Поводом САД завршних (на изглед само) игара о Косову и, можда, драматичног распада владајуће коалиције у Србији
БЛЕФОМ КА ЦИЉУ? „Тројка” Контакт групе, сачињавају ју је амбасадори: Ишингер (ЕУ), Визнер (САД) и БоцанХарченко (Русија), испунила је у погледу Косова свој споредан мандат тј. да до 10. децембра (120 дана од почетка мандата) рапортира Генералном секретару УН, Бан Ки Муну, свој налаз. Како, по главном мандату, „директни преговори” између Срба и Албанаца нису донели никакво „компромисно решење”, „тројка” је, тако, свој споредни мандат претворила у главни. „Тројка” је, међутим, овај исход - траћење времена - унапред знала јер, изузев амбасадора Визнера при „тројци”, САД администрација (а донекле и ЕУ) је чак, и за време преговора, јавно испољавала став по коме Косово мора да добије независност од Србије, а у корист Шиптара. Шиптари, наравно, на „прего- ворима”, били су само „присутни” - јер би озбиљан разговор био директно противан њиховим интересима.
Продужење преговора неопходно САД!? При, дакле, очекиваном исходу, „траћење времена”, поставља се питање зашто и коме је ова комедија од преговора била уопште потребна? Тај сценарио су дефинитивно, по мојој оцени, припремиле САД. Он је првенствено уперен против Русије, али је њиме такође хтело да се цементирају напуклине у јединственом ставу ЕУ по САД „укусу” о Косову. Другојачије речено, САД поручују: (а) Русији - ваша игра са ставом о статусу „како се договоре” Приштина и Београд није прошла нити ће проћи; свака нова рунда преговора смањује ваш кредибилитет у погледу ваше - како кажете - одбране принципа међународног права, а истовремено повећава вашу одговорност за евентуална насиља на Косову (у том смислу „догађају” се, мислим, и Холбрукови недавни јавни иступи) ; и (б) малодушним у ЕУ - зар не видите колико су САД стрпљиве у потрази за мирним и „праведним” решењима косовског „чвора” а у складу са Ахтисаријевим планом.
Руси откривају - САД блеф!?
Ова САД игра, међутим, открива Русима другу једну ствар. Све те приче о САД и ЕУ наводном приз- нању шиптарског једностраног проглашења независ- ности Косова, само су њихов велики - блеф! Крајњи је циљ овог САД иступања мисле Руси и на том податку заснивају целокупну своју стратегију - јесте да питање коначног статуса Косова, у смислу Ахтисаријевог плана, прође кроз Савет безбедности УН. Како то неђе
проћи због руског вета, овим исцрпљујућим „прего- ворима” у смислу овог који је тек истекао 10. децем- бра, или нема краја или док се Руси не предомисле. А чињеница да су готово три године прохујале, а неза- висност никако да стигне Шиптарима, јасно говори да руска стратегија није произашла - како би ми рекли - „из прстију” или Американци - out of the blue sky. Усуђујем се зато да предвидим следећи сценарио. Генерални секретар УН, Бан Ки Мун, као што смо видели, већ је добио извештај „тројке”. За 19. децембар већ је заказана седница СБУН на којој ће се третирати извештај „тројке”. Пошто би Руси ставили свој вето, на евентуалну нову Резолуцију СБУН којом би ова или поништила Резолуцију 1244 или једно- ставно одобрила Ахтисаријев план о Косову, СБУН неће имати друге већ да одобри продужење преговора између Приштине и Београда. Ирелеватно је да ли ће ти нови преговори бити у режији „триа” Контакт групе или под неком другом фирмом, Није, међутим, ирелевантно да ли ће се ти евентуални нови преговори водити под садашњим условима. Наиме, за једне од будућих оваквих прего- вора (а, можда, чак и за ове следеће), Руси могу тражити да СБУН одобри само такве преговоре којим би САД и европске државе, које стоје уз САД став о Косову а чланице су СБУН (Енглеска, Француска, Немачка, Италија), морале би дати пред СБУН свечану и јавну изјаву да преговори о Косову нити су временс- ки орочени, нити сме коначан статус Косова, као сад - надгледана независност бити унапред предодређен. Ово све, наравно, ради тога, да би коначан статус могао бити заиста само истински плод стварних пре- говора између Срба и Шиптара. Ако САД не прихвате овај руски услов, нема, сад због евентуалног САД вета, нових преговора.
Реакција ЕУ у случају једностраног проглашења Које су САД опције, ако не дође, по руском контра плану, до даљњих преговора? Ако је тачно моје нагађање, да САД ипак желе да коначан статус Косова буде потврђен од стране СБУН, онда за САД не посто- ји више ниједна - да тако кажем - „мирољубива” опција. Остаје им још једино да даду сигнал косовским Албанцима да прогласе једнострану независност. Тешко је предвидети шта би се тада могло десити. Два су, међутим, сценарија ипак сигурна. Прво, за стабилност и сигурност целог Бал- кана, а могуће и шире - ништа добро! Друго, ЕУ је и сад разједињена по питању, надгледане независности, јер
Блефом ка циљу... би ЕУ, по САД садашњем плану, требало, на место Унмика, да ту надгледану независност спроводи у живот. Како ће се ЕУ владати при сценарију шиптарског једностраног проглашења независности - питање је сада? Нагађам: (а) нити ће ЕУ прихватити, додељену јој од САД, одговорност за спровођење у живот такве независности; и (б) нити ће највећи број држава ЕУ (сем можда, Енглеске и Француске), пристати да службено призна шиптарско независно Косово. Најкраће, неће бити по великој САД нади - ефекта „падајућих домина” - САД плус 27 чланица ЕУ, већ могуће једино: САД, Енглеска и, можда, Саркозијева Француска. Због критичне ЕУ улоге у САД игри око Косова, не треба, међутим бркати изостанак масовног признања те независности од стране ЕУ (27 чланица), с масовним њеним признањем од стране муслиманских држава и, вероватно, неких бивших држава СФРЈ, које, изузев Словеније, још нису чла- нице ЕУ, али јесу чланице УН.
Блефом сакрити зависност САД плана од СБУН И још нешто: не треба, такође бркати, ориги- налну ЕУ реторику да неће примити на себе одго- ворност за имплементацију „надгледане независнос- ти” на Косову без одобрења СБУН - она стоји и само је утихнула - с доцнијом реториком која, како се косов- ска криза продубљавала, има се, верујем, захвалити Бушовој молби ЕУ у смислу: немојмо одобрење СБУН стављати у први план, јер тиме откривамо Русима да смо, у остварењу независности Косова, критично за- висни од тог одобрења. Да се, дакле, Руси не би досетили те наше зависности, напротив - блефирајмо агресивност! Са свим и свачим - што год нам падне напамет! У складу с идејом блефирања, запљуснуле су светску јавност тако многе ствари: од Бушове провокативне посете Тирани (јануар 2007) до изјаве Конди Рајсове да ће „Косово без обзира на начин (no matter what) бити независно” и до „осам аргумената” како да се заобиђе Резолуција 1244 СБУН (види (1) доле). И да закључим ово поглавље. Да би ЕУ прихватила одговорност спровођења „надзиране неза- висности” Косова, она је одувек стајала на становишту да одлука о независности Косова, мора да прође кроз СБУН. По томе је ЕУ била јединствена. Кад је, међутим, због напред поменутог нестајања те реторике са ЕУ стране, појавиле су се и још увек се појављују напуклине у јединственом ставу ЕУ по питању Косова. Сад, пак, ако би Буш блокирао руски предлог нове Резолуције којом би се осмислили (нема орочавања преговора, нити пропагирања идеје неза- висног Косова), будући преговори Срба и Шиптара би брзо дали резултате. Пред том чињеницом, ЕУ би морала да изврши пресију на САД да повуче свој вето на руску резолуцију која би омогућила истинске пре- говоре Срба или Албанаца; у случају да то Буш одбије, ЕУ не остаје ништа друго већ да откаже Бушу своје учешће у спровођењу у живот финалног статуса Косова. Буш би, можда, у очајању, потегао с једностраним признавањем, али тиме се враћамо на почетак овог написа, где су све незгоде таквог САД акта не само побројане већ је и доказано да су оне контра- продуктивне.
Од „Србије прошлости” до „Србије будућности”
Како се криза Косова захуктавала у правцу
тренутне крајње драматичности, сви САД амбасадори у Београду (бивши и садашњи, наравно) излазили су и додатно подгрејавали косовску кризу Србима са две теме: (а) постоје две Србије: Србија прошлости и Србија будућности; и (б) питање Косова и питање уласка Србије у ЕУ су два потпуно одвојена питања. Поделом Србије на прошлост и будућност, није случајно „Србија прошлости” повезана са оним снага- ма у Србији које заговарају политику по којој је Косово интегрални и неотуђив део Србије. Друга политичка струја, која, као приоритет, ставља акценат на улазак у ЕУ и остале евро-атланске интеграције, поистовеће- на је, опет не случајно, са Србијом будућности. Већ се из ове врло грубе амбасадорске поделе: одбрана Косова - „прошлост” и улазак у ЕУ - „будућност”, јасно види да је друга драга тема београдских САД амбасадора велика - лаж! Будући, дакле, да је друга тема таква, не вреди даље о њој говорити. Али је и те како вредно говорити о томе због чега је пласирана та лаж у српско друштво и које снаге, по њој, би требало да буду њени корисници а које губитници. Ето то је предмет тек долазећих редо- ва. На изглед без много везе са темом коју сам најавио, баш док се исписују ови редови (13. децем- бар), у самој влади Србије одвија се велика битка око једне чисто рекло би се - формалне ствари. Наиме, председник Скупштине Србије, Оливер Дулић, из Тадићеве Демократске странке (ДС - иначе, странка будућности), расписао је 12. децембра председничке изборе за 20. јануар 2008. Одмах су на „уставност” такве Дулићеве одлуке реаговали из Коштуницине Демократске странке Србије (ДСС - прошлост). Наиме, Уставни закон (о избору председника) каже да избори морају бити расписани до 31. децембра, али не и пре него што неких 6 закона (у вези избора) постану важећи (а то је седам дана по објављивању тих закона у „Службеним новинама”.) Како највећи број тих закона постају важећи тек 18. децембра а један тек на крају године, овај Дулићев акт је стварно формално неуставан. Поента ДСС, међутим, није у уставности већ шта се крије иза те повреде уставности. Наиме, потпредседник Владе Србије, Божидар Ђелић из ДС (будућност), иначе задужен за евро- атланске интеграције, договорио се с ЕУ не само у вези ових интеграција већ, изгледа, на своју руку, и о Косову (ЕУ и Косово - немају везе?). По том „дилу” Србија добија потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) са ЕУ, што је предвиђено да се догоди 28. јануара 2008, 1 милијарду евра за 5 година (200 милиона годишње). Што се тиче Косова - Ђелић га је буквално продао за 200 милиона евра годишње, али је код ЕУ „извојевао” да Шиптари неће прогласити
............ 4 IZ SADRŽAJA Vlada osporila izveštaj MDRI Zakasnela odlučnost.....................................................................
........ 5
Intervju, Srđa Trifković ............................................................... ....... 7 Nemačko kukavičije jaje, Z. Trajković ...................................... ......... 11 Intervju, Dragoljub Mićunović ................................................... ......... 16 Beograd o autonomiji Olandskih ostrva ...................................
___ 19
Vreme vlasti, Dobrica Ćosić (Revizionizam 128) .....................
.........25
Pat Buchanan najavljuje „Кгај Amerike”
....................... ...... 32
независност до после председничких избора у Србији. Наредних дана су се већ и сами Шиптари јавно „обавезали” да до тог датума неће бити никакве драме на Косову. Необорив је, стога, закључак да су и они учесници ове опасног „дила” ЕУ са Србијом будућно- сти. То открива, међутим, не само зашто је Дулић неуставно расписао изборе за 20. јануар, већ и много више од тога. До 20, јануара неће бити косовске неза- висности. Тадић, уз неопходну Коштуницину помоћ, јер се још није „огрешио” о њихов коалициони договор по коме Косово као неотуђив део Србије има приоритет- но место у политичким односима са странцима, треба- ло би да добије председничке изборе већ у првом кругу. После, пак, те победе, Косово ће у сваком случају бити независно, али Србија са Тадићем на челу скочиће, сви су изгледи, по убрзаном поступку у ЕУ. Услед тога може се десити да на једном од будућих преговора између Срба и Шиптара које омогућује руски вето али стварно прижељкују САД, Тадић (јер је Коштуница, пошто је одиграо своју улогу „црнца” отписан) и сам призна независно Косово: нешто у складу с својом обавезом према САД плану, пресекао је „врзино коло” бескрајних преговора, нешто да би испољио своју дужну захвалност Шиптарима што су му омогућили победу на изборима од 20. јануара. Међутим, срећом, те Тадићеве и Ђелићеве прљаве игре (око продаје Косова, победе ДС на изборима, улазак у ЕУ и сопствено признање косовске независности) нису остале непознате премијеру Коштуници. Пошто су те игре, по својој суштини врло комплексне, а како је Коштуници стало да одржи, у погледу Косова, „јединствену” коалицију што је дуже могуће, Коштуница се није отворено супроставио Тадићу, већ само слао сигнале својим „партнерима”, супротне од оних које би они волели да се од њега чују. Први се тако огласио, његов саветник, Александар Симић, изјавом да је и рат један облик борбе да се сачува Косово. Одмах су, наравно, тадићевци скочили - прекршај коалиционог договора! Ово је остало не само без реакције Коштунице, већ се и он лично ускоро сам огласио изјавом којом је ставио у сумњу да ли Србија жели улазак у ЕУ. Казао је, наводно: ако ЕУ жели Србију у свом чланству, може да је добије само као целину тј. у чијем саставу ће бити Косово и Метохија. Најзад је дошла ова контроверзија о уставности Дулићевог акта. Оно што још није поменуто у вези са овом контроверзијом јесте чињеница да су људи из ДСС, који су на крају крајева открили, да је Дулићев акт неуставан, рекли да ће ДСС-ов коначан став о овом Дулићевом акту, донети после седнице СБУН, која би требало да се одржи 19. децембра. Није тајна да ће, ако СБУН донесе одлуку да се наставе преговори између Срба и Шиптара, ДСС прећи преко Дулићеве неуставности. Свака одлука СБУН другојачија од те, ДСС ће, у најбољем случају по коалицију, јавно изрећи да ДСС неће помагати Тадића на заказаним изборима а, у најгорем случају, да ДСС напушта коалицију и ствара нову с Томом Николићем из Шешељеве Српске радикалне странке (СРС). У сваком случају, оваква једна одлука ДСС, драстично мења све планове о Косову. Највише Тадићеве, али ни САД односно ЕУ планови нису имуни. Последице овог ДСС акта, у овом тренутку, међутим, тешко је сагледати, јер је то потпуно нова игра. (1) Читаоц ће и сам увидети да су „аргумен- ти” врло слаби и површни, изузев, можда, бр. 5; али,
Može li misija EU na Kosovo bez odluke UN?
Autoritet SB UN na ozbiljnom ispitu Srbija, osim zaiaganja za očuvanje južne pokra- jine u njenom sastavu, bije i još jednu veliku bitku - pokušaj sprečavanja misije EU da „па mala vrata“ uđe na Kosmet, umesto, kako to dolikuje, kroz Savet bezbednosti UN. Izađe li iz nje kao pobednik, Srbija će imati veliki plus na svom tasu kosmetske vage. Prvi test izdržljivosti Srbiji sledi već 19. decembra, na sednici SB posvećenoj Kosmetu. Mada je do sada za sve mirovne operacije bio nadležan isključivo SB, koji mora da da „zeleno svetlo" za slanje trupa, iz Brisela se sve češće čuje da će, na osnovu pojedinih interpretacija Rezolucije 1244, Evro- pljani doći na Kosmet mimo ,,amina“ UN i upozorenja stručnjaka da bi takav presedan imao nesagledive posledice. Pominjanje angažovanja misije EU na Kosovu, ministar za Pokrajinu Slobodan Samardžić smatra očiglednim pokušajem da se, „па mala vrata, počne sa primenom Ahtisarijevog plana koji predviđa nezavis- nost“. - Upravo taj plan predvideo je misiju EU, koja je za Srbiju prihvatljiva samo kao nadzor suštinske autonomije. Da bi se Unija angažovala u Pokrajini obavezna je nova rezolucija, a nje nema bez statusa, kao što statusa nema bez kompromisa istakao je Samardžić, a preneo Tanjug. Politički analitičar iz Vašingtona Obrad Kesić ocenjuje da postoji šansa da se evropske trupe „ušunja- ju“ na Kosmet i bez nove rezolucije, ali upozorava da bi time autoritet Saveta bezbednosti ozbiljno bio ugrožen. - Ako se SB isključi iz procesa slanja nove misi- je u Pokrajinu, pre svega bi legitimitet te misije bio dove- den u pitanje, a uloga SB bila stavljena van snage. Doduše, sve zavisi od toga koje bi mere bile sprove- dene, jer ako bi bilo reči samo o menjanju snaga u sas- tavu misije UN, to podrazumeva održavanje postojećeg stanja, te ne bi bilo velikih problema. Ipak, praksa i norma do sada je nalagala da se o svim misijama i mirovnim operacijama mora dogovoriti u SB - rekao nam je Kesić... (Glas javnosti, 8.12.2007).
ево их: 1. P1244 не спомиње Србију, већ СРЈ; 2. Р1244 не обавезује Косово да остане унутар Србије; стога за „надгледану независност” није потребна никаква нова акција СБУН; 3. све што је „неизбежно” - независност Косова је неизбежност - опште је прихватљиво; 4. Косово је већ одвојено од Србије, стога, само треба ратификовати постојеће стање; 5. искључењем Шиптара, грађана Србије, из референдума о Новом Уставу Србије - Србија је de facto признала независ- ност Косова; 6. Русија злоупотребљава право вета у СБ; 7. Косово - „јединствен случај, није преседан”; и 8. Србија изгубила право на Косово (због Милоше- вићевих „злочина”.) до „једностраног проглашења шиптарског независног Косова” и ефекта „падајућих домина” којим би САД и ЕУ признале ту „независност”; од могућих још најмање десетак додатих „од” ... „до”-а; и, најзад; „од 'Србије будућности’” „до оне 'прошлости”’. Ово задње „од” ... „до”, међутим, захтева специјалну обраду и предмет је закључног поглавља овог написа.
Н. Љотић
VLADINA KOMISIJA OSPORILA IZVEŠTAJ MDRI O TRETMANU OBOLELIH U PSIHIJATRISKIM USTANOVAMA U SRBIJI Nacionalna komisija za mentalno zdravlje ospo- rila je danas izveštaj Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju (MDRI) i ocenila da je baziran na netačnim ili loše protumačenim infor- macija, a da su neki podaci čak zlonamerno parcijalno prezentirani. Ta komisija je danas svoj odgovor na izveštaj predstavila Vladi Srbije. U sažetku analize izveštaja te međunarodne organizacije, koji je danas podeljen no- vinarima u Vladi Srbije, navodi se da je broj trajno hos- pitalizovanih u psihijatrijskim ustanovama, trostruko manji od broja navedenog u tom izveštaju.
Vlada: Izveštaj MDRI neistinit Vlada Srbije usvojila je danas Izveštaj o stanju u ustanovama za smeštaj dece i odraslih sa posebnim potrebama, u kome se navodi da je neistinit izveštaj međunarodne nevladine organizacije MDRI o stanju u psihijatrijskim ustanovama u Srbiji, zbog koga je stvore- na lažna slika stanja u tim ustanovama. Ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić izjavio je da će vlada zatražiti formiranje međunarodne nezavisne komisije koja bi ispitala sve navode iz izveštaja nevladine organizacije MDRI. "Načinjena je ogromna politička šteta Srbiji i naš interes je da međunarodna nezavisna komisija utvrdi punu istinu", rekao je Ljajić. Međunarodna organizacija za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju je, naime, navela da se u azilima u Srbiji nalazi 6.200 osoba, a Srbija zapravo ima približno toliko postelja u svim psihijatrijskim ustanovama, a u azilarnim
delovima
bolnica
nalazi
manje
od
2.000
pacijenata.
"Korišćenje drastično pogrešnih podataka mnogo govori o namerama istraživača", navodi Nacionalna komisija za mentalno zdravlje. U izveštaju je, takođe, izneta netačna ocena da Vlada Srbije nema program kojim bi se zaustavili neprimereno zadržavanje hiljada osoba sa posebnim potrebama, jer je Vlada
u januaru ove godine usvojila Nacionalnu strategiju zaštite mentalnog zdravlja, koja podrazumeva i promenu tretmana
osoba sa men- talnim poremećajima, posebno onih sa hroničnim psi- hozama. Međunarodna organizacija za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju neopravdano optužuje Vladu Srbije i za povećanje kapaciteta azilarnih ustanova, jer, kako se navodi u komentarima Nacionalne komisije za mentalno zdravlje, nova
zgrada u okviru psihijatrijske ustanove u Kovinu, sa 250 ležaja, treba da zameni staru bolnicu sa četiri puta većim brojem kreveta, a ne gradi se, kako to tvrdi ta međunarodna
organizacija, da bi bili prošireni postojeći azilarni kapaciteti. Nacionalna komisija za mentalno zdravlje, pri- tom, podseća da je na početku reforme u psihijatrijskim ustanovama u Italiji bilo j 00.000 hospitalizovanih psihi- jatrijskih pacijenata, a u Švedskoj 20.000. Podaci o mehaničkoj fiksaciji u psihijatrijskim bolnicama dati su paušalno u izveštaju, bez navođenja konkretnog razloga za fizičko sputavanje pacijenata, kao
i bez preciznog navođenja trajanja ovog postupka. "U najvećem broju psihijatrijskih ustanova u Srbiji obavezno je vođenje specijalne knjige evidencije o fiksaciji (ona postoji i u bolnici u Vršcu koja je kritikovana u izveštaju). Fiksacija se sprovodi samo u slučajevima da pacijent ugrožava svoju bezbednost ili bezbednost drugih. Dužina fiksacije meri se satima i može da je indikuje samo psihijatar", ističe Nacionalna komisija za mentalno zdravlje. Ta komisija kao "lošu nameru" ocenjuje i
objavijivanje podatka da je u ustanovi u Kovinu tokom 2006. godine umrlo 128 pacijenata, odnosno 26 odsto od ukupnog
broja hospitalizovavnih pacijenata te bolnice. "U izveštaju nije navedeno da u kovinskoj bol- nici postoji i odeljenje za neurologiju, koje je regionalno i hospitalizuje bolesnike sa cerebrovaskularnim infarktom, kao i odeljenje za gerijatriju. Naravno da će se iz kon- teksta izveštaja zaključiti da u kovinskoj bolnici umiru psihijatrijski pacijenti zbog lošeg tretmana, a ne osobe koje su u najtežem stanju hospitalizovane na odeljenju neurologije zbog moždanog šloga", naglašava Nacionalna komisija za mentalno zdravlje. Ta komisija ne negira da postoje primeri lošeg ili neadekvatnog tretmana u psihijatrijskim bolnicama, ali naglašava da je Međunarodna organizacija za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju odgovornost za to bez osnova pripisala odsustvu namere nadležnih mi- nistarstava da primene savremeni koncept tretmana bolesnika. Nacionalnu komisiju za mentalno zdravlje formi- rali su prošle sedmice Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada i socijalne politike kako bi se ispitali navodi iz izveštaja Međunarodne organizacije za zaštitu prava osoba ometenih u razvoju. 22.11.2007.
Tanjug - FoNet
(Sva podvlačenja u gornjem tekstu su Iskre)
Predsednički izbori raspisani za 20. januar DSS - izbori krše koalicioni sporazum Predsednik Skupštine Oliver Dulić (iz DS) raspisao večeras predsedničke izbore, i to za 20. ja- nuar. Drugi izborni krug biće održan 3. februara. Iz Tadićevog kabineta su saopštili da je to u skladu sa dogovorom vladini koalicije od 3. novem- bra, da će izbori biti raspisani „ukoliko ne bude neposredno ugrožena teritorijalna celovitost zem- Ije”. Demokratska stranka Srbije (DSS) je odmah saopštila da je Demokratska stranka (DS) donela jednostranu odluku o raspisivanju predsedničkih izbo- ra, čime je grubo prekršen koalicioni sporazum da se sve važne odluke donesu konsenzusom unutar vladajuće koalicije. DSS će dati svoj odgovor posle 19. decembra, kada Savet bezbednosti UN raspravl- ja o Kosovu i na kome Srbiju zastupa premijer Koštunica. (B92, 12.12.2007).
ЗАКАСНЕЈ1А ОДЛУЧНОСТ Седам година после бомбардовања, седам година после промене власти у Београду, и даље су страховито снажни и чврсти ти стереотипи о Србима и Србији у свету, и они у великој мери одређују позицију и положај Србије у овим преговорима о Косову. Посебно бих издвојио синтагму "антисрпска хистерија". Мислим да је то само на први поглед груб, али, запра- во, добар и прецизан израз онога што заиста постоји у региону. Чињенице на које се позива и на којима почи- ва та антисрпска хистерија углавном нису тачне, али то нас не ослобађа обавезе да размишљамо о њеним последицама, као и сопственој одговорности и уделу у тој причи. Као што је познато теоретичарима и истраживачима моћи, моћ је једна дифузна категорија, није сводива само на једну димензију, тј. на ону најелемен- тарнију и најбруталнију војну и политичку моћ, па чак ни на ону економску. Постоје у данашњем свету и разне друге димензије моћи, мање очигледне, мање видљиве и мање ухватљиве, али због тога не мање важне и не мање опасне по онога ко им се, стицајем околности, нађе на путу. Прво - оно што је очигледно. Савремени обли- ци "тврде" моћи, односно војна, политичка и економс- ка моћ, које тренутно доминирају у свету, никако не иду наруку Србима и Србији. Међутим, Србија је у великој мери платила данак и оним другим димензија- ма тзв. меке моћи, чије се деловање и те како видљи- во манифестовало у време српске, односно југословенске кризе почетком деведесетих година. Ту пре свега мислим на моћ медијске манипулације која се огледала у једној врсти специјалног рата којем је Србија била изложена током претходне деценије и чија је у много чему још и данас жртва. Данас можемо са много права констатовати то да Србија, односно српска политичка елита није пред- видела догађаје, нити препознала сав значај промена које су се тих година одигравале на глобалном плану. Светска моћ је флуидна, помера се и сели, некад споро и готово невидљиво, а каткад муњевито, хаотично и дифузно. Управо до једног таквог великог померања дошло је крајем осамдесетих година на глобалном плану. Биполаризам оличен у равнотежи страха између два супротстављена војно-политичка блока, биполаризам на ком је Југославија, Брозова социјалистичка Југославија, деценијама пливала и одржавала се, нестао је готово преко ноћи и било је потребно тражити нове стратегије. Новостворене државе су морале да се уклопе у ту нову констелацију да би нашле своје место под глобалним сунцем. То се, међутим, у Србији није догодило и у томе несумњиво лежи велика одговорност наше елите, одговорност од које она не може побећи. Добар део проблема са којима се и данас суочавамо када је реч о преговорима о статусу Косова и Метохије и, уопште, овај генерално неповољан имиџ који имамо у водећим светским (читај - западним) медијима у великој мери јесте последица те геополитичке конфузије и не- сналажења тадашње српске политичке елите. Када лоше уђете у утакмицу, било да се ради о фудбалу, кошарци, боксу или политичком дуелу, кад добијете на
почетку неки неочекивани ударац, ви сте до краја борбе заправо омамљени и онда срљате, не успевате да ухватите ритам игре, да ухватите корак и вратите се у меч. При томе, не морате уопште бити слабији, једноставно сте дозволили да будете затечени и ушли у губитнички ритам. Мислим да се са Србијом нешто слично дешавало током претходне деценије и плашим се да нам прети опасност да се нешто слично опет догоди. Дакле, у том првом, кључном и најважнијем моменту, крајем осамдесетих година, када су се изно- ва делиле и цртале геополитичке карте, Србија се лоше поставила у тој новој геополитичкој кон- стелацији. Потпуно погрешна процена и фантазми оних људи који су водили главну реч у српској политици у том периоду и илузија да се може задржати једнопар- тијски социјализам, односно комунизам, резултирали су низом погрешних и/или закаснелих реакција. На пример, нигде у региону нису толико дуго остали непромењени комунистички симболи који су сметали и боли очи, у том тренутку, практично јединим глобал- ним господарима и ми у великој мери зато и дан-данас плаћамо цех. (Не мислим, разуме се, да се све наше невоље могу тумачити само тим кашњењем, али мислим да је то ипак један релативно значајан и врло карактеристичан показатељ.) Дакле, најпре смо се на самом почетку лоше поставили, а онда се истрајавало у тим грешкама читавих пет, шест година. Ми смо заправо тек другом половином деведесетих година почели хватати прикључак са светом. После свих удараца по глави, коначно су спознате светске глоб- алне реалности и то се посебно манифестовало после 2000. године. Нећу ни да покушавам да делим, нити да мерим, нити да изједначавам били чију одговорност - али криви су и они који су се на почетку лоше поставили, као и ови после 5. октобра који нису успели да грешке коригују, већ су само са закашњењем и, по мом мишљењу, на погрешан начин покушали да надокнаде пропуштено, накнадно (и нападно) ускачући у евро-атлантски воз који је већ далеко одмакао и који нам је у међувремену већ нанео огромну државну штету. Иако нема никакве сумње да смо доста страдали што у возу нисмо били од почетка, велико је питање да ли нам је и ово накнадно, безглаво и - зашто не рећи недостојно постпетооктобарско укр- цавање донело ишта добро. Нема ствари (осим Ратка Младића) која је од нас тражена, па чак и многих које нису тражене, а које нова власт после 5. октобра није учинила. Нажалост, није помогло. Практично, није нам пошло за руком да разбијемо и отклонимо ниједан озбиљан стереотип о Србији и Србима, нити да задобијемо поверење оних центара моћи на Западу који су у неком тренутку током деведесетих година таргетирали Србију и Београд као непоуздан и реметилачки фактор на Балкану. То је просто реалност. Тоје емпиријска чињеница и пошто је то тако, ми морамо гледати шта се са тим може уради- ти. То не значи сад да треба срљати и нападати голим рукама или грудима (у симболичком смислу, наравно) на ове зидове предрасуда, али се исто тако не може- мо ни правити луди и понашати се као да ти зидови не постоје, или да су само последица наше "српске пара- ноје" која свуда види само антисрпске завере и непри-
Закаснела... јатеље.
Рекао бих да наши медији у великој мери (са различитим мотивима, али заправо на сличан начин на који је и у време Милошевића јавност била обмањи- вана у погледу слике Србије у светским медијима) избегавају да грађанима пруже реалну слику о нашем лошем имиџу у светском јавном мњењу да не би под- стицали антизападно расположење и изолационизам. И, разуме се, да не би јачали радикале. И данас се умивају и домаћој јавности тек на кашичицу сервирају информације о томе колико и како неповољно стојимо у очима света и са колико негативности и зле воље се и дан-данас о Србима говори у водећим западним медијима. С тим да је Милошевићева пропаганда те податке скривала да се не би подстицао дефетизам и ширила сумња у успешност владајуће државне поли- тике, док се данас то углавном чини из страха да та сурова истина о континуитету антисрпске политике и антисрпских стереотипа не буде ударац и шамар за овдашње прозападне, односно "еврореформске" или "евроатлантске" снаге, које, ето, за све ове године нису успеле да промене такав негативан став Запада о нама. Једним делом се ту вероватно ради о жељи да се јавност "заштити" од лоших вести, али већим и важнијим делом је на делу мотив да се ова нова елита сачува од питања: "па чекајте, шта сте ви урадили, који су учинци вашег деловања свих ових година када нисте успели ништа променити на том плану". Хтео сам само да упозорим на јаловост, па чак и потенцијалну опасност од таквог хаотичног јуришања и закаснелог покушаја да се ускочи у тај "евроат- лантски" воз који је већ у великој мери отишао. Можда смо одговорни што се нисмо одмах прикачили на њега и што садашње укрцавање изгледа овако траљаво и неубедљиво. Европа и САД донекле са разлогом не верују у српски евроатлантски ентузијазам са којим већ више од пола деценије нападно парадира овдашња политичка и медијска елита. А и резултати избора говоре сами за себе. (Европска унија је ту известан, али само делимичан изузетак, зато што збиља велики број грађана у принципу гласа за улазак у Европску унију. Али већина грађана изједначава и идентификује Европску унију са добрим животом и нема ништа против ње због слободе путовања, доброг стандарда и сл.) Смисао моје сугестије је заправо следећи: ако већ не може и не успева, не вреди нам више покушавати да се прикачимо на тај вагон, већ хајде да погледамо шта још постоји на светским путевима, и да ли се можда на хоризонту помаља још нека понуда! Чињеница која постаје из дана у дан све истинитија јесте да се центар моћи у свету данас полако померу ка истоку. И при томе не мислим само на Русију, него и на све моћније, а код нас после 2000. потпуно занемарене глобалне играче као што су Кина или Индија. Дакле, центар глобалне, пре свега економске и финансијске моћи, данас се полако помера на исток, додуше, можда не тако брзо као што би неко желео, или као што се неко плаши, али, ипак, довољно уочљиво. На тој страни нема предрасуда и негативних стереотипа о Србима (напротив, можда нас чак у једном делу тамошње - нарочито руске - јавнос- ти представљају чак у много бољем светлу него што реално јесмо), и верујем да би се ту уз много мање
труда могао направити много већи пробој - како у политичком, тако и у економском и симболичком смислу. Ово неминовно дотиче причу о Косову. Дакле, без драматизације, без неких сензационалних, исто- ријских обрта и неких претерано емотивних загрљаја са "мајчицом Русијом", или подстицања неке антиза- падне хистерије - то нам, свакако, не би донело ништа добро - треба тражити савезнике за наш принципијел- ни став по питању Косова и Метохије. А ти савезници се, свиђало се то некоме или не, данас налазе пре- васходно на истоку и југу. Мислим да српски политички врх тренутно врло рационално и систематски ради на успостављању контаката са тим новим центрима светске геополитичке моћи. И мислим да то треба радити још отвореније, храбрије и методичније. Но, ја нисам сигуран да ли то наша остала, пре свега култур- на и интелектуална елита довољно прати и изгледа да су овога пута водећи српски политичари прилично усамљени на свом - зачудо - исправном путу. Има много неразумевања, глупости, па и, рекао бих, тенденцизности у једном готово багателишућем и подсмешљивом односу према овим новим геополи- тичким реалностима (нпр. у односу према Кини, или руској претњи ветом у Савету безбедности). Рекао бих да се у овоме што сам поменуо крије наша шанса када је реч о Косову, али се та шанса мора пажљиво користити и дозирати са што мање дра- матичних унутрашњих сукоба и спољних заокрета. Хтели не хтели, данас у Србији та прича са Русијом постаје привлачна и биће све привлачнија великом броју грађана. Дакле, тренд је тај и он ће се свакако наставити, чак и независно од актуелне косовске приче, само је питање докле и у ком облику. Није сасвим извесно да ли ће бити довољно времена, а питање је и да ли ће наша политичка елита имати довољно снаге и памети да бар донекле материјализује ову прилику која се сада указује и да ли ће успети да најзад нешто политички профитира из ове најновије геополитичке промене. Тек сада, или заправо тек последњих месеци, у неким западним престоницама као да су схватили да Србија мисли озбиљно и да те спекулације како ће се српски политички центар поцепати и како ће, на пример, Борис Тадић или Демократска странка или Војислав Коштуница прихватити наметнуто решење, заправо не стоје. Али остаје жал за пропуштеним при- ликама у претходним годинама, жал што ово, колико- толико, политичко јединство и ова, каква-таква, политичка одлучност када је реч о очувању српског државног јединства и територијалног интегритета, нису испољени раније. Верујем, тачније, сигуран сам, да би тада и наша преговарачка позиција била знатно другачија, а наши, иначе неспорни аргументи у прего- ворима о статусу Косова, наилазили на бољи одјек.
НСПМ
<www.nspm.org.yu>
Ђорђе Вукадиновић
(Излагање Ђорђа Вукадиновића на Форуму за националну стратегију Српско-америчког центра, у Крагујевцу, 16. марта 2007. године. Објављено у НСПМ Анализе , стр. 19-23.)
„Истина”: Интервју др Срђе Трифковића
ОСЛОБОДИТИ СЕ ФЛОСКУЛЕ О ИНТЕГРАЦИЈАМА
ИСТИНА: - Како мислите да ће се развијати даља ситуација на Косову и Метохији, и какав би исход (расплет) могао уследити? Трифковић: Сасвим је јасно да даљи дипло- матски напори, паралеле са Окландским острвима или Хонг Конгом итд, напросто не могу да доведу до ком- промиса. Разлог за такво стање јесте чињеница да је званични Вашингтон од почетка у потпуности стао на страну косовских Албанаца. Они немају потребу да преговарају ако сматрају да ће крајем године ионако добити оно што им је битно, тј. Америчко признање независности мимо и ван Савета безбедности УН. Међутим, једнострано проглашење независ- ности Косова и његово признање од стране САД није никакав „расплет” већ он носи ризике и неизвесности. У Европи расте отпор према наметнутом решењу. У предстојећем периоду неопходно је да Србија и Русија појачају напоре у уверавању колебљивих Европљана - а нарочито Шпанаца, Грка, Румуна, Словака, Кипрана, Малтежана, а евентуално и Италије - да се дистанци- рају од политике једностраног признања. Потребно је да званични Београд експлицитно укаже доносиоцима одлука у западним престоницама да би илегално признање независности имало високу геополитичку цену. Ово више није 1999. година: утицај САД у свету битно је мањи, а Америка има и друге бриге - рат у Ираку и Авганистану, као и потенцијални рат с Ираном. Због тога Вашингтон не може да дозволи себи да троши снаге на Балкан, већ покушава да „јефтино” изгура своју вољу. Треба схватити да цар нема одело! Став званичног Београда још није довољно јасан у односу на озбиљност увреда које поборници независности наносе Србији. Они који имају неприја- тељске намере према Србији требало би да схвате да је цена отуђености девет милиона Срба од ма какве прозападне политике далеко већа него што се мисли. Уз сву своју тренутну слабост, Србија је још увек геостратешки кључ регије.
ИСТИНА: - Шта нам можете рећи о деловању албанских лобиста у Америци, њиховим упориштима, лобистичким кућама и контактима са сенаторима и конгресменима? Уколико располажете и таквим подацима, занимљиво би било знати цифру којом задобијају симпатије истих. Трифковић: - Још је Марк Твен рекао да САД имају „најбољи Конгрес који паре могу да купе”. Истинитост те духовне максиме видимо на деловању Тома Лантоша, Елиота Енгела, Џоа Либермана и њима сличних. Стварне податке немамо јер се све ради у готовом, испод стола, али их познајемо по плодовима њиховим - или да опет цитирам Твена, „поштен је онај политичар који када је једном купљен, ОСТАЈЕ купљен”!
ИСТИНА: - Да ли су и на које начине Срби активни у лобирању? Какво би поређење у том смислу направили између наше и албанске дијаспоре?
Трифковић: - Ово је мучно питање на које иоле објективан одговор може да делује депресивно. Албанци знају да оно шта сами не умеју и не могу да одраде - могу да одраде богато плаћени професио- налци. Срби, пак, већ читаву деценију и по безуспешно покушавају да то одраде сами, „штапом и канапом” Размере тог неуспеха назреле су се већ 1992, постале су очигледне у време слома Крајине у лето 1995, а поготову током бомбардовања у пролеће 1999. Последице су видљиве и у ставу западне елите према косовском питању дан-данас, преко седам го-дина после 5. октобра.
Постоје три битна узрока тог неуспеха Први је непостојање стратегије - на самом почетку кризе - формирања позитивног имиџа Срба и артикулације њихових интереса пред светом, неуспех у обезбеђењу финансијских средстава потребних за реализацију једне такве стратегије, као и непостојање методологије систематског презентовања елемената те стратегије циљним групама у западном свету. Други узрок јесте у неразумевању културо- лошких образаца земље-домаћина, што се одразило у кратковидој усмерености на реактивну критику текуће политике западних сила и њене медијске обраде, без проактивног промишљања алтернативних сценарија, сталног предлагања нових конкретних потеза у интересу земљедомаћина као замене за нежељену тренутну политику, као и прилагођавање дискурса културолошким оквирима и вредносним категоријама циљне групе, тј. политике и медијске елите земље- домаћина. И коначно, у покушајима наступа пред страним медијима и политичким круговима био је присутан аматеризам, па и срамотни дилетантизам, претенде- ната на положај „овлашћених” портпарола српске дијаспоре, често праћеног недостатком њиховог иоле проверљивог легитимитета унутар саме српске зајед- нице. Тиме је од самог почетка бивао доведен у питање кредибилитет „српског” наступа пред жеље- ним примаоцима порука. . Услед ова три фатална недостатка, током протеклих 15-16 година добро плаћеним професионалцима у западним (пре свега америчким) ПР агенци- јама ангажованим од стране хрватског, муслиманског и албанског лобија било је лако да свој дискурс наметну као доминантни. Тиме је утрт пут да се одлуке погубне по српске интересе отворено заговарају у медијима западног света, усвајају у законодавним телима, примењују од стране влада разних земаља и верификују од стране академског и стручно-анали- тичког естаблишмента.
ИСТИНА: - Који би модалитет за решавање српског питања предложили Србима из матице и исе- љеништва? Трифковић: Без теоретисања, да будем сасвим конкретан: као прво треба се ослободити флоскуле о
Ослободите се... „интеграцијама”. Што се тиче НАТО, морално је проблематичан улазак у организацију која је 1999. извршила агресију на Србију, подвргла је 78-дневном дивљачком бомбардовању, а потом окупирала део њене суверене територије са које су Срби протерани. Уласком у НАТО који још увек остаје при ставу да је бомбардовање било оправдано, Србија би прећутно прихватила став да је војна интервенција против ње била оправдана, са свим последицама које из таквог признања произилазе. Има Срба који наивно мисле да би требало ући у НАТО да би Србију праведније трети- рали западни моћници и да би јој напокон био загаран- тован територијални интегритет. Међутим чланство не гарантује да ће сукоби међу чланицама бити вредно- вани на правичан и уравнотежен начин. Добар пример пружају сукоби између Грчке и Турске. Обе земље су чланице НАТО, али то није значило да су уживале једнак третман. Напротив, током кипарске кризе било је јасно да америчка страна нагиње Турској, не зато што су Турци у овом случају имали право и правду на сво- јој страни напротив - већ зато што су САД сматрале Турску далеко важнијим стратешким партнером. Српске земље географски, економски и кул- турно припадају и медитеранском и подунавско- панонском и централноевропском подручју. У тим оквирима треба да процењује своје интересе и ствара своја билатерална савезништва. Србија не сме да себи везује руке несувислим „интеграцијама”. Основна обавеза доносилаца политичких одлука Србије јесте да штите националне интересе своје земље, а не да те интересе поистовећују са некакавом мистичном „међународном заједницом”. Прозападне интеграције биле би у супротности са тим интересима.
ИСТИНА: - Каква су Ваша предвиђања посту- пака америчке администрације у контексту евент- уалне дестабилизације и Рашке области? Трифковић: - Ова администрација у послед- њих годину дана свог мандата има довољно пречих послова од даљег разорног роварења по Балкану. Међутим, ако победи Хилари Клинтон идућег новем- бра, са сигурношћу очекујем нову фазу злокобних америчких игара у корист српске штете.
ИСТИНА: - Да ли се најава и сагласност Тадића и Коштунице да ће уследити повлачење амбасадора, а затим и неке друге мере према земља- ма које би признале независност Космета и прекршиле међународно право подржавањем сепаратиста, може тумачити као озбиљна реакција српског државног руководства, или као фарса и уобичајени предизборни маркетинг? Трифковић: - Очекујем кризу владе управо око овог питања. Унутар садашње коалиције постоји латентна шизофренија, која ће у пуној мери избити на видело око питања реакције на предстојеће илегално признање илегалне творевине. Највероватније следе нови избори, који ће за ДС представљати хаварију. Велико је питање, на које за сада нема правог одгово- ра, да ли су Радикали спремни да буду део неке нове коалиције, или ће (као и пролетос) да се клоне одго- ворности коју носи учешће у власти, чекајући да неко други извади косовско кестење из ватре.
ИСТИНА: - По извештавању српских медија,
Русија се озбиљно спрема да постави ракете на Дрини. Како видите насталу ситуацију и покушаје САД и ЕУ да неким својим новим потезима спречи њену намеру да стекне надмоћ у Србији и Републици Српској? Трифковић: - Сумњам у веродостојност таквих извештаја, премда би вест била охрабрујућа када би била истинита. Сваком трезвеном посматрачу је јасно да (1) „ракете на Дрини” изискују свеобухватни одбрамбени споразум Русије са Владом Србије и све- срдну сарадњу руских оружаних снага са Војском Србије, и (2) да под садашњом коалицијом, а поготову са садашњим министром одбране и садашњим начел- ником Генералштаба, тако нешто апсолутно није могуће.
ИСТИНА: - Да ли улазак руских инвестиција у Србију и Републику Српску, као и тенденција ка војној присутности, може бити нада за позитивно решење српског питања? Трифковић: - Претерано је очекивати да ће улазак руских инвестиција - о „војној присутности” прерано је говорити - водити ка „позитивном решењу српског питања”, али ће у најмању руку допринети неопходној диверзификацији политичких и економских опција Београда. У време Зорана Ђинђића српски „реформисти” првенствено су тежили да привуку западни капитал. Тако је Смедеревска жељезара уступљена америчком „Ју-Ес стилу” за симболичну своту, ковани су планови да немачка „Луфтханза” узме ЈАТ, да „БП-Шел” узме НИС итд. То што су сада Руси на сцени говори о промени политичке климе у Србији. Она се такође одразила и на јасно изражене разлике коалиционих партнера, ДСС која говори о искључиво „европским” интеграцијама и ДС која упорно не одустаје од приче о „евроатлантским инте- грацијама” значи и о процесима који укључују и улазак у НАТО. Сасвим је јасно да нема логике да Србија са једне стране тражи ослонац у Русији за очување Косова, а с друге стране да тежи уласку у Северноатлантски савез, који је после колапса Совјетског савеза престао да има ма какав разлог за постојање - осим као једна инхерентно антируска алијанса која тежи ка даљем проширењу, чак и према Украјини и Грузији, што није ништа друго него осмишљено геополитичко опкољавање Русије. Да се вратим на Ваше питање: економско партнерство са Русијом напокон Србији отвара алтернативе западним „интеграционим процесима” који, као што видимо на примеру става НАТО и ЕУ према Косову, не обећавају ништа добро за будућност земље и нације.
ИСТИНА: - Како процењујете однос руских и западних снага на Балкану у војном и економском смислу?
Трифковић: - Тај се однос постепено мење у користи Москве, као последица западне, а пре свега, америчке бахатости. Срећна је околност да Србији није понуђено апсолутно ништа за одрицање од Косова. Огроман је број западних званичника који су посетили Београд у протеклих годину-две и циљ свију њих био је да приволе Србе на потпис одрицања од једне сед- мине сопствене територије. Њихов проблем је да нису понудили апсолутно никакву противуслугу као барем делимичну надокнаду за губитак суверене територије Србије. Да су рецимо, допутовали у Београд и рекли, „ако се сад одрекнете Косова, улазите у ЕУ 2009. године и Србима више не требају шенгенске визе за путовање по Европи, укидамо Хаг и опраштамо дугове”
неки Срби којима је главни приоритет „да живе као сав остали нормалан свет” несумњиво би се залагали за прихватање предлога. Они међутим, ништа од наве- деног нису нудили, што је олакшало рашћишћавање појмова. Појачаном ослонцу Србије на Русију, поред става Москве око Косова, доприноси спознаја да је ЕУ „на врби свирала”. Без обзира што га емисари и чиновници из Брисела најављују као неки процес који се наставља, процес даљег ширења Европске уније, посебно на Балкан, одложен је и неће наредних годи- на бити настављен. Све ове чињенице треба да буду јасно презентоване српској јавноси, како је политичари не би и даље држали у заблуди да је ЕУ заиста спрем- на да одмах прими Србију у наручје. Није Србија у свету толико омиљена, јака и значајна, колико то њени политичари говоре, али није ни толико слаба да пристаје на сваки диктат. Руски повратак на сцену је стварна препрека западним плановима на Балкану - не (само) зато што Руси воле Србе као истокрвну и истоверну браћу, већ зато што је то у њиховом интересу да се реафирмишу као велика сила. Данашња Русија се разликује од оне из доба Бориса Јелцина па чак и од оне из раних годи- на Путинове владавине, када је Вашингтон диктирао Русији шта мора да ради, а она била приморана да се томе повинује. Сагласност или несагласност Русије и САД по српском питању одраз је далеко дубљих промена у односима између Москве и Вашингтона. Ти односи су тренутно у фази захлађења, а то Србији несумњиво иде у корист. Владимир Путин је озбиљан стратег који игра на сигурно. Ако он у разговору са Западом сада користи грубљи тон, то је одраз пре свега претходне деценијске дрскости оних западних кругова који су мислили да Русију могу у недоглед сузбијати и опко- љавати, мењати владе у њеном непосредном сусед- ству (Грузија, Украјина), доводити НАТО до предграђа Санкт Петерсбурга (Естонија, Летонија, Литванија), куповати њене природне ресусрсе у бесцење у догов- ору са њеним олигарсима - лоповима, да о посредном помагању исламских сепаратиста на Кавказу не гово- римо. Стратези сузбијања Москве су се пребацили у нади да је Русија готова. Претерали су и сада је уследила неминовна реакција. Путин наступа смело јер су руски адути објективно јаки: нуклеарни потенци- јал, самосталност у снабдевању енергентима и статус великог светског извозника нафте и гаса, гомилање огромних златних и девизних резерви, ослобађање од дугова међународним финансијским институцијама, постепена консолидација позиција унутар бив. СССР - а утиру пут формирању радикално нових праваца у спољној политици. Ти нови правци отварају Москви прилику да се Русија преусмери на сарадњу са Кином, Индијом и другим утицајним контратеговима Западу. Москва, да поновим, инсистира да статус Косова и Метохије мора бити постигнут уз сагласност Београда из разлога својих сасвим реално дефи- нисаних интереса, а не због неке славјанско- православне слабости према Србима. Као велика сила Русија првенствено брине о сопственим интересима, али по питању Косова ти се интереси напокон покла- пају са српским. То је одраз нове констелације снага. Јељциново време је неповратно за нама. С друге
Мха 1. јапиаг 2008.
стране, ни Русија ни САД не морају да ризикују отворен сукоб на Балкану ако у немирној српској покрајини остане на дуге стазе лабилни статус кво. Од Косова и Метохије за САД и Русију много је важније питање иранског нуклеарног програма, нуклеарна криза са Северном Корејом, маршрута каспијског нафтовода и гасовода или статус Грузије као кандидата за НАТО. Косово за сад нема потенцијал да прерасте у међуна- родну кризу првог реда, јер то никоме у овом тренутку не одговара.
ИСТИНА: - На крају, поставила бих Вам једно питање које ми се некако само наметнуло читајући ваш текст „ У светлу вашингтонских сведочења о Косову", у коме сте навели да је, цитирам: „у владавини цара Душана постојао раскорак између лично функцио- налне мотивације кључног доносиоца одлука и системски функционалних циљева државне заједнице”. Такође, да су Слободан Милошевић, пучисти од 27. марта, краљ Александар и цар Душан, „елиту српског народа одвратили од способности да трезвено артикулише националне интересе и да их потом дос- тојно брани”. Можете ли навести више детаља, посеб- но о владавини цара Душана, на којима сте базирали ово поређење? Трифковић: - Цар Душан је бахато освајао туђе, тј. Грчке земље (Епир, Тесалију) и бесправно својатао царску титулу која је по закону Божијем и праву људском припадала само и искључиво Византији. Тиме је отворено наговестио своју нездраву амбицију да користи слабост Византије да би освојио Цариград. Душанов хибрис био је одраз неуротичне, Србима крајње несвојствене тежње да се прогута више него што може да се свари - што је судбина и усуд сваке империје, укључујући и ову данашњу, аме- ричку. Није случајно наша Црква само Душана изоставила из пантеона српских средњевековних крунисаних светитеља. Горки плодови Душанове грандоманије видели су се у наглом суноврату српске државе после његове смрти, баш као што је грандоманија регента Александра 1.12.1918. довела до фаталне разградње српског политичког бића између два светска рата. Душанови нездрави апетити учинили су Србију ра- њивом и несумњиво убрзали њен крах у позном и средњем веку. Преко пола миленијума касније, Александрова грандоманија је 1920-тих и 30-тих отворила двери разорним инфекцијама попут кому- низма, космополитизма, југословенштине и идолопок- лонства Западу, видљивом у издајничком и самоуби- лачком чину од 27. марта 1941. И дан-данас Срби плаћају цех неспособности српске политичке елите да џиновске жртве 1912-1918. угради у солидну државну грађевину којим би „српско питање” било трајно и праведно решено ИСТИНА, 29.11.2007. <www.istina.at>
ВЕСНА
МИЈАИЛОВИЋ
Напомена Искре: Преносимо цео интервју др Трифковића, мада не делимо његово мишљење о „Александровој мегаломанији” и „југословенштини". Пресудан чинилац у стварању прве Југославије није била „мегаломанија”регента Александра, већ утицаји наклоност оних истих моћних међународних фактора који су 1990-их почели да разбијају СФРЈ, затим бом- бардовали и докрајчили СРЈ, а данас Србији отимају Косово.
9
Patrick J. Buchanan, bivši kandidat za predsednika SAD
„POVRATNA VATRA” IZ MOSKVE Naš sledeći predsednik verovatno će se suočiti sa Rusijom čiji će predsednik vlade biti Vladimir Putin, odlučan da se suprotstavi Zapadu za koji Rusi smatraju da ih je držao za budale, dok su oni nastojali da budu pri- jatelji.
Gurnuli smo NATO Rusiji pod nos, i uveli šest bivših zemalja Varšavskog pakta i tri bivše sovjetske republike Litvaniju, Letoniju i Estoniju - u ovaj savez Hladnog rata i zaverili da to učinimo sa Gruzijom i Ukrajinom.
Amerikanci koji misle da Putin nije nikada bio ništa drugo nego KGB nasilnik, odbaciće optužbu o bilo kakvoj ulozi SAD u ruiniranju odnosa među nama.
Finansirali smo naftovod od Bakua kroz Gruziju do Crnog mora da bi otsekli Rusiju od trgovine kaspij- skim uljem.
Mada su nadmenost Bil Klintona i Džordža Buša starijeg i rusofobija onih koje su sobom doveli na vlast, bili glavni uzrok prekinutih odnosa. Ludost koju su oni počinili očigledna je danas, pošto je Putinova stranka, Jedinstvena Rusija, došla do pobede na bujici uvreda i zajedanja Zapada. Uiazeći u poslednju nedelju izborne kampanje, obraćajući se skupu od 5.000 duša, Putim je razbucao Drugu Rusiju koju predvodi šahovski šampion Gari Kasparov nazivajući ih pudlicama SAD „koji se šunjaju oko stranih ambasada... i računaju na pomoć iz stranih izvora i vlada, a ne podršku sopstvenog naroda.” ,,0ni koji su protiv nas, grmeo je Putin, „neće da se ostvare naši planovi. Oni imaju sasvim drugačije zadatke i potpuno različito viđenje Rusije. Njima je potrebna slaba, bolesna država, dezorjentisano i pode- Ijeno društvo, kako bi pozadi njegovih leđa mogli da obave svoja prljava posla i profitiraju na vaš i moj račun.” Putin je aludirao na vreme „oligarha” iz Jeljcinove ere koji su pljačkali Rusiju kada su njena državna dobra rasprodavana po bagatelno niskim cena- ma. Putin je optužio svoje protivnike za pokušaj primene od Zapada isplanirane taktike da masovnim uličnim protestima sruše njegovu vladu. „Naučili su neke stvari od zapadnih specijalista i isprobali ih u susednim državama, a sada ih probaju na našim ulica- ma.” Putin govori ovde o „obojenim” revolucijama koje su SAD i NATO ambasade, Nacionaina zadužbina za demokratiju i druge srodne fondacije i frontovi režirali u Ukrajini i Gruziji. Vlade koje su naginjale Moskvi su zbačene i pro-zapadni režimi ustoličeni - da traže član- stvo u NATO-u i Evropskoj uniji. „Povratna vatra” je termin često upotrebljavan u špijunaži da opiše neočekivane posledice tajnih ope- racija. Za revolucija koja je dovela Ajatolu na vlast u Iranu, kaže se, da je ‘povratna vatra’ za od strane SAD organizovan puč koji je zbacio Mosadeka u 1953. i vatio Šaha. Nacionalizam i anti-amerikanizam kojih je puna Putinova Rusija je ‘povratna vatra’ za našu prezrivu nebrigu za rusku osetljivost i naš arogantni upad u okruženje Rusije. Kako smo izgubili Rusiju koju su Ronald Regan i Buš stariji stvarno preveli u našeg saveznika?
Pošto smo dobili odobrenje Moskve da upotrebi- mo stare sovjetske baze u Centralnoj Aziji za invaziju Avganistana, odlučili smo da stalno ostanemo u tim bazama. Otkazali smo Antibalistički raketni ugovor (ABM) čemu se protivila Moslva, a onda najavili da ćemo posta- viti ABM radare u Češkoj i presretne rakete u Poljskoj. Putin nam je sada odgovorio na isti način, i ko može zato da ga osudi? Kao što smo mi pokušali da ga odsečemo od azerbejdžanskog ulja naftovodom do Crnog mora, on je povisio subsidirane cene ulja Ukrajini i u dogovoru sa Nemačkom o naftovodu preko Baltičkog zaliva hoće da odseče Poljsku od trgovine uljem sa Zapadnom Evropom. Pošto smo mi preselili naše saveze i baze u nje- govo prednje i zadnje dvorište, on je napravio kvazi- savez sa Kinom i četiri zemlje Centralne Azije da istera SAD vojne snage iz ovog regiona. Kada smo mi otkazali ABM ugovor, Duma je u novembru glasala 418: 0 da suspenduje Ugovor o konvencionalnim vojnim snagama u Evropi, koji je ograni- čavao veličinu ruske armije zapadno od Urala. Ako mi priznamo Kosovo nezavisnim na štetu Srba, Putin sada preti da će priznati Južnu Osetiju i Abhaziju i njihovo otcepljene od Gruzije i Transdjesatr koji svojata Moldavia. Gde smo mi podržavali orandžastu revoluciju u Ukrajini i ružičastu revoluciju u Gruziji, Rusija podržava svoje favorite u Kijevu i pomaže ulične proteste u Tifilisu protiv proameričkog režima Mikaila Sakašvlija, kome su sada Sjedinjene Države izgleda nemoćne da pomognu. Nije bio NATO onaj koji je oslobodio Istočnu Evropu, bila je to Moska - povlačeći Crvenu armiju posle pola veka. Zašto smo onda mi smislili da je pokretanje NATO-a u Istočnu Evropu sigurnija garancija njene nezavisnosti nego dobra volja Rusije? Mnogi iz naše spoljno-političke elite sada govore o Drugom hladnom ratu, a Džon McCain hoće da izbaci Rusiju iz G-8 najrazvijenijih zemalja. Nemamo li mi već dovoljno neprijatelja da tome dodamo i najrasprostranjeniju naciju na svetu?
Antivvar, 30.11.2007. <www.antiwar.com>
Patrick J. Buchanan (Prevod - Iskra)
Звонимир Трајковић о скривеном али моћном утицају Немачке на дешавања од распада Југославије до решавања косметске кризе
НЕМАЧКО КУКАВИЧИЈЕ ЈАЈЕ Ордонанс буди Черчила да би му саопштио важне и хитне вести. Черчил се придиже из кревета и чувши вест враћа се поново на спавање уз набуси- ти одговор: "Не будите ме за сваку глупост, пробу- дите ме једино ако се Немачка поново уједини" Британци као водећа колонијална сила која светом хара готово 300 година добро су усавршили метод издвајања битног од небитног. Да тога није било као и суптилних анализа светска доминација са острвцета би била немогућа. Стога овај текст и почи- њем парафразирујћи Черчила, чији гест јасно показује одакле многи европски али и светски ветрови дувају. Немачка је поново уједињена, моторна је снага целе ЕУ а самим тим и одлучујући фактор у њој. Германа је у Европи око 120 милона и омеђен простор им је прилицно тесан. Оно што Немачка није успела да оствари кроз два светска рата данас покушава другим, финијим средствима, али ништа мање суровим. Већ више од 150 година приоритетна два правца немачког ширења су Исток и Балкан. Исток, односно Русија, због енергетско-сировинске базе, а Балкан као природни пут ка Блиском истоку, али ништа мање значајан и као подручје које може обезбедити довољне количине хране. Један од поз- натих таквих програма, које је финансијски помагала немачка држава, је насељавање фоксдојчера у Војводини, управо са циљем обезбеђивања хране. Немачка ни тада, а ни уз данашњи технолошки напредак са своје територије не може да обезбеди више од 40% потребне хране. То је чини увозно за- висном, па стога у кризним ситуацијама или ратови- ма, веома рањивом. Јести се мора, све остало може и да сачека нека боља времена. Ову чињеницу су веома вешто користили Јевреји пропагирајући бојкот куповине немачке робе по свету како би Немачку онемогућили да тим при- ходима купује храну. Та стратегија исцрпљивања и недостатка хране је Немачку и довела до пораза у првом светском рату. ПОУКЕ И НОВА ТАКТИКА У СПРОВОЂЕЊУ СВОЈЕ СТАРЕ СТРАТЕГИЈЕ Немачка је извукла добре поуке из пораза у два светска рата и окренула се другачијој тактици у спровођењу своје иначе старе стратегије "Поход на Исток" (Ргапд пасћ Оз1еп) и Балкан. Та тактика се ослања на три главна стожера: Први је да се од својих некадашњих љутих непријатеља, Енглеза, Француза и Американаца створе савезници који ће јој у тој стратегији бити од помоћи а не кочничари. Вођење хладног рата про- тиву СССР-а убрзава приближавање Енглеза, Француза и Американаца са Немцима у коју банкар- ски лоби запада улаже огромна средства ради обнове, индустријског опоравка али и као "огледне
западне парцеле" у односу на комунистички Исток. Западна Немачка такву новоформирану светску поларизацију на Исток и Запад вешто користи за спровођење своје старе стратегије и постаје гранични бедем и важни актер у борби против кому- нистичког Истока. Све је у склопу давне свенемачке стратегије продора на Исток али сада са јаким савезницима за леђима. Други стожер немачке нове тактике је спровести своју генералну стратегију али сада мир- нодопским, претежно економским средствима. На бази те идеје дошло је до потпуног измирења са сво- јим дојучерашњим непријатељима, нарочито Французима, и стварања ЕЕЗ (Европска Економска Заједница - Еигореап ЕсопотЈс СоттипИу - ЕЕС) која се још звала и "Европска заједница" за угаљ и челик. Основанаје Римским уговором 25. марта 1957. године, а чиниле су је само 6 земаља: Западна Немачка, Француска, Италија, Холандија, Белгија и Луксембург. Западна Немачка тиме постиже неко- лико веома важних циљева и само 16 година после рата потпуно стаје на ноге и поново постаје водећа земља, која ће у привредном па стога и у политичком аспекту играти одлучујућу улогу у Европи. Трећи стожер нове тактике је, бити што тиши иза неког "паравана", а радити корак по корак. Енглези су се у оваквој ситуацији осетили изолова- ним и почињу са иницијативама да и они уђу у ту заједницу. Тако смо од ЕЕЗ као ембриона, дошли до велике ЕУ од 27 земаља која покрива готово целу Европу а у којој економски али и политички потпуно доминира Немачка. Данашња ЕУ је само усавршена методологија пљачкања бивших комунистичких земаља које том клубу развијених ни по једном пара- метру не припадају. Какви озбиљни конкуренти "старој Европи" могу бити привреде Бугарске, Румуније или Пољске и Мађарске. Велико је умеће направити јарам за вола и миша а који ће они моћи синхронизовано да вуку. Не, тај јарам није у ту сврху ни прављен, њега нема нити ће га бити. Било је само потребно што више земаља као трзиште освојити и фиктивним новцем (новац без покрића) у бесцење покуповати привредно-сировинске ресурсе. Добит за неколико најразвијених земаља Европе је огромна а последице ће испаштати бивше источне земље када схвате како су темељно опљачкане и фактички ко- лонизиране. Добар репер за размишљање су имали у само једном питању: зашто две европске земље са највишим стандардом у Европи, Швајцарска и Норвешка нису желеле чланство у ЕУ? Али ко на брзину одлучује, кајаће се натенане. Кад све ово сублимирамо јасно је да је Немачка као најснажнији члан ЕУ остварила највише и скоро постигла све што није успела кроз два свет- ска рата. Остало је још завршити поробљавање цен- тралног Балкана и Србије као водеће земље тог простора, па се онда може кренути на Русију.
Немачко...
Немачка и Балкан
Као предуслов овладавања Балканом било је неопходно разбити Југославију и исцепкати Србе. Често се од наших аналитичара могу чути врло површни а најчешће и сасвим нетачни закључци ко је шта на плану разбијања Југославије урадио. Стога желим да бар таксативно наведем след догађања како би се стекла јаснија слика шта је Немачка, а шта САД и Британија урадила у поступку разбијања Југославије. Још од 1986. се знало да Немачка у координацији са Аустријом и групом словеначких хохштаплера попут Јанеза Јанше и листом "Младина" ствара језгро за разбијање Југославије. Паралелно са Словенијом радило се и са Хрватском у стварању сепаратистичког амбијента да би ствари кулминирале 1990. када сам као саветник Милошевића на столу имао врло детаљан немачки план разбијања Југославије. Америчкобритански није ни постојао. Американци су били усмерени ка СССР-у - за њих знатно важнијем питању од Југославије, а Британци су као стари лешинари чекали да виде у ком ће се правцу све одвити па ће накнадно долетети по свој део плена. За само две године Немачка се ујединила, остварила пуну и апсолутну доминацију над Пољском, Чешком, Мађарском а у знатној мери и над Словачком, Литванијом и Латвијом. Њен утицај је био нешто мањи над Румунијом и Бугарском, - па када то упоредимо са динамиком пријема нових земаља у ЕУ, - он се непогрешиво поклапа управо са остварењем немачке доминације, што никако није случајност. Овде се можда најбоље одсликава тактика корак по корак, - скривени иза великог "слона" и прљавог извођача "грубих радова" - Америке. Слична динамика укључивања у ЕУ била је и са новоформираним државама са простора екс Југославије, где је прво Унији прикључена Словенија 100% под немачким утицајем а следећа ће свакако бити Хрватска. Након њих следе Босна и Херцеговина, - а онда вероватно Албанија. Пажљивом посматрачу неће измаћи још једна веома подударна карактеристика на овим екс југословен- ским просторима, - а то је ослањање Немачке на своје савезнике из два светска рата. Вођен том логиком, - сматрам да ће БиХ и Албанија ако не пре онда бар истог термина бити укључени у ЕУ заједно са Србијом, - ако Србија преживи све разбијачке ударце који јој се наносе, али који ће се и после одвајања Космета наставити.
Немачка и Космет Став Немачке око независности Космета је више него јасан и наши дипломатски напори на том пољу скоро и да не постоје. Немци су свима врло јасно и убедљиво саопштили да Космет виде само као независно Косово, које ће касније они својим иницијативама прикључити Албанији и направити следећи корак у стварању Велике Албаније. Македонија ће у тим "радовима" бити распарчана па је зато и не помињем. Немачка је са 4,2 милијарде евра појединачно далеко највећи улагач у Албанију а изборила се и да Албанија пре Србије добије приступ фондовима ЕУ са знатно већим кредитним и бесповратним средствима.
Иако немачки Бундестаг изричито забрањује ангажовање немачких војника у борбеним операци- јама и мировним мисијама, досада је то правило прекршено само два пута. Приликом бомбардовања 1999. и приликом "мировно-окупаторске" мисије на Космету - као саставни део НАТО снага. Немачка зона одговорности у оквиру КФОР-а је са седиштем у Призрену и покрива управо границу Албаније и Космета, која висе личи на корзо него на чувану границу. У дивљању Шиптара од 12 до 14. марта 2004. у тој зони одговорности спаљени су сви средњовековни манастири, све српске куће у околини и самом Призрену, где се и налази главна немачка база. Немачке јединице нису ни прстом мрднуле да то рушилаштво спрече. Стално наоружавање Шиптара иде искључиво преко границе са Албанијом, - али немачком делу КФОР-а то као да није позна- то. То је управо оно оружје којим данас "расформи- ране" ОВК и АНА прете чак и другим деловима Србије. Ако само летимично погледамо имена шефова УНМИК-а за КиМ, Ханс Хакеруп, Михаил Штајнер, Јоаким Рикер, па овоме додамо да је и шеф преговарачке тројке био Немац, није тешко закључити кога у суштини Космет највише интересу- је. Главни разлози за убрзано решавање статуса Космета гурају и Американци али из својих прагматичних разлога. Због пренапрегнутости своје армије у Авганистану и Ираку они желе да своје војнике повуку са Космета и у потпуности препусте ЕУ даљу мировну мисију, на шта је ЕУ и пристала. Али Немци као кључни фактор те нове војне мисије где ће имати далеко најбројнији контингент војника не желе да на Космет дођу у оквирима резолуције 1244, - већ би хтели да Косово има самосталност а они само улогу контролора. У тој варијанти Ахтисаријеве "надгледане независности" Шиптари би имали све државне органе па и атрибуте силе (војску, полицију безбедносне службе) и Запад се свих тих снага не плаши, али је јако "уплашен" од садашњих наоружаних група.
САД и Косово Једна од врло погрешних констатација је да САД чврсто стоје на страни Шиптара. То уопште није тачно јер се Америка понаша као слон у стакларској радњи. Косово је за њих ситан и успутни проблем јер су њихови апетити знатно већи. Они су првенствено окренути ка Ираку, Ирану, нафтним басенима Каспијског језера, Кини и наравно ка разбијању, или бар дисциплиновању Русије. Увек су на проблем Косова гледали успутно а бомбардовање Србије је било у циљу слабљења могућег руског савезника на Балкану, који ако није под њиховом контролом може много да смета. Тада је јужно крило НАТО-а "шупље" а то не воли ниједна војна сила. Не значи да у америчкој политици нема и загрижених заговорни- ка самосталности Косова, али бих ја то пре сврстао у лична интересна заговарања појединих претежно хазарских интересџија, - који ни те ситне профите везане за Космет не би бацили. Утицај на америчку администрацију тих група није мали, па се око Косова води једна приватно-државна политика испре- плетена свим облицима интереса, корупције и кри- минала, - а које се у Америци назива лобирањем.
Што је личност председника слабија, држав- на политика је све приватнија. Стога САД уопште од доласка глумца Регана, а нарочито после рушења источног блока и немају неку конзистентну генерал- ну политику. Она се све више своди на политику личних интереса појединих утицајних група пре- точених и упакованих у форму државне политике. Та политика без политике, као и беспримерна бахатост ће се Америци обити о главу, али ми нисмо та држа- ва која на то може било како утицати. Ако Америку нешто брине онда је свакако брине уздизање Русије и константно напредовање Кине. Ништа мањи проб- лем није ни ЕУ која се стално шири, представља огромно добро платежно тржиште па и њу треба држати под контролом. Та контрола подразумева и одређене уступке, па бих тако проблематику Космета и Балкана уопште, пре видео као амерички уступак Немачкој. Ево вама контрола над Балканом, а ми од вас очекујемо подршку у оштрој политици према Русији, Ирану, као и потискивању Кине. Све Иранске центрифуге, као и друга опрема у нук- леарном програму Ирана су Немачке, па ако од Немаца тражиш да спроводе санкције према својим добрим купцима, морас им нешто и дати. Тако се велики раскусуравају на микро плану а Косово јесте микро план у односу на светска збивања. Оно што је целу ову иначе устаљену размену западних интереса пореметило, јесте, непредвиђено брзи опоравак и уздизање Русије, која је одједном повикала ЊЕТ. Тако је проблем Космета непланирано улетело у орбиту политичког сукоба Русије, САД и ЕУ, где никоме није лако да попусти. Умешали су се сад ту и разни одбрамбени, офанзивни ракетни "штитови", као и нека друга кризна подручја која би се такође могла одвајати, - па се проблем искомпликовао. Све у свему на столу је много гушћа каша од оне коју су планери косовске независности очекивали. Преговори су и дефинитивно завршени, односно пропали, али се Косметски чвор неће лако размрсити. Парадоксално јесте, али за Србију у овом тренутку најбоље "решење" је да Шиптари прогласе независност, - макар ту независност признале и све ове утицајне западне земље. Питање је само хоће ли наше западне марионете на власти довољно јасно и гласно смети да изговоре да Србија ту независност никако не прихвата. Та реторика мора бити подупр- та и неким врло јасно видљивим корацима у припреми да се и силом та одцепљена територија врати. Наше реаговање је много значајније од свега што ће Запад или Русија урадити. Али се тог "реаговања" највише и прибојавам. Ја сам у прошлом броју "Огледала" о томе писао у тексту "Рапсодија у црном" па не бих да то понављам. Желео бих само да подвучем, све наше муке од распада Југославије па до Космета "плове" Дунавом. Немачка је у свему томе одиграла и игра знатно озбиљнију улогу него што то многи мисле, - али она ће и даље врло чврсто газити на том курсу. Балкан никоме не треба као Немцима па све изјаве амбасадора Цобела треба добро примити к знању, - а можда му се и захвалити на неопрезној искрености. Политички аналитичар
Звонимир Трајковић
<www.trajkovic.co.yu>
Elmar Brok, uticajni EU poslanik:
"Dva meseca do nezavisnosti Kosova" U intervju za DW, nemački političar i predsednik Odbora za spoljnje poslove Evropskog parlamenta, govorio je o Kosovu.
Kako vidite šansu da EU formuliše zajednički stav prema Kosovu i ako ne dode do jedinstvenog stava u SB UN? „Šanse su dobre, malo je zemalja koje imaju problem sa tim. I zato je veoma važno, kako bi se izbegli ratni sukobi, da Kosovo formalno proglasi nezavisnot tek za nekoliko nedelja.. tako da može biti implementiran veći deo Ahtisarijevog plana i kako bi se izbeglo nasilje." "Većina partija u Evropskom parlamentu polazi od toga da će Kosovo biti nezavisno. Da li to nekome odgovara ili ne, to je drugo pitanje. Velike partije nisu srećne zbog nezavisnosti Kosova, ali pokušavaju na to da se naviknu. Istovremeno, radi se i na tome da Srbija ne ostane ispred vrata.
Treba što pre potpisati spo- razum o stabiliziciji i asocijaciji sa Srbijom i tako joj dati do znanja da mi Evropljani nismo jednostrani."
Postoji problem mandata. Po Ahtisarijevom planu EU bi trebalo da preuzme od UN. S druge strane rezolucija 1244 bi formalno trebalo da ostane na snazi. Kako bi to moglo da se ostvari u praksi? "To će biti teško. Nadamo se da ima nekih međurešenja o kojim se trenutno ne govori. Ako se Rusija usprotivi - biće teško."
Postoji li mogućnost da se zaobide SB UN? "To nije poželjno, ali treba iskorisiti sve mogućnosti kako bi se izbegao rat. Smatram da se sta- tus kvo ne može nastaviti neko duže vreme. Mislim da Kosovo ne bi bilo mirno ako bi se nastavilo ovako kako jeste. Nadam se da su na Kosovu shvatili da se ne sme nastupati jednostrano.To smo im dovoljno puta rekli. Ali niko od nas nije siguran. I zato sa uzbuđenjem krećemo u novu sedmicu."
nost?
Šta mislite kada će Kosovo progiasiti nezavis-
"To ne treba usko gledati.Treba imati u vidu nekih 2 meseca. Bilo bi dobro kada bi se to desilo neko vreme posle
predsedničkih izbora u Srbiji." 10.12.2007.
Deutsche Welle
Komentar Iskre: Brok ne krije - kao i svi drugi zapadni zvaničnici i mediji - da se Srbiji za gubitak Kosova nude dve „šargarepe”. Jedna je potpisivanje Ugovora o pridruživanju EU (navodno 28. januara), a druga je da proglašenje nezavisnosti bude posie predsedničkih izbora u Srbiji (navodno 20. januara), kako bi na njima sigurno pobedio „umereni” i proevrop- ski Boris Tadić, čiji bi onda zadatak bio da gubitak Kosova ‘proda’ Srbima kao neminovnost sa kojom se treba miriti radi bolje budućnosti u EU i sa NATO-m. Sva podvlačenja u gornjem teksatu su Iskre.
Окреће ли се ЕУ вишеполарном свету, европским интересима и вредностима?
ЕУ БЕЗ РУСИЈЕ НЕ МОЖЕ ДА РЕШИ ПИТАЊЕ КОСОВА И ИРАНА Високи представник Европске уније Хавијер Солана заложио се у Паризу за ефикаснији мултила- терални светски поредак и нагласио да Европска унија (ЕУ) без сарадње с Русијом не може потпуно да реши проблеме Косова, Ирана и Блиског истока. Солана је, на годишњој конференцији Института за безбедносне студије ЕУ, ставио до знања да ће ЕУ у идућим годи- нама морати да се избори с три "крупна изазова" - да помогне да светски мултилатерални поредак постане ефикаснији, да ЕУ "у спољном свету делује на темељу чисто европских интереса" и да "успешније у остатак
света шири вредности које су тако својствене Европљанима".
"Свет нам то намеће више него икад. Зато је први циљ да се подржи већа ефикасност мултилате- рализма. Ми немамо избора: без поштовања правила права, то је џунгла", нагласио је Солана у излагању објављеном у Бриселу. "Ако на међународној позорници око тога пос- тоји сагласност, онда су та правила најбоље јемство за све државе, укључујући оне најјаче", истакао је високи представник ЕУ и указао на то да се "једино мулти- латералним
решењем” може наћи излаз из кризе и међународног тешког проблема поверења" кад је у питању Иран који не одустаје од намере да спроведе програм обогаћивања уранијума.
Како је рекао, "ЕУ зато у свету мора ширити оно што је својство њеног пројекта: жеља да се зајед- но живи у миру и
безбедности, уз способност, ако је могуће, за ту исту жељу око нас и изван нас". Солана је с тим у вези указао на односе ЕУ с Русијом, нагласивши да је Русија наш најважнији сусед, али и стратешки партнер. "Без сарадње с Русијом ми де факто не
можемо потпуно решити питање Косова или сукоб на Блиском истоку. Ми, разуме се, морамо деловати тако што ћемо упоредо ставити низ посебних параметара и интереса, али и да уједно тачније одре- димо који су интереси ЕУ као такве у односу на Русију", рекао је Солана.
"Отуд ми се чини да, рецимо, на питање енергетске сарадње не може да се гледа само као на ствар суседских односа. Солидарност није само узимање у обзир појединачних интереса - то је и питање општег интереса", додао је високи представник ЕУ. Солана је истакао да ће ЕУ у блиској будућности бити у могућности да се "боље организује у циљу савладавања ових изазова" и предочио да ће то бити могуће спровођењем новог темељног споразума о функционисању ЕУ. Споразум ће, према његовим речима, омогућити да се "чвршће корача", јер ће бити обједињено спољно
заступање ЕУ и рационализовано коришћење средстава.
Он је затражио "ширење евролских вреднос- ти" у светски поредак и рекао да "исте вредности покрећу напоре у нашим војним операцијама у Итурију
или Босни, у Чаду или сутра на Косову". Данас глобализација обликује свет, трговина, инвестиције и финансијски токови делују глобално, а нараста међузависност, рекао је Солана, додајући да постоји опречан однос између интеграција тржишта и
дезинтеграције политике и да нема аутоматског јачања демократије и поштовања људских права.
Моћ у свету се са Запада преноси на Кину, Индију, Бразил, Јужну Африку, Мексико. Сведоци смо "нарастања нових односа између суверенитета и одговорности", каже Солана и оцењује да "сувере- нитет више није виђен као апсолутан, већ услован". "Кључна замисао из одговорне суверености јесте да уз права долази одговорност - према другим држава и сопственим грађанима. Државе су одговорне за акте који пређу границе и угрозе интересе других страна", истиче високи представник ЕУ.
Press
24.11.2007. <www,pressonline.co.yu>
(Сва подвлачења и наднаслов у горњем тексту су Искре)
Evropa nejedinstvena о Kosovu 120 dana pregovora izmedu Beograda i Prištine završili su bez uspeha. Volfgang Išinger, predstavnik Evropske unije u specijalnoj trojki podneće danas u Briselu izveštaj ministrima spoljnih poslova. Evropska unija će verovatno da se saglasi da dalji pregovori više nemaju smisla, iako to i dalje zahte- vaju Rusija i Srbija. Velike članice Unije, Nemačka, Italija, Francuska i Velika Britanija uputile su čak i zajed- ničko pismo drugim šefovima diplomatija u kojem ističu da su iscrpljene sve mogućnosti pregovora.
EU još nije siožna. Manje više svi se priprema- ju da će Kosovo pre ili kasnije jednostrano proglasititi nezvisnost, kako je to najavio i pobednik na nedavno održanim izborima na Kosovu, Hašim Tači. Nezavisnost Kosova namerava da prizna većina zemalja članica EU, ali ne sve. Još uvek rezerve imaju Slovačka, Rumunija, Kipar i Grcka. Ipak,u Briselu se naglašava kako je Evropska unija jedinstvenija sada nego pre dva tri meseca. Alen Deletroz iz Međunarodne krizne grupe ističe: „Ako četiri države ne žele da priznaju nezavis- nost zato što političko stanje u tim državama to ne dopušta vladama i ako ne nameravaju da traže promenu misije EU na terenu, tada bi to već bio veliki uspeh za Evropsku uniju“, smatra Deletroz. Drugim rečima, ako nijedna članica ne namerava da spreči misiju Evropske unije na Kosovu, tada bi to bio uspeh za Uniju. 10.12.2007.
Deutsche Welle
Др Бојан Јовановић, антрополог
ДА ЛИ ГУБИТКОМ КОСОВА ГУБИМО ИЛИ ПОТВРЂУЈЕМО ИДЕНТИТЕТ?
На прагу „судбоносне” одлуке која ће, канда неповољно по Србију, уследити 10. децембра, антрополог др Бојан Јовановић у разговору за наш лист каже да је Косово
не само српско, већ балканско, европско и светско питање поводом кога се преиспитује моћ права и право моћи, те да је готово немогуће остати равнодушан, али додаје да је добро да су осећања и реакције различите: наиме, судећи по истраживањима, осећања грађана Србије су помешана неки су тужни и осећају се као губитници док неки, који за
себе тврде да су само реални, немају никаквих емоција?
- Иако се одлуке о КиМ очекују, њима се свакако
не завршава процес утврђивања статуса овог дела територије Србије. Зато и поменуте реакције на за нас неповољну одлуку треба схватити као израз тренутка, а не и емоцију која ће заувек карактерисати наш однос, при чему дакле подразумевамо однос већине према таквом исходу. Свакако да није нор- мално да се евидентан губитак своје територије доживи без осећаја и да се према том губитку буде емоционално индиферентан, равнодушан. Када кажем равнодушан, мислим дакле на ненормалност која има своје корене и разлоге. Свакако је добро што се по одговорима на питање статуса и будућности КиМ међусобно разлику- јемо. Сматрам, међутим, да не постоји заједница на планети која би
према одузимању сопствене тери- торије била равнодушна. То
се
не
може
доживети
као
добитак,
али
се
фалскификовањем чињеница које су довели до тога и механизмом рационализације може створити утисак у делу популације да се губитак доживи као неко олакшање и ослобађање. Тако су и наступали извесни комесари
међународне заједнице истичући да Србију и њене грађане треба ослободити КиМ, а тај њихов став су некритички
прихватили појединци и разгласили да овог дела своје територије треба да се ослободимо као својеврсног баласта и
камена који нам стоји око врата - објашњава Јовановић.
Да ли греше они који ових дана понављају да Србија, чак и уколико званично изгуби Косово, „у души” не треба да се са тим помири? - Свакако да то није грех, јер је осећање засновано на легитимном ставу. Искрени патриота се никада не
може помирити са тим да му неко одузима део домовине. Уколико ту домовину осећа као свој проширени дом онда је
свако насилно прекрајање њених граница рушење куће у којој станује. С тим чином нико се нормалан не може помирити.
У интервју који је дао „Дневнику”, публициста Десимир Тошић је изјавио да није спорно да је Косово српска колевка, али да
је у њој дете албанско?
- Метафора о албанском детету у српској колевци само је реплика познатог става и правила племенских заједница о томе да је планина у влас-
ништву оног чије су и овце. Међутим, ово неписано правило је одавно престало да важи у цивилизованом свету.
Власништво стада и власништво територије међусобно су разграничене. Не може се демографском експлозијом распарчавати државна територија, нити се то може у савременом свету легализовати помену- тим трационалним правилом а да то не буде један насилан и нецивилизован чин
којим би се право јачег тиме потврдило, а прекршило моћ права.
Да ли евентуална самосталност Косова запра- во значи и духовни раскид српског народа с њим, или је могуће живети у Србији а извор духовности имати „у комшилуку” и до њега стизати уз помоћ ласоша? - Истицање свог физичког поседа значи заснивање свог идентитета на имању. У тој жељи за поседом често превише хоћемо да имамо, а мање да будемо. Тек када дође до презасићења или ускраћи- вање материјалног као оличења принципа „имати”, актуелизује се онај други принцип, принцип „бити”. Будући да је то „бити” суштински повезано са потре- бом потврђивања себе и свог идентитета, у тренутку његовог угрожавања пре се опредељујемо да будемо то што мислимо да јесмо, него ли да задржимо посед који имамо. На примеру односа према политичким опцијама у време рушења Југославије може се запра- во сагледати сав значај те потребе за идентитетом и потврђивањем идентитета. Србија осуђена без суђења
Ових дана је шефица делегације Европског парламента за југоисточну Европу Дорис Пак изјавила да после ратова које је Милошевић водио Србија „нешто мора да изгуби” за све српске грехе у претход- ним годинама, односно да је губитак Косова казна за све оно што је рађено... - Такве осуде не могу се ваљано узимати у обзир без суђења, али колико знамо процеси који су вођени и
против Србије, па и против њеног председни- ка од стране управо те међународне заједнице, нису завршене таквом осудом. У том смислу је крајње неумесно изрицати је са становишта једне политичке воље која хоће да се наметне једним лажним аргумен- том. Историјска дубина косовске драме је много већа и почиње много пре него што се сада помиње, па се с правом може поставити и питање зашто се
по ко зна који пут пренебегава све оно што је друга страна, у овом случају албанска, чинила и чини деценијама про- тив Срба за остварење својих националних циљева. Они су сада
награђени, а Срби кажњени ако се прих- вати овакав став. Одузимање дела територије је најтежа казна која је утолико тежа уколико што су Срби на њу осуђени без суђења и без
ваљаног правног аргумента који важи за све друге државе света. Дакле, реч је о једној крајње неправедној казни која не може као таква у будућости ни да опстане, а поготово не на тој неправедности и нелегитимности да се гради суверенитет једне државе.
Интервју: проф. Драгољуб Мићуновић
СРБИЈА КОНАЧНО СТАБИЛНА ПОСЛЕ КОСОВА И ИЗБОРА Све смо напетији и нервознији, јер живимо у сталној неизвесности, каже председник скупштинског Одбора за иностране послове
Коштуници ће се обити о главу ако не подржи Тадића за председника Људима је досадило да се придржавају закона Све је мање поверења у правни поредак Пред Србијом су тешки дани и неизвесна будућност, каже у интервјуу за НТ проф. др Драгољуб Мићуновић, један од оснивача демократског покрета и творац опозиције почетком 90-тих у нашој земљи. Иако је као посланик ДС пре пола године узео учешће у владајућој коалицији, проф. Мићуновић каже да не бежи од критика на рачун власти, па и сопствене странке, уз констатацију да је "конструктивна критика готово нестала с јавне, а посебно с медијске сцене, што није добро за Србију".
На питање да ли је задовољан тренутном ситуацијом у држави и друштву, председник Поли- тичког савета ДС и
скупштинског Одбора за иностране послове одговара: - Наравно да нисам! Наше друштво има огромне проблеме и под великим је притиском. Изгубило је консензус око многих ствари, раслојило се и поделило на многе начине, а посебно је велики јаз између богатих и сиромашних. Ту је и психолошки при- тисак пред неизвесном будућношћу - шта ће то бити са нама? Створена је велика несигурност, а то свако друштво чини напетим и нервозним. Ситуацију додат- но компликује то што неку јасну стратегију изласка из криза не можемо да учинимо опште прихватљивом. Зато што прво мора да се успостави бољи дијалог између различитих политичких група, социјалних сло- јева, али и с међународном заједницом.
Зашто тог дијалога нема, шта се то тренутно
Да ли губитком... Реформска странка Анте Марковића која је оличавала материјално благостање у којем смо тада крајем осамдесетих живели, поражена је у свим републикама од стране национално обојених партија чија је радикализација и довела до сецесионистичких ратова на простору тадашње Југославије. Кључна је ствар да ли ћемо губитком територија изгубити или потврдити свој идентитет. Од тога зависи да ли ћемо имати кон- тролу над собом и својим тренутним поразом као мотивом једне будуће победе. Извор духовности
се не прекида губљењем материјалног садржаја који као сопствени посед сматрамо упориштем свог идентите- та. Напротив, та духовна веза може само да јача. При томе наравно не треба губити из вида и моћ механиза- ма да та веза може да слаби и да се потисне. Дневник, 2.12.2007.
<www.dnevnik.co.yu>
Љубинка Малешевић
(Сва подвлачења у горњем текст су Искре)
дешава у држави? - Србију, пре свега, ишчекује статус Косова. Сви се слажу да је то круцијално питање. Али, инсис- тирање да је то, и само то, једино важно питање, и да док се оно не реши сва остала питања морају да стоје, створило је инерцију ишчекивања у друштву. Да не говорим о подгревању одређених нада да ћемо много повољније решити ствари него што то можда већ сада изгледа. Све то ствара неку врсту депресије у народу, а у нашој политичкој сукобљености поново изазива радикалну реторику и поделу на патриоте и издајнике. За то време многе важне системске промене, које би суштински требало да живот у Србији учине бољим, стоје на мртвој тачки? - Тачно. Слажем се да се многи проблеми не решавају брзином којом би требало. Реформе су стале, пре свега реформе институција. Многи закони још нису донети, имамо великих проблема с правосуђем, обра- зовањем, парламентом... Наравно, у тој ситуацији лабаве правне дисциплине људи покушавају да се снађу на разне начине. Као што кажу у једном руском филму - постаје им све досадније да се придржавају закона. И шта се догађа кад људи изгубе поверење у законе? Корупција буја? - Управо тако, то је један од психолошких извора корупције. Наравно, она има и друге корене и без државе и државних органа готово да је немогућа у крупним размерама. Али, неповерење у правни систем и функционисање правног и праведног поступка си- гурно код људи ствара осећање да треба другачије да се сналазе. Сви ми, јавне личности, имамо непрекидан притисак од разних људи да им помогнемо и решимо проблеме приватним интервенцијама. То значи да не верују да ће, ако имају право на нешто, то и добити редовним, регуларним путем, него у старту рачунају да морају да заврше на неки други начин. Толики прити- сак нуђења мита долази због неповерења у нормално функционисање правног система. То ствара моралну ерозију друштва и изазива додатно незадовољство грађана. Управо је инсистирање на владавини права било једна од најзначајнијих ставки политичког про- грама ДСС и премијера Коштунице. Да ли је његова кривица што, како кажете, правни поредак није успостављен? И колика је у томе одговорност ДС, с обзиром да сте у власти? - Не можемо кривицу уско персонализовати и везивати је искључиво за једног човека. Наравно да је премијер одговоран за функционисање Владе и свих Владиних служби и организација. Али, не чини он све те службе, постоје и други људи који имају своје интересе, и то је нешто што релативизује личну одго- ворност, али не потпуно када долази до непоштовања
права. Морал и принципијелност су ослабили, то се види на сваком кораку. Али, ипак, постоје одређени напори, многи људи су на удару закона без обзира на моћ или функцију. Али, још има моћних појединаца који покушавају да врше притисак чак и на оне који би тре- бало да доносе важније одлуке у држави. У Србији су помешане неформалне економске моћи с правним уређењем.
Странка премијера, ДСС, држи такозване ресоре силе полицију и БИА, а странка председника, ДС - Министарство правде. Зашто се та питања не покрећу? - Понекад проблеми у друштву не могу да се реше искључиво политичким средствима. Постоје дубљи, морални, социјални, економски разлози који нагризају многе елементе владавине права. Друго, наша држава је доста запуштена. Погледајте само правосуђе, колико је ту остало проблема. Једно је усвојити одређени пропис, закон, а сасвим друго у пракси обезбедити његово спровођење. Систем друштвеног деловања је веома сложен и тешко га је фокусирати само на одређене личности. Наравно, политички руководиоци, поготово ако су из владе и парламента, сносе највећу одговорност. Шта је са одговорношћу Демократске странке? Већина грађана је очекивала да управо она буде зама- јац реформи за које и сами кажете да не теку задово- љавајућом брзином? - Самим уласком у Владу ДС је преузела део одговорности. Коалиционе владе имају тај проблем међусобног уцењивања и зато што не можете увек да спроведете нешто како желите без пуне сагласности унутар владајуће коалиције. Али, ДС мора да буде свесна тог дела одговорности, и то је нешто што је врло битно за странку. У том смислу, много је лакше бити у опозицији. Онда можете одмах да интервенишете за сваку ситницу и указујете на моралне и правне прекршаје, нефункционисање институција... То је и један од разлога што сам се својевремено противио изласку ДС из парламента. Управо та борба у опозицији јача једну странку, про- мовише нове лидере, кадрове који су јој неопходни. Мислим да је ДС показала да је спремна да буде одговорна кад је преузела одређене ресоре који нису финансијски примамљиви, а имају нагомиланих проб- лема, као што су Министарство за социјална питања, министарства културе, правосуђа, одбране... Ниједан од тих ресора, осим Министарства финансија, не би могао да се похвали атрактивношћу. Све очи су упрте у нас, да виде да ли ћемо нешто и да урадимо. Прошло је шест месеци од формирања Владе, а тај реформаторски набој, по коме је ДС била позна- та од оснивања, потпуно је спласао, њен ангажман се готово нигде не осећа? - То јесте период у коме би требало да се виде неки резултати, и у појединим гранама их и има. Многа министарства су показала успехе, рецимо екологија, где смо промптно реаговали и донели важне прописе и мере. Многи битни потези предузети су и у области културе, у правосуђу и војсци. Али није све свуда јед- нако видљиво. Сигурно је да треба подсећати све, па и ДС, да је власт пре свега одговорност, па тек онда некаква привилегија. Да ли су тога свесни они који воде ДС?
- Претпостављам да јесу. У сваком случају, мислим да је то позивање на одговорност главна функција јавности. Питамо ово због тога што функционера ДС нема ни на једном критичком фронту, па се у јавности стиче утисак да је целокупно деловање странке подређено опстанку Тадића на власти? Или се то само тако чини? - Не бих рекао да се то може тако дефи- нисати. Сигурно да је ДС веома стало да Борис Тадић добије председничке изборе. И ја чврсто верујем да ће их добити. Али није све у томе. Имамо низ других проб- лема због којих не можемо увек до краја да отворимо сва друштвено важна питања. Рецимо, ангажман за парафирање и потписивање споразума о придружи- вању са ЕУ, дипломатска офанзива и низ других кри- тичних фронтова, како кажете. Али, Косово се намет- нуло као општи циљ који нас одваја од профилисања неких посебних политичких циљева. Докле ће политичари и странке, и на власти и у опозицији, да се крију иза Косова и користе га као алиби за кашњење реформи? - И то је тачно. Морамо да урадимо све што можемо да сачувамо територијални интегритет земље, али не треба то да нам буде алиби за заостајање у другим стварима. То је, чини ми се, главна разлика између нас и неких других, који једноставно све желе да сведу на тај проблем. Па ако се то не реши повољ- но, онда је пропаст свега. Друга ствар је што странка, као што сам рекао, од победе Бориса Тадића очекује повећање рејтинга и добре резултате на локалним, покрајинским и градским изборима, који су и те како значајни, јер је то онај терен власти где можете дирек- тно да одлучујете. Многе ствари су на коцки. Верујем да ДС остаје привржена својим демократским програмима и циљевима. И да ћемо наставити с тим кад ово велико ишчекивање прође. Томислав Николић је недавно изјавио да је "из извора блиских Тадићу сазнао да ће избори бити на Јовандан". Да ли је то тачно? - Не знам како је нанишанио баш тај празник. Колико ја знам, о томе још нема дефинитивне одлуке, из простог разлога што не знамо да ли ће и када бити донети одређени закони, односно када ће председник Скупштине расписати изборе. Како не знате, па Оливер Дулић је члан ДС? - Да, али ту је пресудно шта ће се догодити после 10. децембра. Да ли ће доћи до продужавања преговора, или ће се наставити битка у СБ, или ће уследити брзо и једнострано решење, да ли ће у том случају бити конфликата. Али, пре свега, важно је да изгласамо неопходне законе. Да ли сте заиста убеђени да ће Коштуница и ДСС подржати Тадића на изборима? - Ако га не подржи, то ће бити много горе по Коштуницу него по Тадића. Борис Тадић га је до сада подржавао у свим његовим веома значајним елемен- тима политике, пре свега око Косова. Некада поли- тичари мисле да ће бирачи потрчати да гласају како им они кажу. А с бирачима ствари могу да буду комплико
Србија коначно... ване. Ни сама странка понекад неће да слуша лидера и званичну политику, а камоли они ван странака, а то је девет десетина бирачког тела.
- У сваком случају, верујем да ће Србија након избора ући у стабилан период. А онда би морало да дође и до интензивирања реформских процеса који су застали. Нико овде није спреман за рат
Последњих недеља је реторика и премијера и председника прилично радикализована када је реч о евентуалној реакцији Србије ако Албанци једнострано прогласе независност. Шта је Србија заиста спремна да учини у том случају? Да ли ћемо, како упозорава Ричард Холбрук, бити на ивици новограта на Балкану? - Мислим да нико, не само у Влади, него ни у политичким странкама, не мисли да треба да кренемо у рат. Нити имамо са чим, нити то води било чему. Што се тиче евентуалног насиља, то се никад не може тачно предвидети. Предлагао сам у дипломатским разговорима да се пре 10. децембра направи демарка- циона зона која ће штитити северни део Косова, претежно насељен Србима, да на тим граничним деловима не би дошло до сукоба. Мислим да је и Запад то врло озбиљно схватио, поготово Европа, која је јако забринута због могућих ланчаних реакција. И даље сам против феудапизације Србије
Да ли бисте се сложили са оптужбама које се чују последњих недеља - да је читава земља огрезла у корупцији? - Грађани су увек мало сумњичави према властима, и тако треба да буде. Али изгледа да је у јавном мњењу много више корупције него што је стварно има. Међутим, очигледно је да је ипак има и да се проширује на капиларном, локалном нивоу. Ту је кључно питање како се односити према центрима економске моћи. Није добро да их угушите, али опасно је и допустити да утичу на одређене политичке одлуке. Да ли се то дешава? - Сигурно. Многе ствари су у интересу неких компанија, а не морају да буду у интересу грађана. Очигледно је да све земље у транзицији имају велики проблем с корупцијом, јер имате државу бачену као рибу на шведски сто, па одваљује колико ко може. Без обзира какве прописе направите, остаје опасност да не може све да буде под контролом и да постоје различити утицаји, посредници, консултанти...
лошег у томе што одређене странке кажу: "Ево, за ово ми одговарамо". Предложио сам да се распишу јавни конкурси за предузећа, да би тамо дошли најква- литетнији људи, а не по партијској припадности, али то није прошло.
Где - у странци или у Влади?
- У Влади, у целини. И у странци је било доста дискусије. То не би било толико лоше уколико би странке водиле рачуна и на одређена места постави- ла најбоље људе. Ако се то не дешава, онда лош ефекат феудализације излази на видело. И олет се враћамо на то да ДС има велику одговорност према бирачима, који су после смрти Зорана Ђинђића, гласајући за Тадића, дали подршку реформаторском курсу? - Неопходно је повећање одговорности, и дебате и критике унутар самих странака. Оне морају и саме, када уоче злоупотребе, да их открију, а не да чекају да то прво учини опозиција. То би повећало и рејтинг странака. Има кошкања у ДС
Да ли су тачне гласине да се у ДС воде жестоке унутарстраначке борбе између две струје, једне окупљене око министра одбране Шутановца, друге око министра без портфеља Ђиласа. И да ће снаге одмерити око избора кандидата ДС за градоначелника, јер обојица претендују на то место? - Мислим да је ова претпоставка без основа. Али, ја не припадам ниједној струји. Друго, нормално је да у странкама има неких струја, али то још није дошло ни до каквог институционалног расправљања, рецимо до подела на Главном одбору или Председништву. А што се тиче неслагања, кошкања, пре свега око пер- соналних решења, тога вероватно има, али ме није занимало и намерно не желим да уђем у ту врсту расправе. Моје опредељење је ДС, њен напредак и јединство, а све друго препуштам онима који имају другачије амбиције. Недељни телеграф 7.12.2007.
Данијела Милинковић
<nedeljnitelegraf.co.yu>
Напомена Искре: Др Мићуновић је врло ути- цајан члан руководства Демократске странке (ДС), могло би се рећи старијег партнера владајуће коали- ције (јер држи далеко највећи број ресора у влади), ДС - ДСС. Доносимо његов интервју, не зато што мислимо да ће Србија „после Косова и избора” бити „коначно стабилна”, већ што нам из власти и угла своје партије, открива понешто о односима у владајућој лабавој коалицији и стању нашег друштва и његовим горућим - а нерешеним питањима.
Били сте један од најжешћих критичара феу- дализације Србије, а управо је ДС учествовала у том страначком шопингу, када су с једне стране стола седели министар правде из ДС, с друге министар полиције из ДСС, и делили јавна предузећа. И Ви сте били за тим столом? - Био сам против те феудализације, и онда и сада. Међутим, наши коалициони партнери су рекли "ово је наше, хоћемо ту да останемо, а ви узмите одговорност за друге ствари". Ако се и јавна предузећа третирају као питање одговорности, онда нема ничег
Medvedev kandidat za predsednika Rusije Podpredsednika ruske vlade Medvedeva je vladajuća stranka Jedinstvena Rusija imenovala za kan- didata na predsedničkim izborima u martu. Predsednik Vladimir Putin izjavio je da podržava kadidaturu Medvedeva na izborima za predsednika države.
10.12.2007.
Deutsche
Welle
На преговорима у Брислу
Београд представио анализу модела суштинске аутономије Оландских острва и Косова
Државни преговарачки тим Србије предложио је на преговорима у Бриселу да решење за статус Косова, у виду суштинске аутономије, буде орочено на 20 година. Оландска острва имају аутономију као те- риторија Финске на којој живе Швеђани, о чему више можете читати на страницама Б92. Како је новинарима пренео премијер Србије Војсилав Коштуница, на тај начин Србија је побила аргумент од претходног пута да је Хонг Конг у Кини, јер је сада о острвима која се налазе у Европи. "Отклоњен је и аргумент да у Хонг Конгу и Кини живи исти народ, јер на Оландским острвима живе Швеђани, а та острва припадају Финској”, рекао је Коштуница. Председник Србије Борис Тадић рекао је да Београд не жели да копира ни пример Хонгконга ни Оландских острва, већ жели да пронађе најбоље еле- менте који ће омогућити формирање јединственог предлога за будући статус Косова. "Направили смо корак напред, изложили нове могућности, али албанска страна није желела да преговора о статусу већ о две независне државе", рекао је Тадић. Председник Србије је рекао и да је Београд свестан да је остало још мало времена за преговоре, али и да је неприхватљиво да они буду временски лимитирани. "Не прихватамо рокове, ми морамо да радимо да нађемо прихватљиво решење", објаснио је Тадић. И председник и премијер Србије одбацили су још једном предлог Волфганга Ишингера о неутралном статусу Косова. "Неутрални статус је друго име за независност никада нисам чуо о конструкцији која се зове неу- трални статус. То се другим речима прикрива чињеца да Косово и Србија треба да буду независни", рекао је премијер Коштуница. Он је појаснио и да је амерички представник у међународној посредничкој тројци Франк Визнер на крају поставио питање - да ли је могуће да Србија стави у страну питање статуса и прича о партнерству. Одоговор је био да се мора разговарати о статусу, јер су преговори почели да би се то питање решило. "Можемо причати о партнерству али после решавања статуса. Ми морамо прво решити питање статуса, а партнерство долази за тим", рекао је Коштуница. Председник Србије је навео да је Београд на данашњим преговорима потврдио принципијелну позицију да учествује до краја на преговорима, трага- јући за решењем које је прихватљиво за обе стране. "То искључује унилатерализам, искључује насиље и
обезбеђује будућност за све људе који живе у Србији", рекао је Тадић. Како је новинарима раније пренео министар за Косово Слободан Самарџић, Београд је предлогом анализе Оландских острва у Финској реаговао на раније примедбе да се Хонгконг налази у Азији и да у њему живе Кинези. "Сада та примедба не стоји, јер се Оландска острва налазе у Европи и тамо живе Швеђани”, рекао је Самарџић о упоредној анализи те три територије, коју можете пронаћи на сајту Владе Србије. "И Оландска острва уживају јако велику аутономију и та аутономија функционише већ 80 годи- на. Хтели смо да покажемо да, уколико постоји добра политичка воља, да се решење може наћи", каже он. "Узели смо два функционална случаја највеће могуће аутономије и асиметричних решења у оквиру једне државе и показали да је наш предлог суштинске аутономије веома сличан, с тим што даје још неке веће погодности за албанску већину која живи на Косову и Метохији", рекао је он. Осим тога, тим из Београда је, како каже Самарџић, на тај начин још једном желео да потврди да је предлог Србије о суштинској аутономији функционалан и примењив. Самарџић је пренео и да је "тројка" реаговала позитивно на тај предлог Београда, али и да у току поподневних преговора треба косовске Албанце навести да о томе разговарају. "Док год Албанци мисле да ће у случају непостизања решења путем преговора, доћи до независнос- ти, онда је тешко преговарати. Албанцима је јефтиније да на тај начин одмах дођу до независности", рекао је Самарџић. Шеф Владине канцеларије за односе са меди- јима Миливоје Михајловић рекао је за Б92 да је модел Оландских острва представљен тек сада јер је то део преговарачке тактике, али мисли да раније није ни било простора да се такви конкретни предлози изне- су. "Имате у неколико ранијих рунди преговора потпуно одбијање албанске стране било каквих пред- лога из Србије и ово је, заправо, само покушај Србије да пронађе решење, а не излаз из кризе", рекао је он. "И то што је 10. децембар све ближе, то је, заправо, у међународној јавности, делу косовске јавности и у нашој јавности прилично окарактерисано и постало је синоним за Дан Д", сматра он. "Ја, међутим, мислим да се тада неће ништа спектакуларно догодити, мислим да ће и тим косовских Албанца изабрати варијанту мирног живота на Балкану, мирног живота и суживота са Србијом", рекао је Михајловић.
Може ли Србија помоћи Републици Српској да опстане
Владислав Јовановић: Спас Српске је у Дејтону Срби у РС треба да се чврсто држе својих права, а она су у Дејтонском споразуму. Србија треба о својим ставовима да обавести све потписнице како би и оне заузеле став поводом притисака, уцена и претњи којима је изложена РС Република Српска није угрожена само сада, него још од Дејтонског споразума. Жеља муслиман- ског дела руководства је била да се Споразум ревиди- ра у правцу ојачавања централних овлашћења БиХ, односно слабљења надлежности РС до нестанка. Тај процес настављен је брже последњих година нарочи- то са употребом великих овлашћења међународне заједнице. У последње време, под изговором уласка у ЕУ и НАТО, наглашава се и убрзава процес развлашћивања РС. Прво је то учињено са војском, царинама и пограничним службама, а сада и са поли- цијом која тек треба да се централизује. Српска је свесна те чињенице и тог крајњег циља. Стога, у овом моменту, фундамент на који може да се ослони јесте Дејтон - каже Владислав Јовановић, бивши шеф дипломатије и амбасадор СРЈ у УН.
Је ли се Србија као потписница адекватно ангажовала претходних година? - Карактеристика број један у односу Србије према РС јесте пасивност. Од 2000. године, наше руководство само повремено се бавило проблемом РС. Кочило их је то што имају велике обавезе према Западу и нису се баш претргли у заузимању јаснијег става. Као потписници и гаранти споразума морамо да станемо иза Дејтона пуним својим стасом и гласом, јер је то у интересу опстанка РС, али и мира и стабилнос- ти на Балкану. Никад не треба заборавити, Дејтон је камен међаш у развоју БиХ у последњој деценији. То је непомерљиви камен све док се сви не сагласе да га треба мењати. Срби у РС треба да будуна великом
Београд представио... Иначе, у преговарачком тиму Београда тврде да не постоје наговештаји да ће се на директним пре- говорима по подне у Бриселу наћи предлог Волфганга Ишингера о неутралном статусу. Како је рекао министар иностраних послова Вук Јеремић, данашњи сусрет је веома важан, јер осим наставка разговора о статусу Косова, треба да се дефинише и оквир следеће и вероватно завршне рунде, која треба да се одржи почетком следеће не- деље. То је, према речима министра Самарџића, прилика и да се Албанци подстакну да почну да прего- варају. 20.11. 2007.
Б92, Бета, Танјуг
опрезу и да се чврсто држе својих права, а она су у Дејтонском споразуму. Србија треба да о својим ставовима обавести све потписнице како би и оне заузеле став поводом притисака, уцена и претњи који- ма је изложена РС. Реална опасност за РС не постоји све док се држи Дејтона и док захтева од других да га се држе.
Запад је слабио РС
Српску?
Сматрате да би позивање на Дејтон могло да спасе
- Тај споразум нико нема право појединачно да мења, осим страна потписница и гараната. Ту долази- мо до Србије која је као наследница СРЈ, гарант и пот- писник. Запад, односно САД, ЕУ и НАТО систематски су годинама слабили РС, а о томе земље потписнице нису никада ни консултоване. Зато би РС требало од Србије да очекује подршку, ако не за себе, онда за Дејтонски споразум.
Имају ли Срби у РС разлога да нам замере због пасивности? - Срби у РС имају право да се осећају запостављеним. На основу Споразума имали смо много простора да делујемо конструктивно, продорно и активно и ометемо разне покушаје и чинове које је међународна заједница чинила у међувремену. Ми смо два дела истог народа и треба да јачамо све везе које међу нама постоје - културне просветне, економске, спортске, интелектуалне. С наше стране се показује непотребно устезање, прибојавање да се приб- лижавање РС не пребаци, да се не извуку погрешни закључци, карте прошлости, да се авет српског национализма појављује у овој форми. Имамо чврст међународно-правни оквир који је изричито нагласио постојање специјалних веза два дела истог народа.
Бране ли се власти у Бањалуци довољно добро од удара међународне заједнице? - Милорад Додик се добро поставља у одбрани РС. Добро је за тамошњи народ да се такав човек нашао у право време на правом месту. Сви претходни лидери РС су бежали, плашили се... Видећемо да ли ће он да положи све испите. За сада их полаже успешно. Има живце, може да изнесе ову битку ако се буде користио свим адутима, ако буде имао велику подршку и разумевање. Требало би да затражи од Србије да сама делује и делује на друге и у том смислу учини демарш према Америци и ЕУ. Ојачавање веза је већ гаранција да ће српске државе бити заједно у будућности и у неприликама које могу да наиђу. РС не сме да ћути кад Запад буде отимао Косово. Не због подршке Србији, него самој себи, јер док год поставља паралелу и повезује себе и Космет, биће добро по њих и нас.
Глас јавности, 22.11.2007.
<www.glas-javnosti.co.yu>
Т. Николић
Obrad Kesić
DEMOKRATIJA ZA ELITU
Postdemokratija podrazumeva da postoji demokratija, ali da se sve više sužava, pogotovo kad je reč o pravima građana da odlučuju o svojoj i državnoj sudbini Tomas Džeferson je 1787. godine napisao da „maii ustanak ponekad može biti dobra stvar“. Ali, kada je postao predsednik, bio jedan od glavnih koji je osudio pobunu bivših robova na ostrvu Sveti Dominik (tadašnji naziv za Haiti) protiv Francuske. Njegove sankcije su direktno slomile ekonomiju nove, slobodne države i one su jedan od glavnih uzroka dugotrajnog siromaštva ove zemlje. To je jedan od boljih dokaza da pogled sa vlasti može da menja i najvećeg demokratu. Zato ne bi treba- lo da se čudimo što Amerika i Evropska unija sve više gube poverenje u svoje sopstvene građane i sve više grade demokratiju na osnovu interesa svojih političkih i ekonomskih elita. Liberali su ovaj proces nazvali post- demokratijom. Postdemokratija podrazumeva da postoji demokratija, ali da se sve više sužava, pogotovo kad je reč o građanskim pravima, slobodama i pravima građana da odlučuju o svojoj i državnoj sudbini. Ovaj pojam se pogotovo vezuje za vladu Džordža Buša, kada su zbog napada na Ameriku 11. septembra 2001. osnov- na prava i slobode američkih građana drastično sma- njeni i u velikoj meri ugroženi, preko novog zakona o domovinskoj bezbednosti. A i zbog sve većih tendencija da se zakonopravne odluke donesu mimo američkog Ustava i Kongresa, u formi predsedničke uredbe. Kada se dodaju i druge činjenice u vezi sa sadašnjim stanjem američke demokratije, poput one da prosečni trošak jedne kampanje za izbor u
Donjem domu američkog Kongresa košta preko milion dolara, a za Senat može da košta i više od tri miliona i da
službenici Bele kuće sve više izbegavaju odgovornost pred sudovima i Kongresom, krijući se iza pravnog izgovora zvanog „egzekutivna privilegija11, onda se vidi zašto veliki broj Ijudi u SAD strahuje za budućnost američke demokrati- je. Situacija sa Evropskom unijom nije ništa bolja. Posle neuspeha ustavnog referenduma EU, novi spo- razum o reformi koji je u oktobru dovršen u Lisabonu nije napravio istu „grešku", jer je odlučeno da se potpuno zaobiđu građani. Tako je
najvažniji dokument Evropske unije, koji će da služi umesto ustava, donesen kao obični sporazum između država, i pred-
stavlja dogovor političkih elita, ali sve je urađeno u ime sopstvenih naroda. Nažalost, političke elite u Americi i Evropi
se sve više plaše da overe svoju demokratiju kroz referendume i sve više prihvataju ocenu da oni najbolje znaju
ne samo šta je potrebno njihovim državama nego i samim građanima. Kao vernici koji se pozivaju na Boga kada prave i najgore grehe, oni se kriju iza demokratije kada gaze po
najvažnijim vred- nostima te ideje.
Najekstremniji izraz postdemokratije sa Zapada se u stvari odvija na Balkanu, pogotovo u Bosni i Hercegovini. U ovoj „laboratoriji demokratije" službenici Evropske unije, uz veliku podršku američkih kolega, u stvari su ostvarili „idealnu
demokratiju", gde se
odluke donose u ime naroda i građana od strane jednog čoveka koji je „demokratski" postavljen i koji ne odgovara nikome, osim možda Bogu, i gde se demokratija meri po tome
da li se njegove uredbe poštuju u potpunosti ili ne. Jednostavno, Miroslav Lajčak predstavlja samo najradikalniju i najiskreniju pojavu postdemokratije. Ova demokratija koja se svakodnevno izgrađuje na Zapadu uopšte ne liči na onu demokratiju o kojoj smo učili u školi i o kojoj mnogi sanjaju. Ona je zasnovana na
nepoverenju u obične Ijude i na jednoj aroganciji vladajućih elita, gde se njihove ambicije i lični interes sve više
predstavljaju kao kolektivni državni interes. Nažalost, sve više ovo prestaje da liči na demokratiju i sve više podseća na jednu vrstu vladavine aristokratije. Da li je to ona demokratija koju priželjkujemo i kojoj se nadamo?
Politika, 1.12.2007. <www.politika.co.yu>
Obrad Kesić
(Obrad Kesić je Amerikanac našeg porekla, inače poznat politički komentator. Sva podvlačenja u gornjem tekstu su Iskre)
Doris Pak o Kosovu Doris Pak, koja je predsednica Delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu kaže da u naredna dva i po meseca ne očekuje da će doći do proglašenja nezavisnosti Kosova i dodaje:
"Problem Kosova je problem unutar EU koji tu i mora da bude rešen. Priština i Beograd to nisu uspeli da reše i propali su pokušaji i Martija Ahtisarija i "trojke" Kontakt grupe. Mogu samo da se nadam da će odgo- vorni političari, kako u Beogradu tako i na Kosovu držati pod kontrolom paravojne snage i ne verujem da će doći do bilo kakvih sukoba. Savet bezbednosti će 19. decem- bra razmotriti izveštaj "trojke" i onda ćemo videti da li će Savet bezbednosti pronaći izlaz iz ovog ćorsokaka ili ne. Ne mislim da će naredna dva i po meseca doći do jed- nostranog proglašenja nezavisnosti." U vezi sa odnosima Rusije i EU, a u sklopu kosovskog pitanja, Doris Pak kaže: "Za Rusiju je slaba EU na njenim granicama bolja od jake Unije. Zato Rusija želi da pronađe ranjiva mesta u našoj spoljnoj politici i da to iskoristi da nas razjedini. Ja sam uverena da se to neće dogoditi. 27 država EU neće dozvoliti da se po tom pitanju razjedine. Ako i nisu sve
članice istog mišljen- ja i oni koji možda zastupaju drugo mišljenje ponašaće se tako da može da se govori o zajedničkom stavu. Rusija nema ni privrednih ni strateških interesa na Kosovu, ali ima interesa da nas oslabi", kaže u intervjuu za našu radio stanicu Doris Pak. 10.12.2007.
Deutsche Welle
Plan Zapada da zaobide Savet bezbednosti UN
NEZAVISNOST KOSOVA ZA 120 DANA I pored protivljenja Rusije i Srbije da Kosovo dobije uslovnu, odnosno kontrolisanu nezavisnost, SAD i EU planiraju implementaciji plana kojim će Kosovo u maju 2008. godine steći status uslovne nezavisnosti, navodi se u posljednjem izvještaju Međunarodne krizne grupe za Evropu. Pod prijetnjom moskovskog veta, Savjet bezb- jednosti neće povući Rezoluciju 1244 iz 1999. godine, kojom je priznat suverenitet Srbije, ali istovremeno i formirana misija UN (UNMIK) koja je pripremala Kosovo za samostalnu vlast u iščekivanju političkog dogovora o budućem statusu Kosova. Takođe, Savjetu neće biti dozvoljeno da podrži plan za uslovno nezavisno Kosovo, koji je predložio specijalni izaslanik generalnog sekretara UN, Marti Ahtisari, početkom godine, kao ni misije EU koje je trebalo da sprovedu ovaj plan. Dok je tokom proteklih nekoliko mjeseci "Trojka", koju čine diplomate SAD, EU i Rusije, pokušavala da ostvari sporazum između Kosova i Srbije, Brisel i Vašing- ton iskoristili su to vrijeme da pronadu način kako da podrže prelazak Kosova u uslovno nezavisnu državu bez podrške Savjeta bezbjednosti. EU sada konačno shvata da je potrebno da sačuva svoju uniju i preuzme primamu odgovornost za ovu krizu. Ipak, Kosovo i šire područje zapadnog Balkana postalo je manje stabilno, te bi dalje odgađanje problema samo pogoršalo cjelokupnu situaciju, jer ona ne spada u one koje bi mogle da imaju status hladnog rata. Kada oko 10. decembra Kontakt grupa konačno podnese izvještaj generalnom sekretaru UN o neiz- bježnom neuspjehu Trojke, Petorka (Francuska, Njemačka, Italija, Velika Britanija i SAD), bez obzira na protivljenje Srbije i Rusije, odmah će početi da rade na implementaciji plana kojim će Kosovo u maju 2008. godine steći status uslovne nezavisnosti, saznaje "Fokus" iz izvještaja Međunarodne krizne grupe. Sada mnogo toga zavisi od EU i generalnog sekretara UN, Ban Ki Muna. Na zasjedanju Evropskog savjeta 14. decembra, EU mora zvanično izjaviti da sma- tra pregovore između Srbije i Kosova završenim, da je Ahtisarijev plan najbolji prijedlog, te da je spremna da rasporedi svoje misije. Nakon toga, generalni sekretar trebalo bi jasno da izrazi svoju podršku za kreiranje novih misija čiji cilj bi bio dalja implementacija Rezolucije 1244. Početkom 2008, EU bi trebalo da sprovede neophodne akcije za razmještanje trupa. Istovremeno, SAD, Velika Britanija i Francuska moraće naporno raditi u Njujorku, uz spremnost da prih- vate pogoršavanje odnosa s Moskvom, da bi obezbijedili većinu glasova u Savjetu bezbjednosti. Takođe, potreb- no je da se brzo djeluje i podrška obezbijedi još u decembru, s obzirom na to da u januaru dolazi do rotaci- je pet država u Savjetu bezbjednosti, kojima će biti potrebno više vremena da se upoznaju s ovim proble- mom. Zbog toga bi još u januaru trebalo da bude pripremljeno sve za proglašenje nezavisnosti Kosova po Ahtisarijevom planu u maju 2008. godine, odnosno nakon 120 dana tranzitnog perioda (koji je Ahtisari,
takođe, predvidio). Uz to, Petorka i što je moguće više članica EU trebalo bi da pristanu da priznaju nezavisnost Kosova odmah po proglašenju u maju 2008. pod uslovom da se tokom tranzicije od 120 dana Kosovo ponaša u skladu s Ahtisarijevim planom, navodi se u izvještaju. Fokus, 7.12.2007. Lj. Glišić </www.fokus.ba>
Путин: Западне владе руше Русију Руски предсједник Владимир Путин оптужио је јуче стране владе да спонзоришу његове политичке противнике у кампањи за предстојеће изборе, како би ослабиле Русију и реализовале своје "прљаве трикове" против ње. "Нажалост, у нашој земљи још постоје они који се шуњају по страним амбасадама, који рачунају на подршку страних фондова и влада, али не и на подршку сопственог народа", рекао је Путин пред неколико хиљада својих присталица на скупу у Москви пред парламентарне изборе. Путин је рекао да постоје "они који не желе да Русија спроведе своје планове", због другачијег погле- да на ову земљу. "Њима је потребна слаба и немоћна држава. Њима је потребно неорганизовано, дезоријентисано и подијељено друштво како би могли да реализују своје прљаве трикове иза његових леђа", изјавио је руски предсједник пред неколико хиљада присталица које га позивају да остане "народни вођа". Руски предсједник изјавио је да ће доћи до "потпуног обнављања власти" у Русији послије општих избора 2. децембра и предсједничких избора у марту 2008. године. "Они који нам се супротстављају желе слабу државу, подијељено друштво у којем би могли вла- дати. Нажалост, има оних који се ослањају и рачунају на помоћ са Запада. Сада ће они преузети наше улице. Научили су од западних стручњака, а и прошли су обуку у сусједним државама. Сада ће изаћи на улице и покренути провокације", рекао је Путин мислећи на лидере странака који су прозападно оријентисани. Иако није желио да именује те лидере, углавном је говорио против оних либерално оријенти- саних, а да у случају да ти дођу на власт, упозорио је Путин, Русији пријети економска нестабилност, баш као у вријеме непосредно послије распада СССР. "Ако опозиција дође на власт поново ће преварити све. Они желе да врате режим олигарха, који је заснован на лажи и корупцији. Како би се ово обнављање спровело на коректан и ефикасан начин и како би будући парламент и предсједник могли сарађивати за добро свих грађана, потребна нам је побједа", казао је Путин, који се налази на челу изборне листе странке Уједињена Русија. Независне, 21.11.2007. <www.nezavisne.com>
Д. Радушки
РОБОВИ ПОДАНИЧКЕ СВЕСТИ Можда ће за неког свешто буде речено у овом тексту бити спорно. Али, једно је сигурно: Србија се, још једном, као и више пута у претходних стотинак година (маркирајмо као почетак Анексиону кризу из 1908. године), налази у изузетно компликованој дипломатској и спољнополитичкој ситуацији. Тада, те 1908. године, због аустријског присвајања Босне и Херцеговине, умало није дошло до оружаног сукоба на Балкану. Србија је наредне године, под притиском великих сила, морала да се сагласи са анексијом и изјави да са тим чином нису повређена њена права. Ипак, када се нешто јако жели, обично се то, на крају, и добије. Требало је да прође десетак бурних година балканских ратова и једног глобалног рата, па да Срби, са обе стране Дрине, буду коначно у заједничкој држави. Према сведочењу историчара Станоја Станојевића, на глас о аустријској одлуци од 24. септембра 1908. да анектира БиХ, „дигао се цео народ у Србији и Црној Гори на одбрану својих државних и националних права". Нешто касније, нас- тавља наш познати историчар, „одушевљење за националне тежње и идеале избило је том приликом на површину са елементарном силом; самопоуздање је било необично велико, можда чак и претерано (...) Свест о заједничким интересима и о великој опаснос- ти захватила је била све слојеве, и сви су се такмичили у раду за општу ствар. Било је много лепих примера пожртвовања и патриотизма (...) Онда се већ могло видети да је морални и национални капитал у Србији врло велики." А данас?
Морални и национални капитал Ових дана, месеци и година, Србија се суочава са проблемом који се тиче њеног суверенитета и интегритета. У име тзв. међународне заједнице, која већ осам година управља Косовом и Метохијом, један страни дипломата, Финац Марти Ахтисари, уз недвос- мислену подршку неколико веома моћних држава (две су апсолутно препознатљиве САД и Велика Британија), предочио је свој предлог решења будућег статуса ове српске покрајине. Наравно, не можемо овом приликом препричавати све детаље тог плана, довољно је подсетити се изјаве садашњег председни- ка Србије Бориса Тадића, коју је дао приликом сусре- та са Ахтисаријем, када је он дошао у Београд 2. феб- руара 2007. да промовише решења из плана. Председник је тада казао да „Ахтисаријев план отвара могућност за независност Косова" и додао да је „Ахтисарију рекао да Србија и он, као њен председник, никада неће прихватити независност Косова". За разборитог, довољно.
План је, дакле, крајње неповољан по Србију и њене интересе, и природно је очекивати да цела наци- ја и
свеукупно јавно мњење,што би се рекло, „дишу као једно". Процедурално гледано, Србија је тада могла да на
једноставан начин, међународно-правним путем, заувек изгуби своју јужну покрајину. Пет вели- ких земаља, сталних
чланица Савета безбедности УН, требало је само да се сагласе, или макар да не блоки- рају процес давања независности Косову, и ствар би била очас готова. Тако је, барем, било замишљено.
Међутим, из разлога који се још увек не могу са потпуном сигурношћу докучити, једна стална чланица,
Руска Федерација, иступила је против овако конципи- раног плана. Споменута је и могућност вета... „Експерти" и „интелектуалци"
Предмет овог списа биће анализа реакција, коментара и мишљења, у домаћој дневној штампи, поводом могуће употребе руског вета. У наслову тек- ста нашла се и реч „парцијална", и то сасвим оправ- дано. Пре свега због тога што су спекулације о евенту- алном руском држању у вези са косовским питањем почеле да се јављају у домаћим медијима доста рани- је, а сигурно их можемо открити у прошлој, 2006. годи- ни. Друго, у анализи садржаја, служићемо се тек- стовима и интервјуима који су се појавили у четири српска дневна листа: „Политици", „Блицу", листу „Данас" и „Дневнику".
Аутор ових редова био је у могућности да континуирано прати писање само споменутих дневних новина, и то је једини разлог зашто у избору штампе нема и других издања. Додуше, ова четири дневна листа, уз све видљиве разлике, ипак повезује једна заједничка и врло битна особина - општа програмска и идеолошка оријентација. Све
ове новине снажно про- мовишу тзв. петооктобарске вредности, и може се стога рећи да оне нису само „глас" својих уредничких тимова и власника већ и актуелне власти, а, по свему судећи, и значајног (ако не и преовлађујућег) дела нашег народа.
Коначно, ово није само студија о нашојштампи и њеном односу према једном значајном државном и националном питању. Ово је, нажалост, и сведочанст- во о
„националном и моралном капиталу" који се негде загубио,
или скоро сасвим потрошио; о неозбиљности наших новинара, „експерата" и „интелектуалаца"; ово је мала
хронологија наше духовне и националне посусталости.
Наравно, осветлићемо и оне ретке ставове који одишу благим, скоро неприметним опти- мизмом, сталоженошћу и опрезом. Али, искрено го- ворећи, такве позиције код писца ових редова и нису изазивале посебну пажњу. Ваљдаје још
увек нормал- но и друштвено прихватљиво залагати се за одбрану сопствених националних интереса и бодрити, макар и у ограниченој мери, своје сународнике у овако тешкој и компликованој ситуацији. Прави интелектуапни изазов
представља објашњавање и разумевање, да је тако назовемо, „поданичке свести" и њених многобројних гласова,
којима су ова четири листа широм отворила своје странице и омогућила да распростиру конфузију, цинизам и дефетизам. Па, кренимо редом.
Неће бити вета... мајке ми! Пре него што ће специјални изасланик Марти Ахтисари доћи у Београд и Приштину, да презентира решења за статус КиМ, у домаћој, али и страној штампи, увелико су почела нагађања о природи његовог предлога и могућим реакцијама српске, али и руске стране. За почетак, пренећемо мишљење из јануара ове године дипломатског уредника „Тајмса" Ричарда
Робови... Бистона, који предвиђа „да се спрема тежак окршај Русије и
Запада око будућности Косова". Одмах затим, цитирајући успут изјаву руског председника Путина да није прихватљиво да одлука о статусу Косова буде наметнута споља, Бистон додаје да „Русија, као стал- на чланица СБ УН, може да блокира признавање независности". Тако је могући развој догађаја тумачио један Британац. А код нас?
Дневни лист „Блиц" је, од свих наведених но- вина чије писање анализирамо, понајвише спекулисао са могућим руским ветом. Тако је овај лист 30. марта донео вест, наводно од „извора" блиског безбеднос- ним структурама, како су српске тајне службе информисале
политички врх и премијера Војислава Коштуницу „да Русија неће уложити вето у Савету безбедности УН по питању Косова". Како се наставља у овој „поузданој" анализи „Блица", наше тајне службе су спознале да је „независност
Косова сасвим извесна, да је немогуће то спречити, чак (пазите сад ово - прим. Аут.) ни одложити, и да ће, заузврат, Србији бити понуђени одређени уступци, те да држава треба према томе да се одредишто пре".
Иначе, редакцији ових новина пуна су уста европских вредности, и на страницама „Блица" често се може уочити спомињање „професионализма" и „професионалних стандарда". Како то изгледа на делу и што је најтрагичније за судбоносно питање опстанка територијалне целокупности ове земље, види се из приложеног. Да би се код читалачке публике учврсти- ло веровање у неизбежност косовске независности и изостанак
руског вета, с времена на време, „Блиц" је ангажовао различите „експерте" да гасе и последње пламичке наде и оптимизма у народу. То је чињено чак и онда када су
одређени високи руски званичници дали врло конкретне изјаве о томе да Русија неће при- хватити наметнуто решење.
Подршка Ахтисарију У понедељак, 7. маја, преко две стране, скоро с краја на крај, дебелим црним словима написано је да „Русија неће уложити вето". Наслов је био необично велики, и ко год је тог дана отворио новине није га могао игнорисати. Гост редакције „Блица" био је Душан Јањић, директор „Форума за етничке односе". Јањић је самоуверено тврдио да „у мају треба очекивати зелено светло за предлог Мартија Ахтисарија, и то за његов технички део у коме су анекси". Нешто касније, он је још додао да не очекује „руски вето јер Америка и Контакт група све раде да вета не буде". Иако је, кас- није, у разговору са новинаром прилично аргументовано говорио о безбедносним ризицима које повлачи независност Косова, и критиковао Ахтисаријев план,
прогнозе које је тада изрекао показапе су се као пот- пун промашај.
У нешто неповољнијој позицији нашао се историчар Милан Ст. Протић. Њега је „Блиц" ангажо- вао да „објасни" неке ствари нашој јавности крајем марта када руске позиције у вези са питање статуса Космета још нису биле баш у потпуности искриста- лисане. Протић није одолео искушењу да се мало избламира, иако је својевремено, ако се не варамо, на телевизији „Мост" изјавио да се већ неколико пута преварио у својим политичким прогнозама.
На почетку интервјуа, Протић је казао да је руски вето „најјача карта на коју игра званични Београд у преговорима о Косову, очекујући да се обнове преговори и да се вратимо на почетак". Међутим, наш некадашњи амбасадор у САД тврди да „сумња да ће се то догодити, јер не треба очекивати да ће Русија заоштрити односе са Западом зарад нас". И онда, нешто касније, Протићев прогнозерски „бисер": „У овом тренутку је јасно да Русија
отеже процес, апи не зато што баца Западу рукавицу у лице него, напро- тив, тражи продужетак преговора како би убедила званични Београд да пристане на план". Како је
одми- цао интервју са Протићем, он је, изгледа, све више падао у жар предвиђања, па је констатовао да ће на крају
„Русија рећи Коштуници да је издејствовала понешто, те да пристане на план, како не би тражио преко хлеба погаче". Све
у свему, што се тиче времен- ског рока, Протић прориче да цео процес неће дуго трајати, односно да је могуће „да се решење одложи до самита Г8, који је заказан за почетак јуна".
Космет између два сценарија Како је „Блиц" дошао на идеју да интервјуише баш Протића, остаје непознато. Можда је неко из редакције тог листа читао интервју који је Протић дао новосадском „Дневнику" почетком истог месеца, па је одушевљен његовим опсервацијама предложио да и матични лист поступи исто. Елем, још 7. марта, „Дневник" објављује раз- говор са Протићем под насловом „Косово између два сценарија". Наравно, ниједан није повољан за Србију. Коментаришући закулисне игре у Савету безбедности у вези са Ахтисаријевим планом, Протић је изразио неверицу да би међународна заједница уложила толи- ки напор да би сад од свега одустала, и да бечке пре- говоре и документ Мартија Ахтисарија прогласи пропалим и да све врати на нулту тачку. Много је вероватније да ће се пронаћи решење
за обезбеђивање проходности Ахтисаријевог предлога у споразуму с Руском Федерацијом и Кином и да неће бити никаквог вета". И директор Београдског центра за људска права
Војин Димитријевић није одолео изазову пред- виђања, па је оценио „да не постоји опасност да Србија постане улог у свађи великих сила, јер, вероватно, неће бити руског вета".
Како то зна, на основу чега то предвиђа, Димитријевић није објаснио, или га је можда редакција „Блица" једноставно „исекла". Али, то на крају није ни битно. Важно је било да се
каже да вета неће бити.
Председник Одбора за међународну сарадњу Г17 плус Милан Пајевић такође се окушао у прогнози- рању, не спомињући, додуше, директно руски вето, али из његове тврдње, да не мисли „да ће Русија 'жртвовати’ неке своје интересе у међународној кому- никацији због Косова", може се недвосмислено наслу- тити шта мисли о тој могућности. Штавише, Пајевић је, поводом избора Томислава Николића за председника Народне скупштине, изјавио како у политици Русије према Србији не види „никакву заводљивост. Напротив! Руско понашање је, најблаже речено, неко- ректно у односу на интересе грађана Србије..."
Правда, 8.12.2007.
НЕБОЈША ВУКОВИЋ
(Сва подвлачења у горњем тексту су Искре)
Ревизионизам у савременој српској књижевности (128)
ВРЕМЕ ВЛАСТИ, КЊИГА ДРУГА ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА У својој последњој књизи, како он сам каже, у роману Време власти, Књига друга,’' Добрица Ћосић индиректно своди рачун о својој борби у комунистичкој револуцији и о свом разочарању у циљеве и последице те револуције. Он то чини у дугачком експозеу јунака овог романа, Душана Катића, последњег изданка Ћосићеве фиктивне породице коју он прати од својих првих романа. Не може се тачно рећи да ли се Катићеве речи односе на уопштеног револуционара или одражавају што Ћосић, у роману под именом Писац, сада мисли. Врло је вероватно да су многе Катићеве речи и мисли уствари Ћосићеве. Из тог разлога овај роман је од великог значаја за разумевање комунистичке револуције уопште и Ћосића као писца понаособ. Кроз роман провлаче се две главне теме: вера и разочарање у комунистички идеал и исцрпни портрет Јосипа Броза Тита. Свој експозе Катић је назвао „Хроника наше власти или Како смо постали оно што јесмо”, чиме се оцртава судбина југословенских, боље рећи српских револуционара на путу ка остварењу своје револуције и останку на власти. Командант пар- тизанског одреда, министар, Титов генерални секре- тар, и члан Председништва СФРЈ, Катић је прошао кроз разне фазе власти, све до свог горког разочарања и пада. Он сам најбоље објашњава свој пређени пут: „Мој рат је имао велики циљ, а није имао цену. У тај рат сам пошао са заносом верника убеђеног у скору победу Совјетског Савеза над Немачком. Био сам духовно припремљен да се жртвујем за слободу и срећну будућност свог народа и човечанства. Циљ и смисао мог живота је био у циљу и смислу велике Идеје. Херојска смрт се подразумевала. Жртва и жртвовање за Идеал у нама комунистима имали су религијску мотивацију. Прометеј је био мој Бог. Били смо опијени својим Идеалом и заносом жртвовања, убеђени у изузетност и светост свог чина. Спремни за жртвовање сопственог живота за нови свет, били смо окрутно равнодушни према цени нашег борења против фашистичког окупатора. Када су Немци почели да стрељају сто српских житеља за једног убијеног немачког војника, то нас је ужасавало, али и још више разгневило.”(49) Катић се концентрише на феномен власти и њен погубни утицај као неизбежну последицу успешне револуције: „Јесам следио Тита и моћне савременике, био им сарадник у упропашћивању Идеала наше мла- дости и претварању Револуције у Власт и Републике у Брионску монархију. Не желим да их следим на Новом гробљу. Желим својом сахраном да се одвојим од свих њих, ‘скромних1 после Титове нескромне власти.”(30) У том процесу Идеал и Истина (аутор употребљава велика почетна слова за важне појмове) изгубили су свој првобитни смисао и постали подсмешљива метафора: „Људи мога доба и моје Власти неће истину сазнати о себи и својој стварности зато што се о њој много лагало и лаже. Лаж нам је била Истина. Лагало се о себи, а још више о нашим непријатељима... И ми и
наши непријатељи имали смо само једну страну света. Било је то - доба лажи. Ми, његови савременици, не видимо се од лажи. Најјасније смо видели оно што мрзимо и оне које мрзимо. Мржња нас је чинила оваквим какви стварно јесмо. Са мржњом били смо и равнодушни према подлости и лажи, јер равнодушност је сестра мржње.”(45) Катић чврсто верује да је Тито „уласком у Бели двор симболички означио крај парти- занске Револуције и започео рестаурацију.”(80) Катић се често осврће на промене у комунис- тима и партизанима после освајања власти: „Наша, моја победа, требало је да буде победа над Историјом као људском и српском злом судбином.”(50) „Ми комунисти, иако смо почели рат као идеалисти, са безмерним илузијама, рат смо окончавали као освет- ници и победници који траже награде за патње, ране и преживљени страх. Како се рат приближавао крају, комунист је у партизану бивао све мањи и тиши. Наш бољшевички морал жртвовања себе Идеји с којом смо почели борбу против окупатора и његових домаћих сарадника, при крају рата доживљавао је брзо опадање и уступао пред егоизмом и жељама за свим задовољствима... Ослобођење земље је најављивало ослобођење свих наших нагона. Партизанске врлине су замењиване мирнодопским жељама, потребама и пороцима. Херојски и аскетски морал, ратничка патња и жртвовање, најављивали су у слободи своју наплату, и то са високом каматом. Почела је јагма за чинове и функције. Како се рат ближио крају, ми смо се све више осећали као власници мира. За ратничке подвиге захтевала се јавна слава. Ослободиоци од окупатора су постајали освајачи Власти.”(54-55) Али, Катић упо- зорава, „Нема слободе без правде... То наше самоу- верење је било психолошка основа за суровост и осве- ту над пораженим непријатељима. А човек је нај- свирепији када верује да кажњава у име правде. Ми смо имали само своја осећања, само своју патњу, само своје страдање, само своје жртве... Друге, туђе људске патње и несреће нисмо признавали.”(55) Катић помиње и опомене свог старог пријате- ља, професора Ставре Павловића: „Започео си свој најтежи рат. Рат против свог народа и своје победе... Чувај се своје победе и раздељуј је... Кад потлачен човек дође на власт, он по правилу опонаша старе, смакнуте властодршце. Слуга не може друго до да опонаша господара.”(62-64) Катић ипак продире у срж смисла сваке револуције, нажалост касно: „Ја сам одавно схватио да је револуционарност насиље над стварношћу, коме су Идеје и Идеали дали легитим- ност, а Власт моћ... Али знао сам из прошлих револу- ција да полазници у ‘срећну будућност* нису стигли до циља. Можда тај циљ није људски циљ?”(215) Власт је постала главна особина револу- ционара: „Били смо себи и другима оно што смо били у Власти. Те функције су и нама на Власти измениле људе, земљу, прошлост. Србију смо делили на борце за слободу и сараднике окупатора. Отац ми није био
Време власти... само отац, него кулак и реакционар.”(66) „За право на привилегије и политичку корупцију, морално лицемер- је се лако успоставило и ширило на све бројније учес- нике Власти, разних форума и организација.”(79) „Наша власт... је у народу пробудила наду да све у животу може бити боље но што јесте... Прошлост и старо извргли смо порицању и ружењу и стали да рушимо и оно што није заслужило да се руши.”(81) Није ни чудо што народ није имао добро мишљење о новој власти. Људи говоре: „Ова нова власт су воловска кола на којима је руда позади, а срчаница напред. Та кола не могу волови и коњи да вуку напред!”(59) Други се жале: „Ви апсите и оне који су вас за време рата хранили и чували. Ви немате душу ни за своје ни за туђе!”(87) Власти су се у самом почетку окомиле на сељаке, у тврдом уверењу „ако у сељаку сломимо нагон за приватном својином, соци- јализам и комунизам постаће стварност за нашег жив- ота.”(71) Насиље над сељацима је било једно од првих неправди према народу. „Власт коју смо сматрали и називали народном вршила је терор и наносила патње сељаштву које му, осим турске, како рече мој отац, није наносила ниједна власт.”(87-88) Катић посматра кроз прозор сељаке који сатима чекају да их пусте да виде министра Катића: „Сада смо им ми, њихови осло- бодиоци окупатори! Кажњавамо их што су нас сачу- вали. Ти бедни сељаци све су жртвовали за слободу, сада их слобода жртвује за индустријализацију и соци- јализам... Одмакао сам се од прозора да их не гледам, да се не сећам шта сам им све обећавао док сам био комесар и командант и убеђивао да долазе у парти- зански одред. Не, нисам их лагао! И ја сам веровао да ће Власт бити народна, њихова, сељачка. Нисам ни слутио да ћу морати да их гоним, хапсим, истресам им амбаре, празним торове и таване.”(89)
увидели да је краљ го, дуго смо сумњали у своје очи... Историја нас је неумитно побеђивала, а ми смо се понашали као да смо победници и када смо се пре- давали матици старе Историје, која нас је понела у своје вртлоге. ”(174-75) Оно што је важније: „Револуција даје само једну слободу - да се за њу све чини. Она даје Власт. А Власт нуди све, охолима и глупима.”(212) „Нас је послератни мир уводио у кон- трареволуцију. Партизански аскетизам се у слободи, у миру, лако и брзо преметао у хедонизам... Убеђење је смењивала хипокризија са баналним оправдањем. Од наде у срећну будућност била је узбудљивија срећна садашњица... Власт је све у нама мењала. Постајали смо оно штојесмо: обични, себични, банални, завидни, зли; дакле, прави људи!”(213) Изненађује и следећа Катићева тврдња, мада онаје њему сасвим оправдана: „Убедљиви, прави критичари наше Власти и новог друштва јесу стари борци, моји партизани који нису у Власти... Ти борци изневе- рених нада, наливени горчином и завишћу, ти јунаци који своје ране нису наплатили, а које су прегазили полтрони, стручњаци,... једино они били су ми убедљиви у свом незадовољству и критици Власти. Њихове критике су биле просте и грубе, али истините. Увек су се тицале неправди које њима и људима наноси наша, моја Власт. А неправда је оно што се никада не прашта.”(139) Катић убраја и себе, пре- дратног комунисте, у незадовољне и разочаране: „Ја нисам мање од њих разочаран што наша, моја обећања нису испуњена. Ја више од њих патим што се чудо наше вере није догодило, што ни ми комунисти нисмо успели да камење претворимо у хлебове.”(154) „Ћутао сам, а увиђао да смо исцрпли узлетну и тво- рачку снагу. Узрок сам видео у постепеном одустајању од покретачких циљева Револуције и њених изворних начела. Као да је у успесима и победама потрошена вера у Велики циљ. Схватио сам да веру троши успех, почесто не мање од успеха.”(159)
Једна сумња рађа нову: „У тим часовима дезидеологизован до ноктију, увиђао сам осирома- шеност људскости наше комунистичке идеологије, неразборитост нашег аскетизма и оштре редукције људских права, нагона, слободе, задовољства.”(138) Катић доводи у сумњу чак и камен темељац комунис- тичке идеологије, једнакост: „Једнакост је могла бити остваривана само у рату. Њу су остваривали глад, муке за живот, исти страх и иста нада. Њу је оствари- вала смрт и вера у слободу и срећу за све људе. Мир је успоставио поредак неравноправности као природ- ни поредак. Ни ја га дуго нисам сматрао природним и неминовним.”(140)
Још једна изненађујућа тврдња: „Свет у чијем сам стварању учествовао, највише смо срушили ми, његови градитељи.”(361) Катић покушава да објасни тај феномен: „Наш историјски неуспех, схватам сада, заснован је и на нашој немоћи да произведемо нове заблуде и нове илузије пошто смо старе потрошили. Без нових илузија и снова људима и народу се укида нада у будућност.”(378) „Ми нисмо у себи и друштву развили страст за правду, па је Власт која је имала Брионе и Голи оток морала да се сруши. Вођа нас је подстакао да постанемо гори но што смо били под старом Влашћу коју смо срушили.”(383)
Катић даље распреда узроке пораза после победе у рату: „Обмана и самообмана су биле наш идејни однос према новом, на које нас је приморала Власт, јер су Идеје и стварност били у драматичном сукобу и потирању. А ми смо били верници Идеја - колективних фикција. Симулирали смо законе, демократију, морал; симулирали смо братство и једин- ство, што је било најтеже... У свему што смо чинили и говорили приказивали смо се као комунисти, а то смо били све мање. Подваљивали смо себи свесно да би нам веровали грађани које смо преименовали у ‘радне људе‘... Веровали смо да ће стварност бити онаква како смо је назвали... Та самообмана... разоткрила се. Али доцкан се схватила велика самообмана у улогама које су нам доделили Партија и наш Вођа. Када смо
Катић се враћа на појаву лажи и разлоге за то: „Наша Власт је постојала на идеологији која је кодификовала своју непогрешивост, а тиме је својим следбеницима одузела слободу. Не може и не сме непри- јатељ ни у чему да буде у праву. Истина је на страни Партије, Вође, Власти. То је по историјским закони- тостима, то је по нашем победничком праву, то је било и по мојој таштини.” Сем тога, Тито је био „геније поли- тичке лажи. Великосветска Варалица!”... „Ми кому- нисти смо од Стаљина научили да је Истина само оно што Он и Партија говоре. Тито је... нас комунисте убе- дио да је и лаж истина... да смо ми држава брат- ства и јединства... Та лаж је срушила све истине и Идеале Револуције... Са вером у лаж почели смо да пропадамо и постајемо гори но што јесмо.”(243)
И на крају, потресна признања. „Наша највећа заблуда била је дуго смо више веровали Идеји но знању о стварности и свету у коме смо. Више смо чезнули за Идеалима, но за Истином.”(295) Катић криви Власт југословенске револуције за југословен- ске ратове и распад Југославије,”(186) И даље о ре- волуцији: „Ако је насиљем почела, насиљем се окончава... Власт која је била револуционарна никад не може са истим људима да буде демократска... То је била велика Ђиласова заблуда.”(199) Све то водило је неизбежним променама у доктринарним комунистима као што је Душан Катић: „Промене у нама, људима на Власти, изражаване су у слабљењу и ишчезавању комуниста у нама. Те промене називали смо појавама малограђанштине, губитком партијности и подлегање буржоаским и западним утицајима... Увиђао сам да ми је младост прошла, са њом и време победоносних Идеја, с њима и моје борачко спокојство које сам сматрао сре1=|Ом.”(141) Портрет Јосипа Броза Тита углавном је негативан, што је и разумљиво кад се узме у обзир величина разочарања које је Душан Катић доживео. Огромну улогу у победи југословенских револуционара и њиховом каснијем разочарању одиграо је Тито - сво- јим политичким умећем али и слабостима свог карак- тера. Душану Катићу, а и многим другим револу- ционарима, требало је много времена да то увиде. Катићева (Ћосићева?) „Хроника” служи као објашњење тог мучног процеса. Нема сумње да је Тито био харизматичан. Катић помиње и његове чудесне очи: „Плавозеленим, испитивачким, сумњичавим, претећим погледима, у магновењу неодгонетљивим, таквим погледом прожео је читаво моје биће.”(60) Катић помиње неколико пута: „У Титово име стала је целокупна Власт у Југославији. У свему и свагда тај човек представља Власт... И када ради и када спава...”(116) „Читава Титова држава била је одраз Његове природе, карактера, амбиција, незнања, страсти, порока, стила живота, укуса.”(223) „Бриони су симбол и идентитет Титове приватне иде- ологије, скоројевићко хабзбурговство; мешавина суровог и подлачког стаљинизма и хабзбурговског хедонизма, на психолошкој матрици радничког ‘френтерског' менталитета.”(224) Катић ређа Титове негативне особине: „Брзо сам увидео да Вођа има раскошан хедонистички дар... Тај Коминтернин пролетерски револуционар је спон- тано усвојио целокупну аристократску и буржоаску традицију уживања и забава. Острво Бриони претво- рио је и изграђивао као свој Версај. Обожавали смо га и били му захвални што нас је довео до ратне и поли- тичке победе, па смо сматрали природним правом да Он има све што жели да има. Интелектуалистичка и малограђанска заједања и оговарања, о чему нас је обавештавала полиција, изазивали су у нама бес. Наш Вођа је умео да ужива и да се радује, а притом да сво- јој околини остане неприкосновени ауторитет.”(92) Али „Њему нису били потребни добри. Он је желео да сви око Њега и под Њим буду апсолутно дисциплиновани. Та милитантност је била оклоп Његовог ауторите- та.”(215) „Тито је био политичар који је чинио све да га народ обожава и да му се странци диве. Патио је од помамног нарцизма. За прохтеве и циљеве свог ега,
своје незајажљиве сујете, Он се користио даровитим лукавством.”(220) Катић истиче Титове способности као поли- тичар: „Његов политички дар је за уџбенике. Штета што Макијавели није био његов савременик. Да схвати: успешније се влада обмањивањем но силом. Тито се на Власти користио силом само ако му обмане не би упалиле.”(209) „У Његовој близини није било ‘дворских луда‘. Њихову улогу у зрелијем периоду изградње социјализма вршиће професионалци, глумци, прваци великих позоришта, светске филмске звезде.”(93) Обожавање Тита и Партије граничило се са религиј- ским заносом: „Та светост Власти, Партије, Тита узбудљива је и застрашујућа. Ми смо у Владу, Скупштину, у Централни комитет, у Ужичку петнаест и Бели двор улазили као у Храм. А на Брионе смо одлазили као Титови изабраници, посвећени и побожни, како верници одлазе на Свету гору, у Хиландар.”(97) Како је Катић све боље упознавао праву Титову природу, његови описи Титовог карактера постајали су све негативнији. Тако он тврди да је Удба по Титовој директиви основала злехуде логоре (Голи оток итд.) (123) Тито је патио од опсесије окружења непријатељима и најчешће говорио о њима свуда око себе; „Он је зверским чулима и у помрчини пре- познавао непријатеља.”(188) Катић га често назива Великим, подмуклим Обмањивачем „који ће све нас, своје сараднике, изиграти.”(135) „Тито је био човек стаљинског политичког театра... Али је био лукавији и од тог највећег, азијатског лукавца... супарнике није убијао, само их је срамотио оптужбама и самооптужба- ма за издају.”(187) Као и Стаљину, Титовој грандоманији и сујети није било границе: „Титу је било мало: Југославија је мала земља за великог политичара; Он је себе сма- трао великим и желео да се то призна.”(161) Показало се „да је Стаљин, наш генијални учитељ и вођа напредног човечанства најсвирепији тиранин ове епохе; може се закључити да је и наш велики Вођа и Учитељ - комунистички деспот, варалица, обмањивач, расипник, вулгарни себељубац, вешт покварењак...” Али Катић сетно опомиње: „Шта људско није срушило време?”(164) Интересантне су Катичеве опаске о Титовим подстављенима, нарочито о Кардељу, творцу самоуправљања: „Тито и Кардељ су у име самоуправног социјализма, вешто, постепено, лажном демократском реториком, борбом против велико- државног централизма и српског национализма југословенску федерацију претварали у конфедераци- ју, припремајући легитимне сецесије и крај државе ‘братства и јединства'... Успешни, слављени вођа Трећег света постао је плиткоумни разбијач своје државе, користећи и служећи Кардељевој доктрини самоуправљања, па је и босанске муслимане про- гласио нацијом. Била је то велика обмана свих нас, његових следбеника.”(162) Ранковић је знао да је Тито од свих својих политичких циљева највише скривао антисрпство и да је зато страдао. (179) Катић говори о Титовом угледу у свету са ниподаштавањем: „Тито се залетео у светску поли-
Време власти...
Свети Николај Велимировић: О СРБИМА
тику, прогласио се спасиоцем мира и лучоношом сло- боде поробљених народа. Понашао се као творац хуманог социјализма, државе братства и јединства и настављао планетарну дипломатију туристичког стила.”(166) „Демагог великог формата, свој углед и значај реторички је даривао Југославији... Ми смо Титов значај у светској политици лако прихватали као свој стварни значај, без свести о свом стварном знача- ју, величини, моћи. Можда је то најтрајнија и најкобни- ја последица титоизма.”(239) „Сахрањен је као државник епохе са гламурозном грандоманијом, тријумфалним почастима читавог политичког света, а Његова држава сахрањена је као балканска звер, рас- тргнута на комаде, заливена властитом крвљу и изгорела на светским и домаћим ватрама Тај потрошач и упропаститељ Југославије умро је слављен као њен велики спасилац и творац.”(314) Да иронија буде већа, „Славни и неславни победник и најмоћнијих противни- ка најзад је поражен и то од своје жене која га воли.”(229) И поред све мегаломаније и болесне сујете, ни он није могао да избегне неминовност: „Њега је мења- ло и старење. И слава коју је стицао по свету својим политичким туризмом у име блоковског несврставања. Његова воља за самоконтролом и самосавлађивањем слабила је после ликвидације Ранковића. Партизански вођа је врло брзо и охоло постајао само брионски монарх. Даровит, лукав, подао и моћан себељубац, на Брионима је остварио своју лумпенпролетерску утопи- ју ‘срећног живота‘. Брионе је претворио у лично краљевство, а социјализам препустио самоуправ- љачима над којима је стражарила Удба и КОС и над- носио се страх од Голог отока.”(175) После свега, Катић се реторички пита: „Ко разуман може Тита да сматра великим државником и да га поштује зато што је створио државу која је могла да постоји само док је Он њом владао?”(320) Историчар Милорад Екмечић је оштрији: Тито је „сво- јом историјском кратковидошћу нанео више патње свом народу него иједан његов владар последњих две стотине година.”(313) Катић закључује: „Титову епоху Историја је претворила у лакрдију. Тачније: Историја је од наше Власти и социјализма оставила рушевине, хаос и лакрдију.”(354) „Свирепо ће да нам се освети зато што смо хтели немогуће! И што смо слепо веровали Великом Варалици и обоготворили свог упропаститеља. ” (335) На крају, Душан Катић се чуди: „Како смо могли да пристанемо да нас води у рат и Револуцију човек коме смо знали само конспиративан надимак - Тито. Ни сањали нисмо да је тај Тито, наш Вођа, Вели- ки Обмањивач, Подмукли Себељубац, Властољубац, Варалица.”(374) Катић (Добрица Ћосић?) жали што је страћио идеале своје младости и што је и сам допри- нео великој заблуди и превари, али не верује ни онима који су срушили комунизам у Југославији јер, по њего- вом садашњем мишљењу, свака вера у срећан живот на овој планети је против човекове природе.
Васа Михаиловић (1) Добрица Ћосић, Време власти, Књига друга (Београд: Просвета, 2007), 324 стр. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тексту.
КОЛАБОРАЦИЈА Јасан је смисао ове речи. Кад два човека извлаче потопљени чамац, један конопцем а други куком, онда су они колаборатори. Оба имају исти циљ пред очима. Исто тако и ловци кад хоће да улове неку звер, па распореде улоге. И они су колаборатори један другом. Јер имају исти циљ пред очима. Нико од националиста српских није колабори- рао са немачким окупаторима. Јер српски национа- листи са једне стране и Немци с друге имали су два, потпуно супротна циља пред очима. Немци су смерали уништити српски народ а српски патриоти сачувати га и ослободити га од Немаца. Српски националисти нису служили Немцима, него су се служили Немцима. И ово су чинили с дубоким презрењем окупатора и с пригушеним револуционарним инстиктом у себи - до времена. Испод звера се извуци па онда туци. Прави колаборатори са Немцима били су Кнут Хамсун и Квислинг: Ови су желели Немцима победу с убеђењем да само Немци могу „завести ред у свету” и спасти европску културу од словенског варваризма и француског мекуштва. (Из необјављених рукописа Светог Владике Николаја Велимировића, насталих у изгнанству неко- лико година пре његовог упокојења 1956. Из архиве о. Митрофана Хиландарца, Искра преноси ово из Ускршњег
броја 5, 2007. „Гласника Српске православне црквене општине у Диселдорфу” који је том приликом објавио и факсимил овог Владичиног рукописа.) * * *
Војислав Коштуница о Д. Љотићу Одговарајући на питање посетилаца интернет презентације Демократске странке Србије, Војислав Коштуница је децембра 1996. овако образложио своје ставове о Димитрију Љотићу:
„Ваше, питање о томе како гледам на поли- тичке идеје и политичко деловање Димитрија Љотића, као и на одређене његове мисли, које је он изложио у књизи ‘У Револуцији и рату‘, штампане шездесет прве године од стране „Искре” у Минхену, захтевало би много исцрпнији одговор и одвело би нас даље у историју. Покушаћу да на ваше питање ипак одго- ворим сасвим кратко. Као политичар, као мислилац, Димитрије Љотић несумњиво представља једну много сложенију личност, сасвим другачију од начина на који је она приказивана у званичној комунистичкој, југословенској историографији. Што се тиче Љоти- ћевих порука које наводите, тешко да се свако ко држи до морала у политици не би са Љотићевим ставовима могао сложити. Али наравно треба имати и нешто друго на уму. Поруке које се наводе ипак су старије од самог Димитрија Љотића, спадају рекао бих у један фонд општих, моралних и политичких вреднос- ти формулисаних, на различите начине од различитих политичара или политичких мислилаца, много пре појаве самог Димитрија Љотића”. (Објављено у дневнику „Данас”, 19.1.2006., рубрика
Дијалог, поднаслов Реаговања поводом текс- та „Коштуница је подржавао Љотића”).
Ništa se u politici ne događa slučajno
CRNA MACKA DORIS PAK Otkud odjednom optužbe da se Rusija koristi Kosmetom samo za izazivanje podela u Evropskoj uniji Taman naša javnost pomisli da je u trouglu ZapadSrbija-Rusija sve več viđeno i sve izgovoreno, kad se odjednom odnekud pojavi nova crna mačka. Naoko niotkud i iznenada, ničim prizvana. Ali, kamo lepe sreće da je tako. Nova crna maca je prvo uzela lik Doris Pak, izvestioca Evroparlamenta za jugoistočnu Evropu. A ,,mjauknula“ je: „Amerikanci su uvek bili u vezi sa ovim regionom, Rusi nikada. Oni su ovim regionom počeli da se bave u Savetu bezbednosti posle bombardovanja Srbije, a Amerikanci su u regionu od samog početka. Tu, ipak, ima male razlike... Rusi kosovsko pitanje koriste kao politički sredstvo da podele Evropsku uniju“.
prvi analitički dokument novog „trusta mozgova" bavi Rusijom i što su njegovi autori - direktor ECFR Mark Leonard i njegov asistent Niku Popesku - otvoreno upozorili zemlje Unije da se više ne igraju prostih bilate- ralnih odnosa sa Moskvom jer „asimetrična saradnja“ ide ne ruku jedino Rusima. Plus, ništa manje otvoreno pre- poručili da Brisel zatraži - ukoliko se Kremlj ne bude ponašao kako treba - da Rusija izgubi status člana „velike osmorke". Ostalo je jedino nenapisano - ima li se u vidu kooperativnost sa kakvom računa Berns. Ali, sve je i bez toga jasno.
Đuro
Bilbija
Pa još jedna, svetu mnogo poznatija. Kandidat za predsednika SAD Hilari Klinton, čijem su mužu Šlptari podigli spomenik u Prištini, izjavila je: „Vašington treba da prizna Kosovo čim Priština proglasi nezavis- nost. Slabosti EU i opstukcionizam Rusije i Srbije prete stabilnosti i budučnosti čak i Bosne".
Glas javnosti, 2.12,2007. <www.glas-javnosti.co.yu>
Odmah za njima su se - takođe sa repovima podignutim uvis - pojavila dva mačka. Lider britanske Konzervativne stranke Dejvid Kameron, koji je optužio zvaničnu Moskvu da „podstiče probleme na Balkanu11, i bivši kolonijalni guverner BiH Pedi Ešdaun kome ispod nivoa nije bila tvrdnja da Rusija, zajedno sa Beogradom, „destabilizuje i Kosovo i Bosnu“. Kao u poznatim zlim igrama sa dobrim i lošim policajcima (ili islednicima), američki državni podsekretar Nikolas Berns je - najavljujuči da će posle 10. decembra uslediti „prelazni period" kada će svi morati da urade ono što moraju“ - javno poručio Rusiji da Vašington računa da i Kremlj „postupi konstruktivno", da „prihvati stvarnost na Kosovu" i da ,jDodstakne“ vladu Vojislava Koštunice ,,na kompromis". Citaj: da pristane na otcepljenje (otimanje) Kosova i Metohije.
Države Balkana različito reaguju, kada je reč donošenje odluke o nezavisnosti Kosova. Mnoge će "neutralno" slediti politiku EU, dok su druge mnogo opreznije i upozoravaju na destabilizaciju regiona i prob- lem izbeglica. Proteklih nedelja Crna Gora je izbegavala da zauzme jasan stav i stavila do znanja da će slediti poli- tiku Evropske unije. Makedonski predsednik Branko Crvenkovski je prilikom susreta sa predsednikom Kosova Fatmirom Sejdiuom početkom decembra izjavio u Skopju: „Makedonija neće biti prva zemlja koja će priz- nati nezavisnost Kosova. Nemamo ni nameru da utičemo na odluku NATO i EU, nego ćemo slediti njihovu politiku", rekao je Crvenkovski. Albanski premijer Salji Beriša ponovo se izjas- nio za plan Martija Ahtisarija kojim se predviđa uslovna nezavisnost Kosova. Bugarska, koja se, istina, ne graniči direktno sa Kosovom, ali predstavlja jugoistočnu granicu Evropske unije, strahuje u slučaju nemira od talasa izbeglica i drugih opasnosti po sopstvenu bezbednost. Predstavnik ministarstva spoljnih poslova Dimitar Cančev tako kaže: ,,U slučaju negativnog razvoja događaja na Kosovu rizik za Bugarsku i druge balkanske zemlje biće veoma velik. Jedan od rizika su izbeglice. Ali, ima rizika i kada je reč o bezbednosti i stabilnosti regiona“, kaže Cančev. Grčka ministarka spoljnih poslova Dora Bakogijanis smatra takođe da destabilizacija regiona predstavlja veoma veliku opasnost i kaže: „Grča nije za stroge rokove. Ako nam je potrebno još deset - petnaest dana, ceo mesec - naravno, pod uslovom da se vidi svetlo na kraju tunela - uverena sam da bi se produžetak pregovora na kraju isplatio“, smatra Dora Bakogijanis.
Nisu se, međutim, nove crne mačke pojavile slučajno. Ako se ostavi po strani i bliža i dalja istorija, koja pokazuje da je srbofobija uvek bila istureni front rusofobije, činjenica je da je Zapad - novcem koji se pri- pisuje Džordžu Sorošu - upravo formirao svoj novi trust mozgova pod nazivom Evropski savet za međunarodne odnose (ECFR) koji je več počeo da se bavi i Rusima i Srbima. Sa Martijem Ahtisarijem među ocimaosnivačima i Joškom Fišerom kao kopredsednikom. I, kakvog li „iznenađenja" - na istoj talasnoj dužini sa Pakovom i ostalima. Sam Fišer je za Zidojče cajtung rekao da je ,,EU pala pod dominaciju Rusije" i da odsustvo jedinstvene spoljne politike Unije „omogučava Rusima da dalje šire svoj uticaj, igrajuči čas na kosovsku, čas na energetsku kartu“. Čak je zaključio da Kremlj diktira dnevni red u odnosima EU-Rusija i da to sve češće čini „ignorišući i pravila igre“. I pridodao: „Jedinstvena spoljna politika EU mora biti potkrepljena „težinom NATO“. Samo tako će Moskva biti lišena mogućnosti da se sa EU - i povodom Kosova - igra mačke i miša“. Simptomatično je i to što se
(Sva podvlacenja u gornjem tekstu su Iskre)
Neki susedi Srbije o Kosovu
10.12.2007.
Deutsche VVelle
Првог новембра 2007. године престало је да куца срце Ранка Попадића (83) истакнутог српског националног прегаоца. Животна прича покојника почиње његовим рођењем 2. марта 1924. године у кући Богољуба и Олге Попадић. Рођен је у малом месту Пировац поред Шибеника где су му родитељи били учитељи. Затим родитељи добијају премештај у Бања Луку. Са стари- јим братом Омиљком похађа Бањалучку гимназију. У то време у Бања Луци била је велика и бројна органи- зација Југословенског народног покрета Збор. Омиљко и Ранко били су чланови омладине Збора - „Бели орлови” поред многих других омладинаца. Дошао је кобни Други светски рат и почетак страдања српског народа на територији НДХ. Ранко, пошто је добро говорио немачки, успео је да са Миланом Билбијом и братом Омиљком заварају усташке гониоце и стигну у Земун, а затим пређу у Београд. Ранко је у Шестој мушкој гимназији матурирао. Као чланови Белих орлова, Ранко, Омиљко, Милан Билбија и Бора Драгашевић крајем јуна месеца 1942. године одлазе у 10. Добровољачки одред у Бајиној Башти. Ту су завршили и војну обуку и помагали избеглицама које су бежале из Босне и Хрватске да дођу у Србију, прелазећи бучну реку Дрину. Десети добровољачки одред је био прва помоћ стотинама и хиљадама избеглица, углавном деце и жена. Тада је у Бајиној Башти харао тифус, те су поред војних обавеза били и врста болничке помоћи. Када је августа месеца 1942. године убијен у Чачку свештеник Булић, члан Збора, једна чета Десетог одреда била је одређена да присуствује сахрани. Са покојним свештеником се пред тамо- шњом црквом опростио лично Димитрије Љотић. Од тада па све до несрећне Љотићеве погибије, Ранко је био пратилац председника Збора. Ранко је по природи био смирене нарави, храбар у борби, постојан у ставу против комунистичке лажи и дубоко побожан. Такве особине красиле су га целог живота. Почетком септембра месеца 1944. г. Добровољачке јединице су се спремале да напусте Србију, јер су Совјетске армије већ биле на граници. Ранко је са Димитријем Љотићем напустио Србију међу послед- њим добровољцима. У Словенији Ранко је и даље био веран председников пратилац. Када је аутомобилској несрећи 23. априла 1945. погинуо Љотић, Ранко је био у Трсту у набавци неког дела за аутомобил и тако је избегао трагедију. Ближио се крај рата и неке Добровољачке јединице су прешле реку Сочу и стигле у Италију, где су по наређењу Енглеза, све југословенске националне снаге биле приморане да предају оружје. Следили су кампови Форли, Чезена и Еболи. Маја месеца 1947. године, пошто је Италија добила самосталност, сви војни логори Краљевске југословенске војске пре- бачени су у Немачку и после поледњих британских ‘скрининга‘ и војних логора постали расељена лица. Већ 1948. године Ранко одлази на рад у Енглеску. Љубав са девојком својих снова, лепом Вером Миловановић завршена је пред олтаром у цркви у Манчестеру. Венчао их је о. Радован Миљковић. Супружници решавају да напусте Енглеску и потраже бољи живот у Канади, где стижу маја месеца 1952. и једно време живе у Судбурију, да би затим прешли у Торонто у коме је Ранко са супругом живео све до своје смрти. Ранко је једно време радио као
радио-техничар, да би се касније запослио у великој жељезничкој фирми КПР и у истој радио све до своје пензије. Ранко је на Универзитету у Торонту завршио психологију, али није радио у тој струци. У браку са супругом Вером, Бог их је благословио ћерком Мирјаном-Миром. Мира је завршила универзитет и удала се за професора Мајкла Колгана. Супружници су у браку добили једин- ца сина Кристофора. Ранко је био дубоко религиозан човек. Редовно је посећивао цркву и врло често читао Апостол или био појац. Имао је диван глас. Године 2004. добио је шлог од кога се опоравио, да би му се пре неколико месеци здравље погоршало. У борби за живот био је храбар, као и на бојном пољу. Његови земни остаци почивали су у погребном заводу Скот у Мисисаги. У недељу 4. новембра служен је помен у капели погребног завода. Помен је служио прота Михајло Додер, а на јектенијама је одговарао хор Св. Сава под управом Јована Лукућа. Заупокојено опело у понедељак 5. новембра у цркви Српских светитеља у Мисисаги служио је прота Михајло и топло се опростио са покојником, јер је био дугого- дишњи пријатељ покојника и његове породице. Сахрањен је на гробљу у Мисисаги. Над раком се у име српских добровољаца опростио Бора Драгашевић Ранков ратни друг износећи његове врлине и особине. Венац Српских добровољаца красио је његов гроб. У дому цркве приређена је даћа за све присутне. Ранко Попадић је припадао оној генерацији српске омладине из Бања Луке која је била религиозно васпитана и монархистики оријентисана. Ранко је један од плејаде омладине те генерације. За собом Ранко оставља дубоко ожалошћену супругу Веру, ћерку Миру, зета Мајкла, унука Кристофора, брата Омиљка са супругом Олгом и синовима Мићом и Ђорђем и њиховим породицама, кумове Влаховић, Милана Билбију и његову сурпугу и велики број искрених пријатеља који су га поштовали, ценили и волели. Нека је вечан помен Ранку Попадићу, а њего- вој неутешној породици наше искрено саучешће.
Д.Б.
Прилози „Искри” Желим опет да се сетимо честите војске генерала Милана Недића која је имала морални став без компромиса и искрене родољубе у заједничком искушењу у тра- гичним тренуцима по Српски народ, који сагорише као чисте воштанице пред ол- таром Отаџбине, а ми их се сећамо у нашој песми: „Мртви нисте, о друзи мили!” Да поменем само нека имена: Бранко Шепшинац, Добривоје Лазаревић, Буда Стефановић, Душан Бановић, Јоца Ни- колић, Миомир Јовановић, Андрија Мило- сављевић, Синиша Петровић, Драган Вукомановић, Милосав Вујашевић, Живота Пантић, Лазар Влаисављевић, Милорад Кељачки, Недељко Анчић, Здравко Бла- гојевић, Милета Нешић, Бора Гајић, Филип Милентијевић, Цветко Стефановић, Живо- та Ђорђевић, Никола Крсмановић, Милан Бабанић, Живота Обрадовић, Бранислав Кошанин, Стево Албијанић, Бранислав Ди- митријевић, Жива Јанков, Богољуб Средовић, Миодраг Милановић, Милош Војковић, Цветан Мићић, Драгослав Илић, Вучко Брадић, Миле Шмитран, Александар Стризовић, Милорад Матић, Драгослав Касаловић, Јовица Јовановић, Милорад Масаловић, Живан Гајић, Славко Контић, Миливоје Станковић, Богдан Бавеља, Милорад Павловић, Драгослав Илић, Димитрије Стевић, Живан Ђорђевић, Момчи- ло Војковић, Настас Џамић, Стевица Жи- вановић, Никола Крумовић, Растко Мар- четић и Влада Ћосић Милан Трубарац £30
Поклон Искри Славко Косић Живко Тончић
£ 5,K$ 20
За успомену на веома цењеног и поштованог, не баш много старијег, друга Миленка Поповића, са усрдном молбом Свевишњем да му подари насеље у царству Своме. Породици моје најискрени- је саучешће. Марјан Берета £ 20 Умјесто воштанице на гробу драгог нам друга Ранка Попадића Марко и Радмила Сунара $ 20 За успомену на поштованог и драгог дру- га Миленка Поповића Милена Свирчић $ 20 Са молбом Господу да му подари покој душе и у знак сећања на драгог друга Миленка Поповића Брана и Вукица Драгутиновић $ 50 Уместо цвећа на гробове свих другова, старешина и војника, посебно да поменем великаше Марисава Петровића и Срећка Александрића, заједно са друговима које сам најбоље познавао: Богдан Лукић, Михаило Јовић, Будимир Стојановић, Сто- јадин Костадиновић, Миодраг Митровић и Радивоје Миленковић Бора Станисављевић £ 20 Уместо цвећа на гроб Ранка Попадића Љубица Ћелпер К$ 60 Са молбом Господу да подари покој душе Миленка Поповића Вера Попадић K$ 25 За успомену и са захвалношћу Миленку Поповићу, председнику „Јадрана" Удружење „Јадран” - Милвоки $ 50
Humana poseta Srbiji autorki knjige „Priče žena naših drugova” Tri autorke ove knjige (engleski naslov: „The vvives tales - Looking back how war changed our lives”), o kojoj je Iskra pisala juna prošle godine, Eva Poljanec Najdanovich, Jeanne Milovanović i Olga Sokich odletele su o svom trošku 2. oktobra 2007. u Beograd. Sobom su ponele sav bruto prihod od knjige - 7000 dolara (250 knjiga х $25 = 625 + 75 prilozi) i promenili ga u dinare - 382,514.50 dinara. Sav ovaj novac darovale su u humanitarne svrhe, i to: Centru za izbegličku decu u Radincu, Smederevo - 291,719 dinara. Ovaj novac upotrebljen je za kupovinu škol- skog pribora za 184 izbegličke dece iz BiH, Hrvatske, Kosova i Metohije u ovom Centru. Kupljena su i 3 fudbala i jedna bejsbol lopta u vrednosti od 4795.50 dinara. Centar je potvrdio utrošenu sumu darodavkama i zahvalio lepim pismom. Manastiru Svete Petke kod Paraćina darovano je 86,000 dinara za negu nezbrinute dece i odraslih obolelih osoba o kojima se stara sestrinstvo ovog manastira. Manastir je potvrdio ovaj izdatak i toplo zahvalio darodavkama pismom mati Glikerije. Autorke javljaju da i dalje dobijaju naru džbine za knjigu, te da su štampale novih 50 primeraka. Zahvaljujemo vrednim i požrtvovanim suprugama naših pokojnih drugova na ovom plemenitom i rodoljubivom činu.
Iskra
Захвалност
Нова књига Светомир Р. Пауновић: „Људска посла приповетке и сатире” Објављена је крајем септембра 2007. године у Београду у новом атрактивном руху. Величине средње осмине, књига има 292 странице, у тврдом повезу, са сликом старог Вршца на насловној страни облога. Цена књизи за европске земље авионском поштом износи 20 еуро; за прекоморске 25 еуро. Књига се поручује код аутора: Светоимир Р. Пауновић, Архимандрита Герасима Зелића 18, 11030 Београд, СРБИЈА. Чекове слати на адресу: Herrn Svetomir Paunović, Untersbergstr. 20, Munchen, GERMANY.
Дубоко ожалошћена породица покојног Ранка Попадића најтоплије захваљује свима који су јој изјавили саучешће, као и онима који положише цвеће и венце на одар нашег Ранка. Нарочито захваљујемо Бори Драгашевићу који се над гробом и преко Радио часа „Шумадија” топло опростио од свог старог ратног друга посветивши му молитву као последњи поздрав. Захвалне поридице Попадић и Coghlen
Последњи роман Саве Јанковића „Вашингтон”
Може се наручити на адресу писца по цени од $28, поштарина укључе- на:
„ИСКРА" У БЕОГРАДУ МОЖЕ
СЕ
„НИКОЛА
КУПИТИ ПАШИЋ",
У
КЊИТРГ
ЖАРИ
НИКОЛЕ
ПАШИЋА 9, ПО ЦЕНИ ОД 50 ДИНАРА.
Sava Jankovic 8707 Stockwell Road Baltimore, MD 2134 USA
Nova knjiga Pat Buchanana
NAJAVLJUJE „KRAJ AMERIKE” „Amerika se rasčlanjava, raspada, i... verovat- noća njenog preživljavanja kao jedinstvene nacije... nije povoljna - a biće nemoguća ako Amerika nastavi svoj sadašnji kurs” - kaže Pat Buhanan (Pat Buchanan) - „јег mi idemo putem nacionalnog samoubistva.” Najprodajniji autor i bivši predsednički kandidat je pred izdavanjem svoje nove epohalne knjige „Dan obračuna:
Kako nadmenost, ideologija i pohlepa razdiru Ameriku”. „Ovoga puta Buhanan ide do kraja:
Amerika je u egzistencijalnoj krizi koju nacija možda neće preživeti.” SAD vojska se osipa i suviše je mala da zado- volji globalno angažovanje Amerike. Dolar je dostigao svoju istorijsku nizinu, pa ga stoga napuštaju strane vlade. SAD proizvodnja je u depresiji. Najveća invazija iz Trećeg sveta u istoriji potapa etnokulturnu srž zemlje, vodi je balkanizaciji i gubitku svoga Jugozapada Meksiku.
va u SAD pod Bušom su nestali. * „Bogati suvereni fondovi” kontrolisani od stranih režima i uvećani trilionima dolara iz SAD trgovin- skog deficita, kupuju dobra strateški važnih korporacija za bezbednost Amerike. * Dok plate u SAD stagniraju, egzekutivci i direk- tori korporacija zgrću u povišenim platama i drugim be- neficijama 400 do 500 puta više od svojih radnika. * Invazija Trećeg sveta kroz Meksiko je veća opasnost za naše preživljavanje kao jedinstvene nacije od bilo čega što se dešava u Avganistanu ili Iraku. * Amerikanci evropskog porekla, 89 odsto naci- je kada se J.F. Kenedi zaklinjao kao predsednik, čine sada samo 66 odsto i dalje padaju. Pre 2050, Amerika će biti zemlja Trećeg sveta. * Stanovnika koji govore španski će u 2050. biti preko 100 miliona i to koncentrisanih na Jugoistoku, koji mnogi Meksikanci veruju - njima pripada.
Buhnanove preporuke:
Kultura je u kolapsu i nacija se raslojava rasnim i klasnim linijama.
* Nova inostrano-odbranbena politika koja će da zatvori većinu od 1000 SAD prekomorskih baza, revidira sve saveze i vrati kući američke trupe.
Na pomolu je fiskalna kriza, jer za obaveze Društvene sigurnosti i Medicinske pomoći nisu obezbeđena nužna finansijska sredstva.
* izgon neokonzervativne lakoćemo” iz nacionalne vlasti.
Sve ove krize pritisle su Ameriku istovremeno - prava krizna oluja.
* Da bi se izbegao drugi Hladni rat, Sjedinjene Države treba da „napuste ruski prostor i prestanu da se unose Rusiji u lice”, te zatvore sve SAD baze na teritori- ji bivše Sovjetske Unije.
Buhanan naročito ističe: * Рах Americana, era globalne dominacije SAD, je prošla. Otpočela je borba za svetsku hegemoniju između Sjedinjenih Država, Kine, probuđene Rusije i radikalnog Islama. * Bušova invazija Iraka bila je produkt nad- menosti i ideologije, sekularne religije „demokratizacije”, čemu se Buš odao u danima posle 11. septembra. * Rastrojena ratom kultura, Amerika počinje da se razlaže dužinom klasnih, etničkih i rasnih linija. * Najveća pretnja SAD suverenitetu i nezavis- nosti je plan globalne elite da izbriše američke granice i sjedini SAD, Meksiko i Kanadu u Severno-američku uniju. * Slobodna trgovina seli poslove, fabike i tehnologiju u Kinu i gura Ameriku u trajnu zavisnost i neotplativ dug. Jedan od svakih šest proizvodnih poslo-
ideologije
i
„društva
* Da bi se obezbedio hladni mir u kulturnom ratu, Buhanan preporučuje vraćanje federalizmu i zbaci- vanje naše sudijske diktature koja dolazi od Kongresnih restrikcija na jurisdikciju Vrhovnog suda. * Da se spreči trgovinski deficit i spase dolar, Buhanan preporučuje Hamiltonsko rešenje; 20 odsto ta- rifu na uvoz od čega bi se 500 biliona dolara upotrebilo za ukidanje taksi na američke proizvođače. * Da bi se sprečilo da Amerika postane „zamršeno klupče zavađenih nacionalnosti” Buhanan urgira: Nema amnestije za 12-20 miliona ilegalno na- stanjenih stranaca; podizanje granične ograde od San Diega do Braunsvila; deklaraciju Kongresa da deca rođena od ilegalno useljenih stranaca nisu građani SAD i da je engleski - jezik Sjedinjenih Država; kao i privre- menu obustavu svake imigracije. 25.11.2007. <www.amazon.com> (Prevod - Iskra)
O knjizi Buhanana na „Amazon” sajtu