим и оваквим сазна- њима и схватањима, владици Василију не би никако могло пасти на памет ни да је црногорски народ неки

28

други народ од српског, нити да црногорска црква није интегрални део српске цркве. Немамо намеру да овом приликом улазимо у излагање историјских чињеница које се односе на раздобље када су Црном Гором управљали владике Данило, Сава и Василије. Али је сигурно да не може бити никакве сумње да се црногорски комунисти и национал-шовинисти као ни представници такозване Црногорске православне цркве не могу позивати на историјске чињенице како би доказивали да је црква у Црној Гори током вла- давине владика Данила, Саве и Василија била неза- висна од српске, односно аутокефална. Данило, Сава и Василије нису били архијереји никакве ЦПЦ, мада су били црквени поглавари у Црној Гори, који су, уз то, управљали том земљом и народом у тим тешким и смутним временима њене историје. * * *

Владика Петар I Петровић, „Свети Петар Цетињски”, своје владичанске и државничке дужнос- ти је преузео у 18. веку, преневши их на свог синовца Петра II Петровића Његоша на самом крају треће деценије 19. века тиме што га је одредио за свог наследника (владика Петар I је умро на Лучиндан 1830. године). Владика Петар I је још за живота уживао неподељено поштовање у читавом „славено-сербском народу” како је он називао Црногорце, као и код „остале браће Србаља” (с. 437). То је свакако један од разлога што је после смрти проглашен српским светитељем. Иначе, зна се да је и владика Петар I завладичен у Сремским Карловцима (с. 478), где се налазило седиште избегле српске архиепископије. У вези с националним ставовима владике Петра I навешћемо један податак који се налази у књизи г. Мирослава Пантића коју смо користили за овај чланак. У књижици под насловом Неколике пјес- нице - старе, нове, преведене и сачињене С. М. Сарајлијом (то јест Симом Милутиновићем), која је штампана у Лајпцигу 1827. године објављене су, уз остале, и четири песме које уместо наслова имају нат- пис I, II, III и IV црногорска. За ове песме наш познати предратни песник и историчар књижевности Трифун Ђукић утврдио је да је њихов „сочинитељ” у ствари владика Петар I. У првој од њих, која је написана 1798. године, даје се савет читаоцу „да прихвати, за живот, нека политичка, верска и морална становишта, која су (...) противтурска, патриотска и хришћанска” (с. 513). У другој „црногорској", писаној 1806, песник моли руског цара да „помогне усталој Србији”, која „жели турски јарам сврћи, - себ‘ слободу драгу стећи”, да „утврди своју слободу” и „в род и родов' 1 буде силна”, да „обнови ‘цркве и олтаре ”; да као „наша општа мати (...) границе распространи” и „састави сву државу”; „да царствује и да цвјета - у Србију правда света” (с. 513- 514). За четврту „црногорску” г. Мирослав Пантић вели да можда и не потиче сва од самог владике. Но поред ове четири песме, у цетињском календару Грлица за 1835. годину. објавио је његов уредник Димитрије Милаковић песму спјевану „покојнијем митрополилитом Петром Петровићем Његошем на похвалу покојноме Карађорђију Петровићу”. Колико је српскога народа Што се зове славенскога рода (...) сваки своје дневи препроводи У весељу и драгој слободи. А затим следе ови стихови: (Крај на стр, 30 / 2)

Iskra l.raart 2008.

t НИКОЛА M. ЖИВАНОВИЋ Никола је умро 7. фебруара на Универзи- тетској клиници у Минхену после дуге и тешке болести и ту обављене операције. Опојан је и сахрањен 14. фебруара. Никола се родио 21. јула 1924. године у угледној смедеревској породици Милорада Живановића, предузетника и члана ЈНП Збора који је, поред управљања породичним имањем, стално подстицао смедеревску привреду својим подузе- ћима, да пред рат буде власник ливнице која је запошљавала око 40 радника. Николина мајка Спасенија била је једна од тада првих школованих жена. Нажалост, отац Милорад гине 6. априла 1941. од првих немачких бомби бачених на Смедерево. Никола, гимназијалац и сам већ при- падник Белих орлова, омладинске организације Збора, постаја мушка глава породице и бива осед- лан са непуних 17 година одговорношћу домаћина; стара се о породичном наслеђу и имању и одгоју два млађа брата, Димитрија и Александра - Аце. По завршеној гимназији, где се истицао сво- јим одличним успехом и општом даровитошћу, а немогући да одоли борбеном ангажману својих дру- гова добровољаца који су већ увелико ратовали у одбрани Србије, Никола предаје породично дома- ћинство мајци, и сам ступа 1943. године у Пети пук СДК, који је тада оперисао на простору Ниш- Прокупље-Лесковац где убрзо постаје водник, а затим и командир чете. Учествује у свим борбама свога пука, а његова чета има нарочито значајну улогу у последњој одбрани Лесковца. Ангажован у тешким борбама на том простору, Пети пук којим командује мајор Милорад Мојић, није успео да напусти Србију са осталим снагама СДК, октобра 1944. године. Улазак Совјетске армије у Србију, на Титов позив да помогне партизанима, затиче Пети пук у њеним јужним крајевима. У нападу Совјета на снаге Петог пука код Мрамора, у неравној борби добровољци бивају разбијени и са великим губици- ма тешко страдају. Сам Никола нашао се одсечен са својим другом, такође официром-добровољцем пре пар година преминулим у Београду, Момчилом Милошевићем. Њих двојица пробијају се према Смедереву кроз Србију већ увелико поседнуту од партизана, Пошто су срећно стигли до куће у Смедереву, где их прихвата Николина мајка, Момчило после два дана креће даље према свом родном Ваљеву, док се Никола више од годину дана крије у породичној кући. На крају ипак бива откри- вен од комуниста, ухапшен, суђен и осуђен на 8 го- дина робије, коју у целости одслужује прво, 12 месеци у Сремској Митровици, а потом највећим делом у Нишу. Никола би много дуже робијао, да га радник његовог оца комуниста, није извукао из локалне Озне у Смедереву и пребацио у Београд, где се о Николи много мање знало. После отпуштања са робије, где је био запажен по свом срчаном држању, како од националиста, тако и од комунистичких власти, Никола се убрзо жени у

Iskra l.mart 2008.

Смедереву својом изабраницом Надеждом-Надом Танасковић. Помогнут од Надиних родитеља, уписује се на Технички факултет и са успехом завршава студије и постаје дипломирани инжињер- грађевинац. Успева и да се запосли, али дискри- миниран карактеристиком 'класног непријатеља’ не на положајима одговарајућим његовој спреми и способностима. Убеђен и одушевљен збораш у њему и вечито предузимљив и немиран дух, гонили су Николу да стално мисли на излазак из Титове Југославије и придруживање зборашком јату у емиграцији, за чије се активности увелико у земљи знало захваљујући комунистичкој пропаганди. Првом погодном приликом пребегао је са Надом у Аустрију, а потом су прешли у Немачку 1963. године, где се убрзо запослио код нашег капетана- добровољца Миодрага Ковановића. У Немачкој им се касниј придружиле њихова кћер Весна, захваљу- јући интервенцији немачких власти, којој комунисти нису дозвољавали никакво путовање заједно са родитељима, као 'осигурање' да Никола не побегне. У прво време породица живи у једној соби у Нирнбергу, а касније прелази у Бамберг, где им се родио и син Милорад. Прекаљен борац не само у рату, већ и у животу са огромним искушењима избегличког жи- вота, Никола је убрзо после Ковановићеве смрти створио сопствено предузеће које је обављало разне земљишне радове у околини Минхена, да на крају својом солидном радном репутацијом добије и такве послове као изградњу писте на аеродромима. У тим пословима Никола је потпуно успео, стекао пристојан иметак и саградио сопствену пространу кућу у Аусбургу. Али све то није чинило пуноћу Николиног живота у избеглиштву. Од почетка је активан у нашој зборашко-добровољачкој заједни- ци. Редован је учесник на свим нашим саборима и саветовањима, члан многих наших радних и руководећих тела, па и највиших органа, где утиче својим надахнутим, разложним и начелним изла- гањима и ставовима. Али Николин урођени активизам иде и у шири живот наше дијаспоре, па је тако и вишегодишњи председник црквено-школске опстине СПЦ у Минхену, како у време

29

+ Никола...

Јесу ли...

свештенослужења о. Алексе Тодоровића, тако и у време службе о. Слободана Милуновића, кад општина постиже своје највеће ширење и матери- јалну изградњу. Када и вас на дан сахране, попут Хемингвеја, странци буду питали: због кога звоне звона, чију то смрт објављују? Са смиреним поно- сом им реците, због Николе Живановића, примерног и данас водећег члана чудне заједнице људи, од које се није никада ништа тражило и добијало, којој се увек само давало и жртвовало од материјалних прилога и различитих видова добровољног рада до самих живота. Заједнице која се, стављајући Христову љубав у средину, међусобно волела и некрвно сродила, постајући у истини широка хришћанска породица. Да затим ту љубав са мно- гоструко увећаним интезитетом шире зрачи, пре свега према целини свог народа, безрезервном оданошћу, истраживањем његовог суштинског интереса и онда безкомпромисном борбом за његову заштиту и остварење. Чудне заједнице у којој се увек много жртвовало, па ипак, попут Николе Живановића и мноштва других, живело - за разлику од многих па и политичких пролазних и површних мода - од ране младости и разумске стасалости све до смртног часа, што сведочи не само о њеној животворној љубави, већ и дубини њене мисли и снази њеног духа, трајно младој свежини њене духовности. Таква заједница надах- нула је још чуднију војску која није знала за мржњу и трајног непријатеља, већ у сваком човеку ценила Божјег створа, те се и у борби и после ње према свакоме витешки односила, у најбољој традицији "чојства и јунаштва" нашег народа. Данас, када је комунизам пао да се не подигне, многи 'звани и нез- вани’ ките се антикомунистичком борбом, мада је стварни њен почетак и замајац у Србији било стварање добровољаца од стране Недићеве владе, као што су и прве победе и успеси добровољаца окуражили друге националне одреде и били ударна снага и несумњив катализатор стварању једин- ственог националног антикомунитичког фронта, који је до краја 1941. поразио главне комунистичке снаге и протерао их из Србије. Под пресудним ути- цајем такве заједнице створен је и Завод у Смедеревској Паланци, да заштити комунистичку младост - најљућег непријатеља добровољаца - од Бањице и одбројавања за смрт, страшних одмазди окупатора. Таквом витештву добровољачког вођства, Комунистичка партија је узвратила стратиштима националиста широм Словеније и масовним стрељањем добровољаца у Кочевју, без ислеђења и пресуде, као и одлуком врха партије да се сваки 'љотићевац’ и 'недићевац’ по виђењу, на лицу места мора убити. Да, звона звоне за Николу Живановића, оличење такве наше заједнице, кога сахрањујемо. Нека је слава и хвала нашем верном другу и борцу- витезу, добром човеку, Николи Живановићу; вечан му помен у непролазном царству Христове љубави, а његовој неутешној Нади, драгој деци, Весни и Милораду, браћи Димитрију и Аци и осталим срод- ницима наше најдубље саучешће.

Владимир Д. Љотић

Преко Босне и Херцеговине, Да се с Црном Гором саједине, Којано је, побре, од старине У слободи вазда пребивала, За слободу крвцу прољевала, Како и сад што је пролијева... У овим стиховима је изложен најважнији део националног и политичког програм владике Петра I, па чак и више од програма. У ове је стихове владика преточио своју националну и политичку визију. Ова ода Карађорђу као да претходи истој таквој оди коју је четрдесетак година касније као посвету „праху оца Србије” (то јест Карађорђу) написао његов синовац Петар II Петровић Његош и ставио на почетак свог Горског вијенца, највеличанственијег дела српске књижевности. Карађорђе је очигледно изазвао дивљење обојице владика, и Петра I и Петра II Петровића, и пробудио наду у обнову јединственог српства. Иначе, мисао владике Петра I која се садржи у овим стиховима нема потребе коментарисати. Она је јасна и недвосмислена. Нажалост, међу Црногорцима су се нашли и такви који, попут Секуле Дрљевића, црногорских комуниста, Јеврема Брковића и пост комунистичких чланова такозване Дукљанске академије са Мијатом Шуковићем, који је био члан Централног комитета СКЈ, а сада се издаје за „његошолога”, то јест за аутентичног тумача мисли и књижевног дела владике Рада. * * *

Када се баци укупан поглед на овде наведене текстове црногорских владика и митрополита, више је него јасно да је у Црној Гори 18. века у народу живела једино свест о националној припадности српском народу, као и да је једина православна црква у тој земљи као и у Боки Которској била она српска. Све данашње приче о некој аутокефалности црногорске цркве и суштинским разликама - то јест разликама у народносном смислу - између црногорског и осталог српског народа потичу из србомрзачке кујне Секуле Дрљевића и у основи су антисрпски усмерене, и то по диктату Стаљинове Комунистичке интернационале. Исто- ријске неистине и фалсификати које су они лансирали и лансирају помели су много данашње Црногорце да забораве како су о томе њихове владике и главари, у ствари њихови преци, мислили и шта су о томе говорили и писали. Напомињемо на крају да смо преглед, који смо дали у овом чланку о црногорским владикама, о њиховом националном ставу као и њиховој објективној и субјективној припадности ЦПЦ, направили углавном на основу података из књиге г. Мирослава Пантића Књижевност на тлу Црне Горе и Боке Которске од 16. до 18. века (сви наводи, и они текстова црногорских владика и самог аутора г. М. Пантића, су из ове књиге, с наведеним бројем стране иза сваког навода). Подсећање на ове податке неопходно је после разорног деловања комунистичке и посткомунистичке пропаганде која је активна током више од пола века. Подсећање, макар и повремено, на то шта нам о томе казује аутентични историјски извори један је од начи- на борбе за истину о овом питању, али пре и више свега за очување националног идентитета народа у Црној Гори. Апександар А. Миљковић

30

Iskra l.mart 2008.

Прилози „Искри” За успомену на десетогодишњицу смрти мога мужа Славка Контића такође и брата Свету Бугарског и кума Воју Масловарића Јелена Контић $ 50

f МИЛОРАД МАРТЕНОВИЋ

Ca молбом Господу за покој душа свих изгинулих и преминулих добровољаца Ото Хајнцл А$ 40

Уместо цвећа на гроб мога брата Богдана Ивковића Душан Ивковић £4

Уместо цвећа на одар друга Николе Живановића Миодраг Бркић Драгољуб Текић Мирко Чечавац

Уместо воштанице за покој душе недавно преминулог Николе М. Живановића АлексаСаша Поповић € 50

Уместо воштанице на гроб мог школског друга Николе Живановића Аца Спасојевић $ 100

Са молбом Господу да подари покој душе у царству Своме покојног драгог друга Милована-Мила Радосављевића Добровољци из Мелбурна А$ 50 За успомен и покој душа свих изгинулих и помрлих добровољаца Ђуро Јакшић А$ 40 У спомен умрлим и страдалим старешинама и добровољцима СДК са молитвом Господу за њихове душе Мишо Косиер А$ 40 Уместо воштанице на одар и успомене на једног од најхрабријих, најоданијих, најпредузимљивијих другова, Николе Живанови- ћа, који је био изванредан пример свима нама, са молитвом премилостивом Све- вишњем Господу да његовој души подари заслужено место у царству Своме. Ожалошћеној супрузи Нади са осталом породицом најискреније саучешће Марјан Берета £ 20

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Ađresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ. England.

Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić.

Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora. ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28).

Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama.

Cekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije.

Poverenici: AMERIKA: ..Jadran'1 , c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str..

Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Munchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

К$ 25 К$ 25 К$ 25

За покој душе и у знак сећања на драгог друга Николу Живановића Андра Мандић $ 25 Уместо воштаница на гробове другова, Миленка Поповића и Ранка Попадића Бата и Анђа Васић $ 40 У спомен незаборавног драгог друга Николе Живановића. Да га Господ прими у заслужено Своје Краљевство, а његовој драгој Нади, наше искрено саучешће Марко и Радмила Сунара $ 30

У Бермингаму, Средња Енглеска, преминуо је 21. јануара о. г., изненада - од запаљења плућа, Милорад-Мића Мартеновић, бивши припадник Петог пука Српског добровољачког корпуса. Покојни Мића је рођен 23. новембра 1924. године у Трстенику. Други свет- ски рат га је затекао у богословији, У добровољце је ступио у Пети пук СДК и са њим се повукао у Истру. Био је у логорима у Италији и Немачкој одакле је дошао на рад у Енглеску. Био је талентован цртач и у Енглеској је радио тај посао све до пензионисања. Супруга Даринка је преминула пре неколико година. За собом оставља два сина и једног унука. Нека му милостиви Господ подари мир души у царству Своме.

Искра

У место цвећа на одар Николе Живано- вића Александар Рубеша € 50

t ВИДОСАВ СПАСОЈЕВИЋ

Протестни скуп у Београду Око 300 хиљада грађана Србије манифестовало је у Београду 21. фебруара- против једнострано проглашене независ- ности Косова под паролом „Косово је Србија”. Маси су се обатили Војислав Коштуница, Тома Николић и личности из културе и спорта. После говора одржана је молебан у цркви Св. Саве, чинодејствовао је и говорио митрополит Амфилохије. И поред сталних позива власти и организа- тора на ред и мир, изгредници су напали амбасаде САД , Британије и друге. (РТС )

Нова књига Светомир Р. Пауновић: „Људска посла - приповетке и сатире” Објављена је крајем септем- бра 2007. године у Београду у новом атрактивном руху. Величине средње осмине, књига има 292 странице, у тврдом повезу, са сликом старог Вршца на насловној страни облога. Цена књизи за европске земље авионском поштом износи 20 еуро; за прекоморске 25 еуро. Књига се поручује код аутора: Светоимир Р. Пауновић, Архиман- дрита Герасима Зелића 18, 11030 Београд, СРБИЈА. Чекове слати на адресу: Herrn Svetomir Paunović, Untersbergstr. 20, Munchen, GERMANY.

„ИСКРА" У БЕОГРАДУ МОЖЕ СЕ КУПИТИ У КЊИ- ЖАРИ „НИКОЈ1А ПАШИЋ", ТРГ НИКОЛЕ ПАШИЋА 9, ПО ЦЕНИ ОД 50 ДИНАРА.

У Билефелду, Немачка, преминуо је 4. јануара о. г. наш добри друг и са- борац Видосав Спасојевић. Родом је из села Остружња близу Осечине, округ Ваљевски. Родитељи, Иван и Ангелина, су га васпитали у патри- јархалном духу и научили га многим рецитацијама. Ступио је у добровољце почетком 1944. г. и био распоређен у 7. чету другог батаљона Првог пука СДК. Командир чете му је био Никола Љотић. Учествовао је у свим борбама своје јединице у Србији и Истри све до мостобрана на Сочи код Горице. После логора Форлија и Еболија у Италији и Мунстерлагера у Немачкој Видосав је одлучио да остане у Немачкој. Ту се оженио и засновао породицу. Одржавао је везу са својим саборцима и био редован претплатник Искре. Његова ћерка, Ангелина, нам је јавила за његову смрт и саветовала да престанемо са слањем нашег часописа. Са молитвом милостивом Господу да подари вечни мир његовој души, а међу нама дуг помен његовог имена.

Станко Васиљевић

Последњи роман Саве Јанковића „Вашингтон” Може се наручити на адресу писца по цени од $28, поштарина укључена. Изашло је и друго издање Савиног романа-тетралогије „На прелому” у два обимна тома. Обе књиге могу се наручити код писца. Цена $60, укључујући поштарину.

Sava Jankovic 8707 Stockvvell Road Baltimore, Md 21234 - USA

Iskra 1. mart 2008.

31

TROJANSKI KONJ AMERIKE IZA VRATA EVROPE Status Kosova je igračka u geostrateškoj igri svetskih sila oko energetske sigurnosti

Srbija je geostrateški centar Balkana i istorijski saveznik Amerike i demokratske Evrope tokom dva svetska rata. Umesto da učvrste ovo partnerstvo i da inte- grišu Srbiju u NATO, zapadni političari kroz planirano priznavanje nezavisnosti Kosova vode Srbiju u samoizo- laciju i guraju je u ruke Rusije i ruske energetske politike. Rusija će staviti veto na odluku o članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama i može, zajedno sa Srbijom, da se suprotstavi da UN misija bude zamenjena EU misijom. Međutim, neizvesno je koliko daleko će Rusija ići u podršci Srbiji, tako da Srbija mora imati u vidu eventu- alne prikrivene namere Rusije, isto kao i SAD. Ruski energetski projekat "Južni tok" može se graditi kroz Srbiju i susednu Republiku Srpsku i uticati na to da "Nabuko" projekat, koji podržava Evropska unija, bude ekonomski nerentabilan. Time se povećava ener- getska zavisnost Evrope. Status Kosova je indirektno igračka u geostrateškoj igri svetskih sila oko ener- getske sigurnosti Evrope, naftnih rezervi, buduć- nosti UN i želje SAD da oslabe nacionalni suvereni- tet i time internacionalizuju kontrolu nad svetskim resursima nafte i drugim prirodnim bogatstvima.

Mirno rešenje problema statusa Kosova je moguće.

Pregovori su bili neuspešni zato što su SAD čak pre početka bilo kakvih razgovora izjavile da je neza- visnost Kosova neizbežna. To je dovelo do toga da je delegacija kosovskih Albanaca hladno izbegavala traženje kompromisa sa Beogradom. SAD su de fakto onemogućile bilo kakav kompromis i teško se može reći da su pregovori uopšte vođeni.

Današnja demokratska Srbija nudi Kosovu istorijski kompromis s najširom autonomijom koju je svet ikada video. To su, na žalost, ustupci koje je Miloševićeva Srbija trebalo da ponudi još devedesetih godina.

Humanitarni razlozi, a ne nezavisnost Kosova, bili su opravdanje kada je NATO 1999. godine počeo rat ne bi li zaustavio Miloševićeve vojne operacije protiv kosovskoalbanske UČK gerile. UCK je 1998. godine preuzela kontrolu nad značajnim delovima Kosova, ali odgovor Miloševića pogodio je i civilno stanovništvo. Od 1999. godine Srbija je ispunila obaveze koje se odnose na rezoluciju 1244. Ali UN i NATO nisu ispunili svoj deo ugovora. Na Kosovu vlada aparth- ejd, Srbi i druge manjine nemaju uslove za slobodno kretanje. Borci za Ijudska prava i intelektualci na Zapadu su sramno ćutali o "etničkom čišćenju" Srba sa Kosova od 1998. godine i tokom "kristalne noći" 17. marta 2004.

Za vreme konflikta u prvoj polovini devedesetih godina, Zapad se čvrsto opredelio za nepovredivost granica na Balkanu. Sada kada je Kosovo u pitanju, EU i SAD hoće da zaobiđu ovaj princip.

Jednostrano rešenje za Kosovo povećaće legitimnost želje za nekim oblikom konfederacije Republike Srpske i Srbije. U slučaju nezavisnosti Kosova, albanski separatizam može da se proširi do Makedonije i južne Srbije. Diplomatskim jezikom se govori da "Kosovo neće biti presedan". Ovo je samo želja koja se ne može opravdati ni politički, ni istorijski, ni pravno. Status Kosova može dugoročno da utiče na zamrznute konflikte u istočnoj Evropi. Vodeće članice Evropske unije takođe nisu imune na separatizam.

Kosovska politika SAD i nesuglasice oko raket- nih baza u Češkoj i Poljskoj usmerile su SAD u pravcu sukoba sa Rusijom. Može se spekulisati koji su stvarni interesi SAD na Kosovu. Da li je Kosovo "trojanski konj" kojeg su Sjedinjene Države stavile iza vrata Evrope 1999. godine?

SAD razumeju da globaine tendencije prema nacionalizaciji naftnih i prirodnih izvora mogu da smanje njihovu globalnu moć. Amerika želi da internacionalizuje kontrolu nad naftom. Kroz podršku nezavisnosti Kosova, SAD teže da oslabe UN, a time i Rusiju. U tom cilju, SAD rade na nekoj vrsti "naddržave", koja će oslabiti nacionalni i državni suverenitet i olakšati sticanje kontrole nad ključnim prirodnim resursima, koji obezbeđuju hegemoniju SAD. Ova "naddržava" formirana je pod lažnim imenom "humanitarne intervencije", kada su SAD 1999. godine na Kosovu pogazile povelju UN i su- verenitet Jugoslavije.

Time su se države NATO izdigle iznad međunarodnog prava i proglasile se za zakonodavca, sudiju i izvršioca.

Time su ignorisale 200 godina staru tradiciju podele moći koja je stub zapadne demokratije. Međunarodno pravo i pravni poredak pokazali su se kao pravo pobednika i pravo najmoćnijih. Operacija na Kosovu je otvorila vrata Americi da krene još jedan korak dalje kada je okupirala Irak 2003. godine. "Rat protiv terora" i humanitarni argumenti su često samo korisni izgovori za geostrateške manevre SAD. Međutim, Kosovo 2008. može otvoriti "Pandorinu kutiju" i imati nesagledive posledice za Evropu.

Politika, 21.1.2008. li ik

Ejvin Venešilde Sejm norveško-danski istoričar i politički analitičar

(Sva podvlačenja u gornjem tekstu su Iskre)