iskra1151

Поводом тужбе БиХ против Cpбиje за агресију и геноцид

ПРЕСУДА МЕЂУНАРОДНОГ СУДА ПРАВДЕ Велика шанса Србије да поправи свој ублаћени светски углед Међународни суд правде (МСП) у Хагу (то није суд који је судио Милошевићу) донео је своју одлуку, а по тужби Босне и Херцеговине (БиХ) која је још 1993. године тужила СРЈ, односно Србију, за агресију и гено- цид, тражећи при том необјављену суму, а која се цени да би могла износити и до око 100 милијарди долара. Ова одлука МСП чудна је мешавина два фак- тора: пропаганде и истине. Пошто су ова два фактора неспојива. гледана у целости, ова одлука је крајње противуречна. Са горњим у свести, ево најкраће, суштина те одлуке: Србија није одговорна за геноцид у БиХ (због чега је МСП потпуно одбацио, као ратну штету, новчани захтев БиХ), али је одговорна што није спречила да се геноцидне радње обављају у Сребреници. Мада се изричито не каже, овде се мисли да је војска Републике Српске (РС) извршила тај гено- цид у Сребреници, и због тога, МСП препоручује да се починиоци ухапсе и предају Интернационалном крив- ичном суду за Југославију (ИКСЈ) у Хагу (у коме је, као што се зна, Милошевић, наводно, умро природном смрћу). Одмах се овде постављају два питања: како је МСП дошао до закључка да Србија није извршила геноцид у БиХ и како је МСП, бар на изглед про- тивуречно, закључио да је Србија крива што није спречила геноцид у Сребреници? Србија није крива за геноцид у БиХ Изгледа да су судије МСП-а, погледале непристрасно целокупну ту прпопагандно-истиниту комплексију, па раздвојивши истину од утицаја ура- ганске ватре политичке пропаганде, коју су облико- вале и плаћале САД, дошло се тако до неколико незаобилазних истинитих чињеница. Пре свега, да би нешто било геноцид морала је да постоји систематска и документована тенденција и радње државе СРЈ односно Србије у том правцу - уништити народе БиХ. Већ се ту назире про- тивуречност оптужбе БиХ, јер су Муслимани, тужећи Србију у име државе БиХ, злоупотребили њено име, јер дефинитивно Србија није извршила геноцид према б-х Србима, што наравно није могло избећи посматрању МСП судија. Али судије, изгледа, и кад је реч о самим Муслиманима, нигде до тих тенденција и радњи нису могли доћи. Чак њих нису могле наћи ни у широко рекламираној од стране речене политичке пропаганде у тзв. великосрпској идеји, из простог разлога јер она, бар тада, није постојала. Судије се, пак, нису дале завести измишљотином Хрвата и Муслимана (да би се оправдале и сакриле своје сопствене анти-српске

акције) о томе да је „Велика Србија” инспирасала геноцид. Од свега тога, дакле, судије су једино виделе да је у БиХ беснео грађански рат, а овај, пак, још не значи геноцид. Рат се водио по једном једином питању: Срби нису хтели да се издвоје из СФРЈ, док су Муслимани и Хрвати ратом хтели да их приморају - да би БиХ остала „цјеловита” - да и они пођу с њима у независну од СФРЈ - БиХ. Дакле, Муслимани и Хрвати су били изазивачи рата; Срби су се само противили разбијању СФРЈ. Никаквих, дакле, геноцидних предрадњи није било код Срба. То недвосмислено потврђују следеће чињенице: (1) да би се спречио рат, на инсистирање Срба, у Устав БиХ је унета одредба да ни један акт Скупштине БиХ није пуноважан уколико иза њега не стоји већина посланика сваког народа посебно. Расписујући референдум о независности БиХ, без српске подршке, Хрвати и Муслимани су прекршили ту уставну одредбу, с резултатом - БиХ су биле један корак ближе рату; (2) после убиства једног Србина на сам дан венчања његовог сина у Сарајеву, сам Изет- беговић је то осудио, изјавивши: ово је био пуцањ у БиХ! и (3) опет, да би се осујетио рат, сва три народа су потписали Лисабонски споразум. Изетбеговић је на савет амбасадора САД у Београду, Зимермана, повукао свој потпис - чарке су већ почеле; од повлачења потписа -рат је букнуо пуном жестином. Поред тога, постоје, међутим, и неке истине које директно противрече оптужби БиХ за геноцид Србије. Тако, на пример, после једне офанзиве војске РС, неколико хиљада муслиманских војника је прешло у Србију а Милошевић их је прихватио и преко Мађарске вратио у БиХ. Најзад, ту је и чињеница којом је и сама међународна заједница индиректно при- знала да Србију не сматра одговорну за геноцид (већ само РС) захтевајући од б-х Срба да Милошевић буде њихов главни преговорач у Дејтону. Све у свему, док је МСП стојао на позицији чињеница и истине, он је имао само један избор - Србија није одговорна за геноцид у БиХ. Србија је одговорна што није спречила геноцид у Сребреници Други део пресуде овог суда по којој је Србија РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА „ИСКРЕ” ЖЕЛИ СВОЈИМ ЧИТАОЦИМА, ПРЕТПЛАТНИЦИМА И САРАДНИЦИМА ХРИШЂАНСКИХ ВЕРОИСПОВЕСТИ РАДOCHE УСКРШЊЕ ПРАЗНИКЕ СА ПОЗДРАВОМ: ХРИСТОC ВОСКРЕСЕ! SRETAN USKRS!

Пресуда М . С . . . . крива што није спречила војску РС од обављања геноцидних радња у Сребреници, међутим, недвосмислено указује да је МСП сишао са позиције истине а потпао под утицај пропаганде. Овде се, пак, одмах намећу два питања: (1) кад се, јула месеца 1995. године, оди- гравала Сребреница, какви су били односи Србије и РС; и (2) шта се тачно одиграло у Сребреници: геноцид, ратни злочин, рат, са жртвама ратних дејстава. Да би се на питање под (2) одговорило, неопходно је да се напусти терен пропаганде, што МСП није учинио и цела ствар осмотри непристрасно са позиција истине. Ово следи, по одговору, прво, на питање под (1) горе. Кад се Сребреница догодила везе између Србије и Републике Српске (РС) практично су биле HenocTojefce. То је дошло као последица Милошевиће- вих санкција уведених према РС које су трајале све до окончања рата у БиХ. Како је дошло до санкција? У Атини је почетком маја 1993, потписан Венс-Овенов план којим је требало окончати рат у БиХ. Тај докуме- нат су потписали Запад, Милошевић, Ћосић, па чак и Караџић (али он под условом да га усвоји Скупштина РС). Међутим, Скупштина РС је одбила да га прихвати, па је то изазвало Милошевићеве санкције; оне, међутим, сигурно не би биле тако оштре да он није био лично увређен: дошао је на Пале да би својим ауторитетом издејствовао Скупштински потпис, а она га игнорисала. У време Сребренице, ти односи били су на најнижем нивоу. Према томе Милошевић и да је хтео није могао да спречи рат и офанзиву војске РС на Сребреницу. А да је то тачно види се и по акцији САД које су (већ такође споменуто) изричито захтевале да Милошевић буде у Дејтону главни преговарач у име РС. Како? Зашто? САД су знале да ће се јер је био дубоко повређен на Палама - Милошевић на тим пре- говорима у Дејтону, још увек „светити” б-х Србима, што је све САД-у било неопходно, да би за Муслимане, из тих преговора извукле максимум могућег. Није чудо да су се у Дејтону многи Западњаци запиткивали, кога то Милошевић заступа: Муслимане или б-х Србе. Према томе, пресуда МСП о могућности Србије да спречи Сребрнице је без основа. Остаје још да се испита, у вези питања под (2) напред, шта је била карактеристика злочиначких радњи у Сребреници: геноцид, ратни злочин, жртве ратних дејстава. О геноциду у Сребреници уопште нема смисла говорити, јер чак и да је 8 хиљада тамо побијено, о којима светска пропаганда, заснована на преувеличаним Изетбеговићевим „подацима", непрестано говори, то још никако не значи да се гено- цид тамо десио, поготово што МСП не спомиње ниједан други случај, на основу кога би се дало закључити, да се ради о једној систематској геноцидној кампањи против муслиманског цивилног становништва као таквог. Даље, сви извешатаји го- воре, да је Ратко Младић, дао избеглицама из Сребренице (стари, жене, деца) које су хтеле да иду у Тузлу аутобусе за ту сврху, а деци чак делио чоко- ладе. Та чињеница, стога, поготово искључује геноцид. Дакле све у свему, геноцида у Сребреници није могло бити, јер у случају Сребренице не постији систематска геноцидна кампања истребљења муслиманског цивилног становништва. МСП је, међутим, досудио супротно. Значи, МСП је, изгледа без сопственог истраживања, дефи- нитивно само копирао (политичку) пресуду суда г-ђе

Дел Понте, такође из Хага, против генерала војске РС Радослава Крстића који је, по командној одговорности, већ био осуђен, јер, наводно, није спречио геноцид у Сребреници и то приписао Србији. Ако у Сребреници није било геноцида, може ли се говорити о могућности ратног злочина? Могуће, али уз ове квалификације: (1) цифра од 8000 побијених муслиманских војника сигурно не стоји јер је та бројка највероватније преувеличана, што је случај и са свим муслиманским статистикама кад се радило о њиховим жртвама; (2) у Меморијалном центру у Поточарима код Сребренице има свега око 2000 идентификованих Муслимана; кад се, међутим, узме у обзир да су иден- тификацију вршили агенти Хага и они БиХ без при- суства агената РС, није искључено да се међу тим „Муслиманима”, налазе и многобројни Срби, који су поубијани од стране „јуришника” Расима Орића, који је из „демилитаризоване” Сребренице односно тзв. УН „заштићене зоне”, месецима искакао ноћу, те палио и сејао смрт по околним све самим српским селима; рачуна се да је ту побијено преко 2000 српских цивила: деце, жена, стараца; (узгред, за један чист геноцид, Орић је у Хагу осуђен на 2 године!?;) (3) кад је Сребреница пала, један број муслиманских војника, најпре се помешао са цивилима, па се предао српским снагама, а други је одлучио да пробије српски обруч и да се тако докопа Тузле; (4) од тих предатих мусли- манских војника можда су српске снаге издвојиле - јер тамо је свако сваког мање-више познавао - један број оних који су учествовали у клањима и убиствима по српским селима - па су их из освете стрељали; ови би се злочини могли кфалификовати као „ратни”, али свакако не као геноцид; о ком се, пак, броју стрељаних тачно ради, због пропагандних манипулација бројеви- ма, крајње је тешко говорити, мада сигурно, мање од хиљаду муслиманских војника. У том случају, под жртве ратних дејстава, долази она група муслиманских војника која је при- ликом пада Стебренице одлучила да се пробије кроз српски обруч. Позитивно се зна да су приликом пробо- ја и доцније све до границе према Тузли вођене борбе и да су многи муслимански војници ту настрадали; кад је, пак, реч о манипулацијама бројевима и чињеницама, неки од оних „погинулих” Муслимана из Меморијалног центра у Поточарима, под (2) горе, појављују се на гласачким списковима неколико година доцније!? Најзад у вези Сребренице треба још следеће истаћи. Изгледа да је у погледу Сребренице постојала једна муслиманско-хашка-CIA конспирација. Циљ је био да се Срби навуку да заузму Сребреницу, па ће се предати муслимански војници помешати са цивилним избеглицама, да би сваки покушај освете од стране

IZ SADRŽAJA Govor Borisa Tadića u Beču 10.3.07 ......................................................... 4 Obraćanje Vojislava Koštunice u Beču..................................................... 7 Partije ,,D. B.” se pogađaju ........................................................................ 9 Vojo i Borise su čim ćete pred Miloša ..................................................13 M. S. P.: Srbija nije kriva za genocid .....................................................15 Intervju Azema Vlasija ..........................................................................17 Atlantida istorijske Rusije ..................................................................... 20 Revizionizam u savremenoj srpskoj književnosti (121) . . . . 24 Veliki ili vrhovni mitropolit Isaija Đaković .......................................................... 26

Iskra 1. april 2007.

Срба могао бити проглашен од великих светских медија, као што јесте, за геноцид. Томе иду у прилог и следеће чињенице: на неколико дана пред пад Сребренице, Орићев штаб је био повучен из Сребренице; међу предатим Муслиманима није било ни једног старешине, тако да би испало, пошто су били помешани са избеглицама, да се не ради о војницима већ о деци (!?); и, најзад, светске медије су одмах почеле да трубе о геноциду и 8 хиљада побијених. МСП пресуда под лупом логике Заборавимо, међутим, за тренутак, све што је до сад овде речено у вези пресуде МСП, па покушајмо да саму пресуду „Србија није крива за геноцид у БиХ (премиса), али је крива што није спречила геноцид у Сребреници (закључак)", сагледамо из перспективе логике као науке. Већ сваки почетнички уџбеник логике ће рећи да се МСП пресуда састоји из једне премисе -може их бити више - и закључка. По логици, један аргуменат (у нашем случају цела пресуда) може бити доказан само ако закључак произилази из исти- ните премисе; ако је другојачије аргуменат је недоказан. У МСП пресуди, премиса је тачна, закљужак је неистинит. И сам аргумент је, значи, недоказан. Стога, да би аргуменат о МСП био логично доказан, ваљан, МСП пресуда би требало да гласи: „Србија није крива за геноцид у БиХ, стога није крива ни за геноцид у Сребреници”. Разорена је САД верзију о разбијању СФРЈ И поред све логичне и чињеничне рањивости МСП пресуде, далекосежне су, међутим, њене прак- тичне последице. У извесном смислу, ова пресуда, уколико је није потпуно разорила, добрано је раздруз- гала целокупну САД стратегију како свету објаснити разарање СФРЈ односно како би оно требало да буде записано у судско-правну историју. Наиме, та страте- гија, сагледана из САД перспективе, недвосмислено је требало да правно установи ко су кривци а ко „прави” у овој трагедији. По тој САД замисли, главни кривци су били Срби, а међу њима врховни кривац, Слободан Милошевић. За много мање кривце од Срба, али ипак крвице, предодређени су били Хрвати. „Анђеле” односно „праве” су, по овом сценарију, изигравали Муслимани. Наравно, врховни „прави” биле су САД. Оне су се умешале ујуго-кризу једино да „помогну”, да проповедају „мирољубивост”, заштите „људска права” и спрече „хуманитарне карастрофе”. У мандату Хага, све је то лепо било записано, и улоге подељене, али САД учешће у трагедији Југославије има приоритет у смислу стриктног што би рекли српски новинарчићи - „процес(у)ирања” САД директива. Треба ту још додати због чега баш овакав редослед југо-криваца и „правих”. Што су Срби највећи кривци, то се најбоље може протумачити као индиректан САД обрачун са Русијом. Што Хрвати нису најгори, то се може приписати САД нежељи да се за- мерају са Немачком, Аустријом, Ватиканом, а некако се тиме „доказује” и САД непристрасност. Што су, пак, Муслимани најбољи, то се САД искупљују пред мусли- манским светом за своју произраелску политику према Палестинцима и друге сукобе са Исламом уопште. И, најзад - умало да не заборавим целокуп- на Хагова мисија има да се одвија у оквиру „смерница” које је зацртала пропагандна машинерија великих светских медија третирајући југо-распад. У најблажој, дакле, оцени, пресуда МСП под-

Iskra 1. april 2007.

вргла је - или тачније: тек ће подвргнути! - многе, од стране САД створених и, на изглед, непробојних мито- ва, критичној сумњи. Највећи, међутим, домет пресуде МСП у смислу разарања САД митова јесте чињеница да је МСП одбијајући да Србију прогласи кривом за геноцид у БиХ, можда и нехотице, ослободио и самог Милошевића од исте кривице. Како је овај био главни медијум, преко кога је геноцидност Срба требало путем Хага и доказати, посао Хага је данас, после одлуке МСП, постао бесмислен. С тим пак у вези, међутим, тесно је повезано и питање како се званична Србија понела (или ће се тек понети) према пресуди МСП? Званична Србија не схвата моћ МСП пресуде Први општи утисак, наравно код званичника, јесте олакшање! Притајени страх од могућих 100 милијарде долара за „ратну штету” БиХ, одвејан је са помишљу - ипак смо сретни! Да није умро Милошевић, Хаг би га осудио за геноцид, а МСП би онда, као сад Сребреницу, копирао Хаг и одоше Србији 100 мили- јарди, које нема; шта би онда? запиташе се, али и без једног, макар притајеног „хвала” мртвом Милошевићу, који је својом смрћу, омогућио ту „срећу”, а кога су, узгред, они и изручили Хагу. Од критичке скепсе према САД митовима, могућност коју им је отворила пресуда МСП, бар за сада ни помисли! Напротив, јављају се чудна, непринципијелна, нерационална размишљања, сва усредсређена да се оснаже САД тешко обезвређени митови. Тако председник Србије, Борис Тадић, још практично и није утихнуо глас ТВ водитеља, избацује свој „шлаг” (пресуда МСП уопште то не захтева од Србије): Скупштина Србије под хитно требало би да изгласа своју Резолуцију у којој би се рекло да су Срби криви за геноцид у Сребреници, и да се они клањају тим жртвама. Наравно, ниједан праведан, мирољубив и човекољубив појединац, не би имао ништа против таквог става, ако би једновремено у том духу била и нека Резолуција Скупштине БиХ иницирана од Муслимана и Хрвата, јер би то једино допринело истинском помирењу Срба, Хрвата, Муслимана из целе бивше СФРЈ. Овако, у тадићевском смислу, таква Резолуција Скупштине Србије била би равна став- љању конопца себи око врата, кога би они други, уз САД садејство, наравно, једва дочекали да притегну. На несрећу, има, међутим, међу Србима и горих прилазака МСП пресуди, него што је овај Тадићев. Има подоста таквих, проевропски окренутих квазиинтелектуалаца, зато издвајам - јер они делују хорски - само мишљење Ненада Чанка, председника војвођанске Либерално-социјалне партије. Он, онако „демократски” саму срж демократије - право на кри- тику свега онога што је од јавног значаја - спреман је да жртвује на олтар мита о Сребреници. Каже он (отприлике): МСП је донео своју одлуку о Сребреници. И то је коначно. Тачка! Скупштина Србије би требало да у Кривични закон унесе одредбу по којој би свако будуће оспоравање Сребренице, било подложно крив- ичном гоњењу. Стаљин и Хитлер би се, мислим, интимно постидели своје памети пред овом, иначе генијалног „демократе” г. Чанка. МСП пресуда - Мандушића Вука (срећом, не Драшковића), „пушка убојита”! Пресуда МСП дошла је као нека изузетна благонаклоност историје према Србији. И мора се зато

Пресуда М . С . . . .

Говор председника Србије Бориса

користити од српских властодржаца да се поправи „имиџ” Србије, јер је чињеница да слика ниједне друге нације у свету није ублаћена као ова Србије. Да није ове, што се тиче српских највиталнијих интереса, заиста „револуционарне” МСП пресуде, нико и ништа ту тако загађену слику о Србији не би могао изменити и кад би хтео, а камоли сад кад српске власти - услед заслепљености својим „евро-атланским” интеграција- ма - и не размишљају у тим категоријама. Неће је ни сама пресуда МСП изменити ако се пресуда активно не зграби и не убаци у ову иначе изгубљену битку. Хтео сам рећи да је драматизација целе ове кампање око измене слике Србије у свету битан фактор успеха ове акције. Други фактор, не мање битан, јесте њено дубоко промишљање и планирање. Како овог тренутка горњи фактори нису оствариви, задржаћу се само на неколико момената којим бих само демонстрирао о чему је реч, што никако не значи да то мора да буде део финалног продукта. Прво. Милошевић је мртав, с њим је мртва и пресуда Хага, али није мртва оптужница нити записни- ци судског поступка против њега. Ти материјали се могу злоупотребљавати од анти-српских елемената и уопште погрешно користити чак и од неутралних историчара. Да тога не би било, српске власти морају у духу двосмерне „сарадње са Хагом" упорно захте- вати да се из хашке оптужнице против Милошевића као и из целог материјала судског поступка против њега избаце све референсе које би се односиле на српски геноцид у БиХ. Исто треба учинити и са оптужницама и другим судским материјалима свих хашких Срба - живих или већ мртвих, већ осуђених или им се тек суди - уколико у њима има позивања на геноцид у БиХ; ако таквих референси има и код оних Срба већ осуђених, захтевати ревизију процеса, с тим да се казна или смањи или потпуно укине. Захтевати, такође, да Хаг, после сваке промене у складу са захтевима српских власти, то јавно и објави. Уколико, би то ови из Хага одбијали, одлагали, итд., престаје сарадња Србије са Хагом. Друго, у свету, специјално у САД и ЕУ, требало би пазити на писање штампе најугледнијих листова (као, рецимо, Њујорк Тајмса или Вашингтон Поста). Кад се појави нешто у смислу да је Србија (или Милошевић) извршила геноцид у БиХ, што се често дешава, треба на такве појаве, најучитивије реаговати захтевањем исправке и опоменом да ако се тако не поступи да следи тужба од стране државе Србије у САД или ЕУ судовима, како против публикације тако и против аутора таквих написа. Поред новчане надокнаде захтевати од суда да дотичан осуђен лист или публикација, на видном месту, донесе оригиналну молбу државе Србије, одлуку суда и исправке уред- ништва и аутора инкриминисаног написа. Треће, можда би све те и сличне радње треба- ло поверити компанијама за јавне односе (public rela- tion). Да, то захтева значајна финансијска средства, али, кад се узме у обзир, да је Србија недавно плати- ла такође значајна средства, за неке безвезне огласе на CNN-y, требало би та средства преусмерити тамо где би она могла бити стварно сврсисходније коришћена.

Н. Љотић

АХТИСАРИЈЕВ Ваше екселенције, г. Председниче, даме и господо, Данашњим састанком завршава се једна фаза у процесу одређивања будућег статуса Косова и Метохије. Не можемо, на жалост, рећи да се она завршава успешно споразум између Републике Србије и Привремених институција самоуправе на Косову и Метохији није постигнут. Специјални изасланик Генералног секретара УН, господин Ахтисари, пре месец дана нам је упутио свој предлог решења будућег статуса покрајине, а после додатних разговора вођених од 21. фебруара до 2. марта, његов предлог претрпео је извесне измене, и у том облику он се сад налази пред нама. Још од 2. фебруара, када нам је господин Ахтисари у Београду предао свој предлог, јавност је упозната са ставом Републике Србије. Овај документ за нас је суштински неприхватљив, јер не уважава су- веренитет Србије над Косовом и Метохијом и, самим тим, доводи у питање територијапни интегритет наше земље. Низом својих одредаба тај предпог отвара пут ка независности Косова и Метохије, и на тај начин про- тивречи основним начелима међународног права, која без икаквих ограда штите суверенитет и територијал- ни интегритет међународно признатих држава, садржаних пре свега у документима као што су Повеља Уједињених нација и Завршни акт из Хелсинкија. Србија је демократска, међународно призната држава, чланица Уједињених нација. У њој се институ- ције власти формирају искључиво на слободним изборима који се одржавају у складу са важећим европским стандардима. Србија има развијене механизме за заштиту људских и мањинских права. У Србији се изграђује систем владавине права с ништа мање успеха него у већини других земаља у транзици- ји. У Србији мањине, сем на Косову и Метохији, имају добре односе са већинским становништвом и у пуној мери учествују у политичком животу земље, како у централним институцијама тако и на нивоу локалне власти. Од мирне смене власти октобра 2000. године, Србија је поуздан партнер у регионалној сарадњи и с другим земљама Западног Балкана дели исти циљ што бржег прикључења Европској унији. Оваква спољнополитичка оријентација, уз трезвену склоност ка компромису и традиционално поверење у Уједињене нације, пресудно је утицала да Србија од првог дана заузме активан и конструктиван став у политичким разговорима о будућем статусу Косова и Метохије. У околностима које нису увек биле повољне, наша држава је уложила изузетан напор да у свим битним питањима понуди косовским Албанцима реалистичан, праведан и трајан компромис. То се пре свега односи на основно питање ових преговора, сам будући статус Косова и Метохије. Компромис који је предложила Србија састоји се у томе да Албанци у покрајини добију веома широку, суштин- ску аутономију, која би била међународно гарантована. При том би Србија задржала за себе само мали број изричито наведених надлежности као што су спољна

Iskra 1. april 2007.

Тадића у Бечу, 10.3.2007.

ПРЕДЛОГ СУШТИНСКИ НЕПРИХВАТЉИВ ЗА СРБИЈУ политика, одбрана (где би се извршила пуна демилитаризација Косова и Метохије) заштита верског и културног наслеђа, итд. У исти мах би се, на узајамну корист, обновиле економске везе између покрајине и централне Србије. Као што смо више пута истакли на бечким преговорима, ако су косовски Албанци спрем- ни да учествују у централним институцијама, Србија би то радо прихватила, наравно у том случају уз нешто друкчије дефинисање односа између централне и покрајинске власти. Желим и овде да поновим да је овакво решење будућег статуса Косова и Метохије потпуно у складу са начелима међународног права и модерним европским стандардима када је реч о решавању положаја ма- њина. На жалост, Специјални изасланик није том решењу поклонио адекватну пажњу, већ се определио за решење чије би усвајање могло да доведе до далекосежне дестабилизације прилика у региону, а и шире. Ако би Ахтисаријев предлог био прихваћен, то би било први пут у новијој историји да се једној демократској, мирољубивој земљи одузима територија да би се задовољиле политичке аспирације одређене етничке групе, која уз то у суседству има своју матичну државу. Србија је била активна и конструктивна и у разматрању свих других тема на бечким разговорима, а посебно када је реч о децентрализацији, заштити српског верског и културног наслеђа, својинским и финансијским питањима. Задовољан сам што је бар у једној ствари, питању дела спољног дуга наше земље везаног за Косово и Метохију, на крају начињен напредак. Међутим, остали предлози су далеко од уравнотеженог и одрживог компромиса који се с правом могао очекивати после више од годину дана преговора. Посебно треба скренути пажњу на чињеницу да су сви предлози наше стране, било да је реч о ста- тусу или о другим питањима, увек били сагласни са Резолуцијом 1244 (1999) Савета безбедности УН и Руководећим принципима Контакт групе, дакле оним документима међународне заједнице који су чинили неку врсту оквира за разговоре о будућем статусу и на које се више пута позивао и сам Специјални изасланик. Пажљива анализа бечких преговора лако би показала да су управо ти документи могли бити искоришћени да се приближимо решењу много више него што се стварно догодило, и у том смислу није погрешна оцена да су бечки преговори пре свега били један низ пропуштених прилика. Међутим, сада је важно видети шта се може учинити да се садашња етапа прего- варачког процеса настави нечим што би отворило пут споразумном, обострано прихватљивом решењу. Очигледно је да је питање Косова и Метохије данас у пуној мери интернационализовано, и да се о њему расправља и у регионалном, и у европском, и у глобалном контексту. Није тајна ни да о том питању постоје врло различита гледишта, како у свету уопште, тако и на оним местима где ће се о њему уско- ро меродавно расправљати или се већ расправља. Када предлог Специјалног изасланика стигне у Њујорк, о њему ће започети консултације у Савету безбедности. Са предлогом је већ упозната Контакт група, као и земље Европске уније, и следећих недеља

Iskra 1. april 2007.

очекујемо да се дебата о Ахтисаријевом документу настави с посебном озбиљношћу. Србија, која није члан Савета безбедности, неће бити директни учесник у тим консултацијама и расправама, али је увек спрем- на да се конструктивно ангажује у додатним разго- ворима, за које по нашем мишљењу могућности нису исцрпене. Допустите ми да још једном поновим основне ставове које је Србија заступала од првог тренутка ових преговора. Суверенитет и територијални интегритет Србије неповредиви су, а Косово и Метохија може добити суштинску аутономију унутар Србије, с међународним гаранцијама. Србија се залаже за споразумно, обострано прихватљиво решење, до којег треба доћи преговорима и дијалогом, уз спрем- ност на компромис и успостављање поверења између двеју страна. Управо из тог разлога, Србија се уздржа- ва и уздржаваће се од било каквог прибегавања сили, али исту уздржаност захтева од Привремених инсти- туција самоуправе и албанског становништва на Косову и Метохији. Заштита српског народа у покраји- ни, православних цркава и манастира, српских историјских и културних споменика обавеза је како Привремених институција, тако и међународне управе, оличене у УНМИК-у и КФОР-у. Србија је спремна на историјско помирење Срба и Албанаца, и то је пока- зала не само на бечким преговорима, већ и на више начина током последњих седам година. Али, до тога се не може доћи наметањем независности Косова и Метохије. Боље је стрпљиво трагати за споразумним решењем него пресецати ствари једним потезом. Било је превише примера и трагичних последица таквих одлука на Балкану у последњој деценији двадесетог века. Ваше екселенције, господине председниче, даме и господо, Најзначајнија порука грађана Србије је да смо непоколебљиви у свом опредељењу да будемо део Европе. У том духу и са таквом визијом чврсто верујем да Србија може ући у Европску унију а да не одустане од свог достојанства и историјског идентитета. Кажњавање и освета нису део европске поли- тике. Правда, владавина права и демократске инсти- туције јесу европска политика. Искрени дијалог и помирење јесте европска политика. Могућност да се у неким стварима слажемо а у некима не, кроз отворени дијалог, јесте европска политика. Постизање дуго- трајног мира и стабилности кроз преговоре и стварање партнерских веза, јесте европска политика у коју чврсто верујем. Европске вредности омогућавају и потпуно супротстављеним странама да се приближе. То нам, дакле, даје одговор на питање како прићи проблему решавања будућег статуса Косова и Метохије и постићи стабилност Балкана. Србија искрено жели да настави учешће у преговарачком процесу у нади да ће мудрост превладати, у интересу Европе чији смо сви део. Хвала! 10.3.2007.

ТАНЈУГ

REAKCIJE AMERIKE NA NEUSPEH BEČKIH PREGOVORA Frid: Kosovo nije presedan Pomoćnik američkog državnog sekretara Danijel Frid odbacio je juče u Vašingtonu ocene da bi nezavisnost Kosova samo ohrabrila druge separatističke pokrete u Evropi. Frid je, posle posete Srbiji, Kosovu i Makedoniji, novinarima rekao da situacija na Kosovu "nije presedan koji će važiti za bilo koju drugu oblast", bez obzira da li je reč o Abhaziji, Južnoj Osetiji, Čečeniji ili Korzici. Poslednja runda pregovora o predlogu izaslanika UN Martija Ahtisarija održana je u subotu u Beču. Beograd i Priština ostali su na suprotstavljenim strana- ma, a Ahtisari je najavio da će do kraja marta svoj pred- log poslati Savetu bezbednosti UN. Rusija je iskazala veliku rezervu prema Ahtisarijevom planu. Frid je, međutim, rekao da su SAD i ostale države koje učestvuju u pregovorima do sada dobro sarađivale s Rusijom. "Ne očekujem da će Rusi uložiti veto", rekao je Frid.

Holbruk: Rusija će biti kriva ako izbije rat Ukoliko Rusija stavi veto na plan Martija Ahtisarija ili odloži pregovore o planu, izazvaće novi talas nasilja, a moguće čak i rat, piše Ričard Holbruk za "Vašington post". "Ako Rusija blokira Ahtisarijev plan, za haos koji će uslediti biće odgovorna Moskva i on će uticati na druge aspekte odnosa Rusije sa Zapadom", navodi se u autorskom tekstu bivšeg američkog izaslanika za Balkan. Srbija mora da se suoči sa činjenicom da je izgubila Kosovo zbog politike svog bivšeg predsednika Slobodana Miloševića, navodi se u tekstu i dodaje da je budućnost Srbije u EU pod uslovom da "prevaziđe par- ališuće istorijske mitove". "Miran prelazak u nezavisnost Kosova otvorilo bi čitav Balkan, uključujući i Srbiju, obećavajućoj, novoj eri regionalne saradnje", navodi Holbruk i dodaje da se sada "pojavljuje Moskva koja ohrabruje sve pogrešne tendencije unutar Srbije". Ruski predsednik "Putin tvrdi da Rusija neće podržati ništa čemu se Srbi protive. Ako to znači ruski veto u Savetu bezbednosti ili pokušaj da se razblaži ili odloži Ahtisarijev plan, krhki mir na Kosovu nestaće u roku od nekoliko dana, a novi talas nasilja - moguće čak i novi rat - će izbiti", upozorava Holbruk. Holbruk je dodao i da je Kosovo "jedinstven slučaj" i da neće predstavljati presedan za druge sepa- ratističke pokrete, što Rusija tvrdi, jer je 1999. godine "uz

podršku Rusa, UN dobio ovlašćenje da odlu.i o budućnosti Kosova". Bivši izaslanik SAD za Balkan optužio je Rusiju da koristi Kosovo kao taktičku prednost i deo strategije povratka na međunarodnu pozornicu. Ako Rusija uloži veto ili odloži pregovore o Ahtisarijevom planu, kosovski Albanci će proglasiti nezavisnost, navodi se u tekstu i dodaje da će SAD i većina muslimanskih zemalja najverovatnije priznati nezavisno Kosovo, ali da veći deo EU neće. "Izbiće velika kriza u Evropi. Krvoproliće bi moglo da se vrati na Balkan, a NATO, koji je obećao da će održavati mir na Kosovu, mogao bi ponovo da se nađe u bitci u Evropi", navodi Holbruk. Holbruk zaključuje da da Rusija neće imati koristi od svega toga, jer će biti ugroženi i evropska bezbednost i stabilnost i odnosi Rusije i Zapada.

"SAD i EU ubeđuju Rusiju da ne stavi veto" Neuspeh bečkih pregovora o Kosovu, iako očekivan, sada znači da će SAD i EU morati da počnu sa ubeđivanjem Rusije da ne stavi veto na rezoluciju u Savetu bezbednosti UN zasnovanu na planu izaslanika UN Martija Ahtisarija, piše "Fajnenšel tajms". Britanski dnevnik navodi da će se debata u Savetu bezbednosti UN voditi u aprilu i maju i dodaje da EU sada pokušava da ublaži srpsko nezadovoljstvo Ahtisarijevim planom, nastojenjem da produbi veze sa Beogradom. List citira evropskog komesara za proširenje Olija Rena koji je nedavno rekao da bi Srbija mogla da postane kandidat za članstvo u EU do 2008. To bi značilo, piše FT, da bi zamrznuti pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju Srbije EU bili pokrenuti idućeg meseca i nastavljeni na jesen. "Fajnenšel tajms", međutim, navodi da diplo- matske napore EU ometaju i unutrašnja neslaganja oko toga da li Kosovu uopšte treba priznati kao nezavisnu državu. "Dok Velika Britanija želi pozitivno da objavu nezavisnosti,^ Grčka strahuje da Balkan malih Kosova'. Španija, Kipar i nekoliko centralzemalja imaju slične rezerve" prema prizna- vanju Kosova, piše list.

U međuvremenu, Holandija okleva u ponovnom otpočinjanju pregovora o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom dok haški optuženih Ratko Mladić ne bude uhapšen, dodaje "Fajnenšel tajms".

13.3.2007.

odgovori na ima 'mnogo noevropskih nezavisnosti

Beta

Iskra 1. april 2007.

Обраћање председника Владе Србије Војислава Коштунице на састанку у Бечу, 10.3.2007.

0 БУДУЋЕМ СТАТУСУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ Србија има обавезу да констатује чињеницу да, у форми у којој нам је предочен, предлог господина Ахтисарија у многим својим одредбама непосредно крши суверенитет и територијални интегритет Србије, прекраја њене међународне границе, дели њену територију и заправо омогућава да се отимањем 15 одсто територије Србије створи још једна албанска држава на Балкану. То значи да је овим предлогом, уместо да се реши уређење покрајине Косово и Метохија, заправо отворено питање државног статуса Србије, што сматрамо потпуно противправним и нелегитимним поступком.

Господине председавајући, поштоване госпође и господо, Уверен сам да је данас пред нама велика заједничка обавеза да пронађемо прави пут за решење уређења покрајине Косово и Метохија. Свака погрешна одлука неизбежно ђе имати далекосежне последице по Србију, али и за читав регион Балкана. То другим речима значи да би свака погрешна одлука представљала опасан преседан за целокупни међународни поредак. Ми смо данас још увек у прилици да заједничком одлуком процес решавања косметског питања усмеримо у правцу проналажења компромисног и правичног решења, које ђе обезбедити мирну и си- гурну будуђност свима на Косову, целој Србији, али и ширем подручју. Пред нама је предлог који је сачинио Специјални изасланик Марти Ахтисари. Данашњи састанак би испунио свој највеђи циљ ако бисмо успели да се договоримо да даљим заједничким радом понуђени предлог прилагодимо постојећим темељним нормама међународног права, Повељи УН, Уставу Републике Србије и, наравно, реалним интересима како Албанаца, тако и Срба на Косову и Метохији. Сви смо свесни да то изискује велики труд, изузетно стрпљење, постојање добре воље, Али морамо знати и да нас једино такав приступ води споразуму, миру и стабилности. Србија има обавезу да констатује чињеницу да, у форми у којој нам је предочен, предлог госпо- дина Ахтисарија у многим својим одредбама непосредно крши суверенитет и територијални интегритет Србије, прекраја њене међународне границе, дели њену територију и заправо омогуђава да се отимањем 15 одсто територије Србије створи још једна албанска држава на Балкану. То значи да је овим предлогом, уместо да се реши уређење покрајине Косово и Метохија, заправо отворено питање државног статуса Србије, што сматрамо потпуно противправним и нелегитимним поступком. Зато је и Скупштина Републике Србије донела одлуку да се одбацују сви ставови из предлога господина Ахтисарија којима се крши суверенитет и територијални интегритет Србије. Та одлука Народне скупштине је коначна и неопозива. Свесна своје одговорности, Србија и на овом састанку саопштава свој став и потврђује своју пуну решеност да не одустане од упорног настојања да се дође до правог, споразумног и једино одрживог

Iskra 1. april 2007.

решења. Истовремено, као слободна и суверена земља, Србија саопштава да са подједнаком чврстином одбацује свако наметнуто решење. Ми на време упозоравамо да је сваки покушај наметања решења једној слободној држави раван правном насиљу и да представља апсолутно недопустив начин решавања постојеђих проблема. Такође, Србија упозорава да је она једна од држава-оснивача УН и пуноправна чланица светске организације, и да самим тим за њу безре- зервно важе Повеља УН, као уосталом и завршни акт из Хелсинкија. Србија указује на чињеницу да се, од када постоје УН и од када је на снази Повеља УН, још никада није догодило да се једној држави- чланици отме значајан део њене њене територије. Отимање Косова од Србије представљао би најопаснији могуђи преседан у историји УН. Без обзира колико се пута буде понављало да је случај Косова јединствен, елементарни реализам и, најзад, здрав разум говоре да то није истина. Скоро да је и сувишно говорити да нико данас не може до краја да сагледа све деструктивне последице по стабилности односа у савременом свету, уколико би се у овом случају прибегло оваквом наопаком решењу. зато Србија позива све државе да дају свој допринос спречавању овако опасног развоја догађаја и да се одупру стварању преседана који ће сутра произвести нова прекрајања граница и угро- зити темеље на којима почива целокупни међуна- родни поредак. Србија има обавезу да упозори и на још једну изузетно важну чињеницу. До сада није било ниједног иоле озбиљног покушаја да се пружи образложење и понуде аргументи зашто Косово треба да буде независно, зашто би се Србији оти- мала територија, зашто је неопходно да албанска национална мањина ствара још једну албанску државу, зашто се крше Повеља УН и Устав Србије, зашто се - најзад - ствара један тако опасан преседан у међународним односима. Уместо аргу- мената, све чешђе се помињу претње сепаратиста да ђе прибеђи отвореном насиљу ако покрајина не добије независност. Цела међународна заједница данас мора отворено да се суочи ас овим изазовом. њена је обавеза да, ради будуђности света у којем живимо, одлучно и бескомпромисно одговори да се пред претњом терором никада и ни по коју цену не сме устукнути. Такви уступци не само што нису решење, чак ни на кратак рок, него неизбежно про- мовишу насиље као средство остварења политичк- их циљева. и утолико, поштована господо, бранеђи

О будућем ...

међународног права.

свој територијални интегритет Србија брани Принципе на којима почива ништа мање него мир у свету.

Нема бољег тренутка од данашњег да косовско питање најзад сагледамо онако како нам налаже Резолуција 1244 Савета безбедности Уједињених нација, важећи документ који обавезује свакога од нас који овде разговарамо. Познато је да Резолуција 1244 изричито потврђује суверенитет и територијални интегритет и неповредивост међународних граница Србије. То је само по себи разумљиво, јер Резолуција Савета безбедности не може бити у супротности са Повељом УН. Али поред ове очигледне истине, Резолуција 1244 је утврдила и јасне обавезе које се морају испунити, а то се пре свега односи на питање стандарда, пре свега права Срба и неалбанаца на Косову. Неоспорна и лако проверљива истина гласи да се у свим суштинским стварима стандарди једноставно не испуњавају. У светлости те чињенице, у најмању руку цинично звучи порука да ће Срби у независном Косову бити сигурнији него док је Косово у саставу Србије. Било би неупоредиво сврсисходније да се уместо оваквих порука обезбеди испуњавање свих конкретних обавеза из Резолуције 1244. Данас, када се толико говори о потреби конструктивног односа, такав би приступ био најбољи доказ конструктивности, јер би снажно охрабрио прогнане Србе да се у већем броју врате својим кућама, чиме би суштински почео про- цес испуњавања стандарда и обавеза из Резолуције 1244.

Свима је добро познато да је стотине хиља- да Срба протерано са Косова и Метохије и да је у последњих пола века радикално промењена струк- тура становништва у покрајини. Познато је, да је не баш тако давно, после Другог светског рата у покрајини живело 30 одсто Срба и да је тај број деловањем сепаратиста и протеривањем Срба данас екстремно смањен. То најбоље сведочи да се у основи идеје независног Косова налази пројекат етнички чистог Косова и Метохије и то је кључни разлог зашто сепаратисти, и поред присуства међународне мисије у покрајини, систематски спречавају повратак стотине хиљада прогнаника. Уместо било каквих наговештаја да би претње, прогони и насиље сепаратиста могли бити награђени стварањем друге албанске државе на територији Србије, данас мора бити усвојен зајед- нички став да насиље може произвести само једну једину последицу, а то је да свако ко посегне за насиљем, у овом случају етнички мотивисаним насиљем, мора бити најстроже кажњен. То кажем зато што то до сада није био случај и поред међународног присуства на Косову. А то опет значи и да међународна заједница за овакво стање сноси не мали део одговорности. О тој одговорности све- дочи и Специјални изасланик Каи Еиде у свом извештају Савету безбедности УН од 24. октобра 2005. Вама је свима добро познато да Срби и Албанци вековима живе заједно на Косову и Метохији. Дуга историја нашег заједничког живота, иако тешка у појединим периодима, не може се поједноставити и свести на једностране и брзоплете закључке. У сваком случају, за Србију је и у морал- ном и у политичком смислу недопустив закључак да Срби и Албанци не могу да живе заједно и да се мора уважити ултимативни став сепаратиста да Албанци на Косову не могу да живе заједно са Србима у Србији. И то је, господине председавајући, у драстичној супротности са вредностима на којима почива савремени свет, мислим пре свега на мулти- етичност. Србија због тога предлаже да господин Ахтисари и сви ми заједно усмеримо све снаге на проналажење решења које ће по први пут успоставити уређење покрајине на истинским демократским начелима. Екстремна решења, преседани и експерименти морају бити забо- рављени и уступити место провереним и европским моделима решавања мањинских питања. Суштинс- ка аутономија за покрајину Косово и Метохија није празна реч ни флоскула, већ најбољи и најсигурни- ји начин да албанска национална мањина у покра- јини управља својим животом и својом будућношћу онако како сматра да је то у њеном најбољем интересу. Суштинска аутономија је реално решење и оно је усмерено против сваког екстремног решење. То је решење реално пре свега зато што је сагласно Повељи УН и најважнијим начелима

Србија снажно инсистира да Резолуција 1244 и обавезе које из ње произлазе буду темељ наших разговора и основ за проналажење спо- разумног решења. То је током једногодишњих раз- говора, имајући у виду и шестомесечну паузу, сасвим изостало. Насупрот томе, разговори су вођени под сенком наводно познатог решења, што је оптерећивало њихов ток и онемогућавало тра- гање за компромисним решењем. Сматрамо да је од највишег интереса да господин Ахтисари уложи додатни напор у даљем вођењу преговора и да у средиште свог предлога унесе најбитније елементе из Резолуције 1244. У том смислу је посебно важно да господин Ахтисари модел суштинске аутономије за покрајину уведе као фундаментално питање разговора, што би омогући- ло да у конструктивном дијалогу испитамо све добре и, уколико их има, лоше стране овог предло- га. Ако на одговоран и озбиљан начин не испробамо могућност да уређење покрајине буде засновано на истинским демократским темељима у виду суштинске аутономије, већ се посегне за екстремн- им и опасним решењима, онда ће одго-ворност за све последице преузети искључиво онај ко такву одлуку донесе. Србија, поштована господо, користи и ову прилику да позове на наставак правих и темељних разговора, који ће се у доброј вољи водити на основу Резолуције 1244, и који ће довести до спо- разумног решења, сагласног Повељи УН и Уставу Републике Србије. 10.3.2004.

ТАНЈУГ

Iskra 1. april 2007.

Док свет одлучује о судбини Косова и Србије

ПАРТИЈЕ „ДЕМОКРАТСКОГ БЛОКА” СЕ ПОГАЂАЈУ И ОДУГОВЛАЧЕ ФОРМИРАЊЕ НОВЕ ВЛАДЕ ДС и Г17 плус нису постигли никакав договор о формирању будуће владе Србије. Две странке једино су се договориле да би у наредна два дана требало одржати састанак три највеће странке демократског блока, на коме би покушали да дођу до договора. ДС и даље инсистира на томе да се прекине сарадња са социјалистима и радикалима на свим нивоима. Г17 је сагласан са тим, али тражи да ДС раскине коалицију са ПСС-ом, а ДСС се још није конкретно изјаснио о том предлогу. Томица Милосављевић из Г17 плус рекао је после састанка да се назире партнерство ДС-а, коалиције ДСС-НС и странке Г17 плус, уз подршку мањинских странака, за формирање владе Србије. Г17 не одустаје од шестог принципа и инси- стира на тројном састанку на коме би постигли ком- промис о спорним питањима. То је у ствари и једини договор који су две странке постигле на састанку. "Компромис и консензус подразумевају да три стране договоре нешто и да кад изађу све три говоре једно исто вама. Један заједнички став". Демократска странка и даље инсистира на нултом принципу и на томе да је неопходно да се рас- кину све коалиције са радикалима и социјалистима. И док Г17 не одустаје од шестог принципа, ДС о њему уопште не жели да разговара. Демократе планирају поново да кандидују Бориса Тадића за председника Србије, а истовремно истичу да је Божидар Ђелић једни који може да врши функцију премијера: "Ми нећемо дебатовати о томе како ће бити утврђен кандидат за председника републике. Ако треба то да кажемо и на трилатералном састанку. Такав састанак има смисла ако почнемо да говоримо о томе како да почнемо да спроводимо пет ствари које су неспорно утврђене као начела и приоритети будуће владе".

Петровић: Нулти принцип доказује преданост Потпредседник ДС-а Душан Петровић је, гостујући у Кажипрсту Б92, рекао да би нулти принцип за формирање Владе показао преданост странака у будућој Влади испуњавању пет већ усаглашених стратешких циљева Владе. Петровић, међутим, није директно одговорио на питање да ли ће ДС раскинути коалицију с Покретом снага Србије у Војводини. "То је питање да ли можете с неким ко има супротне ставове о томе како држава треба да изгледа и куда треба да иде да седите у коалицији", каже он.

Iskra 1. april 2007.

"О свему хоћемо да дебатујемо. Ево да види- мо како то ПСС урушава пут Србије ка Европи и ако утврдимо наћи ћемо решење врло лако. То је питање вредности, а не питање трговине", каже он. Петровић је рекао да не може да процени да ли ће Србија до краја марта добити Владу јер прего- вори о конкретним решењима још нису почели. "Још нема разговора о персоналним решењима, јер прво треба утврдити шта је до сада кочило испуњење пет стратешких циљева. Ми дакле нити кога хоћемо да оптужимо нити омаловажимо, већ само хоћемо на један озбиљан начин да отворимо свако од тих питања", каже он. "Ево сада разговарамо о завршетку сарадње с Хашким трибуналом, да видимо због чега ми као земља нисмо успели ту ствар да завршимо ове три године и како би требало да буде промењена та струк- тура да би стекла веће изгледе да ту обавезу приведе крају", каже он. Поводом очекивања Г17 плус да у Влади преузме важне економске ресоре, Петровић је навео да ДС има велике дилеме око досадашње монетарне политике, што отвара и питање промене на месту гувернера Народне банке Србије.

Динкић: Тадић председник премијер из ДСС-а "Србију у наредних годину дана очекују председнички избори и, ако би демократски блок имао два кандидата, Влада Србије би се распала", изјавио је лидер Г17 плус Млађан Динкић. Коментаришући шести принцип, Динкић је у емисији Полиграф на ТВ Б92 рекао и да је Г17 плус спремна да подржи Бориса Тадића као кандидата за председника Србије, али да би онда ДСС требало да има место премијера. "То је идеја о подели одговорности, где је ДС освојио 23 одсто, ДСС 17 одсто и Г17 седам одсто, и да свако сразмерно изборном резултату преузме одго- ворност за обављање одређеног посла у друштву у наредне четири године", каже он. "Морамо да имамо једног кандидата коалици- је за председника државе, ако бисмо имали два или три кандидата Влада не би личила ни на шта јер би министри који припадају једној странци ишли у кам- пању за једног кандидата, ови други за другог и имали бисмо распад система, распад Владе", каже он. "Да ли је озбиљно да странка која је освојила 23 одсто пледира да има апсолутну власт? Није озбиљно", рекао је Динкић. Он је рекао да му је током преговора нуђено да буде министар одбране, али да је то одбацио као неозбиљан предлог јер није квалификован за то место.

Партије одуговлаче ...

широм Србије и у Барајеву", каже он.

Према његовим речима, за Г17 плус је прихватљив нулти принцип који је предложио ДС. Он ће предложити и додатак том принципу. "Мислим да је у реду да се и радикали и социјалисти избаце из икаквих коалиција, да се направи потпуно демократска коалиција и на републичком и на локалном нивоу", каже он. "Ту мислим и на Карића, мислим да ДС треба да избаци Карића из покрајинске скупштине и свих локалних скупштина, где год су у коалицији с Покретом снага Србије. Не видим никакву разлику између Карића и социјалиста", објашњава Динкић. И лидер Г17 плус је оценио да је Србија ближа формирању нове владе него изборима јер сматра да би то онда био пораз за све. 14.3.2007.

Б92

Одложен тројни састанак о влади Нова рунда преговора Демократске странке, Демократске странке Србије и Г17 плус требало је да буде одржана сутра у седишту Г17 плус. "Састанак је одложен на иницијативу ДС-а", рекао је потпредсед- ник Г17 плус Томица Милосављевић. Према његовој оцени, на том "тројном" сас- танку требало би да присуствују и лидери странака, али ће се о томе странке тек договарати у следећих неколико дана. Шта би било уз нулти принцип За разлику од челника Демократске странке Србије и Нове Србије, који се још увек нису изјаснили да ли прихватају "нулти принцип" или не, функционери тих странака на локалном нивоу сматрају да се тим принципом стварају велики проблеми у општинама. Према њима, локални избори се приближава- ју, а раскидањем локалних коалиција могло би довести до блокаде рада општина. Ниш је највећи град у Србији у којем је на власти тзв. непринципијелна коалиција. Многи сматра- ју да се на примеру Ниша, у којем већину чине све странке осим ДС-а, може показати да ли је примена "нултог принципа" могућа или не. Због тога и не чуди што у нишким одборима ДСС-а и Нове Србије нису одушевљени "нултим прин- ципом". Барајево је једна од општина у којима су такође на власти тзв. "непринципијалне коалиције". ДСС је, уместо са Демократском странком, која је победила на локалним изборима и са којом је могао самостално да формира власт, прво делио власт са радикалима, да би затим место радикала заузели социјалисти. Први човек Барајева, Раде Стевановић из ДСС-а, такође сматра да је нулти принцип непотребан јер ионако следе локални избори. "Ми ћемо поштовати одлуку централе, али мислимо да није у реду да се растурају коалиције јер ће то изазвати велике потресе

"Коапиције на локалу независне од републичких" Председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио је да стварање коалиција на локалном нивоу никада није било повезано са коали- цијама на републичком нивоу. Он је рекао да је увођенје нултог принципа у преговорима о новој Влади Србије "покушај Демократске странке да доскочи шестом принципу Демократске странке Србије". "Ускоро ће бити организовани локални избори и народ ће изабрати своје представнике", додао је Дачић. 15.3.2007.

Б92, Бета

Динкиђ одустао од министарства финансија, али има нови ултиматум Лидер Г17 плус Младан Динкић одустао је од захтева да у новој влади преузме Министарство финансија, али за узврат, опет тражи да привреда и економски односи с иностранством буду обједињени и да он буде на челу тог ресора, сазнаје Глас. Управо то је и разлог што су преговори о формирању владе запели. Будући да је ДС пристао да Војислав Коштуни- ца остане премијер, а да се у том случају подразумева да Божидар Ђелић буде министар финансија, Динкић би да под своје узме област економије, пошто би Министарство пољопривреде водила Ивана Дулић- Марковић. Тим поводом јуче су и (не)планирано одржани разговори делегације ДС-а и Г17 које су се сагласиле да је "неопходно водити трилатералне раз- говоре између странка које би могле да формирају Владу Србије". Договорено је да би Г17 плус, ДС и коалиција ДСС-НС тај састанак требало да одрже што пре. И на тим разговорима поновљена су размимоилажења око "шестог" принципа. Заменик председника ДС-а Душан Петровић рекао је, после састанка, да је за ДС "шести принцип" о подељеној одговорности апсолутно неприхватљив и да о томе више неће дебатовати. А потпредседник Г17 плус Томица Милосављевић поновио је да та странка неће одустати од "шестог принципа". У вези са "нултим" принципом Петровић је казао да је ДС спреман да разговара о предлогу Г17 плус да се на локалном нивоу власти раскину коали- ције и са Покретом снага Србије. Динкићева партија је позвала ДС и коалицију ДССНС да трипартитне разговоре одрже сутра, у просторијама Г17 плус, а Милосављевић је навео да тај сусрет неће бити на председничком нивоу, већ на нивоу преговарачких делегација. На поменутом три- латералном састанку, рекао је Петровић, требало би да буде размотрено спровођење пет принципа о који- ма су странке постигле сагласност. 15.3.2007.

Г лас јавности

(Наднаслов и наслов горњем тексту дале је Искра)

Iskra 1. april 2007.

РУСИЈА САОПШТИЛА ДА ЈЕ ПРЕРАНО ЗА СЕДНИЦУ СБ УН О КОСОВУ Москва инсистира на наставку преговора МИП Русије: Предлози за статус од почет- ка били у корист једне стране. Наставити непристрасне консултације, доследно ширити поље сагласности учес- ника преговора, у интересу проналажења исхода на основу Резолуције 1244 СБ УН и принципа међународног права. У Министарству спољних послова Русије, јуче су за Глас најавили да ће Москва, упркос противљењу Мартија Ахтисарија новим преговорима, наставити да инсистира на даљим разговорима између две стране "које су Београд и Приштина", а не Русија и САД. Заменик директора информативне агенције Руске Федерације Андреј Владимировић Кривтов овим је одговорио и на питање да ли ће се предлог Мартија Ахтисарија разматрати пред Саветом безбедности оном динамиком коју је планирао Уносек. Упитан како ће се Русија, као стална чланица врховног органа УН, изјаснити на гласању које Уносек очекује у априлу, он је поновио да Русија није променила своје виђење развоја догађаја и да је прерано за седницу СБ на тему Косова. - Морамо наставити консултације између Београда и Приштине, како би се проширило поље међусобног разумевања и да би се постигло решење које ће бити засновано на Резолуцији 1244 - рекао је Кривтов. И портпарол шефа руске дипломатије Сергеја

Т. НИКОЛИЋ: ФОРМИРАЊЕ ВЛАДЕ ОДЛАЖЕ СЕ ЗБОГ КОСОВА Заменик председника Српске радикалне странке Томислав Николић рекао је данас да председник и премијер Србије Борис Тадић и Војислав Коштуница "намерно одлажу” конституисање скупштине и формирање нове владе, јер им не иде у прилог да се ти органи формирају пре проглашења статуса Косова. Николић је изјавио Танјугу да председник и премијер чекају да статус Косова и Метохије буде обелодањен, па да тек онда уђу у процес конституи- сања скупштине и владе, ”како би могли да кажу да уопште нису криви и да нису били на власти када је то негативно решење доношено”. Он сматра да ће, када се буду стекли услови за то, Тадић и Коштуница врло лако да се договоре о формирању владе и томе ко ће бити премијер и министри.

14.3.2007.

Iskra 1. april 2007.

Лаврова, Михаил Камињин пренеоје јуче оцену Москве да су преговори прекинути пре времена и да су били пристрасно вођени. - Сматрамо превременом одлуку Ахтисарија да прекине преговоре и преда УН нацрт за статус који је сачинио. При томе, предлози за статус су од почет- ка били у корист једне стране. Зато је важно нас- тавити непристрасне консултације, доследно ширити поље сагласности учесника преговора у интересу проналажења исхода на основу Резолуције 1244 Савета безбедности УН и принципа међународног права - рекао је Камињин. Он је саопштио и да се не слаже са Ахтисаријем да је пропаст претходних преговора показатељ да две стране не могу да се договоре. - При изјавама о унапред решеној суверенизацији Покрајине, тешко је могло да се очекује било шта друго, а постављани су и вештачки временски рокови, који су отежали долазак до компромисног исхода - оценио је Камињин и поновио да Русија сма- тра да "без сагласности обе стране на основу компро- миса предлози не могу да гарантују одрживо и дугорочно решавање". О крајњем одговору Москве ових дана спекулишу највише медији, док су се ућутали сви проалбански западни званичници, иако су до сада тврдили да ће Руси лећи на руду.

Лондонски Фајненшел Тајмс јуче је написао да неуспех преговора значи да ће "САД и ЕУ морати да почну са убеђивањем Русије да не стави вето". А руски дневник Новије известија у данашњем броју објављује интервју са председником Борисом Тадићем, који је казао да "не може да улази у процене да ли ће нека чланица СБ уложити вето" јер је то надлежност искључиво тих држава. На констатацију да је "код Срба релативно популарна теза да је Русија издала Србе током последњих балканских ратова", Тадић је одговорио: - Руска политика је тада била условљена изазовима са којима се сама суочавала. Данас је она, земља фасцинантног напретка, великог економског развоја. Сада веома поштујем став Русије када је у питању Космет, а истовремено водим политику која не оптерећује позицију Русије, већ даје допринос нашим билатералним односима на основи заједничких интереса - рекао је Тадић. 14. март 2007

ГЛАС ЈАВНОСТИ

Танјуг

У вртлогу

ПРИЈАТЕЉИ КОЈИ ТО НИСУ Марти Ахтисари, представник генералног секретара УН, није само унапред одлучио о питању будућег статуса Космета, усмеравајући га пуним једри- ма ка независности, него је и одредио редослед потеза у краткој партији шаха коју игра са Србијом, најављу- јући да ће, после очекиваних безнадежних разговора у Бечу, поднети свој коначни предлог Савету безбед- ности, од којег очекује да га усвоји. Прејудицијатор је прејудицирао. Да Србији и Србима на Космету не би оставили никакав маневарски простор и изнудили њихову помиреност са губитком Космета, западни режисери садашње политике агресије на Србију - САД, НАТО и ЕУ - једнодушно су и безрезервно подржали Ахтисаријев план, а у Србији и међу косметским Србима настоје да максимално мобилишу своје исто- мишљенике и намештенике да заузму позитиван прилаз према Ахтисаријевом плану, да у српској јавности посеју сумњу у изводљивост и оправданост очувања Космета и да пледирају не само за дизање руку од њега као незахвалног терета за Србију већ и да Србија буде прва која ће признати независност своје јужне покрајине. Западним режисерима територијалног умање- ња Србије нипошто не одговара јачање националне и државне свести српског народа, што каштигују као национализам и шовинизам, и чине све да се он раз- духови, одвоји од својих традиција и упути безличним стазама мондијализма. Оправдано сматрају да би тако раскорењен српски народ лако пристајао на све понижавајуће и недобронамерне захтеве Запада, укључујући и дезинтеграцију сопствене државе. Имајући све то у виду, намеће се питање зашто се наша политичка елита, посебно она у домену власти, и даље устручава да попу каже поп, а бобу боб. Уместо тога, она државе и организације које кон- тинуирано и отворено раде на распарчавању Србије наставља да представља као пријатеље Србије. Ако је беспримерно залагање за одузимање знатног дела територије једне земље пријатељско понашање, штаје онда непријатељско? Треба ли да нас исте те снаге поново бездушно бомбардују па да их преквалифику- јемо у непријатељске? Несумњиво је да је највећи интерес Србије и српског народа да поменуте западне снаге има као своје сталне и поуздане пријатеље. У виталном је интересу Србије да што пре постане пуноправни члан ЕУ и да одржава и јача узајамно корисне везе са НАТО-ом. Али, не по сваку цену! Нарочито не по цену одрицања од Космета или његовог одузимања на про- тивправан начин, ради стварања још једне албанске државе. Ако би САД, НАТО и ЕУ остали при таквом циљу и у том правцу наставили да врше на Србију непринципијелне притиске или буду покушавали да је поткупе или увреде неком компензацијом, наша поли- тичка елита, а пре свега званична власт, треба да пређе Рубикон и да им што пре отворено и без остат- ка саопшти: ако Србија мора да бира између Косова и ЕУ, изабраће Косово и захвалити на позиву у ЕУ; ако треба да бира између пријатеља који желе да јој

ампутирају њену јужну покрајину и других који пружају подршку њеном територијалном интегритету и суверенитету, изабраће ове друге. Пријатељстава са задршком или задњом намером треба да се клонимо. Интереси у сваком при- јатељству треба да буду узајамни, а намере исте. Ако тога нема, нема ни пријатељства. Најопасније је лажно пријатељство, јер није одмах распознатљиво и лако се претвара у Тројанског коња. Прелазак преко Рубикона у сугерисаном смис- лу не би значио губитак перспективе Србије за улазак у ЕУ, већ, обрнуто, њено очување, јер је за западне силе Србија ипак важнији улог од Космета и оне би, због властитих интереса и досадашњих политичких инвестиција на Балкану, морале да коригују своју проалбанску политику и заузму уравнотеженију пози- цију, ближу међународном праву, Повељи УН и Хелсиншком Завршном акту. Глас јавности, 25.2.2007. <www.glas-javnosti.co.yu>

Zabrinutost Evrope posle kraha u Beču

Sumorna budućnost za Kosovo i Metohiju Institut za evropsku politiku iz Berlina ocenio je da su "prognoze za budućnost Kosova uveliko pe- simističke" i da ne treba isključiti ni izbijanje "teških nemi- ra, možda i ustanaka nalik revoluciji", piše nemački nedeljnik Špigl, a prenosi Beta. Špigl citira ocene iz poverljive analize, izrađene za nemačko Savezno ministarstvo odbrane, u kojoj se navodi da je "planirana izgradnja multietničkog društva propala" i da "njega nema nigde, izuzev u birokratskim saopštenjima međunarodne zajednice". Navodi se, takođe, da bezbednosna strategija Evropske unije za buduću misiju na Kosovu "nije ni analitična, niti koncep- tualno razrađena". U analizi na preko 120 stranica se, kako prenosi Špigl, ukazuje i da je "pogrešno verovanje da će nezavisnost rešiti sve probleme, a nade stanovništva oterati u nerealistične visine". No, umesto toga, predviđa se u analizi, "preti pad unazad sa teškim nemirima, ako ne čak i ustancima nalik revoluciji". Stručnjaci koje je angažovalo Ministarstvo odbrane su kao krivce za katastrofalno loše izglede Kosova za budućnost naveli Unmik i Kfor, ali i "politiku guranja glave u pesak koju vode Evropljani". U studiji se govori o lošem menadžmentu, korupciji i organiza- cionom haosu, kao i o "organizovanim kriminalnim ban- dama" koje su se "infiltrirale u ključne delove štaba Kfora". Uloga SAD je u tom dokumentu ocenjena kao kontraproduktivna".

13.3.2007.

Владислав Јовановић

Glas javnosti

Iskra 1. april 2007.

О нецелисходности преговора у Бечу без одбранбених против мера

ВОЈО И БОРИСЕ СУ ЧИМ ЋЕ ТЕ ПРЕД МИЛОША (СРБЕ) Може ли се Косово и Метохија бранити и одбранити преговарачком позицијом утемељеном једино на клаузулама међународног права које по „новим глобалистичким правилима" нико не респектује, ако то не мора. У Бечу се ових дана симулирају преговори између Срба и Шиптара о отцепљењу КиМ од Србије по сценарију Ахтисарија и уз свеопшти при- тисак наших западних „пријатеља". Шиптари се угодно смешкају, ноншалантно одбијајући све наше примедбе јер је већ све скројено према њиховим захтевима и само је питање технике извођења. Дали ће до самосталног Косова доћи корак по корак или у једнократном јуришу на независност. Колики степен дебилитета треба имати да нешто што је документовано твоје ставиш под сумњу, и почнеш да преговараш са неким, доказу- јући самим тиме да КиМ можда и нису твоји. Да ли је то дебилитет или национална издаја, сада и није важно, али ми смо на сигурном путу да неспособ- ношћу наших „државника" изгубимо 17% државне територије. Отићи у Беч на преговоре после онаквог предлога Ахтисарија је најблаже речено неодговорно. Није ми јасно о чему ће тамо уопште преговарати када је и наша Скупштина у целости одбацила ту Ахтисаријеву пашквилу. Српска прего- варачка позиција утемељена је на клаузулама међународног права које по „новим глобалистичким правилима" нико не респектује, ако то не мора. Тачније, ако на то није приморан (читај присиљен). Тај глагол „присилити”, проистиче из именице сила, која је била и остала основ свих реалних односа у свету. Данас посебно, због једнополарног цента моћи, о чему је на самиту у Минхену критички го- ворио и руски председник Путин. Српска преговарачка дружина у Бечу, ма како јака и убедљива била на језику, нема главни адут у рукама, а то је оружана сила. Тако смо дошли до парадокса да 1,5 милона Шиптар прети ратом на Балкану, ако не добију независно Косово а ми „мудро ћутимо". Остали смо без тог главног преговарачког адута захваљујући нашем „далековидом" председнику Тадићу који се још као министар одбране добрано побринуо да ту нашу оружану силу што више уништи и разоружа. Додамо ли томе да је сијасет пута изјавио да ћемо КиМ бранити искључиво на дипломатском нивоу, што је у међународним круговима у Свету а и међу Шиптарима протумачено да КиМ Срби у суштини неће ни бранити. Тадића и Коштуницу на праву, суштинску одбрану и војним средствима обавезује заклетва коју су положили, али у земљи чуда и апсурда ни заклетва није обавезујућа. Заклели се,

Iskral.april 2007.

рекли па порекли... Прагматични Свет је све ове „државничке" потезе сабрао и дошао до закључка да Србима баш и није стало од одбране свог дела територије, те да је они прећутно препуштају одлучнијим и упорнијим Шиптарима. Осим уобича- јене приче и фразеологије нисмо свету показали нити најавили механизме који би били примењени за случај да ток „Бечких преговора" по Србију крене лоше. Али ту смо где смо. Највише што би се у оваквој ситуацији могло постићи је одлагање било каквих коначних решења. Српска страна не треба да стреми брзим реализацијама, односно окончању преговарачког процеса, све док се дође до квалитетних решења, ако је до њих уопште могуће стићи. Добра Бечка позиција за нас би била да што већи број питања остане отворен како би се у дужем периоду градиле позиције у складу са зацр- таним циљевима. Вербалну фазу утемељену на међународном праву треба да подрже други обли- ци и манифестације одлучности да би се достигли жељени циљеви. Од српског преговарачког тима који је захваљујући свом државном руководству остао без адута, не треба очекивати неке импре- сивне резултате. Било би сасвим довољно да на овим Бечким преговорима не примимо превише голова и останемо без изгледа на победу у реванш утакмици, која ће се неминовно одиграти у СБ УН. За разлику од српске стране која нема нас- тавак после ,,празних прича, Шиптари су најавили и делимично показали читав спектар „претећих инструмената". Као прво у стању су да подигну широке народне масе на демонстрације широм КиМ кад то владајућа структура иницира. - Као друго, располажу респективном легитимном војном силом у лику КЗК спремног да се у једном дану трансфор- мише у оружане снаге „независног Косова" иза кога је скривена још масовнија нелегитимна војна сила у лику ОВК и АНА. - Прете радикалним елементима који су спремни да активирају класични тероризам и то не само на локалном већ и на међународном плану. Колика је та претња озбиљна западни фактори не знају тачно али су склони да Шиптаре изједначава- ју са Џихад ратницима што апсолутно није тачно али их у то треба убедити. - Иако се наше државно руководство према ОВК понаша као ној, убеђујући себе „да ова не пос- тоји". ОВК итекако постоји. Она није тако респек- тивна снага како је неки западни аналитичари пос- матрају и пореде са организацијом Хезболах, која је Израелу одржала лекцију као нико до сада.

Војо и Борисе ... Али Западу је доста ратовања са муслиман- ски фундаменталистима и радо би избегао герили на Балкану са Шиптарима, поготову ако Срби оти- мање своје територије посматрају индолентно и помирљиво. Занимљива је једна наводна НАТО анализа, која прави поређење између ОВК и Хезбулаха из које у скраћеној форми наводим извесне делове. Које су сличности организације Хезболах и ОВК - Обе су ван закона, на листи терори- стичких организација, с тим што Хезбулах јавно делује а ОВК је у тајности и тренутно неактивна. - Обе организације су недржавне односно невладине па нема државе која сноси одговорност за њихова деловања и дејства. - Неуправљиве су и неконтролисане од стране официјалних власти (што са ОВК није случај). Власти толеришу њихово постојање и активности у бојазни од непосредног сукоба са њима. - Имају јасне политичке и војне циљеве и добре обавештајне службе у чије се редове тешко инфилтрирати. - Добро су илегално повезане са легитим- ним Владама на бази националне припадности и религиозног фактора као и истоветности циљева. То подразумева да легитимна Влада Косова и ОВК имају исте циљеве (што је неспорно) а то је неза- висно Косово. С тога имају утицај на званичну политику легитимне Владе Косова и стреме партиципацији у власти. Располажу агентуром уграђеном у органе међународне снаге и званичне државне администрацију. (Хезболах у УНИФИЛ-у а ОВК у УНМИК-у и КФОР-у). - Обе су добро наоружане легално и иле- гално, имају јасну и ефикасну војну организацијску структуру и хијерархију. Обе имају изворе финан- сирања и снабдевања наоружањем и војном опре- мом. Одржавају војну обуку и школују кадрова у земљи и иностранству, као и регуларну попуну кадром. - Имају идеолошку, религиозну и психо- лошку припрему људства, високу мотивацију и бор- бени морал. На све ово се надовезује значајна подршка из иностранства, као и везе са иностра- ним фактором, по националним, религиозним, и политичким циљевима. За остваривање ових циљева, имају своје добро уигране лобисте у центрима мођи, као и медијску подршку. - Ослањају се на подршку месног становништва, које уједно чини и главну логистичку подршку на терену.

С обзиром да сам до своје 35 године живео у Приштини и да перфектно познајем менталитет, храброст, организационе способности и могућности Шиптара као ратника, тешко бих могао да се сложим са овом упоређујућом „анализом". Србија чак и са овако разореном Војском, прегазила би ту „Шиптарску велесилу" као плитак поток, али је за тако нешто потребно створити неопходне поли- тичке услове. Један од главних услова је да на водеђим државним функцијама у Србији имамо људе који знају шта је Војска, њену праву вредност и како се оружана сила користи. Оружана сила пре свега служи као средство одврађања од агресије, али и као продужена рука односно завршна реч у дипломатији. Нико се не плаши Буша или Кондолизе Рајс, веђ америчке војне силе па зато Амерички „предлози" имају тежину на коју се мора обратити пажња. У оваквим Бечким наклапањима та сила представља додатни, а понекад и кључни адут за преговоре. Али у Бечу миш прети а мачор ни да зуцне. Шта треба предузети? Као јака подршка вербалној фази преговарачког процеса позвати резервни састав у локалним гарнизонима и извести војну вежбу у близини административне линије са КиМ, нивоа најмање бригаде. То би била најблажа демонстрација силе. А као спремност на употребу исте, треба извршити покрет трупама и концентрацију снага у близину границе са КиМ. Што је јасно разумљив језик за све политичаре у свету као и за саме Шиптаре на КиМ и Албанији, шта ђе им се догодити ако и даље прете ратом на Балкану. То је једини целом свету разумљив гест одлучности да се брани своја територија. Међутим, актуелно руководство Србије нема храбрости ни за вежбу а камоли за неку озбиљнију војну претњу. Такви покрети трупа се не могу тумачити као претња НАТО-у, веђ Шиптарима који хође насилним мето- дама да отцепе део Србије. Уосталом НАТО је КиМ и присутан у функцији очувања мира и стабилности па му наша Војска у томе само помаже. Једино ком- бинацијом активног политичког деловања, чији је саставни део одбијање и помисли о нашем прих- ватању одвајања КиМ од Србије и покретима војних снага као манифестација одлучности може се зауставити овај Ахтисаријев лов у мутном. Ми све то можемо, само је питање хође ли то наш политички врх или ђе помирљиво сагнути главу пред западним налогодавцима, прихватајуђи њихове сугестије у нади да ђе их Запад одржати на власти. Треба само да знају да после губитка КиМ неминовно на ред долази неки нови 05 октобар. Ако су извукли погрешне закључке, треба да знају да је Милошевиђ пао зато што је распродавао српске територије и националне интересе, а не зато што је био диктатор. ОГЛЕДАЛО, 26.2.2007.

Звонимир Трајковић политички аналитичар

(Наднаслов горњем чланку дала је Искра)

Iskra 1. april 2007.

Срђа Трифковић о пресуди Хашког суда и реакцији Хашког трибунала

МЕЂУНАРОДНИ СУД ПРАВДЕ: СРБИЈА НИЈЕ КРИВА ЗА ГЕНОЦИД Међународни суд правде у Хагу донео је 26. фебруара изузетно важну пресуду која отвара могућност нормализације прилика на подручју бивше Југославије. Суд је већином гласова одлучио да држа- ва Србија није починила геноцид у БиХ, што значи да Србија неће бити одговорна ни за какву одштету. Пресуда је донета по тужби муслиманских власти Босне и Херцеговине против тадашње СР Југославије (СРЈ) због наводног геноцида почињеног током рата у БиХ 1992-95.

своје прописе и правила „у ходу” - често након што су суђења увелико у току. Поменимо да су преко дваде- сет пута мењани прописи за вођење поступка, извођење доказа и правила одбране оптужених. Дешавало се често да оптужени и не зна ко га запра- во терети, јер је реч о неименованим, заштићеним све- доцима.

Др Срђа Трифковић је спољнополитички уред- ник америчког месечника„СИгошс1ез" и извршни директор фондације „Лорд Бајрон" за балканске студије. У интервјуу за „Сусрете понедељком” у Отави, Трифковић истиче да је најважнија тачка пресуде садржана у саопштењу самог Међународнг суда правде:

Хашки трибунал за ратне злочине, суд Карле дел Понте, једна је квази-правна, исполитизирана институција у којој кривица зависи од етничке при- падности оптуженог а не од стварне тежине дела које је починио. Пример је срамна ослобађајућа пресуда Насиру Орићу с једне стране и доживотни затвор др Миломиру Стакићу са друге. Срби у Хашком трибуналу су криви по дефиницији, Срби су егзистенцијално криви, онтолошки криви. Тај принцип, срећом, за Међународни суд правде не постоји .

„Србија није починала геноцид кроз своје органе или личности које су одговорне по уобичајном међунароном праву; Србија није учествовапа у завери да почини геноцид, нити је подстицала његово извршење и није била саучесник у њему.”

Босански муслимани нису задовољни одлуком Међународног суда правде иако је овај прихватио одлуку Хашког трибунала за ратне злочине да је геноцид почињен у Сребреници. Да ли је одлука Међународног суда правде политицка одлука или је базирана на међународном праву?

То је битни део пресуде којим се уздрмала читава конструкција политичке, академске и медијске србофобије широм западног света. Она је априори почивала на претпоставци да су Срби криви за све шта се десило на Балкану 90-тих и да би свака међуна- родно-правна институција требало да верификује такав налаз.

Међународни суд правде у овом случају није могао да поступи другачије. Уколико би довео у питање саму чињеницу злочина која је изведена из пресуда Хашког трибунала, он би тиме де факто дезавуисао Хашки трубунал који постоји политичком вољом истих оних сила које и Међународни суд правде одржавају у животу а добрим делом и финансирају. Другим речима, он је ту ишао линијом мањег отпора јер је статус Сребренице као геноцидног злочина изведен из већ постојећих пресуда Хашког трибунала. Међународни суд правде се уопште није упустио у раз- матрање тог питања.

За разлику од Хашког тибунала за ратне злочине у Југославији, који је плод србофобне хисте- рије 90-тих а који такође има своје седиште у Хагу, Међународни суд правде функционише на битно различитим претпоставкама. Као прво, он делује у складу са устаљеним нормама међународног права које важе већ генераци- јама. Међународни суд правде је истински Хашки три- бунал, док је Тибунал за ратне злочине у Југославији смештен у Хаг да би том новопеченом правном недоношчету дао квазиправни кредибилитет у очима светске јавности, кредибилитет који он иначе не би уживао. Међутим, злокобна институција Карле дел Понте може да доведе у заблуду само оне који нису сигурни на шта се термин „хашки трибунал” заправо односи. Да поновимо: Међународни суд правде се односи на институцију која је слободном одлуком земаља-чланица УН проглашена надлежном за спорове између држава. Тај суд примењује међуна- родно јавно право које је на снази већ деценијама. С друге стране, Хашки трибунал за ратне злочине пресуђује појединцима оптуженим на основу политички мотивисаних оптужница, са јасном намером да Срби буду жигосани као главни кривци. Он доноси

Iskra 1. april 2007.

Биће веома интересантно да видимо да ли ће се по еквивалентном принципу и суд Карле дел Понте, Хашки трибунал за ратне злочине, осећати позваним или чак обавезним да пресуду којом се Србија осло- бађа кривице за геноцид у Босни и Херцеговини при- мени и на оптужене који су били део српског, односно југословенског политичког руководства и војног или цивилног естаблишмента - или личност као што је Бојислав Шешељ, чије је деловање имало искључиво политички карактер, а ипак је оптужен за тобожње подстицање геноцида. Уколико би се прихватила еквивалентност принципа, тј. да с једне стране Међународни суд правде прихвата Хашки трибунал као меродавни ауторитет за утврђивање чињенице геноцида, онда би на исти начин требало очекивати да на основу пресуде Међународног суда правде Хашки трибунал постхумно ослободи Слободана Милошевића оптужбе за геноцид, као и да ослободи све његове сараднике који су оптужени по принципу командне одговрности. Значај одлуке Међународног суда правде за

Марко Јакшић, председник Заједнице српских општина на КиМ

ПУТИНЕ, СПАСАВАЈ!

Србија нема другог излаза него да се нада да ће наша словенска браћа остати доследна и да нас неће жртвовати Председник Заједнице српских општина на Косову и Метохији и члан српског преговарачког тима др МАРКО Јакшић у разговору за "Вести" истиче да нов предлог специјалног изасланика УН-а Мартија Ахтисарија није никакво изненађење, јер је он још раније доказао да је антисрпски расположен.

Окрећемо се ми и ка Шпанији, Пољској, Словачкој и свима онима којима такође прети опасност отимања државне територије уколико би КиМ било насилно отцепљено. Последице би биле несагледиве, иако Америка шири празну причу да би независност Космета била јединствен случај и не би постало пра- вило за друге сепаратисте.

- Од Мартија Ахтисарија ништа друго није се могло ни очекивати, осим да одбије српске амандмане и да само козметички нашминка свој проалбански план за решење статуса Косова и Метохије. Тиме је Ахтисари још једном потврдио да није одустао од свог много пута поновљеног става да "Срби морају да плате жестоку цену Милошевићевог режима" - каже Јакшић.

С обзиром на неприхватљив план, да ли би председник и премијер Србије требало да иду у Беч на следећу рунду преговора?

Шта је онда чинити српском преговарачком тиму убудуће? - То ће зависити од развоја ситуације. Ми смо током свих досадашњих преговора у Бечу настојали да будемо максимално кооперативни у границама Устава Србије и међународног права, али не по цену губитка државне територије. Врло аргументовано смо износили наше ставове и понудили толико широку аутономију за Косово и Метохију, коју ниједна држава до сада није дала својим мањинама. Нико, међутим, не може да очекује да ће се Србија одрећи 15 одсто своје територије. Који је мотив да се Србија окреће несталним чланицама Савета безбедности УН-а, посебно Индонезији, која је најмуслиманскија држава света, док се у појединим светским круговима говори о Косову као бази џихада, исламског тероризма и екстремизма, беле Ал каиде? - То нема везе се религијом или религиозним фанатизмом, већ са потенцијалним сепаратистичким тенденцијама, од којих страхују многе државе света.

Међународни ... Србију и за Републику Српску? Овом пресудом је стављена тачка на причу о јединственој српској одговорности која није само ограничена на Републику Српску, већ на све Србе, укључујући саму Србију. Тиме се такође искључује могућност, која је била веома присутна у калкулација- ма политиканата у Сарајеву, да муслимани упуте међународно-правним институцијама захтев за енормну одштету - која би се мерила милијардама долара - уколико би Србија била проглашена кривом. Другим речима, ствара се могућност какве-такве нормализације прилика на подручју бивше Југославије. Оно шта су муслимани хтели јесте да стављањем жига геноцидности на Србију и цео српски народ, у недоглед продуже грађански рат којег су сами изазвали.

12.3.2007.

- Мислим да би требало да иду, да српска страна до краја искаже своју кооперативност, али и да истраје у доследности да очува државну територију Србије, без обзира што креатори новог светског поретка имају другачије виђење света, што је неко од њих косовским Албанцима очигледно обећао независ- ну државу коју треба да им осмисли Ахтисари. Али, ми на то не смемо да пристанемо каквим год штапом да нам прете и какву год шаргарепу да нам нуде. Колико је реално да тим креаторима Русија заиста каже "њет" у Савету безбедности Уједињених нација по питању насилног отцепљења Косова и Метохије, или је и то само још једна од српских заблу- да? - У овом тренутку су нам остали једино Руси у које се можемо поуздати. Ми немамо другог излаза него да верујемо да ће Москва остати доследна, јер не видим зашто би Русија жртвовала Србе, своје исто- ријске савезнике и пријатеље. Да ли доследност у савезништву и пријатељ- ству данас може бити јаче у међународним и међудржавним односима, од познатог Черчиловог става "да нема вечитих пријатеља и непријатеља, већ само вечитих интереса"? - Треба направити разлику између Јељцинове и Путинове Русије која је данас далеко снажнија и спремнија за непоколебљив став. Не видим који би то био интерес Москве да допусти да се НАТО још 50 година шири на Космету. И зашто би Русија, у ово време, кад се око ње плете атомска мрежа запада, поклекла, уместо да остане одлучна сразмерно својој моћи и угледу у свету, који рапидно расте. ВЕСТИ Франкфурт, 9.3.2007.

Р. ЛОНЧАР

ПУТИН ПОСЕТИО ПАПУ У ВАТИКАНУ Према вести америчког CNN-a, 14.3.2007., председник Русије Владимир Путин, посетио је у Ватикану, 13. марта, папу Бенедикта XIV. Разговори су се наводно углавном водили о постојећој затегнутости односа између Римокатоличке и Руске православне цркве.

Боба Боројевић

Iskra 1. april 2007.

ИНТЕРВЈУ Азем Власи, саветник премијера Косова и Метохије

ПРОГЛАСИЋЕМО НЕЗАВИСНОСТ У варијанти да Косово добије независност, као што ће се и десити, безбедни tse бити сви грађани јер Албанци неће имати разлога за незадовољство. ) Ако Албанци буду незадовољни решењем, питање је чисте логике какво задовољство у таквом амбијенту може да осети пет-шест одсто Срба на Косову Азем Власи, широј јавности у Србији познат као приштински адвокат и политички функционер Косова у време СФРЈ, сада у улози саветника преми- јера привремене владе Косова и Метохије за односе са Србијом, Црном Гором и Босном и Херцеговином, го- вори за Гпас о финалним преговорима у Бечу о будућем статусу Космета. - На бечком састанку ће се стећи сви услови да Марти Ахтисари свој предлог за решење статуса Косова преда Савету безбедности на даљу процедуру. Значи, и формално ће се делегације српске и албанске стране на највишем нивоу изјаснити о његовом пред- логу. Косовска да ће да прихвати предлог и накнадне допуне господина Ахтисарија и српска страна, која ће поновити да не прихвата ништа од тога. То је заправо само догађај који и формално означава крај ове серије разговора о будућем статусу Косова који трају већ готово годину дана. Има најава и да ће генерални секретар СБ УН Ахтисаријев предлог вратити на дораду и да he инсистирати да Београд и Приштина разговарају директно? - Не знам за такву идеју, али то је једноставно неостварљиво. Разговори директни или индиректни су били разговори које смо видели. Њихов је резултат такав какав је, према томе, никакво враћање целог тог процеса назад нема сврхе. Али шта ако се деси да Космет не добије независност? Да ли Приштина има план "Б"? - Ако се не усвоји нова резолуција СБ која потврђује прихватање Ахтисаријевог плана, онда ће Скупштина Косова прогласити независност и државе ће појединачно доносити своје одлуке о признавању независног Косова. То је та друга варијанта. Али ниједна од поменутих земаља није била суверени део територије Републике Србије. Космет јесте.

/ )

- Косово није део територије Србије по Уставу од 1974. године. Косово је било федерална јединица Југославије. Насилничким актом Милошевићевог режима 1990. године тадашњи уставни положај Космета је укинут. Па и према Резолуцији 1244 Космет је саставни део Србије... - Нигде се тамо не спомиње Србија, нити је у

Iskra 1. april 2007.

време доношења Резолуције 1244 Србија била суве- рена и међународно призната држава. Спомиње се СРЈ, а Србија је само део те целине. Према томе, то је тумачење међународног права према ономе што Србији одговара. СРБИЈА ЋЕ ПРИЗНАТИ НЕЗАВИСНО КОСОВО Став ЕУ је да нема појединачног признавања Космета, а Србија никада неће признати независност дела своје територије. - Нема таквог става у ЕУ. По међународном праву признавање једне државе је индивидуални акт. Српској страни, барем за једно време, треба веровати да неће признати независно Косово, то је њено право. Али, чим прође неко време, то ће и Србија урадити. Као и у случајевима у протеклих петнаест година. Србија се редом противила независности Словеније, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, па Црне Горе. Сада има дипломатске односе са тим земљама. Тако ће бити и са Косовом. Али Србија је правна наследница СРЈ? - Косово није својом вољом ушло у СРЈ. Оно је својом вољом било у СФРЈ. Према томе, СРЈ је манипулација Србије. Морам да вас подсетим да у време СФРЈ нисте били задовољни ни аутономијом. Тражили сте Републику. - Тако је и видите да смо били у праву. Србија је и ту аутономију укинула и то у време када је посто- јала Југославија, замислите шта би било сада без Југославије да Косово буде аутономија Србије. Па ако је све то тако као што ви кажете, зашто се онда о независном Космету прича као о преседану, односно као моделу који не би могао да буде примењен на неке друге делове света? - То се само у Србији прича. Случајеви у свету, које често наводе као примере нису слични са Косовом. Косово је део државе која више не постоји, а то је СФРЈ. Србија је независна и међународно призна- та држава од 21. маја 2006. године, када је Црна Гора референдумом и формално постала независна држа- ва. Не знам зашто наши преговарачи нису истакли такву чињеницу, јер међународно право не признаје резултате силе, а косовски проблем и третирање Косова као дела Србије је резултат силе која је примењена да би се погазила уставна позиција Космета 1980. године. Има албанских група које се противе Косову као протекторату међународне заједнице, јер и ако добијете неку врсту независности, ипак нећете бити самостални. - Не, протекторат је нешто друго. To је територија са недефинисаним статусом, под заштитом УН. Ми управио сада улазимо у фазу престанка таквог

VILIJAM VOKER DAJE ZADATKE ALBANSKIM EKSTREMISTIMA ZA NAPAD NA SEVERNO KOSOVO Poseta Amerikanca Viliama Vokera (William Woker) Kosovu od pre nekih 10 dana alarmirala je pred- stavnike obaveštajne službe KFOR-a., koji ocenjuju da on nije slučajno došao baš sada, saznaju Novosti iz kru- gova bliskih UNMIK-u. Francuski obaveštajci su izvešteni da se Voker sreo sa mnogim bivšim članovima OVK-a koje je lično obučavao za akciije protiv srpskih snaga. Cilj njegovog dolaska je spremanje scenaria i davanje uputstava albanskim teroristima za pripremu zauzimanja severnog Kosova. Voker je dva puta posetio Drenicu, Srbicu i Prekaz. Sreo se u Peći u Metohija hotelu sa bivšim članovima Haradinajevih specijalnih jedinica koje su počinile najteže zločine protiv Srba i nealbanaca u 1999. godini. Posetio je region Mokre Gore i Đakovice. Sreo se u Prizrenu sa zamenikom komandanta KZK i u selu Zur razgovarao je sa grupom nepoznatih Albanaca. Takođe se sastao sa grupom starih obaveštajaca koje je sam organizovao kada je bio na čelu Misije OEBS-a za verifikaciju prilika na Kosovu pred NATO bombardova- nje. Prema onome kako su obaveštajne službe veli- kih sila obavestile svoje vlade, Voker je bio u misiji

Интервју ... статуса који je успостављен 1999. године и дефини- сања државног статуса са појачаним присуством међународне заједнице док се не стабилизује и не оспособи Косово да функционише као нормално демократско друштво. Шта ће се десити ако Срби, у деловима Космета где су већина, прогласе своју аутономију? - То ће бити као са проглашеном аутономијом у Книнској крајини... Значи - ништа. Да ли су Срби безбедни на Космету? Може ли се поновити 17. март 2004?

pripreme terorista i ekstremista za obavljanje poslednje faze ostvarenja projekta nezavisnog Kosova u slučaju da se planovi ne odvijaju “mirno”. Naročito sa fokusom na severno Kosovo. Međunarodne snage na Kosovu, naročito KFOR, nemaju razrađenu strategiju za drugačije prilike, unatoč činjenice da svi predstavnici KFOR-a izjavljuju da su pripravni za “sve situacije”, kažu naši izvori iz UNMIK-a. Podele unutar KFOR-a su velike. Amerikanci nastoje da sve drže pod svojom kontrolom. Mnoge poverljive informacije i podaci o pripremama terorista za nove aktivnosti nisu dostupni francuskim obaveštajcima. Samo viši oficiri postavljeni od strane NATO-a imaju uvid u te izvore. Amerikaci se plaše da će Francuzi odati ove planove Srbima severnog Kosova. Francuski oficiri su upoznati samo sa drugorazrednim poverljivim informaci- jama i primetno je da im se neki podaci daju samo da bi se videlo gde će da završe. Neki kontigenti KFOR-a koji imaju svoje snage na severu Kosova dobili su zadatak da sistematski svuda provociraju Srbe izazivajući njihovu reakciju. KFOR nema spremne planove za severno Kosovo, kaže naš izvor, u slučaju eventualnog pokušaja Srba da odvoje ovaj deo, ili plan zbog mogućih operacija albanskih terorista prema severu. Neki kontingenti KFOR-a se otvoreno plaše iznenadnih operacija albanskih terorista prema severu, što je moguće narednih meseci Terorističke grupe su dobile zadatak da provociraju Srbe u toku prelaska graničnog pojasa sa Kosovom da bi izavali srpske protiv napade na albanska sela i kuće duž komunikacionih linija koje vode prema Preševu i Bujanovcu, te po mogućstvu “zauzmu” i neka sela, što bi dalo prostora albanskim ekstremistima da ih napadnu u navodnoj samoodbrani. Plan je da se provociraju srpske bezbednosne snage da reaguju u zaštiti srpskih konvoja, da bi se onda urgirala intervenciju međunarod- nih snaga da zaštite “ugroženo albansko stanovništvo u Preševskoj dolini od srpskih bezbednosnih snaga koje se svete zbog gubitka Kosova”. Večernje Novosti, 8.3.2007. (Prevod sa engleskog - Iskra)

A.M.

- Нема потребе да се тако нешто поново деси. Дакле, ни под условом да Космет не добије независност? - У варијанти да Косово добије независност, као што ће се и десити, безбедни ће бити сви грађани јер Албанци неће имати разлога за незадовољство. Ако Албанци буду незадовољни са решењем, питање је чисте логике какво задовољство у таквом амбијен- ту могу да осете пет-шест одсто Срба на Косову. Не могу, значи ни они бити задовољни. Али то не значи да ће Албанци јуришати на њих. Држава мора да преузме пуну одговорност за све своје грађане без обзира на етничку припадност. Глас јавности, 10.3.2007.

Бранкица Ристић

ПОТПИСАН СПОРАЗУМ O ИЗГРАДЊИ БАЛКАНСКОГ НАФТОВОДА Руски председник Владимир Путин и преми- јери Грчке и Бугарске Костас Караманлис и Сергеј Станишев потписали су данас у Атини споразум о изградњи нафтовода којим ће се руска нафта допре- мати до Медитерана. Нафтоводом дужине 280 кило- метара транспортоваће се нафта од бугарске луке Бургас у Црном мору, до грчког Александрополиса у Егеју. (Танјуг, 15.3.2007.)

Iskra 1. april 2007.

Пред ново суђење Војиславу Шешељу у Хагу

СУДИЈА АНТОНЕТИ: ОПТУЖЕНИ БИО „ПРИМОРАН” ДА ШТРАЈКУЈЕ ГЛАЂУ Судија Жан Клод Антонети рекао да је оптужени Војислав Шешељ био "приморан" да штра- јкује глађу да би остварио права која му припадају

његове одбране није решено јер је заменик судског секретара о томе "први пут озбиљно" са њим разго- варао пре неколико дана.

У првом појављивању у судници после прошлогодишњег штрајка глађу, Шешељ је узвратио да је "запањен" таквим ставом судије, додајући да никаквих проблема у прошлости не би било да су његова права поштована. Лидер Српске радикалне странке оптужен је за злочине над Муслиманима и Хрватима у Хрватској, Војводини и БиХ 1991-93.

Шешељ је подвукао да ће и даље "оспоравати легалност" Трибунала, али да ће поштовати правила суда у оспоравању оптужнице засноване на "лажним доказима".

На статусној конференцији судија Антонети из Француске нагласио је да је увек сматрао да Шешељ има право да се брани сам и да документе који подржавају оптужницу добија на српском језику и на папиру. Казао је и да је „Шешељ био приморан да се бори да оствари своје право да се брани сам и да је битка била тешка јер је неколико судија одбило да му то дозволи". Шешељ је, према судији Антонетију, био "приморан" да прибегне штрајку глађу, зато што је "имао утисак да је пред зидом и нико га не слуша", после чега му је "мудром одлуком" жалбено веће Трибунала дало право да се брани сам. Судија је нагласио и да сматра да Шешељ мора имати право да му Трибунал, у разумној мери, надок- нади трошкове одбране. Оптужени Шешељ је рекао да је "запањен тиме што први пут за четири године са места предсе- давајућег судије чује разложно, трезвено и зрело правничко размишљање". "Да ми је од почетка гарантовано право да добијам све документе на српском језику и да се бра- ним сам, ничег проблематичног овде не би било... Мене не интересује ваша коначна пресуда - знам да сам Србин, а овде Србе не ослобађају - већ само исправна судска процедура", нагласио је Шешељ. Судија Антонети је оценио и да "није нормал- но" што суђење Шешељу, оптуженом за злочине у Хрватској, Војводини и БиХ, није почело четири године после Шешељеве предаје. Шешељ је признао да је "у очајању често вређао судије", али да је увек имао "аргументе". "Када су ми ускраћивали права, ја сам морао да им прилепим етикете". Лидер Српске радикалне странке је судији казао да још има проблема у процедури, зато што му тужилашто још није доставило пречишћени текст измењене оптужнице, ни списак сведока и доказних материјала које ће користити, нити ослобађајући материјал на папиру и српском језику. Он је упозорио да ни питање финансирања

Iskral.april 2007.

На позив судије Антонетија да има поверење у Трибунал који је непристрасан и ослобађао је оптужене, Шешељ је одговорио да су "ослобађајуће пресуде биле само за оптужене који нису Срби" и да се "Србима изричу дуже казне, без изузетка". Судија Антонети је најавио да ће статусне конференције у поступку против Шешеља одржавати сваке две до три недеље како би стране што пре биле спремне за ново суђење. 13. март 2007.

Бета

ПРОДИ И ПУТИН ЗА 'ДЕМОКРАТСКИ ПРИСТУП’ РЕШЕЊУ СПОРОВА Италијански премијер Романо Проди и руски председник Владимир Путин истакли су данас у Барију, на заједничкој конференцији за штампу, да Русија и Италија имају сличне ставове кад је реч о решавању важних међународних питања и да нема разумне алтернативе демократском, политичком решењу спорова, попут онога који се односи на будући статус Косова и Метохије. "Разговори су потврдили заједничко схватање Италије и Русије да делотворно решење конфликата не може бити насилно. Нема разумне алтернативе политичкодипломатским напорима”, изјавио је Путин, прецизирајући да се то једнако односи на нуклеарни програм Ирана, Авганистан, Ирак и - Косово. (Танјуг, 15.3.2007.)

Српски добровољци у Великој Британији прославиће своју славу Светог Великомученика Георгија у недељу 13. маја 2007. године у Бермингаму. Света Литургија почиње у 10 часова пре подне у цркви Лазарици. По завршетку Богослужења обавиће се сечење славског колача, а онда се прелази у црквену салу где ће бити служено жито и послужење уз уобичајене другарске разго- воре. Позивамо све добровољце, њихове породице и пријатеље да присуствују овој свечаности у што већем броју. Приређивачки одбор

Аналитички осврт на руску спољну политику

АТЛАНТИДА ИСТОРИЈСКЕ РУСИЈЕ Прохладни мир У чему то Путин и Лавров заокрећу руску спољну политику? Зашто је то и за свет све дубља вода и шанса за Србију, чак и ако Москва не посегне за кпасичним ветом? Поступно израња "Атлантида историјске Русије". Русија је прошле године иза себе оставила економију Италије. У јануару 2007. први пут је премашила свој брутопроизвод из 1990. и спрема се да до краја 2009. претекне и Француску и Велику Британију. У Путиновом наступу 10. фебруара у Минхену, на "политичко-безбедносном Давосу", у "главној улози" су биле тектонске промене које он, уз креативну асистенцију шефа своје дипломатије Сергеја Лаврова, систематично изнуђује на релацији Москва Брисел - Вашингтон - Уједињене нације. Још половином прошле године он је започео далекосежну реконцептуализацију руске спољне политике. И даље се потцењује кардинална чињеница: да се Путин у Минхену качио са Американцима и НАТО-ом, не само да би себи и Кремљу "набилдова- ним мишићима" обезбедио ново, много утицајније место за "великом шаховском таблом" Збигњева Бжежинског, него и да би саму таблу деамерикани- зовао. Само са том идејом је Путин у "Бајерише хофу" могао изговорити: "Убеђен сам да смо дошли до преломног момента када сви заједно морамо да се озбиљно замислимо над целом архитектуром глобалне безбедности. По паритетној куповној моћи, заједнички бруто-производ Кине и Индије већ сада је већи од америчког! Русија, Кина, Индија и Бразил - по истом мерилу - заједно већ надмашују Европску унију! И, нека нико не сумња да ће се то наставити и да ће се економски потенцијал нових центара глобалног раста неизбежно конвертовати у политички утицај који ће учвршћивати мултиполарност у светским пословима." "Јељцинова Русија" (у време Рамбујеа и уочи 24. марта 1999. године) и "Путинова Русија" у овом времену које треба да паралелно одлучи о "коначном статусу Косова", најновијем "новом светском поретку" и конфигурацији односа међу великим силама за наредне деценије - заиста су "две велике разлике", што би рекли Јевреји из Одесе. Мало је, чак, рећи да су то - две Русије. То су, у неку руку, две различите државе. Јељцинова Русија, иако и даље са једном осмином земаљског копна унутар својих граница и застрашујућим нуклеарним арсеналом, била је мала, клецава и готово неруска. И унутра - пред својом историјом и будућношћу - и пред Американцима и Западом. "Драги Борис" и његов Кремљ су пред "драгим Билом" (Клинтоном) и "драгим Хелмутом" (Колом) били много мањи и слабији него што је то тадашња стварна слабост земље изиски- вала. У чему то Путин и Лавров заокрећу руску спо-

љну политику? Зашто је то и за свет све дубља вода и шанса за Србију, чак и ако Москва не посегне за класичним ветом? Чини се да је џина "прохладног мира" између Москве и Вашингтона из боце пустио Ричард Чејни 4. маја 2006. у главном граду Литваније Виљнусу. Тада је амерички потпредседник јавно оптужио Путина за уцењивање и застрашивање суседних држава, за подривање њихове територијалне целовитости и "мешање у туђе демократске процесе". Била је то отворена опомена: ако се не "поправи?" - твоју Русију ћемо из редова држава партнера и савезника пре- вести у групу противника САД. Путин је "подигао рукавицу" већ 10. маја. Обраћајући се националном парламенту, формално не помињући Чејнија, изговорио је: "Ми не смемо по- нављати грешке СССР-а, нити грешке из епохе хладног рата. Ни у политици, ни у одбрамбеној страте- гији. Ми своју кућу треба да градимо тако да буде чврста и поуздана јер добро видимо шта се у свету догађа. Видимо, како се каже у оној познатој дечијој песмици, да "друг вук добро зна кога треба појести" и да "једе - не слушајући никога / без намере да икога слуша". Већ септембра 2006. Путин је - после хапшења руских официра у Грузији - престао да се служи метафорама. Крајње директно је оценио да грузинске власти "наступају под покровитељством страних спонзора". Неприкривено алудирајући на то да су САД прави противник Русије а не Грузија. Убрзо потом је Лавров наступајући у Лос Анђелесу пред америчком спољнополитичком елитом - концептуално целовито предочио зашто није добро да Америка доминира планетом, зашто је потребно "колективно лидерство водећих држава". У име Русије, Лавров је тада Бушу и савезницима из HATO-a поручио: Померите се мало, момци! Стисните се мало, дајте места и другима! Глобални салун није само ваш! To је завртело "спиралу". И, дошао је фебруар 2007. године. Један од оних месеци који згушњавају и убрзавају светску историју. Прво је Роберт Гејтс, Бушов министар одбране, 8. фебруара пред конгрес- ним комитетом за одбрану, Русију и Кину укључио у тзв. светску "осовину зла" и фактички затражио да се америчка армија почне спремати за будући "велики рат" са њиховим "великим армијама". To је - заједно са тек објављеном намером Пентагона да у Пољској инсталира антиракете изазвало Путина да два дана касније у Минхену каже и ово што је многе на Западу непријатно подсетило на чувени наступ Никите Хрушчова у време "кубанске кризе": "Како год неки улепшавали термин 'униполарни свет’, он значи само једно: један центар власти, један центар силе, један центар доношења одлука. To је свет једног газде, једног суверена. Зато данас и имамо ничим необузда- вану, хипертрофирану употребу силе у међународним

Iskra 1. april 2007.

односима. Зато се игноришу и основни принципи међународног права, док је правни систем једне земље - Сједињених Држава - у свим сферама изашао изван националних граница. Коме то може да буде по вољи? Не, то је крајње опасно! Због тога нико не може да се осећа безбедним. Подвлачим: нико! Зато што нико не може да се сакрије иза међународног права као иза каменог зида. А таква политика још постаје и катали- затор трке у наоружању." Шта је Путин овим све рекао и затражио, и у име какве реконцептуализације спољне политике Русије, објашњавао је Лавров. Бар у три наврата. Први пут, најављујући "минхенског Путина", 9. фебруара: "Русија може постојати у садашњим грани- цама и сачувати своје конкурентске предности - једи- но као једна од водећих држава света са глобалним интересима. (...) Управо је Русија са глобалним погле- дом на ствари и са посебном одговорношћу и потребна свету у ово наше време." Други пут се Лавров програмски огласио 20. фебруара. Тада је - показујући да Кремљ није проме- нио гард ни после Гејтсових и Бушових уверавања да су САД "сила добра” и да Русија не треба да зазире ни од примицања њеним границама "демократских НАТОдржава", ни од њиховог "експорта безбедности ради борбе са глобалним тероризмом" - професорима и студентима Московског државног лингвистичког универзитета рекао да је дошло време да се Аугијеве штале европске и светске политике очисте од наслеђа хладног рата и двоструких аршина. "Тренутак је да равнотежа силе буде замењена равнотежом интереса свих држава. Униполарни свет је ишао - никуда. Русија нема империјалне амбиције и комплекс велико- државности, али нема ни комплекс мање вредности". Трећи пут 22. фебруара, након берлинских преговора са немачким колегом Франком Штајнма- јером. За Русију би оптимално било "да се демонопо- лизује регулисање кризних ситуација у свету и да се и у свему осталом колективно формулишу задаци и циљеви и да се потом заједнички реализују." И "да употреба силе буде искључиво у рукама Савета безбедности УН и строго заснована на принципима међународног права". И, где су Србија и Космет у свему овоме? Може ли из овакве воде - и хоће ли - руска "златна рибица", бар ради заштите међународног права и у име "колек- тивног лидерства", изговорити "њет"? Или ће опет бити у праву песимисти који се прибојавају да Русија неће ни покушати да ветом у Савету безбедности УН спречи отимање "српске Палестине"? Ни због каквих "братских веза", зато што је још руски император Александар Други аустроугарском ћесару Фрањи Јосифу - поводом српског устанка у БиХ из 1875. поверљиво писао да потпуно разуме његову "одврат- ност према стварању једне велике српске државе". А утолико пре што "независно Косово", како многи и међу њима страхују, наводно многоструко повећава шансе Русије да од Грузије преотме Јужну Осетију и Абхазију...

најситнији интерес пред САД и НАТО-ом - и под зас- тавом неизвесног "колективног лидерства" - бити важнији од свега што је највеће и најсудбоносније за Србе. Погледајмо прво изближе шта су, и како, током преломног фебруара 2007. о Косову и Србији говорили Путин и Лавров. Види ли се у том огледалу ишта испод одраза великих речи? "Шта ће бити са Косовом, са Србијом? То могу знати" - упозорио је у Минхену руски председник - "само Косовари и Срби. Зато: дајте да ми остали не решавамо како ће они уредити свој живот. Нека нико не изиграва Господа Бога и не решава за све народе њихове проблеме". Лавров је ову основну позицију Кремља разрађивао и изоштравао целог "великог фебруара". По повратку из Вашингтона је открио да разлике поводом Косова између Русије и њених "партнера из Контакт групе" имају "принципијелни карактер" и да ће Москва одбацити сваку варијанту која би подразумевала "наметање онога што је за било коју страну неприхватљиво". То је било 5. фебруара. Готово истовремено је (у необјављеним деловима интервјуа "Шпиглу") разјаснио да "Ахтисаријев план" не може бити никакав ултиматум, већ једино скуп предлога Београду и Приштини за наставак преговора. Подвукао је: "Не могу да замислим како би Савет безбедности могао донети било какву одлуку која би била неприхватљива Србима!" Да би (22. фебруара) на прес-конференцији са Штајнмајером у понечему био још дециднији: "Решење за Косово могу наћи једино Београд и Приштина. То решење им нико не може наметнути. У крајњем случа- ју, Русија у тако нечему неће учествовати." Тада је детаљније него икад раније објаснио и зашто је Русија у Контакт групи редовно гласала као и остали. "Ми смо показали гипкост и када је било предложено - стан- дарди и статус једновремено. И када су нам партнери из Контакт групе потом рекли: 'Албанци не могу више да чекају. Стога хајде да буде овако: прво статус, па стандарди’. Упркос томе што је из резолуције 1244 стопостотно примењено само оно што је одговарало Албанцима, ми смо - да бисмо показали колико смо конструктивни и у Контакт групи обуздавали склоност других ка форсирању 'коначног решења’ - наставили да учествујемо у консензусном доношењу докумената. Тако смо се поставили и према Ахтисаријевим пред- лозима о којима би Београд и Приштина преговарали. Али, ми се после тога више ни под чим нисмо потписи- вали." Изостало је ипак: надаље ништа нећемо потписивати, гипкости неће бити уколико дође до покушаја да се "Ахтисаријевом плану" удари печат Контакт групе или до "гурања" кроз Савет безбедно- сти резолуције која би Србији наметала "независно Косово". Само, да ли је то засад уопште и било потребно? Зар став - Москва неће подржати ништа што Београд буде сматрао наметањем није исто што и вето? Вето без вета, због којег тајни и јавни пројек- танти и спонзори независног Косова већ ломе главу како да заобиђу Ист Ривер? Зато што и сами добро знају ово што је Лавров рекао: "Ако Косово постане независно - то ће бити

Хоће ли бити тако, поготово што добро плаћени лобисти, упорно и готово ритуално, "шапућу" јавности: да ће се Кремљ, као и увек досад, у послед- њи час тајно нагодити са Белом кућом јер ће му и

Iskra 1. april 2007.

Русија најавила измене своје војне доктрине

Атлантида ... преседан. Утолико што ће независност први пут у послератној историји бити стечена противно Хелсиншким принципима. Утолико што неће бити плод договора и сагласности заинтересованих страна. Утолико што, такође први пут, независност неће стећи република која је била део неке федерације, већ - део републике. То је то. Стога ће то заиста бити преседан". ("Шпигл"). Уколико, упркос свему, дозволи да Србија буде сломљена, Русија ће помоћи Пентагону и НАТО-у да се на рачун међународног права "оперу" за агреси- ју из 1999. године. Тако ће "основни принципи" и за њу још мање бити "камени зид" иза којег ће моћи да се заклони. Не остане ли Кремљ поводом Србије тврдо на позицијама међународног права - изгубиће троструко. И поводом "статуса Косова". И поводом статуса Абхазије, Карабаха, Придњестровља и Јужне Осетије. И у започетом изнуђивању "колективног лидерства". У Кремљу све ово добро знају и умеју да дипломатски и историјски "рачунају". Исто као што знају и да, после свега, за Абхазију или Придњестровље не би било неповољно да унутар граница Грузије, односно Молдавије, добију "државу у држави" какву Србија нуди "Косоварима". А да су "Јељцинова Русија" са почетка 1999. и "Путинова Русија" на крају овогодишњег "великог фебруара", уистину "две велике разлике" и да Владимир Путин нема намеру да губи - сведоче и две околности. Усред драме са антиракетама на територији Пољске, уз саме некадашње границе СССР, које је и Јељцинов министар одбране маршал Павел Грачов сматрао "безбедносним границама Русије", поручио је Американцима: "Ако говорите да ваш систем противракетне одбране није уперен против Русије - у реду, сагласан сам, али тада ни наше ново оружје (ракете чије и а-главе могу маневрисати надзвучном брзином - оп. Ђ.Б) није усмерено против вас!" А само је истински државник могао поћи на ризик продаје Ирану противваздушних ракетних ком- плекса "тор М-1" не обазирући се на противљење Беле куће. У време када такви системи у рукама Техерана можда могу одвратити САД и Израел од бомбардовања иранских атомских центара. И то још (у Минхену) објаснити овако: "Као прво: продаја Ирану тог одбрамбеног оружја није била ни под каквом забраном. А као друго: урадили смо то и зато да се Иран не би осећао сатераним у угао." Лако је лобистима и онима који подједнако воле Иранце и Русе. Њима, за разлику од Лаврова, није тешко да замисле "како би Савет безбедности могао донети било какву одлуку која би била неприх- ватљива Србима". Није их случајно озлоједила анкета која је показала да 68 одсто Немаца подржава Путинову минхенску критику на рачун Америке и НАТО-а. Свим осталим Србима ни "велики фебруар" неће из руку истргнути бројаницу самомучења пита- њима без одговора. Хоће ли бити руског вета? Зар ће Кремљ - и после Ирана и "колективног лидерства" дозволити да Србија буде сатерана у угао?

НИН, 3.3.2007.

НАТО и Запад веће опасности од тероризма Јастребовска верзија војне доктрине: Ракета типа Топол-М у ракетној јединици Теиково североисточно од Москв Русија је најавила измене своје војне док- трине и увођење једне јастребовске верзије која смело идентификује НАТО и Запад као њихову велику опасност. У саопштењу које је објављено на веб сајту, утицајни руски Савет безбедности је саопштио да глобални тероризам није више највеђа опасност по Русију. Уместо тога, Русија је развила нову националну безбедносну стратегију која показује значајне измене "геополитичких" реалности и чињеницу да су ривалски војни савези постали "јачи, а нарочито НАТО". "Постоје измене у карактеру претњи војној сигурности Русије. Све више и више водеђе државе света покушавају да побољшају своје националне оружане снаге. Конфигурација је промењена", каже се у саопштењу Савета. Иако је руски председник Владимир Путин још у јуну 2005. наредио својим генералима да преиспитају војну доктрину земље, шематски план показује изненадно погоршање у односима са Западом. Посебно су Русију наљутили планови амер- ичке администрације да постави нове ракете прес- ретаче и радарске базе у Пољској и Чешкој. Високе личности у руској војсци рекли су за Гардијан да су бесни, како су назвали, због немилосрдног ширења НАТО на постсовјетском простору, односно земља- ма бившег комунистичког истока Европе и Балтика. Русија осеђа да је све више "опкољавају" непри- јатељски суседи, наводи се у саопштењу. Руски министар иностраних послова Сергеј Лавров изјавио је да Вашингтон није успео да обја- сни зашто је желео да постави ракетне базе на руски праг. Председник Путин се подсмевао амер- ичким тврдњама да постављањем база имају за циљ обарање ракета из Ирана или Северне Кореје, наводећи да је стварна мета у ствари руски нук- леарни арсенал. Још није јасно када ће нова руска доктрина ступити на снагу. Доктрина следи велико повећање у војној потрошњи објављено прошлог месеца. Аналитичари су изјавили да ће нова доктрина бити "много чвршћа", од старе усвојене 2000. Данас, 7. 3. 2007. <www.danas.co.yu>

С. Д.

Ђуро Билбија

Iskra I. april 2007.

О књизи Љиљане Нинковић Мргић:

РАВНОТЕЖА СНА И ЈАВЕ

Љиљана Нинковић Мргић: „Равнотежа сна и јаве”\ 85 стр.; 21 цм; Београд: „Интерпрес”, 2000; Библиотека Дугине стазе.

Добротом ауторке добили смо горњу књигу са молбом да је прикажемо у загарничној штампи. На крају књиге је биографија, где стоји: „Љиљана Нинковић Мргић рођена је у селу Наномир, код Мионице, округ ваљевски у држави Србији на Балкану, полуострву чуда Планете Земље, у знаку Водолије. Од ране младости живи у Београду где је дипломирала на Факултету политичких наука и ма- гистрирала на Правном факултету.” „Поезију за одрасле и за децу пише дуже од две деценије, из дубоке, личне, унутрашње потребе, а исту објављује тек непуну деценију, насупрот бројним отежицама из окружења”. „Пре ове књиге објавила је збирку песама „Ухвати се за сламку” (1960) и поему „Слушам небо над Србијом” (1998), као и збирке за децу: „Молим учитељице” (1995/96/98), „Шепурење” (1996, 1998), „Причао ми Страхиња” (1998) и књигу поетских драм- ских игара „Облачина и Ведрина” (1999)”. Уводну реч у књизи са својеручним потписом написао је познати српски песник Матија Бећковић, где каже: „Од Песме над песмама, преко Хомера и Шекспира, од Слова љубве до Санта Марие Дела Салуте, највеће писме које су икада написане могу се убројати у љубавну поезију. Па ипак, чим се уз неку песму дода и ближе одређење: љубавна или родољубива или мисаона, као да се тим више губи него добија. Песма, ако је песма, све је то истовремено и уз то још нешто што се не зна и не може знати.” „Ове речи не исписујем случајно уз руковет стихова Равнотежа сна и јаве Љиљане Нинковић Мргић. То су најбоље песме које је песникиња написала, песме надахнуте љубављу и посвећене љубави. Још једном се показује да љубав превасходи и превазилази, да љубав није само животворна него и песмотворна”. Целокупна збирка је уистину сва саткана од љубавних стихова, па је тешко рећи који је од којих лепши и бољи. Збирка је подељена на три дела: „Равнотежа сна и јаве” (22 песме), „Робиња лепоте” (20 песама) и „Пенелопа” (20 песама). Почиње дивном песмом: „Пронашли смо се” Пронашли смо се Рукама Небом Огладнелим длановима Упили смо једно у друго

Iskra 1. april 2007.

Сву тугу И сву радост Света Пронашли смо се И нема даље То смо почели И ту смо остали Једно другоме у запаљене Зенице Ћутке загледани Ти си моја велика бајка О срећи Ти си Опипљиви бол На твојим ме грудима суше И поплаве Затичу Нагу. Па како је лепа песма: „Михољски састанак” Октобар се злати свуда У крошњама На западу румен сунца Румен ветра у травама А у мојим длановима Беле птице врелог лета Лепршају док корачам Ветровитим улицама Док ми срце у грудима Загрцнуту песму пева Ти си тамо Ти си свуда Ти за мене небо скидаш Ти ме чекаш. А тек песма по којој је књига добила наслов: „Равнотежа сна и јаве” Твоја кожа мирише На зелене орахе Твоја коса мирише На априлске сумраке Твоја рука мирише На далеке песме И на руковети Лековите траве Нико нико не сме Да ми поремети Ову равнотежу Од сна и од јаве. Ово су све песме из првог поглавља, па да наведемо бар по једну из „Робиња лепоте” и „Пенелопа”. Из првог поглавља је врло лепа песма „Сан”\

Ревизионизам у савременој српској књижевности (121)

АЛЕКСАНДАР НОВАКОВИЋ: КАКО ЈЕ ТИТО РАЗБИЈАО „ТИКВЕ” Водећи српски романописац, приповедач и прозаиста, Драгослав Михаиловић (1930), ступио је на књижевну сцену романом првенцем Кад су цветале тикве (1968). Роман је одмах оцењен као један од најбољих савремених српских романа. Доживео је до сада двадесет издања. Написан је у реалистичком маниру, уз неоспорне алузије на живот под комуниз- мом после Другог светског рата. Било је и нешто не- гативне критике, али роман је прихваћен као важан допринос српској књижевности. Међутим кад је роман драматизован и приказан у позориштима, настала је бесомучна кампања против драме. "Изговорена реч има много већу моћ од написане и то је било добро

O књизи Љ. Мргић .. . Без гласа ноћас о теби певам Звездо што се на небу рађа И постељу за тебе спремам Од сребрених нити месечевог зрака. Читаве ноћи згрћем длановима Најлепше латице својих снова Да ти сутра зором вежем око врата Огрлицу од цветова Што су у сну процветали У дубини моје крви Док сам тебе дозивала Да ми снове протумачиш. Из задњег поглавља „Пенелопа”, наводим ову заиста лепу песму „О теби”: Ти се чудо Једно небо Мимо сваког другог неба Ти си моја ветровита Хировита Плава звезда Опаке су твоје усне Кад се смеју Има нечег неозбиљног У пределу твога срца У пределу твога ока и зеница Има нечег страшно важног Смртоносног И одважног С дубоким бразицима Твојих вена Док ме љубиш. Љиљана Нинковић Мргић је, бесумње, даро- вита песникиња. Своју даровитост пројављује кроз све своје стихове и песме. Зато је и запажена не само у своме вољеном ваљевском завичају, већ и у Београду и у целој Србији. Њене књиге се радо чита- ју, па и друге надахњује. Бора М. Карапанџић

познато оним револуционарима који су је забрањивали свуда па и у позоришту."(90) Добивши већи приступ широкој публици, изазвао је власт да спречи његов утицај на публику. Александар Новаковић, у својој књизи Како је Тито разбијао "тикве“\ бави се хроником те кампање, у којој је учествовао и сам Јосип Броз Тито. Главни јунак романа, Љуба Шампион, потиче из сиромашне породице. Политика га не интересује већ само жене и бокс. Његов отац и брат оптужени су као симпатизери информбироа и због тога страдали од власти. Отац му се жалио на Удбу: "Гори су него Немци." Њихова политичка активност састојала се у слушању Радио-Москве и коментарисању политичке ситуације, што је у оно време било довољно да се заглави у затвору. "Чињеница да се само због тог преступа може страдати речито је говорила о репре- сији коју су помогли многи од оних који су у држави били и крајем шездесетих година на најодговорнијим положајима."(24) Поставши шампион у боксу, Љуба је дошао у сукоб са вођом локалне мафије, који је сило- вао његову сестру и која је због тога извршила самоубиство. Љуба га претуче до смрти и због тога мора да бежи у Шведску, одакле га само рат може вратити у отаџбину. Јасно је зашто се роман није свидео режиму, јер приказује човека који би требало да буде носилац новог духа у комунистичком друштву, али то није. Кад је пребегао у Аустрију, Љуба је изјавио да је политички емигрант, ради добијања посла. "Опортунизам Љуби- ног лика, спровођен у пракси а теоријски осуђиван, сметао је властима, а највише од свега то што је, и након свих промена у свом животу, остао мање-више исти."(25) Што је опасније по режим, "Љуба постаје хуманији, разумљивији и, што је врло битно, далеко ближи младима. Може постати и узор, а то је чињени- ца која није ни најмање пријатна властима. Шта рећи о некоме ко није члан Партије а говори истину и протес- тује против дехуманизације? Само то да је најжешћи противник којем се не може ништа пребацити сем да је рођен у зло време на злом месту."(25) Премијера представе у Југословенском драмском позоришту 6. октобра 1969., пропраћена је великим нападима у штампи, састанцима комунистичких функционера, и "спонтаним" протестима властима настројене публике. У штампи су се појавили чланци, већином анонимни, под насловима: "Политички пам- флет с окусом информбировштине." "Ко с ђаволом Тикве’ сади..." "'Слобода' која угрожава слободу." "Тикве' без отровних сјеменки," итд. "Политичка цензура је спровођена у форумима Комунистичке пар- тије, односно саветима самоуправљача и другим друштвено-политичким организацијама, са задатком да води рачуна о идеолошкој чистоти и политичкој правоверности аутора и њихових дела."(30) Занимљиво је такође да је Кад су цветале тикве прво књижевно дело у коме је, и у роману и у драми, Голи оток споменут.

Iskra 1. april 2007.

Многе наредбе или 'директиве’ везане за овај случај издаване су усмено, а најважнија је она коју је 25. октобра 1969. године у Зрењанину преко радија и штампе издао сам Јосип Броз, у којој је осудио пред- ставу и аутора. "Недавно сте ви видели, ту неки комад, казалишне неке тиквице. Како цвате тиква, та његова тиква, који је то писао, не цвате, јер она је, изгледа, потпуно гњила и тако даље... где се блати наш друштвени систем, где се хоће на сваки начин да се наше друштво прокаже као друштво које не ваља, то јест да није то оно што би требало да буде..."(50) Поменуо је да је аутор, Драгослав Михаиловић, био на Голом отоку и тиме га је аутоматски сврстао међу непријатеље социјализма. На крају хтео је да се покаже као добродушни владар: "Па, ми морамо, одоздо треба да се те ствари... да се њега онемогући. Ја не тражим да ми сад њега, шта ја знам, хапсимо, и тако даље, него напротив да буде глас јавности онај који ће њих онемогућити да се баве таквим послом."(51) Та "добродушна" директива била је довољан знак за позив на линч Михаиловића и Кад су цветале тикве. Под притиском Едварда Кардеља, директор Бојан Ступица скинуо је те вечери Тикве са репер- тоара. Тако је и само вођство режима устало недвосмислено против Михаиловићеве драме. Ово је, међутим, имало дубљи значај од осуде једног књижевног дела: "Што се државног врха тиче, његова реакција је, ма и на тренутак, многима открила његову праву природу. Интервенисало се, онда кад би сви послушници отказали, директно и брутално. Оно што је уследило било је захлађење према уметности и уметницима уопште."(91) Напади на драму као "нездраво дело" имали су и чисто политички циљ у оквиру борбе против Информбироа, по речима једног комунистичког функционера: "То је један, мирно се може рећи, у суштини контрареволуционарни покушај обрачуна и без призивне осуде једног од врховног ангажмана наше револуције. Шта ће, дакле, Тикве на репертоару?"(33) Сумњу изазива и чињеница да је аутор био на Голом отоку. Међутим, критичар Мухарем Первић покушава да ублажи оштрицу тих напада: "Не сме се изгубити из вида да главни јунак драме непрестано истиче да се он у политику не разуме, у шта нас је и уверио, па се његове изјаве не могу узимати као ауторови погледи."(39) Титов напад на представу у говору у Зрењанину постао је главни аргуменат против приказивања драматизације Кад су цветале тикве, као што је то увек био случај.(49-55) То је значило дефи- нитивну забрану, за оно време. Представа заказана за тај дан никад није одиграна. То је дало даљи замах оштрој критици приказивања драме, тврдећи, између осталог, да су у драматизовању романа учињени намерни напори да се утиче на публику. "Чишћење текста извршено врло неодлучно и са низом свакоја- ких компромиса, није могло да измени основни поли- тички карактер саме драме."(56) Они који су устали у одбрану драме, на пример Зоран Глушчевић, дошли су такође на удар: "'Зашто нико из наших културних кру- гова није реагирао против информбировштине Тикава и против антисовјетизма Зорана Глушчевића?...’ Овај чланак потврђује да је представа носила много већу политичку вредност него што се чинило... Опасност снаге утиска који је представа остављала на гледаоце

Iskra 1. april 2007.

види се, индиректно, у тврдњи да се ’у виду представе организује политички митинг."(58) "Тито је у Зрењанину рекао за тога који ја написао ТИКВЕ да је информбировац. То је и мало важно да ли јесте или није, важно је шта је он написао."(76) Ево даљих примера: Анонимни критичар пише: "Комад је еви- дентна апотеоза информбировштине, која се појављу- је сада, 20 година после Резолуције... Ја бих чак поставио питање и аутору књиге кога изневерава позоришни комад. Јер у књизи је то један маргинални елемент и нема уопште тај звук који има у позоришном комаду. Моје приватно мишљење је да је то добар роман, али је у комаду једна тема која се овде јавља као маргинална са једним звуком добила основно обележје."(63-64) Други критичар доноси сумарни закључак: "Тикве су уствари добро дошле тим људи- ма који искористе сваку прилику да покажу шта им је циљ. То су мрачни људи. Они су бели споља, али су изнутра мрачни."(68) Чак се и изврсни песник , Оскар Давичо, умешао у кампању, како каже сам Драгослав Михаиловић: "Оскар Давичо ме је на скупу оштро напао, а онда је, кад је свој текст добио од студентског листа на ауторизацију, додао читав један пасус којим је напад још више изоштрио. Људи су се скандализовали над његовим текстом, а у Сали хероја су му и звиж- дали. Давичо је био члан Градског комитета у том тренутку."(72-73) Михаиловић је иначе недвосмислено реаговао на репризу драме у 1969: "Никад у животу нисам ушао у хладнију салу од дворане Српског на- родног позоришта у Новом Саду. Неко ми је касније рекао да је Социјалистички савез радног народа или Савез комуниста, тачно не знам, био покуповао карте и оне су раздељене активистима. Представа је изве- дена у леденој атмосфери."(87) Узалуд су постављање драме бранили водећи књижевни кри- тичари као Никола Милошевић: "Нисмо ли ми, под притиском неких наших политичких и других дневних преокупација, истакли у први план оно што сам писац није у први план истакао?"(72) А много година касније Марко Лопушина доноси финални закључак о значају драматизације Михаиловићевог романа:"Д Драгослава Михаиловића и Боре Драшковића дуго година је била мера за оно докле може и докле не сме политички театар у Југославији... све што је личило на њу је склањано са дасака."(82) Можда ће неко рећи да је овај осврт на једну епизоду у књижевном животу Југославије сада заобиђен и да не заслужује нашу пажњу, поред оста- лих много важнијих проблема. За историчаре књижевности овај "минорни" догађај је и те како важан ради осветљења једног мрачног периода у нашој не тако далекој прошлости, као и ради сталне ревизије историје савремене српске књижевности. Књижевни прилози попут овог послужиће будућим историчарима драгоцен материјал за доношење истине о овом периоду. Да и не говоримо о аутору романа Кад су цветале тикве, чији је углед од онда стално растао, што се види и из двадесет издања овог романа, за сада. Васа Михаиловић 1. Александар Новаковић, Како је Тито разбијао „тикве”: Историја забране позоришне представе „Кад су цветале тикве” Драгослава Михаиловића (ЈДП, 25. Х.1969), (Београд: Народна књига, 2004), 107 стр. Бројеви страница цитата из ове књиге назначени су у тексту.

ВЕЛИКИ ИЛИ ВРХОВНИ МИТРОПОЛИТ ИСАИЈА ЂАКОВИЋ „МУДРИ” Хагиографски подаци о животу Исаије Ђакови[а „Мудрог” све до Сеобе Срба из 1689/90. године су врло оскудни, да не кажем опскурни.

јенопољски Лонгин, пред турском опасношћу (1640) је напустио своју архиепископију и отишао у мана- стир Коману у Влашкој (Банату)...”

Када је овај велики архијереј Српске - православне цркве рођен није знано. Познато јесте да се родио у селу Грабовцу недалеко од Сланкамена, а оно је касније расељено.

Када Агарјани заузимају Темишвар и Липову на Моришу они постају господари целог Баната (Влашке). Тада деле ткз. Угарску или Јенопољску архиепископију на два дела. За све крајеве око реке Мориша под њиховом управом (значи у Банату), ново- формирана је нова српско православна епархија са седиштем у Липови.

Остала је и непознаница које је све школе завршио. Али факт јесте, да је у месту свога рођења био свештеник. Када је обудовио, замонашио се у деспотском манастиру Крушедолу, такође у Срему (тако да је овај манастир и место његовога пострига). У чин владике (епископа) арадско - јено- пољског, по свему судећи је рукоположен у Пећкој Патријаршији и то највероватније од патријарха Арсенија III Чарнојевића (Црнојевића). После хиротонисања, неки од историских списа нам указују да је сваке године одлазио у Пећ (српски престони град) на заседање Светог Архијерејског Синода. Неки документи указују, да је био и саветник патријарха Арсенија III Чарнојевића, те да је и пре Сеобе из 1689/90. године обилазио заједно са њиме српске епархије по Аустријској монархији, тражећи најбоља решења за српски народ. Значи врло је вероватно да је патријарх одавно познавао Исаију Ђаковића као веома способног чове- ка и умешног дипломату (савршено је владао немачким и мађарским језиком), а уз то имао је добре везе и на бечком двору где је изгледа од раније залазио. У времену великог Бечког рата (1683/1699), Епархија арадско - јенопољска у сваком случају била је под јурисдикцијом Пећке Патријаршије. Највероватније Јенопољска илити „Угарска епархија” основана је још у време деспота Стефана Лазаревића, односно Ђурђа Бранковића, али је тада делала као викаријат Београдско - сремске митрополије (назив „угарски” датира тек од када је Срем потпао под власт Османлија (трећа деценија 16. века). Радослав М. Грујић у књизи „Јенопољски епископи” пише (цитирам): „Јенопољска епархија је изгледа постојала још у 15 веку. За Србе у североисточној Угарској средином 16. века основана је епархија са седиштем у Јенопољу. Као први еписком се поми- ње Матеј, а већ у време другог епископа Саве I Бранковиђа постала је ова епископија самостална архиепископија - митрополија. Под њу су подпадале епархија: арадска, липовска и темишварска. Последњи архиепископ

У крајевима који су остали под влашћу ер- дељког кнеза створена је друга српска епископија са центром у Јенопољу (митрополит јенопољско - ер- дељски). Јенопоље или Јанопоље (Јаноја) је лоцирана на граници према Трансилванији (Ердељу), тачније у североисточној Угарској. Ово место данас носи назив Борош - Јенеј. Према другој верзији, али мање вероватној од прве, патријарх Арсније III Чарнојевић срео је арадско јенопољског епископа Исаију Ђаковића, после свога бекства из Пећи, али тек у Београду, на великом Сабору. Историски списи нам веле, да су патријарху: „одмах пале у очи његове лепе особине, њего- ва окретност и одлично познавање прилика у Царевини.” На том скупу у Београду, налазили су се врло виђени Срби, како из крајева где су владале Османлије, тако и они који су већ живели на простори- ма изнад Саве и Дунава (Аустријска монархија). На збору у Београду, српске страрешине су одлучиле да ступе у контакт са аустријским царем Леополдом I. Желели су да га информишу о правом стању ствари на ратиштима (тај велики Бечки рат се водио на српским етничким просторима) и да затраже привилегије за све Србе (дакако и за оне који су већ били под његовом влашћу). У том писму (Привилегијама), Срби који су се повлачили на север пред турском најездом, а пред- вођени патријархом су истакли, између осталога: „Ми тражимо слободу вере и јемство да се нико од иновераца неће мешати у наше послове, а с тим и своју црквену самоуправу. Наш верски поглавица може бити само Србин, а сем цара нико друго од световњака се не може мешати у његову јурисдикцију. Признајемо цара Леополда као наследног владара српског народа, првог после Косова, у свим нашим земљама, областима и под Турском и под аустријом. Свуда где се налазе Срби, и где допире власт и признавање Пећке патријаршије. За нас не постоје историјске границе, него границе стварног и живог народног поседа. Али ипак те границе (мисли се историјске) определише нам у давнини самодржавни и светопочивши краљеви

Iskra 1. april 2007.

наши...” Једногласно 18(30) јуна 1690, тада је одлучено да се пошаље у Беч епископ Исаија Ђаковић. У смис- лу тога дата му је и одговарајућа пуномоћ, у којој се експлицитно наводи да цар може њему у свему да верује. Дан касније 19. јуна (1. јула) 1690. године, епископ Исаија Ђаковић је крену за Беч. Скоро у исто време када је Српски изасланик Исаија Ђаковић стигао у Беч, у овај царски град је интерниран из Сибиња (данас град у Румунији) и гроф Ђорђе Бранковић. Епископ Ђаковић је врло скоро дошао у контакт са њиме и у преговорима са царем се руководио његовим саветима. И поново једна дигресија, али сада у поводу грофа Ђорђа Бранквића. У то време гроф Ђорђе Бранковић сигурно је био један од најобразованијих Срба (течно је говорио десетак језика, а са још неко- лико се служио). Од младости се бавио дипломатијом, а био је и велики путник (у неку руку претеча Доситеја Обрадовића). Такође важио је за способног војсковођу, а желео се да оснује Краљевину Илирију (која би обу- хватала све српске територије) у којој би он сам био деспот. Прозревши овај наум Ђорђе Бранковић, бечки двор га је ухапсио и држао у интернацији, укупно 22 године (умро је у Хебу у Чешкој 1711). Према Јовану књижевном критичару:

Скерлићу,

највећем

српском

„Бранковић је био први радник на модерној историји српској, који је дуго и јако утицао на развој српске историографије.” И приликом обликовања српских Привилегија итекако се осетио утицај грофа Ђорђа Бранковића. Ђаковић јесте знао латински језик, али је Бранковић био експерт за исти, а такође у дипломатским работа- ма је испољавао несвакидашњу умешност. Јенопољски - арадски епископ (чије је седиште било у Јенопољу, у арадској грофовији) Исаија Ђаковић, од раније је био приман у аудијенцију код цара Леополда I. Али, сада на челу ове депутације, код аустријскога цара је примљен у два наврата. У првој ауде- јеницји, Ђаковић је усмено упознао цара са захтевима српског народа, који се масовно повлачио пред Турцима. Чудно је било што тада није било ни споме- на о српским световним главарима, односно о војводи (него је вођство припадало патријарху, дакле аналоги- ја са владикама у Црној Гори). Велика је срећа што је Исаија Ђаковић у Бечу тесно сарађивао са грофом Ђорђом Бранковићем. По његовим упутствима исправљене су неке одреднице тражених Привилегија. Приликом другога пријема код цара, тражене Привилегије, епископ Ђаковић поднео је писмено на латинском језику. Умешни и виспрени Исаија Ђаковић, спознао је ко зна на који начин да припремљени концепт

Iskra 1. april 2007.

Привилегија не одговара српском народу. Само захваљујући енергичном иступу Ђаковића, већ припремљени концепт Привилегија морао је бити измењен, тако да су се оне односиле не само на Србе који долазе у Аустрију Сеобом, него и на све оне који у њој живе (а на чему су посебице инсис- тирали језуити - уствари најагресивнији ред Католичке цркве). Да би колико толико разводнили тражено у Привилегијама, направљена једна али врло битна измена на штету српског национа, а са намером да се редукује власт патријарха. Тако је изостављено оно место где је стајало: „Повластице се дају Србима где се год у будуће буду налазили.” А замењено је речима: „Привилегије и повластице важе дотле, докле год Срби, сви скупа и појединачно буду верни цару!” У осталом је бечки ћесар уважио српске жеље и 11(21) августа 1690. је издао Србима своју Диплому, којом им је дао жељене Привилегије, тако да је патри- јарху Арсенију III Чарнојевићу: „била призната власт над целокупним српским народом, као што беше и под Турцима!” (уствари српски народ тако је остварио народно - црквену самоуправу (аутономију) под тадашњим обичајима, на челу са патријархом). У преговорима са аустриским сувереном, Исаија Ђаковић се позивао и на царски манифест од 6. априла 1690. године, упућен Србима и иним (православцима) где их је позивао на борбу против Османлија, обећавајући им по ослобођењу повластице које су већ уживали под Турцима. Дакле, цар је Србе узео под заштиту, али их је поновно позивао да се дигну на оружје. Чак се може констатовати да им је признао изузетан положај, а то је објавио преко Аустријске дворске канцеларије. Изазвао је тако неоправдано негодовање Мађара, јер је заобишао њихове такозване уставне чиниоце. И био је у праву, пошто је Угарску ослободио од Османлија и праведно је сматрао својом војном тековином. Епископ Исаија је прву привилегију од 21. августа предао патријарху у Коморану, где се тада он налазио. У привилегији се прецизирало да Срби имају право богослужења по православном српском начину и такође право употребе старог календара. Српски патријарх могао је бити само и једино православни Србин, кога изабере народни црквени сабор. Патријарх је постављао митрополите, епископе и остало свештенство. А могао је подизати цркве, ма- настире и школе. Веома интелигентни епископ Исаија, о свемује уз то подробно обавестио патријарха. Патријарх је на његову иницијативу, онда се одмах захвалио цару, писмом на српском језику и ћир- илицом. У писму, такође, изразе захвалности је упутио

Велики митрополит ... и дворском канцелару Хенриху заузимао код цара за српски народ.

Штратману,

што

се

А писмом се обратио и канцалару Мађарске дворске канцеларије Блажу Јаклину (њитранском бискупу), изложивши му сву несрећу свога народа, замоливши га да у Мађарској са Привилегијама дате Србима упозна власти и да Србе у уживању повлас- тице нико не омета (за дивно чудо Мађарска дворска канцаларија је о овим Привилегијама обавестила жупаније и позвала подређене власти да их поштива- ЈУ)Међутим, скоро одмах појавили су се и велики проблеми. Српски досељеници расути по Угарској брзо су дошли у сукоб са мађарским властима, онда са племићима који су новодошле Србе хтели да „укмете”. Затим од Срба су тражили, све исто што и од својих кметова „јобађа”, Жупанијске власт од Срба су захте- вале ратни прирез и друге контрибуције (порезе). А сем свега тога Срби су се тужили и на пљачку и насиља од стране мађарских власти. Стога је патри- јарх епископу Ђаковићу поверио нову мисију, код цара у Бечу, али овога пута придодан му је и Адам Фелдвари (угледан Србин, тачније епитроп из Коморана). Са писмом за цара Леополда I, од 17. новембра 1690. гходине, а у друштву Фелдварија, сти- гао је Ђаковић, где је бечком монарху и канцеларима уручио писмо од патријарха. У истоме је, како протокол налаже препоручио епископа Ђаковића, али је и замолио аустриског канцелара и концелара Угарске, да наложе жупанија- ма и племићима, нека Србе оставе на миру. Упознат са садржајем писма цар Леополд (не из љубави према Србима, него због потребе за српском војном силом), издаде налог да се напише нова Привилегија српском народу. Она је публикована 11. децембра 1690. године, а обновила је и знатно проширила српске Привилегија од 21. августа исте године. Путем ње, цар је „узео све Србе у заштиту”, њихове поседе и добра, ослободио их свих пореза и намета. Поред тога, препоручио је угарским властима српско свештенство и световно становништво, као своје штићенике. Приликом боравка у Коморану (исте године) епископ Ђаковић се пред патријархом и осталим угледним Србима посебно заузео за грофа Бранковића. Готово ултимативно захтевао је да се они заузму код цара за Бранковића и траже његово ослобођење. Неке од српских старешина су сумњале у то да је гроф Ђорђе Бранковић потомак Српских деспота Бранковића. Због ове околности када је епископ Исаија ишао код цара Леополда I, тражио је од овог то јест од бечког двора препис и потврду баронске и гро- фовске диплома Ђорђа Бранковића. Како су се у то ратно доба, испуњавале тобоже све српске жеље, епископ је тражене папире и

добио, али тек 1, марта 1691. године, паје стога целу зиму провео Бечу, и тек онда се упутио у Коморан. Само ни бечки двор под упливом језуита није мировао, него се опет обрушио на српске Привилегије. Те тако, бечки цар 25. фебруара 1691. године, у виду императива захтева да српски народ који се налази између Осека (Осијека) и Будима пошаље своје изасланике у Будим, да се тамо договоре са угарским комесарима шта им вања даље чинити у погледу рата са Османлијама. Српски изасланици заиста тамо и одоше, и саставише своје захтеве у погледу уређења српског питања. Посредно, за те захтеве сазнајемо из дипломе аустријског ћесара, од 2. априла 1691: 1. Да се пусти затворени деспот српски Ђорђе Бранковић, јер је он старешина под чијом би командом Срби успешно ратовали против заједничког непријате- ља (Турака). 2. И до тада, да им се дозволи да изаберу подвојводу. 3. Обећавају да ће се борити без икакве награде, само да им се дају хлеб и муниција, а кад се ослободе и почну уживати своју слободу, бориће се против Турака о свом трошку, верни цару, и лене.

4. За то да им се не одузима плен што зап-

На ове захтеве, цар је одговорио, као што је већ споменуто Дипломом, од 2. априла 1691. године. Експлиците у њој је наведено да ће се ствар Бранковића поново прегледати и преиспитати (а то је значило никад). На другу тачку је дата сагласност да се изабере подвојвода, а повољан одговор је био и на трећу тачку, а такође и на четврту. Бечки суверен је додао и пету тачку: да ће Србе вратити на стара огњишта, а до тада да у миру живе по својим магистратима, али и шесту, да се Срби ослобађају од контрибуције и да могу слободно трго- вати у Ђурској, Коморанској, Столно Београдској и Вестрпримској жупанији. Не чекајући одговор бечког двора, који је са њиме отезао, српски прваци су заказали Скуп народ- них првака у Будиму за 12. март 1691. године. Због недоласка многих, он је одржан 20. и 22. марта, али без одговора Беча и конкретних закључака српских представника. Почетком априла, без обзира на аустријске ујдурме у Будиму је гроф Ђорђе Бранковић проглашен српским деспотом. Из незнаних разлога и поред мноштва силних и страшних српских ратника за срп- ског подвојводу је изабран готово сасвим непознати Јован Монастерлија Србин пореклом из Битоља (језуити су га сматрали прихватљивим решењем пошто су држали да је лојалан двору). (Наставак у следећем броју)

Iskra 1. april 2007.

+ НИКОЛА ВУЈНОВИЋ Након краће болести преминуо је 25. феб- руара 2007. године у Оринди, Калифорнија, доброво- љац од 1941. године и штабни официр Првог пука СДК. Никола Вујновић рођен је 20. јуна 1922. године у Доњем Краљевцу, Словенија, тада Краљевина СХС од оца Раде и мајке Смиљке рођене Трбовић. Родитељи су имали још два сина Чедомира и Милана - први је стрељан са мајорем Мојићем у Загребу 7. децембра 1944. године, а други од комуниста у Кочевју маја 1945. године. Пошто је отац био државни службеник, шеф финансијског одсека, то је често био премештан по потреби службе, те је службовао у Крапини, Осијеку, Никшићу и најзад у Бања Луци, где је породицу затекао Априлски рат 1941. године. Никола се школовао у свим поменутим мести- ма. Завршио је основну школу и четири разреда гим- назије, уписао се и завршио Трговачку академију у Бања Луци. Када је била проглашена тзв. Независна Држава Хрватска 10. априла 1941. године породица је морала бежати из Бања Луке пошто су им претходно усташе одузели целу имовину. Сви су побегли у Србију где су нашли уточиште код генерала Недића и његове српске владе „Народног спаса”. Када је 5. јуна 1941. године град Смедерево задесила експлозија нагомиланог оружја и муниције у Смедеревској тврђави, Никола се са стотинама и стотинама „Белих орлова”, припадника омладинске организације Југословенског народног покрета ЗБОР Димитрија Љотића, пријавио у Добровољну радну службу, која је крчила рушевине, сахрањивала поги- нуле и колико толико нормализовала живот у ра- зореном граду. А када су комунисти под вођством Тита подигли комунистичку револуцију и изазвали грађански рат у окупираној Србији, Никола се заједно са браћом пријавио у добровољачке одреде које је основао генерал Недић 15. септембра 1941. године. Никола је био у Првом добровољачком одреду чији је командант био Илија-Ика Мићашевић, капетан Краљевске југословенске војске. Са добровољцима је Никола учествовао у многим борбама против комунис- тичкопартизанских одреда широм Србије. У току свих тих борби, по својој храбрости и пожртвованом служењу Србији и српском народу, Никола је био редовно унапређиван, тако да је добио и потпоручнич- ки чин, па је распоређен у штаб Првог пука СДК на специјалну дужност. Када је Стаљинова Црвена арми- ја умарширала у јесен 1944. године у Србију, Никола се са добровољцима октобра месеца повукао у Словенију, где је била извршена концентрација добровољаца, Ђујићевих и Јевђевићевих четника са Тромеђе и словеначких четника и домобранаца. Ту је на иницијативу Димитрија Љотића образован Словеначки Народни Одбор на челу са др Јожетом Басајем, који је 3. маја 1945. године прогласио Слободну Словенију у саставу Федеративне Краљевине Југославије те позвао краља Петра II да дође у Љубљану. Али када су тзв. савезници тесли- мили Краљевину Југославију Титу и комунистима, националне снаге су се - једним делом - повукле у Италију. Са Првим пуком је био и Никола. Најпре су ове јединце биле у Форлиу и у Еболиу, одакле су их маја 1947. године Енглези пребацили на Британску

Iskra 1. april 2007.

зону у Немачку, где су били подврнути тзв. „скринингу”. Када је добио ДП статус Никола је отишао у Минхен. У Минхену се упознао са својом животном изабраницом Мирјаном ћерком сарајевског адвоката др Живка Њежића и Данице, рођене Кочовић. Венчали су се 1948. године, па им је Николин ујак Михаило Трбовић из Чикага послао афидевит, те су 1949. године емигрирали у САД и населили се у источном Чикагу, где је Никола радио у индустрији челика. Бог их је благословио ћерком Смиљком и сином Ђорђем. После годину дана преселили су се у Милвоку, Висконсин, где је Мирјана завршила фарма- цију, а Никола бизнис администрацију, па се запослио уједној великој штампарији, где се специјализовао као ‘принтинг естимејтор1, што му је помогло да добије одличан посао на Беркли универзитету у Калифорнији, где је радио до пензионисања, када се цела породица преселила у Оринду, северна Калифорнија, недалеко од Мораге, где је српска православна црква Св. Тројице у чији се живот и рад Никола свесрдно укључио, бавећи се резбарством и иконографијом, којима је украсио храм. У четвртак увече, 1. марта, у цркви Свете Тројице у Мораги, обављен је помен покојном. Николи. Чинодејствовали су: месни свештеник прота Василије Цвијановић, прота Душан Буњевић, прота Слободан Јовић, прота Матеја Матејић, прота Ерол Смит и јереј Стив Тумбас. Прота Матејић, као најстарији, је началствовао и на крају опростио од свога друга Николе, рекавши и ово: „Идући према својој кући (после страшне смедеревске експлозије, 5. јуна 1941), да бих видео да ли су ми мајка и сестра живе, видео сам младе идеалисте који су добровољно откопавали мртве и рањене и оне прве носили на гробље, а оне друге у болницу. Ови младићи, заправо дечаци, били су чланови Белих Орлова, омладинске организације хриштанскоетичко-политичког покрета Збор који је предводио Димитрије Љотић. Придружио сам им се да

+ Никола Вујновић

t НОВКА ПЕТРОВИЋ

помогнем. Никола је био међу тим младићима. Тада сам први пут срео Николу. Никола је био члан Збора још у Бања Луци, а ја сам постао збораш тада, на дан 5. јуна 1941.” Потом је говорио прота Василије који је истакао Николине заслуге за изградњу и напредак месне цркве коју је и обилно помагао. У петак 2. марта, обављено је опело у истој цркви. Чинодејствовали су прота Миладин Гарић, прота Василије Цвијановић и прота Матеја Матејић. Са Николом се опростио прота Гарић који је истакао Николину оданост Богу и Православљу. Затим се кренуло на гробље у Колми близу Сан Франциска, које је око један сат вожње од Морага. Обред на гробљу био је кратак. Чинодејствовали су, поред напред поменутих, и проте Душан Буњевић и Слободан Јовић. Говорили су двојица парохијана цркве Свете Тројице у Мораги о Николиним доброчинствима и раду у паро- хији. Гробље у Колми је огромно. На њему су сахрањивани и сахрањују се Срби и Руси. На том гробљу су сахрањени родитељи Николине супруге Мирјане, отац др Живко и мајка Даница, као и Николина мајка Смиља. На предлог о. Матеје сви присутни свештеници и народ су отишли до њихових гробова где су им одслужени помени. На гробу Николине мајке поменута су и његова браћа, Чедомир (стрељан у Загребу од усташа 1944.) и Милан (стерљан у Кочевју од комуниста 1945.) и отпојана Вјечнаја пам- јат. На повратку, у сали цркве Свете Тројице у Мораги, послужена је даћа. Покојни Никола је био извнаредан човек да му није било равна. Био је веран муж, диван отац и деда, и друг какав се ретко среће у животу. Као Српски добровољац до краја је верно испунио дат Завет Богу, Отаџбини и Роду. Целој породици изражавамо дубоко саучешће и узносимо топле молитве Богу да у Царство Своје прими праведну Николину душу, коме нека је вечна слава и хвала. Вјечна му памјат!

Бора М. Карапанџић

У Мачванској Митровици, Србија, умрла је 12. фебруара 2007. после тешке и дуге болести, Новка, супруга нашег друга и бившег добровољца Трећег пука Давида Петровића. Давид је организовао и лично руководио постављањем и освећењем прошле године наше спомен обележје на стратишту у Кочевју, где су крајем маја, првих дана јуна 1945, стрељани од стране Титових партизана 3.000 добровољаца Другог, Трећег и Четвртог пука СДК, вероломно изручених од стране Енглеза из аустријске Корушке југословенским кому- нистима. Добра, побожна и одана, као и Давид, покојна Новка, иако тешко болесна, била је велика подршка своме мужу у изради споменика у Србији и његовом подизању у Кочевју, што је трајало месецима. Петровићи су пре повратка у Србију, већи део живота провели у Хај Викомбу, Енглеска. Новка је била омиљена. Онај ко није волео Новку, никога није могао волети. Сахрањена је у Давидовом родном селу Красави, испраћена од великог броја мештана. Новка оставља за собом, поред Давида, два сина, четворо унунучади и шесторо праунучади. Доброј Новки нека Бог душу прости и подари јој заслужено рајско насеље!

Искра Помен Недићу и Љотићу у Кливланду, САД У недељу 11. марта 2007.године одржан је у Кливланду, Охајо, уобичајени годишњи парастос пок. генералу Милану Недићу и пок. Димитрију Љотићу. Парастос су служили гостујући свештеници из Србије: јеромонах о. Василије и ђакон о.Игњатије из манасти- ра Сопоћана уз саслужење проте Василија Соколовића, пензионисаног пароха из Кливланда. После помена сви присутни били су послужени житом, погачом и пићем. Присутнима се најлепше захвалио брат Сава Таталовић, главни организатор парастоса уз помоћ добровољачких породица. Нека је вечна слава и хвала и генералу Милану Недићу и Димитрију Љотићу за све што су учинили на биолошком спасењу српског народа у времену неби- вале немачке окупације! Б.М.К.

Помен генералу Недићу у Брадфорду

t НИКОЛА РАУШ У суботу 24. фебруара 2007. године преминуо је у болници Ливерпул, Сиднеј, Аустралија, после краће болести. Покојни Никола завршио је медицину и био лекар. Касније се повукао и почео писати о меди- цини. Никола је син нашег покојног друга Михајла- Миће и другарице Јеле (Мрђа). Опело је обављено у храму Св. Кнеза Лазара у среду 28. фебруара. Чинодејствовао је Његово преосвештенство епископ Аустралијански-новозеландски господин Иринеј уз саслужење месног парох протојерејаставрофора о. Миодрага Перића и протојереја-ставрофора Р. Радана. После опела опростио се од Николе владика Иринеј. Храм је био пун верника који су дошли да уз молитве Господу испрате 58 година старог Николу. Сахрањен је на гробљу Руквуд у истом гробу са својим оцем. На гробљу после сахране супруга Вера са сво- јим родитељима послужили су даћу.

У недељу 4. марта одржан је храму Свете Тројице у Брадфорду, северна Енглеска, тради- ционални годишњи помен генералу Недићу и осталим „вождов и војнов”, уз учешће свих верника на претходном богослужењу. Служио је надлежни парох, протојереј о. Жарко Недић уз асистенцију црквеног хора. После помена у црквеној сали је послужено подушје које је организовало Коло српских сестара.

t Душан Микулић У једној болници у Сиднеју, Аустралија, пре- минуо је 15. јануара 2007. бивши добровољац Артиљеријског дивизиона СДК. Сахрањен је поред своје супруге Милесе која се упокојила 2005. године. Покојни Душан је провео последње године у старачком насељу „Св. Симеон” у Рути Хилу близу Сиднеја. Нека му је вечан помен у царству небеском! Б.С.

Супрузи Вери и њеним родитељима, породици Пантовић, у име наше заједнице као и моје породице наше дубоко саучешће. Б. Стевановић

Iskra 1. april 2007.

Прилози „Искри” Уместо воштанице на гроб друга Милана Спасојевића-„Пуба” Миша Јовановић £ 5,Са молитвом Господу да подари покој душа деде Мирка и бабе Вере Живановић Др Адриана Фарах Дерус Е 22 Да милостиви Господ подари покој душе куме Лидије Кесић; за успомену на супругу мог „старог и ратног друга" Васе Миха- иловића и за сећање на Бранка Свирчића и Лазу Биволаревића Јован Бркић $ 100 Поклони Искри Душан Ђорђевић Немачка G 22 Рев. Велизар Ракић - Холандија G12 Рев. Реља Рацић - Немачка C7 Нека милостиви Господ подари покој душе Николе-Никице Илића Шпиро Његић £ 14,Уместо воштанице на одар старог и верног друга Иве Јанкова Миша Петровић А$ 50 Миодраг Симоновић А$ 20 Нека милостиви Господ подари покој души Драгиње-Цубе супруге преминулог друга Десимира Богдановића Даница Павлица K$ 40 Милан Билбија K$ 25 Мирко Чечавац К$ 25 Драгољуб Текић К$ 20 Миодраг Бркић К$ 20

Iskra

„ISKRA”

SLOBODNI JUGOSLOVENSKI LIST Izdavač i administracija (Publisher): Iskra Periodical, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD, England. Adresa redakcije: 17 Harvelin Park, Todmorden, Lancs OL14 6НХ, England. Odgovorni urednik (Editor): Vlađimir Ljotić. Rukopisi se ne vraćaju. Članci objavljeni sa inicijalima ili punim imenom autora, ne predstavljaju obavezno mišljenje redakcije.

„Iskra” izlazi svakog 1. u mesecu. Typeset and printed by Lazarica Press, Birmingham, UK. Godišnja pretplata za „Iskru” (običnom poštom) £16.ili odgovarajuća vrednost u drugim valutama (Euro28). Avionskom poštom godišnja pretplata iznosi za SAD, Kanadu i zemlje Južne Amerike £20.-, a za Australiju, Novi Zeland i zemlje Azije £23,- ili odgo- varajuća vrednost u drugim valutama. Čekove za „Iskra Periodical" slati na adresu Administracije. Poverenici: AMERIKA: ,Jadran“, c/o D. Ojdrović 2225 N. 106th St. Wauwatosa, WI. 53226, U.S.A. — AUSTRALIJA: Malešević Bogdan, 18 Kingsley Str., Elwood, Vic. 3184. — ENGLESKA: Marjan Bereta, 243 Franklin Rd, Birmingham, B30 2HD. (Čekovi da lase na Iskra Periodical) — KANADA: Mirko xčavac, 8 Bairstow Crescent, Rexdale, Ont. M9W 4R4. — NEMAČKA: Svetomir Paunović, Untersbergstr., 20, 81539 Miinchen. — FRANCUSKA: Trajanka Darda, 58, rue de Crevecoeur, 93300 Aubervilliers - Paris.

Iskra 1. april 2007.

За успомену на мог брата Богдана и све изгинуле и помрле другове Душан Ивковић£ 4,Нека Господ подари покој душа Љубице и Душка Милојевића, Богдана Бавеље, Жикице Николића, Миодрага Достанића, Владе Ћосића, Вере Керечки- "ћурђевић и Цубе Богдановић Ранко и Вера Попадић К$ 50 Ca молитвом Господу да му подари покој душе и као знак сећања на доброг и врлог друга Николу-Никицу Вујновића Андра Мандић $ 25 Уместо воштанице на одар старог друга и саборца, недавно преминулог Николе Вујновића, са молбом да му Господ подари рајско насеље, а његовој породици искрено саучешће поводом губитка вољеног супру- га и оца браћа Бошко и Раде Боројевић А$ 50 Уместо воштанице на гроб наше драге и много вољене дугарице Цубе Богдановић Бата и Анђа Васић $ 30

Поклон „Искри” за изванредан рад и успех, онима који су постигли издавањем тог листа Никола Вујновић $ 2.500 Обраћамо се Господу са молбом да прими племениту душу нашег љубљеног супруга и оца Николе, вијерног раба Божијег, да га уведе у Своје Царство Небеско. Ожалошћена породица Николе Вујновића супруга Мирјана, кћерка Смиљка и син Ђорђе $ 200 Са молитвом Господу да подари покој душе нашег драгог, племенитог саборца и пријатеља Николе Вујновића, до краја живота оданог Богу и Збору O. Матеја и Цица Матејић $ 100 Као знак сећања на покојне Хиландарце о. Митрофана, Агатона и Симеона Драган Живановић С10 У знак сећања на 3.000 другова побијених у Кочевју као и остале погинуле и помрле до данас Стојан Арсенијевић К$ 50

Нека милостиви Господ подари покој душа драге нам другарице Драге „Цубе” Богдановић и друга Николе Вујновића Марко и Радмила Сунара $ 20 Нека милостиви Господ подари покој души Иве Јанкова, дивног борца једномишљеника и следбеника Југословенског народног покрета „Збор". Да се не забо- рави: Иво је за време прошлог рата, када су настали тешки дани по српски живаљ у Далмацији, како од усташа, тако исто и од Титових партизана - Иво ступа у четничке одреде под командом војводе Момчила Ђујића, у одбрану српства. Нека му је слава и хвала и вечан помен међу нама! Другови и другарице из Сиднеја А$ 50 Нека милостиви Господ подари покој душе мога друга и саборца Николе Вујновића уз саучешће његовој супрузи Мирјани, сину Ђорђу и ћерци Смиљки Предраг Петровић £10.Нека Господ подари покој душе нашег драгог друга Николе Вујновића који је био не само друг него и пријатељ, који нас је увек радо гостио и био веран друг и одан идеји Збора Верка, Тијана, Кића и Браца Илић $ 100 Уместо цвећа на гроб нашег кума Николе Вујновића Чедо и Радојка Добриловић $ 50 Са молбом Господу да подари покој душе драгог пријатеља Николе Вујновића Јелена Коларовић $ 50 Нека Господ подари покој душа драгих нам другова Момчила Исиловића „Исе", Иве Јанкова, Душка Милојевића и дру- гарице Љубице Милојевић Марко и Радмила Сунара$ Поводом помена генералу Недићу у Торонту, Канада, 25.2.7. Мирко Чечавац и Бора Драгашевић К$ 40

Дар Римокатоличке цркве манастиру Соко Римокатоличка црква пок- лонила је манастиру Светог Николаја српског у Сокограду код Љубовије савремену машину за сушење веша вредну око 7.500 евра. Поклон су мана- стиру уручили Чаба Ури, саветник апос- толског нунција за донације у Србији и дон Ђироламо, католички свештеник у Шапцу. - Гледао сам у време "Мобе", када овде борави преко 200 младих, како се муче да осуше столњаке и постељину. Тако се родила идеја о донацији, и у сарадњи са нунцијем је, хвала Богу, и остварена - рекао је дон Ђироламо, који је у последњих 15 годи- на у Србију донео велики број донација. Епископ шабачки Лаврентије захвалио се на поклону. - Благодарни смо нашој сестринској Римокатоличкој цркви на овом поклону који ће у мно- гоме олакшати живот у манастиру, пого- тово у време "Мобе". Ово је, ко зна који по реду, поклон католика од увођења санкција до сада. Комплетно централно грејање за Дом владике Николаја такође смо добили посредством Римокатоличке цркве " подсетио је епископ шабачки Лаврентије.

12.3.2007.

Извор: Приватан w.s. - Г.В.

„ИСКРА" У БЕОГРАДУ МОЖЕ СЕ КУПИТИ У КЊИ- ЖАРИ „НИКОЛА ПАШИЋ", ТРГ НИКОЛЕ ПАШИЋА 9, ПО ЦЕНИ ОД 50 ДИНАРА.

DŽIHAD PRETI KOSOVU Priprema se napad na Srbe severnog Kosmeta ŠIPTARSKI teroristi planiraju zauzimanje severa Kosmeta, posebno onih delova koje sada drže Srbi. Njihov cilj je da izbiju na granicu sa Sandžakom. U planiranju ove terorističke akcije, pored bivših komandanata OVK i gener- ala KZK, učestvuju vođe mudžahedinskih jedinica, koje su skoncentrisane u rejonima Mokre gore, Bajgore i Drenice. Sam štab mudžahedina lociran je u južnom delu Kosovske Mitrovice, gde je sedište zloglasne jedinice "Abu bekir". Njihov komandant je Ekrem Avdija. Ovako, u najkraćem, glase izveštaji koje su protek- le nedelje svojim vladama i centralama poslali obaveštajci gotovo svih kontingenata Kfora, najavljujući nove nemire na Kosmetu za kraj marta i početak aprila, a najdalje u roku od 120 dana, koliko će "trajati" period predaje vlasti sa Unmika na Vladu Kosova. Scenario zauzimanja severnog Kosova, teroristi i mudžahedini, koji su u međuvremenu ojačani lokalnim vehabijama, usvojen je na nedavnom savetovanju u Drenici. Usvojena strategija zasniva se na "blickrigu"- brzom udaru po određenim tačkama koje su, prema nji- hovoj proceni, ključne za uspeh te operacije. ALKAIDA U DRENICI OBAVEŠTAJNE službe međunarodnih snaga na Kosmetu registrovale su poslednjih meseci veliku aktivnost radikalnih islamskih grupa na ovom prostoru. Izvor "Novosti" blizak Kforu, otkriva da međunarodni obaveštajci znaju da su se najradikalnije islamske grupe i organizacije ulogorile u Drenici. U selu Rezale, u opštini Srbica, centar okupljanja ekstremnih islamista, mudžahedina i vehabija je džamija. Nju vodi imam, za kojeg se tvrdi da je rođak poz- natog teroriste i čoveka broj 2 u Al kaidi - Al Zarkavija, ubi- jenog prošle godine. Ova džamija je potpuno arapska i u njoj se propoveda po strogim šerijatskim zakonima. I džamiju u Novom Poljancu zauzeli su mudžahe- dini, a u onoj u selu Šipolju, koja se nalazi na putu Mitrovica-Peć, na programu je isključivo antiamerička i anti- srpska propaganda, koja se redovno završava pozivom na džihad. "Novosti" saznaju da su krajem prošle i početkom ove godine, dve grupe mudžahedina iz svojih baza u Prizrenu, premeštene u okolinu Vitine u Pomoravlju i Lauše i Srbice u Drenici. U prebacivanju ovih grupa učestvovala je jedna poznata islamska organizacija iz Novog Pazara. Takođe, prema saznanjima zapadnih obaveštajaca, u toku je pojačan dolazak islamskih ekstremista i mudžahedina iz Albanije u rejone Peći i Drenice. A u samoj Drenici, jedan od najvećih trening centara za obuku mudžahedina vodi poz- nati terorista lljaz Prokši. Ovaj obaveštajac kosovske šiptarske obaveštajne službe (ŠIK), koja je pod kontrolom Hašima Tačija, izvodi specijalnu obuku za korišćenje rasprskavajućeg i hemijskog oružja.

NAJEZDA MUDZAHEDINA ZA strane obaveštajce, kaže naš izvor, nije tajna da je decembra meseca prošle godine iz Francuske na Kosmet prebačeno najmanje 30 mudžahedina s egipatskim pasošima. Oni su godinu dana ranije bili ubačeni u Francusku da izazovu nemire i kada su završili posao, tajn- im kanalima prebačeni su na Kosmet. Tu su sigurniji nego bilo gde. Prebacile su ih islamske humanitarne organizacije u nekoliko baza u Prištinu, Prizren, Đakovicu i Drenicu. Njihov zadatak je formira-nje borbenih grupa koje će se u prvoj fazi suprotstaviti međunarodnim snagama Kfora i Unmika, kako bi otvorile koridor za ubacivanje svojih sabo- raca iz Albanije na sever Kosova. Vezu sa ovom "francuskom" grupom drže mudžahedini iz jedinice "Abu bekir Sidik", koja stoluje u Srbici. Ova borbena grupa pod kontrolom drži lokalnu džamiju, jer se u podzemnim bunkerima ispod nje čuvaju velike količine oružja i vojne opreme. Podzemnim kana-lima džamija je spojena s kasarnom KZK "lljaz Kodra", koja se nalazi u blizini bivše fabrike municije. Odmah iza nje je šuma u kojoj je poligon na kojem mudžahedini svakod- nevno izvode borbenu obuku. Takvih mesta u Drenici je više. Mudžahedini sve glasnije hrabre sebe za ulazak u novi rat, a Kfor i Unmik dobili su zadatak da ih ne ometaju i ne ulaze u konflikt sa njima. TAČI SKLOPIO DIL HAŠIM Tači vezu sa mudžahedinima drži preko svoje obaveštajne službe ŠIK. S islamskim ratnicima mudžahedinima sklopio je savez jer im je cilj isti - novi rat na Kosovu. Tačiju su mudžahedini potrebni kao ojačanje za napad na severno Kosovo, ali i da što pre stigne do premi- jerskog mesta. Lično rukovodi dovođenjem novih mudžahe- dina iz islamskih zemalja, a njihov prevoz i prebacivanje do određenih baza širom Kosova organizuje njegov brat Gani Tači, koji usput sakuplja reket sa svih benzinskih pumpi na Kosmetu. PODRŠKA IZ SANDŽAKA NA području Sandžaka deluje teroristička grupa "Front islamskog spasa" (SIF). To je teroristička organizacija sastavljena od Arapa iz Sudana, Alžira, Palestine, Turske i Egipta. Grupa deluje u Sandžaku pod komandom dvojice turskih i dvojice bosanskih državljana. Oni su logistička podrška dvadesetočlanoj grupi turskih islamista koji imaju zadatak da prebaci hemijsko oružje na Kosmet i da ga pripremi za upotrebu protiv snaga Kfora, a posebno protok američkih ciljeva na Kosmetu.

8.3.2007.

Novosti < www. no vosti. co .у u >