iskra1153

Поводом неколико вртоглавих и судбоносних преокрета на српској политичкој сцени

СРБИЈА НА ПУТУ КОНАЧНОГ ГУБИТКА КОСОВА Звучи парадоксално али питање Косова, јер се ради о једној сићушној тачки иначе огромног светског простора, произвело је и производи огром- на комешања не само на локалном српско-балкан- сксм плану, већ изгледа - и то много већа и пресуд- нија комешања - на великом интернационалном простору. И, ево, док се исписују ови редови, цела та лавина комешања, истина, овог пута, на унутрашњем српском плану, али већ са првим међународним одјецима, рекао бих, добила је тамо нервозно-драматичну и по Србију крајње неповољ- ну димензију. Узрочник тог неповољног таласања Запада, јесте чињеница да је за председника Народне скупштине Србије изабран Томислав Николић, вршилац дужности председника Шешељеве Српске радикалне странке (СРС). Томислав Николић из СРС изабран за председника Скупштине! Пре свега, да видимо како и због чега је дошло до овог драматичног и неочекиваног али и логичног обрта на српској политичкој сцени. Одмах би требало рећи да, мада је дубоко у позадини овог догађаја, и због тога скоро невидљив, Косово је приоритетан његов узрок, па је, услед тога, троме- сечна немогућност формирања владе и конституи- сања Скупштине Србије, испало, као што јесте, само непосредан и видљив повод Николићевог избора за председника Скупштине. Овим заједничким потезом Томе Николића и Воје Коштунице, добијају се нове могућности да се осујети западњачки и САД план да се Косово одво- ји од Србије. Пре свега, спречава се Тадић да на „мала врата”, уласком у ЕУ, и потписивањем усло- ва за тај улазак по коме се Србија обавезује да са свим својим суседима (а независно Косово је у том случају „сусед”) мора имати „пријатељске” односе, и тако Србија, стварно, упркос уставној забрани, призна независно од Србије Косово. И, друго, овај акт Коштуница - Николић, додатно ће Русији припомоћи да доследније на предстојећем СБУН брани своју позицију да без сагласности Србије нема решења косовског питања. Под овим новим околностима, а с обзиром да у тренутку кад се овај текст исписује, остаје свега неколико дана до истека уставног рока

(14.5.7) за формирање нове владе Србије, какве су шансе да се то заиста деси? Наравно, тешко је то рећи, али генерално узевши, све су опције могуће. Зато ћу их само побројати, мада редни бројеви указују (опција 1 је највероватнија) штаће се, по мом мишљењу, стварно догодити: 1. мањинска влада Воје Коштунице, коју би помагали СРС и СПС (милошевићевци); 2. Влада ДСС и ДС са Коштуни- цом на челу и под његовим условима (Николић као председник Парламента, контролише Тадићеве учеснике у влади кројећи им оквирне законе) 3. Влада Коштуница - радикали (није вероватна) и 4. нови избори јер није стварно било мандатара. (Чињеница, међутим, да се Николић примио - и то само на неколико дана пре истека уставног рока за расписивање нових избора - да буде председник Скупштине Србије, чини реално ову опцију крајње неостваривом, па зато она слови у овом радосле- ду само као теоретска могућност.) Други Николићев „шок”- ванредно стање!? Николићев улазак у једначину косовског расплета позитивног по Србију, овај је већ сутрадан, првом својом изјавом као председник Скупштине, додао други „шок” о „ванредном стању”. Ово је добро потресло проевропске Србе око Тадића, али много више тзв. међународну заједницу, која је остала у неверици - скамењена! Овом изјавом Николић је делимично и открио разлог зашто је уопште направио договор са Коштуницом и откуд идеја „ванредног стања”. Иду одлучујући дани за Косово. Србија за те дане, данас, нема ниједну легалну институцију изузев Тадића, а овај је врло сумњив како he се понети кад се испостави алтернатива којој се неодољиво иде или ЕУ односно независно од Србије Косово или његова одбрана. Како се горњим договором Скупштина оформила, она је, значи, друга институ- ција, док би Коштуницина мањинска влада компле- тирала српску власт. По неким, пак, тумачењима Устава, чак иако би постојао мандатар, Тадић би могао, ако би суб- јективно оценио да мандатар не одговара задатку, да и поред тога распише нове изборе, што ће Тадић највероватније учинити, прво да се освети Коштуници, а друго, важније, да он за време одлучујућег за Косово „интерегнума” до нових из-

Србија на путу . .. бора и формирање нове владе (максимум 150 дана) остаје једина легална институција Србије. Ако би Тадић покушао да Коштуницу не прихвати за ман- датара, а да би спречила нове изборе, Скупштина може, на предлог владе конкретно, текуће Коштуницине - да изгласа „ванредно стање”. За време „ванредног стања” (траје 90 дана, с тим што Скупштина може то стање да продужи за још 90 дана) председник Републике (Тадић) не може да расписује нове изборе што аутоматски значи да распуштање Скупштине не долази у обзир. Ово, пак, значи, с друге стране, да Тадић или мора да повери Коштуници мандат за формирање нове ма- њинске владе или, уколико то неће, текућој Коштунициној влади остаје да и даље гарантовано врши „техничке” послове за следећих 180 дана. Николићево, дакле, „ванредно стање” у Србији је, ето, био тај „шок” који битно ремети Тадићеве планове али још више оне Запада. Што се тиче мог предвиђања расплета српске институционалне кризе, споменутог напред, он би га само кориговао, у смислу, да је Коштуницина мањинска влада оста- ла једина могућност. То је, дакле, била ситуација другог дана по Николићевом избору. Највећи „шок” - ипак влада, али влада демо-блока Сутрадан, међутим, дошао је трећи „шок” од кога су сви били поремећени. Дошло је до дого- вора о формирању владе ДСС, ДС и Г17+ (укупно са мањинама 137 посланика од неопходних 126). По свим мојим предвиђањима то би се могло десити само ако би Коштуница у коалицији са ДС, добио кључне позиције: премијерство, полицију, капи- талне инвестиције, БИА (безбедносна агенција), спољне послове и председника Скупштине. По пре- лиминарним, међутим, нагађањима српских медија, Коштиница је, овим договором са ДС, добио само прва три. Ово, пак, практично значи, да је он прис- тао на коалицију са ДС и Г17+, али са својом ДСС у знатно подређеном положају у односу на проевропске тадићевце и динкићевце из Г17+. Поводом оснивања ове коалиције, Коштуница је похвалио странке учеснице у овој коалицији јер су се уздигле изнад својих уских страначких интереса, да би се формирала влада, која ће чврсто стајати на бранику Косова, у предстојећим данима решавања његове судбине. Даље је изјавио да ће влада, како је раније договорено, радити својски на пријему Србије у ЕУ, али не и по цену Косова („процес при- ближавања Србије ЕУ... не може бити компензација за уступак... територије и интегритета Србије”), сарађивати са Хагом и борити се против корупције и организованог криминала. Изгледа, дакле, да је Коштуница пристао на речену коалицију, да (1) српска страна не остане без владе у најкритичнијим тренуцим по судбину Косова; (2) уплашио се од претњи Запада који углавном њега криви што нема владе демократског блока; и (3) да би видео како Запад реагује на њего- во увлачења Николића у власт, а с обзиром на Николићеву конструктивну улогу у формирању демократског блока, јер да Николић није уплашио Тади-ћа, овај никад не би пристао да дели власт са Коштуницом. Неке структуре на Западу су већ оце-

ниле да не виде ништа лоше што је Николић председник Скупштине; и (4) коалиције са ДС нема ако се једновремено догоде следеће две свари: (а) Николић председник Скупштине, због Динкићеве претње да Г17+ неће у коалицију уколико Николић остане да и даље управља Скупштином; и (б) Коштуница неће у коалицију ако би на место Динкића дошао Чеда Јовановик Тако се коалиција оформила: Коштуница је жртвовао Николића, а Тадић Чеду Јовановића. С обзиром, пак, да је Коштуница у својој реченој изјави ставио Косово на прво, приоритетно место, ипак није јасно како није схватио да је њего- ва коалиција са проевропским Србима (Тадић, Динкић) у директном сукобу са одбраном Косова: не може се бранити Косово а, у исто време, не питајући за цену, тежити ка ЕУ. Другојачије речено: ако Коштуница не попусти, у смислу, како на Западу воле да кажу, „конструктивног” (читај: слугерањског) односа према Косову, та влада пада на првој „окуци”. Последице формирања коапиције демо-блока У суботу 12. маја око 10 сати увече, после дванаест сати већања, Томислав Николић је поднео оставку на место председника Скупштине. Како је листу предлагача Николићеве смене потписало 128 посланика, то значи да је међу предлагачима морало бити 23 Коштуничиних посланика. Дакле, оних истих који су Николића само неколико дана пре тога изгласали за председника. Ирелевантно је, међутим, сада истраживати ко је кога намагарчио (Коштуница Николића или обратно) и због чега, мада то несумњиво стоји. Узгред, пак, мислим наравно без доказа - да је Коштуница био нефер према Николићу. Такав непоштен политикански манир њему не пристоји, али ипак, ето, десио се, што само указује да он није изнимка у српској полтичко-демократској каљузи. Уместо, дакле, да се бавим њоме, желим да заокружим овај напис последицама по српске националне интересе ових бурних и драматичних догађаја од пре неколико дана, а који су резулти- рали коалицијом ДСС - ДС - Г17+. Директно захваљући овој недавно уприли- ченој коалицији, најгори могући сценарио по Србију и српске интересе био би двоструки губитак Косова. Због попуштања Србије у вези Косова, требало би очекивати, пре пријема у ЕУ, даље притиске ЕУ на Србе у погледу: (1) Прешева, Медвеђе, Бујановца,

IZ SADRŽAJA Prestanimo da govorimo o demokrat. bloku u Srbiji .............................. 5 Cobel, Polt, Vordsvort - naši surovi prijatelji .......................................... 7 Ne moramo raditi po diktatu Brisela ................................................... 11 Podela Kosova - smrtonosna zamka za Srbiju .................................... 13 Nepodnošljiva praznina demokratije ................................................... 15 Diplomatski kosovski boj ....................................................................... 17 Zagonetka: kako bogatstvo stvara siromaštvo .................................... 19 Novi pregovori o Kosmetu najbolji izlaz.............................................. 21 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (122) __________ 23

Iskra 1. juni 2007.

делова Србије претежно са већинским шиптарским становништвом са циљем добијање за Шиптаре најшире аутономије у оквиру Србије или припајањем независном од Србије Косову; (2) исто за Санџак; (3) нека врста „надгледане” аутономије од стране Запада за Војводину; и (4) повећани притисци за хапшење Младића и осталих српских хашких бегу- наца. Све ове мере у складу су са већ давно поз- натом, мада недекларисаном, САД праксом по којој Србију треба уништи као могућ историјски субјект усмеравање своје сопствене судбине; Срби, међутим, као конзумери, жељњи западњачких про- дуката, уз, наравно, доста девиза - добродошли су! Све, пак, ово напред (1) - (4), практично каже: Србија у ЕУ - никад! Или реалније: можда дваде- сетпетих или тридесетих година овог столећа. Не треба, пак, велика машта да Срби у ЕУ неће бити партнери, већ само слуге који ће се „партнерима” звати. Нешто блажи - али по рђавости не много блажи сценарио, био би као у претходном с тим што Косово, не би било двоструко изгубљено већ само - за утеху!? - на један начин. Признајем да ово о Косово које се може двоструко или једноструко изгубити захтева додата објашњења, али њих, нажалост, нема ако Кошту- ницу и Русију поново не изведемо на сцену. Русија и Коштуница На почетку загрејавања косовског питања, Русија није имала потпуно јасан став у погледу Косова. То сведоче директиве тзв. Контакт група коју сачињавају САД, Енглеска, Француска, Немачка, Италија и Русија. Пошто је Косово дошло у центар пажње, Контакт група је издала своје директиве у оквиру којих је требало да се воде преговори између Срба и Шиптара. Оне су: 1. нема повратка на 1999. годину. Под овим се вероватно мислило на аутономију коју су Шиптари имали за време Милошевића. Мада је та аутономија формал- но постојала, али како су је Шиптари бојкотовали, испало је, да ни за међународну заједницу она није постојала; 2. нема наметнутих решења; 3. Косово се не може прикључити ни једној другој држави. По свему, тачке 1 и 3 унапред наслућују независност Косова. Можда је Русија убацила тачку 2, без, изгледа, јасне идеје чему би она могла да користи; нек буде ту - за сваки случај. Све у свему, Контакт група је, укључујући Русију, једногласно усвојила ове директиве. Тек пошто је Коштуница избацио питање Косова на међународну сцену, што није могао да учини ако претходно не консолидује ону локалну српску. Наиме, заслепљени европским интеграција- ма, проевропски Срби са Тадићем на челу, при влади или у тежњи за њом, по питању Косова или су били дубоко поспани или, још горе, сматрали га баластом и, као таквог, прижељкивали његово изд- вајање из Србије. Коштуница је све то дотерао у ред и, најзад, ставио у нови Устав Србије да је Косово „неотуђив” њен „део”. Са тим у руци, на међуна- родној сцени и својом сјајном аргументацијом да би СБУН - ако би Косово отуђио од Србије - порушио основну поставку УН Повеље. Тек тада је, изгледа, Русија схватила да у косовском питању има стра- ховито много простора да се САД и Запад туку сопственим оружјем, тј. међународним правом и дирек-

Iskra l.juni 2007.

тивом 2 Контакт групе. С друге, пак, стране, победа Русије на питању Косова много би допринела руској - да тако кажем - одбранбеној тежњи да се у свету поново успостави вишеполарни систем одлучивања који је делимично постојао пре пада СССР, на место садашњег, униполарног, под потпуном САД кон- тролом. „Двоструко” и „једноструко” губљење Косова? При горњим сазнањиима о Коштуници и Русији шта значе изрази „двоструко” и „једно- струко” губљења Косова? Почнимо са „једно- струким”. То не би било директно признање неза- висности Косова, већ индиректно, путем „малих врата”. О њима је већ негде напред писано, па ће се сад само нешто рећи о њиховој суштини. Кад дође време за пријем Србије у ЕУ, ова fce захтевати од Србије да са свим својим суседима има добре суседске односе. Како ће Косово тада бити не део Србије већ „сусед”, потписивање таквог докумен- та од стране Србије, значиће стварно, упркос забране српског устава, признање, додуше на „мала врата”, независности Косова од Србије. Е, сад „двоструко” губљење Косова испо- љава се, ако Русија, рецимо, на СБУН, на ово „је- дноструко” надода и свој допринос, тј. не употреби вето и тако омогући СБУН да изгласа независно од Србије Косово. Баш ових дана Кондолиза Рајс је у Москви, да би поправила односе САД Русија, који су, у овом моменту, на рубу „хладног рата”. Шта, рецимо, ако се она нагоди са Русима: САД обус- тављају све акције које угрожавају безбедност Русије под условом да Русија не употреби свој вето у СБУН у вези са Косовом. Руси овакву САД понуду морали би да прихвате, поготово јер је Коштуница, својим прихватањем коалиције са Тадићем, а одбацујући Николића, изгледа демонстрирао да иза Косова не стоји баш „по сваку цену”, како су то Руси очекивали. Зашто би Руси „били већи Срби од Срба”?! Срећом за Косово и Србију, мисија Рајсове у Москви се изгледа завршила неуспехом. И сад, мислим, да је јасно зашто Србија може изгубити Косово двоструко: помоћу Тадићевих „малих врата”, под условом да руски интереси пре- вагну. Блажа, једнострука верзија истог питање била би да Руси, и поред Коштуничине „издаје”, ипак употребе свој вето на критичном заседању СБУН. Тада остају само Тадићева „мала врата”. Суштина ДСС политике: врабац у руци није ОК; исти на грани - ОК! Можда Коштуница мисли: пре него што се „мала врата” десе, изазваћу кризу владе, па „мала врата” отпадају с резултатом да ће Косово остати у Србији али и Србија ван ЕУ. Може му се, међутим, приговорити: договором са Николићем од пре неко- лико дана, Србија је тачно пред истом ситуацијом била: Косово у Србији, а Србија није у ЕУ, само са овим малим али значајним разликама. Договор са Николићем гарантовано је значио да Косово остаје у Србији јер Русија има вето, а дефинитивно је на страни Срба, док „мала врата” и не постоје, па нема потребе да Коштуница изазива кризу владе. После Коштунициног коалирања са Тади1пем, а под Тадићевим условима, „мала врата” су потенцијал- но створена, а зависно је сад само од тренутног

КОСОВО НИЈЕ ПРИВЛАЧНО ЗА ПОВРАТАК У централној Србији борави 206.798 интерно расељених са Косова и Метохије. По подацима УНХЦР-а, у Србији има 97.953 избеглице из Хрватске и Босне и Херцеговине. Неповољна безбедносна ситуација, ограниче- на слобода кретања и неадекватни услови за одрживу реинтеграцију на Косову и Метохији не погодују повратку интерно расељених Срба и других неал- банаца, који су у јуну 1999. године морали да напуста своје домове. Ово, између осталог, како преноси Танјуг, пише у извештају Високог комесаријата УН за избеглице (УНХЦР). По подацима те агенције, УН од 15. марта 2007. године, у централној Србији борави 206.798 интерно расељених са Косова и Метохије. Више од половине интерно расељених (њих 114.774) смештено је у јужној Србији. У свом извештају УНХЦР признаје да је „забележен” врло скроман (али се не наводи да је то само око два одсто) повратак Срба и осталих неал- банаца на Космет и то у периоду од 2002. до 2003. године, да би 2004. године, након погрома који су косметски Албанци починили над Србима 17. марта, тај повратак био „драматично заустављен и анули- ран”. Упркос таквој ситуацији, УНХЦР у Србији и у Црној Гори наставља да промовише право на повратак интерно расељених Срба и неалбанаца, заснован на, како се наводи у извештају, „приступу поузданим информацијама”. У складу са тим опредељењем, од маја 2005. године Високи комесаријат УН за избеглице председава Радном групом за директан дијалог између званичног Београда и Приштине о повратку. Циљ је да се остваре технички и прак- тични предуслови за повратак на Косово и Метохију. Ова хуманитарна организација УН наставља да пружа помоћ и Влади Србије, како би ова могла да одговори потребама расељеног становништва, пре свих у области поштовања њихових грађанских права, нарочито најугроженијих међу њима - расељених Рома. У том циљу, УНХЦР помаже у процесу издавања докумената интерно расељенима, али и избеглим лицима, кроз мрежу невладиних организаци- ја које се баве пружањем правне помоћи. Међутим,

неодговарајући, односно правно недефинисан оквир у коме се, пре свега, налазе расељени Срби са Косова и Метохије, довео је до тога да „није за похвалу” њихов положај ни у централној Србији. Најновији подаци УНХЦР-а показују да у Србији има 97.953 избеглице, од којих 91 одсто живи у централном и северном делу земље, а преосталих девет одсто у јужној Србији. Међутим, ти подаци се не слажу са подацима из регистрације избеглица коју је, 2004, односно 2005. године, урадио Комесаријат за избеглице Републике Србије и то управо у сарадњи са УНХЦР-ом. Наиме, по тим подацима, из Босне и Херцеговине и Хрватске у Србији има 104.246 особа с потврђеним избегличким статусом. Током прошле године, УНХЦР се, како се наводи у извештају, усредсредио на помоћ и постиза- ње трајних решења за најугроженије групе избеглица и интерно расељених, као и на изградњу националног система азила. У Босни и Херцеговини је до почетка 2005. године законским власницима враћена сва имовина за коју су поднети захтеви, укључујући и приватну имовину и станарска права. У вези са тим, УНХЦР наставља да помаже оним избеглицама из Србије и Црне Горе који још нису поднели такве захтеве. За разлику од Босне и Херцеговине где се проблеми везани за имовинска питања у доброј мери решавају, Хрватска се у тој области не може похвали- ти. Наиме, према најновијим подацима, влада Хрватске је „дужна” да врати још око 100 приватних објеката правим власницима, а то су углавном избегли Срби. Један од „најосетљивијих” програма у Србији представља затварање колективних избегличких цен- тара. УНХЦР је до сада помогао у затварању, однос- но конверзији у домове за старе више од 280 колек- тивних центара. У току ове године требало би, по плану, да се затворе преостала 72 колективна центра, у којима сада борави 2.362 избеглица и 4.994 расељених. У намери да избеглим и расељеним лицима помогне да се интегришу у локалну средину, УНХЦР је с Народном канцеларијом председника Републике Србије потписао Меморандум о разумевању. По том споразуму, две организације и њихови партнери ће удружити напоре да пронађу стамбена решења нај- угроженијим породицама, кроз њихово спајање с домицилним домаћинствима старих особа којима је потребна помоћ.

Србија на путу .. . руског распложења - може ли или не да се уздигне изнад својих интереса: ако се уздигне, можда могу „мала врата” да се избаце из игре; ако се не уздигне, онда ће морати Коштуница, кризом владе, да их отклања, ако и тада, а после дугогодишњих притисака ЕУ. У сваком случају таква неодговорност - пуштање врапца из руке, да би се зависило од истог на грани - од стране премијера Коштунице није одлика државника од формата.

Око 360.000 избеглица из Хрватске и Босне и Херцеговине добило је држављанство кроз натурализацију. Политика, 7.5.2007. <www.politika.co.yu>

С. Р.

Н. ЉотиК

Iskra 1. juni 2007.

Vilijem Montgomeri, bivši američki ambasador u SCG

PRESTANIMO DA GOVORIMO O DEMOKRATSKOM BLOKU U SRBIJI Premijer Koštunica i američki predsednik Džordž Buš dele jednu zaiedničku stvar: obojica veruju da su ih bog, sreća ili sudbina doveli u njihove poštovane pozicije u kritično vreme i da je njihova "misija" da se posvete jednom fundamentalnom pitanju. Za preasednika Buša to je rat protiv terorizma. Za premiiera Koštunicu toje sačuvati kosovo kao deo Srbije

Ukoliko je nečije angažovanje u "demokratiji" sporno, to su zapravo neke od partija u takozvanom demokratskom bloku.To su one partije koje su bojkoto- vale najmanje dva predsednička izbora, više od tri meseca odlagale formiranje vladajuće koalicije, vršile pritisak na nezavisne medije dok su bile na vlasti, borile se u parlamentu za akreditovanje i diskreditovanje parlamentara- ca i, konačno, proizvele aferu "Bodrum" koja je pomogla obaranju Živkovićeve vlade.

Ovo je lako pamtljiva marketinška fraza. Vešt način da se naslika crno-bela slika političke scene u Srbiji. Šta je to? To je takozvani "demokratski blok" u Srbiji. To je, takođe, u najboljem slučaju, termin bez pravog značenja i u najgorem slučaju, glavni izvor ne- sporazuma i pogrešnog shvatanja srpske političke scene na Zapadu.

Problem, međutim, nije prosto semantički. Kreiranjem debate u kojoj je "demokratski blok" protiv drugih, podrazumeva da bi Zapad trebalo jasno da obezbedi punu podršku "demokratama", ali i da očekuje od tih istih demokrata da u potpunosti podrže zapadne vrednosti i ciljeve. Osim toga, to navodi zapadne vlade da vrše ogroman pritisak na partije u ovoj grupaciji da uđu zajedno u koaliciju, čak iako je dugo iskustvo pokazalo da je to, u stvari, kao postavljanje pogrešnog čoveka na pogrešno mesto. Ne postoji mogućnost da ova koalicija, sa svojim različitim političkim gledištima i pakosnim ličnim odnosima, može ikada da se nada da će efikasno funkcionisati.

Ova terminologija, naravno, nema apsolutno nikakav uticaj u samoj Srbiji. Zbog toga što svi Srbi veoma dobro shvataju za šta se zalaže svaka partija u parlamentu i koji su njihovi posebni ciljevi. Ali, nažalost, izvan zemlje postoji samo prosto razumevanje onoga što se dešava u Srbiji. Zbog toga su, zapadne vlade i mediji ponovo uputili "čestitke" jer je "demokratski blok" u Srbiji formirao kaoaliciju Пако odbio napore ultranacionalista da dođu na vlast. Štaviše, nema sumnje da su vodeće zemlje Zapada vršile veliki pritisak na lidere partija u takozvanom "demokratskom bloku" da formiraju koaliciju i da je bilo mnogo direktnih i indirektnih obećanja o pomoći i podršci kada se formira takva jedna koalicija. Ono šta oni nisu uspeli da razumeju jeste da nema antidemokratskog bloka u Srbiji i stoga ne može biti "demokratskog bloka" koji će se njemu protiviti. Praktično, sve partije u srpskom parlamentu zapravo su se, manje ili više, u proteklih sedam godina ponašale demokratski. Sve su učestvovale na izborima, prihvatile rezultate, prisustvovale parlamentarnim debatama i delovale u pravcu demokratije. Problem sa radikalima i socijalistima nije taj da oni nisu "demokratski", već je problem u drugim elementima njihove politike. U stvari, tamo gde su njihove partije imale vlast na lokalnom nivou, nisu delovale ništa manje demokratski od ostalih. Poslednja epizoda u kojoj je Tomislav Nikolić, aktuelni lider Srpske radikalne stranke, izabran za predsednika parlamenta je primer koji ide tome u prilog. U svakoj prilici Nikolić se ponašao u skladu sa demokratskim principima - prilikom svog izbora i onda kada je podneo ostavku na tu funkciju, i nije vršio opstrukciju u parlamentu prilikom formiranja sada vladajuće koalicije. On se zapravo prikazao u boljem svetlu nego mnoge "demokrate" koje su ga i izabrale na tu funkciju.

Iskral.juni 2007.

Ključ za razumevanje političkih partija u Srbiji je veoma prost. Ono što svako mora da uradi jeste da razmisli kako bi glasio odgovor na osnovno pitanje: Koji je prioritet broj jedan vaše partije u Srbiji u narednih pet godina? Verujem da bi Demokratska partija (DS-Tadić), G17 Plus (Dinkić) i Liberalnodemokratska partija (LDP- Čeda Jovanović) odgovorili da je najvažniji korak okrenuti Srbiju što pre u pravcu punog članstva u Evropskoj uniji, dakle, postati "normalan, poštovani" član međunarodne zajednice. Oni smatraju da je veliki izazov sa kojim se Srbija danas suočava promeniti način razmišljanja u zemlji kako bi to bilo ispunjeno. Radikalna i Socijalistička partija bi verovatno odgovorile da je to očuvanje nezavisnosti i teritorijalnog integriteta Srbije, braneći svuda prava Srba i energično se boreći protiv napora autsajdera sa Zapada koji se mešaju u unutrašnje poslove Srbije. Malo ih pritisnite i oni će čak početi da govore o "Velikoj Srbiji". Oni su žestoko podozrivi prema svemu što dolazi sa Zapada, bez obzira da li je reč o investicijama, nekom savetu ili pomoći. Partija Nova Srbija (NSllić) ima za cilj da ostane na vlasti po svaku cenu ne bi li požnjela koristi za svoja dela. Ono što ja mogu da kažem, jeste: to je opseg njihove ideologije. Ključ srpske politike ostaje u rukama Demokratske partije Srbije (DSS-Koštunica). Psihijatri su skloni Roršahovom testu pomoću kojeg pokazuju pacijentima slučajne, teško dešifrovane oblike i traže od njih da opišu šta vide na njima. Odgovori pacijenata otkrivaju i njihov karakter. To je slučaj sa DSS. Svako vidi tačno ono što želi da vidi. Za one radikalnih uverenja, premijer Koštunica je "blagi nacionalista". Za zapadne zemlje on je "demokrata" koji s vremena na vreme stvara

izvesne teškoće, ali s kojim se može "sarađivati". Za one u DS ili LDP, Koštunica je smrtni neprijatelj koji je bloki- rao njihove reformske napore u gotovo svakoj prilici. On je perfektno pozicionirao svoju partiju u svakom centru srpske politike. To je kamen temeljac bez kojeg bi se čitava konstrukcija sručila. Premijer Koštunica i američki predsednik Džordž Buš dele jednu zajedničku stvar: obojica veruju da su ih bog, sreća ili sudbina doveli u njihove poštovane pozicije u kritično vreme i da je njihova "misija" da se posvete jednom fundamentalnom pitanju. Za predsednika Buša to je rat protiv terorizma. Za premijera Koštunicu to je sačuvati Kosovo kao deo Srbije. I tako, ako se vratimo na moje prvobitno pitanje 0 ciljevima srpskih političkih partija, za DSS i njenog lidera Vojislava Koštunicu to je sačuvati Kosovo u grani- cama Srbije po svaku cenu. Na ovom važnom pitanju, on je gotovo na istoj ravni sa radikalima i socijalistima. To je 1 objašnjenje zašto je DSS glasao za Tomu Nikolića kao predsednika parlamenta, zašto je mogućnost manjinske vlade uz podršku radikala i socijalsita bila realna. Dok mnogi od nas možda nisu želeli da sve to bude tako, stvarnost je da budućnost Srbije zavisi isključivo od toga kako će se odvijati događaji na Kosovu naredne godine. I povodom ovog važnog pitanja, premijer Koštunica će radije stati uz radikale i socijaliste nego uz partnere u koaliciji. To je ono što Zapad treba da razume i zbog čega svi mi moramo odmah da odbacimo termin "demokratski blok" u smeće istorije. 19.5.2007. <www.danas.co.yu>

DANAS

Komentar Iskre

Suština poruke: stvaranje nove poslušne prozapadne koalicije Lukavi g. Montgomeri, zakulisni režiser Miloševićevog pada iz Budimpešte i prvi SAD ambasador u SCG posle instaliranja dosovske vlasti, sada formalno umirovljeni diplomata negde na jadran- skoj rivjeri, nastavlja da suptilo arbitrira na bivšoj jugoslovenskoj političkoj sceni istovremenim publikovanjem svojih uticajnih i ekskluzivnih političkih analiza u hrvatskim, sprskim i bosanskim medijima. U gornjem članku može se lako podleći utisku da je njegova poenta u na izgled komplimentima Tomislavu Nikoliću, Vojislavu Koštunici, pa čak i socijalistima, a delom i kritika nekih partija tzv. istinski „demokratskog bloka”. Ključni paragraf o Nikoliću nismo mi podvukli, već smo ga takvog našli na Internetu.. Nikolić je tu besprekorni demokrata, bolji od mnogih „demokrata”. Koštunica, mada hoće da sačuva Kosovo za Srbiju „ро svaku cenu” i saboter je napora reformista u prošloj vladi, vešto je „pozicionirao svoju partiju u svakom centru srpske politike”; „kamen temeljac bez kojeg se čitava konstrukcija” ruši. U Srbiji generalno „nema antidemokratskog bloka” - svi se demokratski

ponašaju. Jedino je cela „ideologija” Velje llića (NS) - „ostati na vlasti po svaku cenu”, veli Montgomeri. Suština Montgomerijeve poruke Srbiji i Zapadu nije u pomenutim kvazi-komplimentima, već u njegovom zaključku da je nova vladina koalicija (DSS, DS i G17 plus) mrtvorodenče i da pojam „demokratski blok” treba smestiti ,,u smeće istorije”, jer je zbog različito naglašenih prioriteta, naročito kad je u pitanju Kosovo - koje će još dugo biti u žiži srpske politike sadašnja koalicija neprirodna, heterogena, zatrovana „pakosnim ličnim odnosima”, te je iluzorno očekivati ,,da će ikada... efikasno funkcionisati”. Montgomeri u epitafu koaliciji zaključuje: Na pitanju Kosova „Koštunica će radije stati uz radikale i socijaliste nego uz partnere u koaliciji”. Na drugom mestu, Montgomeri nabacuje i delikatno pledira za alternativu sadašnjoj koaliciji. Zapad treba da se osloni na one demokrate koji ,,u potpunosti podrže zapadne vrednosti i ciljeve”. A to su oni koji pozitivno odgovore na pitanje: „Koji je prioritet broj jedan vaše partije u Srbiji u narednih pet godina? Verujem da bi Demokratska partija (DS-Tadić), G17 Plus (Dinkić) i Liberalnodemokratska partija (LDP-Čeda Jovanović) odgovorili da je najvažniji korak okrenuti Srbiju što pre u pravcu punog članstva u Evropskoj uniji, dakle, postati "normalan, poštovani" član međunarodne zajednice. Oni smatraju da je veliki izazov sa kojim se Srbija danas suočava promeniti način razmišljanja u zemlji kako bi to bilo ispunjeno.” Dakle, suština Montgomerijeve poruke je stvaranje poslušne prozapadne, proevropske, reformske koalicije koju bi sačinjavali DS, G17 plus i LDP. On doduše ne kaže kako bi se ta koalicija stvorila, jer u postojećoj Skupštini (uključujući manjinske stranke) ne bi mogla da ima potrebnu većinu. Pretpostavljamo da Montgomeri misli da se to učini putem novih izbora, gde bi se u toku predizborne kampanje na Srbiju uticalo da „promeni način razmišljana”, tj. zaboravi na Kosovo, te tako obezbedi poslušnoj prozapadnoj koaliciji većinu.. V. D.

U dolazak Buša ubeđeni samo Albanci i SRS Ambasada SAD u Beogradu juče nije imala informaciju o dolasku Džordža Buša, predsednika Amerike na Kosmet 10. juna, kako su to za skupštin- skom govornicom preksinoć najavili članovi Srpske radikalne stranke. Dolazak Buš u Prištinu nije mogao niko da potvr- di ni u Američkoj kancelariji u ovom gradu, ali albanski novinari su ubeđeni u dolazak Buša u Prištinu. Članovi našeg pregovaraakog tima o ovom nisu znali ništa, a članovi SRS-a, koji su vest i plasirali, nisu želeli da otkriju izvor. Osim tvrdnje jednog od poslanika iz ove stranke da je dolazak Buša apsolutno tačna infor- macija. Oni sumnjaju da bi se ova poseta mogla zaista desiti, ali, kako kažu, i ako do nje dođe, to samo znači da će Amerika demonstrirati svoju jednostranost. - Ali, ne bi trebalo to uzimati kao nikakav znak jer pitanje Kosmeta je u rukama Saveta bezbednosti - objašnjavaju u timu. (Glas javnosti, 17.5.2007)

Iskra 1. juni 2007.

ЦОБЕЛ, ПОЛТ, ВОРДСВОРТ НАШИ СУРОВИ ПРИЈАТЕЉИ Још је Свети Владика Николај говорио да су наши непријатељи уствари наши сурови пријатељи, да нам исправљају стазе и шибају нас последицама наших сопствених грехова. То се сада може рећи и за садашње амбасадоре Немачке, САД и Велике Британије, који су својим скорашњим наступима узбуркали иначе смушену српску јавност. На првом месту се мора подвући чињеница да су управо амбасадори ових земаља - без обзира на личности које су заузимале те положаје - у времену после 5. октобра непрекидно и неизоставно проглашавани не само српским пријатељима, већ стратешким партнерима, савезницима, чак добро- творима, и, наравно, нашим учитељима демократије. Доскора је све, скоро без изузетка, што би дотични дипломатски представници изговорили било третира- но као свето писмо, као мудрост пред којом би се и Соломон постидео. Они су имали отворена врата, не само кабинета носилаца највиших функција у земљи, већ, и што је битније, свих српских медија, а поготову оних који се дотирају из буџета. И ти наши пријатељи су, како сам амбасадор Полт каже, увек били са нама крајње отворени - много више него што су њихови српски пријатељи - досовске власти - били отворени према не само њима него и нама, који нисмо ни у власти ни близу ње. Отворено су нам од почетка “демократских промена" уручили политику условљавања, методу штапа и шаргарепе резервисану за непослушне домаће живо- тиње - и "демократске власти" су је, уз повремене потмуле, нејасне и крајње слабашне изливе бојажљивог негодовања, прихватиле -и то у име свих, без тога да их је ико за то овластио. Глумљена невољ- ност је била очигледно само у функцији заваравања домаће јавности. Каква је све спремност исказана, каква су све обећања давана иза затворених врата, сазнаћемо тек у некој ближој или даљој будућности. Чим смо са тако неподношљивом лакоћом прихватили прву посету шпанског бомбардера и бившег (?) терористе Хавијера Солане Београду, чим смо дозволили да се један бивши председник земље киднапује и изручи једном страном, политичком суду, и то на Видовдан, чим смо дозволили да нас посећују пилоти који су ову земљу бомбардовали - са осмесима са обе стране, чим смо дали зелено светло НАТО тру- пама за слободан пролаз кроз нашу земљу и пуни иму- нитет за било каква евентуална злодела њивових војника док уживају наше „гостопримство”, чим смо дозволили да се страни специјалци укључе у потрагу за "хашким бегунцима", чим смо "продали" САРТИД, луку Смедерево и још четири фирме за 26 милиона долара Ју-ес-стил-у, чим смо допустили да не прође седмица без вртења "филма о „Шкорпионима" и спомињања шиптарскоамеричких терориста браће Битићи на државном дневнику, чим смо дозволили амбасадорима земаља које су учествовале у бомбар- довању ове земље, које је проузроковало штету од десетине милијарди долара, да глуме хуманитарце делећи мрвице од онога што дугују овом народу по основи ратне одштете као "хуманитарну помоћ", чим смо прихватили да уништавамо војску и наоружање у

Iskral.juni 2007.

једном безаконом окружењу, да нам британски наред- ници постројавају генерале и да нам војне плавуше објашњавају како је то све добро за нас, чим смо дозволили да нам министар спољних послова отвара словеначке самопослуге у Београду - какав смо (тј. су) третман очекивали? Амбасадор Полт је пре који дан на телевизији рекао да су Американци „наши пријатељи”, да не желе да нас лажу и да нам говоре све отворено. Сигурно је да нам не говоре све, али што се тиче Косова и Метохије и уласка у "евро-атлантске инте- грације", ту су прилично јасни. Дакле, услови су "ко- оперативност" по питању евро-атлантског виђења косметског решења и по питању Хашког трибунала. И, као што је америчког амбасадора протумачио преводилац - не можемо "и јаре и паре". Другим речима, не може се у исто време хтети у неку организацију а да се не прихватају њени услови за улазак. И притом треба бити јасан: сваки клуб има право да поставља своје услове за улазак нових чланова. Они чак не морају да буду исти за све чланове, могу да буду двоструки, троструки или четвороструки. То је право тог клуба, као што је право потенцијалних чланова да одустану од кандидатуре или да потраже неке друге клубове. Нико у стварном свету никоме не дугује ништа, чак ни фер третман, и то ће нека следећа срп- ска политичка елита најзад схватити и престати да демагошки кукумавчи над разноразним светским „неправдама”. Амбасадор Вордсворт је, са своје стране, рекао да ћемо морати кад-тад да признамо независно Косово ако желимо да се једног дана нађемо заједно у ЕУ, јер једноставно не иде да се будуће чланице Евро- Сојуза међусобно не признају. Јасно као дан, колико год било лицемерно. Онда се свему прикључио несрећни амбасадор Цобел, који је био најречитији. Прво је рекао да се, неприхватањем косовске независности, ризикује отварање питања Војводине и Рашке. И то је тачно, и нешто што се може очекивати, између осталог, управо од земље чији је г. Цобел амбасадор. Он је такође рекао да се "Срби и Албанци никад неће договорити" око Косова. То је, такође, тачно, као што је тачно и то да управо немачка политика омогућава косовским Шиптарима да буду непопустљиви и да не прихвате ни један договор који би одговарао Србима и Србији. Али - г. Цобел је рекао своје, а наша стране - није. И у томе је уствари највећи проблем, и један од разлога зашто је тачна још једна тврдња г. Цобела: да "Србија заслужу- је бољу политичку елиту", што би могло да потпише бирачко тело довољно велико да његовом кандидату буде понуђен мандат за прављење владе после неких наредних избора. Пост-октобарска политичка елита није била искрена од почетка са било ким - ни са својим спољ- ним добротворима, који су финансирали њен долазак на власт, ни са народом којем се читаву деценију нудила као алтернатива претходном систему. Треба поновити да ми не знамо шта су све припадници досовске коалиције обећали Западу тајно, али од

Цобел, Полт ... онога што су обећали јавно скоро ништа није испуњено а и оно што јесте урађено је на један мучан и половичан начин. Дакле, досовска власт није суштински реформисала српску привреду и поставила темеље за утемељен, стабилан економски раст који би привукао поверење истинских страних и домаћих улагача. Монополи Милошевићевих профитера не само да нису ослабљени, веч су чак и ојачани. Судови, који би дали не само општу правну сигурност већ и ону без које истински слободно пословање није могуће, нису ослобођени ни спорости ни корупције. Државна адми- нистрација остала је при европском врху по питању подмитљивости, бивајући можда чак и гора по том питању него током деведесетих година прошлог века. Још увек није донет закон о денационализацији. Приватизација је процес у који скоро нико нема поверења, изузев "инсајдера" којима је гарантована победа на "транспарентним" тендерима. А пре коју седмицу су неке европске владе изразиле искрену запањеност чињеницом да Србија још увек нема независну ревизију буџета, што је чини изузетком међу европским државама. Да не говоримо о општем утиску који досовске власти остављају - удворичко и понизно опхођење према странцима уз максималну бахатост према домаћој "боранији". Уз то, уместо да, имајући искуства транзиције у читавој Источној Европи у претходних десет година, преузму најбоља, доказано успешна решења, досовске власти нису пропустиле ниједну прилику да изаберу најгоре примере. Наши "сурови пријатељи" међу амбасадорима засигурно знају с ким и каквим „експертима” разговарају, какво је било материјално стање њихових "партнера" када су их скоро голе и босе доводили на власт и какво је оно сад. Није ни чудо што су се, вероватно нехотице, толико и опустили у својој бахатости. Да је скоро беспоговорно испуњавање свих спољних услова од октобра 2000. бар било праћено истинским а не површним реформама целокупног сис- тема, чак не ни по обрасцима ЕУ, већ по пракси других успешних система, онда би са сигурношћу могли и да се као народ и држава оријентишемо у времену и прос- тору, да са сигурношћу знамо ко о нама шта мисли и са ким можемо правити истинска партнерства на обострану корист. Да нам је држава постала оличење ефикасности, да је царина постала ефикасна и неко- румпирана, тендери поштени, приватизација отворена за све, да је терет транзиције равномерно расподељен, стекли бисмо, ако не универзално поштовање, а оно бар позицију озбиљног саговорника и потенцијално опасног супарника. Било би тек тад очигледно да је Србија уистину оно што њене елите реторички тврде темељ стабилности на Балкану и локомотива његовог будућег економског развоја. Од свега тога, међутим, скоро ништа. Али, вратимо се нашем најсуровијем пријате- љу, Цобелу, док је још, бар званично, немачки амбасадор у Србији. Човек је имао још пар за- нимљивих примедби. На пример, рекао је да „памет- ни саветници” председника и премијера државе ником не успевају да објасне тачно значење формуле „више од аутономије, мање од независности”. Овде би г. Цобелу и ширим дипломатским круговима комотно могло да се прикључи малтене цело бирачко тело

Србије. Можда зато и Руси, у полу-очајању, већ ко зна који пут изговарају да „не могу бити већи Срби од самих Срба”. Јер, нико не зна шта заправо Срби (тј. српске власти) хоће са Косовом и Метохијом. Мада, опет... има неких назнака. Повремено се од неког члана српског преговарачког тима, попут Слободана Самарџића, могу чути бисери јасноће, попут онога од пре око месец дана да ми никако не желимо да врати- мо на Космет чак ни онај број војника на који имамо право по Резолуцији 1244, већ да само желимо да очу- вамо - „мембрану суверенитета” на Космету, тако што fce оно, на најформалнији - али и најмање суштински начин остати у саставу Србије, али тако да нико из Србије тамо неће моћи да крочи. То је, дакле, та косовска политика за коју се политичка елита коју г. Цобел с правом прозива залаже. Ко у Србији је спреман не да гине, већ чак и да се занима за „мембрану суверенитета” на Космету? И да ли је то нешто што може истински да покрене велике силе попут Русије и Кине да се жестоко боре за српско право на „свету косовску земљу”? Или се можда неком не чини да је политика садашњих српских власти нешто на чему би јој и Пилат завидео? Ем немају јасну концепцију коју ико разуме, још је лопта пребачена у руке великих сила - „при- јатељских” и „непријатељских”. Па, ето, ако они одлуче да Косово ипак некако добије независност, ми ћемо слегнути раменима, пошто смо се „залагали”, упућивали „оштре протесте”, и ко зна шта још, а над нама је ипак учињења још једна „неправда”, а чак су нас и Руси још једном „издали”. И, због те неправде, ми никад нећемо признати независно Косово, макар и по цену изолације, па нек’ „наша деца” враћају оно што смо ми без борбе изгубили. Спољним посматрачи- ма, којима су уши пуне јуначког бусања у јуначке груди косовске може изгледати у најмању руку чудна ге- нерација која намерава да од своје деце тражи оно што сама није имала смелости да ради. Управо због оваквог изопаченог резоновања, треба обратити пажњу на још једно упозорење нашег пријатеља, г. Цобела, да се Србија „укопава” у једну политику у којој „не може победити”. Јер, то се упра- во и дешава. Једно чисто реторичко, вербално „укопавање”, без икакве динамике, без било каквих контра-предлога, „контранапада” каквог предлажу, на пример, Српске Двери, без ичега осим упорно изречених тврдњи да „никад нећемо признати неза- висно Косово” - мада ћемо ипак, по скорашњим речи- ма министра Париводића, „само прихватити дефакто стање”(!). Другим речима, „узмите нам Косово, само немојте да буде да смо га ми дали”. да се, за разлику од Треба признати Милошевићеве реторике, ова садашња бар одриче икаквих могућности да неко улудо гине за нешто за шта се не мисли озбиљно ратовати до краја. Гаранција за то је текућа „реформа” војске. Али чему онда позивање на Косовски завет, када је таква политика његова сушта супротност? Чему „укопавање” и вештачко сужавање опција? Руски дипломата Чизов је, у скорашњем интервјуу „Политици” поставио реторичко питање: „Шта ако Срби полуде?”, алуди- рајући на западне аргументе да ће Шиптари да „полуде” ако не добију независност. Другим речима, нашим руским и кинеским пријатељима би и те како добро дошла некаква помоћ и са наше стране, какву Шиптари својим дивљањем пружају својим пријатељи- ма. Јер тиме показују да им је до Косова стало, да су спремни на све да би га добили. Нашта смо ми спрем-

Iskral.juni 2007.

EVROPA I RUSIJA BESNE NA AMERIČKE LEKCIJE O DEMOKRATIJI Poslanici Bele kuće biće uskoro zaduženi posebnim poslom da učine vlade stranih zemalja odgo- vorne Americi po pitanju demokratskih standarda kako ih propagira SAD. Ovo je okosnica novog strateškog plana spoljne politike SAD administracije. SAD ambasada u Moskvi već vrši pripreme po ovom pitanju.

Novi strateški plan Bele kuće predviđa u čemu će tačno SAD administracija da sarađuje sa Moskvom. Lista naročito podvlači anti-terorističke aktivnosti i kontrolu nuklearnog oružja. SAD su učinile suviše mnogo ludosti na tim poljima, dok reputacija i iskustvo Rusije u ovim oblastima može pozitivno da doprinese imidžu SAD na Srednjem istoku.

Ovaj plan će svakako izazvati revolt širom sveta, kao što se prethodno dogodilo sa izveštajem Stejt departmana SAD o podršci Ijudskim pravima i demokratiji. Sudeći po ovom dokumentu, Rusija ne bi mogla da se nada nikakvoj dobroj vesti iz SAD za sledećih pet godina. Sjedinjene Države nameravaju da poučavaju i nadgledaju Rusiju da bi je oblikovali po meri SAD standarda o demokratiji.

Ima nekih oblasti u kojima Bušova administracija ne predviđa saradnju sa Rusijom. Tu su uključene demokratija, sloboda govora i državna kontrola nacionalne ekonomije. Britanski pisac Džordž Orvel upotrebio je ime „Ministrastvo istine” u svome romanu 1984. Buš stvara nove termine za svoje vlastite depart- mane i ustanovljava zvanja kao ‘direktor demokratije’ ili ‘demokratski glasonoša’. Ovi ‘vesnici’ imaće svuda svoja mesta - NATO-u, UN-u, OSCE-u , EU, Organizaciji američkih država, Afričkom savetu i mnogim drugim regionalnim i međunarodnim organizacijama.

ни, осим на „више од аутономије, мање од независ- ности”, на „мембрану суверенитета”, на одрицање чак и од онога што нам Резолуција 1244 гарантује? Ако не на тероризам, да ли на отварање питања свих граница на Балкану? Или само унутар Босне и Херцеговине? Али тамо су српске власти помогле странци Милорада Додика да однесе апсолутну победу, како би сада сви могли хорски да говоре да нема ама баш никакве повезаности између случаја Републике Српске и Косова и Метохије. Добро, заборавимо на отварање питања граница на Балкану - имамо најављену „дипломатску офанзиву”. То јест, имали би, када би председник Тадић хтео да акредитује наше амбасадоре у Москви, Лондону, Риму, Бриселу, Отави, Братислави... Где су бар наша силна културно-уметничка друштва, да се пошаљу пут Русије и Кине, заједно са по којим академиком или младим академским лавом, и да се не скидају са њихових телевизијских канала док год борба траје? А да не заборавимо и предлог председ- нице Координационог центра како би Каи Еиде треба- ло да замени Ахтисарија, што је двострука грешка у корацима: прво, сви добро знају да је Ахтисари само курир, а друго, ако неког ми предлажемо, унапред се слажемо са било чим што ће он касније и предложити. Такве нам, дакле, „офанзиве” не требају. Па шта онда имамо? Ништа, осим пуког, реторичког „укопавања” на које нас је наш сурови пријатељ, г. Цобел, тако лепо упозорио. Кваримо односе а нисмо спремни да ни у томе идемо до краја. У том случају је политика „реалиста” попут Весне Пешић, на пример, далеко храбрија, отворенија и поштенија. Зато, данке, Herr Zobel. Ваша дипломатска каријера у Србији засигурно је запечаћена, али ваша искреност ће сигурно недостајати. Више сте поштовања показали према овом народу, чак и као непријатељ, него они који у његово име владају. 16.4.2007.

Апександар

Tekuća SAD politika upečatljivo podseća na eru 1970ih u SSSR kada je veliki broj sovjetskih visokih škola proizvodio „inžinjere socijalitičkog takmičenja.” Upoređujući fondove namenjene Albaniji, Hrvatskoj, Gruziji, Makedoniji i Ukrajini za njihovo član- stvo u NATO-u (12 biliona dolara za pet zemalja u 2008) i budžet dodeljen istraživanju demokratskih aktivnosti (110 miliona dolara; 50 miliona u 2008. i 60 miliona u 2009), može se zaključiti da SAD vrednuju apstraktnu demokratiju mnogo više od njenih saveznika. Službeni web-sajt američke ambasade u Rusiji kaže da SAD podržavaju Ijudska prava u sopstvenom nacionalnom interesu. Zbog toga, kaže poruka, SAD administracija namerava da učini vlade drugih država odgovornim da izveste o svojim obavezama vezanim za poštovanje Ijudskih prava. Ako to postane realnost, ruska vlada bi morala da izmeni svoj radni program i nađe vremena da bi spremila ove specifične izveštaje za SAD ambasadora u Rusiji. Džorž W. Buš će za dve godine da napusti Belu kuću, ali će SAD zvaničnici u svakom slučaju nastaviti da primenjuju njegov petogodišnji plan, sudeći po biografi- jama novih predsedničkih kandidata SAD. Rusija nije objavila nikakvo službeno saopštenje u odgoru na još jedan akt neznanja od strane SAD. Evropa je to prva učnila. Predsednik Skupštine Saveta Evrope, Rene van der Linden, rekao je u ponedeljak da SAD nemaju prava da nijednoj evropsku zemlju, a naročito Rusiji, drže lekcije iz oblasti Ijudskih prava i demokratije. „Nisu nam potrebne SAD lekcije o ovome”, rekao je. Pravda, 18.4.2007. Prevod: Dmitry Sudakov <english.pravda.ru> (Prevod sa engleskog - Iskra)

Павић

Iskral.juni 2007.

Реакције на избор Томислава Николића за председника Скупштине Србије

РУСИ ЧЕСТИТАЈУ, ЕУ ЗАБРИНУТА Делегација Европске комисије није дошла на парафирање споразума о визним олакшицама, Савет Европе отказао прославу Прве честитке новом председнику Скуп- штине стигле од руског амбасадора Александра Алексејева Избор Томислава Николића за председ- ника Скупштине Србије забринуо је Европску унију толико да је комесар за проширење Оли Рен изјавио да „крхкост демократског развоја у Србији постаје опасност за збивања у региону”. Став Брисела испољен је и недоласком делегације Европске комисије у Београд, која је са пред- ставницима српских власти требало да парафира споразум о визним олакшицама, јер извори „Политике” тврде да је постављање заменика председника Српске радикалне странке на значајну државну функцију један од разлога за одлагање посете. Званично, делегација није дошла због „техничких разлога”, а споразум t\e бити парафиран у Бриселу у понедељак. У исто време и вероватно због истог разло- га, и Савет Европе отказао је симболичну цере- монију подизања европске заставе испред Дома Народне скупштине у Београду, којом је у суботу требало да се обележи почетак шестомесечног српског председавања најстаријом организацијом европских држава. За ту прилику требало је да велика застава први пут напусти Стразбур, али је планирана прослава пропала, пошто је генерални секретар Савета Европе Тери Дејвис одлучио да не буде одржана, не наводећи разлог. У Европској унији „примљен је на знање” избор Томислава Николића за председника српског парламента, изјавио је европски комесар за проширење Оли Рен, оценивши да Србија пролази кроз веома тешку политичку ситуацију пуну изазо- ва. Он је нагласио да, упркос забрињавајућим сиг- налима из Београда, истинске српске демократске странке морају остати верне опредељењу народа за будућност Србије у ЕУ. Рен каже да је био „врло изненађен тоном и садржином расправе у српском парламенту” и да су неке изјаве званичника ЕУ упућене Србији схваћене као „непријатељске”, а не као ставови европских партнера Србије. Подсетимо, високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Хавијер Солана у понедељак је изјавио да би председник Борис Тадић требало да кон- тролише сва министарства силе, што би могло да се схвати као покушај Европске уније да прави владу Србије. Оли Рен ипак верује да су српски лидери у стању да нађу решење за формирање владе и очекује да они то ураде, јер се „већина Срба на изборима изјаснила за реформе и улазак у ЕУ”. Европски комесар је рекао да је сам састав владе унутрашња ствар сваке земље и њених политичких снага, али је ставио до знања да је напредак у придруживању ЕУ повезан са владавином закона и

испуњавањем услова за пуну сарадњу са Хашким судом. Питање владавине закона и сарадње са Хашким судом, према речима Рена, није питање само једног човека, већ деловање целог система, као и тога да безбедноснополитичке снаге буду под контролом демократских власти. Европска унија осудила је избор Томислава Николића, чин који је подстакао горке успомене на владавину Слободана Милошевића, пише Ројтерс. Утицајна агенција, међутим, у портрету Николића наводи и да он, за разлику од Војислава Шешеља, има „блажи приступ националним питањима”. „Иако често посећује Шешеља у Хагу и са њим се саветује о битним одлукама, он каже да је визија шефа странке о великој Србији дугорочни пројекат. Он каже да радикали никад неће прихватити губитак Косова... али да неће повести Србију у рат због њега”, објашњава Ројтерс. Друга водећа новинска агенција, Асошијетед прес, даје потпуно другачију слику председника Скупштине: „Тврдокорни националиста који је постао званичник број 2 у Србији жели да зарати због Косова, да прекине све везе са Западом ако та покрајина добије независност, а у своје политичке идоле убраја Слободана Милошевића и Садама Хусеина”. Прве честитке Томиславу Николићу стигле су из Русије, од председника и потпредседника Државне думе Бориса Гризлова и Сергеја Бабурина и председника Савета Федерације Сергеја Миронова, а новом председнику Скупштине предао их је амбасадор Александар Алексејев. Алексејев је изјавио да је избор Николића унутрашња ствар Србије и да је циљ Русије да појача сарадњу са Србијом на сваком нивоу, како на нивоу владе, тако и на нивоу парламента. Сарадњу је поменуо и председник Хрватске Стјепан Месић, који је на крају своје посете Аустрији рекао да је сарадња његове земље са Николићем могућа „само ако он одустане од идеје велике Србије”. Хрватски председник је у изјави новинари- ма рекао да о властима одлучују бирачи, и „ако становништво Србије сматра да Николић може бити председник Скупштине и успешно обављати тај посао, онда нека то и буде”. „Међутим, Николић треба да заборави на границу Вировитица Карлобаг и схвати неисправност те идеје. Тек ако одустане од такве идеје, могућа је сарадња са Хрватском”, рекао је Месић. Политика, 9.5.2007. <www.politika.co.yu>

В. Радомировић

Iskra 1. juni 2007.

Интервју Томислва Николића после избора за председника Скупштине

НЕ МОРАМО РАДИТИ ПО ДИКТАТУ БРИСЕЛА Запад ће све снаге усмјерити против мене, апи је мој живот уви]ек био борба Навикао сам да се поједине политичке структуре у држави на мене устремљују. То je судбина и саставни дио патриота у европским колонијама. Предсједник Скупштине Србије и замјеник предсједника Српске радикалне странке (СРС) Томислав Николић рекао је јуче да је његово имено- вање на ову функцију први корак до циља да радикали преузму власт. - Ово је прелазна етапа ка потпуној власти радикала и, ако ми вријеме дозволи, са мјеста предсједника Скупштине обезбиједићу још више гласача СРС казао је јуче Николић у интервјуу за "Дан". Он је додао да ће својим понашањем свима доказати да радикали ништа лоше неће урадити када преузму функције у земљи. Према његовим ријечима, да Скуштина није конституисана за неколико дана Србија не би имала чиме да се брани. - Свјестан сам колико ме посла чека као првог човјека српског парламента. Један од њих је и помирење посланичких клубова Демократске странке Србије (ДСС) и Демократске странке (ДС) који су у сукобу - казао је јуче Николић у интервјуу за "Дан". ~Ваш парламента?

ocjehaj

послије

избора

за

предсједника

- Немам времена за одушевљење. Моји пријатељи се радују, а порука већине грађана Србије је: "Хвала Богу да је један Србин дошао на праву функци- ју". Како коментаришете Европске Уније (ЕУ) Вашим избором Скупштине?

незадовољство за предсједника

- Запад се боји мог избора за првог човјека српског парламента, зато вјерујем да ће све снаге усмјерити против мене и да ће бити свакаквих измишљања. Међутим, мој живот је одувијек борба и увијек сам желио добро Србији. Не поводим се ни за чим и ни за ким. Имам изграђене ставове о свему. ~Да ли сте изненађени Коштунице и Велимира Илића?

подршком

Војислава

- Знао сам да ће ме подржати. На консултацијама шефова посланичких група јасно и гласно су рекли да ћу имати њихову подршку. Свеједно ми је било ко ће ме подржати, само да све тече по демократској процедури и правилима. Пошто нема договора о формирању владе, Скупштина је морала профункционисати. Српска радикална странка (СРС) је најјача, рекао сам да имамо право на мјесто пред- сједника Скупштине и добио подршку скупштинске

Iskra 1. juni 2007.

већине. -Странке демократског блока тврде да су огорчене Вашим избором. Како то коментаришете? - Скупштинско засједање које је резултирало мојим избором је било демократско. Понедјељак је био демократски дан. Честитао сам Борки Вучић како је водила сједницу. Омогућила је да свако говори више него што може. У демократији је важна већина. Демократско је све што већина одлучи. Апсолутно ниједно правило није погажено. То што су се поједини на мене лично устремили, на то сам навикао. То је суд- бина и саставни дио живота патриота у европским колонијама. ~Да ли сте већ започели послове предсједни- ка парламента? - Примио сам амбасадора Русије који ми је пренио честитке предсједника и потпредсједника руске Думе. То је била пријатељска посјета, која већ говори како замишљам сарадњу Србије са пријатељи- ма, онима који не гледају да ли је неко црн или плав да ли смо демократе или нијесмо и да ли смо велики или мали. На избору су ми, између осталих, честитали Иран и Куба. -Значи ли подршка Коштунице за Ваш избор да је могућа коалиција ДСС - СРС и да ли је тим поводом било неких разговора? - Није било разговора о коалиционој сарадњи. Подршка је услиједила због неопходног конституисања скупштине, између осталог, и због извјештаја о Косову и Метохији. Демократска странка Србије је очигледно показала да је прихватила да политика не мора да се води по диктату ЕУ и отворила врата за неку сарадњу, а за другу их је затворила. Моји циљеви су сарадња са пријатељима и да живимо просперитетно. Ако и други теже истом циљу сарадња је могућа. Сарадња са Коштуницом поводом Косова и Метохије никада неће престати. Ко брани јужну српску покрајину имаће подршку радикала. ~Очекујете ли да се распишу нови избори? - Видјећемо шта ће се дешавати и да ли ће Борис Тадић ако не буде договора о влади 14. маја распустити Скупштину и расписати нове изборе. Понижења и увреде -Какво he бити Ваше понашање према посланицима и како коментаришете најаву Г17 плус да неће присуствовати скупштинском засједању док сте на челу парламента? - Доказаћу колико сам демократски оријенти- сан. Дуго сам посланик, 15 година. Био сам понижаван, вријеђан, тучен и избациван из скупштинске сале и свашта преживљавао. Према свим посланицима исто

Путиново обраћање Савету федерације

СУСПЕНДОВАН СПОРАЗУМ О КОНВЕНЦИОНАЛНИМ СНАГАМА У ЕВРОПИ Владимир Путин је у четвртак суспендовао међународни договор о ограничењима у конвен- ционалним војним снагама у Европи који је потписан пре 16 година и до сада је само штетио Русији јер га други нису ни ратификовали па нису морали да га се придржавају. После Путинове одлуке, од четвртка ће руске војне јединице моћи да се слободно крећу у свим смеровима ка западним границама своје земље без обавезе да о томе информишу НАТО. Путинов предлог подржали су дугачким аплаузом сви чланова Федералног сабора којег чине чланови горњег и доњег дома парламента и Савета федерације, затим чланови владе, председници највиших судова као и представници главних рели- гиозних конфесија. - Сматрам корисним да Русија објави мора- ториј на испуњавање споменутог договора све док га све земље НАТО не ратификују и почну строго да га спроводе јер сада једнино Русија то чини. Време је да

ћу се односити, фер и коректно. Најавила је и Демократска странка (ДС) да неће долазити на скупштинска засједања, па их, ево, гледам како улазе у салу. Нема разлога да било која странка најављује да неће присуствовати скупштинским засједањима. Нико неће моћи да ми приговори да сам повриједио Пословник. Уосталом, морају схватити да ме је изабрала посланичка већина. Шешељ зна мој план -Какве су биле реакције предсједника СРС-а Војислава Шешеља када је сазнао да сте постали први човјек српског парламента? - Шешељ зна какав је мој план и због чега сам се у све ово упустио. Мој циљ је да постанем предсјед- ник Владе Србије. Солана мисли да смо колонија ~Ваш коментар на изјаву високог представни- ка ЕУ Хавијера Солане да није добро да будете пред- сједник парламента? - Можда је Солана мислио да је Србија колонија ЕУ. Одбацујем његове примједбе и поручујем да ће овдје моћи само да коментарише демократске процесе.

Он је предложио да се размотри и излазак Русије из тог договора. Он је објаснио да је Русија фак- тички једина земља у Европи која има такозвана бочна ограничења (кретања војске) на југу и северу. - У исто време наши партнери чак нису нити ратификовали тај договор, истакао је Путин и додао да се партнери са друге стране понашају некоректно и притом планирају да поставе елементе ПРО у Чешкој и Пољској. Осмо по реду Путиново политичкој обраћање елити али и народу јер било је посевећно модерни- зацији економије. Од 2000. године до сада примања грађана су повећана два пута. Смањио се за пола број сиромашних, али још увек је велика разлика у при- мањима. Иначе обим буџета Русије у последњих седам година порастао је шест пута. Путин је најавио и другу велику електри- фикацију земље. До 2020. године држава и приватне компаније планирају изградњу 26 атомских централа. Руски председник је нагласио да ће предсто- јећи парламентарни избори у децембру бити догађај године. На њима ће учествовати само политичке пар- тије, а пропорцијални систем избора по први пут ће се применити у Русији.

Нн морамо ...

ДАН, 9. 5. 2007. <www.dan.cg.yu>

наши партнери не само на речима већ и на делу дају свој допринос у смањењу наоружања, истакао је Путин.

Занимљиво је и то да Путин није заборавио да спомене и Белорусију. Он се јавно изјаснио за наставак интеграцијских процеса са Белорусијом оним темпом који одговара Минску. -Русија је отворена за било који модел интеграције и спремна је да иде толико далеко колико желе наши белоруски пријатељи, казао је Путин. НОВАЦ ИЗ ИНОСТРАНСТВА Председник Путин је упозорио да стално расте прилив новца из иностранства који се користи за мешање у унутрашње ствари Русије. - Рећи ћу директно: не свиђа се свима стаби- лан развој наше земље. Има и оних који препредено користе псеудо-демократску фразеологију и хтели би да нас врате у нашу недавну прошлост. Једни би то хтели због тога да могу као раније да краду национал- но богаство, да опкрадају људе и државу, а други да би лишили нашу земљу економске и политичке самосталности, истакао је Путин. Новости, 26.4.2007. <www.novosti.co.yu>

Бранко ВЈ1АХОВИЋ

Марина Борозан

Iskra l.juni 2007.

Džejms Džordž Džatras, direktor Američkog saveta za Kosovo u Vašingtonu

PODELA KOSOVA: SMRTONOSNA ZAMKA ZA SRBIJU Samo pre nekoliko meseci, pozicija relativne prednosti, u kojoj se Srbija danas nalazi u pogledu budućeg statusa njene južne pokrajine Kosova i Metohije, bila bi nezamisliva. Više nije sigurno^ da će Savet bezbednosti UN usvojiti Ahtisarijev plan. Čak se i pripadnicima Unmika i Kfora govori da plan neće proći u Savetu bezbednosti i da treba da se pripreme za najgore od albanske strane, saznaje se iz poverljivih izvora u međunarodnoj adminis- traciji. Evropa je podeljenija nego ikad, a priznavanje jedonstranog proglašenja nezavisnosti ne bi uspelo bez evropske podrške. I što je možda najvažnije, čak i bez sporazuma o formiranju nove vlade, srpski lideri su krajnje ujedi- njeni po pitanju Kosova - što je ključni preduslov za dobi- janje ruske podrške, koja je sve snažnija. Pred kraj meseca, Prištinu će, zahvaljujući inicijativi Moskve, posetiti misija UN za utvrđivanje činjenica, čiji rad Priština teško može da smatra dobrodošlim. U takvim okolnostima nije dobro što se sa različitih strana čuju sugestije da bi najbolji ishod za Srbiju bila podela Kosova. Džejms Lajon je za beograd- ski medijski konglomerat koji finansira Soroš, B92, izjavio da je podela tajni cilj srpskih lidera koji, prema njegovim rečima, zadovoljno trljaju ruke, očekujući da većina Srba napusti Kosovo i da tako dobiju izgovor da zadrže oblast severno od reke Ibar. Sva beogradska hrabra odbrana principa, kaže Lajon, samo je mane- vrisanje u pravcu ostvarenja tog cilja. Kakva god da je istina, ja ni za trenutak nisam poverovao ni u jednu takvu glupost koja miriše na namerni trud da se poseju razdor i konfuzija. Pre svega, čak i kada bi namera da se Kosovo podeli postojala kod bilo kog člana srpske vlade, vlada se ne može optužiti za tajno udruživanje u cilju postizanja takvog ishoda zbog očiglednih političkih neslaganja. Srećom, sadašnja poli- tička dinamika je takva da svaka stranka koja se bori za vlast mora da se drži principijelnog stava o Kosovu i da napada svakog protivnika koji je dovoljno blesav da slabi njihovu posvećenost ustavnom i teritorijalnom integritetu Srbije. Interesantno je da Srbija ima koristi od aktuelnog nejedinstva. Čak i oni koji bi hteli sve da rasprodaju nemaju šanse da to urade. Međuitm, sada se postavilo pitanje podele. Ja mogu da potvrdim da neki Amerikanci nisu uopšte nepri- jateljski raspoloženi prema Srbiji i oni su mi sugerisali da je možda bolje zadržati nešto nego izgubiti sve. Čak i neki Srbi, možda zbog višegodišnje propagande da je Kosovo već izgubljeno, mogu biti u iskušenju da misle na isti način. I tako, dok se suočavamo sa poslednjim daškom neuspele politike Zapada, mora se voditi računa 0 katastrofalnim posledicama koje bi po Srbiju imalo čak 1 samo razmatranje mogućnosti podele. I podela, ako

Iskra l.juni 2007.

ikada bude razmatrana, i politika tajnog usmeravanja ka podeli nikad ne uspevaju u smislu praktičnosti, principa i političke prednosti. U praktičnom smislu, zalaganje Srbije za podelu u trenutku kada se Ahtisarijev plan naiazi na rubu propasti, značilo bi njen poraz kada se nalazi na domak pobede. Kada bi te "prijateljske" zapadne vlade, koje hoće da odvoje čitavo Kosovo od Srbije, mogle to da urade, uradile bi. Ako ne mogu - a postaje sve jasnije da ne mogu - zašto bi Srbija nagradila njihov neuspeh ustu- pajući im većinu onoga što nisu uspeli da uzmu? Štaviše, kada bi Beograd smislio i sproveo šemu podele (prema Lajonovom scenariju, to bi bilo posle izbi- janja albanskog nasilja i čišćenja manjih enklava), Srbija bi verovatno završila bez ičega. Posle toga bi Albanci stekli kontrolu nad oblastima južno od Ibra i dobili međunarodno priznatu državnost, izvršili bi pritisak da se uvaži njihov "legitimni zahtev" za sticanje suverniteta nad ostatkom teritorije, uz podršku NATO, EU i UN. Agim Čeku je već nagovestio mogućnost rešavanja problema eventualne srpske "okupacije" Severne Mitrovice nekom vrstom operacije "Oluja". Ili bi pritisak na Beograd bio toliki da bi severni deo Kosova na kraju doživeo sudbinu Vukovara. Naročito bi opasne bile zakulisne radnje Zapada, koje bi podrazumevale da se Beogradu nagovesti da bi Vašington i Brisel sada mogli smatrati podelu prihvatljivom opcijom. Ako se to dogodi, Beograd bi trebalo da zna dve stvari: prvo, da vlade koje hoče da odvoje Kosovo od Srbije znaju da su izgubile i da isprobavaju novu taktiku; a drugo, kada bi Beograd zagrizao udicu i pokušao da sklopi sporazum zasnovan na podeli, Zapad ne bi ispunio nijednu datu garanciju. Što se tiče pitanja principa, ako lopov tvrdi da je moj automobil njegov, kakva je to pobeda ako lukavim trikom uspem da se domognem jedne gume? Razmatranjem podele, Beograd bi fatalno priznao da "nepovrediva" srpska teritorija ipak nije toliko nepovrediva. Posle takve predaje, Srbija ne bi mogla da zadrži nijedan deo Kosova. To bi takođe dovelo u neodrživu situaciju one zemlje, pre svega Kinu i Rusiju, koje su podržale, ne toliko Srbiju, koliko njen stav o nepovredi- vosti državnih granica. Podela Kosova bi značila da se Srbija pridružila bloku koji je za rasparčavanje i da je jedino pitanje gde seči: u zglobu, laktu ili ramenu. Teritorijalni suverenitet je beskonačan i ne može se deliti; dati deo znači dati sve. Što se tiče negativnog presedana, otcepljenje Kosova bi, uprkos uveravanjima Zapada u suprotno, imalo destabilizujući uticaj širom sveta, a naročito u Africi. U smislu političkih posledica, podela, ili pokušaj

Podela Kosova ... da se postigne podela, doveli bi do toga da Beograd izgubi teritoriju koju bi inače uspeo da zadrži i do neizbežnog proterivanja i smrti još većeg broja Srba. To bi podrazumevalo uništenje duhovne i nacionalne baštine u pokrajini, koja se skoro u potpunosti nalazi južno od Ibra. Uskoro bi se shvatilo šta podela znači: to bi bila katastrofa za koju je svaki političar u Srbiji pokušao da izbegne krivicu. Ružna činjenica je da nam predstoji dugo, toplo leto. Kada postane jasno da je Ahtisarijev plan propao, Albanci će pribeći nasilju (ili, bolje rečeno, pojačati nasi- Ije, budući da sa nasiljem nikada nisu ni prestali). Na meti neće biti samo Srbi, već i pripadnici međunarodne zajednice. Ali ne treba se zavaravati da, čak i kada bi se Kosovo odvojilo od Srbije (a naglašavam da mislim da se to neće dogoditi ako Beograd ostane nepokolebljiv), nasilje ne bi počelo sa čišćenjem manjih enklava, dok bi razbijanje tvrđeg oraha, severne Mitrovice, trajalo duže, ali bi rezultat bio isti. Posle toga bi se moglo očekivati širenje nasilja na Bujanovac-Medveđu-Preševo, Tetovo, Sandžak i tzv. "Maleziju" u Crnoj Gori (pa bi se čak moglo očekivati i političko nasilje u ostatku srpske države i posledice po Vojvodinu, kao što je nemački ambasador Cobel otvoreno rekao). Osim toga što ne treba da odustane od svog stava o otcepljenju bilo kog dela srpske teritoirje - što se odnosi i na podelu - Beograd se sada mora fokusirati na to da ubedi Zapad da je nasilje u prvom slučaju lakše zaustaviti i da je manje destabilizujuće po region nego drugi scenario. Pravo pitanje nije kolikog dela teritorije Srbija pristaje da se odrekne, već pod čijom vlašću će biti albanska zajednica na Kosovu i pod kojim uslovima. Nažalost, Vašington se može urazumiti tek posle defini- tivne propasti Ahtisarijevog plana, ali postoji razlog da verujemo da Brisel - koji mora i Srbe i Albance da posmatra kao građane EU - možda hoće da sasluša razumne argumente. Pretnja od organizovanog krimi- nala, džihada, netolerancije i nestabilnosti biće uglavnom na pragu Evrope, a ne Amerike. Vreme je da premijer Vojislav Koštunica uputi formalni i javni poziv EU da preuzme misiju na Kosovu, u kojoj UN nisu uspele, ali bez promene granica Srbije. Beograd je u više navrata ponovio da ne namerava da vlada kosovskim Albancima, već da je svima jasno da to mora neko drugo učiniti zbog terorističke i kriminalne prirode vlasti koju vrše Čeku, Haradinaj i Tači. Od svih zainteresovanih spoljnjih sila, Evropa ima najdi- rektniji interes da razumnim kosovskim Albancima - a takvih ima, ali oni danas ne mogu da istupe napred bez rizikovanja života - obezbedi civilizovanu budućnost u Evropi sa Srbijom. Takvo rešenje, koje bi obuhvatalo podeljenu vlast između Beograda i Brisela, sa određenim ste- penom decentralizacije i razdvajanja zajednica, koji je neophodan da bi se osigurala bezbednost Ijudi na lokalnom nivou, imalo bi najveće šanse da odvoji deo albanskog stanovništva od njihovog aktuelnog korumpi- ranog i terorističkog rukovodstva. Kada bi Srbija ovo javno predložila, to bi takođe produbilo postojeću podelu među evropskim zemljama, koje već ulažu napore da

ubede one koji se ne slažu sa zvaničnom politikom da podrže "zajedničku" politiku. U svakom slučaju, Srbija mora ojačati svoju prednost tokom sledećih nekoliko nedelja i meseci, koristeći svu svoju snagu i pamet. Moguće je razmotriti podelu administrativnih ovlašćenja Kosova unutar granica Srbije, ali odvajanje čak i jednog jedinog hektara teritorije od suverene Srbije ne dolazi u obzir. Podeta govori samo o slabosti Srbije i njenom ostanjanju na istrošene pretpostavke o njenim opcijama. Zato ona mora biti odbačena isto onoliko kategorično koliko i svaka preda- ja Kosova kao celine. Chronicles Magazine Rokford, SAD, 17.4.2007.

James George

Jatras

(Podvlačenja u gornjem tekstu izvršila je Iskra)

Мајкл Полт: Кључна улога НВО Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Србији Мајкл Полт оценио је јуче у разговору са представницима невладиних организација да ће помоћ НВО бити кључна за успех нове Владе Србије, јавља Фонет. - Мислим да не претерујем када кажем да ће ваша улога у помагању новој влади да успе у интересу народа Србије и у интересу односа између Србије и САД ће бити од кључног значаја, као што је то била у прошлости, а мислим да ће то бити и у будућности, рекао је Полт, на састанку у Амбасади САД. Према његовим речима, непромењен је интерес Амбасаде и Владе САД за сарадњу с невла- диним организацијама у Србији. - Ми од вас, као представника српског народа и грађанског друштва, нагласио је Полт, "очекујемо да артикулишете жеље српског народа, односно како се њихова визија може испунити, поготово у погледу односа са мојом земљом и на који начин САД могу да раде са вама на остваривању те визије". Састанку су присуствовали Соња Бисерко (Хелсиншки одбор за људска права), Наташа Кандић (Фонд за хуманитарно право), Борка Павићевић (Центар за културну деконтаминацију), Биљана Ковачевић-Вучо (Комитет правника за људска права), Миљенко Дерета (Грађанске иницијативе), Сташа Зајовић (Жене у црном), Драган Поповић (Инцијатива младих за људска права) и Весна Петровић (Београдски центар за људска права). (Глас јавности, 16.5.2007)

УСЛОВНА САРАДЊА СА ХАГОМ Премијер Србије Војислав Коштуница најавио је у интервјуу агенцији Танјуг да ће Влада предузети потребне мере за окончање сарадње са Хагом у циљу наставка преговора са Бриселом, али је искљчио могућност било каквих територијалних уступака. ”Влада је потпуно јединствена и категорична у ставу да Србија никада неће прихватити да дође до отимања Косова и Метохије зарад европских инте- грација”, рекаоје Коштуница. (Танјуг, 19.5.2007)

Iskra 1. juni 2007.

NEPODNOŠLJIVA PRAZNINA DEMOKRATIJE Proteklih nekoliko meseci političkih igara oko formiranja nove vlade Srbije najbolji je dokaz koliko je "demokratija" u ovo današnje vreme samo floskula. Šta je demokratija u svojoj suštini? Kovanica iz grčke antike koja se prevodi kao "vladavina naroda", u atinskoj praksi značila je politički sistem u kome se odluke donose prostom većinom glasova prisutnih punopravnih građana (ali ne i žena, dece, robova i stranaca). Sokrat (koji je demokratski osuđen na smrt za "bogohuljenje i kvarenje omladine") i njegovi učenici su nadugo i naširoko raspravljali o Ijudskim motivima, priro- di, istini, vrlini i pravdi - jer su morali. Sama demokratija nije priznavala vrlinu ili manu; volja većine u datom trenutku bivala je priznata kao istina, mada je već sutradan ta ista volja mogla da bude sasvim suprotna. Atinski filozofi su zato mnogo vremena i truda proveli u pronalaženju načina da odluke većine budu dobre i moralne. Nisu ih našli. Šta je demokratija danas? Jesu li to samo višestranački izbori? Tolerancija političke opozicije? Sloboda medija, govora i mišljenja? Svima su usta puna demokratije, a nikome ne pada na pamet da kaže šta se pod tim podrazumeva. Kada je NSPM prošle godine prenela jedan moj tekst u kome sam tvrdio da je američka definicija demokratije sasvim proizvoljna, orvelovska i besmislena, stigla je kritika da dovodim u pitanje "univerzalne vrednosti". Ma kakve univerzalne vrednosti, upitao sam. Kakvo je društvo gde se "vlada u interesu svih građana?" Kako nešto što je apsolutno nedefinisano može da bude nekakva univerzalna vrednost ili moralno-etička kategorija, a kakvom danas predstavljaju demokratiju? Tomislav Nikolić postade predsednik Skupštine Srbije. To je posao, koliko ja znam, vrlo administrativne prirode: da rukovodi sednicama parlamenta u skladu s poslovnikom i pravilima reda. U ekstremnoj situaciji predsednik Skupštine postaje predsednik Srbije. To je počivši premijer Đinđić vrlo dobro znao kad je na to mesto imenovao Natašu Mićić malo pre nego što je uhapsio i isporučio predsednika Milutinovića Haškom sudu. Ali s obzirom na to kakva klima vlada u skupštinskim klupama, čovek bi pomislio da samo notorni mazo- hista može da priželjkuje posao čiji bi opis mogao da bude "pastir čopora divljih mačaka" . Čujem, komesari EU protestuju, Brisel ne šalje najavljenu delegaciju, svetski mediji (inače čuveni po fer i poštenom izveštavanju o Srbima) šire paniku da je Nikolić "ultranacionalista" i tome slično. Predsednik Tadić čak ističe da je Nikolićev izbor "štetan po državne interese" i "demokratsku Srbiju". Je I' to s malim ili velikim “d", Borise? Tadićeva Demokratska stranka već mesecima pregovara (ili ne) s Koštunicom i DSS-om o novoj vladi i nikako da se dogovore. Vele iz DS-a da su oni dobili većinu, pa je njihovo da prave vladu. Jedan malecki problem s tim argumentom jeste da je većinu na izborima dobila - SRS! Ali to je nezgodna istina, pa za nju

Iskral.juni 2007.

nema mesta u "demokratskoj" diskusiji. Jer, vidite, samo "demokratski" blok može da se demokratski ponaša i gradi demokratiju u demokratskoj državi... I onda sve počinje da podseća na onu crtanu seriju iz osamdesetih gde svi štrumpfovi štrumpfuju štrumpfastično po celi štrumpfoviti dan. SAD su samoproglašeni vrhunac demokratije, zemlja koja je sebe imenovala da širi taj koncept vlasti širom sveta (i silom ako treba) i uzima za pravo da svakoga ocenjuje po stepenu demokratičnosti. Smeta im jedan Nikolić, Milošević, Lukašenko ili čak Putin, ali je laf poput Saparmurata Nijazova (nedavno preminuli "predsednik" Turkmenistana, koji je sebe proglasio pro- rokom, podigao stotine sopstvenih statua od zlata, uki- nuo biblioteke i svoju knjigu proglasio jedinom koju narod treba da čita itd.) sasvim u redu. Tursku smatraju "demokratskom" zemljom, iako svakih nekoliko godina vojska mora da izvrši puč kako bi sprečila islamiste da dođu na vlast putem izbora. Boris Jeljcin, nedavno preminuli predsednik Rusije, demokratski je granatirao skupštinu 1993. godine uz aplauz iz Vašingtona, koji sada optužuje njegovog naslednika Putina da je "autokrata" jer zabranjuje rad nevladinih organizacija koje primaju sredstva iz inostranstva i ne mogu da ih odgovarajuće objasne poreskoj upravi. Ma pokušajte samo tako nešto da uradite u Americi - ne gine vam deset godina robije! S Upravom unutrašnjih prihoda (IRS) nema šale. Šta mislite kako američka država suzbija nepoželjne političke pokrete nego preko poreskih komesara? Mada su onomad u Teksasu i žene i decu napali tenkovima... Eto, Buš mlađi je u novembru 2000. dobio manje glasova od Gora, pa opet postade Imperator - mislim predsednik, je li - SAD, i to samo zbog nekoliko hiljada sumnjivih glasova na Floridi. Mnogo je relativna stvar, ta demokratija. Ispada, na kraju, da je demokratski sve što se sviđa vlastima u Vašingtonu ili komesarima u Briselu - ajde i to da kažemo - kojima i samima nedostaje demokratski legitimitet. Mislim, ko je to izabrao Olija Rena, Havijera Solanu i njima slične? Da ne bude zabune, ja lično ne dam pet para da li je neko izabran, ali ne možete da vičete na sav glas da je demokratija alfa i omega, a sami s njom nemate nikakve veze! Jesu li radikali dobili većinu glasova (makar i relativnu) na izborima u januaru? Jesu. Je li onda šok što je lider radikala postao predsednik Skupštine? Jeste, ali ne bi trebalo da bude. Da li je Nikolićev izbor demokratski? Apsolutno. To što to smeta Ijudima kojima su usta puna demokratije samo znači da su licemeri. Ili da ne znaju šta demokratija zaista znači. Ne znam šta je gore. To što radikali neće da sastave vladu jer im je lakše da pljuju i psuju "demokrate" (svih nijansi) dok ovi prave budale od sebe - to je druga priča. Ono što je važno je ko ima bolji rejting u javnosti, kao da su takmičari u "Velikom bratu" a ne Ijudi koji bi trebalo da rukovode državom. Zato se zgražavam svaki put kad čujem izraz "politička elita". Ako je to "elita" - nije ni čudo što je Srbija takva kakva je. Pa nam onda pamet sole i

SAVJETNIK PREDSJEDNIKA SRBIJE NA DUPLOM KOLOSIJEKU ZA KOSMET Trifković: Jeremić krenuo od Vašingtona U Srbiji je prava pometnja nastala nakon što je prenijet kontroverzni intervju austrijskog kancelara Alfreda Guzenbauera u kome on kaže da vlast u Beču radi sa „predsjednikom Srbije Borisom Tadićem i njegovim Ijudima, kako bismo pronašli način da primjenimo suštinu Ahtisarijevog plana. Dakle, riječ je o tome kako da se sprovede nezavisnost Kosmeta, a da Srbija ne bude ponižena. Nakon reakcija u Srbiji, Guzenbauerov portparol je demantovao da je riječ „nezavisnost” pomenuta u intervjuu njegovog šefa „Rojtersu”, ali ne i da se radi sa Ijudima iz Tadićevog okruženja. Tadićev kabinet je prošlog petka ćutao, jer, kako kažu, nijesu imali od čega da se peru nakon demantija portparola austrijskog kancelara, ali uz tvrdnju da nema duplog kolosijeka i da je predsjednik sa svojim Ijudima na jasno utvrđenoj državnoj politici o Kosmetu. Tada sa saopšten- jem izlazi predsjednikov savjetnik i koopredsjedavajući ekspetrskog tima za Kosmet Leon Kojen, da bi u poned- jeljak podnio ostavku na obje funkcije, jer „spoljnopoli- tički tim predsjednika Srbije vodi razgovore o Kosovu i Metohiji o kojima ni na koji način nije obaviješten”.

„Dan” iz SAD direktor Instituta za međunarodne odnose i urednik magazina „Kronikai” Srđa Trifković otkriva da u Americi odavno „imaju najavu duplog kolosijeka”. On optužuje Vuka Jeremića da je sa ovom politikom krenuo još 18. maja 2005. godine kada je kao specijalni savjetnik predsjednika Srbije svjedočio pred Spoljnopolitičkim odborom američkog Predstavničkog doma.

Taj tim šefa države predvodi spoljnopolitički savjetnik Vuk Jeremić, inače veoma ambiciozan mlad čovjek, koji pokušava da se domogne mjesta šefa diplo- matije u budućoj vladi. Iz dobro obaviještenih krugova pronijela se vijest da je upravo Jeremić taj koji je bio u kontaktu sa Austrijancima, što nije ni demantovao kada se oglasio tokom vikenda u beogradskoj štampi. Za

- Nemamo razloga da vjerujemo da drugačije misli i nastupa i vjerujem u njegov dvostruki kolosijek prema Kosovu i Metohiji. Zato i nastup austrijskog kancelara nije adekvatno propraćen demantijem iz Kabineta predsjednika Srbije naglašava Trifković i pita se koja je uloga predsjednika Srbije u nastupima njegovog savjetnika po svijetu. On ističe da Jeremić može da pribjegne pravnom lijeku i tuži ga za klevetu.

- U javnim nastupima iznosio je argumente za opstanak Kosova i Metohije u sastavu Srbije, a u nez- vaničnim susretima sa američkim domaćinima, uključujući Američki institut za mir govorio je o potrebi da se „gorka kosovska pilula” obloži šećernom oblandom, kako bi je Srbija lakše progutala. U tim nezvaničnim susretima govorio je da je svjestan da je Kosovo izgubljeno, ali da zbog političkih poena koje mogu pokupiti radikali treba pristupiti oprezno oduzi- manju Kosova objašnjava Trifković i naglašava da ima dokaze za ove tvrdnje. On naglašava da ukoliko je Jeremić tako govorio prije dvije godine to radi i dan- danas.

- To neće učiniti iz sebi dobro znanih razloga, a što se mene tiče dobrodošao je da me tuži za klevetu. Imam i svjedoke čija imena naravno neću da otkrijem, sem pred sudom - naglašava naš sagovornik.

Nepodnošljiva ... serviraju s renom razni komesari... Osnivači Sjedinjenih Američkih Država, davne 1791, nigde ne zapisaše u svom ustavu (koji je imao sedam članova i deset amandmana) ni reč o demokratiji. Priča se da je Bendžamin Frenklin, upitan šta su uspeli da naprave, odgovorio: "Republiku, ako je sačuvate". Pitajte danas Amerikanca da li je njegova zemlja repub- lika ili demokratija i reći će vam "demokratija, dabome". Siroti Frenklin je bio u pravu. Nije slučajno Orvel pokušao da opiše totalita- rizam najpre kroz silovanje jezika. Svaki put kad čujem savremeni politički diskurs, imam utisak da slušam vežbe iz crno-belog dvomišljenja dvaput više dobrih patko-govoritelja. Niti je demokratija pola od onoga što "demokrate" (svih nijansi) vele da jeste, niti je stvarna demokratija sama po sebi moralna ili dobra. Reč je jed- nostavno o načinu donošenja odluka u političkom siste- mu koji podrazumeva da je volja većine najbolji način da se dođe do rešenja. Koliko je to imalo učinka i kakvog, predlažem da pitate Sokrata.

U Srbiji se sa pažnjom prati potez koji će povući premijer Vojislav Koštunica, koji je sa svojom strankom, kao uslov za formiranje nove vlade naglašavao upravo jasnu državnu platformu o Kosmetu, odnosno da Srbija nikada neće pristati na otimanje južne pokrajine. Niko ili neko

R.D.

U posljednjem oglašavanju predsjednik Tadić je rekao da „niko iz tima predsjednika Republike nije vodio razgovore sa zvaničnicima drugih zemalja mimo jasno utvrđene državne politike o Kosovu i Metohiji. Iz Amerike stižu drugačije tvrdnje i optužbe na račun glavnog spolj- nopolitičkog savjetnika Jeremića, koji, kako tvrde upućeni, vuče konce u predsjednikovom timu. Jeremić je iz igre za novog ministra spoljnih poslova eliminisao nedavno Ivana Vejvodu, koji je bio savjetnik premijera Zorana Đinđića. 19.4.2007. <dan.cg.yu>

DAN

Nova srpska politička misao, 12.5.2007. Nebojša Malić (Copyright NSPM)

Iskral.juni 2007.

ДИПЛОМАТСКИ КОСОВСКИ БОЈ У задње две недеље било је врло неуобичајених иступа на дипломатском плану везаних за Космет које је сада тешко вратити у нормалне токове устаљеног дипломатског речника. Све те тешке речи, као и претње биле су за мене изазов да у овом чланку неке од њих прокомен- таришем. Провокативна или упозоравајућа иступања немачког амбасадора Цобела. Нервозна и неконтролисана изјава државног подсекретара Николаса Бернса да fce САД без обзира на резолуцију СБ УН признати Косово. Као и адекватан одговор министра спољних послова Русије Сергеја Лаврова на ову силеџијско-провокативну „дипло- матију . * * *

Немачки амбасадор је потпуно у праву кад Србима прети даљим распарчавањем државе. Такво, свакако недипломатско понашање, изазвала је управо актуелна власт Србије јер је више него стидљиво „бранила и брани” своје националне интересе да се може стећи утисак како јој је готово све једно шта ће са Косметом бити. Њих као да једино интересује Београд, да би уопште имали где и са чиме да влада- ЈУС тога изјаве и резоновање немачког амбасадора Андреаса Цобела можемо сврстати у стандардни део политике застрашивања Србије, а која је и званична политика Запада већ скоро 20 година. Између осталих такве притиске и претње према Србији траже и неке „наше” НВО али званични органи и не помишљају да са њима мало о таквом понашању „поразговарају”. Цобелово иступање произилази и из укупне атмосфере дефетизма народа, које кампањски намећу опет „домаћи” медији и либералнограђанска „елита”. Узевши све ово наведено а посебно понашање наших званичника као и званичне државне политике, рекао бих да је Цобел просто био изазван да и он мало запрети. Да ли је то требала да буде само још једна шљага Србима, или изјава која најављује нову серију притисака ускоро ћемо сазнати. Није неуо- бичајено да се таквим изјавама сондира реаговање званичних власти мада је то у овом случају било сасвим излишно јер ЕУ а и Немци знају како и са којом оштрином могу да реагују њихови поданици. Из целог дипломатског скандала, ако се он уопште тако може третирати, с обзиром на последице видело се да је Његова Екселенција историјски непис- мена - када говори о Војводини и Санџаку, или је то неки нови немачки пресек и прекрајање историји. Не верујем да Цобел не зна да Војводина није била мађарска земља ни пре сеоба Арсенија Трећег Чарно- јевића, јер је у њој живело 90% Словена, углавном

Iskral.juni 2007.

Срби и Словаци. И не само у њој, него и у Трансилванији и Банату. Мађаризација је новијег дату- ма, а највећи део Срба и Словака у Горњој Панонији мађаризован је током 18, а највише у 19. веку (путем тзв. "државног национа”). Тада је мађаризована и Трансилванија (Ердељ), коју данас Мађари захтевају од Румуна. Мађаризација Срба у Доњој Панонији (коју је аустријски цар 1848. прогласио као „Војводство Србија и Тамишка Жупанија”) је најновијег датума; и прадедови многих данашњих војвођанских Мађара били су Срби римокатолици (Буњевци и Шокци) као и Срби православци. Што се тиче Санџака (Рашке области), Цобел је још неписменији, јер да је именована Екселенција завирила бар у карте Трећег Рајха (1943), нашла би на њима натписе "мухамедански Срби” - за муслимане који живе у Санџаку. На овим просторима се одавно манипулише са овим делом нашег народа који је при- мио Ислам а све са циљем подстицања још једног бра- тоубилачког рата. Мишљења сам да је Цобел поред јавних претњи желео Србима да упути и извесна упозорења да се са притисцима на Србију неће престати и да Немци имају врло јасне планове овладавања овим просторима. Ако боље проанализирамо њихово доса- дашње понашање јасно можемо уочити да су они одлучили да се на Балкану ослоне на Хрвате, Шиптаре и муслимане као што је то било и у I и II Светском рату. Том немачком експанзионизму поново су сметња Срби и њих треба што више распарчати и ослабити.

Американци врло нервозни Изјава државног подсекретара Николаса Бернса да ће САД, и мимо СБ УН подржати самостал- ност Косова је крајње дрска а која говори о великој америчкој нервози јер се зацртани планови не ост- варују. Његово објаШњење да ако се у СБ УН не прих- вати Ахтисаријев план за решење Космета, САД на- меравају да унилатерално признају независност Косова на бази самопроглашене независности од стране Скупштине Косова упућена је Шиптарима као охрабрење а и чланицама СБ УН као претња. Та прет- ња је реална јер САД немају друге могућности ако нова резолуција у СБ УН не буде усвојена којом би се заме- нила постојећа 1244. Ова резолуција се мора заменити новом да би се Ахтисаријев план могао спровести и да би САД Косово у потпуности препустиле ЕУ како безбедносно тако и у види надзирања. С тога Бернс прети да ако све то није могуће у СБ УН реализовати, САД ће прибећи другим методама које могу у светским размерама имати врло тешке последице. Замислите само колико би разних „Косова” у светумо проглашењима независности тражити признање од стране Русије, Кине..., па и од Србије. Врло је дискутабилно како би се у оваквој ситуацији могла да постави ЕУ и да ли ће она признати такву независност Косова. Многе чланице ЕУ нису са америчким одушевљењем прихватиле Ахтисаријева „решења” јер

Дипломатски .. . и оне имају своја „Косова” па ако не данас а оно сутра могу и оне доћи у позицију Србије. Највећа бојазан ЕУ је да поједине њене чланице признају независно Косово а неке не. То би могао да буде и почетак краја ЕУ с обзиром на њихово досадашње опредељење да имају заједничку спољну политику као и Устав. Остаје још много замки и проблема ако САД крену стопама које најављује подсекретар Бернс, па и то како ће Србија на све то реаговати и каве ће односе са тим земљама имати. Посебно са ЕУ јер у случају да ЕУ крене америчким стопама нама се тиме јасно ставља дознања да у ЕУ нема шта да тражимо. Значи нема ЕУ, Евро-атлантских интеграција, НАТО а и многи уговори попут СОФА споразума могу бити суспендовани. Ако не одмах од стране садашњих марионета на власти, онда сутра када та власт падне, а у случају неодлучне и млаке реакције на западно признавање самостал- ности Косова дани ће јој свакако бити одбројани.

Русија као кључни фактор Русија је овога пута изгледа решена да покаже зубе. Многи па и на западу то нису схватали озбиљно, сматрајући да је то само руска реторика коју ће они на крају убедити - као што је то у задњих петнаестак го- дина увек рађено. Но сада Русија не жели и неће да попусти, више због себе него због нас. Они желе да се врате у врх светске политике наговештавајући да се светски проблеми без њих неће моћи решавати. Осим тога желе да ставе јасно дознања да је Балкан и даље њихова сфера интересовања те да га неће олако пре- пустити. Пре пар дана управо због Космета Београд је посетио и министар спољних послова Сергеј Лавров. Сви његови иступи и изјаве биле врло оштре и јасне да се за Космет мора тражити и пронаћи уравнотежено решење а да о било кавом наметању нема ни говора. Сва та реторика није коришћена да би домаћине убе- дио у одлучну подршку Русије, већ је била упућена Бернсу и осталим светским званичницима да Русија данас није она из деведесетих година прошлог века већ сила чије се мишљење и интереси морају уважа- вати. Из свега тога издвојио бих управо руску иниција- тиву да се претходно мора доследно спровести посто- јећа резолуција 1244, сумирају њени резултати па тек онда донети одлука шта и како даље. Управо на пред- лог Русије ових дана на Космет и у Србију долази посебна делегација СБ УН са задатком да сачини објективан извештај о стања у овој српској покрајини, као и у којој мери је досад спроведена резолуција 1244. Ако није зашто није и какве су се препреке појавиле. Наши „државници” то од УН никада нису захтевали, па чак ни спомињали да резолуција 1244 у многим изричитим деловима уопште није спроведена нити има било каквих наговештаја да ће уопште и бити спрове- дена. Занимљив је био и одговор министра Лаврова када су у питању већ више пута поновљене претње да ако Косово не добије независност може доћи до озбиљног насиља и проливања крви. Лавров је на све те инсинуације хладно упитао па зашто онда међуна- родна заједница не да и Палестинцима самосталност, тамо се већ деценијама пролива крв и то знатно више

него на Косову. Зашто се тамо и на појединим кризним жариштима свака тачка резолуције СБ УН мора доследно спровести а само на Косову то није битно, и ако је резолуција 1244 заснована на глави седам пове- ље УН. Тек сада Запад може да процени сву тежину оштрог говора председника Русије Путина на самиту ЕУ и Русије у Минхену. Путин је на том самиту изнео жестоке критике на рачун политике коју у свету води ЕУ и САД подвлачећи двојност стандарда, непоштовање резолуција УН, ширење НАТО-а, дирек- тно мешање и инсталирању марионетских режима, као и претњама појединим земљама. После тог Путиновог говора на западу се говоркало о обнављању хладног рата, захлађењу односа са Америком и уцењивачком политиком Русије према ЕУ - што се енергената тиче. Појавио се и један симпатичан наслов „Прохладни мир” а све то наговештавло је чвршћи став Русије у домену светских односа. Путин је тиме наговестио излазак из периода једнополарног света и улазимо раздобље избалансираних односа међу великима. С тога је сада за Русију питање Космета врло згодан полигон где они хоће да покажу своју снагу и ојачају свој политички утицај у свету. Позиција им је знатно олакшана јер бранећи Космет они бране и основне принципе на којима почивају УН и мир у свету. Колико ће им у тим настојањима наше западне марионете бити од помоћи видећемо. Према неким задњим поставкама и понашању Русије, мислим да се наши „мислиоци” више неће много ни питати. Руси су скоро годину дана чекали да од нас добију јасна објашњења шта ми то хоћемо а шта нећемо и шта у спроводивом облику значи „више од аутономије мање од независности”. Пошто одговора на та питања није било почели су да повлаче потезе сами. Тако је у СБ УН Виталиј Чуркин демонстративно напустио салу када је шеф Умника Рикер читао говор такозваног председника Косова не дозволивши да Фатмир Сејдиу уопште присуствује седници. Након тога је уследио руски захтев за формирање посебне комисије СБ УН каја има задатак да сачини објективни извештај о стању на Космету. Да би Лавров у Београду децидирано потврдио да је Ахтисаријев предлог решења пропао и да се преговори морају наставити са другим посредником. Биће ту још захтева који могу потпуно оголити све махинације Ахтисарија, Умника и осталих УН званичника у кршењу и прекрајању резолуције 1244. У целој „политичкој игри” око Космета где свако наступа са позиција својих интереса поставља се проблем како ће наша проевропска „демократска” гарнитура моћи да се уклопи у нова кретања. Хоће ли се Тадић и Коштуница приклонити својим западни ментори који им намећу неприхватљива „решења” или ће невољно ући под руске скуте који им могу озбиљно помоћи да одбране Космет. То је велика дилема јер они за такве политичке заокрете нису ни програми- рани, па би радије изгубили Космет него да изгубе своје западне „пријатеље”. Једино их мучи како да тај губитак замаскирају а да грађани то баш одмах не примете. ОГЛЕДАЛО, 27.4. 2007. <www.trajkovic.co.yu>

Звонимир Трајковић Политички аналитичар

Iskral.juni 2007.

ЗАГОНЕТКА: КАКО БОГАТСТВО СТВАРА СИРОМАШТВО У СВЕТУ Постоји „мистерија” коју морамо објаснити. Како то да и поред драматичног повећања инвестици- ја међународних корпорација, стране помоћи и интернационалних зајмова сиромашним земљама широм света током прошлог пола века - сразмерно је порасло и њихово сиромаштво? Број људи који живе у сиромаштву расте брже од раста светске популације. Како да то разумемо? Током последњих пола века, САД индустрија и банке (и друге западне велике корпорације) много су инвестирале у ове сиромашне регионе Азије, Африке и Латинске Америке познате као „Трећи свет”. Транснационалне компаније привлаче богати природ- ни ресурси, велика добит која долази од јефтине радне снаге и скоро потпуно одсуство такса, регу- лација о чувању околине, радничих бенефиција и трошкова безбедности рада на послу. Влада САД је подржаала овај извоз капитала дајући корпорацијама таксне олакшице на њихове иностране инвестиције и чак плаћајући неке њихове селидбене трошкове - изазивајући тако бес домаћих радничких синдиката који су гледали како њихови послови тако исчезавају. Транснациналне компаније потискују домаћа предузећа у Трећем свету и прузимају њихова тржишта. Амерички агрикултурни картели, знатно подржани из пореза грађана САД, истоварују вишак својих продуката у друге земље испод цене производ- ње и продају их јефтиније од локалних земљорадника и тако их потискују. Као што је Кристофер Кук описао у својој књизи Искхрана за мртву планету, картели експропријишу најбољу земљу у овим државама за извоз каш-продукте, обично монокултурног биља које захтева велику количину пестицида, остављајући све мање и мање земљишта за стотине врста органски произведене хране којом се храни домаће становништво. Измештањем локалног становништа са њихове земље и лишавајући га његове самодовољно- сти, међународне корпорације стварају превелике пијаце радне снаге очајних људи примораних да живе у дивље-ствараним предграђима да би надничили за сиромашне плате (кад успеју да добију посао), често кршењем закона о минималној награди дотичне земље. У Хајтију, на пример, радници су плаћени 11 центи на сат од таквих корпоративних гиганта као што су Дизни, Вол-Март и Ј. С. Пени. САД су једна од ретких земаља које одбијају да потпишу међународну конвенцију о укидању дечијег и присилног рада. Овакав став долази из праксе дечијег рада САД кор- порација у целом Трећем свету и самим Сједињеним Државама, где деца не старија од 12 година трпе сразмерно велики број повреда и смртних случајева и често су плаћена испод законски минималне плате. Уштеде које велики бизнис прави на јефтиној радној снази у иностранству не показују се у јефтини- јим ценама њиховим потрошачима у другим земљама. Корпорације не производе у врло удаљеним регионима да би САД потрошачи могли да уштеде новац. Оне

Iskral.juni 2007.

тамо производе да би повећали своје профите. У 1990. години ципеле произведене у Индонезији дечи- јим 12-сто часовним денвним радом за 13 центи на сат, коштале су само $2.60, али су још увек продаване у САД по цени од 100 долара и више. Инострана помоћ САД обично иде руку- подруку са инвестицијама транснационалних компани- ја. Помаже изградњу инфраструктуре потребне кор- порацијама у Трећем свету: лука, аутострада и рафинерија. Помоћ која се даје владама Трећег света долази уз услове. Често мора да буде утрошена на САД продукте, а од нације која је добија захтева се да предност даје инвестицијама САД предузећа, гурајући устрану домаће произведене продукте и храну у одно- су на ове из увоза, чиме се стварају зависност, глад и дугови. Добар део пара од САД помоћи никад не види светлост дана и иде директно у личне кофере чин- беника лепљивх прстију у земљама-примаоцима. Нека врста помоћи долази такође из других извора. Уједињене нације су 1944. створиле Светску банку и Међународни монетарни фонд (ИМФ). Гласачка моћ у обе ове организације је одређена финансијским улогом сваке земље. Као највећи „да- родавац”, Сједињене Државе имају доминантан глас, затим следе Немачка, Јапан, Француска и Велика Битанија. ИМФ делује у тајности са изабраном групом банкара и чиновништвом министарстава финансија одабраним углавном из богатих земаља. Претпоставља се да Светска банка и ИМФ треба да помажу развој појединих нација. Шта се стварно збива друга је прича. Нека сиромашна земља позајми од Светске банке да оствари неки пројект своје економије. Ако не буде у могућности да отплати велики интерес због застоја у свом извозу или неког другог разлога, мора поново да зајми, овога пута од ИМФ-а. Али ИМФ онда намеће земљи-дужнику „про- грам структурног прилагођавања” (САП), који захтева давање таксних олакшица транснационалним корпо- рацијама, снижавање плата и не-заштиту домаћих произвођача од иностраног увоза и иностраног пре- узимања и откупа. Земље-дужници се притискају да приватизују своје економије, продајући по скандалозно ниским ценама своје државне руднике, железнице и инфраструктурна предузећа приватним корпорација- ма. Оне су приморане да отворе своје шуме за потпуну сечу и своје земљиште за површинско рударско копање без обзира на последичну еколошку штету. Земље-дужници морају такође да смањују државну помоћ здравству, просвети, транспорту и исхрани, да троше мање на свој народ да би имале више новца за отплату дуга. Тражњем да гаје каш- продукте за извоз, оне постају још мање способне да исхрањују сопстсвени народ. То се одиграва кроз цео Трећи свет, стварна вредност плата опада, а национални дуг расте до границе где отплате дуга

Загонетка... апсорбују готово скоро сву зараду од извоза сиро- машних земаља - што ствара даље осиромашавање јер оставља земљу-дужника још мање способну да пружи своме становништву оно што је потребно. Ово, дакле, је објашњење „мистерије”. Уствари, није то уопште никаква мистерија, ако не пристанете на успутну ‘капљућу’ мистификацију. Зашто се одиста сиромаштво продубљује док страна помоћ, зајмови и инвестиције расту? Одговор: Зајмови, инвестиције и највећи број помоћи нису срочени да се боре против сиромаштва, већ да увећају богатство транснационал- них инвеститора на штету локалног становништва. Нема, дакле, ‘капљица' на доле, већ само исцрпљивање мноштва које грбачи за добробит велике банкарске мањине. У својој непрестаној конфузији, неки либерал- ни критичари закључју да кад страна помоћ и ИМФ-а и Светске банке „структурно прилагођавње” (САП) „не помажу”, крајњи резултат је мање само-довољности и више сиромаштва у земљама прималаца. Зашто онда богате земље чланице настављају са улагањем у ИМФ и Светску банку? Да ли су њихови лидери баш мање интелигентни од критичара који им указују да њихова политика има супротни учинак? Не, критичари су глупи, а не западни лидери и улагачи, који су сопственици толиког дела света и уживају такво огромно богатство и успех. Они гурају своје програме помоћи и страних зајмова јер су ти про- грами успешни. Питање је само за кога? За чије добро? Циљ њихових улагања, зајмова и програма стране помоћи није да подигне масе у другим земља- ма. То сигурно није посао којим се они баве. Намераје да се служи интересима глобалног гомилања капита- ла, да се преузимају земље и економије народа Трећег света, монополишу њихове пијаце, смање плате, њихова производна снага задужи огромним дуговима, приватизују њихове јавне службе и ове нације спрече да постану трговински конкуренти ометањем њиховог нормалног развоја. У овом смислу ових циљева, инвестиције, страни зајмови и „структурна при- лагођавања” заиста раде врло добро. Стварна мистерија је зашто неки људи налазе да су овакве анализе немогуће „конспиративно” уображење? Зашто су скептични да САД владари свесно и намерно спроводе тако безобзирну политику (смањења реалних плата, потискивања заштите сре- дине, елиминисања друштвеног сектора, смањења солидарног људског старања) у Трећем свету? Ови владари спроводе потпуно исту политику управо овде у нашој земљи! Није ли време да либерални критичари престану да мисле, да су људи који поседују тако много - а теже да узму све - „некомпетентни” или „рђаво саветовани” или „пропуштају да виде не на- мераване последице своје политике”? Ви престајете да будете много виспрени кад мислите да ваши непри- јатељи нису бар толико паметни колико и ви. Они знају где су њивови интереси - а тако би требало и ми да знамо где су наши. Countercurrents.org, 24.4.2007. <www.countercurrents.org>

ПЈ1АН АХТИСАРИЈА ЗА КОСОВО И ТАЧКА! Заменик шефа немачке дипломатије Гернот Ерлер пренео Тадићу и Коштуници да је свих 27 земаља ЕУ за Ахтисаријев план о независном Косову. Заменик министра иностраних послова Немачке Гернот Ерлер пренео је јуче председнику и премијеру Србије, Борису Тадићу и Војиславу Коштуници, јасан став свих 27 земаља чланица ЕУ да за план Мартија Ахтисарија о статусу Косова "не постоји разумна алтернатива". После разговора са челницима Србије, Ерлен је рекао да одговорност за "решавање статуса јужне српске покрајине имају УН" и да ће у оквиру СБ УН бити донета одлука о евентуалној новој резолуцији која би заменила Резолуцију 1244 којом би се регулисао статус Космета. - План Мартија Ахтисарија је компромис који обезбеђује Србима са Косова права каква нема ниједна друга мањина у Европи! И за Србију и за цео регион најбоље је да коначни статус Косова буде утврђен што пре додао је Ерлер. Он је рекао да је од премијера Војислава Коштунице затражио појашњење појма "надгледана аутономија" за Косово и поставио му питање да ли је реч о неком новом предлогу званичног Београда. - Премијер ми је одговорио да је то сажетак или резиме досадашњих српских предлога - рекао је Ерлер. На питање новинара да ли је једна од тема разговора са Тадићем и Коштуницом био и недавни дипломатски инцидент који је изазвао немачки амбасадор Андреас Цобел, Ерлер је одговорио одрично. - У складу са нашим очекивањима, током тих разговора то није било од значаја. Та тема је закључена саопштењем амбасадора Цобела - рекао је Ерлер. Одговарајући на питање да ли односе Србије и Немачке и даље оптерећује то што немач- ка ТВ станица PTJl није добила дозволу за емито- вање програма у Србији, Ерлер је дао веома за- нимљив одговор. - То питање сада решава суд који одлучује о жалби РТЛ-а. Реч је о предмету који има више него симболичан значај за питање будуће привредне сарадње Немачке и Србије. Надам се да ће суд искористити шансу да донесе исправну одлуку - рекао је Ерлер, који се јуче састао и са шефом дипломатије Србије Вуком Драшковићем, председ- ником Г17 Плус Млађаном Динкићем и лидером ЛДП-а Чедомиром Јовановићем. Press, 4.5.2007

Аутор: О. Р.

Michael Parenti (Prevod - Iskra)

Iskra 1. juni 2007.

Марија Пикок, британски аналитичар Института 4С

НОВИ ПРЕГОВОРИ О КОСМЕТУ НАЈБОЉИ ИЗЛАЗ ИЗ КРИЗЕ Аналитичар бриселског Института 4С, Френсис- Марија Пикок, изјавила је данас да су нови преговори о Косову и Метохији које предлажу Русија и Србија "вероватно најбољи начин" да се изађе из "тешке ситуације" у којој се нашао процес решавања статуса Космета. "Русија и Србија желе нове преговоре, и то је вероватно најбољи начин да се крене напред уколико се желе избећи непожељне ситуације", изјавила је британска аналитичарка Танјугу. Пикокова је упозорила да ће, "уколико не дође до даљих преговора, Ахтисаријев план бити наметнут противно вољи Србије, што представља опасно и морално погрешно решење јер претпоставља отимање дела територије земље без њеног пристанка." "Србија је пружила снажну основу за такве преговоре, и са два плана на столу, ширина дебате би могла бити знатно већа", нагласила је Пикокова. Пикокова је, међутим, упозорила да, иако су "преговори реалистична опција, проблем наравно представља чињеница да је Приштина прихватила Ахтисаријев план и да сада очекује да добије независ- ност, те ће бити тешко одстранити то очекивање". Ова аналитичарка је оценила да су постојала два услова да се Србија супростави тврдњи да је неза- висност једина опција за Космет, а то је да предложи јасно дефинисан план о аутономији и да пружи Албанцима исти ниво аутономије као онај који је пос- тојао у уставу СФРЈ из 1974. године. "Представљање решења о надгледаној аутономији Мисији Савета безбедности УН се дакле може посматрати као позитиван корак, јер читава међународна заједница сада може тачно да види шта је Србија спремна да пружи, а то је аутономија која иде толико далеко да би Косово постало виртуелно неза- висно унутар граница Србије", оценила је аналитичар- ка бриселског института. Пикокова је додала да су поједине земље Савета безбедности УН заинтересоване за српски предлог и да постоји могућност да ће он постајати "све релевантнији уколико план Мартија Ахтисарија наиђе на додатне потешкоће". Представљајући свој предлог о "надгледаној аутономији", Србија је показала "жељу да сарађује и нађе искрени компромис", те "доказала да нису све опције искључене, као што су неки тврдили", казала је она. "Свако ко сумња у независност и ко је опрезан у подршци решењу Ахтисарија - које подржава само једна страна - пружиће српском предлогу озбиљну прилику и видети га као сериозан начин да се изађе из тешке ситуације", истакла је Пикокова.

резолуцију на основу плана Мартија Ахтисарија и једностраних аката Сједињених Америчких Држава у признавању независности Космета, дошло до "тензија у региону, погоршања односа између Русије и САД (...) али и последица по саме УН, јер би једнострано проглашење и признање независности урушило моћ вета у Савету безбедности", сматра она. Пикокова сматра да би, чак и у случају да се државе ЕУ приклоне ставу САД, слање мисије ЕУ на Космет било немогуће без резолуције Савета безбед- ности. "Отуда, даљи преговори су можда једини начин да се изађе из ове ситуације", закључила је аналитичарка Института 4С. 6. мај 2007.

ТАНЈУГ

Рајсова и Путин преговарапи у Москви о Косову и Метохији Сергеј Лавров: Договорено је да се нађе решење за Покрајину које ће бити прихватљиво за све, али таквог решења, нажалост, тренутно нема на видику. Договором да се "трага и нађе такво решење за будући статус Косова и Метохије које ће бити прих- ватљиво за све" окончан је јучерашњи сусрет у Москви америчког државног секретара Кондолизе Рајс и државног врха Русије. Званични епилог сусрета само је потврдио прогнозе, или обећања, званичника руског МИП-а, датих пре два дана Гласу, да "нема могућнос- ти да Рајсова промени руски став о Космету јер је то нормалан став о случају који не може бити преседан". Београд је само могао да се нада оваквом исходу, али чини се да је добио и више од руске доследности - САД су јуче први пут прихватиле руски став да решење за Косово није готова ствар, да треба пролонгирати процес утврђивања статуса и тражити такво решење које ће уважавати обе стране! Овакав заједницки закључак после сусрета у подмосковској резиденцији "Новогорејево" је нарочито важан када се зна да је ова посета била припрема за предстојећи састанак Џорџа Буша и Владимира Путина, а Космет ће поново бити једна од главних тема. - Са америчким државним секретаром смо разматрали тему Косова. Председник Русије Владимир Путин и амерички државни секретар Кондолиза Рајс су на састанку изразили намеру да трагају за решењем косовског проблема. Договорено је да се нађе решење за Покрајину које ће бити прих- ватљиво за све, али таквог решења, нажалост, тренутно нема на видику - пренео је Лавров главни закључак сусрета на конференцији за новинаре, одмах после разговора са Рајсовом, током којег су потврђени различити ставови САД и Русије у решавању косовске кризе.

Пикокова сматра да би у случају руског вета на

Iskral.juni 2007.

Српска посла

КАУБОЈЕ НЕРВИРАЈУ КОЗАЦИ Разумљиво је зашто, ако Косово не добије независност, господин Холбрук унапред окривљује Русију за могући хаос у јужној српској покрајини. Господин Холбрук је, уз госпођу Мадлен Олбрајт, архитекта независности Косова. Холбрук и Олбрајтова професионални су стручњаци за лечење малог хаоса великим хаосом. Холбрук није без разлога заљубљен у Финчев план. Увређен је као да је лично аутор Ахтисаријевог плана који је неопрезни Финац само потписао. Руска претња ветом пред Саветом безбедности ОУН наљутила је господина Холбрука. Уз то, изнервирао га је српски предлог о "надзираној аутономији" Косова, он би, као и други високи чиновници САД, волео да на Косову буде проглашена "надзирана независност". Срби су се досетили јаду. Знају да би "надзирану аутономију" заиста надзирали сви, али и тоје мањи проблем од "надзиране независ- ности" јер њу не би надзирао нико. Док у Србији трају кошмарне расправе да ли је, и кад, Косово изгубљено, и ко га је, и колико, изгубио; док печални изгнаници улажу наду у то да ће их Комисија ОУН погледати и саслушати, господин Холбрук оптужује Русију за могуће нереде. Чиме господин Холбрук прети Русији. Хоће ли предложити и да се Русија стави под надзи- рану независност? И такав план, верујем, постоји, али је заиста неостварив. Велика је Русија. Због тога срп- ски олбрајтовци и холбруковци кокодачу и кокуричу о томе да се не ваља надати помоћи Русије и да је Косово неповратно изгубљено. Годинама су кукали што Србија, под Милошевићем, није имала пријатеље и савезнике. Ко нам је пријатељ, викали су. Нико, одго- варали су сами себи. Зашто нас сви мрзе, питали су једни друге. Зато што смо никакви. Сад им смета што

Рајсова ... Међутим, Путин и Рајсова су се, како је пренео БиБи-Си договорили и да ублаже реторику у међусобним односима и да се посвете конкретним питањима. Рајсова је новинарима претходно изјавила да јој се "не допада актуелна реторика која окружује америчко-руске односе", али је додала да "није нас- тупило време у којој би се догодиле било какве катак- лизмичне ствари". Иначе, ово је био први састанак представника две земље на високом нивоу, откако је Путин, у говору одржаном у Минхену у фебруару, оптужио САД да теже глобалној доминацији, што је запад прокомен- тарисао као хладноратовску реторику. Састанку су, поред Лаврова, присуствовали и секретар Савета за безбедност Игор Иванов, помоћник руског председни- ка за спољну политику Сергеј Прихотко, амбасадор у САД Јуриј Ушаков, а са америчке стране, заменик државног секретара Денијел Фрид и амбасадор у Русији Вилијем Бернс. Пре посете Кремљу, Рајсова је разговарала с представницима појединих медија и невладиних и друштвено-политичких организација у америчкој амбасади у Москви. Свим учесницима сусрета је поставила једно питање: каква ће бити реакција у Русији ако се реализује Ахтисаријев план. (Глас јавности, 16.5.2007)

Србија, оваква каква је, распарчана и на свакојаким мукама, покушава да се стави под пријатељску заштиту неколико држава које би могле, и хтеле, да јој помогну. Вештији и актуелнији дипломатски пред- ставници САД нису површни холбруковци, они упозо- равају српске власти да узалуд убеђују народ да је Ахтисаријев план мртав. Српски званичници бране се изјавама да нису нигде рекли да је тај план мртав, него да је пропао. Нудим компромис. Ахтисаријев план није мртав, и није, видеће се, још пропао, нагодимо се: тај план није мртав и није пропао, али је прљав! Високи чиновник америчке дипломтије, подсекретар нечега, изјавио је да би се, буде ли Русија ставила вето на Ахтуисаријев план, Америка истог дана могла сепаратно признати независно Косово. Уверљива претња, тај смо филм већ гледали. Српски холбруковци, олбрајтовци и ахтисаријевци, знам, негде прослављају ту вест. Она потврђује исправност њихових идеја по којима нас само НАТО може бранити од зла које нам може нанети НАТО, баш као да нам Америка једина гаранција да нас САД неће казнити због каквог државног несташлука. Хоће ли, дакле, у Јужној српској покрајини доћи до надзиране независности или надзиране аутономије? Јесу ли српски преговарачи о статусу Косова коначно дешифровали почетну идеју: више од аутономије, мање од независности? Биће што буде. Упркос претњама да ће, буде ли Русија стави- ла вето на Ахтисаријев план, Америка сепаратно приз- нати Косово као да то незванично већ није учинила, нестрпљиво чекам седницу Савеза безбедности ОУН. Радујем се могућем руском вету као дете играчки. Крајње је време да неко каже Америма да свет није њихов салаш и да не постоје само они на овом лудом свету. Радујем се том "не", чак и ако је истина да нас само НАТО може бранити од зла које нам НАТО може приредити, и да нас само Амери могу одбранити од Амера. Глас јавности, 1.5.2007. <glas-javnosti.co.yu>

БРАНА ЦРНЧЕВИЋ

Саства нове владе „демократског блока” Председник Владе - Војислав Коштуница (ДСС) Потпредседник Владе задужен за европске инте- грације Божидар Ђелић (ДС) Министар унутрашњих послова - Драган Јочић (ДСС) Министар финансија - Мирко Цветковић (ДС) Министар одбране - Драган Шутановац (ДС)

Iskra 1. juni 2007.

Ревизионизам у савременој српској књижевности (122)

ДУГИ ЖИВОТ КРАЉА ОСВАЛДА

ВЕЛИМИРА ЛУКИЋА

Угледни српски писац, Велимир Лукић (1936- 1997), писао је драме, песме и прозу. Једно од њего- вих значајних дела је драма Дуги живот краља Освалда (1962) (1), која је играна више пута шезде- сетих година, иако су многи критичари мислили да она представља директну алузију на Титов диктаторски режим. Лукић је и у другим делима алудирао на Титов режим, уствари не толико на њега лично колико на фетишизам обожавања доживотног вође, чак и после његове смрти ("И после Тита - Тито!'1). Вештим алузи- јама и алегоријама Лукић је избегао књижевно прогон- ство, алу су зато његове драме, после почетног успе- ха, игране све мање на сцени. Њега је три године по

Министар иностраних послова - Вук Јеремић (ДС) Министар правде - Душан Петровић (ДС) Министар пољопривреде - Слободан Милосавље- вић (ДС) Министар телекомуникација и информатичког друштва Александра Смиљанић (ДС) Министар за рад и социјалну политику - Расим Љајић (ДС/СДП) Министар државне управе и локалне самоуправе - Милан Марковић (ДС) Министар вера - Радомир Наумов (ДСС) Министар екологије - Саша Драгин (ДС) Министар културе - Војислав Брајовић (ДС) Министар дијаспоре - Милица Чубрило (ДС) Министар енергетике - Александар Поповић (ДСС) Министар трговине - Предраг Бубало (ДСС) Министар просвете - Зоран Лончар (ДСС) Министар за Косово и Метохију - Слободан Самарџић (ДСС) Министар за инфраструктуру - Велимир Илић (НС) Министар економије и регионалног развоја - Млађан Динкић (Г17 плус) Министар здравства - Томица Милосављевић (Г17 плус) Министар спорта - Снежана Марковић-Самарџић (Г17 плус) Министарство науке - Ана Пешикан (Г17 плус) Министар без портфеља задужен за координацију НИП-а Драган Ђилас (ДС) (Политика, 15.5.2007)

Iskral.juni 2007.

приказивању напао лично Владимир Бакарић, тадашњи вођа хрватских комуниста. Један од разло- га што се Лукићеве драме и данас мало играју је њихо- ва сложена употреба античких мотива и езоповског језика, мада то увећава уметничку вредност драма. Дуги живот краља Освалда представља историјски непознатог античког краља који годинама води освајачке ратове по свету, занемарујући прилике у својој земљи. У његовом одсуству краљица Констанса управља земљом преко својих љубавника. Један од њих је Роман. Он се боји да ће га грађани препознати да није Освалд, али га Констанса теши :"Не може нико да те препозна, јер сви који су те ма и за тренутак видели мртви су."(23) Роман инсистира да краљев син Доминик, "кад чује да му се отац вра- тио, вратиће се и он. А он зна све о нама, зато је и отишао, бојећи се да га у страху не уклонимо."(24) Треба имати у виду да Лукићев краљ не означава монарха у данашњем смислу већ једноставно владаоца из античког доба. Констанса улази у срж таквог принципа краљевства, правећи разлику између појма краљ и имена Освалд. Другим речима, није важно да ли је Освалд (Тито) жив или мртав, главно је да грађани верују да диктаторски систем мора да се одржи. Она даље објашњава Роману: "Ја нисам рекла да уклонимо краља, већ само Освалда... Освалд ће умрети тајно, али остаће његова униформа и његове краљевске ознаке. Ако неко обуче ту униформу и стави те ознаке, нико неће приметити да то није Освалд... Никад ниједан грађанин није завирио у лице свог краља, нити верује да краљ има лице."(25-26) Лукић далековидо слути популарну крилатицу "И после Тита - Тито!", што је шездесетих година било прерано. Његова опажања о односу између владаоца и поданика су нарочито виспрена. Тако Констанса суди о поданицима: "Они познају веома добро само ознаке власти и униформу, а лице не памте јер им ништа не говори. Ако један од њих и примети - неће смети то да каже, јер ће мислити да је само он приметио, и да ће, ако то изговори, бити оптужен за издају."(27) Она има особито мишљење о природи краља и, уопште, носиоца врхунске власти: „Најлакше је убити краља. Он нема своје физиономије и својих пријатеља. Он има само своје одело и своје ознаке. Ако се и после његове смрти то одело креће и ознаке појављују значи он није мртав. А његов лик да ли се променио или не, па ко то сме да закључи?"(27) Генерал Жерар, шеф полиције и главни краљев извршитељ власти, одаје типичног послушника: "Величанство, чим вам буде много досадно, измислићемо један нови рат."(37) У Освалдовом одсуству било је седам револуција, све су успеле, али су и пропале одмах потом. Освалд је, по обичају, хипокритичан: "Трудите се да у нашем граду буде дуго негован и брижљиво одгајиван такав рево- луционарни жанр."(36) Жерар одаје карактер типичног апаратчика, који о свему мисли само из практичног угла, као прави Макијавели. Из његових изјава може

Ревизионизам ... најбоље да се види стање у граду. Тако, на пример, о уметности: "Каква је то уметност коју они стварају, када од ње наш град нема никакве користи? Заправо, толико скулптура су направили, а ни један портрет краља или краљице. Потпуно су непотребни, јер су изгубили везу с градским жељама. Зато смо их све окупили на једном месту, јер су на слободи веома опасни. Стално праве некакве скулптуре и одвлаче мисли наших грађана у некакве непотребне сфере... Ви знате да ми унапред, заправо одмах по рођењу, свакоме одредимо шта ће бити, онако уопштено, а кад одрасте ми му онда одредимо докле ће ићи и напредовати у својој професији, што, наравно, зависи од његове послушности и љубави према граду."(73) "Антиградски лист смо, на жалост, морали да укинемо није било довољно новаца за ту ставку у буџету, а, сем тога, требало је да покренемо још три градска листа који би свестраније и опширније разматрали проблеме наше индустрије колоњске воде и парфема... А затим, покренули смо и два књижевна листа за ненаграђене књижевнике, с тим да их кроз петнаест дана укинемо као баналне и кичерске. И тиме неопозиво докажемо јавности нашег града да су добри и прави писци само они награђени."(75) Жерар овако карактерише "град- ског филозофа": "Постављен је од краља за градског филозофа још пре петнаест година, речено му је да медитира и додељена му је једна од највећих плата у граду. Такође му је речено да се не замара, јер је његов живот драгоцен, и да не објављује ништа, већ да даје изјаве штампи о томе да све краљеве одлуке имају своју дубоку филозофију и луцидну основу."(79) Кад Освалд налази свој крај махинацијама Констансе и Романа, Жерар одмах прихвата нову реалност: "С једне стране, краљ је мртав јер постоји један леш, а, с друге стране, постоји краљевска уни- форма која одлично обавља све краљевске функци- је... Ако осудимо Доминика, значи признајемо да нема краља, а ако га не осудимо, значи дозвољавамо убиство краља. Краљ у ствари постоји, о чему најбо- ље сведочи предаја акредитивних писама која се баш сада обавља."(78) Функције чланова градског савета Жерар тумачи: "Неки су и покушали да говоре, па су онда схватили да је најбоље да краљ протумачи њихове мисли како он то хоће, како не би долазило до незгодних инцидената, као што је био онај на послед- њем састанку савета када смо морали да једном члану ушприцамо једну дозу морфијума зато што је почео исувише злонамерно да говори о неким већ решеним и неважним проблемима."(80) Власт купује грађане јевтино: "Предвиђамо да ће кроз шест деценија сви становници нашег града примити по један пар ципела сасвим бесплатно, уз незнатне таксе и неколико дана добровољног рада."(80) Песници уопште не пишу песме, али су зато вишеструко награђени. Освалдова деца, Доминик и Емилија, једини су који показују здрав разум. Они слуте да ће се нешто десити, или се већ десило, њиховом оцу. У разговору са стражарем, чија је дужност да чува краља од могућих нападача, они се расправљају око наоко бесмисленог питања да ли је краљ Емилијин отац. Стражар покушава да је убеди: "Ако је ваш отац краљ, а ово је краљ, онда је то и ваш отац."(49) А онда стражар поставља интересантно питање: "А зашто би ваш отац морао да буде краљ, заправо зашто би краљ морао да буде баш ваш отац?"(50)

Деца су у праву јер се Роман појављује у краљевој униформи, што значи да су он и Констанса ликвидирали краља. Делегација грађана уопште не примећује разлику и прихвата Романа као свог краља - довољан доказ да њихова вера у краља, или владаоца, почива на лабавим основама и одржава се само страхом. Довољно је да они виде краљевске ознаке и нико не сме да разговара о његовом лику. Деца су једина која примећују да то није њихов отац. Доминик се не усуђује да убије Романа, зато што он носи краљевску униформу и ознаке - дакле и они су опчињени само спољним краљевским атрибутима. Жерар ипак предлаже да се ликвидирају: "Јавност нећемо обавестити да смо их осудили на смрт, јер бисмо морали да кажемо и зашто смо их осудили, а ако бисмо рекли зашто смо их осудили то би могло такође да компликује ситуацију. Зато ћемо у градском листу објавити да ће у антиградском листу, који не излази, бити објављена опширна репортажа о трагичној смрти Емилије и Доминика."(86) Шта да се ради? Жерар предлаже да се ван града организује спортски турнир да би се грађани замајали, да се објави рат и да се прогласи "како је рат тријумфално завршен нашом победом. Повећајте порезе грађанима ради ратног расхода и објавите тридесет краљевих фотографија."(87) Жерар чак убеђује Констансу да њен муж није мртав: "Ви имате супруга и ваш супруг је жив, а жив је јер је краљ."(89), Будући да је истински носилац власти, Жерар ипак одлучује да помилује децу: "Доминик је знатно изменио своје ставове. Ових неколико часова које је провео у друштву неколицине мојих полицајаца веома су хумано деловали на њега. Он је сада миран и тих и одан краљу искрено. Чак и претерује у томе, јер за сваког човека кога сретне тврди да је краљ прави и аутентични, милостиви краљ Емилијин и његов отац... Научни методи наше полиције у стању су да учине све за добро нашег града."(94) Не треба у овој драми тражити директне алу- зије на Тита и његове трабанте. Као интелектуалца и уметника Лукића највише интересује однос између власти и држављана, нарочито да ли владалац користи власт која му је дата узајамним договором или влада као неприкривени диктатор. Додуше, Освалд показује извесне сличности са Титом: дуг живот; бави се више проблемима у иностранству него у својој земљи; сујетан је преко мере; окрутан је кад сматра да треба да буде. Као што је већ речено, Лукић анали- зира основну "филозофију" власти, а она је у случају Освалдовом веома слична Титовој. Освалдова околи- на, особито она са могућностима власти, као Констанса и генерал Жерар, такође одговарају Титовој (Жерар, на пример, доста личи на Александра Ранковића), али те појединости бледе пред основним питањем: да ли краљ или председник има право да управља људима као са стоком. У том смислу, Велимир Лукић је један од најранијих ревизиониста у српској књижевности, мада није ишао (можда није ни могао или смео) до краја, као на пример Милован Ђилас. Лукићева улога у овом процесу не треба бити занемарена.

Васа Михаиловић 1. Велимир Лукић, Фарсе (Београд: Просвета, 1965), стр 5 - 1 0 0 . Бројеви страница цитата из ове књиге наведени су у тексту.

Iskra 1. juni 2007.

О књизи

СТО ГОДИНА ВАЉЕВСКЕ ГИМНАЗИЈЕ

1870-1970

Одавно је штампана ова књига и дуго време- на је тражим. Из Ваљева је послата Ваљевцима у Енглеску, па кад су је прочитали, тек сада је стигла у Америку. Књига је издата 1970. године приликом прославе стогодишњице ваљевске гимназије. Уредили су је Добривоје Недељковић и Милан Трипковић. Технички уредник је арх. Лазар Лазић, корице је урадио Радослав Голубовић, коректори су Нада Врховец и Милена Богдановић, штампа Графичко издавачко предузеће „М. Ракић” Ваљево. Издавач је Гимназија „В. И. Лењин” у Ваљеву. Баш те године, приликом прославе гимназији је дато име Лењина. И у тадашњој Југославији ваљевска гимна- зија је била једина с тим именом. Тиме су ваљевски комунисти хтели да се покажу, да су жешће комуњаре него Стаљин и Јосип Броз Тито. Књига, како је срочена и штампана, је супер панегирик комунизму и комунистима. И она је срамота светлим ликовима које красе историју Ваљева: проте Матеје Ненадовића, кнезова Алексе и Јакова Ненадовића, Љубе Ненадовића, Милована Глишића, Светог Николаја Жичког и бесмртника који су војевали и крвцу пролевали за Крст часни и слободу златну. Њоме је нанета увреда оним дивним ликовима ваљевских гимназијалаца, чија имена уредници избрисаше из списка ђака, јер су се за време комунис- тичке револуције и грађанског рата у Србији 19411945. борили на другој страни барикада Има у књизи видно истакнуто поглавље са насловом: „Три школске година ваљевске гимназије под окупацијом”. Ту су ваљевски ђаци - који су се нашли с другге стране комунистичких барикада - наз- вани „издајницима”, „љотићевцима”, „народним непријатељима” итд., а донете слике гимназијалаца комуниста који су погинули као партизани и парти- занке. Па хајде што су унете њихове фотографије, али међу њима је и партизанског комесара Стевана Филиповића кога су Немци обесили у Ваљеву 1942. године, а који никакве везе нема ни са ваљевском гимназијом ни са Ваљевом. Тој су гимназији припадали и чланови „Белих орлова” (Омладинске организације ЈНП Збор) који су пали у одбрани Ваљева од комунистичке најезде из Лике и Босне септембра 1944. године, па нема име ниједног од њих. То је срамота не само за уређиваче и сарадника књиге, већ и целе ваљевске гимназије која ни до данашњег дана није исправила ту неправду. Животе су положили за Ваљево и Ваљевце, а не за неки пролетеризам и интернационализам. О овом поглављу посеобно је споменут погрд- ним именима директор мушке гимназије Илија Мајсторовић - не наводе да су га комунисти стрељали - приписујући му оно што он није радио, да је правио спискове ђака комуниста и предавао полицији. Уз њега су поменули и моје име, иако ја нисам учио ваљевску гимназију, већ мој старији брат Адам. За време те „три школске године под окупаци- јом” био сам шеф пропагандног оделења Окружног

начелства у Ваљеву и заједно са окружним начел- ником Драгомиром Лукићем (кога је почетком септем- бра 1944. године убила у Београду четничка „црна тројка”) организовао сам антикомунистичка пре- давања у гимназији, а што ми се у Споменици грдно замера. Често спомињу и начелника Лукића, био је још предратни љотићевац. који је надгледао рад гимнази- ја (биле су две - мушка и женска) и заједно их оби- лазио са Недићевим министром просвете Велибором Јонићем, кога су 17. јула 1946. године стрељали кому- нисти, а што не спомињу. Такође се у књизи грдно критикује и Завод у Смедеревској Паланци, где су слати и ваљевски ђаци комунисти који су сви остали у животу, међу којима и ваљевски историчар Борислав Вујић. Сачињена је у ваљевској гимназији и спомен плоча на којој су уклесана имена свих ђака комуниста погинулих у партизанима, али нема ни једног јединог ђака четника и љотићевца који су погинули борећи се „За крст часни и слободу златну”. Док се то не исправи, остаће срамота на целоме Ваљеву. Прошло је 35 година од издања ове Споменице и генерације васпитане после Броза, Милошевића и ДОС-а дужне су да исправе лажи, подметања и нападе које су учиниле комунистиичке генерације под Титом. То захтева образ Ваљева.

Бора М. Карапанџић

ЂУРЂЕВДАН У ЕНГЛЕСКОЈ Окупљени из свих крајева Енглеске, бивши српски добровољци су и ове године, у недељу 13. маја, славили Св. Великомученика Георгија у Бермингаму, главном граду Средње Енглеске. Литургију је торжествено служио протојереј о. Александар Зебић уз појање изванредног црквеног квартета. После литургије о. Александар је са овогодишњим домаћином Радетом Минићем и његовом супругом Даницом, као и домаћином за следећу годину, Станком Васиљевићем, извршио обред сечења славског колача и потом честитао окупљеним добровољцима славу у своје име, као и одсутног архијерејског заменика проте Миленка, заузетог својим обавезама у другом месту. Затим су око стотинак свечара, њихових породица и гостију прешли у црквену салу где су се посужили житом, па је после скупно отпеване Господње молитве послужен славски ручак које већ традиционално припремају неколико пожртвованих домаћица наших другова из Бирмингама. У краћем програму после ручка, домаћин славе је поздравио госте и пожелео друговима срећну славу, па је потом Драгомир Петровић „Уча” прочитао поздраве добровољачких заједница из Канаде, Америке, Мелбурна и Боре Крапанџића из САД. Остатак попод- нева проведен је у пријатним међусобним разговорима и заједничким сећањима.

Искра

Iskra 1. juni 2007.

ВЕЛИКИ ИЛИ ВРХОВНИ МИТРОПОЛИТ ИСАИЈА ЂАКОВИЋ „МУДРИ” (3) Најпре, предлог је био, а у циљу разбијања конзистентности српскога народа (били су једини живаљ у Барањи) да се преселе у крај око реке Мориша, тачније територије између реке Тисе и Мориша (треба имати у виду да је у доба Сеобе из 1690. године ткз. јужна Угарска била сасвим пуста). Исте године (1693), али мало касније, почетком априла један од генерала аустријске војске, предложио је да се војно способни Срби поделе на чете и онда подреде својим војним заповедницима. Они други, који не би служили као војници, имали су да населе Куменско поље (крај између Дунава и Тиса). Без идеје није био ни ћесарски двор. У његово име Дворска комора је предлагала, да се Срби занатлије и трговци преселе у Будим и Пешту, а остали поделе на граничаре (војнике) и земљораднике. Збор Срба, сазван од патријарха и подвојводе Монастерлије, средином јануара 1694, закључио је да се као посебна територија тражи Мала Влашка, односно крај око Пакраца и Пожеге. Он је у близини манастира Марче, а што би суштински значило крај унијаћења. На тој територији, српски народ би био организован на основама Привилегија као посебна верска, национална и војна заједница, на челу са патријархом и подвојводом, која би признавала врховну власт цара. Као опције, долазиле су у обзир и друге територија, али наравно од свега тога никада ништа није остварено. Смрт патријарха била је болан ударац за Српски народ, али је он унапред предосећајући шта му смера Католичка црква за свога наследника одредио епископа Исаију Ђаковића. После смрти патријарха, двор је именовао епископа Исаију за саветника младом цару Јосифу I. Некако у то време своју душу испустио је и кардинал Леополд Колонић (21. јануара 1707. године). Њега је надоместио бискуп и језуита Гаврило Хевенеши. Дотични је био раније интимни саветник цара Леополда I, а онда је то својство задобио и код цара Јосифа I. Познато је, да је био и тајни исповедник Колонића, а важио је и за великога стручњака за решавање Српског питања (могуће је, да је на томе плану чак и превазишао Колонића). Језуита Хевенеши је сматрао да епископа Исаију не треба именовати за наследника Арсенија III Чарнојевића, него да се та столица уопште не треба попуњавати. Мишљења је био Хевенеши (а имао је велики утицан на младог и необавештеног цара Јозефа I), да у свему треба следити план кардинала Колонића, а што је значило да се сви Срби преведу на унију по примеру ердељских Румуна (капитално дело Колонића из 1697. године). Хевенеши је овако саветовао цара: „Најзгодније је недопустити да се место архиепископа попуни. Јер када нема патријарха, убрзо ће нестати и епископа, које патријарх имену- је, а када не буде епископа нестаће и калуђера, те ће тако обезглављени народ лако прећи на

римокатоличку веру. Српски народ неће тешко осећати несташицу патријарха, пошто ће бити ослобођен дажбина, као и српски манастири. Али пре свега треба уклонити Исаију, који је популаран код народа, а он ће још више гонити католике, а такође још мање ће слушати царске генерале. Уосталом већ је тражио да српска мили- ција буде подчињена не генералима него цару. Ако то не успе, тада Исаији издати декрет, у коме се наводи да ће збор Срба бити одобрен у повољније времен, које се никада не може дочекати. Није нам у интересу да српски народ иде на зборове и да се стално тужи. Путем декрета, изданог Исаији Срби ће се смирити. Уколико се баш мора, онда епископску столицу треба попунити са унијатским епископом. А збор Срба уколико се и одржи у смислу бирања архиепископа, на њега се не сме пустити нико из Турске, а посебно спречити долазак епископа Батовића из Шибеника. Када би се овај изабрао, могло би се десити да читав народ у Приморју (значи ту су тада живели само Срби) пређе у Млетачку област. Можда и боље решење било би на место патријарха, а да се задовољи српски народ, поставити у Угарској Канцеларији саветника, свакако римокатолика. Тако би били задовољни и римокатолици и православни, пошто би се овим другима показало да зависе од Мађара. Патријархове ствари, а веома су драгоцене за Србе (сматрају их светињама) морају остати у Бечу, као залога верности Срба.” Сигурно под утициајем Хевенешија и језуитске братије, одмах после погреба патријарха Арсенија III Чарнојевића у Крушедолу, калуђери су за његовог наследника извикали епископа Стефана Метохијца (играли су језуити на карту раздора међу Србима). Само ни владика Ђаковић није био ни мало наиван. У смислу овога избора епископ Ђаковић је поднео протест Дворској канцеларији, указаујући да је он учињен са низом неправилности. Прво и пре свега, он као представник народа и свештенства, није на томе збору био присутан, а сами калуђери су били при пићу. Други још већи адут епископа Ђаковића била је чињеница да је он 27. октобра 1706. године, декретом од стране Дворске канцеларије именован царско - краљевским саветником (значи био је ипак фаворит двора). Веома суптилно владика Ђаковић је указао двору да му је био савезник и у рату са Османлијама, а такође и приликом Ракоцијевог устанка. После смрти патријарха Арсенија III, од 1706. до краја 1707. администрирао је архидијацезом „мит- рополит сремски” Стефан Метохијац (Пећанин). Епископ Исаија, никако није седео скрштених руку, а с обизром да је више него добро био упознат са ујдурмама и препреденошћу језуита. Непрекидно је био међу српским народом, који је листом био за то да он постане нови верски вођа Срба у Хабзбуршкој монархији. Др Стефан Чакић (некадањи архимандрит ма-

Iskral.juni 2007.

настира Крушедола) у књизи „Арсенија III Чарнојевић”, пише следеће о језуити Хевенешију: „После смрти патријарха Арсенија III, новог шизматичког патријарха не треба бирати. Ово неће бити тешко извести, пошто су у животу још само 4 шизматичка епископа: 1. Печујски Јеврем Јанковић - Тетовац, који је отишао у Москву и неће се више вратити, а ако би се и вратио не треба га пустити у државу, 2. Карловачки Стефан Метохијац, десигниран од покојног патријарха за наследника, али је сувише стар и једном ногом у гробу, 3. Пакрачки Софроније Подгоричанин, који је само именован, а није посвећен, и 4. Епископ Исаија, који је у Бечу, а он је и најопснији, јер је прави стуб шизме. Њега треба уклонити (не наводи како).” Из исте књиге, потребно је акцентовати и следеће: „Уколико место патријарха остане непо- пуњено, неће се догађати насиља и недела, каквих је често било под покојним патријархом, превасход- но иницинативом Исаије (Ђаковића) и Стефана (Метохијца). Тако је епископ Љубибратић, због куће много претрпео од покојног патријарха, а исто тако и Љубибратићев викар, кога су ранили сикиром због чега је умро. Брата покојног Љубибратића, опата, ставили су на муке и отерали у Влашки (Банат}, само да би се патријарх дочепао куће, винограда и осталих ствари епископових. Унијатског епископа Јефрема Боњанина, гонио је патријарх са сарадницима толико, да се овај морао склонити у Турску. А свидничког бискупа (Турчиновића), дао је везати у мучити, па се овај једва ослободио насто- јањем загребачког бискупа”. Епископ Исаија Ђаковић, очигледно врло умешан у политичким лавирањима у сваком погледу био је страшан политички противник језуита... И када је у политичком смислу, епископ Исаија, обезбедио једногласну подршку српскога народа, радио је врло интензивно на томе, да се што пре попуни место патријарха, али и упражњена места епископа. У погле- ду регулисања односа са Пећком патријаршијом, епископ Ђаковић заступао је гледиште, супротно од осталих архијереја, да се изабере нови патријарх и организује посебна патријаршија (овај маневар осигу- равао је владици Ђаковићу сигурну подршку и бечког двора). Други епископи, начелу са Стефаном Метохијцем заступали су гледиште, да се мора остати у традицијама Пећке патријаршије и да се српска црква у овим крајевима организује као аутономна митрополија у саставу Пећке патријаршије. У Бечу је 3. марта 1707. године, одржана заједничка конференција представника Дворског ратног савета и Дворске коморе. Донета је одлука противна обема тезама, која је тежила да их измири. Наиме, Беч је закључио, да се приликом избора новог црквеног поглавара Срба у Аустрији, мора настојати да се он прогласи потпуно независним од свих патријарха под Османлијама, али да сам не може носити име патријарха. (Смисао ове одлуке је био ништа друго до

Iskra 1. juni 2007.

планирано унијаћење Срба). Коначно, са овом својом одлуком, бечка администрација, такође је и имплиците указала да ће подржати епископа Исаију. Као одговор на ову одлуку, а пошто је постало сасвим јасно да Католичка црква жели да поунијати Србе (карте су отворене), представници српског на- рода одржали су збор 29. септембра 1707. године и донели одлуку о којој су известили Христофора Игњата, члана Дворског ратног савета (он је одређен да присуствује Црквено - народном Сабору у манас- тиру Крушедолу). У писму су јасно истакли своје становиште у вези са организовањем Српске православне цркве у Аустрији, али и да се не могу одрећи Пећке патријаршије, без обзира што су под царевом заштитом. Како је Беч информисан о овоме, промптно је донео закључак да се не сме допустити зависност Крушедолске митрополије од Пећке патријаршије, будући да је то опасност да ће се Срби вратити под Турке, а у томе случају нема ништа од њиховога уни- јаћења. Сајасним упутствима, онда је око 15. децембра 1707. године у Сремске Карловце дошао Христифор Игњат, те је одмах известио црквене и народне пред- ставнике о шест услова које су поставиле државне власти у вези са избором новог црквеног српског поглавара. Представницима и цркве и народа, нарочи- то је засметао четврти услов, који је наређивао да будући митрополит и епископи и целокупно монаштво и свештенство, не могу захтевати да зависе од Пећке патријаршије. На изглед неразрешиви сукоб између приста- лица Метохијца и Ђаковића (подржаног од бечког двора), решен је врло лако на првом привилегијалном изборном Српско црквено - народном Сабору у мана- стиру Крушедолу, почетком јануара 1708. године. Овај Сабор, реши, прво, да царска и света обитељ, манас- тир Крушедол, има да буде: „катедра митрополиска всему словено - серб- ском народу нашему, под властију светлога ћесара бивајемому...” Потом на Св. Јована 7(18) јануара 1708. године, Сабор је једногласно епископа Исаију Ђаковића за митрополита новоосноване Крушедолске митрополије: „за првјејшаго и начелњејшаго митрополита.” Пре самога избора епископ Ђаковић се одјед- ном одрекао своје „тезе” о оснивању аутокефалне цркве и пред целим Сабором се јавно заклео да ће пећког патријарха признавати за: „старјејша по првопрестолствију и его в духовном надлежнију не отулучити се вечно...” Приликом устоличавања, заклео се и на вер- ност Српској православној цркви, ћесару и природно да ће се држати закона цркве грчког обреда. Истога дана, по своме избору, нови митрополит Исаија Ђаковић издао је грамату (синђелију) изабраном владици будимском Вићентију Поповићу Хаџи-Лавићу од Јањева, а дан касније је о своме избору известио и руског цара Петра Великог. Приликом израде свог првог антиминса (литургиско платно са моштима свеца и потписом епископа, владике или патријарха), дао је одштампати и запис (што није случај приликом израде

Исаија „Мудри”... антиминса), у којем изражава веру у поновно задоби- јање Пећког престола и уверење у привременост стања у коме је Крушодолска митрополија под влашћу римског цара, односно аустриског ћесара. Први наследници Арсенија III, Исаија Ђаковић арадско-јенопољски и Софроније Подгоричанин пакрачки, називају се великим или врховним митро- политима, а тек код трећег наследника Викентија Поповића - Јањевца долази у титули и наслов „архиепископ”. Мирополит Исаија Ђаковић, назван великим или врховним митрополитом, није могао употребљавати печат патријарха, а ни грб патријаршије. Зато је у свој оригинални митрполиски грб, унео митрополит Исаија, обележје српске народ- ности своје митрополије, односно „грб старе Раше или Рашке”. Нову, аутономну Крушедолску митрополију признао је и пећки патријарх Калиник (постављен од стране Турака), и тако је очувао јединство Српске православне цркве (ово признање се збило 18. марта 1710. године у селу Немету (сада у Румунији) када су се састали пећки патријарх Калиник I и тадањи вели- ки митрополит Софроније Подгоричанин). За архидијацезу великом митрополиту Исаији Ђаковићу је одеђен Срем и Осечко поље. Он је резидирао не само у Крушедолу, већ и у манастиру Гргетегу, али и у Сремским Карловцима. У манастиру Грегетегу су му предане све драгоцености које су остале после смрти патријарха Арсенија III Чарноје- вића. И нови аустриски цар Јазеф I, издао је Привилегију на манастир Гргетегјош 5. фебруара 1706. године (Ђаковић је тада био још епископ). Од овога цара исходио је Исаија Ђаковић дозволу да се код манастира Гргетега одржавају сајмови двапут годишње, о манастирској слави, летњем Св. Николи и на Ивањдан, али и да се овај манастир не сматра више добром само јенопољских владика, него као добро свагдашњег митрополита. Најзад, поставши првим митрополитом новоосноване Крушедолске митрополије митрополит Исаија је манастир Гргетег прогласио митрополиским добром или још тачније ставропигијалном лавром крушедолских, а потом и карловачких митрополита. На иницијативу и подстицај митрополита Ђаковића, у Сремским Карловцима је 15. маја 1708. године одржан и први архијерејски Синод. На њему је потврђен спо- разум између Исаије и владике славонско пакрачког Софронија Подгоричанина, а на основу кога владика Софроније може држати осечко - пољски дистрикт (општину) до своје смрти, сем Даља, Борова и Белог Брда. Патријарх Арсеније III Чарнојевић био је одби- јен када је од аустриске власти тражио дозволу да Срби могу оснивати своје школе и своју штампарију. Иста ствар се догодила и када су то исто будимски посланици тражили, али сада по препоруци митрополита Исаије Ђаковића, од аустријског двора је добијена. Митрополит Исаија Ђаковић, од српског на- рода прозван „Мудри”, покренуо је опет и питање, да и српски епископи могу учествовати на угарским Саборима, наравно опет узалуд. Свакако, његова идеја је била, да се у Аустријској монархији Срби пот-

пуно изједначе са осталим иноверцима. Знајући потребе свога народа, а са друге стране тежње политичких и римокатоличких кругова, поднео је Исаија цару Јозефу I (Јосифу I) и сасвим обликоване захтеве у једанаест тачака. Тражио је да сви епископи у Хабзбуршкој монархији зависе од ми- трополита док се не поврати Пећ, да Крушедолска митрополија задржи неокрњена добра, да народ сам себи бира митрополите и поставља митрополитске администаторе, да српско свештенство слободно врши своје дужности, а епископи несметано обилазе своје епархије и купе привилегијама одобрене приходе, да је православна вера слободна и равноправна са католичком и друго. После свих ових потеза Исаије Ђаковића, цартвујушћи Беч схвата да се ипак преварио у процени свога „човека”. Показало се да су језуити били у праву, пошто су Исаију сматрали стубом и потпором шизме и несавладивим противником римокатолика. Евидентно је било да је митрополиту Исаији Ђаковићу била пот- писана смртна пресуда. И митрополит Исаија Ђаковић изненадно је умро у Бечу, где је стигао да се залаже за народне и црквене послове, 20. јула 1708. године. Уствари отрован је од стране језуита. Његово тело је пренето и сахрањено у манастиру Крушедолу. За администратора Крушедолско карловачке митрополије, после смрти митрополита Ђаковића постављен је 8. августа епископ будимски Стефан Метохијац - Пећанин. Само и он је врло брзо умро, а збило се то 27. априла 1709. године. Узрок његове смрти је сигурно био отров, омиљено смртоносно средство паписта (Метохијац је такође био на црној листи језуита). Сада на то место администратора долази епископ славонски - пакрачки Софроније Подгоричанин (он добија те 1709. године титулу ми- трополита од Пећког патријарха Калиника I). Следеће године, одржан је други изборни Сабор у мананстиру Крушедолу, на коме је 23. априла изабран Софроније Подгоричанин изабран је за другог великог митро- полита Крушедолске митрополије. И он је на управи српске цркве остао врло кратко време, пошто је изне- надно умро 7. јануара 1711. године (пошто је био миљеник језуита, сигурно је да су и њега отровали). Ова нагла умирања српских првосвештеника, изаз- вали су у народу оправдане сумње да посреди нису чиста посла, али се ништа није могло ни утврдити ни доказати. Аустријске власти, које у први мах, 1708. године нису могле спречити да Срби и јасно и гласно нагласе свој однос према Пећкој патријаршији, нису никако напустиле свој ђаволски наум. Већ приликом заклетве цару, митрополиту Софронију Подгорича- нину, није дозвољено, да се у исти мах, закуне и Пећком патријарху. То ипак Србе у Аустрији није много поколебало. Као један посредан одговор на то, била је одлука да се на упражњену митрополиску столицу, поново изабере један човек са југа Викентије Поповић-Хаџилавић - Јањевац. А непосредан одгов- ор на аустријске злочине и ујдурме, било је и стално одржавање веза са светом Пећком патријаршијом.

Др Војислав Недељковић

Iskral.juni 2007.

ДОБРОВОЉАЧКА СЛАВА У КАНАДИ Добровољци са својим породицама који живе у Торонту и околним местима прославили су, у суботу 12. маја, свечано своју славу Св. Великомученика Георгија. Прво је у цркви у Мисаги код Торонта одржан парастос свим изгинулим и помрлим добровољцима. Чинодејство- вали су протојерејиставро- фори, Михајло Додер и Првослав Пурић, док је група добровољаца одговарала на јектенија и за време читања имена умрлих тихо певала Свјати Боже и Вечнаја памјат, сећајући се дивних ликова погинулих и преминулих. На крају помена прота Михајло је изјавио саучешће доброво- љцима, док је на столу поред жита и иконе Св. Ђорђа ста- јала и слика нашег драгог команданта СДК, Косте Мушицког.

Затим су сви присутни прешли у салу Српског центра уз цркву, где су поменути протојереји са овогодишњим домаћинима славе, Бором и Драгом Драгашевић, обавили чин резања славског колача. За домаћина идуће године примио се Миленко Пиперски. Потом су се присутни заједнички сликали, па је послужен славски ручак који су спремиле и служиле вредне чланице Кола српских сестара „Краљица Александра”. После ручка, прво је присутне поздравио, вредни и неуморни организатор целе прославе, Мирко Чечавац, и честитао славу, захваливши се свима на доласку и помоћи и онда прочитао поздраве другова добровољаца из Аустралије, Енглеске, Боре Карапанџића, као и оних појединаца из Канаде који су били спречени да на славу дођу. Потом је прота Додер поздравио слављенике, нагласивши да су дво- јица добровољаца заслужни да је изабрао свештенич- ки позив, потпуковник Димитријевић и прота Ђорђе Лазић, који му је био духовни отац. На крају је домаћин славе, Бора Драгашевић, у свом емотивном сећању указао на неке битне моменте добровољаштва, од тренутка када су понудом министра Михајла Олћана, од омладине Збора створени први добровољачки одреди, чиме је спречена оставка тек формиране владе генерала Милана Недића. Да није било Димитрија Љотића и српских добровољаца да се ода- зову вапају владе и супротставе комунистима, Недићева влада „народног спаса” не би се одржала. Каква би тек онда била судбина српскога народа! Други инспиративан догађај је био кад је генарал Недић, фебруара 1944, послао 2. батаљон Петог пука у Санџак да помогну браћи црногорским четницима у заједничкој борби против комуниста У том батаљону били су и неки добровољци који сада живе у Канади, као Ранко Давидовић, Васа Кошевић и сам Бора. Подсетио је Бора и на своје приступање добровољци- ма, јуна 1942., када је заједно са друговима Омиљком и Ранком Попадићем и Миланом Билбијом сада у

Iskral.juni 2007.

Канади, ступио у Десети добровољачки одред, у драматичном тренутку када је исти на Дрини сав био ангажован у прихватању и спасавању српске нејачи која је масовно бежала из Босне пред усташким ножем. Славско поподне је проведено у другарским сећањима, певању добровољачких песама и тужбал- ице „Мртви нисте, о друзи мили” и на крају закључено молитвом оца Михајла, са надом да се следеће године поново окупимо. Д- Б.

СЛАВАУ МЕЛБУРНУ Бивши српски добровољци у Мелбурну, Аустралија, прославили су 5. маја своју славу Св. Великомученика и Победоносца Георгија. Прво је у цркви Св. Тројице у предграђу Брансвик одржан помен свим изгинулим и помрлим старешинама и војницима СДК. Чинодејствова је прота о. Мирослав Поповић. Затим су око 50 биших добровољаца, њихових поро- дица и гостију прешли у црквену салу где је обављен обред сечења славског колача и освећења жита. Овогодишњи домаћин славе друг Миодраг Благојевић - „Правда” са супругом Загом обавио је врло лепо своју дужност и достојанствено поздравио слављенике и госте. Затим су другови Миро Поповић и Богдан Малешевић прочитали поздраве другова добровољаца из Енглеске, Америке и Сиднеја, па је потом служено јело и пиће уз уобичајене пријатељске и другарске разговоре. И ове, као и прошлих година, били су нам драги гости друг Миленко Стојић са супру- гом Паулом из Аделаиде, Јужна Аустралија. Растали смо се око 5 сати поподне, уз наду и веру да ћемо се поново видети идуће године. Б. М.

СЛАВА У МИЛВОКИ, САД На дан 12. маја о. г. чланови удружења „Јадран” прославили су своју крсну славу Св. Великомученика Георгија Победоносца, коју редовно славе, некада и под најтежим околностима, још из далеке 1942. године, када су је за свог заштитника узели припадници Српских добровољаца. Прво је одржан парастос у катедрали Светог Саве, у Милвокију, који су служили старешина храма прота Драган Велеушић, уз асистенцију ђакона Василија Вранића. Госпође, попадија Кели Чутило, и ђаконица Јелена Вранић, помогнуте од Бранка Терзића из Вашингтона, су заиста улепшале молитве својим дивним певањем. Листа погинулих и умрлих, чија су имена била поменута је и ове године била дужа, од броја нас присутних и живих. После помена поменути свештеници су извршили обред освећења славског колача и заједно са овогодишњим домаћином Михајлом Сарамандићем, његовом породицом и неким члановима „Јадрана” пресекли колач. Славски ручак за око 50 особа је послужен у готово породичном расположењу у ресторану „Стари град”. Било је много више млађих особа, деце и унука него до сада. Поред нас домаћих, дошли су нам да прославимо зајдничку славу и гости из Илиноиса, Џорџије, Вирџиније, Индијане и после дуже паузе наш драги Душко Терзић, док су честитке и поздрави, многи са новчаним прилозима, стигли са разних страна света. Први пута нам је недостајао наш дугогодишњи старешина, друг и пријатељ, Миленко Поповић, који из здравствених разлога није могао да присуствује. После ручка, председник удружења „Јадран” Андра Мандић је поздравио госте, посебно проту Драгана, попадију Кели Чутило и председницу Црквено-школске општине, госпођу Дану Петровић, и захвалио им на присусутву. Прота је такође поздравио све присутне, нарочито подвлачећи потребу међусобне љубави, разумевања и поштовања, у данашње време тако потребни. Домаћин славе Михајло, син нашег давно, у саобраћајној несрећи, погинулог саборца Миће Сарамандића, поздравио је госте и честитао славу, истичући да је примајући се за домаћина наше славе одао дужну псшту и част своме покојном оцу, који би сигурно са овим био веома поносан. За домаћина идуће славе, примио се опет „омладинац” Марко Радмановић, син нашег друга Мише.

Стева Пироћанац

Уједињују се две руске православне цркве Акт о канонском општењу Московске патријаршије и Руске православне цркве у иностранству потписаће данас у Москви патријарх Алексије II и митрополит Лавр. Коначно је дошао крај вишедеценијском расколу две руске православне цркве који је проузроковао грађански рат од 1918. до 1922. године. После тешких преговора данас у Москви на празник Вазнесења Господњег поново ће се ујединити Руска православна црква са Руском православном црквом у иностранству. Акт о канонском општењу два дела Руске православне цркве, које су биле у расколу осам деценија, потписаће на свечаности у Храму Христа Спаситеља московски патријарх Алексије II и митрополит Лавр. Званична делегација РПЦИ са седам епископа, 58 свештеника и 21 ђаконом коју предводи митрополит Лавр већ је из САД стигла у Русију. Церемонији уједињења две цркве присуствоваће и 600 верника Руске заграничне цркве пристиглих у Москву из целог света. И поред формалног уједињења два дела цркве, РПЦИ ће и даље задржати административну и економску независност у постојећим границама. „Руска православна црква у иностранству задржаће и даље свој синод који ће постављати свештенике, руководити парохијама, али у духовном смислу то ће бити јединствена црква коју ће предводити московски патријарх и целе Русије Алексије II објашњава отац Николај Балашов, портпарол Одељења за спољне односе РПЦ. (Политика, 17.5.2007)

Iskral.juni 2007.

t МИЛОМИР ТОМИЋ

Прилози „Искри” Као домаћин овогодишње добровољачке славе у Великој Британији сматрам за дужност да потсетим и освежим успомену на моје команданте за време Другог свет- ског рата и то као првог генерала Милана Недића, председника Владе народног спаса, генерала Косту Мушицког, коман- данта Српског добровољачког корпуса, мајора Илију Мићашевића, команданта Првог пука С.Д.К., капетана Ратка Обра- довића, потпоручнике Томаша Милића и Мому Радочаја, као и све изгинуле и помр- ле добровољце. Нека им је слава и хвала! Раде Минић £ 20,-

За успомену на мога оца Драгутина Јакшића, кумове Др Ђоку Слијепчевића и Воју Арсића Даница Јакшић-Еванс £10Поклон Искри Бранислав Лазаревић £ 50,Милош Цветиновић $15 Стево Добрић К$ 20

Нека милостиви Господ подари вечни покој душа Катарине „Секе” Тодоровић и Томислава Тодоровића Мија Тодоровић и породица Matevich $ 200 Из захвалности што ми редовно шаљете „Искру” коју са задовољством читамо ја и наши пријатељи Даница Крнета, Србија Е 10

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England.

Последњи поздрав мом најбољем другу Николи Вујновићу, уз молитву Господу да му подари рајско насеље Ранко и Вера ПопадићК$

Повдом добровољачке славе, Св. Велкомученика и Победоносца Георгија Драгољуб Текић К$ 50 Мирко Чечавац К$ 50 Миодраг Бркић К$ 25 Милан Билбија К$ 50 Даница Павлица К$ 50 Бора Драгашевић К$ 50 Бранка Зекавица К$ 25

Рехабилитован брат Боре Крапанџића Окружни суд у Ваљеву рехабилитовао је Момчила Карапанџића (76) из Кливленда (САД).. Трочлано веће, којим је прдседавао Милан Алексић, поништило је пресуду тог суда којом је Карапанџић пре 55 година био осуђен на четири године затвора и две године губитка грађанских права. Карапанџић је тада осуђен због наводног удруживања против народа и државе. Током поступка искази су од Карапанџића изнуђени на незаконит начин, психичком и физичком тортуром и претњама. Окружни суд налази да је то била одмазда мотивисана претпостављеном идеолошком кривицом Момчиловог брата Боривоја Карапанџића. (<jlazicj@EUnet.yu>, 18.5.2007)

Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vladimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicija- lima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu.

Књига: Ђуро Ј. Врга

У јутарњим часовима, 7. маја 2007. , умро је у Детроиту, САД, после теже болести Миломир Томић, бивши доброљац Трећег пука СДК. Миломир је рођен 24. јану- ара 1927. године у Крушевцу, у чиновничкој породици. Ступио је у Трећи пук и био писар у чети. У Словенији је био у последњој Купској акцији лакше рањен и успео да побегне из санитетског транс- порта у Аустрију и избегне предају од стране Енглеза. У Еболију је био у Ђачкој чети и завршио 5. и 6. разред гимназије. Као расељено лице из Немачке одлази у Енглеску, одатле у Канаду и најзад у САД. Био је активан члан цркве "Раванице" у Детроиту, дугогодишњи председник друштва СНС и члан Пензионерског клуба. Његов млађи брат био је у Петом пуку и живео такође у Детроиту, где је умро пре неколико година. Миломир има сестру и две нећаке у Србији, а овде оставља ћерку, унучиће и кумове. Сахрањен је 12. маја у Детроиту. Нека му је слава и хвала и миран покој Царству Божјем! С. П.

t Милован Ратковић У јеној болници у Торонту, Канада, умро је 18. маја 2007. наш добри друг Милован Ратковић, један од преживелих добровољаца вероломно изручених од стране Британаца из Корушке Титовим партизанима, маја месеца 1945, који се бекством спасао од комунис- тичког масакра у Кочевју.

Остала су сведочења

Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.- ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23.- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Čekove za „Iskra Periodical“ slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ,Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Dragan Živanović, 93 Bridgewater Drive, Northampton, NN3 3AF. (Čekovi da glase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko Čečavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers Paris.

Iskra 1. juni 2007.

Књига садржи следећа поглавља: Преписка између Јакова Јаше Љотића и Војводе Јевђевића; Анегдоте о Димитрију Љотићу; Део преписке између Владике Николаја и др Врге. Цена књизи је $15.00 (укључјући паковање и поштарину). За сва обавештења и наруџбине обратите се Ђуриној ћерки на адресу: Draga Dragasevic 1900 Sheppard Ave. E # 303 Willowdale, Ont. M2J 4T4

Свету лампу луд вјетар угаси! Ми видимо на плодним њивама ђе се Грдно трње растићило, храм Омаров ђе се повисио на свештени основ Соломонов, ђе Софија за коњушку служи. II. II. ЊеГош

„ИСКРА" У БЕОГРАДУ МОЖЕ СЕ КУПИТИ У КЊИ- ЖАРИ „НИКОЛА ПАШИЋ", ТРГ НИКОЛЕ ПАШИЋА 9, ПО ЦЕНИ ОД 50 ДИНАРА.

Džozef Fara, urednik najčitanijeg američkog sajta WorldnetDaily

SUMNJIVI RAZLOZI ZA KOSOVSKU NEZAVISNOST - Komentar na izjavu kongresmana Tom Lantosa u Predstavničkom domu -

«Ovo je podsećanje većinsko-muslimanskim vladama u svetu da je ovo još jedan primer kako Sjedinjene Države predvode napore za stvaranje jedne većinsko-muslimanske države u samom srcu Evrope. Ovo treba da imaju u vidu odgovorna rukovodstva vlada islamskih država, poput Indonezije, kao i džihadisti svih boja i nijansi. Principi Sjedinjenih Država su univerzalni i, u ovom slučaju, Sjedinjene Države nedvosmisleno podržavaju stvaranje jedne nadmoćno većinske muslimanske države u samom srcu Evrope.» - Kongresman Tom Lantos, Demokrata iz Kalifornije, predsednik Spoljnopolitičkog komiteta Predstavničkog doma, govoreći o svojoj podršci kosovskoj nezavisnosti, 17. april, 2007. g. Šta je to što je navodilo Sjedinjene Države da, još od 1996. godine, intervenišu - vojno i diplomatski - na strani muslimanskog stanovništva u Bosni i na Kosovu, a na uštrb hrišćana na Balkanu? To je pitanje na koje je bilo teško dati odgovor od samog početka. Prvo je predsednik Klinton rekao Amerikancima da je inter- vencija bila neophodna radi zaustavljanja «etničkog čišćenja». Da li je bilo nasilja i krvoprolića u tim državama? Naravno. Besneli su građanski ratovi. Ljudi na obe strane - često nevini - bivali su ubijani. Ali to nije bila slika koja se «prodavala» ni američkom narodu, ni narodu Evrope. Umesto toga, Klinton i Toni Bler su tvrdili da je reč o jednostranom masakriranju muslimana od strane Srba. S druge strane, mnogi koji se danas zalažu za kosovsku nezavisnost a juče su se zalagali za napadanje Srbije u korist balkan- skih muslimana sada tvrde da je Irak izgubljena bitka upravo zato što je reč o građanskom ratu - između dugozavađenih verskih sekti. Možda je kongresman Tom Lantos u pravu. Možda je njegova iskrena izjava na zasedanju komiteta prošle sedmice bacila svetlo na istinu o američkom mešanju na Balkanu. Možda je zbilja reč o davanju primera muslimanskom svetu, pravljenju političkog gesta koji treba da dokaže da SAD nisu u ratu protiv islama, o pokušaju da se kupi dobra volja - čak i na štetu stotine hiljada hrišćana. Pročitajte Lantosovu izjavu. Mnogi su nagađali zašto su se SAD opredelile za jednu stranu, možda čak i pogrešnu stranu, na Balkanu. Još 1996. kada je Klinton zagovarao intervenciju u Bosni na strani Muslimana, bilo je nagoveštaja da je ta inicijativa imala malo veze sa samim Balkanom a više sa Bliskim istokom. Nedavno je jedan ugledni posmatrač ovako postavio stvar: «Kosovo nema nikakve veze sa pravlje- njem obruča oko Rusije, a sve moguće veze sa sve neuspešnijim američkim naporom da održi koaliciju pri- jateljskih arapskih sunitskih država naspram iranskog

izazova u Persijskom zalivu.» U predstojećim danima i nedeljama, bićete sve- doci velikog napora od strane Lantosa, američkog Stejt departmenta i drugih u korist kosovske «nezavisnosti». Ovo znači da SAD i Evropa daju muslimanima na Kosovu zeleno svetlo da eliminišu preostalih 100.000 hrišćana u regionu. Oko dve trećine izvornog hrišćanskog stanovništva je ili uništeno ili pretvoreno u izbeglice tokom poslednjih sedam godina, otkako je Kosovo proglašeno protektoratom od strane NATO- pakta. Može li biti da je 78-dnevna bombaška kampa- nja NATO tokom 1999. koja je prouzrokovala smrt 557 civila i nanela štetu u vrednosti od preko 30 milijardi dolara infrastrukturi Srbije, bila samo običan gest prema muslimanskom svetu? Činjenice, uključujući i Lantosovu izjavu, postaju sve ubedljivije. Ranije ove godine, senator Džo Bajden, Demokrata iz Delavera, napisao je u Fajnenšal tajmsu da će kosovska nezavisnost označiti «pobedu za musli- mansku demokratiju«, kao i pružiti «preko potreban primer američko-muslimanske saradnje«. Izgleda da niko ne razmišlja o ceni ovog malog društvenog eksperimenta - koji, uzgred, nije sprečio 11. septembar i druge terorističke napade koji su usledili. Cena na Kosovu nije ograničena samo na onih 100.000 hrišćana koji su tamo ostali, a koji će biti primorani da žive kao građani drugog reda, ili gore. Takođe se šalje poruka nemuslimanskom svetu, a pogotovu onih 7 miliona Srba koji će se sigurno osećati izdanim od strane Zapada. Srbi su preživeli islamsku invaziju Evrope kojaje stigla do samih kapija Beča. Oni su se ponovo borili protiv Otomanskog carstva tokom Prvog svetskog rata i protiv nacista u Drugom. U Prvom svetskom ratu, Srbija je izgubila 28 posto svog stanovništva i 58 posto svoje muške popu- lacije. Ista nacija je podnela slične žrtve tokom svog otpora protiv nacista. U isto vreme, muslimansko stanovništvo na Balkanu borilo se na strani Adolfa Hitlera i Nemaca, čak formirajući muslimanske brigade koje su se borile protiv njihovih hrišćanskih suseda. Pomislili bi da bi Lantos, koji je sam preživeo Holokaust, trebalo da zna bolje. NSPM, 23.4.2007. Prevod: Aleksandar Pavić WorldnetDaily<wnd.com> Copyright NSPM